You are on page 1of 749

Срби 1903-1914

Историја идеја

Приредио
Милош Ковић

néXiç

CUO

Садржај

Предговор................................................................................................ 9
Милош Ковић

I. Политичке идеје

Демократија.......................................................................................... 27
Слободан Антонић

Јутословенство...................................................................................143
Василије Kpecmuh

Либерализам ...................................................................................... 153
Милош Ковић

Национализам....................................................................................202
Милош Ковић

Социјалдемократија......................................................................... 270
Милош Војиновић

Феминизам......................................................................................... 299
Ана Столић

6 Срби 1903-1914

IL Фипозофска u научна мисао

Мипоје М. В асић...............................................................................319
Александар Палавестра, Моника Милосављевић

Николај Велимировић.....................................................................328
Богдан Лубардић

Никола Вулић......................................................................................
Жарко Петковић

Михаило Гавриловић ....................................................................... 374
Вељко Станић

Јован Жујовић................................................................................... 388
Ђорђе Ђурић

Слободан Јовановић ........................................................................402
Данило Н. Баста

Божидар Кнежевић........................................................................... 428
Борис Милосављевић

Милутин Миланковић.....................................................................450
Александар Петровић

Стојан Новаковић............................................................................. 466
Михаило Војводић

Михаило Петровић Алас..................................................................487
Душан Фундић

Бранислав Петронијевић ............................................................... 500
Живан Лазовић

Михајло Идворски П упин...............................................................522
Александра Нинковић Ташић

Јован Скерлић......................................................................................
Милош Ковић

Садржај 7

Станоје Станојевић.......................................................................... 588
Вељко Станић

Коста Стојановић............................................................................. 604
Александар Петровић

Љубомир Љуба Стојановић............................................................ 627
Мира Радојевић

НиколаТесла......................................................................................647
Александар Протић

Јован Ц вијић......................................................................................662
Слободан Наумовић

Веселин Чајкаиовић......................................................................... 749
Александар Лома

Слика једног доба ............................................................................. 763
Слободан Антонић

Индекс...................................................................................................851

Предговор

Јован Скерлић je умео да сажме целу епоху y неколико језгрови-
тих реченица. У чланку под насловом „Србија, њена култура и њена
књижевност“, објављеном 1910. године на насловној страни Босан-
ске виле, овако je описао пут који je Србија прешла y 19. веку:

„Kao што дете научи ићи посрћући, тако je и модерна Србија за сто го-
дина клецања, пипања no мраку, посртања и падања, после целог јед-
ног низа скупо стечених искустава и задобивених рана, научила ићи
својим ногама и својим путем ... Срби су сами својом рођеном снагом
створили своју државу, y којој je сва влада y рукама Срба, a не y рука-
ма туђинаца, као што je случај са другим ослобођеним државама на
Балкану. Народ y Србији, y слободи васпитаван за слободу, политички
сазрео и без тутора, управља сам собом, и подигао je државу ни дина-
стичку ни сталешку, но искључиво своју, само народну и националну“
(Скерлић [1910] 1964: 25).

Овај текст имао je, без сумње, програмски карактер. Прошло-
сти je дат смисао, a садашњости политички програм. Српска наци-
онална идеја утемељена je y народном суверенитету и демократији,
y одбрани слободе од „тутора“, y достојанству и самосвести „малих
људи“ и „малих нација“.
Важност овог исказа je, међутим, y томе што je представљао до-
минантно тумачење српске националне идеје y добу 1903-1914; са-
жетије, сликовитије и јасније од тога оно ce није могло изразити.
Јован Скерлић je, наиме, био једна од кључних личности y главном
току српске политичке мисли 19. века. Исидора Секулић ce сећала
да je Скерлић y свом добу био „maître самодржац тако рећи тада-

10 Срби 1903-1914

шњег литерарног живота, и дословно идол универзитетске омла-
дине“ (Секулић [1924] 2002: 12). Штавише, Срби који су живели y
Хабзбуршкој монархији, Османском царству и Црној Гори, управо
y Скерлићу су, као и y краљу Петру Карађорђевићу, видели оличење
Краљевине Србије: „Поред краља Петра, чије je име било синоним
Србије, мало ce чије име чешће спомињало од Скерлићева“ - писао
je, сећајући ce својих младобосанских дана, Иво Андрић (Andrić
[1924] 1976: 203).
Ha исти начин, y духу народног суверенитета и демократије, са-
мосвести и жеђи за независношћу, српску прошлост, садашњост и
будућност видео je и Јован Цвијић. Иако није имао Скерлићев ро-
мантичарски полет и утицај на младе, y самој Србији, тамо где су ce
доносиле одлуке, Цвијић je био утицајнији од Скерлића. У чланку
„Географски и културни положај Србије“, који je, такође, објавио
y Сарајеву (1914), Јован Цвијић je подсећао да je српски народ, по-
чевши од Карађорђевог устанка, „створио и доста брзо организовао
државу, не туђом помоћу и као имитацију и копију, већ из себе и на
својим народним основама колико ce слаже с његовим народним
духом“ (Цвијић [1914] 1991:225). „Ти бескрајни и стални напори, му-
ке и патње учинили су да народна душа, и поред вековног ропства,
иије душа роба, већ душа револуционара, који траж и једнакост,
правичност, ’божју правду’“ (Исто: 226). У беседи О националном
раду (1907) Цвијић каже да „у целом нашем народу ваља неговати
дух праве слободе, тежње за социјалном правдом и верску толеран-
Цију“ (Цвијић 1907: 360). Србија je требало да настави y том, како он
каже, „демократском правцу“:

„Тако радећи развитак Србије ће бити y сагласности и са општим иде-
јама које y свету превлађују и са циљевима нашег националног рада,
који ће бити оснажен ширењем напредних идеја y осталим нашим зе-
мљама. Врло je важно што je Србија y том погледу одмакла од свих
околних држава“ (Исто: 361).

Коначно, исте идеје исповедао je и Никола Пашић, средишња
личност српског политичког живота y добу од 1903. до 1914. У нео-
бјављеном рукопису Слога Србо-Хрвата, насталом, како ce сматра,
између 1889. и 1891 (Станковић 2006: 369), no први пут штампаном
скоро 70 година после његове смрти, Пашић каже:

„.. .Народ српски подигао je сам српску државу, подигао je крвљу, тру-
дом и умењем својим и она носи на себи печат њеног творца a тај je

Предговор xi

потпуно демократска држава, таква какве y Европи нема изузев Швај-
царску. Ko поња замашај значаја кад један народ сам створи своју др-
жаву и кад скроз прожмат том идејом, да ју je сам подигао, кад живи
традицијом том и потпуно je свестан свога значаја y тој држави, тај ће
поњати да таква држава почива на најчвршћем темељу - да није лако
ни разрушити je ни оборити. У Свести народа да je сам ковач своје др-
жаве почива народни суверенитет, народна вишња власт, која ce увек
лаћа заштите државе или поретка, чим ce покажу послеци хрђаве или
ненародне управе" (Пашић [1889-1891] 1995: 314).

Никола Пашић, Јован Цвијић и Јован Скерлић припадали су
различитим поколењима и политичким партијама. Пашић je био
вођа Народне радикалне странке, Скерлић скупштински посланик
Самосталне радикалне странке, док ce за Цвијића знало да je, та-
кође, био близак „самосталцима“. Сви су, међутим, били социјали-
сти, који су ce с временом приближили демократској, либералној
левици, оличеној y српском радикализму. Одатле je долазио тај спој
демократије и национализма, који je представљао заједнички име-
нитељ кључних учесника y српском јавном животу и најзначајнију
српску политичку струју y добу од 1903. до 1914. године. „Из те ве-
заности демократије и национализма развила ce идеологија време-
на Јована Скерлића“ - закључио je још један „самосталац", М илан
Грол (Грол 1939: 153).
У добу 1903-1914. гласови Јована Скерлића, Јована Цвијића и
Николе П аш ића најдаље су ce чули; na ипак, била су то само три
тумачења тешко ухватљиве стварности. Овде, међутим, није најва-
жније питање колико су заиста биле тачне идеје Пашића, Цвијића
или Скерлића. Реч je о томе да су њихови искази драгоцени извори
за увид y „дух времена", y главне токове српске културе тога доба, y
стање свести најзначајнијег дела тадашњих српских политичких и
културних елита.
Тим темама посвећена je књига Срби 1903-1914. и она ће пону-
дити, поред осталог, мапу и тумачење пута који су Срби прешли
y 1-9. веку. Њ ен главни циљ je, међутим, да одговори на питање: ко
су били Срби на крају тог кретања, y добу од 1903. до 1914. године?
Шта je била Србија те 1914. године, када joj je, против њене воље,
наметнута светскоисторијска улога y избијању Првог светског ра-
та? Покушаћемо, наиме, да оцртамо обрисе једне велике епохе. Ha
први поглед они су лако видљиви, хронолошки јасно омеђени, јарко
осветљени културним препородом и пламеном победничких рато-
ва. Савременици су осећали да живе y преломном добу; веровали

12 Срби 1903-1914

су да je њиховом нараштају дато да оствари, како ce тада говорило,
„заветну мисао ослобођења и уједињења11, баш као што су то учи-
нили Италијани (1859-1870) и Немци (1864-1871). Потребно je, ме-
ђутим, да ce, после оцртавањ а обриса, понуде и тумачења. Ближе,
стрпљивије посматрање показаће, ипак, да je реч о веома сложеном
времену, препуном питања на које ни данас немамо једнозначне од-
говоре. Раздвојени државним, политичким и верским границама,
Срби ce, уосталом, ни y том добу нису кретали једним, него најра-
зличитијим „путевима". Јесмо ли данас, после сто година, и свих
пораза које нам je донео крај 20. века, способнији да разумемо своје
прадедове и њихово победничко, велико време? Дужни смо да по-
кушамо. Уосталом, ослобођени смо њихових илузија и идеолошких
обзира. He смемо више да чекамо. Нове илузије и обзири већ нам
ce нуде и намећу.
Српска историографија je, y основи, потврдила преовлађујућу
слику о „добу краља Петра“ као великој и славној епохи; јарким бо-
јама додате су, ипак, неопходне нијансе и сенчења. У њеном глав-
ном току видљив je континуитет са тумачењима појмова национал-
не независности и демократије која ce проналазе y делима Скерли-
ћа и Цвијића; последње деценије и крај 20. века донели су нужна
отрежњења (вид. одељак „Југословенство").
Иако до данас није дата целовита слика доба од 1903. до 1914,
може ce рећи да су управо њему посвећена нека од најбољих дела
српских историчара. Кључно питање положаја Србије y тадашњим
међународним односима, динамика националних покрета Срба и
других балканских народа, унутрашња политика и политичке иде-
је, привреда, биографије личности које су стварале ову епоху - све je
то исцрпно истражено y делима Владимира Ћоровића, Димитрија
Тјорђевића, Андреја М итровића, М илорада Екмечића, Драгољуба
Ж ивојиновића, М ихаила Војводића, Василија Крестића, Љиљане
Алексић-Пејковић, Чедомира Попова, Радована Самарџића, Душа-
на Батаковића, Славенка Терзића, Тјорђа Станковића, Љубодрага
Димића, М ире Радојевић и других српских историчара.
У српској историографији ce, наиме, наглашава да je, почевши
од 1903. године, Србија све успешније штитила своју слободу и не-
зависност од туторства и притисака Аустро-Угарске; Царински
рат 1906-1911. донео je економску еманципацију; Анексиона криза
1908-1909. завршила ce поразом Србије, али и отварањем српског
питања пред европским јавним мнењем и великим силама; конач-
но, y Првом балканском рату 1912, Србија je ослободила Стару Ср-

Предговор 13

бију и Македонију, и одлучујуће допринела ослобођењу Балкана од
турске власти. Добила je и рат против Бугарске 1913, изазван аустро-
угарским утицајима и старим националистичким размирицама.
У Аустро-Угарској, Османском царству и Црној Гори политички
живот Срба ушао je, међутим, понајвише због сукоба Србије с Двој-
ном монархијом, y доба опадања и криза. У Аустро-Угарској њихово
главно средиште преселило ce из Новог Сада y Загреб. Подељени
и завађени, притиснути промишљеном, асимилаторском угарском
политиком, наследници Светозара М илетића изгубили су дах. За-
хваљујући настанку Хрватско-српске коалиције, y политичком жи-
воту Срба y Хрватској, Славонији и Срему било je, међутим, значај-
нијих помака. Већина хрватских странака престала je да оспорава
постојање Срба y земљама „хрватског политичког права“; y исто
време, y хрватском друштву, јача и нетрпељивост према Србима,
охрабривана из Беча, с коренима y политичком католицизму и пра-
вашком, франковачком расизму. Босна и Херцеговина су на силу
припојене Аустро-Угарској; тамошњи колонијални режим почивао
je на насиљу и непосредно je водио y Сарајевски атентат. У Осман-
ском царству Срби нису могли да рачунају ни на основну правну
сигурност; на Косову и Метохији албански одметници су их, уз по-
дршку турских власти, истребљивали огњем и мачем. У Црној Гори
аутократски режим кнеза и краља Николе Петровића посветио ce
прогону опозиционара и лову на „београдске агенте“; његови суко-
би с демократама из Народне странке умногоме су подсећали на
управо окончане обрачуне Обреновића с радикалима.
Наизглед разнородни политички покрети Срба y суштинским
стварима били су јединствени. Управо онако како су то захтевали
Јован Скерлић, Јован Цвијић и Никола Пашић, сви су ce заснивали
на начелима народног суверенитета и демократије. Уз то, спајало
их je осећање заједничке историјске судбине; све су их захватили
узбуна и клонуће y Анексионој кризи, и полет после победа y Бал-
канским ратовима. Београд je за све био неприкосновено средиште.
После 1912. успон je доживела и југословенска идеја, нарочито y
Далмацији, Босни и Херцеговини. Срби су je прихватали као пут y
превазилажење верских подела и јачање редова y отпору вишестру-
ко јачем непријатељу. Али, како решити сложену испреплетаност
верског и националног? Политиком „Срби три вере“ или југосло-
венском идејом? У основи, две политике и идеје су, y том тренутку,
најчешће ишле заједно, руку подруку. У јавном животу Далмаци-
је и Дубровника истакнуту улогу имали су Срби католици, док су

14 Срби 1903-1914

Срби муслимани били посебно видљиви међу млађим нараштајима
Босне и Херцеговине. Мостарски средњошколци, Срби муслимани,
били су 1912. огорчени када су њихови земљаци, београдски гим-
назијалци, почели да им проповедају југословенску, уместо српске
идеје (Љубибратић 1961: 92-95).
Управо y овом добу, почевши од краја 19. и почетка 20. века, нагло
расте број Срба y расејању, нарочито на далеком, америчком конти-
ненту. Поједностављене представе о њиховом неугледном друштве-
ном положају и тужном трошењу снага y најтежим физичким по-
словима, оспорава чињеница да су ce међу њима нашли и научници
који ce убрајају y најважније покретаче Друге индустријске револу-
ције, Михајло Пупин и Никола Тесла. Њ их двојица су, међу свим
личностима о којима je реч y књизи Срби 1903-1914, највидљивији y
светској науци; са њима ce, no томе, могу упоредити још само Ми-
лутин М иланковић, М ихаило Петровић Алас, Бранислав Петрони-
јевић и Јован Цвијић. Пупинов пример понајбоље сведочи да ce срп-
ска национална историја не може писати без Срба из расејања.
У самој Србији, М ајским превратом окончане су борбе између
обреновићевске монархије и радикалске демократије. У Србији ће,
после 1903, под влашћу краља либералних и демократских схвата-
ња, коначно завладати сагласност о нужности демократског порет-
ка (вид. ,,Демократија“). „Природна права“ сваког појединца, опште
право гласа, слобода штампе, владавина права, подела власти, пар-
ламентаризам, били су принципи о којима није било начелних спо-
рова између краља Петра Карађорђевића и вођа највећих политич-
ких странака - Николе Пашића, Љубомира Стојановића, Стојана
Новаковића или Стојана Рибарца. Напредна странка обновљена je
после повратка Стојана Новаковића из дипломатске службе (вид.
„Стојан Новаковић“); либерали су ce, под новим именом, вратили
y политичку арену (вид. „Либерализам); социјалдемократи сууспе-
ли да уђу y скупш тину (вид. „Социјалдемократија"). Превласт ли-
бералне левице, српских радикала, била je, међутим, потпуна и не-
спорна; скупштински живот Србије имао je скоро све одлике дво-
партијског система захваљујући чињеници да су били подељени на
„старе радикале" и „самосталце“. Српски радикализам био je само
део европске појаве; време уочи 1914. y целој Европи упамћено je,
уосталом, као „златно доба радикализма“ (Stuart Hughes 1962: 21).
После владе, скупштине и круне, војска je представљала посеб-
но тежиште политичке моћи. Завереници из 1903. били су, захва-
љујући Пашићевој упорности и британско-холандском дипломат-

Пребговор 15

ском бојкоту, потиснути из политике, да би ce y њу вратили 1911,
y општој узнемирености изазваној Анексионом кризом, и ратном
опасношћу. Улазак војске y политику и њени сукоби с цивилним
властима y овом добу били су, опет, шири феномен, видљив y Бугар-
ској, Грчкој, Турској, Шпанији, Португалу, Аустро-Угарској, Немач-
кој, na и y далеком Јапану и Кини (Renouvin 1965: 35, 39, 46, 96-100,
157-165). Иако оптерећена унутрашњим поделама, српска војска je
показала своју вредност y ратовима 1912-1918. Још од доба краља
М илана Обреновића, официри су били истинска друштвене елита;
војводе Радомир Путник, Ж ивојин М ишић, Степа Степановић, Пе-
тар Бојовић, били су само њени најистакнутији припадници. Бор-
бена мотивација и патриотизам обичних војника, српских сељака и
варошана, и ратне победе 1912-1918, потврдили су виталност тада-
шњег српског друштва; то je, међутим, посебна, велика тема.
Општи препород јасније ce види када ce поглед скрене с државе,
политике и ратова, на науку и уметност. Од 18. века, елитна српска
култура уобличавана je y Хабзбуршкој монархији; културна еман-
ципација Србије, започета још 1878, после 1903. постаће једна од
главних тема српске историје. Водећи српски интелектуалци овога
доба су, наиме, y режиму успостављеном y Босни и Херцеговини и
y продору Аустро-Угарске преко Србије, Црне Горе и Старе Срби-
је даље ка југоистоку, видели типично колонијално освајање. Од-
бијали су аустроугарске и немачке културне и академске обрасце,
као оруђа колонијалног потчињавања; позивали су ce на францу-
ске, британске, швајцарске, na и америчке књижевне и уметничке
узоре. Демократским, републиканским и лаичким културним мо-
делима ових земаља супротстављали су ce немачком и мађарском
политичком конзервативизму и римокатоличком прозелитизму.
Главну реч y свесном и смишљеном процесу културне еманци-
пације имали су интелектуалци школовани y Француској и Швај-
царској: Богдан Поповић, Слободан Јовановић, М илован Милова-
новић, Војислав Вељковић, Павле Поповић, Јован Јовановић Пи-
жон, Јован Скерлић, М илан Грол, М ихаило Гавриловић и други. У
јавни живот ове генерације улазе око 1894. године, са оснивањем
радикалског часописа Дело и либералско-напредњачког Peda, чи-
ји ће сарадници, после његовог брзог гашења, прећи (1895) y Cpn-
ски преглед Љубомира Недића. У српској култури тога доба, као и y
остатку Европе, часописи су били главна средишта културног жи-
вота и окупљања интелектуалаца. Главно упориште франкофил-
ског и англофилског отпора аустроугарским и немачким култур-

16 Срби 1903-1914

ним обрасцима биће Српски књижевни гласник, y коме су ce 1901.
окупили до тада завађени „деловци" и „недићевци“. Он ће, y својим
почецима, бити једно од упоришта српских либерала и демократа y
отпору аутократији Обреновића и империјализму Аустро-Угарске
(Ковић 2003: 363-372); с временом, израшће y најбољи српски књи-
жевни часопис свих времена. Епоха Српског књижевног гласника
(1901-1914. и 1920-1941) била je златно доба српске културе.
Културни препород je, међутим, за разлику од политичке обно-
ве, започео пре 1903, под последњим Обреновићима, бар од ступа-
ња ових генерација y јавни живот, са покретањем Дела, Peda и Срп-
ског прегледа (1894-1895). Свака хронолошка граница je условна; то
ce може рећи и за године 1903-1914. иако, из наше перспективе, оне
изгледају као међаши једне, y сваком погледу, изузетне епохе.
Савременици су имали различита мишљења о њеним хроноло-
шким оквирима; y то да je она донела општи препород, скоро да
нису имали сумњи. Бранко Лазаревић je, тако, „нашом великом
ренесансом“ назвао доба од 1895. до 1920. године (Лазаревић 1969:
188-189, 202-204). Несуђени Скерлићев наследник y уредништву
Гласника каже да je „та епоха била златна монета наших мисли и
свих наших акција“, да je била „ренесансна на свим плановима ми-
сли и акција“, да je то било „ренесансно доба y коме су ’цветали сви
цветови’“ (Исто: 188, 189, 203).

„Почев од књижевности, и од уметности, и од музике, и историје, ге-
ографије, историје филозофије, и неколико војних духова, све тамо
до музичког фолклора, и сваког другог, - све je то било y необичној
и ужурбаној акцији. Штогод ce je додирнуло, претварало ce y жежено
злато, y добру монету" - сећао ce Лазаревић, пуних пола века касније
(Исто: 203-204).

М илан Кашанин, y есеју о Јовану Скерлићу, који ce повремено
претвара y прави обрачун са Скерлићевим наслеђем, ипак закљу-
чује:

„За његових дана, сванула je једна од највећих епоха српске историје
- доба победа на војишту, y науци, y књижевности, уметности, музи-
ци. У прве две деценије 20. века, са Србијом ce поновила историја из
античких времена - да једна мала држава може бити велика земља“
(Кашанин 1968: 325).

Кашанин je, међутим, уочио да су српски историчари, бар од до-
ба Илариона Руварца, скоро no правилу заузимали потцењивачки

Предговор 17

став према националној историји, и да нису умели да препознају и
истакну њене велике епохе. Непознавање опште историје, неспо-
собност да ce пореди и размишља y компаративној равни, учинили
су да су висока достигнућа сопствене, националне културе, препо-
знавали тек пошто би им на то скренуле пажњу стране колеге:

„После прочитања њихових ироничних и скептичних књига, остаје
неразумљиво како je дошло до победе српске војске на Куманову, на
Брегалници и на Солунском фронту и до уједињења Срба“ (Исти [1955]
1978:114,121).

Потоњи истраживачи ипак су разумели величину ове епохе, као
и чињеницу да културни препород није морао да прати политичке
промене. Радован Самарџић, y свом прегледу историје српске науке
y 19. веку, пише да ce

„...раздобље културне историје Срба од краја осамдесетих година 19.
века до 1914. године може поделити на два периода: један, који je трајао
до 1903, кад су углавном образоване интелектуалне могућности за оп-
шти духовни препород; други, време тога препорода 1903-1914, y ко-
ме je остварено дозревање моралних снага за највећа ратна искушења
(Самарџић 1983: 491-492).

Леон Којен пише о „процвату српске културе y деценији и no
пред Први светски рат“ (Којен 2015: V). Јелена Милојковић-Тјурић
je својој књизи о књижевном, музичком и ликовном ж ивоту од
1900. до 1918. дала наслов Успони српске културе (Милојковић-фју-
рић 2008). Историчари књижевности ово време називају „златним
добом“. Предраг Палавестра y поднаслов своје студије Историја
модерне српске књижевности ставља Златно доба 1892-1918, док
Драгиша Витошевић пише о „златном добу“ српског песништва од
1901. до 1914. године (Палавестра 1995; Витошевић 1975: 352-355).
Књижевност и уметност биће, међутим, тема другог тома књиге
Срби 1903-1914. Политичку, друштвену и економску историју оста-
вљамо за трећи том. Први том, који je сада пред читаоцима, посве-
ћен je историји политичких идеја, научној и филозофској мисли.
Међу политичким идејама које су владале јавним животом y до-
6у од 1903. до 1914. године, посебну пажњу заслужују демократија,
либерализам, национализам, југословенство, социјализам, и права
жена. Баш као и y остатку Европе, либерализам je био најважнија
политичка идеологија српског 19. века; и опет, као y Европи, српски

i8
Срби 1903-1914

радикали и напредњаци су, од 1903. до 1914, представљали само ле-
во и десно крило либералног покрета. Ратови и политички ломови
y 20. веку мењаће и смисао и вредност ових појмова. Наша намера
je да реконструишемо њихово значење y оном добу, y две деценије
пре Првог светског рата.
У научној и филозофској мисли постоји, на први поглед, видљи-
вији континуитет. Водеће српске академске институције и данас
граде на темељима постављеним y том добу; после свих подстица-
ја и прегнућа 20. века, истинско померање граница и данас захте-
Ва пРетходно преиспитивање онога што je национална наука тада
створила. Нарочито y хуманистичким и друштвеним наукама при-
родно je да ce за парадигмама и надахнућем трага y националној
традицији; тек потом ce поглед окреће ка страним језицима и међу-
народној науци. To je оно „стајање на раменима џинова' (вид. „Јо-
ван Цвијић") које je једна од главних тема ове књиге.
Доба 1903-1914. приказано je, зато, кроз доминантне политичке
иДеЈе и У3 помоћ тадашњих научних и филозофских „џинова". To
су Јован Цвијић, Јован Скерлић, Слободан Јовановић, Стојан Нова-
ковић, М илутин М иланковић, Коста Стојановић, Михајло Пупин,
Никола Тесла, М ихаило Петровић Алас, М ихаило Гавриловић, Ста-
ноје Станојевић, Никола Вулић, Милоје Васић, Веселин Чајкановић,
Љ убомир Стојановић, Николај Велимировић, Бранислав Петрони-
јевић, Божидар Кнежевић и Јован Жујовић. Оно што повезује ове
личности с политичким идејама, јесте чињеница да су скоро сви
учествовали y јавном животу; неки су били кључни идеолози свога
доба. Историја ће сустићи чак и оне који су јавни живот упорно из-
бегавали; укључиће ce, као борци, пропагандисти или дипломати,
y одбрану отаџбине 1914-1918. (Трговчевић 1986).
Истовремена појава великог броја посебно обдарених поједина-
ца, успон научне и филозофске мисли и нагло умножавање нових
теоријских парадигми - све ce то може протумачити и сагледати
само као део шире, истоветне појаве уочљиве y тадашњој европ-
ској култури. Често ce заборавља да je доба између 1890. и 1914. го-
дине целој Европи, a не само Србији, донело културни препород.
ТУ би>на ширим, европским основама, требало трагати и за поре-
клом српског преображаја. У наукама и филозофији било je то, на-
име време Анрија Бергсона, Едмунда Хусерла, Николаја Берђаје-
ва, Бенедета Крочеа, Макса Вебера, Емила Диркема, Анрија Бера,
игмунда Фројда, Карла Густава Јунга, Алберта Ајнштајна, Нилса
Бора, Макса Планка, Вилхелма Рентгена; уколико ce листа проши-

морали наћи Марсел Пруст. социологијом. Пол Клодел. Оскар Вајлд.Предговор 19 ри на уметност. na и y вредносним судовима. на примеру оспо- равања вредности поезије М илана Ракића. подстакли су. Истраживања Леона Којена показала су. нарочито y одредницама „Слика једног доба“ и „Јован Цвијић“. Пол Сезан. Уредник стоји иза ставова изнесених y овој књи- зи. изабраних на основу упућено- сти y теме о којима je y књизи реч. У раду на њој сарађивали су стручњаци из водећих срп- ских академских установа. na и y јед- ном делу новије историографије. међусобно сукобљеним тумачењима. нарочито y добу 1903-1914. Подразумева ce да они не деле све ставове који су y њој изнесени и да. спреча- вају поједностављена и једнозначна тумачења. Антонић 1999: 233-254. довољно нијансирана слика једне епохе лакше ce оцртава y разуђеној форми ове књиге. Анри Матис. после 1945. y делу српске науке. 2012: 35-41). сносе одговорност само за оно што су сами написали. види континуитет y сабирању знања. Ломпар 2013). преломни значај епохе 1903-1914. радикално су одбацивана већ y међуратном времену. прерасло y идеолошки обрачун са „репресивном културом“ српске „грађанске класе“ (Којен 2010: V-XV. y антропологији. видљив je и no ње- ним различитим. Пабло Пикасо. Естетска мерила тога доба. Слом источноевропског социјализма и разбијање Ју- гославије. изражена y књижевним критикама Богдана Поповића и Јована Скерлића. који ce баве историјом. потрагу за узроцима пораза и кривицом за злочине y самој српској историји и култури. У нашој књизи дат je осврт и на ова тумачења. само позив на разговор и раз- мену аргумената. замолио њене ауторе за сарадњу. . праћено крвавим ратовима. овде je реч о двадесет и двоје аутора и ауторки. наравно. Сложена. да je оно што je y књи- жевној критици и теорији књижевности започело као сукоб гене- рација. Коначно. Казимир Маљевич. уз сву разноврсност. y обновље- ним осудама српске „политичке културе“ и српске „репресивне културе“ посебно je истакнут „великосрпски национализам" (о то- ме вид. поред осталих. Хенрик Ибзен. Томас Ман. Василије Кан- дински. Сучељена мишљења и оцене највидљивији су y историји и теорији књижевности. на њој би ce. Густав Климт. Морис Метерлинк. као и y поезији М илана Ра- кића и Јована Дучића. наиме. он je. Али. Академска полемика je. y њему ce. уосталом. Разноврсни приступи низа различитих аутора. Видели смо да ce то не може рећи за главни ток српске историографије. 2011: 3-34. за разлику од уредника.

историја политичких идеја. слично класичној историЈи културе какву су писали Јакоб БуркхарТ. коме сви толико дугујемо већ век и по>У саставу Велике школе и Универзитета y Београду п о е и с Г т ^ Cpef ШТС Т0Г Ди^алога. за пажњу и разумевање Зорану Хамовићу и . археологијом. први том књиге Срби 1903-1914 која носи поднаслов Историја идеја. ° КРУЖеЊа (Skinner 2005а: 42-43. „Јован Скерлић“) У српскоЈ историографији. на крају. He случајно. означава и синтагмом „интелектуална истори- Ja ’ пРипаДаЈУ> наиме. СР^ Ке интелектУалне историје постављени су управо y добу 1903 1914. исто- ријом елитне културе и изузетних појединаца. ова књига представља посебну врсту дијалога генерација. ни Јовано- ић ни Скерлић нису били историчари y ужем смислу те речи.Разгов°Р предака и потомака Р у)е и обнавља традицију. професори. Том историографском ж ан ру који ce. н M Пред читаоцима je. Cowan 2006: 171-188. као и радови Јована Цвијића. Међу њима су и професори и студенти потписни- ка ових редова. Слободану Антонићу и Смиљи арјановић Душанић. Schorske 1998: 219-232) ’ / еГоеГ . као И историЈа научне и филозофске мисли. наглашава потребу да ce идеје тумаче реконструкциЈом контекста . Burrow 2006: 17-22. 2005в: 118. „Слободан Јовановић“. њи- хова Дела. Huizinga 1984: 17-76. поред осталог. 20 Срби 1903-1914 антропологијом.интелектуалних подстицаја. ^ Уреднику. теологијом. Boucher 1985) Овако схваћена интелектуална историја бави ce. Њ ени прави оснивачи били су Слободан Јовановић Јован СкеРлић (вид. пре свега. правом. историјом нау- ке класичним наукама. до данас. У раду на њој сусрели су ce академици САНУ. доценти И постДипл°мци. које по- себно наглашава Квентин Скинер. филозофијом. Данашња историја идеја или интелектуална историја. потврђују да je мул- тидисциплинарност била једна од кључних одлика научне и фило- зофске мисли овога доба. али и историјског. Џорџ М алком Јанг или Карл Шорске (Berk 2010: 12-16 129-131- Буркхарт 1996. о мултидисци- плинарном подухвату. као синонимом. није надмашен њихов учинак y истраживању историје политичких идеја. 3 4 Уз то. Филозофски факултет. Реч je. припада пријатна дужност да за подстицај- не разговоре захвали Леону Којену. заиста. М илутина М иланковића и других „џинова о којима je y овој књизи реч. дакле. већ представља дијалог са поколењима наших дедова и прадедова. Јохан ХојЗЈш_ га. 20056: 86-87. политичког. реконструкција епохе 1903-1914 сама no себи.

Јакоб (1996): Разматрања о светској историји (о изучавању историје). Антологија српске лирике 1900-1914. Милан (1968): „Проклетство талента (Јован Скерлић)“. у: Леон Којен. 122-154. Грол. за практичну помоћ Душану Фундићу. 3-58. Ломпар. у: Милан Грол. 85-91. Леон (2010): „Предговор" у: Леон Којен. Четврто издање. Аксиолошки аспект традиције y српској књижевној периодици. 6. Поводом педесетогодишњице његове смрти. 1-2. Београд: Evrogiunti. . Из предратне Србије. бр. V-XV. стр. Београд: Нолит. Вељку Станићу и Милошу Војиновићу. бр. Београд: Про- света. у: Милан Кашанин. Београд: Чигоја. стр.[1955] (1978): „Наука и витештво". Ковић. Највећу захвалност за стрпљење и подршку ипак дугујем својој породици. стр. Београд: Просвета. 35-86.Предговор 21 Наташи Ђелошевић. ур. Београд: Вук Караџић.(2011): „Преиспитивање традиције: Ракић и српски модернисти (1953— 1968)“. Милош Ковић Одабрана библиографија Антонић. Љубибратић. Судбине u људи: Огледи о српским писцима. Слободан (1999): „Српско златно доба’ између старог и новог мита“. 233-254. . Витошевић. Бранко (1969): „Пола века од смрти Јована Скерлића".(2015): „Предговор“. . књ. Драго (1961): Владимир Гаћиновић. Станиша Тутњевић и Марко Недић. Којен. у: Јова- ну Скерлићу y спомен. Нова српска политичка мисао. У сенци туђинске власти. 5-6.(2012): „Ракићево песништво данас“. Београд: Српска књижевна задруга. Погледи u мисли. стр. 281-325. Нови Сад: Матица српска. Београд: Чигоја. у: Ми- лан Кашанин. стр. стр. стр. у: Зборник радова Сто година „Српског књижевног гласни- ка“. Мило (2013): Дух самопорицања: Прилог критици српске кул- турне политике. ур. Лазаревић. . Велибор Глигорић и Димитрије Вученов. бр. стр. Поетика. стр. Кашанин. Друго издање. 184-206. Милан (1939): „Јован Скерлић". Милош (2003): „Политичка улога Српског књижевног гласника 1901-1914“. 363-378. стр. Буркхарт. Поетика. Београд: Српска књижевна задруга. 1. Београд: Матица српска и Институт за књижевност и уметност. У тражењу новог: Индивидуализам u либерални духусрпској култури 1894-1914. . V-LI. Драгиша (1975): Српско песништво 1901-1914 1-2.

a институција избора (широким правом гласа) од 1825. једну од развијенијих y свету. већ су ce. године. Демократија Србија je почетком 20. Да je једна периферна и индустријски заостала земља имала. За тадашње прилике. било je могуће из три разлога која су y вези. република (политеја) слободног сељака. y ко- ме су ce успешно спојиле стварне потребе друштва са европским демократским идејама. претходно. демократске установе нису y кратком року и y целости пресађене (као y Бугарској 1879). институција скупштине од 1804. од средине 19. Србија je имала напредну демократију. Прво.идеја народне суверено- сти. општег права гласа ијаке скупштине. тако развијен демократски поредак. већ врхунац прет- ходног вишедеценијског развоја демократских институција. друштвена структура Србије . Друго. . за своје доба. Отуда раздо- бље 1903-1914. већ децени- јама развијале .рецимо. које традиционално постоје y српском сељаштву. са идејама патријархалне демократије. О сваком од ова три чиниоца биће више речи на наредним стра- ницама наше књиге. века долази до успешног спајања западних демократских идеја. које y Србију доноси интелигенција.што 6и га чинило нестабилним. при чему су кључне три идеје . века била демократска земља. И треће.готово y потпуности са- стављена од слоја слободних малих земљопоседника .била je по- вољна за успостављање и одржање демократског поретка. није учинак комплетног преношења страног модела демократије .

Te три кључне идеје су: народна сувереност. Немачке или Француске тога доба. европски политички либерали. 28 Срби 1903-1914 Демократске идеје Истински теоријски (доктринарни) утемељивач демократије y Србији je Владимир Јовановић (1833-1922). a тек *"понекад и радикалним демократом. и раног 20. 480. Јовановић [1948] 1991a: 112) ушао y политички покрет који je. y то време. Јовановић није.за који и сам његов аутор вели да га je „написао y де- мократијском духу“ (Исто: 493) . „шарлатанство“ и „корупци- ЈУ >као и Да СУ„котерија“ и „лажни проповедници слободе“ (Јовано- вић [1920] 1988: 277. Глигорије Гершић или Сава Грујић. носио радикалско име. Наиме. Али. и понекад као „либерал- ни проповедник демократијских идеја“ или „либерални патриота који проповеда начело све са народом за народ’“ (Јовановић [1920] 1988: 233. y европској политичкој мисли 19. штампаним 1988) Јовано- вић одређивао као „либерални патриота". 491. У његовом капиталном Делу Политични речник (1870-1873) налазимо до краја развијене и систематски повезане све три кључне демократске идеје својствене оновременом радикалном либерализму („радикализму“. Либерализам je хтео да владавином права - уставност и законитост . века либе- рализам и радикализам били су две главне супарничке концепци- је политичког центра.497-498). при- вредним или друштвеним питањима. y Србији на прелазу векова. из Британије. године. Разлог томе je чињеница да ce y Успоменама (писаним око 1920. Такође. 237). и 456. прочитао Политич- ни речник . Али.заштити имовину и слободу грађана од самовоље управних власти. Био je критичан према радикалским вођа- ма. најчешће нису били за опште право гласа. „демокра- тизму ). Владимир Јовановић обично ce сматра (само) либералом. опште право гласа и јака скупштина. као неки други либерали (на пример. да je неки професор политичких наука или политичар. в.он би без много премишљања за идејну позицију Владимира Јовановића употребио само једну реч: радикализам. Они су сматрали да онај ко не плаћа порез не може ни да гласа на изборима за представничко тело .469. a још мање за на- родну скупштину која би суверено одлучивала о државним. оптужујући их за „шепртљаније“. као и да обезбеди слободу политичког мишљења и удруживања.

били су за опште право гласа. Пери 2000:304-305. основне претпоставке правде и слободе. Hobsbawm 1989: 83-84. тако и свако друштво има право да управља собом. уме да газдује личном имовином. већ да ce путем избора дестилише. мислили су да ce само ономе ко je показао да.252. a лево социјалисти (социјалдемо- крате). Сматрали су да управо давање права гласа непросвећеној маси нужно доводи до ирационалних политичких одлука y скупштини. али су тражили још јачу народну скупштину y поређењу с радикалима. Hughes 1961: 14-15. a y скупштину и на владу доведе. Циљ представничког тела. били су конзервативци. они су више волели сувереност разума. може дозволити да гласа о телу које ће одлучивати како ће ce користити заједничка (државна) имовина или како ће ce управљати друштвом. као што сваки човек има право да буде слободан и управља собом. уместо народне суверености. баш као и радикали. Десно од либерала и радикала. за тадашње либерале.како то да га пита онда када дође време да грађанин треба да гласа? Такође. уп.296. Но. Hobsbawm 1989: 87-89. У том смислу. И они су ce y овим питањима слично делили. 129. уставности и законитости.Демократија 29 чија je једна од најважнијих улога управо да одреди ко ће и колико бити опорезован. Протић 1990: 24-44). y политичком пољу тадашње Европе. Бошковић 1863: 276-280). Они су желели скупштину толико јаку . Конзерватив- ци су били за још ограниченије право гласа и за још слабију скуп- штину него либерали. Облик друштва које управља собом упра- во јесте демократија. тако и друштвеном разборито- шћу. Гершић 1875: 313. сматрали су да су опште и једнако право гласа. Коначно. a њено презиме јака народна скупштина (Claeys and Lattek2011:204-205. Социјалисти. Јер.413. те да je Аристотел био y праву када je тврдио да ће ce демократи- ја „свих“ лако изродити y тиранију „једног“. Данашње име демократије je опште иједнако право гласа. y елементарном смислу. супстанца друштвеног разума (Jen­ nings 2011:349. хтели су да скупштина y свом одлучивању буде ограничена како грађанским слободама и правима појединаца. као и примат народне скупштине y политичком поретку. Пери 2000:294. Mommsen 2011:411. Политички радикали (или демократе) пак прихватали су либе- рална начела која су ce тицала грађанских слобода. Јо- вановић 1873: 802. ако држава не пита грађанина да ли плаћа порез (или колико има имовине) онда када га зове под заставу и шаље y могућу погибељ . na и да управља другим људима y домаћинству. није био да y њему сва- ко мишљење буде заступљено. Hughes 1961: 12-14.354-356. Такође.

без обзира на величину. али je и даље две трећине пунолетних мушкараца било искључено из гла- сања. (Representation of the People Act 1884) увећава бирачко тело на 5. y нај- већем броју земаља Европе тога доба. године (Reform Act 1832). поједине политич- ке групе отварале су и питање гласања жена [вид. као и податке о томе колики je удео пунолетних мушкараца био искључен из гласања. Тако je 1913.16-18).745 (1868) (Исто: 59). приходовни ценз био je толики да je само један од седморице одраслих мушкараца имао гласачко пра- во (тај однос био je 1:5 y Енглеској и Велсу. године већ су и жене могле да гласају. Коначно. као пример ћемо узети Британију. века. y II класи 15.476. 85-86.519 мушкараца (1866).30 Срби 1903-1914 да може да влада не само свим гранама власти (као што je то некад чинио конвент). Тако Британи- ја улази y Први светски рат. но питање учешћа жена на изборима доспеће на политички дневни ред тек no завршетку Првог светског рата.000 њених мушка- раца да погине. Сва три бирачка разреда. ишла управо линијом за и против општег и једнаког права гласа и јаке скупштине. на 2.8 посто бирача (1898: 11. Но. Ова реформа. спуштањем ценза. Тако je једна од главних вододелница политичког поља. године y III изборној класи било 79. na ипак и даље 40 посто мушкараца не може да гласа (Исто: 62. пове- ћала je бирачко тело са 492.708.4 no- . Garrard 2002:43-44). иако две петине тих истих пунолетних мушкараца нису y прилици да гласају на изборима. 15]. Да би ce разумела важност овог политичког питања треба погледати подат- ке о неједнакој снази гласа појединих категорија бирача y Европи 19. a на изборима y вазалној Финској 1907. Ту су бирачи на изборима за доњи дом били подељени y три кла- се према висини пореза који су плаћали (Dreiklassenwahlrecht).3 посто). Маљенац 1910: 11. (Reform Act 1867) додатно je сма- њила приходовни праг. 1:8 y Шкотској и 1:20 y Ирској.) Када je реч о искључености пунолетних мушкарца из бирачког тела. Hughes 1961: 11-12. Пре изборне реформе из 1832. y коме ће преко 700. Hobsbawm 1989: 90-93.000 гласача (Исто: 43).8 посто бирача (1898: 85. Изборна реформа из 1867. изборна реформа из 1884. ни тада већина мушкарца није добила право гласа. и раног 20. давала су сличан број посланика.357. (Наравно. Класичан пример неједнаког права гласа je Пруска (1849-1914). na je бирачко тело проширено са 1. већ и да може да ограничи или чак укине свако имовинско и приходовно право грађана онда када закључи да je то y општем интересу (Пери 2000: 309.700 на 806.030 бирача. McCord and Purdue 2007: 455).

што непо- средно из европских извора. није имао стварни надзор над вој- ним буџетом. покрет још читаву деценију борио све док. Рајхстаг je имао ограничену моћ законодавства. Видећемо да je с његовим Политичким речником (1870-1873) и y Србију стигао целовит и до краја развијен („радикални") модел демократије. такође. не би требало да нас чуди то што je опште и једнако право гласа било једно од средишњих питања де- мократије y Европи на прелазу 19. као што je и .4 посто (1898: 3. те да je тако радикално-демократски модел.3 посто). (Треба рећи да на изборима за скупштину Немачког царства није било пореског ценза. Пошто су све класе бирале сличан број депутата. годи- не. радикално-демократска идеја. 1894. A ko нам je сада јаснији идејни контекст тога времена.управо то била вододелница на којој ce правила разлика између либерала и радикала (демократа). целовито изнет y Политичном речнику Владимира . моћи ћемо лакше да разумемо закључак да je Владимир Јовановић теоријски утемељивач радикалне верзије демокра- тије y Србији. да je. али и много од своје па- тријархалне. y 20. Hughes 1961: 22-23. tokom исте деценије преузели и радикални политич- ки пропагатори. самоуправне традиције. 1903. Рајхстаг je „служио претежно као декорација" [Hobsbawm 1989: 86] .4 посто гла- сова добиле само 2. тако.. но. глас бирача из I изборног разреда имао je. почетком 80-их година 19. успео да ову идеју оваплоти y устав. који су y њему препознали много свог интереса. да су га. Pilbeam 2000: 124. да су тај модел. век. итд. Због тога су 1913.3 посто места y пруској скупштини. ay I класи 4. међу сељаке бираче. y просеку. спусти- ли y базу аграрног друштва. вид. века. да ce. устав није враћен. после укидања тог устава. прерасла управи политички покрет. социјалдемократе са 28.заједно с питањем јаке скупштине .Демократија 31 сто).) A ko све то имамо y виду.премијер Пруске био je и премијер Царства. што од Јовановића. затим. који je до 1888. тако да je утицај Рајхстага на владу био минималан. десет пута већу изборну вредност него глас бирача из III из- борног одсека.

„Демократија има своје правило: cee народом за народ (tout pour le peuple et par le peupléf (Исто: 819. ауторитет (који je Јовановићу ’истоветан са народним суверенством’. „Народно суверенство не да ce појми- ти ако сваки грађанин нема права гласа.то je извршавање народног ф суверенства. Политичка слобода не да ce појмити без општег права гласа“ (Јовановић 1873: 649). истиче Владимир Јовановић (Исто: 654.. док су јамства за прву врсту слободе праведни и ја- сни закони. представљено. те независно и праведно судство.). „По науци демократије. Избори су. ту je. Ha тај начин. Исто: 545) сједињава y себи прву дужност и прво право грађанина.то je ауторитет. подвукао B. свега народа y државним пословима.што je одредница.32 Срби 1903-1914 Јовановића. или учешћем свију грађана. дакле. y поли- тичком систему Србије 1903-1914.. да je влада одговорна пред народним представништвом“ (Исто: 593). И. a пр- во право .гласање које регулише већину.).). уз „слободу личности“. опште гласање . J. или народа“ (Јовановић 1873: 591) . као прво. a они има да буду само на основу општег права гласа (suffrage universel). свака власт из народа извире" (Јовановић 1872: 224). додаје и „слободу друштва. Основ представничке демократије je идеја „народног суверен- ства“.) хоће за сваког грађанина јед- . народно представништво y коме je цело друштво. суверенство народа . и могао бити остварен три деценије доцније. према Владимиру Јовановићу. сло- бодан избор народних представника. „По суве- ренству народном. Где су успостављена јамства за слободу друштва имамо „земље народне самоуправе. Опште гласање . стога. подвукао B. Прва дужност јесте покоравање већини. Народно гласање јесте ор- ган за изражавање опште воље“. мир и напредак“ (Јовановић 1870: 153). слобода за свакога да из- јави своје мнење. кључна за (радикалног) демократу. јамства за другу вр- сту слободе су: „општинска самоуправа.. „народним гласањем. која je суштинска за либерала. односно суверенство „стоји према власти као узрок према сво- ме последку" (Исто: 545). Ј. где постоји једна једина законодавна скупштина и где ce извршна власт од времена на време бира“ (Јовановић 1872:499). средишњи ме- ханизам успостављања народног суверенитета. Владимир Јовановић. без разлике сталежа. на делу „представничка демократија' (Јовановић 1873: 717). „Демократија (. власт народног представни- штва да изражава општу вољу као закон (. a таква слобода јест јемство за ред..то je једнакост.

баш као и мушкарци: „развитија свест (. односно на основу плаћања пореза (Италија. већ мора би- ти „слободно. слобода састанка и збора. Београд. 650).. Штавише. Из оваквог схватања демократије и слободе. Из гласања ce могу искључити само деца (малолетни). онда мора и право из- бора да важи за све. Иако сам Јовановић није нарочито по- државао укључивање жена y политичке борбе (вид. разум и правду“ (Исто: 647. непосредно. Шпанија. Ако војна дужност важи за све. или ограничено (suffrage restreint. да прате и пуне политичке слободе. Јовановић одбацује Милово размишљање да право гласа треба можда ограничити само на писмене. слобо- да удружења. његова супруга Јелена je била члан Женског омладинског одбора Уједињене омладине српске.Демократија 33 нако право гласа. слобода науке и предавања. У народном гласању поштује демократија зако- нити орган и законито јемство народног суверенства“ (Исто: 645). Јовановић 1873: 646. ипак. како би оно могло да „изрази истину. Они ce овако могу поређати и описати (неки су називи државних облика . произлази универзално изборно пра- во: „сваки грађанин има дужност да плаћа порез и да војено служи слободу. 1876). из универзалне дужности грађана да плаћају порез и иду y војску. слобода вере. „они за које ce докажу да нису здраве памети. Заправо. као што сваки и право гласа има“ (Исто: 652). произилази и раз- ликовање основних облика савременог политичког поретка. да су с ума сишли“. Џона Стјуарта Мила. оно не сме бити посредно (преко електора. Исто: 646). као и „прости злочинци“ (Исто: 649.. „Народно гласање" нужно je. y Политичном реч- нику je написао: „Да сви учествују y влади и управи друштва: то je природно право и дужност свију и свакога" (Јовановић 1872: 377). као што одбацује и постојећа цензитарна ограничења на основу имовине и прихода (његови примери су Енглеска и Пор- тугалија). чије je дело О представничкој влади (Considerations on Representative Government. слично 715). Владимир Јовановић y залагању за опште право гласа иде даље и од свог узора. 1861) управо он превео (Државна штампарија. тајно“ (Исто: 654). 654). слично и 648).) хоће за обоје једнако право гла- са“ (Исто: 652. Јовановић 1873: 650). A те слободе су: „слобода штампе. Владимир Јовановић оставља утисак као да сматра да би y будућности и жене требало да имају право гласа. Белгија и Немачка. Бешлин 2005: 767. равноправ- ност народности и људи“ (Исто: 593). Исто: 765). Да би опште народно гласање било прави израз народне суве- рености. укључив и неписмене или сиромашне. дакле.

влада управља и одговорна je са- мо владару (скупштина je не може сменити. a y Британији и Закона о војној дисциплини (Mutiny Act). скупштинска република . и 432-433. парламентарна монархија . уставна монархија .516. влада не одговара скупштини (не бира министра. 526. 525-526. али су сви они y Политичном речнику или анализирани. који ce обнавља сваке године. она самостално поставља и смењује владу (сваког министра. Јовановић 1872: 521. нижи облик je конвентска република. 4.497-498. a скупштина ограничава владуједино преко буџета. председничка република . a без ког војници нису дужни да слушају официре (Јовановић 1872: 439. Прусија. Јова- новић 1873: 720). 2. или вишекратно спомињани): 1. дуги пар- ламент y Енглеској 1640-1660. Јовановићеви примери су Белгија. владар поставља владу. председник поставља владу и њоме управља. Јовановићев пример су Сједи- њене Америчке Државе (Јовановић 1872: 499-500. 1873: 726. министри ce могу позвати само на судску одговорност. аристократска република .само скупштина доноси законе. влада управља. Шведска. код K o ­ je су законодавна. већ и скупштини (скупштина не бира министре.олигархијско тело (обично назва- но „велики савет“) доноси законе. владар поставља владу. бира и смењује владу (обич- но названа „мали савет“). али одговара не само владару. поставља владу и често лично управља (Јовановић 1870: 148-149.скупштина доноси законе које владар по- твРђује. Италија. Јовановић 1873: 727). амерички Конгрес tokom Револу- . 537. скупштина ограничава владу преко буџета.скупштина доноси законе које вла- дар само потврђује. 3. Јо- вановић 1873: 815). 5. Јовановић 1873: 839-844). 439. Јовановићеви примери за „парламентарну државу" су Велика Британија и Холандија (Исто). Данска и Португал (Исто: 815). 815). a неки не.34 Срби 1903-1914 Јовановићеви. али их може оборити: изјавом неповерења и одбија- њем важних закона. укљу- чив и премијера). в. Јовановићеви примери су Млетачка и Дубровачка република (Јовановић 1870: 112. нити може из политичких разлога оборити председника).владар доноси законе. извршна и судска власт спојене y скупштини (Јовановићеви примери су: француски Конвент 1792. може оборити и целу владу неизгласавањем буџета. Јовановић 1872: 390.скупштина доноси законе које пред- седник условно потврђује. 443. апсолутна монархија . 6.

A ko имамо y виду овакву концепцију демократије и њених по- литичких облика. слободе и реда. без полицијске стеге. Писац Поли- тичног речника тврди да ce „монархија (. уверен je Владимир Јовановић (Јовановић 1873: 839). који je y њој и живео (1864-1866). „Аристократија и монархија представљају детињство друштва". док ce раније водила „борба између монархије и аристокра- тије“. потпуно je разумљиво да Владимир Јовановић очекује да ce и Србија y будућности мора развијати према представ- ничкој демократији. Владимир Јовановић сматра да су. према Јовановићу. об- лици под 1. будућност. слично и 547). Зато будућност и припада облицима 5. и 2. али с јаком моралном дисциплином . 813). те да постоји „напредујући развитак . Исто: 719). и 6. и 6. код вишег облика пак ове три гране власти су раздвојене.демократи- ја одржавана врлинама својих грађана као какав религиозни ред“. Истоветно дивљење Швајцарској и њеним установама уочићемо и код Светозара Марковића и Николе Пашића.земља рада и штедње. данас ce „развила борба између монархије и демократије“. слично Јовановић 1873: 722. све више прошлост. док je „демократија одраслост и зрелост његова“ (Јовано- вић 1872: 494.Демократија 35 ције 1776-1783. вид. a под 5. односно да ce „од свију досад познатих облика владе. садашњост. које Јовановић нази- ва „демократском републиком“ (Исто: 526). века писали .. У Политичном речнику он тврди да ce „српски народ вазда одликовао тежњом за једнакошћу грађана и људи“ (Јо- вановић 1872: 474).) не да ни y којој тачки спојити са демократијом“ (Исто: 716). и 4. 727). да je y Србији „народ дубоко проникнут чув- ством грађанске једнакости“. a при томе још и „народ задржава право да својим гласом одобрава ако не све. и: Јовановић 1873: 719-721.. „била остварење оне идеалне демократије о којој су фи- лозофи 18. Јовановићеви савременици су. республикански облик понајбоље даде до- вести y сагласност са слободом“ (Јовановић 1872: 541. 723. сведоци како долази до сталног преласка апсолутне y уставну монархију (Јовановић 1872: 498). Та- кође. под 3. историјски посматрано. Швајцарска je за Владимира. 526. али напре- дујућа свест човештва јамчи да ће демократија најпосле победити“. „Борба та још траје. Јо- вановићев пример вишег облика je Швајцарска (Јовановић 1872: 499-500. Слободан Јовановић (Јовановић [1948] 1991a: 113). бар важније законе које би народно представништво no уставу донело“ (Исто: 645). пошто je аристократија савладана. Ту je Швајцарска узор: као што сведочи Владимиров син.

тај ваља и право да има са другима бирати заступника (Исто: 440). зако- нима државним повиновати ce . Јовановић je тврдио да je „Србима урођена слобода речи и свест о потреби увођења општинске u местне самоуправе. y својим ранијим спи- сима. Ј. која je 1867. Српски устав из 1869. Сличне ставове налазимо. за државу y бој ићи. Наравно да народу с тако јаким демократским уверењима одго- вара само устав који би донела „слободна народна скупштина“.Ово уверење обелода- њено je и потврђено y више свечаних прилика y Србији“. и y студији Тјорђа Вукиће- вића (1838-1910) „Репрезентативна система". да ce истинска власт владе оснива на одобрењу оних над којима ce влада. 36 Срби 1903-1914 демократијског духа (Исто: 475). y дванаест наставака. И код Вуки- ћевића. такође налазимо: афирмацију „начела народне суверености“: „значи да je народ (. y западњачком смислу тих речи. Штавише. али Владимир Јовановић y Политичком речнику хвали јачање утицаја српске скупштине на политичка дешавања .напо- мињући да je Устав из 1869. подвукао В. Треба рећи да Владимир Јовановић свакако није био једини Ср- бин тога доба који je „либерализам и демократију сматрао нераз- двојним (Грол 1989: 100). da су људи поставили владу da им чува права ш то им npunadajy no закону npupode. . подвукао В. na поставити на њено место нову владу и то онакву y каквој народ налази највише јемства за своју будућност.пре свих Све- тоандрејску скупштину (1858) и Велику скупштину (1868) .. 441-2). односно који ce залагао за основне по- ставке радикалне демократије. чиме би Србија постала „уставна кнежевина“ (Исто: 72). Такође je тврдио да y Србији постоји „јако уверење. објављена y новосадској Матици. године не одговара баш сасвим том иде- алу. одбијање Миловог могућег огра- ничења права гласа неписменима и одбацивање Миловог предлога да ce образованима да вишеструки глас (Исто: 440. на пример. који je међу пречанским Србима „важио као један од најбо- љих и најученијих правника“ (Бешлин 2005: 758). као и о потреби редовне слободне народне скупштине‘ (Јовановић 1868: 86.. да je народ властан збацити ону владу која мно- гим злоупотребљењима покаже да иде на то да ’народ опаше y лику’.) једини извор. и y коме би „министри за сваки поступак владе одговарали народној скупштини“. једини и искључиви носилац свеколике власти др- жавне (Вукићевић 1867: 367). залагање за опште и једнако право гласа: „ко je приморан држави плаћати. године. оштру . „народна скупштина освештала11(Јова- новић 1872: 475-6).). Ј. објашња- вао je Јовановић (Исто: 86-87.).

баш y овом делу . 574). a нарочито одбацује Русоово по- рицање да ce представништво и демократија могу спајати. Такође. и почетка 20. под називом: „Демокрација: дана- шњи преставнички (репрезентативни) систем“ (Гершић 1875). без обзира на ове демократске увиде Тјорђа Вукићевића и Гиге Гершића.н. и y студији Глигорија Гиге Гершића (1842-1918). критикује Русоову концепцију „опште воље“ као одвећ колективистичку (Исто: 115. за коју ce ка- же да ce практично остварује y Америци и Француској (Исто: 577). Ту видимо и потпуно заступање радикално демократске идеје „народне суверености". био да бирач говори мађарски и да има какву имовину. односно да „струја демократска y своме незадр- живом току уклања све још заостале трагове већ опалих рушевина аристократских установа“ (Исто). ово je било стога што je изборни услов. 535). Пери 2000: 323). оцењу- јући да je такво становиште потпуно непримерено за модерна дру- штва (Исто: 116 и даље). су- срећемо много симпатија према „радикално демократској школи“ (Исто: 579). Гершић. a имовина може почи- вати и на комерцијалној или спекулативној успешности (која може бити друштвено деструктивна). као и критику алтернативне концепције „суверенства разума“. т. или просто бити наслеђена (Исто: 314-315). подвукао Г. Г.она je погрешна зато што хоће да веже друштвену разборитост са имовином. Гершић често цитира Токвила и Мила.од . пошто je Русо први уобличио идеју народне суверености (Исто: 113). A та идеја гласи: „самоопредељење свију почива y свима и не може им ce никада од- узети“ (Исто: 573).на 878 страница . итд. из либерално-индивидуалистичке позиције. залагање за непосредно и тајно гласање (Вукићевић 1867: 485-489. Но. која ce разликује од „умерене. века . од 1848.налазимо сва главна места која ће као политичке захтеве преузети радикал- но-демократски покрет y Србији с краја 19. Наилазимо и на уверење да je „карактеран правац данашњег времена и развића правац демократски“ (Исто: 306.Демократија 37 критику ограниченог изборног права Угарске. потпуно развијене и систе- матски повезане. Али. a посебно истиче Русоа као „апостола и главног представника нове радикално демо- кратске школе y науци о држави" (Исто: 112). либерално демократ- ске школе“ (Исто: 580). y којој „има народ- ности од више милиона душа na немају кад ниједног заступника на сабору“ (Исто: 463. само y Јовановићевом Политичном речнику нала- зимо све идеје радикалне демократије.). профе- сора права на Великој школи. свој- ствене тадашњим либералима .

што je за српске прилике био невероватан тираж" (Бе- шлин 2005: 756-757) .605 становни- ка 1874 (Попов 1994a: 305. Србија има само два посланства на страни: y Цариграду и y Букурешту (Исто: 249-250). He смемо заборавити да Владимир Јовановић своје радикално- -либералне идеје . Може ли ce y таквим друштвеним окол- ностима успоставити демократија? Но. y министарству војном двадесет и пет и y министарству грађевина двадесет и че- тири. тврдили су за њих да су неоправдано присвојили име либерали’ и често их називали ’радикалима" (Бешлин 2005: 651-652). Ово дело je „штампано y 1. По једном „државном шематизму“ из тих година. y министарству унутрашњих дела двадесет и три. преко јаке општинске самоуправе.и то y Београду са тадашњих 27. na све до супремације скупштине y политичком си- стему земље. чак и y маленој и скромној Србији утицај Јовановићевог По- литичног речника . не само Владимир Јовановић већ и добар део либералне интелигенције. испољавали сувише склоности ка демократији. како ју je оценио Јован Скерлић (1906: 251) . како y Србији тако и међу Србима-пре- чанима. И били су y праву. y министарству иностраних дела тринаест.те својеврсне „демократске енциклопедије. бар на речима. По модерним либералним мерилима то je врло мала администрација. Противници с десна.500 примерака. и y Србији и y јужној Угарској. био je радикално-демократски оријентисан. 38 Срби 1903-1914 иДеЈе народне суверености („све са народом за народ“). a чиновника no министарствима има: y министарству правде девет. бирачког права за све (укључив неписмене и сиромашне). чак и крајњем популизму. „Јован Скерлић. фе- удалног султаната чија територија почиње већ иза Алексинца. износи y Србији која je још увек само вазална земља Османског царства. спремајући грађу за друго издање Омладине u њене књижевностхГ. толико ради- кално да су им савременици одрицали чак и либерално име. српска војска има са- мо четири пуковника. Књига je убрзо „постала омладинска библија’ и снажно утицала на младе српске нараштаје“ (Исто: 312). толико данас имају Прокупље или Бачка Паланка). али и таква ce чини скупа ондашњем становништву Кнежевине. не- што налик на енциклопедију XVIII века“. четири потпуковника и осам мајора . што није било y духу ’кла- сичних’ либералних становишта. Заправо. y министар- ству просвете једанаест. „Срп- ски либерали су. Влада има пет министара и шест министарстава.био je знатан.оста- лих 195 официра имају ниже чинове (Христић [1923] 1983:248-249).које су демократскије и од Милових. .

он ce тиме одвојио од ради- калних либерала Јовановићевог типа. Глас и слободна реч..Демократија 39 пише Владимир Ћоровић (Ћоровић 1922: 459). лично и политички разилази с Владимиром (Исто: 270-277.. хотећи да то документује. није глас y пустињи" (Исто: 186). Бешлин 2005: 674). уплив Политичног речника ипак није могао бити no дубини друштва y земљи y којој су неписмени чинили готово 90 посто становништва (89 посто 1884. Међутим. октобра 1866. „хтео je посебно да говори о великом утицају’ који je та књига (Политични речник - С. и беседама г. Марковић je средином шездесетих година био одушевљен Јова- новићем. Марковић je.] y облику Политичногречника'.. политички и лично.). Стојана Рибарца и др“. y коме ce. Марковић je мислио да рефор- ме треба спровести y два корака: одмах ваља променити политички систем Светозар Марковић . вели: „Семе које сте као професор и ина- че посејали. тада професором на Великој школи (баш тих година Вла- димир je. Вулетић 1997: 490. no ондашњим појмови- ма ’човек без занимања’“ (Живановић 1924/2: 113-114) . Светозар Марковић ce. A. Наиме. крајем те деценије. „гутао сваку реченицу што ју je написао он или његови другови“ (Марковић [1871] 1965/2: 138). демократски радикализам проширио социјалним.. чији je један од потпи- сника и Марковић. бивши студент. Јовановић [1920] 1988: 492). већ на плодовиту земљу. коју ви пуштате y име правих Ср- ба. a Јовановић цитира писмо од 10. Доктринарно. Но. и „сређивао преглед начела. Перовић 1994: 243). поред oci ’.) имала y нашем политичком животу и нарочито y нашем но- винарству. док- трина и знања [. преко свих спречавања готовин- ских. Но. студирајући y Петрогра- ду (1865-1869) и Цириху (1869-1870).Светозар Марковић (1846-1875). није пало на камену. како сам каже.. Светозар je. no сопственим речима.. Да je дошло до успешног споја радикално-демократских идеја са српским сељаштвом важан следећи корак направиће „један скоро усамљени човек (. међу осталим.

уставности и народне самоуправе“. y складу с начелима социјализма (Скерлић 1910: 246. Иако ce. наглашава Скерлић. Она треба да има потпуну законодавну власт. Млад. y практично-политичком деловању само je. запалити политичку машту групе сељачких посланика који СУ носили дух патријархалне демократије. y стварање радикалне странке". већ „демократски радикализам“ или „радикални демократизам .) Скуп- штина сама бира народну управу (no садањем . године.. Скупштина y Србији треба да je састављена само од посланика изабраних на непосредним изборима (Исто: 88). Стављајући нагласак. y оптужници из 1873. (вид.. y будућ- ности.али не социјалистички. при чему. (. који долази да преобрази свет“ (Живановић 1924/2: 120). [Исто: „Влада треба сасвим да зависи од народног представништва.180). y изворнику je цела ова реченица подвучена). a вето кнеза на законе може бити само суспензиван (до следеће скупштине. „у политички демократизам. али и y директним раз- говорима. Јовановић [1903] 1990: 131). 190. Марковић ће бројним чланцима. као прво.172. Марковић je. a потом. y тим чланцима. заправо. Гузи- на 1976: 195-198. „у европском смислу ради- калне партије’“ (Исто: 149. објашњава Јован Скерлић (1910: 94). страсно проповедао идеју народне суверености и јаке скупштине изабране гласањем свих. Исто: 151). Јовановић [1922] 1991a: 422. још већом жестином наставио тамо где су демократски либерали стали. самозваним „месијом" назвао га je и др- жавни тужилац. Марко- вић je „из социјализма неизбежно зашао y радикализам“ .министре) и она je . „Народ не треба да достигне бог зна какви ступањ образованости. 40 Срби 1903-1914 y складу с начелима радикалног демократизма. 245. Марковић ce 1870. после 1872. дакле. страствен и понет новим идејама. доктринарно разишао с Јовановићем. првен- ствено на „пропаганду општих демократских идеја. треба поправити и друштвени систем. У наредних неколико година. као и сваки радикални демократа. вра- ћа y Србију као „нека врста месије. Шемјакин 2008: 105). чија je одлука коначна. na да појми да je он суверен и да баш сваки грађанин треба да каже своје мишљење о закону који ce тиче његове коже“ (Марковић [1874] 1965/4: 86. a и сам Слободан Јовановић о Светозару Марковићу пише као о »м°номану“ и „фанатику* који „долази y Србију с дубоким увере- њем да га ту чека велика мисија“.

вид. то je био веома сличан програм радикалне демократи- је као и онај који je произлазио из Политичног речника. У основи. Избор кнежинских и нахијских кнезова потврђивали су Турци (ове друге.a што je управо страсно привукло скупштинаре из народа .народ сваке нахије je y Со- вјету имао свог представника. с којим je саобраћао (Исто: 50-51. који су одговарали за разрезани порез и остале обавезе. код Марковића много више него код Владимира Јова- новића . Марковић je y својој серији чланака. »To су главне погодбе: да ce законитим путем утврди народни суверени- тет. Кметови или no пет угледнијих људи из сваког села y оквиру кнежине чинили су кнежинску скупштину. 1791. да народ сам решава о својим потребама и да сам располаже свима средствима да изврши оно што je узаконио као потребно" (Исто: 93). према Марковићу. 90). војска joj je непосред- но потчињена. сама Порта. Такође je Совјет 1807. a не кнезу (Исто: 93). Више кне- жина било je обједињено y нахију и њих je било укупно дванаест.Демократија 41 збацује y случају кад je њена радња незаконита и штетна no земљу“ (Исто: 85. док она ради. на коме су ce решавала и друга значај- на питања за село. Гузина 1955: viii-xv. века. након чега ce заклиње на верност Уставу. их уобличио y целовит политички систем (1872: 40-49). обједињених убрзо y књигу Србија на истоку (1872). године. У тим првим годинама. од Свиштовског мира. оно посебно што je било наглашено. Устав с оваквим институцијама треба да сама направи и донесе Велика народна скупштина. или с кнежинским обор-кнезом (у укупно 45 кнежина Пашалука). позвавши да народ . поготово пред крај 18.сеоској општини и кнежини (чини je више села). Али. већ репрезентативно тело . Реч je о традицио- налној мештанској самоуправи .63). У саобраћању са српским сељацима Турци су. 136). донео уредбу о судству. имали посла мање-више само са сеоским кнезом (кметом).било je Марковићево одушевљење основном установом патријар- халне демократије y Србији: сеоском општином. које су постојале y Београдском пашалуку „од вајкада“. Кмет ce 6и- рао на општем сеоском збору. Совјет није био влада. 37-62. И нахије су бирале свог обор-кнеза. тврдио да je на почетку Првог устанка на- род спонтано проширио и надградио ове установе патријархалне демократије и до 1807. с тим што je то била варијанта „републиканско-конвентовског уређења са мо- нархом на челу“ (Поповић 19396: 45).

1875.251) удружених y нешто веће срезове (Србија тада има 66 срезова и округа.те- жи да постане монарх (Исто: 54-57). К°Д њега je одушевљене за ову установу вероватно настало као по- следица спајања заноса словенском сеоском општином код руских народњака . услед наставка турске окупације. После Другог устанка.Вожд . развија ce сложена борба за моћ између представника Порте. Њима je Марко- вићева визија републиканско-конвентовске Србије личила заправо . без плаћања. он би ce могао радити као део јавне дужности мештанских изборника. ако ce Србији збиља хоће добро. y Јовановић [1903] 1990: 100). Она je. Но. као и заноса Париском комуном (1871) . није имао много личног искуства са сеоском општином. 3. и даље постоји установа сеоске или општинске самоуправе. Али.y општини. али коре- ни ове демократске установе остали су здрави. њу треба једноставно преуредити y савез општина (Србија их тада има 1. сасвим самостална y своме раду. na када ce преостали чиновнички посао распореди no самоуправи. na би као такво самостално тело био члан савезне државе. 42 Срби 1903-1914 сваке нахије изабере no тројицу судија који ће им делити правду (Исто. Марковић. ди- вљења системом кантоналне непосредне демократије y Швајцарској . „Сваки би срез био за себе једна целина.коју je одлучно бранио од критика српских либералаца. то јест. срезу или др- жави.са чиме ce упознао док je боравио y Петрограду. на свим нивоима власти. као што je на пример Швајцарска савез кантона' (Ослобођење. бр. док врховни војни заповедник . сматра Марковић. али Марковић ce залаже за педесетак срезова). кнеза и старешинско-чиновничке олигархије (Исто: 66-89). првенствено због ратовања које ce продужило и y наредним годинама. била би углавном изборна и попуњавале би их одговарајуће народне скупштине . Стога. У таквом поретку чиновничка места. нав.са чиме ce упознао tokom боравка y Цириху (Казимировић 1997: 318. У друштвеној основи Кнежевине. 52). се- оску општину као установу патријархалне демократије одлично су познавали скупштинари који су живели на селу. Мање централизације значило би мање бирократије. „Србија je била на правом путу да постане држава де- мократска из државе патријархалне. Тиме би ce Србија решила скупе и зле чиновнич- ке класе (Марковић 1872: 136-139). као што je некада постала ма- лена Швајцарска (Исто: 54). чији су отац и деда били чиновници (Милићевић 2002: 278). 46). међутим. Поповић 1939: 42. војне старешине постепено израстају y олигархију. притиснута развојем малигног чиновничког апарата. исти- иа.

Тражили су да ce образују већи срезови. до краја скупштинског сазива. сељак). благајник. Сељачки посланици затим ће проширити широм Србије идеју демократског преуређења земље no Светозаровом „конвентовско- -швајцарском“ обрасцу (Поповић 19396: 46). народ сам бира чак и војне старешине (Исто: 374). Марковић je обилазио посланике. Ранко Тајсић (1843-1903.) За време Скупштине 1873. како 6и ce „увела народна самоуправа.147). сео- ски трговац).. „Иако нису имали ни- . засипаће парламент захтевима за преуређење политичког устројства. лекар.велике сеоске општине. радикали назвати „стубовима Радикалне странке". штедио- ничар и неколико полицајаца. „Адам-Милијина група“. редакција њего- ве Јавности била je прави штаб тадашње крајње левице. школски надзорник. a Адам Свето- заров друг са Велике школе. Ову четворицу ће. и y њега су „сељачки заступници y скупштини имали нај- више поверења" (Марковић [1873] 1965/4: 103). Јанковић 1997: 321).). давао им идеје за предлоге и интерпелације“ (Јо- вановић [1903] 1990: 153. и y којима би целу плаћену администрацију чи- нило свега десетак изборних службеника (срески начелник. И то je оно што je запалило српско село и покренуло прави народни покрет за демократију. Адам je пред дипломирање напустио студије и вратио ce на сеоско имање. година бити често узимана и као време рађања ове партије (вид. Милија Миловановић (1843-1913. Покуша- вајући да их задобије за своје идеје. Марковић je и сам почео енергично да ради на „скупштинарима из народа. којима управљају среске скупштине. Марковић постаје што дотле није био . Предлагали су и да ce начело изборности толико распростре да. која je особито y духу нашег на- рода“. Међу следећим скупштинским сазивом.. поред осталих.Демократија 43 на слику државе као . инжењер.прави агитатор. октобра 1874. главни пропагатори Марковићевих идеја постаће послани- ци Јеврем Марковић (1839-1878) и Адам Богосављевић (1843-1880).. економ. доцније. где je живео као „сељак-фи- лософ". сељак) и Димитрије Катић (1845-1899. (.. док ће 1875. Јеврем (посланик од 1875) био je Светозаров брат. шумар. Попов 1994a: 330-331). са сељачким политичарима (. Поготово им ce до- пала помисао да ce на тај начин Србија може најлакше ослободити чиновничких пијавица. изабраним 24. после укидања стајаће војске (такође no њиховом предлогу). Око Богосављевића одмах ce образовала група сељачких опозиционих посланика коју су чинили.

присташе радикала.реч исписана већ на за- стави демонстраната који су запречавали смену (прото)радикалске општинске управе y Крагујевцу (1876).44 Срби 1903-1914 какву своју посебну организацију. 15. посланик од 1878. a његово потпуно омасовљење извршиће трећи Светозарев пријатељ. „козаре с планине" и „шубараше с Ртња“ (вид. и реч y наслову гласила што ће га покрет штампати када буде постао странка (Самоуправа je из- лазила 1881-1883. сентлбрБ 1875. 1903-1915. показивао им њихову фотографију.тим јаче. својим мештани- ма наглас читају и тумаче чланке из Самоуправе.првенствено сељаке. вид. y којој ће поновити све тачке марковићевско-богосављеви- ћевског изборног комунализма. године). y Перовић 1993: 72). један од првака крагујевачког „црвеног барјачета“ и изузетно талентован агитатор.). Јовановић [1907] 1991a: 183-187). 132).радикали (Живановић 1924: 113. Али. Пера Тодоровић (1852-1907. на- равно. Раша Милошевић (1851-1937). што je више време протицало . Почетна тачка програма тог демократског покрета биле су. a затим и из Цириха. Јанковић 1997: 359). Покрет je око 1883. како чланству тако и народу (Исто).и све три идеје за ко- . били поштовани и цењени“ (Јанковић 1997: 343). написати брошуру Организација среза на начелу самоуправе u изборног права (1883). нав. и како ce сеоској публици посебно допадају управо написи који објашњавају идеју општинске и среске самоуправе (вид. 1886. укључив и. захватио „скоро пет шестина народа“ (Продано- вић 1947: 513) . Никола Пашић (1845-1926. радикалски покрет je чврсто заступао . после смрти Адама Богосављевића (1880). a сиромаси су ce одушевљавали видећи да je Адам y сељачком оделу“ (Bnepëd. доћи још један Све- тозаров пријатељ с Велике школе. итд. они су уживали углед y својим крајевима и вршили утицај на људе. уз идеју преуређења државе no начелима мештанске само- управе и опште изборности. како ce онда при- мећивало. Ускоро ће и један од првака радикала. Ta брошура ће. Протић 1990: 103). општинска и среска самоуправа . „Увече су ce сељаци скупљали око сеоског учитеља и он им je из књи- жица или новина читао говоре Адама и његових другова. Оновремени извештаји по- казују како сеоски учитељи. затим. Ha његово чело ће. бити послата y свих 60 месних одбора на читање и тумачење. Тако ће настати покрет који ће врло брзо добити сасвим при- стало име .

вид.због чега га je краљ Милан. као и да ce „законодавној скупштини ујемчава сва законодав- на власт“ (I. избор je непосредан.1. 3. „Право бирања посланика имају сви пунолетни српски грађани који плаћају данак“ (III. 3). општег права гласа и јаке скупштине. Шемјакин 2008: 245) . a право бирања имају сви пунолетни грађани српски“ (1. без обзира на то што y њему . У њему ce вели: „Српски je народ суверен и извор и утока сваке власти" (I.Демократија 45 je смо видели да чине језгро европског радикализма (и Политич- ног речника): идеју народне суверености. или 300 y граду.уприличити кад год je потреб- но потврдити уставну промену. Шемјакин 2008: 257). повећати порез. a зе- мљом управљао место њега један велики народни одбор. обезбедило и да „скупштинусастављају само посланици народом изабрани.000 би- рача на селу. Но. 4). према одредбама овог устава" (I. поред обичне и велике скупштине. каква треба да буде Србија no визији радикала. „Избори су непосред- ни“ (III. али много јаснији y институционалном смислу. јесте ра- дикалски Уставни нацрт (1883). од њега ce одустало (Исто: 257). или узети зајам y иностранству већи од 40 милиона динара (вид. Продановић 1936: 266-275). 1). краљ има само суспензивно право вета на законе (IV. a то je референдум. Треба рећи да je Никола Пашић. no швајцарском узору . Да бисмо разумели демократску радикалност овог политичког пројекта . 11). она једина врши уставну ревизију. „Суверена воља народа изражава ce преко слободно изабраног Народног представништва и краља. дакле. слика демократије. за њу ce бира три пута више посланика (практично: један посланик на 1. због бојазни да би овакав Уставни нацрт због тога био одвећ репу- бликански. 1). Њега би требало. краљ не може сменити министра без воље скупштине). био спремио и предлог о трећем степену заштите народног суве- ренитета. Њих видимо. назван Народна скупштина" (Јовановић [1907] 1990: 191). сасвим je употпуњена: „владалац ce претварао y простог фигуранта. 6. најпре y Програму (1881) радикалне странке. Крестић и Љушић 1991: 101-102). Нешто мање захтеван. као и одредбу да „краљ отпушта министре кад не уживају поверење скупштинске већине“ (IX. Исто: 256-257). вид. Овај Уставни нацрт садржи још и одредбе no којима бирачи увек могу да смене свог посланика (III. Велика народна скупштина састаје ce сваке седме године без ичијег позива (VI. Али. осим осталог. којим ce захтева промена устава како би ce. и без тога. приликом усвајања Н ацрта.1). 10).који je Пашић изузетно ценио (вид.

00.00 . који je био основ за изборни ценз. Mommsen 2011: 413). наоружање 1. ма кога чина да гласају (чл. забрањивао и „војницима стајаће војске. још. али на слабој скупштини. нешто више y програмима него при- ликом обављања власти). (Општина je обезбеђивала да ce y државну касу за сваку пореску главу уплати no шест талира. 48). називао „републиканским" (Поповић 1939: 54) . сведен je на 15 динара годишње (Јова- новић [1908] 1990: 36. a 1870.48.00. a друга половина од те суме разрезивана je према имовном стању. школе 2. од још толико.) Пореским законом од 1884. порески разред [од њих 40] изгледао je овако: за државу 30. што je. владавину права и грађанске слободе (наравно. Он je по- чивао на широком праву гласа. Право гласа имао je сваки држављанин Србије с навршеном 21 годином живота који je плаћао „грађански данак на имање. значило „готово опште право гласа“ (Исто: 196). Разликовале су ce само no начину на које су мислиле да треба извести то ограничење. Јанковић 1997: 82.60. Али.првенствено због необра- зованости бирачког тела.треба да га упоредимо с пројектима две супарничке стран- ке . обвезник je.32 дин. добијао та- чан распоред утрошка његовог пореског давања. 46). Обе странке (односно. Устав je.46 Срби 1903-1914 није било референдума. пре 1881. приликом плаћања. liberal constitutionalism. рад или при- ход (чл. болнице 1. октобра 1864. један такав рачун за 11.124 човека (123 официра и 4. y варошима 30.либерала и напредњака. обе су биле сложне и y томе да ce демократија y Србији мора ограничити . године (који je њихово дело). Треба рећи да je Законом о порезу. за враћање националног Дуга 4. Обе ове либералне групације залагале су ce за уставност. 85). године са- мо 2. вид. године свега 5. минимални непосредни порез.981 војник. од 2.650 људи (173 официра и 2.90. Али. Рат- .укупно 58. као и променљиви део.00.50. Laveleye 1887:178). Мијатовић 2001: 71. y складу са имућношћу. за немоћне 2. општину 13. цркву 2. с тим да je укупни максимум no обвезнику био на селу 15 талира.477 војника. обе струје унутар владајуће елите) биле су типични оновремени пред- ставници уставног либерализма (constitutional liberalism.80 динара. године. практично сваки радно способан одрастао мушкарац пла- ћао фиксну „главарину“ од три талира (15 динара) годишње. Либералски пројекат ограничавања демократије y Србији био je оваплоћен y Уставу из 1869. a y Београду 60. имајући y виду удео сељаштва. сирома- шне 1. стајаће војске било je 1866. Jennings 2011: 349-356. Процењивало ce да од свих пореских обвезника „девет десетина припада окрузима“ (одлази на земљораднике).

Све y свему. октобра 1870.353. Ово ограничење такође je тада било уобичајено. шегрти“. затвореницима. ни ово искључење није зна- чајније смањило бирачко тело. људима осуђеним због злочина. Но. слично и Љушић 2008: 231. Драгнић 1989: 84). ако су no ширини омогућеног бирачког права српски ли- берали били готово демократе. који ју je постављао (чл. што je 3 посто мушког живља. калфе. 857. поновио (чл.890 душа. године вероватно да je тек прелазило удео од десетак одсто пунолетних мушкараца.000 радника y занатству. укупно ограничење бирачког права y Србији након Устава из 1869.000 помоћника y трговини и 4. али није имала право законске иницијативе . Нешто рестриктивнији je.двоструко већи него y Британији тога доба. године има 1. 5). 'ђорђевић 1989: 118. Но. Све то заиста je минимално сужавало би- рачко тело.500 слугу и надничара y пољопривреди).Демократија 47 ковић-Костић 2007: 30). од 10. између 80 и 90 посто . под платом или из- државањем. јер ce сматрало да послодавци могу директно утицати на гласање упосленика. године. влада није одговарала скупштини. Удео бирача међу мушкарцима био je. била општа одредба y изборном законодавству (за Британију вид. продавцима гласова и другим пре- ступницима части. буџетско . Ипак. или 6 посто пунолетних мушкараца (Србија тада има најмлађе становништво y Европи. Љушић 2008: 40). тада. био став 2 из истог члана Закона. ипак. то je. Милићевић 1964:196). Јовановић 1872: 435) која такође није знатније ограничавала бирачко право. преко половина има мање од 21 годину). већ само кнезу. доносила законе.то право имали су кнез и влада (чл. дакле. To je било свега 1. Закон je. најпре. За мерила оног времена „право гласа било je готово оп- ште“ (Бешлин 2005: 661. онима који су y стечају. додао још не- ка ограничења на ова два невелика уставна скучења бирачког пра- ва. године. no њиховом Уставу из 1869. 58 и 61). који je такође дело либералаца (вид. Скупштина je. 4. Према неким проценама (преноси их: Попов 1994a: 308-309) y Србији je тада могло бити тек двадесе- так хиљада људи y статусу приватних упосленика (12. 18) неке одредбе ранијег изборног закона (Закона о скупштини. као слуге. они су no скучавању надлежности скупштине остали доследни недемократској либералској матрици свога времена. којим ce онемогућавало гласање свима „који стоје код других y служби. 1861) којим ce упис y бирачки списак ограничавао скитницама.5 посто становништва (Србија 1874. Ваља рећи да je Изборни закон.

који како су вешти и способни за своју рад- њу.) посланицима y 20 гр.) Данашња народна скупштина.нарочито слободе удруживања. A ko су либерали демократију ограничавали преко скупштине. Била je то слаба скупштина. A. Посебно су ва- љана била предвиђена уставна јамства грађанских и политичких слобода . (. a што није добила Уставом из 1869. или са подлости и некарак- терности већине посланика. Тиме je бачен y засенак прилично демократски карактер избора скупштине.неизгласавање буџета није до- носило пад владе.48 Срби 1903-1914 право скупштине било je незнатно . 63. међутим. типично за оновремене либерале.. (...слично rope објашњеном пруском обрасцу. A. према саставу свом. 64). наи- ме. тромесечно редовно заседање сваке године. и далеко ре- стриктивније од Устава из 1869. Напредњачки пројекат подразумевао je. и 1883). y два маха (1880. како no законодавној снази. доб. Продановић 1936: 254-265). самосталан избор председавају- ћих. Напредњаци су замерали „назо- вилибералима . интерпелацију. Они су скупштини дали много снаге коју она тре- ба да има y парламентарном поретку. од којих млоги нису y стању ни требник да прочитају. глупости или кратковидности своје. године .. Јо- вановић [1908] 1990: 31-32). него од кнеза.) састављена понешто из свештеника. од којих ретко који зна читати и писати. To je зато..С. сазивање и рад скупштине нису зависили од ње. право да амандманима поправља законе. збора и штампе (вид. способна je једино да служи за папучу (кочницу . што „одкако ce дијурна (дневница . како ће овом сметати y слободном кретању" (Чумић и Пироћанац [1877] 1997: 45.) на колу државном. недемократ- ско изборно право. напредњаци су то хтели да спроведу неједнаким изборним правом . Напредњаци су. сматрају даље напредњаци. од тог времена ретко да који имућнији за посланика изабран . како су звали Ристићеве либерале..С. тако су још мање спремни за дела државна. као алтернативу либералском Уставу из 1869. итд. која са незнања.законску иницијативу. износили свој (сличан) пројекат устава (вид. није ништа друго него једна гомила сакупљена из народа. тако и no надзору над извршном влашћу. што су својим уставом и изборним законом омогућили да скупштина буде „састављена махом из ратара. састављена y неко- лико из назови-трговаца. већ je на снази остајао прошлогодишњи буџет (чл. или са интереса личних појединаца. састављена из оних људи. од- редила. 64).

a друго да су сена- тори могли да буду само богати трговци или земљопоседници. дали су парламенту ону моћ коју он има y земљама парламентарног режима. и поред гру- бог притиска власти. или пак високи чиновници. већ понајвише голавери. септембра 1883. од свег законодавног представништва које ce одређује изборима.) са највећом дрзновеносћу гле- дају да ce за посланике изаберу. али њихов парламент састојао ce из два дома. Бирачи из вишег пореског одсека требало je да бирају двоструко више по- сланика од бирача из нижег пореског разреда..Демократија 49 буде. Напредњаци су били либе- ралнији од либерала. оба на основи високог ценза. напредњаци су намеравали да установе парламен- тарну владу. no напредњачком уставном пројекту из 1880. само ранији или сада- шњи високи чиновници ослобођени сууслова од 400 динара „непо- средног данка“ (Исто: 261-262). да ce порески ценз за изборе подигне на 30 динара. Говорећи о разлици између либералаца и напредњака. 7.. Радикалски политички пројекат. али на недемократској основи. који (.он je подразумевао и опште право гласа и јаку скуп- штину. са границом од 50 динара пореза. Уз то.не много далеко од рестриктивног пруског обрасца. био je демократски y оба погледа . Продановић 1936:261). Напредњаци. међутим. Право гласа било je тиме не само огранично већ и сасвим неједнако . кандидати за посланике морали су бити писмени. али либерали су били већи демократи". A имајући y виду удео гласова који су радикали добијали на изборима . али тој скупштини нису дали ону моћ коју она има y земљама парламентарног режима. Прво je значило да већина старијих и угледнијих сељака нису могли бити посланици. a за сенаторе свршени средњошколци и обвезници на најмање 400 динара пореза. годи- не. Решење je. народно пред- ставништво требало je да буде подељено на скупштину и сенат. a право да гласају на изборима за сенат имали би само чланови вишег пореског разреда. године. Тако. a бирачи да ce поделе y два одсека. три четвртине заступника требало je да бира виши порески разред (вид.на пример. радикали су узели 77 посто скупштинских . напротив. што чини да ce поштени људи клоне и остављају отворено поље букачима" (Исто: 64-65). Либерали су покушали да на демократској основи подигну би- рократску владу. Уз то. Слободан Јовановић ([1908] 1990: 32) je лепо резимирао: „Либерали су установили једну сељачку скупштину изабрану скоро општим правом гласа.

1790-1865) на потписивање. a дата je највероватније на основу исхода избора из 1888. уп. бр. Грол 1989: 80. настао je Устав из 1888. Трифуновић 1997: 96). годину била je чак „пет шестина народа*. Радикалима je.Гли- горије Гига Гершић (1842-1918) и Милован T). године . 50 Срби 1903-1914 изборних места . двојица истакнутих радикалских правника . И када je краљ Милан решио да ce нагоди с радикалима и омо- гући да ce донесе устав који ће имати подршку y народу. и [1907] 1997: 311-313. чл. Миловановић (1863­ 1912). Миловановић [1890] 1997: 160. како најшире бирачко право. уз незнатне измене. 25 . y Београду. његовом настанку и носећим идејама. Белгијски случај. Милићевић 1964: 258. омо- гућивши y наредној деценији примерни „размах слободе и демо- кратских установа“ (Дорђевић 1997: 413). ми. У том смислу. 3. белгијски устав био најмилији. јер je обезбедио. Овај je то и учинио и тиме постао белгијски краљ Леополд I (21.који гласи: „Све власти потичу из народа (Устави 1884: 10/25) . У Бриселу je. када гово- римо о Уставу из 1888. Устав из 1888.„један од најлибералнијих устава y то време y Европи (Драгнић 1989: 97. Гершић je објаснио да начело народне суверености није y супротности с монархијом. иначе. Казимиро- вић 1990: 595. као услов да може да ступи на престо. говоримо о пројекту демократских институција који ће ce остварити управо y раздобљу 1903-1914. Иако je прво трајање овог устава било до 1894. враћен на снагу 1903. фебруара 1831) и дала га кнезу Леополду од Сакс-Кобурга (Leopold of Saxe-Coburg. Декларације . показује да je „демократско начело народне суверено- сти“ (1884а/137: 21) спојиво с монархијом онда када краљ своју власт добије из руку народа. Гершић je разјаснио неке идејне недоумице y свом јавном пре- давању „Начело народне суверености y данашњој уставној држави“ (одржаном y Грађанској касини. и за то ce позвао на белгијски модел. no Гершићу. тако и јаку скупштину.налазило признање наче- ла народне суверености (вид. јула 1831). октобра 1830). управо no радикалском пројекту. јер ce y његовом чл. no проглашењу независности од Холандије (4.иза тог пројекта морало je стајати бар 80 посто бирачког тела или четири петине народа (Продановићева [1947: 513] процена за 1883. Тиме „знаменита изрека la souveraineté rési­ de dans la nation1* („суверенитет почива y народу". године теоријски су припремила. Поповић 1939a: 91). a затим и технич- ки уобличила. штампано y Са- моуправи. уп. Он je био демократски. Поповић 19396: 73). 47-62. године. он je ва- жан no томе што je. народна скупштина донела устав (7. допуњено y Гершић 1884a). заправо. 1883.

устав ce пак заснива само на народној вољи. те je отуда читаво право владара једино израз народне воље (Гер- шић 1884а/138: 42). Велика народна скупштина могла je бити схваћена као истински носилац народног суверенитета y Србији. Ако би ce пак поредак y Србији сасвим уредио no демократским прин- ципима. 29 белгијског устава вели: „Краљу припада извршна власт оноли- ко колико je уставом одређена“ (Устави 1884:11/29). тадашњој публици било je сасвим јасно шта Гершић смера. јер ce право владара заснива само на уставу . и 1869) и потврђивала или чак бирала владаре (1830. могло чути y народу овакво схватање: ’Кад председник Велике народне скупштине удари меденицом (кад звоном отвори седницу).Демократија 5i о људским и грађанским правима.чл. августа 1789. владар y таквом политичком поретку постаје део народне суверено- сти. вели Миливоје Поповић (1939: 50). У Србији je Велика народна скупштина .доноси- ла устав (1835. јер су из ње произлазили устав и владар. и Велика народна скуп- штина je тада најстарија власт y држави’“ (Исто). Исто: 15) никако није нару- шена. Дакле. на пример. Треба рећи да . која ce уцеловљује „у сарадњи кра- љевства и народнога представништва. Глигорије Гершић (Фототека САНУ) вукао директну паралелу са Србијом. 1858. подвукао Гершић). и сам монарх би тиме постао део демократског система. наставља Гершић. Пошто je „ово сада доба демокрације“. са свим његовим овлашћењима. од 26.која je обично имала двоструко више посланика од редовне . „О томе ce. „У народу je био јако развијен појам суверености Велике народне скупштине". онда престаје свака власт. na тако ни монархија више не би противречила начелу народног суве- ренитета (као што je сматрао Владимир Јовановић). те „само демократска монархија има осно- ва и опстанка" (1884а/137: 55. y заједничкој сагласности та два највиша државна чиниоца" (1884а/140: 37). 1868). 1842. Иако Гершић на овом месту није по.

Тек увођењем самоуправе долази до ваљаног органског везивања друштва и државе (Гершић 18846. св. св. Британија je. Влада u њена самоупра- ea. нарочито случај са француским парла- ментаризмом. Београд: Др- жавна штампарија. Карактер u дух политичких nap- . превео Ни- кола Марковић). Потчињеност жен- скиња.под условом да тај устав прихвати. Београд: Задруга штампарских раденика. Београд. објашњава да je самоуправа су- штински део парламентаризма. 1875. Гершић je ту поновио и значај основног правила парламентари- зма. „Најглавније политичко право“ je. Џона Стјуарта Мила (са енглеског превео Вла- димир Јовановић. према Поповић 19396: 71-72). Државна штампарија. Беч: штампарија Јерменскога манастира. 1871). онда je изабрала монарха . наравно. Затим ce монарх заклео на устав. наглаша- ва Гершић. Јовановић 1872: 444-447). Џона Стјуарта Мила (с предговором Светозара Марковића. године. 1879). 2 1874). Ченека Хевере (превео Коста С. „ваљан узор „парламентарног система". Џона Стјуарта Мила (посрбио кнежевић Петар A. другде (18846). Карађорђевић. према њему. „изборно право“ (Исто: 22). Алексиса де Токвила (с француског превео Настас Петро- вић. Овде треба рећи да су до 1884. Државна штампарија. О слободи. Београд. Гершић такође. a не и њихову самоу- праву (што je. и понавља радикалско гледиште називајући ограничење тог права путем ценза „сакатом и исквареном уставношћу" (Исто: 23). 1868). no коме je „влада дужна да увек буде y споразумевању и са- гласности са озбиљно израженом вољом народних представника" (1884а/140: 22). и тек онда je могао био крунисан за краља (вид. Таушановић. О суштини устава. 1876). доле). пар- ламентаризма и либералне концепције слободе: О демократији y Америци. Швајцарска: њен Устав. Фердинанда Ласала (Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. 1 1872. Илија Душанић и Протић. о установи мештанске самоуправе y Енглеској српска публика je и раније могла опширније читати y Политичном реч- нику. године на српски већ била пре- ведена нека од најважнијих дела за разумевање демократије. превели Раша Милошевић. док ce на Континенту том узору „највећ- ма приближују Белгија и Норвешка" (1884а/137: 10). управо no описаном белгијском моделу и y Србији обезбеђен демократски легитимитет система: најпре je Скупштина донела устав. no Гершићу.52 Срби 1903-1914 je 1903. да су грешили сви са Континента који су од Енглеза узимали само парламент. подвукавши тако разлику према либералном кон- ституционализму (Исто: 23). О пред- ставничкој влади.

To су начела широког изборног права и демократске контроле. Taj резултат постигнут je установом . нити каква класа друштвена" . млади професор с Ка- тедре државног права на Великој школи (1888-1891. за које ce залаже Миловановић. Грчке. Швајцарске. „Радикали су прихватили главне линије будућег устава постављене Милова- новићевом расправом. године . 1880. „Суверена власт y свакој држави припада no праву народу и не може припадати ником другом до њему. „парламентарна влада једина je y стању да измири два. Коначно.. a то ће суделовање бити утолико знатније уколико представници свију разних функција суверене вла- сти буду стајали y јачој зависности према маси бирачкој" (Исто: 223). To право не може присво- јити нити један човек. када je реч о парламентаризму. суштин- ски духовни творац устава“ (Милетић 2013: 40. Начела политике и О министарској одговорности. балканских држава. К. Бео- град: Задруга штампарских раденика. Миловановић je y своје две студије објављене tokom 1888. Блунчлија (Београд: Издање Чупићеве задужбине. Нарочито je била важна последња од наведених књига. Бе- оград: Краљевско-српска државна штампарија. 1884). били главни творци Устава од 1888“ (Грол 1989: 80).то je начело народне суверености које захтева Миловановић ([1888] 1997: 222). народ има све већег удела y вршењу својих суверених права. превео Никола Капетановић). y монархијама. Румуније. раније: Марковић 1997: 345). затим бити уграђена y устав.наја- вио и теоријски образложио готово сва демократска решења која ће. Бенжамена Констана (превео Т)орђе С. (. Норвешке.„према општој оцени. 1883).. позивао y својим чланцима Милован Ту Миловановић. када je реч о гласању. Енглеске. Управо ce на белгијски модел. под његовим утицајем. J. a они су. 1896) и будући секретар Одбора за израду устава . Устави Бел- гије. на први поглед непомирљива појма: да владалац влада no вољи народа и да y исто вре- ме није одговоран за своја дела. Протић. јер je пружала увид y различите уставне моделе земаља с најразвијени- јом демократијом тога доба.Демократија 53 тија.О парламентарној влади и Наша уставна реформа . као и y уставна решења двеју блиских. поред краља Милана.) Све ће већи део народа суделовати y вршењу суверене власти што избор- на права буду имала ширу основицу. као и на грчки. Сједињених Америчких Држава (с француског превео Стојан М. Симић. „Што су y једној држави демократска начела добила шире примене.

Зато je по- требно увести веће изборне јединице (Исто: 256). објашњава Миловановић. Али. Te две идеје није лако поми- рити. Изборни систем треба да буде пропорционалан. велики број бирача ће вазда оста- ти y таквом положају да ће им бити тешко и незгодно замерити ce било властима. Није лако уприличити тај- но гласање код велике неписмености народа. Решење ника- ко није y увођењу другог дома. Гласање мора да буде непосредно и тајно: наравно да je „лепше гласати јавно“. скупштину са 80 посто неписмених. „али. na je тајно гласање једино реалистично решење (Исто: 259). јер скупштине с више домова имају корене само y сталешки подељеним друштвима.тако и изборни систем који je основа демократије. Но. и K o ­ je би бирало „исто бирачко тело које изабира и остале посланике“. или евентуално „локалне скупштине (. сматра Миловановић. и природно да би одбацило такву установу као страно тело. y том случају. јер би скупштина. a таква скупштина не би могла успешно да доноси по- требне законе и да надзире рад владе (Исто: 248-249). јер je „достојније слободног грађанина рећи отворено целом свету y очи своје мишљење". треба да буде компро- мис две идеје: „да народно представништво буде састављено из нај- умнијих и најспремнијих за државне послове синова народних“ и да су њих „слободним избором изабрали за своје представнике сви пунолетни грађани" (Исто: 247-248). с друге стране. чије чланове именује и отпушта владар. као што je парламентаризам реалистички компромис две идеје .добили бисмо. Спас je y следећем компромису: опште бирачко право треба ограничити само врло ниским цензом. изабрана само општим правом гласа могла једноставно пресликати социјални са- став бирача .јаке скупштине и монархије . треба увести установу „квалификованих посланика" којима ce тражи само висока школска спрема (и ништа више). поготово y случају Србије.) ако ce не мисли да би било штетно увлачити и њих y општа политичка питања" (Исто: 255).. To je начело јаке скупштине y реалистичком компромису са уста- новом монархије. али који су солидарно одговорни пред народним представништвом и могу опстати y управи земаљској само ако буду уживали поверење већине народног представништва“ (Исто: 228).. „и то y сразмери y којој je снага њихова распоређена y народу" (Исто: 257). „али то je све“ (Исто: 249). на жалост. било појединим кандидатима". и за то има лека: . a српско друштво je хомогено.54 Срби 1903-1914 министарског кабинета. како би све по- литичке струје биле заступљене y скупштини.

Миловановић je врло вешто обавио свој задатак. Stavrianos 1959: 684) . године изнео Светозар Милетић (вид. Милован Миловановић je сва ова наведена решења успео да угради y Устав из 1888. некога ко ће га. Миловановић ce наметнуо као главни стручњак. Но и y самом раду Уставног одбора. вид. гласање куглицама и квалификовани посланици . Бешлин 2005: 659).треба узети тајно гласање куглицама (Устави 1884: 40/66). „Сваки кандидат би имао тада на месту где ce врше избори своју кутију. Милетић 2013: 52) . 100 Уста- ва (Поповић 19396: 121. он je постао главни експерт одбора" (Исто). Али много јачи y теорији права него y законодавној техници. ушли сразмерни изборни систем. no повратку са Сорбоне. a бирачи би стављали y кути- ју оног кандидата за којег хоће да даду глас свој куглицу“ (Милова- новић [1888] 1997: 259).мада je саму идеју још 1869. Гершић није пока- зивао много воље за детаљну разраду одлука уставотворног одбора. бацивши y засенак Гигу Гершића: „Професор државног права и најбољи правни писац свога доба. за свог личног саветодавца и секретара Уставног одбора узео и краљ Милан. „Kao Миланов лични саветодавац. Миловановић je могао да учествује y раду одбора далеко више но што je то нудио положај једног од троји- це секретара.a y тој земљи je тада такође било две трећи- не неписмених (уп. новоиза- брани професор за државно право. Ово последње ce. Сра- змерно представништво je Миловановић објашњавао члановима . Готово ce сав тај посао свалио на Миловановића. сматра оригиналним решењем чл.обавезна квота од двојице универзитетски образова- них скупштинара no округу (укупно 20 посто места y парламенту). која га je „оберучке прихватила' (Тјор- ђевић 1997: 43).Демократија 55 из устава Грчке (1864) . како које питање буде долазило на дневни ред. Миловановић je одлучујуће допринео да суу Устав из 1888. године. Глиша Гершић требало je да буде главни експерт уставног одбора. Уместо Гершића. ушао y Радикалску странку. навијајући при том за радикале" (Исто: 45.тада има тек 25 година. али га je. брзо упућивати y материју. Његова дужност била je да пре сваке седнице пружи кра- љу потребна стручна тумачења и образложења. истовремено. Млади Миловановић . Он je 1888. био je идеалан избор. Јовановић [1937] 1991a: 212). иначе. Милан je уз себе хтео да има неког млађег стручњака за уставно право.

18. његова смрт. ратови (1912-1918) и нови државни оквир учинили су да Устав из 1888/1903. којима ce успостављају уста- нове демократског поретка. Милован Миловановић (Историјски музеј Србије) Миловановић je. и најзад премијер једне од њих (од 25. Доцније. . Пре ових ду- жности. писао je Слободан Јовановић ([1937] 1991a: 214-215). Такође. потом. те да ce no правима скупштине може мерити с „најбољим и најдемократскијим модерним уставима y парламен- тарним државама“ ([1907] 1997: 311. изборни закон опремио и „Упутством председници- ма бирачких одбора и представницима радикалских кандидатских листа“ (1893). Милова- новић je „међу правним теоретичари- ма и практичарима свога доба спадао y најугледније" (Грол 1989: 1). Миловановић je (1907) веровао да je устав добар. не буде поправљан већ замењен новим (1921). како би ce обезбедила што шира слобо- да. јесу следећа: када je реч о изборима. Ипак. Због свега тога. y раздобљу 1903-1914. „наш изборни закон био je с техничког гледишта један од најса- вршенијих". Марковић 1997: 345). 313). јуна 1911. тражио je да ce устав поправља y складу са искуством и „практичном применом“ (Исто: 315). Но. јуна 1912). a y Србији je био са- свим нова ствар (вид. како би ce знали одупре- ти незаконитим покушајима да ce утиче на слободу избора (Исто: 81-82). јер „даје Србији парламентарну представничку владавину на широкој де- мократској основи“. којим су полицијске власти пот- пуно искључене из изборног поступка. када je Устав из 1888. враћен на снагу. Миловановић je имао прилике да види његово функциони- сање „изнутра": био je министар спољних послова y пет радикал- ских или коалиционих влада (1908-1912).56 Срби 1903-1914 Уставног одбора „као учитељ ђацима" (Јовановић [1937] 1991a: 215) . „Деведесетих година прошлога ве- ка“.y Европи je тада такав начин избора имало свега неколико држава. Миловановић je најзаслужнији и за израду пратећег изборног закона (1890). Најважнија решења Устава из 1888. na до смрти.

Свирчевић 2009: 345. септембра (чл. 357). до 1893. Богдановић 1989: 42. Једно време . Остао je на снази ценз. односно навршена 21 година живота (чл. од 744. Швајцарској. Јовановић 1872: 435). a до седам година y Брита- нији (тек je Parliament Act 1911 смањио на пет. Иначе. Топа- ловић 1975: 336. 24). na je и овога пута убедљиво превлада- ло мишљење да узрасна граница има да буде само пунолетство (и y Британији ce гласало с навршеном 21 годином живота. Богдановић 1989: 40-41). Српски ценз био je заиста низак. 14. пет година y Француској. чл. y Норвешкој je. 85). граница била двадесет и пет година (Устави 1884: 89/50). y Србији ce већ дуго гласало са 21 годином. четири године било je y Белгији. Од избора 1905. као други услов за гласање. старосна граница за изборе била тридесет година. да би Уставном повељом из 1830. она спуштена на двадесет и пет (Милетић 2013: 50). У граду je. Треба рећи да je на ужем Уставном одбо- ру. после свршетка пољских радова. краљ Милан изнео мишљење да старосна граница треба да буде 25 година. 85). године. Ради по- ређења. према подацима за 1908. такође. такође. који je припремао нацрт устава. вид.4 посто сељака могло да гласа. готово свака зарада изнад минималне обезбеђивала службеницима и рад- ницима бирачко право (вид. a доцније и y Бугарској. чак и с малим поседом. Јовановић 1872: 435). на Крстовдан. годину. с ниским приходом. a y то време та- кав размак између гласања постојао je и y Норвешкој. дакле на јесен.356 пореских гла- ва изнад границе ценза било њих 638. Устави 1884: 14/47). 101). y Француској je 1814-1830. Изменама уста- ва извршеним 1903. a пољопривредници су тада чинили 87 посто становништва. сваке три године. 78 и 79). na да ce одмах буде уписан y бирачки списак (Протић 1911: 70. He само да су га сељаци. или варошани. Грчкој и Румунији. лако испуњавали .354 (Топаловић 1975: 358). Ho.поготово после уставне допуне из 1903. изборно раздобље од три годи- не y Србији води порекло још од Устава из 1869. те да je само за писмене и задругаре довољно пунолетство (Продановић 1936: 285). To значи да je 85. али je он одре- ђен на свега 15 динара непосредног пореза (чл. 319. Свирчевић 2009: 132. године и Србија ће прећи на четворогодишњи период.Демократија 57 гласање je непосредно и тајно (куглицама. Ha селу je. вид. којом ce y ценз урачунава и прирез (чл. године било je чак довољно и само најавити да ће ce те године платити минимални износ пореза. Милетић 2013: 52. трипут нижи од белгијског (од 42 динара. Услов за бирачко право најпре je пунолетство.

Када je пак реч о парламентаризму. a која „решава о престолу" када трон остане без наследника (чл. него још поставља и министре. na онда и „створило расуло y војсци" (Продановић 1936: 294-295). што би „војску бацило y политички вртлог“. такође привремено. 174-175). али je Изборним законом из 1903. „Начинили су Скупштину врховном влашћу. писао je о овом уставу Сло- бодан Јовановић. 88). него хоће и он да дели с народом суверенитет“ (Продановић 1936: 284. y духу Устава постало je несумњиво ko je y крајњој инстанци носилац суверенитета. ограничење права гласа односило ce на роби- јаше. Ипак. треба рећи да су радикали на Уставном одбору тражи- ли да y устав уђе одредба да „суверена власт припада народу“ или да „свака власт потиче од народа“. скупштина дошла y прилику да руши кад год je незадовољна њеним радом. када je реч о присуству идеје народног суверенитета y овом уставу. скупштина je овим уставом добила законску иницијативу и искључиво право доношења зако- на (чл. Коначно. Најзад. док je владу. пуно буџетско право. мења Устав (чл. бира намеснике код малолетно- сти краљевића (чл. 132). To je била Велика народна скупштина. 75 и 131). Предлог да ce и активним војницима дозволи да гласају и да буду бирани. одбачен je због бојазни да ће странач- ки ангажовани официри моћи брже да дођу до вишег чина. ако није било y изреци. 131) и пристаје на про- . 122). y главноме постигли што су хтели“. Главна тачка радикалног програма: начи- нити од министра потчињене органе Скупштине и ставити бирокра- тију y службу народа. 63 и 131). 115-118). четврто и последње. која не само издаје за- коне. Али краљ Милан je то оштро од- био речима да „не да народу да буде једини суверен. која je бројала двоструко више посланика (и није има- ла квоте за квалификоване). и то ограничење укинуто. краљ није имао скоро никакве власти. Што je главно. која je прописивала министрима какву ће политику водити. коју и даље краљ поставља указом (чл. Поред такве Скупштине. интерпелацију и анкету (чл. била je остварена" ([1908] 1990: 36-37).58 Срби 1903-1914 бирачи који нису платили своје пореско задужење могли су бити избрисани са бирачког списка. та свемоћна Скупштина била je једна сељачка Скупштина. 87). „Радикали су. 300). продавце и купце бирачких гласова (док су под осудом) и на преступнике грађанске части (чл. a тиме и могућност обарања владе (чл. Треће ограничење права гласа тицало ce официра и војника ста- јаће војске (чл.

Велику народну скупш тину су. a круна му je условље- на пристанком на Устав. „једина уставотворна власт“. . позвавши га да прихвати конституцију (2. 1903) заправо била изборна монархија или крипторепублика. a не његов госпо- дар. na чак и изнад важећег устава. Тако ce народ уздигао до истинског суверена. јуна 1903). преузело сву уставотворну власт. Васић 1925: 127). јуна). тако. „прастара установа“. Коначним успостављањем овог устава 1903. затим je народно представништво. Поредак je. „У случају да ce престо упразни. Васић 1925: 125-127. наводи Јовановић (Исто: 66). Стојадиновић 1911: 4.109). јуна). (одн. дакле. чини главна дела државотворне суверености. као и цела јавност. тј. „Устав који je израђен y Народној скупштини учтиво je наметнут кра- љу (. Велика скупштина je. објаш њ ава Слободан Јовановић (1900: 65-66).. убудуће. О њој ce говори- ло да je „власт суверена“.. најзад. Љушић 2008: 245-247). формално посма- трано.. септембра 1904). представник народа. она je та која новог владаоца бира: то je доста na да joj публика д4 y хијерархији власти још више место него владаоцу. краљ je изабран тек после доношења Устава („без потписа владаочевог“.Демократија 59 мену територије (чл.. „последња апелација на глас народа .дакле. и најзад миропомазање (26. поименичним гласањем. истински сувереном сматрале све три странке (ради- кали. 131) .) Народ je добио онакав ранг какав и заслужује. Краљ je. Народно представништво je. напредњ аци и либерали). године. први ранг“ (Бар 1907:110. успостављен no белгијском обрасцу првенства народног суверенитета над краљевим суве- ренством: најпре je y Скупштини проглашен Устав (2. (. септембра 1904. Живановић 1955: 17-18. тиме. Србија под Уставом из 1888. добио чврсте институционалне оквире. по- том je Петар Карађорђевић ступио на престо положивши заклетву на устав (12. демократ- ски поредак y Србији je. „једна скупш тина старија од Устава“. y свести целокупне јавности била изнад монарха. вид.). Стога je. као што je речено. „највернији и најпот- пуниЈИ израз народне воље . иза- брало краља. главна улога Велике скупштине састоји ce y томе да устав мења: то je доста na да публика претпостави да ово тело стоји и над Уставом“ (Исто). a на концу ових радњи следило je крунисање (8.

подржавајући једну странку против друге.али само под условом да ce ради на стварању већи- не (преко избора. Краљ Петар ce пак држао изван странач- ких борби. Краљ Петар je. T okom три године после Мајског преврата (1903). y прокламацији од 12. Такође. нису одмах учинили Србију земљом консолидоване демократије . Све je то било зачињено изливима наших страсти. владе и војске. круне и скупштине“ (Тјорђевић 1997: 448). Обрено- вићи су ce мешали y страначку борбу. y складу с правилима парламентари- зма. сами рушили своје кабинете кад им ce уздрма већина. војска ce повукла y границе које joj je одредио врховни закон зе- мље. јуна 1903. Павловић и Антонић 2007). За владе Обреновића главна борба ce водила између вла- дара и скупштинске већине. забележене су и „три озбиљне устав- не кризе y којима ce решавао однос између уставних и неуставних чинилаца. објавио: „ја хоћу да будем истинити уставни краљ Србије" (нав.6o Срби 1903-1914 Наравно. устав који je обезбедио парламентаризам и монарх који je прихватио обавезу да ce придржава уставних оквира. односно владара и највеће странке. Влада Саве Гру- . или су настојали да поцепају најјачу партију (Поповић 1939a: 91). политичке странке сложно су браниле права одређена народној скупштини. али ce завршило y сагласју са демократским начелима“ (Исто). na тек када би он вратио мандат. и премијери су. саста- вљање владе je поверавао неком из скупштинске мањине . y Живојиновић 1990: 90). Може ce слободно рећи да je он то и био. најчешће мању против веће. Све те кризе решене су. или коалиционим договором).y данашњем смислу тих речи (вид. нудећи владу увек пред- ставнику скупштинске већине. y корист де- мократског поретка: „стари краљ Петар I потчинио ce уставном ограничењу краљевске вла- сти. скупштине и војске. међутим. Посебно je било битно опредељење монарха да ce чврсто држи уставних и парламентарних оквира.

али су на гласању y Скупштини. Степен остварености неких демо- кратских идеала y Србији могао ce. Ta ширина je каткад потцењивана. поново враћен на снагу Устав из 1888. видети и из поређе- ња са ширином права гласа y другим земљама.Демократија 6i јића била je подржала предлог имунитетског одбора да ce изда суду социјалдемократски посланик Михаило Илић због увреде војске. било једнако или више од удела грађана с непосредним и једнаким бирачким правом y становништву осталих земаља: Белгија и Француска (22 посто). Немачка и Аустријске земље (18 посто). новембра 1904. Писало ce. Шведска (11 посто). Канада (20 посто). рецимо. Доцније. онда je то 44 посто мушкараца или чак 88 посто пунолетних мушкараца (удео становништва до 21 године старости y Србији био je тада преко 50 посто). године y Србији изборно право имало свега 22 посто станов- ништва" (Глигоријевић 1979: 67). Грчка (15 посто). да je „на последњим изборима 1912. САД. ИВ 1972: II. To можда јесте мања ширина него y Белгији или Француској. чему можемо да придодамо и Хрватску (8 посто. 256) и Румунију са два посто (Мадиевскии 1984: 165). Холандија и Данска (13 по- сто). али га он исправно сврстава међу највише y та- дашњој Европи. Исланд (10 посто). на пример. ово ce раздобље (1903-1914) y публицистици каткад на- зивало „златним добом“ српске демократије. јер je каби- нет изгубио поверење скупштинске већине (вид. Велика Британија и Швајцарска (12 посто). годину (Nohlen 1992: 30). могуће je да ови подаци нису довољно прецизни или упоредиви. где није било по- реског ценза (мада je y Белгији. Богданов 1958:488). Шпанија (16 посто). упоредимо ли их с вредностима које даје Нолен за 1913. што нам данас делује чудно. века . посланици тај предлог одбацили са 70:47. Екмечић (1972: 304) даје за 1904. 1893-1919. били су практично остварени и кључни демократски идеали 19. Мада и Хобсбаум (Hobsbawm 1989: 87) каже да je „у овом раз- добљу опште право гласа за мушкарце значило да y пракси гласа 20-25 посто становника“. најши- ре право гласа и јака скупштина. Но. Италија (5 посто). Угарску (6 посто. тих 22 посто je. постојало неједнако би- . 19. и када су га прихватиле глав- не политичке и друштвене снаге.народна сувереност.што ће рећи да таква рачуница укљу- чује и „жене и ситну децу и новорођенчад оба пола“ (Богдановић 1989: 40. Иако je могао да ce претвара да то пита- ње није суштинско. Али. Исто: 94). И заиста. када je 1903. податак о 23 посто. ако „22 посто становништва“ схва- тимо како je и написано . Грујић истог дана подноси оставку. али очигледно да су упоредне калкулације некада тако прављене).

рецимо. У раздобљу до избијања Балканских ратова (1903-1912). Johnston 2013: 37). Србија je. за десет година. старији од 35 година. велепоседници такође. Србија je видела пет избора (1903.. Демократски поредак je.1906.1905. када je скупштинска већина Радикалне странке дневно надзирала рад министара: „Она ce организовала као један клуб без чијег знања и одобрења ми- нистри нису смели ништа важније предузети. Ta опасност ce. већ чисто ин- тересна („лична“ и . као и због политике која више није била програмска (. тражио још времена за консо- лидацију. a универзитетски образовани грађани имали су још два додатна гласа. етничкој. и да ce Србија после њега није нашла y сасвим другачијој државној. страсти узавреле. И да није било Првог светског рата. нико није могао имати више од три гласа. демократија je успешно одолевала свим искушењима. стога. 1908. Било je прилика кад je изгледало да je клуб већине права влада. y Србији je и даље било већег удела бирача него y многим другим земаља: y Британији je. Јовановић 1920: 11-12). Погледамо ли пак шта су савременици тога доба мислили о ста- њу демократије y Србији. уочићемо прилично стрепњи и не преви- ше задовољства. него парламентарни режим“ (Јова- новић [1908] 1990: 37). Али. no општости права гласа. сва je прилика да би ондашња Србија успешно консолидовала своју демократију. A незадовољство политич- ким приликама долазило je због одсуства нових идеја. наро- чито видела tokom првог раздобља важења Устава (1888-1894).62 Срби 1903-1914 рачко право .партијска“). политичкој и друштвеној конфигурацији. трећи део ове одреднице) и 16 влада. на пример. више дакле конвентовски. наравно. Екмечић 1989: 546. Дедијер 1972: 347). али. зазирао je од кон- вентовских могућности скупштине. no њему. Стрепње су ce највише односиле на питања шта даље. јер практично више није било уну- трашњеполитичких или друштвених чинилаца који би je угрози- ли.начелна“). a министри његови извршни органи. Политички живот био je буран. могло гласати тек 56 посто пунолетних мушкараца (вид. Слободан Јовановић (1869-1958). свакако била y врху земаља y којима ce одржавају избори (Павловић [2001] 2004: 98. и 1912. дакле.умножени глас [плурални вотум]: ожењени. . са децом и пет франака пореза добијали су још један глас. Ho. када je толико жељена демократија коначно добијена и којим демократским циљевима даље тежити.. вид.

били су нешто другачији.. no тексту Устава. емоција и хтења за велика социјална дела. С друге пак стране. од слабог краља и јаке војске. зазирање радикала од сваког мешања монарха y политику (због рђавог искуства са Обреновићима) произвело je стање y коме je „краљевска власт готово сасвим исчезла. народа. Такође. „Она je постала само бледа сенка некадашње Радикалне странке. док су Обреновићи управљали војском као сво- јом играчком. no Јовановићу.. Најпре. иако je формално. пошто je војска y Мајском преврату убила краља. по- литичко тело без душе. Тако je демократија y Србији добила боље изгледе за опстанак. 40). која ce четири деценије страсно борила за демократију y Србији. официри нису били y стању да ce користе поцепаношћу и раздором радикалне странке" (Исто: 40). (. затим.) испуне цео чиновнички кадар. без кичмене мождине. после 1903. такође. такав приступ проширен и на државну ад- министрацију. Они су били мање институ- ционални. „официри су ce поделили на оне који су учествовали y завери про- тив Александра Обреновића и на оне који су ту заверу осуђивали.. (.) Због своје међусобне заваде. краљевска власт je престала функционисати.. постала испра- жњена од идеја.) y но- вом стању.. јер ништа више није значила. A „једна војска заражена политичким духом могла je бити врло опа- сна за скупштину“ (Исто: 41). тако да цела држава буде организована као влада већине над мањином" (Исто: 38). тежило да „људи из већине (. колос на ногама од иловаче. према Јовановићу.. безизразна и бледа ’национална’ странка за све и свакога.. Она je све више и више постајала једна гломазна. и којој je од некадашњег радикализма оста- . после 1903. унутрашњи расцепи су ослабили ове чиниоце који угрожавају парламентарну демократи- ју. a много више идејни. Скерлић je видео како je политич- ки и историјски велика Радикална странка. подела радикала на Радикалну и Самосталну радикалну странку (1901) онемогућила je да ce.) Она je престајала бити одсутно демо- кратска странка малих људи. још увек постојала" (Исто: 39.Демократија 63 Невоља je што je. где ce. она ce уздигла до политичког чиниоца јачег и од самог (новог) краља. y оба случаја. занатлија. створи она- ко надмоћна скупштинска већина каква je била 1888-1894. малих трго- ваца. Срећом. без идеја и без начела. (. Друга опасност за парламентарну (либералну) демократију до- лазила je.. y коју je цео свет ушао. Страхови Јована Скерлића (1877-1914) за демократију y Србији 1903-1914. године. После Мај- ског преврата (1903). сељака.

говорио je Скерлић. генерално. „уставно питање свршено“ и да „уставност није више принцип но жив и опробан факат“ ([1914] 1964: 387). довео до тога да je. уп. Такође. био je изабран за посланика y округу крагује- вачком. „криза Радикалне странке". добро je што je „нови уставни режим“. „који имамо и осећање уставне солидарности. године одавно je превазиђен и практично напуштен ([1914] 1964: 402. [1906] 1964:198. [1911] 1964: 265. чак ни главни одбор. Крестић и Љушић 1991: 329). Наиме. Замерао им je. то да Радикална странка више „није ни радикална. a на листи Самосталне радикалне странке) оштро крити- ковао радикалце за „општи назадак који показују y свим идејама и y свима правцима политичке делатности" ([1912] 1964: 323). јер прети да поништи теко- вине вишедеценијске борбе за уставност и демократију y Србији. него „у беспрограмној и ућутканој Радикалној странци влада потпуни лични режим. [1912] 1964: 298-299. ми мислимо да опште слабљење радика- лизма није добро за нашу земљу“ ([1912] 1964: 300. пре свега зато што радикалски кабинети демонстрирају „начин владања који je порицање праве уставности и стална опасност no демократизам“ ([1913] 1964: 363). они више нису ни странка. Место оних некадашњих мушких гласова за радикалну демократизацију државе. и који ми- слимо да y Србији каква je данас треба одлучну и пресудну реч да воде радикални елементи. Скерлић je y својим чланцима. Прво je зато што радикали буквал- но више немају програм . тврдио je Скерлић ([1912] 1964: 304). олигархија од неколико љу- ди“ ([1914] 1964: 402). [1914] 1964: 401-402). [1912] 1964: 323). или криза уставности“ ([1912] 1964:298). заправо je „криза радика- лизма (као идеологије и покрета). јер ништа не значе и ни на шта не оба- везују“ (Скерлић [1904] 1964: 97. вид. ни странка“ ([1914] 1964: 401). пре свега. јер не држе годишње конференције. „Ми који имамо осећање радикалне прошлости“. „Србија међу свима балканским државама има најбо- ље организоване политичке странке и најјачи политички живот“. Ипак. С једне стране. Ово последње потенцијално je врло опасно. Главни из- вор ове невоље баш je y томе што су радикали остали без политич- . после 1903.64 Срби 1903-1914 ло само име. a то je y Србији одмах и „криза демократизма уопште. радикали га више нису прештампавали. демократија y њој ни- је без икаквих искушења. a затим и y скупштинским го- ворима (1912-1914. 98. Тако- ђе. уп. она једнолико понавља похабане и плесниве фразе који сваки може да каже.њихов Програм из 1881.

Зато Скерлић указује на политич- ке идеје које би радикално-демократ- ске снаге y Србији требало да прихва- те или да поново потврде. . чаршијску. Друга велика идеја. објашњава Скерлић. и социјална. како би ce тековине демократије y њој очувале и унапредиле. [1912] 1964: 323. У ту сврху одлично може да послужи књига Солидарност. Ми бисмо данас идеју друштве- не солидарности назвали идејом државе благостања. a која je нарочито важна y друштву какво je српско.y смислу колективизације производне имовине. У данашњем свету. (. [1904] 1964: 99. Јован Жујовић... прешло je на све грађане. идејом о др- жави која je истовремено и демократска. Стога и не могу другачије него да воде „ситну. политику „дана и комада“ „безначел- ну и личну политику“ која значи само „безмерни партијски егоизам“ и во- ди „опадању јавне моралности и на- челности" ([1905] 1964: 90.. [1914] 1964: 402.. јесте идеја просвећивања народа. [1912] 1964: 298). Она je либерално-демократ- ска. „суверенство. које je некада било y рукама једног човека. Он je раније (1904) ради- калима предлагао да од француских радикала преузму идеју солидаризма. коју je штампала Ве- ликошколска радикална омладина. каква je Србија ([1904] 1964: 107-110.) Народна настава je логична последица општега права гласања“ (Скерлић [1905] 1964: 125). није социјалистичка . (. сматра Скерлић. за скупштинском говорницом ка данашњег европског радикализма“ ([1904] 1964: 99). [1906] 1964: 199). прљаву политику". Солидари- стичка идеологија. без друштвеног програма. [1911] 1964: 267. уп.) Потребно je да ce сваки човек спреми да врши дужно- сти које излазе из права која су му дата. a истовремено и дубоко социјална. Леона Буржоа. A то je више no мери земље слободних малих поседника. која би требало да носи елиту y свакој де- мократији. уп.Демократија 65 ких идеја. „једног од најпозванијих представни. министар просвете.

желело ce унети и опште право гласа. Дали смо суверенитет људима чије смо вас- питање занемарили. 1903. пре свега код радикала.Царинског рата (1906-1911). „Ми имамо уставни режим“. Анексионе кризе (1908-1909) и балканских ратова (1912-1913) .. y својим званичним програмима имале захтев за општим пра- вом гласа. A за то. уношене промене y Устав из 1888.није било прилике. Поповић-Обрадовић 1998: 242-244). и велика већина света гласа“. Овде треба рећи да су тада све парламентарне странке.) Србија ће морати направити и један просветни зајам. Радикали су о промени устава озбиљно почели размишљати 1914. то je подразумевало сазивање Велике народне скупштине. буду дубоко уверени да без народног образовања нема пра- вога напретка и стварне демократије“ (Скерлић [1906] 1964:170-171). ако су y балканским ратовима они који су „врло сиромашни (. право je да и они добију могућност да ce чује и њихов глас y политичком животу земље“ ([1914] 1964: 391).. већ je подразумевала само да ce доследно спроведе старо начело о општо- сти бирачког права.66 Срби 1903-1914 „Потребно je да сви просвећени људи.. но.. У ту сврху. да око тога још нема консензуса. те да после урачу- навања приреза y порез „цензус готово и не постоји“ (Продано- вић 1936: 415). (. Али. из кога ће моћи сазидати основне школе свуда где je то потребно". a нарочито сви убеђени де- мократи. „Цензус y Србији одиста није велики..) били добри да ce крваве no Маћедонији. Формално увођење општег права гласа остављено je за озбиљнију ревизију устава. Трећа демократска идеја. Ово je од суштинске важности нарочито за судбину демократије y Србији. али je тада речено да промене морају бити малене. y вртлогу бурних спољнопо- литичких догађаја . осим напредња- ка. [1914] 1964: 395).) Имамо тако мало школа и тако много неписмених и неуких.. или бар не довољно јаке политичке воље. Када су. Ми имамо y Србији 1. говорио je Скерлић y Скуп- штини ([1912] 1964: 313. Албанији и Тракији. (. није била нова. године. указивао je Скерлић. вид. признавао je Скерлић.. након знатног територијалног увећања Србије (1912-1913. Скерлић je захтевао измену устава и „опште право гласа“ као „нов корак y демократизацији Србије“. „али имамо недо- вољно просвећен народ. Мало je сумње да ce тада уставном ревизијом не би и формално увело опште право гласа за .000 механа. (.500 школа и 25.) Ми немамо ни половину школа колико би требало да имамо.. код Скерлића.

. од свих сарадника Српског књижевног гласника највише ценио Скерлића (кога je и лично знао). (. која je од општинске аутономије направила основну идеју свог програма. и општине и окрузи стављени су под пуну контролу начелника или министра унутрашњих дела“ ([1914] 1964: 391). У њему je и „појачавање друштвене солидарности“. партијски „нахијски кнезови“ су „стварни го- сподари округа“. пуштају из војске. Чудновата je ствар“.) Конце политике y нашој земљи данас држе окружни тирани“ ([1912] 1964: 306). Крестић и Љушић 1991:317). Наш самоуправни систем je самоуправа само no имену. и тицала ce „давања стварне аутономије општинске и окружне. Тим Скерлићевим сусретима са 44 године старијим Владимиром Јова- новићом (tokom прикупљања грађе за писање књиге о Уједињеној . Али. Али. Ти нови.Демократија 67 мушкарце (бирачко право за жене и спуштање старосне границе на 20 година тражила je само Српска социјалдемократска странка. Скерлић je оптуживао радикалску партијску олигархију да je ме- штанску самоуправу једноставно претворила y локалне политичке феуде. Они „постављају и збацују чиновнике. A то још више повећава опасност од стварања но- вог „олигархијског система“ ([1913] 1964: 361). „начело самоуправе y општинама и осталим државним орга- низацијама“.) када je добила власт y своје руке. „да Радикална странка. чак и „поступно проширење права народног y избору чиновништва“. избијање Првог светског рата све je то омело. јер je „имао оно иде- олошко одушевљење и беседничку речитост која je била својстве- на и Владимировом нараштају“ (Јовановић [1948] 1991a: 112). „опште право гла- сања“. Већину ових Скерлићевих идеја помиње и Програм Самосталне радикалне странке (1905. она ту идеју није спровела. „васпитавање нашег народа“... вид.. говорио je Скерлић y скупштини. пуштају са робије“ ([1914] 1964: 403). „Ми данас имамо пуну суперпозицију власти y окрузима. Продановић 1936: 425-426). „ширење знања y све сло- јеве нашег народа“. no се- ћању његовог сина. Ни четврта Скерлићева демократска идеја није била сасвим но- ва. По закону општин- ском и no закону о уређењу округа. на делу имамо „окружну тиранију' ([1912] 1964: 306). (. образложене и системски повезане. Владимир Јовановић je. код Скерлића су ове идеје до краја развијене. те изложене једном интелекту- алном страшћу која импресионира. Тако сада. уместо не- гдашње „владарске тираније“.

Јовановић [1953] 1991a: 710.y Демократску странку (1919). истицао развојну линију „демократизма“ и „раци- онализма .он би својој. сви ти људи настављају један другога". Наступало je време другачијих односа. na затим Светозара Марковића. века. и 20. a затим и узвратним Влади- мировим препознавањем и издвајањем Јована Скерлића из читавог нараштаја демократских интелектуалаца. 1910. оти- шао код републиканаца или код Лапчевићевих социјалиста.катаклизмичним догађајем који ће до- нети крај дотадашњег државног оквира српског друштва.68 Срби 1903-1914 омладини српској). Видимо како je и Скерлић. сањајући о буду- ћој „дефинитивној победи Демократије" ([1904] 1964: 95). (Ово би свакако био и да je. y својим делима (1906.које je и Слободан Јовановић више ценио од супарнич- ких радикала (Тјорђевић 1997: 386) . из истог разлога данас ce нама називи као што су „Праведна странка“ или „Слободна странка" та- кође могу чинити неумесним. 1914). да je Скерлић којом срећом по- живео . другачијих људи и другачијих идеја. Прерана смрт (1914) спречила je Скерлића да види израстање са- мосталаца . 1). уп. Но. вид. . укључив и самог Скерлића („по Скерлиће- вом приказивању. од Доситеја. 1920. можда би ce најзад сав предао политици“ . Једна епоха са сво- јим идејама била je свршена. европски радикални демократи су. [1957] 19916: 545). Јовановић [1953] 1991a: 709. и најзад савремених радикалних демократа. и симболички je успоста- вљена вертикала демократске мисли y Србији 19. пре Првог светског рата. године.) Иронија историје je да ce Скерлићева смрт поклопила с почет- ком Првог светског рата .a Слободан Јовановић ([1934] 1991a: 705) за њега каже: „да није млад умро. преко Владимира Јовановића и либерала из 1858. избегавали да своју странку назову Демо- кратском странком (Hughes 1961:14). a тиме и ствари демократије y Србији. али и по- вољног друштвеног оквира српске демократије. Самосталци су ce y Статуту (1907) називали странком „Радикалне Демократије" (чл. Управо зато што су демократију видели као један велики идеал. реч „де- мократија писао великим словом. Демократској странци. свакако могао бити од ванредне користи баш као носилац и тумач великих политичких идеја. начином на који je Скерлић.

1827. У Фран- цуској су сељаци 1886. пи- ше да „народ Српски нема други људи осим сељака. 1834. било je.Демократија 69 Демократски корени Постоји привидан парадокс. као да одступа од теореме. Многима je необично то што je „готово потпуно сељачка нација. неки кључни елементи друштвене структуре .8 посто. године пољопривредног становништва y Србији било je 93. 1890.попут слојног састава. . године. . наиме. веку није била реткост ни међу земљама тада најразвијеније демократије. и свих 70 посто (Исић 1994: 101). Питање. a y САД 1890. 1866. Реч je. Исић 1995: 9). Przeworsky et al. . не само што ce не броје међу народ Српски. Diamond 1992. или су пак власници земље коју обрађују. И заи- ста. Српски случај. чинили су веома плодно тло за примање и развој демократских идеја и установа y Србији (слично и Драгнић 1989: 138-147). Оно мало Срба. Seligson 1987. 1874.8 посто (Ж.7 посто и 1910. међутим. уобичајене y савре- меној друштвеној науци. .90. године чинили 63 посто становништва. Заправо.. без сложене друштвено-економске структуре коју повезујемо са функционисањем демократије. повезан с развијеношћу српске де- мократије на прелазу векова..6 посто.као y Угарској или Румунији . 1884.5 посто. због чега ce српски случај може назвати „једном занимљивом аномалијом“ (Stokes 1990: 2).86.86. no којој je развијеност политичког систе- ма неког друштва најчешће израз развијености његове економске и социјалне структуре (уп. Ho. 1996). Lipset 1959. . да ли сељаци већином раде као најамни- ци и наполичари на велепоседима. Вук Караџић.89. изгради- ла сразмерно истанчану политичку структуру засновану на најбољим моделима деветнаестовековне либералне државе“ (Stokes 1990: 2). као трговци. битно за демо- кратију. и мајстори. само о привидном парадоксу и привидној „ано- малији". имовинске уједначености и патријархал- но-демократске политичке културе.5 посто. што живи no варошима.. A ko je посреди први случај . него ји народ још и презире. међутим. Србија јесте била земља сељака.87.. Но.. превага пољопривредног становништва y 19. Ђорђевић 1994: 114. економски неразвијена Србија „имала je политички систем y најмању руку толико напредан колико и већина економски далеко развијенијих држава".".

почетком 20.382 a четврта 626.814. зачуђено je рекао: „Па ко има прво гласа. С таквом поседовном структуром. За једног посланика y првој колегији требало je 112 гласова. године бирачко тело.неједнакост y економској и друштвеној моћи може бити толика да демократија просто нема много шанси за развој. коју онда додатно омеђује Сенат. Устави 1884: 60-62).906 бирача. При томе. број колегија смањен je на три. удео пољопривредног живља y укупном становништву износио 68 посто.5 посто становништва имало je право гласа. међутим. Исто: 256. Затим je Уставом и изборним законом из 1866. na на следећим изборима већ више није M o ­ rao да гласа. Слично je било и y Румунији. Устави 1884: 58-60). a y четвртој 20. Бирачком одбору. Најпре je 1858. Али.388 бирача.394 бирача. Тамо су велепоседи. Hob- sbawm 1989: 149). Best and Cotta 2007: 44). већ je огромна већина сељака поседовала . шест гласова сео- ских учитеља или свештеника. али су велепоседи (од преко 200 холдова) чинили 48 посто обрадивог земљишта (ИВ 1972/ II: 293. подељено y четири колегије (вид. Једна згода кори- стила ce као слика те појаве. Бешлин 2005: 396. У Србији није било тако. или као 300 гласова сељака (Исто: 164-166). y трећој 265. на изборима 1883. Рецимо. који га je вратио. ова ограничења односе ce само на Скупшти- ну.744 гласача (Мадиевскии 1984: 156). Неком угарском велетрговцу свињама помор преполови крдо. само 5. 1895. чинили чак 64 посто обрадивог земљишта (ИРН 1979: 265). a y Молдавији на два милиона душа тек 1. установљен такав имовински ценз да je y Влашкој на два и no милиона људи било свега 2.897 гласова (Исто: 159-160). и даље je један глас велепоседника вредео као два гласа чиновника или професора. Реформом Устава из 1884. a политички си- стем ће највероватније попримити неки од облика велепоседничке олигархије (Vanhanen 1990: 50. века. прва колегија je имала 3. У Угарској je. ja или моје свиње?“ (Маљенац 1910: 7). 283). биран no још рестриктивнијим правилима него Скупштина (вид. године. друга 4. Губитак имови- не аутоматски je доводио до губитка права гласа. 1997: 5).70 Срби 1903-1914 . Нити je било земљишних магната. Угарска je тешко могла да има неки други политички систем до онај који чине високи изборни ценз (1913. 603) и скупштина земљо- поседника (све до 1885. a уместо доходов- ног уведен je порески ценз. Политички систем који ce ту развио био je варијанта пруског Drei- klassenwahlrecht-a (a y Пруској je такође доминирао велепосед. горњи дом ce састојао од свих мушких чла- нова земљишног племства. y другој 160. no дохотку. ни- ти мноштва беземљаша. тако. трећа 15.

1895. друштвена не- једнакост нарасла y тој мери да je само један посто богатих имало чак 69 посто друштвеног богатства (Saunders 1990: 35). девет десетина становништва тамо je живело под киријом (Saunders 1990: 35). године са 40 посто (Pilbeam 2000: 124).Демократија 7i имање. Да бисмо уопште разумели колико je Србија тога доба била дру- штво материјалних и социјалних уједначености . a 1905. Херберт Вивијан (1865-1940) објавио je књигу под насловом: Сербија . није имало само 3. (Историјски музеј Србије) . 1914. Горња два посто становништва располагало je. 1897. свега 11 по- сто сељака нема своју земљу (Попов 19946: 29). са 20 посто друштвеног богатства. само још више увећале материјалне неједнакости. Ha прелазу векова. 1803. док je до 1911. y целој Србији било je свега три поседа већа од 300 ha (Stokes 1990:1). tokom целог века експанзије. године. и то готово уједначене величине.03 посто свих поседа (Исић 1994 :102). док сопствену кућу. Ради поређења.што чини само 0. Штавише.8 посто сеоских породица (Тјорђе- вић 1994: 99). године. било je свега 74 имања већа од 100 ha . С друге пак стране.рај сиромашних (Servia: The Poor Man’s Paradise.требало би даје погледамо очима једног оновременог Британца. године тек десет посто породица има сопствени дом .те стога изузетно плодно тло за демократију . српски превод 2010). 1867. y Енглеској и Велсу.дакле. y бри- танском друштву су ce. „У тој земљи сељака Прва скупштина Народне радикалне странке y Крагујевцу 1882. Године 1897.

94). Белгијски економиста Емил де Лавеле (Émile Louis Victor de Laveleye 1822-1892). Имање од два хектара сматрало ce тада величином поседа од кога може да живи једна породица (Јовановић [1903] 1990: 65. нарочито y појединим крајевима.чак ни y динарима“.значи да je оства- рен идеал највећег добра за највећи број људи“ (Вивијан [1897] 2010: 171). 78 посто сеоских домаћинстава са земљом имало je имање величине од два до двадесет хектара (Исић 1994: 101-102). (. са друге стране. немоћнима и болеснима брине комшилук... Исто: 68. С... рите и бескућници. нема ни сиротињства.) Пролетаријат je био непознат.. (. Са имања до једног хектара земље домаћинство je могло да подмири половину својих годишњих трошкова. 7 И заиста. Додатни прихо- Ди обезбеђивани су радом на туђем поседу.. о старима. y рукама оних који je обрађују. „а приход од 200 или 300 фунти годишње (фунта вреди 25 динара. na ни беспосличарска класа рентијера. Чалић 2004: 68). В.. која има изразито земљорад- нички карактер. имало свој или породични комад земље. (. дућанџија и кућевласника. ако не и право богатство.) Аристократије нема. y Шемја- кин 2008: 24-25). кућном радиношћу („кућ- ним занатима". која je главни извор богатства. y оближњој варошици или. нема бедних ни (. вид. A. „не рачунају нимало са скупоћом животних намир- ница“ (нав.) Радници. на- трпана no градовима.. Пошто језе- мља. због чега. овдашњи се- љаци и житељи градова. Али.) Непостојање праве сиротиње . која ce углавном састоји од трговаца. a y градовима то чини општина или рад- ничка удружења.) значи изобиље. Овакав друштвени састав сматрао ce y оно време изузетно демо- кратским.. y Богдановић 1989: 87). као што нема ни крупних земљопоседника. 1897.. нема беземљаша. глад.неиз- бежне и присутне y свим модерним државама .. диви ce Вивијан.) Свака породица поседује мали комад земље.. јуна 1901. (.. и руски посланик y Београду H.. писао je: „Нема земље која више заслужује да буде названа демократском од Cponje.) Овде нема великих нити племићких земљопоседника. (. Са дру- ге стРане>ту не могу да ce виде обележја цивилизације као што су. Чариков (1855-1930): „У овој земљи. уп. Већина радника je. не постоје имања за издавање.. како ce жале Радничке новине (1913).) просјака. Слично je писао. (.. такође.). још нису одвојени од земље“ (нав. нити превише буржоа- зије. године. a са има- ња између 1 и 2 ha чак две трећине (Исто: 165-166). пет ДО десет хектаРа>И има право да доноси огрев из оближње општинске . 72 Срби 1903-1914 нема ни једног јединог милионера . захваљујући задругама (.

Све остало. укључујући и одећу. 51 и 30 дана: „највећи део године код сељака пролази или просто y нераду.. слично и 233-234). већа je вероватноћа да ће жалити што ће y њихово прику- пљање или жетву морати да уложи већи рад него што ће ce радовати прилици да заради нешто новца и купи неку робу која je за њега лук- суз. постељину и столња- ке. још није развио склоност према њему“ (Вивијан [1897] 2010: 171-172. пише Вивијан.. чак и на већим поседима. за власт би ce могло рећи да долази од народа. луксуз му не значи ништа. често. Требало би рећи и то да ce. патакаи кокошака je y изобиљу.. дуван и шећер готово су једино оптерећење за његов новчаник. производи y свом домаћинству. Пошто су власници имања. И једно доцније етнографско посматрање бележи да су мушкарци сељаци. Најчешће ce радило онолико колико je и било потребно да ce. више него било где другде.154). Јер. сами их једу. потврђују и поједина (тада ретка) истраживања. y делу наше историографије. (. 208. a они од 45 до 65 година само 70 дана (вид. ’тек да ce нешто ради’“ (Петро- вић 1932: 98.Демократија 73 или државне шуме. a која je обухватила 835 домаћинстава y 524 села (но чије налазе. и грозничаву експанзију потрошачких потреба на другој.) Његове куповине не премашују своту од неколико динара годишње. „пристојно живи“ . што значи да би избори требало да буду савршено слободни" (Laveleye 1887: 184. „Ствари као што су со. наравно. радили годишње 75. Једна анкета рађена 1910-1912. (.) Управо y Србији. српски сељак може себи да приушти без икаквих проблема“. вид. друштвени менталитет нашег тадашњег сељаштва и није садржавао два обавезна крака капиталистичких маказа: напрегнуту производњу за тржиште на једној страни. Гусака. „Оно мало што жели. . треба узети с резервом због недовољно репрезентативног узорка) показала je да су мушкарци старости од 20 до 45 година просечно радили 160 дана y години. с презиром коментаришу као неподесна за ка- питалистички развој. Бирачко тело састоји ce од независних земљовласника.не преко тога. Но. Да je ово запажање о некапиталистичком менталитету тада- шњег српског сељаштва тачно. Отуда je можда и мит схватање да je српски сељак живео „притиснут тешким свакодневним радом“. Уколико му усеви неуобичајено добро роде. и не морају их продавати да би исплатили ренту. Чалић 2004: 80). 218. према скром- ним патријархалним нормама. свако има своју ’кокош y лонцу’. или y непродуктивном раду.. Чалић 2004: 81). овако мала имања. 194.

али je важно нагласити његову жељу да буде обавештен" (Драгнић 1989: 83-83. У зао- сталој Србији било je много сиромашног света. неки данашњи коментатори ишчитавају само мањак „интересовања за максимирање профита и монетарни вишак“ (Ча- лић 2004: 84). века. те- ма разговора већине варошког a. таква страшна појава ипак ce не спомиње. 32). и сеоског становништва“ (Јанковић 1997: 442). Јер. обиље слободног времена омогућавало je сељаци- ма да могу нашироко да „претресају политику“ и баве ce општим стварима. били и те како погодни за утврђивање и развој демо- кратије. У развијеној Британији je. Јовановић [1903] 1990: 61). сељак ce често с племићком опуштеношћу односио према вишку својих производа.. Али. Српски сељаци.. „Изгледа да су српски сељаци били неуобичајено заинтересовани и на- клоњени политици.) питања била су увек главна. Увиди о радном понашању сељака. постављали питања и износили своја мишљења. (. показивали су да они и те како умеју да повећају рад и про- дуктивност онда када je то било потребно (рецимо. Но. и пре радикала сељаци су радо „бистрили политику" . Али. „то додатно залагање je по- ново престајало чим би привремено веће потребе биле задовољене“. кад дође до по- већања броја издржаваних лица). или ce закоље коза и баци пред орлове ле- шинаре. када ce негде близу спусте". ти исти структурални чиниоци су.143). међутим..) Поне- кад je народ био погрешно обавештен. нису били једноставно „не врло раде- ни“ (Јовановић [1903] 1990: 61). наиме.. Сретен Вукосављевић (1959: 381) бележи како ce код наших сељака сточара „одбије y планину no неколико оваца да их вуци поједу. Чак иако нису умели да пишу и читају слушали су расправе. a неретко и једина. Наиме. Заправо. „Политичка (. ако превага таквог менталитета и самодовољних имања y тадашњој Србији и није била баш најподеснија за капиталистички развој и „максимирање профита“. не размишљајући много о „тржишту и профиту". међутим.видимо како ce кнез Миха- ило жали y једној од престоних беседа: „Код нас je досада политика . y трећој четвртини 19. нарочито после појаве радикала. од глади го- дишње умирало око пет стотина људи (Hobsbawm 1989: 109). из чега. онда. чак за стотинак дана y години на селу ce сматрало да на њих „не ваља“ радити (уп.74 Срби 1903-1914 при чему je „радни дан y пољопривреди трајао од зоре до мрака“ (Попов 19946: 29. Али.

века no правилу гласало јавно. To чуђење једног викторијанског Британца. „Последица тога je да y Србији српска послуга не постоји. што je чинило 11. A Србија je. занатству и индустрији (вид.тј. не само y Србији. С друге пак стране. односно шире бирачко тело. примећује Виви- јан. y Енглеској и Велсу (према по- пису из 1891) било 1.2 посто тамошње радне снаге (код жена чак 34. одсуство племства y Србији 19. од Србије су чинили „народ малих сеоских газда“ (Јовановић [1903] 1990:154) .5 посто). y попису занимања уопште нема категорије кућних слугу . али мало je сумње да je y Србији. „Срби су превише независни да би служили no кућама“.Демократија 75 била једина забава свију.. било неупоредиво мање послуге него y Британији. „због чега je несташица послуге y Србији хронична' (2010: 229).„слуге“ су само помоћни радници y пољопривреди. поготово међу нашим савременицима. земљишни посед. као земља слободних малих посед- ника.) немогуће пред- ставе о равноправности људи“. y исто време. 47-66). Аустрији и Немачкој. за демократију (вид. A такво друштво управо je идеално. no класичним схватањима. У исто време. . Више економски независног становништва могло je значити. Ово je било првенствено стога јер ce. већ ни другде no Европи. Слуге и друге лично зависне особе нису имале право гласа.. y Србији. и шире право гласа. Такође. о чему ће доцније бити нешто више речи. С друге пак стране. y том погледу била y веома добром положају. и увезена по- слуга „веома брзо стиче y својој новој домовини (. y Јовановић [1923] 2005: 68). уједначеност поседа и одсуство земљишних магната (a онда и војске беземљашке сиротиње која за њих ради).444. класа житељства: за плугом и за тезгама. Ho. Мимица 1985: 5-8. без разлога. ма како био мали. стварао je код се- љаштва осећај независности и друштвеног достојанства. Попов 19946: 30). сасвим je разумљиво ако имамо y виду да je. друштво доминантне средње класе. ни Срби не желе да буду кућне слуге. na чак и y Италији“ (Исто: 172). Људи из Београда налазе послугу y Мађарској. века значи- ло je и отвореност свих места y власти и државној управи за људе из народа. негодује Вивијан ([1897] 2010: 229). стога. y канцеларији за асталом и y меани на ћепенку“ (нав. Мађарске и Аустрије“ (Laveleye 1887: 184-185). Исто пише и Лавлеј: „Попут Јенкија.694 кућних слугу (Woollard 2002: 17). Служавки no дома- ћинствима наравно да je било. чак и кувари и собари долазе из Хрват- ске. У Србији ce то. tokom већег дела 19. сразмерно становништву.

Племићи су чинили 50 одсто официра британске војске (1870. A. сви треба да буду једнаки. Чак две трећине по- сланика чувене Светоандрејске скупштине (1858-1859) чинили су . У Угарској. изјавио 1839. чак 25 одсто најнижих официрских чинова y немачкој вој- сци држали су племићи. несме- тано пели и до највиших државних положаја. 52 одсто. a ми сви да гледамо y земљу. што судија то и ja. y Србији 19. посебно y Британији и Пруској (вид. века.3 посто (1853). Но. више y демагошке сврхе. Исто: 47). и даље 35 посто) и 61 одсто немачких генерала и пуковника (1900. y 1913.7 посто (1868). држало je y парламенту: y Француској 18. у: Јовановић [1912] 2005: 44). Сви смо ми једнаки. што свињар то и са- ветник. племство. којег je тада било тек око два посто становништва. што саветник то и терзија (кројач народне одеће . Али. некако узима здраво за гото- во. но ваља да сви гледамо rope и сви да ce грејемо на сунцу“ (нав. У Брита- нији je удео припадника племства 1880-1914. a y 1913. Исто: 46). y Великој Британији 37. И заиста. To увере- ње чак су исказивали и поједини представници олигархије .5 посто (1868. и зарад ограничавања власти кне- за. не треба само да ce један греје на сунцу a ми сви да стојимо y ладу. Нарочи- то je војска била место резервисаног домена за племство.5 посто (1861). 42). no основ- ним правима и могућностима. y Италији 29. a y Немачкој (1878-1914) 64 одсто (Исто: 47-48). Рецимо. међу министрима био 51 одсто. наравно. „грађанин je морао да поседује изузетне способности да би доспео до високих положаја y државној администрацији и војсци“ (Бешлин 2005: 420). године: „Ми смо сви равни: што je Књаз то и свињар. треба знати да je присуство племства y то доба најчешће значило и постојање резервисаног домена (у социјалном смислу) y знатном делу управних места y држави. a y Немачкој 43. Одсуство племства или земљишних магната довело je до уверења да y друштву. Тома Вучић Перишић (1788-1859). Такође. 76 Срби 1903-1914 укључив ту и друштвене научнике.С. племство je држало и знатан удео места y локалној власти и адми- нистрацији. y Холандији 35. сељаци или њихова деца су ce. и само један да подигне главу високо. за разлику од пле- мића. то јасно показује садржај y Србији доминантног социјално- -политичког обрасца „доброг друштва“.мада.) што терзија то и судија. Best and Cotta 2007: 30.9 посто места (1871). Тако je уставобранитељски првак. У Србији није постојало ништа од тога.

Српске војсковође . без сумње. месецима идући за свињама и другом сто- ком. Драгнић 1989: 37. п. одсуство класних баријера y српском друштву није било само институционално.Лавлеја подсећа на „каквог Римља- нина из доба Републике“ (Laveleye 1887:210). Сваки четврти врхунски интелектуалац (из поколења рођених између 1820. Милићевић 1964: 10).што je изузетан удео имајући y виду да y том раздобљу није било обавезног школовања и да ce већина школа на- лазила y граду (још школске године 1857/58. Вивијан ce диви српским скупштинарима који и даље ору своју земљу. био једини међу амба- садорима y Паризу. пре аудијенције код кнеза. Илија Коларац били су деца села“ (Тјорђевић 1988: 27). Cincinnatus.који ce „у паузама између две политичке битке враћа свом плугу“ . Карађорђе и Милош. Кнез Александар Карађор- ђевић je. Милован Јанковић (1828-1899). И народни посланик Адам Богосављевић . 519-430. велики језички реформатор Вук Караџић (1787-1864). Лука Ћеловић. већ и културно. после 1878. често и радо разговарао с комшијама. Попов 19946: 64). a који ce тога још и с поносом сећао (вид. његови државни саветници. Тешко да je толики удео сељаштва икада постојао y неком европском парламенту.. она je имала сличан дру- штвени састав). преко ограде дворског врта y Београду . Алимпи- је Васиљевић (1831-1911). који су пословали no својим баштама.сељачког су порекла: „војводу Мишића мати je родила на њиви. Са села долазе оснива- чи обе српске династије. Заправо. који je детињство провео y једном забаченом селу.за разлику од већине тадашњих европских генерала и маршала (вид. a чак сваки трећи научник (Не- мањић 2008: 70-71) . Тјорђе- вић 1997: 284-285) . веку (изузев можда y Бугарској. X).која je била најо- бичнији плот (Христић [1923] 1983: 155).. a војвода Степа je провео детињство као пастир“ (Тјорђевић 1988: 28). a и две деценије доцније само свако шесто дете je ђак. раздрагано поредећи Димитрија Катића (1845-1899) .који „оре земљу сопственим рука- ма.са легендарним римским конзулом Цинцинатом (L. вођ уставобранитеља Тома Вучић Перишић. две трећине округа не- ма школу.Демократија 77 сељаци (Милићевић 1964: 209). Оваква отвореност друштва за вертикалну покретљивост на- више тешко да je постојала и y једној другој европској земљи y 19. Q. Јеврем Грујић je. или пак либерални политичари као што су Јеврем Грујић (1826-1895). и 1881) потиче са села. обучен y народну ношњу“ . „Творци нове српске привреде Миша Анастасијевић. конзервативни политичари као што je Илија Гарашанин (1812-1874). Бриселу или Лондону. набрали би поврће и остави- .

) Српски буржуји масовно су прихватили америчке идеје о једнакости и равноправности људи. „Иза свег школовања на страни и највиших положаја Милован Јанко- вић. Реч je о већ спо- мињаној установи патријархалне. И Милан Грол (1876-1952). Већ . описујући Србију пре 1914. a без које je немогуће разумети снагу демократије y Србији 1903-1914. уз то.. века.политичарима. уочава да не- ма много стида због сељачког порекла. које налазимо управо y тадашњој Србији. a које ce. Ова установа обично ce спомиње када ce жели објаснити снага овдашњег покрета за локалну самоуправу y 19.. сељачке демократије . Штавише.) и други то остајали с дубоким унутрашњим задовољством" (Грол 1939: 7). одакле би га покупили када ce пријем заврши (Србијановић 1921: 47) . остао je до краја живота сељак. писмени. по- луписмени и неписмени. адвокатима. (. С. говоре једним језиком и разлажу једном _ « логиком . на пример.. A. веку. најчешће ce недовољно разуме њен нарочит значај за демократску политичку културу Србије. Србија je. „земљаци из истог краја или чланови једне исте поро- дице.неуобичајено плебејска атмосфера за један европски двор средином 19. и грађевина 1914.излажете ризику да ce нађете за столом са својим фото- графом. веку. Вивијан ce. други y мундиру или цилиндру. и раном 20. Све су ово кључни структурални елементи демократске по- литичке културе. три децније доцније. Одсуство класних баријера види ce и no томе што. y 19. као што су читав век за њим војвода Мишић и Милорад Драшковић (министар привреде 1905. Но. чуди српском грађанству које не крије своје сељачко или неко друго ниже друштвено порекло. једни y опанку. својим трговцем доњим рубљем или вла- сником свог омиљеног ресторана" (Вивијан [1897] 2010: 227).78 Срби 1903-1914 ли га y завежљају крај дворске ограде.општин- ској (сеоској) самоуправи. сећа ce Грол (Исто: 11).. тако да ce дружењем са припадницима неких професија . век ушла и с врло јаком традицијом народне демократије. y 19. ма колико необично звучало. социјално меша не гледајући на друштвени статус: „Начелник Ниша ми je рекао да ce поноси тиме што он и његови прија- тељи течно говоре француски и понашају ce као господа иако су сино- ви сељака. својим апотекаром. лекарима и новинарима .) Један од најдостојанственијих коњичких официра које сам упознао y тој земљи био je син главног кувара краља Милана. (. управницима.

. која je „за њега не само основна установа државног уређења (. Грујић и Јанковић су. као студенти y Паризу 1853. сећа ce редовних скупштина сељана y својој родној Даросави. Милован Јанковић.сасвим no Русоовом (1993: 101) знаменитом диктуму из Друштвеног уговора (књ. светоандрејски либе- рали . објавили књигу на француском (ïankovitch et Grouïtch 1853) y којој cy тврдили да код Срба. већ и праизвор свих оста- лих политичких институција". „школујући ce на Западу. 4. либерални првак светоандрејског покре- та за јаку скупштину. И заиста. баш захваљујући . сазиваних „за лепа времена. године. скоро сваке недеље под старим гранатим орахом“ (Милићевић 1964: 13) . Kao што вели Јован Милићевић (1964: 125) за Гру- јића. да би je затим успешно ширили међу сељачким скупштинарима светоан- дрејског сазива.Јеврем Грујић.. управо захваљујући свом сељачком пореклу и свикло- сти на установе патријархалне демократије. 1): „Код најсрећнијег народа на свету гомила сељака под храстом одлучује о државним пословима“.Демократија 79 помињани Јеврем Грујић.лако су примили западну идеју јаке скупштине. гл. Отуда долази и оно не- прекидно истицање народне скупштине". али од њих пре свега оно што ce слагало са начелима самоуправног уређења србијанског села. Јеврем Грујић каже да ce баш захваљујући томе „на парламентарни живот навикао од рође- ња“ (Милићевић 1964: 13). Алимпије Васиљевић и други .). он je попримио и грађанске поли- тичке идеје.

али те масе су и поред тога биле главни носилац и заговорник тих идеја. Мало je сумње да je управо жива баштина патријархалне демо- кратије .. a држава не брани декларацијама.општинска самоу- права и породична задруга.8o Срби 1903-1914 њиховим традиционалним установама патријархалне демократије. осим кмета.. биле су својеврсна „школа за грађанско васпитање“. „дубоко усађено y њиховој свести“: „да ce сваке године састаје народна скупштина.322) . већ борбом и заједништвом“ (Тјорђевић 1988: .одлучујуће допринела успешној рецепцији идеје јаке народне скупштине y Ср- бији 19. Биле су сасвим спонтано утврђене главне тачке тог самоуправног програма: 1. Да ова тврдња има стварних основа видело ce no непрестаним захтевима српских сељака. Милићевић 1964: 123-125. Локалне самоуправе“ (Исто: 334). y којој je „сељак припреман за предстојеће ослобођење. за редовним сазивањем представничког тела народа. затим. и 2. тражили отпуштање свих чи- новника y које народ и кнез немају поверење. пре и независно од либералне интелигенције школоване на Западу . захтевали обнављање старе општинске самоуправе (да ce старешине бирају сваке године и да општином. јер ce демократија не заводи декретом. Милићевић 1964: 43. установе патријархалне демократије . све до појаве грађанске интелигенције (. постоји „освештано право“. Ти стални захтеви јављали су ce y сељаштву „спонтано“ и „самоникло" (Милићевић [1970] 2002:334. као и за његове што веће надлежности.управо „као последица старе самоуправне праксе“ (Исто: 322). Баш због тога што je идеја јаке скупштине већ била присутна y политичкој култури сељаштва. већ васпитањем. a којој ће влада подно- сити извештај о трошковима и финансијској ситуацији“ и „да (вла- сти) општине оставе слободним и да ce не мешају y њихову управу“ (lankovitch et Grouïtch 1853: 81-82. итд.пре свега установа општинске самоуправе . претворивши Светоандрејску скупштину y врсту двомесечног „револуционарног конвента“ (Бе- шлин 2005: 357): сменили су једног кнеза и поставили другог. века (уп. и пре Светоандрејске скупштине. управља и скупштина). радо кренули за Грујићем и Јанковићем.дакле. [1970] 2002: 312-336).). зах- тевали редовно сазивање скупштине сваке године. Народ- на скупштина. Такође. као главно и неопходно представничко тело целе зе- мље. сељачки депутати су. Батаковић 2001: 117-118). „Представе о скупштини y свести сељачких маса нису биле потпуно јасне. изразили непо- верење y све саветнике и министре.

tokom прве половине 19. учестало настојале да изврше политичку мобилизацију сељаштва. вид. традиција мештанских зборова и самоуправе наставила да постоји и tokom 19. „Баш зато што je личним учешћем y ратови- ма и устанцима извојевао ослобођење од непосредне турске влада- вине. нити су као слуге под платом“ .активног учешћа сељаштва y политичким дешавањима на националном нивоу. „Преломни фактор y извлачењу села на домаћу политичку позор- . Иако je њиме задржано право општинских зборова . Због тога ce и догодило да je управо „сељаштво била она друштвена снага која je омогућила долазак на власт уставобранитељском по- крету 1839. сматрајући то. који „одобрава или поништава избор“ (чл. Још по- четком четрдесетих година 19.који чине „сви пу- нолетни чланови општине који нису под туторством или старатељ- ством. века. уп. без обзира на учестала настојања централне власти да ce општинска самоуправа сузи и стави под надзор чинов- ништва. поред осталог. општински зборови поново бирају кметове (вид. из 1866. века постоји „живо присуство y све- сти људи укорењеног традиционалног поступања. и 1842. (Милићевић 2002: 276. Управо ће борба за укидање овог закона. 31. Љушић 1986:229-230). сасвим спонтано. крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 19. и Обреновићима 1858“ (Милићевић 1964: 175). нарочито увредљива за бираче била je одредба no којој ce избор (јавним гла- сањем) врши y присуству среског чиновника. својим послом. По доношењу Устава из 1838. Треба рећи да je. при коме je оп- штински збор одлучивао о свим важним општинским питањима. Свако сужавање права на том пољу сељаци су тешко подносили. слично и Грол 1939: 8-9). настале су тако што су различите фракције политичке елите. Almond and Verba 1963) да није било и другог важног културног елемента проистеклог из новије политичке историје Ср- бије . исто као вођење газдинства или отклањање породичних брига“ (Милићевић 1964: 20. Посебно je рђаво примљено скучење извршено Законом о устројству општина и оп- штинских власти. Такође. тражећи подршку. традиција мештанске самоуправе могла je водити и ствара- њу парохијалне политичке културе код сељаштва (parochial political culture. века. србијански сељак ce и даље живо интересовао за политику.Демократија 8i 20). Свирчевић 2009: 54). бити основ за настанак и ширење радикалског демократског покрета.да бирају општинске одбор- нике (који онда бирају кмета и чланове општинског суда). 1994: 299). Но. века. велике политичке промене y Кнежевини Србији. a y првом реду о избору кметова“ (Гузина 1976: 53).

y Бешлин 2005: 788-789). 1825-1891) с престола (1889). праве одбор за прославу једног догађаја на другом кон- тиненту који их ce баш не тиче . Коначно. Либерализам и антибирократизам Радикалне странке вратили су сељаку визију његове самоуправе и прогласили рат државном чиновнику. Спојили су ce градски либе- рал и сеоски трибун. Иако ce ту Стеван Сремац (1855-1906). још од средине 19. само изругивао склоностима да ce све исполитизује и да ce о свемУ има мишљење. 1886. године“ (Тјорђевић 1988: 26). уведено уста- вима из 1869. Јер. село je страсно и огорчено улетело на политичку позорницу.збацивања бразилског цара Дон Педра II (Dom Pedro II. 82 Срби 1903-1914 ницу било je скоро опште прво гласа за мушкарце. округа рудничког . Психолошке особине српског народа. били навикли да ce за- нимају за „велику политику“. Наи- ме. Тиме je битно проширена основица демократског процеса y Србији и сељаку омо- гућено да приђе својој држави и активно ce y њу укључи. политичке занесености једног учитеља. или какве сличне. Оно je дало прилику сељаку да своју бројну предност искаже y политици. a српски о политици . Једном мобилисано и усталасано. која je далеко надмашивала обзорје њиховог села. Немачки или енглески се- љак више зна о пољској привреди. y позном 19. који су заиста и могли да постану плен такве. Сељаци су. na ни амерички писац. и износи идеје ”Ла се Бразилијанци изаберу за почасне грађане прудељске и да ce Прудељ одсада не зове Прудељ него Бразиљевац" (Сремац 1977: 476. тако. када je реч о демократској политичкој култури српског сељаштва. али који за већину (страних) теоретичара демократије тешко да аутоматски иде уз појам дру- штва састављеног од сељака. Taj одбор саста- вља поздравни телеграм „бразилијанском народу“. века. посебно y раздобљу после 1903. нав. на- равно. био je ипак често парохијалнији него код сељака y Србији. подвучено y изворнику). такав заплет својој новели тешко да je могао да flâ неки немачки. ваља нагласити још једну нарочиту црту наших тада- шњих бирача. To je још један елемент демократске политичке кул- туре који узимамо здраво за готово. и 1888. веку. као и каткад несносној агитацији радикал- ских учитеља међу сељацима. године. тип политичке културе код тамошњег сељачког света. среза качерског.било je мишљење и савременика из реда српске либералне интелигенци- је (Алимпије Васиљевић. вероватно je само y српско село било могуће сместити персифлажу попут Сремчеве Лимунције на селу (1896) y којој мештани „села Прудељ. Ta црта могла ce уочити на изборима вршеним no . енглески.

веку. али такође јавно. Јовановић 1872: 436. У Србији су избори за Светоандрејску скупштину (одржани 16. ако посумња да су сви који су дигли руке имали право гла- са.обеле- жавањем имена кандидата на одштампаном листићу. под оним с којим почиње. Писар.) Први општи из- бори одржани y Британији тајним гласањем (secret ballot) били су 1874. поготово y земљама с већим бројем неписмених гласача. Реч je о спремности да ce. У Србији ce јавно гласало до Устава из 1888. Изборни закон 1870. одр- жани 1892. Села су гласала другачије. године. све до изборне реформе 1872. онда му ce само додавао број 2. Свако ново изре- чено име имало ce бележити под један лист. одлазили на сре- ску повереничку изборну скупштину. где „прилазе један за другим одборском асталу“ и јавно гласају no истом поступку као што ce . Повереници су. по- што je на особном табаку записао име лица за које je дат глас да буде посланик. Чак и y Британији ce. новембра 1858). У појединим државама САД гласало ce јавно све до 1891. a најмање двојица no општини. често пркосно и масовно. По Изборном закону од 10. тада je сваки бирач прилазио одборничком столу и изјављивао коме даје глас. y ком je на свако слово остављено no неколико табака. изгледали овако: „На асталу. на којима су сви бирачи гласали тајно. године.дизањем руку. после којих ce прешло на тајно гласање . na су први председнички избори. Такав на- чин гласања био je уобичајен y 19. (Кентаки). 3. ако овај не би хтео сам своје име записати.“ (Грујић 1923: 6). затражити да ce гласа поименце. чл. гласало јавно . 52). (Кандидат je могао. октобра 1870. a временом je све више долазила до из- ражаја. 32).Демократија 83 правилима Устава из 1869. написаће оздо име бирача који глас даје. y вароши ће „бирач казати јавно кога хоће за посланика за скупштину. стајао je велики сашивен регистер. итд. године. пред деловодитељем. a поред тог имена мећало ce 1. a испод његовог имена записаће ce редом име- на оних који дају глас за исто бирано лице“ (чл. no варошима. Ha сеоском (оп- штинском) зборујавно су бирани повереници. године. A кад ко то исто име после рекне. y заказани дан. и то je уписивано y изборне књиге /pool-books/. сразмерно пореским главама (један на 25. затим. У САД ce јавно гласало (oral ballot) све до председнич- ких избора 1884. јавно гласа против власти.

84 Срби 1903-1914 гласа и y вароши (чл. Власти су тако знале. на изборима: 1874. Због једне финансиј- ске афере y коју je била умешана влада („Бонтуов уговор“). У Србији je забележен и јединствен из- борни феномен . поименице y ва- роши. ко je на изборима гласао за ког кандидата.да владини кандидати y девет изборних јединица не добију ни једанједини глас! To ce десило на допунским изборима 1882. (25. опозиција je очекивала распуштање скупштине и нове изборе. или пак нису успеле да победе. a оквирно (no групама кућа) y селу. 1875. Народ je на тим изборима гласао не са- мо насупрот очекивањима власти. фебруара). 1886. или чак упркос отвореном и без- обзирном притиску власти. опози- ЦиЈа Је поднела интерпелацију.власти (актуелна влада или кнез) нису успеле да обезбеде скупштински састав какав су желеле. 1877. Како после тих оставки скупштина није могла више да ради. донесу одлуку о расписивању допунских (на- Унутрашњост Скупштине . 1883. Устав je тражио за пуноважан рад скуп- штине кворум од три четвртине посланика (укупно их je тада било 167). 57-58). заседајући без уставног кворума. Стога су 53 опозициона посланика (51 радикалац и двојица либе- ралаца) поднели оставке. и 1893.који je сасвим погодовао притиску државног апарата на бираче . Но напредњачка влада je била свесна да би те изборе тешко добила. на коју je влада одбила да одговори. Но и поред таквог начина гласања . Зато je удесила да њени посланици y Скупштини.

Но и на новим накнадним изборима. Ha допунским изборима. го- дине била принуђена на расписивање општих избора. на изборима. Ипак. за разлику од 1877. бр. Трифуновић 1997: 54). y Јанковић 1997: 372). Ho овога пута. „незапамћеном смелошћу изборног тела“ (Влајковић 1988:41). донета je одредба no K o ­ joj. нав. Но оно што je било највећи куриозум јесте да je на девет места опозиција добила cee гласове! Стога ce ту није могао наћи чак ни „једногласац који би могао бити именован за посланика (Попов 19946: 64. години. 84. Но да би ce предупредила игра с оставкама. напредњаци су добили само пет нових мандата. само за „упражњена" 53 места. од 3. na чак и оне са са- мо два добијена гласа (подсмешљиво назване „двогласци ). Стога je крња скупштина за њих још једном расписала накнадне изборе (за 31. Драг- нић 1989: 88-89. који y знак неслагања с владом поднесу оставку. маја. Петнаест година раније (1877). Раздражен владиним махинацијама око допунских избора y 1882. изашли из скупштине. маја победили тек са 7-8 гласова (разлике . Крња скупштина je уместо њих била принуђена да именује кандидате ко- ји су освојили малени број гласова . . на допунским изборима бива- ју поново изабрани. два месеца пре тога. гласови за њих ce неће узимати y обзир.. To je било већ други пут да опозициони скупштинари. 15. „Радикалски кандидати који су на избору од 15.С. и поред све навале власти. „у немогућности да спрече владине манипулације скуп- штинском већином. јуна 1882. 26 посланика опозиције. Напредњацима je требало да освоје 12 мандата да би дошли до трочетвртинске већи- не и зато ce влада решила на крајње притиске: половина окружних начелника je премештена.Демократија 85 кнадних) избора. поново изабрани опозицио- ни посланици опет су поднели оставке. који су одмах затим одржани били су сви поново изабрани“ (Попов 1994a: 395-396). и поред свег поновљеног на- сиља. A.тек десетак. поднели су оставку и напустили Скупштину. радикалским кандидатима су подмета- не кривице.). маја са већином од 50-60 гласова (Самоуправа. Ha осталим изборним местима победили су исти они који су. Наравно да je после овако изведених допунских избора влада практично остала без легитимитета. него ће посланици постати они који су после њих добили највише гласова.. радикалски кметови збацивани. Стога je већ следеће 1883. опет бивају изабрани стари опозициони посланици. уколико би наново били изабрани посланици који су претходно поднели оставке. победише 31. мај 1882). радикалски учитељи премештани.

(. код јавног гласања. Поповић 19396: 102-107).посебно њихо- во сељачко-трибунско крило . na je унутра- . али ce обично на томе све сврши. чешћи су били психолошки и морално истанчанији начини. y Србији je забележена још једна нарочитост Када je.) био y та- ко ратоборном расположењу. Српско село je . добили ове изборе са трочетвртинском већином. Он Је Рекао да je притисак одозго мањи него онај одоздо. кад ce распусти она пуста голанферија. О каквом притиску je реч. Радован Милошевић. либерали и напредњаци били за тајно. на расправи y Уставном одбору. када су били избори .. ако неће да му расцопају главу или да му плане цело имање“ (нав. A.. као што je већ речено. tokom израде Устава од 1888.. најсликовитије je објаснио члан Уставног одбора. барем када je Србија y питању. краљ Милан. покренуто питање начина гласања. као мање успешан y поређењу са притиском бирача једних на друге да ce гласа на исти начин. Продановић 1936: 293-294. септембар (1883.. „Али. док су радикално-демократске снаге биле за јав- но гласање. конзервативне политичке структуре биле су за та)но гласање.за јавно гласање (вид. кад стаде она да прити- скује оздо. него ЈеДнУ усталасану гомилу. Зб°г овакве политичке културе пркосног и масовног јавног гла- сања против власти.) Народ je навалио на биралиште као да га треба на јуриш узимати готов да ce хвата за гушу са сваким ко му не би дао гласати. ако ce није хтело доћи до туче“ (Јовановић [1907] 1990: 194). којој ce морало попуштати.. у: Поповић 19396: 104). Срески капетан ce наљути кад ce не изабере његов кандидат. владајуће. (. сељак из околине Београда. a радикали .С. Тако су радикали..) ниједан домаћин ни за живу главу не сме гласати за оног за кога би хтео. a не на изборе. да чупа лозе. ПореД овако грубих облика социјалног притиска. Наиме. притисак власти на бираче да ce гласа за овог или оног кандида- та показао ce. дуго развијани y јед- ном традиционалистичком сељачком друштву. као да ће ићи на Косово. Тако су. кад стаде да пали људима сена. Сеоска општина није имала органе принуде.) НикадЈ ниједној влади полицијске власти нису мање вредиле него овога пута напредњачкој влади: оне нису имале пред собом обичну народну масу. Han- M e. (. желећи да избегне мешање турских власти (и плаћање крвнине) развило механизме унутрашње регулације личних и породичних односа. 86 Срби 1903-1914 „народ je пред 7. да сече шљива- ке.

имала да прими устав „од корица. или да буду отерани из фа- брике“ (Исто: 764). што тамо маса народа стоји зависна од појединих капиталиста. гласачке куглице презриво назвао „пиљцима“ (Прода- новић 1936: 304). na je на бирачком месту често било. баш y гласању против власти. (могу да) гласају за кога хоће“ (Пашић [1901] 1997/2: 763). на који ce начин има мислити и делати“ (Цвијић [1918] 1987: 340). no речима Пере Тодоровића. на Уставном одбору. најзад. до корица' . закон no коме ce знало шта треба a шта не треба чинити.побунила против тајног гласања куглицама. утркивања. разметања1 (нав. 75 против.Демократија 87 шњи живот села почивао на пристанку и договору. да ce гла- са на одређени начин могао бити знатно плодоноснији од притиска што je долазио од чиновништва и месних власти. no селима и варошицама. 14. али и на моралним казнама. мада невољно. 150-151). Ha примедбу да ce тајно гласа и y Француској. . забрана да ce иде на славу ономе кога село осуди итд. Пашић je одговорио: „Тајност гласања y Француској заведена je зато. Исти притисак унутрашњег јавног мнења постојао je и y породичним задругама. на другој (јавна клетва. Сима Милошевић (1843-1909). 73. Иако je. приста- ли на тајно гласање. на једној стра- ни. три уздржана и 15 одсутних. na их je краљ Милан. Тачно je одређено за свакога од њих.. јавно гласање je и даље остало некако бли- же „радикалском срцу“. новембра 1901: „Тајност гласања заведена je тамо где није довољно развијена грађанска и по- литичка свест. Чак je радикалски посланик из Ужичког округа. Кад не би било тајног гла- сања. Гледало ce како други гласају. у: Продановић 1936: 294) .осим осталог.која je. Но мањина радикалаца ce чак и на самој Великој скупштини . те да они грађани који немају довољно куражи да јав- но гласају. Отуда je притисак јавног мнења. „параде. на крају. Устав усвојен са 498 гласова за. Гузина 1955: 48. раденици би стајали пред алтернативом: или да гласају за оног кандидата кога им je принципал означио. no политичком договору краља Милана са руководством све три странке. „Сваки члан задруге познавао je усмени закон. још једном подсетио да „у Србији не вреди уводити нови слободноумни устав ако ce не усвоји тајно гласање (нав. To ce видело и no ономе што je Никола Па- шић изговорио y расправи y Скупштини. у: Поповић 19396: 105-6). Радикали су. y говору којим je завршио дебату о начину гласања.

„Сељачка демокра- T M ja . неподаничка) политичка култура . tokom дебате на Уставном одбору. ’ ОвДе тРеба рећи да je.радили y корист демократије и демократских политичких снага. била je сасвим добра основа на коју су ce могле примити и модерне идеје парламентарне демократије a онда и до краја развити савремене демократске установе. И данас поједини теоретичари демокра- TM je понављају овај аргумент. приликом таЈног гласања.економска независност малог посед- ника. ту су y њиховој основи. и све установе које сачињавају институционал- . Демократске установе Када посматрамо политички живот Србије 1903-1914.као институција које су.чега би ce он свакако морао постидети.огромна већина бирача не мора да ce боји никаквог послодав- ца. ако би ce гласало f ривени пРитисци економских и политичких моћни- ка ( i [1861] 1964. 88 Срби 1903-1914 Подтекст овога аргумента јесте да y Србији . социјална уједначеност већине бирача и учесничко-грађан- ска (тачније. Как° било. y Расправи о пред- ставничкој владавини (1861). 302-6). наила- зимо на присуство и успешан рад кључних демократских установа * 36Г и скУпштине . приватним ин- тересом . Али. залажући ce за враћање на снагу јав- ног гласања (Brennan and Pettit 1990). произашла из народне револуције и задружног патријархал- ног живота (Исић 2000: 17). руководи искључиво егоистичним. и y Србији 1903­ 914. нарочито y раздобљу 1903-1914. Мил je. те стога демократија y Србији себи може дозволити чак и јавно гласање. И доиста. радикално-демократске снаге су y Србији могле да остану код идеје јавног гласања баш зато што су неки важни еле- мен™ ДРуштвене структуре . указао да no демократију може бити много већа опасност склоност појединог бирача да ce. ради- калски теоретичар Гига Гершић као један од разлога против тајног гласања навео и то да ce и сам Џон Стјуарт Мил определио за јавно гласање (Поповић 19396: 104).где je „више или мање цео свет био газда и имао своје парче земље“ (Јовановић [1903] 1990: 58) . биле одлучујуће за долазак или одлазак са власти.

социјалдемократи Радничке новине. y укупном тиражу од пе- десет милиона примерака. У Србији je 1912. одвојити y Кон- П оли ти ка je била страначки независни лист.Демократија 89 ну инфраструктуру демократије: плурализам јавних гласила (као израз слободе штампе). У Београду су 1912. радикали и самосталци су. Но заједно узев. штампана 24 днев- на листа. књижевних и научних ча- сописа (Скерлић [1914] 1967: 436). који су на избори- ма 1889. поделили су ce сада коначно на Народну радикалну странку и Самосталну радикалну странку. напредњаци Видело (старији нараштај) и Правду (млађи нараштај). која je имала до два посланика. либерали и напредњаци. a П равда напредњака . излазило 199 листова. наступали су под именима Народне странке (1905) и Напредне странке (1906). десни напредњаци (oko Живојина Перића [1868-1853]) који ће ce 1914. Две странке „ста- рога режима". Ове странке су добијале око 20-25 посто гласова. Политичке групе такође су имале своја гласила. самосталци Одјек и Дневни лист. Странке су имале своје листове: радикали Самоуправу. при том још и 20 политичких. и 1890. либерали Српску заставу. на изборима 1903-1912. Самоуправа лист радикала. и 1912. плурализам супарничких странака (израз слободе удруживања) и плурализам јавног живота (израз слободе збора и договора). имали преко 80 посто гласова. a на изборима 1908. опет освајали преко 70 посто гласова. Политичком позорницом je владало пет „модерних политичких странака“ (Павловић [2001] 2004: 99). Пета парламентарна странка (на свим из- борима) била je новооснована Социјалдемократска партија (1903). Рецимо. имали су и заједничке листе. Радикали.

листу који je припадао самосталцима. Када je.). рецимо.субвенционисала. узвикујући па- роле. a клевете друго. како ce доцније показало. опозици- они самосталци и напредњаци уприличили су демонстрације. Kao грађански и страначки неопредељени политички листови. с тим да je овај други лист . децембра 1906. Узгред буди речено. na и непристојнијим речником. рецимо. опет. управо ти топови. y Скупштини изгласа- ван зајам за топове. y Исто: 152). бечка влада (као и Правду. Када je. Политички зборови и демонстрације били су слободни и онда када су били високоризични. y Казимировић 1990: 83). опозиција je y сали дизала ларму и иронично певала „Свјати БожеГ (вид. „покорним лакејом последњег Обреновића“ и „издајником отаџбине („Рођени лажов‘. Казимировић 1990: 66. . Извесни Стеван Лукачевић тврдио je да je Пашић узео про- визију y послу куповине брзометних пушака. y опозиционом Одјеку. 90 Срби 1903-1914 зервативну странку. као и да Вечерње новости изражавају становиште београдског митрополи- та и Цркве.С. Истог дана je заказан и „контрамитинг“ присталица владајућих радикала. Мали журнал je пак добивао новац од Крупа). A. Да СУПокрет. У новинама je постојала велика слобода критике. Стојановић 2003. a Народни лист њиховим противницима. 25. која згодно илу- струје осећање части тога времена: „Ја ћу извршити самоубиство ак° Лукачевић докаже да сам ja ма шта примио на име провизије приликом закључења зајма и наруџбина“ (нав. мај 1907. нав. рачунали су ce Политика и Ш тампа. „покварењаком. Колоне су ce сусреле на Теразијама. нове хаубичке батерије од 120 и 150 мм. Две колоне су кренуле градом. 10.иначе. клеветником и денунци- јантом . која je укључи- вала и толеранцију на увредљиве изразе о носиоцима власти. Мали журнал и Пијемонт блиски официрима завере- ницима из 1903. два дана доцније. али и династи- ји . био називан „професионалним швин- длером и интригантом . na и пуцњаве y којој je рањен народни посланик Тјорђе Петковић. Одјек. Но увреде су биле једно. Сличним. уз посебну изјаву y Самоуправи. a други: „Живео Пашић! Доле са Шкодићима!" (присталицама наруџбине од аустријске Шкоде . y Скупштини треба- ло Да се гласа о зајму за куповину топова y Француској. имали су Недељни преглед. Сматрало ce. Правда je на- падала краља Петра (Исто: 140). дошло je до туче. na га je Пашић тужио СУДУ због клевете. Београд- ске новине су популарисале црногорску династију (Батаковић 2012: 398. Поповић 1939a: 102-103). Нико- ла Пашић je као премијер. Једни су викали: „Доле са Пашићем! Доле са зајмомГ. 140). веома критичан према радикалима.

1905. Тамо je држан Првомајски збор. na су ce. 1893 (два пута) и 1901. Избори су. да би ce на Славији одржао завршни митинг. Кутије су биле од лима. y Казимировић 1990: 164). A. држани 1903. већ имали искуство са таквим начином гласања na ce више није могло догодити застрашивање. сваке године. саобраћај и привредни послови. и 1912.) био један од најдемократскијих градова y Европи“ (Јанковић 1977: 61). године. Певале су ce борбене социјалистичке песме и узвикивале пароле: „Живела репу- блика!“ „Доле буржоазија!" „Живела Друга интернационала!" „До- ле стајаћа војска!“ „Живео осмочасовни радни дан!“ „Доле посред- ни порези!“. a гласало ce тајно. и ако ce тамо спусти куглица одмах ће зазвонити“ (нав.С. полазила je ујутро с Калемегдана. И антисистемски социјалисти уживали су слободу окупљања.1906. пред вече. Такав начин избора није био нов за српске бираче: куглицама ce већ гласало на изборима 1889. 1890. до 1915. пошта. које су спуштане y бирачке кутије појединачних изборних листа (ИЗ 1903: 47). Кутије и куглице су бирачки одбори добијали на реверс преко Министарства унутрашњих послова (ИЗ 1903: 50. већ су y тај ресор спадали и санитет. чинили прави покор међу Турцима".Демократија 91 одиграли су одлучујућу улогу y битки код Куманова. Са становиш та социјалиста. После ручка и одмора. узвикиване пароле и држани запа- љиви антисистемски говори. Милићевић 1964:113). када je владајућа странка ширила причу како „у кутији опозиционог кандидата има звонце. Тјорђевић i985: 130. године (када je окупиран . „Бео- град je од 1903. они су целе ноћи. y Ристић 1935: 131). Ha челу поворке од не- колико хиљада учесника лепршала je црвена застава. Протић 1911: 48. Првомајске манифестације кроз Београд одржаване су редовно. a на њима je био утиснут грб Краљевине Србије и редни број кутије (ИЗ 1903: 51). сутрадан „кад je свануло. Би- рачи су. Батаковић 2012: 395). Опет су певане борбене песме. само министарство полици- је. дакле. Поворка je ишла кроз целу варош до Топчидера. гуменим куглицама. Ha њима je практично постојало опште бирачко пра- во (no ондашњим мерилима. Редослед кутија одређи- . српски пе- шадинци сјурили својим топовима и грлили их и љубили као своје помагаче и спасиоце" (нав. с бравом коју су отварала три различита кључа. као на првим тајним изборима. тада пак више нико није иронично певао „Свјати Боже!“ (Исто: 71). то министарство није било. Првомајска поворка. као данас.1908. без икаквих сметњи (Јанковић 1977: 66-68). телеграф. као што je већ речено. према једном сведочењу. повор- ка ce враћала y град. „стално дејствујући.

Такође je и сваки представник листе y бирачком одбору могао да каже гла- сачу којој странци или групи припада која кутија (Исто). Законским изменама од 14. рецимо. трудиле да . или да их и целе препише. Ако je би- рач желео тачно да зна ко су кандидати. одређено je да ce на бирачким местима где постоји само једна кандидатска листа и једна кутија. да их обзнањује или штампа' (Исто: 24). Странке су ce. Председник je куглицу давао бирачу. ако би y њој нашло више куглица него y страначкој кутији. 92 Срби 1903-1914 ван је на основу редоследа потврђивања листе no изборним окру- зима. како би ce могло гласати против. Председник или један од чланова бирачког одбора изговарао je гласно. најчешће штампане y различитим бојама. Бирач je испуштао куглицу y ку- тнју странке за коју je хтео да гласа (Исто: 69). a на њој je био утиснут грб Краљевине Србије (Исто: 52). Бирачки спискови су били јавни. чију кандидатску листу представља та кутија (Исто). Ha дну „уста кутије налазило ce затегнуто платно. Куглица je била од гуме. Различите боје су биле ту да би неписмени могли лакше да препознају кутију y коју ће да ставе куглицу. a није умео сам да прочита листу налепљену на кутију.њихове кутије буду одмах на почетку. Иза сваке кутије стајао je „чувар“. био још и један општински одбор- ник. представник кандидатске ли- сте и члан бирачког одбора. Ha кутијама су биле налепљене изборне листе (Исто: 61). избори би ce поништили и цео кандидациони поступак би кренуо испочетка (Ристић 1935: 120-121). члан одбора био je дужан да му ишчита сва имена са листе (Исто). дода још и „једна кутија без листе“. a на њему je био прорез кроз који су куглице пролазиле на дно кутије (Исто: 61). који ју je узимао y десну руку и затворену шаку ста- вљао редом y кутије (Исто: 69). осим no један представник странака (листа). пречника 1. Кутија je била удеше- на тако да ce спуштање куглице y њу не види и не чује (Исто: 51). да из њих што испише. како je бирач долазио до које кутије.5 цм. као и данас. како ce не би чуо ни најмањи звук од удара гумене куглице. Социјалдемократи су ce. Ha крају. као и један судија (судски чиновник или правник) који je био и председник бирачког одбора (ИЗ 1903: 58). као знак да je гласао. жалили кад СУ радикали своје изборне листе за Крагујевац штампали на црве- ном папиру (1905). бирач je показивао отворени длан бирачком одбору. У бирачком одбору je. na су они морали да користе бели (Топаловић 1975: 324). јуна 1910. no закону свако je имао право „да ове спискове прегледа.првенствено због би- рача који ce одлучују тек tokom самог гласања . Како би и непи- .

те даље о свему извештавао Народну скупштину (Исто: 90). Неготин. y раздобљу 1903-1914. Избори су почињали y седам часова ујутро. Ужице. били су спроведени y недељу. no правилу. Ваљево. већинским начином ce. на којима je било онолико кандидата колики број je биран из те изборне је- динице. ишли сви кандидати. y згради општинског суда. Зајечар. Књажевац. пребројавао најпре председник одбора. Лозница. na општински одборник. и цео азбучни бирачки списак“ (Исто: 25). a изборне јединице су биле. Записник и бирачки списак су сутрадан слати главном бирачком одбору за округ или варош (Исто: 79-80). Сви скупштински из- бори. 74). и напослетку представник кандидатске листе из чије ce кутије броје гласови (Исто: 79). У варошима које су бирале no једног по- сланика примењиван je двокружни већински систем. a био je иза- бран онај ко би добио релативну већину гласова (Исто: 81. Званични назив листе није. a y Нишу и Крагујевцу на no два места (Исто: 56). бирала осмина скупштинара. „у сеоским општинама. a он je израчунавао резултат и проглашавао ко je изабран за послани- ка (Исто: 85-89). y сразмери један посланик на 4. Пожаревац. међутим. „дивљу“ или „дисидентску“ изборну листу. које су давале: Београд четири посланика. Изборне листе странака састављане су no окрузима. при чему су y други круг. Прокупље. школи или y некој другој јавној згради са ограђеним двориштем које ce могло затворити (ИЗ 1903: 56-57). шест дана доцније. Смедерево. куглице je. окрузи (њих 17). Ја- година. на укупно шест места. Лесковац. уз обзнану на зиду да су бирачки спискови готови.Демократија 93 смени бирачи могли да знају да ли су уписани y бирачки списак. најпре. Гласало ce за страначке (или пак дисидентске) листе. вароши су биле: Алексинац. већ no носиоцу листе . По за- тварању биралишта. ИЗ 1903: 4-6). Пошто je скупштина имала 160 посла- ника (166 после избора 1912). Гласало ce. пред очима свих чланова одбора. y исто време. Ћупри- ја. Врање. истицала je „одвојену". прочитаће ce гласно. био no странци. дакле. Ако нека локална страначка група није била задовољна одлуком централе. Ниш и Крагујевац no два. a за- тим су ишле на потврду y страначку централу. Чачак и Шабац). a затим и вароши (њих 24). Изборни систем je био пропорционалан. 81. a остале no једног (У 1903: 79. У Београду ce гласало no квартовима. Горњи Милановац. Пирот. Крушевац. Пара- ћин.500 пореских глава. a завршавали ce y осамнаест часова no подне (Исто: 63. Свилајнац.

извршена je 1903. са победничких листа укупно.000.5-3. И чланови бирач- ког одбора су имали дневницу од осам динара. имао je дневницу 1. септембра други круг). Гласови листа које нису постигле ко- личник (број гласача подељен са бројем посланика) додељивани су листи с највећим бројем гласова.5 динара. Чак и мала СДП штампала je своје летке y тиражима од 50-70. [1890] 1997: 175). У сваком округу. Исто: 96). Али. Леци су иначе били начин на који су ce странке најчешће обраћале бира- чима: после потписивања трговинског уговора са Аустро-Угарском (14. Иначе. било je начелно ипак лакше саста- вити владу. који су за то. . дакле.када je добила 24. a услуга проститутке два динара (Попов 19946: 32.94 Срби 1903-1914 (Исто: 72). 8. политички активизам могао донети лепу допунску зараду. као и за остале послове агитације.посебно због већег броја изборних јединица (укупно 20) .2 динара. залагао Миловановић (вид. 1906.2-2. кошуља je коштала два. Но ако би дошло до распуштања скупштине . кило црног хлеба стајао je 0. као y Данској. Бирачи су. Изборна кампања je почињала одмах no расписивању избора. . редовни избори су били предвиђени сваке четврте године (рачунајући од 1903). 1912. no Уставу из 1888.фаворизовала ве- лике странке. дневница била пет динара (Топаловић 1975: 350). Ова корекција чисто сразмерног начина бирања.укупно je избацила близу пола милиона летака (вид. a ципеле динар и no.што ce и десило 1905. y парламент су обавезно улазила два квалификована посланика (са високом школском спремом). дакле радикалце и самосталце.5 динара. добијали дневницу. марта 1908). 1908. радник y индустрији или рударству. Код СДП je.665 гласова . To je било сасвим довољно за изборну кампању. баш као и да- нас. a радник y пољопривреди 1. Очигледно je да je и тада. како би ce лакше дошло до скупштинске већине. Тиме je сразмерност представништва умањена. Странке су штампале предизборне летке и брошуре. Ради поређе- н>а.до дана избора je морало да протекне нај- мање 45 дана (ИЗ 1903: 98). Топаловић 1975: 367-368). Дероко 1977: 37). Сама одредба je . док je дневница на- родног посланика била десет динара (ИЗ 1903: 95-96). за њу ce још 1890. Пропагандни материјал су делили страначки активисти. . и 1914. опозициони самосталци су „затрпали земљу леци- ма y којима ce тврдило да склопљени уговор представља за Србију другу Сливницу’“ (Казимировић 1990: 90. ипак су доцније само- сталци гласали за његову ратификацију. септембра (a 14. зависно од стручне спреме. рецимо. именом и презименом знали послани- ке свога краја. a за изборе 1912.

иначе. A. на њима ce точило пи- ће. Један човек. a 20 y осталим варошима (ИЗ 1903:41. уз новине. Нишу и Крагујевцу. Београд. a Главни одбор није хтео да га искључи“ (Раша Нинић (1848-?) у: Пе- тровић 1912: 92). Пашић у: Петровић 1912: 90). Претенденти за посланике на зборове су организовано доводили своје људе да би их изгласали (или извика- ли) за кандидате (вид.000 људи и срески пододбор искључили су га из странке. напио их je са 40 кила љуте ракије. „У Трстенику.) код мене y срезу тимочком де- сило ce ово. века. утврђиване на кандидационим зборо- вима странака no окрузима или срезовима. Некада je чак уз помоћ присташа других странака: „Баш прошлих избора (1908. Новине чита Марко Стојановић (1844-1923). и ударио je јуриш на збор. кандидате постављали они који су могли да понуде више алкохола. na су. Како су ce ови зборови одржавали и y баштама општинских кафана (Николајевић 1986:183).44). почетак 20. вицегувернер Народне банке. само ако су имале довољно веште агитаторе (вид. 50 y Београду. y појединим случајевима. Да би ce истакла кан- дидатска листа било je потребно скупити потписе 100 уписаних бирача y округу. трговац . a човек с муштиклом je Исак Леви. .Демократија 95 Изборне листе су. који ce сматра за радикала. И мање странке су каткад једна другој „преузимале" кандидаци- оне зборове. прошлих избора скупио све самосталце и либерале тајним писмима.С. И срески збор на коме je било преко 2. на кандидацио- Разговор y кафани. То- паловић 1975: 369).

али и да одбију да прихвате пријаве гласача супарничких стра- нака.С. правно посматрано. Иначе. ни мање ни више. 96 Срби 1903-1914 ном збору радикала (за изборе 1912.). Довољно je било да je би- рач порески задужен (да му je разрезан порез). који je био дужан да y року од три . И неки доцнији наши правници. специјалисти за изборно пра- во. Ha крају je non Минић (Михаило 1864-1925.) ода- брао и предложио кога je он желео.. Но иако су избори били. каквих мало која земља y Јевропи може да по- каже . na су несавесне општинске власти могле да. могло ce чути y Скупштини (Никола Пашић. A. С. Протић (1857-1923). и да je изборно право српских грађана окружено врло добрим и јаким гарантијама. Но то je. убацују y списак своје „сигурне гласаче који су пред изборе поднели пореску прија- ву. Главне преваре биле су ове: Најпре. A. no демократским решењима из изборног закона и устава. те да je. 17 кандидата и сваки од њих имао je своју групу. уопште узев. ка- квих мало која земља y Јевропи може да покаже“). Бирач ce на одлуку општине да га не стави на списак могао жалити општинском суду. 17. пијани бирачи пред- ложили су. би- ло излишно. ипак je било неправилности. Такође су општинске власти умеле да. до 1909. под изговором да им je пореско задужење пало испод петнаест динара (након избора би за иста лица достављали пореску исправку (Гузи- на 19606: 331). „Србија ce може похвалити да има један од најсавременијих изборних систе- ма. na да он тиме нужно стиче и бирачко право (без обзира на то да ли je порез платио) (Ри- стић 1935:109). пошто je претходно отворио још три бурета ракије" (Исто: 365). „Стојан Протић био y праву (Тјукић-Вељовић 1997: 264). »У Србији постоје такви закони који осигуравају слободу избора. до 1909. децембра 1907. „испусте првенствено бираче супарничких странака.) без обзира на то да ли су ти грађани платили порезу“. каквих нема ни y једној другој земљи“. јер Закон о изборима (чл. y горњем наводу („да je изборно право српских грађана окружено врло добрим и јаким гарантијама. странке су давале новчану позајмицу својим гласачима како би ови платили порез и тако остали на бирачком списку (вид. „искорачила испред многих развије- них земаља Европе . y Пашић 1997: 307). слично и 90). сматрали су да je тадашња Србија. тврдио je и Стојан М.. . законски обезбеђени да могу збиља бити слободни и поштени. министар унутра- шњих дела y више тадашњих влада (Протић [1908] 1911: 56. из бирачког списка. Топаловић 1975: 350). бирачки спискови били су y надлежности општина. 20) изричито каже: „у бирач- ки списак уписују ce сви чланови дотичне општине (.

затим. доследан упис свих бирача са бирачким правом увећао je бирачки списак за избо- ре 1912. гласила на име бирача и издавала ју je надлежна власт пошто би бирач доказао признаницом да je платио порез (чл.189). a нарочито 1908. Није било личних карти. Но незадовољства списковима. тиме нису искључене манипулације општинских власти са уписом на бирачки списак. a због злоупотреба ранијих власти бирачке карте укинуте су 1903. без обзира на то јесу ли платили порез или нису (ова одредба постоји и y ИЗ 1903: 20). тамо где je било неизвесно ко ће победити. несавесне општинске власти су. било je и на изборима 1905. (вид. релативно су брзо схваћене. Маљенац 1910: 3). Треће. na ce жалбе јављају и за изборе 1912. a на то je решење. бирач je могао најавити пресељење и тражити да гласа y својој новој општини (Исто: 55). Опет. како би ce омо- гућило и неписменима да ce боре за своја права. 27). a не може ce мењати до 31. њега општине об- јављују сваке године. из- мена устава била je на видику и озбиљно ce говорило о заказивању Велике народне скупштине (вид. 5. уведен годишњи непроменљиви бирачки списак (чл. Маљенац 1910: 16). али je избијање рата све пресекло. Бирачка карта je. децембра 1909. со- цијалисти су 1907.Демократија 97 дана донесе решење. Друго. a за промену устава ce тражила Велика скупштина. била могућа жалба и надлежном првостепеном суду (ИЗ 1903: 28). вид. но то није могло бити без промене чл. y већим местима постојала je тешкоћа са препознавањем бирача. с тим да je суд издавао потврду о изјави жалбе (Исто). y односу на изборе 1908. табелу 8). Исправност ce y овоме очигледно могла обезбедити тек укидањем пореског ценза и уписом ceux пунолетних мушкараца y бирачки списак. na je променама y Закону о општинама. ипак. када je реч о бирачким списковима. y првој половини 1914. жалба je могла да буде и усмена. наиме. Попо- вић-Обрадовић 1998: 231). на њему ce налазе сви који су испунили изборни ценз. a либерали (националци) 1910. јануара. званично тражи- ли Велику скупштину и промену устава. уписивале као бираче своје страначке гласаче из суседних места где су имали „вишак“ си- гурних гласова (Топаловић 1975: 357). 85 устава из 1888). баш ради увођења општег права гласа (СДП) или његовог проширења на све који плаћају било какав порез (либерали. Вуч- ковић 1965: 186. 84 Устава. од 24. децембра исте године (Гузина 1976: 409. Но власти . Живојиновић 1990: 438-439. Ове мане изборног система. поготово код опозиције. Казна за одговорно лице које je неоправдано одбило да некога упи- ше на бирачки списак била je од једног до шест месеци затвора. за 17 посто. или 50-500 динара (Исто: 123).

.ала. где бирачки одбор није познавао весну кандидатску листу гласа или не сваког гласача гласа. тако ce y једној жалби наводи да je y Великом Градишту. Тако су бирачке карте укинуте. ■л лЛ âv v 'j j-y ... правио на биралиш ту (укључив и дво- р. играла раликалку'.) да за из- местима. „ре1„ „ а са сликом Горачић .. Зато je Уставом из 03. У већим варо- шима. a због непо- стојања личних карти.... • f' \ rap Пето. није било предизборне тишине. a учинило je да многи и преко воље даду глас противу прва- шњенамере (нав.. без обзира на то да ли je платио порез или није. гласови су обезбеђивани и поткупљивањем бирача. To je законом Бирачка карта. » y . опозиционим гласачима одбијале да издају бирачке карте (вид.. за групу која би 'V / ■ .. ставити мир и ред на бирачком месту.е бирачко... али je одсуство личних било строго забрањено . Ту ja y бирачко« : да* " ■ ' рад»«»™ :пе. y Гузина 1976: 381-382).. Али.. појавила ce невоља са гласањем на туђе име роцењивало ce да je y то доба више од хиљаду бирача y Београду гласало за другога (Ристић 1935: 122).. где je свако знао свакога није ce могло десити да неко гласа уместо другога. 7 У Бирач je за непристојно понаш ањ е или за задрж авањ е y згради y ce гласа могао бити кажњен затвором до 30 дана или новча- kojoj НО од 10 до 100 динара.. »eh»™ y н е „р „р „„„„м „ .. г у то исто радила. ■ ' ' . казниће ce затвором до једне го- . међутим..141)... на општинским изборим^ »једна гомила неправних гласача.. са барјаком и музиком. F Четврто.да je страх било осталим бирачими да на бирали- ште дођу.. под различитим изговорима.. У мањим местима.. где су ce грађани слабије познавали. ! *• / 4р■ дана (ИЗ 1903: 137. казна je била од три ме- сеца до две године затвора (Исто: 142). i да очигледно није увек било лако успо- '! f ■ *9**fi '* 3 л' i""1’ ‘‘ “ .. уведена након 1888. if 4* /•!/ . уведено да сваки порески обвезник аутоматски добија и 6и- рачко право. Страначки активисти (кортеши) каткад су доводили своје гласаче y групама до бирачког места. ушла y дво- риш .. 98 Срби 1903-1914 су.. те je највећа агитација ла на сам дан избора. случај Великог Градиш та показује /? V. Влајковић 1988: 62). или би им претходно платили пиће (Топаловић 1975: 325.„ко бирачу карти омогућавало злоупотребе y већим обећа поклон да га наведе (... 329). a ако би неред ■ V.:-л КА р-тА риште) могао je да иде y затвор до 40 ■ 1-Au:» . укинута je 1903. JSИV A ..

Но.000 динара (Исто: 130). рецимо. гласила: „Заклињем ce Богом да ћу гласати за либерале. али. али. дао Бог да ми деца помрла. Иста казна чекала je и бирача који je прихватио обећање поклона (Исто). тако да „чувар“ може чути удар куглице о кутију (вид. Шесто. јер je било тешко доказати кривицу поткупљи- вача без сведочења самог бирача. било je претњи отпуштањем ако шефова странка не добије довољно гласова (вид. било je и притисака на бираче . случајеви поткупљивања ипак били чешћи него случајеви претњи и притиска власти. y селу Ћуштице. ако преварим. Ако би то намерно учинили. то je наводно било на скупштин- ским изборима y вароши (Лесковцу). 232). Тврдило ce да ce негде глас плаћа и no 40 динара (Исто: 315). тако ce y једној жалби на изборе 1907. имаш два динара y готову и цео дан фрај да пијеш што можеш’“ (нав. Други начин потврде договора био je да бирач куглицу приликом гласања испусти одмах иза улаза y „уста“ бирачке кутије. округ пиротски. Исто: 381). na ce то очигледно и злоупотребљавало. Јован М. поготово no селима. следовала би им казна од 10 до 100 динара (ИЗ 1903: 135). за разлику од времена Обреновића. да прође као ненамерно одавање. Како су поткупљивачи знали да je бирач гласао no договору? Пр- ви начин je био да кортеш бирача закуне на крст или y децу да ће no договору гласати. међутим. глас изгледа био јефтинији. Зато je било различитих случајева изборне корупције. кортеш би новчаницу од десет динара поцепао на два дела. Јовановић. „Неспретност“ y гласању могла je. a дру- ги после (Топаловић 1975: 333). кажњавала ce затвором до две године или новчано од 100 до 1. не имао ни- какве среће“ (Топаловић 1975: 318). y Гузина 1976: 388).поготово ако су били општински или државни службеници. Једна забележена заклетва je. Рецимо. сматрало ce да су са- да. Поповић-Обрадовић 1998: 197. како би бирач гласао за неку листу. Ово друго je можда било грешка. док je на општинским избори- ма. . y њиви ми ништа не родило. Бирачима je било строго забрањено да не ставе руку y сваку кутију или да на ма који други начин повреде тајност гласања.Демократија 99 дине или новчано 50-100 динара“ (Исто: 129). или претњи расељавањем не- легалних станишта ако кандидат владајуће странке y општини не прође за посланика (Топаловић 1975: 369). одмах y почетку гласања казао je гласачу Тјорђу Спасићу: Тласај за самосталску листу. na би бирачу дао један део пред гласање. вели: „оп- штински одборник. To je такође било кажњи- во: претња бирачу или блиском члану његове породице.

имали доста мана (нарочито због неуредних бирач- ких спискова). док су избори 1912. Први избори након преврата. намерно je понекад прављена гужва на бирачком месту.650 33. или су пак штампана лажна саопштења супарничких странака. обећавано je ослобађање од пореза за седам наредних година.0 160 100..883 36. странка гласови удео мандати удео Радикали 95.298 17. штампани су леци (пот- писани најчешће са .5 посто гласова и 66 места (41. службеницима je обећавана повишица (Исто: 341). дакле слободни и поштени. 68).6 Социјалдемократи 2. и 1908.181 0.6 Независне листе 1.Грађани“).958 6. y којима су ce клеветали супарнич- ки кандидати (Исто: 335). да су избо- ри 1906. годи- не. били су без сенке неправилности. У кампањи 1906.627 1. то je он- да омогућавало разне неправилности код гласања (вид. одржани 8. били чисти. Поповић-Обрадовић 1998: 167.0 Према: Топаловић 1975: 316-317.9 посто). преко којих ce уносила забуна међу њихове бираче (Исто: 318). y кампањи je бирачима свашта обећавано. И осмо. (Исто: 311). самосталци 36.3 посто гласова и 75 скупштинских места (46. Табела 1 Избори 1903.4 _ _ укупно 266. подела општинских пашњака. итд.6 Напредњаци 15.0 75 46.2 Либерали 47.644 3. Некада je на изборима ових неправилности било више. Такође.3 (+дисиденти) 8. уки- дање шумара. и 1905.3 Самосталци 88. a некада мање. септембра 1903.0 1 0. na и њихових пензија. lOO Срби 1903-1914 Седмо.3 посто). y кампањи за изборе 1903. na би око кутија било и no педесет људи. Радикали су освојили 38.9 (+дисиденти) 6. били негде y средини.400 100. Сматрало ce да су избори 1903. није ce поштовала одредба о највише пет присутних гласача y соби (ИЗ 1903. .3 66 41. укидање чинов- ништва.0 1 0. Рецимо.8 17 10. Топаловић 1975: 332).159 2. или су супар- ници клеветани.

834 30.8 посто гласова и 17 места..6 Социј a лдемократе 2.706 36. Самосталци су добили 38. Радикали и самосталци образовали су јединствену владу.700 8.један посто гласова и 1 место. Али.8 Либерали 44.0 посто гла- сова и једно место.1 Самосталци 107. Пашић предлаже краљу да распусти Скупштину и распише нове изборе. изборе спроведе заједнич- ка влада радикалаца и самосталаца (Карађорђевић 1969: 200. стран ка гласови удео м ан дати удео Радикали 88. краљ даје мандат самосталцима да они организују изборе.602 100. истица- ли своје листе само no варошима . године.4 посто гласова и ниједан мандат.0 2 1. кад радикали то одбију. те независне листе 0.2 посто и 16 места. и Han. Жи- војиновић 1990: 105. 169-170. јула 1905. јер га опозиција оптужује да je започео припрему нових избора недозвољеним средствима (вид. краљ позива Пашића да макар промени министра унутрашњих дела. напредњаци 8 . али тражи да.Демократија ÎOI либерали 17. због веће регуларности.6 (+дисиденти) 5.423 1. Либ.4 (+дисиденти) 6. 10.309 2.6 посто мандата).који су све до 1912.827 3.0 Према: Топаловић 1975: 328-329. Други избори.0 Напредњаци 23. не ве- рујући y његово непристрасно организовање.6 81 50. када je 1904.5 . Краљ ово прихвата. Нова.9 Коал.571 0.817 1.0 3 1. . социјалдемократи . напредњаци 6.0 160 100. Табела 2 Избори 1905.народњаци“) 15.4 посто гласова и 81 место (50.2 Независне листе 1. чисто радикалска влада Николе Пашића имала je тешкоћа да обез- беди скупштинску већину. 2. na маја 1905.503 0. такође су прошли готово беспрекорно. влада подноси оставку. Тјорђевић 1965: 167). - укупно 294.2 Сељачка слога 10.2 16 10.3 посто гласова и 55 места. либе- рали (од 1904. Стојана Протића.912 15. Поповић-Обрадовић 1998:185.2 55 34. између две странке обновљен сукоб.9 2 1. кад Пашић и ово од- бије. радикали 32.7 1 0.

Хомогена влада самосталаца има тесну већи- ну и љутиту радикалску опозицију. одржани су y атмосфери грчевитог настојања владе да добије скупштинску већину. чији су гласови били сасређе- ни. рецимо.068 0.9 посто и два. странка гласови удео мандати удео Радикали 157. 11.4 (+дисиденти) 1.7 посто и једно место. Опозиција ce жа- лила на владу да je вршила притисак на бираче да изађу на избо- ре.258 29.7 91 56. распуштају Скупштину да би на изборима дошли до скупштинске већине.238 12.9 посто гласова и једно место. влада подноси оставку. Либ.9 (+дисиденти) 851 0. како би ce повећао изборни количник и тако највећој странци обезбедила додатна предност код расподеле мандата. У Пироту je.0 160 100.857 42. затим. со- цијалдемократи 0. Радикали су. што самостално што y коалицији. 23. освојили 42. председник ошптине исцепао платно y владиној кутији. Трећи избори. Ови су избори. те социјалисти.9 1 0.6 _ укупно 369. 102 Срби 1903-1914 посто гласова и 3 места.1 Коал. премда не и непоштени. самосталци 29. и Han. Сељачка слога (блиска напредњацима) 3. да- кле.5 15 9.3 47 29. због неслагања са краљем y вези тзв.6 Независне листе 2.6 _ Социјалдемократе 3.6 посто гласова и 47 места. Априла 1906. Поповић-Обрадовић 1998:199.878 100. Такође je било примедаба и на тајност гласања.338 3. Поповић- Обрадовић 1998:197-198). 11. a кабинет образују радикали који.2 Самосталци 108. завереничког питања. на крају. народњаци (ранији либерали) и напредњаци.0 5 3.494 2. према наво- дима опозиције. тако да ce могао чути удар куглице о плех (вид.4 Напредњаци 29. јуна 1906.0 Према: Топаловић 1975: 346-347.1 1 0. Табела 3 Избори 1906. .512 8.381 0.3 Либерали 46.6 посто гласова и 21 место.6 Сељачка слога 9. били под оптужбама да су неслободни. 0.151 0.9 посто гласова и скупштинску већину од 91 место.

a напредњаци 4).5 . крајем маја 1907. и Han. a социјалисти су имали 0. али je таквих примедаба опет било. - Социјалдемократе 3.585 0. Поповић-Обрадовић 1998: 219).131 31.0 (+дисиденти) 370 0.0 .1 .8 посто гласова и остали на једном мандату.1 48 30. странка гласови удео мандати удео Радикали 175. године капитулира и заказују ce избори.8 1 0.0 160 100. Четврти избори. потрајаће три године. - Либерали 16. Табела 4 Избори 1908. - укупно 402. Иако je. марта 1908. захтевају- ћи нове изборе. самосталци су освојили 31. Либ. приликом реконструкције владе.6 84 52. Радикали су због слабе већине понудили коали- цију самосталцима.6 . хтела да сруши опструкцијом. коалиција народњака (либерала) и напредњака 23. маја 1908. Han- Me.684 100. кога je марта 1907.1 7 4. били су праћени са мање примедаба опозиције за злоупотребе и притиске него избо- ри 1906.449 4. Посебно су критикова- не манипулације бирачким списковима (вид.1 посто гласова и 84 освојена места (што je већина од 4 посланика).9 3 1.0 Према: Стојадиновић 1911: xiii. марта 1908. - Самосталци 125.6 Сељачка слога 2.855 2. Изборни исход био je сличан претходном: радикали су добили 44. опозиција обнавља опструкцију. овом захтеву удовољено.667 43.043 0.Демократија 103 Опозиција je била посебно огорчена на министра полиције Стојана Протића. одржани 18. 65. године.3 посто гла- сова и 27 места (од коалиционих мандата. Влада 31. уместо неколико месеци. што су ови прихватили под условом да један од циљева владе буде одржавање нових избора.2 посто гласова и 48 манда- та.870 0.4 Напредњаци 11.608 16. до јуна 1911.6 Независне листе 106 0.5 (+дисиденти) 1. Али заједничка влада.9 Коал.3 17 10. либерали су добили 13. Анексиона криза и други унутрашњи узроци отупили су наме- .

крајем године. 379.3 посто гласова и 32 места. слободнији од оних 1906. коалиција народњака (либе- рала) и напредњака 24. Либ. Пети избори. 104 Срби 1903-1914 РУ самосталаца да што пре иду на изборе. T okom Анексионе кризе y влади су били и напредњаци и либерали. што je довело до распу- штања скупштине и нових избора. Поповић-Обрадовић 1998: 237. и социјалисти 5.1 18 10.561 U - Либерали 23.6 41 24.0 166 100. заједно с дисидент- ским листама.3 2 1.8 84 50.2 5 3. Табела 5 Избори 1912.509 15.6 (+дисиденти) 18.2 Самосталци 114. Коалиција радикалаца и самосталаца распала ce 25.928 0.7 (+дисиденти) 5.3 7 4. a образована je нова чисто радикалска влада.0 Према: Топаловић 1975: 375-376.744 4. априла 1912. јуна 1911. држани 1. 72. no мишљењу опо- зиције.8 Социјалдемократе 24. и 1908. само- сталци 25. изгубила већину и опстала je само за- хваљујући уздржљивости самосталаца (који су имали y виду зао- штравање прилика на Балкану).8 посто мандата. Поповић-Обрадовић 1998: 232).4 (+дисиденти) 703 0. Радикали су.1 - Напредњаци 14.6 посто гласова и 91 место (од 166 колико je од тих избора бројила Скупштина) или 54.665 5. странка гласови удео мандати удео Радикали 182. били су.479 39. освојили 48.411 5. Ипак.701 100.9 9 5. али je и на њих било изве- сних примедаба.0 Коал.3 посто и два места (они су коначно одустали од секташке одлуке да .345 24.679 3. Указивало ce и на појаву подмићивања бирача да гласају за владине кандидате (Исто: 233). самосталци одлучују да влади изгласају неповерење.2 Занатлијска листа 1.7 посто гласова и 41 место. и Han.5 _ _ укупно 459. Тврдило ce да je многи председник општине пре- тио својим службеницима да ће имати проблема ако његова стран- ка y том месту не добије довољно гласова (вид. Но влада je после одметања једне дисидентске групе од четири посланика.

088 133 1908. 95. Злоупотребе власти.a они ce сматрају најспорнијим изборима y овом раздобљу. Почетком маја 1914.912 144 1912. Али.Демократија 105 своје изборне листе истичу само no варошима.223 197 119. 102. Стојан М. каже да опозиција треба да разликује меру свог неуспеха на изборима од мере изборне злоупотребе власти ([1908] 1911: 61).082 100 97. битно je утврдити y којој мери су . пре свега општинских. скупштина je распуштена a нови избори заказани су за 1.537 173 125. али често и превише паушалне и поткрешвене тек са два-три примера на анегдоталном нивоу (барем судећи no литератури y Ko­ joj ce инсистира на изборним неправилностима како би ce довела y питање демократичност ових избора. опозиција престаје са учешћем y раду Скупштине. због избијања рата. na су. али y којој мери. Протић. који je као министар унутрашњих дела највише нападан за изборе 1906.они који су спроводили изборе. и код ра- дикала и код самосталаца. 201.851 глас на селу.137 169 Када оцењујемо демократичност избора битна je ширина пропу- ста и злоупотреба и њихов утицај на изборни исход.326 116 53. уз 3.814 гласа y граду. Пошто су дисидентске групе радикала (са седам мандата) подржале Пашићеву владу. то није лако рећи. 158. Табела 6 Кретање гласова 1903-1912. (индекс 100 према 1903.256 100 1905. Ти избори. август 1914. Ако саслушамо и шта о тим примедбама каже друга страна . ради- кали стабилно држе власт tokom балканских ратова. захтевајући поновну изборну проверу народног расположења. освојили су no ман- дат y пожаревачком и подринском округу). вид. Поповић-Обрадовић 1998: 161-240). 176. реалније ћемо моћи да са- гледамо размере изборних неправилности. Пашићева влада даје оставку. овога пута добили и 20.143 93 113. . Утисак je да су примедбе опозиције често биле оправ- дане. Чињеница je да je неправилности y овом раздобљу било. било je на свим странама.687 82 1906.438 155 109.906 123 110.) Година Радикали Самосталци Напредњаци и либерали 1903.129 112 87. нису одржани.501 129 93.294 100 65.

l. ч(‘ М.10 l(|>№.ш1|.\'..iiiK n iiii!. C i v i m h . (Јгсаач Јанкпна^. M llX ilii.попут избора 1893.'(|.I. r >i. упркос позиву опозиције да ce обавезно уложе жалбе где год ce може.i.. Mii. i |> I'ii.1 > 111(1. I ’ лд 11 n o j O. ни- чим не ограничен претрес. Протић ce.i'i:iiii.M1IM.io iiitti.(ЦИ C. централна власт je била веома далеко од оне врсте изборног насиља које су вршиле владе под Обреновићима .i|i..1111.)!■ « i.i-i-.|[ пм .ili. 1 iim im -i i i i ».1.iacoea. али неправилности y основи нису одлучивале изборни резултат. Јова- новић ce y овом свом раду заложио. •■ >днј» im K. дата y контексту Јовановићевог нацрта новог скупштинског пословника (1907).).HIl! j ПООДАИЧКН ШД1ДДТК Предизборни оглас радикала 1908. којим je.tiiiiili. каже Протић. To значи да je. Ова опаска je. које држе и опозиционе стран- ке (Исто).iru . T p i. не слаже са оновременом опаском Слобо- дана Јовановића да „ми још за дуго времена нећемо имати потпуно слободне изборе" (Јовановић 1908: 54).1>«Л |1П ир M ii|i. већ много више од општинских власти.io 6 Срби 1903-1914 т јјш тш јш аш ш т ПОСЛАНИЧКИКАНДИДАТИ Наролне Радикалне Страпке за изборе народни. од 160 мандата била су на ма који начин спорна њих 43. u.iiiti ( г|>хнџ..1 КВАЛ1ГФЦКШ1АНН: I .l. Ha изборима 1906.х исслакикк иа длм IH мајл 1!И»Н. ч гм л . те злоупотребе утицале на исход избора.|ц i h 1 !]|.1.п.'о н ч а: 1.Д. Н оетац ј« лигге r. n i K » . требало унапредити и рад Верифика- ционог одбора на утврђивању оправданости изборних жалби. |1>1|гП1. алн he outa HV« onaj.о д т л л ц im (. . међутим.iili.IO. наиме. позивајући ce на то да „ми још за дуго времена нећемо имати потпуно слободне изборе“. . Такође. да ce онда макар новим скупштинским пословником обезбеди „слободан.t . којн добнје наћв Г>р»ј i. \ i i |i <'|. -. Спорна места пак нису долазила само због владе.i: .ii-M. T ü M iih . Избори нису били беспрекорни. растурани бирачки од- бори и слата војска на незадовољнике (случај Горачић. осим осталог.i. када су преузимане општине. I'm i v i l i . три четвртине скупштине изабрано беспрекор- но (Исто: 69).I.|| 11! 1џ > ■ i. „Ја не знам . 11.t М 11М Ш . . y коме ће ce све те злоупотребе и све те непристрасности моћи изнети на видело“ (Исто: 54-55). Ili> iü ir^iiL. Исто: 63-64). 1 .ii. C n i‘TO.o n iifi. Ilil MiH-dlhl.

али je тек постојао".Демократија 107 шта je хтео рећи г. na и самих странака који непрекидно притискају бираче да за њих гласају. међутим. откуда долазе и колика je тежина кога утицаја на бираче“ ([1908] 1911: 58-59).. са свим тренутним манама. спорити ни „системско учење“. Јовановић овом фразом“. y свима земљама. Слободан Јовановић ([1948] 1991a: 153). после уочених неправилно- сти на изборима 1906. и тако отклоњен макар део изборних ма- нипулација (то напомиње и Протић [1911: 63].. Закон. одговорио je Протић на опаску о „не потпуно слободним изборима“. „Мера утицаја државне политичке власти на изборе. и 69). сведена je на минимум. припремио предлог „измена y изборном закону уколико су ce оне могле чинити без мењања Устава' (Исто: 57). бољи и од француског (Исто: 59-60). . Но то побољшање закона.) У свакој изборној борби. због опструкције опозиције није y скупштини усвојено. али ту je баш утицај владин сасвим искључен“ ([1908] 1911: 62-63. поправљањем Закона о општинама. y нас. A y томе je српски изборни закон. осим само енглеске.. „али ми ce чини да она није добро промишљена. y коментару на свој текст из 1908). ако није и потпуно отклоњена самим законом. уведен непроменљиви годишњи бирачки списак. . односно унапређење система после уочених дисфункционалности. Сам Протић (1911: 56-57) наводи да je. Но сама чињеница да je опозиција оспоравала регуларност из- бора. „поред свихуставних ограничења Влада je још увек има- ла утицаја на резултат избора. Kao што за то раз- добље вели..) Велика je мана нашег изборног закона што није бирачке спискове обезбедио довољно јаким гарантијама. Она je y сва- ком случају мања далеко но ма које државне политичке власти y Јевро- пи. рецимо богатих људи или цркве y Француској. којим би ce „чистота избора и изборна техника join више усавршили“ (Исто: 56).показује да je проблема свакако било. He може ce. утицај тај није био пресудан. To друкче не може ни бити. (. из доцније перспективе. битно јесте како ограничити утицај власти на из- борни исход. Потпуно слободни избори! Шта je то потпуна слобода избора’ и где ње има? (. као министар унутрашњих дела.без обзира на то што je после тога ушла y владу . Питање je сад само какви су ти утицаји. вид. сматра Протић. Ипак je 1909. међутим. Оно што je. бирачи су изложени многим и разноврсним утицајима. рецимо и 1908. тешко да може да спречи сваку врсту утицаја.

1 5.0 1.3* * дисидентскалиста Такође треба подсетити да су и знатно старије и угледније демо- кратије онога времена патиле од сличних изборних неправилности . рукопис изборног кортеша који je већ исписан листић дао бирачу.2 4.3 25.9 29. Радик.9 3. Социјал- Напред. Једини услов je био да папирић буде бео. Изборни системи су ce с временом усавршавали.6 1912. no папиру или no начину пресавијања.4 1905.3 38.3 36.9 4. Гласање. договореним знаком. са већ исписаним именом кандидата за ког ce жели гласати. 38. io8 Срби 1903-1914 Табела 7 Избори 1903-1912. и Ост. масним прстом или на неки Други начин поквари што више оних листића за које посумња. по- готово оне од пре сто година. . Год.3 0. 1903.2 15.a ипак им ce данас не одриче демократски карактер.1 2. било je на папирићи- ма које су бирачи сами доносили од куће. 42. (удео гласова y %) Коалиц. Гласач je пресавијен папирић давао y руку председника бирачког одбора.9 16.8 0.3 0.8 6.6 0. 44.2 8. демок. Најчешће злоупотре- бе су биле или да корумпирани бирач напише кандидатово име са неким тајним. када оцењујемо раније изборе. Либер.6 12. y Француској. да су гласови за супарнички та- бор (вид. 44. Стога.0 1.5 8.1 0.).1 31.2 1908.0 3. приликом пријема папирића. ноктом. пре Првог светског рата. за изборне махинације y оновременим САД видети: Wang and Nittoli 2012: 18-27). Грол 1938: 235-236. 32.4 15. прстеном. ре- цимо. који raje убацивао y кутију.5 17. погрешно написано или испуштено слово y имену кандидата.5 4. либер. напред.2 1906. који ће онда страначки члан би- рачког одбора препознати код пребројавања гласова („кључ“ je Mo­ rao бити квалитет хартије или начин њеног пресавијања. какав параф на крају имена итд.0 3.7 6. ипак их морамо ставити y тадашњи контекст и самеравати тадашњим мерилима. или да председник бирачког одбора. Самост.0 0.

Либер.9 17 10.6 1 0. no уједињењу с неким пречанским политичким групама.1 1 0. 1903.2* * дисидентска листа Зато ce. - 7* 4.6 16 10. и Ост.6 .9 66 41. Ове две странке. регуларности итд.). узели име Демократска странка (1919). али и y поређењу с многим претходним.6 41 24. - 1908.4 3 1. . може закључити да ce. онда.8 2 1. 75 46.6 . i 0.6 . слободно може рећи да су избори 1903-1914. Павловић и Антонић 2007: 43.3 17 10.105-108). (број мандата и удео y %) Коалиц. И пошто ce. убрзано су ce идејно профилисале и све јасније про- грамски разликовале . на власт y Србији долазило бирачким куглица- ма.0 3 1. Ристић 1935: 179-180. Социјал- Год.4 5 3. напред.2 1 0.9 47 29.4 15 9. ипак ce може рећи да je y идеологији радикала било нешто више конзервативизма.4 81 50. - 1905.напредњака и либерала. a y идеологији самосталаца нешто више прогресизма („радикалне де- мократије“.9 2 1. Дорђевић 1997: 110).6 1 0.6 1 0. За њих je гласало око три четвртине изашлих бирача.Напред. Премда су идеолошке разлике између ових странака биле мање него између обе ове странке и пар- тија „старога режима“ . Приближних снага. без икакве ограде ce.4 5 3. 55 34. Они су то били и y поређењу са оновременим изборима y другим земљама (no шири- ни права гласа.5 48 30. na и потоњим изборима y Србији (поготово y раздобљу 1945-1989). демок.2 2 1.6 . првенствено на основу скупштинске већине обра- зовала влада. - 1912. Драгнић 1989: 86.0 18 10.0 7 4. либер.7 9 5.6 1906. Самост.радикали и самосталци. 91 56.Демократија 109 Табела 8 Скупштински састав 1903-1912. Такође. Батаковић 2012: 396). 84 50. 84 52. као што ce уочава из горњег прегледа.2 .поготово после 1918. A управо то je основно мерило постојања изборне демократије (вид. политичким слободама. видимо да су ce y овом раздобљу образовале две глав- не супарничке странке . које су потекле из истог корена. ове странке су ce. Радик. y раздобљу 1903-1914. кад су самосталци. без обзира на све недостатке. y . y целини били демократски (уп.

пораст броја бирача u гласача Избори Бирача Индекс Гласача Индекс Одазив 1903 503. Избори који су неслобод- ни или непоштени имају мали одазив.0 1912. Њихово доминирајуће супарништво y политичком пољу Србије наставило je да постоји и после 1918. несум- њиво показује поверење бирачког тела y исправност и смисленост избора. Рецимо. један од показатеља неслободних избора под кнезом Михаилом (1861.851 114 402.701 173 68. од око 3. 68 посто (1906). удео уписаних бирача који су гласали (табела 9) био je: 53 посто (1903). Протић 1911: 88). 110 Срби 1903-1914 раздобљу 1903-1914. na су ce. 574.).биле y коалицији. Када je пак реч о одазиву tokom избора 1903-1914. 70 посто (1908) и 68 посто (1912). демократске про- Чедуре и изборне исходе (Исто: 106-107). Тако je испуњен још један важан услов изборне демо- кратије за раздобље 1903-1914: плурализам u компетитивност из- борних такмаца и неизвесност изборних исхода (Исто: 44-45). услед обесмишљености гласања због надзираних избора и слабе скупштине.6 1908. „Уставност и демократију желела je огромна већина српског . као знак да бирачко тело прихвата страначку понуду. Join један показатељ демократичности je изборно учешће. У Београду je 1861. 328. 531.5 Према: Топаловић 1975: 316.9 1905. 346. (однос гласова радикала и демократа на изборима y Србији био je: 36:33 [1920]. 48:32 [1927].4 1906. 375.000 љу- Ди са правом гласа на изборе изашло мање од 400 бирача.684 151 Г" 70.878 139 67.392 109 369. Табела 9 Одазив на изборима 1903-1912. y складу с изборним исходима.530 106 294. 53:24 [1925]. док je ДО 1867. итд. 1903-1914.када нису могле да обезбеде јасну скупштинску већину . нав. надметале за наклоност бирача и освајање по- сланичких места y Србији (вид. све слабије учешће бирача од једног до другог гласања.746 133 459. 547. пао на испод 140 (Бошковић 1882:76-77. 358. Пораст излазности на изборе. 41:29 [1923]. na и. или су . 379. посматрани y низу. смењивале y влади. y Јанковић 1997:55). број изашлих бирача.602 111 55. 55 посто (1905). 1864.385 100 266. и 1867) јесте и пад излазности.400 100 52. 670.

амрта o n ran. рационалистички. итд.. 77. било je 33 посто људи 'V 'ih OHO! Mnpy upu« <mmi? 11. поредак обезбеђен ако демократију као „једину игру y граду“ прихвата доминантан удео различитих фракција друштвене елите.). 74. сгатгтп q u a n *""«• cni-1 «coni imimUemi одборс mtjejio ш више на бирачком списку него 1903. A.Демократија ill народа" (Живојиновић 1990: 115). просветитељски..3 посто [1927]. непрестано растао број људи који излазе на изборе. (рецимо: 75.).129).) неминовна. Сматра ce и да je демократски Предизборни оглас Самосталаца 1912. либерални и демо- кратски идеали (Српског књижевног гласника .) једино и најбоље решење (. из табеле 9 видимо да je y раз- добљу 1903-1914.).. Taj пораст je био двоструко већи од величине ширења бирачког " “ Ml I MW4 u. Она je за српску елиту била нераз- двојни део и садашњости и будућности. Ово само no себи доста говори о де. (.. списка .. na je на изборима 1912. пише Слободан Јовановић ([1937] 1991a: 535). У Србији je то било случај управо y раздобљу 1903-1914.8 осто ГВДШИГ [1925].. мократском легитимитету поретка. ОНРУЖНИ 0ДБ0Р. јер су .) претворили су ce y званичан културни модел Краљевине Србије“ (Ковић 2003: 377).. незаобилазна. „Западњачки. Висок одазив успостављен tokom овог раздобља благо je порастао a c m t iii n m n iimn затим остао стабилан и после 1918. Тако. било чак 73 по- сто више гласача него на изборима 1903. « hici« je JSopy ri аим U i To само показује да je занимање за изборе расло и да je све више људи UjAlipil Cil 01Ш 7ИВСHOBppi-CKfeRjj I ■îi JMmm umin«pnpain rimio a iccji убрзано стицало бирачко искуство. (. (. „Представници српске елите y демократији нису видели тек један од могућих политичких поредака (. тадашњи поредак ипак je био стабилан.С.4 посто [1923].) Скоро сви виђенији интелектуалци и умало све политичке странке називали су ce демо- кратама“ (Стојановић 2003:118-119.1912.. Демократија je била најпопуларнија реч y Србији за време владавине краља Петра. Иако je „борба радикала и самосталаца изгледала савременици- ма сувише заоштрена"... • пеамвАЈУ c e ha ђе.

Ковић 2003: 377).5 6 3. рекао je Ни- кола Пашић y реферату на партијском конгресу 1911.4 17 10. Само они су наставили да одбијају опште право гласа.9 Самоуправни органи 1 0.2 2 1.2 Свештеници 12 7. „Уставне тековине y Србији. они су ce разилазили само y пи- тањима детаљне примене.2 Занатлије 3 1.6 3 1.) 2000: 195. то су тековине Радикалне странке“.2 Индустријалци 1 0. 1905.4 18 11.5 Државни службеници 19 11.2 Адвокати 20 12.6 Друго 1 0. није могла заљуљати тадашње уставно стање“ (вид.5 2 1.6 Учитељи и професори 12 7. уп.1 Лекари и апотекари 6 3. сматрајући да ce преко .6 1 0. „Она их je запечатила и утврдила својом крвљу. и због тога њихова борба.9 3 1.6 49 30. који су остали „резервисани према демократским идејама“ (Стојановић 2003: 126). 1910. колико су драге и скупе Ради- калној странци" (уПетровић 1912:10).6 1 0.7 5 3. Табела 10 С астав скупштинских посланика no занимању (број мандата и удео y %) занимање 1903.112 Срби 1903-1914 »и једни и други веровали y демократију и y парламентаризам. својим многобројним страдањима и својим многобројним жртвама.9 4 2.0 Земљорадници 41 25.5 15 9.6 44 27. Тјорђевић 1994: 179.2 Инжењери 1 0.6 2 1.7 6 3. 327.7 2 1.напредњаци.5 15 9. Трговци 43 26. Батаковић (ур. У Србији никоме нису толико драге и толико скупе те слободе.9 41 25. Приврженост уставности и парламентаризму код водећих ради- кала били су чак издигнути y ранг страначке идеологије.6 40 25. Изузетак y привржености демократији били су једино представ- ници „старог режима“ .6 1 0. Сагла- сни y основним начелним питањима. маколико жестока.9 26 16.9 19 11.6 - Према: Топаловић 1975: 317.

na и нестанку поделе на системске и антисистемске странке. и 15. о тадашњој Срби- ји писали као о „гробу правде. напредњаци и либерали ујединиће ce. такође. без обзира на све некадашње поделе и омразе (Слободан Јовановић [(1948) 1991a: 15] каже чак да je. по- редак y Србији je несумњиво био демократски. Политика je пред крај периода [29. образован je удружени опозициони блок који су чинили самосталци. као странке која je била нај- љући противник ауторитаризма Обреновића и најчвршће подржа- вала официре-превратнике. Најзад. 358). tokom наше страначке историје. великој влади. пред изборе заказане за 1.] писала: „Србија je демократска зе- . заједно с радикалима и самосталцима (1914-1917. иако најмањи партнер y тзв. или између напредњака и радикала“). Никола Пашић je говорио ([1908] 1997: 582): „Наше слободе равнају ce са слободама y Француској и Белгији. Тјорђевић 1960).С. a тада су. који разлабављују законски поредак и производе друштвени хаос (вид. развалини“ или „измет-др- жави“ (Правда. 1919.Демократија ИЗ њега y парламент увлаче неодговорни друштвени елементи. и 1918). као о „државној руини. 18. Ипак. no оцени доминантног дела тадашње друштвене елите.“ И страначки независна штампа je поредак сматрала демократским. сведочи о извесном превазилажењу. Ha­ rne слободе равнају ce са слободама y републикама и y Енглеској. август 1914. као странкама „старога режима“. напредњаци и либерали. tokom рата 1914-1918. Ha врхунцу Анексионе кризе и напредњаци су ушли y владу националног јединства. нав. имали чак и премијера (влада Стојана Новаковића. A. личне и имов- не безбедности“. „између либерала и напредњака било ви- ше узајамне нетрпељивости него између либерала и радикала. Једина парламентарна странка која том приликом није ушла y владу била je социјалдемократска. мај 1905. фебруар . „Без обзира на честе и оштре критике власти. Демократску странку. y Стојановић 2003: 359. Напредњачки листови су. Коалиција између самосталаца. 11. Све то je још један показатељ до- брог правца којим je ишла консолидација демократије y Србији. законитости. самосталци. напредњаци нису били класична антисистем- ска странка. Љушић 1994: 399-401. напредњаци били чланови две коалицио- не владе. Део елите око ради- кала сматрао je да Србија no демократији више не заостаје за Фран- цуском или Енглеском. Такође. вид. октобар 1909. морала. септембар 1907. Циљ je био поразити радикале на изборима и образовати коалициону владу: споразум je предвиђао заједнички изборни наступ y 11 округа (Вучковић 1965: 191). марта 1911. . са напредњацима и либералима. Уз то. y исту.11. Такође су. Исто: 142-143).

коришћен je. али су социјалисти сматрали да ce радништво мора бори- ти како би његове одредбе оживеле (a и да ce формално уведе on­ ime право гласа.114 Срби 1903-1914 мља. оваква мањинска оцена тешко ce може узети као објективна. Када ce чује да ce y тадашњој Србији од 1903. Но будући да су напредњаци били до- ста уздржани и према самој идеји демократије. Део српске демократске елите умео je да .критикујући. то може да звучи страшно.ускликне како „ово није демократија“. додајући да je ипак „демократија нешто друго“. разне злоупотребе власти . y класичном парламентарном си- стему. y Скупштини или штампи. те осим y ретким приликама кабинет и не може да траје краће од че- тири године. y Стојановић 2003: 357). Но. Маљенац 1910). y Стојановић 2003: 391). затим. Свакоме je овде дано право да узме учешће y управи земљом“ (нав.није одрицао демократски карактер поретка. априла 1906). објективно и целовито. са просеч- ним трајањем од осам месеци (влада Саве Грујића трајала je тек 48 дана: од 1. За њих. Каткад ce тадашња наша демократија оцењује као слаба и због већег броја влада које су ce y том раздобљу смениле.y САД владу саставља председник. писао je Недељни преглед (14. поготово када су имали да га оцене трезвено. март 1910. Исти аргумент . као што смо видели y првом одељку ове одреднице. A. вид. y то време уопште није доживљаван као некаква велика ствар (a поготово не y смислу данашњег страха Европљана и Американа- ца од сваке врсте „политичке кризе и нестабилности"). са просечним трајањем кабинета од осам месеци. демо- кратизам je само no имену“. пад кабинета на континенту. већ само како ce она може боље обезбедити и. Али. својевремено и y комунистичкој истори- ографији.о „нестабилним владама“ y Србији и Југославији . ни тај критички део демократске елите . даље унапредити. до Слободана Јовановића и других демократских интелек- туалаца .од Јована Скерлића и само- сталаца. сменило 18 влада. У Францу- ској су забележене 104 владе y време Треће Републике (1871-1940). питање није било има ли демократије y Србији. Једино одрицање демократије тадашњој Србији заправо je долазило из напредњачких кругова: „Овај [демократизам .] који ce код нас на парад изводи. по- готово америчкој публици . нав. до 1914. Чак и антисистемски СДП je признавао (1908) да Србија има „демократски Устав“ (Лапчевић 1925: 24).С. као што лепо упозорава Хјуз (Hughes 1961: 19). a неке владе нису потрајале дуже од једног дана (максимална дужина трајања каби- . како би ce дисквалификовао наш тадашњи „буржоаски парламентаризам“. без обзира на такву реторику. марта до 17.

A. довољ- .„Србија није зрела за то“.С. Од укупно 18 влада 1903-1914.С. били су. овдашњег дописника париског Журнала {Le Journal. y Немачкој (пре Хитлера) осам месеци. a Никола Пашић y осам. Дакле. демократија y Србији 1903-1914. no преврату 1903. додата референца . y Француској осам месеца и десет дана. A.). Свакако да су претеране тврдње појединих странаца. од јула 1908. У пролеће 1907. као што домаћи савременици нису имали сумње да y Србији по- стоји демократски поредак. Али сама могућност да ce може претеривати y том правцу. ни страни. a да ce не буде исмејан. али je y свакој министар спољних послова био Милован Ми- ловановић (вид. била je. „коју Жиро наводи (Giraud 1938. године писао и посланик Велике Британије (Исто: 95). функционална и потпуно саображе- на захтевима демократске владавине“ (Батаковић 2012: 407). Честа смена влада тада je доживљавана као уобичајена појава y систему парла- ментарне демократије. После годину дана и првих избора. каже Слободан Јо- вановић ([1938] 19916: 454). да je Србија 1913. Јовановић [1937] 1991a: 535). попут Анрија Барбија (1874-1935). и аустријски и британски посланик y својим из- вештајима бележе поштовање Устава. Када je пак реч о Србији 1903-1914. међутим. исто). до јула 1912. „како речито показују редовни и врло детаљни извештаји (дипломатских . 1892-1944). „Када ce све сабере. док су ce кључне личности задржавале много дуже на политичкој сцени“ (Драгнић 1989: 130).) посланика y Београду из двеју узорно демократских држава . „По једној статистици". годи- не (Исто: 110). писао je аустроугарски посла- ник (нав. велики напредак y погледу слободе штампе и говора. била „најдемо- кратскија земља y Европи" (Барби 1914:176). y Италији (пре фаши- зма) пет месеца и двадесет дана“. y већини парламентарних земаља влада траје просечно мање од годину дана. y Живојиновић 1990: 93). Рецимо. „нове владе су често биле само реорганизоване. Слично je 1903. Дипломатски представ- ници Аустро-Угарске и Русије. године сменило ce пет влада. Коначно. y Србији je пред Први светски рат владала здрава политичка демократија“ (Драгнић 1989: 130). британски по- сланик констатује да Србија иде демократским путем од 1903. прилично квалификовани савременици то нису доводили y питање.Ве- лике Британије и Француске. и демократске изборе (Исто: 100-101). Стојан Протић je био министар y њих девет. после решења завереничког питања. врло скептични према идеји да ce y Србију пренесу демократске слободе које су постојале y Швај- царској . y својим извештајима Бечу и Петрограду.Демократија 115 нета пред Први светски рат била je три године.

2007: 77. на оалкону ce виде представници дипломатског кора но показује какав je углед српска демократија уживала међу европ- ским савременицима. унапређење изборног поступка . као што ce некад поЈедностављено приказује). Та- кође. либерала и напредњака (a no уделу гласова на прет- ходним изборима она je то могла. и6 Срби 1903-1914 Краљ Петар I y скупштини. вид. Павловић и Ан- тонић. већ je напредовао самоусавршавањем. Но политички систем ce поправљао. што показује и случај са увођењем непроменљивих годишњих би- рачких спискова (1909).тако- ђе би уклонило све сумње y изборну регуларност. 181-193). ако хоћемо да поредак y Србији оценимо y категорија- ма савремене политичке науке. које би подразумевале и учешће y влади странака „старог режима“. Демократија y Србији 1903-1914. до ефикаснијег кажњавања изборних преступа . слободно га можемо сврстати y ред потконсолидованих изборних демократија (вид. 107-108. он није био статичан („у комаду“. августа 1914. и допринело да губитници лакше прихвате изборни исход. . то би онда био важан корак ка потпуној консолидацији демократије y Србији. могли бити одржани и да je на њима победила већ образована коалиција самосталаца. Не би се безрезервно могла сматрати консолидованом првенствено зато што није прошло довољно времена да би ce извршиле више- кратне изборне смене на власти. табелу 7). Стога. Да су избори 1.од веће уредности бирачких спискова.

требало онемогућити штет- не одлуке“ (Поповић 1939a: 111). април 1918). која je и на Крфу прибегавала опструкцији. до 3. окупирана. парламентарна демократија y Србији je. a заједничким деловањем ова два чиниоца Црна рука je уништена 1917. за тадашње прилике.14. Када je Србија 1915. 1911). ако ce изузму одређене државе као на пример Велика Британија" (Драгнић 1989: 129-130).тајна организација Уједињење или смрт („Црна рука“. Скупштина je заседала и за вре- ме рата: најпре y Нишу (од 14. јула 1914. војска као установа није била ван сваке контроле владе и краља (доцније регента). октобар 1916. и 12. a нарочито опозиција.дела државне структуре над којом представнички систем нема уплив. Зато ce и може тврдити да ce демократија y Србији тога доба убрза- но консолидовала.9. Пошто ће о „завереничком питању“ и месту војске y политичком систему би- ти речи y одредници „Парламентаризам“. август . Најзад. Перовић 2009: 40). Постоје оцене да je то y случају Србије 1903-1914. била војска (По- повић-Обрадовић 1998: 110-118. октобра 1915). кад je no њеном схватању. има да узме сву власт y своје ру- . остаје и питање постојања резервисаног домена .мада далеко од савршене. У Србији су y деценији пред Први светски рат уставни либерализам и парла- ментарна власт начинили већи напредак него било где y Европи. Војска je и y ратовима остала под надзором уставних чинилаца - краља (регента) и владе. a да tokom ти х шест година влада није изашла изван оквира одређених уставом. те да „регент. ипак до- бро функционисала" (Батаковић 2012: 397). фебруар .Демократија 117 „Србија je y кратком историјском периоду направила велике кораке ка учвршћивању либерално-демократског политичког система. али. упоређена с најразвијенијим западним демократијама. Но нека новија истраживања показују да je та- ква оцена ипак претерана (Иветић 2013): унутар војске јесте обра- зована потенцијално врло опасна подземна официрска структура . 384-397. која je деловала no принципу ћелија. Стојановић 2003: 369-371. свакако имала јед- ну од напреднијих демократија y свету . „Упркос свим искушењима. Ta демократија je издржала искушења три рата. као једини пуноправ- ни представник српског народа. појавило ce тумачење из (крипто) напредњачких кругова да je „губитком државне територије прав- но престала важност устава“. a „народна скупштина није ce одрицала својих права. na на Крфу (28. овде ће ce само поновити констатација да je Србија.

да користи своје право анкете и истраге y административним питањима“ (Исто: 354). вид. Јанковић 1966: 340-341). вид. Каже ce. била ограничена.од 164 посланика из земље je изашло њих 123 (Вучко- вић 1965: 202-203. али да су оне биле само површински налепљене на неодговарајућу политичку. a да ce не деформишу или чак не пропадну. фе- бруара 1918. 12. Но проблем „имплантације нових институција“ y неку средину увек отвара „кључну теоријску дилему: да ли je демократија осетљива биљка Ko­ ja не може успевати кад ce пресели на друкчије тле од оног на којем je настала или je она. сведена на мали обим .чак и да није било покуса са многонародном Југославијом . Јовановић [1949] 1991a: 316-317). a једна од Пашићевих влада je пала y Скупштини (на избору потпредседника Скупштине. критичари преноса демократских институција на наше тло сматрали су да нови поредак не пристаје Србији. биле потпуно усамљене и брзо су одбачене. трансфер демо- кратије био успешно изведен" (Стојановић 2003: 347). Јанковић 1966: 330). међутим. И y раздобљу 1903-1914. коров који ce. може имплантирати на различите подлоге“ (Исто: 403. Стога je питање . чланове Државног савета. социјалну и културну основу (видети завршно поглавље y овом тому). гледано на дужи рок. навукле на себе . на том нивоу. рецимо.ii8 Срби 1903-1914 ке“ (Вучковић 1965: 205. или више чиновнике и јерархе. истина. услед ратних прилика и губитка државне територије. те институције уопште одржале на таквој основи. Но када je реч о институционалном утемељењу демократије y Србији 1903-1914. понекад ce наилази на мишљење да тадашње наше институције јесу биле демократске. ауторка на крају ове реченице упућује на: Hermet 1993: 176). Експатрирана скупштинаје на Крфу заседала и доносила законе. напротив. да je y Србији 1903-1914.утолико je била јачом и изразитијом њена тенденција да на себе пре- узме и што више развије контролу над радом владе. „Чињеница да ни y ратовима није ограничено ниједно право На- родне скупштине говори y прилог да je србијанско друштво било сазрело за демократску владавину" (Љушић 2008: 249). Влада и војска нису евакуисале судије Касационог и Апелационог суда.како би ce. no логици прогре- са. али јесу Скупштину . „Уколико je законодавна делатност Скупштине. која je сада постала изгледом као „оне сељанке које су. Такве идеје су. „политичка и инте- лектуална елита пренела институције и законодавство тада најде- мократскијих земаља Европе и да je.

Демократија 119 варошко одело. y Стојановић 2003: 413). јавним гласањем. Њу je од османске управе ослободи- ла руска војска y рату 1877-1878. свега две године. на основу ког je већина Бугара заправо изгубила пра- во гласа (ИБ 1991: 124). Тодоров 1938: 146-148. преко којих су терорисани владини про- тивници (ИБ 1991:259-260). антипарламентар- них режима. кретање. Затим јетудвогодишњи „Радославовљев режим“ (1899-1900. слично Тодоров 1938: 119-134). Дотле je y Бугарској од демократ- ских институција постојала само мештанска самоуправа. Свирчевић 2008: 34-38). За проблем пресађивања демократских установа својствени пример je тадашња Бугарска. нав. састављеног од серије враћања на снагу устава и демократских институција. 68). a кнез поставља министре уз потвр- ду скупштине којој министри и одговарају (Тодоров 1938: 44. слична оној y Србији пре 1804. најпре. Ауторитарни Унутрашњи изглед бирачке кутије (из српског стамболовисти поново ће бити на филма Ч етири килом етра на cam. међутим. осим осталог. y Уставотворној скупштини (1879) усвојен je устав којим je успостављен парламентарни поре- дак: скупштина ce бира општим правом гласа (мушкараца) на не- посредним и тајним изборима. Овакав устав je сматран „полурепубликанским" и „једним од најдемократскијих устава тога времена y Европи“ (Исто: 102. Захваљујући утицају либералних интелектуалаца. али су им понашање. ИБ 1991: 66). манири сачували све карактеристике њиних друга са села“ (Ш там па. назван no Ва- силу Радославову [1854-1929]). после чега je Устав суспендован и уведен лични режим кнеза (То- доров 1938: 53). и изборним цензом no имовини и образовању. ИБ 1991: 324-332). јули 1907. 1958) . али једнако ауторитарна варијанта стамболо- визма (вид. те њиховог поновног укидања и успостављања неког од облика ауторитарне управе. „фактичког диктатора" Бугарске (Исто: 254. (вид. ту су. Од насилних. Уследиће. Следеће године донет je изборни закон с посредним начином бирања. Поредак предвиђен уставом потрајао je. Његова власт je. нешто мање насилна. 6. пола века политичког хао- са. седам година (1887-1894) владе Стефа- на Стамболова (1854-1895). затим. почивала и на наоружаним фор- мацијама званим „Бугарска за се- 6е“ („БЂлгарил за себе си“).

ишао je уз знатне спољашње препреке. до 1923. нестраначким изборима (1938). који војска слама уз више хиљада жртава.од непоштених и неслободних избора. 7 ^ 7 Све y свему. међутим. и поред демократског почетка. који ће. na крваве репресије (1924).једна организација. прене- та већ развијена установа јаке скупштине. Бугарска tokom шест деценија које су следиле no доношењу Устава (1879) није имала ни- један период стварног парламентаризма који би био дужи од чети- ри и no године.баш захваљ ујући снази споја демократских идеја и продемократских структуралних чинилаца . демократију y Србији 1903-1914. доста je чудан за уобичајене стандарде демократије: Стамболијски уз помоћ наору- жане сељачке страже слама штрајкове и растерује опозиционе збо- рове. Да ли je слично било и са Ср- бијом 1903? Најпре. са којом Бугари до тада нису имали никаква искуства. од 1913. У Бугарску je 1879. пра- ћену свим врстама изборних и антипарламентарних махинација (вид. који ужива ве- лику подршку y ситном сељаштву. до 1918. не треба посматрати к а ° сепаратни историјски феномен (као ш то ce понекад чини y не- ким новијим монографијама о том периоду. све Д °к !903. видети заврш но погла- вље овог тома). до затварања бунтовног универзитета на годину дана (Тодоров 1938: 155-160). и последња запрека успостављању демократског no- . 120 Срби 1903-1914 власти 1903 1908. вођа Земљорадничке странке. те краљевом аутократијом (до 1943).ипак кретао напред. Taj то к јео тп о ч ео јо ш 1804. Од 1919. Тодоров 1938: 312-348). Стамболијског обара војска. до скупштинске већине долази поништавањем опозиционих мандата и тежи да страначки плурализам замени репрезентатив- ним организацијама сталежа (један сталеж . али ce . био повремено враћан уназад. a оно je и y Бугарској најбројнији слој. и овај режим. na и становништва. Таква „имплантација" вероватно и не може да донесе дуготрајнији успех. вид. na период споре обнове демократских институција (после 1926). Још једном ћемо гледати ауторитарну власт Радославова. Исто: 217-291). Али. Овако изражену нестабилност тешко je објаснити другачије до нескладом између пресађених институција и поли- тичке културе елите. на власти je Александар Стам- болијски (1879-1923). већ као саставни део и врхунац претходног стогоди- шњег развоја демократских установа y Србији. бити пресечен државним ударом и укидањем Устава (1934). приредивши читаву серију недемократских ме- ра . потом je уследио један покушај устанка (1923). премда има потпору већине. a он бива зверски убијен.

демократске институције из 1903-1914. децембра 1815). већ и стварних потреба друштва. Србија од 1804. скупштине су ce. која je сазвана како би народни представници потврдили споразум Милоша Обреновића и београдског паше Марашлије. до 1825. изграђује управу. Ту ћемо видети да истин- ски друштвени корени Скупштине 1903-1914. наводно. . Оне су би- ле врста револуционарног конвента.Демократија 121 ретка није савладана. (са паузом 1813-1815) има врсту представничког система (мада још не и изборног. ове скупштине „имају обележје народних. y ко- јима учествују народне старешине из нахија и кнежина. нормално израсло др- во које je најзад дошло y прилику да може слободно да рађа. на пример. дакле и под Милошем. na дакле не само споља индукованог развоја. разрезује порез. једино и може градити друштвено и еко- номски утемељена демократија). У том смислу. који поставља војне и цивилне старешине. та je традиција ипак била сасвим пристојан основ за постојаност и квалитет демократских институција 1903-1914. развој демократских установа y Србији био je учинак не само спољних утицаја. Брашић и Митри- новић 1937: 3-15). и без избора. поготово што je та баштина била учинак и унутрашњег. Отуда. о разлици у: Грол 1938: 12-13). шаље депутације на страну и суди старешинама (вид. Премда нису самостално доносиле важније одлуке. Дакле. на ко- јима ce договарало о пореским задужењима no нахијама. Ha „вели- ким“ скупштинама пак. To можда и није особито дуг период y поређењу са сличним установама (мада ограниченијег права ma­ ca) код. Иако са- зиване y ратно време. постоје још од 1804. некакав „погрешни калем на стра- ном телу“ већ. И након Другог устанка установа скупштине на- ставља да живи . Још tokom Првог устанка одржано je четрнаест скупштина. нису само играрија провинцијалне елите која опонаша елиту из ме- тропола (где ce. Али. Холанђана или Скандинаваца. године.почев од Скупштине y Црнућу (19. ако останемо при истој слици. године одржано je 18 „обичних" скупштина (Исто: 19). a не војводских скупштина“ (Љушић 2008: 78). као 1804-1813. доноси законе. Између 1820. биле су објављиване важне одлуке Порте о Србији и тражена званична народна подршка за већу аутономију од Цариграда. „спонтаног“. и 1832. успешно одржа- ле као главни извор легитимности српских власти и као основни начин општења Кнеза и народа. Британаца. Ово ћемо можда најбоље разумети ако ce подсетимо претход- ног развоја установе скупштине и избора. a да корени скупштинских избора држаних широким правом ma­ ca сежу још од 1825.

Три или четири мала села послала су no једног депутата. После тога. Исто: 143). преко 500. или Јунске (12. на пример. 1. Овде треба још једном нагласити да ce tokom прве половине 19. средња no једног. Од 1830. већ су били опуномоћени да пред- стављају свој крај и на наредним скупштинама (укључив и Велику скупштину јануара 1827. јуна 1835. бира- ло се преко 700 депутата. маја 1825. фебруар 1835). само Београд по- слао je шесторицу. за Спасовску скупштину 1837. Прва скуп- штина са изабраним посланицима одржана je 27. „србијански сељак. не само што je много полагао на установу скупшти- не. Начин бирања посланика за Велику народну скупштину y Крагујевцу (24-28. Право саслушања скупштинарских жеља и саветовање владе са њима он je тумачио као право равноправ- ног саодлучивања y управљању земљом" (Милићевић 1964: 82). (. од чега шест великих (Брашић и Митриновић 1937:29-47.. Они нису били само послани- ци за Мајску скупштину 1825. y Београду 264 (Кандић 1960: 146-148). вид.бира ce највећи део посланика (уп. јануара 1830). јун 1839). Милићевић [1957] 2002: 97).) Избор није вршен једног дана y целој земљи. до 1840. којима je могло присуствовати и no 600 људи (Исто: 147). Избори посланика вршени су на локалним скупштинама. године одржано je 16 скупштина. за поједине значајније велике скупштине .. сазване да ce донесе Устав. већ je и предвидео много већу вредност њеној дотадашњој улози. Од 1830. Депутати су бирани на нахијским скупштинама. године посланици добијају и пуномоћја (Љушић 1986: 210).. a y тој кризи значај скупштине почиње да расте. „по- стао je знатно више демократски“ (Исто: 143). на Петровској скупштини. (Кандић 1960. Љушић 2008:187-188).142). за Фебруарску 1839. a већа села и паланке и више од једног. године добија и своје изборе. 122 Срби 1903-1914 Скупштина након 1825. века скупштина y Србији заснива и полако развија као израз аутен- . a њихов број зависио je од величине нахије. Тако. но што је она y стварности била. већ y времену од два месеца имале су ce кнежинске скупштине постарати да га изврше y својим општинама“ (Ристић 1935: 9). Брашић и Митриновић 1937: 39-40). одржане због Милошеве оставке . Због редовности држања ску- штина и Милошевог јавног показивања да му je стало до народног мишљења (рецимо. To je већ доба кризе Милошеве аутократске управе. године. . За Сретењску скупштину 1835. Брашић и Митриновић 1937: 38.попут Сре- тењске (2.

и то из три раз- лога. једва умирио (Исто: 56-57). Четири килом етра на cam. новембра 1858). постаће права „револуционарна скупштина на француски начин“ (Јовановић [1912] 2005: 48).) Окружни и срески на- челници ће противу ограниченија слободе бирања пазити“ (Брашић и Митриновић 1937: 54).Демократија 123 тичних политичких потреба „друштва слободних сељака“ (Љушић 1998: 18). тада и сам y опозицији. сазива- ли Скупштину y години дана четири пута“ (Милићевић [1970] 2002: 314).. Она ће показати потребу народа . без јасног и поновљеног признања скупштине нема ни легитимне (утврђене) власти.између Скупштине y Крагујевцу (28. јула 1843) и Светоандрејске скупштине (почела 30.много пре првог. ради учвршћења своје власти. A када je затим настала једна празнина y одржавању скупштина . na их je Тома Ву- чић Перишић. И кад већ говоримо о институци- оналним и идејним темељима демо- кратије 1903-1914. За Скупштину y Топчи- деру (4.ка- ко сељаштва тако и варошана .. a да још нема значајнијег егзогеног индуковања посред- ством домаће либералне интелигенције школоване на страни. Ha Петровској скупштини депутати су напа- ли Савет што пет година скупштина није сазивана. A Светоандрејска скупштина.за редовним и јаким представничким телом и постати отелотворење идеје народне суверености y Србији. Иако скупштине нема y Уставу из 1838. године. после Вучићеве буне 1842/43. 1958) . октобра 1858). Закон о Народној скуп- штини (28. поред осталог каже: „Свака општина може без изузетка сваког Србина y Србији рођеног из своје средине на ову скупштину послати. Дакле. одржана после следеће велике паузе.. из 1870. одржана je само једна. јуна 1848) . који има улогу изборног закона . no коме je „Уста“ бирачке кутије (из српског филма она бирана. треба рећи да je један од њених најважнијих историј- ских фундамената управо Светоан- дрејска скупштина.) су. Пе- тровска скупштина (29. (. наш je први скупштин. године.из историјског тока видимо да ce то показало као кобна погрешка власти која je хтела Србијом да влада без скупштине. Прво. За те скупштине влада већ доноси на- рочити распис о начину избора депутата. јуна 1843) y распису ce.. „уставобранитељи (.

без обзира на имовно стање. ова скупштина преузела je функцију представничког тела која произилази из права народне суверености. децембра војска два пута креће на Скупштину. уједно. a затим. и њено ce ми- шљење тражило о свима важнијим предметима..активно бирачко право имао je сваки пунолетни грађа- нин (мушкарац). [1920] 1988: 86). попут конвента из „јакобинске Фазе Француске револуције“ (Батаковић 2001:123) изјавити непове- Рење y све саветнике и министре. „тешко ce може наћи примера да je која народна скупштина била тако потпун господар земље. те захтевати смену свих кметова (Милићевић 1964: 99-100. .. 10 децембра. Милош ће tokom две године своје друге владавине (1858­ 1860) опет гледати да скупштину врати y старе оквире саветовања кнеза с народом. треће. Батаковић 2001:124). која je имала тај политички престиж који je Савету оскудевао“ (Јовановић [1908] 1990: 27). Друто. тако суверена. када ce очекује интервенција војске из касарне преко пута Скупштине. A најлепше од свега je што je то била скупштинска „револуција без крви“ (Драгнић 1989: 76). како je била Свето-Андрејска скупштина од 1858. заиста je „као из Француске револу- ције (Бешлин 2005: 358). руковођена либералним патриотима. Истина. ова скупштина бирана je с вероватно најмање ограничења y односу на све наше скупштине y 19. први изборни закон. Но ипак.ноћ после те одлуке. „У политичкој историји Србије као Кнежевине“. Продановић 1936: 124). нити je ијед- на друга скупштина са већим политичким тактом посведочила више умерености y употреби своје власти него што je то показала Свето-Ан- дрејска скупштина“. године и нема извештаја о изборним злоу- потребама власти . док ће Михаило (1860—1868) настојати да од скуп- штине направи само кулису за кнежевску аутократију. (. 124 Срби 1903-1914 ски и. Избори су оба- вљени 16. осим слугу (вид. новембра 1858. И. веку . „скупштина ce редовно сазивала сваке треће године. као и прогласи- ти за новог кнеза Милоша.) Савет није имао довољно ауторитета за вршење законодавне власти. Бра- шић и Митриновић 1937: 58. вели Владимир Јовановић ([1920] 1988: 87). али je зауставља наоружани народ.дакле. или када 12. Она не само да je од кнеза затражила оставку . Ta ће скупштина објавити и привремено преузимање врховног заповедништва над војском. били су сразмерно поштени и слободни. a народ прави барикаде no Београду (Јовановић 1872: 215. Зато ce о свима важнијим предметима морала саслушавати Народна скупштина.

(уп. да утврде разлику између поштено и непоштено спроведе- них избора. Стога су они и могли да успостављање демократије 1903-1914. no убиству Михаила (1868). Дало joj je оно што je скупштина већ реално имала. Тако je. 1886. године има пери- одичне. чак и y таквим условима. несумњиво су без икаквог притиска власти били. тако. Kao што je већ речено. ипак je бирач- ко тело. имали довољно прилике да стекну искуство. редовне и ванредне. Но. и томе придодала надлежности око којих je y друштву постојао консензус . (уп. када посматрамо брзину развоја демократских уста- нова y Србији пре 1903. Јанковић 1997: 436. које ce. тек 1903. вид. на некима су били слободни да бирају no својој вољи. сусре- ло с демократским установама . Бирачи су. ако je. као и од 4.Демократија 125 Како су влада и савет испражњени од моћи. Мада y „уставном подземљу“. Од избора на којима ce јавно гласало (до Устава из 1869. да науче сво- ја изборна права (радикали су на томе инсистирали. изборе. умело да гласа другачије од воље власти. наводно. избори од 30. Драгнић 1989: 84). Тих 26 избора . 1883. na чим joj je Устав из 1869. 1877. Влајковић 1988: 16­ 17).1875. Драгнић 1989: 85). године. без обзира на то што je није било y Уставу из 1838. као и no њему). између избора слободних и избора неслободних. Јанковић 1997: 436. Треба приметити да ce скупштина до 1869. y тих 26 избора. показала као нужна установа друштва. Исто: 143. године. 146). оних слободних било и мање него избора на којима je власт наметала своје кандидате. Ha крају. на пример. Ha некима од тих 26 избора бирачи су били под притиском власти. године то омогућио. новембра 1880. требало би да имамо y виду да су . до устава из 1869. To су већ дваузастопна на- р аш таја који имају гласачко искуство. И то: седам избора од 1858. дочекају с капацитетом демократски сасвим довољно култивисаних бирача (уп. Намесништво просто Уста- вом (1869) системски легализовало скупштину. и 1893. чак и слаба скупштина постала je друга установа поретка.наспрам неким савременим оценама о слабој политичкој култури бирачког тела. тринаест no уставу из 1869. почела ce убрзано развијати. то ce догађало на изборима 1874.ипак je сасвим довољно за изград- њу солидне изборне културе код бирача. де- цембра 1888. Важно je да ce join нешто уочи: Србија од 1858. четири no уставу из 1888. институција скупштине и избора успешно je пустила корене. и два no уставу из 1901. y тих 26 изборних борби.редовно учешће y законо- давној власти и највише пореско овлашћење.

морао да клекне пред султа- ном. a то je значило да га Србија не може мењати без одобрења Русије и Турске“ (Мило- вановић [1890] 1997: 152). године српски кнез Александар Карађор- ђевић. све до 1905. Треба ce сетити да je још 1846. Продановић 1936: 140. Такође. са аутократ- ским политичким поретком. била je уверљиво оруђе за претње конзервативаца којима je заузда- вана Светоандрејска скупштина (вид. Устав суспендован. као једна од доцнијих гарантних сила „Турског устава“. Русија. било без устава (осим y кратком раздобљу 1876-1878). „Taj хатишериф сматран je као саставни део уговора између Русије и Турске. a дру- ги ауторитаризам династије Обреновића (до 1903). Аустрија. главна сила заштитница Србије. Тако je. да није било два важна ограничавајућа чиниоца која су деловала против развитка демократских установа код нас: једно je вазални положај Србије према Османском царству (до 1878). Ово важно спољно ограничење демо- кратских потенцијала Србије најбоље ce може видети no судбини Сретењског устава. Такође. Тада je Француска спречила аустријску интервенцију y Београду (Јовановић [1920] 1988: 87). приликом посете Цариграду.126 Срби 1903-1914 потребе друштва и повољни структурални чиниоци могли веро- ватно и раније да доведу до успостављања парламентарног поретка y Србији. ни њему гарантне силе то нису дозво- лиле. до 1908. Љушић 1994: 231). Њима ce Устав чинио као одвећ „републикански и револуционаран" (Продановић 1936: 64. јер су аустријски топови били на стотинак метара од Терази- ја. слаба скупштина била je прејака за Турску. који je донела скупштина y Крагујевцу (2. tokom целог 19. Иако je он само писмено утврдио тадашњи положај скупштине. била део једног анахроног царства. Када je пак кнез Михаило желео само- стално да донесе нови устав. која je.увер- љиво. била je и сама. Србија дуго није лако могла да добије демократски устав. Стога га српски либерали нису ни сматрали уста- вом y правом смислу речи (вид. као својим сизереном. без устава и скупштине. на смену са Аустријом. Порта je протестовала . фе- бруара 1835). препоручивши му да жељене измене изврши законима (вид. после само две недеље. које je и само. и пољуби му папучицу (Милићевић 1964: 24). Поповић 1939a: 20). века имала снажан уплив y српске послове (Јовановић [1912] 2005: 52). 1838. Србија je морала да чека да устав добије од Турске. јер je све до 1878. Но. и таква. Милићевић 1964: 85) . хатишерифом. „Турски“ устав пак уопште није предви- ђао скупштину. Јовановић 1872: 504-505). a 40 дана доцније и укинут (Љушић 1986: 148). године. апсолутна монархија. Ру- сију и Аустрију.

да je један либералан устав. била ближа Бечу него Београду.455 војника и полицајаца. године. (. јуна 1862. радила je под опсадом. После пораза y рату с Јапаном (1905). имала војску y Београду. С друге пак стране. ауторитарног суседа. Русија je имала много ма- ње снаге да ce меша y балканске послове и заштити Србију (Јова- новић [1936] 1991a: 521. Taj протест могао je изаћи на зло. Ср- бија je практично била опкољена . јер je Турска до 1867. y „Косовском вилајету" ауторитарне Турске. Турско разорно бомбардовање варо- ши 5. с представничким телом и поделом власти. године одлучило да Србија самостално изради своју конституцију. министар спољних посло- ва Алојз Лекса фон Ерентал и начелник генералштаба Конрад фон Хе- цендорф.) непрестано вукла на своју страну" (Јовановић [1936] 1991a: 519). све до 1912. Ha северу и западу стајала je непријатељска и антидемократска Аустро-Угарска. вид. [1957] 1991a: 155). „Од 1906. на југу. 1903-1912. године кључну улогу y спољној политици Аустроугарске имала су два отворена непријатеља Србије. Србија ce .. те je тражен дипломатски начин да ce томе некако удовољи.Демократија 127 и против Михаилових „органских закона" од 17. августа 1861. a не повреди национално достојанство (вид. a на истоку je била непоуздана Бугарска. го- дине . године“ (Ковић 2013: 146.Закона о Скупштини и о Државном савету (Миловановић [1890] 1997: 156).њена демократија. Ту помало бизар- ну околност ..) Ерентал и Хецендорф су од 1906. Љушић 1994: 263-265). демократ- ски поредак y Србији морао je да ce носи и са озбиљном државном угроженошћу која je долазила од моћног. године показује колико je та опасност била озбиљ- на .. наспрам 250 српских жандарма и милиције (Христић [1923] 1983: 187).. Када je услед Царинског рата (1906-1911) наступила Анексиона криза (1908-1909). простирала ce ка-унд-ка „интересна сфера“.треба имати на памети ка- да судимо о брзини утемељења и развоја демократских установа y Србији пре 1903.турска посада броји 2. да би коначно сви детаљи војног уништења Србије y Бечу званично били разрађени y току 1907. године. и 1908. Милићевић 1964:189-190. јер ју je „Аустрија (. када je реч о раздобљу 1903-1914. исцрпно у: Митровић 1981: 70-85). правили нацрте мирног инкорпорисања или окупације Србије и њене поделе с Бугарском. Па чак и када ce Намесништво 1869. знало ce да Турска очекује његово фор- мално подношење на увид. која je. формално морао да иде на увид сили која сама има безуставни и аутократски поредак .

Но. министар спољних по- слова 1908-1912. на врхунцу Анексионе кризе (1909). поготово код инте- лигенције. Демократска Србија предмет je исконске мржње ауторитарне Аустро-Угарске баш зато што својом слободом привлачи њене поробљене грађане . A.). године наглашавао да. Ако би Аустро-Угарска приступила „истинском либералном и демо- кратском преображају“. „По писању аустријске штампе“. као и да ослобођење српских крајева од туђинске власти најбоље може да изведе управо уставна и либерална Србија (вид. објавио y Лондону. 96).била je основна по- рука Владимира Јовановића енглеским читаоцима. говорило ce y круговима српских либерала (Прода- новић 1949: 128). није размишљао да суспендује демократију. и премијер 1911-1912. овде проблем није Србија.128 Срби 1903-1914 нашла пред реалном опасношћу од рата или уласка окупаторских трупа Двојне монархије на њену територију. владало je вишедеценијско уверење. a напуштајући тај пут. на енглеском. Аустрија je могла ићи на Солун само преко Србије. Јовановић [1948] 1991a: 91. која чак нема ни намеру да ce демократизује (Yovanovitch 1909: 17). нико озбиљан y Србији 1903-1914.a то би подразумевало да ce y њој изврши „укидање сваке врсте нарочитих привилегија и успостави конфедерација слободних народа. када je реч о сло- бодама и демократији. „изгледало je да ce y аустријским војним круговима не сматра више да пут за Солун води преко Новопазарског санџака. пише Јовановић . Јер. каже Слободан Јовановић ([1936] 1991a: 522). y којој je посебно нагла- сио недемократски и антилиберални карактер Аустро-Угарске. да наша „спољашња слобода“ свог најбољег савезника има y нашој „унутрашњој слободи". С. no узору на Швај- царску или на Сједињене Америчке Државе“ . На- против. Владимир Јовановић je. „Италију je успела да уједини управо она италијанска држава која je једина имала устав“. и поред тако тешких спољних околности. По Милова- новићеву мишљењу (Милован Миловановић. И Јован Цвијић je 1907. Аустрија je стално погор- шавала односе са Србијом зато да би y даном тренутку имала спреман повод за рат“.тада невоље y овом делу Европе не би ни било. . књижицу Блискои- сточно питање u пан-немачка опасност. већ импе- ријална политика Аустро-Угарске која „наставља да одржава стање ривалства и непријатељства раса“ како би „користила једне као ору- ђе за поробљавање других“ (Исто).

„Миха- ило je гледао нашег сељака са сажаљиве висине једног мађарског или влашког спахије . Михаило (владао 1839­ 1842. Србији њена демократија. без обзира на опсадно стање. румунске аристократкиње.он je имао спахилуке и y Мађарској и y Вла- шкој“ (Јовановић [1923] 2005: 67). дакле. To je још један показатељ снаге овдашње демократске политичке културе y сусрету са спољашњим изазовима. A по- што су сељаци били гро српског народа. Милан (владао 1868-1889) и Александар (владао 1889-1903) . и 1858-1860).пошто су га родитељи занемарили.a која je затим снажно утицала на формирање најпре Михаила Обрено- вића. попримио велепоседнички. то те- шко може бити разлог за остале Обреновиће. надајмо ce чврсто. сељак je готово роб и она мора y блиској будућности претурити преко главе знатне економске и политичке кризе.Демократија 129 „врло je важно што je Србија y том погледу одмакла од свих околних држава. култур-расистички став према сељаштву.били y тој мери одбојни спрам уставности и парла- ментаризму да су y њиховом потирању често ризиковали власт. без лабавости и слобод- њачког разметања“ (Цвијић 1907: 361). демократски покрети су тек почели. na je . старој бирократској и полицијској држави. ограничавајућег чиниоца no демократски поредак. Што ce пак тиче другог историјског.Милош (владао 1815-1839. тада код нас. y Аустроугарској. углавноме изишли из тих криза и стабилисали ce. веровало ce. даје знат- ну предност над непријатељима или супарницима. A ko je за Милоша могуће објашњење необразованост и ауторитарна култура османске управе y којој je формиран.што их je Милош почео да купује . нав. бо- јарскога система. y Румунији. У том демократском правцу Србија ће ce не- сумњиво и даље развијати. Ми смо захваљујући сретном историјском развитку. о којима je често говорио „са омаловажавањем и презиром“ (Калај 1976: 804. Део објашњења сва- како лежи y ауторитарној култури власника румунских (влашких) и угарских велепоседа . y Бугарској су y стању инкубације. tokom његовог пребивања y емиграцији (1842-1859). династије Обреновић. Александар je . и она мора проћи кроз демократске кризе кроз које смо ми прошли с много напора и доста штете за наше спољне интересе. и 1860-1868). y Јанковић 1997: 169). Милан je доцније такав став заузео и према својим поданицима. која je од њега направила „размажено и запуштено бојарско дете“ (Јовановић [1925] 2005: 95). необична je исто- ријска контингенција да су сва четири владаоца из ове династије . треба очувати. na и живот. И Милан je под упливом мајке. na je.

на крају и пострадала од истог оруђа које je тако безобзирно и сама употребљавала: „Кад су краљ Милан и краљ Александар“. a затим га опет вратили.уз неразумевање и ниподаштавање демократских тежњи сопственог народа . при чему су два устава укинута.био подизан као да ће постати аустриј- ски коњички капетан. под снобовским изговором . a не легитимитет ин- ституционалног поретка. упорно настојали да Србијом владају безусловно и неограничено. Иронија историје je да je династија. нестабил- ним и несигурним. исти устав најпре октроисали (1901). „употребили подофицирску школу за извршење државног удара 1.типичним за импортовану ситноплемићку културу Средње Европе . Успеси народне (сељачке) војске y балкан- . и посветили неколике официре y план противан Уставу. a не српски краљ (вид. 130 Срби 1903-1914 растао као усамљено дете . y институционалном смислу. итд. укључив и ону политичку. a камоли поштовао. ' Обреновићи су. пише Владимир Јовановић ([1920] 1988: 502). na tokom једне ноћи укинули (1903). Ва- сић 1925: 27). пророковано им je да ће ce њихова ’преторијанска’ политика на њима самима једног дана грозно осветити. Отуда су демократске снаге y Србији доживеле 1903. они су иначе динамичан политички живот чинили. како би поништили за- коне и сменили сенаторе. Алексан- дар Обреновић je за десет година извршио шест државних удара и оборио укупно дванаест кабинета (свега три су пала y Скупштини). Такво играње с поретком и његовим установама . најзад je могло Да до5е до функционалне интеграције и несметаног поистовећива- ња грађана и установа. a два октроисана (Бар 1907: 89. Обарали су не само владе већ и устав (1894) уводили лични режим (1897-1900). Одбојни за истинске потребе „друштва слободних сељака (1835-1878)“ и „друштва сеља- ка-грађана (1878-1918)“ (Љушић 1998: 18). Политички систем добио je демократски ле- гитимитет сељачки народ добио je „своју“ државу. Тако ни он није дубље познавао. априла 1893. и несретни краљ Александар ето je дочекао да главом плати ту политику“. годину као време коначног ломљења последње спољне препреке за слободни развитак демократије.тешко да je могло да изађе на добро чак и no саме Обрено- виће. чији je главни извор моћи требало да буде лојални војни естаблишмент. оби- чан народ и његову традиционалну. сељачко-демократску културу.да имају посла с примитивним и дивљим „сел>ацима“. тако. Јовановић [1929] 2005: 118-119).

био je. Г л ас Српске ак ад ем и је n ap ­ ne u у м е т н о с т и . читаво столеће доцније. tokom државотворног покуса с Ју- гославијом и политичког огледа с једнопартијским социјализмом. No 16. слично и Милићевић 1982: 631). истовре- мено. прилози и с т о р и ји л и б е р а л и зм а od к р а ја X V III do cpedune X X век а. За разлику од претходних ратова (1876. A тријумф над аустроугарском војском. na до 1918“ (Де- дијер 1972: 347. 109-131. . и y временима регресије. исто и Поповић 1939a: 110) над средњоевропским култур-расистичким ауторитари- змом (вид. на својим леђима издржало je тешке ратове од 1912.] (2000): Н о в а и с т о р и ја српског n apoda. демократија y Србији доживела вишекратну регресију (1929. стр.(2001): „Јеврем Грујић: обзори слободе“. избори. ур. Батаковић. врхунац столетног процеса демократизације. али и почетак једног новог раздобља y коме je. „Сељаштво ce осећало слободно y својој држави. Душан (2012): „О парламентарној демократији y Србији 1903­ 1914: странке. и 1885). Taj симбол. у: Л и б ералн а м и са о y Србији. Ова деценија демократије y Србији (1903-1914) била je. Тјорђевић 1956: 108. Београд: Центар за унапређивање правних студија и Friedrich Nauman Stiftung. Слободан Антонић Одабрана библиографија Бар. истакао као одличан борац“ (Ђор- ђевић 1989: 54). сада ce сељак „интегрисан са својом државом. [ур. она je остала и данас. Београд: Наш дом . y симболич- ком смислу. . Тријумф Србије над Османским царством био je. Душан Т. CDXX. 391-408. политичке слободе". Београд: Штампарија Нови покрет. „Победоносна де- мократија ослободила je државотворне енергије" (Тјорђевић 1985: 125). Јовица Тркуља и Драгољуб Поповић.Демократија 131 ским ратовима добар су показатељ тог поистовећења и легитимно- сти. и 1945). том. tokom рата 1914-1918. завршна победа српске демократије над источњачком аутократијом. важна победа „ср- бијанске сељачке демократије“ (Дедијер 1972: 347. 110). стр. Но. na и идеал. златн а деценија остала je сим- бол историјских тежњи српског друштва ка демократском самоуре- ђењу. Батаковић. такође y симболичком смислу.L’Age d’Homme. Андре (1907): М а јс к а р евол уц и ја y Србији.

Они нису правовремено схватили далекосежни значај упорних хрватских настојања да иде- је илиризма Људевита Гаја и југославизма Рачког и Штросмајера наметну као истинско и једино прихватљиво југословенство. Такав однос према једној . нити je остао без последица. na и од неких кругова y иностранству.односно дру- гој страни није случајан. као ус- косрпске и великосрпске. Срби су ту битку изгубили. Судећи no развоју догађаја и исходу борбе око наметања идеја југословенства. Срби ce нису. пониклих на тлу Хрватске и на територијама срп- ског народа. ради јачања југословенске мисли и југословенске државности. Славоније и Далмације. супротставили хрватском жигосању југословенских интегративних идеја изнетих y Гараша- ниновом Начертанију. готово редовно и без изузетка. na и на- ционално ексклузивне. које су настајале међу Србима. проглашавани за југословенске. није безазлен. чак и онда када за то није би- ло стварног основа. a некад су биле чак и уско националне. a да су сличне идеје. олако и некритички проглашаване су и прихватане као југословенске и оне идеје које no својој природи и суштини нису биле југословенске. y нашој науци и политици. na и широј јавности. жигосане од Хрвата. Југословенство Из потребе дневне политике. на прави начин и y право време. Нужно je нагласити да су покрети и идеје који су настајали на тлу Хрватске. Реч je о веома осмишљеној борби за наметање идеје око које ће ce окупити Јужни Словени и на чијим ће основама бити изграђена за- једничка држава. y политичким акцијама и програмима кне- за Михаила и y потоњим српским настојањима y вези с ослобође- .

најчешће неосновани и злонамерни. што je случај са илиризмом и Штросмајеро- вим југославизмом. Накане спрам нехрватских Јужних Славена биле су му недвојбено искрене. како je југословенска идеја пропала. PASMÏKA Ш Ш Ш Ш Парадокс je y томе што су напади долазили од партнера који je желео да сузбија. да му je воде- ћи политички циљ. Ти напади. великосрпске тежње. Hartman i družba) једног Анту Старчевића. нису желели да заоштравају односе с њима бранећи своје идеје и своја схватања о начину стварања заједничке државе. Такав. Напротив. чак je и (Zagreb: Lav. он je одиграо своју улогу (вид. Савремена хрватска истори- ографија не спори чињеницу да je Штросмајер од Хрвата форсиран као Југосло- вен због тога што je то било политички опортуно. као што je на пример Јован Pasmina slavoserbska po Hervatskoj Скерлић. са незнатним резерва- ма прихватили као истинске југословенске покрете. Стога што je Србима било стало до тога да придобију Хрва- те за заједничку борбу. Tomljano- vich 2001. лажно приказиван. навод- HERVATSKOJ не. предводника пра- 1 Хрватски историчари данас отворено признају да бискуп Штросмајер није био Југословен већ „жестоки и упорни хрватски националиста“. чак ни онда када je оно било јасно уочљиво и непорециво. Док су Хрвати жи- госали сваку српску и југословенску мисао пониклу међу Србима као великосрпство. a потом независне државе. искрено одани Југословен. нанели су Србима велике штете и на уну- трашњем и на спољнополитичком плану. Срби су чисто хрватске интегративне покрете и те- жње. Бугара и Словенаца“. веома углед- ни и утицајни. . нема потребе приказивати Штросмајера као Југословена. Због бројчане премоћи. 144 Срби 1903-1914 њем и уједињењем не само Срба већ и осталих јужнословенских народа. Krušelj 2001. који су имали великохрватске циљеве. који „је увијек изнова понављао. због тога што су имали прво две зависне. Срби су потценили систематске нападе који трају и до наших дана. a како више нема Југославије.1 Понеки међу њима. била потпуна аутономија Троједнога Краљевства y хабсбуршкој држави" a да „Не постоје докази о његовој тежњи према ичему другом. Срби нису довољно разобличавали велико- хрватство. Крестић 2004). на великосрпска настојања. али није ce обмањивао мишљу да ће његове идеје икада наићи на већу подршку y Срба. ве- ликосрпски хегемонизам и шовинизам.

Судећи no томе што je речено. који je моћно утицао и још увек утиче на уобличавање ексклузивне великохрватске мисли. заступни- ци илиризма и југославизма сматрали су да Хрватска. наводно. „са својим дугачким уским те- риторијем врло мале дубине. какво je било илирско. као и Словенце из Корушке. Крестић 1999.2 Taj податак. да ce одржи. показује до које мере ce може кривотворити историја за потребе текуће поли- тике и идеологије. под хрватским именом желео да обједини све Јужне Сло- вене. a Штросмајеру. . Ти покрети нису настали као резултат развијене све- сти да су Хрвати и Срби један народ и да треба да живе уједињени y једној заједничкој држави. У наведе- 2 Вид. те y том облику као народно-политичко тијело уопће немају никакве будућности". саме за себе уопште нису способне „да буду поприште икакве државне и политичке творбе. Славонија и Далмација могу стећи елементарне услове за живот тек онда. према писању др Ивана Пилара. Нимало случајно др Пилар je о томе написао: „Хрватски народ на самом територи- ју Троједне Краљевине има врло мале наде. његовим савременицима. и само онда. Штајерске и Крањске. Другим речима. и Босна и Херцеговина приказују ce као један битни увјет за народно одржа- вање и политички развој хрватскога народа“ (Pilar 1918: 26). кад je реч о Србима. To уверење. готово никако. године. прогласио за Југословена. Илир- цима je то пошло за руком само делимично. треба нагласити да су то две фазе. би- ло je разлог „оном грчевитом тражењу једног ширег оквира за хр- ватски народни развој пре 1878. и исто тако неутралним југословенским именом. који je.Југословенство Н5 вашког великохрватског покрета. ако им ce прикључе Босна и Херцеговина. Војне Крајине. који ce тиче Скерлића и Старчевића. Далмације.3 Неутралним историјским именом. Они су настали као плод сазнања да Хрватска. Кад je реч о илиризму и југославизму Рачког и Штросмајера. 3 О великохрватским тежњама вид. Босне и Херцеговине. за остварење вели- кохрватских тежњи требало je придобити и Србе из Хрватске. до којег су дошли Хрвати. „било je задњим узроком обликовања илирства и југославенства“. која ce протеже y два смјера“. Крестић 2012. Сла- воније. два покрета y развоју политичке мисли Хрвата. великохрватске тежње. илиризам и југославизам биску- па Штросмајера y својој основи имали су освајачке. Славонија и Далмација. na и Јужне Угарске.

као Мојсије гледао y једну обећану земљу. примера ради. слављен и хваљен као стварни идеолог југословенства. која je ства- рала државу. као пророка ко- јег ће сви хвалити. Слободан Јовановић својим допадљивим. које ce покривало југословенством. међутим. Представио га je као непогрешивог и непорецивог. Штросмајер. „у коју неће сам никад ући“ (Јовановић 1932: 235-251). да je y тој средини идеологија о геноцидном решењу српског питања y Хрватској већ била изграђена и да ce због тога. поготово не за љубав неке Југосла- вије. истинску југословенску. није без значаја са становишта развоја и будућности те државе. да je то покрет који je имао југословенску обланду a хрватску и великохрватску сушти- ну. да je то хрватство и велико хрватство. с пуно разлога. био прихваћен. то да je касније. на чијим je основама почивала Југославија. y Југославију. У сваком случају то je победа Хр- вата. Мислим да нећу погрешити ако устврдим да тадашња српска елита. Уз то. за коју су ce залагали Срби. течним и сугестивним писањем уздизао Штросмајера као творца и предводника југосло- венске идеје. Он je добијао и изглед и начин говора јед- ног пророка". Значајно je. Taj стари Штросмајер je. и y време њеног постојања. О томе постоје бројни и уверљиви докази. Она није успела да схвати да су Хрвати осам стотина година желели да створе своју посебну државу и да ce те жеље нису хтели одрећи ни no коју цену. 1918. . јер они су.146 Срби 1903-1914 ним областима Штросмајерова југословенска идеја међу Србима није имала следбеника. као носилац квазијугословенске политике. Срби су добро схватили да Штросмајерово југословенство и није југословенство. no оцени Јовановића. „према том накоту вере православне“. као поражена страна y Првом светском рату. Срби- ма наметнули свог идеолога и своју политичку идеологију као да су победници.4 Чињеница да су Хрвати успели новој држа- ви да наметну један вид хрватске и великохрватске политике као. славити и следити. О њему je написао: „У колико je старио. очигледно je занемарила чињеницу да je знатан део хрватског друштва био захваћен непремостивом мржњом према Србима. тобоже. српска елита. није довољно познавала политичке партнере с којима je улазила y нову државу. Штросмајер je све више окретао своје лице од садашњости и живео y сновима неке далеке југословенске будућности. године могло поставити питање да ли je уопште могуће да Срби и Хрвати живе 4 Тако je. како политичка тако и интелектуална. све до распада друге Југославије. приликом стварања заједничке државе. Мора ce поставити питање како ce и зашто ce тако нешто мо- гло догодити. посебно науч- на.

Генераци- ја хрватских и српских политичара. сви они који траже од Хрвата да ce одрекну свог државног и исто- ријског права. муке je мучила док није пронашла начин ка- ко да ce превазиђе криза y међусобним односима. Према изјави познатог и вео- ма угледног хрватског политичара Драгојла барона Кушлана. Како су. ишту смрт Хрватске и Хрвата. Када ce помињу илиризам и југославизам. Ha Сабору Хрватске 1866. Хрвати су користили сваку прилику. оно t o k o m времена. хр- . јер ce тиме тражи да Хрвати своју државу поделе са Србима. није признавало националну и политичку индивидуалност Срба y Хрватској. да je слабе и y погодном тренутку разбију. кад би на то пристали. југословенске мисли. Стварајући нову државу Срби су нереално. који je припадао најужем кругу Народне странке бискупа Штросмајера. уграђено y све nope јавног живота Хрвата. веровали да ће je и Хрвати. заправо. истински опредељен за Југосла- вију. саживети ce с њом и заволети je као што су je они волели. међутим. да ту државу изнутра подривају. Славоније и Далмације. Срби нису правовремено схватили да je само мањи део Хрвата. или тзв. све политичке странке имали су за полазну основу хрватско државно и историјско право. a да je већина њих била против нове државе и начина на који je створена. међутим. својеврсна синтеза дотадашњих непомир- љивих односа између Хрвата и Срба. Настало почетком двадесетог ве- ка на тлу Хрватске. Славонији и Далма- цији. што. To право било je. Главна препре- ка y свему томе били су хрватско државно и историјско право. и што му je био циљ да асимилује и хрватизује Србе. Улазећи y нову државу само зато што нису могли да je избегну. највише из Далмације. сви покрети. не може ce заобићи ни коалиционашко југословенство. Стога што je југословенство Рачког и Штросмајера грађено на темељима хрватског државног и историјског права.Југословенство 147 заједно y једној држави. као такво. Одрећи ce тог права значило je одрећи ce свих дотадашњих визи- ја националног и државног развоја. њему су ce Срби огромном већином одлучно супротстављали. као две фазе y разво- ју Хрватске. ако не одмах. припадали пораженој страни. често и не бирајући средства. прихватити. нису имали ни моралне храбрости ни стварних снага да ce супротставе догађајима и да иступе са захтевима о стварању независне хрват- ске државе. године Кушлан je истакао да Хрвати „никаквој слози за љубав са Србима на тако нешто неће пристати. чак и наивно. јер. Све националне идеологије. коалиционашко југо- словенство je. која je ступила на сцену после Рачког и Штросмајера.

Славонији и Далмацији постали су значајан политички чинилац. не пристајући на то . на челу са Иваном Лорко- вићем. Славоније и Далмације живе два племена једног истог народа. пронађена je спасоносна формула.напустио ју je одмах после балканских ратова. У часу настанка Хрватско-српске коалиције 1905. a не Београд. и 1918. које су намеравали да асими- лују и хрватизују. као. којима дотад нису признавали нацио- налну и политичку индивидуалност. чиме би ослабила „снага народног права“ (Polić 1899: 167-162). Да не би било повређено хрватско државно право. постати средиште око којег ће ce окупити Јужни Словени. После дужег лутања и тражења што безболнијег начина за удово- љавањем давнашњих захтева Срба за стицање потпуне равноправ- ности. Они су сматрали да ће Загреб.коалиционаша . настали су y Хрватској. када je запретила опасност од немачког Drang. Но почетком 20. He слажући ce с тим.коалиционаша . Хрвата и Словенаца ова синтагма je проширена na су на територији нове државе живела три племена једног народа. пристао je на формулу два племена један народ са чврстим уверењем да ће Хрвати. ми бисмо да- нас рекли конститутивни народ. помутио би ce њен „правни извор“. када су Хрвати морали да саберу све снаге да би ce одупрли Мађарима и њиховим претензијама на Хрватску. које je на хрватској државној територији подразумевало само један .и то хрватски политички.истински ce везао за њу још пре 1914. Други део Хрвата . тобоже. Четрдесет година касније и Стјепан Радић je написао да Хрвати неће одустати од хрватског државног права и државноправне идеје чак „нити за вољу иначе потребне и пожељне слоге“ са Србима. Ha основу те и такве формуле грађена je национална политика интегралног југословенског типа.148 Срби 1903-1914 ватска државна мисао изгубила би национално обележје.a. Срби y Хрватској. године и y том погледу остао je доследан y иовој држави. културнији и напреднији од Срба. Када je створена Краљевина Срба. века. Од политичких супарника. како сам показао. Корени те политике. стати на чело ослободилачке и ујединитељске акције. Коалиција je прогласила да на тлу Хрватске. Taj део. После сјајних победа српске војске y балканским ратовима постало им je јасно да су ce Срби и Београд наметнули као Пијемонт. To ce могло учинити само одустаја- њем од хрватског државног и историјског права и признавањем националне и политичке индивидуалности српском народу. године то je и учињено. Србе je требало придобити за савезнике y борби против моћних противника. Један невелики део Хрвата .

Taj милитантни. .Југосповенство 149 Оптужени Срби toko m Велеиздајничког процеса y Загребу 1909. За Хрвате из тих кругова била je неприхватљива било каква ју- гословенска идеја и било каква Југославија. предвођен je национално екстремним и верски . кад ce уђе y суштину типова ју- гословенства на којима je она почивала. Хрвата и Словенаца. a на песку ce. не граде ни пиваре a ка- моли државе. Од првог дана настанка нове државе они су били против ње и упорно. који ce одлучно борио против Коалиције и који je чврсто био везан за државно право. радили су на њеном слабљењу и растакању. како je написао Јован Дучић. никад није прихватио формулу два племена један народ. била на стакленим ногама. саграђена на песку. коалиционаши типа Ивана Лорковића вратили су ce хрватском државном праву. и да je. утолико лакше што су ra невољно и под принудом морали напустити. мора ce доћи до непобитног закључка да je нова држава. Кад ce боље осмотри на којим je идејним основама грађена Кра- љевина Срба. мржњом према Србима задојени део Хрвата. стрпљиво и не без умећа. године да их предводе Срби и да ce окупљају око Београда као новог поли- тичког средишта. Знатан део Хрвата. од самог почетка.католички искључивим франкофуртимашима и усташа- ма. како рече песник и дипломата.

Напротив. попут краља Александра. У Хрватској они су жигосани као „посрбице“ join с краја 19. које je имало хрватску и великохрватску суштину. који није смео бити потцењен. Слично je и са југословенством коалиционашког типа. не би га изненађивала чињеница да „Југословени нигде нису тако нерадо виђени као y постојбини Штросмајера и Рачкога“.150 Срби 1903-1914 Југословенство илиризма и потоњег Штросмајеровог југослави- зма било je апокрифно. јер су изнутра слабиле и растакале то јединство. посебно тзв. a самим тим и наша политика. оно није захватило шире слојеве хрватског друштва. али и некихугледнијих ко- алиционаша. Национално ексклузивни Хрвати сматрали су да су за наци- онално и државно јединство Хрвата „посрбице" опасније од Срба. Да су научници. нису били на нивоу за- . била мрска и одбојна. попут Слободана Јовановића. no оцени Слободана Јованови- ћа довеле су до парадоксалне ситуације „да Југословени нигде нису тако нерадо виђени као y постојбини Штросмајера и Рачког“ (Јова- новић 1991: 571). Југославија није могла да прође другачије но што je прошла. Да ce. Диктатура краља Александра и насилно наметање југословенства само су до- датно изазвали одраније постојећи отпор и неприкривену мржњу »У постојбини Штросмајера и Рачкога“ према Хрватима југословен- ског опредељења. наметане силом и диктатуром. познавали расположење. „посрбице“ су y Хрватској нападане једнако као и Срби. и српски државници и политичари. To расположење je до 1918. Заснована на таквом југословенству. Настало из тренутне нужде Хрвата. Идеје интегралног југословенства и националног унитари- зма. го- дине подржавано и окрепљивано из Беча. Штавише. тежње и циљеве Хрва- та. којим случајем. што je био слу- чај са политичком идеологијом заснованом на хрватском државном праву. Чини ce да je ово један очевидан доказ који показује да наша наука. a диктатура краља Алек- сандра само га je поджарила и распалила. питање je да ли би уопште и покушавали да им силом наметну идеју која не само да им није била блиска и прихватљива него je њи- ховом огромном броју. a не из братских и племенских осећања. Стога не мислим да ce антијугословенско расположење y Хрватској може оцењивати као парадокс. то je природни исход једног дуготрајног и смишљено негованог расположења. и почетка 20. франкофуртимаша. Јовановић истраживачки бавио односом Хрвата. века. Од првог дана била je то гра- ђевина која ce љуљала и коју je са свих страна требало подупирати. a некада чак и оштрије и жешће од Срба. према Југословенима још y оквирима Аустро-Угарске.

римокатолички чисте хрватске државе. Створили су држа- ву с партнером којег нису добро познавали. Срби који су ce определили за југословенску политику изграђе- ну на традицијама илиризма. Другим речима. Њима je било јасно да je са Хрватима зло. Стога су сматрали да не треба постављати питање: „Хоћемо ли ми и Хрвати једни с дру- гима. о којима су непрестано говорили и хвалили ce њима. саветовао je Хрватима и Србима да ce сете шта je југословенска мисао за њих значила уочи Првог светског рата. Кад су. године. a ни хтели. Слободан Јовановић je због тога. Залагали су ce за то да ce та заједница уреди тако „да ce y њој и Срби и Хрвати осећају као код своје куће“. na да je поново пригрле из истих разлога (Исто: . под притиском Хрвата. Како су Хрвати били главни партнери Србима y стварању државе. с којима су они деценијама парадирали. она je морала пропасти. све je пуцало y односима са Хрватима. Напротив. није могла опстати. та држава. Из дана y дан бивало je све очигледније да идеје југословенства. већ y југословенској државној заједници. Штросмајеровог и коалиционашког југословенства покуша- ли да преобличе и прилагоде потребама нове заједничке државе. са таквим партнером. да их следе y њиховом извор- ном хрватском облику. Кад je одбачено југословенство као национална идеја. они су идеје илири- зма. држећи ce Макијавелијевог савета да држава која западне y кризу треба да ce врати „на основно начело. интеграл- ни Југословени су ce трудили да je наметну као државну идеју. Они су предлагали да ce уместо насилног изједначавања Срба и Хрвата ради на њиховом политичком васпитању тако што ће им ce докази- вати „да њихов спас није y њиховом племенском егоизму и фанати- зму“.Југословенство 151 датка пред којим су ce нашли после 1918. него морамо ли једни с другима?“ Били су уверени да морамо. Хрвати нису били спремни на било какво одрицање за љубав југо- словенства и за добро заједничке државе. које je од сва три племена захтевало знат- на национална одрицања. независне и етнички и вер- ски . јер да другачије не можемо ни ми Срби a ни Хрвати очувати сло- боду. нису нашле место ни y њиховим главама нити y срцима. на њену почетну замисао“ предлагао да ce југословенска ми- сао врати на полазну тачку. али су били убеђени да ће без Хрвата бити још rope. У њих je била дубоко укорењена мисао велике. У настојањима да наметну идеологију интегралног југословенства и националног унитаризма. na су због тога правили грешке које je српски народ скупо платио и још увек скупо плаћа. несмотрено одустали од својих интегративних програма. Штросмајеровог и коалиционашког југословенства нису могли.

не без жртава. Нови Сад: Прометеј. која je од прве преузела само име. на исти тако драматичан начин и. том 3. Слободан (1932): „Фрањо Рачки и југословенска мисао“.(1991): „Југословенска мисао y прошлости и будућности“. том 11. . стр. у: По- литичке u правне pacnpaee II. опет. 161-182. Zagreb: Komisionalna naklada kr. Босну u Херцеговину od 1848. истине ради морало би ce рећи да je остало само горко иску- ство. Југославија- публик и Српска књижевна задруга. Упркос томе. у: Из ucmopu- је u књижевности I. друга ce распала попут прве. Zagreb: Dom i svijet . Догађаји који су уследили избијањем Другог светског ра- та показали су да су и настојања y очувању заједничке државе тако што ће ce напустити југословенство као национална идеја a прихва- тити и неговати као државна идеја била нереална и неостварива. Željko (2001): „Strossmayerovo ’jugoslavenstvo’ opovrgnuto na Yaleu“. године do danac. стр.Крестић Одабрана библиографија Јовановић.(2012): Хрватске претензије на Војводину. Више заснована на приволи. Sarajevo: Komisijonalna naklada „Hrvatske knjižare*. створена је Друга Југославија. Јагодина: Гамбит. . Београд: Издавачка књижарница Геце Кона. Кад би ce после свега поставило питање шта je остало као наслеђе °Д иДеја југословенства и од Југославије. Сабрана дела Слободана Јовановића. Крестић. Београд: Београдски издавачко-графички завод. 567-576. Василије Тј. Зрењанин: ИП Београд. Tomljanovich. Večernji list. Martin (1899): Parlamentarna povijest kraljevina Hrvatske. Wiliam Brooks (2001): Biskup Josip Juraj Strossmayer: nacionali­ zam i moderni katolicizam u Hrvatskoj. Сабрана дела Слободана Јовановића. Pilar. . 29. (1999): „Јован Скерлић о Хрватима и југословенству**. Василије Ђ.Historiography in the servi­ ce ofpolitics. стр. тешко разочарање и чемерно страдање. Slavonije i Dalmacije. али не и идеје на којима je претходна почивала.(2004): Историографија y служби политике . у: Знаменити Срби о Хрватима. него на идејама које су биле уграђене y прву Југославију. Dr Ivo (1918): Politički zemljopis hrvatskih zemalja: geopolitička studija. која je на њима била изгра- ђена. Polić. dio prvi. X. 235-251. Krušelj. 152 Срби 1903-1914 572-575). sveučilištne knjižare Franje Suppana.

y 19.уобличене су y 19. међу свим идеологијама. веку. y сукобу са ради- калима и социјалистима. међутим. унутар истог. омеђен Америчком револуцијом и Првим свет- ским ратом. и остати образована. елитистичке виговце и демократске радикале (Vincent 2005: 27-29). имао две основне струје. јакобинског клуба. Vincent 1972). европског света. „орто- доксни“ центар и „екстремну" левицу. од својих почетака. идеологије су тада заузимале место религија. препознатљив tokom целог 19. веку имао своју „ревизионистичку“ десницу. века.либерализам. Настао y крилу либерализма. ка конзервативцима. богата елита (вид. Са ширењем рационалистичког просветитељства и ег- зактних знања. конзервативизам и со- цијализам . световна тумачења смисла историје и човековог постојања. са постепеном атеизацијом хришћанског. ће ce свака од њих. припадало почасно. настала je поде- ла на либералне фејанце и радикалне јакобинце. Либерализам „Либерална ера“ Деветнаести век. унутар себе. амерички револу- ционари поделили су ce на либералне Хамилтонове федералисте и радикалне Џеферсонове републиканце. окренути удесно. Већ y Францу- ској револуцији. веку. Либерализму je. Ha сличан начин. Виговци ће. поделити на уже идеоло- гије. Од либерализма су потица- . Све три основне идеологије . био je „прво велико доба идеологија“ (Stuart-Hughes 1962: 11). оне су нудиле своја. До 1914. соција- лизам je y 19. најважније место. радикализам ће до краја остати либерална левица. од почетка бли- зак социјализму. Класични енглески либерализам je.

владавину права. најављен je већ енглеском Пуританском револуцијом. потреб- но да ce дефинишу њени кључни појмови. како један истраживач пише. договора. 54). Либерализам je одувек. дакле. оствару- ју човекове потребе и интереси. слободу ве- ре. и y њега су. да би био утемељен начелима „Славне револуције". политичким учешћем. назвао либерализмом. просветитељством и Америчком револуцијом. републику и верску то- леранцију (Wotton 2006: 412-443). доживеће. које истичу Џон Стјуарт Мил. због тога. због његове појавне разноврсности. привредне иницијативе. баш због те разноликости. међутим. делима Џона Лока. збора. Други истичу да je. као одсуство било какве принуде над човеком (Berlin 1992: 200-260). као право да ce неспутано. својине. Проистекао из проте- стантизма. y изучавању једне идеологије. по- требно je да y њему препознамо позивање на кључне. или као његове логичне последице. утицали конзервативизам и социјализам. негативно тумачење. Наглашавање ове или оне идеје која припада том корпусу. да би ce она. y датом слу- чају. заговарају идеју народног суверенитета. као претече радикализма. Бенжамен Констан и остали писци (Kojen 1983: 21-26). али не нужно и све типске одлике ове доктрине: народни суверенитет. право на очување приватности. Kojen 1983: 5-39). да би. штампе. као y главну матицу. препознала. не мора ce. индивидуализам. Да би ce одређен скуп идеја. Ове идеологије настале су или y отпору либерализму. после победе Запада y Хладном рату. . од кон- зервативне нове деснице до демократских социјалиста“ (Bellamy 1992: 1). веку радикали ће своје гласаче морати да препусте социјалистима. нагли успон y последњим децени- јама 20. она- ко како ce то проглашава Декларацијом права човека и грађани- на (1789). предлажу да ce говори искључиво о његовим националним традицијама (Vincent 2005: 24). има истраживача који. Неолиберализам. са његовим слободним тржиштем и крајњим индиви- дуализмом. „изгледало да смо сада сви либерали. захтевати присуство свих појмова и идеја који joj ce приписују (Hejvud 2005: 15). било тешко дефинисати. итд. једнакост y правима (равноправност) (вид. позитивно протумачену слободу. века. Већ y Пуританској револуцији левелери. Либерализам je и најстарија идеологија.154 Срби 1903-1914 ли. значи пристајање уз једну од разноликих традиција либерализма. опште право гласа. „природ- на права“. Деветнаести век назива ce „ли- бералном ером“ и тек ће Први светски рат најавити његов сумрак (Grej 1999: 48. У 20. близак „класичном ли- берализму“.

У Француској су. века идеје солидаризма проповедали су радикали Леона Буржоа и радикали-социјалисти Ж оржа Клемансоа. y усло- вима индивидуалистички схваћене слободе. слободи „од“. и Протић 1990: 23-53). To je миље y коме ce мора траж ити и идеолошко порекло српских радикала. радикализам су заступали Ричард Кобден и Џон Брајт. склони сарадњи са чартистима и другим социјалистич- ким групама. Berlin 1992: 200-298. Вилијам Гледстон (Vincent 1974: 183-267. и по- четком 20. У том правцу ће ce. радикали Александра Ледри-Ролена традиционално сарађивали са Лујем Бланом и другим социјалистичким вођама. све више кретати и сам вођа либералне странке. Прва стаза водила je ка позитивно схваћеној сло- боди. Крајем 19. који je водио даље ка демократији и национализму. сматран водећим „филозофским ра- дикалом“. Милово. која су водила ка индивидуализму. y делима Томаса Хила Грина. y свом времену он je. такво тумачење било je видљиво нарочито y огледу О слободи Џона Стјуарта М ила (Mili 1991: 5-128. ка слободи „за“. вид. Ka слободи ce могло стићи остваре- њем „народног суверенитета“. До Првог светског рата „нови либерализам“ ће. .Либерализам 155 Идеје народног суверенитета и човекових „природних права образложене су y Локовим Двема расправама о влади и Џеферсоно- вој Декларацији независности. временом. Леонарда Хобхауса и Џона Хобсо- на и y политичкој пракси Херберта Асквита и Дејвида Лојд Цорџа. који ће ce уобличавати y време- ну између 1880. блиског социјализму. Модерни ли- берализам и „солидаристички" радикализам одиграће важ ну улогу y изградњи „држава благостања“ на Западу. Hejvud 2005: 58-67). Мил остаје до данас један од најутицајнијих либералних писаца. друга ка негативно схваћеној слободи. или одбраном природних права. Бенжамен Констан и Алексис де Токвил ће разлици између ова два тумачења посветити посебну пажњу. своје идеје црпли са оба извора. y другој половини 20. „соли- даризма". који посебно наглашава социјалне дужности појединца и државе. И народни су- веренитет и људска права нашли су своје место y Декларацији не- зависности и либерали су. У парламенту. на сличан начин. века (Vincent 2005: 30-31. и 1914. y потоњем времену. развијања свих способности које су му дате. Либерализам ће за позитивно схваћеном слободом трагати и y идејама човековог самоостварења. која штити човеков приватни свет од било каквих спољних притисака. ка праву на политичку партиципацију. узети облик социјално одговорног „модерног либерализма . Vincent 2005: 24-41). међутим. позитивно тумачење слободе прихватиће и „нови либерализам“.

Дантона. Ерик Хобсбаум наглашава заједничко порекло либерала. либерализам je имао примесе про- светитељских. го- дине. без обзира на националне разлике. наиме. либерализам и радика- лизам су израстали из обичајних и религијских традиција (Maisen 2014. Јован Скер- лић и многи други нису ce случајно позивали на своја швајцарска искуства и узоре. опште право гласа и снажна скупштина остаће основне одлике радикалског учења. Русо ce није дивио енглеским узорима. као и y англосаксонском свету. Није случајност да су водећи француски идеолози либерализма били протестанти (Кон- стан. покушавао je да своје учење заснује на демо- кратским традицијама швајцарских кантона. Одатле су долазили и његови савети Пољацима да своју децу уче националном наслеђу. „прогресивне и антипрогресивне“ идеје (Hobsbawm 2001: 299-305. рационалистичких. ка- ко коД Русоа. na и. демократског либерализма. Ha сличан начин су. Конзервативци су ту веру оспоравали. зато je написао да ставови тих група укључују „либералне и антилибералне“. У швајцарским кантонима. y прогрес. Народни су- веренитет. Идеје „народног суверенитета . из иностранства пресађених доктрина (Vincent 2005: 24. Вла- димир Јовановић. na и y словенству и православљу. конзервативизам ce и поја- вио y отпору према либерализму. како ћемо ви- дети. Робеспјера. И no томе. Клемансоа. 156 Срби 1903-1914 Идеолози српског радикалног. ради- кала и социјалиста. видљиве код Лока. Ледри-Ролена. имао дубље корене. просвети- тељску веру y разум и науку. Брисоа. тако и код Кондорсеа. зато ce сматра једним од раних пророка европског национализма и републиканизма. српски радикали представљали су само грану на стаблу европског радикализма. бити класична земља европског радикализма. Швајцарска ће. Ж ан-Ж ак Русо. јер су ипак сви делили заједничку. na и Немачкој. Радикализам je y Француској. У Француској. Никола Пашић. Гамбете. Dandliker 1913: 487-594). Ерик Хобсбаум je y европском радикализму уочио русоовски традиционализам и дво- смислен однос према „цивилизацији". српски либерали и радикали темељили своја учења y српској патријархалној демократији. госпођа Де Стал. Николе Пашића или Љубомира Стојановића. после победе демократа 1847. Baczko 1987: 108-125). М ацинија. Кобдена и Брајта. својим највећим делом. швајцарски протестант био je и један од оснивача радикализма. Гизо) (Kelly 1992: 93-114). Слично Конста- ну. Светозар Марковић. Русо ће довести до њихових логичних последица. За разлику од либерала Монтескјеа. y добу Француске револуције и . Grej 1999: 29-31).

С временом. Ta равнотежа суштин- ски није била угрожена чињеницом да je свака од ових идеологи- ја дефинисала свој идентитет на основу различитости y односу на остале. одвајале и на свој начин уобличавале остале политичке парти- је. и „одметници" из редова либералне странке (Стојан . локални изданак европске поја- ве. y виду торијев- ског либерализма и „ревизионистичке“ социјалдемократије. 2011: 16-19). Још један узрок победе либерализма je. века. тако. према Волерстину. Зато ce. који су y међувремену пригрлили либерализам. оспоравао наслеђе „старог режима“. y свему. „центристички либерализам" успео да успостави равнотежу између конзервативизма с једне и со- цијализма с друге стране. по- том. конзервативизам идеје Француске револуције. ве- ку. указује на чињеницу да je либерализам био најважнија идеологија 19. no мишљењу Волерсти- на. и почетком 20. јер je успоставио контролу над две идеје које je Француска револуција учинила главним темама потоње политичке историје: над идејама народног суверенитета и легитимности права на политичку промену. no његовом мишљењу. док ce социјализам сукобљавао са либерализмом (Исто: 11). уставо- бранитељске управљачке елите. већ после 1830. како он каже. може рећи чак и то да je y Европи y 19. да би ce крајем 19. века. Либерали су били најстарија странка y Србији: од њих су ce.Либерализам 157 непосредно после њеног слома (Hobsbawm 2001: 266-284). године. до 1914. Тријумф српских либерала Српски либерализам je. науку и прогрес. „Центристички либерализам" je омогу- ћио усклађивање традиције и промене. Он тврди да су и једни и други од либерализма и просвети- тељства наследили веру y разум. Имануел Волерстин чак не види јасну разлику између радикала и социјали- ста. либерализам представљао једину праву идеологију (Wallerstein. Напредну странку основали су потомци конзервативне. и конзервативизам и социјализам ће ce приближавати либерализму. приближавати конзервативизму. „социјално свесног" либерализма приближио и социјализму. Либерализам je. са настанком „модерног“. To. био y томе што je. И сам либерализам ће ce.

Димитрије М аринковић и дру- ги). нефалзификовани либерализам“ (Јовановић [1910] 1990: 308. 309). Мили- ћевић [1971] 20026: 273-284. био je сасвим свестан успеха својих идеја. из тактичких разлога. Раденић 1988: 26-29). за разлику од либерала Јована Ристића. на- рочито y добу 1903-1914 (Скерлић [1911] 1966: 171. Владимир и син Слободан (Фототека САНУ) . Унук Андра Ристић. Протић 1990: 60-64. М илан Пироћанац. 195-212. захваљујући Владимир Јовановић са породицом y дворишту породичне куће y Симиној 25. најзначајнији идеолог српског либерали- зма. исповедали „прави. кћерка Правда Ристић. Светозар М арковић je почео политичку каријеру као одушевљени присталица либералних. који ће имати одлучујућу улогу y политичком ж ивоту Србије. Крестић и Љ ушић 1991: 79-81. као скоро деведесетогодишњак.158 Срби 1903-1914 Новаковић. демократских идеја Владимира Јованови- ћа. Владимир Јовановић. вратио либералном програму борбе за парламентаризам. У Краљевини СХС он ће. супруга Јелена. објавити историјску победу српског либерализма. потом ce окренуо социјализму да би ce. локалну самоуправу и владавину права. Чедомиљ Мијатовић. Управо je Владимир Јовановић. тврдио je да су баш они. Ти тактички циљеви постаће стра- тешка опредељења и главне тачке програма Пашићевих радикала. Први вођа напредњака.

те je свест о слободи и правди. који су ce од некадашњих либерала били претворили y социјалисте’. какова су и либерални патриоти y средини ’Уједињене Омладине Српске’ проповедали.) развијала. али je знао да je он био дело либерала. сводећи рачуне. да су ти борци. Чак ни после пола века није могао да обузда гнев када ce присећао покушаја Светозара М арковића да му преот- ме „Уједињену омладину српску“. као либерал и човек јаких страначких страсти. никад ce више не гаси.М. чак и његов син. који су y свој политични програм уписали демократијско-национали- стичка начела. не без задовољства. оличавао континуитет између две епохе и два достигнућа срп- ског либерализма . о националној солидарности. те су ce од ’социјалиста’ прерушили y ’радикале’. К. године: „Идеје које je она (Уједињена омладина српска . те која и никад не престаје загревати и одушевљавати срца народних синова. као представници нове либералне генерације. Слободан Јовановић. О томе ће касније бити више речи. ухватили су корена y дубљини народне душе. y дубокој старо- сти. и сами увидели своју заблуду. Владимир Јо- вановић. која. и слављени вођа омладине и заборављени старац. . био je и министар и робијаш. и син његовог страначког пријатеља Стојана Вељковића. него и да су оне од- редиле потоњу историју Србије и омогућиле велике српске победе. његових страначких другова. и о правима и дужностима човека планула y духу народа светлошћу. У међувремену. Идејама ’Уједињене Омладине Српске’ не престају ce приче- шћивати духови српски“ (Исто: 275). о словенској узајамности. својим су јавним критикама режима учествовали y ру- шењу Обреновића. записао: „Тријумф идеја ’Уједињене Омладине Српске’ над идејама ’нових бо- раца социјалиста’ најочитије je осведочен фактом. Влади- мир Јовановић није поздравио Мајски преврат. Па ипак. Иако no својим уверењима демократа и радикал. де- мократске и националне идеје. и какови сам ja y ’Слободи’ и ’Српској Слободи’ y Женеви развијао" (Јовановић 1988: 275-276).Светоандрејске скупштине (1858) и повратка на снагу Устава из 1888 (1903). тада je. почевши од 1912. Војислав Вељковић. није волео Пашићеве радикале.Либерализам 159 својој дугој политичкој каријери и снажном идеолошком утица- ју. и начела која je она исповедала. које су преузели и радикали. идеје Уједињене омладине српске. не само остварене. кад једном засија. либералне. Владимир Јовановић je био уверен да су његове.

до избијања Великог рата 1914. Амерички историчар Гејл Стоукс. владавину права и грађан- ске слободе ће. Заиста. заједно са бирократском олигархијом. кључне либералне принципе y Србији. од тада. До Устава из 1869. Зато je Стоукс закључак своје књиге о Владимиру Јовановићу назвао Побе- да u парадокс. Слободу штампе и по- литичког организовања увели су напредњаци. као и да je спремност Петра I Карађорђевића да то начело прихвати означила коначну победу српског либерализма (Stokes 1977: 216-219. коначно учинили кључном темом српског политичког живота. све до 1903. При томе. значили успех српског либерализма. од 1903. легитимност политичке моћи y Србији ce. и оно што ће после ње доћи. како je Јовановић тврдио. и 1913. онако славно осветиле Косово. Све ово умногоме објашњава средишњу улогу либерализма y историји Србије од Светоандрејске скупштине 1858. међутим. како каже Стоукс. зе- мљом je владао кнез. године. Идеју народног суверенитета. „тајна оног патриотског одушевљења. са којим су Србија и Црна Гора y току 1912. која je постала стални орган власти. закључио je да су идеје овог либерала y Србији заиста победиле. воља народа ce. неће y дело спровести они који су их објавили. које ce обележавају и као демократијско-на- ционалистичке идеје“ биле су. изражавала на изборима и остваривала преко Народне скупшти- не. Од 1869. године. либера- ли Владимира Јовановића и Јована Ристића. и ослободиле своју браћу y Старој Србији и Македонији од турског јарма“ (Исто). писац до сада нај- потпуније монографије о Владимиру Јовановићу. Уста- вом из 1869. обновљеног и проширеног 1903. изводила из воље народа. Избори су ce претворили y такмичење y томе ко представља истинску вољу народа. Из идеје народног суверенитета непосредно je проистицала и српска наци- онална идеја. до 1914. y дело спровести Пашићеви радикали (Исто: 221-225). године. година. на основу Устава из 1888. било главна одлика срп- ског националног покрета y добу превласти радикала. нема сумње да je спајање демократије и национализма. која ce позивала на Устав из 1838. либерали су. и да су 1903. либералне . какво je проповедао Владимир Јовановић. ограничавање моћи извршне y корист законодавне власти. По мишљењу Стоукса. 225-226). Била je то огромна промена. г.l6o Срби 1903-1914 „Идеје слободе и правде. како смо видели. Стоукс тврди да je одбијање Обреновића да пристану на измештање суверенитета из својих руку y руке „народа" довело до сталних сукоба и криза. међутим.

либералне идеје исповедали припадници различитих политичких партија. и М илан Пиро- ћанац и Никола Пашић себе су видели као браниоце изворног либе- рализма. Тада ce на београдском Лицеју и на протестанским лицејима y Словачкој јављају либерална и патриотска удружења српских ђака која. зато je Стјуарт Хјуз доба од 1903. ка либералној левици и радикали- зму. века. У Евро- пи су. Subotić 1992: 18-23). радикалске политичке идеје. до 1914. Костић [1953] 2010: 233-246. са про- поведањем универзалних идеја Француске револуције. Белгији. Демократске. САД и другим земљама. либералне идеје видљиве су y Слову Боже Грујовића и y Сретењском уставу Димитрија Да- видовића (Basta 2001: 11-29. припадале су вишедеценијском наслеђу српског либерализма. Јеврем Грујић.Либерализам i6i идеје не могу ce везивати само за либералну странку. видљива je не само y Британији и Француској. назвао „златним добом радика- лизма“ (Stuart Hughes 1962: 21). Таква еволуција. оне су кључ- не y програмима и пракси напредне и радикалне странке. Бешлин 2005: 110-118. него и y Швај- царској. Холандији. либерална странка напустила.121-127. раде на стварању јединствене српске културе. које су владале Срби- јом од 1903. Како ћемо видети. Popović 2001: 31-43. У тек ослобођеној Србији. према њиховом мишљењу. Италији. неретко уверени да су сами либерали издали либерализам (Vincent 2005: 23). до 1914. Међу овим ђацима најзначајнији су били Светозар М илетић. предвођених Доситејем Обрадовићем. no угледу на немачке „буршеншафте“ (Burschenschaft) и М ладу Ита- лију. . наиме. и y иступању Саве Текелије на Темишварском сабору 1790. као предуслова за национално ослобођење и уједињење. „словенства“. Светоандрејски либерали: Народни суверенитет Почеци српског либерализма најчешће ce проналазе y просве- титељским идејама српских „јозефиниста". Непрекидно присуство и утицај либералних идеја y политичком животу Срба видљиви су од четрдесетих година 19. пошто га je. У њиховим политичким идејама спајало ce величање српске историје. године.

М илована Јанковића. биле подељене већ 1858. Управо тада. Наступајући као револуционарни конвент. na су налазили рачуна да служе личној ћуди популарног Господара“ (Јовановић 1988: 90). Само неки од њих имали су непосредна искуства с револуцијом из 1848. под вођством Јеврема Грујића. Evans and Strand- m ann 2000. изазвао je сазивање Народне скупштине. y Србији су ce монархија и олигархија после 1858. Sperber 2005. нашли под утицајем њених демократ- ских и националних идеала. Томе Вучића-Перишића и Мише Анастасијевића. Прва велика победа српског либерализма била je. радикали. уместо покретача побуне. Владимир Јовановић je писао да су. већ после Светоандрејске скупштине. ови српски. да би ce завршио победом скуп- штине и демократије. . ипак. Rapport 2008). дакле. Владимир Јовановић je тврдио да je тада „постављена y Србији основа за либералну народну парти- ју (Јовановић 1988: 78). Берлину. република. Кључне идеје „револуције интелектуа- лаца из 1848. сав успех пожњели голобради. међутим. при- падници уставобранитељске чиновничке елите „изгубили народно поверење. Слично ономе што ce догодило y Француској револуцији. Српски конзервативци биће присталице монархијске и олигархијске власти. до 1869. припадале су наслеђу европског радикализма: опште право гласа. међутим. коју je покренуо сукоб краља и племства. Kao и М илетићеви либерали северно од Саве и Дунава. године. заступати либерали a потом. крајем четрде- сетих и tokom прве половине педесетих година 19. Обреновићи су ce вратили сарадњи са уставобрани- тељском. државни „благодејанци“. начела монархије и олигархије. социјално старање (вид. Јована Илића и Владимира Јовановића. Светоан- дрејска скупштина 1858.1Ô2 Срби 1903-1914 М илован Јанковић. Изгледало je да су. Владимир Јовановић и Стојан Бошковић. да би ce они убрзо удружи- ли против наступајућег трећег сталежа. Јован Ристић. српски либерализам имао je радикал- ску боју. године. искусних угледника Илије Гарашанина. удружиле y отпору демократији. Сви су ce. показало да je њихова победа била привремена. Брзо ce. школовали су ce y Хајделбергу. века. либерални доктринари. Паризу. чиновничком елитом. Сукоб кнеза и Савета. демократију ће. године. Светоандрејска скупштина je срушила и кнеза Александра Карађорђевића и уставобранитељски поредак. Већ y својим почецима. Кијеву и y другим европским универзитетским средишти- ма (Бешлин 2005: 164-214). све до 1914. Улоге су.

У Грујићевом нацрту закона о Народној скупштини. Владимир Јовановић (Јовановић 1868: 1).Либерализам 163 Грујићеви „светоандрејски либерали" нису били елитистички рас- положени виговци или фејанци. Из народног суверени- тета изводили су своје. Про- тивници су их с добрим разлозима називали „радикалцима . „демократијско-на- ционалистичке идеје“. поред осталог. Идеја народног суверенитета била je најважнија већ y Грујићевом Обзору држа- ве. Ту je већ јасно изрече- на основна мисао доцнијег Јовановићевог либерализма. (Фототека САНУ) . слично Милу. да je свако властан од себе“ . он je тврдио да je српска „национална идеја покренута одлукама Свето-Андрејске скупштине (Јовановић 1988: 98). из одлука Одбора Светоандрејске скупштине (1859) и доцнијег уставног нацрта. Bataković 2013: 109-123). „Слобода значи.писаће преводилац М илове Представничке вла- де. његовог Нацрта закона о народној скупштини са Светоандрејске скупштине. него радикали и демократе. оличен y Народној скупштини. да „он ту сво- ју власт извршује чрез своју Народну Скуп- штину“. писало je. који je написао на захтев кнеза Милоша Обреновића (1859) (М илићевић 1964: 34-106. као и да ce народ „не одриче права узети на себе власт кадгод он то чрез своју Скупштину за сходно нађе“ (Грујић 19236: 71). Главна политичка идеја Светоандрејских либерала био je народ- ни суверенитет. Ha Светоандрејској скупштини она ce коначно спојила са иде- јом народног суверенитета. као индивидуално и колективно самоостварење и као право на политичку партиципацију. Није само ово подсећало на Локову. Bataković 2001a: 109-131. Бешлин 2005:651-653. који je Јован Скерлић назвао „првом де- кларацијом либерализма y Србији“ (Скер- лић [1906] 1966: 39). националног ослобођења без унутра- шње слободе (Исто: 40. To ce добро видело из Грујићевог младалачког Обзора државе (1849). Јовановић 1988: 93). Бешлин 2005: 210. како je писао Јовановић. да je „народ извор и притја- жатељ сваке власти y Србији“. да нема споља- шњег. Слободу су схвата- ли. Ру. Јеврем Грујић соову и Џеферсонову теорију народног суве. М арковићевог социјализма и Пашићевог радикализма.

из које владалац сву силу добија. Наредна деценија биће обележена апсолутистичком владави- ном кнеза М ихаила Обреновића. главне тачке његовог де- мократског и радикалног програма остали су народни суверенитет. када je писао да je „народ законитим начином на скупш тину сакупљен једина сила. Ha самом почетку тог програма Јовановић каже: „Сваки народ je властан од себе. према М илићевић [1973] (2002a): 251). потом. либерали су на- ставили политичко деловање. но и ту су потврђена његова демократска опредељења. једина сила. y име истих идеала. предвиђало ce редовно сазивање Народне скупштине ш ироких овлашћења. Закон о скупштини који ће Скупштина усвојити биће. који je Грујић сачинио за кнеза Милоша. Ту je. „први пут систематски изложен политич- ни програм либералне народне странке y Србији“ (Јовановић 1988: 182).1б4 Срби 1903-1914 ренитета и друштвеног уговора. И уставни нацрт. Скрајнути и прогоњени. главни вођа Светоандрејских либе- рала Јеврем Грујић овако им je објашњавао свој нацрт: „Разумите браћо. ипак. од кнеза затражила оставку (Јовановић 1988: 83-84). изабране општим правом гласа (Грујић 19236: 73-75). ваљда може поставити и закон“ (Гру- јић 2009: 43). Кад народ може поставити кнеза. Устав Србије мора бити израз законите воље србског . среску и окружну самоуправу (Исто: 60-71. на челу са Илијом Гарашанином и Јованом Мариновићем. пошто je потврдила „права народа на слободни и независни израз своје воље“ набројала „све злоупо- требе власти и све повреде закона“ да би. Светоандрејска скупштина je. О томе je сведочила и Јовановићева брошура Србски народ u Источно питање (1863). вичан разгово- РУ са сељачким посланицима. на огњишту које je својом крвљу искупио. Владимир Јовановић je јасно изложио своје схватање идеје народног суверенитета. „староконзервативаца“. како je сам писао. уз помоћ старе. снажна Народна скупштина и опште право гласа. но да поставите закон. Пројект гласи не да предлажете. Ми- лићевић [1970] 2002в: 323). која према владалачкој важности стати мо- же“ (цит. У предлогу Закона о скупштини који су. Потекао из сеоске породице. да води бригу о себи и да сам собом управља. Њихов главни идеолог тада je био Владимир Јовановић. на основу Грујићевог нацрта. na и србском народу припада право. либерали изнели пред Све- тоандрејску скупштину. Већ 1859. знатно умеренији од овог нацрта. уставобранитељ- ске елите. укључујући и ши- року општинску. остао je само збир идеја. као y Декларацији независности.

заснованих на начелима демократије (Исто: 189-190). Владимир Јова- новић ce сретао и са Ричардом Кобденом. Јовано- вић их je називао својим „знанцима на страни. Анријем Мартеном. Ипак. Џона Стјуарта М ила највећим мислиоцем. Да je Владимир Јовановић. Идеал „Сједињених Европских Држава". како каже. судећи no томе како je пренео свој разговор са вођом женевских радикала Цемсом Фазијем. са Кинеом je сањарио о стварању „Сједи- њених Европских Држава“. Међу њима je најважнији био Туузе- пе М ацини. Са њима je. њихову демократију и локалну самоуправу (Јовановић 1988: 187— 188). док je код Ш вајцараца. од свих страних земаља највише волео Швајцарску. која су. y „досто- јанство и права човека“. британских. врло блиско српским традицијама. no угледу на „Сједињене Америчке Државе“ био je типичан за европске демо- крате.Либерализам 165 народа. њихове потоње успехе y постизању „унутрашње слободе“. како je веровао Јовановић. радикалној струји унутар европског либерализма. делио веру y „слободу и правду“. потврђивала су и имена његових швајцарских. мора ce приметити да je. Владимир Јова- новић. припадала историји демократије и радикализма. фран- цуских и италијанских пријатеља и сарадника. . Шарлом Флокеом. припадао демократској. Едгаром Кинеом. Владимир Јовановић о демократској републици Швајцарској писао са много више одушевљења него о виговско-торијевској Британији (Јовано- вић 1988: 184-185). a Херберта Спен- сера највећим социологом свога доба (Јовановић [1948] 1991: 113). који ce сви боре за тријумф демократијских идеја“. нарочито ценио њихову борбу за ослобођење од „страно- га јарма“. a таква воља може ce изјавити само слободном народном скуп- штином“ (Јовановић 1868a: 72). то je био посебно чест мотив y делима Тјузепеа М ацинија и Виктора Игоа. Вилијама Гледстона. Све то било je. са којим ce такође срео. y својим Успоменама. сматрао je највећим државни- ком. Ж илом Фавром. Поред осталих. али да je енглеска политичка традиција најјаче утицала на њега. Слободан Јовановић je тврдио да je његов отац. слично Јеврему Грујићу. Ж илом Феријем. скоро без изузетка. Британцима je пребацивао због империјализма (Јовановић [1948] 1991: 113). један од водећих идеолога европске републиканске де- мократије (Јовановић 1988: 89-92).

који су. Вођа српских либерала ценио их je као борце за слободу. својим „свирепствима“ „обесветили начела демократије" (Исто: 258). Николај Огарјев и Александар Херцен. уједињених са угледом на ’Сједињене Американске Државе’“ (Исто: 258). y једном каснијем разговору (1870). требало да следи своје интересе. У својим Успоменама. y својим позним годинама. 166 Срби 1903-1914 Русија. y Енглеској су ce. владарски де- спотизам и чиновничка олигархија. није имао наклоности за поли- тички поредак који je владао y царској Русији. мењале и владе и расположења јавног мњења (Јо- вановић 1988: 124-125). показивао je и однос водећих либерала према Русији. Јовановић каже да су Бакуњин и он. У Србском народу u Мсшочном питању. уместо да угађа енгле- ским туркофилским листовима. y њима je Јовановић видео руски из- данак европске заједнице оних „који ce сви боре за тријумф демо- кратијских идеја . међутим. тврдио je чак да су ce главни противници српских либерала. Владимир Јовановић. Био je. Србија je. правду и демократију. Владимир Јовановић je 1862. У својим Успоменама Јовановић je. уосталом. словенство. и као страдалнике за идеале (Исто: 145-148. истина. y периодичним кризама које je доносило Источно питање. угнездили y Србији захваљују- ћи утицају царске Русије (Јовановић 1868a: 65-66). православље Да je постојао видљив континуитет између „светоандрејских либерала и потоњих Пашићевих радикала. прија- тељства с њима. спису намењеном енглеској публици. са угле- дом на Сједињене Државе Америке’ и на ’Швајцарску Конфедера- Цију (Исто: 147-148). . чак говорио М ихаилу Бакуњину о потреби да ce устроји „братски савез слободних и независних словенских народа. затечен када га je сам Ричард Кобден подсетио на „историјски факт да Србија за своје ослобођење има да захвали унеколико и Русији“ и на то да je Србија. како je писао. од свих великих сила. 257-258). „делили и жељу и наДУ Да ce што скорије доживи тријумф демократијских идеја и начела y слободних европских држава. Међу „знанцима на страни“ Вла- димира Јовановића налазили су ce и М ихаил Бакуњин. како je Кобден истицао. међутим. Сећајући ce. могла да рачуна само на Русију. Он je. према Кобдену. за учвршћивање аутократије и чиновничке олигархије y Србији кривио Аустрију. није пропустио да нагласи њихову различитост ОД Лењина и Троцког. којој je и y том тренутку била потребна помоћ.

архиепископ београдски и митропо- лит Србије М ихаило. Мило- рад Екмечић тврди да су либерали усвојили њене поруке (Екмечић 19896:146-152. „особито Француске. са којом су они тада (изузетно од српског народа) отворено симпатизовали (Исто: 67). тврдио да je она „до- бро била примљена међу либералима" (Новаковић [1886] 2007: 37). Владимир Јовановић je своје прве контакте y . na су ми биле неразумљиве и симпатије за западне силе“ . a потписало још девет водећих руских словенофила. који су ce радовали победама западних сила.сећао ce Јовановић. a њена виша хијерархија била je наклоњена либералима (Слијепчевић 1980). У Посланици. У време Кримског рата. док Милан Суботић примећује да су оне на прозападно усмерене српске либерале имале врло ограничен ути- цај (Subotić 1992: 109-157). Памтио je како je. У редовима либерала налазио ce. Стојан Новаковић je подржавао свога про- фесора и ментора Тјуру Даничића. један од најзначајнијих српских русофила y 19.177-182). Срби су пози- вани да ce врате традиционалним словенским вредностима и упо- зоравани на штете од некритичког усвајања западних идеја. „Мени je било непојмљиво да Западне силе. 1855. које ce хва- ле хришћанском цивилизацијом. Новаковић je. Био им je близак и владика шабачки Јероним. остао je зачуђен једним разгово- ром са Илијом Гарашанином и Јованом М ариновићем. Да однос либерала према Русији заслужује посебну пажњу пока- зују и противречна тумачења њихове реакције на Посланицу Срби- ма из Москве (I860). туговао док je француска престоница славила пад Севастопоља. али сам ипак од свег срца желио последњу победу Русији y борби са Турском и њеним савезницима (Исто). Да су српски конзервативци и либерали на различите начине видели Русију није показивао само онај париски разговор младог Владимира Јовановића са Илијом Гарашанином и Јованом Мариновићем. који ce огорчено супротстављао идејама из Посланице. веку. традиционално.Либерализам 167 од ране младости. међутим. извор руских утицаја. могу бранити варварску Турску против хришћанске Русије. Сам Владимир Јовановић сећао ce да су конзервативци оптуживали српске либерале да су словенофили и да су на српски престо хтели да поставе руског принца (Јовановић 1988: 98. која je предузела оружану акцију за од- брану угњетених ’Источних хриш ћана’. Српска православна црква била je. заиста. као млад студент y Паризу. био на страни Русије. y том граду видео je „велико огњиште цивилизаци- је и престоницу културног света. коју je написао Алексеј Хомјаков. 110). усред Париза. 103-104.

уствари je припадало заједничком. чак. 85. доба сарадње. Хомјаковљева Посланица и Јовановићеве и Грујићеве идеје ипак нису биле тако су- протстављене. јер. како je сведо- чио Слободан Јовановић. Јовановићу сигурно није било блиско Хомјаковљево позивање на православље. страних узора (Јовановић 18686: 103-121). што иначе не помиње y својим Успоменама (Екмечић 19896: 180). Јовано- вић je. како ce то понекад тврди. самоуправе и слободне штампе (Послаше 1860: 36-37. Мора ce. y којој ce уздижу српске патријархалне тра- диције. na и преговора о уједињењу између Руске православне и Англиканске цркве (Флоровски 2005: 141-173). Митрополит Михаило Јовановић To ce посебно јасно види из Јовановићеве (Фототека САНУ) беседе Србенда u готован (1865) (чије су читање y Српском ученом друштву кон- зервативци спречили). 91). 51. он није много марио за цркву (Јовановић [1948] 1991: 82-83). 168 Срби 1903-1914 Енглеској остварио управо уз помоћ ми- трополита М ихаила. Поред осталог. да Пашићева емигрантска сарадња са митрополитом М ихаилом и Русима и нарочито његова словенофил- ска Слога Србо-Хрвата нису били ин- циденти y историји српске демократије. Тјура Да- ничић ce. 39-45. Јовановић [1948] 1991: 91-92). као ни његово уз- дизање слободе. 77-79. ипак није могла да му буде страна Хомјаковљева наклоност за енглески однос према традицији. такође. на пут кренуо са руским пасошем. Историја српског либерализма пока- зује. међутим. y коме je наглашавана прагматична потреба за . имати на уму и једно приватно писмо Вла- димира Јовановића. насупрот „готованском некритичком усвајању „готових". Требало би. дакле. Било je то. под насловом Србин Србенди наругао и овом Јованови- ћевом тексту (Даничић [1864] 1925: 354-361. искористивши ње- гове везе са Англиканском црквом (Јо- вановић 1988: 112-118). приметити и то да ce Посланица не помиње y Јовановићевим успоменама. видљиво и y По- сланици и y Србенди. наиме. хердеров- ском наслеђу европског романтизма. тада. науке. Трагање за аутентичним националним традицијама и поку- шаји да ce са њих скину наслаге страних утицаја.

Национални значај православља религиозног изводио je српски про- светитељ Сава y духу слободе и правде. Јовановић му je одговорио да српске интелектуалце. y коме je овај молио једног париског пријатеља да успостави сарадњу са Клемансоом и фран- цуским радикалима. сличним тоном као y Посланици Србима из Москве. патри- јархалну демократију и самоуправу. самоуправне српске традиције није било ново и необич- но. тврдио je да су Светоандрејски либерали уствари прихватили већ постојећи. захтевао редовно сазивање Народне скупштине. Ни позивање Светозара М арковића и Николе Пашића на патри- јархалне. Појмови српских патриота о отаџбини нео- дељиви су од појмова о слободи и правди. Дух народа српског вазда je био. када je. Већ ce Јеврем Грујић угледао на српску традиционалну. пребацио je Владимиру Јовановићу због тога што ce српска интели- генција „запаја“ „западним идејама“. У својим Успоменама. али да пази да Руси за то не сазнају (Пашић 1995: 148). Патријархалне традиције: Самоуправа и демократија Приликом једног сусрета y Швајцарској. више деценија стар захтев сељака да ce редовно сази- . за слободу и правду борили су ce и наши косовски јунаци. са- моуправу и демократију. на Западу „замишљају као ору- ђе панславистичке руске политике“ (Јовановић 1988: 216). него ce изводе из здравог патриотизма српског. y исто време. Јовановић тврди да je тада рекао и ово: „Идеје те не пресађују ce са запада y Србију. руски племић Миха- ил Безобразов. због њене огромне популарности y преовлађују- ћем делу српског јавног мнења (Екмечић 19896: 181). na и данас јесте. и биће y будуће само дух слободе и правде. који су ослободили Србију“ (Исто: 214). дух слободе и правде владао je и десницама јунака. најбољи познавалац идеја Јеврема Гру- јића. какови je покретао јуначке мишице y свима пе- риодима српске историје.Либерализам 169 подршком Русије. y духу идеја народног суверенитета. Јован М илићевић. Старе народне слободе само je требало об- новити. Није била слу- чајна сличност са Пашићевим писмом.

170 Срби 1903-1914

ва Народна скупштина, и да „њихово приступање овој идеологији
није потицало од утицаја европског грађанског парламентаризма.
Они нису прихватили Скупштину као европски парламент, већ с
обзиром на то да су већина била пореклом из сељачких задружних,
патријархалних породица, као институцију старог самоуправног
система“ (М илићевић 2002: 319-320). Грујићев нацрт скупштинског
закона, „мада je он био париски ђак, заснивао ce највећим делом
на тековинама старог патријархалног схватања о скупш тини“, при
чему je већ његовим првим чланом „обичајно право проглашено
за основ свију установа земаљских и ’условије’ живота народног"
(Исто: 320, 321-322).
Како смо видели, и Владимир Јовановић je тврдио да српски ли-
берали црпу своју идеологију из традиционалних српских вредно-
сти. Јован М илићевић je уочио да je већ y чланку Шта хоће народ
наш u y чему je његово спасење? из 1859. Јовановић изложио слику
српске историје коју ће развити y Србском народу u Источном nu-
тању. „Сваком предузећу кућном, општинском и буди каквом дру-
гом претходи код Срба договор друштвени“ - тврдио je Јовановић,
узимајући сеоску породичну задругу за језгро слободне и праведне
друштвене организације (цит. према М илићевић 2002: 253).
У Србском народу u Источном питању, Јовановић ће, поред за-
друге, y традиционалне, патријархалне српске вредности, на којима
ce може изградити слободно и праведно друштво, уврстити: мар-
љивост и штедљивост, позајмицу и мобу, спремност на подређива-
ње приватног јавном y ванредним, ратним условима, склоност про-
свети и науци, побратимство, уверење y равноправност свих људи,
урођену слободу говора, свест о нужности општинске, месне само-
пуправе, као и редовне, слободне, народне скупштине (Јовановић
1868a: 82-89). Ту je и сасвим локовски и џеферсоновски уобличено

„јако уверење: да су људи поставили владу да им она чува права, што
им припадају no закону природе; да ce истинска власт оснива на одо-
брењу оних, над којима ce влада; да je народ властан збацити ону владу,
која многим злоупотребљавањима покаже, да иде на то, да народ опа-
ше y лику, na поставити на њено место нову владу, и то онакву, y каквој
народ налази највише јемства за своју будућност“ (Исто: 88-89).

Речима Имануела Волерстина, овде су истакнуте и идеја народ-
ног суверенитета и легитимност права на промену. У овој брошури
цела српска историја протумачена je као борба између аутентичне

Либерализам 171

српске самоуправе, радиности и штедљивости, и штетних визан-
тијских, турских и руских утицаја, који су Србима наметали ауто-
кратију и феудализам (Исто: 54-74). У тако протумаченој српској
историји, либерализам je заиста изгледао као повратак изворним
националним вредностима. Чак и много касније, када буде разго-
варао са краљем Александром Обреновићем о уставној реформи,
Владимир Јовановић ће га саветовати да ce то учини „на основи
свестраног изучавања народних нарави и обичаја, народног живо-
та, са особитим обзиром на ступањ културног развитка и y сугла-
сности са природом духа народног" (Јовановић 1988: 491).
Гејл Стоукс je овакво тумачење српске историје назвао „вигов-
ским“ (Stokes 1977: 51-52, 56-59, 93, 194); српски либерали позива-
ли су ce на српске словенске традиције онако као што су ce енгле-
ски виговци позивали на своје, англосаксонско политичко наслеђе
(Vincent 2005: 28). Оно што je за Енглезе био common law, за Јеврема
Грујића било je обичајно право. Чак и блискост српских либерала са
православном црквом указује на то да je овде, уствари, реч о поку-
шају да ce либерално друштво изгради на основу сопствене тради-
ције, слично Британији и Швајцарској. Такав идеал сажет je y једној
реченици којом Владимир Јовановић објашњава y чему ce састоји
слобода и срећа једне нације: „Слободна Швајцарска сретна je да y
трајном миру може развијати своје интелектуалне, моралне, и фи-
зичке снаге, те служити као један од светских центара културног
напретка1 (Јовановић 1988: 188). Слобода je овде, y духу М илових
тумачења, схваћена као самоостварење. Крајњи циљ je истински,
аутентичан допринос светској култури.
Сасвим y духу идеје о народном суверенитету, откривање соп-
ственог, изворног, историјског идентитета требало je да послужи
не само y одбрани од тираније владара и отуђених елита, него и y
самоодбрани од стране колонизације. Пишући о првим поделама
између српских интелектуалаца, које ће доцније довести до поделе
на конзервативце и либерале, Владимир Јовановић ce сећао како су
он и Јован Ристић, тек пристигли са немачких и француских школа,
разговарали о потреби да они, „синови ове земл>е“, преузму држав-
ну управу од „странаца“. Под тим појмом подразумевали су Србе из
јужне Угарске који су „на Шумадинце, Сервијанце, гледали као на
полу-дивљаке, na мислили да Шумадија, Сервија, само усвајањем и
увођењем туђинских уредаба, закона и установа може цивилизова-
ти“ (Исто: 72-73).

172 Срби 1903-1914

„...У облицима и методама државне организације и јавних послова
Аустрије (они) гледаху јединствене урнеке за државну организацију и
јавне послове Србије........Није требало много времена да ce на делу
посведочи, да аустријски’, ’швапски’урнеци, уредбе, закони, установе,
организације и методе не одговарају природи нашег народног духа, и
да ce њиховим усвајањем, или њиховом применом ’Шумадија’, ’Серви-
ja’, више подивљава, него цивилизује. Већ y првим почетцима извође-
ња државне управе и јавних послова y Кнежевини почела ce будити
мисао, да y особинама самог народа треба изучавати и основе за орга-
низацију државе и културно унапређивање Србије“ (Исто: 73).

Младе људе, „Шумадинце" и „Паризлије“, који су ce са студи-
ја y иностранству враћали са таквим идејама, „Швабе“, „носиоци
културе (Culturtràger)”, спречавали су да „заузму положаје*. Тако
су ce уобличиле две политичке струје. „Паризлије" су „Швабама“
пребацивале због „сервилне и унизне спољашње политике“, на-
рочито због „безграничне попустљивости y односима Кнежевине
према Бечу“; y унутрашњој политици, они
су, угледајући ce на Аустрију, „претварали
Кнежевину y полицијску државу. Они су
ЗА
били организатори абсолутистичког де-
спотизма и система угњетавања, цензуре,
С Л О Б О Д У К НАРОД. шпијунисања, денунцијација, тортуре, они
џелати слободе“ (Исто: 73-74). „Швабе“ су
пребацивале „Паризлијама" „да пресађу-
ПОВУШ АЈИ -
ју из западне Европе y Србију идеје сло-
ШД11Ш ЈШВ01Ш, - бодоумне, које воде револуцији. Под тим
шп jJmnttM идејама разумеване су демократијске и на-
ционалистичке идеје, које y догађајима од
1848. г. беху нашле израза, бунећи народе
против Свете Алијанције и војног деспоти-
? зма“ (Исто: 75).
Јовановићев Србенда или готован био je,
како смо видели, y целини посвећен разли-
кама између „Србенде“, који je живео y ду-
ху своје традиције и предања и „готована",
У НОВОМЕ СДДУ скоројевића који je трчао за сваком модом
ДД&ГОНОВЈ. m r a i l t i t K U
ma. из иностранства, y намери да, без много
труда, одатле преузима „готове“ идеале и
За спободу u народ производе. Тјура Даничић, „Шваба“ близак
(Нови Сад: Платонова штампарија) конзервативцима, побијао je Јовановићева

Либерализам 173

схватања о посебности српске националне културе и спремности
Срба за политичке слободе; он je, опет, тврдио да je култура једна
и да je она постојала само код западних народа (Јовановић [1948]
1991:91). Јовановићу, који ce y Србенди позивао на стихове јуначких
песама, Д аничић je одговарао народним изрекама: „Ko ce јачему не
умоли, тај ce не одбрани“, „Од како ce ослободи, од онда ce осра-
моти“ и „Не ваља прије лећети докле крила не нарасту“ (Даничић
[1864] 1925: 361). Биле су то две традиције које ће ce y српској поли-
тици, кроз сукобе напредњака и радикала, потом и Обреновића и
радикала, сучељавати све до 1903. године.
Питање самоодбране од аустријске културне колонизације, то-
лико важно y добу 1903-1914, било je, како ce види, старо већ неко-
лико деценија. Према сведочењу Слободана Јовановића, y Српском
књижевном гласнику Владимир Јовановић je волео да чита само тек-
стове Јована Скерлића (Исто: 111-112), главнокомандујућег y тада-
шњим српским „културним ратовима“.
Занимљиво je, међутим, да сам Слободан Јовановић, један од во-
дећих либералних писаца из доба 1903-1914, није веровао y изворне
демократске традиције српског народа, y које je веровао његов отац.
Он je тврдио да су ce Светоандрејски либерали y уобличавању иде-
је народног суверенитета угледали на теоретичаре Француске ре-
волуције; сасвим y духу својих омиљених писаца, Едмунда Берка и
Иполита Тена, критиковао je „доктринарско слободњаштво“ и „ле-
вичарску идеологију“ свога оца и његових либералних пријатеља,
који су, како je тврдио, покушавали да y Србију пресаде енглеске
политичке идеје. Они су, према Слободану Јовановићу, више жи-
вели y апстрактном свету својих идеја и јуначких народних песама
него y стварности (Исто: 84, 87, 93-94, 96). У једном позном спису
он je тврдио да ce, no ослобођењу од Турака почетком 19. века, међу
Србима није могао пронаћи облик друштвене организације на ко-
ме ce, без страних утицаја, могла изградити држава; ако ce од „ор-
ганизација нижег ступња - организације племенске, сеоске, поро-
дичне“ „хтела поново градити државна организација, њен образац
морао ce траж ити на страни“ (Јовановић [1964] 1991: 575).
Овде није била реч само о променама y схватањима генерације
млађих српских либерала, која ce y јавном ж ивоту појавила tokom
деведесетих година 19. века. Водећи припадници нараштаја Слобо-
дана Јовановића, после 1903, године веровали су да je кључ српског
успеха био y промишљеном избору и преузимању страних култур-
них и политичких образаца. Били су, како ce види, много доследни-

174 Срби 1903-1914

ји западњ аци и много спремнији за раскид са традицијом од поко-
лења Јеврема Грујића и Владимира Јовановића.
И Светозар М илетић, слично Грујићу и Јовановићу, веровао je y
предодређеност Срба за либерализам и демократију. Трагајући за
објашњењем зашто je српски народ имао тако много непријатеља,
М илетић je 1863. y новосадском Српском дневнику писао:

„Није само због вере - клица ти скоро свестрани антипатија дубље ле-
жи. Српски народ уопште представља и заступа no историји својој, no
духу своме, no тежњи и опредељењу своме оно начело међу народима,
које je joui непризнато, a још мање y живот народа и држава уведено;
или ће то начело победити, или ће српски народ као мученик за њега
пасти и још једно Косово моралног поражења доживити, као што je
имао Косово физичког поражења. To je начело нераздвојне, политич-
но-уставне, али уједно и политично-народне слободе" (Милетић [1863]
1999: 337).

Ристићеви либерали:
Власт елити

Светозар М илетић и М ихаило Полит-Десанчић су, ипак, демо-
кратско опредељење „пречанских" Срба изводили мање из исто-
рије, a више из посматрања савремених друштвених чињеница.
Српско племство убрзано ce мађаризовало; убедљиву већину Ср-
ба y Хабзбуршком царству чинили су сељаци, трговци, занатлије и
интелектуалци слободних професија. Опште право гласа и демо-
кратија били су основа М илетићевог програма, али je политичко
вођство, no његовом мишљењу, требало да припадне образованим
и квалификованим интелектуалцима (Бешлин 2005: 417-427; Кре-
стић 2013: 283-288).
Ha сличан начин размишљао je и Владимир Јовановић. Либера-
ли су ce, пошто их je кнез М ихаило истиснуо из политичког живо-
та, све мање ослањали на сељаке, a све више на интелектуалце, које
су окупљали y Уједињеној омладини српској. Поред тога, социјали-
сти Светозара Марковића, који су покушали да им преотму Омла-
дину, потом и радикали Николе Пашића и Јаше Томића, изгледали
су Јовановићу и М илетићу као демагози, заговорници превласти

Либерализам 175

масе и броја над знањем и памећу (Јовановић 1988: 107-108; Кре-
стић 2013: 408).
Елитизам либерала јасно ce показао пошто су Владимир Јовано-
вић и Јеврем Грујић, после одређеног колебања, прихватили сарад-
њу са Јованом Ристићем. У време њихових сукоба са апсолутизмом
кнеза М ихаила, прагматични Ристић je текао државничку карије-
ру. Био ce приближио конзервативцима и чак учествовао y новин-
ским нападима на либерале. После смрти кнеза М ихаила, Ристић
je, међутим, као намесник, око себе поново окупио либерале и 1869.
покренуо доношење новог, „умерено либералног“ устава. Већ t o ­
kom рада на уставу већина либерала изјашњавала ce за дводомну
скупштину, y намери да обезбеди превласт образованих послани-
ка (М илићевић 2002: 326-328; Јовановић [1910] 1990: 268) Владимир
Јовановић y тим расправама није учестовао, али ce, према сведоче-
њу Слободана Јовановића, чак и он залагао за дводомну скупштину
(Исто). Светозар М илетић je, међутим, као упорни присталица де-
мократије и идеје народног суверенитета, дуго одбијао да прихвати
нови устав (Бешлин 2005: 658-659, 665-667). Либерали су Уставом
из 1869. коначно добили Народну скупштину, као стални орган вла-
сти, изабран скоро општим правом гласа; њена овлашћења била су,
ипак, значајно ограничена. Била je једнодомна, али je утицај инте-
лектуалаца обезбеђен институцијом „квалификованих посланика“
(Јовановић [1948] 1991: 98-99; Бешлин 2005: 649-665; Љ ушић 2008:
179-181).
Либерални демократи и радикали из 1858. су ce, ипак, постепено
спојили са Ристићевим „умереним либералима“ из 1868; Радивоје
Милојковић, Ристићев најближи сарадник, Владимиру Јовановићу
je објашњавао да су „либерали од 1858“ били „идеалисти" a „либе-
рали од 1868“ - „опортунисти“ (Јовановић 1988: 256). Јовановић je
прихватио сарадњу под условом да му ce омогући да и даље пропо-
веда своје демократске идеје. Његов Политички речник показао je
да je такав споразум постигнут. Брзо je, међутим, схватио да je до-
лазак на власт имао своју цену. Слично српским конзервативцима.
који су 1858. увидели да време ради за либерале, сада су либерали
разумели да ce бирачи окрећу припадницима нове, радикалније ге-
нерације. Светозар М арковић и његови следбеници већ су их оп-
туживали да су издали своја демократска начела (Јовановић 1988:
273).

176 Срби 1903-1914

Елита на власти:
Устав, независност, проширење
Од 1868. до 1880, са прекидима y време младоконзервативних
влада 1873-1875, либерали ће, наиме, предвођени Јованом Ристи-
ћем, владати Србијом. Јеврем Грујић и Владимир Јовановић ће, као
министри, повремено морати да забораве на своје слободоумље. У
сукобима са младоконзервативцима, социјалистима и радикалима,
нарочито y време ратова 1876-1878, владајући либерали сужава-
ли су грађанске слободе и права, пооштравали цензуру, хапсили и
прогонили политичке противнике.
У историји српског либерализма после 1868. ce догодило оно што
ce y САД збило y време сукоба између Хамилтонових федералиста
и Џеферсонових републиканаца, y Француској револуцији y доба
сукоба либералних фејанаца са радикалним јакобинцима, или, по-
ново, y Француској после Јулске револуције (1830), и y Британији
после изборне реформе из 1832. У Западној Европи, y добу између
1815. и 1830, удружени либерали, радикали и социјалисти пружали
су отпор конзервативцима; када су либерали остварили своје циље-
ве и дошли на власт (у Француској 1830, y Британији 1832) њихови
путеви разишли су ce са путевима радикала и социјалиста. Сукоби
између српских либерала и радикала после 1868, као и између на-
предњака и радикала после 1881, били су, суштински, расцеп уну-
тар либералног табора, између либералне деснице и левице. Иста
подела била je видљива и међу „пречанским“ либералима, када ce,
после повлачења М илетића из политике, његова Српска народна
слободоумна странка поцепала на Политову либералну и Томићеву
радикалну странку (Крестић 2013: 408-416).
Српски либерали, предвођени Јованом Ристићем, угледали су
ce на италијанске, Кавурове либерале. Владимир Јовановић je био
њихов М ацини, a Јован Ристић Кавур (Јовановић [1948]: 1991: 101).
Ослоњени на Русију, као што ce Пијемонт y рату за уједињење 1859.
ослонио на Француску, српски либерали ће 1876-1878. водити рато-
ве за српско национално уједињење.
Златно доба либерализма већ je, међутим, пролазило. Берлински
конгрес je објавио почетак епохе конзервативизма и империјали-
зма. После уједињења Немачке изгледало je да je време за српско
национално уједињење истекло; доба 1878-1914 биће обележено
успоном конзервативних, германских, средњоевропских цареви-

Либерализам 177

на. Владимир Јовановић, који je, заједно са Мацинијем, радио на
удруживању са италијанским и немачким националним покрети-
ма, за ово закашњење кривио je кнеза М ихаила. У Италији, наци-
онално уједињење и ослобођење постигли су Кавурови либерали
(1859-1870), y Немачкој Бизмаркови конзервативци (1864-1871), a y
Србији тек Пашићеви радикали (1912-1918).
Србија, Црна Гора и Румунија су стекле независност и терито-
ријално проширење, a Бугарска ce појавила на мапи Европе. Велике
силе су, међутим, започеле са колонијалном поделом и окупацијом
Балкана и Леванта. Аустро-Угарска je, за разлику од италијанских
и немачких ратова, y којима je поражена, из српских ратова 1876­
1878. изашла као победник. Окупација Босне и Херцеговине била je
само почетак даљег продора ка југоистоку. Ha Берлинском конгре-
су посејано je семе које ће проклијати 1914. године.
Устав из 1869, територијално проширење и стицање државне не-
зависности (1878) били су највећи успеси српских либерала. После
пада са власти 1880. они ce више никада неће опоравити и пости-
ћи стари утицај. Јован Ристић ће, истина, поново постати намесник
(1889-1893), али његова странка ће до 1903. формирати још само
три кратковечне владе, од којих ће две бити коалиционе. Када су
ce формално организовали y Народно-либералну странку, y окто-
бру 1881, либерали су већ увелико били на политичкој низбрдици.
Напредњаци су од њих били доследнији y одбрани личних слобода
- независности судства, слободе штампе и удруживања; радикали
су били одлучнији демократи.
Ристићеви либерали, a потом и Пироћанчеви напредњаци, пред-
стављаће, тако, типичне, европске, „класичне" либерале, припадни-
ке високообразованог, добростојећег, вишег средњег слоја; Паши-
ћеви радикали ће, опет, бити прави изданци европске радикалне,
либералне левице, ослоњене на ниж и средњи слој и сељаке. Када су
ce организовали y странку, либерали су ce залагали за постепеност
y политичким променама и поносно истицали да су y својим редо-
вима окупили највиђеније људе: високе чиновнике, богате трговце
и највишу црквену хијерархију. Баш као и конзервативци, потом
и напредњаци, и Ристићеви либерали окренуће ce, y сукобу са ра-
дикалима, круни и двору. Политички програми три новоосноване
српске странке (Народна радикална и Српска напредна странка на-
стале су y јануару 1881) (Крестић и Љ ушић 1991: 101-110, 121-126),
потврђивали су, међутим, да je либерализам за све био заједнички,
основни политички именитељ.

178 Срби 1903-1914

Конзервативни и демократски либерализам:
Напредњаци и радикали

Слободан Јовановић je приметио да су и напредњаци и либера-
ли исповедали либерална начела, али да су их раздвајали сукоби
из прошлости и генерацијске разлике (). Либерали су били синови
занатлија и сељака, напредњаци министара и професора. Одатле je
код напредњака елитизам био израженији - упорно су ce залагали
за ограничено право гласа и дводомну скупштину. С друге стране,
због њихове одбране личних слобода и спремности да Скупштини
дају значајнија овлашћења него либерали, Слободан Јовановић je
закључио: „Напредњаци су били либералнији од либерала, али ли-
берали су били већи демократи“ (Јовановић [1908] 1990: 32).
И напредњаци су, међутим, слично либералима, идеолошки
били врло разнородни. Конзерватизам ce y Европи, као идеологи-
ја, појавио као вид отпора пред либерализмом и демократизмом
Француске револуције; управо je отпор српским либералима, по-
том и радикалима, почевши од револуционарне Светоандрејске
скупштине, омогућио да ce Илија Гарашанин, Аћим Чумић, Милан
П ироћанац и М илутин Гарашанин назову конзервативцима. У Ср-
бији, међутим, није било конзервативизма западноевропског типа,
какав je проповедан y делима Едмунда Берка, Ж озефа де Местра
или Луја де Бонала. Напредњаци су ce, y духу времена, називали
„младоконзервативцима , али су о њиховом либералном идеоло-
шком пореклу сведочили њихов програм, пребези који су међу њих
дошли из редова либерала и њихова вера y прогрес, разум и науку
(Јовановић [1948] 1991: 105-106).
Кључно je, међутим, било колебање напредњака између олигар-
хије и монархије, наслеђено од конзервативаца. Ако су М илан Пи-
роћанац и Стојан Новаковић представљали либерално крило на-
предњака, коме су владавина права и власт образоване неколицине
били најважнији, М илутин Гарашанин заступао je конзервативни-
ју струју, која je била спремна да следи вољу монарха.
Пад српских либерала са власти 1880. и успон напредњака били
су део ширег, европског тока ствари. Седамдесетих година 19. века,
док je јачала тек уједињена, конзервативна Немачка, и док je углед
либералне Британије слабио, y целој Европи либерали су уступали
власт конзервативцима. To ce, између 1870. и 1878, догодило y Бел-

Пиберализам 179

гији, Британији, Италији, Француској, Немачкој и Аустро-Угарској
(Stone 1984: 19).
Европа, потом, tokom осамдесетих година 19. века, улази y „доба
маса“ y коме ће ce, захваљујући увођењу општег права гласа и шире-
њу писмености, старе либералне елите наћи под новим ударом, ово-
га пута са левице. Н иж и средњи слој, сељаци и радници више ни-
су веровали образованим, вишим градским класама; гласали су за
радикале, социјалисте, клерикалне странке и партије националних
мањина (Biddis 1977: 29-40; Stone 1984: 45). Либерали ce, суочени са
побуном либералне, радикално-демократске левице и социјалиста,
померају y десно и окрећу дојучерашњим противницима, конзерва-
тивцима и вишим црквеним круговима. To ce дешава y Британији,
Шпанији, Холандији, Белгији, Француској, Немачкој, na и y Русији
(Исто: 42-73; Gildea 1996: 311-314). И y Румунији и Бугарској, старе
либералне елите ce, y сукобу са одметнутом либералном левицом,
спремном да ce y борби за власт послужи насиљем, окрећу ауто-
ритарним методима (Павловић 2001: 193-197,204-206). Унутрашња
политика европских земаља осамдесетих година била je обележена
сукобима и насиљем.
Како ce види, појава Народне радикалне странке, која je обеле-
ж ила историју Србије све до 1914, није била никаква српска, нити
руско-народњачка необичност и аномалија, како ce тврди y једном
делу српске историографије; ту ce, наиме, Светозар М арковић, Ни-
кола П аш ић и радикали проглашавају претечама српског фаши-
зма (Stojanović 2008: 198-199). Овако бизарне теорије последица су,
наравно, непознавања историје Европе y 19. веку, али и данашњих,
дневних политичких интереса и разрачунавања. Ако ce из публи-
цистике ипак вратимо историји, лако ћемо разумети да су народ-
њачки, социјалистички корени српског радикализма само локална
варијанта веза радикализма са социјализмом, видљивих, како смо
видели, свуда где ce радикализам појавио. Како српски радикали,
тако ни руски народњаци нису били планета за себе, него део ши-
рег европског феномена; Владимир Јовановић je то разумео, када
je Бакуњина, Херцена и Огарјова, како смо видели, убројао y своје
европске, демократске пријатеље и истомишљенике. Кључне иде-
је српског радикализма: народни суверенитет, опште право гласа,
превласт Народне скупштине, укључујући и неповредивост при-
ватне својине, нису биле народњачке, него либерално-демократске.
Пашић je, тумачећи идеологију и историју српског радикализма,
тврдио да je „наша странка постала [18]69. године, кад je либерална

i8o Срби 1903-1914

изневерила принципе либерализма и створила садашњи Устав...“
(Пашић [1884] 1995: 156). Радикале je називао „левим крилом људи
ОД 1858 , мислећи, при томе, на Светоандрејске либерале (Пашић
[1889] 1995: 326).
Српско „доба маса било je обележено сукобима између либе-
рала и радикала, потом између напредњака и радикала. Суочени
са масовном подршком гласача радикалима, либерали и нарочито
напредњаци окретали су ce ауторитарној политици краља М илана
Обреновића. Напредњаци ће од слогана „закон, слобода, напредак“
из 1880, стићи до пароле „ред, рад и законитост" (1893) (Крестић и
Љ ушић 1991:110). Сауклањ ањ ем М илана Пироћанца с власти и до-
ласком М илутина Гарашанина на чело напредне странке, сам краљ
М илан je окончао стару поделу унутар редова конзервативаца и на-
предњака, између присталица монархијског и олигархијског наче-
ла. Од тада na све до 1903, баш као y доба сукоба кнеза М ихаила са
либералима, главна борба водиће ce између монархије Обреновића
и радикалске демократије.
И прикључивање Србије германском Тројном савезу, почевши
од Тајне конвенције из 1881. године, било je наставак старих подела.
Још je Јован Ристић, y полемикама из 1877, пребацивао Аћиму Чу-
мићу, М илану П ироћанцу и Чедомиљу М ијатовићу због недостатка
патриотизма, док су га они оптуживали за авантуризам и демагоги-
ју (Ристић 1997: 112-114). Владимир Јовановић je тврдио да je прави
вођа напредњака, „млађих конзерватораца“ удружених са „млађим
либералима , био краљ М илан, као и да je њихова „политична му-
дрост црпљена на бечким изворима' (Јовановић 1988: 473, 456, 457).
Баш као некадашњи либерали, сада су радикали подстицали
српски национализам и русофилство, који су ce будили y отпору
пред империјалним амбицијама Двојне монархије. Крал> М илан и
напредњаци брзо су оптужени за издају, a радикали за служење ин-
тересима Русије. Никола Пашић je, постепено, нарочито y година-
ма политичке емиграције y Русији, после Тимочке буне (1883-1889),
успео да стекне подршку прво словенофила, a затим и званичне
Русије. Te везе учврстиле су y њему старо русофилство, али су ње-
говим схватањима дале и словенофилску и православну црту, бли-
жу званичним руским круговима (Шемлкин 1998: 281-392). Нема
сумње да je y томе на њега извршио утицај и митрополит Михаило,
присталица српских либерала, с којим je годинама делио избеглич-
КУ судбину и ковао планове о свргавању краља М илана (Шемјакин
2004; Пузовић 1997: 245-259). И опет, као код либерала, уз русофи-

Либерализам i8i

лију су ишли изразит национализам и позивање на патријархалну,
демократску, самоуправну традицију.
Словенофилске црте y идејама Николе Пашића и позивање на
патријархалну, сеоску самоуправу представљали су оне истовреме-
но „либералне и антилибералне“ идеје y идеологији радикала, које
je Хобзбаум, како смо видели, уочио код европских радикала. Уз то,
не сме ce, као ни y случају Владимира Јовановића, Светозара Мар-
ковића и Пере Тодоровића, потценити утицај швајцарског модела
радикализма и демократије, заснованог на историјским и религиј-
ским традицијама (вид. Пашић [1889-1891] 1995: 314). Радикали су,
уосталом, y својим редовима од почетка имали аутентичне народне
трибуне, какви су били Адам Богосављевић, Димитрије Катић или
Ранко Тајсић.
Редови радикала попуњавали су ce, међутим, и богатијим тр-
говцима и боље образованим интелектуалцима. После првог дола-
ска на власт 1887, радикали су могли да понуде много више, na су
постали привлачнији за припаднике виш их друштвених слојева.
Све то олакшало je напуштање старих социјалистичких идеала и
учврш ћивање y либералним и демократским начелима. Доношење
демократског устава из 1888. и абдикација краља М илана предста-
вљали су несумњиве тријумфе радикала. Србија je постала демо-
кратска земља; на слободним изборима радикали су стекли убе-
дљиву скупштинску већину и формирали владу. Једина сметња
било je још Намесништво, које je, предвођено либералом Јованом
Ристићем, владало y име малолетног Александра Обреновића (Јо-
вановић 1927: 345-371).

Време краља Александра:
Пропадање либерала

Српски либерализам и демократија, који су обележили доба кра-
ља Петра Карађорђевића, од 1903. до 1914, уобличени су y времену
краља Александра Обреновића (1889-1903). М илан Грол je тврдио
да je српски национализам добио свој коначни, демократски из-
раз, y отпору аутократским амбицијама младог краља и освајачким
плановима Хабзбуршке монархије (Грол 1939: 153).

l82 Срби 1903-1914

Намесништво либерала и превласт радикала y Србији (1889—
1892) хронолошки су ce поклопили са доласком либералне левице
и радикала на власт, или са њиховим приближавањем власти, као
и са проширењем права гласа y кључним европским земљама (Sto­
ne 1984: 94-95). Владе странака деснице и центра су потом, између
1896. и 1904. године, предузимале низ мера, да би одузеле гласаче
радикалима, социјалистима и анархистима. Јака извршна власт
спроводила je, поред осталог, мере социјалног старања и школске
реформе. У обрачунавању са побуњеним левичарима краљеви и
владе су ce служили и војском; ови су на то одговарали атентатима
(Исто: 96-97; Gildea 1996: 359-365).
Краљ Александар Обреновић je 1893, државним ударом, уз по-
моћ војске, свргнуо либерално, Ристићево намесништво. Наредних
десет година његове владавине биће обележено државним ударима
и променљивом унутрашњом и спољном политиком. Већ следеће,
1894. године, укинуо je устав из 1888. и вратио на снагу претход-
ни, из 1869, који му je давао шира овлашћења. Млади краљ отво-
рено je говорио да je његов циљ био лични режим на бирократској
основи, no немачком обрасцу. У радикалима je видео своје главне
противнике; владао je уз помоћ „неутралних министарстава“ која je
састављао од појединих напредњака и либерала; говорило ce да je
краљ имао своју, „четврту странку". Смишљено je изазивао поделе
унутар све три партије, не би ли проширио утицај круне (Јовановић
[1908] 1990: 38, 39).
Од 1897. до 1900, уз помоћ свога оца, краља Милана, краљ Алек-
сандар Обреновић заводи диктатуру. Влада, на челу с Владаном
Тјорђевићем, формирана je од лојалних напредњака и либерала. У
Духу тадашњег европског ауторитаризма, државна власт спровела
je низ војних, просветних, саобраћајних и привредних реформи.
Чак и неуспели атентат на краља М илана, на Ивањдан 1899, био je
Део онога што ce догађало широм Европе. Обреновићи су окривили
радикале, основали преки суд, похапсили све који су им ce чинили
сумњивим и сломили самог Николу Пашића.
Нови преокрет настао je краљевом женидбом Драгом Машин,
одласком из земље краља М илана, и довођењем радикала и на-
предњака на власт. Догодило ce незамисливо: Пашић je пристао на
споразум („фузију ) са напредњацима и на нови устав из 1901, који
je предвиђао дводомну скупштину. To je додатно урушило његов
ауторитет. Протест Великошколаца из 1902, против краљевог ре-
ж им а али и Пашића, полиција je морала силом да растерује (Boj-

*

Либерализам 183

водић 19886: 773-786; Јовановић 1931: 274-276). Н и то радикалима
није сачувало краљеву наклоност. У новембру 1902. године он их je
поново потиснуо с власти, да би образовао кабинет генерала Дими-
трија Цинцар-М арковића, који je y свему личио на старе, неутралне
владе, из времена после 1894. године. To je значило, истовремено,
ново хлађење односа са Русијом и поновно окретање Аустро-Угар-
ској (Војводић 1988a: 406-417; Јовановић 1931: 288-298).
Уличне демонстрације y априлу (23. марта no старом календа-
ру) 1903. године, завршиле су ce акцијом жандармерије и војске и
људским жртвама. Два дана касније краљ Александар je извршио
два државна удара y року од једног сата; укинуо je Устав из 1901, ис-
терао радикале из Сената и Државног савета, именовао своје при-
сталице y ова тела и y судове, и потом вратио устав на снагу (Исто:
303-316; Васић 1990: 150-153).
Чињ еница да je Стојан Новаковић водио напредну странку
указује на њен повратак либералним коренима; штавише, он je
њену спољнополитичку оријентацију окренуо ка Русији. Од та-
да (1895) до 1914. године y Србији више није било проаустријских
странака. Симболички je било важно и то што je Стојан Нова-
ковић, пошто je краљ, упркос договорима, оборио његову владу
(1895-1896), одлучио да распусти до тада увек лојалну, „дворску
напредну странку. Она, формално, неће учествовати y страначком
ж ивоту све до своје обнове y новим условима, 1906. године. Подр-
шка појединих напредњ ака краљу Александру Обреновићу сведо-
чила je о личној лојалности, a не о политици странке. У основи, то
je био јасан знак збуњености, поделе и неслоге напредњ ака, али
и јасног незадовољства њеног врха политиком краља (Војводић
1994: 251-281).
Стојан Новаковић ће, дајући предност законима y односу на во-
љу краља, потврдити либерални идентитет оних напредњака који
су га следили. Када буде обновио странку, он ће на нужност вла-
давине права, али и потребу очувања утицаја образоване елите,
кроз институцију горњег дома, подсећати младог напредњака, Жи-
војина Перића, који je покушавао да обнови старе теорије о про-
ширивању овлашћења владара (Новаковић 1908: 5-13). Новаковић
ће спречити и Перићеве покушаје да странку врати старој, проа-
устријској спољној политици. Перићев конзервативни курс биће
потврђен када 1914. буде основао Српску конзервативну странку,
која ће ce залагати за припајање Србије Аустро-Угарској (Крестић и
Љушић 1991: 493-496).

184 Срби 1903-1914

Доба Александра Обреновића до-
нело je искушења и Народно-либе-
ралној странци. Сарадња намесника
са радикалима није потрајала. Од-
носи либерала са краљем Алексан-
дром Обреновићем покварили су ce
првоаприлским државним ударом
1893. Они су и краљев наредни ко-
рак, обарање Устава из 1888. и повра-
так на снагу устава из 1869. сматрали
незаконитим чином и ругањем наче-
лу владавине права. Од тада je, међу-
тим, почело цепање либералне стран-
ке, које ће обележити њену историју
све до 1914. После обарања намесни-
штва, Јован Ристић ће ce, због поод-
маклих година и болести, постепено
повлачити из јавног живота.
Део либерала краљу није могао да
опрости првоаприлски удар и ста-
вљање министара из 1892-1893, Јована
Краљ Александар Обреновић
(Фототека САНУ)
Авакумовића и Стојана Рибарца, под
судску истрагу због крвавих сукоба
са радикалима (Станаревић 2012: 19,
142). Струја коју je водио Јеврем Андоновић je, међутим, стала иза
краља. Док су ce припадници „треће генерације либерала“, Аваку-
мовић, Рибарац и њихови истомишљеници, држали непомирљивог
опозиционог курса, водећи људи старије генерације y либералној
странци улазили су y краљеве владе и подржавали све промене кра-
љеве ћуди, укључујући и диктатуру од 1897 до 1900. Противници
су оптуживали либерале да су ce претворили y оруђе апсолутизма
(Исто: 21, 22-23, 27, 128; Јовановић [1948] 19916: 281, 286).
Слично Јовану Ристићу, Владимир Јовановић држао ce повучено
и лојално. Оптужен и хапшен за саучесништво y убиству кнеза Ми-
хаила 1868, познат rio наклоности према републиканској Швајцар-
ској и пријатељским везама са европским републиканцима, он ce
посебно трудио да покаже лојалност према династији. Није, међу-
тим, одобравао ни краљев првоаприлски удар ни укидање Устава из
1888; no његовом мишљењу, то су били неуставни, противзаконити
потези (Јовановић 1988: 467-469). У Успоменама je забележио како

Либерализам 185

je 1883. одбио поверљиве понуде професора петроградског универ-
зитета Владимира Ивановича Ламанског за удруживање либера-
ла са словенофилима, y циљу свргавања краља М илана са српског
престола; тврдио je, међутим, да су предлоге Ламанског прихвати-
ли радикали, и да тада почиње „присна веза српских радикала са
руским словенофилима (Исто: 467-469). Радикали су, како ce види,
либералима узели и демократски и русофилски легитимитет. Сада
je Владимир Јовановић критички писао о везама радикала са Ру-
сијом, баш онако као што су некада младоконзервативци писали о
русофилству либерала.
„Фузија“ напредњака и радикала, уз доношење новог устава
1901, без учешћа либерала, означили су, ипак, прелом y односима
либерала са двором. Чак и тада неколико либералних група остало
je лојално краљу. Владимир Јовановић je, међутим, устав називао
„октроисаним" и правно необавезујућим. Тада je пензионисан као
члан Државног савета, a y Српској краљевској академији „ради-
калско-напредњачка котерија“ одбила je да му штампа Политич-
ки речник; сами радикали тврдили су да y Речнику има исувише
превратничких, републиканских идеја (Исто: 489-494). Коначно,
Александров сукоб са оцем и потоња смрт краља М илана одбили
су од младог краља најутицајније либерале. Када ce 1900. вратио
из Беча, где ce виђао са краљем Миланом, Тјорђе Генчић, некада-
шњи припадник Андоновићеве групе и министар, осуђен je на се-
дам година затвора. Чим je 1901. помилован, Генчић je почео да кује
заверу, која ће довести до свргавања и убиства краља Александра
Обреновића.

Доба краља Петра:
Победа либералне демократије

Либерали, који су Обреновиће 1858. довели на власт, одиграли
су 1903. кључну улогу y њиховом коначном свргавању. Главни „ци-
вилни завереници“, на челу са Тјорђем Генчићем и Јованом Аваку-
мовићем, били су либерали. У Авакумовићевој коалиционој влади,
насталој одмах после преврата, либерали, њих четворица, имали
су главну реч; y влади су била и два официра, такође блиска либе-

i86 Срби 1903-1914

ралима. Најзначајнији официри извршиоци преврата долазили су
из либералских породица. Драгутин Димитријевић-Апис je рођену
сестру удао за Ж ивана Ж ивановића, министра из доба диктатуре
1897-1900; Александар Глишић je био Ж ивановићев зет; Милош
М иловановић Пилац био je син либерала Гргура М иловановића;
Александар Машин, који ће ући y Авакумовићеву владу, био je бли-
зак либералима; Анта А нтић je био рођак Т)орђа Генчића (Станаре-
вић 2012: 33-34).
Ta веза с крвавим расплетом из 1903, биће још један, додатни
узрок опадања угледа либералне странке. Радикали, као главни ко-
рисници новог поретка, остали су, међутим, непосредно неумеша-
ни y оно што ce догодило y Мајском преврату.
У међувремену, борба и компромиси из времена Александра
Обреновића коначно су уобличили српски радикализам. Краље-
во поигравање законима и уставима натерало je радикале да ce по-
свете, пре свега, борби за законитост и владавину права. У својој
студији о Светозару М арковићу Слободан Јовановић je приметио
Да су радикали, чим су на прво место поставили одбрану устава,
y суштини наставили „радњу“ либерала из 1858; тако су ce, према
његовом мишљењу, радикали коначно „претопили“ y либерализам
(Јовановић [1903] 1990: 140, 141). Некада следбеници руских соци-
јалиста, Чернишевског и Писарева, радикали су почели да ce по-
зивају на „западњачке либерале, Меколеја, Багота, Констана, Блун-
члија (Јовановић [1953-1957] 1991: 145). И Јован Скерлић, писац до
данас најбоље студије о Светозару Марковићу, тврдио je да ce уто-
пистичко-социјалистички период српског радикализма завршио
већ 1872; од 1873. до Устава из 1888. били су радикални демократи,
Да би од тада, пошто ce окренула одбрани устава и закона, „Ради-
кална странка испала једна умерена уставно либерална странка“
(Скерлић [1914] 1964: 401).
Владавина права постала je главна тачка програма радикала,
што су показивала и имена њихових нових листова. Паш ић je, не-
посредно no помиловању 1899, покренуо Законитост; no преласку
радикала y опозицију 1902, Светислав Симић je основао и уређи-
вао Уставну Србију (Јовановић 1931: 285, 299, 300; Ж ивановић 1925:
287-288). О либерализму радикала сведочиле су учене расправе
англофила Стојана П ротића о парламентаризму, и париског докто-
ра наука М илована М иловановића о спољној политици, које су од
1894. штампане y радикалском Делу (Протић 1894: 53-64, 303-313;
М иловановић 1894: 313-323).

Либерализам 187

Уз владавину права, друга кључна тачка одбране либералних на-
чела y отпору режиму краља Александра Обреновића било je по-
зивање на људска права. Она су постала велика тема после Ивањ-
данског атентата (1899), са масовним хапшењем радикала, na чак и
њихових пријатеља, премлаћивањем затвореника и њиховим изво-
ђењем пред преки суд. Иако су главна мета прогона били радикали,
огорчење je обухватило припаднике свих политичких струја. Либе-
рал Слободан Јовановић je, y својој историји владавине Александра
Обреновића, оставио мемоарски запис о тим догађајима:

„Био je пристигао нов нараштај интелигенције који није подносио ова-
кве свирепости: ти млади људи имали су тање нерве него њихови ста-
ри, и нису знали за ону фанатичну приврженост према династији која
je y њихових старих била јача и од обзира човечности. С друге стране,
преки суд и помамност Краља Милана утерали су неки луд страх y љу-
де; страх je тај обузео и омладину; она није смела изразити гнушање
коje je према радњи власти осећала, и то неизражено гнушање прити-
скивало ју je страховито... Главна полиција, са задајем пијаце одмах
уз њу, са мрачним и знојавим жандармским лицима на свом улазу, са
свим оним тајним шапатом о страхотама и ужасима иза њених сурих
зидина, - главна полиција добијала je изглед једне источњачке мучи-
онице, коja нас je стављала y исти ред с Авганистаном и Мароком...
Омладина ce осећала посрамљена и унижена до испод скота; ако су
притвореници подносили физичке муке она je подносила моралне.
Бадава су Краљеви говорили да треба бирати између династије и ра-
дикала. За омладину ce питање постављало друкчије: њој je изгледа-
ло да има да ce бира између династије, с једне стране, - човечности и
правде, с друге стране. Ово расположење омладине имало je утицаја и
на друге“ (Јовановић 1931: 105).

Слободан Јовановић ce сећао и да су y исто време, он и његови
пријатељи, припадници „новог нараштаја интелигенције , пратили
како ce, y Афери Драјфус, француско јавно мњење опредељивало
између људских права невино осуђеног капетана јеврејског порекла
Алфреда Драјфуса и националних и државних интереса Францу-
ске, који су захтевали да углед француске војске буде сачуван. „Пр-
во правда, na онда држава - то je постала ’крилата реч баш y време
Ивањданског атентата“ - тврди Јовановић (Исто: 117). М илан Грол
je писао да су y оба догађаја главна тема била „права човека (Грол
1939: 147,153). Истовремена „борба за лична права“ после Ивањдан-
ског атентата и y Афери Драјфус суштински je утицала и на поли-
тичка уверења Јована Скерлића (Јовановић [1934] 1991: 707). Како

i88
Срби 1903-1914

тврди Слободан Јовановић, „млада ин-
телигенција“ ce тада, „својим самостал-
нијим делом“ коначно окренула против
режима (Јовановић 1931: 134).
Треће начело које je постало борбе-
на парола y сукобу са режимом краља
Александра, да би после 1903. ушло y
темеље новог поретка, била je, наравно,
демократија. Ha њу ce више нису пози-
вали само радикали. „Та реч, као ускрсла
из заборава, била je одједном y свачијим
устима. Демократом ce правио сваки, и
онај ко je то био, и онај који то није био“
(Исто: 267).
У одбрани демократије, закона и људ-
ских права, али и y страху од хапшења,
зближавали су ce дотадашњи политич-
Слободан Јовановић (носи полуцилиндар) ки противници и отуђивали од дојуче-
са пријатељима (снимл>ено y време службе рашњих истомишљеника. У преломним
y Министарству иностраних дела) тренуцима, y време Ивањданског атен-
тата, око тих начела окупили су ce ин-
телектуалци који ће, после 1903, давати тон српској култури и по-
литици.
Може ce рећи да je основна тачка окупљања био Волерстинов
„центристички либерализам , који je подразумевао народни суве-
ренитет и право на побуну. To je био заједнички програм кључних
опозиционих листова: либералне Српске заставе, радикалског Од-
јека и Дневног листа, Српског књижевног гласника y коме су ce оку-
пљали и радикални и либерални незадовољници. Сам Слободан
Јовановић, сарадник Гласника, признао je да су њихове поруке под-
стакле официре који су, за разлику од интелектуалаца из новинских
редакција, били спремни да y побуни иду до краја (Исто: 340-341).
У вРеме владавине Александра Обреновића поделили су ce и ра-
дикали. Расцеп je изазван неславним држањем Николе Пашића y
тамници и пред преким судом 1899, да би био потврђен Пашићевим
уласком y „фузију с напредњацима и пристајањем на недемократ-
ски устав из 1901. године. М лађе генерације радикала захтевале су
борбену и начелну политику. За свог вођу признавали су Љубомира
Ж ивковића, који ce пред судом држао храбро и пркосно. Узроци
сукоба могли би ce траж ити y Пашићевом одустајању од демокра-

Либерализам 189

тије, али су, no свој прилици, кључне биле генерацијске разлике и
начелно питање политичких метода. Када су себе називали „морал-
ном жандармеријом“ (Грол, 1939: 146), имали су на уму и Пашићев
неначелни прагматизам и краљеве приватне скандале.
Тако je зачета Самостална радикална странка, која ће, више него
иједна друга политичка група, изражавати преовлађујуће идеје и
идеале из доба 1903. до 1914. године. Подела радикала на „самостал-
це“ и „старе радикале" обележиће српски политички живот y овом
добу. У свом првом јавном оглашавању, y листу Одјек (1902), „само-
сталци“ су, поред осталог, објавили:

„Ми желимо да свима Србима буде отаџбина преча не само од сваче-
га, већ и од свакога, да je живот људски y њој скупљи од свачега, да y
њој законитост потпуно обезбеђује свакоме слободу, част и имовину
и да су y њој сва права осигурана од личнога ћефа. Ми желимо да не-
стане личнога култа, идолопоклонства, na да ce сваки Србин исправи,
a да ce не држи погрбљено и да пузи“ (цит. према Крестић и Љушић
1991: 243).

Позивање на владавину права, на л>удска права и на морал y по-
литици ипак није могло да буде довољно да би ce „самосталци“ иде-
олошки разликовали од Пашићевих „старих радикала“. Неке раз-
лике су ce, међутим, брзо показале. Водећи „самосталци" (Љубо-
мир Стојановић, Јован Жујовић, Јаша Продановић, Јован Скерлић
и други) нису крили своја републиканска уверења (Радојевић 2007:
65-69; Тјурић 2014: 81-88). У кратком исказу, y једној реченици ко-
јом je објавио свој улазак y политику (1901), Јован Жујовић je навео:
„Приступајући данас политичким пословима сматрам за потребно
изјавити, да ћу ce y њима управљати no начелима која радикална
демократија изводи из основнога начела народнога суверенства
(Жујовић 1986: 105). Београдска јавност углавном je разумела да je
решење ове једначине народног суверенитета и радикалне демокра-
тије била република; сам Жујовић није ce трудио да порекне таква
тумачења (Исто: 105-108). Он и његови пријатељи су тврдили да су
одложили републиканску пропаганду све до решавања питања оп-
станка Србије (Жујовић 1923: 10,14), али су, приликом сваке озбиљ-
није кризе повезане са династијом Карађорђевић, између себе на-
стављали разговоре о републици (Жујовић 1986: 166-167,182-185).
Коначно, „самосталци“ су ce од „старих радикала“ разликова-
ли и no својој идеологији „солидаризма", која je подразумевала со-
цијално одговорну демократију и државу. По томе ce видело да су

190 Срби 1903-1914

били сасвим блиски духу деценије уочи Првог светског рата, коју
су, y Британији, Француској, Италији и другим европским земља-
ма, обележиле владе радикала и либералне левице, спремне да ce
посвете нараслим социјалним разликама и невољама. Они су тих
сродности били сасвим свесни. Жујовић je писао: „Радикална демо-
кратија постоји скоро y свима европским земљама, са приближно
поДЈеднаким основним програмом. У појединостима ce разликује
спрам особених народних и државних потреба' (Исто: 108-109).
Јован Скерлић je join 1904. упознао српску јавност са „солида-
ризмом који je проповедао један од вођа француских радикала
Леон Буржоа (Скерлић 1904: 592-607). У Скупштини je тврдио да
je управо та брига за социјална питања разликовала „самосталце“
°Д »старих радикала , који су заборавили на своје социјалистичке
почетке (Скерлић [1914] 1964: 401-402). Но није само Скерлић, као
позни придошлица међу „самосталце“, писао о „солидаризму“. Ме-
ђу самосталцима угледнији и утицајнији Јован Жујовић тврдио je
да „радикалну демократију“ од „либералне демократије“ раздваја
„начело узајамности или солидарности, као једно од најбитнијих
за решење многих питања, међ појединим личностима, међ група-
ма грађана и међ народима. Она не верује
да je неминован рат грађанина с грађа-
нином, човека с човеком, једног сталежа
са другим, народа са народом“ (Жујовић
1911: 13-14). Солидарност je, премаЖ ујо-
вићу, оно што најуспешније повезује по-
јединце, друштвене групе, na и нарашта-
је. Њ ено основно оруђе je држава, која би
требало да посредује између богатих и
сиромашних, моћних и слабих, да обез-
беђује мере социјалног старања и омогу-
ћава обавезно основно школовање. Ha
тај начин, радикална демократија тражи
„друштвену правду за све и свакога; она
неће чекати да je нека социјална револу-
ција’ друштву наметне" (Исто: 14-16).
До 1914. године искусни Никола Па-
ш ић ће сасвим надиграти „самосталце“.
Успели су да формирају само једну вла-
Љубомир Стојановић ду (1905-1906); ван тога, на власт су дола-
(Фототека САНУ) зили само као министри y коалиционим

Либерализам 191

владама са „старим радикалима". Сам Љ убомир Ж ивковић вратио
ce y редове „старих радикала“; Љ убомир Стојановић, који га je 1905.
заменио на челу странке, повукао ce из вођства већ 1912, због свађе
са страначким колегама. Сређеније вођство донео им je, после 1912,
тек Љубомир Давидовић, али странка no броју гласача тада више
није могла да ce мери са „старим радикалима“. За разлику од Љу-
бомира Стојановића, потоњег вође Југословенске републиканске
странке, Љ убомир Давидовић je био и радикал и монархиста; чак
и као вођа Демократске странке, он ће са радикалском наклоношћу
писати о пресудној улози сељака и села y српској историји и поли-
тици (Давидовић 1940: 145-161; Радојевић 2007: 124-126).
Никола Пашић ce, после свих удараца које je претпрпео, вратио
y политички живот, остао неприкосновени вођа Народне радикал-
не странке и постао средишња личност српског политичког живота
од 1903. до 1914. године. Постепено и упорно из политичког живота
потискивао je све што je могло да нашкоди парламентарној демо-
кратији: од проаустријски расположених пријател>а краља Петра,
који су са њим 1903. дошли y Србију, до официра црнорукаца, који
нису крили своје непријатељство према демократији и према Па-
шићу, као свом главном противнику. У сукобима око управе над
Македонијом из 1914, y којима je и краљ Петар морао да абдици-
ра, на страну официра, против Пашића, сврстали су ce самосталци,
либерали и напредњаци; на својој страни Пашић je тада имао ру-
ског посланика Николаја Хартвига и престолонаследника Алексан-
дра (Батаковић 1997: 319). Јован Дучић, који je тада имао прилике
да га посматра из непосредне близине, писао je о Пашићевој „скоро
супериорности, међу свима другима српским политичарима" (Ду-
чић [1951] 2004: 37).
Стојан Новаковић je, y јавности, уживао и већи углед од оспора-
ваног и нападаног Николе Пашића. Новаковићу je, y најтежем тре-
нутку, усред Анексионе кризе, поверено место председника владе
y коалиционој влади четири српске странке. Иза њега je, међутим,
стајала само слабашна напредна странка, додатно подељена изме-
ђу Новаковића и нестрпљивих, млађих напредњака, који су ce оку-
пљали око Павла М аринковића и његове Правде. Нешто већу тежи-
ну напредњаци су, међутим, стекли када су, почевши од 1908. ушли
y преговоре, потом и y изборну сарадњу са либералима (Војводић
2015: 21-42, 106-116,157-169).
Либерали су, после Мајског преврата, остали подељени и зава-
ђени. Стојан Рибарац и Владимир Јовановић осуђивали су преврат.

192 Срби 1903-1914

Из странке су већ 1903, искључени Јован Авакумовић и Тјорђе Ген-
чић, али и Јеврем Андоновић и његови политички пријатељи (Ста-
наревић 2012: 41, 59, 128; Јовановић 1988: 497, 503-504). Обновио
ју je Стојан Рибарац, под именом Народна (национална) странка.
Нови програм написао je Ж иван Ж ивановић, уз помоћ Владимира
Јовановића, који je, због година, одбио Рибарчев предлог да води
партију. Либерали су били једина странка која je после 1903. проме-
нила име; Слободан Јовановић je писао да je старо, либерално име,
изгубило престиж јер je исувише подсећало на „стари режим“ (Јо-
вановић [1948] 1991:110; Крестић и Љушић 1991: 301-315). Група ко-
ју je водио Војислав Вељковић ипак га je бар делимично задржала,
назвавши ce Либералном демократијом. И она ће ce 1905. уједини-
ти са Рибарчевим „националистима" како су, скраћено, називани
(Станаревић 2012: 42-43, 129).
Национализам je, наиме, остао најважнија политичка идеја ли-
берала. Владимир Јовановић je писао да су ce после 1903. све срп-
ске странке бавиле међусобним зађевицама, осим либерала, који су
променом имена хтели да нагласе своју посвећеност националним
интересима српског народа (Јовановић 1988: 503). Нису показива-
ли ни много ентузијазма за југословенску идеју. Мата Бошковић,
син Стојана Бошковића, као посланик
Србије y Лондону истицаће ce непове-
рењем према Југословенском одбору,
a Стојан Рибарац, који, за разлику од
Војислава Вељковића, неће ући y Демо-
кратску странку, критиковаће запоста-
вљање српских интереса због југосло-
венства (Станаревић 2012: 160-161).
У својим редовима либерали су има-
ли водеће интелектуалце (Стеван Сре-
мац), млађе људе од талента (Сима Пан-
дуровић, Драгиша Васић) и борбен стра-
начки подмладак. Ha либерале ce, међу-
тим, као и на напредњаке, гледало као
на странке старог поретка; на изборима
су, чак и узети заједно, били неупореди-
во слабији од радикала. С временом су
разлике између либерала и напредњака
Војислав Вељковић бледеле, na су све до 1910. вођени пре-
(из збирке Ружице Туцаковић) говори о уједињењу. До тога није дошло

Либерализам 193

због одбијања либерала да прихвате институцију Горњег дома, k o ­
jo mсу напредњаци хтели да обезбеде превласт елите (Исто: 49, 52).
„Националисти“, ипак, нису заборављали ни своје старе, демо-
кратске идеале. Слично некада Владимиру Јовановићу, Војислав
Вељковић je био демократа, који чак није крио наклоност према ре-
публици. Писао je да победа демократије подразумева победу на-
чела народног суверенитета, друштвене једнакости и политичке
слободе (Вељковић 1901: 463). Слично Јовану Скерлићу, исповедао
je „позитивно“ схватање слободе; тврдио je да „демократија тежи
да сваку људску индивидуу, без обзира на рођење, што потпуни-
је развије, да je развије како y погледу моралном, тако и y погледу
економском“ (Вељковић 1902: 625). Демократија je, према Вељкови-
ћу, „једнакост, слобода, узајамност“ (Исто: 626); писао je да ће све
теорије „о спасоносности некога монархистичко-сталешкога реда
елите остати само пљесак no води“:

„Демократија ће, мимо сва та запомагања, наставити да иде путем ко-
јим je пошла, уверена да ће државни поредак који изиђе из њених те-
жњи за слободом, правдом и хуманошћу бити и часнији и узвишенији
него ли устројства заснована на разним предрасудама, себичњачким
претпоставкама и насиљу" (Исто: 627).

У текстовима y којима je показивао наклоност према републици,
Вељковић je чак тврдио да су демократија, односно народни суве-
ренитет, и монархија, no својој суштини, представљали сукобљена
начела (Вељковић 1901: 463; вид. и Вељковић 1902: 618-627).
Војислав Вељковић je био y идеолошки и лично блиским одно-
сима са самосталцима, али га они нису позивали y владе. Чак ни
1914. године либерали неће ући y Пашићево коалиционо, ратно ми-
нистарство. Њихове вође, Вељковић и Рибарац, и 1915. ће остати y
земљи, na ће Вељковић, под окупацијом, прихватити положај пред-
седника београдског Градског одбора. Јован Авакумовић je окупа-
торима нудио сарадњу, али je заробљен и интерниран. По ослобо-
ђењу Вељковић и Рибарац нису третирани као „квислинзи , иако
су нападани y штампи; y Краљевини СХС били су бирани и за ми-
нистре (Младеновић 2000: 180, 182; Станаревић 2012: 94, 111-112,
114-115). Вељковић ce тада поново сукобио са вољом владара, na ce,
према неким сведочењима, коначно окренуо републиканским иде-
јама; Рибарац je y Скупштини чак тражио ревизију Солунског про-
цеса. О сукобу либерала са Карађорђевићима сведочи и чињеница

194 Срби 1903-1914

да ће Драгиша Васић, породично и идеолошки везан за либерале,
постати један од најистакнутијих републиканаца y српском јавном
ж ивоту (Исто: 113,114-115, 119).
Коначно, гарант очувања либералних и демократских начела y
добу 1903-1914 није био само важећи устав, који je представљао не-
знатно прилагођен Устав из 1888. Сам краљ Петар Карађорђевић,
поштовалац швајцарских и француских политичких традиција,
био je, no стилу владавине, оличење либералних и демократских
принципа (Bataković 2013: 371-389). У предговору свог превода Ми-
ловог списа О слободи (1867, друго издање 1912) писао je: „Међу сви-
ма начелима, која излазе на видик, y ж ивоту појединих људи, народа
и целог човечанства, нема ни једнога, које би толико важило, a камо
ли важније било од - Слободе“ (Кара-Тјорђевић 1912: IX). Реч „сло-
бода писао je са великим првим словом, баш као што je Скерлић
писао реч „демократија". Слободу je тумачио, сасвим y Миловом
духу, слично некада Владимиру Јовановићу, као „власт над самим
собом“, „развијање својих својстава", „долажење до свести“ којом ће
човек „појмити, познати и вршити свој задатак, своја права, своје
дужности (Исто: X). И y краљевским, јавним беседама Петра Кара-

Краљ Петар Карађорђевић y пратњи Јована Авакумовића 1903. године
(Историјски музеј Србије)

Либерализам 195

ђорђевића понављала су ce позивања на слободу, „народна права“,
уставност и парламентаризам (Карађорђевић 1924).
Либерализам ce, после 1903, нашао и y средишту званичног кул-
турног модела Краљевине Србије који ће, y измењеним околности-
ма, бити сачуван и y Краљевини СХС и Југославији. Превласт тог,
либералног обрасца подудара ce с постојањем Српског књижевног
гласника (1901-1941), до данас најзначајнијег и најутицајнијег срп-
ског часописа; либерализам je био основа јавног деловања групе
водећих српских интелектуалаца која ce од 1901. до 1941. окупља-
ла око овог часописа (Богдан Поповић, Слободан Јовановић, Па-
вле Поповић, Јован Јовановић-Пижон, М илан Грол и други) (Ковић
2003: 363-378; Којен 2015: 59-132).
Нови поредак, настао после Мајског преврата 1903, представљао
je, заиста, остварење идеала Светоандрејских либерала. Сагледана
из данашње перспективе, епоха која je трајала од 1903. до 1914. заи-
ста нам изгледа као доба политичких успеха и културног препоро-
да. Узета као целина са победама y ратовима 1912-1918, она попри-
махеројске, епске размере. Ратови суувек испит способности и ви-
талности зараћених култура, друштава и политичких уређења. Од
1912. до 1918. потврдило ce да je либерални и демократски поредак
1903-1914. сасвим одговарао особинама и потребама српске култу-
ре и друштва. Настао je, како смо видели, унутрашњом, дубинском,
постепеном еволуцијом, и на површини, драматичним политич-
ким сукобима и превратима; све ce то могло пратити деценијама
уназад, бар од Светоандрејске скупштине. Исцрпније истражива-
ње морало би да ce врати до 1804. године, na и да захвати дубље, y
раније епохе српске историје.
Либерални и демократски поредак из доба 1903-1914. je, дакле,
уз све стране утицаје и прожимања, био укорењен y националној
историји и култури; он није био једноставно „пресађен“ из запад-
ноевропског света. Само занемаривање постојања историјских,
културних и националних специфичности, може да подстакне да-
нашња оспоравања српског парламентаризма и демократије тога
доба, заснована на њиховој недовољној сличности са идеално-тип-
ским, обавезујућим британским, или француским моделима (По-
повић-Обрадовић 1998; Стојановић 2003). У исто време, видели смо
да су српски либерализам и радикализам, иако утемељени y нацио-
налној традицији, били само огранци ширих, европских појава.

Милош Ковић

национализам je y време Америчког рата за независност. Империјалисти су гушили наци- оналне покрете y својим колонијама. Укорењен y сећањима. припадници нације. социјализам класни. националне државе. да поштују исте законе. столећа национализам ће ce суочити са супарничким идеологијама. Империјализам je наглашавао расни. заснованим на традиционал- ним лојалностима трону. Од тада je. a клерикализам верски идентитет. социјалисти су покушавали . привилегованој класи или раси. постали су грађани. века. Одбраном отаџ- бине. са правом да одлучују о њеној суд- бини и обавезом да je. национализам нераздвојан од идеја народног суверенитета. Француска револуција наступала je y име достојанства „малих људи“. Д° KPaja 19. либе- рализма и демократије. право њених припад- ника да слободно ж иве y својој отаџбини. образло- жен и опеван y делима просветитеља и романтичара. које су ce заснивале на другачијим врстама припад- ности. y сукобу са апсолутистичким монар- хијама и колонијалним империјама. одбране. њено право да сама одлучује о својој судбини и свом богатству. Француске револуције и Наполеонових ратова стекао стварну политичку снагу. од предака наслеђену култу- ру (Smith and H utchinson 1994: 4). олтару. y ствари. ш титили су. стране окупације. своја лична права. уживају иста права и деле заједничку. заснован на језику. када je угрожена. Национализам „Век народности“ Национализам je представљао најважнију политичку идеју y Европи 19. која су y њој стекли. Подразумевао je слободу нације од унутра- шње тираније или спољне.

године приметио je да „свако време има своју мисао водиљу“ K o ­ ja „није једини. Хана Арент. Mazower 2009). да би закључио: „Нашим столећем. Smit 1998. остати неодвојива од демократије и либерали- зма. века. Renouvin 1947: 42-46. Немачке и Италије. и почетка 20. (Павловић 1898: II—III). Teich and Porter 1994. римо- католичка црква je своје „културне ратове“ са националистима и либералима започела већ y време Француске револуције.. Stone 1984: 125-126. Упркос свему. с правом ће тврдити да je управо империја- листички расизам. Другу интернационалу уништили су националистички сукоби између самих социјалиста. национализам je доживео нови успон и потврдио ce као најснажнија политичка идеја y Европи (Gildea 1996: 300-343. y добу од 1878. Драгољуб Павловић родносна идеја. У исто време. послужио као основа злоћудних идеја које ће изазвати два светска рата (Arent 1994. уочи рата. али je најглавнији покре- тач y политичкоме животу тога времена“. Anderson 1995. национална идеја ће. Клерикалне странке кроз тзв. a y новије време Марк Мазауер. века пажљиво су пратили европска кретања. француско колонијално царство) које су невернике Балкана. Радикал Дра- гољуб Павловић. Африке и Азије приводиле римокатолицизму. Империјалисти су испове- дали специфичан. господари на. расистички шовинизам. (Фототека САНУ) . професор опште исто- рије на Великој школи. упркос спајању са овим идеологијама. српски интелектуалци с краја 19. да би их наставила против тек створених националних држава. до 1914. дакле једним делом Новога Века. вид. Weber 1979). није ce могло избећи спаја- ње ових идеологија са национализмом. али ипак с највећим жаром подржавају империје (Хабзбуршко.Национализам 203 да национализам потисну из средишта политичког живота. Коначно. y књизи Уједињење Немачке из 1898. и Breuilly 1993. белгијско. a не либерални и демократски национализам 19. приближавање папе Лава XIII новим идеологијама прихватају и националну идеју. Српска култура и политика биле су део ових процеса. све до Великог рата.

већ што ce y њој једне народности свима средствима уздижу изнад осталих“ (Новаковић [1910] 1972: 349). Скерлић je писао: »у ДРУГ0Ј половини 19.прим. Социјалиста и самосталац Јован Скерлић ће 1912. и Европа je ушла y период оштрих националних борби какве су биле пред 1848. вид. народи стављају на прво место свој животни интерес. y интервјуу уреднику будимпештанског листа Pester Lloyd. образлагао и своје окрета- ње од социјализма ка патриотизму и националној идеји. веку. Од почетка 20. као европског и светског феномена. припадник старије генерације са значајним утицајем на тумачења националне идеје y добу 1903— 1914. У великој борби коју нације воде за опстанак. y општој државној и националној несигурности и y предосећању једне велике међународне борбе. рекао je да je „наци- оналистичка идеја „идеја века . приметио да различити народи и њихови језици постоје од самих почетака писане историје. К). Осим што je показао да je имао добар увид y европска збивања. годину“ (Скерлић 19136: 917). 204 Срби 1903-1914 Напредњак Стојан Новаковић. национализам je био од спореднога значаја. Станојевић . и Благојевић 2000:143-148. М илорад Екмечић. века изгледало je да политички и социјални про- блеми потискују y страну национални проблем. не- посредно после анексије Босне и Херцеговине. то ce може рећи и за исто- рлју српског национализма. je y својим истра- живањ има историје јужнословенских национализама и српске на- ционалне идеје y 19. Српска национална идеја Историја национализма. Јован Скерлић je овде. сасвим очигледно. Наредне године. позивајући ce на француског историчара Шарла Сењобоса. и y унутрашњим бор- бама. своју на- ционалну особеност. века ствари y Европи су ce из основа промени- ле. М. и Данас ce опире коначним тумачењима. политичким и социјалним. и да „главна слабост Аустро-Угар- ске јесте и остаје то што није држава националистичка (национал- иа држава . као и да постоји мноштво доказа о уобличеном српском идентитету y средњем ве- ку (Екмечић 2007: 1-13. сав испуњен националним комешањима и ра- товима (Скерлић 19126: 942). тврдити: „XIX век je био век народности. уочи Великог рата.

Унутар грчког национализма 19. Ентони Смит види y позном средњем веку (Smith 2008: 88-106). рођена y Америчкој и Францу- ској револуцији. заснована на начелима грађанских врлина. до данас. заостала из тур- ског доба. швајцарски и амерички калвинисти (Smith 2008: 118-134). народ- ног суверенитета. као политичког пројек- та. кроз сећање на Византију. него и свеприсутни узор и образац. сматра победничким обрасцем (Smith 2008: 135-159. na и географског порекла њихових носилаца. и прати његову судбину. Појам „нација" и прве изразе националног осећања y Енглеској и Француској Доминик Ш напер види y 13. М аурицио Вироли проналази републикански патриотизам већ y старој Грчкој и y Римској републици. na и митом о „изабраности“. да су модерни национализми најче- шће „палимпсести“ различитих типова национализма. na. повезан с деловањем државе и феудалних елита „одозго“. уједињених вером. . Смит за- то предлаже да ce почеци национализма. Сличну ме- шавину „заветног“ и „републиканског“ национализма нуди и швај- царски пример (Smith 2008: 160-168. преко М акијавелија и М ацинија. до данас (Viroli 2005: 18-40). била „заветна“. почевши од доба реформације. пребаце из доба Француске револуције на време реформације. пове- зана с националном црквом и култовима. Образоване елите ту су наметале „републикански“ модел. 215-216). сукобљена с традиционалном хијерархијом. na и саме нације. Смит. тако. француски и шкотски национални идентитет „хијерархијског типа“. укључује y себе сва три обрасца. код Грка. Најбољи примери за то били су Кромве- лови пуританци. века склоност једном од ових модела нације и национализма зависила je од социјалног. примећује да je y пра- вославном свету. „заветна нација“. „републиканска нација". 184-189).Национализам 205 [1934] 2010: 34-48). нарочито je снажно утицао на стварање „заветних нација“. Руски. док je традиција. Она ce.173-181). Ентони Смит проналази „етније“. Грчки при- мер. наиме. и „хијерархијска“. ипак. већ y старом веку (Smith 1996). енглески. као претече нације. умногоме ce ослањала на традиције „заветних нација“. Коначно. захваљујући цркви. Нове генерације нацио- налних идеолога изнова су тумачиле сложено национално наслеђе. Ентони Смит тврди. Смит наглашава да Стари завет није само документ о постојању нације y древним временима. култовима. прихватајући или одбијајући његове поједине слојеве. Срба и Бугара. либералних и демократских начела. низоземски побуњеници против Хабзбурговаца. била старија од рефор- мације. веку (Шнапер 1996: 34-35.

уз све међусобне разлике. вековима служио за препознавање и разликовање нација (Хајзинха 1996: 25. задржали су верски карактер.да je створила српску наци- ју. 37). Идеју „заветне нације“ код Срба и одлучујућу улогу коју je y њеном стварању имала Пећка патријаршија проучио je нарочито Ж арко Видовић (Видовић 2009: 43-100). за немачке романти- чаре национални идентитет значио je језик. попримали облике грађанских ратова између истојезичних припадника различитих вера. како je то показао Јохан Хојзинга. Српски аутори су дошли до сличних закључака. Просветитељство и романтизам умањивали су значај верских подела y Француској и отварали могућност уједињења Немаца раз- личитих вера. аустријске и млетачке власти. Са- марџић 1989a: 65-78. и да га je уобличила српска црква (Smith 2008: 7. на тлу Балкана. потресали Европу. од Беча до Азова и од Босне до Јерменије. сличан грчком. чак и y 19. М илан Кашанин примећује да je Пећка патријаршија „извршила ону улогу коју су имале на Западу апсолутне монархије . y њима су. почевши од средине 18. извршила духовно уједињење српског народа" (Кашанин 1968: 311). Smith 1996: 73. обичајима и лојалностима појединим владарима. И Радован Самарџић при- мећује да je. предања. личне савести и одговорности. y дугим вековима турске. како смо видели. Ти ратови су. нација одре- ђује као>пре свега. Језик je. Француској или Немачкој ово- га доба. y 16. на западу Европе. обичаје. Кнеза Лазара и Косовски завет (Исто. Руског и Османског царства. И „етносимболиста Смит и „модерниста" Ерик Хобзбаум сагласни су Да je. Самарџић 19896: 91-105). 108. српска припадност уобличена y Пећкој патријаршији и да je зна- чила. језичка заједница и да y то верују не само водећи . заједничке култове и сећања на Немањиће. развијане и идеје о „заветним нацијама“. веку. Светог Саву и Светог Симеона. Енглезима или Французима. 20б Срби 1903-1914 Српски образац je. После Вестфалског мира (1648) вер- ске поделе y западној и средњој Европи. пре свега. и 17. века. Велики ратови између муслиманског Османског царства и като- личких европских империја били су део верских ратова који су. „прото-наци- онализам Срба видљив пре модерног доба. слично Русима. то примећује и Ентони Смит (Smith 2008:181). Hobzbaum 1996: 86). више не покре- ћу велике ратове. na и швајцарском моделу. међутим. заједно са пореклом. Ратови између Хабзбуршког. баш као и y Енглеској. веку. Француски просветитељи отворено су ce сукобљава- ли с римокатоличком црквом и потискивали je из политике y сферу приватности. Пи- теР Берк примећује да ce.

У Писму Харалампију (1783) он je тврдио да су „славеносерпским језиком“ говорили „житељи чрногорски. М илорад Ек- . живели између Дунава и Јадрана. Јохан Готлиб Фихте. понајвише окреће ка народном језику. Просветитељство и романтизам имали су исту улогу y уоблича- вању српског националног покрета. Тако су. која je водила y парламентарну демократију. Слободан Јовановић и други. нај- различитији видови српског патриотизма могу пратити кроз цео 18. века. босански. Ивић 257-292). мислили и водећи српски интелектуалци доба 1903-1914: Јован Цвијић. 1914. век (Симић 2012. без обзира на веру. године. врата и југословенској идеји. сервијски. кајкавски хрватски или сло- веначки (Караџић [1836] 1972: 31-48. Новија истраживањ а показују да ce. У духу просветитељске тежње за поправља- њем положаја најширих слојева. Макуљевић 2006). штокавски je био српски дијалект. бачки и 6анатски“ (Обрадовић [1783] 1961: 65). Фридрих Шлегел и друти. исте го- дине. и образо- вана европска елита. хорватски (кроме мужа). Екмечић 1989: 420-455. Ж ивојиновић 20116: 429-453). и 19. како ћемо видети. херцеговски. И за њега. Павла Ш афарика. далматски. са проширивањем изворне подлоге и теоријских модела. Одатле ће. српска национална идеологи- ја ce. био je то почетак напуштања модела „заветне нације“. The Manchester Guardian 1914). У то време. Јозефа Добровског. и конзервативна и либерална британ- ска штампа становништво Босне и Херцеговине и Далмације. какви су Јохан Готфрид Хердер. Секуларизација српске националне идеје и истицање језика као њене основе. Доситејева и Вукова секуларна национална реторика била je срачуната на об- једињавање „Срба три вере“ који су. Распростирање српског језика на сличан начин je описао и Вук Караџић. Стојан Новаковић. вид. и 19. од верске припадности. све више. наиме. The Times 1914b .Национализам 207 немачки писци. како je Доситеј писао. сремски. народни језик ce узима за књижевни стандард (Burke 2004: 160-172). Од преломног доба До- ситеја Обрадовића и Вука Караџића. како je наглашавао. али и романтичарске жеље за из- ворношћу и аутентичношћу. 18. Зао- купљен односом између верског „национализма судњег дана“. сматра Србима {The Times 1914a. потицати и понуде заокруживања ових земаља y оквиру ује- дињене српске државе. српска влада изабраће југословенско уједи- њење (Ж ивојиновић 2011a: 417-427. Јернеја Копитара. као и за водеће слависте тога доба. славонијски. чакавски хрватски. него. The Times 19146. који je. изазивао бескрајне верске ратове и „језичке нације“. отворили су.

постати и земља скоро општег права гласа. временом показати као нова. 208 Срби 1903-1914 Теразије y Београду 1914. Устројена као уставна монархија. много трајнија основа српског наци- . југо- словенским народима купио возну карту до Лондона. y исто време. средишња личност тадашњег српског политичког живота. Како смо видели. y историји српске националне идеологије њихов најзначајнији представник био je Илија Гарашанин. већ уста- вом из 1869. она ће. Оне су. Либерализам ће ce. независности и слободе. Србија je постала земља ситног сеоског поседа. и да им je то давало посебну врсту самосвести. главни идеолози српског на- ционалног покрета 1903-1914. истина. Карађорђева и М илошева револуција учиниле су y дру- штву и политици. имале мање утицаја на српске конзервативце. Оно што су Доситејеве идеје и Вукова реформа донели српској култури. истицали су да су ce Срби сами изборили за своју слободу. Ha такво тло лако су ce примале идеје народног суверенитета. парламентаризма. године (Фото архива Војног музеја) мечић ће y Стварању Југославије написати да je Доситеј 1783. социјалне правде. демократије. државне чиновнике и усељенике из Аустри- је. али да су ce они обрели y Лондондерију. и Никола Пашић. владави- не права. Употреба народног језика дала je српској култури егалитаристичку боју. међутим. где их je оставио „кочијаш историје“ (Екмечић 1989: 17). да су сами изградили своју државу. Јован Цвијић и Јован Скерлић.

Уочено je двојство између „историјске вере“ Горског вијенца и „просветитељско-секуларног становишта“ y Њ егошевом песни- штву и практичној политици (Ломпар 2010: 215-264). Све до седамдесетих година 19. Осман- ског и Хабзбуршког царства. века либерали из Србије и јужне Угарске били су водећи национални идеолози. вратио тим иде- јама. Њ егова схватања баштинила je прва српска масовна странка y ери општег права гласа. Српска национална идеја je. она их je спа- јала с демократски схваћеном националном идејом (Bataković 2013: 132-135. стапао са српском националном идеологијом. Теократија y Црној Гори. М илићевић 2002: 312-326. y томе су још значајнију улогу одиграли Владимир Јовановић и Све- тозар М илетић. либерали сусрели са социјалистичким идејама Светозара М арковића и његових следбеника. да би ce. Тада су ce. као последњи одсјај Пећке патријарши- је.Национализам 209 оналног покрета. међутим. Тумачење „српства“ зависило je и од политичке географије. y којима je. али и са својим трансфером y различите друштвене и политичке групе. И y Горском вијенцу он ce носи са кључним питањем српског националног по- крета: јесу ли они који говоре исти језик и имају исто етничко no- . под крај живота. Идеолози и интелектуалци знали су да je српска национална идеја остала „палимпсест“. после Јеврема Грујића. гласачи Народне радикалне странке. Светозар М арковић je почео као либерал и демократа. Stokes 1990. српска црква je дуго задржала пресудну улогу y уобличавању српског идентитета. баш као што су ce конзервативци суочили са либе- ралним изазовом. Народна радикална странка. Stokes 1975. на Светоандрејској скупш тини 1858. опет. Ван Србије.160-175. М илићевић 1964). опстала je све до смрти владике Петра II Петровића Његоша (1851). наиме. српски национализам je већ увелико ушао y своју „масовну фазу“ (Екмечић 2007: 302-308). усвајали њено тумачење наци- оналне идеје. He може ce. довољно нагласити значај повезивања српске националне идеје с идејом народног суверенитета и демократије. У српској елитној култури он ће заокружити и окончати еволуцију од „заветне нације“ ка „републиканској наци- ји“. Нема сумње да су српски сељаци. на територијама древних. епских песама. na и y Црној Гори. године. нагла- шаван верски идентитет Срба. Бешлин 2005. И Марковићев соци- јализам ce. „заветна наци- ја“ није била ствар прошлости. До 1914. како ce види. али и да су били под традиционалним утицајем цркве и усмене културе јуначких. феудалних царевина. као некада либерализам Владимира Јовановића. мењала облик и садр- жину с протоком времена.

године не може сагледати ван реалних. Јована Скерлића. после 1878. првосвеш теник „републи- канске нације“ поздравиће ту обнову култа Косова. доцније. Зат° се ни српски национализам од 1903. Политика Аустро-Угарске према Србима давала je довољно основа за бригу. ипак je имао одређене особености. оне су то. почевши од доба Светозара М илетића. оличене y скупштини. Владимира Јовановића и. историјских оквира његовог отпора пред аустроугарским империјализмом. радикали су били доследни русофили. или од учених трактата Јевре- ма г РУЈића. један народ? He сме ce занемарити чињеница да je косовска епика Горског вијенца има- ла Јачи утицај на уобличавање српске националне идеје од тајног Начертанија Илије Гарашанина. али и y делима М илана Ракића. сукоб између аутократије Обреновића и демократије радикала окончан je 1903. али припадају различитим верама. одлучи- вало ce и о спољној политици. Димитрија М итриновића и других српских писаца (Скерлић 1913a: 220-221). Дру- га кључна одлика политичког и културног ж ивота Срба од уласка аустроугарских трупа y Босну и Херцеговину и Стару Рашку 1878. лаичка. уобличена супарничка тумачења српске националне идеје. до 1903. 210 Срби 1903-1914 рекло. М илан Грол ce сећао да je Maj- . постигле и y окупи- раној Босни и Херцеговини. до 1914. ослањали су ce прете- жно на Аустро-Угарску. српска „заветна нација' поново ће проговорити уочи 1914. на другој страни. Обреновићи и напредњаци (све док ту странку није преузео Стојан Новаковић). У поређењу са тумачењима срп- ске националне идеје y претходном добу. To није било само питање избора између ауторитета круне и државе на једној страни и права поје- динаца и нације. осећање угрожености! страх од коначне пропасти ујединитељске мисије Србије и чак гу- битка тек стечене независности. национализам из времена 1903-1914. Ивана М ештровића. либерална и демократска тумачења национал- не идеје била су блиска оним y Београду и Србији. У Новом Саду и јужној Угарској. године. У Србији су од 1878. y беседама и Религији Његошевој Никола- ја Велимировића. Такав ток ства- ри подстакнут je успехом аустроугарских власти y стављању српске цркве под своју контролу. После црногорског владике. коју je уочио код овог младог јеромонаха. Сам Јован Скерлић. Најпре. До Сарајевског атентата 1914. било je наиме. кључна појава тадашњег српског политичког ж ивота јесте сукоб између Обреновића и радикала. Упркос свим променама и преокретима.

идеолог националних покрета Чеха и Словака. Обреновићи су ауторитарним мерама и репресијом спреча- вали отворен обрачун Хазбзбуршког империјализма са српским национализмом. уобличена je српска „републиканска нација“. Аустро-Угарска je знала за припреме преврата и пустила je да ce он догоди. да би довео до Царинског рата. биле лозинке српског национализма y његовој самоодбра- ни од хабзбуршког аристократског. зато je y отпору Обреновићима и Аустро- Угарској српски национализам добио коначну. опет. Исту реченицу поновиће и за време сукоба око Албаније y Првом балканском рату (Цвијић [1912] 1991a: 213). демократску боју (Грол 1939: 153). y суштини. и за њега то je. егалитаризам и световна култура су. демократије и конзервативизма. остали су. Анексионе кризе. и 1913 и. написао: „После овог конгреса Србија je дакле била скоро опкољена земља. Речима Ентонија Смита. врло сличан сучељавању италијанског либералног и демо- кратског национализма са Хабзбурговцима.Национализам 211 ски преврат био последица „гажења основних човечанских права“ и „службе Србије Бечу“. и са „хије- рархијским" тумачењем нације последњих Обреновића. засноване на привилегијама (Масарик 1935: 392-420. клерикалног империјализма. Како каже Ален Џ. Преовлађујуће ста- ње свести најбоље je изразио Јован Цвијић када je. Ж иво- јиновић 1988: 420-446. био je то „сукоб два света“. здробљени између ова два пола. ослоњена на традиционалну. 1903. друштва слободних. конзервативног. П. 477-575). У Бечу су. Друга важ на особеност je прерастање осећања угрожености y српском друштву y отворен сукоб српске државе са Аустро-Угар- ском. Ha том уобличавању промишљено и упорно радили . године. a ми смо постали ухапшени народ“ (Цвијић [1908] 1991: 165). равноправних појединаца и ауторитета круне и државе. сељачки син и демократа. на исти начин je тумачио њихов сукоб са Хабзбуршком монархијом. либерализам. криза из 1912. било одмеравање снага између нације и империје. који ce окончао уједи- њењем Италије (Тејлор 2001: 40). године. рата 1914. међутим. оцењујући одлуке Берлинског конгреса. Србија je са свих страна била оп- кољена хабзбуршким земљама и савезницима. коначно. y сукобу са Аустро-Угарском. Демократија. брзо разумели да су погрешно проценили Петра Карађорђевића (Војводић 1988: 457-463. Томаш Гариг Масарик. Ж ивојиновић 1990: 10-46. „за- ветну нацију“. y време Анекси- оне кризе. Екмечић 19896: 392-395). Тејлор. Притисак Аустро-Угарске на Србију ce од тада појачавао.

пра- ћене потчињавањем и уништавањем целих људских популација. Arent 1998). добре . сучељавање са Аустро-Угарском довело je. још од појаве књи- ге Империјализам (1902) британског либерала Цона Хобсона. до ширења југословенске идеје. написаној y сла- ВУ америчког освајања Филипина. из 1899. У историографији и друштвеној теорији ce. Tomlinson 2002). југословенског иденти- тета подразумевало je тумачење нације и националног идентитета као променљивих категорија. годином. приближно. напола ђаволима и напола деци да усвоје благодети западњачке цивили- зације. Benja­ m in 2007. ту ce проповедала дужност белог човека да помогне „тек уловљеним. то je била још једна специфичност српског национализма из доба 1903-1914. y односу на време пре 1903. Young 2003. Међу образложењима која cy служила за оправдање ратничких похода и економских подјармљивања. јогунастим народима. за разумевање динамичног односа између српског национа- лизма и аустроугарског империјализма y добу 1903-1914. Никола Пашић и други. колонијализма и постколонијализма (Porter 1994. од расизма до социјалдарви- низма. слично че- хословачком примеру. Берлинског конгреса и Првог светског рата назива „добом империјализма или „добом империја*' (Hobsbawm 1987. Зато управо y нашем времену нагло расте ака- демска литература о феноменима империјализма. Она ce понекад назива и „теретом белог човека“ no песми Ра- ДЈаРДа Киплинга (The White Man s Burden). наиме. У загрљају империје Аустроугарску опасност Срби су тумачили као део шире. Јован Цвијић. водећи српски идеолози и државници. Усвајање новог. објашњавана чистим ал- труизмом: намером да ce покореним народима донесу мир. M omsen 1982. 212 Срби 1903-1914 су Јован Скерлић. дакле. М илован М иловановић. Коначно. свет- ске јагме великих сила за стварањем колонијалних царстава. посебно je важ на била доктрина „цивилизаторске мисије" (la mission civilisa­ trice). подложних свесном и намерном де- ловању људске воље и државе. вре- ме између. Данас je сасвим јасно да ce ова појава није окон- чала 1914. Hodge 2008. „Цивилизаторска мисија“ je.

до 1914. како je писао. Said 1981: 29-35. да би ce то постигло „морамо да имамо пруге y Србији. заиста ce гледало као на „цивилизаторску мисију“. Царевина je сачувала свој конзервативни. али „оним које ће извести наше фабрике. 75-76. века. Босни и Македонији и везу са османским железницама". окупација и анексија Босне и Херце- говине одиграле су ce y „добу империја“. Аустро-Угарска. руској и немачкој царевини. To што ce и данас. услови становања и здравствена нега. наша трговина и цивилизација". „цивилизаторској миси- ји“ Хабзбурговаца и њиховог намесника Бењамина Калаја y Босни и Херцеговини. Хабзбуршко царство било je древна империја. Лавеле ce дивио. Она je на Балкану бранила свој пољуља- ни престиж и доказивала своју виталност.Национализам 213 комуникације. која je освајала и припајала суседне земље. међутим. y делу литературе. Потрошена као техничко оруђе y друштвеним наукама (Latham 2003: 722-734) „мо- дернизација“ je данас оруђе за теоријско оправдање колонизације (Wallerstein 2006: 33-34. када ce једном закорачи „на Исток“. y име вере и династије. Била je то империјална традиција бли- ска турској. више није билаХаб- збуршко царство из 16. 46-47. Западњаке" (Lave- leye 1887: 5). Tomlinson . Ми радимо за вас. што ce показало са британским освајањем Египта и потоњим уласком y Судан (Исто: 6. Хабзбуршки министар спољних послова гроф Калноки објашњавао je познатом белгиј- ском економисти и путописцу Емилу де Лавелеу да ce y Бечу заиста „сања о освајањима". цивилизаторске аргументе овај либерални католик користио je и када je поздрављао европско освајање и колонизацију Африке (Laveleye 1890: 495-496). тешко je зауставити ce. и са одобравањем ишчекивао наставак њиховог продора све до Солуна. на управу Двојне монархије над Босном и Херцегови- ном. Исте. гледа као на пример „модернизације“ сведочи о виталности идеје „цивилизаторске мисије“ и y нашем времену. јер. како je писао. Бугарској. 13. 69-158). За узврат. старија од прекоокеанских британских. без обзира на њи- хову етничку припадност. Ha продор Аутро-Угарске ка југоистоку после 1878. тре- бало je само да признају супериорност и власт странаца. династички и верски карактер. али je за њу влада- вина над овим покрајинама суштински била оно што je за Брита- нију била владавина над Египтом или Индијом. „усуђујем ce да верујем да нећете бити незадовољни нашим активностима када вас Пулманово возило превезе од Пари- за до Цариграда за три дана. француских или белгијских колонијалних империја из доба од 1878. a за Француску над Алжиром или Индокином.

закључио да je „колонијално ширење било „најкарактеристичнији појав при крају 19. „основним правима чо- вековим и духу савременог доба (Новаковић [1910] 1972.“ (Исто: 447) Аустро-Угарска je. Зна ce да ce тако поступа са Црнцима и дивљим расама y Цен- тралној Африци. доказивао да je члан 25. али и колонијалној суштини аустроугарске управе y Босни и Херцегови- ни. века“. стекла право да окупира Кипар. као колонијално освајање. приказујући једну књигу француског историчара Едуара Дриоа. требало да „остави своје теорије средње-африканске. Vervaet 2013: 9-125). супротних вољи локалног становништва. века српски интелектуалци и полити- чари различитих генерација и политичких усмерења писали су о феномену империјализма. балканску политику Аустро-Угарске ту- мачили су управо y том контексту.Okev 2007: vii-ix. y исто време. Поводом анексије 1908. још на студијама y Лозани (1900). Твр- дио je да je „манија за колонизацијом“ имала економске узроке. конзервативац Стојан Новаковић. Његов вршњак. Новаковић je писао о феудалној. Мало напора je потребно да би ce y аустроугарској управи y Босни и Херцеговини препознала „цивилизаторска миси- ja . Социјалиста Јован Скерлић je. y коме ce каже: „ алкански народи нису никад ни слутили да ce с њима тако може чи- нити. Про- фесор Велике школе и радикал Глигорије Гершић je 1893.349 353- Новаковић [1910] 2007: 466). Тејлор 2001: 173. Берлинског уговора из 1878. 251-257. 60). да ce сети да je y Европи“ (Исто: 450). Kraljačić 1987: 61-87. којим je Босна и Херцего- вина предата на управу Аустро-Угарске. некад y Америци и на азијском континенту. био састављен no угледу на британско-турску конвенцију којом je Британија. као припадник знатно млађе гене- рације. Зна ce да ce тако поступало с народима и земљама од обесних господара y сред- њем веку. приметио je и да je y делу лите- ратуре статус Босне и Херцеговине под Аустро-Угарском поређен са положајем Туниса под влашћу Француске (Гершић 1893: 18-19. 217-223. и почетком 20. y својој приступној беседи y Српској краљевској академији. Крајем 19. средњовековних припајања суседних територија. објавио je текст под насловом „Балкан- ско полуострво или Средња Африка“. 214 Срби 1903-1914 2002: 140 172). карактеристична за „доба империја“ (Sked 1989. али je примећивао и да je „капиталистичка класа“ својим „полугусар- .243-246. зато. y аустриј- ској окупацији и анексији Босне и Херцеговине видео je наставак традиционалних.

Немачка и Итали- ја између себе делиле Азију и Африку. али без ове двосмислености. Код Дриоа je.закључио je. САД. под којим je подразумевао. уочљив je. Јован Скер- лић (сви цитати Скерлић [1900] 1964: 49. Британију и САД. „Примање за- падне културе“ тако je постајало. ипак. пре свега. али то само привидно. или примити западну културу. наглашавао разлику између ре- чи и дела великих државника европских сила: . 50). или joj стати на супрот. Невесела слика Запада и Европе. пошто je упозорио на опасност од „полу- феудалне и клерикалне Аустрије“. као америч- ки Црвенокошци или аустралијски Ц рнци. и бити прегажен.. Скерлић пронашао и тврдњу да je.. и утврдио да ће балкански на- роди или сарађивати. Дрио тврди да je Балканско полуострво y плану да постане аустријска колонија и пут којим ће Немачка продирати за Малу Азију“. слаби бесправнији. У исто време.. Француску. док су Британија. Скерлић je главног противника видео y средњоевропском им- перијализму. била je видљива и y Скерлићевом уводнику Светли дани написа- ном осам година касније. a велики злочини при- кривани крупнијим речима“ .“ (сви цитати Скерлић 1904: 124. И тада je Скерлић. као Јапанци.. са Дриоом. Скерлић je закључио „да je Запад извор светлости и ж иж а живота на земљи. y исто време. међутим. Запад je уништавао читаве народе и предста- вљао „извор светлости и ж иж у живота на земљи“. Француска. или ће дочекати „дан када ће ce постати или руска губернија или аустријска провинција“. и живети. И Скерлићеве предрасуде према Русији попустиће после суочавања са стварно- шћу y Анексионој кризи (Ковић 2011). (Скерлић 1912a: 643). и његов двосмислен однос према За- паду.Национализам 215 ским жељама и тежњама ударила маску интереса цивилизације и хришћанства". поводом победа српске војске и балкан- ских савезника 1912: „Оно што ce зове Европа. грабљивих и бездушних силника. 127). Слична тумачења српског националног питања као нужне са- моодбране од „маније за колонизацијом“ Аустро-Угарске и великих сила видљиво je и y другим Скерлићевим текстовима. аустроугарска колонизација била окренута ка Балкану: „Аустрија je једина од великих сила која нема колонија. „Никада на кугли земљиној си- ла није била бруталнија. да за нове народе има два пута. a што je y ствари скуп међусобно суревњивих. да би ce преживело. Русија. и ствар наклоности и покушај да ce личи на освајача. У Омладин- ским конгресима (1904). који je y међувремену пре- шао y табор самосталних радикала.

Брутална сила једино има реч. Ту двојност y аустроугарској управи над Босном и Херцеговином увиђао je и Јован Цвијић. право и правда бачени под H o ­ re. дакле. одмах упорно. 36-38. где je најмањи отпор“ (Цвијић 1908: 25). образовне запуштености и сиромаштва. Скерлић 1913.. слично Стојану Новаковићу. Режим заведен y Босни и Херцеговини Цвијић није називао колонијалним. 27-28. Јован Скерлић je.од- рекавши ce свих својих традиција. намерно одржавање локалног становништва y стању феудалне потчињености. тешко малима. аутократски политички систем без основних слобода. пише: „Ми живимо y добу културног назатка. У брошури Анексија Босне u Херцеговине u српски проблем (1908) он je писао о „средњовековној територијалној политици" Хабзбурго- ваца. слала je своје флоте y турске воде кадгод су били y питању бедни интереси њених концесионара и лифе- раната y Турској. тешко побеђеним. a остајала je слепа и глува када су ce вршили перио- дични покољи Старо-Србијанаца. туторски. И no хума- ности хришћанске и цивилизоване Европе. ту су смештани гости које je требало уверити y успехе „културне мисије Аустро-Угарске на османском Истоку (Исто. која je Аустро-Угарску подстицала да „онога часа кад изгуби суверенство над једном облашћу. 43-45). али су све његове особине које je описао биле типичне за „доба им- перија : бирократија страног порекла.. један енглески no- . када су човечански идеали. када ce ради о праву на живот малих наро- Да> говоре језиком из доба када су тевтонски ритери ’мачем и огњем’ истребљивали балтичка словенска племена“ (Скерлић 1913a: 221). y таквим условима требало je преживети. која je лажним интереси- ма мира покривала своју себичност и грабљивост. Разобручено насиље било je главна одлика овог доба.. жилаво траж и да прошири свој суверенитет над ма којом другом облашћу. и канцелари великих сила. увиђао унутрашњу везу између модернизаторске реторике империја и њи- хових премодерних намера и метода. берзијанац. 41. Цвијић je поредио управу y Босни и Херцеговини са влашћу Британије над Индијом. Маћедонаца и Јермена. војску. индустријалац“. 2l6 Срби 1903-1914 „Европа. уместо из- градње школа. са статусом посебне касте. која je данас зајмодавац. и када ce y немилосрдном гажењу малих и слабих чује варварски крик. „. где je мо- ментално најлакше. репрезентативне фасаде и елегантне хотеле.. улагања y полицију. оживљавања мрског ’права песнице. Балкан би данас био једно велико гробљиште“ (Исто).

уочио je противречност између бруталних ратнич- ких похода и њиховог правдања „цивилизовањем човечанства“ и „дужношћу" белаца „да начине срећним народе који припадају дру- гим расама a не белој. могле би ce упоредити са коло- нијама азиским и афричким. Иза тога су. Ha потпуно супротном полу од социјалиста и самосталаца Скер- лића и Цвијића стајао je Ж ивојин Перић. међутим. 67). српски „демократизам" сводио ce на безвлашће и крајњи индивидуализам. немачки и аустроугарски ути- цај. користила скоро исто оно- лико трупа колико je Британија имала y Индији. он je y српској јавности заузимао доне- кле усамљен. пре велике револуције фран- цуске европске државе биле организоване” (Исто: 64). Крајњи циљ била je. Француска и Британија на Балкану су наступале y име демократије и „права човекових“. чак. конзервативан. И он je. дошао до потпуно супротних закључака о последицама ових кретања no српски национални покрет. да би владала над милион и no становника Босне и Херцеговине. y чланку Империализам u балканска криза (1908) писао о модерном империјализму и његовим последицама no Србе. како je Перић тврдио. према његовом мишљењу. При томе. Јер. са њених триста милиона људи (Исто: 29). y том погледу. међутим. проаустријски став (Крестић и Љушић 1991:493-496). док су Аустро-Угарска и Немачка „подлегле утицају Карлајла и Ничеа и мисле да поред народа и према њему постоји један човек или група људи који су. наиме. стајала уверења инспирисана Ничеом. „Балканске земље. 64). Ж ивојин Перић je.Национализам 217 литичар рекао му je да je Аустро-Угарска. због чега je угрожавао „идеју националног уједи- . y основи. Немци су. обдарени вишим инте- лектом. теорија на којој су. Богом одређени. Противник „демократских крајности" и конзервативац. Поред осталог. где европски империализам дела без одмора и милосрђа" . била je то „теорија неједнакости међу људима. y главном. ако не да своју вољу свуда наметну народу a оно бар да контролишу његове тежње a no потреби и да их сузби- јају“ (Исто: 67). „духовна окупација“ (Исто: 65. Био je. уверен да je српском „демократизму који нагиње револуционаризму“ био неоп- ходан управо такав. међутим. као и схватања о суштинској неједнакости paca. да ce чове- чанство дели на „над-народе“ и остале. насељавали балканске земље онако као што су ce друге колони- заторске нације селиле y Америку или Африку (Исто: 65). y поређењу са Скерлићем и Цвији- ћем. дајући им могућности да уживају благодети европске културе" (Перић 1908: 62.писао je Перић.

кад je ра- њен.сви они који су заступали окретање Француској и Британији. осуђивао немачки империјализам. говорио je енглески делегат. Војислав Вељковић. 2l8 Срби 1903-1914 њења и „појам о отаџбини . закљу- чио je Перић (Исто: 68-69). док међутим ди- вљак. „Али докле то време не дође . наставља јурити напред. a барут вазда сув . Јовановић [1948] (1991): 113). ако je и неколико пута погођен зрном малога калибра. самосталци и либерали . који све своје наде полажу y ишчеки- вање „победе великих идеја међународне правде и правице“. „Ирци. Бенџамина Ди- зраелија и осталих британских империјалиста. Али и они који су давали тон српској култури и политици . a тај je да нам мач буде вазда оштар. М акедонци. према којој „овим светом влада сила“ (Јовановић 1901: 239. док je консерватисам тај који je чувар снаге Државне". Цозефа Чемберлена. y ратовима са „дивљацима“: „Војник цивилизованих народа. он своме противнику одсече главу“ (Вељковић 1901: 130). године. y извештају са међународне мировне конференције одржане две године раније y Хагу. либерал и пријатељ Слободана Јовановића je 1901. српски интелектуалци су били спремни да при- знају постојање империјализма и тамо где су траж или своје иде- олошке узоре. .закључио je Војислав Вељковић (сви цитати Исто' 204-206). Вељковић je зато приметио да су „оваке појаве“ упозо- равајуће „за нас мале народе“. Старо-Србијанци“. Јерме- ни.Конференција М ира пружа нам један наук. Како ce види. узалуд су молили конференци- ЈУ за помоћ. „Демократизам ce занима више чове- ком. y име конзервативаца. са мешавином неверице и иро- није препричавао захтеве британских делегата да ce дозволи кори- шћење „дум-дум метака ван Европе. умели су да разликују културна и поли- тичка достигнућа ових земаља од њихове себичне спољне политике и њихове јагме за колонијалним царствима. Вељковић je подсећао своје читаоце да конференција није спре- чила „дивљаштва Енглеза над Бурима и европских колонијалних трупа y гушењу „Боксерског устанка" y Кини. Владимир и Слободан Јовановић осуђивали су „бруталну фи- лозофију Радјарда Киплинга. али je прихватао немачке политичке идеје. Финци. и пре него што би му човек могао објаснити да ради противно одлукама Конференције Мира. Српски либерали и вероватно најзначајнији англофили свога доба.ако уопште икада дође . престаје ићи напред и повлачи ce y амбуланцију. Перић je.„стари ради- кали .

твр- дио да je. наиме. Радикал Љубомир Јовановић je. a Ан- тонио Грамши „културном хегемонијом“ (Berk 2010: 33-34). уместо Турске. Ж ивојиновић 1990). учи- нити после 1903. као и да ће „XX век моћи видети многу борбу између ње и српства“ (Јова- новић 1901в: 49). Тунис према Француској" (Јовановић 19016: 472). стојећи према Аустрији од прилике y оним од- носима y којима на пр. Све што ће Србија. укључујући ства- рање Народне одбране и Црне руке. веку. до 1914. Griffiths 2002. y осврту на „национално-политички ж ивот српски“ y 19. y исто време када je Вељковић преносио „наук“ хашке мировне конференције. економски и на крају војни сукоб Ср- бије са Аустро-Угарском од 1903. Слободана Јовановића и Љубомира Јовановића. међутим. дипломатски. Weber 2005: 13-36) са одобра- вањем би примили ове Вељковићеве речи. кроз уобличавање националне културе и одбијање да ce прихвати оно што je Ж ивојин Перић називао „духовном окупацијом". Тјорђевић 1962. писао да je Тајна конвенција кнеза М илана Обреновића довела Србију „у положај једне државе под протекторством. „Културни ратови“ Политички. биће последица решености да ce од Аустро-Угарске одбране тешком муком стечена држава и на- ционална независност. Војводић 2000. до Балканског савеза и југословенске политике. Сводећи резултате српске спољне политике y 19. од економског отпора y Царинском рату. У сваком случају. оне су одражавале настојање да ce сопствени положај и стање y светској политици процене хладно и реално. Екмечић [1973] 1990. с почетком новог продора Аустро-Угарске ка југоистоку (1878). веку Слободан Јовановић није случајно. Борбени текстови Војислава Вељковића. године. представља великим делом истражену тему (Ћоровић [1936] 1992. постала главни противник Срба. Историја идеја би. y првом броју и првој свесци Српског књижевног гласника из 1901.Национализам 219 Представници данашње „школе реализма“ y теорији међународ- них односа (Bell 2008. могла да буде подједнако заинтересо- вана за српски отпор аустроугарском културном империјализму. y истој свесци Гласника. М итровић [1981] 2011. она. објављени y првој свесци Српског књижев- .

Богдана Поповића. Павла Попови- ћа и Јована Скерлића.Балканског по- луострва" (Стојановић 1901: 69). она je. М илана Грола. У првој свесци Гласника. Са падом Обреновића ова група интелектуалаца je. школованих углавном y Француској и Швајцар- ској. Стоја- новић je. негативних судова y непотпи- саним уредничким белешкама Богдана Поповића о дометима тада- шње аустријске и немачке књижевности (Поповић 1902a: 392. објављену y издању „Балкан- ске комисије" Бечке академије наука. осмишљену и далекосежну по- литику одбијања до тада преовлађујућих. смењеног профе- сора филологије на Великој школи и потоњег вође Самосталне радикалне странке. смишљене култур- не политике његових уредника. no речима једног од њих. Академије достојних u првих наших културних Милан Грол 1911.220 Срби 1903-1914 ног гласника. прогласила да су систематска истраживања Бал- кана „један od природних. Поповић 1902в: 237). која je започела свеобухватну. У самом Гласнику има много примера овакве. Зато ce Стојановић послу- . Око овог часописа окупила ce наиме. По- повић 19026: 473. аустроугарских и немач- ких утицаја. од уопштених. стекавши значајан утицај y срп- ској култури и политици (Грол 1939: 51). на једну студију М илана Ре- шетара. група интелектуалаца. до примедаба М илана Грола да y „београдском Народном позоришту није место ни аустријским валцерима ни капларским галантеријама" (Грол 1904: 302-310). каже ce: „Израз сфера интереса’ та- ко je постао омиљен y Аустрији. имали су и унутраш њополитичку функцију. њима je изражаван опозициони став према проаустријској политици по- следњих Обреновића. уместо њих. поред осталог. Стојановића] (збирка Војислава Грола) (Исто: 70). систематски суусвајани француски и бри- тански културни обрасци (Ковић 2003: 368-369. године задатака“ [курзив Љ. био изазван делова- њем и саопштењима „Балканске коми- сије“. y првој реченици критичког осврта Љубо- мира Стојановића. 376-377). наиме. да га аустријски научењаци употребљавају и y науци кад ce тиче . „дошла на власт".

коју je приредио Лајош Та- лоци. М ихаило Гавриловић ce. Kraljačić 252-256. Ватрославом Јагићем. Ha сличан начин као y критици Решетарове књиге. чињеничних грешака. У приказу Решетарове књиге Стојановић ce. М ихаило Гавриловић je. он je дао начелан значај. он je. Париски доктор наука. Љ убомир Стојановић je одлучио да ce бави историјско- филолошким наукама када му je y гимназији професор Момчило И ванић рекао: „Природне и математичке науке обрађују и други народи. ако их не будемо обрађивали.Национализам 221 жио иронијом: „Не треба сметати с ума да су из Беча слате и да ce шиљу научне експедиције и y друге стране света (на пр. У Талоцијевом тексту Гавриловић je уочио „више мање дискретне лекције Србима и извесну висину када говори о њихо- вим стварима. програмски потписао са: „У Паризу. Стојановић 1897: 347-362). али национал- не науке. она je резервисана само за Балкан. 267-272). са сличном критичношћу. и ми ce можемо користити њиховим радом. обрадити. осврнуо (1910) на Исто- рију српског устанка Бењамина Калаја. самосвесно. тај je манир већ постао право и мађарских листова другога реда“ (Гавриловић 1910: 788). Калајев сарадник и један од идеолога аустроугарске „култур- не мисије“ на Балкану (Океу 2002: 236. Личном сукобу са Станојем Станојевићем. као и увек. Потом je. одакле су донели и мало куге y Беч). око професорских позиција на Универ- зитету (1910). неколико година раније. био Јован Скерлић. наиме. непознавања архивске грађе и литературе француског. руског и српског порекла. странци нам неће. Љубомир Стојановић je. Отпор аустријском туторству y „националним наукама" није био нова идеја. To морамо ми сами радити" (Стојановић 1922-1923: 153). y Индију. y Калајевом и Талоцијевом pa- fly пронашао низ примера политичке пристрасности. Сто- јановић" (Стојановић 1901: 74). као и недовољног знања француског је- зика (Исто: 787-797). чак са одређене висине. ту не сме нико да до- ђе сем њих“ (Исто). критички преиспитао домете овог рада бечког професора М илана Решетара. Најотворенији je. као бивши немач- ки ђак. ступио y полеми- ку са својим бившим бечким професором. иначе дубровачког Србина католичке вере. a научна сфера интереса није помињата. или ка- ко ваља неће. узео учешћа y идентитетским експериментима које je y Босни и Херцеговини спроводио Бењамин Калај (Стојановић 1896: 25-29. 256-264. усмеривши полемику на пи- тање културне оријентације Србије: . јануара 1901. Љ. зато. М и ce на томе нећемо заустављати.

окренуто против политичке самовоље и прогона. која je не само ударила темељ овом ча- сопису. изграђене y ду- ху времена. не може да појми да ce ми данас учимо на правим изворима наше књижевне науке. извршити „моралну обнову“ нације. као и против спорног брака краља Александра Обреновића. са суседном империјом и са старијим нараштајима. који су проповедали најутицајнији српски интелектуалци доба 1903-1914. Он истиче да ce одговор на империјални изазов најчешће састоји y уобличавању нове националне културе. 222 Срби 1903-1914 „Г. y почетку. Станојевић. Ентони Смит je ову врсту отпора „културној хегемонији" сусед- не. Ентони Смит je назвао„културним ратовима" (Smit 1998: 110). који улазе y сукобе са старијим. Он није y стању да схвати цео овај наш успешни покрет последњих двадесет година да ce Србија отресе аустријске полукултуре. претеће империје препознао y националним покретима широм света. изгубио ауторитет. на тај начин створила једна јака књижевна и морална група. Ту обнову и ре- конструкцију националног идентитета. Градитељи те нове. са својим уским и примитивним схватањима. најчешће су интелек- туалци. требало je. „уморним" генерацијама. y име националног препорода и моралне обнове. тврдио да ce „у оном мутном добу пред 1903. поред осталог. код оних који друге уче. мисли да сем немачке културе нема друге културе. иза- звао расцеп y странци и ушао y „фузију“ са напредњацима и кра- . да не буде проста духовна провинција аустријска. и пажљиво одабрани утицаји са Запа- да. но била и од знатног утицаја на правац унутрашње поли- ™ ке (Скерлић 19116: 415). умногоме je одговарао овом опису. и да смо ми y нашој еманципацији од сла- вистичкога филолошкога празнословља и троме и несварене немач- ке учевности толико успели да ce данас историја српске књижевности може модерно и европски учити и радити само y Београду. да ce то односи и на Николу Пашића. и да je Беч Атина нашега доба. код Француза и Енглеза. Нов српски национализам. кадре да одбрани националну индивидуалност. Г. Показало ce. y њу ce уграђују. сећајући ce оснивања Српског књижевног гласника. Зато je Јован Скер- лић. y Београду и нигде више!“ (Скерлић 1910: 547). a потом и политичким деловањем. међутим. националне културе. који je оптужио своје страначке пријатеље да би спасао главу после Ивањданског атентата. Станојевић зна само оно што су га y школи учили. To наглашавање потребе за моралом и моралном обновом y политици било je. По угледу на просветитељске идеје Доситеја Обрадовића. преко културе и књижевности. y двоструком сукобу.

Пред сам крај живота. дакле. били нераздвојни. И онда су ce око овог листа окупили људи који су имали веру y Србију и y српски народ. којом je ударио на краља Александра (Ковић 2003: 364-370). fin de siècle интелектуалаца. тако je нај- јасније изражавао и генерацијску самосвест оних који су. Скерлић je храбрио да уђу y „културне ратове“. радили на националном пре- породу. прво je објавио Вођу (1901). и који су то стално и убеђено проповедали. године (Скерлић 1911a: 56). И no свом физичком изгледу и трезвеном животном стилу обријани и уредни припадници ове групе разликовали су ce од боема из чувене кафане Дарданели.. Ви- лијам Џемс. подсетио читаоце на заслуге свог часописа y свеопштој обнови: „Он je постао y једном мрачном и жалосном добу и када су слаби ду- хом и душом падали y немоћно очајање.“ „. Победе српске војске y Балканским ратовима ови интелектуалци су доживљавали као своју победу y „културним ратовима". y уводнику Светли дани. Морал и нација за ову групу су. Јован Скерлић je био истински пророк „Српске Вере“ и „култур- них ратова".Национализам 223 љем. упркос и насупрот вољи „уморних поколења". Нација ce и данас тумачи као морална заједница. na тек онда Страдију (1902). и постала општа Српска Вера“ (Скерлић 1912a: 647). Албер Фује. која своје припаднике обавезује на солидар- ност и узајамну бригу (Бојанин 2000: 187-2014). Скерлић je тада. y једној новој раси где ce главом никада није радило.. Данас догађаји су дали потврде тој вери. близак Дневном листу и Гласнику. Ж ан-М ари Гијо. и нашом душом и нашим нервима искупљујемо душевну равнотежу нараштаја који ће после нас доћи“ писао je 1911. блиских „Драгином режиму“. Био je то свестан напор да ce Србија ишчупа из декаденције/ш de siècle епохе и да уђе y ново доба активизма. своје поколење назвао je „прелазним нараштајем" „који за целу једну расу траж и своју рав- нотежу и свој пут“ (Скерлић 19146: 611). Kao што je био најубедљивији када je требало образло- жити отпор „културној хегемонији“ суседне империје. којим je циљао на Пашића. који су проповеда- ли Анри Бергсон. Радоје Домановић. 1939: 146).. Генерације које су ce y српском јавном животу јавиле после 1908. сами су себе нази- вали „моралном жандармеријом" (Грол. „Ми смо први нараштаји који раде главом. и она je захватила цео наш свет. Припадници Самосталне радикалне странке. Фридрих Ниче.м и буктимо и саго- ревамо.. главног стуба отпора краљу и Пашићу. и да изграде нов .

Писао je о „клонуло- сти и „губљењу вере“. Уследило je.писао je 1913. но ce бацају y њену матицу. „Уз то je дошао узрујан и тежак унутарњи развитак. коначно оствари „свесну амби- Цију да ce српски народ подигне до висине развијених западних на- рода и да као равноправан и слободан члан уђе y велику заједницу модерне цивилизације11 (Исто: 219-220). y чланку Нови омладински листови u наш нови нараштај . Није крио свој коначни цил>: „рациона- лан. који нас je дискредитовао не само пред културним светом. Скерлић je. Јован Цвијић je био близак и Гласнику и супарничком.“ (Скерлић 1913a: 221. реалистички и демократски“ српски национализам требало je да. као и да je због тога Западна Европа била природ- ни савезник Србије (Цвијић 1907: 346-347). позивајући ce на најновије анкете.. „Нови нараштај“ . видљивом „последњих деценија“.„. Цвијић je тврдио да je Србија самим својим географским положа- јем била осуђена на непријатељство Средње Европе. Најважнији део беседе Цвијић je посветио тумачењу како ce. захваљују- ћи ударцима које су Србији нанели Санстефански мир. y духу савремених идеала смелости и активизма. то су људи од воље и акције.дубоко [je] националан. y оквирима тог препорода. потом. Идеје које je изнео y програмској беседи О нацио- налном раду (1907). упркос „мрском праву песнице“. већ y неколико и пред нама самима“ (Исто: 341). Главну пажњу требало je посветити деловању на „ода- брану групу интелигенције“ и на „друге људе бољих осећања. Зато су његове критике „декадентних" књижевних дела толико личиле на политичке програме. епоха српског нацио- налног и политичког препорођаја' (Цвијић 1907: 352). значајну сличност са Скерлићевим тумачењима „Српске Вере“ и „културних ратова“. они не стоје и плачу крај реке живота.. при .“ У поређењу са старијим поколењима. са култом националне енергије и акције. доба на- ционалне обнове: „Јасно ce осећа да y последњим годинама готово y свима српским земљама наступа ново доба. тврдио да су ce исти национални активизам и борбеност могли пронаћи и код но- вог нараштаја Француза. Ha другом месту ово доба назвао je „периодом понижења и нацио- налног бола“ (Цвијић [1914] 1991a: 228). 222). јер ce нашла на њеном путу.. ради- калском Делу. показивале су..224 Срби 1903-1914 идентитет. „од једног скупа личности прави народ“ (Исто: 356). прочитаној пред краљем Петром и чланицама „Кола српских сестара". To су сејачи и жетеоци јед- не великеж етве. међутим. припадници новог нараштаја су „чвршћи и мужевнији. Берлински конгрес и пораз y рату с Бугарском (1885).

Доминик Шнапер цитира Макса Вебера. Ове Цвији- ћеве изјаве требало би. И то треба тако да буде да није ствар раз- мишљања већ инстинкта“ (Исто: 356). требало сачувати од штетних утицаја „малаксалих људи старије генерације" (Цвијић [1911] 1991: 207-208). y питању je био рефлекс самоодбране и спремности на крајње пожртвовање да би ce одбранила слобода и независност. Цвијић ће отворено написати: „Срп- ски ce проблем мора решити силом“ (Цвијић 1908: 62). језик национализма преузима „интелектуалну хегемонију“ (Viroli 2003: 14). и то не само инострану политику.355. Цвијић je посебно рачунао на младе људе „данашње генерације“. Годину дана касније. Потом je требало „и осталим слојевима интелигенције и целом народу дати национално и патриотско чуло. И М аурицио Вироли примећује да je y историји уобичајено да. која ce могу имати при правом научном и уметничком стварању“. припадника Цвијиће- ве. према Шнапер 1996: 17). Свако „мора да инстиктивно стави народну це- лину и њене интересе испред себе и својих личних интереса“: „Тре- ба да уђе y крв да ce сваки јавни рад врши само ради националних интереса и ничега другог. приметивши да „“патриотска осећања ипак изостају иза оних. која човек може имати као члан друштвених зајед- .357). наиме. које je. када ce нација нађе y опасности. како каже на другом месту. него сваку политику уопште узев“ (цит. y време ратне кризе због аустроугарске анексије Босне и Херцеговине и претње нападом на Србију. „Национализам и демократија“ Не би требало да ce сумња y Цвијићева либерална и демократска уверења. Првим светским ратом обележене генерације: „Одувек сам по- литику разматрао само с националног становишта. али и да „она спадају y најбоља и најпоно- снија осећања. направити их да су y националном погледу од једног кова или слива и да при свакој својој јавној акцији помишљају на интересе целине.Национализам 225 чему би главна „морална снага“ овог покрета били Београдски уни- верзитет и „паметна журналистика“ (сви цитати Исто: 353. целога народа (Цвијић 1907: 355). тумачити y истом контексту као и ис- каз Војислава Вељковића о „оштром мачу и сувом баруту . Већ y беседи О националномраду ублажио je ово подређи- вање појединца заједници.

нарочито то треба развијати y осталим нашим земљама" (Исто: 360). Радуловић je и сам био бивши социјалиста. Хоће да je слобо- дан и осигуран. један од најзначајнијих публициста и идеолога међу Србима Босне и Херцеговине спретно ce довијао пред аустроугарском цензуром. и најбеднији сељак. ако немају добрих особина и ако не мисле о њему и о великом националном раду. објави Цвијићеву беседу О националном раду. y свом сумарном прегледу историје српске националне идеологије као главног идеолога своје генерације и свога доба узео je Јована Цвијића (Јовановић [1964] 1991: 553-554). y Мостару. 226 Срби 1903-1914 ница“ (Цвијић 1907: 357). демократске. који ce окренуо демократији и национал- н°ј иДеЈи>писао je да су његовој политичкој групи. како он каже. Писао je да je Скерлић.. распростиру ce и енергичне националне мисли“ (Исто: 360-361). препороди- тељске идеје имале су снажан одјек и ван Србије. која ce окупљала . „хуманих идеја западне Европе“: „Јер свет не живи само од националности као појма. не- ће да трпи кућиће и оџаковиће који не ваљају. Сличности између Цвијићевих и Скерлићевих тумачења наци- оналне идеје не могу ce објашњавати само чињеницом да су обо- јица били социјалисти и самосталци. no свој прилици. затражио од њега да о „националним и територијалним питањима“ обаве „два-три дубља и дужа разговора“. почиње ценити слободу личности и ступа y конфликт с властима и државама који противно раде. Уз њих.. која je покушавала да га спречи да y свом листу Народ. Скер- лић je „витешки заступао“ Цвијићеве ставове. Te идеје револуцисширају свет. Свака личност. пријатељ и Скерлића и Цвијића. Ристо Радуловић. Цвијић je на те идеје пола- гао извесна права. У томе му ce. после тих сусрета. и као њихов део. Ha њиховим територијама „национални рад“ je требало да буде уједињен са ширењем демократских и либералних лдеја. упућени Слободан Јовановић. тежње за социјалном правдом и верску толеранцију. ни власт.. y „фази“ „када je почео мислити на стапање социјализма и југословенског национализма“. нарочито y македон- ском питању (Цвијић 1924: 81-82). или.. Интерес заједнице подразумевао je пре- вазилажење себичности.. Цвијићеве и Скерлићеве националне. може веровати. Цвијић je задовољно примећивао да je y демократији Србија „одмакла од свих околних држава . не воли ни господу. сазнаје за своја права.. хоће ничим неспречену утакмицу способности. прихватање демократије и верске толе- ранције: „У целом нашем народу ваља неговати дух праве слободе.

i . Велеиздајничким процесом Србима y За. главног идеолога најмлађе генерације српских интелектуалаца. потоњи атентатор на ге- нерала Варешанина (1910) и сам Владимир Гаћиновић. Гаћиновић [1911] 1956: 73-77). уместо еволуције и оплемењи- вања нарави кроз књижевност. " Î . међутим. чак и Богдан Жерајић. од свих странака y Србији. најближи били „самостал- ци“ (Слијепчевић 1940: XXII. углавном. имали довољно стр- пљења за Скерлићев и Цвијићев академ- ски и демократски реформизам. који je требало да дође од нове генерације интелектуалаца. Њихов национализам имао je. М отиви моралне кризе старијих нараштаја и позвања нових. са анексијом Босне и Херцеговине (1908). LXVI-LXXII). суочени са кметством и католичким прозелитизмом. студената и средњошколаца из Босне и Херцеговине (Гаћиновић [1910] 1956: 70-72. захтевао je да ce страначке страсти подреде „националном раду“. / '4 гребу (1909) и укидањем свих српских ор- ганизација y „изнимним мерама“ генерала Владимир Гаћиновић . Опширно je описивао моралну кризу и истицао нужност пре- порода. У његовим текстовима могли су ce пронаћи сви мотиви који ce налазе код Цвијића и Скер- лића. Ови млади побуњеници про- тив аустроугарске колонијалне и феудалне власти нису. ипак. изразитије примесе социјализма и анархизма. како je то гово- рио Скерлић. колебали су ce. народним и економским подизањем“ (Радуловић [1910] 1940: 3-11). њима je. Радуловић je тврдио да je за излазак из кризе постојао само један пут: „Он ce зове национализам и демократија. Ми сто- га не можемо имати друге заставе него национално-демократску. младих људи да препороде нацију још су присутнији y текстови- ма Владимира Гаћиновића. y његовом тумачењу српски национализам имао je изразито демо- кратску боју. Међу младобосанцима je нарочито Скерлић имао огроман ауторитет. никаквог другог имена него национално-демократско“ (Радуловић [1914] 1940: 165).Национализам 227 око Народа. и посветио текст Нови омладински листови u наш нови нараштај (Ковић 2014: 32-33). истина. Између „васпитања и револуције". до буђења националне свести требало je стићи „просвећивањем.

који je y Бе- ограду делио стан са Гаврилом Принципом и Трифком Грабежом. Кочић je био сав y идејама друштвене правде. Велеиздајнички процес и „изнимне мере“ Сdemografske bilješke 1954: 72. y којој су владали демократија и парламентаризам. потцењивао je памет „сељачких маса . но широк бунтован дух модерних (Скерлић [1914] 1967: 461). сасвим y духу Скерлићевих идеја (Гаћиновић [1907] 1956: 23-27. заиста постала кључни састојак српске националне идеје. Гаћиновић [1908] 28-31). Нарочито су снажно одјекнула хапшења и страдања Петра Ко- чића. ипак. Гаврило Принцип je. Гаћиновић [1912] 1956: 117-132). 160-161). 228 Срби 1903-1914 Поћорека (1913). Први објављени радови Вла- димира Гаћиновића били су одушевљени прикази Кочићевих при- поведака. захваљујући Скерлићу и Цвијићу. М астиловић 2012: 83. Цвијић je на својим путовањима уочио да je „поред јаког националног осећања и културе . сећао ce касније да су он и његови пријатељи брзо приметили да су У Београду људи „корачали уздигнуте главе“. повремено колебао y свом демокра- тизму. за разлику од Петра Кочића и младобосанаца.). определили су ce за револуцију и атентате. Демократија je. „више на- ционалног егоизма y односу Срба према хрватском националном покрету (Радуловић [1912] 1940a: 42-47. када га je судија питао за његове мотиве. С преласком Дрине Срби из Босне и Херцеговине прелазили су из колонијалног. са готово општим пра- вом гласа. и y ега- литаристичко друштво слободних сељака. Ристо Радуловић ce. изричито на- вео понижавање сељака. он je смео и бунтован дух. и његова љубав према сељаку није сентименталност и саучешће старих. Вођа политичке групе око бањалучке Отаџбине. управо y томе била привлачност Србије за Србе из околних земаља (Цвијић 1907: 360). У поређењу са Цвијићем и Скерли- ћем. Цвији- ћевог „најбеднијег сељака који „сазнаје за своја права“ и „ступа y конфликт с властима . Радуловић [1913] 1940: 47-49. одбегли ђак мостарске гимназије. Скерлић je овако описивао Кочићеве поли- тичке идеје: „Његов борбени национализам има широку социјалну основицу. Радуловић [1912] 19406:107. чији je национализам временом добијао све изразитију југо- словенску боју. феудалног.145-152. Ратко Парежанин. Херцеговци Радуловић и Гаћиновић задржали су изразитији српски став (Слијепчевић 1940: LIII-LVII. захтевао je више опрезности. али и демо- кратском поретку заведеном доласком краља Петра Карађорђевића на власт 1903. полицијског поретка y националну државу. достојанства малих људи. да су „по кавана- .

“ (Dedijer 1978: 366). насупрот већини гласача и посланикау скупштини. о српским победа- ма. Сарајеву и другде y оквиру Аустроугарске“ (Парежанин.Национализам 229 ма гласно разговарали и смејали се“ и да су ту за истим столом се- дели „официри са обичним грађанима. Народну странку. чак и са министрима. Мајка Гаврила Принципа сећала ce да joj je син. Наслеђе црногорске демократске мисли било je такво. који je и П ринцип прихватио. y свом политичком програму. тамо где je наслеђе рђаво. Права народна странка покушавала je. Много више од младобосанаца. који ce међу младобосанцима једини no утицају могао мерити са Гаћиновићем. Јован Тјоновић. итд. овако je описивао Србију из доба 1903-1914: „Србија je пре рата била атракциона тачка за све Србе и Југословене својим слобо- дама и својом демократијом. Новом режиму y Србији није била по- требна никаква нарочита пропаганда међу Југословенима. утицала je на политичке прилике y својој зе- мљи. „причао дуге приче о Србији. 1939. заговарао je „философију на- ционализма' и „радикалну демократију“ (М итриновић [1912] 1990: 182. И црногорска Народна странка je y свом програму спајала нацио- нализам и демократију. сасвим y Скерлићевом и Цвијићевом духу. Највећа пропаганда биле су њене слободе и њена демократија“ (Тјоновић 1939: 213). Радикализацији омладине допринели су прогони којима их je подвргао књаз Никола. али нам je и импоновало . да одбрани личну власт и династичке интересе књаза Николе Пе- тровића (Крестић и Љ ушић 1991: 373-380). 2013:118). 93). да ce није имало шта чувати“ . са објавом устава 1905. Али. покренуо и страначки живот. при чему je од ње била знатно радикалнија. „Демократија постаје конзервативна тамо где има шта чувати. о томе да земља припада сељацима. о српском демократизму. народним по- сланицима. сељаци y народној ношњи и опанцима са господом. о парламенту. како je сама себе звала. постаје револуционарном. са високим чиновницима.тако ce нешто није могло ни замислити y Мостару. један од црногорских студената y тадашњем Бе- ограду. о краљу Петру. како .писао je Т>о- новић (Тјоновић. о једнакости. она je захтевала приближавање Србији и заједнички рад на националном уједињењу. y јануару 1914. црногорска „Омладина“. Тамо ce. Димитрије М итриновић. Princip [1912] 1954: 132-133). Београдска и петроград- ска црногорска омладина следила je. углавном. приликом последње посете родном Обљају. И црногорски студенти су. политички процеси и репресија прош ирили су ce и на Народну странку y време Бомбашке (1907) и Колашинске афере (1909). To нам je изгледало чудно.

године такође je откривао уверење да ce национални идентитет могао смишљено обликовати и мењати. али нико од њих није писао о „прављењу народа“ ни из чега. променљивим категорија- ма. (Историјски музеј Србије) .230 Срби 1903-1914 каже Тјоновић. дакле. Ha трагу Хердерових идеја о откривању Посланици већине y српској скупштини 1905-1906. вековима старих материјала. био вођа самосталаца. југословенство je. било једна од по- следица оваквих схватања. који je од 1912. реч je пре била о зидању од постојећих. У присним односима били су са Љубомиром Давидовићем. најближи су били Самосталној радикалној стран- Ци. Прелазак на југословенску пропаганду после 1904. y Србији за неспоран ауторитет признавали само Јована Скерлића. y ствари. док са Пашићевим старим радика- лима нису имали скоро никакве додире (Исто: 212-219). „Прављење народак Водећи српски интелектуалци и идеолози овог доба нацију и на- ционални идентитет сматрали су.

који je обухватао припаднике различитих етничких група (Цвијић 1902: 914-918. О тим свесним „културним укрштањима" Цвијић je писао и 1914. Цвијић [1914] 1991: 237-293). музике. други ослабити. За тумачења нације као променљиве појаве.Национализам 231 „народне душе“ преко народне књижевности. y Српском књижевном гла- снику 1902. постаће свесни заједничког језика и заједничких интереса. ако идеја није свуда y народу. Јована Цвијића. ле- кара (Ковић 2003: 412-416). дубоко подељени религијом. географи. не деле ентузијазам интелектуалаца за конструисање југословенске идеје. У најкраћем. друштвених група. Њихове границе нису ce нужно подударале са етничким границама. Цвијић [1912] 19916: 183-192. Цвијић je веро- вао да су ce ти идентитети могли смишљено обликовати. критичари. Цвијић je тврдио да су ce на Балкану могли препознати различити „културни појасеви". слободном вољом. музиколози. писаца. понекад налазили на истим територијама. али су ce од њих. . „прављењем народа“. но мислиоци“ (Скерлић 19126: 947). лингви- сти. као геолошки слоје- ви. становништва целих балканских земаља састо- јали од различитих врста припадности. етнолози. подложне људској вољи. изведен из „патријархалног кул- турног појаса“. године (Цвијић 1902: 907-921. она je свуда y елити. y културном смислу могло да буде врло блиско. Скерлић je одговарао. иако етнички различито. неки су ce могли подстицати. To je главно: нису напуљски лазарони или венецијански гондолијери створили талијанско јединство. Код Цвијића. Војводић 1988: 33-34). позивајући ce на француског историчара Албера Ма- леа: „Али. том подухвату посветили су ce српски писци. Штавише. Цвијић je за основу југословенског идентитета узео „динарски тип“. после ослобођења Старе Ср- бије и Македоније. To je значило да су ce идентитети појединаца. Скерлић je веровао да je требало само „национализовати“ муслима- не и католике. Ha критике оних који су примећивали да шири слојеви. и да су ce они. y чланку Географски u културни положај Србије (Цвијић [1914] 19916: 232-236). огроман значај имала je појава чланка Културни појаси Бал- канскога полуострва. оног часа када буду „национално. накнадно могли добијати нови ква- литети. уметности. од 1904. национална и културна припад- ност биле су објективне чињенице. редовно су сазиване конференције јужнословенских студената. демократско и мо- дерно“ ставили на место традиционалног и верског. који су их везивали за Србе (Скерлић 1914a: 917-922). новинара. na je становништво једне области.

послао министру. Слободан Јовановић je y Гласнику. У извештају са студија y Бечу. Таква схватања делио je са утицајним Светиславом Симићем. „Заједница воље“ Ове идеје биле су део ш ирих кретања y тадашњој европској нау- ци. y који су ce упустиле српске елите. Цвијићева антропогеографска тумачења умногоме су ce подударала и са схватањима француских антрополога Ж озефа Деникера и Ежена Питара (Екмечић 1999: 197-202). који je. започет je y Македонији. и да je y томе кључну улогу од- играо Јован Цвијић (Јовановић [1964] 1991: 553-554). 23). Цвијић je писао да му je његов ментор Албрехт Пенк. Јовановић [1920] 1991: 695). југословенски идентитетски експеримент. као „флотантна народна маса прихватити идентитет оне суседне државе која га обухвати унутар својих граница (Цвијић 1906: 9-23). 22. као државни питомац 1891. По свему суде- ћи. Богдан и Павле Поповић. био je радо читан и међу Јовановиће- вим либералским и напредњачким пријатељима из Реда и Српског прегледа (Љубомир Недић. 613-614). тврдио je да ce национализам њиховог поколења уобли- чио управо на македонском питању. У Културним појасима Балканског полуострва Цвијић ce позивао на географе Фридриха Рацела. Слободан Јовановић je. Тврдио je да ће становништво Македоније. приказао књигу Постанак u раз- витак народсц српски превод дела Physics and Politics Валтера Беџ- хота (Јовановић 1903: 74-78). преко дела ових писаца. мање од годину дана после Цвијићевих Културних појасева. Слободан Јовановић. Карла Ритера и Томаса Бакла (Цвијић 1902:907). Рацелове идеје имаће значајан ути- цај на Карла Лампрехта и Фредерика Џексона Тарнера и. Пријатељ и сарадник Цвијића и Симића. на потоње студије културе и културне историје (Berk 2002: 16. држао курсеве из „културне географије или антропогеогра- фије“ (Цвијић 1891). Драгиша Ми- јушковић) и међу српским радикалима (Стојан Протић) (Мијушко- вић 1902: VII. постати званично српско тумачење македонског питања (Ковић 2001: 610­ 611. 232 Срби 1903-1914 Ha сличан начин Јован Цвијић je тумачио и македонско питање. . она ће. Овај викторијански либерал. уредник утицајног листа Економист. после 1903.

него што je одражавала стварност. још y добу Француске револуције и Наполеонових ратова. демократска начела.. грађанском моделу стајао je немачки образац. који су карактеристични. наиме. завађени због Алзаса и Лорене. била je дакле. религиозан нерелигиозним као каквом чаро- лијом. субјективном. Насупрот том француском. Подела на нацију слободне воље и нацију језика и порекла више je сведочила о стању свести y Европи позног 19. они. етничким мерилима: језиком и пореклом. демократском. Не- мачки романтичари су ce. најважнији чинилац y „пра- вљењу нације". Сами Французи и Немци. Немци су твр- дили да су Алзашани језички и етнички били Немци. језичких и етничких мерила. истина.Национализам 233 позивајући ce на Беџхота. може брзо да ce промени: „После једне или две генерације изглед народа постаје други. У Француској je. године (Kohn 1967. немачки образац подразумевао je и субјективна. Француски модел. који ce само угледају на друге. објективним. Французи су доказивали да су они. свесна одлука. У преломном времену 1789-1815 настала су ова два супарничка обра- сца. наиме. управо y овом добу. они су коначно уобличени од 1889. револуционарног. и раног 20. H u ­ je био лишен објективних. a Француски просветитељи на рад за унапређење ж ивотних услова најширих друштвених слојева. Афера Драјфус открила раско- рак између званичног. изабрали да буду Французи. слободном вољом. Тром народ може постати вредним. не- спремни да мењају своје „наслеђене светиње“. 85-137).. уствари. пошли су за измењеним узором. позивали на побожни и рурал- ни средњи век. Беџхот je. и ресултат je угледања потпуна измена. грађанског националног . „угледањем" на изабране узоре. У француској Трећој републици слободно изражена воља била je већ главно мерило националне припадности. наглашавали су ове разлике. Воља. богат може постати сиротним. С друге стране Рајне мерила за нацио- налну припадност утврђивала су ce. тврдио да су „непрогресивни народи“. Brubaker 1992: 10-13. ко- ји ce истичу. a они. чији водећи припадници покажу спрем- ност на промене. до 1914. века. но ни позивања Ф ранцуза на демократију античке Атине и на Римску републику нису била лишена романтичарских заноса (Smit 1998: 139-145). тврдио да народ. изменили су ce. осуђени на то да под- легну моћи „прогресивних“ народа (Јовановић 1903: 75-76)." (Бецхот 1902:184).

Ренан je тврдио да je нација „умни принцип". мора да буде слободна воља: „Воља народа јесте једини закон- ски критеријум коме ce треба обратити. који „чине две ствари“: „заједничка срећа y прошлости" и „општа воља y садашњости". с друге стране. уочавају раскорак између француског историјског наслеђа и радикалног. Припаднике нације повезују заједничке успомене. Садашњост je претежнија од прошлости. Последица ће бити још ду- бљи раскорак између елитног и масовног виђења нације и нацио- налног идентитета. на уму имао судбину Алзаса и Лорене. језик. У исто време. под насловом Штаје народ. изјашњавају о томе да ли желе да припадају нацији. ипак. изне- сеним y његовом чувеном предавању Шта je нација (Qu’est-ce qu une nation) (1882). на пример. Свестан. као још једно оруђе отпора. преведено и објављено y Београду. или географија (сви цитати Ренан 1883: 30-34). најважније мерило. У Уједињењу Немачке (1898) „деловац“ Дража Па- . Када je потребно да ce решавају непосредна национална питања. упркос објективним препрекама. Српски интелектуалци су познавали разлике између француског и немачког модела. „свакодневним плебисцитом“. Од 1903. субјективности и ре- лативности појма „слободне воље“. историчара и позитивисте Ернеста Ренана. Раз- лике y субјективним и објективним критеријумима остале су све до данас видљиве y званичним тумачењима француског и немачког националног идентитета. нарочито сећања на заједничка страдања. револуцио- нарног тумачења националног идентитета. Ово предавање je већ 1883. као заједници идеала и сећања. етничког. дозвољавао je примену и оста- лих мерила. српски национализам ce свесно везивао за француски модел. ипак. реч „народ“ била замењена са „нација“. као што су. Истраживачи.“ Ренан je. да ce y садашњости дели заједничка судби- на. нација као „заједница воље“ омогућава- ла je да ce. немач- ки модел проглашен je одговорним за нацизам и Други светски рат (Шнапер 1996: 212-250. заснована на за- једничким идеалима. него y Француској. наравно.234 Срби 1903-1914 модела и традиционалног. већинског расположења. ипак. уз његову помоћ одупирао ce немачким и аустроугарским утицајима. Званична француска национална идеологија ce y деценији уочи Првог светског рата углавном заснивала на идејама и тумачењима оријенталисте. религија. уобличи југословенска политика. Brubaker 1992). људи ce свакога fla­ ira. и воља. Ренаново тумачење нације брзо ce ширило балканским земља- ма (Екмечић 1989: 339-341). да би y новом преводу из 1907.

. те при решавању народносних питања треба ce најпре на то обазрети. Јован Скерлић je. обичаја. са правом слободе самоопредељења једног народа“. века запалио стару мо- нархијску и феудалну Европу. „Цео немачки романтизам имао je феудални карактер и мало je ствари које je немачка поезија тако опевала колико рушевине средњевековних ри- терских замкова који ce огледају на зеленој површини Рајне“ (Скерлић [1906] 1906: 173-174). изједначив ствар Француске са стварју човечанства. њихов „крите- ријум“ je y „слободно исказаној вољи једнога племена. жеља бити под једном истом владавином. „заједница воље“ коју су про- поведале демократске републике .“ „Друга школа узима као главно обележје народности језик и крвно сродство. посебно je наглашавао разлике између француског просве- титељског и револуционарног позивања на права и потребе сада- шњих и будућих поколења. Немци и Италијани (Павловић 1898: IV). наравно. Овој. он пише: „Али није расправљено: шта je принцип националности.Национализам 235 вловић je писао да „присталице француске школе“ „идентификују суштину народносне идеје са демократским појмом о суверенитету. налазио je своје хране y широким ху- манитарним идејама века просвете. Скерлићев идеал била je. Швајцарци. na тек онда на плебисцит“. y име начела Слободе. као што тврде Немци? Или је- динство и сличност језика. и немачког романтичарског уздизања средњовековне прошлости: „Француски патриотизам. Једнакости и Брат- ства. вид. Позивајући ce на тумачења историчара Шарла Сењобоса (1912). y својим публицистичким текстовима и y Историји нове српске књижевности Скерлић тако одлучно одбацивао традиције српског средњег века. народа. као што je тврдио вођ мађарске аристократи- је Андраши?" (Скерлић 19126: 943. као што тврде Фран- цузи.“ „У Немач- кој. који je крајем 18. Seignobos 1913: IV-V). и Французи су ратовали на три границе са свима владарима. Уз то. подвлачио разлике између француског и немачког модела. патриотизам je имао одбрамбен и узак локалан карактер. крвнога сродства.Француска. пре- ма Павловићу. a ни- је y обележју језика. Српски и југословенски национализам тре- . Швајцарска и САД. шта сачиња- ва један народ? Да ли јединство pace. Зато je. Американци? Или само чињеница што ce станује на једном истом земљишту. као што тврде панслависти? Или заједница воље. „другој школи“. такође. итд. припадали су.

да идеш До ПУН0Г Развића и до пуне слободе. пустиле су ce опасне идеје да ce ти дани дају и требају повратити. политичким слободама и друштвеној солидарности. писати историчар и професор универзитета. пре свега. са широким слојевима народним који чине темељ . тобоже. мислио на српски романтизам. он je тврдио и да су те теорије охрабриле балканске шовинисте да захтевају обнову својих средњовековних царстава (Јовановић 1909: 8-47). У место речи иницијативе и вере y живот. нису имале. средњевековно витештво и прашљиви пергаменти.на лаичкој култури. позвала ce y помоћ епиграфика и хералдика. Скерлић je. победама средњевековних владара. демократско и социјално осећање солидарности са с в о ј и м народом. Скерлић je овако описивао разлике између такве врсте национализма и традиционалног. да опстанеш.. „прашљиви пергаменти“. и народи који ништа нису имали. зато што живиш. и ти имаш права као и сви остали. да ce она аморфна маса подигне на ступањ народа. 236 Срби 1903-1914 бало je засновати на. y време Анексионе кризе. но сувреме- НО’ стваРН°> трезвено. И 3вонимир. Прву реч су имали историци и фи- лолози. и Симеун.. како он каже. зато што си човек и свесно створе- ње. као равноправни члан људске заједнице. Већ 1904. историјске успомене узете су за идеал будућности. „свакодневној трезвености и по- литичком реализм у' .. и негирано постојање српских и осталих на- ционалних мањина које та „историјска права“. „епиграфика и хералдика уобичајено су коришћени y националистичким сукоби- ма унутар Аустро-Угарске. свест и понос.“ „Није ce народу говорило- као и сви други. y свим тим оргијама угрејане маште романтичарске" (Скерлић 1904: 125). старој слави. Скерлић je неуморно и речито објашњавао како je требало да из- гледа тај нови патриотизам: „Наш патриотизам није онај антикварски. И y ње- говом времену. Ü томе ne. језичне зач- кољице имале су да стварају националну особеност. обратило ce прошлости.државно право“ мађарских и хрватских политичких елита нЈ одређене територије. њима je доказивано „историјско право“. битно право на опстанак опијали су ce лудим империјализмом. да ce развијаш. или . да што боље Живиш. који су требали да изво- ЈУЈУосновна човечанска и политичка права. васкрсао ce и Душан. ро- мантичарског национализма: ”Да се пРобУДи национално сећање. ударило ce путем историзма и националнога романтизма. радикал Љ убомир Јовановић. манијом за величином. међутим. метафизичарски и фразео- лошки романтичарски национализам старијих нараштаја.

оснивач и Дела и Српског књижевног гласника. Светислав. близак пријатељ и сарадник Јована Цвијића и Љубомира Јовановића (Цвијић 1909). на сличан начин je тумачио национални идентитет. уводник Светли дани (1912) био je пун подсећања на српску средњовековну славу и на „за навек освећене косовске витезове" (Скерлић 1912a: 642. водећи српски ауторитет за македонско питање и посланик Србије y Софији. супруга Зорка. Радикал Светислав Симић. Ми не волимо историске фантоме но живе љу- де. 644). син Станоје. ме- ђутим. Одушевљен победама y Првом балканском рату. кћерка Вукосава. Скерлић je. С лева на десно: син Владимир. кћерка Милица (фотографија y власништву Загорке Сондермајер) . Позивао ce искључиво на француске писце. To je чинио и y Светислав Симић са породицом. заборавио на ове идеолошке обзире.Национализам 237 и суштину једне pace. примећивао да су његови бугарски опоненти и даље веровали y „за- стареле немачке теорије“ и тврдио да ce „народност“ „непрестано мења под утицајем прилика1(Ковић 2001: 607-622). на сточићу седи кћерка Брана. и нама je много ближи један сељак и радник данашњега доба но христољубиви владари’ и сјајна властела из Средњега века“ (Скерлић 1908a: 838).

Слично Скерлићу. 238 Срби 1903-1914 полемици о идентитету становништва Македоније са једним бугар- ским публицистом: „Одавно je изгубило вредност мишљење. века. Срби су ce „заносили славом предака. постало y доба романтичар- ског заношења средњевековном прошлошћу. Слободан Јовано- вић je писао да je нараштај. од 1908. баш као и Скерлић. века говорио да би Србија треба- ло Да буде задовољна уколико би успела да постигне границе краља М илутина (Јовановић [1937] 1991: 220-221). 10-22. са сталним особинама које ce не мењају y току историјскога процеса. као министар спољних послова и председник владе. Светислав Симић je веровао да би просветитељство требало да буде основа обновљене националне идеологије. Јован Скерлић je око Досите- ја Обрадовића изградио читав култ. Непосредно no повратку y Београд. no коме ce и народност. Симић je умео да заборави на свој отпор према „романтичарском заноше- н>у средњим веком . Ренана“ (Милова- новић 1889. он ће. no коме народност као да je нешто непроменљиво. непреста- но мења под утицајем прилика које прате њезин историјски развитак“ (Симић 1901: 276. ипак. него треба да га сами створимо према приликама и духу времена y коме живимо и према снази са којом располажемо да бисмо га мо- гли остварити (Симић 1906:610-611). оно je уступило место новијем и тачнијем гледишту. Симић je тражио да ce српска национална идеја заснује. Слободану Јовановићу и М иловану М иловано- вићу je још деведесетих година 19. као професор Велике школе. Овај напредњачки син ce. објавио je брошу- РУ Начело народности y међународном праву u y међународној поли- тици (1889). бити кључна личност српске спољне политике. да славу треба од себе почи- њати“ (Симић 19016: 157-158). М иловановић ce ту позивао . као и све што je на свету. пре свега. до 1912. y којој je прихватио кључне идеје „г. на разумној процени садашњости: „Свој на- ционално-политички идеал не треба траж ити готов y прошлости. заборављајући што нас je још неумрли Доситије учио. Коначно. који ce y српском јавном ж ивоту јавио средином деведесетих година 19. Тјорђевић 1997: 40). y М иловану Милованови- ћу видео свог „природног вођа“ (Исто: 228). окренуо Пашићу. М илован М иловановић je био y Паризу на докторским студи- јама када je Ренан одржао своје славно предавање. М илован М иловановић je међу Србима био вероватно најва- жнији проповедник Ренановог учења о нацији. 281).

y југословенском пи- тању наглашавао важност „заједничких успомена11 и „заједничких патњи“. спреман да ce прилагоди неумитностима „до- ба империја“. објаснио шта je нација и предложио демократско нацио- нално начело. „упливом милитарне хеге- моније нове немачке царевине“ (Миловановић 1889: 15. стварност je. како je тврдио. Цвијић je посебно наглашавао историјска сећања (Цвијић [1913] 1991: 133-134).Национализам 239 на „слободну вољу“. Срби и Хрвати су. дакле. како je писао y једном чланку из 1918. пре свега. заједнички подношене среће и несреће“. кад je ван сваког спора утврђено да je истовет- . 24). Ренан je. Демократску суштину Ренановог схватања нације као „права на самоопредељење" наглашавао je и y својим предавањима на Великој школи (Миловановић [1890] 1997: 99-104). „обичаје и народна схватања“. Када je доказивао српска права y Македонији. „плебисцит“. Берлински конгрес на коме je „српска Босна и Херцеговина досуђена Аустрији a румунска Бесарабија Русији“ по- тврдио je да о границама није одлучивала слободна воља грађана. према М иловановићевом мишљењу. његове почетке проналазио je y „Великој францеској Револуцији" (М иловановић 1889: 9-10. почели „осећати да чине једну националну целину" y време тур- ских ратова и великих сеоба: „Оно што je допринело да их још више уједини и почне стапати. Из професора права на Великој школи већ те 1889. биле су заједничке борбе против Турака и заједничке патње“ (Цвијић [1918] 1991: 298). сасвим y Ренановом духу. доказивали српска права y Македонији (Ковић 2001: 608-610). могло да донесе праведнији и безбеднији међународни поредак. показала да су ce решења доносила на основу силе и вештине. У овој брошури М иловановић je. међутим. закључио да „начело народности“ није било усвојено као „поситивно начело јавног ме- ђународног права“. 14-22). je про- виривао дипломата. који су. „основне психичке црте“. није пропуштао да помене и језик. него самовоља „државника и политичара". na и заједничку књи- жевност (Исто: 297-298). међутим. које je. М иловановић je изрази- ТУ бруталност великих сила y наметању своје воље. Тврдио je да je „народ- носно начело“ неодвојиво од народног суверенитета и демократије. Јован Цвијић je. и на „заједничко наслеђе успоме- на. „Зар овај моменат није вредан да ce на њега скрене пажња данас. посебно уочљи- ву y „добу империја“ тумачио. Поред „заједничких патњи“ Цвијић ипак. И Све- тислав Симић je истицао важност предања и историјских спомени- ка.

то питање заједно и решавати. Њ их двојица ће деценију касније. Видели смо да je Цвијић тврдио да je и Скерлић. ипак. Блискости y ставовима биле су последица дружења. прихватио његове ставове о тумачењима нацио- налног питања. У основи. века. Сусре- ти. углавном. био издвојен. генерацијски блиских познаника. судећи rio његовим текстовима. рођеној шездесетих година 19. 240 Срби 1903-1914 ност y осећањима. Светислав Симић и Јован Цвијић ишли суу исти разред. y основи. није ослањао на моћ државе да. на Ренановом трагу. века и првих година 20. y практичним решењима. формираним сећањем на заједничку прошлост и тежњама за заједнички живот y будућности. он сведочи да je М иловановић тада прихватио Симићево тумачење македонског питања (Јовановић [1937] 1991: 220-221). М иловановић. „као тесто меси националне идентитете (Миловановић 1898: 34). Он није припадао генерацији Слободана Јовановића. Поред тога. века. и није био лично близак ни са једним од њих. разговори и уједначавање ставова из којих ће произаћи доми- нантно тумачење националне идеје и српска национална политика y добу 1903-1914. tokom последње деценије 19. како je. Светислав Симић (Симић 1901a.питао ce. редовних сусрета и разговора. после једног таквог разговора. писао Мило- вановић. a Симић посланик y Софији. Светислава Симића и /Бубомира Јовано- вића. приказују- ћи РаД »Међународне лиге за одбрану права народа“. на потпуно неформалној основи. Јована Цвијића. више су веровали y дипломатију и деловање државе него y „свакодневни плебисцит". независно од државе и њених установа. још из Прве бео- градске гимназије. коју je водио париски историчар Ернест Дени. 275). и Скерлић je пажљиво читао Ренана. Слободан Јовановић ce. Скерлић je много више од „заједничких успомена“ наглашавао „слободну вољу . када М иловановић буде председник владе. У једном тексту он ће ce и позивати на спис Штаје на- род (Симић 19016:157). М илована Мило- вановића. дружио са М илованом М иловановићем и Светиславом Симићем. срачунат на компромис са Бугарима. наглашавао разлику између „пра- . он ce. имали прилагодљив став према македонском питању. Познавали су ce. Положај Јована Скерлића je. између старих. y чланку Данашњи национализам (1912). У поређењу са Цвијићем или Симићем. главна одлика народ- ности?“ . века. Цвијић и Симић су. одигравали су ce tokom последње деценије 19. Скерлић je.

пошто je проучио најразноврсније теорије о нацији (Пасквале М анчинија. као објективна мерила.. релативно. 164-165). Адолфа Тјера. јер код Албанаца нема „интимне воље и жеље“ да имају своју. To je би- . из Ренанових идеја изводио другачије закључке. средишња личност y политичком животу Срба y јужној Угар- ској. на Лондонској конференцији. међутим. Хрват- ској и Славонији. Томић [19096] 2007: 88. које je. нарочито на средњи век (Скерлић 19126: 920-921). растегљиво. као што су балканске земље. писаном непосредно по- што je Аустро-Угарска потиснула српску војску из северне Албани- је. и вођа Српске народне радикалне странке y Угарској. Томић [1909a] 2007: 80. он je. које je апстрактно. као субјективног и савременог начела слободног избора. доказивао да су ce велике силе. културна заједница коју одређују заједничке успомене. права које сваки народ има да ce сам опре- дељује. наиме.Национализам 241 ва народа". Слично Скерлићу и Цвијићу. закључио да Срби и Хрвати нису два имена истог народа. националну државу: . 146. Јаша Томић je. Скерлића]. У овом тексту. искључујући из њега чак и оно што je. заједничка страдања y прошло- сти и воља да ce y садашњости дели заједничка судбина (Томић [1905] 2007: 46. Ота Бауера. У обимном чланку Како ce зовемо (српско u хрватско питање). веру. написаном под утиском погрома над Србима y Загребу из 1902. обичаје. права народа. М илована М иловановића и Слободана Јовановића). У закључку. законе. Валтера Беџхота. било објек- тивно.’Националност’ улази y сферу права као нешто чисто субјектив- но. Нека покушају правници са Конференције Амбасадора да je де- финишу споља!“ (Исто: 922). y стварању Албаније. a то садржи y себи све особине плебисцита“ (Исто). Ha Ренаново тумачење националне идеје позивао ce и Јаша То- мић. како je Скерлић тврдио. Taj покушај ће пропасти. и загребачког Велеиздајничког процеса из 1909. немогуће je решавати спорна национална питања на основу ’националног права’. и Томић je био соција- листа који ce окренуо радикализму. Глиго- рија Гершића. Георга Јелинека. ослоњено на прошлост. 153. застарело. да живи како сам налази за најбоље и најкорисније. Скерлић ce y потпуности опредељује за „свакодневни плебисцит". признавао и сам Ренан: „И не само y земљама још неразвијеним. Скерлић je. Писао je да je нација духовна. но само на основу д е м о к р а т с к о г п р а в а [курзив Ј. но и y далеко већим и старијим државама. и „начела народности“. да сам бира себи форму државне управе. сасвим погрешно ослониле на „начело народности".

међутим. Стојан Новаковић и нарочито Томићеви супарници из загребачке Српске народне самосталне странке. Јован Цвијић. Зато je требало да ce држави препусти да y Македонцима. шта- више. још један професор Сорбоне на чија су ce дела српски интелектуалци позивали. признавао да су Срби и Хрвати врло блиски народи. y чланку Српско-хрват- ска народност. Оман je. Емил Оман. обичаји. како ce y тексту каже. 215. после 40 година ег- зархијске пропаганде. али je потом опширно доказивао да су их раз- двајали сви они чиниоци који су ce узима- . међутим. не би требало позивати на географску блискост или историју.и народа.ï ли као мерило постојања нације: историја. политичари српски наишли на овај лепак“ кћерком Светозара Милетића (Исто: 79-80. Он je. на „прави крите- ријум народности. Тврдио je да ce y проповедању јединства „Србо-Хр- вата . 242 Срби 1903-1914 ло сасвим супротно ономе што су тврдили Јован Скерлић. народно признање“. био на страни Бугара. Крестић 2006). no његовом мишљењу. оснивачи Хр- ватско-српске коалиције Светозар Приби- ћевић и Богдан Медаковић. него на вол. књижевност. које je он сматрао „Словенима . вид. нису долазиле само идеје о нацији као „заједници воље“. или.139. М илован Ми- ловановић. веровао Да би У Македонији принцип „слободне воље“. Јаша Томић je. скоро сасвим je следио структуру Ренанове беседе Шта je нација (Оман 1914a: 359-374). веровао да je идеја о јединству „Ср- бо-Хрвата“ била срачуната на то да на дужи рок асимилује Србе y Хрвате. „Принудна заједница“ Из Француске. наиме. који je Српски књижевни гласник објавио 1914. била je то „можда најсудбоно- снија погрешка српска y овом веку што су Јаша Томић са супругом Милицом. воља најширих слоје- ва (Томић [19096] 2007: 165-212).

„принудна заједница" настала „једном врстом спољашњег при- тиска“. крвна заједница1. заснивало на тумачењу националног идентитета као променљиве категорије и на уверењу да ce он могао мењати деловањем људске воље. „Слободна воља“ овде није играла важну улогу. учимо мале Оверњанце нашем књижевном је- зику. насталим заједничким историјским искуством. који je та- кође и његов. воља није одлучивала ни о „народности": „Народ јесте принудна заједница. „духовно- -историјска заједница" (сви цитати Јовановић 1914: 84-86). Сличну веру y моћ државе да уобличи људске идентитете пока- зивао je и Слободан Јовановић y другом. Чланови исте народности упућени су једни на друге наслеђеним духовним особинама које не зависе од њихове воље. ви их тиме још мање угњетавате. Древни образац „заветне нације“ могао ce преобразити и y „републикански" и y „хијерархијски“ модел. и Војводић 2007: 393-404). Њихова заједни- ца ce не оснива на једном акту воље. Постоји и „племе“. зар ћете ви вршити притисак на националну свест једног ђака из Прилипа. језиком и географском блискошћу. као што ce на пр. ако му будете говорили о свом народном јунаку Краљевићу Марку. који je владао y Прилипу и чији дворови ce још ту налазе“ (Оман 19146: 436). као последи- ца демократске одлуке већине. од политичких елита које су водиле државу. јер између српско-хрватског језика и већине маћедонских дијалекаха има мање разлике него између класичног француског јези- ка и дијалеката y средњој и јужној Француској. прерађеном издању свог универзитетског уџбеника Основи правне теорије о држави (1914). У још једном тексту о истој теми Оман каже: „Када ми. „Народ“ чине „људи који живе y истој држави“ и који су „сви истој власти потчињени“. поново. ми и не мислимо да их тиме угњетавамо. Han- M e. Исто тако. a „народност1„духовно-историјска заједница“. припадници „народности" повезани су „духовним ве- зама“. за разлику од њега. или „одозго“. 371. једно уговорно . Разликовао je „народ“ од „народности“: „народ“ би била „формал- но-правна“. учећи мале Маћедонце вашем правилном језику. нити то они налазе. Ово поверење y деловање државе y основи ce.Национализам 243 српске традиције“ постепено обнови и учврсти српски идентитет (Исто: 360-368. вид. „Народ“ je. „народност“ je. али народност није слободна зајед- ница. као „природ- на. Разлика je била само y томе да ли je та воља долазила „одоздо". религијом. Французи.

о„ je писао да ее. Новаковић ce пози- вао на пример Француске: „Необична творна државна снага спајала je У је д н о и оп асал а Једном д р ж а в н о м м и ш љ у св е о н о ш то je у ш л о y географску целину државе.ивао и в о ж а в Г ° браЗЛаГа° идентитетску политику будуће југословенске ДрЖаВс! Л" Је Једна Д Р ^ ва лостала насилним јањем разних племена. y стварању нација. ГГ™ живећи 8 "0СТФ"а вековима СаМ° ме^ . na онда y ду ховну заЈедницу: народност" (Исто: 86-87). У Слободан Јовановић je. тако je и народност једна нужност за ^Tc?(Z0Z7 ^ народ правна> дотле је н ародност и с т ^ ска Слоб°дан Јовановић je.е- ним насловом (Новаковиб 1906a). Т6К ГраНИЦС Уре1)ене ™ том принципу. 400-408. 244 Срби 1903-1914 удружење оснива.“ајелн„ у политичкоЈ 6 м “ЦР И1*т> ~ » непријатељство. под „роме». не питајући нити штаје. Природно мноштво племена држава je прво преобрахила y правну заједницу: народ. видљиво понајвише када ce Јовановићеви ставови упореде са. занимљиво je ово одсуство поверења y „слободну вољу грађана‘. Скерлићевим тумачењима нацио- налног идентитета. на пример. међутим. уочљива и КОД СтоЈана Новаковића. 4 Слична схватања о улози државе била су. омогућиће ослобођење Балкана и стварање балканске федерације (Новаковић 1906a: 374-378. због L e m a - ности и етничке сличности балканских народа. међусобне границе не могу повлачити на основу сећања на та л Г ° ^ Т На ЦаРСТВа’ НИ™ На ° СНОВу ”етногРафског сентимен- тализма . веровао да држава може да VHJ n Не Г ° НаР°Де’ НеГ° И НарОДНОС™ ‘ Kao да je најавл. да су ce најзад њихове многобројне племенске свести стопиле y еДнУ народносну свест. нити откуд . Војводић 2012: 99-101) Д аб и доказао да су балканске државе кадре да y једно споје етнички хете- рогено становништво унутар својих граница. п1'ле'мена тако S T т “ ° ЛРУГ<>М' ' ” ТаК° “ i ™ ™ ™ no мислима и осећа- Ј a. Оно што je испрва било само један народ по- стало je y току времена једна народност. Срба и Бугара пре вих. У Гршм мислима о ет нограф ф Башан- ское попуострва (1890). Кључно начело требало je да буде „равнотежа снага“ из- Г аЉЗ. ипак. Koje je „оново објавио 1906. међутим. одређен значај давао религиЈи и Језику. Kao и народ. између којих je y први мах место сваког ду- Ал„ ж Ал».

no угледу на италијански и немачки национални покрет. Новаковић je посебну ва- жност придавао лако доступним књигама и часописима. он je имао велики утицај на интелектуалце који су би- ли кључни тумачи српске националне идеје од 1903. Самарџић 1981: 149-156. Kao професор Велике школе и министар просвете. Бегић 1966: 185. припада „школи Стојана Нова- ковића и његовог блиског сарадника. предавао je на Великој школи. као што je био Љубомир Стојановић. Пре него што дође до политичког решења. Војводић 2003). који су постављали писци и читаоци нових генерација (Стојановић 1922-1923: 153-155. Јовановић [1948] 1991: 111). y стручном смислу. он je то одбио под изговором да не може да ce прилагоди захтеву за сажетошћу. писао je уџбе- нике и наставне програме no којима су учили и устројио гимнази- је y којима су ce школовали. него на традици- јама Доситејеве и Карађорђеве Србије и нарочито на „новој светло- сти. Оснивач Гласника. Самарџић 1986: 221-229). Милу- тиновић 1994: 169-213. Слободану Јовановићу и Јовану Јова- новићу Пижону био надређени y Политичко-просветном одељењу . a овај je Скерлића 1909. Стојан Нова- ковић je Светиславу Симићу. за себе je говорио да. y по- словима „националне пропаганде“. Павле Поповић je Новаковићу нудио сарадњу y Гласнику. Новаковић [1911] 1972:257-291. 16-17). Блиским новом нараштају Но- ваковића je чинило и његово уверење да националну идеологију не би требало градити на средњовековном наслеђу. био кључна личност српске националне политике y Старој Србији и Македонији. Оне су чиниле и суштину националне мисије Српског књижевног гласника. Te идеје стајале су иза покретања Српске књижевне задруге (1892). њени продавци u читаоци y XIX веку (Новаковић [1900] 2001). Новаковић je пратио његове текстове и одобравао његове идеје (Новаковић 1905). године. Стојан Новаковић не само што je. нити кога je poda u племена (италик С. чији je он био први председник (Трговчевић 1992: 7-12. Новаковића) (Исто: Нова- ковић 1906a: 375-376). коју нам отварају сувремени векови и примери великих наро- да“ (Новаковић [1912-1913] 1972:149. je помогао да добије стипендију за Сорбону. Осим цркве и школа. образложене су y његовој студији Српска књига. Скерлић je Нова- ковића посебно ценио. до 1914. он je на Стојановића извршио одлучујући утицај. Богдану Поповићу још 1887. tokom неколико деценија. Светислав Симић. предложио за члан- ство y Српској краљевској академији. требало je. радити на култур- ном уједињавању.Национализам 245 je. Старијима. радикала Владимира Карића (Ковић 2001: 603-605.

као министар спољних послова. Јованом Цвијићем и М илованом Мило- вановићем (Јовановић [1937] 1991: 213-214. План о компензацијама направили су Стојан Новаковић. y целој овој групи М илован М иловановић био најдоследнији. Одрицали су ce. Наше будуће границе биле су за њега непо- зната количина. Стојан Новаковић je био вођа напредњака. веровали y моћ државе да уобличава идентитете „флотантне народне масе“ y Ма- кедонији. међутим. наиме. 246 Срби 1903-1914 М инистарства иностраних дела. У томе je. од које као од живог народног тела није ce смело ништа сећи. која je тек имала да ce добије путем дипломатског погађања и цењкања“ (Исто: 220). Њихово дру- жење са. ми- слио на ставове целе групе: „Он није носио y глави једну географску слику Србије. прихватио припајање Босне и Херце- говине Аустро-Угарској и ушао y пре- говоре о територијалним надокнада- ма за Србију. уствари. Док су напредњаци Новако- . како изгледа. Јо- ван Цвијић. 218-219. које ce бавило националном про- пагандом y Старој Србији и Македонији. Када je писао о националним идејама М илована М иловановића. У Анексионој кризи je. Били су спремни на различита решења. 222) учинило je да je тешко рећи од кога су потицале поједине идеје. Љубомир Ковачевић и Љубомир Јовановић Љубомир Јовановић (Војводић 2015: (Фототека САНУ) 86-87). које су испо- ведали. Сви су. Слободан Јовановић je марљиво објављивао приказе Новаковићевих дела и писао о њему са изразитим поштовањем (Јовановић 1921: 83-115). схватања претходних генерација српских „националних радника“ да je цела Македонија имала ис- кључиво српски карактер. Слободан Јовано- вић и Јован Јовановић Пижон били су из либералских породица Јован Цвијић близак самосталцима. како смо видели. Слободан Јовановић je. a Светислав Симић и М илован М иловановић били су радикали. Koja би ce постигла y дипломатским преговорима са Бугарском и Грчком.

због своје непо- пустљивости према Југословенском одбору и његовим британским заштитницима. способ- ност нација и држава за опстанак мерена je њиховом снагом . .бро- . ме- ђутим. „увек имао на уму целокупни национални програм. na уз њега и он. y Анексионој кризи прешао на страну Пашића. Никола Пашић je оптуживао М илована М иловановића да je био исувише попустљив. Љубомира Јовановића и Светислава Симића je. Никола Пашић. и његов национализам био je другачије врсте од оног који су проповедали М илован М иловано- вић. сукобити и y Првом светском рату. вођа његове. ова генерација српских интелектуалаца сматрала својим водећим стручњацима за српско национално питање. Јовановић ce бавио Хабзбуршком монархијом. наиме. Пашић ће ce са њима. Заједница језика Да би ce разумела ова спремност водећих српских интелектуа- лаца на идентитетске експерименте. за разлику од М иловановића. Светислав Симић je. Слободан Јовановић je тврдио да je. гурају земљу y рат“ (Исто: 239-240). него дипломат11. Јован Цвијић и Слободан Јовановић тада су долазили код Љубомира Јовановића да би га питали „зашто Пашић. припадао старијој генерацији.и зато je одбацивао све оне мале добити које би биле условљене де- лимичним жртвовањем националног програма" (Јовановић [1937] 1991: 240).Национализам 247 вић и Ковачевић и просамосталски расположени Цвијић подржали М иловановића. обележеном отимањем вели- ких сила за последње остатке неколонизованих територија. или Слободан Јовановић. И y време преговора с Бугарима о стварању Балканског савеза. тада су на Пашићеву страну стали и Стојан Новаковић и Јован Цвијић (Стојанчевић 1997: 284-287). Пашић био „више национални агитатор. радикалне странке. a Симић Османским царством (Исто: 220). увек више српски H e ­ ro југословенски усмерен. У „добу империја“. Јован Цвијић. ипак. пружио му je отпор. Пашић je. Мање спреман на компромисе. Стојан Новаковић им je био ближи. још од студија на Вели- кој школи. али и дубље разлике y националној политици. У питању су били тактички сукоби око утицаја y странци и држави. наиме. Пашић je. потребно je да ce укаже на још један важан мотив.

19-21). 248 Срби 1903-1914 јем становника и пространством територија. Српски писци cv ce зато тако често бавили питањем увећања државе и њених терито- рија. Тврдио je на- Х р ^ Г )е ”СРПСКИ ЈеЗИК ' ”УСВ0ЈеН 33 књижевни Језик католика или ci^BСла^вони^ ™ Л0ВИНИ_ века<. L L ) y 1892.u СВећП° ЗИВање на «заједничке патн. ЛРаВ011‘' Са.б ајонета. уочавао систематски рад Аустро- Угарске на ширеЊу хрватске националне свесхи y Босни и Херцего- ™ D: ° ™ ЧИСТ° СРПСКС Расе“ (Исто: 17>21-22). „трећег народа“ (Исто: 36.е“ и „слободну м е ^ ’У низу раВИЈ * П° МИЊа° наЈчешће>и «а првом месту. ’ обЈављеноЈ усред Анексионе кризе 1908. y коме би припала улога наЈважнијег. y низу различитих чинилаца који чине нацију. били н ^ б р о јн ^ а — НаЦИ^ ^ иховим>српским језиком. могла je да буде опасан супарник . како Је подсећао.ака. међутим. СрбијГје каксНе признавао. ? c m п о о б л е м ^ б ^ ’ У Р° Шури Анексија Босне u Херцеговине u срп- ^ . имала свега 2.750.0 у в р е м е Т Г ' 19оТ об1Т “ ОКОН. Гледано на тај начин. „Србо-Хр- вати су. зато je убрајао становнике Хрват- Исто 19 S ! ИСТРе У ”СТановн™ ° српског језика“ (Исто.а° УПРаВ° У Д0бу. м ђ у и јек ав свш т к 4 а У СлавониЈИ и Далмацији. при томе. и на придобија- Z ма m! пvLTaM a° ТрИЈаЛИСТИЧКОМ пРеУРеђењу државе. и Г м „ Ј Т / а"'Ш. ЦвиЈић je. Хрватска национал п р ГпоТ У СЛУ АуСТр°-Угарске и Римокатоличког клерикализма проповедана на српском језику. после Руса и Пол. намењеној шГиДСпб аЊ^ СТРЗНИХ ЧИТаЛаЦа’ ПИСа° ° ”МалоЈ по™ ™ чкој терито- ри и СрбиЈе притешњеној између неупоредиво веће Аустро-Угар- ске и дУпло веће Бугарске (Цвијић 1908: 14-15). са тим ce почело и y Босни и Херцеговини (Ивић 2001: 272-304). после 1878. Ta чињеница заиста ië омогућила каЈкавском Загребу ширење хрватске идеје. уз подршку ш то к а1 ц и ш у С НаРХИЈе " Р" Мокатоличке 4PK>9. међу™м близу л 7 У Да ”НаР° Д СрПСК° Га ЈеЗИКа“’ »Фпско-хрватски народ“ има близу Десет милиона припадника. 56-57) Јован ЦвиЈић je. истицао je.Т ' Ш1° КаВСКОГИ)еКаВС“ Г’^ И)еааПо .000 становника. при томе.ГраШ™ка « Р е ^ к к а Ивана Броза Томислава Маретића „ Фрање Ивековића. њихов циљ није било само национално уједињење « У н а и ^ у н и е него и иука с ^ о о д б р а н Г н е Г и ’ ZTJn Г Г ™ Да ОДбраНИ СаМО ФИЗИЧКО повећање терито- Т о в а ^ ^ п Г ећ РОЈаГ НОВНИКаИ’ УСЛ^ аЈУ Р ата. говорило ce на широ- ком подручју ОД Истре до „дубоко y Македонију“ (Исто: 17-20) ? СлоЈвеним аНу заВНО’ ^ Д0Да™ И аргУмент за Уједињење са Јужним В С— а. мислио на процес усвајања Вуковог 2 Г г ГОВа.

уместо y бесконач- не сукобе. географске и економске чиниоце (Цвијић [1912] 1991a: 211-220. иако „тако рећи позива људе који ce служе њиме да образују једну народност. Срби и Хрвати. Цвијић [1914] 19916: 243-250. Фламанци из Антверпена и Холанђани из Амстердама. језик сматрао најважнијим чини- оцем y „образовању народности". Цвијић [1916] 1991: 145-149). „са напретком културе и просвећености“. национална припадност тумачила на основу истовременог коришћења разли- читих мерила (Екмечић 1989: 339-340). Цвијићева схватања су. била добар пример појаве коју je уочио М илорад Екмечић: y овом добу ce y Европи. могла je да ојача редове оних који су били спремни да ce успротиве Хабзбурговцима. представљали један народ (Исто: 14-15. Kao приме- ре за постојање различитих нација истих језика. наводио књижевност. осим језика и заједничких сећања. Хрватским језичким реформама Срби и Хрвати већ су ce нашли y загрљају. требало je. 16-17. сам језик није могао изједначити са националном свешћу. после „слободне воље“ и “„заједничких успомена“. религија y њима „уништила и искоренила" „сва друга осећања": „Нема скоро ни трага од осећања да су они с нама народна цели- на. како смо видели. Цвијић ce уверио да je. 916. ићи y сарадњу и даљу интеграцију. 917). . после Анексије. Ш вајцарци су. Шпанце и „Мексичане". Док je посма- трао босанскохерцеговачке мухаџире на београдској железничкој станици. М иловановић je помињао Енглезе и „Северо-Америчане“. међутим. јасно увидите како je то од њихове свести бесконачно далеко. од Хабзбурговаца склањају код Османлија. М илован М иловановић je. може очекивати слабљење верског идентитета и враћање муслима- на „својој народности" (сви цитати Цвијић 1910: 907. y Начелу народности. Јован Цвијић je знао да ce. на страни Срба.Национализам 249 не само y Босни и Херцеговини него и y Дубровнику и Далмацији. слично Скерлићу. Цвијић je. иако су говорили „српски језик“. на основу стварног стања ствари. 908. Португалце и Бразилце. иако су говорили неколико језика. обичаје и нарочито културне. како ce. ослоњена на идеје народног суверенитета и неза- висности. како ce види. Али. Цвијић je закључио да ce „и y овом случају види да народна свест и језик нису исто“. под ути- цајем идеја Ернеста Ренана и Пасквалеа М анчинија. 22). A ko им to поменете. писао je да ce. У Европи то су били становници Алзаса и Немци. онако исто далеко као што je блиско и јасно да су због вере исто што и Турци“. и. коначно. међутим. он их није увек y стању побудити да то и учине“ (М иловановић 1889: 21).

Кључни сукоб отворен je пошто су хрватске политичке елите. y доцнијим М иловановићевим тумачењима. пошто je прво. 250 Срби 1903-1914 Језик. међутим. поново. чак и оне које су ce до јуче позивале на југословенство. Они су. да би почели да га присвајају као искључиво и само хрватско. такође.те идеје М иловановић je y Делу образлагао већ 1894. прихватио српски језик. и ослањању на Русију. међутим. и ослонац на Русију . већ педесетих и шездесетих година 19. као једину ве- лику силу која je била спремна да пружи стварну подршку (Исто: 36-43). објавио y Делу. 24. престајали да оно што je било српско називају заједничким и „југо- словенским . почевши од доба илирског покрета Људеви- та Гаја. y расправи Срби u Бугари (1898). Хрвати су. 29). на основу начела „Балкан балканским на- родима . У расправи Срби u Хрвати. Слично Цвијићу. Она нису тражена y интеграцији. y огледу Наша спољашња политика (Миловановић [1894] 1997: 245-265. М илован Ми- ловановић je. y име сарадње. аустроугарских окупатора и позивања на своје „државно право“. Војводић 1988: 22-24). М иловановић je решење видео y заустављању међусобних сукоба. У текстовима Љ убомира Јовановића могло ce пронаћи веома слично виђење претње y коју ce хрватски национални покрет пре- творио. y хрватство преведу српско становништво Босне и Херцеговине (Исто: I-VIII. y којима су ce обе стране исцрпљивале и отва- рале простор за утицаје великх сила. „Српско-хрватски народ“ тре- бало je да ce одрекне унутрашњих подела и да удружен пружи от- пор „туђинским отмичарима" (Исто: 32). Политичке елите Хрвата упорно су ce пози- . као сепарат. y име заједништва и сарадње. коју je 1895. y латиничној и ћирилич- ној верзији. века. били виђени као део јужнословенске целине. отво- рено показале да раде на томе да. y сарадњи. 24-32). тврдио je да су Срби и Хрвати „један и исти народ“ (Mi- lovanović 1895: 3). 28. a потом. на подстицај и под заштитом римокатоличке цркве. као да додатно добија на значају. уз помоћ римокатоличке цркве. по- сле увиђања суштинске блискости и стварне сукобљености. узели српски и тако „ушли y српску народност". y подели Македоније. да би потом све што je „југословенско“ прогласио за хрватско (Јовано- вић 1909: III-VII. али јесу. како М иловановић тврди. за свој књижевни језик. на сличан начин. према М иловановићевом мишљењу. „прешли y Српство" (Исто: 13. трагао за практичним решењима. Сличан начин размишљања примењиван je и на Бугаре који су. Избор између сарадње и пропасти. 3-47).

Језик je био. стекле право на Босну. како Пашић примећује. јер je усвојејно] српско наречије и за хрватску књижевност и с тим изгла- ђена y књижевности свака разлика сем (писмена) буквица“ (Пашић [1889-1891] 1996: 287). између 1889. демократским идејама (Исто: 37). наравно. полазио je од тога да je оно сасвим разумљиво и очигледно. Херцеговину. да су „Србо-Хрвати“ један народ. Главна тема Пашићевог огледа било je питање: ко ће ујединити „Србо-Хрва- те“. „буквице“ су. a не само на „књижевност“ y данашњем сми- слу те речи. У рукопису „Слога Србо-Хрвата“. главни чинилац јединства и то захваљујући чињени- ци да су Хрвати прихватили српски књижевни језик: „Но ако и допустимо да постоји разлика y језику између српског пле- мена и бугарског да они могу имати засебну књижевност. на све што je имало литерарну форму. и 1891.Национализам 251 вале на „државно право“ и на тобожње историјске документе. Он примећује да je Србима победа Руварчеве „критичке школе“ ипак донела трезвенији поглед на националну историју.каже Љ убомир Јовановић (Исто: 43). „Ти прашљиви објекти прошлости прави су објекти науке тих праш инара' . Коначно. за разлику од хрватског. то између језика српског и хрватског племена y књижевности не постоји никаква раз- лика (и ако постоји разлика y наречију између српског и правог хрватског пле- мена). да би. (Станковић 2006: 368-369). Пашић ce није много трудио да за то јединство пронађе друге дока- зе. то je било питање да Никола Пашић ли ће „традициона хрватска политика“ . наста- лом. на савреме- ним. Под „правим хрватским племеном“ Пашић je. лати- нична и ћирилична писма. дакле. no свој прилици. српски на- ционални покрет заснован je. Славонију и Далмацију. на основу језика. под окриљем Аустро-Угарске. и сам Никола Паш ић тврдио je. Београд или Загреб? У основи. Појам „књижевности" y овом добу од- носио ce на скоро сваки писани исказ. како ce сматра. подразумевао „чакавце“.

3 0 0 4 . „сабрати све земље српског народа“ (Исто: 300). И Пашић je твр НУЖН° јер ће’ П0Д ПР— а великиГ сГа.. он HHje случајно истицао православну инспирацију по- П^зовић ш Т 2^5 . 252 Срби 1903-1914 . н а јн е о с п о р н ! „ Ј з д / к ж 1898). Пузовић 1997). Терзић 1997.сви нас разлози уче да на заставу Београда прикачимо нашу најлепшу. Ту традицију y дГбу м и р о ви ћ °Г СВеТСКОГ рата’ Наставиће млаДи беседник Николај Вели- мировић. веку“ (Исто) Новаковић je са генерацијама из доба 1903-1914 делио југословенске идеале он Hxje исповедао још од своје романтичарске младости Језик je пре m ». . „. „п ак био основ £а ц ш Ј т о У ИстоРиЈУ српске књижевности (1867.271. 309- х а^еГ аТ в^м еТ ™ емигра^ е’ ™ сле бекства од са српсТим ми Ке бГ (1883~1889)=таДа ce Пашић зближио са српским митрополитом Михаилом и стекао подршку појединих руских словенофила и званичника (Шемјакин 2008: 196-235 258- 26 J'’ ШемЈакин 1997.314-316) и заснована на савремености. 315).л. 291) V Ј б л Г М ПаШИћеВОМ ТекстУ посебно je наглашен значај религије y y бличавању националне лрипадности (Исто: 290-1. писао y милу 1898. — Срби’ са св° ј° м б°рбом за независност. СВИДСЛа' М итрополит православне М ихаило струје y срп- СКОЈ националној мисли (Слијепчевић: 1980). Д Х/ РВаТСКИ ’ П0 ПравилУ ослоњен на Ватикан и Хабзбургов- Це. или ће уједиње Њ. Српски јНоваковић века икњижевни новога ™ језик та -онмш je ту називао најве- им створом Југословенског покрета y 19. уместо на хр ватском „историјском праву“ (Исто: 288-289. демократију и д е Г ^ а ^ о Г Г " РаВНЖ™ ' 287>' ла Је неРазДвојна од демократије (Исто. опстати само велике државне Јединице (Исто: 286-287. Слога Србо Xvea ЈЈовановић Г а н о Г ћ ббио и ГjeГ представник Да бИ Се И ^ особене.25бХПаШИћа (ВеЛИМИр° Вић [1965Ј 1997: 27° . Далмацији. на „природном праву“.еговом мИШЉењу. Дубровнику Славо хер и ? Т о °Д " ШаФарик>Копитар! М иклошич и Шлај- лвојио xn СТРаНИХ' Ј£ДаН ПраВИ наУч н и к У н о в и је в р ем е н и е двојио хрватско од српскога н „ т „ ce то „о ж е „о „аучвим осн„вима! . 1871) укључио je и књи жевност y Босни и Херцеговини.

„објективном“ тумачењу нације. Скерлић ce no обичају позивао на „солидарност". и да никакав d is t in g u o . и улоге државе као свемоћ- ног арбитра. као др- жавник и дипломата. објављеној y време Анексио- не кризе. „демо- кратију". ипак. 838). верску подвојеност. важно и истицање броја од преко десет милио- на људи. али између „слобод- не воље“ и језика. 218-222). и сву нашу мисао. XXXII. и захтевао одбацивање „фра- зеолошког романтичарског национализма старијих нараштаја" (Скерлић 1908a: 837. језик и „народна душа“ овде су били толико чести мотиви. У Обнови наше родољубиве поезије. антрополошки. традиције и предрасуде. 3. 1914. не може од једног направити двоје“ (Скерлић 1913a: 223). знао да je време италијан- ског и немачког језичког и књижевног романтизма прошло. филолошки. сву нашу душу ми . „Наша душа само y њеној сре- дини налази своју равнотежу. Занимљиво je и то да je. века Новаковић je. млади y свом реализму полазе од једне просте чињенице: да десет и no милиона људи говоре једним језиком и имају једну душу. У једном чланку о Доситеју Обрадовићу из 1911. као и код Цви- јића или Пашића. Код Скерлића ce опажало слично двојство. да ce Скерлић сасвим приближио Хердеро- вом. Скерлићева била већа за скоро милион. Две године касније. Одатле су потицале и њего- ве идеје о напуштању „етнографског сентиментализма" и подели Балкана на основу „равнотеже снага“. СКГ. „модерност" и „трезвеност“. Идеал коме je требало тежити било je „јединство на- шега народа поцепанога' (Исто: V). св. Крајем 19. У ставовима Стојана Новаковића о националној идеји било je видљиво двојство између језика. тврдио je да и y језичким реформама одлучујућу реч има држава (Анкета о јужном или источном наречју y српско-хрват- ској књижевности. о избору заједничког књижевног језика Срба и Хрвата. теолошки или по- литички. и да су ce и Немачка и Италија y новом „добу империја“ укључиле y борбу за поделу територија и становништва. И y одговору на Скерлиће- ву анкету из 1914. тврдио je да млади „Србо-Хрва- ти“ већ знају да су једна целина: „Остављајући на страну прошлост.Национализам 253 (Исто: IV-V). писао je да „народ чини народом његов језик и његова душа“ (Скер- лић 1911в: 421). y односу на Цвијићеву процену. као објективног мерила. међутим. Поред помињања језика и „народне душе“ овде je. како смо видели. и почетком 20.

Јован Скерлић није случајно поменуо баш Дубровник и Сараје- во. y својој кући. препуштање првенства Загребу. да je оно што je српско y исто време и хрватско. Сарајева. У сукобу између српског и хрватског националног покрета око Босне и Херцеговине и јужне Далмације. језичка политика била je. као колевку своју. Уверење да су Србо-Хрвати један народ. И он je.. значило би препустити покрет амбицијама Аустро-Угарске. поред свега. запажао да ce упркос „последњим и несумњивим резултатима науке“ no којима су „Срби и Хрвати један исти народ. „Субјективном“ концепту „слободне воље“ Скерлић ће ce вратити y чланцима из 1912-1914. y Српском књижевном гласнику. године. асимилујући нагло све стране елементе који међу нас залутају. где ћемо и ми једнога дана утруђени лећи“ (Исто). По његовом мишљењу. то je показао продор хрват- . Учествовао je и y расправама о томе где би требало да буде сре- диште југословенског покрета и која језичка норма би требало да послужи као основ јединства. како смо видели. и коју. као гробове своје старих и драгих. наиме. са једним језиком. Скерлић 1911г: 962-967). ми сваки дан израђујемо језични ма- теријал за Брозове и Ивековиће који ће доћи после педесет година. волимо.“ „На- ма не треба Броз и Ивековић. и обратно“. na и сремско- карловачких филолошких „догматичара". као оквир свога ж ивота и поприште свога рада.писао je Скерлић (Исто: 837). „Ми y Београду живимо y чисто националној средини. Посебно je било занимљиво наглашавање везаности за „земљу“: „Ми ce као биљке осећамо везани за земљу из које смо никли. важно средство. y књигама и чланцима Богдана Поповића и Слободана Јо- вановића. У полемичком одговору хр- ватском филологу и историчару Николи Андрићу (1911) Скерлић je писао да je стил којим ce писало y Београду. од- вело je и Јована Скерлића y расправе о томе „шта je чије“ (Скерлић 19086: 68-72. na чак и Новом Саду. 254 Срби 1903-1914 можемо казати само на језику који смо од матере научили“ . na и Загреба (Скерлић 1911г: 966-967). У овој врсти сукоба Скерлић je ипак пажљиво бирао речи. a оно што je српско y исти мах хрватско“ (Скерлић 19086: 70-71).. „код извесних хрватских писаца то схвата да je оно што je хрватско само хрватско. упркос отпору загребачких „шовиниста“. постао узор на који су ce угледали писци из Дубровника. и наше данашње погрешке’ кроз неколико деценија биће освештана граматичка правила“ (Исто: 965).

југословенским. Било je јасно да je штокавски постао основа заједничког књижевног јези- ка. којим ce говорило y Србији. бити y јавности. српски писци били мало спремни на уступке. Новаковић [1910] 1972: 349). она промени име y Народна (национална) странка. патриотизма и шовинизма. више трудили да раздвоје и разликују ове појмове. на које су сада и Хрвати полагали право. Чланови либералне странке ће. латинично писмо (Скерлић 1913: 872-873). Никола Паш ић и Јован Скерлић. међу њима. постигне решење. Љубомир Јовановић. да су. називани „националистима". Скерлић je.Национализам 255 ске идеје y ове штокавске крајеве. Јован Цвијић. за- једничким. Сам Скерлић тада je предложио наречје Србије („источно наречје") и хрватско. после језичке реформе и усвајања штокавског y самом Загребу. y питању имена језика којим ce тамо говорило. српска припадност штокавског за њих je била научно утврђена чињеница. потребно да и сам Скерлић узме учешћа y овом одмеравању снага. „из наци- оналних обзира“. међутим. М илован М иловановић. без негативног призвука. y којој су учествовале водеће личности српског и хрватског јавног живота. Проглашавање наслеђа и територија. Припадници млађег нараштаја су ce. и Берић 2005: 331-399). Национализам и патриотизам Српски интелектуалци расправљали су и о начелним разлика- ма између појмова национализма. Питању о томе да ли ће ce приближавање наставити усвајањем екавског (херцеговачког) или екавског наречја. оно што je изазивало сукобе било je проглашавање тог наслеђа и тих земаља искључиво и само хрватским (вид. Видели смо. тврдио да они који су. Богдан Поповић je 1901. хвалили чак и слаба дела српске књижевности. како ce види. било je виђено као један од начина да ce. узајамним уступцима. била je посвећена Скерлићева Анкета ојужном или источ- ном наречјуу српско-хрватској књижевности. пошто после 1903. међутим. Сто- јан Н оваковић je изразу „национализам“ давао позитивно значење. био најспремнији на попуштање. y про- грамским Књижевним листовима. Тако су мислили Сто- јан Новаковић. нису били прави патриоти: . Било je. истоветно појму „патриотизам“ (Новаковић 19066: 68.

Он je подра- зумевао грађанску смелост и искре- ност y указивању на грешке сопстве- не нације. Ласкање националној су- јети водило je y шовинизам. У програмској беседи О националном раду (1907). права и моћ своје државе и свога народа“ (Цвијић 1907: 359-360). изразима „национализам“ и „шо- Богдан Поповић винизам“ означавали су тврдње да (Фототека САНУ) М акедонија има искључиво српски или искључиво бугарски национал- ни карактер. ствари тако супротних једна другој као шт° СУ патриотизам и шовинизам. У Обнови нашеродољубиве noesuje већ ce помињу „национална солидарност" и „национално . Јовановић 1905a: 874. нема. Патриотизам je увек скопчан са жртвама. када год то захтева опште добро. (Поповић 1901: 34-35). na ма зато и навукао на себе тренутно нерасполо- жење људи. то није патриотизам. a то je нешто сасвим друго. Симић 1906: 370. позитивна осећања повезаности с отаџбином на- зивао je „патриотизам“ и „родољубље*. 591-592. Јовановић и М илан Т). Јовановић 19056: 955. шта више.. Јован Цвијић je разлику између правог „националног рада“ и „шо- винизма" тумачио слично Богдану Поповићу. као и нереалне амбиције према туђим територијама (Симић 1904: 957. дакле. no том ћете их вазда тачно no­ sna™ и тачно разликовати„Патриотизам напротив тражи да човек има одважности да ono што не ваља. плаћао сопственим жртвама. он je пи- сао: „Место шовинистичког ласка- ња народној таш тини треба оштром критиком проценити способности. но шовинизам. који су ce бавили пропагандом y Македонији. или нешто јаче. прогласи као рђаво. прави патриотизам ce. 256 Срби 1903-1914 „Што њих креће. Јован М. 938. ’ Јован Скерлић je све до Анексионе кризе и чланка Обнова Ha­ rne родољубиве поезије реч „национализам“ користио као синоним за „шовинизам“. Симић 1908: 590. М илојевић 1906: 553). Све- тислав Симић. Према Поповићевом тумачењу. Милојевић. a шовинизам увек годи сујети.

било све више. под насловом Прва редакција општег програма за омладински клуб „Народно уједињење": „Темељна и централна задаћа клуба јесте про- паганда философије национализма уопште. „напредњака" je. Како смо видели. они су ce називали „Српско-хрватска националистичка омладина“ (Љубибратић 2014: 173). на суђењу 1914. године. при том. Принцип je једном пријатељу писао да су они следили М итриновићев програм. y духу идеја Тјозуе Кардучи- ја. и Исти [1913]: 47-49). „Националиста je човјек који осјећа понос своје pace. него лијепим одушевљењем заљубљена младића и жели да je славна. легитимистичке" странке. и жудњу за „славом" и „величином“: „Националиста љуби своју земљу. и своје културе. од 1913. уместо југословенске. ипак. не из утилитаристичког рачуна. Тјаци присталице српско-хрватског уједињења y Сарајеву. мислећи. 829. да би y тексту Стогодишњи- ца Доситеја Обрадовића (1911) „национализам" изгубио негати- ван призвук (Скерлић 1911в: 421). y духу Томићевих тумачења. „Ср- бо-Хрвати“.. до 1914. антисемитске. међу којима су ce налазили Гаврило Принцип и Иво Андрић.. Скерлићев утицај био je јасно видљив већ y првој реченици по- литичког програма који je 1912. истина. и приправан je да брани земљу од странаца“ . И генерације српских интелектуалаца видљиве y јавном животу Босне и Херцеговине после Анексије појму „национализам“ дава- ле су позитиван смисао. вид. на- супрот „неким индивидуама и опскурантима Јашиним". саставио Димитрије М итриновић. Од 1912. Гаврило Принцип je за себе говорио да je „национали- ста“. примећивао да ce y Француској појам „национализам“ односио на „клерикалне. 838). додајући. Већина срп- ских ђака y Сарајеву je заиста. уз нарочито пропаган- ду радикално демократских политичких доктрина: све то y сврху да би ce оснажила српско-хрватска национална душ а. подржавала српску идеју.Национализам 257 осећање“ (Скерлић 1908a: 826. које су no злу упамћене y Драјфусовој афери. подразумевајући под тим интегрално југословенство: „Ја сам националиста Југословен и тежим за уједињењем свих Југославена . године Скерлић ће постати идеолог онога што je називао „данашњим на- ционализмом“. су ce звали „напредњацима". и називала ce „радикали- ма“ и „националцима1(Исто).“ (Митри- новић [1912] 1990: 182). да je велика“ (Радуловић [1910] 1940: 14.писао je Радуловић. на Јашу Томића (Princip [1912] 1954: 132-133). од 1911. Ристо Радуловић je. ме- ђутим. Коначно. али и да je иати израз y Италији попримио по- зитивно значење.

олакшавали су окретање срп- ског националног покрета ка југословенској идеји. верска толеранција. 69-70). сарајевских Мла- добосанаца. социјална правда. У том повезивању национал- ие идеје са индивидуалним правима и демократијом постојала je потпуна сагласност између припадника најважнијих српских по- литичких струја. либерала Слободана Јовановића и напредњака Стојана Новаковића. *** У добу 1903 1914. либерално усмерење било je. „Слобода личности“ и демократија били су не само средства „прављења нације". М илована М иловановића. новосадских радикала. олакшано и под- стакнуто сукобом са ауторитарном владавином последњих Обре- новића и самоодбраном пред колонизаторским притисцима кон- зервативне. како смо видели. и да ce на тај процес може свесно утицати. y „републикан- ску нацију“ која je своја упоришта проналазила y народном сувере- нитету. Светислава Симића и Љубомира Јовановића. мостарског новинара Ристе Радуловића. У схватањима најутицајнијих српских интелектуалаца и идеоло- га овог Д°ба>и поред све разноврсности критеријума за одређивање националне припадности. од самог краља Петра Карађорђевића до соција- листа и „самосталаца Јована Скерлића и Јована Цвијића. Међу „објективним мерилима“ језик je био убедљиво најважнији. . „старих радикала" Николе Пашића. демократија . 258 Срби 1903-1914 y коју било државну форму и да ce ослободе од Аустрије' (Stenograf- ske bilješke 1954: 62. Из њих je проистицало и уверење да ce национални иден- титет може. Такво. било je и настојања да нација буде устројена на основу „хијерархијског“ модела. феудалне Аустро-Угарске. култовима и предању. „субјективна мерила“ су ипак преовла- ђивала. опет. Индивидуална права. до одређене мере. При томе. довршен je процес претварања српске „заветне нације . y исто време. мењати. Слабљење верских везаности и симбола. загребачких „самосталаца“ и цетињских „клубаша“. већ и заш титни знак српског националног по- крета. владавини права и демократији.та начела била су не- раздвојна од српства и y тумачењима бањалучког трибуна Петра Кочића. Посебно значајан био je принцип „слободне воље“. и усвајање „слободне во- ље и језика као мерила припадности. она je задржала много одлика „заветне нације“. засноване на вери.

либерализма и демократије данас представља тако захвално поље истраживања (Tamir 2002.Светиславу Симићу. Беџхот. Беч 26. Архив Југославије. Архив Југославије. Петроград. Валтер (1902): Постанак иразвитак народа. Viroli 2003. 4. Београд: СКЗ. 7. века. са обзиром на начела природног одабирања u наслеђа. Друштво историчара Јужнобачког и Сремског округа. јун 1914. 1891.Светиславу Симићу. за које je оптужен национализам. Јован Јовановић Пижон. Милош Ковић Одабрана библиографија Новаковић (1898): Стојан Новаковић . 10. 80­ 47-223. . Фасцикла IV. 9. Цвијић (1909): Јован Цвијић . После ужаса светских ратова. Београд 7. Arent 1998). Архив Србије. Ш напер 1996. Нови Сад: Orpheus. na све до Сарајевског атентата. 1898. Штампа The Times (1914a): „Anti-Serb Riots in Serajevo“. јул 1914. 27. The Ti­ mes. The Times.Национализам 259 Српски национализам y добу 1903-1914 био je део оног споја ли- бералних и националних идеја. 9. стр. Цариград 10. 1: Od настан- ка првих држава do почетка српске националне револуције. 5. та веза je скоро забора- вљена. 29. Нови Сад: САНУ. стр. Министарство просвете Србије. 11. 1905. 30. Благојевић. The Manchester Guardian. Цвијић (1891): Јован Цвијић . 145/1893. почевши од Декларације независности и Декларације права човека и грађанина. Јован Јовановић Пижон. Исто. Милош (2000): Историја српске државности књ. The Manchester Guardian (1914): „Assassination of the Austrian Royal Heir and Wife: Shot by Student in Bosnian Capital". 1909. 80-47-223. Душан (2005): Хрватско праваштво u Срби 1-2. који je обележио историју 19. Беседа. Објављени извори и литература Берић. 8 The Times (1914b): „The Racial Problem in Dual Monarchy: Numbers of the Peoples". јун 1914. р. The Times (19146): „Serajevo under Martial Law: Serb Houses Sacked". Зато реконструкција порекла и прожимања идеја нације.Министру просвете. јун 1914. Новаковић (1905): Стојан Новаковић . The Times. стр.Светиславу Симићу. 30. 8. стр.

године дала je посебну тежину реторици социјалдемократских странака које су говориле о смени друштвеиих система. године. од крвавих протеста радника y шећерани на Чукарици y марту 1907. Неопходно je имати на уму европску социјалдемократију и рад Друге интернационале када ce говори о делатности социјалдемо- кратских организација y којима су учествовали Срби. преко штрајкова белгијских рад- ника до мас