You are on page 1of 5

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI

EUROPEAN MOVEMENT IN SMEDEREVSKA PALANKA
Ive Bajazita bb (P. BOX 18), 11420 Smed. Palanka, Srbija i Crna Gora Telefon: +381 (0)26/318-106; Mobilni: +381 (0)64/190-44-60 Telefaks: +381 (0)26/318-406 E-mail: office@evropski-pokret.org.yu, Veb adresa: www.evropski-pokret.org.yu

“Mesto i uloga nevladinih organizacija

u razvoju civilnog društva”1 2
Pokušaću u nekoliko crta da vam izložim osnovne elemente mesta i uloge NVO u razvoju civilnog društva. Da bi smo to bili u mogućnosti moramo prvo da definišemo pojam civilnog društva. Postoje razne definicije ali lično smatram da je najkorisnija definicija koju je dao Ričard Halovej u svojoj knjizi “Ocena zdravlja civilnog društva”. Pojam civilnog društva u sadašnjem shvatanju je novijeg datuma i vezuje se za svetski samit o planeti zemlja koji je održan 1993.g. Ovaj termin je tada u zvaničnom međunarodnom dokumentu koji je nazvan “AGENDA 21” prvi put iskorišćen. Termin je takođe vezan i za kolaps Sovjetskog saveza , nastanak organizacija kao što su Solidarnost u Poljskoj i Eko foruma u Bugarskoj gde su građani proklamovali želju da budu u “civilnom društvu” van kontrole države u formi koja je decenijama bila prisutna. Od tog perioda postalo je uobičajeno i neizostavno da se u svim dokumentima o razvoju koristi i termin civilno društvo. U mnogim slučajevima nema jasne saglasnosti o značenju ovog termina a takođe nema jedinstvene opšteprihvaćene definicije. Za mnoge su civilno društvo isto što i nevladine organizacije odnosno neprofitne organizacije. To je netačno što će vam iz kasnijeg izlaganja biti jasno. Nevladine organizacije su jedan deo civilnog društva, jedan važan deo, ali one nisu jedine. Jedna korisna polazna definicija koju koristi CIVICUS, međunarodna organizacija za civilno društvo, je sledeća: Civilno društvo je “Sfera institucija, organizacija i pojedinaca locirana između porodice, države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese.” Grafički prikaz je sledeći

Oblast preklapanja predstavlja mesto gde se snage države (zakonodavna, sudska i izvršna), biznisa i građana objedinjuje da bi se kreirao normativni prostor za demokratiju, društvenu odgovornost i zaštitu javnih interesa. Civilno društvo za koje se zalažemo je: • Prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa • Institucionalno sredstvo za medijaciju (posredovanje) između konfliktnih interesa i socijalnih vrednosti • Mogućnost za iskazivanje i praktikovanje društvenih, religioznih i kulturnih verovanja i aktivnosti
1 Sinopsis izlaganja Milana Miloševića, predsednika Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci na tribini 21.10.2002.g. koja je održana u Smederevskoj Palanci na temu “Mesto i uloga nevladinih organizacija u razvoju civilnog društva”. Tribina je održana u okviru projekta "Promocija pluralizma jačanjem NVOa i civilnog društva u Srbiji" u partnerstvu sa NVO »Evropska perspektiva« iz Grčke kao glavnim aplikantom (project B7-702/2001/0872, European Initiative for Democracy and Human Rights, European Commission). Više informacija o projektu na sajtu http://www.hhdn.org.yu i sajtu Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci www.evropski-pokret.org.yu

Svi stavovi koji su izneseni su stavovi Evropskog pokreta u Smederevskoj Palanci i time se ne mogu smatrati zvaničnim stavovima razvojnog partnera Evropske komisije ili partnera na projektu.
2

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI • Mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu

Civilno društvo

Institucije civilnog društva

Izvršna vlast Zakonodavna vlast Nezavisne revizorske organizacije Udruženja građana Lokalna vlast Univerziteti Sudska vlast Mediji Berza

Javni sektor

Privatni sektor

Građani

Definicija civilnog društva kao “Sfere institucija, organizacija i pojedinaca locirana između porodice, države i tržišta u kojoj ljudi učestvuju volonterski da unaprede zajedničke interese” je ona koju ćemo sa stanovište teme današnjeg izlaganja dalje koristiti. Pojam zajednički interes u definiciji može da bude raznolik. On može ali i ne mora da bude prihvatljiv za sve koji rade sa, i u, organizacijama civilnog društva. Ono što je bitno je da su sloboda govora i sloboda udruživanja bitni elementi u demokratskim društvima koji dozvoljavaju građanima da se udružuju zajedno da iskažu različite interese koji ne moraju biti atraktivni uvek za sve. Značajna odlika civilnog društva je da postoji podsticajni ambijent u kome su različiti pogledi dozvoljeni i poželjni i gde je organizacijama ili asocijacijama različite vrste dozvoljeno da postoje. Institucije jednog podsticajnog ambijenta za razvoj civilnog društva su: • Izvršna vlast • Pravosudna vlast • Zakonodavna vlast • Mediji • Lokalna vlast • Nezavisne odgovorne (revizorske) organizacije kao što su: o Izborna komisija o Komisija za ljudska prava o Komisija za borbu protiv korupcije o Kancelarija glavnog revizora o Kancelarija Vrhovnog tužioca o Ombodusman (javni advokat) • Udruženja građana • Berza • Univerzitet

Mesto i uloga nevladinih organizacija u razvoju civilnog društva

2

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI Ove institucije imaju sledeće funkcije: • Da obezbede prostor za mobilizaciju i artikulaciju interesa pojedinaca i grupa • Da obezbede institucionalno sredstvo za medijaciju (posredovanje) između konfliktnih interesa i socijalnih vrednosti • Da daju mogućnost za iskazivanje i praktikovanje društvenih, religioznih i kulturnih verovanja i aktivnosti • Da daju mogućnost za ograničavanje inherentne tendencije države da proširi svoju kontrolu • Da ograniče potencijal biznisa da bude bez kontrole Sa stanovišta naših potreba ovde ćemo se zadržati na organizacijama civilnog društva (udruženjima građana). Generalna podela je na: • Organizacije koje su formirali građani i u kojima su oni članovi i na bazi toga ostvaruju koristi (Mutual Benifit Organisation) • Organizacije koje su formirali građani sa namerom da pomognu drugim grupama građana, često uz podršku treće strane (Public Benifit Organisations). Ovde treba navesti i treću vrstu organizacija koju nazivamo pretenderi i koje karakteriše pretvaranje da su jedna od dve navedene grupe ali reč je samo o tome da su one u funkciji zadovoljavanja personalnih interesa nekoliko pojedinaca. Ovo nabrajanje nije konačno jer imamo i druge forme organizovanja građana koje nisu navedene kao što su bojkoti i demonstracije gde se građani okupljaju sa jednom namerom i posle toga se razilaze. Primeri organizacija koje su formirali građani i u kojima su oni članovi i na bazi toga ostvaruju koristi su: zadruge, sindikati, profesionalna udruženja, grupe za samopomoć u naseljima, itd. Primeri organizacija koje su formirali građani sa namerom da pomognu drugim grupama građana su: fondacije, nevladine organizacije i dobrotvorne organizacije. Pored ovog opšteg uvoda pojma civilnog društva i njegovih institucija iskoristio bih priliku da prezentiram neke rezultate internacionalne uporedne analize trećeg sektora projekta John Hopkins. Analiza je pokušaj da se uoče bitni elementi vezani za ogromnu pažnju koje nevladine organizacije (koriste se i pojmovi neprofitne organizacije, treći sektor, i mnogi drugi) zadnjih godina privlače. Prema ovoj analizi dva su osnovna razloga: prvi je taj što je došlo do krize države u svim delovima sveta, a drugi je da je od nedavno doveden u pitanje neopliberalni stav da se socijalni problemi najbolje rešavaju u tržišnoj privredi. Zahvaljujući ovome politički lideri iz mnogih država su pokušali da nađu nove puteve koji će povezati efikasnu tržišnu koordinaciju sa prednostima socijalne zaštite u građanskom društvu.. Zahvaljujući svom položaju nevladine organizacije su se nametnule kao partneri u traženju srednjeg puta između isključivog oslanjanja na tržište ili na državu. Projektom John Hopkins je obuhvaćeno 22 zemlje. Projekat je počeo 1990.g. i izveštaj Lestera Salamona iz 1999.g. na bazi druge faze projekta za period 1995-1999.g. je izuzetno značajan. Rezultati mogu da se sažmu u sledećim stavovima: 1. Neprofitni sektor postaje jedan od najvažnijih ekonomskih činilaca3 2. Postoje bitna odstupanja između zemalja i regija4 3. Trećim sektorom dominiraju socijalne službe5 4. Najveći deo prihoda potiče od taksi i državnog sektora, a ne od filantropa6
U 22 ispitane zemlje neprofitni sektor “obrće” preko hiljadu milijardi dolara i zapošljava 19 miliona radnika sa punim radnim vremenom. Drugim rečima, u ispitanim zemljama je zaposlenost u neprofitnom sektoru šest puta veća od ukupne zaposlenosti u najvećim privatnim kompanijama tih zemalja. Pored ovoga, neprofitni sektor privlači i veliki broj volontera. U proseku 28 % stanovništva u ispitanim zemljama svoje vreme i rad posvećuje neprofitnim organizacijama. Ukupna angažovanost volontera preračunata u puno radno vreme jednaka je radu još 10,4 miliona zaposlenih. To zanči da u 22 ispitane zemlje u neprofitnom sektoru zaposlenost odgovoara cifri od 29,3 miliona uposlenih sa punim radnim vremenom. 4 Generalno neprofitni sektor je jači u razvijenijim zemljama nego u zemljama Latinske Amerike, Centralne i Istočne Evrope. Ako se uzimaju u obzir i volonteri, Zapadna Evropa, odnosno Holandija, Irska, Belgija, Izrael i Ujedinjeno Kraljevstvo se ističu kao regije sa najrazvijenijim neprofitnim sektorom. 5 Dve trećine neprofitnog sektora koncentrisano je u sledećim tradicionalnim društvenim i socijalnim delatnostima: obrazovanje (29%), zdravstvo (20%) i socijalno staranje (18%). U zapadnoj Evropi zbog istorijske uloge crkve postoji velika koncentracija zaposlenih u neprofitnim socijalnim delatnostima. U Centralnoj i Istočnoj Evropi rekreacija i kultura igraju mnogo značajniju ulogu u neprofitnom sektoru i trećina zaposlenih sa punim radnim vremenom radi upravo u udruženjima koja se time bave. U SAD, Japanu, Australiji i Izraelu 35% neprofitnog sektora čine zaposleni u zdravstvu. Prate ih zaposleni u obrazovanju sa učešćem od 29%. 6 Takse i državne subvencije su najveći izvor prihoda u neprofitnom sektoru. Takse i komercijalni prihodi dostižu skoro polovinu svih prihoda u neprofitnom sektoru, dok prihodi iz državnog sektora iznose 42%. Uprkos predrasudama – privatna filantropija – pojedinci, korporacije i fondacije - čine jedva 11% neprofitnih prihoda.
3

Mesto i uloga nevladinih organizacija u razvoju civilnog društva

3

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI 5. Neprofitni sektor je najveći generator zapošljavanja7 Na osnovu ovih rezultata realno je očekivati da reformama našeg društva i jačanjem naše ekonomije situacija bude slična i kod nas. Pošto je vreme kratko u ovom izlaganju sam pokušao da pojasnim mesto i ulogu raznih formi organizovanja u civilnom društvu koje je nužno izgraditi i na ovim prostorima ukoliko želimo da budemo deo zajednice modernih država, a mi to svakako želimo jer pripadnost modernim društvima znači sposobnost da kreiramo viši kvalitet života u raznim sferama naših života, na poslu, u porodici, u trenucima rekreacije... Sada reč dajem vama.

*****

U toku 90tih je u zemljama koje su obuhvaćene projektom, neprofitni sektor kao generator zapošljavanja daleko iza sebe ostavio sve ostale sektore. Ovo povećanje je naročito izraženo u Zapadnoj Evropi, posebno u Belgiji, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj i u proseku je 24% veće od ukupne stope rasta zaposlenosti.
7

Mesto i uloga nevladinih organizacija u razvoju civilnog društva

4

EVROPSKI POKRET U SMEDEREVSKOJ PALANCI PREDMET: MESTO: DATUM FOTOGRAFIJE SA TRIBINE NA TEMU “NEVLADINE ORGANIZACIJE U RAZVOJU CIVILNOG DRUŠTVA- MESTO I ULOGA” Foaje Narodnog pozorišta u Smederevskoj Palanci 2002-10-21/18:00

Mesto i uloga nevladinih organizacija u razvoju civilnog društva

5