You are on page 1of 38

VLADIMIR

- Istorijsko-etimološka studija -
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Vladimir je selo, na jedno 20 km od Ulcinja, u pravcu albanske granice i Skadra. Crnogorci, kao što su pribrežnu
oblast Skadarskog jezera nazvali na svom jeziku Krajina, a drugu, ispod nje – Mrkojevići, nazvali su na svom
slovenskom jeziku i današnje selo Vladimir. Tada, u početku useljavanja, negdje u V-VI-tom veku nove ere, ko zna
kako: moguće je da se to otkrije iz biografije Svetoga Vladimira. U toku vekova to se ime zaboravilo i, posle izgradnje
crkve Svetoga Vladimira, počelo se i selo da se ovako naziva, kao što se po obližnjoj crkvi „Sveti Ðorđe” nazvalo i
selo Sveti Ðorđe, pa – nešto niže niz Bojanu – i selo Sveti Nikola se nazvalo tako po crkvi „Sveti Nikola”, kao i neka
druga sela ove oblasti. Na obali crnogorskog Jadrana imamo i gradić Sveti Stefan, što nam svedoči da su ovi
Crnogorci prakticirali kršćenje svojih naseobina-toponima imenima svojih svetaca.
Posle imena ČASLAV, HVALIMIR i PETRISLAV, VLADIMIR je jedan od prvih antroponima i prvih patronima
slovenskih, srpsko-crnogorskih, koji poznaje istorija Ulcinja i okoline, moguće i čitave Crne Gore. Ovako – Vladimir -
zvao se sin pomenutog Petrislava, poznat iz istorije Ulcinja i okoline.
Na slovenskom, ne samo srpskom, već i na ruskom jeziku, ovaj antroponim znači « davlada mir », što dokazuje da su
Sloveni od vajkada priželjkivali i bili za mir. Ovaj fenomen nije poznat i u antroponimiji ostalih naroda, posebno ne kod
Albanaca, što ne znači da oni nisu priželjkivali i bili za mir ništa manje od Slovena.
Sin Petrislava, Vladimir, nosio je i jedno drugo ime – Jovan, pa je i u istoriji poznat kaoJovan Vladimir. Kao i otac
mu, pa i ded Hvalimir, i Jovan Vladimir se rodio u okolini Ulcinja, u oblast sada poznata imenom Mrkojevići, koja se
pruža od obale mora, ispod Bara, do obale reke Bojane, ispod planine Taraboš (sada u Albaniji). Crnogorska
vladajuća porodica Vladimirovići (Oštrivojevići, II razdoblje), koja je imala za prestolnicu svoje države Skadar, tu, u
blizini – između Skadra i Ulcinja – imala je i svoj letnjikovac.
Vladimir je nasledio na vlast svog oca i vladao Dukljom, kako se zvala Crna Gora u početku svog državnog života.
Skadar je bio ne samo prestolnica Duklje, već i ekonomski, crkveni i kulturni centar države.
Kao vladar Jovan Vladimir je bio vazal Vizanta, a nosio je i titulu “bazileus”, koja je u latinskoj transkripciji
značila “rex”; u vizantijskoj titularnoj hijerarhiji bazileus je označavao
“vladara (kralja) koji je sa svojom zemljom (oblašću) potčinjen imperatoru injegov pridružnik i u miru i u ratu. Neospor
no je da je Vladimir nosio titulu dux i biovojni zapovjednik čitave teme i oblasti koje su joj bile u zaljeđu, kao i to da je
okrenuoslovensku vojsku protiv bugarskog cara-
samozvanca…Vladimirovo suprotstavljanjeSamuilu, njegovoj vojsci i težnjama, značilo je odbranu zvanične konstanti
nopoljskecrkve, čiju je mitropoliju u Duklji-
Prevalitani ovaj (Samoilo) uništio…Vladimir je uočima Vizantinaca postao zaštitnik imperijalnog i patrijarhalnog kanon
skogprava…Brak Vladimirov sa Kosarom, Samuilovom kćeri, nije preveodalmatinsko-
dukljanskog bazileusa i duksa u tabor otpadnika…Kralj Vladimir jesačuvao duh pravog hrišćanstva, državu i granice i
mperije…Proglašenjem za svecavizantijski bazileus Vladimir postao je oslonac moćne južnoslovenske države koja se
stvarala…Vladimir je, kao vizantijski bazileus, slomio konačno, poslije vjekovaneuspješnih romejskih ratova, radikalno
bogumilsko krilo u okviru Slovenske crkve isilom mača utemeljio uticaj Konstantinopolja na prostorima koji su počeli,
zahvaljujućicirilskom pismu, da se pretstavljaju kao slovenska civilizacija…Činjenica da jeSamuilova kći naslijedila pr
esto Dalmacije, označava prelomnu epohu u razvojujužnoslovenskih državnih organizacija. Po svemu sudeći, vizantij
ski dvor dao jeVladimiru još za života nasljednu krunu bazileusa, koju je kao legitimni nasljednikponijela njegova žena
Kosara…Činjenica je nepobitna da je sa Vladimirovimoglašenjem za sveca postavljen temelj modernoj srednjevjekov
noj državi i da je ona sanjegovom krunom stekla legitimitet. Njegovu je državu priznala imperijalna civilna icrkvena vla
st, a to je prvo znamenje te vrste među Južnim Slovenima“1).
Ivan Vladislav, nasljednik Cara Samuila, ubio je Jovana Vladimira 1016. godine, a hrišćanski ga Srbo-Crnogorci
njegove kraljevine proglasili za sveca i sahraniše ga u početku u Krajini, u crkvi Svete Marije, odakle su ga kasnije, sa
posebnim počastima martira i mučenika, preselili u crkvi Svetoga Srđa i Bakha, u Skadar, gde su sahranjeni i mnogi
drugi srpsko-crnogorski kraljevi.

Godine 1215, kada je Mihailo Anđelić, despot Epira, zauzeo Skadar (današnje alb. SHKODËR), premestio je mošti
Svetoga Jovana u Drač (današnje alb. DURRËS). Odavde, godine 1362, posle pada Drača, Karlo Topija ih je
smestio u srpskom manastiru u blizini Elbasana (albanski grad), koji poče po njemu da se
naziva ManastirSvetoga Jovana. U naša vremena ovaj su manastir Albanci počeli da nazivaju na svom
jeziku Manastiri i Shën Gjonit, albanizirajući ovako ime Svetoga Jovana, kao što su to albanizirali i ime oca
Skenderbega, pa i samom Skenderbegu, svom nacionalnom heroju. U vreme totalitarizma Albanci su postavili mine
manastiru i razorili ga. Prethodio im je Ismail Kadare.
Biografija Svetoga Jovana Vladimira napisana je blagovremeno, od njegovih savremenika, na srpskom, pa je
prevedena na grčkom i latinskom. Legende su za njega iz veka u vek kružile u crnogorskom narodu i množile se. U
tim legendama, pored fantastičnog, ima i istine. Neoporeciva istina je da je on ne samo za crnogorski narod i za
istoriju Crne Gore, pa i šire, već i za sve hrišćane Balkana (a to znači i za Albance!), bio jedna od najznamenitijih
ličnosti svog vremena, sa posebnim zaslugama.
U njegovu čast Srbo-Crnogorci oblasti Mrkojevići izgradili su crkvu u njegovom rodnom mestu, u blizini letnjikovca
Vladimirovića, i nazvali je njegovim imenom: crkva SvetogaVladimira. Razume se da se od tada i naselje oko crkve
počelo zvati po crkvi Vladimir, kako smo već naglasili – uobičajena stvar ovih Ulcinjana.
Albanac Nail Draga, koji, u svom zamašnom
članku Në mbrojtje të toponimitKatërkollë (= U odbrani toponima Katërkollë), optužujući Crnogorce da su toponime
svoje domovine «zloupotrebili» prilagođavajući ih «svojim dnevnim političkimpotrebama», lično zloupotrebljava
mnogo gore toponime Crne Gore, falsifikujući2) ih i prilagođavajući dnevnim političkim potrebama njegovih veliko-
albanaca, koji bi hteli da delovima Crne Gore stvore njihovu super Ve-e-eliku Albaniju, onako kako nam je već
pretstavlaju u njihovoj mapi više puta objavljenoj na stranicama njihove revije SHQIPËRIA ETNIKE 3), kao i u njihovim
«studijama» o Albanskom COMONVELTHU, o kojemu smo već pisali u jednoj našoj kritičkoj studiji4). On urliče protiv
Slovena, koji
su«od davnina… prilagodili albanske toponime strukturi njihovog jezika, ili su činilinjihove korenite promene. Drugim r
ečima, bilo je ovo jedna vrsta asimilacije (albanskih !-KB) toponima… »- kaže on.5)
Pre svega pitam gospodina Dragu koji su t’i « albanski » toponimi Crne Gore, koje smo prilagodili strukturi našeg
jezika? Da možda ne misli na toponim NOKŠIĆ>NOVŠIĆ, za koji on pretendira da je albanski, a ja sam mu već
dokazao da nije albanski, već crnogorski6)?! Pa i da smo koji toponim bilo kakve etimologije prilagodili prirodi našeg
jezika, to je sasvim prirodna stvar. Ili možda treba da ih prilagodimo prirodi albanskog jezika ?! Neka pričeka da
naučimo taj jezik, pa ćemo i to učiniti. Iz Makedonije mi stižu vesti da su pripadnici albanske dijaspore tamo već tražili
da se uvede njihov jezik kao obavezan i za Makedonce. Pitam gospodina Dragu, tamo u Albaniji, njegovi Albanci, da
ne prilagođavaju prirodi našeg, srpskog jezika, toponime Albanije?!
Moguće je da smo učinili i kakvu korenitu promenu toponima, ili i asimilaciju. Na teritoriji naše domovine mi imamo
pravo da to činimo, kao što i vi imate pravo da to činite (pa i činite!) tamo, na teritoriji vaše Albanije. Ili ne činite?! Ja
sam vam već naveo nekoliko naših, slovenskih toponima Albanije, kojima ste učinili korenitu promenu u čisto
albanske toponime. I dok mi ne činimo nijednom toponimu vaše Albanije nikakvu promenu, vi ste činili i činite korenite
promene toponimima i naše Crne Gore, Srbije, Makedonije. Najbestidnije ste nam ih falsifikovali. Vi naš BAR ne
nazivate nikako drukčije, već TIVARI! Vi naš NOVI PAZAR ne nazivate nikako drukčije već po turski JENI PAZAR, pa
ste nam ga i albanizirali u TREGU I RI, što više i u DUKADJINI! Vi naš BITOLJ, pa i SKOPJE, ne nazivate nikako
drukčije, već MANASTIR, odnosno SHKUPI! I sve ste to učinili (i činite!) sa predomišljajem, sa čisto političkim,
anticrnogorskim, antisrpskim i antimakedonskim tendencija. Ili ne?! Na teritoriji Albanije nema ni jednog jedinog
sličnog slučaja sa našom nacionalnom manjinom! Nema tog grada ili sela Albanije kome smo mi promenili,
slovenizirali ime! Pogledajte što ste činili i što činite sami, pa nas posle toga kritikujte i optužite za ono što činimo mi.
Ali da vidimo što kaže ovaj albanski superklug za Vladimir:
Do sada nemamo podataka kada se po prvi put datira toponim Katërkollë. Ali je evidentno da neki toponimi na Ana e
Malit7) i u okrugu Ulcinja, datiraju još iz Srednjeg veka, ali za čudo za toponim Katërkollë, nemamo nijedan podatak
do u XIX veku…Bazirajući se na podatke, koje raspolažemo do sada, izlazi da prva zabeležena varijanta ovog
toponima pripada XVII veku, odnosno 1614. godine. Ova varijanta jeCADORCHO, znači Kadorko, tu se kaže da se

komanduje od Dumo Luki [vidi: Injac Zamputi: Relacione mbi gjendjen e Shqipërisë Veriore e të Mesme në shek.
XVII, tom I (1610-1634), Tirana, 1963, str. 257]. Kasnije, drugi podatak zabeležen za ovaj toponim je iz XIX veka,
zabeležen kao Katërkollë, onako kako ga izgovara mesno stanovništvo. Takav podatak daje nam Gopčević,
zabeležen kao “…prema Katrokolu”(Spiridon Gopčević, Crnogorski-turski rat 1876-1878, Beograd, 1963, str. 340),
koje pretstvalja jednu modifikaciju ovog imena…
U prošlom veku isto tako u albanskoj formi nalazimo ga zabeleženog na jednoj engleskoj mapi u varijanti
kao “Katrokol”, godine 1881 (MONTENEGRIN BOUNDARY MAPTO ILLUSTRATE DULCIGNO ARRANGEMENT
OF 28 th January, 1881). Ali, u ovom slučaju, nalazimo za potrebnim da kažemo da posle forme Katërkollë, u
zagradama je zabeleženo S.Vladimir, koje, koliko se zna do sada, pretstavlja prvo dubliranje za ovaj toponim. Ali, sa
pravom se postavlja pitanje ima li faktičke osnove jedno takvo hartografsko pretstavljanje. Jedna takva konstatacija,
prema našem mišljenju, ne korespondira sa stvarnošću iz dva razloga: prvi, treba naglasiti da se letovalište
srednjevekovnog kneza poznatog imenom Gjon Vladimiri8) (vek XI), koje je bilo na Mali i Sumës9), ne poklapa sa
Katërkollë-om, jer je udaljen od njega oko 4 km išto za to vreme ne postoje podaci da je postojalo mesto stanovanja
Katërkollë i, drugo, ako se učini jedna koliko-toliko formalna analiza ovoj mapi, izlazi da je njen autor bio ili
Sloven (Crnogorac), ili je bio pod njihovim uticajem, jer i neke druge albanske toponime, koji figurišu u ovoj mapi, nisu
zabeleženi u izvornoj albanskoj formi, već su se naprotiv prilagodili slovenskom jeziku, čineći značajne deformacije
toponimima. U konkretnom slučaju, toponimu Katërkollë prišiven mu je dublant sa prefiksom S., koji na albanskom
jeziku ima smisao Shën = “Sveti”, koji se kao takav, apostrofirana ličnost, nije poznavao (priznavao) nikada od
albanskog stanovništva, ne samo na Ana e Malit, već i šire…
…prvo slovensko dubliranje za ovaj toponim…bilo je jedno slučajno imponiranje, a ne kakva činjenica koja se oslanja
na argumenta. Jednu ovakvu konstataciju podržavamo sa logičnom činjenicom, jer da je postojalo ranije jedno takvo
imenovanje za ovo mesto, specifičan za Slovene, ili slovenofone, izvorni oblik ovog toponima ne bi se zabeležio kao
takav ili modificiran, uzimajući predvid činjenicu da su Sloveni, dužčitave njihove istorije, skrnavili nad albanskom i
neslovenskom toponimijom, ne samo na Balkanskom poluostrvu, već i šire.
Posle stvaranja Kraljevine SHS (1918)…Katërkollë se krstio novim imenom Vladimir, dok se pređašnje ime satrlo kao
da nije ni postojalo…(Za vreme) Drugog svetskog rata (1941-1944), kad je u Ana e Malit, kao i u svim albanskim
sredinama, ne samo u Mali i Zi10), već i šire, administracija je vršena na albanskom jeziku… Katërkollë je beležen na
pravilan način kao takav na albanski jezik.
Po svršetku Rata…mesto Katërkollë beležilo se za oba jezika u slovenskoj varijanti (Vladimir – Vlladimir), iako je
trebalo Katërkollë – Vladimir.
Pošto se kod albanskog stanovništva ovaj toponim poznaje u izvornoj formi kao Katërkollë, absurdno je da se na
albanskom jeziku upotrebi slovenski oblik (Vladimir)…
…imponirana greška iz prethodnih decenija treba da se ispravi što pre, jer buduća pokoljenja neće nam to oprostiti.11)

Naglašavam da ovo nije ni prvi ni poslednji urlik ovog veliko-albanca u vezi Vladimira. Samo u njegovoj citiranoj knjizi
ima tri ovakva urlika-članka.
A sada da analiziramo malo njegov dugi citat:
Pre svega pada u oči da gospodin Nail Draga falsifikuje istorijsku istinu: on prećutkuje da se Vladimir (crkva “Sveti
Vladimir”) spominje u dokumenta iz godine 1405.12)
Jovan Vladimir, po kome je mesto dobilo ime, je iz X vijeka, dok se ime Cadorcho, ako nemamo kakvu falsifikaciju
veliko-albanca Injaca Zamputi13), spominje po prvi put u XVII veku. Prema tome, nije Vladimir dublirao Katërkollë,
već obratno: Katërkollë je dublirao Vladimir. Ovi Albanci su navikli da sve što im se ne sviđa okrenu glavom dolje.
Jovan Vladimir je ličnost, kako videsmo, koja je odigrala značajnu ulogu ne samo u istoriji Crne Gore,
dok Cadorcho ne znamo što je, čovek ili životinja. Preko svega ne znamo ni kome pripada.
Gospodin Draga, u ćutnji pretendira da je Cadorcho albanski toponim, ali nam to ničim ne dokazuje, niti pokušava da
to dokaže, jer dobro zna da ga ne može povezati ni sa čim albanskim. Njegov kolega, «Albanac» prof. dr Ruždi
Ušaku, Ulcinjanin poreklom iz Turske, objavio je u Prištini 1981. delo KËRKIME FILOLOGJIKE, gdje pretendira da
etimologija toponima CADORCHO proizilazi od albanskih reči kodër = « breg » i Kolë = tobože albanski

živela je i Kraljica Jelena. oni su spremni i sada da sav Balkan poturče. Ako je do 1282. od čega je ova Francuskinja živela narednih godina?! Sigurno joj je sestra. jer nije isto što i Cadorcho. Ovi primeri nam dokazuju kako je velika razlika između glasa L i LJ (na albanskom LL i L). Ovakvih primera imamo puno upravo iz istorije Albanije: u Severnoj Albaniji su nemački feudalci Dukađini jedni od tih. Što više. Pri tome. moguće upravo feud svog sina Dragutina i to – u njegovo ime i njenom sinu. čita se K (kako pretendiraju ovi Albanci). Ovo sigurno svedoči o njihovoj “principijelnosti”. Ovi su feudalci često dobijali na poklon feude. ovu etimologiju treba da odbaci i njegov kolega Albanac dr Gjovalin Shkurtaj.antroponim14). Ferizaj. nema sumnje. gde isto tako imamo haplologiju. Za njega je važno da se ovaj toponim nametne kao albanski. koji na našem jeziku znači “kašalj”. ali se čita i Š. kako naglasismo od DRAGUTIN. alb. A nedaleko od lokacije toponima Cadorcho imamo i selo Raštiše. pošto Cadorcho i Katërkollë nije ista stvar. Koliko da se zna. Koliko za primer navoimo albanska imenaKolë i kollë: prvo je antroponim (skraćenica od Nikola). na francuskom jeziku cadeau de Racho = „poklon Raška“. I pored toga mi ne urličemo da nam Albanci skrnave našu toponimiju. samo nikako da ga nazovu srpski. što možemo povezati sa francuskim cadeau (izgovara se kado)= “poklon”. prononcira se Katrkol). godine nije albanski. albansko LLË (Katërkollë – kako to izgovaraju Albanci naziv ovog toponima!). Sem ovoga. koji su sa svojim stadima prelazili u proleće iz Mirdite i Dukađina preko . za koju su pretendirali i pretendiraju da su odigrali i da igraju dan-danas u istoriji Balkana. pa sledstveno menja i semantiku reči. preko jedne leksikalizacije i haplologije. l) i naše l (alb. pa i Livada Franga (Livada Francuza). Ali gospodin Draga treba da zna da njegovim Albanicima nema ni traga u ovim predelima za vreme vladavine Jovana Vladimira. u ovoj zoni imamo i mikrotoponime Kanal Raška. Moguće da je i sâm Dragutin poklonio taj feud njenom sinu. pa i kao turski. a ne sa K. ova je Marija i vladala Ulcinjem 1281. udova srpskog kralja Uroša I. Kako vidite. uz nju. Isto tako i na našem jeziku: ludi i ljudi. o njihovoj “pozitivnoj” ulozi. poslije prirodne deformacije u jeziku meštana. Oblik CADORCHO iz engleske mape 1881. kada je vlast u Ulcinju preuzela u svoje ruke Kraljica Jelena. pa i Raško>RAŠO.. antroponim Kolë (prononcira se Kolj). Kao što su se kroz vekove ujedinili sa Turcima protiv balkanskih naroda. imenovana na tu dužnost od krala Raške (Srbije) Uroša I. RCHO može biti RAŠO. koji je bio tu. I samo ovo je dovoljno da se njegova etimologija odbaci. a drugo je običan apelativ. pogotovo kad uzmemo u obzir da su francuski feudalci-krstaši prošli i ovuda na njihovom putu za Hristov grob. A Dragutin se od miloste zvao Drago. i da se eliminira crnogorski toponim. Da su ovaj toponim albanizirali Albanci u Katërkollë. Kraljica Jelena. Prvo je pridev (ludi savet). francusko CH. Pozitivno je što Draga priznaje da Katërkollë je modifikacija ovog toponima. a ne na izvorni CADORCHO. sa svojim sinom. što čine ovi albanski „naučnici“. U Ulcinju i oko Ulcinja. da bi ga istovetili sa njihovim antroponimom Kolë!). čije je prezime izvorno MATO RANKO. Živela je tu i njena sestra Marija Chaurs – iz poznate feudalne francuske porodice Anžu. a u Južnoj Albaniji imamo feudalce Toska i Minxalli. koje isto tako moguće potiče od RAŠO. Do kasno je u Ulcinj živeo Ilija Rašov Dragović. što znači da su stočari. poklonila koji feud. živela prihodima tog grada. pošto je i njoj umro muž. ll) nije isti glas. Tako je moguće da se taj poklon. pa i Draško. Katërkollë je albaniziranje izvornog Cadorcho. i -kollë (od Katërkollë. kako se zna. Ne isključuje se mogućnost da ono cadeau de Racho ima i značenje „poklon Raške“ države. pretvorio u CADORCHO. kao što naše lj (alb. koje je ekvivalentno sa našim L. koja je upravljala Zetom (1282-1309) sa sinovima Dragutinom i Milutinom. A i bez ovoga. nomadi. on se za ovu etimologiju oslanja na albanizirani oblik KATËRKOLLË. nije isto što i albansko LË (Kolë. ili ih osvajali. Ovi Albanci i gradUroševac Kosova nazivaju dan-danas po turski. U konkretnom slučaju indikacije nas navode da imamo posla sa Š. koje je ekvivalentno sa našim LJ. Isto tako. jer cado nije što i albanski katër! Ponajmanje je RCHO – kodër (brdo) ili Kollë (lično ime). ako se pridrži njegove teorije o toponimima. kako videsmo. Setite se srpskog feudalca iz Srednje Albanije MATRANGA. i ostali tu za navek da žive. Jedan dokumenat iz sredine XIII veka (Preko 200 godina posle smrti Jovana Vladimira!) svedoči da na obalama Skadarskog jezera “Albanenses ne habeant hiberna” (Albanci nemaju zimovališta). Sve u selu Reč. Draga. Put Raška. nije ista stvar. samo ne da priznaju da je slovensko ili grčko ono što je od pamtiveka bilo takvo. No to nema važnosti za g. a drugo je množina od imena čovek.

ja sam gospodinu Draga već i u ovoj studiji naglasio da su njihova. pogotovo mnogo više od albanskog fašisteCafo-bega. Engleski hartografa sigurno nije izmislio toponim Vladimir. Pa i da se nije tako zvalo od davnina. ali i onaj manji. godine i. kamoli da uvede tamo i te svoje albanske fundamentaliste. što više i Sveti Vladimir. niti vama! Posebno za ime Cafo-bega. turskog okupatora!). Hafiz Ulqinaku i Ymer Prizreni bili su mnogo udaljeniji od Ulcinja i Albanaca (oni su bili u službi sultana.* Vladimir.Drima. Ili naša nacionalna manjina u Albaniji čini ona skrnavljenja što čine ovi Albanci kod nas ?! Za vreme DSR. On je taj toponim preneo tu iz neke starije mape. I dok Crnogorci burno stvaraju u ovim predelima svoju slavnu istoriju. već i Albanaca. kad su njegovi Albanci beležili Katërkollë – po njemu . mislim da nema nikakve važnosti. što nam sigurno buduća pokolenja neće oprostiti! Ni nama. Albanci Nailja Drage nisu stigli ni da privire u istoriju nigde na ovom svetu. ima svoja verska prava. 21-25. preštampana je u srpskom elektronskom listu ISTINA. do danas. ospori. To kažemo i mi. dana 28.Drage vidite moju studiju NOKA. pa ni u Ulcinju i Vladimiru. mora da je bio iz te oblasti. da nije bilo ovih branioca. već i od vas – Albanaca. Podgorica 2001. hrišćanski deo. ovo mu možemo i dokazati. koja muslimanski fundamentalista Nailj Draga ne treba da im dira. str. ili je sâm bio na terenu i video da ga stanovnici te oblasti nazivaju tako – Vladimir. kome Nailj Draga – kako sam čuo u Ulcinju – peva i slavospeve! Koji su ti toponimi koji u mapi Engleza nisu zabeleženi u izvornoj albanskoj formi? Molimo gospodina Dragu da prekine sa mistificiranjem i falsifikovanjem. God. već će imati posla i sa čitavim hrišćanskim svetom. ali nisu imali i svoja zimovališta u pitomine Skadarskog jezera.III. ______________ 1) ISTORIJSKI INSTITUT CRNE GORE (Vojislav D. zar Jovan Vladimir nije zaslužio da se to mesto nazove tako. čija ste imena stavili ulicama grada Ulcinja! To što je njegov letnjikovac bio 4 km udaljen od Vladimira (ako je bio 4 km!). jer će tada imati problema ne samo sa njima (koji će kao i Ðerd Fišta pozdraviti hrišćanske okupatore Albanije. pa ga i albanizirali pod imenom Shën Gjon. Beč. srpskom ?! Zašto ćuti da su ga i oni satrli ?! Njegovi Albanci kažu da se klin klinom izbija. Ženeva 2004. tom 1. Slovensko « skrnavljenje » nad neslovenskom toponimijom (Ako i postoji!) nema neku razliku od « skrnavljenja » Albanaca i drugih naroda nad slovenskom toponimijom. Istina je da su danas Albanci u većini muslimani. Kažem gospodinu Draga da su Sloveni mnogo manje « slovenofoni ». može li nam reći gospodin Draga kako je beležen taj toponim na našem jeziku. II. 05. jer su ih činili i čine ih i u tuđoj kući.2002. negoli što su to njegovi Albanci albanofoni. ma da mu je to skoro pre jednog veka već dokazao njegov Albanac Branko Merdžani. već su ga i prisvojili.« na pravilan način ». jer je i vama učinio mnoge usluge. objavljena u mojoj knjizi DARDANIJA. koji. . 54. Preko svega. pretendirajući za svoju kuću tuđu. 2) O falsifikaciji toponima Crne Gore od N. sa njegovim muslimanskim fundamentalizmom on neće ni sâm ući u Evropu (gde ovi Albanici kažu da ciljaju !). nazivajući ih svojim oslobodiocima od muslimana !). što Sloveni. Br. po njegovom imenu?! Mislim da je to zaslužio ne samo od nas. na ispaše skadarskih gora. Knjiga III. ali su ga Albanci hrišćanske vere ne samo poznavali (priznali). albanska skrnavljenja mnogo teža i prljavija. U najmanju ruku on je to zaslužio više negoli Albanci Hafiz Ulqinaku (koji nije Ulcinjanin!) i Ymer Prizreni (koji ne samo što nije Ulcinjanin. KLEVETAMA I FALSIFIKATIMA PROTIV SUSEDNIH NARODA. danas bi govorili turski i zvali se Turcima. Zato te klinove neka sačuva za sebe. mnoga dobra: njegova odbrana hrišćanstva nije bila samo u službi Crnogoraca.09. Nikčević): MONUMENTA MONTENEGRINA. A ovo znači da je u svesti Crnogoraca te oblasti živelo sećanje da se to mesto nekada tako zvalo – Vladimir.2006. Ako hoće. već nije ni Prizrenjanin!). ovu – našu. I da mu ga je rekao koji Crnogorac. Istina je da Nailj Draga sa njegovim muslimaniziranim Albancima nisu nikada poznavali (priznali) Svetoga Jovana. pa vam to nije smetalo da ulice našeg grada nazovete njihovim imenima. Naprotiv. U to vreme Albanci još uvek čuče u oblast Mata (Srednja Albanija). Ovo izbijanje klinova će se nastaviti sve dok Albanci budu falsifikovali istoriju. svoju i našu. nisu učinili. pod naslovom HUŠKANJE ALBANACA LAŽIMA.

sâm prilagođava i asimilira toponim Crne Gore ANAMALI (koji je turski i znači «blago. 7) Obratite pažnju kako ovaj neprijatelj prilagođavanja i asimiliranja toponima od naše. Tirana 2001. crnogorske strane. Srbije. 63. časopis STUDIME FILOLOGJIKE. str. 6) Vidite moju pomenutu studiju NOKA (fusnota 2). Ulcinj. 96. *) U skraćenoj formi ova studija je objavljena sprva na albanski jezik u mom deluLLAGAPËT E ULQINAKËVE (= PREZIMENA ULCINJANA). gde se ne samo crnogorski apelativ planina prevodi na albanski jezik mali. 66-74. str. 770. objavili smo u listu GLAS CRNOGORCA. Ženeva 2003. Makedonije i Grčke. koja više godina čeka u fijokama raznih naših listova da se objavi na srpsko-hrvatskom jeziku u Beogradu. . Podgorici i Skoplju. Podgorica. 74. studijaNjegoshi dhe Gergelez Alija (= Njegoš i Gergelez Alija). albanizirajući mu i ime. Ženeva 2004. Ženeva 2002. Tirana 1987. 10) Vidite kako ovaj neprijatelj asimiliranja albanizira i samo ime Crne Gore. « guzica ». Faksimil jedne takve njene mape. Ženeva 2003. već najprljavija politika. 8) Vidite kako albanizira i ime Crnogorca Jovana! Doduše. u sklopu moje knjige POTEKLOTO NA ALBANCITE. gde kod glasa GJON Vladimiri tretiraju našeg vladara kao svoga. 4) Vidite moju studiju “Albanska teritorijalna pretendiranja”. delo. kao i u mom najnovijem izdanju PRETENDIRANJA ALBANACA.. 9) Opet imamo posla sa albaniziranjem crnogorskog toponima. 12) ACTA ET DIPLOMATA….3) Albanska revija SHQIPËRIA ETNIKE ima više godina što se objavljuje u Bernu (Švajcarska). A sa dvoličnošću se ne pravi nauka. 13) Za Injaca Zamputi već smo priložili dokumenta da je spletkaroš: vidite moje delo na albanskom jeziku FISHTA DHE TË TJERË (= FIŠTA I DRUGI). str. Bitolj 2005. str. 5) DRAGA Nail : GJURMË GJEOGRAFIKE. Prevedena je i objavljena i na makedonski jezik. ja sam tu studiju objavio na albanskom jeziku u mojoj knjizi MARGINALIJE. str. imanje») prirodi njegovog albanskog jezika i albanskim dnevnim političkim ciljevima! Dvoličnost ovoga i njegovih kolega je flagrantna. 64-69. koja je objavljena i na srpskom jeziku u mojoj knjizi NJEGOŠ I ALBANCI. gde se Albanija prikazuje sa delovima Crne Gore. 1997. 3. a da ne govorimo o njenim toponimima ! 11) DRAGA Nail : cit. Br. kapital. Videći da mi je moja braća neće objaviti. bez obzira što to na albanskom jeziku Mali i Sumës = « Planina guzice » nema nikakav pozitivan smisao. tom II. maj 2001. 17. izdanje ART CLUBA. već i crnogorski apelativšuma prilagođava se albanskom apelativu suma = alb. prethodili su mu albanski akademici iz Tirane: vidite njihovo izdanje FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR. 14) USHAKU Ruzhdi: « Ulqini me rrethina në dritën e disa toponimeve ». str. Tirana 1985.

обновио у византијском стилу једну земљотресом порушену цркву у уској долини рјечице Куше. Јован Владимир је поменут у једном грчком црквеном тексту као светац заштитник Драча.[19] Убрзо се прочуло да молитва код његовог гроба лијечи од разних слабости. гдје је био његов двор“. Међутим. Сахрањен је близу овог другог двора. и многи почеше долазити тамо да се помоле. мај.[19][23] Око 1215. Јован Владимир је признат од Цркве за свеца и мученика. након женидбе са Косаром двор му је могао бити близу Елбасана. из лозе Немањића. „нашао би се било ко за време потоњег српског господства да о њему што запише. вијеку бити подигнут град Елбасан у централној Албанији. или да га унесе међу српске светитеље. крајинским двором. смјештеном у три метра високој едикули у цркви.[32] . који је од цркве удаљен свега око 20 километара.[7] Владари српске државе која ће се ширити око Рашке. како је обзнањено у мермерном натпису на грчком. удовица Косара пренијела је његове мошти из Преспе у Пречисту Крајинску. по властитој жељи. који је у љетопису замијењен његовим првим. Овај је у то вријеме накратко заузео Скадар.Јован Владимир је сахрањен у Преспи. у оној истој цркви испред које је убијен.[29] Владимир је први владар неке српске државе који је уврштен међу свеце. по Новаковићу. у драчкој земљи коју му је повјерио Самуило. српском и латинском језику. у Пречистој Крајинској подно мужевљевих ногу. Недуго након смрти. Косара се више није удавала. цркву близу његовог двора у Крајини.[32] Стојан Новаковић је тврдио да је Владимиров гроб од почетка био у цркви код Елбасана. скоро сви ће бити канонизовани — почевши од утемељитеља династије. Он се могао налазити на подручју Крајине у Дукљи прије него што је Владимир пао у заробљеништво.[23][27][28] У то вријеме свеци су признавани без неког посебног обреда канонизације.[19][30] Драч је 1368. Стефана Немање. Црква је посвећена светом Јовану Владимиру. Коментарисао је извјештај из љетописа по коме је Косара однијела Владимирово тијело „на мјесто које се назива Крајина. који је Топија поставио изнад јужног улаза цркве. притоке ријеке Шкумбин — близу локације на којој ће у 15. Народ је почео масовно да походи ово светилиште.[13] Неколико година по Владимировој смрти. а за његов празник је одређен 22. сахрањена је.“ Новаковић није разматрао претпоставку да су мошти биле однесене из Дукље у Драч око 1215.[31] Он је 1381. Он је претпоставио да се земљотрес који је порушио стару цркву догодио током Топијине владавине. године — кад је Крајина била под влашћу рашког великог жупана Стефана Првовјенчаног — мошти је вјероватно однијела из ове цркве у Драч војска епирског деспота Михаила I. Да је Владимир претходно био сахрањен у Дукљу. Свечеве мошти чуване су у дрвеном ћивоту. године од Анжујаца освојио албански великаш Карло Топија. те да је Топија вратио мошти у обновљену цркву.

У јутро тога дана ћивот са свечевим моштима се поставља насред цркве под балдахин и отвара. назива се краљем у Љетопису попа Дукљанина. написао је у овом манастиру такозвано Елбасанско јеванђеље. најстарије дјело православне књижевности на албанском језику. године бронзана скулптура Краљ Јован Владимир висока 4 метра. који је разорен у рату и напуштен 1878. рад академског вајара Ненада Шошкића. саграђеног на садашњој локацији 1976.[33][35] Од око 1995. како хришћана тако и муслимана. Након јутарње литургије свештеници обносе ћивот три пут око цркве с појањем.[40] Иако је Владимир био само кнез. вијеку постати сједиште новоформиране драчке архиепископије. а у манастир се враћају само за свечев празник. 4. славећи свеца. отуда је брдо за које се тврди да је на њему био Владимиров двор названо Краљич. док их окупљени народ прати држећи запаљене свијеће у рукама. при чему им се дијели памук који је држан у ћивоту од прошлогодишњег празника. након молитве код свечевих моштију. манастир је усљед неодржавања оронуо. велики број вјерника се окупља код манастира.[39] На централном градском тргу у Бару постављена је 2001. драчки архиепископ 1768–1772. Григорије. Бројне су приче о исцјељењима болесних и бездјетних. а рестаурација његове цркве и конака завршена је 2005.[37] којег Албанци колоквијално називају Шин-Ђон. као и у предању народа југоисточне Црне Горе.[36] Сваке године на празник светог Јована Владимира. јуна по новом календару. склоњен у Цркву свете Марије у Елбасану. Ћивот се затим поставља пред цркву да би га вјерници цјеливали.[9] .[33] ћивот са свечевим моштима је 1967. За његов празник улицама Бара пролази свечана литија уз црквене заставе и иконе.Око црквe код Елбасана развио се православни манастир који ће у 18. угашен је од стране комунистичког режима у Албанији.[38] Свети Јован Владимир сматра се небеским заштитником новог града Бара на југоистоку Црне Горе. године четири километра од старог Бара. мошти се чувају у саборној цркви у Тирани. а иза 1960.[30] У новија времена.[34] Манастир је у рушевном стању враћен Цркви током 1990тих.

те живљаху у целомудрености и у свакој добродетељи. а он га посла у свој престолни град на заточење. Босну и Рашку. те голему муку наношаху војсци. но после једне године овај би убијен од Владислава. па пошто порази Василије воинство болгарско. Беху ту змије једовите. и од тада до сада никога не уједају. Петрислав прими на управу Зету. Не могаше отац отказати кћери својој. двојуродног брата свога по матери. А Самуил не могући силом ухватити Владимира. а Мирослав оста безчадан. то и држава овога паде у власт Петриславу. слични ангелима.Житије Овај свети и славни Цар и дивни мученик. А Самуил умре од печали. смирен. Драгомир Требиње и Хлевну. Будући незлобив Владимир прими веру од вероломника и даде му се у руке. дође чак до Охрида. Котор. У том Косара запроси у оца свога. рече. ћутљив. Свети Владимир се помоли Богу и престаше надаље уједати. Па усаветова жену своју да држе девство. Па видевши Владимира. који роди три сина: Петрислава. и ту беше држан Самуилом у опсади немало времена. и често обхођаше тамнице и блажаше сужне. У свему расуђиваше мудро. изведе дакле Владимира из тамнице. расцвела младошћу. презирући све привлачности земље и ревнујући за све узвишено. . И Владимир приспе дому своме. и даде му Косару за жену. После њега прими владу син његов Радомир. због чега љубљен би од свију. умисли преваром. Петрислав имаше за наследника сина. па га позва на веру. зацари се у граду Алби и владаше свом Илиријом и Далмацијом. Јован Владимир. и предсказа му скоро ослобођење од сужанства а мало потом и мученичку смрт. Она се повинова. са супругом својом. У то време ополчи се ратом Самуил краљ Болгарски са многом војском на државу овога блаженог. овога блаженог Владимира. израсте од благочестивог и царског корена. А он штедећи крв човечју уклони се са својима у планине. заљуби га срцем. Али једне ноћи јави се њему ангел Господњи. а Мирослав Подгорје. А имаше овај Самуил кћер по имену Косара.би кротак. на месту званом Косогор. и би дочекан од својих с радошћу. У то време самодржац грчки Василије порфирородни изиђе са многом војском на цара болгарског. и мудро владаше поданицима" својим. да би јој он дао овога роба за мужа. благообразна и благоразумна. Он пак пребиваше у посту и молитви. а по наговору цара Василија. Беше му дед Хвалимир. богобојазан и чист животом. Па пошто сконча Хвалимир. и поплени и попали све илирске стране: Дубровник. она пак имаше велико милосрђе ка нишчим и сужним. и сву му државу поврати. Па се с пленом поврати дома. пошто су девственици. А Владимир од јуности би испуњен даровањима духовним . Драгимира и Мирослава. и испрати га с чашћу и с многим даровима.

И тако блажени Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за небеско. позва к себи Владимира као тобож да беседе о народним пословима. Кад Владислав виде Владимира где му долази. А Косара не хте пустити мужа свога. Они сиђоше с коња и поклонише се Христу. А он преплашен повика стражаре у помоћ. и још к овом присајединити и српско. А Владислав убица надаше се одржати у миру и покоју царство болгарско. али му не може нахудити. те она поверова убици. хиљаду и петнаесте године. А Владислав братоубица. Владимир посумња и не оде. али не можеш! Па истргнув свој мач даде му говорећи: узми и убиј ме. но она најпре оде да беседи с братом својим. са три бољара. Изађе једном свети Владимир у дубраву близу града. те дође с војском под Драч и опседе га с тврдим поуздањем. те се император празан поврати дому своме. устреми се на њ и удари га мачем. Врати се Косара у престоницу и посла мужа ка убици не могући познати ножа медом помазана. готов сам на смрт као Исак и "Авељ. те ту хођаше и по дану и по ноћи на молитву и свеноћна бдења. кога орао положи на земљу и поста невидљив. месеца маја 22. Но једном кад он сам под својим шатором вечераше. а на плећи му сјајан крст блисташе. и виде орла унутра у шуми како кружи. узе мач и обезглави га. Но лстец му посла епископа заклевши се светим јеванђељем и часним крстом. Још разуме. А Владислав. погребе тело блаженог у реченој цркви.И тако цар Василије покоривши себи Болгарију пође с војском на државе српске. а свети Владимир нареди да се на том месту црква построји. А Косара. Господе. за ким он и сам жуђаше. па уседе на коња и одјури к поменутој цркви где је видео орла с крстом појећи: зарадовах се кад ми рекоше: хајдмо у дом Господњи! Кад стиже цркви коњ стаде. предајем дух мој! А убица се посрами и устраши од таквог преславног чуда. имајући завист против светога и будући наговорен од императора да обманом убије светога. И због искрене љубави. супруга његова. па побеже са својима. и положи у цркву онај часни крст. на Крсту распетом. да се приближи време да прими венац мученички. помрачен умом. и у присуству ових би . Не устраши се Владимир но рече: хоћеш да ме убијеш. Светитељ пак узе главу своју рукама својим. и даде прилог мног. брате. а то изненадно угледа Владимира устремљена (с мачем) да му главу одруби. с архијерејима и свим клиром и синклитом са сваким благољепијем. коју имаше према светоме супругу свом. а свети Владимир сабра своје војинство и опре му се крепко. затвори се ту при цркви и проживе неисходно и богоугодно све дане свога живота у посту и молитви. Као други Јуда он је обману целовањем и слатким речима. светитељ одјаха па рече: у руке твоје.

А војска му устрашена побеже натраг. И тако грабећи туђе лиши се и свога. Нека би његовим светим молитвама преблаги Бог призрео на људе своје и на достојање своје. и укроћава свирепо агарјанско неистовство. у бесконачне векове. и учинио конац мучењима. слично Ироду Агрипи. а још уз то и живота привременог и вечног. и избавио нас од љутих и зверских агарјана. и до сада твори чудеса неизбројна. . и изверже своју грешну душу. Да се слави Бог у Тројици: Отац. Син и Дух Свети. Тако сконча крвопија хиљаду и седамнаесте године. Амин. Свети Владимир испусти тада миро од светих моштију и исцели многе страдалнике од различних недуга.поражен невидљивом руком. Тројица једнобитна и неразделна.

Онамо нас заступа. пречуднога и мироточивога? Којим звуцима да похвалим његово ликовање? Којим начином да опевам његова чудеса? Одвоји се од великомученика земни прах. али се од њега не одвоји Христос. Јован је нама утеха. заблуди пропаст. свети Јоване Владимире. О пречуднога чуда! Којим речима по истини да прославим краља и мученика. гумну благослов. а вери правило. Онамо на небу уз Христа Бога стоји. удовицама хранитељ. Њега су безбожни јеретици и рођаци напали и главу му одсекли. . вечито. и по смрти је ваистину живео. и прихвативши рукама чесну главу своју дошао је у ово место [3]. ћути му језик. оскуднима изобиље. а осећа се у целом свету где год бива призван. кад си. стаду чувар. гладнима храна. а он је своје гониоце победио. јер невидљиво међу нама обитава. и кад си крст као скиптар прихватио. Јован је круна благочастивога краљевства. Почивају му мошти. богумилима. Ј. укор лажи. нападнутима заклон.Грчко житије св. штедро делећи дарове онима који су дошли [4]. украс цркве. - Велико ти је поуздање. расточи се природа. Шта би рекли сада они који су због мале невоље и опасности одступили од преслаткога Исуса Христа и одрекли Га се ? Нека виде моћ вере. виноградима плодност. Јован је најбржи исцелитељ и утешитељ болних и ожалошћених. те убице упрепастио. најсјајније светило што се заблистало из Владимира. Јован је осветник страдалника. [2] дику света. а овде с нама ликује. Јована. У кругу ангела се налази код престола превисокога али опет близу нас. Онамо служи. На једном се месту налази. јунака истине. заробљеницима одбрана. Владимира[1] Похвала светом Јовану Владимиру Како ћемо као људи достојно да славимо онога који живи изнад људи. ослонивши се на Христа цара. непобедиво оружје Христових краљева и војника. и из овога привременог прешао у непорочно и бесмртно царство. сиротама бранич. првога борца за крст. а чудеса му кликују. јеретицима. а дела му се хоре. поднео неправедну мученичку смрт. а овде чуда твори. али не ишчезе вера. и то још мученика? Штавише: највеће. масалијанима пораз. а овде се од нас ни најмање не удаљује. завидљивце сатро.

[3] Т. који су дошли у манастир светитељев. Владимиром се назива место. [4] Т. ј. .[1] Налази се у грчкој служби светитељу [2] Овде. као чешће код Грка. где се свети краљ родио. у Елбасан. ј.

Владимир је према казивању житија подигао своју одрубљену главу и однео је до места где се налазио његов манастир. како носи крст у руци а понекад и палмину гранчицу. Почев од 1995. . углавном у оквиру српске (Лаза Лазаревић. Стеван Сремац. књаз Никола Петровић. бори се против богумила и других јеретика. Мошти светог Јована Владимира дуго су чуване у манастиру Шин Јон (Свети Јован). родитељу су му Неман (Немања) и Ана која је родом Гркиња. седиште Албанске православне цркве. Владимиров лик је обрађиван у великом броју књижевних дела. Милован Витезовић) али и у бугарској књижевности (Кирил Христов. Козминио житије је по свој прилици засновано на основу књижевно обликованим локалним предањима насталим у околини Елбасана и Охрида. према наводима натписа на грчком. Димитар Талев). Обласни господар Карло Топија обновио је. Иконографија светог Јована Владимира постепено се развијала а он се углавном приказује са својом одрубеном главом. верен је Самуиловом ћерком.Владимир се спомиње као краљ Бугарске и Илирика. Владимирове мошти пренете су у Тирану. недалеко од пута Елбасан—Скадар. у долини Куше. латинском и српском. сузбија упад цара Василија у Дукљу. Јован Стерија Поповић. манастир који је био оштећен у земљотресу. Потпуно се разликује приказ Владимирове супруге—док Дукљанин истиче њену побожност и оданост супругу Козма наводи да је Владимира погубио шурак на наговор његове супруге. Николај Велимировић.

Осим овог. чији су назив преузели од романизованих староседелаца које су ту затекли (лат. обалама Балтика и Моравској. Хвар. племе помораца и гусара који су захваљујући свом темпераменту и географском положају међу првим нашим сународницима изашли из тишине средњег века. Обичај да племе добије име по реци чије обале насељава познат је код Словена: на пример. а већина научника овај покушај инвазије везује управо за Неретљане. а њихова земља звала се Паганија.по истоименој реци чији назив је такође предсловенског порекла. како бележе раносредњевековни хроничари. Струмичани у Грчкој. О словенском нападу на беневентански град Сипонт у заливу полуострва Монте Гаргано. они су населили. поготово време њиховог досељавања на Балкан. а касније и држава Босна . освојили су и велика средњејадранска острва: Брач. у оно време када су и остали Срби са севера дошли на територију античке провинције Далмације. исто као што се област на југоистоку. У свом налету словенски морепловци су покушали да населе чак и суседну. Корчулу и Мљет. формирања државе и покрштавања. када су Викинзи пловили северним морима. Моравци у Чешкој. Племе Неретљана живело је на обали Јадрана. Убрзо затим. а Словени стварали своје прве државе на Балкану и Алпима. близу реке Бојане на граници са Византијом. Овај последњи назив је и најчешћи у домаћим изворима јер су Неретљани насељавали крајњи северозапад оног дела далматинске обале кога су касније контролисали Срби. Нарента). италијанску обалу. Меранија и Крајина.Неретљани – заборављено српско племе Пагани на мору Историја раног средњег века српских племена није довољно позната. Ову територију. сачуван је податак из 642. Бужани по реци Буг у западној Украјини. Своје име дугују реци Неретви. у првој половини VII века. Неретљани су носили и имена Марјани (Приморци) и Пагани. дугачку око 75 и широку 10-20 км. Вислани у Пољској. у домаћој историографији прекривена је маглом заборава и недостатка података. године. Епоха када је на западу стварано царство Карла Великог. . на уском појасу од ушћа Неретве у Јадран на истоку до Сплита на западу. у Русији. Баш овакву судбину доживели су и Неретљани. а код Срба област. такође звао Крајина.

840. а на северозападу су се граничили са Хрватима. Захумље. . И док се хрватски гусари једно време не помињу на Јадрану. Неретљани крше примирје и пљачкају млетачке трговце док су се ови враћали из јужне Италије. Нови дужд. много већа српска кнежевина. али они постају јаснији из догађаја који следе.Територијална подела балканског полуострва средином X века (по опису Константина Порфирогенита). Гусари на видику! Иако су насељавали релативно малу област. Недуго затим. Неретљани су поседовали једну од најјачих флота на Јадрану! На североистоку сусед им је била друга. дужд је приморан да већ следеће. Народ са острва Неретве Прве историјске податке о Неретљанима забележиле су древне млетачке хронике. Најстарији опис ове кнежевине дао је византијски цар Константин VII Порфирогенит половином X века. Тада је уговорио мир са хрватским кнезом Миславом и неретљанским кнезом Дружаком (Дросаицо. из прве половине ИX века. године "посланик Словена са острва Неретве" придошао је у Венецију да са дуждом склопи мир и да се покрсти. повео је 839. Разлоге ове посете хроничар не наводи. У Венецији је 846. за кога већина истраживача сматра да су га извели управо - Неретљани. води нови поход против Неретљана у коме је изгубио више од стотину људи. године флоту на далматинске Словене који су гусарили по Јадрану. који је у раном средњем веку био византијски град. Око 829. године. Марианорум јудице). године забележен један у низу напада Словена. Петар Траденик. а "он се вратио без славља". а њихову земљу Паганија. у свом познатом делу Де администрандо империо (о управљању царевином). Границу су најчешће делили и са Сплитом. Цар их назива Пагани и Неретљани (Арентани).

На обронцима Биокова и Мосора и на острвима гајили су стоку. а блиски су им и викиншки дракари. крајем XИ века. Неретљани су се бавили и трговином. као и острва Корчулу (на коме има и град).Растоку. Осим пловидбом. није био у оквиру Паганије. овде се не наводи. сагитта . Тип брода који су користили Неретљани звао се сагена. суво воће и др. градили су га и други Словени. а другу половину деле равноправно сви учесници. Осим што наводи да се жупа Дален не налази на обали. Мокро и Дален. а обрадивог земљишта је било мало. који се налазио код данашње Макарске. а сигурно је да су обрађивали и земљу. Сличан тип брода био је добро познат у Медитерану. што значи да половином X века."Пагани се зову што не примише крст у оно време кад су се сви Срби покрстили". чланови посада. релативно плитак брод витког трупа и оштрог прамца који се одликовао великом брзином (лат. средишта истоимене жупе. а посаду је чинило 40 веслача. а извозило се вино. који су уједно били и борци. Омиш. Вруља. То се поклапа и са описом проласка крсташа кроз ове крајеве. четири града . Из каснијих средњевековних извора знамо и то да су се у ове области увозиле житарице. За сада је једино сигурна убикација града Мокро.XV век). цар-писац не даје податке о положају ових локалитета. Српски надгробни споменик од камена .стрела). Није искључено да се плен делио баш онако како се и данас дели улов рибе на овом делу Јадрана: пола плена припада оном ко је организовао лов и чији су бродови (кнез или жупан). То је дугуљаст. као и у више наврата касније. Он наводи и три жупе у Паганији . Острог и Славинеца. који се касније помиње као највеће насеље у области. најуноснија делатност била је гусарење које је стално доносило значајне приходе. на којима су скадинавски ратници почели чешће да пљачкају . Ипак. смокава и винове лозе. узгајањем маслина. На основу сачуваних старијих топонима види се да је ова област у раном средњем веку обиловала шумама и мочварама.мрамор. усољена риба. околина Макарске (XIII .Мокро. Брод је имао јарбол. Мљет. Хвар и Брач.

али доста мањи. које су Дубровчани као византијске савезнике превезли на својим бродовима. која је отпочела 866. Баве се изгледа оним што најбоље знају да раде. Дубровник. венецијанска и далматинска флота су трпеле озбиљне поразе. али и Срби и Хрвати. Осим сагене. Поред Венеције. није требало много времена да и они постану мета сараценских гусара. Раб и Осор. почетком ИX века. али не и Неретљани. Задар. као и мањи типови бродова и барки. Наравно. Франачке и арапске Шпаније. године. помињу се Захумљани. Анкону (у папској држави). Зашто? Па. године. Сплит. Травуњани и Конављани. Први њихов залет дубље у Јадран десио се 841. када је флота од 36 бродова опљачкала и запалила редом Осор. Василија I Македонца (867-886). У таквим околностима. Византија је држала и луке Котор. затекли су на двору у Константинопољу новог цара. Месина) и јужне Италије (Бриндизи. затим Будву. Бари). Дубровачки посланици који су отишли да моле помоћ од свог владара. Међу Србима. у употреби је била и кондура.западну Европу управо у ово време. поморски пут уз разуђену далматинску обалу био је најбезбеднији. са посадом од 20 људи. они су у то време забављени другим стварима. Росе. которски доњи град и светомихољску Превлаку у Боки Которској. али је њена трговина са западном Европом била угрожена од када су Арабљани 30-их и 40-их година ИX века редом заузели богате градове Сицилије (Палермо. На саму појаву царске флоте у близини градске луке. Желећи да ојача византијску политику на западу. брзог ратног брода са посадом од 40 веслача . у хришћанском савезу са 400 лађа је и краљ Италије Лудвиг II. Тарент. те . преко које се одвијао и највећи део трговине са западом. Арапски напади на Јадрану кулминирали су петнаестомесечном опсадом Дубровника. године. у Средоземљу су највећу опасност представљали арабљански гусари. Трогир. Сарацени су повукли опсаду. Реконструкција изгледа сагене. Док су Викинзи пљачкали обале Британије. Током борби око Барија 869-871. овај владар је послао стотину ратних бродова под заповедништвом друнгарија флоте Никите Орифа у помоћ опсађеном граду.бораца на коме су пловили Неретљани (X век). брод сличног типа. У одсуству већих византијских снага у Јадрану. Византијске флоте тада су биле најмоћнија поморска сила на Медитерану. а Никита Ориф је предузео контраофанзиву против њих у јужној Италији.

па их поново затичемо 887. светога плена Почетком X века источно од Србије расте моћ Бугарске. Василије И је убрзо протерао Арапе из Тарента и свих осталих копнених тврђава. године. па је тако залагањем византијске политике сараценско присуство у Италији и на Јадрану било на заласку. драчки протоспатар Лав Рабдух отишао у Србију где се. Мањи брод са посадом од 8 до 10 људи откривен испред улаза у нинску луку (Хрватска) . где су убрзо сачекали радосну вест о ослобађању Барија 2.. о чему сведочи њихово пљачкање острва Брача 872.друга половина XI века. У име оца и сина и. године у жестоким сукобима са Венецијом. Опис српских земаља за време његове владавине забележио је цар-писац Константин VII Порфирогенит у свом делу.изгубио је живот. Кан Симеон (893-927) настојао је да покори своје балканске суседе и стекне титулу цара. на обалама Паганије састао са српским владарем Петром Гојниковићем (892-917) ради савеза против заједничког непријатеља. Због тога је византијски посланик. Пагани нису дуго одолевали искушењима. а у оквиру њега се налази и поменути опис Паганије.средином марта 870. коначно их освоји 924. Са друге стране. који су се управо враћали са црквеног сабора у Цариграду. Те године дужд Петар Кандијан дошао је са 12 бродова у неретљанске воде и у луци Мокро уништио пет бродова Неретљана. српски кнез Часлав Клонимировић (927 . после више војних похода.. фебруара 871.. у бици на копну Млечани су доживели пораз. године. када је царска флота напустила воде Јадрана.средина X века) бежи из бугарског заробљеништва и уз помоћ Византије обнавља земљу у ранијим границама. а сам дужд је био и највећи губитник .. године њихов плен постају папини посланици. Гусарски напади арапских морепловаца нису заобишли ни неретљанске обале. Међутим. . То је био разлог да Василије I пошаље флоту која упокорава далматинске Словене. Папини посланици су ослобођени и стигли су у Рим крајем године. Покрштавање је било један од кључних услова мировног споразума. Међутим. Само три године касније. године. Овај састанак био је повод Симеону да нападне српске територије и. Дешавања на истоку осетила су се и на западним границама српских кнежевина. након његове смрти. али и унутрашњих сукоба.

На сабору је покренута и борба против службе на словенском језику и употребе глагољице којом се тада писало у нашим земљама. дознао је да се 40 неретљанских првака враћа из Апулије на бродовима натовареним робом из Италије. По имену непознати неретљански владар састао се лично са дуждом и. у који је убрзо упловио и дужд са главнином флоте. Због тога је послао десет бродова који су код острва Ластово изненадили и заробили Пагане и спровели их до Трогира. дужд је у Задру примио посланике далматинских градова који су му се покорили. Формално заступајући права Византије чију је власт Венеција још увек признавала. Ипак. И док је у граду планирао напад на Хрвате. али се међу српским великашима не помињу и представници Паганије. Повод за нови сукоб био је заробљавање четрдесеторице задарских грађана од стране Неретљана. Дујма. Ово се сматра најзначајнијим догађајем у историји града Св. године на којима су редефинисана црквена питања у овој византијској провинцији. како бележи млетачки хроничар. испловио из луке на острву Оливоло. осим шесторице Неретљана који су задржани као таоци. али се ови догађаји нису дуготрајније . Због тога се у Сплиту. Сабору су присуствовали и представници хрватског краља Томислава и захумског кнеза Михајла Вишевића. али ипак не успева да сузбије њихову превласт на Јадрану. Заробљеници су ослобођени. Византија је тражила политички ослонац на западу. 1000. који је од малог насеља у оквиру зидина Диоклецијанове палате убрзо израстао у један од водећих источнојадранских градова. пре повратка у Венецију Петар II је. док је хрватске посланике одбио. Венеција шаље 948.Притиснута од стране Бугарске. дужд Петар II Орсеоло предузео је војни поход и уз снажну флоту. Када је цар Василије II уништио македонску државу 1018. О млетачко- неретљанским сукобима имамо вести и за време Часлава Клонимировића. и 928. па је далматинске епископије препустила јурисдикцији папе. Два бакарна шлема (VI век) пронађена уз рушевине бедема касноантичког града Нароне који је страдао током словенског насељавања долине Неретве. године. уз присуство папиних легата и далматинских епископа. Две године раније. пристао на мир. Будући да је овај далматински град тада био под влашћу Венеције. после жестоке борбе. кроз ове крајеве прошао је цар Самуило на свом походу до Задра. заузео острва Корчулу и Ластово. одржавају два црквена сабора 925. а том приликом покорио је и српске земље. На првом сабору одлучено је да сплитска епископија буде подигнута на ранг архиепископије и постане црквена метропола Далмације. Византија је обновила власт на Балкану. године флоту од 33 лађе против Неретљана и то у два наврата. године. Пловећи уз истарску обалу и Кварнер флота је стигла у Задар.

кнезом Примораца (јудице Марианорум). Поред Беригоја. Петра у Прику код Омиша (друга половина XI века). Из манастирског картулара сазнајемо и податке о три неретљанска владара. поклања манастиру на острву Тремити. краљ Примораца. године је саставио исправу у којој своју задужбину. Петар Црни је искористио присуство . југозападно од Виса. године са хрватским тепчијом Љубомиром. Богати сплићанин Петар Црни саградио је 1080. Из овог документа сазнајемо да је тада острво Вис и још удаљеније Бишево било под влашћу Неретљана. године у Селу (данашње Јесенице у Пољичком приморју. између Сплита и Цетине). да би из друге половине овог столећа до нас стигли и најстарији домаћи извори о овом српском племену. Радован. Он је око 1090. цркву Св. Петра у Прику код Омиша састао са хрватским баном Петром ради неког спора који је Славац имао са хрватским тепчијом Љубомиром. Петра. Историјски извори прве половине XI века ћуте о Неретљанима. а затим и манастир Св. испред које се неретљански владар Славац судио око 1090. он то чини пред својим адвокатом. у пратњи својих витезова и ризничара Завиде. 1050. Црква Св. г.одразили на судбину Неретљана. Силвестра на острву Бишеву. или нешто касније дошао на границу своје земље где се у цркви Св. Бодидраг и Седраг и сатник Тихан. Као што је то био обичај у средњем веку. Из сличног разлога помиње се нешто касније и Славац. кнез Неретљана. на исправи су се потписала и његова три жупана. Јаков. дошао је у Пољичко приморје да пресуди у спору око куповине манастирског земљишта. Свештеник Иван. владарем на чијој земљи се налази црква. на неретљанској територији најпре цркву. родом Сплићанин.

коју је подигао сплитски грађанин Петар Црни око 1080. Нажалост. између Славца и Љубомира. пре рушења црквице 1918. Политичке и етничке границе између Срба и Хрвата у то време нису биле оштро . грчком и словенском језику. као и нешто касније његова по имену непозната удовица. били донатори манастира Св. ако не и раније. почели да помажу цркву и подизање храмова у својој области. Петра у Селу (фотографија из 1910. што је још од раније био обичај само источне цркве. а градња тог типа цркава везује се за верску делатност првог крунисаног српског краља. године). у Хрватској (Солинско поље) и у византијском Сплиту. Ова област тада је припадала средњевековној Зети. опет око власништва над земљиштем. испред цркве Св. Црква Св.владара на чијој земљи је подигао своју задужбину да пресуди у неком спору. Остаци црквице Св. Ови подаци показују да су Неретљани најкасније у XI веку. Иако је Далмација подпадала под јурисдикцију Рима. картулар нас не обавештава о детаљима спора који се водио недалеко од манастира. Ипак. Она показује преплитање утицаја византијске и прероманичке архитектуре. Петра у Селу. Из исправе Петра Црног сазнајемо и како је он куповао земљиште и кметове за своју задужбину у три различите политичке области: у пољичком приморју и на Брачу. Петра у Прику. на територији Неретљана. год. Михајла Зетског (око 1055-1082). Слично је било и у самом Сплиту и другим далматинским епископијама где су се свештеници (и они највиши) и даље женили и носили браде и дугу косу. последице црквеног раскола из 1054. Кроз читав средњи век верска толеранција између православне и католичке цркве била је подржавана од стране српских владара. Сплита. Овакво преплитање утицаја из Цариграда и Рима слично је оном у суседној јужној Италији. Црквена служба у далматинским епископијама држала се на латинском. што се одсликава и у уметности тог доба. године. као и петнаестак других цркава истог типа подигнутих у ово време на подручју од Пељешца до Боке Которске. године нису се оштро одражавале на нашем тлу. Сигурно је да је на то утицала и непосредна близина далматинске црквене метрополе. из њега сазнајемо да су Славац и његов брат и претходник на престолу Русин. Петра у Прику (пред којом се Славац судио са Љубомиром) подигнута је у другој половини XI века и представља једну од најстаријих очуваних грађевина у области Неретљана..

назива краљем док се Беригој испред својих жупана потписује: Ја Беригој. Појасна копча (запон) од злата. сатник. витез. Неретљанин те тужи. а ова особина наших људи и данас нам није страна. Подаци из картулара показују и да се социјална диференцијација споро одвијала у овим крашким пределима. . као и много пута касније. Људи су добровољно препоручивали себе и чланове својих породица за кметове својим богатим сениорима. а састављачи црквених исправа их називају и краљевима.повучене. Илустративан је пример Беригојеве исправе из 1050. године у којој га свештеник Иван. морстик ти суди Неретљански владари су себе називали морстици или судије (јудицес). године. а то се осликава. Неуморна жеља за суђењем преживела је све историјске мене. кроз бурна догађања из прве половине X века када се део српских избеглица и племства склонио у Хрватску. Титуле племства исте су као и у осталим српским земљама: жупан. судија Марјана. а да је густина насељености била релативно велика. састављач исправе. рад сплитских златара. Русин себе ословљава: Ја Русин који сам и морстик. ризничар. свој народ Марјани или Неретљани. али их то касније није спречавало да се са њима (а и међусобно) суде око власништва над земљиштем. хумског кнеза Петра из 1225. сведок.

1151. израсла је у трговачку и војну империју. године уз пристанак Византије освојила Хвар и Брач. . а изгледа да су управо у ово време осамостаљени хумски кнезови успели да припоје својој територији Паганију. и 1145. круну из Рима примио је и хрватски краљ Звонимир. Венеција. Михајло. Члан рашке владарске династије. краљ Бодин (1082-1101) ујединио је Зету. Годину дана раније. Деса. пре него што је и сам краткотрајно био велики жупан Рашке. Нема поузданих података да су тада и Неретљани признавали његову власт. Са друге стране. Историјски извори прве половине XII века ћуте о Неретљанима. а ова имена уступају место називу Крајина. крунисан је за краља 1077. Марије. Михајлов син и наследник. на западу неретљанске територије (прва половина IX века). Босну и Рашку. г. Од XII века у историјским изворима више се не помиње Паганија. Венеција је између 1135. Захумље. У међувремену. где је поставио своје жупане. године на Мљету подигао бенедиктински манастир Св. али околност да њихови владари носе скромне титуле морстика и судија могла би да указује на то. опадање Византије успешно је искористио зетски кнез Стефан Војислав да се осамостали. На источној обали Јадрана. највећи ривал Неретљана на Јадрану.Врх гвозденог копља случајно нађен код села Жежевића. Травунију. а његов син. Меранија или неретљанска област као политички самостална целина. владао је у приморским областима и тада је.

Његови становници нису успели да оснују ни ново насеље недалеко од старог. Област Крајине припадала је српским краљевима све до времена Стефана Дечанског..X век). неколико километара северно од границе Неретљана. Оно мало случајних налаза чине неколико примерака оружја и наушница са три јагоде из Макарске. гвоздено копље и мач (почетак IX века) са локалитета Могорјело код Чапљине на Неретви. Након немира у земљи који су настали после смрти његовог оца. као што је то био случај у осталим деловима Далмације. што је Неретљанима омогућило да слободно развијају своју пловидбу и морнарицу.смрт за вратом.. чије фотографије (нажалост) нису објављене. Археолошки налази из рушевина античке метрополе Нароне. Са територије Паганије не постоји ниједно археолошки истражено раносредњевековно насеље или некропола. Уроша II Милутина . где се преплићу мириси мора и медитеранског растиња. одрастале су гледајући како лука оживи сваки пут када бродови. после дуге пловидбе.да оснују Дубровник (или Салоне . мирно пристају уз докове. као што је то пошло за руком житељима античког Епидауруса . бронзани ланчић (IX .Сплит). показују да овај град није преживео нападе Словена у првој половини VII века. Преостали романски староседеоци су. На подручју између Цетине и Неретве није било романских градова. византијских лука. недалеко од ушћа Неретве. Сребрне наушнице. Неко је очекивао и стрепео за свог најдражег или се једино интересовао за успех похода.Ум за морем . У новој постојбини генерације помораца на обали Јадрана. који су је спојили са општесловенским знањем о пловидби које су донели са собом. а неко је нестрпљиво исчекивао приче о далеким пределима који су се крили иза хоризонта морске пучине. пре него што су се стопили са Србима. своју традицију бродоградње пренели Неретљанима. Хвара и Брача. у Захумљу.

али од времена када имамо више историјских података... Племе помораца који су себе називали Марјани није успело да створи особена културна обележја која ће кроз бурне историјске епохе стићи и до нас. љубав према мору. а исту титулу носио је и Твртко I Котромањић. све до доласка Турака. оно је изгубило своју политичку самосталност. Крајина се нашла у оквиру босанске државе.(1321). садржавала је и Поморске земље у које је спадала Крајина. Марко Алексић археолог . Свој врхунац племе Неретљана је достигло у раном средњем веку. то су специфичан поглед на економију и свакако. на самој граници Истока и Запада. Титула српских владара у средњем веку. односно Херцеговине. између осталих. због чега је њихова судбина највећим делом остала историјски непозната. године краљ Србије и Босне. већ су се стопили са већим јужнословенским племенима. од 1377. они су тражили свој пут на коме су се различити утицаји стално преплитали. Живећи као крајишници. Оно што ипак засигурно знамо о њиховој природи и што су успели да нам пренесу.

Ovdje se. godine srpska biskupija stoji samo na papiru među rimokatoličkim pokrajinama jer ju je te godine car Vasilije II otrgao od zapadne crkve i pripojio arhiepiskopiji u Ohridu a pod srpskim vladarima su se našle zemlje Zahumlje i Travunija koja je u to vrijeme ( kraj 12. Bosniensem.. Prva stvar koja mora biti uočena je da izraz “ regnum” u ovom slučaju ne označava kraljevstvo niti objašnjava državni ustroj nego služi za oznaku rimskih crkvenih oblasti. Poznato je da već od 1020. moguće i sam Kulin ban. vijek je protekao u borbi između dubrovačke i barske crkve za primat u regionu te su i jedni i drugi uspijevali povremeno da se uzdignu iznad protivnika u čemu je Dubrovnik ipak prednjačio ali se sve to pokazalo uzaludnim jer krajem 7.Driuastinens. Suuacinense. radi o srpskoj biskupiji ili rimokatoličkoj provinciji “koja je Bosna”. Taj odgovor ćemo naći u pregledu prošlosti Dubrovačke nadbiskupije čija je uloga ključna u razmatranju ovog historijskog problema. Koncem 1186. Zahumljem i Srbijom s tim što je kurija bila uvjeravana da je bosanska biskupija . doduše. pogrešno zaključiše što će biti objašnjeno i razjašnjeno u nastavku teksta. Do 1187. godine kojom je Dubrovniku pored Zahumlja i Travunije dodjeljena Srbija ali ne i Bosna.”). Podsjetimo se da Bosna u vrijeme izdavanja bule nije bila kraljevstvo nego banovina ali je opet bila “regnum” kao i Travunija i Zahumlje koji nisu uopće uživali isti državni status kao Bosna. Cijeli 12. Jedini izlaz za ovu crkvu bio je da sebi potčini bosansku biskupiju koja je bila prostrana te također veoma nestabilna što se tiče crkvenog upravljanja. velikosrpski ideolozi zaključiše kako je ovo nepobitan dokaz o Bosni kao srpskoj etničkoj teritoriji. Ova teza je. desetljeća 12. To je Dubrovniku predstavljalo veliki problem jer su se našli pred gubitkom statusa nadbiskupije zbog nedostaka podložnih biskupija. Tako je moguće da je bosanska crkvena vlast. Tribuniensem.Bar je dobio status nadbiskupije te su mu dodjeljene bosanska i srpska biskupija (“Antiuarensem et Ca(. godine bosanski biskup išao na posvećenje u Dubrovnik umjesto u Split kao što je to bilo uobičajeno ranije. Scodrinensem. godine i bule o kojoj govorimo. papina bula iz 1022. znači. godine dubrovački nadbiskup Tribun je lično ili preko delegacije u Rim dostavio zahtjev za potvrdu prava crkve te je priložio papske dokumente iz ranijeg perioda koji su Dubrovniku garantovali crkvenu vlast na Travunijom . Bez imalo ustručavanja i opreznosti. Serbie. djelimično obrađena u tekstu o duvanjskom saboru no sad je došao red da se ona potpuno razloži i u detalje obradi. ili početkom 1187.)hnen. 1089 godine. Naravno. Stvar je u tome što ni takva postavka ne nudi potreban odgovor na pitanje zašto se srpski “regnum” uopće povezuje sa bosanskom zemljom.Regnum Servillie U papinoj buli Dubrovčanima iz 1187. godine nalazi se po prvi put jedan veoma čudan i interesantan izraz : “ Regnum Servillie quod est Bosna” u značenju „ kraljevstvo Srbije koje je Bosna”. Nakon više od pola vijeka tj. bosanska biskupija je bila podložna crkvi u Splitu koja je među Bosancima omrzla zbog toga što je često bila produžena ruka Mađara u njihovim pretenzijama na Bosnu. Polatinensem. Dokument koji je ozakonio podizanje Dubrovačke crkve na nivo nadbiskupije nije sačuvan pa je stoga u opticaju bila najstarija očuvana potvrda tj. Dulciniensem. vijeka) postala jedina prava podložna biskupija Dubrovnika. bila naklonjena ideji o pripajanju bosanske crkve dubrovačkoj metropoliji te je poznato da je nakon 1187.. vijeka barski biskup dobiva podršku splitskog nadbiskupa te se počinje i sam nazivati nadbiskupom.

1227. dubrovački nadbiskup u prepirci sa barskim čelnikom opet povlači argument biskupija u “u kraljevstvu Zahumlja. odavno izvan stvarne jurisdikcije Rima dok su ostale dvije biskupije i dalje imale znatan katolički karakter.suočen sa porastom “heretičke” crkve bosanske. godine papa . sto je Bosna.odvajkada pripadala Dubrovniku samo što se vodila pod “ regnum Servillie”. godine samo potvrdio ono što je ranije odlučeno. i u kraljevstvu Travunje” ali ne uspijeva da vrati Bosnu pod Dubrovnik. izrazi svoj stav o etničkom karakteru bosanske zemlje nego vješt manevar dubrovačkog nadbiskupa pri spašavanju statusa metropolije. Izraz “regnum Servillie quod est Bosna” se javlja još u bulama iz 1188. i 1238. biskupiju bosansku otkida od Dubrovnika i potčinjava je Kaločkom nadbiskupu. složenica “ regnum Servillie quod est Bosna” nije način da papa . kao što je to već rečeno. u kraljevstvu Srbije. regnum Servilie ac regnum Tribunie” uvrsti dodatak “quod est Bosna”. Dakle. “ . Treba samo shvatiti da osim ovog nije postojao niti jedan drugi način da se Bosna pripoji Dubrovniku jer je papa bulom iz 1187. Dakle.. Dubrovniku naklonjenom Vatikanu nije bilo isuviše teško da u dokument koji je sklopljen radi potvrde prava dubrovačke crkve uvrsti i jedan dodatak kako se navodna zabuna ne bi vukla dalje tj. godine a onda nestaje jer 1247. Zašto je taj dodatak ubačen iza Srbije? Jer je Srbija . Godine 1252. da u službenu formulaciju “scilicet regnum Zachulmie. tobože.

Mišljenja su prihvatana ili odbacivana prije zbog nekakvih principskih opredjeljenja. Dr Dragoljub Dragojlović: DUKLjANSKI KNEZ VLADIMIR I ALBANSKI NOVATIANI Na osnovu Ljetopisa Popa Dukljanina istoričari su uspjeli da rasvijetle neka pitanja iz prošlosti Južnih Slovena. jedno crkveno žitije. da identifikuje neke istorijske ličnosti i da razjasne odnose između pojedinih južnoslovenskih oblasti i njihovih vladarskih kuća. zasnovane na pažljivoj analizi i komparativnom proučavanju i suočavanju sa ostalim raspoloživim. godine te da se dubrovački manevar ne javlja nakon što je Bosna konačno potpuno otcjepljena od Dubrovnika i pripojena Kaločkoj nadbiskupiji. Jasno je da Srbija pod Stefanom Nemanjom i Bosna pod Kulinom nisu bile u zajedničkoj državi te da nisu imale zajedničku biskupiju tj. JERODOSTOJNOST DUKLjANINOVOG PISANJA No. mnoge dileme i dalje ostaju. ali istovremeno i najprivlačnija pitanja iz naše srednjovjekovne istorije. ne bez ozbiljnih prigovora. i 1089. Iz časopisa Istorijski zapisi (broj 1. domaćim i stranim izvorima. da ova glava predstavlja jednu cjelinu. koja obrađuje život dukljanskog kneza Vladimira. unio u Ljetopis. istoričari su uspjeli da. izdvaja od ostalih odjeljaka Dukljaninovog spisa. o . Ipak. rasvijetle neka pitanja iz prošlosti Južnih Slovena. filologe i istoričare srednjovjekovnog prava. da identifikuju neke istorijske ličnosti i da razjasne odnose između pojedinih južnoslovenskih oblasti i njihovih vladarskih kuća. Razrješenje ovog kompleksnog pitanja onemogućeno je ne samo strukturom i sadržajem ovog spisa. koje je napisano odmah poslije Vladimirove smrti.kraljevstvo Srbije koje je Bosna” nije etnička izjava nego argument dubrovačkog nadbiskupa da potčini bosansku biskupiju kako bi sačuvao svoj status. nego zbog njihove ubjedljivosti i vjerodostojnosti. Brojne među sobom krajnje kontraverzne hipoteze samo dokazuju da Dukljaninov spis spada među najteža. na temelju spisa Popa Dukljanina. zatrpanih u mnoštvu izmišljotina i hagiografskih uveličanja. za 1975) prenosimo rad “Dukljanski knez Vladimir i albanski novatiani” Vladimirova tragična smrt jedina istorijska činjenica Ljetopis Popa Dukljanina već skoro tri vijeka u jednakoj mjeri privlači istoričare književnosti. Smatra se. Već su prvi istraživači primijetili da se XXXVI glava Ljetopisa. već i apriornim. Diskusija o karakteru ovog žitija. u integralnom ili prerađenom obliku. Vrijedi ponoviti da se bosanska i srpska biskupija javljaju odvojeno 1080. unaprijed u jednoj borbenoj i nekako isljučivoj formi postavljenim hipotezama koje naučnu diskusiju skreću na sporedna i beznačajna pitanja. koje je Pop Dukljanin. bez obzira na sve ove stranputice i nepotrebna okolišenja. koji je u toku vremena prepisivanjem prepravljan i kvaren. crkvenu upravu.

povratak u Duklju i tragična smrt u Prespi. arhiepiskopa Bugarske i sebe njemu predade i poslije kratkog vremena bi pogubljen. od kojih jedan bješe bez očiju. izveo zaključak da je Vladimir bio zet Teodorita. sa nekim manjim rezervama. Miroslavom. jer je ljubavni roman između Ašota i Kosare pružio osnovu da se u priču Ljetopisa Popa Dukljanina unese popularniji heroj. i kad ovaj (Vladimir) bi prevaren i povjerova zakletvama koje mu Jovan dade preko Davida. koji je živio najmanje vijek ranije od Popa Dukljanina. zarobio Samuilo. čija je kćerka bila udata za Samuila. 1015. čovjek pravičan i miroljubiv i pun vrlina. poznati belgijski vizantrolog. A kad Jovan pogubi Gavrila. sa ženom i Vladimira njegovog zeta''. dvije kćeri i pet sinova. u vjerodostojnost Dukljaninovog izlaganja. jer se u njega bila zaljubila Samuilova kćer Miroslava. lično pokušavao da ponovo osvoji grad”. koja je prijetila da će se ubiti ako se sa zarobljenim Ašotom ne vjenča. na kom jeziku i kojim povodom napisano još nije okončana. ali postoje i razlike koje nijesu za potcjenjivanje. koji su se predali caru Vasiliju II. u logoru kod Ohrida. Vladimirovo zarobljavanje od strane Samuila. godine. a zatim oslobodio iz tamnice. SLIČNOSTI I RAZLIKE Još jednom Skilica spominje Vladimira. po kćeri Samuilov zet. koji je Skiličinu rečenicu: ''Vladimir. po kćeri Samuilov zet'' zamijenio sa ''Vladimir. Obavivši svadbu. na dopunama Mihaila Devolskog. Samuilo šalje Ašota u Drač da bude čuvar te oblasti. odnosno Teodora. O mučeničkoj smrti kneza Vladimira Skilica govori na dva mjesta. Skilica se slaže sa Popom Dukljaninom da je Vladimir bio oženjen Samuilovom kćeri i da je na prevaru ubijen od Jovana Vladislava. prilike su u Draču bile mirne. sina dračkog velikaša Jovana Hrisilija. Skilica spominje ''ženu Jovana Vladislava koja je sa sobom vodila tri sina i šest kćeri i vanbračnog sina Samuela. Ašota je. često preko svojih vojskovođa ili sam. po kćeri Teodorita zet''. kako je opisan kod Popa Dukljanina. onda se tamošnje prilike uveliko poremetiše i uzburkaše. Adonc ukazuje na sličnost između braka Apota i Miroslave i braka Vladimira i Kosare. i od Radomira. onda kad je pogubio Radomira. brak sa Samuilovom kćerkom Kosarom. budući da je od Jovana bio oslijepljen. pa nastavlja: ''Jer dok je Trimalijom i obližnjim oblastima Srbije vladao Vladimir. pa zaključuje da je nevjerovatno da su se u Samuilovoj porodici mogla desiti dva analogna braka. . Prvi put pri opisu namjere cara Vasilija II da poslije zauzeća Ohrida. pođe prema Draču koji je bio u rukama Vizantinaca. Samuilovog sina. i pored hagiografskih elemenata knjiškog porijekla.vremenu kad je. Već je Adonc. Kao najjači argument za vjerodostojnost ovog odjeljka u Ljetopisu navodi se što o Vladimiru govori slično i vizantijski ljetopisac Jovan Skilica. povodom pogibije Jovana Vladislava kod Drača 1018. budući da je Jovan iz dana u dan. Potpunu nesaglasnost u ovim pitanjima prati jednodušno mišljenje. Vladimir. godine. prema Skilici. Adonc smatra da je stvar mnogo jednostavnija. imaju u Dukljaninovom izlaganju snagu ubjedljivosti. Svoje mišljenje Adonc potkrepljuje podacima kod Jovana Skilice o ženidbi Ašota sa drugom Samuilovom kćerkom. Samuilovog sina. Nabrajajući članove makedonske vladarske porodice. Sličnost je evidentna.

Zatim je izmišljen sukob između Samuila i Vladimira. očigledno. ali Adoncova hipoteza nema ubjedljivog oslonca u izvornoj građi. KOSARA ILI KRISILIJA Pitanje imena Vladimirove žene i njihovih rodbinskih veza sa Samuilom ostaje. one iste koju Ljetopis Popa Dukljanina naziva Kosarom. Interpretirajući ovo mjesto u dopunama Skiličine Istorija kod Mihaila Devolskog. čovjek pravedan. po kćeri Teodoritov zet. Bolje obaviješten. on se u najvećoj mjeri komplikovao iznošenjem raznih hipoteza koje se ne temelje uvijek na naučnim argumentima i vjerodostojnoj istorijskoj građi. Izvjesnu svjetlost na ovo krajnje zamršeno i kompleksno pitanje bacaju žitije i služba sv. kao i dodatne informacije koje su bile na raspolaganju Mihailu Devolskom. biti Samuilov zarobljenik i zet. potvrdu za svoju hipotezu. B. ni u izvornoj građi. miroljubiv i pun vrlina''. pa je stoga neki istraživači odbacuju kao neumjesnu.Ako se prihvati Prokićeva emendacija. a izdao Jovan Papa u Mlecima 1690. po Ljetopisu Popa Dukljanina Vladimirove žene. uz neke hagiografske elemente. dalje. dalje. Vladimiru na grčkom jeziku. Adonc na kraju zaključuje da je samo Vladimirova tragična smrt jedina istorijska činjenica. a rečenica logički nedovršena. Nešto opreznije J. ili kompilacija više samostalnih dijelova. Mi još ne znamo da li je Ljetopis Popa Dukljanina originalno djelo jednog pisca. poput Ašota. čije postojanje uzgred i sam otkriva. otvoreno. Adonc čak nalazi i u imenu Kosare. smatrajući da se tu radi o imenu Samuilove kćerke udate za Vladimira. a da se sve ostalo temelji na Ašotovoj i Miroslavinoj avanturi. koja je. pogotovu što one nijesu usamljene. Ova Prokićeva emendacija prihvaćena je i važi još i danas. priredio za štampu mitropolit Kozma.kao zet Samuilov. Kakav je. Naprotiv. Prokić ispravlja ime Teodorit u Teodora. Problem Vladimirovih rodbinskih veza sa Samuilom i makedonskim dvorom nije do danas riješen u istoriografiji. jer bi njegovo rješenje na posredan način bacilo novu svjetlost na ostatak Dukljaninovog pričanja o knezu Vladimiru. Nepoznati su nam. A ovo pitanje nije beznačajno. kako bi ovaj mogao. spominjući Gotsku knjižicu (Libellus Gothorum). Ferluga je smatra pretjeranom. мada se iz ispravki Mihaila Devolskog to ne može nipošto zaključiti. ili raspolažući dodatnim informacijama. tekst postaje nejasan. Filološki veza između Hrisilija i Kosare je moguća. мada i sam priznaje da je čudna koincidencija da su brakovi obje Samuilove kćeri opisane sasvim slično. koju na latinskom prevodi sa Kraljevstvo Slovena (Regnum Sclavorum). prema izgubljenom slovenskom originalu. zatim knjigu Metodus (Liber sclavorum qui dicitur Methodus) i knjigu o djelima kneza Vladimira (Liber gestarum). Da je grčka verzija žitija napisana prema izgubljenom slovenskom originalu potvrđuje sam . On. naime. godine. ime Kosara izvodi iz grčkog apelativa Hrisilije preko latinskog derivata Cursilije. odnos Popa Dukljanina prema tim izvorima. pa čak i za srodstvo Vladimirove žene sa Samuilom. izvori koje je koristio Jovan Skilica. pa mislimo da su primjedbe Adonca veoma umjesne. tvrdeći da Ljetopis Popa Dukljanina ima svoje istorijsko jezgro za sukob između Samuila i Vladimira. Mihailo Devolski nedvosmisleno tvrdi da su prilike u Draču bile mirne dok je ''Trimalijom i obližnim oblastima Srbije vladao Vladimir.

pobijedio je Vizantince i ''postao veliki i gospodar cijele Bugarske. Vladimir je sin Nemanjin (?!) i nastavljač djela sv. IZGUBLjENO SLOVENSKO ŽITIJE Duže žitije i služba sv. Prva je veoma kratka. Dalmacije. skupi se ''i sahrani djevičansko prečisto kraljevo tijelo sa kandilima i pojanjem''. i iz onog privremenog prešao u neporočno i besmrtno carstvo''. i kad su silazili putem. masalijanima poraz. koja je. ne kaže se gdje. spominjući ''Veliku knjigu'' o službi i životu Vladimirovu i ''srpske knjige'' o životu i čudesima svetitelja. ''izučavao neporočnu i pravoslavnu vjeru od svetih sedmobrojnika. Arbanije i okolnim''. ''bila prihvatila korijenje otrovne bogomilske i masalijanske jeresi i ne htjede da se klanja ikonama i krstu''. “Vraćajući se. preblaženog Neuma. Mada je. iznenada pokaza zlu namjeru usred vojske.. Oženjen Samuilovom kćerkom ''on je sa svom pažnjom čuvao djevičanstvo. i pošavrši ovamo u Albaniju. gledajući kad će ulučiti priliku da i ženu obrati u onu vrlinu u kojoj se i sam nalazio''. kao i njen brat. Onda mu za drugi put pravedni dade svoj kraljevski mač. ali ne postiže što je htio. a vjeri pravilo. neminovno nose sve karakteristike te epohe: političko i duhovno jedinstvo balkanskih . napisani na grčkom jeziku u doba turske okupacije. a on je svoje gonioce pobijedio. Je li Vladimir sahranjen u Krajini. Klimenta koji je uz pomoć bugarskog cara Simeona ''uništio jeres Bogomila i Masalijana. što izaziva nepomirljivu mržnju i neprijateljstvo u brata njegove žene. i ubije ga. Kad je narod saznao za nepravedno ubistvo dobrog kralja. Njega su bezbožni jeretici i rođaci napali i glavu mu odsjekli. i poteže mač. Srbije.mitropolit Kozma. jereticima. Ilirika i Arbanije”. Ona govori da je Vladimir kao veliki pobornik ortodoksije bio ''bogomilima. udarivši ga njime jedanput. i reče mu: uzmi i odsijeci glavu za istinu i za pravoslavlje''. zavisnike satro. i koji su obratili u pravoslavlje zabludjele narode Mizije. Draču ili Šin Đonu Posljednji opis Vladimirove smrti nalazi se u službi na grčkom jeziku. ubice upropastio. uluči priliku od boga gonjeni mu šurak. primjera radi. dakle. Metodija i ostalih presvijetih ranoapostola. Druga varijanta je opširnija i nosi i u cjelini i u pojedinostima vidne znake svoga porijekla. zabludi propast.. I u njoj je Vladimir. Šurak iskoristi priliku. Kirila. Ilirike i Srbije od jeretika Masalijana i Bogomila''. Vasilije Drugi pokorio Bugarsku i napao na Vladimira koji je vladao ''predjelima Trivalske. Klimenta to jest. DVIJE GRČKE VERZIJE U grčkom žitiju su sačuvane dvije verzije o knezu Vladimiru. Dalje se izlaže njegova tragična pogibija kao i u širem žitiju sa nekim zamjerljivim dopunama. prosvjetilaca onih krajeva i glasnika istine. Arbanije. U borbama sa carem Vasilijem Vladimir postiže sjajnu pobjedu na Keraunskim visovima (Akrokeraunske planine). navodno kao sin Nemanjin. koja se ovdje nalazila po cijeloj Bugarskoj i po svim okolnim joj krajevima''. Vladimira. koji su se mnogo trudili s božanskom revnošću.

oba ova teksta se bitno razlikuju i od Ljetopisa Popa Dukljanina. U tom pogledu. Zaboravljen od Srba u vrijeme širenja i u . od 1381. Kasnije su istraživanja dokazala da lokalnoj narativnoj tradiciji. primjera radi. smatrajući da je mitropolit Kozma morao znati za neke slovenske spise. istorijskog ili crkvenog karaktera i na njima temeljiti svoje podatke o Vladimirovoj borbi za ortodoksiju i njegovu tragičnu pogibiju u borbi sa jereticima u Albaniji. koje je. dajući prednost Popu Dukljaninu. Iz Pajsijevih emendacija vidimo da je Vladimir bio veliki pobornik za ortodoksiju. velike sliičnosti. sa izrazitom pravoslavnom orijentacijom. Pajsije Hilendarski tvrdi. što ga je konačno stalo i života. zapisao je i dobro obviješteni Mihailo Devolski u svojim ispravkama Istorije Jovana Skilice. po svemu sudeći. gdje u manastiru Šin Đon. Vladimira u elbasanskom kraju. najvjerovatnije napisano na glagoljici. treba dodati i pisane izvore. žitije sv. pa su ga zato i ubili. ali i od Istorije Jovana Skilice. smatrao da je grčko žitije i službu Kozma napisao na osnovu lokalne narodne tradicije koja je ponikla u vezi sa kultom sv. čitajući grčko žitije i službu i upoređujući ih sa još neizgubljenim slovenskim žitijem. koju je mitropolit Kozma svakako inkorporirao u svoje izlaganje. od Makedonskih Slovena. Da je Vladimirova žena bila Grkinja. Jedan od ovih spisa je izgubljeno slovensko žitije o knezu Vladimiru. Stojan Novaković je. VLADIMIRA PRERAĐENO Iz izvještaja Pajsija Hilendarskog može se zaključiti da je još u XVIII vijeku postojala ćirilska verzija Vladimirovog žitija. ubrzo poslije njegove tragične smrti.Slovena u jedinstvu južnoslovenskih vladarskih porodica. Vladimir se slavi kao da je bugarski svetac. ali da su njegov šurak u činu magistra i žena mu Grkinja bili novatiani. čije se postojanje više ne može ignorisati. a ne masalijanima ili bogomilima. kćerka Teodorita. ŽITIJE SV. ukazao na mnoge greške u prevodu i naknadne dodatke koje je učinio mitropolit Kozma. nastalo u Duklji. već predak Nemanjin i da je Vladimir vodio borbu sa jereticima novatianima i Jermenima. Neke Kozmine primjedbe zaslužuju posebnu pažnju. tu i tamo. da je još imao u rukama slovensko žitije o knezu Vladimiru. a mi nemamo razloga u to da sumnjamo. мada ima. godine leži njegovo tijelo. Vladimira je djelimično prerađeno i prilagođeno potrebama tadašnjeg vjerskog i političkog života. iz poznate dračke porodice Hrisilija. kao. Banašević. tvrdnja da izgubljeno slovensko žitije govori da Vladimir nije sin. Tu mogućnost dopušta i N. vjerovatno prevedena sa glagoljice u ohridskom književnom centru. već krajem XI vijeka. To direktno svjedoči Pajsije Hilendarski koji je. vjerovatno zbog zajedničkog izvora. Kozma sam spominje nekakvu ''Veliku knjigu'' i ''slovenske knjige'' u kojima su život i djela Vladimirova bili potpunije opisani. Grčko žitije i služba su sadržajno orijentisani na Vladimirovu borbu za pravoslavlje i protiv jeretičkih skretanja. Prihvaćeno od Ohridske arhiepiskopije. veliki borac protiv bogomila i direktno povezan sa onim učenicima Ćirila i Metodija koji su poslije progonstva iz Moravske našli utočište u južnoslovenskim zemljama.

možda odmah poslije njegove smrti. spletom istorijskih okolnosti. Vladimirovog šuraka Kozma ne prikazuje kao vladara. primjera radi. za koje ne bismo znali da nijesu zabilježni od nekih vizantijskih istoričara XI i XII vijeka. Vladimira predstavljaju. izvršeno je nekoliko značajnih ispravki slovenskog teksta. godine uvršten u beogradski Srbljak i ušao u red srpskih pravoslavnih svetitelja. čijeg su se učenja potajno držali i njegova žena i ženin brat. Naglašavajući srpsko porijeklo kneza Vladimira i želeći da ga poveže sa srpskom nemanjićkom dinastijom. мada tadašnje slovensko stanovništvo u Makedoniji nije imalo ništa bugarsko. ili dvorom u Prespi. dakle. vizantijski i slovenski. navodeći ga među bugarskim svecima prije Jovana Rilskog. odnosno grčke crkve. Žitije i služba sv. Adoncova hipoteza da je Vladimir bio oženjen Teodoritovom kćerkom iz poznate dračke porodice Hrisilija. u duhu vremena. Kad je ovu staru verziju žitija mitropolit Kozma preradio na grčki jezik i troškom Jovana Papa iz Neokastra štampao u Mlecima. čija vjerodostojnost nikad nije dovođena u pitanje. mnogo vjerovatnije da se na ljubavnom romanu Samuilove kćerke Miroslave i zarobljenog Ašota. . već kao visokog činovnika i jeretika. osim bugarskog imena i bugarske državnosti. Stefana Nemanje. GDJE JE VLADIMIR UBIJEN Danas je. Vladimir je prihvaćen od Ohridske arhiepiskopoije. prisutna bugarska orijentacija. koje je nastalo veoma rano. mitropolit Kozma ga proglašava sinom. o Vladimirovoj ženidbi Samuilovom kćerkom kojoj imena ne zna. Stoga se čini veoma razložna. Priređivač je čak i porijeklo kneza Vladimira povezao sa carem Simeonom i bugarskom carskom porodicom. takozvanih ''sedmopočatnika''. Tako je Vladimir. kod Popa Dukljanina. U prvoj verziji grčkog žitija. Tako. Tim prije. dakle. ne spominje se uopšte ženidbena veza Vladimira sa Samuilom i makedonskom vladarskom porodicom. ali ne povezuje njegovo ubistvo sa Jovanom Vladislavom. a da je ime Hrisilija kod Popa Dukljanina sačuvano u imenu Kosara. Mojsija i Davida. u istoriografiji uglavnom odbačena. što žitije i služba donose nekoliko vrlo interesantnih podataka koje potvrđuju samo neki izvori. umjesto pretkom. i tačna imena Samuilove braće. o čemu govori i Pajsije Hilendarac. Vladimira. pravolinijski izdanak najstarijeg originalnog žitija sv. sina duke Grigorija Taronita. koje je vjerovatno najbliže istini jer je lišeno hagiografskih elemenata. grčko žitije spominje ohridskog arhiepiskopa Nikolaja za koga zna samo još jedan bugarski spomenik. mitropolit Kozma je i sam griješio. No. Kozmina obrada zna za sedam slovenskih apostola. pa se zbog toga i njihova vjerodostojnost u našoj istorijskoj nauci mora preispitati i tačnije ocijeniti. stoga. naglašen autoritet Svete Stolice i katolička orjentacija. temelji i priča o ljubavnom romanu između Vladimira i Kosare. postao svetac ohridske. već s Albanijom i jereticima. kao što je u latinskoj verziji. bogomilima i masalijanima. da bi tek posredstvom grčkog žitija i službe bio 1861. U drugoj verziji mitropolit Kozma se vraća na varijantu koja je zapisana i u Istoriji Jovana Skilice i u Ljetopisu popa Dukljanina. 1690.čvršćenja kulta Nemanjića. godine. U žitiju je. ispravljajući slovenski original. preko latinskog derivata Kursulije.

jer možda ukazuje da je Vladimir prvobitno bio sahranjen u Draču. kad su za vrijeme Nemanjina sina Stefana zaposjeli Skadar (oko 1215. ili oblasti sjeverne i srednje Albanije. nadamo se. ZAŠTITNIK GRADA DRAČA U pjesmama službe koje se pjevaju sv.Interesantno je. vjerovatno i ubili. prema svjedočanstvu Popa Dukljanina. prvobitno bio sahranjen u Krajini. u čijoj je blizini ubijen u borbi sa jereticima. istorijski vjerodostojnog spisa. da je Vladimir. U jednoj strofi na jutrenju čitamo da se ''danas veseli u vjeri grad trivalski (slovenski) Drač. dalje. najinteresantnije je kako je i zašto u žitiju i službi došlo da se borba između Vladimira i dračkih Hrisilija preobrazi u borbu između ortodoksnog i jeretičkog učenja. BORBA PROTIV ROĐAKA JERETIKA No. N. u srednjoj Albaniji. po svoj prilici Epirci. Stoga je možda u pravu Adonc što u imenu Vladimirove žene Kosare vidi ostatke uspomene na moćne Hrisilije. sa kojom je preko žene bio u rodbinskim odnosima. Banašević misli. kao i ostali njima potpuno kontraverzni. a druga će. a u službi negdje na putu. kad se poslije pobjede nad carem Vasilijem II vraćao u Albaniju. našoj i svjetskoj. godine). Kako sada stvari stoje. nedaleko od Elbasana. kao i opaske Pajsija Hilendarskog. мada je za to bilo prilike. Žitije i služba. između pravoslavnog Vladimira i jeretika mu rođaka. Banašević smatra da je prenos Vladimirovih ostataka u Albaniji morao dobro doći samim Nemanjićima. smatrajući da je Vladimir ubijen u nekoj planini. prenijeli u Drač. U nauci. kod Drača. postavljaju pred nas mnogo više pitanja nego što ih mi možemo pouzdano riješiti. jer se kao glavni krivac njegove smrti uzimaju njegova žena i rođaci po ženi. stvaraju najveće teškoće upravo time što svjesno izbjegavaju konkretne formulacije i što prikaz stvarnih okolnosti podređuju retorskim efektima. Oba ova izvora. problem će moći da se potpuno riješi samo eventualnom otkrićem originalnog žitija o knezu Vladimiru ili nekog drugog. Stoga se i način Vladimirove tragične smrti . koji ga u borbi za Drač. strpljivi istraživači riješiti. gdje leži sveto tvoje tijelo''. Vladimir mučki ubijen od ženinih rođaka Bez obzira na to gdje je Vladimir prvo sahranjen i da li je jednom ili dva put njegovo tijelo seljeno. a da su ga. ovaj se podatak ili prihvata ili potpuno odbacuje. da Kozma ubistvo kneza Vladimira u dužem žitiju ubicira u Dervenu. Ovo je veoma interesantan podatak. koji uopšte nijesu ni pokušavali da ga vrate. Pojsije ispravlja oba teksta. u blizini Elbasana. a zatim prenijet u manastir Šin Đon. ili Elbasana. kod Skadarskog jezera. N. međutim. U prvom slučaju njegova smrt se neminovno mora povezivati sa dračkom porodicom Hrisilija. Vladimiru on se naziva još i zaštitnikom grada Drača. ostaje kao nepobitna činjenica da je Vladimir poginuo u Albaniji. ili bar približiti rješenju. Mnoga pitanja moraju ostati otvorena.

Ono što se iz Istorije Jovana Skilice može donekle rekonstruisati jeste to da je Drač jedno vrijeme bio u Samuilovim rukama i da ga je poslije udaje kćerke Miroslave. Ovaj podatak je veoma značajan i istorijski potpuno vjerodostojan. u XV vijeku Grigorije Camblak. koju istorijski izvori uopšte ne spominju. No. potpuno uklapa u istorijske okvire. bez obzira da li je za namjesnika Drača bio određen Ašota ili Vladimir. Klimenta sa bogomilima. dvadesetak godina poslije propasti Samuilove države. ako se prihvati Pajsijeva emandacija. poslužila piscu najstarijeg žitija da u njih. koji su u to vrijeme bili i mogli biti istorijska realnost. i jedan i drugi morali su da dođu u sukob sa moćnim Hrisilijama. već sa novatianima. U žitiju u službi na grčkom jeziku spominje se samo Vladimirova borba sa jereticima masalijanima ili bogomilima. unese mnoge hagiografske i epske elemente. što neki istraživači dovode u vezu sa današnjim etnikonom Torbeši. Njihovo prisustvo je indirektno posvjedočeno u Samuilovom. Za kasniji period očuvani su mnogi podaci o balkanskim pavlikijama. Međutim. mnogo je interesantnija opaska Pajsija Hilendarskog da Vladimir nije vodio borbu sa masalijanima i bogomilima. SUKOB SA NOVATIANIMA Adoncova hipoteza je moguća. Svi ovi termini očuvani su dijelom u južnoslovenskoj toponomastici.može samo približno rekonstruisati. Novatiani se u grčkim izvorima zovu katari i sakoforoi. a direktno u Deljanovom ustanku. kada su u nekoliko navrata vizantijski carevi naseljavali balkanske oblasti imperije pavlikijanima iz teme Armenijaka. U doba Aleksija Prvog Komnena oni igraju značajnu ulogu u ratovima Vizantinaca sa Normanima. Najvjerovatnije da je Vladimirova borba za Drač i dračku oblast. naprotiv. vjerovatno sa samim gradom kao centrom oblasti. Stoga se i podatak o borbi sv. što se smatralo anahronizmom. a dijelom u jeretičkoj onomastici. dopunjuje ovaj osporavani. Jovan Ferluga s pravom smatra da su tako veliku vlast imali Hrisilije kao predstavnici . potpuno u duhu vremena. tvrdi da je Samuilo predao dračku oblast. toliko da su mogli organizovati prelaz grada i oblasti ispod jedne vlasti u ruke druge. U Moglenu je sa njima vodio žestoke rasprave Ilarion Moglenski. u Maloj Aziji. Jake i brojne pavlikijanske kolonije na Balkanu postojale su i prije pojave bogomilstva. Ljetopis Popa Dukljanina. ali u suštini vrlo značajan izvor za istoriju dualističkih jeretičkih pokreta na Balkanu. sa svoje strane. a neki anonimni prepisivač jednog molitvenika čak početkom XVI vijeka. Već smo naglasili da je Adonc postavio hipotezu da su Hrisilije bili pavlikijani. pa bi i sukob između Vladimira i dračkih Hrisilija u kasnijom tradiciji dobio obilježje sukoba između pravoslavlja i bogomilstva ili masalijanstva. Nekoliko pravih krstaških pohoda preuzetih iz Vizantije nije ovu jeres potpuno potislo do kraja srednjeg vijeka. ali je izvorna građa nigdje izričito ne otvrđuje. što. predao na upravu zetu Ašotu. na upravu knezu Vladimiru. kad znamo da su od vremena ikonoklastičkih sporova postojali značajni centri novatiana u zapadnoj Makedoniji i središnjoj Albaniji. koji su u Draču i dračkoj oblasti imali vlast.

mučki ubijen od svojih srodnika po ženi. a žitije i služba na grčkom jeziku . Vladimir je. Povratak Drača u ruke Vizantinaca doveo je do dugotrajnih borbi za Drač i dračku oblast. Popa Dukljanina nijesu interesovale baš prave istorijske činjenice. Ali. bračnim srodnicima. NA ČIJOJ STRANI JE BIO VLADIMIR Drač nije dugo ostao u rukama Samuila i njegovih štićenika. Drač je već 1005. nego ženinih srodnika Hrisilija. nego za račun i po nalogu Jovana Vladislava. Stoga mi se čini da je priča Popa Dukljanina i o ubistvu kneza Vladimira malo vjerovatna. ako ne na sam grad. korektan vazal Samuila i njegovih nasljednika. koji je. Mnogo je logičnije njegovu tragičnu povezati sa Hrisilijima. izgleda malo uvjerljivo. koji su predajom grada u ruke Vizantinaca neminovno došli u sukob i sa knezom Vladimirom koji je polagao neka prava.najvišeg i najjačeg sloja. kako o tome govore svi izvori. ali i političkim suparnicima. bio tast kneza Vladimira i sin Jovana Hrisilija. KOJE SU ”PRAVE” ISTORIJSKE ČINJENICE Jeretici su mogli biti i Hrisilije. a na drugoj. Razlika je jedino što Pop Dukljanin. Uloga kneza Vladimira u ovim borbama je dosta nejasna. I iz vjerskih i iz političkih razloga ovi jeretici su prije mogli ubiti kneza Vladimira za račun i o nalogu Hrisilija. već pretežno oni motivi hagiografskog karaktera koji su imali interesa za katoličku crkvu i eventualna prava Barske biskupije.jereticima. to ubistvo pripisuje makedonskoj vladarskoj porodici. bila posebno potrebna. kad Pajsije Hilendarski izričito navodi da su ga ubili novatiani. zbog svoje katoličke orijentacije. godine ponovo došao u ruke Vizantinaca zahvaljujući Teodoru. masalijanima ili bogomilima iz Albanije. nema sumnje. stvari postaju dosta jasnije. Stavljajući u narodu već prihvaćen kult kneza Vladimira u službu katoličke crkve. i Samuilo i njegovi nasljednici. Dukljaninovo pričanje o njegovom ubistvu u Prespi od strane Jovana Vladislava u momentu kad je Vizantija preduzela veliku ofanzivu i kad mu je pomoć Vladimira. prema Adoncu oni su bili pavlikijani. prema Adoncovom tumačenju dopuna Jovana Devolskog. Prema jednoj latinskoj hronici. . lojalnog i podložnog susjeda. Opravdanije je pretpostaviti da je u takvoj situaciji Vladimir prije stao na stranu Samuila. kad znamo da je ovih jeretika bilo samo u onim oblastima Albanije gdje i danas leže njegove mošti i gdje služba i žitije na grčkom jeziku i ubiciraju njegovo ubistvo. i to upravo u Draču. a ono bar na dračku oblast ili na njen veći dio.pravoslavno orijentisani . Na jednoj strani rodbinski vezan preko svoje žene sa novim upravljačima Drača. Jovan Hrisilije imao je funkciju proteuona. Koliki je uticaj ove porodice bio vidi se po tome što je i sam car Samuilo bio oženjen kćerkom proteuona Jovana Hrisilija.