You are on page 1of 96

„СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ*' аЗДАЗВ f Петак, 3. децембар 1976. Цена овом броЈу Је Зв дипара.


«здању на српскохрватски односно Претплата за 1976^ годину износи 420
хрвате*огрлицом, словеначко«, мавв- динара. — Редакција:. Улица Јована
донсвом, албанском и мађарском Је* БЕОГРАД Ристића бр. I. Пошт фах 226. — Те-
зику. — Огласи по тарифа — Жиро- лефони; централа 650-155; Уредништво
в а чув код Службе друштвеног *њш- БРОЈ 53 ГОД. ХХХП 651-885; Служба арети лате 651-732; Ко*
гоподсгва 60802-603-1128 мерни јални сектор 651 -671*, Телекс 11759

764. легација и делегата у скупштинама друштвено-по-


литичких заједница, у оквиру њихових уставом и
На основу члана 337. тачка 1. Устава Соција- законом, односно статутом Утврђених права и д у ж -
листичка Федеративна Републике Југославије, из- ности.
дајем Члан 2.
У К А З Основу социјалистичког самоуправног удруженог
рада чине:
О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О УДРУЖЕНОМ РАДУ — власт радничке класе j i свих радних људи;
Проглашава се Закон о удруженом раду, кој** је. — друштвена својина средстава за производњу,
усвојила Скупштина СФРЈ, на седници Савезног која искључује било какав систем потчињавања чо-
века и експлоатација туђег рада и која, укидањем
већа од 25. новембра 1976. године. отуђености радничке класе и радних људи од сред-
става за производњу и других услова рада и резул-'
ПР бр. 528 тата рада, обезбеђује самоуправљање радних људи
25.( новембра 1976. године у производњи и расподели производа рада јл усме-
Београд равање развоја друштва на самоуправним основама
и омогућује сваком да се, под једнаким условима,
Председник Републике, укључи у удружени рад и да на основу свог рада
Јосип Броз Тито, с. р. стиче доходак за задовољавање личних и заједнич-
ких потреба;
— право рада друштвеним средствима које стиче
Председник сваки радник у удруженом раду и које је основа
Скупштине СФРЈ, остваривања његових права, обавеза и одговорности
Киро Глигоров, с. р. у удруженом раду;
- - самоуправни положај радника, који обезбе-
ђује да радник, остварујући право рада друштвеним
З А К О Н средствима, равноправно са другим радницима у
удруженом раду, у односима међусобне повезано-
О УДРУЖЕНОМ РАДУ сти, зависности, одговорности и солидарности, управ-
4 ља радом и пословањем организације удруженог
ДЕО П Р В И рл та у којој ради и организацрхја у које удружује
рад и средства; слободно преузима обавезе самоуп-
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ р а в и ™ споразумима и договорима о основама пла-
нова и другим самоуправите споразумима и друш-
Члан" Т. твеним договорима; остварује свој лични, заједнички
Радници у остваривању свог владајућег положа- и друштвени материјални и морални интерес и пра-
ја у удруженом раду и друштву, слободно, непо- во да користи резултате свог текућег и минулог рада
средно и равноправно,-у односима самоуправно де- и тековине општег материјалног и друштвеног на-
мократске повезаности, узајамне зависности, одго- претка; заштићује и унапређује социјалистичке са-
ворности и солидарности и у односима равноправ- вину правне односе; усавршава своје радне и друге
ности народа и народности, управљају својим и способности и развија се као целовита ствара лачка
укупним друштвеним радом у основној и другим личност;
организацијама удруженог рада, другим самоуправ- — друштвени карактер рада, који произлази из
и т е организацијама и заједницама и у друштву у
целини. међусобне зависности, повезаности и одговорности
радника у удруженом раду у оквиру друштвене по-
Социјалистичким самоуправним друштвено-еко- деле рада и друштвене репродукције у целини, за-
номеким односима у удруженом раду обезбеђује се снованих на досегнутом степену продуктивности и
да радници, на основу права рада друштвеним сред- општем напретку материјалне основе рада, што чини
ствима и једнаких права, обавеза и одговорности у неопходним удруживање рада и друштвених» сред-
погледу средстава за производњу и других средста- става рада и других средстава друштвене репро-
ва друштвене репродукције у друштвеној својини, дукције у интересу радника и друштва у целини;
управљају у свом, заједничком и општем д р у ш т в е - — демократско, самоуправно одлучивање о раду
ном интересу својим радом, условима и резултатима и друштвеној репродукцији које омогућује да рад-
4
свог рада. ници личним изјашњавањем у основној организа- ,
У уређивању општи* услова рада и усклађива- цији удруженог рада и путем својих делегата у рад-
њу, усмеравању и друштвеном планирању у удру- ничком савету и делегација и делегата у другим ор- -
женом раду, учествују радници и путем својих де- генима управљања слободно и равноправно одлу-
Страна 1558 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

Лују о свим нитањика управљања радом и друштве- става, ради задоволувања заједнички* интереса у
ном репродукции; производњи и репродукција проширавања матери-
јалне основе рада или остваривања других зајед-
— засиованост скупштина друиггвено-политич- ничких интереса у стицању дохотка;
ких заједница на систему самоуправне демократске
Организованости удруженог рада, која обезбеђује да — слободном разменом рада коју остварују не-
радници и други радни људи путем делегација и посредно у организацијама удруженог рада, или у
делегата одлучују о питањима која се односе на за- оквиру, односно преко' самоуправних интересних
једничке интересе и потребе удруженог рада и рад- заједница и у месним заједницама, као и повези-
них људи и да доносе законе, друге прописе и опште вањем, на тој основи, делатности материјалне про-
акте и планове, у оквиру уставом,, односно статутом изводње и друштвених делатности;
утврђених права и дужности друштвено-политичких — друштвеним планирањем, самоуправни^ спо-
(вајединца. разумевањем и друштвеним договарањем;
Члан 3. — развијањем самоуправних односа у раду и
Противзаконито су свако потчинување човека стицању и расподели дохотка и управљањем ЈТ при-
л експлоатација туђег рада, сваки облик управљања вређивањем текућим и минулим радом;
производњом и другим друштвеним делатностима и — одлучивањем у организацијама удруженог
сваки облик расподеле, који изопачава ју социјалис- рада, другим самоуправним организацијама и за-
тичке самоуправне друштвене односе у виду при- једницама и друштвено-политичким заједницама о
свајања друштвених средстава и резултата рада питањима која се односе на услове њиховрг рада и
успостављањем монопола на државно-својниској, живота и њихове друге личне, заједничке и друш-
групно- свој ниској или приватно-свој ниској основи, твене потребе и интересе, на управљање друштвом
на основу економске или политичке моћи или у ви- у целини и на вршење државне власти.
ду бирократске самовоље, технократе^ узурпације
шта самовољног одлучивања, као и свака привиле- У систем самоуправног удруженог рада повезу-
гија заснована на монополу управљања средствима ј у се и земљорадници и радни људи који самостално
за производњу и присвајању резултата рада. обавл>ају делатност личним радом средствима рада
у својини грађана, удруживањем свог рада и сред-
става рада у задруге или друге облике удруживања
Члан 4. и сарадњом, непосредно или преко з а д р з ^ г а , са орга-
У социјалистичка самоуправна друштвено- низацијама удруженог рада на основу заједнички*
-економским односима радници удружују свој рад интереса и на начелима добровољности и рамноправ-
и средства у друштвеној СВОЈИНИ, којима управљају, носта!.
у различите облике удруживања и међусобне са-
радње, ради: Члан 0.
— развијања и унапређивања социјалистички* Радници у удруженом раду, у смислу овог за-
самоуправнмх друштвенснекономских односа; кона, јесу лица која раде друштвеним средствима
у организацији удруженог рада, у радној заједници,
проширивања и унапређивања материјала или другом облику удруживања рада и средстава.
основе удруженог рада, побољшања свог материјал-
ног и друштвеног положаја и задовољавања личних, Члан 7.
заједничких и општих друштвених потреба и инте-
реса; Радни људи који личним радом самостално у -
виду занимања обављају уметничку или другу кул-
— повећања свог дохотка и укупног дохотка турну, адвокатску или другу професионалну делат-
друштва, на основу повећања производности свог и ност имају на основу свог рада у начелу исти дру-
укупног друштвеног рада; штвечо-економски положај и у основи иста права
— друштвено и економски целисходног управ- и обавезе као и радници у организацијама удруже-
љања и привређивања текућим и минулим радом; ног рада.
— самоуправног међусобног усклађивања и пла- Члан 8.
нирања рада и развоЈа привредних и других друш-
твених делатности; Земљорадници и други радни људи који, обав-
љајући делатност личним радом средствима рада у
— самоуправног утврђивања услова рада и сти- својини грађана, свој рад и средства удружују у
цања и расподеле дохотка. задруге или друге облике удруживања или се не-
посредно или преко задруге повезују у производњи
Члан 5. или промету са организацијом удруженог рада и са
Пов.?зир?ње целокупног друштвеног рада сред- њом трај ни је сарађују, имају на основу свог рада
ствима у друштвеној својини у систем самоуправног друштвено-економски положај и права, обавезе и
удруженог реда, радници остварују: одговорности као и радници у организацијама удру-
женог рада, зависно од степена удруженост* рада
— удру жива њем рада у основним организација- и средстава и свог доприноса остваривању и по-
ма удруженог рада и удруживањем рада и средстава већавању дохотка.
друштвене репродукције у радттам организаци-
јама, сложеним организацијама уд ру лс еног рада, по- Земљорадници и дтзуги радни људи који е амос-'
словним заједницама и другим облицима удружива- тално личним радом обављају делатност средствима
ња и пословне сарадње, заснованим на заједничхим рада у својини грађана имају на основу свог рада
интересима радника; у начелу исти друштвено-економски положај и у
основи иста права и обавезе као и радници у удру-
— удруживањем рада и средстава и сарадњом женом раду друштвеним средствима.
организација удруженог рада које се баве производ-
и т и и другим делатности^ са организацијама удру- Члан 9.
женог рада које се баве пословима промета робе и Радници чији рад као допунски користе радни
услуга; људи који самостално обављају делатност личним
— удруживањем новчаних средстава друштвене радом средствима рада у својини грађана, односно
репродукција и заједничком коришћењем тих сред- радници чији рад као допунски користе друга ли-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. С Ф Р Ј Број 53 — Страна 1559

ца, имају право на средства за задовољавање лич- о другим питањима свог друштвено-економског по-
них, заједнички^ и општих друштвених потреба и ложаја.
друга права којима се обезбеђује њихова матери-
јална и социјална сигурност, као и одговарајуће Остварујући право рада друштвеним средстви-
обавезе, у складу са законом и колективни*! уго- ма, радници у основној организацији удруженог
вором који закључују синдикат и одговарајућа рада, заједно и равнолрабно:
привредна комора, односно удружење у коме су та — својим радом учествују у процесу рада и
лица представљена. производње и извршавају своје радне обавезе;
Члан 10. — управљају радом и пословањем организације
удруженог дада;
Средства у друштвеној својини заједничка су
материјална основа одржавања и развоја соција- — управљају пословима и средствима у цело-
листичког друштва и социјалистичких самоуправ- купноста односа друштвене репродукција;
н а односа и њима управљају радници у основној — одлучују о удруживању свог рада и средста-
организацији удруженог рада и у свим облицима ва у радну организацију и у друге облике удружи-
удруживања рада и средстава, радници у радној вања и повезивања рада и средстава;
Заједници, односно други радни људи у самоуправ-
ној интересној заједници или другој самоуправноЈ — одлучују о целокупном дохотку који стичу
организацији и заједници и у друштвено-политич- заједничким радом у основној организацији удру-
кој заједници. женог рада и у различитим облицима удруживања
рада и средстава, у складу са доприносом оствари-
Средства-за производњу и друга средства удру- вању дохотка и обавезама и одговорностима према
женог рада, производи удруженог рада, средства другим радницима у удруженом раду и друштвеној
за задовољавање заједничких и општих друштве- заједници у целини;
них потреба, природна богатства и добра у општој
употреби — друштвена су својина. — распоређуј^ чист доходак за личну, заједнич-
ку и ошпту потрошњу, за проширење материјалче
Друштвена средства, као ствари, материјална основе рада и за резерве, у складу са основима и
права и новчана средства у друштвеној својини, мерилима договореним на самоуправној основи;
материјална су основа рада радника у основним и
другим организацијама удруженог рада и радним — одлучују о расподели средстава за сво}у
заједницама, или остваривања функција самоуправ- личну и заједничку потрошњу, у складу са основи-
н и * интересних заједница и других самоуправних ма и мерилима за утврђивање доприноса који сво-
организација и заједница и друштвено-иолитичких јим текућим и минулим радом дају остваривању
заједница. дохотка, а које на cai^oyправној основи утврђују са
радницима других организација удруженог рада;
Члан 11/ — стичу лични доходак према резултатима свог
Радници у основним и другим организацијама рада" и личном доприносу који су својим текућим и
удруженог рада и у радним заједницама, односно минулим радом дали повећању дохотка основне ор-
радници и други радни л>уди у са моу прав ним ин- ганизације удруженог рада;
тересним заједницама и другим самоуправним ор- — уређују међусобне односе у раду.
ганизацијама и заједницама и у друштвено-поли-
тичким заједницама имају у погледу коришћења, Остварујући право рада друштвеним средстви-
управљања и располагања друштвеним средствима ма, радници у удруженом раду имају право, обаве-
права, обавезе и одговорности утврђене уставом и зу и одговорност да се, у свом заједничком и оп-
законом, у складу са њиховом природом и наме- штем друштвеном интересу, друштвено и економски
ном. целисходно користе друштвеним средствима и да
та средства стално обнављају, увећавају и уна-
Члан 12. пређују.
Нико не може стећи право својине на друштве- Члан 14.• V / *

на средства која су услов рада у основним и дру-


гим организацијама удруженог рада и у радним за- Радници у делу радне организације који чини
једницама или материјална основа остваривања радну целину, у коме се резултат њиховог зајед-
функција самоуправних интересних заједница или ничког рада може самостално изразити као вред-
других самоуправних организација и заједница и ност у радној организацији или на тржишту и у
друштвено-политичких заједница. коме могу о с т в а р и в а н своја друштвено-економска
и друга самоуправна права, имају право и дужност
Акти и радње који су противни одредби става да такав део радне организације организују као ос-
1. овог члана су без правног дејства. новну организацију удруженог рада (у даљем тек- ?
егу: основна организација).
Члан 13.
Основна организација не може постојати самос-
Сваки радник који ради у удруженом раду
тално ван састава радне организације.
средствима у друштвеној својини стиче право рада
друштвеним средствима као своје неотуђиво право Основна организација је основица удруживања
да ради тим средствима тзади задоволувања својих рада и средстава у радне организације и сложене
личних и друштвених потреба и да, као слободан организације удруженог рада, у пословне заједнице
и равноправан е другим радницима у удруженом и друге облике удруживања рада и пословне сарад-
раду, управља својим радом и условима и резулта- ње и у самоуправне интересне заједнице, као и ос-
тима свог рада. новица друштвеног планирања.
Основна организација удруженог рада је основ- Основна организација је и основна самоуправна
ни облик удруженог рада у коме радници, непосред- заједница радника у удруженом раду у којој радни-
но и равноправно, обављајући привредну или дру- ци образују делегације ради непосредног оствари-
гу друштвену делатност и радећи средствима у вања својих права, обавеза и одговорности и орга-
друштвеној својини, остварују своја друштвено- н и з о в а т и учешћа v вршењу функција скупштина
-економска и друга самоуправна права и одлучују друштвено-политичких заједница.
Страна 1560 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

Доходак у удруженом раду, без обзира у ком се радним организацијама, организују обављање кре-
облику удруживања рада и средстава остварује, дитних и банкарских послова, развијају научноис-
стиче, се само као доходак основне организације и траживачки рад, образовање кадрова, здравствену
обавезно исказује као њен доходак. заштиту и друге заједничке делатности и о б а в и ј у
друге послове од заједничког интереса.
Органи друштвено-ћолитичких заједница и- ор-
гани организација удруженог рада у свим облицима Организације удруженог рада могу се удружива-
удруживања рада и средстава, дужни су да се при ти у пословне заједнице ради остваривања одређен
доношењу прописа, одлука: и самоуправних општих них заједничких интереса у раду и пословању.
ахата, односно при преузимању мера и радњи при- Организације удруженог рада, самоуправно ин-
државају' начела да радници у основним организа- тересне заједнице и друга друштвена правца лица
цијама одлучују о целокупном дохотку оствареном могу самоуправним споразумом основати банку или
заЈедничким радом у основној организацији и у другу финансијску организацију, као своју само-
свим другим облицима удруживања рада и сред- у п р а в у заједницу за обављање кредитних и других
става. банкарских послова, и у њој, заједно са грађанима
v -
/ Радници у радној организацији у којој не пос- и другим лицима, удруживати средства ради оства-
тоје услови да се поједини њени делови организују ривања заједничких интереса у обезбеђивању нов-
као основне организације, остварују у радној орга- чаних средстава за обављање, проширив ање .и у п -
низацији сва права гѓ обавезе које имају радници у оређивање делатности организација удруженог рада
основној организацији. и других самоуправите организација и заједница и
ради остваривања других заједничких интереса.
Члан 15. Радници организација и заједница који су удружили
Радници који у организацији удруженог рада средства и радници организација и заједница који
обављају административно-стручне, помоћне и њима се користе тим средствима одлучују о намени и ко-
сличне послове од заједничког интереса за више ришћењу удружених средстава и о пословању банке,
. организација у њеном саставу, радници који обав- односно друге финансијске организације.
љају такве послове у земл»орадничкој или другој Организације удруженог рада, самоуправа ин-
задрузи, у пословној, заједници, банди и заједници тересне заједнице, друпггвено-политичке заједнице
осигурања, и радници који обављају послове за са- и друга друштвена правна лица могу самоуправним
моуправну интересну заједницу, привредну комору споразумом основати заједницу осигурања имовине
или другу самоуправну организацију и заједницу, и лица од истоврсних, односно сродних врста ризи-
односно њихово удружење, друштвено-политичку ка, односно штета, - или од више различитих врста
. организацију или другу друштвену организацију, ризика, односно штета, и у њој, заједно са грађани-
удружење грађана или органа друштвено-политичке ма и другим лицима, на начелима узајамност^ и со-
. заједнице — образују једну или више радних за* лидарности, удруживати средства ради осигурања
јединца. имовине и лица и ради отклањања или смањења
Радници у радним заједницама остварују право неповољног дејства узрока који, могу изазвати те
рада друштвеним средствима, у склад^ са природом штете. *
послова које обављају и законом. Г Радницу у организацијама удруженог рада и
другим облацима удруживања рада Ii средстава
Члан 16. \ могу се повезивати у шире облике сарадње, у који-
Ради остваривања својих з а ј е д н и ч к а интереса ма самоуправним споразумима утврђују међусобне
У раду и стицању дохотка у појединим међусобно односе у погледу пословања, усклађивања производ-
зависним деловима удруженог рада и у целокупнос- ње и вршења других делатности према потребама
та односа друштвене репродукција радници свој тржишта и самоуправно договорено} друштвеној по-
рад и средства друштвене репродукции е у основним дели рада, савлађиван^ стихијног деловања тржиш-
организацијама слободно удружују у радне органи- та, укључивања у међународну поделу рада и ут-
зације и друге облике удруживања рада и средстава. врђивања других услова рада и пословања; успос-
тавл»ају и уређују односех између организација
Радна организација је самостална „самоуправна удруженог рада које се баве производњом и орга-
организација радника повезаних заједничким инте- низација удруженог рада које се баве друштвеним
ресима у раду и организовати у основне организа- делатностима од интереса за производњу; могу ор-
ције у њеном саставу или непосредно повезаних је- ганизовати кредитно и банкарско пословање, и ос-
динственим процесом рада, у којој радници зајед- тваривати друге заједничке интересе. На тој основи
нички планирају развој и, у складу е тим, удружују радници у организацијама удруженог рада и другим
рад и средства, утврђују међусобне односе у зајед- облицима удруживања рада и средстава заједнички
ничком пословању, стицању дохотка и остваривању Утврђују основе планова.
других заједнички утврђених циљева и задатака у
раду, производњи и промету, утврђују заједничке Ради обезбеђења услова за усклађено и зајед-
основе и мерила за распоређивање дохотка и распо- ничко деловање у стварању нове вредности у ма-
делу средстава за личне дохотке, одлучују о другим теријално! производњи, повећању произволност
заједничким интересима, организују заједничке слу- друштвеног рада и развоју друштва у целини, од-
жбе и, на начелима узајамност и солидарности, носно ради организованог задовољавање одређених
обезбеђују своју економску стабилност и социјалну личних и заједничких потреба и интереса у области
сигурност. друштвених делатности и одређених делатности ма-
теријал не производње, радници у организацијама
Сложена организација удруженог рада је само- удруженог рада и други радни људи, непосредно или
стална самоуправна организација радника у којој су Преко својих самоуправна организација или зајед-
удружене радне организације. Радне организације ница, удружују се слободно, односно на основу
могу се удруживати у разне облике сложених орга- закона у самоуправно интересне заједнице СА рад-
низација удруженог рада зависно од међусобне по- 1 ницима у организацијама удруженог рада који обав-
везаности у раду, производњи и промету и трајности љају те делатности.
пословних односа *у процесу репродукција у којима
радници заједнички планирају развој, утврђују ме- Радници и други радни људи удружују се и У
ђусобне односе у заједничком пословању и стицању самоуправа интересне заједнице у којима обезбе-
и расподели дохотка, унапређују услове рада и раз- ђују своју социјалну сигурност и у којима удружују
воја самоуправљања у основним организацијама ж средства ради остваривања циљева тих заједница.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1561

Радници могу своје основне организације и рад- ним и другим материјалним токовима друштвене
не организације повезивати и у друге облике удру- репродукције и развој социјалистичких самоуправ-
живања ради остваривања одређених заједничких них производот« односа и да обезбеђују оствари^
интереса утврђених самоуправна споразумом, у вање својих друштвених, радних, социјалних, обра-
складу са законом. зовних, културних и других животних и стваралач-
\ ких интереса.
Члан 17. Расиоређивањем целокупног дохотка у основној
Организације удруженог рада које обављају организацији радници обезбеђују материјалне и
привредну делатност, њихове пословне заједнице, друге услове рада и развоја свих делова удруженог
балкарске организације и заједнице,осигурања имо- рада и услове вршења друштвених функција, који
вине и лица удружују се у привредне коморе или доприносе сталном повећању производно^™ њихо-
друга општа удружења ради заједничког унапреду- вог и укупног друштвеног рада и повећавању до-
вања рада и пословања, усклађивања посебних, за- хотка, односно који доприносе развоју друштва.
једнички* и општих друштвених интереса, покре- У оствареном дохотку основних организација у
тања иницијативе за доношење закона и утврђивање области материјално производње изражавају се и
економске политике, за закључивање самоуправи!« резултати рада радника у области образовања, нау-
споразума и друштвених договора, пружања помо- ке, културе, здравства, социјалне заштите и других
ћи при утврђивању развојне политике, припремању друштвених делатности и на основу тих резултата
планова и самоуправном уређивању друштвено-еко- рада радници у тим делатностима, из укупно оства-
номских односа, као и решавања других питања од реног дохотка, слободном разменом рада, према до-
заједничког интереса. приносу који својим радом дају стварању нове
Земљорадничке задруге, организације коопера- вредности у матери јалној производњи, повећању
ната и други облици удрулшвања земљорадника, произволност укупног друштвеног рада и развоја
односно Гоихови савези удружују се у привредне друштва у целини, као и у складу cä самоуправно
коморе, у складу са законом. договореним потребама развоја тих делатности, сти-
чу доходак и на тој основи остварују једнак друш-
Ради остваривања циљева'из става 1. овог члана твено-економски положај као и радници у органи-
могу се и организације удруженог рада које обав- зацијама удруженог рада матери] алие производње.
љају друштвене делатности удруживати у удруже-
ња за поједине делатности, односно области рада и Слободном разменом рада радници у области
у друга општа удружења. образовања, науке, културе, здравства, социјалне
заштите и других друштвених делатности стичу до-
Члан 18. ходак и из личних доходака радника, односно из
дохотка или других прихода радних људи на основу
Целокупна нова вредност коју радници у удру- рада којим задовољавају њихове личне и заједнич-
женом раду створе својим укупним радом друштвена ке потребе и интересе у тим делатностима.
је својина, а остварује се у условима социјалистич-
ких самоуправних друштвено-економских односа у
новчаном облику у целини као доходак основних Члан 19.
организација, на основу деловања законитости тр- У остваривању права рада друштвеним сред-
жишта и на самоуправној основи друштвено утвр- ствима, радници у удруженом раду су одговорни
ђених услова стицања дохотка. једни другима и социјалистичком самоуправном
На основу права рада друштвеним средствима, друштву у целини за друштвено и економски целис-
а остварујући друштвену функцију у друштвеној ходно коришћење тих средстава, у свом заједничком
репродукција радници стичу доходак основне орга- и општем друштвеном интересу, и дужни су да их,
низације зависно од остварене производности свог и као материјалну основу свог и укупног друштвеног
укупног друштвеног рада, резултата управљања и рада, стално обнављају, увећавају и унапређују, да
пгиврсђипања средствима за производњу у друш- своје радне обавезе савесно извршавају и да обез-
твеној својини и од успеха у прилагођаваљу произ- беђују стални пораст произволност свог и укупног
водне или друге делатности потребама тржишта или друштвеног рада.
самоуправно договорним условима рада, као и за- Радници у основној организацији сносе мате-
висно од природних углова. ријално и друге последице ако основна организација
Радници у основној организацији у односима западне у тешкоће због друштвено и економски не-
међусобне повезаности и зависности и у односима целисходног управљања средствима, ^прилагођа-
самоуправног удруживања са радницима у другим вања пословања потребама тржишта, односно само-
организацијама удруженог рада на начелима соли- управно договореној друштвеној подели рада, лошег
рада и пословања или несавесног понашања које има
дарности и узајамне одговорности, располажу до- за последицу ниску произволност рада и услед Töra
хотком основне организације у складу са њиховим, не стичу довољан доходак за вршење њихове друш-
уставом и овим законом, утврђеним правима, обаве- твене функције у друштвеној репродукцији.
зама и одговорностима и без њихове сагласности
нико се не може користити нити може располагаш Члан 20.
дохотком који они остваре ако за то није овлашћен
законом, односно одлуком скупштине друштвено- На јединственом југословенском тржишту орга-
-политичке заједнице у оквиру њених уставом утвр- низације удруженог рада слободне су у вршењу
ђених права и дужности. привредних и других делатности и равноправне су
Доходак основне организације је израз и мате- у стицању дохотка и располагању резултатима рада,
ријална основа Остваривања социјалистичких друш- у условима деловања законитости тржишта, друш-
твено-економских односа и појединачних, заједнич- твеног усмеравања привредног и друштвеног разво-
ких и општих друштвених интереса, на којој се ја и усклађивање односа на тржишту.
заснивају самоуправна права и Друштвена одговор- Међусобну односи организација удруженог рада
ност радника да обезбеђују јединство управљања и других учесника на јединственом југословенском
Својим радом и условима, средствима и резултатом« тржишту успостављају се на начелима јед клетве-
рада у целокупноста односа друштвене репродукци- них самоуправите« друштвено-еконемских односа,
ј а да обезбеђују своју власт и контролу над новча- слободног кретања и удруживања рада и средстава,
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, Ѕ. децембар 1971.

слободне размене робе, услуга, научних, техничких Радници у радној заједници која обавља адми-
и технолошких достигнућа и стручних искустава и нистративно-стручне, помоћне и њима сличне пос-
слободног организовања и удруживања организа- лове или друге послове од заједничко? интереса у
ција удруженог рада. организацији удруженог рада, земљорадничкој или
другој задрузи, пословној заједници, банди клм
Међусобне односе у раду и пословању органи- Заједници осигурања имовине и лица, стичу доходак
зација удруженог рада радници уређују у складу слободном разменом рада са радницима у тим орга-
са јединственим основама система самоуправног низацијама и заједницама, банкама и удружењима,
друштвеног планирања, јединственим основама сис- односно задругарима у задрузи — за које врше
тема цена, Јединственим монетарним, девизним х те послове, у складу са самоуправним споразумом и
царинским системом, заједничком монетарном, де- законом.
визном и царинском политиком, јединственим осно-
вама кредитног система и заједничким, основама Радници у радној заједници која обавља пос-
к р е д и т е политике, јединственим системом и зајед- лове за самоуправно интересне заједнице и друге
ничком политиком економских односа са иностран- самоуправно организације и заједнице и њихова
втвом. удружења, друштвено-политичке организације и
друге друштвене организације, или удружења гра-
Члан 21. ђана, стичу доходак слободном разменом рада, у
складу са њиховим статутима и самоуправним спо-
Организације удруженог рада и други учесници раз^мима, односно уговорима, сагласно закону.
ва тржишту поступају у складу са законом и доо-
>им пословним обичајима и начелима морала соци- Начин стицања дохотка радника у радним за-
(алистичког самоуправног друштва и у складу са једницама органа друштвено-политичких заједница
друштвено-економским односима у удруженом раду, уређује се законом, а ако то природа делатности
и за своје поступке на тржишту одговорни су једни органа дозвољава — и самоуправните споразумом,
другима и друштвеној заједници као целини. односно уговором закљученим између радне за јед-
Забрањено је удруживање и повезивање орга- нине и тих органа, у складу са законом.
низација удруженог рада и свака друга делатност * Члан 23.
и радња организација удруженог рада и државних
органа, који су управљени на спречавање слободног Грађани, као потрошачи робе и корисници услу-
кретања и удруживања рада и средстава и слободне га, имају право да се самоуправно организују у мес-
размене робе и услуга, или на стварање монополско* ним и друштвено-политичким заједницама или на
положаја на јединственом југословенски тржишту, други начин ради утицаја на развој производње и
којим се стичу материјална и друга преимућства услужних делатности којима се задовољавају њи-
која се не заснивају на раду, стварају неравноправ- хове потребе, спречавања монопол^", односно зло-
ии односи у пословању или се нарушавају други употређе дгонополског полбжаја и заштите других
економски и самоуправни односи утврђени уставом. Својих интереса.
"Организације удруженог рада и други учесници Организације удруженог рада које производе,
на тржишту поступају у складу са усвојеном еко- односно продају робу или врше услуге за непосред-
номском политиком, и дужни су да не ремете ста- ну потрошњу грађана, дужне су да стварају услове
билност на тржишту и да не наносе штету другим и подстичу организована потрошача робе, односно
учесницима на тржишту, потрошачима или друш- корисника услуга ради истраживања и утврђивања
твеној заједници као целини. њихових потреба и интереса и планирања и ускла-
Организације удруженог рада које послују на ђивања односа производње и потрошње на трајнијој
страном тржишту дужне су да поступају у скла- основи.'
ду са усвојеном економском политиком, под услови- Органи управљања у организацији удруженог
ма међусобне сарадње и организовати наступања рада у области производње, односно промета робе
на страном тржишту утврђеним савезним законом. н услуга за непосредну потрошњу дужни су, у скла-
ду са законом, да на захтев организације потрошача
Члан 22. приступе закључивању самоуправних споразума
којима се утврђују њихови међусобни односи, права
Радници у основним организацијама одређених и обавезе у погледу редовног и квалитетног снабде-
делатности, у којима деловање законитости тржи- вања одређеним производима, уредног вршења ус-
шта није једини основ усклађивање рада, потреба и луга, утврђивања цена производа и услуга и учешћа
вредновања резултата рада, остварују доходак на потрошача у оствареном приходу, водећи рачуна о
начелима слободне размене рада. развоју тих делатности, потребама потрошача, обез-
Услови стицања дохотка у слободној размени беђењу потребних резерви и другим питањима од
рада утврђују се самоуправним споразумима. заједничког интереса.
У остваривању слободне размене рада резултат* Члан 24.
рада радника у делатностима из става 1. овог члана
вреднују се према њиховом доприносу стварању Радници у основним и другим организацијама
нове вредности у материјално! производњи, повећа- удруженог рада, самоуправним интересним зајед-
њу производности-друштвеног рада и развоју друш- ницама и другим самоуправним организацијама и
тва у целини, односно задовољавању заједнички* заједницама имају "право и дужност да планирају
потреба и интереса у области тих делатности у ок- друштвени и материјални развој својих организа-
виру материјалних могућности основних организа- ција и заједница. Планирањем радници усклађују
ција у материјалној производњи, на основу планова односе у друштвеној репродукција а нарочито од-
и заједнички утврђених мерила. носе у стицању дохотка, располагању дохотком и
Радници у основној организацији могу оствари- коришћењу средстава, и утврђују услове за оства-
ва™ доходак слободном разменом рада са радници- ривање развоја материјалне основе рада и задово-
ма друге основне организације чије потребе љавање својих личних, заједничких и општих
Задовољавају непосредно у оквиру организација друштвених потреба.
удруженог рада или у оквиру, односно преко са- Праве* и дужност планирања радници остварују
моуправних интересних заједница. самосталном доношењем планова у основној орга-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број — Страна n1563
t

низацији и закључивањем самоуправна споразума удруженог рада и друге самоуправа организације


е основама планова самоуправи!« организација и и заједнице и контролом рада органа и служби
заједница којима утврђују основне интересе и ци- организација, заједница и других облика удруженог
љеве у друштвеној репродукции и уређују међу- рада, самоупраѕних интересних и месних заједница
собна права, обавезе и одговорности, доношењем «с органа друштвено-иолитичких заједница.
заједничких планова у радној организацији и дру- Органи основне организације и других самоуп-
гим самоуправним организацијама и заједницама, у раБних организација и заједница дужни су да, у
складу са преузетим обавезама, као и предузиман^ складу са смерницама које дају радници, обезбеде
, нера за остваривање тих планова. обавештавање радника о пословању основне орга-
Право и дужност планирања радишу остварују низације, односно друге самоуправне организације
и учешћем у закључивању договора о основам« кг заједнице, о њеном материјалном и финансијском
планова друштвено-политичких заједница. стању, стицању и расподели дохотка, коришћењу
средстава и другим питањима од интереса за одлу-
Радници су дужни да се при доношењу планова чивање и вршење контроле.
организација удруженог рада придржавају прихва-
ћених обавеза из закључених самоуправна спора- Органи друштвено-политичке заједнице дужни
зума и договора о основама планова и да предузи- су да раднике у основним организацијама и другим
к а ј у одговарајуће мере за њихово спровођење. Ако самоуправна« организацијама и заједницама оба-
се организације удруженог рада у доношењу плане вештава iy о питањима која су од значаја ,за оства-
или спровођењу мера за његово остваривање не ривање самоуправиве права, обавеза и одговорнос-
придржавају прихваћених обавеза из самоуправних ти, као и о другим питањима од значаја за рад и
споразума и договора о основама планова и тиме одлучивање у тим организацијама и заједницама и
битно угрозе остваривање утврђених заједнички* друштвено-политичким заједницама.
интереса и циљева, стабилност упривреде или рав- Органи основне организације, других qaMoyn-
ноправност радника у раду и стицању дохотка, равних организација и заједница и органи друпг-
скупштина друштвено-политичке заједнице дужна твено-политичких заједница дужни су да обезбеде
је да према'таквим организацијама удруженог рада да обавештавање радника буде редовно, благовре-
предузме законом прописане мере. мено, истинито, потпуно и разумљиво.
Члан 25. Члан 27.
Народи и народности у републикама, односно Радници и други радни људи у организацијама
аутономним покрајинама, организовани- у удруже- удруженог рада и другим самоуправним организа-
ном раду и у друштвено-политичким заједницама, цијама и заједницама самоуправно усклађују и уре-
слободно управљају својим радом, резултатима рада ђују друштвено-економске и друге самоуправне од-
и природним богатствима у складу са својим уста- носе самоуправним споразумима, статутима и дру-
вом утврђеним правима и дужностима, полазећи од гим самоуправни^ општим актима.
тога да су равеоправност народа и народности, од-
носно република и аутономних покрајина, њихова Самоуправним споразумом радници и други
међусобна сарадња, свшстрана узајамна помоћ и со- радни људи и њихове самоуправи« организације и
лидарност у обезбећивању з а ј е д н и ч к а интереса и заједнице усклађују и уређују своје друштвено-
савладавању тешкоћа, услов њиховог слободног *' -економске и друге самоуправи« односе и интереса
свестраног развитка. у друштвеној репродукции и на тој основи удру-
Радници у удруженом раду и други радни људи жују рад и средства и утврђују своја међусобна
у републици, односно аутономној покрајини утвр- права, обавезе и одговорности у односима удружи-
ђују политику друштвеног развоја, усмеравају и вања4 рада и средстава.
усклађују друштвеним планирањем материјални * Друштвеним договором органи друштвено-по-
друштвени развој, утврђују друштвене обавезе ради иитичких заједница, организације удруженог рада
остваривања планова, уређују друштвено-еконо^ска и друге самоуправа организације и заједнице обез-
односе у складу са јединственим системом соција- беђују и усклађују самоуправно уређивање ДРУГИ-
ли етичких самоуправите друштвено-економских ТЕ ено-економских и других односа од ширег зајед-
односа, и са једнаким одговорностима учествују у ничког интереса за учеснике договора или од оп-
одлучивању о заједничким интересима у федераци- штег друштвеног интереса.
ји и начину ЊЈЧХОВОГ остваривања.
Члан l t .
Члан 26. ' За свој рад и одлучивања у остваривању своји*
Радници остварују с а м о у п р а в а н а у организа- самоуправни* друштвених функција радници су
цијама удруженог рада и другим самоуправното ор- одговорни другим радницима у удруженом раду и
ганизацијама и заједницама, на начелима равно- друштвеној заједници, нарочито у погледу оствари-
Лравности, узајамне одговорности и солидарности, вања утврђених заједнички* циљева и задатака ор-
на.начин утврђен самоуправното општим актима м ганизација удруженог рада, заштите друштвене
законом, и то: својина х развијања самоуправљања и уставом
w
— одлучивањем на зборовима радника, рефа- утврђеног социјалисти*!»» самоуправен 1 друштве-
рендумом и другим облицима личног изјашњавањај ног уређења.
— одлучивањем путем делегата у радничким Ако радник неизвршавањем својих обавеза која
саветима организација удруженог рада и делегација Ја преузео самоуправни!« споразумом или другим
и делегата у органима управљања у самоуправни* самоупр^вним општим актом онемогући или повре-
интересним заједницама и другим самоуправни*? ор- ди остваривања права других радника или утврђе-
ганизацијама и заједницама и у скупштинама друш- них заједнички* интереса у основној организацији,
твено-политичких заједница; овлашћени орган дужан ја да покрене поступак за
— контролом извршавања одлука која радници, заштиту тих права и интереса и-да, у оквиру својих
односно њихови органи доносе у остваривању свог права и дужности, предузме мере прописане зако-
права управљања радом и пословањем организации ном или на основу закон*
Страна 1564 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

Члан 29. слободно одлучују о удруживању свог рада и сво-


јих средстава рада у занатску или другу задругу
Привредне и друге делатности у удруженом или други облик удруживања. У таквим односима
раду средствима у друштвеној својини обављају се ти радни људи имају у начелу исти положај и у
у организацијама удруженог рада и другим обли- основи иста права и обавезе као радници у удру-
цима удруживања рада и средстава. Те делатности женом раду друштвеним средствима.
могу се, под условима одређеним законом, обављати
и у друиггвено-политичким и другим законом одре- Кад радни човек који самостално обавља де-
ђеним друштвеним организацијама и удружењима латност личким радом средствима рада уч својини
грађана, ако је то од интереса за остваривање грађана свој рад и своја средства рада, на начелима
друштвених функција и задатака тих организација. добровољноети и равноправности, сагласно закону,
уз заједнички ризик или без њега. непосредно или
Привредне и друге делатности од значаја за преко своје задруге или другог облика удруживања,
народну одбрану могу се обављати и у оквиру Ју- удружи са радницима у организацијама удруженог
гословенов народне армије, у складу са савезним рада у различитим облицима пословне сарадње,
законом. закључује са тим радницима уговор, односно само-
Привредне и друге делатности могу се обављати управни споразум о сарадњи, којим уређује питања
и самосталним личним радом средствима рада у равноправног управљања заједничким пословима и
својини грађана, под условима који су законом про- за ј е д н а к о г одлучивања о заједнички оствареном
писани, ако обављање тих делатности законом, није дохотку и учествовања у његовој расподели сраз-
забрањено. t
мерно свом доприносу у остваривању тог дохотка.
Услови за обављање професионалних делатнос- Члан 33.
ти личним радом самостално у виду занимања, ако
је обављање тих делатности од посебног друштвеног Радни човек који самостално обавља делатност
интереса, уређују се законом. личним радом средствима рада у својини грађана
може, на самоуправно] основи, удруживати у окви-
Члан 30. ру уговорне организације удруженог рада свој рад
и средства рада са радом других радника и друш-
Организације удруженог рада за које је зако- твеним средствима, задржавај ући право својине на
ном или на закону засновано^ одлуком скупштине средствима која је удружио у тој организацији, и
друпггвено-политичке заједнице утврђено да обав- има право да као пословођа води пословање те ор-
љају делатности или послове од посебног друштве- ганизације и да, заједно са радницима, одлучује о
ног интереса, дужне су да те делатности, односно њеном раду и развоју.
послове обављају под условима и на начин којима
се обезбеђује остваривање посебног друштвеног ин- Радницима у уговорној организацији удруженог
тереса. рада, укључујући и пословођу, припадају из чистог
дохотка, на основу њиховог рада, средства за задо-
Члан 31. вољавање личних и заједничких потреба као и рад-
ницима у другим организацијама удруженог рада,
Земљорадници могу свој рад, земљиште, сред- а пословођи и део дохотка по основу средстава која
ства рада, односно друга средства у својини земљо- је удружио. Доходак остварен у уговорној органи-
радника, удружити у земљорадничке задруге и зацији удруженог рада, осим дела који се издваја
друге облике удруживања земљорадника или их за пословођу по основу средстава која је удружио,
удружити са радом радника и друштвеним сред- друштвена је својина. Средства у друштвеној сво-
ствима у организацијама удруженог рада у одно- јини која су удружена у уговорну организацију
сима трајније међусобне повезаности или трајније удруженог рада и која по другом основу стекне та
пословне сарадње — ради унапређивања пољоприв- организација остају у друштвеној својини.
редне производње, организованог укључивања у
робну размену, стварања услова за обезбеђивање и Радници у уговорно} организацији удруженог
унапређивање здравствено^ пензијског и инвалид- рада на основу свог рада, и пословођа на основу
н о г осигурања других облика лоци јалне сигур- свог рада и права својине на средствима која је
ности и њихових других интереса, као и ради за- удружио у тој организацији, равноправно одлучују
јсдничког остваривања самоуправног положаја у о коришћењу и управљању удруженим средствима
социјалистичка! друштвено-економским односима. на које пословођа има право својине, у складу са
Земљорадник и члан његовог домаћинова који се уговором о оснивању уговорне организације удру-
баве земљорадњом имају на основу свог рада у на- женог рада.
челу исти положај и у основи иста права и обавезе
као и радници у удруженом раду друштвеним сред- Члан 34.
ствима. Радни човек који самостално обавља делатност
Земљорадници слободно одлучују о удруживању личним радом средствима рада у својини грађана
у земљорадничке задруге и друге облике удружи- може, у законом одређеним делатностима, а у скла-
вања земљорадника. — ду са њиховом природом и друштвеним потребама,
изузетно и у ограниченом обиму одређеном законом,
Земљорадник задржава право својине на зем- користити допунски рад других лица која запош-
љиште, односно на средства рада која удружује у љава као раднике. г
земљорадничку задругу, ако самоуправним спора-
зумом о удруживању, односно посебним уговором Члан 35.
ниче друкчије одређено. Органи друштвено-политичке заједнице имају
Средства у друштвеној својини која су удру- према организацијама удруженог рада, односно дру-
жена у земљо^адничку задругу и која земљорад- гим самоуправним организацијама и заједницама
н и к а задруга стекне по другом основу остају у права и обавезе утврђене уставом и законом.
друштвеној својини. Ако се у организацији удруженог рада, односно
другој самоуправно} организацији или заједници,
Члан 32. битно поремете самоуправни односи или теже оште-
Ра дни људи који самостално обављају делатност те друштвени интереси, или ако организација, од-
дичним радом средствима рада у својини грађана носно заједница не извршава законом утврђене оба-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. С Ф Р Ј Б р о ј 53 — Страна 1565

везе» скупштина друпггвено-поли тачке заједнице, у За обавезе организације удруженог рада одгова-
оквиру својих права и дужности, под условима' н У рају и друге организације са којом су удружене под
поступку прописаним законов!, може распустити условима и на начин утврђеним самоуправите спо-
раднички савет, Односно други одговарајући орган разумом о удруживању у радну организацију или
управљања у организацији удруженог рада, или другу организацију удруженог рада у коју су удру-
предузети законом утврђене мере. жене, у складу са законом.
Ако се распоређивањем дохотка, односно распо- Услови и поступак „ извршења ради измирења
делом средстава за личне дохотке нарушавају од- обавеза организација удруженог рада и других дру-
носи који одговарају начелу расподеле према раду штвених правних лица, као и друштвена средства
или ремети ток друштвене репродукција могу се која се изузимају од извршења, одређују се зако-
предузети мере којима се обезбеђује равноправност ном.
радаи&а у примењивању начела расподеле према Ако организација удруженог рада није у еган>у
раду, односно којима се спречавају или отклањају да извршава своје обавезе, надлежни орган друш-
поремећаји у друштвеној репродукции, у складу са твено-политичке заједнице дужан је да, у складу са
законом. својим уставом утврђеним правима и дужностима,
тој организацији пружи економску и другу помоћ и
Члан 36. да предузме мере за њену санацију, као и друге еко-
У остваривању својих уставом утврђених права номске и управне мере којима се стварају услови
и обавеза, синдикат покреће иницијативу за п р е у - за отклањање тешкоћа због којих није у могућности
зимање мера и предузима мере којима се обезбеђу- да извршава своје обавезе.
је да радници остварују своја друштвено-економска
и друга самоуправна права и да одлучују о другим Члан 39.
питањима свог друштвено-економског положаја. На организације удруженог рада и друге облике
Синдикат има право да покреће иницијативу и удруживања рада и средстава, к а о ' и на њихове де-
да даје предлог за закључивање самоуправног спо- лове (продавнице, радње, експозитура складишта,
разума, као и да покрене поступак за поновно раз- агенције и др.) примењују се закони и други про-
матрање закључених с а м о у п р а в а « споразума, ако писи који важе у месту њиховог пословања.
сматра да се њима вређају самоуправна права рад- Начин решавања сукоба закона и других пропи-
ника и друштвено-економски односи утврђени уста- са. којима се уређују односи у пословању организа-
вом. * ција удруженог рада и "сукоба надлежности између
Синдикат учествује у поступку закључивања са- органа различитих друштвеио-политичких заједница
моуправног споразума којим се" уређују међусобни уређује се законом.
ол носи радника у раду или утврђују основи и мери-
ла за распоређивање дохотка и расподелу средстава Члан 40.
за личне дохотке и потписује тај споразум. ^ с а г л а с н о с т и из друштвено-економских и дру-
Ако се у .организацији удруженог рада одлучује гих самоуправних односа у организацијама удруже-
о питањима која се односе на самоуправна права ног рада и другим облицима удруживања ,рада и
радника, на материјални положај и интересе рад- средстава и спорови који настају из тих односа ре-
ника и организације удруженог рада и ако у про- шавају се усаглашавањем, посредовањем, путем а р -
цесу одлучивања треба ускладити интересе и ставо- битраже, односно избраних судова, судова удруже-
ве једног дела радника са интересима већине рад- ног рада и других самоуправних судова.
ника у удруженом раду, органи у организацијама
удруженог рада дужни су да синдикату омогуће 'да Члан 41.
учествује у разматрању тих питања, да размотре Друштвену заштиту самоуправите права радни-
сваки његов захтев, да о захтеву заузму став и да ка и друштвене својине остварују скупштине дру-
га, ако се његов захтев одбије, обавесте о разлози- штвено-политичких заједница и њима одговорни
ма одбијања. ч органи, судови удруженог рада и други судови, ус-
Ако у организацији удруженог рада настане тавни судови, јавни тужилац, друштвени правобра-
спор између радника појединих делова организације, нилац самоуправљања и Служба друштвеног књи-
односно радника и органа организације или радника говодства, у оквиру права и дужности утврђених
организације и органа друштвено-политичке зајед- уставом и законом.
нице, који се није могао решити редобним путем, Друштвени правобранилац самоуправљања, као
синдикат има право да, ца захтев радника или по
својој иницијативи, покрене доступан за решавање самостални орган друштвене заједнице, предузима
насталог спора. • мере и правна средства и вршрг друга законом утвр-
ђена права и дужности ради остваривања друштвене
Члан 37. заштите с а м о у п р а в н а права радних људи и друш-
Основне организације, друге организације удру- твене својине, а државни органи и органи самоуп-
женог рада, пословне заједнице, радне заједнице, р а в и ^ организација и заједница дужни су, на за-
банке, заједнице осигурања имовине и лица и дру- хтев друштвеног правобраниоца самоуправљанл,
ге финансијске организације, замљорадничке и дру- пружати му податке и обавештења од интереса за
ге задруге, коморе и друга општа удружења, само-
вршење његове функције.
управно интересне заједнице и друге самоуправи«
организације и заједнице су друштвена правна лица Члан 42.
са правима, обавезама и одговорностине које имају
Радници у организацијама удруженог рада и
на основу устава, закона и с^моуправног споразума
о удруживању, односно на основу акта о оснивању. другим самоуправни»! организацијама и заједницама
имају право и дужност да, у оквиру своје редовне
Члан 38. Делатности, организују, остварују и унапређују оп-
Организације удруженог рада и друга друштве- пггенародну одбрану и друштвену самозаштита
ну правна лица одговарају за своје обавезе друштве- У организована, остваривању и унапређивању
ни^ .средствима којима располажу. шштенародне одбране х друштвене, самозаштита
Страна 1566 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

радници и други радни људи у основним и другим удруженог рада, у другим самоуправним организаци-
организацијама удруженог рада и другим самоуп- јама и заједницама и у друштвено-политичким за-
равним организацијама и заједницама утврђују про- једницама, као и остваривања заједничких интереса
граме мера и активности и у ту сврху обезбеђују и развоја самоуправних друштвено-економских од-
материјална средства и доносе одговарајуће самоуп- носа у удруженом раду.
р а в а акте и предузимају друге потребне мере. Доходак основне организације у материјално!
Члан 43. производњи, као новостворена вредност, основа је и
извор слободне размене рада са радницима у основ-
Радници у организацији удруженог рада и њени ним организацијама у друштвеним делатностима ко-
органи дужни су да организују обављање делатно- ји на тој основи .стичу доходак према доприносу
сти организације на начин којим се осигурава без- који својим радом дају у стварању нове вредности
бедност на раду, као и да спроводе потребне мере у матери јал ној производњи, повећању произволност?«
заштите на раду и заштите радне средине. укупног друштвеног рада и развоју друштва у цели-
ни, односно задовољавању личних и заједничких
Члан 44. потреба и интереса радника и других радних људи.
Организације удруженог рада су дужне да у
обављању своје делатности чувају вредности и обез- Члан 46. /
беђују потребне услове за заштиту и унапређивање У условима социјалистичке робне производње,
човекове средине и да спречавају узроке и откла- радници у основној организацији обезбеђују стално
њају штетне последице који угрожавају природне повећање дохотка:
и радом створене вредности човекове средине.
1) развијањем своје радне способности и знања,
унапређивањем организације рада, применом науч-
ДЕО ДРУГИ них, техничких и технолошких достигнућа, цели-
сходним и рационалним коришћењем природних ус-
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ РАДНИКА лова рада, развијањем иницијатива у раду, потпуни-
У УДРУЖЕНОМ РАДУ јим коришћењем времена рада, савесним испуњава-
н а радних обавеза и на тој основи повећањем про-
Г Л АВ А I изволност рада;
2) економски и друштвено децималним кориш-
ОДНОСИ У СТИЦАЊУ ДОХОТКА ћењем средстава друштвене репродукције, а наро-
чито потпунијом употребом производних и других
ОДЕЉАК 1 радних капацитета и уштедама у материјалу, сиро-
ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКА САДРЖИНА ДОХОТКА винама и енергији, ефикаснијим коришћењем и при-
вређивањем средствима у основној организацији и
Члан 45. удруживањем рада и средстава са радницима у дру-
гим основним организацијама;
Доходак је део укупног производа друштва који
радници у основној организацији стичу у новчаном 3) прилагођавањем захтевима домаћег и страног
виду као друштвено признање резултата свог и тржишта у погледу обима^ врсте и квалитета про-
укупног друштвеног рада, у условима социјалистич- извода и услуга, односно *прилагођавањем самоуп-
ко робне производње, а којим радници у основној равно договореној друштвеној подели рада и на тој
организацији управљају на основу свог права рада основи међусобним усклађивање^ планова.
друштвеним средствима. Радници су дужни да пословање основне органи-
Радници у основној организацији стичу доходак зације ва тржишту, односно у самоуправно догово-
зависно од произволност текућег рада и успешно- реној друштвеној подели рада, сагласно својој од-
сти управљања и привређивања друштвеним сред- говорности према другим радницима у удруженом
ствима као својим и друштвеним минулим радом раду, усклађују са заједничким интересима и циље-
у основној организацији и у другим облицима удру- вима утврђеним самоуправним споразумима и дого-
живања рада и средстава, као и од сталног прила- ворима о основама планова и економском политиком
гођавања производње и обављања друге делатности утврђеном плановима друштвено-политичких зајед-
условима тржишта, потребама друштва и односима ница.
које радници самоуправно уређују и о којима одлу- А
чују у оквиру друштвеко-поЛитичких заједница. Члан 47.
Доходак који радници стичу у основној органи- Располажући дохотком, радници у основној орга-
- зацији: низацији, у свом заједничком и општем друштвеном
интересу, обезбеђују услове За стално повећање до-
1) материјална је основа права радника да од- хотка.
лучују о условима и резулататима свог рада, основ-
ни је мотив рада и мерило је успешности производ- Остварујући ову друштвену функцију, радници
ње и обављања друге делатности основне организа- у основној организацији дужни су да самоуправите
ције и одговорности радника за успешан рад и ус-
пешно располагање друштвеним средствима којима општим актима у основној организацији, односно са-
управљају; м о у п р а в н а споразумом о удруживању у радну ор-
ганизацију и другим самоуправите споразумима
2) основа је и извор средстава, у оквиру ново-
створене вредности у матери јалној производњи, за обезбеде такве основе и мерила за распоређивање
задовољавање заједничких и општих друштвених дохотка и чистог дохотка и за расподелу средстава
потреба којима се обезбеђују заједнички и општи за личне дохотке и за заједничку потрошњу, који ће:
услови рада и развоја друштва, као и средстава за 1) подстицати, доследном применом начела рас-
личне дохотке и за заједничку потрошњу радника, поделе према р е з у л т а н т а рада, сваког радника у
за унапредување и препгиривање материјално основе основној организацији и све њих заједно на пости-
рада и за стварање и обнављање резерви; зање што веће производности рада;
3) основа је и садржина друштвеног планирања 2) подстицати, одговарајућим учешћем личног
у основној организацији и у другим организацијама дохотка у резудтатима удруживања рада и сред-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1567

става са радницима у другим основним организаци- јалне основе рада и за стварање и обнављање ре-
јама, сваког радника у основној организацији и све зерви у основној организацији;
њих заједно на што целисходније коришћење и стал-
но уналређивање и повећавање средстава друштве- 2) за обезбеђивање заједничких и општих ус-
не р е п р о д у к у ј е; ^ лова рада и развоја друштва.
3) подстицати, одговарајућом зависношћу личног Део дохотка основне организације распоређен
дохотка од укупних резултата рада и пословања ос- за потребе из тачке 1. става 1. овог члана представ-
новне организације, сваког радника у основној ор- ља чист доходак основне организације.
ганизацији и све њих заједно на што успешније при-
лагођавање делатности основне организације захте- Члан 52.
вима тржишта, односно интересима и потребама Чистим дохотком основне организације,радници
радних људи и друштва у целини; Слободно располажу у односима одговорности једних
/ 4) подстицати, одговарајућом унутрашњом орга- према другим и према друштву у целини и у дру-
низацијом рада и односима у распоређивању и рас- гим односима утврђеним овим законом.
подели у основној организацији, да се на сваком
послу, односно радном задатку и у сваком делу про- У располагању чистим дохотком основне орга-
цеса рада у основној организацији развија ствара- низације радници стварају услове за унапређење
лаштво и радна Јшициј.атива радника и мери њихов производње и повећање производности свог и укуп-
допринос успеху заједничког рада и стицању до- ног друштвеног рада и повећање дохотка основне
хотка. организације и на тој основи, у свом заједничком и
општем друштвеном интересу, обезбеђују задово-
Члан 4®. љавање у све већем обиму својих личних, заједнич-
ких и општих друштвених потреба и увећање и уна-
Доходак основне организације стиче се у оквиру пређење материјалне основе свог и укупног друш-
укупног прихода који основна организација оства- твеног рада и остварују своју водећу улогу у дру-
ри својим пословањем кад се из њеног укупног при- штвеној репродукција
хода накнади вредност материјалних средстава утро-
шених у целини у процесу р е п р о д у к у ј е (материјал- Члан 53.
ни трошкови) и обезбеди репродукција сталних сред-
става за производњу и других средстава рада (трош- Одлучујући о заједничким и општим условима
кови амортизацијо^ рада и развоја друштва, радници у основној орга-
низацији, у складу са начелима у з а ј а м н о с т и соли-
Члан 49. дарности и могућности ма основне организације и
потребама њеног развоја, стварају трајне и стабил-
Радници у основној организацији у друштве- не услове унапређивања рада и производње и лич-
ним делатностима стичу доходак основне организа- ног и друштвеног стандарда, у складу са порастом
ције из укупног прихода који основна организација укупног друпгтвеш>г дохотка и са потребама општег
оствари слободном разменом рада из дохотка дру- друштвеног напретка.
гих основних организација и из личних доходака
радника, односно из дохотка и других прихода рад- Из дохотка основне организације, као заједнич-
них људи. ки и општи услови рада и развоја друштва, обезбе-
ђују cet
Доходак из става 1. овог члана утврђује се кад
се из укупног прихода накнаде материјални трош- 1) средства за задовољавање заједничких пот-
кови и трошкови амортизацијо. • реба у области образовања, науке, културе, здрав-
ства, социјалне заштите и других друштвених де-
Основе и мерила за утврђивање материјалних латности која се остварују слободном разменом рада
трошкова и трошкова амортизацијо који се н а с а - и за задовољавање заједничких потреба у области
ђују из укупног прихода основне организације РЛ социјалне сигурности;
става 1. овог члана мбгу радници у тој основној ор-
ганизацији уредити Сам оу пр а в ним споразумом коЈи 2) средства за задовољавање општих друштве-
закључе, непосредно или у оквиру самоуправа ин- них потреба у оквиру друштвено-политичких за-
тересне заједнице са радницима у другим основним једница;-
организацијама, односно са другим радним људима 3) средства за друге потребе одређене на основу
са којима остварују слободну размену рада. закона.
Члан 50. О заједничком и општим условима рада и раз-
воја друштва који се обезбеђују из дохотка основне
Радници у радној заједници остварују укупан организације одлучују радници у основној организа-
приход, односно непосредно стоту доходак радне за- цији заједно и равноправно са другим радницима
једнице слободном разменом рада из дохотка основ- у удруженом раду, у складу са обавезама које су
них организација за које обављају послове од за- преузели самоуправна споразумима о основама
планова к другим самоуправним споразумима и
је дничког интереса или из прихода и других дру- друштвеним договорима, као и путем својих деле-
штвених средстава којима располажу самоуправи* гација и делегата доношењем закона, односно од-
организације и заједнице и органи друпггвено-по- лука у скупштинама друштвено-политичких зајед-
литичких заједница за које обављаЈу те послове. ница.
Самоуправним споразумом или законом утвр- f Члан 54.
ђује се кад радници у радној заједници непосредно Средства из дохотка основне организације за
стичу доходак радне заједнице слободном разменом Задовољавање заједничких погреба у области обра-
рада. зовања, науке, културе, здравства, социјалне за-
штите и других друштвених делатности гкој а се ос-
Члан 51. тварују слободном разменом рада и за задовољавање
Доходак основне организације радници ра про- •аЈедничких потреба у области социјалне сигурнос-
ређују: ти обезбеђују се, м то:
1) за личне дохотке и за заједничку потрошњу — за задовољавање заЈддничких потреба дру-
радника, за унапређивање и прошириван* матерло- котва на начелима узајамност« и солидарности f
Страна 1568 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

области ових делатности, које су законом утврђене Члан 58.


као делатности од посебног друштвеног интереса, Доходак основне организације основа је и мотив
односно у области социјалне сигурности, средства удруживања рада и средстава са радницима у дру-
се обезбеђују у оквиру самоуправних интересних гим основним организацијама, у банкама и другим
заједница у складу са оствареним порастом преиз- финансијским организацијама и у другим облицима
БОДРОСТИ рада основних организација које обезбе- у д р у ж и в а њ у рада и средстава.
ђују средства и према обиму задоволувања тих пот-
реби, утврђених самоуправи^! споразумима, односно Члан 59.
договорима о основама планова;
Радници у основној организацији имају, на ос-
— за задовољавање заједнички* или појединач- нову резултата управљања и привређивања сред-
них потреба организација удруженог рада, којима се ствима друштвене репродукције као својим и друш-
доприноси повећању производности рада и другом твеним минулим радом у основној организацији,
унапређењу производње и пословања и на тој ос- односно у оквиру учешћа у заједнички оствареном
нови повећању дохотка, средства се обезбеђују у дохотку по основу удруживања рада и средстава,
схлпду са тим допри] тс сом, у односима између заин- право да:
тересованих организација непосредно или у оквиру
самоуправних интересних заједница. 1) стичу део личног дохотка;
Средства за задовољавање општих друштвених 2) обезбеђују, у складу са начелима узајамности
потреба, која се обезбеђују у друштвено-политич- и солидарности, шире могућности за стручно оспо-
ким заједницама порезима и другим дажбинама, од- собљавање, преквалификацију, унапређивање струч-
ређују се у висини коју, у складу са друштвеним ног знања и своје радне способности, запошљавање"
плановима, утврђују скупштине друштвено-поллаич- и заштиту материнска, као и за осигурање у слу-
ких заједница. чају болести, порођаја, смањења или губитка радне
способности, незапослености и старости и за дечју
Члан 55. заштиту и друге облике социјалне заштите;
3) стичу друга лична материјална права утврђе-
Лични доходак радника служи за задовољавање на законом или самоуправним општим актом на
његових личних потреба, као и за задовољавање за- основу закона.
једничких потреба и општих- друштвених потреба.
Члан 56. ОДЕЉАК 2
Радници у основној организацији уређују усло-
ОСНОВИ СТИЦАЊА ДОХОТКА
ве стицања дохотка самоуправним споразумима које
закључују са радницима у другим основним органи-
зацијама са којима су међусобно повезани зајгднич- Члан 60.
ким интересима у стицању дохотка. Радници стичу доходак основне организације из
Самоуправним споразумима из става 1. овог чла- укупног прихода који она оствари:
на радници у основној организацији уређују наро- 1) продајом производа и услуга на домаћем и
чито критеријуме за утврђивање цена и других ус- страном тржишту, односно у оквиру организације
лова продаје производа и услуга, основе и мерила удруженог рада;
за учешће у заједнички оствареном дохотку, одно- 2) учешћем у заједнички оствареном дохотку
сно за утврђивање доприноса у слободној размени по основу удруживања рада и средстава;
рада и друге међусобне односе у стицању дохотка, у
складу са општим условима и прихваћеним обаве- 3) слободном разменом рада;
зама утврђеним самоуправите споразумима о осно- 4) на име компензације, регреса, премије, дота-
вама планова самоуправних организација и зајед- ције и по другим основима утврђеним законом или
ница, односно договорима о основама планова дру- самоуправним споразумом, односно уговором у скла-
штвено-политичких заједница и тим плановима, ду са законом.
другим самоуправним споразумима и законом.
Члан 57. 1. Стицање дохотка продајом производа и услуга
Радници у основној организацији планирањем
дохотка обезбеђују: Члан 61.
1) основе и услове за повећање дохотка основне У основној организацији која непосредно ставља
у промет своје производе и услуге, радници стичу
организације; доходак основне организације из укупног прихода
2) распоређивање дохотка и чистог дохотка ос- који основна организација оствари продајом тих
новне организације и расподелу средстава за личне производа и услуга по ценама на тржишту.
дохотке к за заједничку потрошњу којима унапре- Члан 62.
ђују и усклађују своју и укупну друштвену произ-
водњу и развој самоуправних друштвено-економ- Радници у основним организацијама, заједно са
радним људима у месним заједницама и другим са-
ских односа и стварају услове за стабилност у раду
моуправите организацијама и заједницама, самоуп-
и пословању основне организације и за сопствену равним споразумевањем и друштвеним договарањем,
матери]алиу и социјалну сигурност и стабилност, за утврђују политику цена у оквиру својих самоуправ-
равноправност у остваривању права рада друштве- них права и одговорности.
ним средствима и за располагање дохотком на свим
Радници у основним организацијама самостално,
степенима JI у свим облицима удруживања рада и
у односима међусобне зависности, повезаности и
средстава.
одговорности, образују цене производа и услуга на
Планирањем дохотка у смислу става 1. овог јединственом југословенском тржишту, на основу
члана радници у основној организацији стварају деловања законитости тржишта, а у складу са само-
и услове за о в л а д а в а ! ^ стихијним деловањем тр- управним споразумом, друштвеним договором и з а -
жишта. коном утврђеним условима стицања дохотка.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1569

Члан 63. — приходи остварени продајом производа или


Основна организација која производе и услуге услуга који су резултат заједничког рада радника
продаје другој основној организацији у оквиру рад- у две или више основних организација које су у
не организације, односно сложене организације уд- саставу једне радне организације или више радних
руженог рада, која их користи у даљњој производној организација (фазна производња, односно производ-*
или финалној потрошњи, утврђује, споразумно е том ња производа који се уграђују' у јединствени про-
основном организацијом, цене по којима се ч ти про- извод);
изводи и услуге продају, имајући у виду трајније — приходи остварени продајом производа и ус-
односе у кретању цена и друге услове на тржишту луга у сарадњи између производна и других орга-
и мерила предвиђена ^самоуправким споразумом, у низација удруженог рада и организација удруженог
складу са самоуправни]« споразумом о удруживању. рада које се баве пословима промета робе и услуга,
без обзира на то да ли су у саставу исте органи-
зације удруженог рада, односно удружене у истој
2. Стицање дохотка учешћем у заједнички остваре- организацији удруженог рада.
ном дохотку Под заједничким дохотком, у смислу тачке 2.
става 1. овог члана, подразумева се доходак који
Члан 64. заједнички остваре основна организација која се
У међусобним односима, при заједничком оства- у свом пословању користи средствима других ос-
ривању дохотка на основу удруживања рада и сред- новних организација и основне организације које
става, радници у основним организацијама: су удружиле та средства, а које по том основу имају
право учешћа у,заједничком дохотку.
1) равноправни су у стицању дохотка према доп-
ринесу који су дали остваривању дохотка; Члан 68. • 1

2) споразумно утврђују циљеве, намене, услове Међусобне - односе у остваривању» заједничко*


и начин удруживања рада и средстава и узајамна прихода радници у основним организацијама уређу-
права, обавезе и одговорности у стицању дохотка; ју самоуправним споразумом.
3) остварују међусобни утицај на пословну и Самоуправним споразумом из става 1. овог члана
развојну политику, преузимају заједнички ризик, уређују се нарочито:
обезбеђују заједничку одговорност за прошириван^
материјално основе рада и за повећање производ- 1) односи у производњи заједничког производа,
ности рада, у складу са самоуправним споразумом; односно вршењу заједничких услуга, као што су
усклађивање планова производње, стандарди ма-
4) споразумно усаглашавају ставове, путем * за- теријалних трошкова, критеријуми за утврђивање
једничког органа или на други начин, о заједничким стопа амортизацијо, оквирни услови и рокови у
пословима који проистичу из удруживања рада и којима се врши међусобна испорука, научно-технич-
средстава, у складу са самоуправите споразумом. ки и други услови рада и производње којима се
обезбеђује4 повећање произволност р?.да, смањења
Члан 65. трошкова производње и -побољшање заједничко*
Радници у основној органиАцији који удружују производа или за^јетничке услуге;
рад и средства са радницима у другим основним ор- 2) начин остваривања међусобног утицаја на
ганизацијама имају право на учешће у заједнички пословну и развојну политику;
оствареном дохотку које остварују у складу са само-
управним споразумом о удруживању. 3) међусобни односи у обезбеђивању обртни*
средстава за производњу и промет заједничког про-
Право на учешће у заједнички оствареном до- извода или заједничке услуге;
хотку у смислу става 1. овог члана остварује се
кад радници у основној организацији удружују гад 4) услови наступања на домаћем и страном
и средства са радницима у другим основним орга- тржишту при продаји заједничко? производа или
низацијама непосредно или преко радне организа- заједничке услуге, као што су мерила за образова-
ције у чијем су саставу или друге организације ње цена и други услови њихове продаје;
удруженог рада у коју је удружена, у оквиру банке 5) начин усагл^шавања ставова р заједнички»!
или друге финансијске организације,' односно у ок- пословима;
виру самоуправа интересне заједнице у матери:ал-
ној производњи или у другом облику удруживања 6) састав и надлежност заједничког органа и
рада и средстава. начин избора његових чланова, ако се тај орган
образује:
Члан 66. 7) начин сношења ризика и облили међусобне
Учешће у заједнички оствареном дохотку рад- ОДГОВОРНОСТИ и одговорности у правном промету е
ници у основним организацијама који удружују пад трећим лицима v остваривању заједничког прихода;
и средства остварују према доприносу који су својим 8) начин решавања спорова, као ч услови и
текућим и минулим радом дали остваривању тог начин раскидања самоуправа« 1 споразума.
дохотка, а по основима и мерилима која утврде Самоуправите споразумом из стаза 1. овог члана
самоуправним споразумима о удруживању рада и урећу ; е се и распоређивање заједничког прихода,
средстава. а нарочито:
'•ч
Члан 67. 1) пене или други основи и мерила по »којима
се В Р Ш И распоређивање заједничког прихода;
Учешћеу заједнички оствареном дохотку парни- 2) рокови у којима се обрачунава заједнички
ци у основним организацијама који удружују рад приход;
и средства остварују као:
3) услови и начин коришћења средстава зајед-
1) учешће у заједничком приходу; ничког прихода који су резултат изузетних погод-
2) учешће у заједничком дохотку. ности на тржишту; и «
Под заједничким. приходом, у смислу тачке 1. 4) услови и начин остваривања солидарности,
Шава 1. овог члана, подразумевају се: ради обезбеђивања радне и социјалне сигурности
Страна 1570 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

радника, односно ради отклањања поремећаја у пос- 2) начин сношења ризика из заједничког посло-
ловању или предузиман^ мера санације основних вања;
организација које су унестеовале У остваривању 3) начин остваривања узајамне одговорности за
заједничког прихода. унапређивање производње, односно вршења друге
привредне или друштвене делатности и за унапре-
ј Члан 69. ђивање продаје робе и вршења услуга на велико,
Основи и мерила по којима се врши распоре- односно извоза и увоза или вршења других спољ-
ђивање заједничко? прихода морају бити такви да нотрговинских послова;
обезбеђују услове за повећање произволност рада, 4) начин усаглашавања ставова о пословима из
за рационалније и ефикасније коришћење друштве- заједничког пословања;
них средстава у раду и пословању и за смањење
материјалних и других трошкова пословања основ- 5) основе и мерила по којима се врши распоре-
них организација које су учествозале у оствари- ђивање заједничког прихода, начин његовог распо-
вању тог прихода. ређивања и рокови у којима се врши обрачунавање
заједничког прихода;
Основи и мерила из става 1. овог члана утврђују
се за дужи период, и то, по правилу, за период за 6) начин решавања спорова из- заједничког пос-
који се доноси среднорочни план. ловања; и
Ако се распоређивање заједничќог прихода 7) услове и начин раскидања самоуправног спо-
врши на основу цена утврђених самоуправни* спо- разума.
разумом, приликом утврђивања тих цена морају се Самоуправном споразуму из става 2. овог члана
имати у виду трајнији односи у кретању цена на могу под једнаким условима приступити и друге
тржишту за исте или сличне производе или услуге. организације удруженог рада.
Члан 70. Самоуправни споразум из става 2. овог члана
евидентира се на начин утврђен савезним законом.
Заједнички приход распоређуј е се у целини на
основне организације које су учествовале у његовом Организације удруженог рада из става 1. овог
остваривању. члана не могу се бавити пословима промета робе и
услуга на велико, односно пословима извоза и увоза
Заједнички приход привремено се распоређује или другим спољнотрговинеким посдо^игда, ако нису
На основне организације одмах по његовом оства- закључиле самоуправни споразум са производ ним и
ривању и истовремено на све основне организације. другим организацијама удруженог рада са којима
Обрачуна вање заједничког прихода врши се у послују, у складу са савезним законом.
роковима утврђеним самоуправна* споразумом, који
не могу бити дужи од рокова у којима се, у складу Члан 73.
са законом, обрачунава укупни приход основних Заједничко пословање организација удруженог
организација. рада које се баве пословима промета робе и услуга
. ; Члан 71. на велико, односно пословима извоза и увоза или
другим спољнотрго|инским пословима и кроизвод-
Организације удруженог рада које се баве пос- них и других организација удруженог рада са ко-
ловима промета робе и услуга на велико, односно јима послују, заснива се на међусобној подели рада,
пословима извоза и увоза или другим спољнотрго- у оквиру које те организације удруженог рада:
винским пословима и производне и друге организа- — самостално обављају послове из заједничког
ције удруженог рада са којима трајније послују пословања који се односе на њихову делатност, у
дужни су да међусобне односе у тој сарадњи уреде
самоуправите споразумом о удруживању или дру- оквиру циљева и задатака утврђених планом, а у
гим самоуправним споразумом. складу са обавезама које су преузеле самоупразним
споразумом.о заједничким основама тог плана;
Производна или друга организација удруженог — међусобно усклађују вршење послова из за-
рада која повремено послује са организацијом.удру- једничког пословања који се односе на њихову де-
женог рада која се бави пословима промета робе латност и узајамно су одговорне за благовремено
и услуга на велико, односно пословима извоза и обављање тих послова, у споразумно утврђеном
увоза или другим спољнотрговинским пословима, обиму и за њихов квалитет.
своје међусобне односе уређују уговором или под
условима и на начин утврђеним самоуправним спо- Организације удруженог рада из става 1. овог
разумом из става 1. овог члана. члана самоуправним споразумом о основама плака
утврђују нарочито развој капацитета производње
Члан 72. и промета, унапредување и усавршавање производа,
Организације удруженог рада које се баве пос- односно услуга и побољшање њиховог, квалитета,
ловима промета робе и услуга на велико, односно могућност пласмана производа, односно услуга на
пословима извоза и увоза или другим спољнотрго- појединим тржиштима, стандарде материјалних
винским пословима и производне и друге организа- трошкова и критеријуме за утврђивање стопа амор-
ције удруженог рада са којима трајније послују тизацијо, структуру и начин- утврђивања цена и
остварују и распоређују заједнички приход, ако са- друге опште услове продаје производа, односно вр-
везним законом није одређено да остварују и рас- шења услуге у заједничком пословању.
поређуј у заједнички доходак. Члан 74.
Организације удруженог рада из става 1. овог Ризик из заједничког пословања сносе органи-
члана самоуправите споразумом уређују нарочито: зације удруженог рада које се баве пословима про-
1) начин утврђивања заједничке политике про- мета робе и услуга на велико, односно пословима
изводње, односно вршења друге привредне или извоза и увоза или другим спољнотрговинским пос-
Друштвене делатности и заједничке политике про- ловима и производне и друге организације удруже-
даје робе и вршења услуга на велико, односно из- ног рада са којима послују у случајевима, утврђеним
воза и увоза или вршења других спољнотрговинских Самоуправна споразумом, а нарочито у случаје-
ћослова; вима:
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1571

— неостваривања планиране производње и про- шача о пословима од заједничког интереса, а наро-


мета производа и услуга^ у физичком и вредносном чито о асортиману и квалитету робе коју продају
облику; и услуга КОЈ е врше, о условима и начину продаје
робе и вршења услуга и о учешћу потрошача у
— ^остваривања или делимичног остваривања, приходима које остваре продајом робе и вршењем
односно небла РОВ ременот остваривања наплате пот- услуга у виду повраћаја дела тих прихода или у
раживање из заједничког пословања; Ком другом виду утврђеном у складу са законом.
— непотпуног коришћења капацитета производ- Ради стварала услова да се у промету на мало
ње и промета, са којима учествују у заједничком продаје роба која одговара потребама потрошача и
пословању. ради обезбеђивања равноправности произвођача те
За случајеве из става 1. овог члана самоуправ- робе, организације удруженог рада које се баве пос-
ним споразумом утврђуЈу се ризици које заједнички ловима промета робе на мало дужне су да са
сносе организације удруженог рада, као и услови, потрошачима организованим у месним заједницама
начин и основи и мерила сношења ризика из за- и другим самоуправите заједницама и организаци-
ј едпучког пословања. јама потрошача договорно утврде критеријуме по
Организације удруженог рада из става 1. овог којима се врши избор робе која се ставља у промет
члана обезбеђују средства за сношење ризика из на мало и начин утврђивања робе која одговара
тим критеријумима, као и да те критеријуме учине
заједничког пословања, образовањем посебног фон- доступним јавности.
да ризика или на други начин утврђен самоуправ-
н а споразумом. Члан 79.
Члан 75. Организација удруженог рада која продаје робу
Основи и мерила по којима се врши распоре- одређене организације удруженог рада са којом је
ђивање заједничког прихода, које остваре органи- удружена, може у својим продавницама да продаје
зације удруженог рада које се баве пословима про- робу и других организација удруженог рада. ако
мета робе и услуга на велико, односно пословима су те друге организације удруженог рада закључиле
извоза и увоза или другим спољнотрговинским пос- самоуправни споразум са. организацијом удруженог
ловима и производне и друге организације удруже- рада чију робу продаје прометна организација удру-
ног рада са којима послују, утврђују се у складу женог рада.
са одредбама члана 69. овог закона, а нарочито има-
јући у виду допринос који су у заједничком послова- Члан 80.
њу дале остваривању заједничко* прихода својим Ради стварања услова за стално повећање до-
радеш и удруживањем средстава за обављање и хотка, радници у основној организацији удружују
унапређивање производње и промета. рад и средства са радом радника и средствима у
другим основним организацијама и . на тој основи
Члан 76. обезбеђују, у свом заједничком и општем друштве-
Приходи које организације удруженог рада ос- ном интересу, усклађивање рада и производње, ме-
тваре вршењем послова увоза, заступништва и пос- ђусобну поделу рада, стабилнију снабдевеност си-
ред овања чине заједнички приход који рашо(ређују ровинама, енергијом и другим матери јадним усло-
те организације и организације удруженог рада са вима рада и производње, повећање производности
којима послују по основима и мерилима утврђеним свог и укупног друштвеног рада и заједничко пла-
самоуправите споразумом, у складу са савезним нирање.
законом. Члан 81.
Члан 77. Међусобне односе у остваривању заједничког
Организације удруженог рада које се баве пос- дохотка равници у основним организацијама уређују
ловима промета робе и услуга на мало и производне самоуправним споразумом.
и друге организације удруженог рада са којима Самоуправите споразумом из става 1. овог члана
послују, остварују и распоређују заједнички приход уређују се нарочито:
под условима и на начин утврђеним самоуправите
споразумом у складу са овим законом. 1) циљеви удруживања средстава и намена, ус-
лови и начин коришћења тим средствима;
Организације удруженог рада из става 1. овог 2) начин утврђивања заједничког дохотка;
члана које не закључе самоуправни споразум о са-
радњи, остварују и распоређују заједнички приход 3) основи и мерила за утврђивање учешћа у за-
под условима и на начин које су утврдиле самоуп- једничком дохотку;
равите споразумом о овој сарадњи који су закљу- 4f) услови, начин и рокови учешћа у заједничком
чиле са другим организацијама удруженог рада у
складу са обимом, врстом и природом међусобне дохотку;
сарадње. 5) услови, начин и рокови враћања вредности
Члан 78. удружених средстава, односно ствари, новчаних
средстава и права који чине удружена средства;
Организације удруженог рада које се баве пос-
ловима промета робе и услуга на мало дужне су да, 6) међусобне обавезе и одговорности за случај
на начин одређен законом, остварују сарадњу са пословања са губитком, као и друге обавезе и од-
потрошачима организовати^ у месним заједницама говорности сношења ризика;
и другим самоуправним заједницама и организаци-
јама потрошача. 7) начин усаглашавање ставова о заједничким
У остваривању сарадње из става овог члана пословима;
Организације удруженог рада које се баве пословима 8) састав и надлежност заједничког органа и
промета робе и услуга на мало дужне су да се, на натан избора његових чланова, ако се тај орган
начин одређен законом, договарају са потрошачима образује;
Организованим у месним заједницама и другим са- 9) начин решавања спорова, као и услови и
Јаоуцравним заједницама и организацијама потро- начин раскида самоугиравног споразума.
Страна 1572 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3 децембар 1976.

Самоуправни^ споразумом из става 1. овог члана Члан 85.


могу се утврдити заједнички стандарди материјал- Повраћај удружених средстава и накнада за
них трошкова, критеријуми за утврђивање стона привређивање удруженим средствима остварује се
амортизацијо, погодности које се сматрају изузетним зависно од повећања дохотка основне организације
погоди остина и услови и начин коришћења дела која се користила удруженим средствима, у виду
дохотка који је резултат тих погодности. годишњег учешћа у заједничком дохотку. То учешће
Самоуправите споразумом из става 1. овог члана престаје кад буде враћена вредност удружених
ногу се утврдити и међусобне обавезе лр« испоруци средстава заједно са накнадом, односно кад истекне
производа и услуга, као и услови под којима се рок утврђен самоуправите споразумом, без обзира
врши поновно удруживање средстава за остварљива- у којем је износу остварен повраћај вредности удру-
к>е циљева ради којих је закључен самоуправни ж е н и х средстава.
споразум. Накнада за цриврећивање удруженим средстви-
Члан 82. ма утврђује се по основима и мерилима предвиђе-
ним самоуправи™ споразумом, којима се обезбеђује
Заједнички доходак распоређуј е се у целини на остваривање циљева и интереса основних организа-
основне организације које су учествовале у њего- ција које су удружиле рад ц средства.
вом остваривању.
Самоуправним споразумом може се предвидети
Учешће у заједничком дохотку утврђује се пре- да се удружена средства враћају основној органи-
ма доприносу који су радници у основним органи- зацији која их је удружила и из других средстава
зацијама дали остваривању тог дохотка својим којима самостално располаже основна организација
текућим радом (учешће по основу текућег рада) и која се у свом пословању користила удруженим
управљањем и привређивањем удруженим средстви- средствима, или у другим облицима, односно на дру-
ма (учешће по основу минулог рада). ги начин у оквиру њихове сарадње.
Учешће у заједничком дохотку по основу теку-, Враћена удружена средства улазе у средства
her рада и по основу минулог рада остварује ое рада и пословања организације удруженог рада ко-
зависио од резултата који су постигнути у оства- ја је удружила средства,, а накнада за привређи-
ривању циљева удруживања рада и средстава цо ван»е удруженим средствима улази у њен укупни
исттт основима и мерилима, а у складу са споразум- приход.
но утврђеним условима, под којима ризик у посло-
вању заједнички сносе радници у основним органи- Основна организација која је удружила сред-
зацијама који удружују рад и средства. ства може се одрећи права да јој се врате удружена
средства, -односио права та накнаду за привређива-
Радницима у основној организацији која се у н»е удруженим средствима. О томе радници у основ-
свом пословању користи средствима других основ- ној организации одлучују личним изјашњавањем.
них организација обезбеђују се, у оквиру за једни«*-
ког дохотка, средства за личне дохотке и за зајед- Ако се самоуправним споразумом основна орга-
ничку потрошњу у складу са заједничком основима низација одрекла права да јој се врате удружена
и мерилима за расподелу тих средстава који важе средства, односно права на накнаду за привређива-
у организацијама удруженог рада, као и средстава ње друштвеним средствима, тим самоуправи им
за проширење м а т е р и ј а л а основе рада према њи- споразумом може се предвидети да та основна ор-
ховом доприносу остваривању заједничког дохотка. ганизација -не сноси ризик за остваривање заједнич-
ко? дохотка.
Учешће у заједничком дохотку по основу мину-
лог рада остварује се из дела тог дохотка после Противзаконит је сваки самоуправни споразум у
обезбеђивања средстава за личне дохотке и за зајед- коме се не утврђује престанак учешћа у заједнич-
ничку потрошњу радника у основној организацији, ком дохотку кад, у оквиру тог учешћа, буду враћена
која се у свом пословању користила удруженим удружена средства заједно са одговарајућом нак-
средствима, у складу са заједничком основима и надом.
мерилима који важе у организацијама удруженог
рада. Члан 86.
Ако ј е с а м о у п р а в н а споразумом предвиђено да
Члан 83. основна организација која се у свом пословању ко-
Самоуправни** споразумом из члана 81. овог рнети удруженим средствима испоручује сировина,
ђакона ке метке се предвидети трајно1 учешће у за- по лу производ е или готову робу или да врши одређе-
једничком дохотку. ' не услуге основној организацији која је у д р у ж и л а
средства, -или ако су предвиђене д р у г е међусобне
Члан 84* обавезе у ^испоруци одређених производа, односно
у вршењу одређезтих услуга, тим самоуправним спо-
У оквиру учешћа у заједничком дохотку основна разумом може се предвидети продужетак такве са-
организација која је удружила средства има, по радње и после престанка учешћа у заједничком до-
основу минулог рада, право на: хотку или престанак та^гве сарадње.
1) повраћај вредности удружених средстава у Самоуправна! споразумом из става 1. овог чла-
износу који јс удружила или у износу ревалоризо-
ваном у складу са законом на основу мерила и у на не могу се предвидети цене или други матери-
облицима утврђеним самоуправним споразумом; јални услови у међусобној сарадњи који би било
коју од основних организација у тој сарадњи довели
2) накнаду за призређивање удруженим сред-
у неравноправан положај у односу на друге орга-
ствима, која се утврђује унапред4*у одређеном изно-
низације удруженог рад? на тржишту и у другим ме-
су. или v износу упућеном по основима и мерилима
ђусобним односима, као и у погледу равноправкости
У складу са самоуправите споразумом, у облицима
у одлучивању о њиховом развоју.
Урођеним тим самоуправните споразумом.
Повраћај вредности удружених средстава и Члан 87.
накнада за прив р о п т а њ е удруженим средствима Радници у основним организацијама који удру-
остварују се у договорено! сразмери са оствареним ж у ј у рад и средства моту предвидети, у складу са
дохотком. Плановима својих основних организација, да ћ«
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1573

средства која су стекли учешћем у заједничком до- носно у оквиру самоуправа интересне заједнице,
хотку, у целини или делом, поново удружити за ос- из дохотку других основних организација, према до-
тваривање циљева утврђених тим плановима. приносу који су својим радом дали у стварању нове
На међусобне односе основних организација из вредности у матери јалној производњи, повећању
става 1. овог члана примењују се одредбе овог зако- произволност укупног друштвеног рада и развоју
на које се односе на остваривање заједничког до- друштва у целини.
хотка. Радници у основној организацији која обавља
делатност из става 1, оног члана стичу доходак ос-
Члан 88. новне организације из укупног прихода који основ-
Основне организации могу у заједничком оства- на организација оствари слободном разменом рада,
ривању дохотка непосредно заснивати међусобне непосредно или преко, односно у оквиру месне зајед-
кредитне односе, под условима и на начин утврђе- нице или самоуправно интересне заједнице, и из
ним законом. личног дохотка радника или дохотка, односно при-
хода других радних људи, према доприносу који
Члан 89. су својим радом дали задовољавање/ личних и за-
једничких потреба и интереса тих радних људи.
Приходи које банка оствари својим пословањем
распоређују се по издвајању трошкова пословања Радници у основној организацији која врши де-
"и средстава за радну заједницу банке у целини, као латност из става 1. овог члана стичу доходак основ-
заједнички доходак, на основне организације и дру- не организације из укупног прихода који основна
ге самоуправне организације и заједнице које су уд- организација оствари на основу самоуправно дого-
ружиле новчана средства у банку и самоуправне ор- ворене накнаде за Обављање делатности, односно из-
ганизације и заједнице које се користе тим сред- вршене услуге (у даљем тексту: цена услуге), или
ствима, према доприносу који су те основне органи- по другим основима у складу са самоуправите спо-
зације дале остваривању тог дохотка. разумом.
Основе и мерила за утврђивање доприноса ос- Члан 93.
тваривању заједничког дохотка утврђују се само-
управите споразумом, који се закључује на начин Основна организација која обавља друштвену
утврђен самоуправним споразумом о оснивању бан- делатност остварује средства за проширење матери-
ке, v складу са законом. јално основе рада:
Заједнички доходак остварен у банци мора се, у 1) у оквиру цене услуга;
року утврђеном самоуправним споразумом или зако- 2) из наменских средстава, која се обезбеђују на
ном, распоредити на основне организације и друге основу самоуправног споразума, у виду самодопри-
самоуправа организације и заједнице које су удру- носа грађана или иа основу закона, односно одлуке
жиле новчана средства у банку и које се користе скупштине друштвено-политичке заједнице у складу
тим средствима. са законом.
Члан 90. Средства из става 1. овог члана основна орга-
низација остварује у складу са развојем друштве-
Радници у основној организацији која је на ос- них делатности предвиђеним у плановима основних
нову ззкона обавезна да удружи део средстава дру- организација, самоуправни* интересних заједница и
штвене репродукции имају право да им се врати тај других самоуправних организација и заједница и
део средстава, а у складу-са законом и право на од- плановима друпггвено-политичких заједница и оба-
говарајућу накнаду. везама које је преузела самоуправним споразумом,
односно договорима о основама тих планова.
Члан 91.
Организација удруженог рада може, ради про- Члан 94.
ширивања материјалче основе рада, прикупљати Ако се у самоуправним интересним заједницама'
новчана средства грађана. комуналних делатности, енергетике, водопривреде,
Грађани имају право да им се врате средства саобраћаја и других делатности материјално произ-
из става 1. ОЕОГ члана, као и право на накнаду за водње, у оквиру остваривања за ј е д н а к и х интереса,
та средства у виду камате или других на основу за- међусобни Односи уређују на начелима слободне
кона утврђених погодности. размене рада, радници у основним организацијама
које обављају те делатности стичу доходак основне
У случајевима кад се средства из става 1. овог организације из укупног прихода који основна орга-
члана користе за отварање нових радних места, ос- низација оствари у тој размени, по основима и ме-
новна организација може, у складу са друштвеним рилима утврђеним самоуправним споразумом.
договором и законом, прихватити обавезу да заснује Члан 95.
радни однос са грађанином који даје средства основ-
Радници у радној заједници која у радној орга-
ној организацији, ако се тиме стварају могућности низацији или другој организацији удруженог рада
за његово запошљавање или проширују могућности обавља административно-стручне послове, помоћне
за запошљавање уошпте. или њима сличне послове од заједничког интереса
за више основних организација у њеном саставу И
3. Стицање дохотка слободном разменом рада 1 радници у радној заједници која обавља такве по-
слове у земљорадничкој или другој задрузи, банци
Члан 92. или заједници осигурања, стичу доходак радне за-
Радници у основној организацији која обавља једнице из укупног прихода који радна заједница
делатност У области образовања, науке, културе, оствари слободном 'разменом рада са радницима У
здравства и социјалне заштите или другу друштвену организацијама, односно заједницама за које обав-
делатност стичу доходак основне организације из љају послове од заједничког интереса.
укупног прихода који основна организација оствари Радници у радној заједници из става 1. овог
слободном разменом рада, непосредно или преко, од- члана стичу доходак радне заједнице зависно од
Страна 1574 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј Петак,3?.децембар 1976.

доприноса успеху у пословању и задовољавању по- ствима рада ти радници имају права, обавезе и од-
треба и интереса организација, односно заједница з а говорности утврђене самоуправним споразумом ко-
које радна заједница обавља послове и од врсте и јима се утврђују међусобни односи радне заједнице
обима послова и квалитета њиховог рада, као и од и организације, заједнице или органа за који радна
оствареног дохотка, односно прихода тих организа- заједница обавл*а послове, у складу са законом.
ц и ј а , односно заједница. Средства рада којима раде радници у радној за-
Радници у радној заједници из става 1. овог једници из члана 403. овог закона су средства .рада
члана имају право на. средства за личне дохотке и којима управљају радници у тој радној заједници
за заједничку потрошњу у складу са начелом рас- ако се резултати њиховог рада могу изразити као
поделе према раду и основима и мерилима утвр- вредност, а не постоје други услови да се организују
<ђ ексим самоуправите споразумом који организација, жао основна организација.
односно заједница за које радна заједница обавља
^послове од заједничког интереса закључи са радни-
цима у радној заједници, а сходно основима и ме- 4. Стицање дохотка по другим основима
рилима по којима се та средства утврђују у основ-
ним организацијама. Члан 09.
, Самоуправите споразумом који радници у рад- Радници стичу доходак основне организације из
ној заједници закључе са организацијом, односно за- укупног прихода који основна организација оствари
једницом за коју радна заједница обавља послове од компензације, премије," регреса, повраћаја порес-
од заједничког интереса, могу се у оквиру укупног к и х и других дажбина, дотације и поклона, кар и
-прихода, односно дохотка утврдити и средства за по другим основима прописаним законом.
проширење материјалне основе рада радне зајед-
нице, у складу са природом послова које обавља и Основна организација користи дотације и по-
заједничким интересима ради којих је образован^ клоне учињене са одређеном наменом у несмањеном
' радна заједница. износу само за те намене, у складу са законом

Члан 96. ОДЕЉАК Ѕ


Радници у радној заједници која обавља послове
за самоуправу интересну заједницу или другу са- ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКИ ПОЛОЖАЈ РАДНИХ ЉУДИ
моуправну организацију и заједницу, односно за КОЈИ ЛИЧНИМ^ РАДОМ САМОСТАЛНО ВРШЕ ПРОФЕ-
њихово удружење, за друштвено-политичку органи- * СИОНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ
зацију или другу друштвену организацију, односно
за удружење грађана стичу доходак радне зајед- Члан 100. .
нице из укупног прихода који радна заједница ос- Радан људи који личним радом самостално у
твари слободном разменом рада. виду занимања обављају научну, књижевну, ликов-
Изузетно, ако је статутом организације или за- ну, музичку, позоришну, филмску или другу умет-
једнице из става 1. овог члана утврђено да радна ничку или културну делатност, односно адвокатску
-заједница не остварује укупан приход, радници не- или другу професионалну делатност (у даљем тек-
посредно стичу доходак радне заједнице слободном сту: професионалну делатност) "mtejy у начелу исти
разменом рада. друштвено-економс-ки положај и у основи иста пра-
л а и.обавезе к а о и радници у организацијама удру-
Радници у радној заједници из става 1. овог женог рада.
члана стичу, у оквиру укупног прихода, односно до-
хотка радне заједнице, средства за личне дохотке и Радни људи из става 1. овог члана стичу дохо-
-за заједничку потрошњу у складу са начелом рас- дак и подмирују обавезе из дохотка у складу са за-
поделе према раду и са друштвено утврђеним осно- коном.
вима и мерилима расподеле који в а ж е за органи-
зације удруженог рада. Члан 101.
Радан »људи -који личним радом самостално if
Члан 97. виду занимања обављају професионалиу делатност
Радници у радној заједници која обавља по- могу удруживати свој рад и образовати привремене
слове за органе друштвено-политичке заједнице или трајне радне заједнице.
стичу доходак радне заједнице сходно начелима Радне заједнице из става 1. овог члана имају
слободне размене рада у складу са законом, односно ј основи исти положај као и организације удруже-
одлуком скупштине друштвено-политичке заједнице ног рада.
на основу закона, а кад то природа делатности тих
органа дозвољава — и самоуправите споразумом, Радни људи у радним заједницама из става 1.
односно уговором закљученим између радне зајед- овог члана самостално уређују односе у раду и сти-
нице и тих органа. ' цању и расподели дохотка који остваре заједничким
Радници у радној заједници из става 1. овог радом, у складу са начелима по којима се ови од-
члана стичу, у оквиру дохотку радне заједнице,- носи уређују у .организацијама удруженог рада, а
средства за личне дохотке и за заједничку потрош- на основу самоурравног споразума у складу са за-
њу, а кад је самоуправним споразумом, односно уго- коном.
вором предвиђено у складу са законом — и средства Радни људи у радној заједници из става 1. овог
за проширење материјално основе рада радне з а - члана управљају оствареним дохотком и средствима
једнице. која користе у заједничком раду као друштвена
.средства, у складу са самоуправним споразумом и
Члан 98.
законом.
Средства рада којима раде радници у радној
заједници су средства рада којима управља органи- Члан 102.
зација или заједница, односно орган.друштвено-по- Радни Јђуди који личним радом самостално у
литичке заједнице за које .радна заједница обавља виду занимања обављају професионалне делатност
послове. У погледу коришћења и располагања сред- и њихове привремене или трајне радне заједнице
Петак, ЗГ. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 53 — Страна 1571

имају право да се користе друштвеним средствима Члан 106.


и да управљају њима. под условима под којима се
друштвеним средствима користе и њима управљају Амортизацијом се накнађује пренесену или ума-
радници у организацијама удруженог рада, а у скла- њена вредност ствари или материјалних права који
ду* са законом. чине основна средства у складу са физичким, од-
носно моралним рабаћењем тих ствари: и прана.
Члан 103. Амортизацијом се, у смислу става 1. овог члана,
Радни људи који личним радом самостално у накнађује и вредност средстава за иновација и дру-
виду занимања обављају научну, књижевну, ликов- га трајнија унапређења услова рада и производње
ну, музичку, позоришну, филмску лли- другу умет- (студије, анализе, пројекти и др.).
ничку или културну делатност, а под условима утвр- Радници у основној организацији самостално
ђеним законом и адвокатску и л и другу професио- утврђују стопе амортизација у складу са њиховом
налну делатност, остварују сарадњу са радницима: у одговорношћу да обнављају вредност друштвених
организацијама удруженог рада, непосредно или средстава којима, раде, а зависно од услова кориш-
преко својих организација или- удружења; у складу ћења тих средстава, и достигнутог научног и тех-
са самоуправним споразумом који закључе са рад- ничког развоја и технолошког напретка.
ницима у тим организацијама удруженог рада и за-
коном. Утврђујући стопе амортизацијо, радници у ос-
новној организацији не могу тиме обезбеђивати
средства за инвестициона улагања изнад, вредности
ГЛАВА П основних средстава пренесене или умањене у сми-
слу става 1. овог члана.
ОДНОСИ У РАСПОРЕЂИВАЊА ДОХОТКА И-ЧИС- Радници у основној организацији могу, споразум-
ТОГ ДОХОТКА но са радницима у другим основним организацијама
са којима удружују рад и средства, утврдити кри-
ОДЕЉАК 1 теријум за одређивање стопа амортизација, односно
стопе амортизацијо, у складу са самоуправна* спо-
УТВРЂИВАЊЕ ДОХОТКА разумима о основама планова и тим плановима.
*/ Члан 104. Ради јединственог утврђивања дохотка и. обез-
беђивања неопходног нивоа одржавања р е п р о д у к -
Кад се из укупног прихода основне организације циите способности основне организације, законом
накнаде материјални трошкови и трошкови аморти- се утврђују минималне стопе акортизације, као и
зацијо по минималним стопама прописаним законом, рокови и начин обра чун а в ања тих стопа аморти-
добија се доходак основне организације. зација
Укупан приход основне организације чине при- Средства амортизације утврђена по стопама из-
ходи остварени по основима из члана 60. овог закона, над минималних прописаних законом, не чине ос-
новицу за обрачунавање пореза на доходак основ-
Члан 105. них организација, кад то републике, односно ауто-
Материјално трошкове основне организације номне покрајине утврде самостално или међусобним
чине издаци за утрошене предмете рада, за текуће договором.
инвестиционо одржавање средстава рада, за услуге
које су потребне у вршењу делатности основне ор- Члан 10^
ганизације, за текуће потребе заштите на раду и Матери] а лин трошкови и трошкови амортизаци-
заштите радне средине, за текуће потребе стручног ја у основним организацијама које обављају друш-
образовања и научноистраживачког рада који се твене делатности утврђују се, у складу са приро-
обавља у оквиру процеса рада, као и за друге те- дом тих делатности, под условима и на начин ут-
куће потребе матери јалне производње, односно вр- врђеним самоуправним споразумом и законом.
шења друге делатности које су непосредни услов за
рад и производњу, у складу са законом. Члан 108.
Материјалним трошковима основне организаци- Радна заједница која остварује укупан приход
је сматрају се и трошкови пословања, односно, изда- утврђуј« доходак сходно одредбама овог закона о
ци учињени за плаћање пореза на промет, царине утврђивању дохотка основне организације.
и царинских дажбина на производе и услуге из ста-
ва 1, овог члана. Радна заједница која не остварује укупан при-
ход утврђује доходак ка начин предвиђен само-
У материјално трошкове основне организације управни** споразумом, односно уговором и законом.
не улазе издаци за личне дохотке и за заједничку
потрошњу и издаци за инвестиције и резерве, као Члан 109.
ни доприноси, порези и друге дажбине, осим изда- Основне-организације које 1остварују заједничка
така из става 2. овог члана. приход ка основу самоуправа» споразума из члан«
es; овог закона, утврђују заједнички приход на im-
Одлучујући 6 м а т е р и ј а л н а трошковима, рад- чин предвиђен тим самоуправним споразумом.
ници у основној организацији користе техничке
Основне организације које остварују заједни-
нормативе за производне потребе, а о материјалном чки доходак на основу самоуправног споразума из
трошковима за које не постоје такви технички нор- члана 61. овог закона, утврђују заједнички доход ап
мативи доносе одлуку о висини издатака за те ма- на начин предвиђен тим самоуправним споразумом.
теријалне трошкове. Приходи који чине заједнички приход, односне
Кад ј е ' самоуправним споразумом предвиђено, приходи из којих је остварен заједничка доходак
радници у основној организацији, заједно са радни- морају се посебно исказати у пословној евиденцији,
цима у другЈ^м основним организацијама са којима а радници х основним организацијама који учес-
твују у остваривању заједничког прихода, односне
удружују рад и средства, остварују увид * контро- еаједничког дохотка имају право увида у оствари-
лу кретања издатака који чине материјалу тро- вање тих прихода на начин предвиђен самоуправа
шкове иг утицај на висину тих издатак«. Линг споразумом"*! законом. Ј
Страна 1576 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

ОДЕЉАК 2 веног производа укупне привреде и производности


укупног друштвеног рада, у границама утврђеним
РАСЛО РЕЂИВАЊЕ ДОХОТКА плане зима друштвено-политичких заједница.
Члан 110. Обавезе за задовољавање заједничких потреба
могу се п о д м и р и в а н из дохотка основне организа-
Доходак основне организације распоређуј е се ције у складу са доприносом повећању друштвеног
на: производа укупне привреде и п р о и з в о д и о т ! укуп-
— обавезе према основним организацијама које ног друштвеног рада, зависно од способности орга-
обављају делатности образовања, науке, културе, низације удруженог рада да обезбеђује те потребе
здравства, социјалне заштите и друге друштвене и од њеног посебног интереса за развој одређених
делатности, а стичу доходак, односно остварују уку- друштвених делатности.
пан приход слободном разменом рада, за које је за-
коном одређено да се подмирују из дохотка основ- Обавезе за задовољавање општих друштвених
не организације; потреба које се подмирују из дохотка основне ор-
~ обавезе којима се обезбеђује социјална си- ганизације утврђују се зависно од способности прив-
гурност радника, за које је законом одређено да се реде да, у складу са достигнутим степеном произво-
подмирују из дохотка основне организације; л н о с т укупног друштвеног рада и потребама мате-
ријалног и друштвеног развоја које одговарају ње-
— обавезе за задовољавање општих друштвених ним могућностима и дугорочним интересима разво-
потреба утврђене законом; ја произЕодних снага друштва, као и зависно од
— обавезе према радним заједницама које обав- способности организације удруженог рада да, у
љају послове од заједничког интереса за основне складу са општим обавезама привреде и резултати-
организације у радној организацији или другој ор- ма рада и успехом који је остварила, обезбеди за-
ганизацији удруженог рада; довољавање личних и заједничких потреба радни-
— издатке учињене за очување, унапређивање ка и потреба проширене репродукције.
и заштиту човекове радне и животне средине, ако
законом није одређено да се накнађују из матери- ( Члан ИЗ.
јалних трошкова; Ради стварања услова да радници приликом од-
— чланарине, односно доприносе привредним лучивања о обавезама за задовољавање заједнич-
коморама и другим општим удружењима организа- ких потреба и општих друштвених потреба могу да
ција удрулѕеног рада; сагледају могућности основне организације и по-
— издатке за општенародну одбрану и друштве- требе њеног развоја, предлози за утврђивање ових
ну самозаштита; обавеза-^ се, по правилу истовремено и једном го-
дишње, износе на изјашњавање радницима у основ-
— издатке за амортизацију преко износа обра- ној организацији.
чунатог по минималним стопама;
— новчане казне за привредне преступе и Пре- Начин остваривања начела из става 1. овог чла-
кршаје, административне таксе и судске трошкове; на уређује се законом, е тим да се прописаним ро*
— премије за осигурање друштвених средстава; ковима мора обезбедити најмање 30 дана за изјаш-
њавање радника у основној организацији о обаве-
— друге издатке учињене за извршење законом ч зама које се подмирују из њеног дохотка.
одређених обавеза које су преузете самоуправним
споразумом или уговором, односно других законом
прописаних обавеза; ОДЕЉАК Ѕ
— чист -доходак основне организације.
РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЧИСТОГ ДОХОТКА
Члан 111.
Члан 114.
У дохотку основне организације посебно се ут-
врђује део дохотка који је резултат рада у изузет- Радници у основној организацији распоређују
но повољним природним условима, који је резултат чист доходак основне организације за личне дохот-
изузетних погодности на тржишту или је резултат ке и за заједничку потрошњу, као и за у н а р е ђ и -
других изузетних погодности у остваривању дохот- вање и проширивање м а т е р и ј а л а основе рада и за
ка (у даљем тексту: део 'дохотка који је резултат стварање и обнављање резерви, у складу са за-
изузетних погодности), ради њихове законом или коном.
самоуправним споразумом о удруживању утврђене
намене. Члан 115.
Део дохотка који је резултат изузетних погод- Радници у основној организацији доносе само-
ности утврђује се по основима и мерилима предви- управни општи акт којим се утврђују основи и ме-
ђеним самоуправите споразухмом, односно законом. рила по којима се врши распоређивање чистог до-
хотка основне организације.
У дохотку основне организације посебно се
утврђују и средства која је основна организација Самоуправни општи акт из става 1. овог члана
остварила на основу разној не премије или по дру-_ доноси се у складу са самоуправним споразумом о
гом законом прописаном основу за одређене на- заједничким основима и мерилима који су радни-
мене. ци у основној организацији закључили са радни-
цима у другим основним организацијама у саставу
Члан 112. исте радне организације, и он не може бити у су-
Обавезе за задовољавање заједничких потреба протности са самоуправним споразумом о заједкич-
које се подмирују из дохотка основне организације и ким основима и мерилима који су радници у основ-
Утврђују самоуправним споразумом или законом, од- ној организацији закључили са радницима у Дру-
носно одлуком скупштине друштвено-политичке за- гим основним организацијама ван састава радне ор-
једнице на основу закона, односно обавезе за задо- ганизације.
вољавање општих друштвених потреба које се под- Самоуправни општи акт из става 1, односно са-
мирују из дохотка основне организације и утврђују моуправни споразум из става 2. овог члана не могу
законом, одређују се у складу са кретањем друшт- бити у супротности са друштвеним договором који
Петак, 3. децембар 1975. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј Број 53 — Страна 1571

је закључила, односна коме Је ПРИСТУПИЛА ОСНОВНА и средства з а заједничку потрошњу која издвајају
организација. из свог личног дохотка.
Ако самоуправни општи акт из става 1. овог Ч л а н 118.
члана није у складу са самозшравним споразумом
о заједничком основима и мерилима који су рад- Средства за заједничку потрошњу користе се
ници у основној организацији закључили са радни- за непосредну потрошњу или за инвестициона ула-
цима у другим основним организацијама у саставу гања у објекте и опрему заједничке потрошње ко-
исте радне организације, надлежни орган друиггпе- јима се задовољавају потребе становања, исхране,
но-политичке Заједнице може одредити: мере кој« одмора, рекреације, културе, стваралаштва и друге
се п р е у з и м а ј у у случају друштвене заштите са- потребе заједничке потрошње.
моуправната права и друштвене својине, под усло- Радници могу средства за заједничку потрошњу
вима и на начин утврђеним законом. у основној организацији удружити са средствима за
Ако је самоуправни општи акт из става 1. овог заједничку потрошњу којима управљају радници у
члана у супротности са с а м о у п р а в н и споразумом другим основним организацијама, као и са сред-
који су радници у основној организацији закључи- ствима којима управљају радни људи у месним за-
ли са радницима у другим основним организација- једницама и другим самоуправни** организацијама
ма ван састава радне организације или са друш- и заједницама, ради задовољаваља потреба зајед-
твеним договором који су закључили или су му ничке потрошње.
приступили, може се покренути спор пред судом
удруженог рада. Члан 119.
Радници у основној организацији распсређују
Члан 116. део чистог дохотка основне организације за унапре-
Радници У основној организацији распоређују дување и проширување м а т е р и ј а л а основе рада и
део чистог дохотка основне организације за личне за стварање и обнављање резерви полазећи од сво-
дохотке и за заједничку потрошњу сразмерно до- јих права, обавеза и одговорности да, у свом зајед-
приносу који су дали остваривању дохотка основне ничком и општем друштвеном интересу, стално об-
организације својим текућим радом и управљањем нављају, увећавају и унапређују матери јалну осно-
и привређивањем друштвеним средствима. ву свог и укупног друштвеног рада и обезбеђују
потребне резерве.
Распоређујући чисти доходак, радници у основ-
ној организацији дужни су да издвајају средства Члан 120,
за личне дохотке и за заједничку потрошњу з а -
висно од постигнуте произБОДности свог рада и Средства за уналрсђивање и проширување мате-
произволност рада радника у другим основним ор- ријално основе рада у основној организацији слу-
ганизацијама са којима су удружили рад и сред- ж е за мо дерина аци ју и унапредување средстава за
ства, од оствареног успеха управљањем и прегоре- производњу, односно других средстава рида, за про-
ђивањем средствима у основној организацији и ширивања производних или других радних капаци-
средствима која удружују са радницима у другим тета, за изградњу нових п р о и з в о д н а или других
основним организацијама и у другим облицима пословних објеката, за унапређивање научноистоа-
удруживања рада и средстава, од примене научних живачког рада, за улагање у сопствена обртна сред-
достигнућа у производњи и организацији рада и од ства и за друге услове унапређивања и прошири-
прилагођавања делатности основне организација вања матери] алие основе рада.
условима тржишта, односно друштвено д о т в о р е - Радници у основној организацији могу са рад-
ној подели рада, а у складу са основима ж мери- ницима у другим основним организацијама, непо-
лима утврђеним самоуправните општим актима у средно или у оквиру, односно преко радне органи-
основној организацији и заједничким основима и зације у чијем је саставу основна организација,
мерилима утврђеним самоуправним споразумима и средства за унапређивање и прошириван^ мате-
друштвеним договорима. ри] алие основе рада удруживати за сврхе из става
Распоређујући чисти доходак, радници у основ- 1. овог члана у различите облике удруживања т у
ној организацији дужни су да издвајају средства складу са обавезама које су преузели самоуправ-
за унапређивање и проширивање матери јалне ос- ним споразумима о основама планова самоуправни*
нове и за стварање и обнављање резерви у складу организација и заједница, односно договорима о
са природом делатности коју обавља основна ор- основама планова друштвено-политичких заједница.
ганизација и њеном улогом коју има у друштвеној
репродукцији, ради остваривања проширене репро- Члан 121.
дукције у ОСНОВНОЈ организацији вт у друтгггву у це- Радници су дужни да у основној организација
лини, о б е з б е ђ у ј у ^ циљеве развоја утврђене самф* образују средства резерви.
управним с п о р а з у м и ^ и договорима © основама
планова тг другим самоуправите споразушзша * Средства резерви образују се у висини која са
друштвеним договорима. утврђује зависно од природе делатности коју врши
основна организација и од могућих ризика у њеном
Члан 117. пословању, а у циљу да се ттостигне и одржи пос-
ловна стабилност и материјална и социјална си-
Средства за заједничку потрошњу која се и з - гурност радника, у складу са обавезама утврђеним
двајају из чистог дохотка основне организације самоуправна! споразумом о основама плана и дру-
уносе се у фонд заједничке потрошње у тој орга- гим самоуправним сггоразумима које су радници у
низацији. основној организацији закључили са радницима у
другим основним организацијама са којима су удру-
Средства која се из чистог дохотка основне ор- жили рад и средства.
ганизације издвајају за з а ј е д н и ц у потрошњу сма-
Средства резерви морају се обезбедити најмања
трају се, у погледу плаћања пореза и доприноса,
у висини утврђеној законом.
средствима за личне дохотке радинка, ако законом
није друкчије одређено. Члан 122.
У фонд заједничке потрошње из става 1. овог Средства резерви у основној организацији слу-*
.члана радници у основној оргсшшацији удружују асе за покривање губитака" у пословању, за покри-
Страна 1578 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

вање издатака за преквалификацију и запошљава- већању дохотка основне организације, у складу са


ње радника у случају кад у основној организацији начелом расподеле, према раду и сразмерно порасту
престане потреба за радом одређеног броја радни- производности свог рада и рада радника у другим
ка, кад основна организација дође у изузетне еко- основним организацијама са којима је удружио рад
номске тешкоће или кад се према основној органи- и средства и укупног друштвеног рада.
зацији предузима ју мере санације, за покривање Поред начела расподеле према раду, радници у
штета које су настале дејством елементарних непо- основној организацији примењују и' начело соли-
года и за подмириван^ обавеза Основне организа- дарности, првенствено коришћењем средстава зајед-
ције. по основу јемства или другог облика гаран- ничке потрошње ради учествовања у покривању
ције, као и за друге сврхе утврђене у складу са одређених социјалних и других потреба радника са
законом. нижим личним дохотком и , чланова његове поро-
Средства резерви могу се користити на начин да дице.
су у сваком тренутку расположива за сврхе из
става 1. овог члана. Члан 127.
Радници у основној организацији обавезни су
Члан 123. да утврде основе и мерила за расподелу средстава
Радници у основној организацији могу удружи- за личне дохотке.
вати средства резерви у фонд з а ј е д н и ч к а резерви Ако радници у основној организацији не утвр-
радне организације у чијем је саставу основна ор- де основе и мерила из става 1. овог члана, примају
ганизација или друге организације удруженог рада само законом зајемчени лични доходак.
у коју је удружена основна организација, а кад је
законом, односно одлуком скупштине друштвено- У случају из става 2. овог члана, надлежни ор-
-политичке заједнице на основу закона одређено ган друштвено-политичке заједнице може одредити
дужни су та средства удруживати у фондове зајед- мере које ое предузимај у ради друштвене заштите
ничких резерви образоване за територију друштве- самоуправних права и друштвене својине, под усло-
но-политичке заједнице. вима и на начин утврђеним законом.
Фондовима заједничких резерви из става 1.
овог члана управљају радници у основним органи- Члан 128.
зацијама који су удружили средства резерви, на Самоуправни општи акт којим се утврђују осно-
начин утврђен самоуправна! споразумом или зако- ви и мерила за расподелу средстава за личне до-
ном, односно одлуком скупштине друштвено-поли- хотке. доноси се у складу са самоуправним споразу-
тичке заједнице на основу закона. мом о заједничким основима и мерилима који су
Радници у основној организацији iliory удру- радници у основној организацији закључили са
живати средства резерви и са средствима самоуп- радницима у другим основним организацијама у
равних интересних заједница за запошљавање. саставу исте радне организације, а не може бити у
супротности са самоуправним споразумом о зајед-
Члан 124. ничким основима и мерилима који су радници у
основној организацији закључили са радницима у
Део дохотка који је резултат изузетних погод- другим основним организацијама ван састава радне
ности користи се за развој основне и друге органи- организације.
зације удруженог рада у којој је остварен, ако за-
коном није одређено да се користи за развој мате- У основима и мерилима из става 1. овог члана
ри јалне основе удруженог рада у општини и ре- посебно се утврђују основи и мерила по којима се
пу бл ицн, односно аутономној покрај ини. врши расподела средстава за личне дохотке по ос-
нову минулог рада.
Радници у основним организацијама који су
рад и средства удружили у радну Организацију Самоуправни споразуми и други самоуправни
или сложену организацију могу самоуправним спо- општи акти из става 1. овог члана не могу бити у
разумом о основама плана .или другим самоуправ- супротности са друштвеним договором који је за-
кључила, односно коме је приступила основна ор-
ним споразумом предвидети да се део дохотка који ганизација.
је резултат изузетних погодности, а којим самостал-
но располажу, у целини или делом уноси у фонд У случају из ст. 1. и 3. овог члана примењују
заједничких резерви или на други начин зајед- се одредбе члана 115. ст. 4. и 5. овог закона,
нички користи за развој тих организација.
Члан 129.
Средства за личне дохотке ра спо дељу ју се на
ОДЕЉАК 4 личне дохотке радника у основној организацији, а
РАСПОДЕЛА СРЕДСТАВА ЗА ЛИЧНЕ ДОХОТКЕ Р А Д Н И К А користе се и за накнаду личног дохотка радника у
случајевима утврђеним законом и самоуправна!
Члан 125. општим актом у- складу са законом. ,
Раднику у основној организацији припада лич- Основима и мерилима за расподелу средстава
ни доходак који служи за задовољавање његових за личне дохотке радници у основној организацији
личних потреба, као и за задовољавање заједнич- обезбеђују да се њихови лични дохоци утврђују на
ких и општих друштвених потреба које се, на осно- основу доприноса у раду и зависно од резултата
ву самоуправног споразума, односно закона, подми- рада и пословања које оствари основна организа-
рују из његовог личног дохотка. ција. "-
Допринос радника у раду утврђује се зависно
Члан 126. од квантитета и квалитета рада, узимајући у об-
Лични доходак радника утврђује се према ре- зир нарочито обим и сложеност рада,-квалитет ос-
зултатима његовог рада и према његовом личном тварених резултата рада, успешност у .коришћењу
доприносу који је својим текућим радом и управ- средстава рада, остварене уштеде у раду, кориш-
љањем и поивређивањем друштвеним средствима ћење радног времена, одговорност у раду и услове
као својим и друштвеним минулим радом дао по- вод којима ради радник.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1579

Допринос радника у раду утврђује се и зависно хотка подмирује се из средстава резерви основне
од повећања дохотка основне организације оства- организације, односно из заједничког резервног
реног нарочито управљањем и привређивањем сред- фонда у радној организацији или другој органи-
ствима друштвене репродукције у основној органи- зацији удруженог рада у коју је основна органи-
зацији и у различитим облицима удруживања тих ^ зација удружена, у складу са самоуправмим спо-
средстава као својим и друштвеним минулим ра- разумом о удруживању.
дом, као и одлучивањем о пословању основне орга-
низације и радне организације или друге органи- За подмирење законом прописаног зајамченог
зације удруженог рада у чијем је саставу, односно личног дохотка користе се и средства заједничко?
у коју је удружена рсновна организација и о орга- резервног фонда образованог за територију друшт-
низовању рада, о реконструкцији, модернизацији и вено-политичке -заједнице, у складу са самоуправ-
другом техничком унапређењу, о програмима и по- ним споразумом-и законом.
дели рада, о инвестиционим улагањима и о при-
мени научних, техничких и технолошких достиг- . Члан 134.
нућа и стручних искустава у процесу рада у основ- Радници у току-године привремено утврђују и
ној организацији: исплаћују лични доходак као аконтацију за перио-
Раднику припада накнада личног дохотка за де утврђене самоуправним општим актом. Ти пе-
дане празника кад се не ради и за време коришће- риоди не могу бити дужи од једног месеца.
ња годишњег одмора, боловања и стручног оспособ- У периодима из става 1. овог члана, лични до-
љавања и усавршавања на које је упућен, као и у ходак радника утврђује се у складу са основима
другим случајевима одсуствовања са рада утврђе- и мерилима утврђеним самоуправним општим актом,
ним законом и самоуправним општим актом у скла- а према резултатима рада радника и његовом допри-
ду са законом. носу остваривању резултата заједничког рада у тим
периодима (привремени обрачун личног дохотка).
Члан 130.
При свакој исплати аконтације личног дохотка
Радник који иновацијом, регионализацијом или раднику се мора уручити у писменом облику обрачун
другим видом стваралаштва у раду друштвеним аконтације његовог личног дохотка по свим осно-
средствима допринесе повећању дохотка основне ор- вима и мерилима по којима је она обрачуната.
ганизације има право на посебну накнаду у тој ос-
новној организацији, под условима утврђеним само- Члан 135.
управним општим актом у складу са законом.
Коначан обрачун личног дохотка за сваког рад-
Члан 131. ника у основној организацији утврђује се приликом
утврђивања завршног рачуна основне организације.
Сваком раднику се по основу рада зајемчује
лични доходак најмање у висини која обезбеђује Коначан обрачун личног дохотка за сваког рад-
његову материјалну и социјалну сигурност. ника утврђује се без обзира на време које је у току
године провео на раду у основној организацији.
Висину зајемченог личног дохотка утврђују ра-
дници у основној организацији самоуправи^! оп- Члан 136.
штим актом, у складу са самоуправним споразумом
' који су закључили е радницима у другим основним Сваком раднику- мора се уручити у писменом
организацијама, са друштвеним договором који је облику коначни обрачун његовог личног дохотка,
закључила, односно коме је приступила основна ор- који садржи:
ганизација и са законом. 1) износ личног дохотка, исказан по основима
Висина зајемченог личног дохотка утврђује се И мерилима по којима је вршена расподела сред-
зависно од општег степена произволност укупног става за личне дохотке;
друштвеног рада и општих услова средине у којој 2) износ средстава која су из његовог личног
радник задовољава своје личне и заједничке по-
требе. дохотка удружена за задовољавање заједничких по-
треба, исказан по њиховој намени;
Члан 132. 3) износ'средстава која су из његовог личног
Зајемчени лични доходак, утврђен самоуправа дохотка издвојена за опште друштвене потребе;
ним општим актом у основној или другој организа-
цији удруженог рада, може бити већи од зајемчен 4) износ средстава за заједничку потрошњу из
ног личног дохотка прописаног законом или пред- чистог дохотка основне организације обрачунат по
виђен друтртвеним договором. раднику;
Зајемчени лични доходак утврђен самоуправ- В) износ чистог личног дохотка.
н а општим актом у основној или другој организа-
цији удрз^женог рада, могу радници у тој органи- Члан 137.
зацији одредити из средстава резерви којима уп- Чист лични доходак радника може бити предмет
рављају, у износу већем од зајемченог личног до- извршења највише до једне половине за обавезе
хотка прописаног законом или предвиђеног друшт- законског издржавања, а највише до једне трећине
веним договором. за остале обавезе.
Члан 133. Члан 138.
Радници у основној организацији дужни еу да Одредбе чл. 125. до 137. овог закона сходно се
из оствареног чистог дохотка основне организације Примењују и на расподелу средстава за личне до-
првенствено обезбеде средства за личне дохотке до хотке радника у радним заједницама.
висине зајемчених личних доходака. Радници у радним заједницама које врше послом
Ако се из оствареног чистог дохотка основне ве за органе друштвено-политичких заједница рас-
организације не могу подмирити Зајемчени лични подељују средства за личне дохотке у смислу става
дохоци, разлика до висине зајамченог личног до- 1. овог члана, ако законом није друкчије одређено.
\
Страна 1580 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

ОДЕЉАК 9 Акумулација у односу на доходак израчунава


1 се тако што се средства издвојена за унапређивање
ИСКАЗИВАЊЕ ДОХОТКА f I и проширивање материјално основе рада и за ства-
рање и обнављање резерви поделе са дохотком, за
Члан 139. период за који се утврђује акумулација.
Ради целисходно? и рационалист управљања до- Акумулација у односу на чист доходак израчу-
хотком основне организације радници имају, у свом нава се тако што се средства издвојена за унапре-
заједничком и општем друштвеном интересу, право ђивање и проширивање материјалне основе рада и
и обавезу да стално прате резултате свог рада и за стварање и обнављање резерви поделе са чистим
резултате пословања основне организације, на ос- дохотком, за период за који се утврђује акумулација.
нову показатеља које утврђују самостално или за-
једно са радницима у другим основним организаци- Акумулација у односу на просечно коришћена
јама са којима су закључили самоуправни споразум средства израчунава се тако што се средства издво-
о удруживању рада и средстава или самоуправни јена за унапређивање и проширивање материјално
споразум о основама плана, у складу са основним основе рада и за стварање и обнављање резерви
показатељима утврђеним законом или на основу за- поделе са просечно коришћеним средствима, за пе-
кона. риод за који се утврђује акумулација.
Показатељима из става 1. овог члана радници Лични доходак и средства за заједничку потрош-
исказују резултате свог рада и пословања основне њу по раднику израчунава ју се тако што се чист до-
организације: ходак умањен за средства за унапређивање и про-
1) упоређуј ући остварене резултате у текућем шпривање материјалне основе рада и за стварање
Периоду са резултатима које су остварили у одгова- и обнављање резерви подЈели са просечним бројем
рајућем периоду претходних година и са циљевима радника, за период за који се утврђује чист доходак.
и задацима утврђеним у плану основне организа- Чист лични доходак по раднику израчунава се
зације; тако што се укупна средства за личне дохотке ис-
2) упоређуј ући остварене резултате са резулта- плаћена радницима поделе са просечним бројем рад-
тима које су оствариле основне оранизације са ко- ника.
јима су удружили рад и средства, са основним орга-
низацијама које врше исте или сродне делатности Члан 142.
или са самоуправрзим организацијама и заједницама Израчунавање показатеља у смислу члана 141.
са којима су закључили самоуправни споразум или овог закона може се вршити и свођењем просечног
договор о основама плана самоуправних организаци- броја радника на просечан број условних радника,
ја и зг.јединца, односно друштвено-политичких за- као аналитичку категорију, на начин утврђен пропи-
једница. сима из члана 143. овог закона.
Показатељима из става 1. овог члана радници
исказују и резултате рада и пословања радне орга- Члан 143.
низације или друге организације у чијем се саставу Савезно извршно веће, у сарадњи е надлежним
налази, односно у коју је удружена основна орга- органима република, односно аутономних покрајина,
низација. по претходно прибављеном мишљењу Савеза синди-
ката Југославије и Привредне коморе Југослав!!је,
Члан 140. може, поред показатеља из члана 140. овог закона,
Показатељи којима се обавезно исказују резул- прописати за сврхе анализе, планирања и статис-
тати рада радника и пословања основне организа- тичког праћења и друге показатеље на основу којих
ције јесу: се исказују резултати рада радника и пословања
основне организације и други односи у управљању
1) доходак по раднику; дохотком и привређивању друштвеним средствима.
2) доходак у односу на просечно коришћена сре- Служба друштвеног књиговодства, у сарадњи са
дства ; Савезним заводом за друштвено планирање^, по прет-
3) чист доходак по раднику; ходно прибављеном мишљењу Савеза синдиката
4) акумулација у односу на доходак; Југославије и Привредне коморе Југославије, ближе
одређује начин утврђивања показатеља из члана
5) акумулација у односу на чист доходак; 140. овог закона, као и показатеља из става 1. овог
6) акумулација у односу на просечно коришћена члана који методолошки и по садржини морају ме-
средства; ђусобно бити усклађени.
7) лични доходак и 4средства за заједничку по-
трошну по раднику; Члан ,144.
8) чист лични доходак по раднику. Резултати рада радника и пословања основне
Одредба става 1. овог члана сходно се примењу- организације морају се исказивати на начин и у
је и код исказивања резултата рада радника и по- роковима који обезбеђују да радници и органи упра-
сл свагда основне организације која врши друштвену вљања у основној организацији и другим органи-
делатност. зацијама удруженог рада са којима су удружили
рад и средства и надлежни органи друштветто-поли-
Члан 141. тичке, заједнице могу утврђивати, разматрати и оце-
Доходак по раднику израчунава се тако што њивати резултате рада радника и пословања основне
се доходак подели са просечним бројем радника, за организације и, на тој основи, предузимам одгова-
период за који се утврђује доходак. рајуће мере.
Доходак у односу на просечно коришћена сред- Резултати рада радника и пословања основне
ства израчунава се тако што се доходак подели са организације, који се исказују утврђеним показате-
просечно коришћеним средствима, за период за који
се утврђује доходак. љима, разматрају се и оцењују нарочито:
Чист доходак по раднику израчунава се тако 1) кад се припремају и закључују самоуправни
ћгго се чист доходак подели са просечним бројем споразуми о основама планова самоуправна« орга-
радника, за период за који се утврђује чист доходак. низација и заједница и договори о основама планова
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1581

друштвено-политичких заједница, као и кад се при- зације или друге организације врши се у збирном,
премају, доносе и остварују ти планови; односно консолидованом билансу који се саставља
2) кад се припремају и закључују самоуправни на начин утврђен самоуправним споразумом о удру-
споразуми и друштвени договори о ценама и о сти- живању, у складу са законом.
цању и распоређивању дохотка и чистог дохотка У збирном билансу исказује се збир укупног
основне организације; %' прихода и дохотка основних организација из става
3) кад се утврђују и доносе одлуке и мере за 1. овог члана.
остваривање циљева и задатака утврђених самоуп- У консолидованом билансу исказују се укупан
равним споразумима, односно договорима о основама приход и доходак основних организација из става
планова, тим плановима и другим самоуправним сџо- 1. овог члана, умањени за износе који се понављају
разумима, односно друштвеним договорима; обрачуном у интерном промету.
4) кад се доносе одлуке о распоређивању дохот-
ка и чистог дохотка основне организације; Члан 149.
5) кад се расправљају-друга питања од значаја По истеку сваког тромесечја саставља се пери-
за привређивање друштвеним средствима и оства- одични обрачун основне организације.
ривање дохотка основне организације. На крају пословне године саставља се завршни
Подаци утврђени на основу показатеља из члана рачун основне организације.
140. и члана 143. став 1. овог закона, обавезно св Члан 150.
достављају Служби друштвеног књиговодства, у ро-
ковима и на начин које пропише та служба. Ти Пре утврђивања периодичног обрачуна, односно
подаци су, под условима одређеним законом, доступ- завршног рачуна, радници у основној организацији
ни јавности. разматрају и оцењују резултате свог рада и посло-
вања основне организације, на основу информације
' Члан 145. и извештаја који подноси пословодни орган основне
Организације удруженог рада и друге самоуп- организације.
р а в а организације и заједнице које се користе сред- Раднички савет основне организације може из-
ствима која су радници у основним организацијама, раду информације или извештаја из става 1. овог
на основу самоуправног споразума или на основу за- члана поверити овлашћеној с п е ц и ј а д а з о в а н о ј орга-
кона којим је прописана обавеза удруживања друш- низацији.
твених средстава, удружили у банке или друге ф и -
нансијске организације, односно у друге самоуправ- За тачност података и за стручне процене на
но организације и заједнице дужне су да, по пра- којима су засновани предлози које садржи инфор-
вилу, најмање једанпут у шест месеци обавештавају мација и извештај из става 1. овог члана, као и за
раднике у тим основним организацијама о резулта- благовремено подношење те инсталације, односно
ти ма рада у коришћењу удружених средстава. тог извештаја, одговарају пословодни орган основне
организације или одговарајућа служба, односно
Обавезе из става 1. овог члана остварују се у овлашћена специјализована организација којој је
роковима и на начин утврђеним самоуправним спо- поверена њихова израда.
разумом о удруживању рада и средстава, самоуправ-
ним споразумом о оснивању банке или друге фи- Члан 151.
нансијске организације или другим самоуправним
општим актом који доноси овлашћени орган банке На основу информације и извештаја из члана
или друге финансијске организације, или законом. 150. овог закона којим се утврђују резултати рада
радника и пословања основне организације по исте-
Члан 146. ку тромесечја, радници личним изјашњавањем до-
носе одлуку о привремено} расподели оствареног
Радници у основној организацији преко жиро- дохотка.
-рачуна основне организације остварују укупан при-
ход основне организације и располажу средствима На основу информације и извештаја из члана
којима управљају. 150. овог закона којим се утврђују резултати рада
радника и пословања основне организације на кра-
Члан 147. ју пословне године, радници личним изјашљавањем
доносе одлуку о коначној расподели оствареног до-
За сваку основну организацију води се книго- хотка.
водство, као и евиденција од значаја за рад и од-
лучивање у основној организацији, у складу са за- Раднички сазет утврђује периодични обрачун,
коном. односно завршни рачун основне организације.
Основна организација ће, по правилу, вођење Периодични обрачун и завршни рачун основне
организације подлеже оцени Службе друштвеног
књиговодства и евиденције из става 1. овог члана књиговодства, у складу са законом.
поверити заједничкој служби у радној организацији
и другим организацијама удруженог рада у чијем је Члан 152.
саставу, односно у коју је удружена, а може пове- Ако радници у основној организацији не могу
рити и овлашћеној специјализованој организацији, да обезбеде средства за личне дохотке по основима
у споразуму са том организацијом. , и мерилима утврђеним самоуправким општим ак-
Основна организација може израчунавање пока- том, ни средства за унапређивање и прошириван^
затеља по којима утврђује резултате рада радника матери јалне основе рада у висини пред виђеној са-
моуправним споразумом (минимална акумулација),'
и свог пословања поверити заједничкој служби, као или ако утврде да не остварују резултате свог пада
и овлашћеној специјализованој организацији, у спо- и пословања основне организације којима обезбеђу-
разуму са том организацијом. ју континуитет у репродукции и редовно послова-
А л е основне организације, дужни с у д а донесу про-
Члан 148. грам мера за отклањање тих поремећаја.
Исказивање укупног прихода и дохотка који ос- Орган управљања у радној организацији или
тваре основне организације у оквиру радне органи- другој организацији удруженог рада у чијем је сас«*
Страна 1582 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

рану, односно у коју је удружена основна органи- У случају из става 1. овог члана, основна орга-
зација и надлежни орган друштвено-политичке за* низација, сама или споразумно са другим основним
Јединче имају право и дужност да радницима у ос- организацијама које су у саставу исте радне орга-
новној организацији у којој је дошло до низације, односно које су удружене у исту органи-
ремећаја предложе да донесу програм из става 1. зацију удруженог рада, обезбеђује "непосредно или
овог члана, односно да предузму мере утврђене у преко самоуправу интересне заједнице за запош-
донесеном програму, а ако програм нису донели — љавање, у складу са начелом у з а ј а м н о с т и соли-
да предузму мере за отклањање поремећаја. дарности, преквалификацију и запошљавање, ако-
престане потреба за радом радника у тој основној
Ако у року од 30 дана од дана давања предлога организацији, или ако је извесно да ће основна ор-
у смислу става 2. овог члана радници у основној ганизација престати са радом.
Организацији не донесу програм или не предузму
мере ради отклањања поремећаја, скупштина дру-
штвено-политичке заједнице може, под условима и ГЛАВАШ
По поступку утврђеним законом, одредити мере које
Се п р е у з и м а ј у у случају друштвене заштите само- ПРАВА', ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ОРГАНА
управних права и друштвене својине.
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА У СТИ-
Радници у основној организацији дужни су да ЦАЊУ И РАСПОДЕЛИ ДОХОТКА
Предузму мере из става 1. овог члана и у случају
кад на крају обрачунског периода, у времену одре- Члан 156.
ђеном законом, основна организација има неизмире-
не доспеле обавезе. Органи друштвено-политичких заједница, у ок-
виру својих надлежности, дужни су да, у складу са
Члан 153. уставом и законом утврђеним правима и дужности-
ма, стварају услове да се на еамоуправним основа-
Ако основна организација не може да извршава ма што складније и стабилније развијају односи у
обавезе према друштвено-политичкој заједници и стицању дохотка у удруженом, раду и да се доведу
самоуправно] интересној заједници које се подми- у што потпунију сагласност посебни интереси и са-
рују из дохотка основне организације, надлежни мостално деловање основних организација и орга-
органи друштвено-политичке заједнице и самоуп- низација удруженог рада у којима су оне удружене
равно интересне заједнице дужни су да, у складу са њиховим заједничким интересима израженим у
Са програмом који заједнички утврде са основном самоуправним споразумима и договорима о основа-
организацијом, предузму мере којима се стварају
услови за отклањање узрока због којих основна ор- ма планова и у друштвеним договорима, као и са ци-
ганизација није у могућности да извршава своје љевима развоја утврђеним тим плановима.
обавезе, а нарочито којима се утврђују ниже стопе,
одлаже извршавање или стварају други повољнији Члан 157.
услови извршавања обавеза за време док трају те Прописима које доносе ц мерама које предузи-
околности. мају за остваривање планова, надлежни органи
Надлежни орган самоуправа интересне зајед- друнггвено-политичких заједница дужни су да обез-
нице предузима мере из става 1. овог члана на на- беђују такве услове за развој односа у стицању до-
чин утврђен самоуправним споразумом. хотка у удруженом раду којима се омогућује:
, Ако основна организација не оствари доходак 1) равноправност радника у основним организа-
довољан да се накнаде законом зајемчени лични цијама у стицању дохотка у удруженом раду и ос-
дохоци, није дужна да извршава обавезе према тваривању права која имају по основу текућег и
друштвеко-политичкој заједници и самоуправној минулог рада;
интересној заједници које се подмирују из дохотка. 2) слободно кретање и удруживање рада и сред-
става друштвене репродукције у удруженом раду
Члан 154. на територији Социјалистичке Федеративне Репуб-
лике Јутославије;
Основна организација има губитак у пословању
(у даљем тексту: послује са губитком) ако по завр- 3) проширивање могућности за запошљавање и
шном рачуну не оствари доходак у висини потреб- трајно повећање производности рада у удруженом
ној да се накнаде средства за привремено обрачу- раду, а тиме и укупног друштвеног рада;
нате и исплаћене личне дохотке или да се подмире
законом зајемчени лични дохоци за обрачунски пе- 4) што потпуније и економски и друштвено што
риод пословања за који нису привремено обрачу- рационални]е коришћење средстава за производњу
нати и исплаћени лични дохоци, односно за кој PI и других средстава рада у удруженом раду.
нису подмирени законом зајемчени лични дохоци.
Члан 158.
Радници у основној организацији која је посло-
вала са губитком дужни су да, у складу са самоуп- Ако се актима органа федерације којима се
равним споразумом о удруживању, предузму мере утврђује или спроводи заједничка економска поли-
за санацију основне организације, под условима и тика нарушава равноправност организација удру-
по поступку утврђеним законом. женог рада у стицању дохотка и у располагању
резултатима рада, или се нарушава равноправност
Члан 155. република, односно аутономних покрај ина на једин-
Радна организација или друга организација уд- ственог југословенском тржишту, истовремено са
руженог рада у чијем је саставу, односно у коју је утврђивањем заједничке економске политике, од-
удружена основна организација у којој су настали носно са доношењем мера за њено спровођење, ут-
поремећаји у пословању (члан 152), односно која врђује се и обезбеђује одговарајући облик компен-
послује са губитком (члан 154), као и друштвено- зација као саставни део мера заједничке економске
-политичка заједница, дужни су да, у складу са политике за одговарајући плански период. г
начелом у з а ј а м н о с т и солидарности, пружају еко-
номску и другу помоћ тој основној организацији, Члан 150.
ако је то у њиховом заједничком интересу, односно Ако се законом, под условима утврђеним уста-
у друштвеном интересу. вом, привремено ограничи право радника у основ-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1583

ној организацији да располаже делом средстава собни односи у раду у уговорној организацији
друштвене р е п р о д у к у ј е, тим законом се, у складу удруженог рада, земљорадиичкој или другој задру-
са уставом утврђеним правима и дужностима друш- зи и другим облицима удруживања рада и сред-
твено-политичке заједнице, утврђују нарочито: слу- става.
чајеви привременог ограничења права располагања
делом средстава друштвене репродукције; обим Члан 162.
средстава на која се односи то ограничење; време Одредбе овог закона о радном односу примењу-
трајања тог ограничена и забрана употребе сред- ју се на раднике у организацијама удруженог рада
става противно наменама ради којих се ограничава које обављају делатности од посебног друштвеног
право располагања тим средствима. интереса, ако у погледу заснивања и престанка рад-
Ако се законом, под условима утврђеним уста- ног односа, односио остваривања одређених права и
вом, одреди обавезно удруживање дела средстава обавеза у тим организацијама законом није друк-
друштвене репродукции за финансирање одређе- чије одређено.
них неопходних потреба друштвене репродукције,
тим законом се, у складу са уставом утврђеним пра- Члан 163.
вима и дужностима друштвено-политичке заједни- Одредбе овог закона о радном односу радника у
це, утврђују нарочито: обавеза удруживања дела основним организацијама примењују се на раднике
тих средстава; обим средстава на која се односи та у радним заједницама, ако законом-није друкчије
обавеза; време трајања те обавезе; забрана употребе одређено.
средстава противно наменама за које се прописује
обавеза њиховог удруживања и учешће у заједнич-
ком дохотку по основу удруживања тих средстава. Члан 164.
Радни однос радника у радним заједницама ор-
Члан 160. гана друштвено-политичких заједница уређује се
Ако организација удруженог рада дође у изу- законом, а кад то природа делатности органа доз-
зетне економске тешкоће које се нису могле откло- вољава и самоуправним споразумом, односно уго-
нити мерама санације или другим мерама које је вором радне заједнице и тих органа и самоушрав-
она предузела, односно које је у складу са законом ним општим актима радне заједнице.
предузела друга организација удруженог рада, над-
лежни орган друштвено-политичке заједнице дужан Члан 165.
је да, у складу са уставом утврђеним правима и Радни однос који настаје између радних људи
дужностима, предузме мере да се тој организацији који самостално обављају делатност личним радом
пружи економска и друга помоћ; да се, ако је то у средствима рада у својини грађана, и радника чијим
друштвеном интересу, обезбеди њена санација, а се радом као допунским користе у обављању те де-
нарочито да је ослободи од обавезе плаћања одре- латности, уређује се у складу са законом.
ђених или свих пореза и дажбина које је устано-
вила, или да се према њој примене ниже стопе или Члан 166.
други повољнији услови плаћања пореза и дажбина
за време док трају изузетне економске тешкоће те Радници у радном односу имају, у складу са
организације; да се покрене поступак за њену са- законом, право на здравствену заштиту и друга пра-
нацију, или да се предузму друге економске и уп- ва за случај болести, смањења или губитка радне
равне мере у складу са законом. способности и старости, као и права на друге обли-
ке социјалне сигурности.
Ако не предузме мере из става 1. овог члана,
или ако се предузетим мерама не отклоне изузетне Радници-жене у радном односу имају право
на посебну заштиту за време- трудноће, порођаја и
економске тешкоће у које је дошла организација материнска.
удруженог рада, надлежни орган друштвено-поли-
тичке заједнице дужан је да покрене поступак за Омладина у радном односу ужива посебну заш-
ликвид аци ју, односно за отварање стечаја над том титу на раду.
организацијом, ако су за то испуњени законом про- Радници . кој шта привремено престане радни
писани услови. "однос имају, у складу са законом, право на здрав-
ствену заштиту за случај болести и инвалидност,
Г Л А В А IV право на материјално обезбеђење и друга права за
време привремене незапослености.
МЕЂУСОБНИ РАДНИ ОДНОСИ РАДНИКА У
^Радници у радном односу имају одређене обаве-
УДРУЖЕНОМ РАДУ
зе према самоуправним интересним заједницама у
О Д Е Љ А К 1 којима остварују права из ст. 1, 2. и 4. овог члана и
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ Ћ '
према друштвеној заједници.

Члан 161. I F О Д Е Љ А К S 1

Под радним односом радника у удруженом ^да-


З А С Н И В А Њ Е РАДНОГ ОДНОСА
ду, у смислу овог закона, подразумевају се међусоб-
ни односи радника у основној организацији, однос- Члан 167.
но у радној заједници, које радници у остваривању Свако може слободно, равнолравно и под једна-
права рада друштвеним средствима успостављају у ким услов!Има, на начин одређен законом и самоуп-
заједничком раду друштвеним средствима и уређују равним општим актом, да заснује радни однос са
самоутгравним општим актима којима утврђују по- радницима у основној организацији.
јединачна и заједничка права, обавезе и одговорно-
сти, у складу са законом. Члан 168.
Под радним односом, у смислу става 1. овог чла- Радни однос може да заснује свако ко испуња-
на, подразумевају се у складу са законом и међу- ва услове које радници у основној организацији ут-
Страна 1584 — Бре] 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, Jf. децембар 1976.

врде према потребама процеса рада, условима рада, - Ако нико од кандидата не буде З а б р а н распи-
пословима и радним задацима у тој организацији, сује се нов конкурс, односно објављује се нов оглас.
у складу са самоуправите општим актом и законом.
Члан 173.
Радни однос може да заснује лице које је на-
вршило 15 година живота и има општу здравствену Сматра се да ј е радник засновао радни однос
способност. кад да писмену изјаву да је упознат са самоуправ-
и т е споразумом о удруживању рада радника у ос-
Инвалидна лица која су о с п о с о б е н а за вр- новној организацији, самоуправите општим актом
шење одређених послова, односно за извршавање којим се уређује радни однос и другим самоуправ-
одређених задатака, сматра се да имају здравствену и т е општим актима којима се уређују његова пра-
способност за вршење тих послова, односно зада- ва, обавезе и одговорности и статутом основне орга-
така. низације, и да их прихвата. ,
Страни држављани и лица без држављанстаа Пре давања писмене изјаве раднику се мора
могу заснивати радни однос под условима из ст. 1. уручити самоуправни споразум о удруживању рада
и 2. овог члана и условима утврђеним савезним за- .радника у основној организацији, самоуправни оп-
коном. , т г и акт којим се уређује радни однос и статут ос-
новне организације.
Члан 169.
Нико не може почети да ради у основној орга- Ако радник не почне да ради у основној орга-
низацији пре него што је, на начин и под условима низацији оног дана кад је дао писмену изјаву из
утврђеним самоуправите општим актом и законом, кстава 1. овог члана, права, обавезе и одговорности
о ј е има у радном односу остварује од дана кад је
засновао радни однос, осим ако у складу са законом
врши привремене, односно повремене послове (члан почео да ради, одређеног у складу са самоуправним
општим актом којим се уређује радни однос.
175). ~ v
Ако радник из неоправданих разлога не почне
Члан 170. да ради одређеног дана, сматра се да није, засновао
радни однос.
Кад у основној организацији надлежни орган
на основу плана и самоуправних општих аката
утврди да у процесу рада, односно у производњи Члан 174.
постоји потреба да се повећа број радника за врше- Радни однос заснива се на време чије трајање
ње одређених послова, односно радних задатака, вије, унапред одређено (радни однос на неодређено
доноси одлуку да се заснује радни однос са другим време).
радницима и утврђује број потребних радника.
Изузетно, у случајевима и под условима утвр-
На основу одлуке из става 1. овог члана, основ- ђеним законом, радни однос може се засновати на
на организација је дужна да објави, на начин утвр- врefae чије је трајање унапред одређено (радни од-
ђен законом, услове које радник треба да испуњава нос на одређено време).
за вршење послова, односно радних задатака за Радници у основној организацији самоуправни«
чије ће вршење засновати радни однос (оглас, од- опитом актом којим се уређује радни однос утвр-
носно конкурс). ђ у ј у послове, односно радне задатке И случајеве
Ако се одлука односи на послове, односно рад- кад радник заснива радни однос на одређено време
не задатке радника који имају посебна овлашћења и (послови који по својој природи трају одређено
одговорности, објављивање услова врши се, у смислу време — сезонски послови, повећање обима рада
става 2. овог члана," путем јавног конкурса, уз наз- које краће траје, замена одсутног радника који је
начење времена за које се врши попуњавање. на одслужењу војног рока, који обавља јавне и
Изузетно, у случајевима утврђеним законом, друштвенедр.).
дужности, који је на дужем одсуству и
радни однос може се засновати без јавног објављи-
в а н ^ огласа, односно конкурса. У случајевима из става 2. овог члана радник
има сва права, обавезе и одговорности као и рад-
Члан 171. ници који су засновали радни однос на неодређе-
Ако радник из члана 170. став 3. овог закона, по ну време, а права чији се обим утврђује према до-
приносу у раду или дужини радног времена — и
протеку времена на које је изабран, не буде на кон- зависно од тог доприноса, односно дужине радног
курсу поново изабран, не престаје му радни однос времена.
и има право да ради на другим пословима, односно
да врши друге задатке који одговарају његовој Члан 175.
стручној спреми, односно радној способности стече-
ној радом у истој или другој основној организацији Сматра се да радник који за основну организа-
у саставу исте или друге радне организације удру- . цију врши привремене или повремене послове није
у радном односу у смислу овог закона.
жене у сложену организацију удруженог рада, од-
носно у њиховим радним заједницама, сагласно У смислу става 1. овог члана привременим, од-
самоупрзпном споразуму. носно повременим послом сматра се посао који се
Одредба става 1. овог члана важи и за иноко- на основу уговора врши у основној организацији, а
сног пословодног органа, односно за председника који се, е обзиром на њен процес рада, не обавља
колегијалног пословодног органа, који не буде по- као сталан и непрекидан рад, већ траје одређено
ново изабран, односно коме престане функција пре краће време или потреба за вршењем тог посла на-
истека мандата. стаје е времена на време. Законом се утврђују ус-
лови уџод којима се могу закључити уговори о оба-
Члан 172. вљању ових послова и њихово трајање.
Избор између кандидата који су се пријавили по Радник може уговором преузети обавезу да сам
огласу, односно конкурсу в р т и раднички савет или или заједно са члановима своје породице врши про-
комисија коју он именује, по поступку утврђеном дају појединих производа одређене врсте, односно
самоуправним општим актом у складу са законом. да врши одређене сезонске послове (продаја штам-
. Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 53 — Страна 1503

пе. прехрамбених производа и др.), под условима и Члан 178.


на начин утврђеним законом. Радник има право и дужност да савесно и мар-
Члан 176. љиво врши поверене послове и извршава радне за-
датке и да стално усавршава своје знање, способ-
Приправник заснива радни однос на неодређено ности и радне вештине да би што успешније вршио
време ако је самоуправна општим актом утврђе- одређене послове и извршавао радне задатке, као и
но да ће се по завршеном приправничком стажу и дужност да се придржава утврђене радне дисци-
положеном стручном испиту распоредио на посло- плине.
ве, односно радне задатке утврђене тим актом, од-
носно ако је законом утврђена обавеза организаци- За непридржавање својих дужности из става 1.
ја удруженог рада да под одређеним условима при- овог члана, радник је одговоран у складу са одред-
мају приправник на неодређено време. бама овог закона.
Приправник заснива радни однос на одређено
време, ако у основној организацији не постоје усло- О Д Е Љ А К З
ви да се по завршеном приправничком стажу и по- УТВРЂИВАЊЕ ПРАВА, ОБАВЕЗА И ОДГОВОРНОСТИ
ложеном стручном испиту распореди на одговарају- Р А Д Н И К А У Р А Д Н О М ОДНОСУ
ће послове, односно радне задатке.
Самоуправним 'општим^ актом у складу са зако- Члан 179.
ном утврђује се у којим случајевима приправник Радници слободно и равноправно, у складу са
заснива радни однос на одређено време. самоуправним споразумом о удруживању рада рад-
Услови под којима се прима приправник мора- ника у основној организацији, утврђују међусобна
ју бити објављени у огласу, односно конкурсу за права, обавезе и одговорности у раду самоуправним
пријем приправник^. општим актом којим се уређује радни однос.
Члан 177. Самоуправни општи акт из става 1. овог члана
мора бити у складу и са законом, самоуправна* спо-
Радник има право и дужност да врши послове, разумом, статутом и друштвеним договором.
односно радне задатке ради чијег је вршења засно- Самоуправним општим актом из става 1. овог
вао садни однос. члана радници су обавезни да уреде нарочито:
За време трајања радног односа, радник може, 1) услове које радник треба да испуњава за
у складу са самоуправним општим актом и законом, вршење одређених послова, односно радних зада-
бити распоређен у основној организацији у којој така који се у основној организацији врше према
ради на сваки посао, односно радни задатак који њеној делатности и природи, технологии и другим
одговара његовој стручној спреми, односно радној условима рада; послове, односно радне задатке, при
способности стеченој радом, на основу утврђених чијем ^вршењу радници имају посебна овлашћења и
потреба рада, у складу са критеријумима предвиђе- одговорности; обавезе у погледу обезбеђивања усло-
ним у том акту. ва за преквалификацију 'инвалида рада и других
Изузетно, радник се може, уз његов, пристанак, инвалидних лица и послове и радне задатке на ко-
распоредио привремено или трајно да врши пос- јима се они залошљавају; поступак за доношење
лове, односно извршава радне задатке за које се одлуке о. пословима, односно радним задацима за
тражи нижа стручна спрема од оне коју има. које ће се засновати радни односу случајеве и усло-
Самоуправним споразумом о удруживању у ве под којима радници могу или су дужни да при-
радну организацију, односио сложену организацију времено "или трајно врше и друге послове, односно
удруженог рада утврђују се случајеви и услови под радне задатке (распоређивање радника); трајање и
којима се радник из једне основне организације мо- распоред радног времена, ослове и услове престан-
же распоредио у другу основну организацију у ок- ка радног односа;
виру исте радне организације или сложене органи- 2) основе и мерила за распоређивање чистог до-
зације удруженог рада, на послове, односно радне хотка у основној организацији;
задатке који одговарају његовој стручној спреми,
односно радној способности стеченој радом. 3) основе и мерила вредновања рада за распо-
делу средстава за личне дохотке радника и начин
Самоуправним споразумом о удруживању у ра- исказивања, обрачунавања и исплаћиван^ личних
дну организацију, односно сложену организацију доходака радника;
удруженог рада утврђује се право радника да, кад
престане потреба да ради у основној организацији 4) обавезе радника у раду и њихову одговор-
због економских тешкоћа у које је дошла основна ност за повреду радних обавеза и причињену ште-
организација, због техничких и технолошких уна- ту; повреде радних обавеза које се сматрају лак-
пређења или због њеног удруживања, пређе на рад шим, односно тежим повредама радне обавезе; по-
у другу основну организацију у саставу исте или . кретање и вођење поступка и изрицање мера које
се могу предузети према радницима за повреду
друге радне организације или радне заједнице, пре- радних обавеза; рокове застарелости покретања и
ма његовој стручној спреми, односно радној способ- вођења поступка и рокове з^старелости извршења
ности стеченој радом. мера;
У случајевима из ст. 4. и 5. овог члана радни 5) обавезе у погледу општенародне одбране и
однос се заснива без рбјављивања огласа, односно друштвене оамозапггите;
конкурса. 6) заштиту радника на раду, мере којима се
Радник из.ст. 4. и 5. овог члана заснива радни чува, обезбећује и унапређује радна средина радни-
однос са радницима у другој основној организацији ка; посебну заштиту жена, омладине, инвалида рада
по одредбама члана 173. овог закона. и других инвалидних лица; права и обавезе радника
на образовање и усавршавање према потребама ра-
Кад радна организација, односно сложена орга- да; услове и начин коришћења одмора и одсуства и
низација удруженог рада престане да постоји, рад- друга права и обавезе које радници остварују у ос-
ници у радној заједници те организације раопоре- новној организацији или преко ње, односно на на-
ђују се у складу са одредбама ст. 1. до 7. овог члана. чин утврђен законом; права која радницима по

I
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3. децембар 1976.

престанку радног односа припадају на основу мину- ду са карактером процеса рада и условима рада,
лог рада. узимајући у обзир научне методе и савремена до-
стигнућа, организовати рад по радним јединицама,
Права, обавезе и одговорности у раду радници, групама, радним или производним одељењима, сме-
могу да уређују једним или са више самоуправни* нама и другим облицима вршења рада.'
општих аката.
У облицима организовања рада из става" 1. овог
Члан 180. члана радници не могу остварив ати права, обаве-
зе и одговорности које остварују у основној органи-
Радници у основним организацијама у саставу зацији, ако овим законом није друкчије одређено.
исте радне организације самоуправни^ споразумом
о удруживању у радну организацију утврђују за- Члан 184.
једничке основе и мерила за уређивање одређених
права, обавеза и одговорности који произлазе из Радно време радника у основној организацији
заједничких интереса. не може бити дуже од 42 часа у седмици.
Радници у основним организацијама у саставу Радници утврђују радно време самоуправите
разних радних организација које су у оквиру сложе- општим актом у складу са законом (пуно радно
не организације удруженог рада успоставиле међу- време).
собне односе ради остваривања заједничких зада- У одређеним делатностима и у одређеним слу-
така и интереса., могу самоуправним споразумом чајевима, кад то природа посла, односно радног за-
утврдити заједничке основе и мерила за уређивање датка или изузетне околности захтевају, законом
одређених права, обавеза и одговорности. се може прописати да радно време радника у одре-
Радници су дужни да самоуправни општи акт ђеном временском периоду у току године износи
којим се уређује радни однос ускладе са заједнич- више од седам часова дневно, а у осталом периоду
ким основима и мерилима утврђеним по ст. 1. и 2. године краће од седам часова дневно, е тим да уку-
овог члана. пно радно време не буде, у просеку, дуже од 42
часа седмично.
Ако радници у основној организацији не ускла-
де самоуправни општи акт којим се уређује радни Изузетно, радно време радника може за огра-
однос, радници у тој основној организацији и рад- ничени период трајати дуже од 42 часа у седмици,
ници у другим основним организацијама са којима под условима утврђеним самоуправна! општим ак-
оу закључили самоуправни споразум, друштвени том, у одређеним делатностима и у одређеним слу-
прав обр алил ац самоуправљања, синдикат, орган чајевима прописаним законом.
самоуправна радничке контроле и скупштина дру- Ако је законом утврђено да седмично радно
штвено-политичке заједнице, могу покренути спор време радника буде краће од 42 часа седмично, тако
пред судом удруженог рада ради усклађивања тог утврђено радно време изједначује се са пуним 'рад-
самоутгравног општег акта са заједнички утврђеним ним временом.
основима и мерилима.
Радна седмица тра;) е најмање пет радних дана.
Члан 181. Радници утврђују радно време и распоред тог
Радници своја права, обавезе и одговорности Времена у основној организацији тако да обезбеде
које имају у основној организацији и у свим другим што потпуније и рационални је коришћење средста-
облицима удруживања рада и средстава, остварују ва рада и што ефикасније и продуктивниве кориш-
у основној организацији, ако самоуправните спора- ћење рада радника,.као и да обезбеде усклађеност
зумом, у складу са законом, није друкчије одређено. зајетничког рада у основној организацији и зајед-
ничког рада са радницима у другим основним орга-
О остваривању појединачних права, обавеза и низацијама е којима су повезани у остваривању за-
одговорности радника одлучује раднички савет. Ра- једаичких интереса.
днички савет може за одлучивање о остваривању
појединачна права и обавеза радника образовати Утврђивањем и распоредом радног времена ра-
комисије. дници обезбеђују и време за одмор у току рада. Од-
мор у току цада мора се организовати на начин ко-
У основној организацији у којој није образован јим се обезбеђује да се рад не прекида у врем^ од-
раднички савет о правима и обавезама радника од- ређено за рад са странкама.
лучују сви радници, ако за одлучивање е тим пра-
вима и обавезама не образују камиш је. Радници-жене могу заснивати радни однос са
радним временом краћим од прописаног пуног рад-
За одлучивање о одговорности због повреде ра- ног времена, под условима и ка начин прописаним
дних обавеза радника образује се посебна комисија законом.
(дисциплинска комисија).
Одлука којом се решава о праву, обавези или Члан 135.
одговорности радника мора се раднику доставити у Распоред, почетак и завршетак радног времена
писменом облику.
у областима саобраћаја и веза, промета робе на
Члан. 182. мало, угостител>ства, туризма, занатства и других
Радници у • основној организацији дужни су да услужних делатности, односно Здравства и других
своје послове и радне задатке организују и врше друштвених делатности, усклађују се са потребама
на такав начин да у заједничком ред^ што успеш- радника и других радних људи, почетком рада ор-
није остварују обавезе из самоуправног споразума ганизација у којима раде и њиховој локацији, ж и -
о основама плана и задатке који произлазе из вотним и другим условима места, односно средине
плана. у којој живе.
Распоред, почетак ж завршетак радног времена
Члан 183. у делатностима из става 1. овог члана утврђују са-
Ради остваривања што повољнији^ резултата мгауправиим споразумом организације удруженог
у извршавању заједничких послава и радних зада- рада,, самоуправно интересне заједнице, организације
така у основној организацији, радници могу, у скла- Потрошача и д^уге заинтересоване организације.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј Број 53 — Страна 1587

Скупштина друпггвено-политичке заједнице мо- — заштиту инвалида рада и других инвалидних


же, а у случајевима одређеним законом је дузина, лица обезбеђивањем њихове преквалификација, од-
својом одлуком утврдити распоред, почетак и завр- носно доквалификације и послова, односно радних
шетак радног времена у областима из става 1. овог задатака на којима могу радити према извршеној
члана. п р е к в а л и ф и к а ц и ј а односно доквалификацији.
Раднику се мора обезбедити и недељни одмор у
Члан 186. трајању од најмање 24 часа непрекидно.
Радно време к о ј е је, у складу са законом, утвр-
ђено као време проведено на раду ноћу сматра се Члан 190»,,
као посебан услов рада приликом утврђивања пра- Радници у основној организацији имају право и
ва радника на раду и пр основу рада. дужност да стварају услове рада и преузимају- мере
Члан 187. заштите на раду, који обезбеђују њихов физички
интегритет, здравље и личну сигурност на раду и да
. Радник у радном односу који ради на послови- се придржавају прописаних мера и норматива заш-
ма, односно радним задацима за које је предвиђено тите на раду, као и да обезбеде заштиту од других'
радно време краће од пуног радног времена {члан опасних и штетних утицаја на њихову здравствену
184. став 2), има право да, под условима и на начин и радну способност.
утврђеним законом, заснује радни однос у више ос-
новних организација, односно радних заједница и Радници у основној - организацији учествују у
да на тај начин остварује луно радно време. 1 утврђивању, предузиман^ *и спровођењу мера за
очување, унапређивање и заштиту човекове средине,
радник у радном односу који у једној основној а у основној организацији су дужни да свој рад ор-
организацији, односно радној заједници остварује ганизују у складу са с а м о у п р а в н а општим актима
на пословима и радним задацима које врши пуно и прописима о заштити човекове средине.
радно вђеме, може под условима и на начин утвр-
ђеним закоеом, радити и у другој основној органи- Радник има право да одбије да ради ако му
зацији, односно радној заједници. прети непосредна опасност по живот или здравља
због тога што нису предузет« прописане мере заш-
Члан 188. тите на раду.
Радници у основној организацији или заједно са У случају из става 3. овог члана морају се одмах
радницима у другим основним организацијама у ис- • предузети мере за отклањање непосредне опасности
тој или другим радним организацијама, са самоуп- по живот, односно 1
здравље радника, а радник се
р а в и т е интересним заједницама, ДРЈИТИМ самоуправ- може за то време распоредат^ да врши послове, од-
н а организацијама и заједницама и друџггвено-пј- носио извршава радне задатке који одговарају ње-
лигичким заједницама удружују, у складу са зако- говој стручној спреми и другим радним способно-
ном и самоуправним споразумом, из дохотка,' одно- стима 'стеченим радом.
сно чистог дохотка основне организације и свог лич-
ног дохотка средства ради узајамног обезбеђивања Члан 191.
своје социјалне и матери јалне сигурности кад услед Радници који због одласка на одслужење, одно-
техничких и технолопгких унапређења, економских сно дослужење војног рока прекину рад у основној
тешкоћа, удруживања основне организације или дру- организацији, односно радној заједници имају право
гих разлога утврђених законом престане потреба да да се, у року од 30 дана по одслужењу, односно до-
раде у основној организацији у којој су у радном служењу војног рока, врате на рад у исту основну
односу, или кад је поведен поступак за пре- организацију, односно радну заједницу на послове,
станак њихове основне организације, односно односно радне задатке које су раније вршили или
радне организације у чијем саставу се налази на друге послове, односно радне задатке који одго-
њихова основна организација, као и ради варају њиховој стручној спреми, односно радној спо-
стручног оспособљавања ^ к в а л и ф и к а ц и ј е , пре- собности стеченој радом.
квалификације и сл.) за рад према потребама тех-
нолошких и других унапређења, односно рада обез- Праве да се врати на рад у исту основну орга-
беђења материјално и социјалне сигурности до за- низацију има, под условима и на начин утврђеним
снивања радног односа-са радницима у другој, основ- самоуправни« општим актом, или законом, и рад-
ној организацији. ник кога је основна организација упутила на рад у
иностранство, односно који је упућен у иностран-
Члан 189. ство у Оквиру међународни техничке или просветно-
-културне сарадње ако пре одласка није прекинуо
Радници у основној организацији имају право к радан однос, као и радник који ј е упућен на стручно
дужност да у складу са самоуправите споразумом усавршавање или образовање уз сагласност његове
о удруживању рада^ радника у основној организа- основне организације, односно радне заједнице.
цији, законом, друштвеним договорима и самоуправ-
н а ! споразумима обезбеде: За време одсуство©ања са рада, у смислу ст. 1.
и 2. овог члана, мирују пргава и обавезе које се стичу
— право радника на одмор у току дака, одмор на раду и по основу рада у основној организацији,
између два радна дана, недељни одмор, годишњи односно радној заједници, осим оних права и обаве-
одмор и друге одморе, без обзира да ли ј е радно за за које је законом друкчије одређено.
време одређено у краћем или дужем трајанку у сми-
слу члана 184. ст. 3. и 4. овог закона, као и право Члан 192.
на одсуства;
Радник изабран, односи» именован на само-
— посебну заштиту трудница од тешког рада, управну^ јавну или другу друштвену функцију, чије
штетног утицаја на раду, прекххвременог и ноћног вршење захтева да привремено престане да ради у
рада, породиљско одсуство, скраћено радио време основној организацији има право да се, у складу са
после порођаја и за време нете малог детета4, као х законом, по престанку функције коју ј е вршио, вра-
Друга драва којима се обезбеђује заштита функције ти на рад у исту основну организацију, на послове
материнства; које је радио или на друге послове који одговарају
— заштиту омладине од рада на тешким посло- његовој стручној спреми и радној способности сте-
вима, ноћног и црегсовременог рада; ченој радом.
Страна 1588 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

ОДЕЉАК 4 Мере из става 1. овог члана могу се изрећи сва-


ком раднику, без обзира на посебна овлашћења и
ОДГОВОРНОСТ ЗА ВРШЕЊЕ РАДНИХ ОБАВЕЗА одговорности које тај радник има.
Члан 193.
Члан 196.
Радници су међусобно и лично одговорни за
савесно извршавање радних обавеза у радном од- Новчана казна се може изрећи само за следеће
носу. теже повреде радних обавеза, односно друге повреде
радне дисциплине: неизвршавање или немарно, не-
Радник одговара за непридржа©ање одлука до- редовно или неблаговремено вршење послова, од-
несених у организацији у којој ради, за повреду носно радних задатака, услед чега се угрожава ж и -
радних обавеза и друге повреде радне дисциплине, вот или безбедност људи или материјална добра
кад повреду учини својом кривицом. веће вредности; изазивање туче или нереда у основ-
ној организацији; немарно вршење послова, односио
Радник одговара у основној организацији дисци- радних задатака које може довести до повреде по-
плински и материјално. словне, војне или друге тајне утврђене законом или
Члан 194. с а м о у п р а в н а споразумом; невршење, односно нере-
довно или ^благовремено вршење послова, односно
Самоуправним општим актом којим се уређује радних задатака од посебног друштвеног, значаја;
радни однос утврђују се повреде радних обавеза. непредузимање или недовољно предузиман^ мера
Самоуправним општем актом којим се уређује заштите радника на раду или повреда његових са-
моуправних права; злоупотреба положаја или пре-
радни однос као теже повреде радних обавеза могу корачено датог овлашћења; давање нетачних пода-
се утврдити: ^ и з в р ш а в а њ е или несавесно, неблаго- така којима се радник обмањује у погледу његових
времеео и немарно извршавање радних и других права.
обавеза; повреда одредаба о обезбеђивању од опас-
ности пожара, експлозије или других елементарних Мера новчане казне може се према раднику из-
непогода; незаконито располагање друштвеним сред- рећи до висине утврђене законом, којим се утврђују
ствима и друге незаконите радње; давање нетачних и намене за које се могу употребити средства од
података, ако је то било од битног утицаја на до- новчаних казни.
ношење одлука у основној организацији; давање не-
тачних података од стране одговорних органа Ко- Члан 197.
јима се радник обмањује у ' погледу остваривања Мера престанка радног односа може се изрећи
права која остварује у удруженом раду; пропуштање за теже повреде радних обавеза којима се проуз-
радње чиме се- омета или онемогућава процес рада рокује поремећај односа у вршењу »послова, односно
или управљање у основној организацији; злоупо- извршавању радних задатака, онемогућава или оте-
треба положаја или прекорачено датог овлашћења; жава рад других радника или на други начин иза-
онемогућавање раднику да изврши увид у исправе зивају поремећаји у процесу рада.
и пословање организације удруженог рада, ако је
тај увид потребан за остваривање његових права; Мера престанка радног односа изриче се због
непредузЈимање или недовољно предузиман^ мера теже повреде радне обавезе учињене неоправданим
заштите радника на раду или заштите друштвених узастопним ^ о с т а ј а њ е м са-посла најмање пет рад-
средстава; пријем радника на рад противно одред- них дана.
бама овог закона; одбијање извршења послова, од- Самоуправним општим актом, у складу са зако-
носно радних задатака или радних налога, ако за ном, утврђује се број радних дана неоправданог изо-
то не постоје оправдани разлози; п о в л а ш ћ е н а по- стајања са посла због којег се раднику изриче мера
слуга средствима поверених радницима за изврша- престанка радног односа, као и друге теже повреде
вање послова, односно радних задатака; долазак на радних обавеза због којих се изриче ова мера.
рад у напитом стању или" употреба алкохола или
другог наркотичног средства за време рада које сма- Члан 198.
њује способност за рад; изазивање нереда или туне Извршење мера новчане казне и престанка
у основној организацији; неоправдано изостајање са радног односа може се одложити за време утврђено
посла; неизвршување, нередовно или неблаговреме- самоуправи*™ оппштим актом у складу са законом.
но вршење послова, односно радних задатака који
се односе на општенародну одбрану и друштвену са- Ако радник у току времена за које је извршење
мозаштиту; немарно вршење послова, односно рад- казне одложено не изврши поново тежу повреду
них задатака које може довести до повреде послов- радних обавеза, сматра се да мера није изречена.
не, војне или друге законом или самоуправним оп- Члан 199.
штим актом утврђене тајне; нед остављање исправа
и података на захтев овлашћених органа или орга- За утврђивање повреда радних обавеза или дру-
низација; свака друга повреда радне и друге обавезе гих повреда радне дисциплине, утврђивање одговор-
која према самоуправном општем акту представља ности и изрицање мера за те повреде у основној ор-
тежу повреду радних обавеза. ганизацији образује се дисциплинска комисија.
Више основних организација у истој радној ор-
Члан 195. ганизацији могу образовати заједничку дисциплин-
За повреде радних обавеза и друге повреде рад- ску комисију.
не дисциплине раднику се може изрећи једна од Ако је повредом радне обавезе или другим по-
следећих д и с ц и п л и н с к а мера: вредама радне дисциплине настала штета, дисци-
— опомена; плинска комисија може донети одлуку о накнади
— јавна опомена; штете или дати иницијативу за покретање поступка
— распоред на друге послове, односно радне за- за накнаду штете. .
датке за одређено време, у складу са законом; Члан 200.
* — новчана казна; Дисциплинска комисија се састоји од непарног
— престанак радног односа. броја чланова, укључујући и председника.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1589

Председника и друге чланове дисциплинско ко- Раднички савет, односно комисија из става 5.
мисије бирају радници на начин на који се бира овог члана може одлуку потврдити, преиначити или
раднички савет, а за време утврђено с а м о у п р а в н а укинути.
општим актом.
Против одлуке радничког савета,' односно ко-
Одређени број, али не више од једне четвртине мисије из става 5. овог члана радник може покре-
укупног броја чланова дисциплинско комисије, мо- нути поступак пред судом удруженог рада у року
рају бити лица ван основне организације, а бирају од 30 дана од дана достављања одлуке.
их радници са листе коју утврђује веће удруженог Ако раднички савет, односно комисија из става
рада скупштине општине на чијој се територији на- 5. овог члана не донесе одлуку по приговору у року
лази основна организација на предлог синдиката, по од 30 може се покренути поступак пред судом
поступку утврђеном у ставу 2. овог члана.
удруженог рада у року од 30 дана по истеку рока у
За сваки 1 поједини случај позивања радника на коме је морала бити донета одлука по приговору.
одговорност председник дисциплинско комисије ут-
врђује »њен састав, е тим да један члан дисциплин- Члан 205.
ско комисије мора бити из основне организације из Радник који у раду, односно у вези са радом
које је радник који се позива на одговорност. намерно или из крајње непажње проузрокује штету
основној организацији, дужан је да је накнади.
Члан 201.
/ Ако штету проузрокује више радника, сваки
Председник и чланови заједничке дисциплинско радник је одговоран за део штете који је проузро-
комисије бирају се на начин утврђен у члану 200. ковао.
ст. 2. и 3. овог закона.
Председник се бира у свим основним организа- Ако се за сваког радника не може утврдити део
цијама за које се образује заједничка дисциплинска штете који је проузроковао, сматра се да су сви рад-
ници једнако одговорни и штету накнађују у јед-
комисија, а свака од тих организација бира исти наким деловима.
број чланова комисије.
Ако је више радника проузроковало штету уми-
Члан 202. шљај ним кривичним делом, за штету одговарају со-
лидарно.
Поступак се покреће на захтев радничког савета,
инокосног или председника колегиј алног пословодног Члан 206.
органа, органа самоуправно радничке -контроле,
друштвеног правобраниоца самоуправљања и синди- Самоуправним општим актом којим се уређује
ката, као и надлежног органа друштвено-политичке радни однос може се утврдити паушални износ нак- ~
заједнице. ч наде за штету проузроковану од стране радника,
која се одразила на процес рада и извршење обаве-
N
Члан 203. за других радника, а тачан износ се не може утвр-
Раднику мора бити достављен захтев за покре- дити, или би утврђивање износа проузроковало не-
тање поступка пред ди е цип лин ек ом комисијом. сразмерне трошкове.
Самоуппавним општим актом из става 1. овог
Радник мора бити саслушан пред дисцишшнском члана утврђују се радње за које се накнада штете
комисијо^ и мора му се омогућити одбрана. може одредити у паушалном износу.
О, покретању поступка пред дисциплинско^ ко- Самоуправним општим актом из' става 1. овог
мисијом мора бити обавештен синдикат. члана образује се комисија која доноси одлуку о
Члан 204. паушал ној накнади штете и одређује орган који
покреће поступак пред том комисијом.
Поступак пред дисциплинском комисијом је ја- Ако је штета знатно већа од паушалног износа
ван, а та комисија може, из разлога чувања војне, накнаде штете, основна организација може накна-
пословне или друге законом прописане тајне, ис- ду штете захтевати по одредбама члана 205. овог
кључити јавност. закона.
У току поступка пред дисциплинском комисијом
мора бити саслушано мишљење синдиката ако га је Члан 207.
доставио. Постојање штете из чл. 205. и 206. овог закона и
На захтев, односно уз пристанак радника син- околности под којима је она настала, њену висину
дикат га може заступати у поступку пред дисци- и ко је штету проузроковао утврђује се у основној
п л и н с к и комисијом. организацији.
О саслушању радника и о спровођењу других Ако радник не накнади штету, основна органи-
доказа у претходном поступку, као и о расправи зација покреће поступак пред судом удруженог рада
пред дисциплниском комисијом, мора се саставити за накнаду штете.
записник. Комисија мора саставити записник о од-
говорности радника и примени мера. Члан 208.
Против одлуке дисцидлинске комисије радник, Ако радник претрпи штету на раду или у вези
односно подносилац захтева за покретање поступка, са радеш, има право да од основне организације х
могу изјавити приговор радничком савету основне Захтева накнаду штете, по општим начелима о од-
организације у којој је радник у радном односу, говорности за штету.
односно комисији утврђеној статутом, у року који Ако основна организација у прописаном року не'
не може бити краћи од осам дана од дана доставу- накнади штету, радник има право да накнаду ште-
в а њ а одлуке. те захтева преД судом удруженог рада.
Против одлуке заједничке дисциплинско коми-
сије (члан 199. став 2)- приговор се подноси радни- Члан 209.
чком савету основне организације у којој је радник Основна организација која је трећем лицу нак-
ј радном односу. надила штету коју је радник у раду или у вези са
Страна 1590 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

радом проузроков&о намерио или крајњом непаж- Члан 213.


њом, има право да захтева од радинка накнаду ис- Раднику не може престати радни однос ако ус-
плаћеног износа сходно одредбама члана 205. овог лед удруживања основних организација, технолош-
закона. ких и других унапређења којима се доприноси по-
Захтев основне организације из става 1. овог већању продуктивности рада и већем успеху ос-
члана застарева у року од шест месеци од дана ис- новне организације престане потреба за његовим
плаћене накнаде штете. радом у ТОЈ организацији. -
Радници су дужни да приликом планирања тех-
Члан 210. нолошка^ и других унапређења у основној органи-
Одредбе овог закона о одговорности радника за зацији, предвиде и потребе за радницима у складу
неизвршавање радних обавеза и о одговорности за са тим унапређењима; да утврде да ли стручна
штету у основној организацији примењују се и на спрема радника одговара новим технолошким и
раднике у радној заједници. другим унапређењима и да ли постоји могућност да
\ се они стручно оспособе у вези са тим унапређењи-
ма; да из чистог дохотка основне организације
ОДЕЉАК 5 обезбеде средства за организовање нових послова,
односно нових радних задатака за те -раднике у ис-
ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА тој или другим организацијама удруженог рада, од-
Члан 211. носно за њихово стручно оспособл-авање,' као и да
предвиде, у складу са чланом 177. овог закона, рас-
Раднику престаје радни однос у основној орга- поређивање радника чији рад више није потребан
низацији: основној организацији, 9

1) ако писмено изјави да не жели да ради у ос- У остваривању циљева из ерава 2. овог члана
новној организацији и да прекида р а д н и однос; средствима учествују и с а м о у п р а в а интересне за-
" 2) ако се са овлашћеним органом писмено спо- једнице за запошљавање, у складу са законом.
разуме да му престане радни однос у основној ор- Члан 214.
v
ганизацији;
. Радник коме, у случајевима и под условима ут-
3) ако одбије да ради на радном месту које му врђеним ч самоуправним споразумом у складу са за-
буде понуђено, а које одговара његовој стручној коном, престане радни однос у једној основној ор-
спреми и другим радним способностима стеченим ганизацији ради преласка у другу основну органи-
радом, односно ако у случајевима из члана 213. овог зацију, заснива радни однос са радницима у тој
закона одбије да се доквалификује или преквали- другој основној организацији даном давања писме-
фикује за вршење других одговарајућих послова. не избаве да Је упознат са самоуправним Општим ак-
Раднику може престати радни однос у основној том којим се уређује радни однос, другим само-
организацији: управним општим актима којима се уређују његова
права, обавезе и одговорности и статутом и да их
1) ако је приликом ступања у радни однос пре- прихвата.
ћутао или дао неистините податке v вези са усло-
вима рада, а ти подаци су битни - за извршавање Даном давања писмене изјаве из става 1. овог
послова, односно радних задатака ради којих је члана раднику престаје радни однос са радницима
засновао радни однос; У ОСНОВНОЈ организацији У којој је до тада радио.

2) ако не испуњава своје обавезе у раду и на Члан 215.,


тај начин теже повреди заједничке интересе дру-
Раднику за кога се утврди да нема способности
гих радника или основне организације (тежа пов- за извршавање послова, односно радних задатака
реда радних обавеза — члан 197). ЧИЈ е му је вршење поверено, или за кога се утврди
П р и п р а в н и к који је засновао радни однос на да трајније не остварује резултате рада који се
обично остварују, може престати радни однос, ако
неодређено време престаје радни однос у основној одбије да ради на пословима, односно радним за-
организацији, ако по истеку приправничког стажа дацима који одговарају његовој радној способности.
не положи стручни испит. Чињенице из става 1. овог члана утврђује коми-
Радници самоуправним општим актом којим се сија коју именује раднички савет од радника који
Уређује радни однос, у складу са законом, утврђују морају имати најмање стручну спрему радника чија
се способност утврђује.
колико времена радник има право и дужност да
остане на раду у случајевима из тач. 1. и 3. става 1. Комисија на основу свог налаза доноси одлуку
у смислу става 1. овог члана.
овог члана, е тим да на раду не може да остане
дуже од шест месеци. Члан 216.
Члан 212. Раднику престаје радни однос по сили закона:
Ако се утврди да је потреба за радом радника 1) ако одбије да да писмену изјаву о прихвата-
њу самоуправног споразума о удруживању рада
престала због економских тешкоћа у које је основ- радника у основној организацији — даном кад је
на организација доведена неодговорним односом по- одбио да да писмену изјаву, односно истеком пос-
јединих радника према раду, радници могу одлу- ледњег дана за дакање такве изјаве;
чити да радницима, чијим је ^одговорним односом 2) ако је на начин прописан законом утврђено
основна организација дошла у такав положај, пре- да је потпуно неспособан за рад — даном доставља-
стане радни однос у складу са самоуправним оп- ња правиоспалшог решења о утврђивању потпуне
штим актом којим се уређује радни однос. неспособност!! за рад у основној организацији;
Поступак за утврђивање одговорности радника 3) ако испуни услове за личну пензију — ако
из става 1. овог члана утврђује се самоуправите законом није друкчије одређено — Даном кад ре-
општим актом. шење о престанку радног односа постане коначно;
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1591

' 4) ако му је, по одредбама закона, односно по Радник има право да присуствује р а с т а в љ а њ у
правноснажној одлуци суда или другог органа за- о његовом захтеву и да се изјасни о чињеницама
брањено, да врши одређене послове, односно радне од значаја за доношење одлуке.
задатке, а не може к у се обезбедити вршење других
послова, односно радних задатака — даном достав- Члан 223.
љања правноснажне одлуке основној организацији;
Надлежни орган у основној организацији ду-
5) ако због издржавања казне затвора мора жан је да, пре доношења одлуке по захтеву рад-
бити одсутан дуже од шест месеци — даном ступа- ника, затражи мишљење синдиката.
ња на издржавање казне;
Синдикат може, на захтев радника или уз ње-
6) ако му буде изречена мера безбедности, вас- гов пристанак, заступати "радника у остваривању
питна или заштитна мера у трајању дужем од шест његовог права.
месеци и због тога мора да буде одсутан е рада — Ако радник не покрене поступак за заштиту
даном почетка примењивања такве мере. * свог права или одбије "да га синдикат заступа, а
Приправнику који ј§ засновао радни однос на повређено је самоуправно право уопште, поступак
одређено време само ради обављања ириправничког ради заштите самоуправног права може покренути
стажа, радни однос престаје по сили закона исте- синдикат.
ком времена одређеног "за приправнички стаж. Синдикат може учествовати у поступку пред
надлежним органом у основној организацији.
Члан 217.
Радник у основној организацији мора, односно Члан 224.
може бити привремено удаљен/са рада у случаје- Ако није задоволнан одлуком, или ако надлежни
вима и под условима утврђеним законом. орган у основној организацији не донесе одлуку у
Члан 218. року од 30 дана од дана подношења захтева, рад-
ник има право да у даљем року од 30 дана тражи
Раднику може, под условима и на начин утвр- заштиту права пред судом удруженог рада.
ђеним самоуправним општим актом којим се уре- Заштиту права пред судом не може тражити
ђује радни однос и законом, престати радни од- радише који претходно није тражио заштиту права
нос кад је поведен поступак за престанак његове пред надлежним органом у основној организацији,
основне организације, односно престанак радне ор- осим ако остварује новчано потраживање.
ганизације у чијем се саставу налази његова ос-
новна организација, а нема могућности да, у складу Члан 225.
са одредбама овог закона, настави да ради у другој
основној организацији. ' ^ Правноснажну судску одлуку донесену у пос-
тупку за заштиту права радника пословодни орган
Члан 219. или овлашћени радник у основној организацији ду-
Раднику се одлука да му је престао радни од- ж а н је да изврши у року од 15 дана од дана до-
нос у основној организацији и разлози за доно- стављања судске одлуке, ако у судској одлуци
шење такве одлуке морају доставити у писменом није одређен други рок.
'облику, са поуком о праву на приговор. Ако пословодни орган иди овлашћени радник
у основној организацији не изврши судску одлуку
у року из става 1. овог члана, чини тежу повреду
ГЛАВА V радне обавезе.
ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА Члан 226.
Члан 220. У погледу заштите права учесника пријављени*
по огласу, односно конкурсу, ако је изабран канди-
Радник у удруженом раду има право да захте- дат који не испуњава објављене услове или к а н -
ва заштиту својих права пред самоуправким ор-
ганима, судовима удруженог рада и другим судови- дидат који се гшје пријавио у објављеном року, или
ма, као и пред другим надлежним органима, у сила-, ако је на други начин повређен поступак за избор
ду са законом. при јављених кандидата, примењују се одредбе овог
закона које се односе на заштиту права радника.
Члан 221.
v
Захтев за заштиту права радник подноси органу
ГЛАВА VI
одређеном статутом основне организације, у року
од 30 дана од дана кад је сазнао за повреду права, УПРАВЉАЊЕ ДРУШТВЕНИМ СРЕДСТВИМА ;
односно од дана кад му је уручена одлука којом
О Д Б Љ А К 1
је повређено његово право.
Подношење захтева из става 1. овог члана не ПРАВА, ОБАВЕЗЕ Л ОДГОВОРНОСТИ РАДНИКА И ДРУ-
ГИХ РАДНИХ' ЉУДИ У ПОГЛЕДУ КОРИШЋЕЊА, УПРА-
задржава извршење одлуке којом се утврђује лич- ВЉАЊА И РАСПОЛАГАЊА ДРУШТВЕНИМ СРЕДСТВИМА
ни доходак, а задржава извршење одлуке о дру-
гим неотуђивим правима радника и у другим слу- Члан 227.
чајевима одређеним законом. Средства за производњу и друга средства рада
у смислу овог закона су ствари, материјална пра-
- Члан 222. ва и новчана средства која радници у основним и
Надлежни орган у основној организацији ду- другим организацијама удруженог рада и у радним
ж а н је да по захтеву радника донесе одлуку у року заједницама користе у раду и, као производ удру-
од 30 дана од дана подношења захтева. женог рада и доходак остварен у удруженом раду,
Ако је о захтеву постигнут писмени споразум, произведу, односно стекну тим радом и пословање*!
т а ј споразум има снагу извршне исправе. (у даљем тексту: средства рада и пословања).
Страна 1592 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

Члан 228. ношћу, у складу са законом (ревалоризација основ-


них средстава).
Основна средства, у смислу овог закона, су
ствари које чине средства рада и пословања, а Члан 234.
чији је век употребе дужи од једне године и чија
се вре.цност делом преноси на производе удруженог Радници у основним организацијама самоуправ-
рада и наклађује из остварених прихода у виду ним општим актом утврђују услове под којима се
амортизације. основна средства дају на привремено коришћење,
а нарочито начин њиховог коришћења, време за
Основним средствима сматрају се и ствари из које се дају на привремено''коришћење и друге ус-
става 1. овог ^лана које су у изградњи, или изгра- лове од заједничког интереса.
ђене а нису приведене сврси, као и материјална
права која су услов рада и пословања, ако се њи- За основна средства која је дала на привре-
хова вредност накнађује из остварених прихода у мено коришћење основна организација има право
виду амортизацијо. на накнаду, која се утврђује по начелима о удру-
живању рада и средстава, а у складу са законом.
Остала средства рада и пословања су обртна
средства. Члан 235.
Члан 229. Средствима за заједничку потрошњу управљају
радници у удруженом раду који су та средства
Средства за задовољавање заједничких потреба, удружили из чистог дохотка своје основне органи-
ј смислу овог закона, су средства која радници из- зације, односно радне заједнице у којој раде и из
двајају из дохотка основне организације, односно својих личних доходака, на начин утврђен само-
радне заједнице у којој раде и из својих личних управним општим актом.
доходака, односно која други радни људи издвајају
из свог дохотка или других својих прихода, и удру- Средства из става 1. овог члана не сматрају се
жују их за задовољавање својих личних и зајед- средствима која су материјални услов рада рад-
иичких потреба и интереса. ника у основним и другим организацијама удру-
женог рада и у радним заједницама, односно сред-
Средства за задовољавање општих друштвених ствима која су материјална основа остваривања
потреба, у смислу овог закона, су средства која се функције самоуправних интересних заједница и
обезбеђују за- финансирање рада органа друштве- других самоуправних организација и заједница и
но-политичких заједница и за задовољавање дру- друштвено-политичких* заједница, и она се не могу
гих општих друштвених потреба у друштвено-по- узети у извршење за намирење обавеза које имају
литичким заједницама. те организације и заједнице.
Члан 230. Члан 236.
v >
У остваривању права рада друштвеним сред- Радници у удруженом раду су дуж™ да се зе-
ствима радници у удруженом раду имају у погледу мљиштем или другим природним богатством ко-
коришћења, управљања и располагања друштвеним ристе под општим условима прописаним законом,
средствима права, обавезе и одговорности утврђе- као и под посебним условима под којима је оно
не законом и самоуправн&м општим актом у скла- дато на коришћење.
да са законом.
Радници-у удруженом раду који користе зем-
Члан 231. љиште или друго природно богатство дужни су да
се. у свом заједничком и општем друштвеном ин-
Радници у удруженом раду имају право и оба- тересу, као и у интересу средине у којој се оно
везу да се користе друштвеним, средствима и да налази, користе тим земљиштем, односно другим
располажу њима у складу са природом и наменом природним богатством, на начин којим обезбеђују
тих средстава. очување, заштиту и укапређивање човекове средине.
Члан 232.
V. Члан 237.
Радници у удруженом раду имају право и оба-
везу да чувају друштвена средства, да их зашти- Радници и други радни људи у самоуправно}
ћују од уништења и оштећења и да тим средствима интересној заједници имају право да средствима
савесно и брижљиво рукују. кола су удружили у ту заједницу управљају као
друштвеним средствима, у складу са самоуправним
Радници у удруженом раду имају право и оба- споразумом о оснивању самоуправно интересне за-
везу да осигуравају друштвена средства, под усло- једнице, њеним статутохм и законом.
вима и на начин одређеним законом.
Члан 238.
Члан 233.
Радни људи у месној заједници у којој соли-
Радници у удруженом раду имају право да ос- дарно задовољавају своје личне и заједничке пот-
новна средства расходу ју ако су физички дотра- рефе и интересе имају право да управљају друш-
јала или технички застарела (расходовање основних твеним средствима у тој месној заједници и да у уп-
средстава). рављању тим средствима одлучују о њиховом кори-
Ако је основно средство оштећено или униш- шћењу и о располагању њима, као и о удруживању
тено услед више силе или на други начин утвр- тих средстава са средствима којима управљају рад-
ници у основним организацијама, односно радници и
ђен законом, радници у удруженом раду имају пра- други радни људи у самоуттравним интересним зајед-
во да отпишу вредност тог основног средства за ницама и другим самоуправним организацијама и
износ настале штете, на начин и под условима заједницама, у складу са статутом и/ другим оп-
утврђеним законом (отпис вредности основних сред- штим актима које доносе овлашћени органи месне
става). заједнице.

Радници у удруженом раду усклађују вредност Члан 239.


по којој се основна средства воде у евиденцији Радници и други радни људи имају право да
-друштвених средстава са њиховом тржишном вред- путем делегација и делегата у скупштини друш-
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ. СФРЈ Број 53 — Страна 1533

твено-политичке заједнице управљају средствима Самоуправним споразумом о удруживању може


за задовољавање општих друштвених потреба у тој се предвидети да право располагања друштвеним
друштвено-политич^ој заједници и да управљањем средствима из става 1. овог члана има и радна ор-
тим средствима стварају и обезбеђују услове за свој ганизација или друга организација удруженог ра-
живот и рад и за задовољавање општих друштве- да, у оквиру овлашћења која су им дале основне
них потреба. организације у њиховом саставу, или која су утвр-
ђена законом.
Члан 240.
Радна заједница има право располагања дру-
Радни људи који су организовани у друштвено- штвеним средствима којима, у остваривању права
-политичкој организацији или другој законом од- рада друштвеним средствима, управљају радници
ређеној друштвеној организацији имају, као њени у тој радној заједници.
чланови, право да управљају средствима која је
доприносима или по другом основу остварила та Члан 245.
организација и да, управљајући њима као друш-
твеним средствима, одлучују о коришћењу тих сред- Самоуправна интересна заједница, месна зајед-
става и о,располагању њима, у складу са статутом ница, друштвено-политичка организација, друштве-
и другим општим актима које доносе овлашћени но-политичка заједница, односно друго друштвено
органи те организације. правно • лице^ има право располагања друштвеним
средствима којима управљају радници и други рад-
Зграде и друге непокретности којима управљају ни људи у том друштвеном правном лицу, у оквиру
радни људи у организацијама из става 1. овог чла- овлашћења која су утврђена самоуправним спора-
на, а које не служе производњи и вршењу друге зумом, статутом или законом.
привредне делатности и не користе се ради стица- 14
ња дохотка, не могу се одузети од тих организација. Члан 246.
Изузетно, ако то захтевају на основу закона Самоуправни споразум, односно уговор о пре-
утврђене потребе планског уређивања простора или носу друштвеног средства без накнаде, о отуђењу
други законом одређени интереси, непокретности друштвеног средства из друштвене својине, о да-
из става 2. овог члана могу се одузети од органи- вању на привремено коришћење друштвеног сред-
зација из стгѓва 1. овог члана. У том случају, мо- ства другом друштвеном правном лицу, и о замени
рају им се обезбедити непокретности или други ус- друштвеног средства за друго средство у друштвеној
лови који им омогућују несметано остваривање на- својини или за средство на коме постоји право сво-
мене којој су слулшле одузете непокретности и јине, закључује се у писменом облику.
које одговарају њиховој вредности.
Одредба става 1. овог члана не односи се на
Члан 241. друштвена среддтва која друштвено правно лице
ставља у правни промет у оквиру свог редовног
Грађани, удружења грађана и друга грађанска пословања, као и у. другим^ случајевима одређеним
правна лица имају у погледу коришћења друштве- законом.
ним средствима права, обавезе и одговорности од- Самоуправни споразуми, односно уговори који
ређене законом. су закључени противно одредби става 1. ОЕО^ члана,
ништави су.
ОДЕЉАК Ѕ
Члан 247.
ПРАВА, О Б А В Е З Е И ОДГОВОРНОСТИ ДРУШТВЕНИХ Ствари које су средства за производњу и друга
ПРАВНИХ ЛИЦА У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ ДРУШТВЕНИХ средства рада и средства заједничке потрошње не
СРЕДСТАВА
могу се без накнаде отуђити из друштвене својине,
1. Располагање друштвеним средствима осим у случајевима одређеним законом.

Члан 242. Члан 243.


t Друштвена средства су у правном промету.
Пољопривредно и грађевинско земљиште, шума,
Друштвена средства су, кад је то законом од- шумско земљиште или друго природно богатство,
ређено, у ограниченом правном промету или су в&н као ни добро у општој употреби, не могу се отуђи-
правног промета. вати из друштвене својине, ако за пољопривредно
земљиште, шуме и шумско земљиште законом није
Члан 243. друкчије одређено.
Друштвена правна лица имају право да у прав- Пољопривредно и грађевинско земљиште, шума
ном промету друштвеним средствима закључују са- и шумско земљиште у друштвеној својини могу се
моуправно споразуме и уговоре и врше друге прав- препети на друго друштвено правно лице без нак-
не послове и радње у оквиру своје правне способ- наде, а уз накнадуч— само до висине вредности
ности (у даљем тексту: право располагања). улагања учињених у то земљиште, односно у ту
шуму.
У остваривању права располагања, друштвена
правна лица преносе друштвена средства, на друга Пољопривредним и грађевинским земљиштем,
друштвена правна лица, прибављају средства у шумом и шумским земљиштем којим не управљају
друштвену својину од носилаца права својине, оту- радници или други радни људи у одређеАом друш-
ђују друштвена средства из друштвене својине, да-
ју друштвена средства на привремено коришћење, твеном правном лицу или на коме не постоји право
замењују друштвена средства и по другим осно- својине, као и другим цриродним богатством и до-
вима располажу друштвеним средствима. бром у општој употреби, управља општина на чијој
се територији налази та непокретног.
Члан 244.
Основна организација има право располагања Члан 249. %

друштвеним средствима којима, у остваривању пра- Одредбе самоуправног споразума, односно уго-
ва рада друштвеним средствима, управљају радници вора које су противне одредбама чл. 247. и 248. овог
у тој основној организацији. закона, ништаве су.
Страна 1594 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

Члан 250. За обавезе радне организације које се нису


могле подмирити у смислу ст. 1. * 2. овог члана
Основна организација која намерава да друш- супсидијарно одговара и оснивач, ако у акту о ос-
твено средство отуђи из друштвене својине или нивању рарне организације није предвиђено да за
пренесе у друштвена средства којима управљају ове обавезе оснивач одговара солидарно.
радници или други радни људи у другом друштве-
ном правном лицу, ако га у правни промет не став- Члан 253.
ља у оквиру свог редовног пословања, дуаш а је да,
у случајевима одређеним самоуправним споразумом, За обавезе привремене основне организације од-
то друштвено средство понуди у писменом облику говара и радна организација у оснивању супсиди-
другим основним организацијама у саставу исте јарно, ако за ове обавезе није преузела солидарну
радне организације и саопшти им услове преноса. одговорност.
Ако основне организације којима је учињена Члан 254.
понуда у смислу става 1. овог члана, у року од 30
дана од дана пријема понуде, не изјаве да прихва- За обавезе радне организације која јт свом сас-
тају понуду, понуђач може друштвено средство таву има основне организације одговарају те основ-
отуђити из друштвене својине, односно пренети у не организације како је предвиђено самоуцравним
друштвена средства којима управљају радници или споразумом о удруживању у радну организацију.
други радни људи у другом друштвеном правном
лицу. За обавезе сложене организације удруженог ра-
да одговарају основне организације у саставу рад-
Ако је у условима преноса друштвеног средства них организација које су удружене у сложену ор-
предвиђено да се цена .мора исплатити у готовом, ганизацију удруженог рада, односно удружене радне
у целини или делимично, изјава о прихватању по- организације у ч$1јем саставу нема основних орга-
нуде има дејство само ако основна организација низација, како је предвиђено самоуправни^ спора-
којој je учињена понуда положи понуђачу или код зумом о удруживању у сложену организацију.
надлежног суда одговарајући износ цене у року
из става 2. овог члана. Члан 255.
Ако основна организација не учини понуду или За обавезе основне организације одговарају и
ако друштвено средство отуђи из друштвене сво- друге основне организације у саставу исте радне
јине, односно пренесе у друштвена средства којима организације, како је предвиђено самоуправна! спо-
управљају радници или други радни људи у другом разумом о удруживању у радну организацију.
друштвеном правном лицу под повољнијим услови-
ма од понуђених, основне организације којима је Члан 256.
учињена понуда могу судским путем захтевати да
се отуђење, односно пренос поништи и да се под Нова основна организација која је организована
истим условима то друштвено средство пренесе у од дела једне основне организације солидарно од-
друштвена средства којима управљају њени рад- говара за обавезе основне организације од које је
ници. организована, ако су обавезе настале до уписа у
судски регистар организовања нове основне орга-
Тужба из става 4. овог члана може се поднети низације.
у року од 30 дана од дана кад је ималац права пре-
че куповине сазнао за отуђење из друштвене сво- Одредба става 1. овог члана сходно се приме-
јине, односно за пренос у друштвена средства ко- њује и кад је нова основна организација организо-
јима управљају радници или други радни људи у вана из делова више основних организација.
Другом друштвеном правном лицу и за услове оту- Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се приме-
ђења, односно проноса, а најдоцније у року од шест њују и кад се основна организација организује мз
месеци од дана извршеног отуђења-, односно преноса. дела једне, односно из делова више радних органи-
зација у чијем саставу не постоје основне органи-
зације.
2. Одговорност за обавезе
Члан 257.
Члан 251.
За обавезе основне организације од које су нас-
Друштвено правно лице одговара за обавезе тале две или више нових основних организација
средствима којима располаже. солидарно одговарају те основне организације.
Одредба става 1. овог члана примењује се и на
радну организацију у оснивању и привремену ос- Члан 258.
новну организацију у саставу радне организације у Ако се основна организација издвоји из саста-
оснивању. ва радне организације и кокституише као ра^дна ор-
Законом се одређује на која се средства којима ганизација, илџ ако уђе у састав друге радне орга-
располажу одређена друштвена правна лица; е об- низације као основна организацији, та радна орга-
зиром на значај средстава за вршење њихове де- низација, односно основна организација одговара ча
латности или функције, не може спроводити из- обавезе које је преузела до уписа те промене у суд-
вршење. ски регистар.

Члан 252. Члан 259.


Ако се основна организација удружи са другом
Ако је у саставу радне организације у оснивању
организована привремена основна организација, за, основном организацијом у нову основну организа-
обавезе радне организације у оснивању супсидиј ар- цију. за обавезе удружених основних организација
но одговара привремена основна организација у ње- одговара нова основна организација која је настала
ном саставу, ако за ове обавезе није преузела соли- њиховим удруживањем.
дарну одговорност.
За обавезе радне организације у оснивању после Одредба става 1. овог члана сходно се примењује
уписа њеног конституисања у судски регистар со- кад се удруживањем основне организације и радне
лидарно одговарају основне организације у саставу организације у чијем саставу нема основних орга-
радне организације. низација конституише нова радна организација.
Петак, Ѕ. децембар 1976.

За обавезе основне организације која је ушла односно супсидијарним дужницима, и то за део који
у састав друге основне организације, односно у сас- пада на сваког од њих. *
тае радне организације у чијем саставу нема основ-
них организација, одговара организација у чији је
састав ушла. 3. Друштвена средства којима управљају радници
или други радни људи у друштвеном правном лицу
Члан 260.
Ако су за обавезе основне организације одго- Члан 265.
ворне и друге основне организације, оне остају од- Друштвена средства којима управљају радници
говорне за ове обавезе до њиховог измирења, без об- или други радни људи у друштвеном правном лицу
зира на статусне промене основне организације која (у даљем тексту: друштвена ср^де^-п у друштвеном
је главни дужник. правном лицу) чине ствари, новчана средства и ма1-
теријална права, који су материјални услов њиховог
Члан 261. рада, односно који су материјална основа оствари-
Ако се у радној организацији у којој не постоје вања функцију у том друштвеном правном лицу.
основне организације организују основне организа-
ције или ако се од радне организације конституишу Члан 266.
нове радне организације у чијем се саставу не орга- Ствар, новчана средства и материјално право
низују основне организације, нове основне органи- могу постати друштвено средство у друштвеном
зације, односно нове радне организације солидарно правном лицу на основу самоуправно^ споразума,
одговарају за обавезе радне организације од које уговора или другог правног посла, а у случајевима
су настаде. предвиђеним уставом — и на основу одлуке држав-
Ако се радна организација у чијем саставу не ног органа или по сили закона.
постоје основне организације удружи са другом так-
вом радном организацијом у нову радну организа- Члан 267.
цију, за њене обавезе одговара нова радна органи- Ако је ствар или материјално право постало
зација- друштвено средство по основу привременог кориш-
Ако се радна организација у чијем саставу не ћења, та ствар или то право привремено постаје
постоје основне организације удружи са другом так- друштвено средство у друштвеном правном лицу у
вом радном организацијом тако да уђе у њен састав, коме се та ствар или то право привремено користи
за њене обавезе одговара радна организација у чији до његовог повраћаја.
је састав ушла.
Члан 268.
Члан 262. Ако је непокреткост постала друштвено средство
Самоуправним споразумом не може се предвиде- без правног основа, њено враћање може се захте-
ти да основна организација, односно радна органи- вали у року од пет година почев од дана сазнања,
зација одговара за обавезе друге организације удру- а најдоцније у року од десет година.
женог рада које проистичу из послова који нису у Ако је покретна ствар постала друштвено сред-
вези са делатношћу те друге организације удруже- ство без правног основа, њено враћање може се 'зах-
ног рада. тевати у року од три године почев од дана сазнања,
Одредбе самоуправног споразума које су про- а најдоцније у року од пет година.
тивне одредби става 1. овог члана ништаве су. Одредбе ст. 1. и 2. овог члана не примењују се
на ствари које су постале друштвено средство тиз-
Члан 263. вршењем кривичног дела или привредног престЈ па.
Радна заједница одговара за обавезе средствима
којима располаже. Члан 269.
Ствар, новчана средства и материјално право *
Члан 264. могу престати да буду друштвено средство у друшт-
Кад постоји солидарна одговорност, поверилац веном правном лицу на основу самоупоавног спора-
има право' да по свом избору захтева испуњење зума, уговора ини другог правног посла, а у случа-
обавезе од сваког солидарног дужника. јевима предвиђеним уставом — и на основу одлуке
државног органа или по сили закона.
Кад постоји супсидијарна одговорност, повери-
лац има право да захтева испуњење обавезе од суп- Члан 270.
сидијарног дуле ника само ако је без успеха поку-
шао да потраживање намири од главног дужника. КЈ»Д је ствар без правног основа престала да буде
друштвено средство у друштвеном правном лицу,
Ако за исту обавезу супсидијарно одговара више овлашћени орган тог друштвеног правног лица ду-
друштвених правних лица, поверилац може да по жан је да поднесе захтев да ствар буде враћена.
свом избору захтева испуњење обавезе од сваког
супсидијарно одговорног друштвеног правног лица, Ако захтев из става 1. овог члана не поднесе
под условом из става 2. овог члана. овлашћени орган друштвеног правног лица, радници .
Солидарна и супсидијарна одговорност може би- и други радни људи у том друштвеном правном ли-
цу могу захтевати да га овлашћени орган поднесе
ти неограничена или оргдничена.
у одређеном року. Ако овлашћени орган друштвеног
Кад по овом закону постоји солидарна, односно правног липа не поднесе захтев у том року, захтев
супсидијарна одговорност једног друштвеног прав- ће поднети друштвени правобранилац самоуправ-
ног лица за обавезе другог друштвеног правног лица, љања.
солидарни, односно супсидијарни дужник неограни- Ако овлашћени орган друштвеног правног лица
чено одговара за све обавезе главног дужника. или друштвени правобранилац самоуправљања не
На солидарног, односно супсидијарког дужника поднесе захтев из става 1. овог члана, захтев ће под-
који је, у целини или делимично, испунио обавезу, нети орган друштвено-политичке заједнице одређен
прелазе права повериоца према осталим солидарним, законом.
Страна 1596 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак,3?.децембар 1976.

I Члан 171. задруге или друге облике удруживања земљорадни-


ка или са радом радника и друштвеним средствима
Ако ствар док је била друштвено средство у у организацијама удруженог рада, у складу са за-
другом друштвеном правном лицу у смислу чл. 268. коном.
и 270. овог закона буде побољшана тако да се по-
бољшање може одвојити без штете по саму ствар, У смислу става 1. овог члана, земљорадници
одвајање се може извршити пре повраћаја ствари. слободно одлучују о обиму, трајању и разноврсности
удруживања свог рада, земљишта, средстава рада,
Ако се побољшање из става 1. овог члана не односно других средстава према споразумно утврђе-
може одвојити од ствари, његову вредност, у висини ним потребама заједничке пољопривредне произ-
нужних и корисних трошкова, накнадиће друштвено водње, остваривања њихових других економских
правно лице коме се враћа ствар. интереса и остваривања других циљева \ њиховог
Ако. се ствар налазила у државици физичког ли- удруживања.
ца или грађанског правног лица, код уређивања од-
носа из ст. 1. и 2. овог члана, суд ће водити рачуна Члан 276.
о савесности тог лица. Земљорадници у земљорадничкој задрузи (у да-
Захтев из става 2. овог члана застарева у року љем тексту: удружени земљорадници) самостално,
од три године од дана враћања ствари. заједно и равноправно, управљају радом и посло-
вањем задруге, уређују међусобне односе у раду,
Чл^н 272. у стицању дохотка и распоређив ању дохотка и чи-*
стог дохотка и друге међусобне односе у задрузи,
Ако се омета рад друштвеним средствима или у складу са законом.
коришћење ствари из друштвених средстава у дру-
штвеном правном лицу, овлашћени орган тог друш- Ако одређене послове у земљорадничкој зад-
твеног правног лица, односно радници и други радни рузи обављају радници, они су у остваривању сво-
људи у том друштвеном правном лицу могу преко јих ЈЈрава и обавеза у задрузи равноправни са уд-*
друштвеног правобраниоца самоуправљања поднети руженим земљорадницима, у складу са законом.
захтев да престане ометање и тражити уздржавање
од даљег ометања, односно враћање у пређашње Члан 277.
стање.
Права удружених земљорадника по основу ли-
Захтев из става 1. овог члана може се поднети чног рада у земљорадничкој задрузи у т в р ђ у ј у се
у року од 30 дана од дана сазнања за ометање рада сходно правима која имају радници у удруженом
друштвеним средствима, односно ометање коришће- раду друштвеним средствима по основу текућег и
ња ствари из друштвених средстава. минулог рада, а зависно од материјалних могућ-
ности за њихово остваривање, у складу са зако-
Члан 273. ном.
Овлашћени орган друштвеног правног лица, од- Члан 278.
носно радници и други радни људи у том друштве-
ном правном лицу могу преко друштвеног правобра- Земљорадничка задруга има у начелу поло-
ниоца самоуправљања поднети захтев за накнаду ж а ј , права, обавезе и одговорности организације
штете према општим правилима о одговорности за удруженог рада.
проузроковану штету, ако је та штета проузроко-
вана изласком ствари из друштвених средстава у Члан 279.
том друштвеном правном лицу или ометањем њеног У земљорадничкој задрузи може се, под усло-
коришћења. вима утврђеним законом, организовати основна за-
Захтев из става 1. оедг члана застарева у року дружна организација и основна организација у коју
од три године од дана кад је ствар враћена, односно удружују рад радници који раде у земљораднич-
од дана престанка ометања њеног коришђења. к и задрузи.
У основну задружну организацију удружују
Г* Члан 274. се земљорадници, или земљорадници и радници
Материјална права која су друштвена средства који раде у земљорадничкој задрузи, ако ови рад-
у друштвеном правном лицу (право на патент, по- ници нису организовали основну организацију.
траживање и др.) штите се у случају њихове по- Ако з е м љ о р а д н и к а задруга у свом саставу
вреде под условима и на начин утврђеним законом. има две или више основних задружних организа-
ција има у начелу положај, права, обавезе и од-
говорности радне организације, у складу са зако-
ГЛАВА VII ном. «
Основна задружна организација у саставу зе-
ПОВЕЗИВАЊЕ САМОСТАЛНОГ ЛИЧНОГ РАДА У мљорадничке задруге има у начелу положај, пра-
СИСТЕМ САМОУПРАВНОГ УДРУЖЕНОГ РАДА ва, обавезе и одговорности основне организације, у
складу са законом.
^ ОДЕЉАК 1
У земљорадничкој задрузи која у свом саста-
У Д Р У Ж И В А Њ Е ЗЕМЉОРАДНИКА ву нема основне задружне организације, односно
у основним задружним организацијама у њеном
1» Удруживање у земљорадничке задруге и друге * саставу могу се, под условима утврђеним законом,
облике удруживања земљорадника образовати радне јединице.
t
Радници који у земљорадничкој задрузи обав-
Г I Члан 275.
љају административно-стручне, помоћне и њима
Ради остваривања циљева из члана 31. овог за- сличне послове, ^односно друге послове од зајед-
кона, земљорадници могу удруживати свој рад, ничког интереса за земљорадничку задругу, од-
земљиште, средства рада, односно друга средства у , носно за основне задружне организације и основ-
Својини земљорадника, међусобно и са радом рад- не организације у њеном саставу образују радну
ника и друштвеним средствима, у земљораднички заједницу, у складу са законом.
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 53 — Страла 1597

v Члан 280. Члан 284.


Односи између основне задружне организа- Удруженим земљорадницима припада део чис-
ције и других основних организација у саставу тог дохотка земљорадничке задруге која у свом
земљорадничке задруге, као и односи тих органи- саставу нема основне задружне организације, од-
зација и радне заједнице у земљорадличкој зад- носно део чистог дохотка основне и задружне ор-
рузи, .уређују се самоуправним споразумом о уд- ганизације сразмерно доприносу који су својим
руживању земљорадника у земљорадничку зад- личним радом и удруживањем земљишта, средста-
ругу, у складу са законом. ва рада, односно других средстава, односно сарад-
њом дали остваривању њеног дохотка.
Самоуправним споразумом из става 1. овог
члана може се предвидети да је основна ор- Део чистог дохотка чз става 1. овог члана ут-
ганизација у саставу земљорадничке задруге дуж- врђује Се зависно од обима, степена и разноврс-
на да обавља послове првенствено за удружене зе- ности радне повезаности и међусобне сарадње уд-
мљораднике, да не може без пристанка удружених ружених земљорадника и њихове узајамне одго-
земљорадника мењати предмет свог пословања, ворности, а по основима и мерилима којима се од-
или се издвојити из састава задруге, ако би се ње- ређује допринос удружених земљорадника наро-
ним издвајањем отежао нормалан рад и послова-, чито:
ње задруге. 1) у заједничком и индивидуалном раду у про-
Члан 281. изводњи пољопривредних производа;
2) у заједничкој набавци и у заједничком ко-
Земљорадник који је удрулшо земљиште, ришћењу пољопривредних 4 оруђа и пољопривредне
средство рада, односно друго средство у земљорад-- опреме, као и у набавци и у коришћењу репро-
ничку задругу задржава право својине и:, том дукционен материјала за сопствену или заједнич-
земљишту, средству рада, односно другом сред- ку. пољопривредну производњу;
ству, ако самоуправни:.! споразумом о удруживању
земљорадника у земљорадничку задругу или по- 3) у заједничкој изградњи пољопривредних
себним уговором закљученим са задругом, однос- објеката и њиховом коришћењу за потребе соп-
но са другим друштвеним правним лицем, прода- ствене или заједничке • пољопривредне производ-
јом или на други начин не пренесе у друштвену ње;
својину земљиште, средства рада, односно друго 4) у заједничкој продаји пољопривредних про-
средство на које има право својине. извода. •• .
Члан 282. Чист доходак, по издвајању дела тог дохотка
Дохотком земљорадничке задруге која у свом који припада удруженим земљорадницима у смис-
саставу нема основне задружне организације, од- лу става 2. овог члана, уноси се као друштвена сво-
носно дохотком основне задружне организације јина у фондове земљорадничке задруге која у
управљају удружени земљорадници, са правима, свом саставу нема основне задружне организације,
обавезама' и одговорностима које имају радници у односно у фондове основне задружне организације.
удруженом раду друштвеним средствима, у скла-
ду' са самоуправите споразз^мом о удруживању Члан 285.
земљорадника у земљорадничку задругу и законом. Средства фондова из члана 284. став 3. овог
Дохотком основне организације у саставу зем- закона, као и друга друштвена средства у земљо-
љорадничке задруге управљају радници који су радничкој задрузи која у свом саставу нема основне
удружили рад у основну организацију, са пра- задружне организације, односно основној задруж-
вима, обавезама и одговорностима које имају рад- ној организацији, користе се у складу са законом,
ници у другим основним организацијама. а нарочито за стварање што повољнијих услова за
рад удружених земљорадника, за постизање што
Члан 283. бољих резултата рада и за цовећање производности
њиховог удруженог рада, за остваривање других
Доходак земљорадничке задруге која у свом заједничких интереса којима се обезбеђује проши-
саставу нема основне задружне организације, од- риван^ и унапређивање њене делатности утврђе-
носно доходак основне задружне организације сти- них самоуправним споразумом о удруживању зем-
љорадника у земљорадничку задругу и њеним ста-
чу удружени землзОрадници из укупног прихода ко- тутом, за намене којима служе премије и друга
ји се оствари: средства којима се стварају повољнији матери-
1) продајом пољопривредних и других произ- јални услови за одређену производњу индивидуал-
вода, као и вршењем пољопривредних и других них пол>опривредних произвођача и за образова-
ње и обнављање резерви.
услуга;
2) учешћем у заједничком приходу, односно у Средства фондова и друга друштвена средства
из става 1. овог члана могу се користити само на
за i етничком дохотку оствареном сарадњом удру- начин којим се обезбеђује њихова несмањена
жених земљорадника са радницима у основним ор- вредност и одговарајући њихов пораст, а не могу
ганизацијама у саставу земљорадничке задруге, са се користити на начин којим би се за удружене
другом земљорадничком задругом, односно са дру- земљораднике стварали неједнаки услови у ко-
ришћењу тих средстава.
гом основном задружном организацијом или са рад-
ницима у основним организацијама v саставу друге Друга друштвена средства из стара 1. овог чла-
на остварена на основу закона могу се користити
организације удруженог рада, као и са индивидуал- у складу са законом.
ним землзорадницима;
3) примањем на име компензације и премија Члан 286.
утврђених законом; Самоуправни споразум о удруживању земљо-
радника у земљорадничку задругу садржи наро-
4) по другим основима утврђеним законом. чито одредбе о: именима оснивача; фирми и седиш-
Утврђивање и распоређивање дохотка из ста- ту задруге; делатностима којима ће се задруга ба-
ва L овог члана врши се у складу са законом. вити; износу средстава која се обезбеђују за осни-
Страна 1598 — Број ВЗ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3. децембар 1976.
4

вање и почетак рада задруге; именима лица која ницима у тој организацији самоуправни споразум 0
ће вршити припремне радње до конституисања тој сарадњи којим уређују међусобна права, обаве-
задруге; року у коме се мора извршити конституи- зе и одговорности.
сање задруге; избору, односно именовању, дело-
кругу и одговорностима органа управљања и пос- У односима из става 1. овог члана удружени
ловодног органа у задрузи; представљан^ и зас- •емллрадници равноправно са радницима у органи-
тупању задруге; економским односима између уд- зацији удруженог рада са којом остварују трајнију
ружених земљорадника; основима и мерилима о сарадњу, управљају заједничким пословима, зајед-
распоређивању чистог дохотка задруге; јемству; нички одлучују о заједнички оствареном дохотку и
поступку доношења статута задруге; условима учествују у том дохотку према доприносу који су
пријема у задругу; иступању, односно искључењу дали остваривању тог дохотка.
из задруге; обезбеђивању услова за остваривање
задатака и активности у области општенародне Члан 292.
одбране и друштвене самозаштита; располагању Земљорадници који удружују свој рад, земљи-
средствима у случају престанка задруге; поступку шта, средства рада, односно друга средства у одно-
за измене и допуне самоуправног споразума и о сима трајније сарадње са организацијом удруженог
другим питањима од заједничког интереса. рада могу, сами или заједно са радницима те орга-
После закључења самоуправног споразума 0 низације, организовати основну организацију коопе-
удруживању земљорадника у земљораднички зад- раната у саставу те организације.
ругу доноси се статут задруге којим се ближе уре- Основна организација коопераната има у на-
ђују односи у задрузи и међусобна права, обавезе челу положај, права и обавезе и одговорности ос-
и одговорности удружених земљорадника. новне организације.
Члан 287. Кад земљорадници непосредно удружују свој '
рад, земљишта, средства рада, односно друга средс-
Земљорадничка задруга одговара за обавезе тва у односима трајније сарадње са организацијом
средствима којима располаже. удруженог рада, та организација је дужна, ако за
Ако је у земљорадничкој задрузи организована то постоје услови, да подстиче организована основ-
основна задружна организација и основна органи- не организације коопераната.
зација, за обавезе задруге одговара и та основна
задружна организација, односно основна организа- Члан 293.
ција, супсидијарно или солидарно, како је пред- Земљорадници, односно земљорадници и рад-
виђено самоуправите споразумом. ници из члана 292. став 1. овог закона могу у сас-
Основна задружна организација у саставу зем- таву сложене организације удруженог рада основати
љораднички задруге одговара за обавезе средствима и радну организацију коопораиата.
којима располаже. Кооперанти у радној организацији коопераната
За обавезе земљораДничке задруге, односно која у свом саставу нема основне организације коо-
основне задружне организације које нису могле пераната, имају положај, права, обавезе и одговор-
измирити у смислу от. 1. до 3. овог члана одгова- ности коопераната у основној организацији коопе-
рају супсидијарко и удруже™ земљорадници, раната.
осим пољопривредним земљиштем, до висине сред- Кооперанти у радној организацији коопераната
става утврђене самоуправите споразумом о удру- која у свом саставу има две, или више основних
живању земљорадника у земљорадничку задругу организација коопераната, имају положај, права,
и уговором који су закључили са задругом, односно обавезе и одговорности удружених земљорадника у
законом. задрузи.
Члан 288. ч
1
Члан 294.
Земљорадничке задруге могу се удружити у Одлуку о организована основне организације
сложену земљорадничку задругу, у складу са за- коопераната доносе земљорадници, сами или зајед-
коном. но са радницима у организацији удруженог рада са
којом остварују трајнију сарадњу.
Члан 289.
На основу одлуке о организовању основне ор-
Земљорадника задруга, односно основна за- ганизације коопераната земљорадници, сами или за-
дружна организација се оснива, односно организу- једно са радницима из става 1. овог члана, закљу-
је, конструише, уписује у судски регистар и прес- чују самоуправни споразум којим утврђују услове
таје на начин и под условима утврђеним законом. и начин удруживања, као и међусобна права, оба-
везе и одговорности.
Члан 290.
Одредбе чл. 275. до 289. овог закона сходно се Самоуправним споразумом из става 2. овог
члана не може се искључити, ни ограничити, право
примењују и на друге облике удруживања земљо- других земљорадника да под једнаким условима
радника, у складу са законом. приступе основној организацији коопераната.
Ако не постоје услови да се организује основна
2. Удруживање земљорадника у односима трајније организација коопераната, организација удруженог
рада може з а к љ у ч и в а о уговоре о трајнијој сарад-
сарадње са организацијама удруженог рада њи непосредно са појединим земљорадницима.
Члан 291. Члан 295.
Земљорадници који свој рад, земљиште, средс- У основној организацији коопераната коју заје-
тва рада, односно друга средства на која имају дно организују, удружени земљорадници и радници
право својине удружују, непосредно или преко зем- равноправно одлучују о пословима од заједничког
љорадничке задруге или другог облика удруживања интереса, а нарочито:
земљорадника, у односима трајније сарадње са 1) о обиму и начину остваривања међусобне
организацијом удруженог рада, закључују са рад- сарадње;
Петак, 3. децембар 1976. 'СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 53 — Страна 1599

2) о резултатима заједничко? пословања; љорадничке задруге; други облици удруживања зе-


3) о распоређивању дохотка и чистог дохотка мљорадника, основне и друге организације удруже-
оствареног заједничким пословањем. ног рада са којима су земљорадници, непосредно
Начин равноправног одлучивања у основној ор- или преко земљорадничких задруга или других
ганизацији коопераната из става 1. овог члана уре- облика свог удруживања, удружили рад, земљишта,
ђује се самоуправите споразумом о удруживању средства рада, односно друга средства, као и друге
рада у тој организацији и њеним статутом, у складу, заинтересоване организације, могу се удруживати у
са законом. задружне савезе, у складу са законом.
Задружни савези, у оквиру права и дужности
Члан 296. утврђених њиховим статутом, учествују у покретању
Део чистог дохотка основне о р г а н и з а м е коопе- иницијативе за удруживање земљорадника ради
раната из члана 295. овог закона припада удруже- стварања услова за повећање дохотка и побољша-
ним земљорадницима по основу права својине на вање услова рада и за обезбеђивање социјалне си-
земљишта, средства рада, односно друга средства гурности и социјалних/права земљорадника, за са-
која су удружили у складу са самоуправите спора- моуправно споразумевање о трајнијој сарадњи зем-
зумом, а сходно начелима која важе за учешће у љорадника' који нису удрулѕени у земљорадничке
заједничком дохотку по основу удруживања друш- задруге или друге облике удруживања земљорадни-
твених средстава. ка и о сарадњи земл>орадничких задруга, основних
и других организација удруженог рада и ради њи-
ховог организованог укључивања у систем соци]а-
Члан 297. листичких самоуправиве односа, друштвеног плани-
Чист доходак основне организације кооперана- рања и остваривања других циљева и задатака ут-
та, по издвајању дела тог дохотка који припада врђених њиховим статутом, у складу са законом.
удруженим земљорадницима у смислу члана 296.
овог закона, распоређуј е се као и чист доходак дру- За територију Социјали етичке Федеративне Ре-
гих основних организација. публике Ј у г о с л в и ј е задружни савези могу се удру-
живати у савез задружних савеза.
Члан 298.*
Основна организација коопераната коју су орга- ОДЕЉАК 2
низовали само удружени земл>орадници учествује у
дохотку који заједнички оствари са другим основ- УДРУЖИВАЊЕ САМОСТАЛНОМ ЛИЧНОГ РАДА СРЕД-
ним организацијама у саставу организације удруже- СТВИМА V СВОЈИНИ ГРАЂАНА СА УДРУЖЕНИМ РА-
ног рада са којом остварују трајнију сарадњу, сход- ДОМ ДРУШТВЕНИМ СРЕДСТВИМА
но начелима која важе за учествовање у заједнич-
ком дохотку по основу удруживања друштвених 1. Удруживање радних људи у занатске и друге
средстава. задруге и њихова сарадња са организацијама удру-
У основној организацији кооцераната из става женог рада
1. овог члана односи у стицању дохотка распоре-
ђивања* чистог дохотка и други међусобни односи Члан 301.
удружених земљорадника уређују се сходно наче- Радни људи који самостално обавл>ају делатност
лима која важе за земљорадничке задруге. личним радом средствима рада у својини грађана
г и који удруже свој рад и своја средства у занатску
или другу задругу ћмају у раду, стицању дохотка и
8. Сарадња индивидуалних земљорадника еа зем- распоређивању дохотка и чистог дохотка и у другим
љорздаичкгш задругама и организацијама удруже- међусобним односима у задрузи, као и у различитим
ног рада облицима кооперације и другим видовима пословне
сарадње са организацијама удруженог рада у наче-
; Члан 299. лу исти положај и у основи иста права, обавезе и
одговорности као и удружени земљорадници у зе-
Индивидуални земљорадници који, привремено мљорадничкој задрузи, зависно од обима и степена
и без заједничког ризика, сарађују са земтнораднич- удруживања рада и средстава у занатску или другу
ком задругом, односно са основном или другом ор- задругу.
ганизацијом удруженог рада, остварују своја права
у складу са самоуправите споразумом о удружива- Члан 302.
њу земљорадника у земљорадничку задругу и њ е -
ним статутом, односно са самоуправите споразумом Одредбе чл. 287. и 289. овог закона сходно се
и статутом те основне или друге организације удру- примењују на задруге које оснивају радни људи
женог- рада. који самостално обављају делатност личним радом
средствима рада у својини грађана, ако законом ни-
Међусобни односи из става 1. овог члана уре- је друкчије одређено.
ђују се уговором, који закључује индивидуални
земљорадник са земљорадничком задругом, односно
са основном или другом организацијом удруженог 2. Уговорна организација удруженог рада
рада у складу са начелима која в а ж е за удружива-
Члаћ 303.
ње земљорадника у земљорадничке задруге, однос-
но за остваривање трајније сарадње са организаци- Радни човек који самостално обавља делатност
јама удруженог рада. личним радом средствима рада у својини грађана,
или који намерава да самостално обавља такву де-
латност, може удружити свој рад и своја средства,
4« Удруживање у задружне савезе ж друга општа уз заједнички ризик, са радом других радника и
удружења земљорадника друштвеним средствима у оквиру уговорне органи-
зације удруженог рада, у складу са законом (у да-
Члан 800. љем тексту: уговорна организација).
Земљорадничке задруге, основне задружне ор- Бише радних људи који самостално обављају
ганизације и основне организације j саставу зем- делатност личним радом средствима рада у своји-
Страна 1600 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

ни грађана могу удружити свој.рад и своја средства Члан ЗИ.


у уговорну организацију, у случајевима и под усло- Из чистог дохотка који оствари уговорна орга-
вима одређеним законом. низација издвајају се средства за личне дохотке и
заједничку потрошњу радника и пословође, по ос-
ј Члан 304. новима и мерилима које споразумно »утврђују у
ј Радни човек из члана 303. овог закона може да складу са основима и мерилима који важе у орга-
! удружи свој рад и своја средства само у једну низацијама удруженог рада.
| уговорну организацију.
Члан 312.
ј Члан 305.
Чист доходак уговорне организације, после из-
i1 Радни човек који удружи свој рад и ђвоја двајања средстава из члана ЗИ. овог закона, распо-
средства у уговорну организацију има право да ређуј е се на средства која припадају пословођи по
води пословање у тој организацији, у складу са уго- основу права својине и на средства која остају у
вором о оснивању те организације (у даљем тексту: друштвено? својини по основу текућег и минулог
пословођа). . рада радника и друштвених средстава у уговорној
организацији.
Члан 306.
Права пословође по основу права својине утвр-
Део средстава за оснивање и почетак рада уго- ђују се уговором о оснивању уговорне организаци-
ворне организације могу обезбедити основне и друг је, сходно начелима која важе за удруживање дру-
ге организације удруженог рада. штвеним средствима.
Део средстава за оснивање и почетак рада уго-
ворне организације могу обезбедити, ради оствари- Члан 313.
вања својих циљева и задатака, и друштвено- Пословођа са радницима уговорне организације,
-политичке заједнице, самоуправне интересне зајед- односно са ^органом управљања у тој организацији
нице, банке и друга друштвена правна лица, под споразумно, у складу са уговором о оснивању уго-
условима утврђеним законом. ворне организације, самоуправним споразумом о
удруживању у уговорну организацију и законом,
Члан 307. доносе одлуку о:
Уговор о оснивању уговорне организације закљу- 1) распоређивању чистог дохотка на део који
чују пословођа уговорне организације и овлашћени припада пословођи по основу права својине и на
представници законом утврђеног органа друштвено- део у друштвеној својини;'
-политичке заједнице, синдиката и привредне ко-
море. 2) амортизацији средстава рада у уговорној ор-
Ако су код пословође запошљени радници, ти ганизацији;
радници учествују у закључивању уговора о осни- 3) обиму и намени средстава за унапређивање и
вању уговорне организације. проширивање материјалне основе рада, као и о на-
мени средстава које пословођа поново удружује у
Члан 308. тој организацији;
Уговор о оснивању уговорне организације за- 4) пословима предвиђеним уговором који непос-
кључује се у писменом облику. редно утичу на остваривање права, обавеза и одго-
Уговор о оснивању уговорне организације садр- ворности пословође утврђеним законом;
жи нарочито: фирму, седиште и делатност уговорне 5) обезбеђивању услова за остваривање задата-
организације; износ, односно вредност средстава ко- ка и активности у области општенародне одбране и
ја пословођа удружује у уговорну организацију; пра- друштвене самозаштите; и
ва и обавезе пословође по основу удруживања рада
и средстава; права и обавезе удружених радника по 6) другим међусобним односима утврђеним на
основу рада друштвеним средствима; основе и ме- основу закона.
рила за утврђивање и начин исплаћиван^ дела
дохотка уговорне организације који припада посло- Члан 314.
вођи по основу права својине на средства која је Пословођа слободно одлучује да ли ће средства
удружио; начин и рокове исплате вредности, однос- која је стекао по основу права својине у уговорној
но повраћаја тих средстава и одговорност уговорне организацији, у целини или део тих средстава, по-
* организације за обавезе према трећим лицима. ново удружити у ту организацију.
Члан 309. Пословођа споразумно са радницима утврђује
услове и начин повлачења средстава на која има
На основу уговора о оснивању уговорне орга- право својине, а која је удружио у уговорну орга-
низације, радници и пословођа закључују самоуп- низацију.
равни споразум о удруживању којим ближе уређују
Члан 315.
међусобна права, обавезе и одговорности у уговор-
ној организацији. Кад вредност средстава кој£ је пословођа удру-
жио у уговорну организацију буде накнађена пос-
Члан 310. ловођи у оквиру учешћа у дохотку те организације,
или кад та средства, под условима и на начин ут-
Оствареним дохотком и друштвеним средствима врђеним уговором о оснивању те организације, пос-
у уговорној организацији управљају радници и пос- ловођа повуче из те организације, пословођи прес-
ловођа на основу права рада друштвеним средст- таје право на учешће у њеном дохотку по основу
вима. права својине, и у складу са законом престају му
друга права која као пословођа има у тој органи-
У одлучивању о друштвеним средствима Из зацији.
става 1. свог члана пословођа има, по основу права У случају из става 1. овог члана уговорна ор-
рада друштвеним средствима, једнака права као и ганизација наставља са радом као организација
Други радници у уговорној организацији. удруженог рада, у складу са законом.
Петак, Ѕ. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј Број 53 — Страна 1601
t

Члан 316. Способност дела радне организације да изрази


Пословођа одговара за законитост рада угово- заједнички резултат рада радника у њему као вред-
рне организације. ност не може се условљавати висином укупног при-
хода, односно дохотка.
У остваривању права и дужности из става 1.
овог члана пословођа има права, обавезе и одговор- Члан 323.
ности к о ј е има инокосни пословодни оргдн органи-
зације удруженог рада. Сматра се да радници могу да остварују своја
друштвено-економска и друга самоуправна права,
Члан 317. у смислу члана 320. тачка 3. овог закона, ако непо-
средно могу остваривати та права и ако у основној
Уговорна организација одговара за обавезе дру- организацији могу заједно и равноправно управља-
штвеним средствима којима располаже и удруженим ти радом и пословањем основне организације и р а -
средствима на која постоји право својине пословође. дне организације у чијем је саставу, удруживати
рад и средства е другим радницима и управљати
Члан 318. дохотком који остваре у различитим облицима
удруживања рада и средстава, као и пословима и
Уговорна организација уписује се у судски ре- средствима у цедркупности односа друштвене ре-
гистар, по прописима који в а ж е за организације п р о д у к у ј е, уређивати радни однос и учествовати
удруженог рада. у остваривању функција самоуправних интересних
заједница, месних заједница и друштвено-по литич-
Члан 319. ких заједница.
Уговорна организација се оснива, конституише,
удружује и престаје под условима и на начин утвр- Члан 324.
ђеним законом.
Ако су за делатности, односно послове од посе-
бног друштвеног интереса, у складу са њиховом
природом и остваривањем друштвеног интереса,
ДЕО ТРЕЋИ" законом ближе утврђени услови из члана 320. овог
закона, организована основних организација у тим
САМОУПРАВНО ОРГАНИЗОВАЊА делатностима, односно пословима врши се и у скла-
. . РАДА ду са тим законом.
ГЛАВА I Члан 325.
ОБЛИЦИ УДРУЖИВАЊА РАДА И СРЕДСТАВА Радници не могу део радне организације који
\ не испуњава било који од услова из члана 320.
ОДЕЉАК 1 овог закона организовати као основну организа-
цију.
ОСНОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА
Радници не могу организовати основну органи-
1. Права и дужности радника у организована ос- зацију из више делова процеса рада, ако сваки део
за себе може, по одредбама члана 320. овог закона,
новне организације бити организован као основна организација.
Члан 320. У радној организацији не може се организова-
ти основна организација ако не постоје услови да
Радници имају право и дужност да део радне се из делова радне организације организују најмање
организације организују као основну организацију, две основне организације.
под следећим условима:
1) да такав део чини радну целину; Члан 326.
2) да се резултат заједничког рада радника у Радници имају право и дужност да изврше од-
радној целини која се организује као основна ор- говарајуће промене у организованим основним ор-
ганизација може самостално изразити као вредност ганизацијама, односно радној организацији, ако се
у радној организацији или на трркишту; услед промене у м а т е р и ј а л ^ основи рада, технич-
ко-технолошких" и природних услова рада, произ*
3) да радници, као основна самоуправна зајед- водне оријентације и места вршења делатности из*
ница радника, у тој радној целини могу остварива™ мене услови који су постојали у време организова-
своја друштвено-економска и друга самоуправна ња основних организација или престану да постоје
права. услови из члана 320. овог закона.
Члан 321. Члан 327.
Сматра се да радну целину, у смислу члана 320. Друштвеним договором могу се ближе разра-
тачка 1. овог закона, чини део производње, односно дили мерила за примењив ање овим законом утврђе-
другог друштвеног рада у радној организацији у них услова за организовања основних организација
коме су радници непосредно повезани јединственим у појединим делатностима.
процесом рада и тиме у раду међусобно зависни, и У закључивању друштвеног договора из става
у коме радећи средствима заједничког рада, оства-^ 1. овог члана учествују орган друштвено-политичке
рују заједнички резултат рада. заједнице, синдикат, привредна комора, ^ односно
одговарајуће опште удружење организација удру-
Члан 322. женог рада и друге заинтересоване с а м о у п р а в а
Сматра се да се резултат рада радника може организације и заједнице.
самостално изразити као вредност, у смислу члана
320. тачка 2. овог закона, ако је део радне органи- 2. Организована основне организације
зације који се организује као основна организација
способан да остварује- укупни приход и стиче дохо- Члан 328.
дак на начин и под условима утврђеним овим з а - Ако радници, односно синдикат или орган уп-
коном. рављања у радној организацији сматра да су у било
Страна 1602 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3?. децембар 1976.

ком делу радне организације или основне органи- самоуправни споразум о удруживању рада радника
зације испуњени законом прописани услови да се у основној организацији.
т а ј део организује као основна организација, дужни После закључења самоуправног споразума о
су да дају иницијативу за њено организовања и да .удруживању рада радника у основну организацију,
закажу збор радника тог дела на коме радници радници у основној организацији бирају раднички
оцењују да ли постоје услови за организовање ос- савет, осим у случају кад се по закону не врши
новне организације. избор радничког савета, доносе статут и приступају
Ако радници на збору оцене да постоје услови закључивању самоуправког споразума о удружи-
за организована основне организације, референду- вању у радну организацију.
мом доносе одлуку да се организује основна органи-
зација. Члан 332.
Одлука о организовању основне организације После доношења одлуке о организовању основне
садржи нарочито: ознаку дела радне организације, организације радници дела радне организације који
односно основне организације који се организује се организује као основна организација образују са
као основна организација; делатност коју обавља радницима осталих основних организација комисију
т а ј део радне организације, односно основне орга- на делегатској основи*, која израђује предлог за рас-
низације, и име лица овлашћеног за подношење поређивање средстава, права и обавеза на ново-
пријаве за упис предбележбе те одлуке. организоване основне организације.
Ако се у року од осам дана од дана доношења
Члан 329. одлуке о организовању основне организације не
' Радници сваке основне организације, односно де- образује комисија из става 1. овог члана, или ако
ла радне организације, синдикат, друштвени пра- се у комисији не постигне сагласност о предлогу за
вобранилац самоуправљања, скупштина друштвено- распоређивање средстава, права и обавеза, радници
ст) литичке заједнице и други законом овлашћени у делу који се организује као основна организација
орган могу дат^и иницијативу да се организује ос- израђују предлог и достављају га основним органи-
новна организација ако сматрају да за то постоје зацијама.
законом утврђени услови и могу предложити рад-
ницима, односно радничком савету основне орга- Члан 333.
низације или радничком савету радне организације Распоред средстава, права и обавеза између ос-
да сазову збор радника ради доношења одлуке. новних организација врши се на следећим осно-
Раднички савет основне организације, односно вима:
раднички савет радне организације дужан је да 1) основна средства распоређују се основној
на основу иницијативе из става 1. овог члана проу- организацији у . којој радници тим средствима раде*
чи предлог и у року од 30 дана сазове збор радника а ако истим основним средствима раде радници две
основне организације, односно радне организације или више основних организација (прсловна зграда
ради оцењивања да ли постоје услови предвиђени и сл.), тада се утврђује реалан део, односно идеалан
овим законом за организована основне организа- део тог средства које се распоређене појединој ос-
ције. новној организацији;
Члан 330. 2) обртна средства у роби и другим стварима,
који служе као сировина, распоређују се између
Одлука о-организована основне организације основних организација сразмерно коришћењу тих
доставља се свим основним организацијама у истој средстава у протеклој години, односно сразмерно
радној организацији, а ако у радној организацији плану коришћења тих средстава у текућој години;
нису организоване основне организације — та од-
лука доставља се другим радницима, у року од осам 3) обртна средства у недовршеној производњи и
дана од дана њеног доношења. непродатој роби распоређују се' основној организа-
цији у чију производну делатност улазе готови про-
Радници основних организација, односно радне изводи — основној организацији чији су производ,
организације којима је достављена одлука, могу, у а средства за продату робу, односно извршене
року од 30 дана од дана кад им ј е уручена одлука услуге распоређују се основној организацији чија је
о организована основне организације, покренути роба, односно која је извршила услуге, а ако је роба
спор пред судом удруженог рада у погледу посто- производ више основних организација или је више
јања услова предвиђених за организована основне њих извршило услуге, средства се распоређују тим
организације. основним организацијама према основима и мери-
Ако је поводом организовања основне органи- лима утврђеним у складу са одредбама овог закона
зације покренут спор, до окончања спора не могу којима се уређује распоређивање заједнички оства-
се, противно вољи радника који су Донели одлуку реног прихода;
о организована основне организације п р е д у з и м а о 4) обртна средства у новцу и друга новчана
мере или доносити одлуке којима се мењају права,
обавезе и одговорности тих радника. средства удружена у банку, односно у разне облике
удруживања рада и средстава и друге самоуправно
Члан 331. организације и заједнице, распоређују се сразмерно
доприносу у остваривању дохотка који је претходио
Одлука о организована основне организације
расподели ових средстава, водећи рачуна о кориш-
пуноважна је истеком рока од 30 дана од дана уру-
ћењу амортизацијо и другим основима утврђеним
чења одлуке радницима основне организације, од-
самоуправним споразумом;
носно радне организације, а ако је покренут спор
у погледу постојања услова за њено организована 5) права и обавезе према трећим лицима које се
— доношењем правиоснажне одлуке суда удруже- односе на патенте, лиценце и друга права и обавезе
ног рада да постоје ти услови, а у том времену у погледу основних и обртних средстава, преузима
радници су дужни да савесно обављају своје радне основна организација у којој су та средства распо-
обавезе и .самоуправа дужности. ређене;
Даном кад је одлука о организована постала 6) обавезе које произлазе из промета робе ~и
пуноважна, радници стичу способност да закључе услуга (дужници и повериоци из промета робе и
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј БроЈ 53 — Страна 1603

услуга) преузима основна организација за коју Je распоређивању дохотка и чистог дохотка, у распо-
овај промет обављен; дели средстава за личне дохотке и у радном односу,
7) средства заједничке потрошње распоређују се као и основе удруживања рада и средстава у радну
на основне организације по основима утврђеним организацију и обавештавање радника.
самоуправним споразумом о удруживању, а ако ти
основи нису утврђени у самоуправном споразуму Члан 337.
— пропорционално броју радника у појединој основ- Статут основне организације садржи нарочито
ној организацији. одредбе: о називу, седишту и делатности основне
Предлог распореда средстава обухвата и распо- организације; о саставу, избору, односно именовању,
ред права и обавеза између основних организација'^ опозиву, односно разрешењу и делокругу радничког
по основу минулог рада уложеног у средства која савета, његовог извршног органа и пословодног
су по распореду средстава распоређен основној органа, као и о њиховој одговорности; о питањима
организацији. ' о којима се радници лично изјашњавају и о начину
личног изјашњавања и одлучивања; о обавезама
Радници могу споразумно утврдити и друге ос- с а м о у п р а в н а и других органа према синдикату; о
нове за распоређивање средстава, права и обавеза. начину избора и опозива делегација и делагата
основној организацији и о њиховим правима, д у ж -
Ако су законом - предвиђени други основи за ностима и одговорностине; о заступању и. пред став-
распоређивање средстава, права и обавеза између љању основне организације; о коришћењу и рас-
основних организација које се баве делатностима полагању средствима за производњу и другим
или пословима од посебног друштвеног интереса и средствима; о изради и доношењу планова; о оства-
-других основних организација, распоред средстава, ривању с а м о у п р а в а радничке контроле и органу
права и обавеза врши се по основима утврђеним с а м о у п р а в а радничке контроле; о садржини, н а -
тим законом. чину и роковима обавештавања радника; о опште-«
народној одбрани и друштвеној самозаштита; о
Члан 334. пословној тајни; о садржају и чувању записника о
Основне организације, на основу извршеног рас- одлукама радника и колегиј ал них органа; о начину
пореда средстава по одредбама члана 333. овог з а - доношења, измена и допуна статута и о доношењу
кона, утврђују међусобна права и обавезе по основу других самоуправних општих аката основне органи-
минулог рада сагласно одредбама овог закона. зације..

Члан 335.
Ако се у року од 60 дана од дана пуноважности 3. Издвајање основне организације из састава радне»
одлуке о организована основних организација не организације
закључи самоуправни споразум о распореду сред-
става, права и обавеза, свака основна организација Члан 338.
може у року од 60 дана покренути спор пред судом Радници имају право да, сагласно закону,
удруженог рада. основну организацију у којој раде издвоје из саста-
Ако основне организације не закључе само- ва радне организације.
управни споразум о распореду средстава, права и Радници не могу издвојити основну организа-
обавеза, а ни било која основна организација не цију из састава радне организације, ако би то, про- *
покрене спор пред судом удруженог рада, друштве- тивно општем интересу, довело до битног отежавања
ни правобранилац самоуправљања дужан је да у или онемогућбвања рада у другим основним орга-
року од 30 дана бд дана истека рокова из става 1. низацијама у саставу исте радне организације,
овог члана да иницијативу да се закључи само- односно у радној организацији као целини.
управни споразум."
Сматра се да би издвајање основне организа-
Ако се по иницијативи из става 2. овог члана у ције из састава радне организације довело до битног
року од 60 дана од дана дате иницијативе не за-
кључи самоуправни споразум о, распореду средстава, отежавање или онемогућавање рада у осталим ос-
права и обавеза, друштвени правођранил^ц само- новним организацијама, односно радној организа-
управљања дужан је да у даљем року од 15 дана цији као целини у смислу става 2: овог члана, ако
покрене поступак пред судом удруженог рада ради се тиме прекида или нарушава међусобно повезан
доношења одлуке о распореду средстава, права и процес рада, односио производње и пословања и ако
обавеза. је тиме битно умањена ефикасност коришћења
друштвених средстава и битно умањена могућност
Самоуправни споразум о распореду средстава, стицања дохотка у осталим основним организаци-
права и обавеза, односно одлуку суда удруженог јама, а основна организација која се издваја не бг*
рада којом се замењује овај споразум, спроводи могла постићи повећање произволност рада којим
пословодни орган радне организације издавањем на- се надокнађује то умањење.
лога књиговодству за прекњижавање средстава,
права и обавеза на поједине основне организације, Члан 339.
подношењем предлога органу који води ј&вну књигу Одлука о издвајању основне организације из
у коју су уписана одређена друштвена средства састава радне организације доноси се референдумом,
ради одговарајућег уписа, односно подношењем зах- и садржи:
тева Служби друштвеног књиговодства да изврши
пренос средстава на поједине основне организације. 1) означење основне организације која се из-
дваја и радне организације из чијег се састава из-
Члан 336. дваја;
Самоуправни споразум о удруживању рада рад- 2) означење да ли основна организација која са
ника у основној организацији садржи делатности издваја постаје радна организација или се удружује
основне организације и основе за уређивање дру- у другу радну организацију.
штвено-економских односа радника у основој орга- Ако основна организација која се издваја по-
низацији, а нарочито: у управљању средствима, стаје радна организација, одлука о издвајању са-*
Страна 1604 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3. децембар 1976.

држи и податке које садржи акт о оснивању радне 3) ако трајније није у могућности да обнавља
организације, осим података из члана 357. став 2. друштвена средства којима послује и да обезбеђује
тач. 1, 5. и 6. овог закона. остваривање уставом зајемчених права радника;
%

Члан 340. 4) ако није у могућности да трајније испуњава


обавезе које се подмирују из њеног дохотка;
Основна организација која се издваја из саста- 5) ако се правноснажном судском пресудом ут-
ва радне организације дужна је да одлуку о издва-
јању достави свим основним организацијама у са- врди ништавост уписа организовања основне орга-
ставу радне организације и органу управљања рад- низације.
не организације, у року од осам дана од дана доно- Ако основна организација удруженог рада која
шења те одлуке. обавља друштвену делатност не испуњава законом
Основне организације и други законом овлаш- прописане услове, или ако не постоје услови за обав-
ћени органи и организације, који сматрају" да за из- љање њене делатности, може бити укинута, под ус-
двајање основне организације из састава радне ор- ловима и по поступку прописаним законом.
ганизације не постоје услови утврђени у члану 338.
став 2. ОЕОГ закона, могу покренути спор пред су- Члан 343.
дом удруженог рада, у року од 30 дана од дана уру- У случајевима из члана 342. став 1. тачка 1. овог
чења одлуке о издвајању. закона радници основне организације која престаје
Ако суд удруженог рада нађе да не постоје ус- да постоји, заједно са радницима у другим основ-
лови за издвајање основне организације, поништиће ним организацијама у саставу радне организације,
одлуку о издвајању. извршиће, сагласно члану 326. овог закона, одгова-
рајуће промене у организована основних организа-
Одлука о издвајању основне^органмзације поста- ција.
Је пуноважна истеком рока од 3v0 дана од* дана уру- 1
мења одлуке о издвајању другим основним органи- Ако су околности из члана 342. став 1. тач 2. и
зацијама, а ако је покренут спор *у погледу посто- 3. овог закона настале услед лошег пословања ос-
јања услова за издвајање — даном доношења прав- новне организације или управљања друштвеним
носнажне одлуке суда удруженог рада да постоје ти средствима, односно преузетим обавезама према
услови. трећим лицима, а према самоуправном споразуму
за обавезе основне организације не постоји супси-
Члан 341. дијарна или солидарна одговорност других основ-
них организација, нити оне ту одговорност накнад-
Основна организација која се издваја дужнгѓ Је но преузму, спроводи се поступак редовне ликвида-
да до пуноважности одлуке о свом издвајању спо- ција
разумно са другим основним организацијама и рад-
ном организацијом као целином, уреди начин и ус- Редовна ликвидација се уређује законом.
\
лове извршења међусобних права и обавеза, који су
настали до дана издвајања, "као и питања накнаде Члан 344. %
штете која настаје издвајањем. Основна организација која у смислу члана 342.
Радници основне организације која се издваја став 1. тачка 4. овог закона није у могућности да
образују са радницима осталих основних организа- испуњава обавезе које се подмирују из њеног до-
ција комисију која израђује предлог за уређивање хотка, престаје под условима и 6а начин утврђеним
права и обавеза са другим основним организацијама, савезним законом.
а који служи као основ за коначно уређење њихо-
вих међусобних односа. • Члан 345.
Ако се споразумно не уреде односи у смислу Ако настану промене у организовању основних
става 1. овог члана, радници основне организације организација у смислу члана 342. став~ 1. тачка 1.
ОЕОГ закона, у судски регистар мора се уписати ор-
која се издваја могу покренути спор пред арбитра-
жом. Ако одлука арбитраже,^ сагласно споразуму о ганизована основних организација, а са тим даном
брише се из судског регистра основна организација
њеном образовању, не представља извршни наслов, која је престала,да постаји.
а радници нису задоволени том одлуком, могу у року
од 30 дана од дана достављања одлуке покренути
спор пред судом удруженог рада. , ОДЕЉАК! • | ; • .
До доношења одлуке арбитраже, односно до , РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА
правоснажности судске одлуке, основна органи-
зација че може се издвојити из састава радне орга- 1. Услови и начин оснивања радне организације
низације.
Члан 346.
Радна организација је самостална самоуправна
4. Престанак основне организације организација радника повезаних заједничким инте-
ресима у раду и организоваиих у основне органи-
Члан 342. зације у њеном саставу или непосредно повезаних
Основна организација престаје: јединственим процесом рада.
1) ако је ооганизовањем основних организација Сматра се да су радни™ повезани заједничком
Т смислу чл. 326. и 328 овог закона престала да по- интересима у раду у оадној организацији у којој
стоји; дсу основне организације међусобно повезане проце-
сом рада, односно производње и пословања или дру-
2) ако је према њој изречена мера забране вр- гим заједнинким интересима у остваривању зајед-
шења делатности због тога што не испуњава зако- ничког резултата рада кад је њихов удео у раду
ном прописане услове за обављање своје делатности, радне-организације услов да би радна организација
а У ро ку одређеном у акту о изрицању мере не ис- могла успешно да остварује радом радника у њој
пуне услове за обављање те делатности, односно не производну, односно друштвену делатност за чије
промени делатност; је вршење основана.
Петак, 3. децембар 1976.

Сматра се да су радници повезани заједничком тексту: радна организација у оснивању), а завршава


интересима у раду у радној организацији и кад се њеним конституисањем.
остварују производну, односно друштвену делатност
за чије је вршење основана радна организација у Члан 353.
јединственом процесу рада. Оснивач је дужан да пре доношења акта о ос-
нивању радне организаиије размотри и усвоји ела-
Члан 347. борат о друштвеној и економској оправданости ос-
Радна организација оснива се, у складу са одред- нивања радне организације.
бама члана 346, овог закона, за вршење привредних,
односно других друштвених делатности. Члан 354.
Радна организација која у свом саставу нема Пре усвајања елабората оснивач је дужан да
основних организација има положај, права, обавезе прибави мишљење од законом одређених органа и
и одговорности одређене овим законом за основну организација о друштвеној и економској оправда-
организацију, а радници у тој радној организацији ности оснивања радне организације и доказе о обез-
остварују сва права, обавезе и одговорности које беђивању основних услова производње и вршења
имају радници у основној организацији. услуга, као што су енергија, основне сировине, полу-
производи и др.
Члан 348. За радне организације које обављају друштвену
Друштвеним договором могу се ближе разрадити делатност утврђену законом, пре усвајања елабора-
мерила за применување овим законом утврђених та, оснивач је дужан да прибави мишљење, а ако
услова за оснивање радне организације у појединим је то законом предвиђено — и сагласност о оправ-
делатностима. даности оснивања радне организације од самоуп-
р а в и т е интересних заједница у чију област спада
У закључивању друштвеног договора из става делатност радне организације која се оснива.
1. овог члана учествују орган друштвено-политичке
заједнице, синдикат, привредна комора, односно од- О добијеним мишљењима из ст. 1. и 2. овог чла-
говарајуће опште удружење организација удруже- на оснивач је дужан да заузме став, и да о свом ста-
ног рада и друге заинтересоване самоуправа орга- ву извести органе, односно организације које су му
низације и заједнице. мишљење доставиле.
Кад радну организацију оснивају основне ор-
Члан 349. ганизације, о мишљењу тих организација раднички
Радну организацију може основати организа- савет основне организације дужан је да упозна рад-
ција удруженог рада, самоуправна интересна зајед- нике своје основне организације.
ница, месна заједница, друштвено-политичка зајед- Оснивач је дужан да прибави мишљење, однос-
ница и друго друштвено правно лице. но сагласност у смислу ст. 1, и 2. овог члана и у слу-
Радна организација која у свом саставу има ос- чају изградње новог дела радне организације или
новне организације, кѓо и сложена организација проширења њене делатности, ако је то законом од-
удруженог рада, може основати радну организацију ређено.
у складу са самоуправним споразумом о удружи пању \

у радну организацију, односно сложену организа- Члан 355.


цију удруженог рада.
Ако оснивач не прихвати мишљење органа и
Члан 350. организација који су му доставили мишљење о дру-
штвеној и економско! оправданости оснивања радне
Радну организацију могу основати радни људи организације, ови органи и ооганизације имају пра-
и грађанска правна лица у одређеним делатностима, во, на начин и под условима одређеним законом, да
под условима и на начин утврђеним законом. дају иницијативу за разматрање њиховог мишљења
Радни људи и грађанска правна лица не могу пред скупштином друштвено-полптичке заједнице
оснивати радне организације за вршење послова о питањима из њене надлежности.
промета робе и услуга са иностранетвом, за промет
робе на велико, за вршење послова посредовања у Члан 356.
промету робе и услуга, за вршење послова контроле Ако радну организацију оснива основна органи-
робе, ускладиштења робе, mnemmvne. за ппшпрод- зација, елаборат о друштвеној и економској оправ-
ицу и промет предмета наоружања и војне опреме, даности оснивања радне организације разматрају и
графичке делатности и друге делатности одређене усвајају радници у тој основној организацији, по
законом. претходно прибавл3еном мишљењу осталих основних
организација, а ако је оснивач радна -организација,
Члан 351. односно сложена организација удруженог рада, ела-
Радна организација може се основати ако су борат се разматра и усваја на начин утврђен само-
обезбеђена потребна средства за њено оснивање и управним споразумом о удруживању.
почетак рада и ако су испуњени други прописани
услови за вршење њене делатности. Члан 357. '
Ако радну организацију оснивају организације Оснивач, после разматрања и усвајања елабо-
удруженог рада, средства за њено оснивање и по- рата односно после окончања поступка покренутог
четак рада обезбеђују се на начелима удруживања у смислу члана 355. овог« закона, доноси акт о осни-
рада и средстава утврђеним овим законом.
вању радне организације.
Средства за оснива ње и почетак раца радне ор-
ганизације морају бити обезбеђена тако да радна ( У акту о оснивању радне организације морају
организација која се оснива може располагате тим се навести:
средствима. 1) назив оснивача;
Члан 352. 2) фирма под којом ће пословати радна органи-
Оснивање радне организације почиње дононге- зација;
ћ>ем акта.о оснивању радне организације (у даљем 3) седиште радне организације;
Страна 1606 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

4) делатности којима ће се бавити радна орга- ганизацију у осниваху, и да о.томе одмах обавести
низација; оснивача који доноси коначну одлуку.
5) износ средстава за оснивање и почетак рада Привремени пословодни орган, у погледу зако-
радне организације, начин њиховог обезбеђења, као нитости рада и одговорности радне организације у
и да ли се она обезбеђују уз обавезу враћања или оснивању, има иста права и дужности које има и
без те обавезе; пословодни орган радне организације после уписа
њеног конституисања у судски регистар.
6) одговорност и услови одговорности оснивача
за обавезе радне организације у оснивању; Члан 362. v

7) име лица, односно имена лица која ће вршити До самоуправног организовања радника радне
припремне радње до уписа конституисања радне ор- организације у оснивању, савет те организације, на
ганизације у судски регистар (привремени посло- предлог привременог посл ово дног органа, одлучује
водни орган радне организације) и његова, односно о заснивању радног односа радника и уређује њи-
v
њихова друга овлашћења; хова међусобна права, обавезе и одговорности. До
8) други подаци одређени законом. образовања савета те послове врши привремени
пословодни орган.
Члан 358. 1
Члан 363.
Ако ра^ну организацију оснивају два или више
оснивача, њихова међусобна права и обавезе уре- Оснивач има право да, у писменом облику, доно-
ђују се самоуправни** споразумом, а њихова права си одлуке и даје упутства у вези са изградњом, који
и обавезе према радној организацији у оснивању — су обавезни за радну организацију у оснивању.
— актом о оснивању. Актом о оснивању радне организације може се
предвидети да оснивач даје сагласност на одређене
Члан 359. самоуправа опште акте, као и за предузиман^ од-
Радна организација у оснивању може, у вези са ређених правних послова за радну организацију у
њеним оснивањем-, да закључује уговоре и да пре- оснивању, што се уписује -у судски регистар.
дузима друге правне радње .према условима утвр-
ђеним у акту о оснивању. _ Члан 364.
Актом о оснивању радне организације, у складу Радници имају право и дужност да у делу радне
са законом, могу се предвидети услови под којима организације у оснивању, који је изграђен, односно
радна организација може вршити пробну производ- оспособљен за почетак рада, организују привремену
њу, односно другу делатност и иступати на тржишту. основну организацију у саставу радне организације
у оснивању.
Радна организација у оснивању може се удру-
живати у самоуправне интересне заједнице. Привремена основна организација може се ор-
ганизовати ако су испуњени услови за организована
За време пробне производње могу се радној ор- основне организације, утврђени овим законом.
. ганизацији у оснивању дати законом предвиђене
олакшице. Време трајања олакшица може бити нај- Одлуку о организовању привремене основне ор-
дуже једну годину, ако законом није друкчије од- ганизације у саставу радне организације у оснивању
ређено. доносе радници већином гласова укупног броја рад-
ника делћ радне организације у оснивању који се
организује као привремена основна организација.
Члан ЗБО.
У радној организацији у оснивању образује се до Оснивач и савет радне организације у оснивању
конституисања радне организације савет као орган могу покренути спор пред судом удруженог рада
управљања оснивача. Оснивач одређз^је укупан број У погледу испуњења услова за организована при-
чланова савета и именује одређени број његових времене основне организације у року од 30 дана од
чланова, који не може бити већи од броја чланова дана кад им је достављена одлука о организована
савета које бирају радници који су у радном односу привремене основне организације. Тај спор, у истом
у радној организацији у оснивању. року, могу покренути друштвени правобранилац са-
моуправљања, синдикат и овлашћени орган скуп-
Савет радне организације у оснивању одлучује штине друштвено-политичке заједнице.
о коришћењу и располагању средствима намењеним
за оснивање и почетак рада радне организације и о Радници у привременој основној организацији
средствима за личне дохотке радника у радној ор- имају иста права, обавезе и одговорности као и рад-
ганизацији у оснивању и врши друга ^права и дуж- ници у основној организацији, ако законом није
ности одређене посебним актом оснивача. друкчије одређено.
У радним организацијама које се оснивају за Од дана предбележбе коначне одлуке о органи-
зована привремене основне организације у судски
вршење друштвених делатности, права и дужности регистар, привремена основна организација може
из ст. 1. и 2. овог члана има орган одређен законом. з а к љ у ч и в а о уговоре и предузимао друге правне
радње у оквиру своје делатности, у складу са актом
Члан 361. о оснивању радне организације у оквиру које се ор-
Привремени пословодни орган радне организа- ганизује привремена основна организација.
ције у оснивању води послове и закључује уговоре, На организована привремене основне организа-
предузима друге правне радње у вези са њеним ос- ције не примењују се одредбе члана 325. став 3. овог
закона.
нивањем, одговара за законитост рада у радној ор-
ганизацији у оснивању и врши друга права и дуж- Члан 365. ^ '
ности одређена актом оснивача.
Савет радне организације у оснивању може до-1
Привремени пословодни орган дужан је да обу- носити одлуке и издавати упутства, који су оба-
стави од извршења сваки акт савета радне органи- везни за привремену основну организацију- у погле-
зације у оснивању за који сматра да није у складу ду вршења њене делатности, ако је вршење те де-
са одлуком оснивача или да је штетан за радну ор- латности од значаја за изградњу радне организације^
.Петак, 3. децембар 1976. Број S3 — Страна 1607

За пуноважног одлука привремене основне ор- Радници су дужни да збор одрже у року од 15
ганизације о промени делатности, промени седишта, дана од рока у коме је савет био дужан да почне
издвајању из састава радне организације у осни- припреме за конституисање радне организације.
вању и избору привременог пословодног органа, као
и за пуноважног самоуправног споразума о удру- Члан 370. ,
живању рада радника у основној организацији, пот-
ребна је сагласност савета радне организације у ос- Ако савет радне организације, односно радници
нивању. у роковима утврђеним у члану 369. овог закона не
изврше радње организовања основних организација
Ако је радна организација у оснивању преузела и њихово удруживање ради конституисања радне
одговорност за обавезе привремене основне орга- организације, општинска скупштина може по својој
низације, савет радне организације може одлуком иницијативи или на предлог синдиката, друге дру-
одредити да је за предузиман^ одређених правних штвеио-политичке организације или друштвеног
послова потребна његова сагласност, што се уписује правобраниоца самоуправљања у даљем року од 60
у судски регистар. дана, спровести припреме за конституисање радне
организације.
Члан 366.
При спровођењу припрема из става 1. овог чла-
Односи између радне организације у оснивању на, скупштина општине има право и дужност да
и привремене основне организације у њеном саставу радној организацији пружи стручну помоћ при кон-
Уређују се самоуправним споразумом. ституисању, да сазове зборове радника у деловима
Даном уписа конституисања основних организа- радне организације за које се сматра да испуњавају
ција у радној организацији престаје да важи само- услове за организована основних организација, ради
управни споразум из става 1. овог члана. доношења одлуке о организована основних органи-
зација, закључивања самоуправног споразума о
Члан 367. удруживању рада радника у основној организацији,
доношења статута основних организација и размат-
Оснивач може^ у току оснивања до завршетка рања предлога самоуправиог споразума о удружи-
изградње, предложити скупштини општине да, са- вању у радну организацију.
гласно закону, отвори поступак редовне ликвида-
ције према радној организацији у оснивању, ако ви- Члан 371.
ше не постоје природни или економски услови за
њено оснивање. Конституисање радне организације састоји се од:
1) закључења самоуправног споразума о удру-
живању у радну организацију;
2. Конетитуисање радне организације
2) избора радничког савета, односно другог од-
Члан 368. говарајућег органа управљања у радној организа-
Конституисању радне организације приступа се цији;
после завршетка изградње радне организације у ос- 3) именовања вршиоца дужности пословодног
нивању и доношења одлука о организована основ-
них организација, закључивања самоуправите спо- органа.
разума о удруживању рада радника у основним ор- Конституисање радне организације у чијем сас-
ганизацијама, доношења статута основних органи- таву се не организују основне организације састоји
зација и избора радничких савета основних органи- се од закључивања самоуправног споразума о удру-
зација. живању рада радника у основној организацији, из-
Сматра се да је изградња завршена кад је радна бора радничког савета, односно другог одговарајућег
организација у оснивању, сагласно закону, оспособ- органа управљања у радној организацији, доноше-
љена за вршење делатности ради које је основана. ња статута и именовања вршиоца дужности посло-
водног органа.
Ако се радна организација у оснивању не изгра-
ђује, конституисање те организације врши се после Члан 372.
доношења акта о оснивању радне организације, а
ако радна организација у оснивању врши припрем- Самоуправни споразум о удруживању у радну
не радње за почетак рада — после завршетка тих организацију садржи одредбе: о фирми и седишту
радњи. * радне организације; о заступању и представљан^
радне организације, делатностима основних органи-
После завршетка изградње, односно после за- зација и делатностима радне организације; о зајед-
вршетка припремних радњи за почетак рада, савет ничком пословима и интересима који се остварују
и привремени пословодни орган радне организације у радној организацији; о координирању процеса
у оснивању дужни су да оснивачу и радницима, под- рада; о доношењу плана; о усклађивање планова
несу извештај о изградњи, односно извршењу при- основних организација; о удруживању средстава и
премних радњи за почетак рада, који садржи: стање њиховој намени; о начину распоређивања и искази-
основних и обртних средстава, реализацију укупног вања заједничког прихода; о саставу, избору, опо-
прихода и распоред дохотка, обавезе и истражива- зиву и делокругу органа управљања и извршног,
органа; о пословодпом органу и другим органима у
ња, извештај о свом раду, као и друге податке од- радној организацији и сг њиховим правима, обаве-
ређене законом. зама и одговорностите; о правима, обавезама и од-
горорностима радне заједнице која обавља послове
Члан 369. од заједничког интереса за основне организације; о
Ако савет радне организације у оснивању, у правима и обавезама делегата PI њиховој одговор-
року од 30 дана. од дана завршетка изградње, одно- ности радницима, односно органу управљања; о ме-
ђусобним односима основних организација и њихо-
сно од дана завршетка припремних радњи за поче- вим правима, обавезама и одговорностима у правном
так рада, не почне са припремама за конституирање промету; о облицима и условима остваривања од-
радне организације, радници у радној организацији говорности радне организације и њеним овлашће-
у оснивању могу на збору радника одлучити да сами нлма у правном промету који врши за основне ор-
ганизације* о решавању спорова из унутрашњих
спроведу припреме за конституисање.. односа (врсти спорова, саставу и поступку арбитра-
Страна 1608 —Број53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

ж е или другог облика за решавање спорова); © на- Права из става 1. овог члана могу се утврдити и
родној одбрани и друштвеној самозаштита; о пос- посебним самоуправним споразумом између оснивача
тупку издвајања појединих основних организација и радне организације у оснивању. Овим правима
из састава радне организације; о начину и услови- радна организација у оснивању не може бити став-
ма измене и допуне самоуправног споразума о удру- љена у неравноправни положај на јединственом ју-
живању. као и друге одредбе од значаја за зајед- гословенском тржишту у односу на положај других
нички рад и пословање основних организација и за радних организација које се баве истом делатношћу.
остваривање самоуправних права радника у њима. После конституисања радне организацијсарад-
У самоуправном споразуму о удруживању или ници имају право да покрену поступак пред судом
посебном споразуму, који чини његов саставни део, удруженог рада за промену права оснивача из ст. 1.
утврђује се распоред средстава, права и обавеза и 2. овог члана, ако сматрају да је њима повређена
радне организације на поједине основне организа- њихова равноправност у вршењу своје делатности.
ције. Изузетно од одредбе става 1. овог члана, друш-
Самоуправним споразумом о удруживању утвр- твено-политичка заједница, као оснивач, може имати
ђују се и друга питања која се уређују заједнич- законом одређена права само према радној органи-
ким самоуправни?^ општим актима, као и поступак зацији која врши делатности или послове од посеб-
доношења тих аката. ног друштвеног интереса, или послове од интереса
за остваривање задатака те друштвено-политичке
Члан 373. заједнице.
Основна организација која не усвоји самоуправ-
ни споразум о удруживању у радну организацију 3. Промене у организовању радне организације к
има право да се издвоји из радне организације у
оснивању, под условом и на начин који су овим за- њен престанак
коном одређени за издвајање основних организација
из састава радне организације. Члан 376.
Основна организација из става 1. овог члана, пре Радници у основним организацијама у саставу
доношења одлуке о издвајању из радне организације радне организације могу због развоја делатности и
у оснивању, а најкасније у року од 30 дана од дана организације рада, повећања обима пословања и
усвајања самоуправног споразума од стране осталих броја радника и других сличних разлога, организо-
основних организација, може покренуту поступак вати основне организације и удружити се у једну
пред судом удруженог рада о утврђивању да ли се или више радних организација, односно могу одлу-
самоуправна! споразумом повређују њена права или чити да, ради обједињавања и проширивања процеса
на закону засновани интереси. производње, остваривања боље радне и пословне по-
Одлука суда обавезна је за основне организације везаности и остваривања других заједничких инте-
које закључују самоуправни споразум о удруживању реса, радну организацију у чијем су саставу основне
у радну организацију. организације удруже са другом радном организа-
цијом.
Ако основна организација која је покренула по-
ступак из става 2. ОЕОГ чл&на није задовољна одлу- Промене из става 1. овог члана врше се само-
ком суда може се издвојити из радне организације управним споразумом о удруживању, а у судски ре-
у оснивању, под условима и на начин одређеним гистар се једновремено уписују промене које су на-
овим законом о издвајању основне организације из стале у организована основних организација и уд-
радне организације. руживању у радну организацију, односно о удружи-
вању радник организација, а из судског регистра се
Члан 374. бришу основне организације, односно радне органи-
После закључења самоуправног споразума о уд- зације које су престале да постоје.
руживању у радну организацију, а најдоцније у року Члан 377.
од 6 месеци од дана закључења тог споразума, на
предлог радничког савета радне организације, рад- Радна организација престаје!
ници удружених основних организација већином
гласова свих радника у свакој од тих организација, 1) ако се изврше промене у смислу члана 376.
доносе статут радне организације. овог закона;
2) престанком0 свих основних организација у са-
Статут радне организације садржи нарочито од- ставу радне организације;
редбе које су од значаја за организована, за рад и
Н>ено пословање, за остваривање самоуправних пра- 3) ако се судском пресудом утврди ништавост
ва радника и друге одредбе у складу са самоуправ- уписа оснивања радне организације.
н а споразумом о удруживању и законом.
Члан 375. 4. Посебне одредбе за одређене радне организације
Актом о оснивању радне организације, односне Члан 378.
самоуправним споразумом о удруживању у радну Радници у основним и другим организацијама
организацију, може се предвидети да радна органи- удруженог рада које производе предмете наоружања
зација првенствено оснивача снабдева сировинама, и војне опреме, имају иста права и дужности пред-
полупроизводима или готовом робом или енергијом; виђена овим законом као и радници у другим при-
вредним делатностима, осим оних права и дужности
да првенствено оснивачу обезбеђује превоз за ње- за које је, е обзором на природу и карактер те де-
гове потребе; да продаје робу оснивача или да ос- латности, савезним законом друкчије одређено.
нивачу врши одређене услуге; да без пристанка ос- Програми и планови производње, изградње и
нивача не може мењати делатност или седиште, ако развоја капацитете организација из става 1. овог
се тиме отежава остваривање интереса оснивача члана доносе се у складу са плановима организације
ради кога је основао радну организацију, као и дру- и изградње, развоја и опремања оружаних снага, а
га права која се остварују удруживањем рада и производња и промет предмета наоружања и војне
средстава, у складу са овим законом. опреме, као и коришћење, управљање и располагање
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 53

Друштвеним средствима за производњу тих предмета Организације удруженог рада могу, под усло-
врши се на начин и под условима предвиђеним са- вима и у границама утврђеним савезним законом, у
везним законом. свом пословању користити средства, страних лица.
Оснивање, конституисање, организована, имено-
вање и разрешење пословодног органа, промена де- ОДЕЉАК 3
латности, удруживање, издвајање и друге статусне
промене организације из става 1. овог члана, врши- УДРУЖИВАЊЕ У СЛОЖЕНУ ОРГАНИЗАЦИЈУ УДРУЖЕ-
се у сагласности са Савезним секретариј атом за на- НОГ Р А Д А
родну одбрану.
Члан 382.ч
Члан 379. Сложена организација удруженог рада (у да-
Друштвено-политичке организације и друге з а - љем тексту: сложена организација) организује се:
коном одређене друштвене организације и удруже-
ња грађана могу, ради остваривања својих циљева 1) удруживањем радних организација које су
утврђених статутом, основати радну организацију међусобно повезане производњом сировина, снабде-
за обављање привредне или друге друштвене делат- вањем енергијом, репро ду кционим материјалом, по-
ности, а те делатности могу обављати непосредно лупроизводима, односно деловима обраде готових
само ако је то одређено законом. производа и прометом робе и услуга;
2) удруживањем радних организација које раде
Радна организација из става 1. овог члана не и производе у основи исте врсте производа, односна
може без пристанка оснивача мењати делатност које врше исте врсте услуга, под условом да се .њи-
ради чијег је вршења основана. ховим N удруживањем обезбеђује увођење развије-
Ако за обављање делатности из става 1. овог није техничко-технолошке основе раДа у удруже-
члана није основана организација удруженог рада, ним организацијама и таква подела рада којом се
радници који обављају ту делатност имају положај омогућује њихова специјализација, а тиме и већа
радника радне заједнице која обавља послове за производно^ друштвеног рада;
више основних организација у саставу радне орга- 3) удруживањем радних организација .које про-
низације. изводе различите производе или врше различите
Радници који у организацијама удруженог рада, услуге ради остваривања заједничког дохотка и
друштвено-политичким организацијама или за орга- других одређених заједничких интереса.
не друштвено-пологичких заједница обављају де- У сложеној организацији може се организовати
латности за потребе друштвеног стандарда (исхрана, и обављање новчаних и банкарских послова за
одмаралишта, дечје установе и слично) имају поло- удружене организације.
ж а ј радника у радним заједницама и не могу се
без пристанка оснивача организовати као организа- У сложену организацију могу се удруживати и
ције удруженог рада. радне организације које се баве научноистраживач-
ким радом, образовањем кадрова, здравственом заш-
Члан 380. титом и другим Делатностима од заједничког инте-
реса за удружене организације, у складу са самоуп-
Организације удруженог рада за вршење трго- равним споразумом о удруживању у сложену орга-
винских услуга могу оснивати организације • удру- низацију.
женог рада и други оснивачи из члана 349. став 1.
свог закона. У сложену организацију могу се удруживати и
земљорадничке задруге и други облици удружива-
Организације удруженог рада могу за вршење ња земљорадника, у складу са самоуправним спора-
трговинских услуга у виду одржавања сајмова, при- зумом о удруживању.
ређиван^ изложби и вршења послова продуктних Радна организација може се удружити у две
берзи, послова јавних складишта, послова шпеди- или више сложених организација сагласно само-
ције, послова заступништва и сличних тровинских управном споразуму о удруживању у радну органи-
услуга, оснивати самоуправа интересне заједнице. зацију, односно сагласно самоуправном споразуму
Самоуправа интересне заједнице из става 2. о удруживању у сложену организацију у коју је
овог члана врше трговинске услуге само својим чла- удружена, као и сагласно самоуправном споразуму
новима, .ако у погледу појединих врста услуга са-, о удруживању у сложену организацију у коју на-
моуправним споразумом, у складу са законом, није мерава да се удружи.
друкчије одређено. Услови и начин повезивања и однос радних ор-
Организације удруженог рада које нису чланови ганизација удружених'у сложену организацију ут-
самоуправне интересне заједнице из' става 2. овог врђују се самоуправна! споразумом о удруживању.
члана, могу приступити заједници под условима ут-
врђеним самоуправним споразумом о њеном осни- Члан 383.
вању.
Конституисање сложене организације састоји
На самоуправа интересне заједнице из става 2.
овог члана сходно се примењују одредбе члана 389. се од:
овог закона. 1) закључивања самоуправног споразума о уд-
На организације и самоуправа интересне зајед- руживању у сложену организацију;
нице из ст, 1*. и 2. овог члана сходно се примењују 2) избора радничког савета, односно другог од-
одредбе овог закона о односу производних и промет- говарајућег органа управљања у сложеној органи-
них организација удруженог рада. зацији;
3) именовања^ вршиоца дужности пословодно?
Члан 381.
органа.
Организације удруженог рада и друге самоуп-
равине организације и заједнице сагласно савезном Члан 384.
закону, могу оснивати предузећа у иностранству и Самоуправни споразум о удруживању радних
учествовати средствима у страним предузећима. организација у сложену организацију садржи од-
Страна 1610 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј . Петак, ЗЃ. децембар 1976.

редбе: о фирш* и седишту сложене организације; У пословну заједницу може се непосредно уд-
о делатностима којима ће се оза организација ба- ружити и основна организација, ако то није у суп-
вити и цил:»евима ради којих се врши удруживање; ротности са самоуправним споразумом о удружива-
о координиран^ процеса рада; о удруживању сред- њу у радну организацију.
става и њиховој намени; о правима, обавезама и У пословну заједницу могу се удружити земљо-
одговорностима удружених организација у оствари- радничке задруге и други облици удруживања зем-
вању заједнички утврђених делатности и циљева; љорадника, као и друге задруге.
о доношењу плана и о усклађивању планова удру-
жених организација; о саставу, избору, опозиву и Пословна заједница учествује у правном про-
делокругу органа управљања и њиховог извршног мету са трећим лицима под условима и, на начин
органа; о пословодном органу сложене организације утврђеним самоуправним споразумом.
и његовој одговорности; о облицима и условима- ос- За обавезе у обављању послова од стране по-
тваривања одговорности сложене организације и словне заједнице одговарају организације удруже-
њеним овлашћењима у правном промету који врши ног рада за чији су рачун обавезе преузете.
за радне организације; о правима, обавезама и од-
говорности радне заједнице која обавл>а заједничке Ради усклађивања међусобних интереса и коор-
послове; р условима и начину иступања из сложене динације у раду и пословању самоуправним спора-
организације, као и друге одредбе од значаја за ос- зумом образује се на делегатско] основи, заједнички
тваривање утврђених делатности, заједничких по- орган управљања пословном заједницом и утврђује
слова и циљева. његов састав, делокруг и начин избора и опозива
његових чланова.
Члан 385.
Пословна заједница има пословодни орган, који
После закључивања самоуправног споразума о има положај, права, дужности и одговорности по-
удруживању у сложену организацију, а најкасније сл ово д ног органа организације удруженог рада, ако
у року од шест месеци од дана закључивања тог самоуправни!« споразумом није одређено да поје-
споразума, радници основних организација у саста- дина права и дужности пословодно!' органа послов-
ву удружених радних организација, на предлог не заједнице врши заједнички орган пословне за-
радничког савета, доносе статут сложене организа- једнице из става 6. овог члана.
ције, већином гласова свих радника у свакој основ-
ној организацији. Послове заједнице из става 1. овог члана обав-
ља, у складу са самоуиравним споразумом, њена
Члан 386. радна заједница или организација удруженог рада
удружена у пословну заједницу.
Ако радници свих основних организација у са-
ставу исте радне организације оцене да су испуње- Административно-стручне, помоћне и њима сли-
ни услови из члана 382. овог закона, џоту одлучити чне послове пословне заједнице обавља радна за-
већином гласова укупног броја радника сваке оо- једница пословне заједнице.
новне организације да се њихова радна организа-
ција организује као сложена (Организација. Члан 389.
У случају из става 1. овог члана радници сваке У областима и делатностима материјалне про-
основне организације- одлучују да се њихова основ- изводње, чије је трајно обављање неопходно ради
на организација сама или удружена са другим ос- задоволувања потреба одређених корисника и неоп-
новним организацијама, ако су испуњени законом ходан услов за њихов рад и у којима деловање
одређени услови, организује као радна организација законитости тржишта не може бити једини основ
у саставу сложене организације, усклађивање рада и потреба, односно вредновања
резултата рада, организације удруженог рада у тим
У случајевима из ст. Ј. и 2. ОГЈОГ члана у судски областима и делатностима и корисници њихових
регистар се уписује престанак радне организације пролзвода и услуга могу се удруживати у самоуп-
која је организована као Сложена организација и р а в а интересне заједнице материјалне производње.
престанак основних организација у њеном саставу,
а уписују ново организоване радне организације и Самоуправна интересна заједница материјали«
сложена организација. производње образује се самоуправниот споразумом
који закључују организације удруженог рада —
Члан 357. произвођачи производа, односно вршиоци услуга и
корисници њихових производа и услуга (чланови
Сложена организација престаје да постоји кад заједнице).
Све удружене радне организације то одлуче или
Орган управљања заједницом је скупштина која
кад престану да постоје удружене ог гани?,аци је. се образује на делегатско} основи, а организује тако
да се обезбеди равноправно одлучивање произво-
ђача производа, односно вршиоца услуга и корис-
ОДЕЉАК i ника о међусобним правима, обавезама и одговор-
УДРУЖИВАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА У
ностима.
ДРУГЕ О Б Л И К Е У Д Р У Ж И В А Њ А РАДА И СРЕДСТАВА Скупштина заједнице има свој извршни орган
у складу са самоуправите споразумом о њеном об-
Члан 388, разовању.
Радници могу самоуправним споразумом удру- Заједница престаје да постоји кад то све удру-
жити своје организације удруженог рада у послов- жене организације одлуче или кад удружене орга-
ну заједницу, кад су ради остваривања својих де- низације престану да постоје.
латности и развоја производно, радно или пословно Зг,седнице из става 1. овог члана могу се удру-
повезани ради зајетничког утврђивања поделе рада, живати са другим самоуправите интересним зајед-
међусобног унапредувања услова рада и пословања, нице?^ материјално N производње, у складу са за-
испитивања тржишта, ускладувања производње од- коном.
ређене'робе и услуга, заједпичког иступања на до-
маћем и сираном тржишту, каучнопстраживѕчког Члан 390.
рада, образогања кадрова, здравствено заштите, као
и рп ди остваривања других одређених заједничких Самоуправне интересне заједнице у области
интереса у раду и пословању. образовања, науке, културе, здравства, социјалне
Петак, 3. децембар 1976.

заштите и других друштвених делатности оснивају радкпчке задруге и д£уги облици удруживања
радници и други радни љз'ди непосредно или преко земљорадника и друге задруге, банке и други об-
своје самоу правне организации и за.] едни це као лици удруживања рада и средстава могу се само-
корисници услуга заједно са радницима организа- управите споразумом повезивати у заједнице уд-
ција удруженог рада кејн обављају послове у тим руженог рада за међусобну планску и иосло1.ну
делатностима као даваоци услуга и у оквиру зајед- сарадњу, кад су у остваривању .својих делатности
ница остварују слободну размену рада, удружују и развоја производно, радно, пословно или на дру-
рад и средства рада и заједнички одлучују о обав- ги начин у репродукција! повезани и зависни, кад
љању тих делатности у складу са заједничким су у оквиру друштвене репродукције повезани то-
интересима. ковима робе, услуга, новца, научноистражиг.ачког
Међусобни односи у овим самоуправним инте- рада и кад поједине своје интересе у вршењу де-
ресним заједницама уређују се тако да се обезбе- латности и у развоју могу да остварују на основу
ђује право радника и других радних људи који у у с к л а ђ и в а о програма развоја, рада и производ-
њима удружују средства да одлучују о тим сред- ње, организогања одређених заједнички;* делат-
ствима и право радника организација удруженог ности и удруживања средстава за улагање у раз-
рада које обављају делатности у области за коју је вој одређених делатности од заједничке^ интереса.
основана самоуправна интересна • заједница да у Споразумом из става 1. овог члана утврђују се
слободној размени рада остварују једнак друштве- циљеви и задаци који ће се оствариван у зајед-
но-економски положај кар и радници у другим ор- ници, начин њиховог остваривања и друга питања
ганизацијама удруженог рада. од заједничког интереса, а нарочито: усклађивање
Корисници и даваоци услуга у самоуправној њихове делатности и пословања, ради стварања
интересној заједници споразумно одлучују о врста- повољнијих услова за стицање дохотка, регулиса-
ма, квалитету и обиму услуга и о критеријумима ње размене рада, односно тржишних односа, за-
за обезбеђивање средстава која су потребна за вр- једничко' укључивање у међународну поделу ра-
да и наступање у размени робз са иноетранетвом,
шење тих услуга. заједничко договарање у погледу улггања у инос-
Члан 391. транству и улагања страних лица у њихове делат-
ности, договарање о политици развота и о зајед-
Ради обезбеђивања своје социјалне сигурности, ничком основама плана и о удруживању средста-
радници и други радни људи оснивају самоуправне ва за остваривање одређених пројеката од зајед-
интересне заједнице пензијског и инвалидског оси- ничког интереса.
гурања и других видова соцр!Јалног осигурања, у
којима удружују средства у ту сврху, и утврђују, У заједницу из става 1. овог члана могу се
на начелима узајамност и солидарности, и права повезивати и самоуправне интересне заједнице.
по основу минулог рада, своје заједничке и поједи- Ради остваривања заједничких циљева орга-
начне обавезе према тим заједницама и заједничка низације из става 1. овог члана могу основати ос-
и појединачна права која у њима остварују. новну банку.
На тим основама радници и други радни људи.
са осталим радним људима могу оснивати самоуп- Члан 398.
равно интересне заједнице и у другим областима, и Ради координације рада и обезбеђивања пра-
У- тим заједницама, удруживањем средстава у за- ћења остваривања закљученог споразума из члана
једничке фондове, остварива™ одређене заједничке 395. став 1. овог закона и у њему утврђених пра-
интересе, на начелима узајамности и солидарности. ва, обавеза и одговорности, унапређивања међу-
собне сарадње, кар и вршења других заједничких
Члан 392. - послова, овим споразумом могу се образовати и по-
себни органи и ближе одредити њихов делокруг,
Радни људи, непосредно и преко својих орга- права, обавезе и одговорности према учесницима
низација удрз^кеног рада и других самоуправних споразума.
организација и заједница, оснивају самоуправно ин-
тересне заједнице у стамбеној области, у којима ове Члан 397.
организације и заједнице удружују средства за
стамбену изградњу, утврђују политику и програм Заједница удруженог рада за међусобну план-
те изградње и заједно са станарима управљају ску и пословну сарадњу заједничке циљеве и за-
стамбеним зградама и становима у друштвеној сво- датке остварује преко организације — чланице за-
јини 'и остварују друге заједничке интересе.
једнице или преко организација, које се самоуп-
Члан 393. равним споразумом оснивају за остваривање од-
ређених заједничких циљева и задатака.
Новчане, банкарске и друге финансијске пос-
лове за потребе организације удруженог рада и Члан 398.
других облика удруживања рада и средстава врше Самоуправни споразуми из члана 395. овог за-
банке, у складу са савезним законом. кона су јавни и депонују се у привредној комори
Члан 394. чији је члан учесник споразума.
Организације удруженог рада, самоуправа ин- Члан 399.
тересне заједнице, друпггвено-политичке заједни-
це и друга друштвена правна лица могу, самоуп- Радници имају право да основне организације
равним споразумом у складу са савезним законом, које су у саставу исте или различитих радних
оснивати заједнице осигурања имовине и лица од организација удруже у заједницу основних орга-
истоврсних, односно сродних виста ризика, однос-
но штета или од више различитих врста ризика, низација, односно радне организације — у зајед-
односно штета. ницу радних организација, кад је то потребно за
остваривање њихових одређених заједничких ин-
Члан 395. тереса у појединим фазама и елементима процеса
«
Основне организације, радне организације и рада, научног истраживања и других сличних де-
сложене организације, пословне заједнице, земл*о- латности.
Страна 1612 — Број '53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Ч2ФРЈ Петак, 3^ децембар 1976.

Самоуправним споразумом о удруживању у за- доходак и друга самоуправна права, организују


једнице из става 1. овог члана основне организа- основну организацију под условима и иа начин
ције, односно радне организације утврђују зајед- одређеним овим законом, а ако за организована
ничке интересе, начин њиховог остваривања као
и друга питања од значаја за међусобне односе у основне организације не постоје услови утврђени
заједници. законом, ове послове врше као радна заједница.
Заједнице из става 1. овог члана не могу учес- Под одређеним пословима, у смислу _ става 1.
твовати у правном промету са трећим лицима, ни- овог члана, сматрају се следећи послови од за-
једчичког интереса:
ти се у оквиру заједнице могу у с п о с т а в и т и од- 1) комерцијални послови на остваривању
носи у стицању заједничког прихода и заједнич- функције промета робе и услуга;
к а дохотка нити образовати трајна средства
заједнице. 2) послови истраживања тржишта;
3* послови пројектовања;
4) послови инжењеринга;
одељак 5 5) научноистраживачки послови и стручни
РАДНЕ З А Ј Е Д Н И Ц Е ЗА О Б А В Љ А Њ Е П О С Л О В А ОД ЗА- послови решавања технолошких проблема (лабо-
ЈЕДНИЧКОГ ИНТЕРЕСА раторијо, испитне станице и др.);
6) послови за електронску обраду података;
Члан 400. 7) послови у вези са стручним образовањем
Радници који обављају административно- кадрова;
-стручне, помоћне и њима сличне послове од за- 8) други послови одређени законом.
једничког интереса за основне организације у
саставу радне организације, за организације удру- Основна организација која обавља заједничке
женог рада удружене у сложену организацију или послове у смислу одредаба овог члана, не може
у други облик удруживања организација удруже- се издвојити из састава радне организације без
ног рада, образују једну или више радних зајед- сагласности радника основних организација, од-
ница за обављање заједничких послова, носно радних организација за које обавља зајед-
ничке послове.
Као административно-стручни и помоћни пос- На обавезе и одговорности радника основне
лови, у смислу става 1, овог члана, сматрају се организације организоване за обављање заједнич-
нарочито: планско-аналитички послови, персонал- ких послова у смислу одредаба овог члана, при-
ни послови, послови књиговодства, евиденције и мењују се одредбе овог закопа о радницима' који
статистике; послови припремања и обраде матери- за обављање заједничких послова оснивају радну
јала правно-стручне природе; административни заједницу у погледу њихових обавеза и одговорнос-
послови (примање и отпремање поште, деловодни ти у међусобним односима са радницима удруже-
протокол, стенографски, дактилографски, архив- них основних организација.
ски и сл.), општи послови, послови чувања обје-
ката, одржавање и чување просторија, као и други Члан 404.
послови који по својој природи спадају у ове врсте
послова. Међусобни односи у погледу услова слободне
У радној заједници могу се обављати и комер- размене рада и остваривања дохотка, као и други
цијални, пројекта нтски, научноистраживачки и међусобни односи у остваривању заједничких ци-
други слични послови, ако су мањег обима и не љева и интереса радника који обављају заједничке
постоје услови да се за вршење ових послова послове и радника удружених основних органи-
организује основна организација. зација за које се ти послови обављају, уређују се
самоуправним споразумом о међусобним правима,
обавезама и одговорностима.
Члан 401. »

Међусобна права, обавезе и одговорности рад- Самоуправним споразумом из става 1. овог


ника радне заједнице и корисника њихових услуга члана уређују се нарочито: врста послова; осно-
У р е ђ у ј у се самоуправним споразумом. ви и мерила стицања дохотка радне заједнице;
овлашћења радне заједнице у погледу управљања
Самоуправним споразумом из става 1. овог пословима и коришћења средствима у вези са из-
члана утврђују се алминистративно-стручни, по- врптаеањем њених послова; основни услови у пог-
моћни и њима слични послови које обавл^а радна леду структуре радних места и квалификационо
заједница.
структуре кадрова v радној заједници; одговоо-
Члан 402. ност радне заједнице за вршење послова; начин
решавања међусобних спорова; начин остваривања
На радне заједнице не могу се преносити пос- координације у раду између пословодног органа
лови о којима одлучују органи управљања органи- организације удруженог рада и руководиоца рад-
зације удруженог рада, с а м о у п р а в а интересне не заједнице, као и друга питања од заједничког
заједнице, друштвено-политичке организације и .интереса.
друштвено-политичке заједнице. Самоуправним споразумом из става 1. овог
члана може се предвидети давање претходне или
Члан 403.
накнадне сагласности на акте и радње радника
Радници који у радној организацији, сложеној радне заједнице у односима ко1и се не однос 0 на
организации и пословној .заједници обављају остваривање самоуправите права радника р птт не
одређене стручне послове од заједничког интереса заједнице, него на остваривање задатака због
за успешно обављање производних или других којих је радна заједница организована.
основних делатности основних организација, од-
носно радних организација у њиховом састазу, Члан 405.
осим пос чова из члана 400. став 2. овог закона, ако Р у п и ц и радне заједнице доносе самоуправни
е обзиром на врсту, обим и значај тих послова споразум о удруживању рада радника у радну
могу остваривати укупан приход, односно стицати заједницу, статут радне заједнице, самоуправни
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1613

општи акт којим се уређује радни однос и доносе Члан 410.


друге самоуправно опште акте, у складу са одред-
бама овог закона које се односе на те акте у ос- Основна организација може обављати само
новним организацијама. једну основну делатност, а поред ње може обав-
љати и споредне делатности под условима из чла-
Самоуправни општи акти радне" заједнице мо- на 411. овог закопа.
рају бити у складу са самоуправним споразумом Делатности основне организације утврђују се
из чл. 372, 384. и 404. овог закона. у складу са самоуправним споразумом о удружи-
вању у радну организацију.
-Члан 406.
Права, обавезе и одговорности радне заједнице Делатности' радне организације у којој постоје
основне организације су основне делатности које
у правном промету са трећим лицима -друштве- обављају те основне организације.
ним средствима којима располаже радна заједни-
ца уређују се самоуправним споразумом из чл. 372, Делатности сложене организације су делатнос-
384. и 404. овог закона. ти радних организација удружених у сложену
организацију, које су утврђене с^моуправним спо-
Члан 407. разумохм о удруживању у слолсену организацију.
Радна заједница престаје са радом кад основне Члан 411.
организације за које врши послове донесу одлуку
о њеном престанку. Свака организација удруженог рада може да,
поред СВОЈИХ основних делатности, као споредне
За обавезе радне заједнице, у случају њеног делатности обавља и делатности које непосредно
престанка, солидарно одговарају основне органи- служе обављању њених основних делатности ако
зам"'^. је уобичајено да се оне обављају уз одређену ос-
Средства радне заједнице распоређују се на новну делатност у мањем обиму или повремено,
основне организације у које су распоређени рад- или ако њихово обављање доприноси потпунијем
ници радне заједнице, ако самоуправним спора- и с к о р и ш ћ а в а ^ капацитета, сировина, отпадака
зум оч није друкчије одређено. или помоћног материјала који се употребљава за
обављање основних делатности, или ако у другом
Одредбе овог члана примењују се сходно и погледу служе рационалну ем обављању основних
на радне заједнице других облика организовања делатности.
удруженог рада.
Основна организација не може обављати спо-
Члан 408. редну* делатност за чије обављање, према одредба-
Одредбе овог закона о радним заједницама ор- ма овог закона, постоје услови да се организује
друга основна организација.
ганизација удруженог рада односе се и на радне
заједнице у земљорадничкој задрузи, банци и за- Споредна делатност не уписује се у судски
једници осигурања. регистар, осим ако организација удруженог рада
Одредбе овог закона о радним заједницама У обављању те делатности продаје робу или врши
организација удруженог рада односе се и на рад- услуге лицима која нису купци робе, односно ко-
не заједнице у самоуправним интересним заједни- рисници услуга њене основне делатности.
цама и.њиховим удружењима и савезима, у оп- У случају сумње или спора, надлежни орган
штим Дружењима организација удруженог рада, друштвено-политичке заједнице, односно организа-
друштвено-политичким организацијама, другим ција овлашћена законом, утврђује, сагласно пос-
друштвеним организацијама и у удружењима гра- ловним обичајима, које се делатности могу обав-
ђана, ако законом није друкчије одређено. љати као основне, односно као споредне делатности
у смислу овог закона.
Радници радних заједница из става 1. овог
члана остварују своја права у радној заједници у
оквиру самоуправног споразума о међусобним пра- Члан 412.
вима, обавезама и о д г о в о р н о с т а , који закључују Организација удруженог рада ' не може да
са њима одређени органи организација за које отпочне делатност, нити да мења услове њеног
радна заједница обавља послове. обављања, ако надлежни орган није донео решење
Радници у радним заједницама; органа друш- да су испуњени услови у погледу техничке опрем-
твено-политичких заједница остварују своја права, љености и заштите на раду, као и други прописани
обавезе и одговорности у радним заједницама у услови.
којима обављају послове за те органе, у складу
са законом. Члан 413.
Организација удруженог рада може да промени
делатност ако су за то испуњени прописани услови.
Г Л А В А II
Под променом делатности подразумева се утвр-
УТВРЂИВАЊЕ И РЕГИСТРОВАЊЕ СТАТУСА ђивање нове делатности организације удруженог
ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУЖЕНОГ РАДА рада уместо раније, утврђивање нове делатности
поред већ постојеће, као и напуштање појединих
, О Д Е Љ А К 1 ранијих утврђених делатности.
ДЕЛАТНОСТ, ФИРМА, ОДНОСНО НАЗИВ И СЕДИШТЕ Актом о оснивању радне организације или само-
управним споразумом закљученим између радне
Члан 409. организације у оснивању и њеног оснивача може се
Оснивач радне организације, односно оадници утврдити да радна организација не може променити
у организацијама удруженог рада самостално, у делатност за одречено време, или да се промена
складу са законом, утврђују делатност своје ор- делатности у одређеном времену може извршити
ганизације удруженог рада према врстама прив- под условом наступања одређених околности или
редних, односно других друштвених делатности извршења одређених обавеза, односно испуњења
утврђених законом. других одређених услова.
Страна 1614 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

За промену делатности потребна је сагласност су непознати у језицима народа и народности Југо-


оснивача само ако је то актом о оснивању радне с л а в ^ е на којима фирма, односно назив гласи.
организације предвиђено или законом прописано.
Члан 418.
Члан 414. Организација удруженог рада има седиште.
Законом се одређује у којим случајевима је за
пуноважпост одлуке о промени делатности органи- Седиште је место у коме се обавља основна
зација удружене^ рада коле обављају делатности делатност организације удруженог рада, а ако се та
или послове од посебног друштвеног интереса делатност обавља у више места као седиште орга-
потребна претходна сагласност надлежног органа низације сматра се место у коме пословодни орган
друштвено-политичке заједнице или одређене само- стално врши своју функцију.
управите интересне заједнице.
Члан 419.
Законом, односно самоуправним споразЈгмом
закљученим у складу са законом између заинтере- Организација удруженог рада може променити
сованих самоуправних организација или заједница седиште.
и организација удруженог рада из става 1. овог Одлука о промени седишта организације удру-
члана може се одредити да се промена делатности женог рада доноси се на начин предвиђен само-
те организације може извршити само у случају на- управним споразумом о удруживању, односно ста-
ступања одређених околности или 'испуњења других тутом или законом.
одређених услова.
Под променом седишта организације удруженог
Члан 415. рада подразумева се премештање седингга из јед-
ног места у друго на територији исте општине,
Организација удруженог рада може да закљу- или из места на територији једне општине у место
чује уговоре и да обавља друге послове промета на територији друге оппгтине, у истој или другој
робе и услуга само у оквиру својих делатности које републици, односно аутономној покрајини, као и
су уписане у судски регистар. промена ближе адресе.
Члан 416. Ако организација удруженог рада премешта се-
диште из места на територији једне општине у ме-
Свака радна организација у области привредне сто на тер(иторији друге општине, дужна је да о
делатности има фирму. / томе обавести надлежни орган општине са чије те-
Фирма је име под којим послује радна органи- риторије премешта седиште и надлежни орган оп-
зација. штине на чију територију премешта седиште.
Свака основна организација у области при- Актом о оснивању радне организације може се
вредне делатности има назив. одредити да је за промену њеног седишта потребна
сагласност оснивача, ако законом није друкчије
Основна организација послује са трећим лицима одређено.
под фирмом радне организације у чијем је саставу
и под својим називом, а унутар радне организације Члан 420.
— под СВОЈИМ називом.
У фирми радне организације морају се назна-
Фирма радне организације и назив основне чити врста и обим одговорности основних организа-
организације уписују се у судски регистар. ција за њене обавезе.
Члан 417. Врста и обихм одговорности означавају се следе-
ћим ознакама:
Фирма, односно назив садржи: 1) неограничена солидарна одговорност;
1) ознаку која упућује на делатност радне орга- 2) ограничена солидарна одговорност;
низације, односно основне организације, а ако радна 3) неограничена супсидијарна одговорност;
организација, односно основна организација обавља
више делатности у фирми, односно у називу може 4) ограничена су пси диј арна одговорност.
се назначити само једна од њених основних делат- У фирму радне организације у чијем саставу
ности; нема основних организацрхја уноси се ознака пот-
2) ознаку којом се ближе обележава име радне пуне одговорности.
организације, односно основне организације. Ако основне организације за обавезе радне ор-
Ако радна организација у свом саставу има ганизације одговарају само удруженим средствима,,
основне организације то мора бити означено у ње- онда се у фирму радне организације уноси ознака
ној фирми. ограничене одговорности.
Фирма радне организације, односно назив ос- Члан 421.
новне организације може садржати и делове фирме
сложене организације у коју је удружена радна Назив основне организације за чије обавезе
организација, сагласно самоуправном споразуму о према самоуправном споразуму о удруживању одго-
удруживању. варају и друге основне организације у саставу исте
радне организације, мора да садржи и ознаку да за
Фирма радне организације, односно назив ос- њене обавезе одговарају и друге основне органи-
новне организације може да садржи додатке у виду зације.
цртежа, слике и 'слично.
Уз фирму, односно назив обавезно се у правном Члан 422.
промету наводи седиште радне организације, од- За уношење у фирму, односно у назив имена
носно основне организације, а ако је место њиховог историјске или друге знамените личности, потреб-
седишта у граду подељеном на општине — наводи на је дозвола надлежног општинског органа, осим
се и ближа адреса у месту седишта. ако је оснивач друштвено-политичка заједница.
Фирма радне организације, односно назив ос- У фирму, односно назив не може се унети име
новне организације не може да садржи изразе који живе личности. Изузетно, име живе знамените лич-
Петак, 3. децембар 1976.

лости може се унети у фирму,. односно назив по или сродне делатности које су уписане или уредно
одобрењу Савезног извршног већа и уз пристанак пријављене за упис у регистар код регистареког
те личности. суда.
За уношење у фирму, односно назив имена ис- Назив основне организације мора се јасно раз-
торијске -или друге умрле знамените личности, по- липовсти од назива других основних организација
?*ребан је пристанак њених сродника до трећег сте- у саставу исте радне организације.
пска сродства.
При издавању дозволе из става 1. овог члана Члан 427.
надлежни општински орган дужан је водити рачу- Под истом или сличном фирмом не могу бити
на да се у фирму, односно назив не уне&е име ис- уписане у регистар истог регистарског суда две
торијске или друге знамените личности ако то није или више радних организација које врше исту или
умесно због врсте делатности организације. сродну делатност.
Регистарски суд одлучиће, на захтев надлежног Члан 428. .
општинског органа, односно личности из става 2.
овог члана, односно сродника из става 3. овог члана, Ако су две или више радних организација, ис-
да се из фирме, односно назива брише име историј- те или сродне делатности, чија су седишта на ПО-
ске, односно друге знамените личности ако нађе да ДРУКУ истог регистарски -суда пријавиле суду фир-
је пословањем доведен у питање углед Те лично- ме које се јасно не разликују једна од друге,
сти. право на упис фирме има радна организација која
У фирму, односно назив не може се унети на- је пре пријавила фирму суду.
зив друштвено-политичке заједнице, осим по одо-
брењу њеног извршног органа. Члан 429.
• Ако се у фирму, односно у назив унесе назив Под истим или сличним називом не могу б<ити
друпггвено-политичке заједнице без одобрења одго- уписане у судски регистар две или више основних
варај ућег извршног органа, регистарски суд ће, на организација у саставу исте радне организације.
захтев тог органа, из фирме, односно назива орга- Ако су две или више основних организација у
низације" брисати назив друштвено-политичке за- саставу исте радне организације пријавиле _регис-
једнице. тарското суду називе кој PI се јасно ке разликују је-
дан од другог, право на упис казива има основна
Члан 423. организација која је пре пријавила назив суду.
Фирма, односио назив не сме садржати неисти-
ните податке или податке који би могли довести до Члан 430.
забуне у погледу врсте и обима пословања или у Фирма, односно назив могу се у промету упо-
погледу врсте и обима одговорности за обавезе ор- требљавати само онако како су уписани у судски
ганизације, ни ознаке противне самоуправком соци- регистар у потпуном облику, а уз то се може упо-
јал истичком моралу. требљавати и њихова скраћена ознака.
Фирма, односио назив не сме садржати име Фирма, односно назив могу се употребљавати и
стране државе или међу народне организације, ако као робни знак, осим ако је законом друкчије од-
међу народним уговором није друкчије предвиђено. ређено.
Фирма, односно назив не сме садржати грб Фирма, односно назив или скраћена ознака
друштвено-политичке заједнице или сличне амбле- фирме, односно назива мора се истаћи на послов-
ме, осим ако је то законом допуштено. ним просторијама радне организације, односно ос-
новне организације.
Члан 424.
Члан 431.
Радна организација, односно основна организа-
ција може имати и скраћену ознаку фирме, однос- Регистарски суд, приликом уписа у регистар
но назива. фирме, односно назива, мора по службеној дужнос-
У скраћену ознаку фирме, односно назива уно- ти да води рачуна о томе да у регистар не буде
си се и ознака врсте и обима одговорности, а уз ту уписана фирма, односно назив који се јасно не раз-
ознаку — и ознака седишта. ликује од фирме радне организације, односно нази-
ва основне организације у њеном саставу, уписане
Име знамените личности не може се у фирму или уредно пријављене за упис у судски регистар
уносити у скраћеном облику. код тог суда.
Скраћена ознака .фирме, односно назива, поред
њиховог потпуног облика, уписује се у судски ре- Члан 432,
гистар. * ' ,
Свака радна организација, односно основна ор-
Члан 425. ганизација има право да пред надлежним судом
тражи заштиту фирме, односно назива, ако за то
Фирма, односно назив мора гласити на једном има оправдани интерес.
или на више језика народа и народности Југослв-
и ј е , сагласно уставу и закону. Захтев се може поднети против радне органи-
зације, односно основне организације која је упи-
Фирма, односно назив мора бити на једном од сана у судски регистар код истог или другог суда. ^
језика који је у службеној употреби у месту седи-
шта организације удруженог рада. Право на подношење захтева за заштиту фир-
ме, односно назива г престаје по истеку три године
Фирма, односно назив може садржати и текст од дана уписа у с\ дски регистар фирме, одводио
ка неком другом језику, али садржина мора бити назива организације против које се захтева заш-
иста као и на језику народа, односно народности тита.
Југосл авије.
Члан 433.
Члан 426.
Суд ће туженог организацији забранити упо-
Фирма радне организације мора се јасно разли- требљавање фирме, односно назива ако нађе да је
ковати од фирме других радних организација исте захтев за заштиту фирме, односно казива оправдан.
/

Страна 1С16 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3. децембар 1976.


/
У случају из става t. овог члана суд ће, према врши друге правне радње, као и да заступа органи-
околности случаја, досуди'™4 тужиоцу, на његов зацију удруженог рада пред судовима и другим ор-
захтев, накнаду штете у примереном износу. ганима.
За оправданост захтева за поништај фирме, од- Статутом или другим самоуправним општим
носно назива довољно је да у промету постоји мо- актом организације удруженог рада може се овлаш-
гућност замене те фирме, односно назива због њи- ћење заступника ограничити на закључивање одре-
хове истоветноста или сличности са фирмом, однос- ђених уговора, односно на вршење других одређе-
но називом тужиоца, без обзира да ли је већ дош- них правних радњи, односно може се одредити да
ло до пометње у погледу фирме, односно назива. заступник у име организације удруженог рада зак-
ључује уговоре или врши друге правне радње само
Члан 434. уз сагласност одређеног органа или заједно са од-
ређеним органом организације удруженог рада.
Надлежни суд може овластити тужиоца да на
трошак туженог, у целини или у изводу, објави Овлашћења заступника организације удруже-
пресуду којом се усваја захтев за заштиту фирме, ног рада, односно ограничење његових овлашћења,
односно назива. морају се уписати у судски регистар.
Члан*435. Представник организације удруженог рада је ^
овлашћен да иступа у њено име, али није овлашћен
Промена фирме радне организације врши* се на да за њу предузима правне радње, осим ако је ов-
начин одређен самоуправним споразумом о удружи- лашћен и за њено заступање.
вању у радну организацију, а ако радна организа-
ција у свом саставу нема основне организације, Члан 439.
промена њене фирме врши се на начин одређен
њеним статутом. Заступник организације удруженог рада из чла-
на 438. овог закона може, у оквиру својих овлашће-
Промена назива основне организације врши се ња, дати другом лицу писмено пуномоћје за закљу-
на начин одређен статутом основне организације. чење ^одређених врста уговора и предузиман.«
Фирма радне организације, односно назив ос- других одређених врста правних радњи, односно
новне 'организације мора се променити ако је про- за закључење појединачно одређених уговора и
мењена основна делатност или врста и обим одго- пре ду з имање других п о ј е д и н а ч н а одређених прав-
ворности организације услед чега фирма, односно них радњи.
назив више не одговара њеној делатности. Статутом организације удруженог рада или од-
Промена фирме радне организације, односно на- луком њеног органа управљања може се одредити
зива основне организације уписује се у судски ре- да -заступник може дати пуномоћје у смислу става
гистар у који је уписана радна организација, од- 1. овог члана само уз сагласност одређеног органа
носно основна организација. организације.

Члан 436.
ОДЕЉАК Ѕ
Одредбе овог закона о фирми и седишту ту? чие
организације сходно се примењују на сложену ор- ПОСЛОВНА ТАЈНА
ганизацију и пословну Заједницу. 0
Чл?-Н 440.
Члан 437. Пословном тајном сматрају се оне исправе И
Одредбе овог закона о фирми, односно називу подаци које организација удруженог рада одреди
и седишту организације удруженог рада у области самоуправним споразумом, статутом или другим са-
привреде сходно се примењују и на организације моуправна* општим актом, као што су: исправе и
удруженог рада у области друштвених .нелатине;и подаци који представљају производну тајну, резул-
и друге субјекте уписа у судски регистар, ако за- тате истраживачког и конструкторског рада и друге
коном није друкчије одређено. исправе и подаци чије би саопштавање ^ о в л а ш ћ е -
ном лицу, због њихове«природе и значаја, било про-
тивио њеним интересима.
ОДЕЉАК 2
Статутом или другим самоуправним општим
ЗАСТУПАЊЕ И П Р Е Д С Т А В Љ А Н ^ ОРГАНИЗАЦИЈЕ УДРУ-
актом не може се одредити да се све исправе и
ЖЕНОГ Р А Д А
подаци који се односе на пословање организације
удруженог рада сматрају пословном тајном, односно
Члан 438. да се пословном тајном не проглашавају исправе и
подаци чије саопштавање не би било противно ње-
Организацију удруженог рада заступа и пред- ним интересима или противно начелу ј а в н о с т рада
ставља инокосни пословодни орган, односно пред- организације удруженог рада.
седник колегиј а лног пословодног органа, ако стату-
том или другим самоуправним општим актом Пословном тајном не могу се прогласити испра-
организације није друкчије одређено. ве и подаци који су од значаја за остваривање ме-
ђ З л о б н и х односа у пословном повезивању о р г а н и -
Статутом или другим самоуправним општим з а ц и ј а удруженог рада ни техничко унапређење и л и
актом организације удруженог рада може се пред- иновација која доприноси општем друштвеном на-
видети да организацију удруженог рада заступа, претку, а која је регистрована.
односно представља, поред инокосног пословодно^
органа, односно председника колегиј алног пословод- Члан 441.
ног органа, један или више радника са посебним Организација удружен«^ рада дужна је чувати
овлашћењима и одговорностима у организацији уд-* Жао тајну и следеће исправе и податке:
руженог рада. 1) које надлежни орган прогласи пословном
Заступник је овлашћен да у име организације тајном;
удруженог рада, у оквиру њене делатности, а у гра- 2) које надлежни орган као поверљиве саопшти
ницама својих овлашћења, закључује уговоре и организацији удруженог рада;
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 61

3) који се односе на послове које организација Ако се такве исправе и .подаци сматрају послов-
удруженог рада врши за потребе Југословенске на- ном тајном у смислу чл. 440. и 441. овог закона, а
родне армије, општенародне одбране и друштвене статутом или другим самоуиравним општим актом
самозаштите, ако су означени као војна тајна; организације у д р у ж е ^ г рада која их је сазнала
предвиђени су као пословна тајна, неовлашћен
4) који садрже понуде за конкурс или јавно саопштење ових исправа или ^података представл^а
надметање — до објављивања резултата конкурса, повреду дужности чувања пословне тајне. ~ -
односно јавног надметања;
5) који су од посебног друштвено-економско]? Члан 446.
значаја. Не сматра се повредом чувања пословне тајне
Које се исправе и подаци из става 1. овог члана саспштавање исправа или података који се сматра-
сматрају пословном тајном утврђује се. законом и ју пословном тајном, ако се те исправе, односно по-
прописом на основу закона. даци саопштавају лицима, органима и организаци-
јама којима се они могу или морају саопштавати на
Члан 442. основу прописа или на основу овлашћења која про-
излазе из функције коју они врше или положаја на
Исправе и податке који се сматрају пословном коме се налазе.
тајном на основу статута или другог «самоуправног
општег акта, могу другим лицима саопштава™ ов- Повредом чувања пословне тајне не сматра се
лашћени радници одређени статутом или другим ни саопштавање на седницама- радничког савета
самоуправним општим актом. исправа и података који се сматрају пословном тај-
ном, ако је такво саопштавање неопходно ради вр-
Самоуправним општим актом ближе се одређују шења његових послова.
случајеви кад се исправе или подаци из става 1. овог
члана могу саопштава™ другим лицима, радници Радник који на седницама органа управљања
који их, е обзиром на радно место на коме раде, саопштава такве податке дужан је присутне упо-
могу саопштавати и лица којима се они могу са- зорити да се те исправе и подаци сматрају послов-
општава™. ном тајном, а присутни су дужни да оно што том
приликом сазнају чувају као пословну тајну.
Раднички савет организације удруженог рада Као повреда чувања пословне тајне неће се
образује посебан орган који има увид у пословне сматрати ни саопштење које радник учини органу
тајне и који је одговоран за њихово чување, и утвр- самоуправне радничке контроле или пријавом кри-
ђује који радници могу бити овлашћени за чување вичног дела, привредног преступа или прекршаја
или саопштавање пословне тајне. ~ који је учињен, или ако тајну саопшти органу који
врши право надзора, а ради остваривања својих
Члан 443. самоуправних права или права из међусобних од-
Исправе и подаци који се сматрају пословном носа радника у удруженом раду.
тајном не смеју се саопштаватц ни чинити доступ-
ним неовлашћеним лицима, ако законом није друк- Члан 447.
чије одређено. Статутом или другим самоуправним општим ак-»
Пословну тајну дужни су чувати сви радници том ближе се одређује, према условима пословања,
који на било који начин сазнају за коју од исправа начин руковања исправама и подацима који се
или података који се сматрају пословном тајном. сматрају пословном тајном и друге околности од
Дужност чувања пословне тајне траје и по прес- интереса ради чувања пословне тајне.
танку радног односа радника у организацији удру-
женог рада чија је пословна тајна у питању. О Д Е Љ А К 4 I

Члан 444. СУДСКИ РЕГИСТАР


Кад је то ради извршавања послова организа- Члан 448.
ције удруженог рада неопходно, исправе и податке
који се по члану 441. овог закона сматрају послов- У судски регистар обавезно се уписују органи-
ном тајном, може другим лицима саопштавати само зације удруженог рада, пословне заједнице, банке,
лице овлашћено статутом или другим самоуправним заједнице осигурања имовине и лица и друге фи-
општим актом, уз претходну писмену сагласност нансијске организације, радне заједнице које -су
надлежног органа који је својим прописом или ак- спмоуправним споразумом или другим самоуправ-
том одредио да се ове исправе или подаци сматрају
пословном тајном или да их је као поверљиве са- ним општим актом овлашћене да ступају у промет
општио организацији удруженог рада, односно уз са трећим лицима, као и други субјекти одређени
претходну писмену сагласност заинтересоване ор- законом (у даљем тексту: субјекти уписа).
ганизације или лица ако су у питању исправе или Упис се врши на захтев овлашћеног лица.
подаци из понуда за конкурс или јавно надметање.
Захтев се мора поднети у року од 15 дана од
У захтеву којим се тражи сагласност, у смислу дана кад су се стекли сви услови за упис.
става 1. овог члана, мора се навести које су исправе
или подаци у питању, којем ће се лицу они саоп- Законом се одређује у којим случајевима се
штити, које је лице овлашћено да то саопштење врши упис у судски регистар по службеној дуж-
изврши, као и разлози због којих је то саопштење ности суда или на захтев другог надлежног органа.
неопходно. У судски регистар у који је уписана основна
организација, односно радна организација која у
Члан 445. свом саставу нема основних организација уписују се
Организације удруженог рада и одговорни рад- и они њени делови који имају одређена овлашћења
ници у њима дужни су чувати као поверљиве у промету робе и услуга (пословне јединице), а је-
исправе и податке које сазнају у вршењу послова динице које немају таква овлашћења само се еви-
са другим организацијама удруженог рада. дентирај у.
Страна 1618 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

Члан 449. Коначни уписи су нарочито уписи оснивања,


конституисања, ста!у6них и других промена субје-
Суд је дужан да изврши упис у судски регистар ката уписа и њиховог престанка.
ако је пријаву са прописаном садржином поднело
овлашћено лице, ако су пријави приложене одређе- Условни (привремени) уписи су нарочито пред-
не исправе са прописаном садржином којима се до- бележба одлуке о организова њу привремене основ-
казују чињенице које су од значаја за уппс у суд- на организације, односно основне организације у
ски регистар и ако је захтев за упис у складу са саставу радне организације и предбележба одлуке
законом. о издвајању основне организације из састава радне
организације.
Регистарски суд дужан је да оцени да ли за
упис постоје прописани услови. Обавештавајући уписи су нарочито забележба
покретања спора, забележба покретања поступка
Ако регистарски суд посумња у истинитост акта редовне ликвидације, забележба покретања поступ-
којим се доказује чињеница која је предмет уписа, ка принудног поравнања и забележба отварања
или у законитост поступка по коме је акт донесен, поступка принудног престанка.
или законитост правне радње која је предмет уписа
(закључење одређеног самоуправног споразума, из- Услови уписа, зависно од предмета уписа, мора-
бор, односио именовање органа .организације и др.), ју се оправдати у року одређеном законом или ре-
суд ће по службеној дужности извидети околности шењем суда.
које су од значаја за извршење уписа, и одбити
захтев за упис ако нађе да за упис не посто је . Члан 456.
услови. О сваком захтеву за упис у судски регистар,
регистарски суд доноси решење.
Члан 450.
Решење се у препису доставља подносиоцу зах-
Судски регистар БОДИнадлежни суд. тева и свим удруженим организацијама на које се то
решење односи, а може се доставити и другим ли-
Члан 451. цима која за то имају правни интерес, на њихов
Подаци уписани у судски регистар су јавни и захтев.
свако може разгледати, препливати и захтевати да Против решења о упису у судски регистар може
му се изда оверени препис уписа. се изјавити жалба.
Упис у судски регистар има правно дејство пре- Право на жалбу против решења о упису у суд-
ма трећим лицима од дана уписа. ски регистар имају подносилац захтева за упис и
Ко се у правном промету, поступај ући савесно, друга лица која сматрају да је решењем повређено
поузда у податке • уписане у регистар, не сноси њихово право или на закону заснован интерес.
штетне правне последице које из тога настану. Рок за изјављивање жалбе износи осам дана од
дана достављања преписа решења.
Члан 452.
За лице које сматра да је његово право и на
Поступак уписа у судски регистар врши се пре- закону заснован интерес повређен решењем о ко-
ма правилима ваннарничног поступка, ако законом начном упису, а препис тог решења није му био
није друкчије одређено. достављен, рок за жалбу износи 15 дана од
дана објаве извода уписа у .»Службеном листу
Члан 453. СФРЈ", а ако је извод уписа објављен и у репуб-
Сви уписи врше се у судски регистар надлежног личком, односно покрај ниском службеном листу,
суда на чијем се подручју налази седиште субјекта пок за жалбу рачуна с е од дана објаве извода уписа
уписа (регистарски суд). у службеном листу у коме је касније објављен.
Ако у саставу субјекта уписа има и таквих Члан 457.
субјеката чија се седишта налазе на подручју дру-
гог суда, уписи се врше и у судски регистар тог Неосновано извршен упис у судски регистар
суда (суд уписа) на основу решења регистарског може регистарски суд брисати по службеној дуж-
суда. ности или по захтеву лица које за то има правни
интерес.
Члан 454. Захтев за брисање уписа подноси се у року од
У судски регистар уписује се оснивање, органи- 15 дана од дана сазнања за упис, а најкасније у
зевање, конституирање и престанак субјекта уписа, року од 60 дана од дана извршеног уписа.
као и статусне и друге промене тих субјеката. Суд може брисати упис по службеној дужности
У судски регистар уписују се и други подаци само у случајевима који су законом, односно пра-
о субјектима уписа који су од значаја за правни вилима ванпарничног поступка предвиђени.
промет, и то фирма, односно назив, седиште, делат-
ност, овлашћења у правном промету са трећим ли- Члан 458.
цима, врста и обим одговорности у правном промету Ако је упис извршен на основу лажне исправе,
са трећим лицима, врста и обим одговорности за ако су у исправи на основу које је извршен упис
обавезе других организација удруженог рада утвр- наведени неистинити подаци, ако је исправа доне-
ђене самоуправним споразумом о удруживању, име- сена у незаконито спроведене^ поступку, ако је не-
на лица овлашћених за заступање и границе њихо-
вих овлашћења, назив и седиште оснивача, као и законито спроведена радња о којој се подаци упи-
број и датум акта о оснивању. сују У регистар или ако постоје други законом
предвиђени разлози, може се тужбом за утврђење
У судски регистар уписују се и подаци о другим тражити да се утврди да је упис ништав.
чињеницама одређеним законом.
Тужбу може поднети лице које има правни ин-
Члан 455. терес да се утврди ништавост уписа.
Уписи у судски регистар су коначни, условни Тужбу може поднети и друштвени праЕобраии-
(привремени) и обавештавајући. лац самоуправљања.
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ С Ф Р Ј - Броз 53 — Страна 1619

Тужба се подноси у року од 30 дана од дана кад Раднички савет сазива збор радника рада прет-
је подносилац тужбе сазнао за разлоге ништавости, ходног р а с т а в љ а њ а .
али се не може поднети после истека рока од три
године од дана извршеног уписа. О организована претходног расправља ња рад-
нички савет обавештава синдикат.
Члан 459. / На захтев синдиката раднички савет је дужан
да организује претходно ра справљање.
Подаци уписани у судски регистар који се од-
носе ка организације удруженог рада које се баве Члан 463.
привредним делатностима, објављују се у „Служ-
беном листу СФРЈ", а подаци уписани у судски ре- Радници у основној организацији референду-
гистар који се односе на организације удруженог мом одлучују: о самоуправном споразуму о удружи-
рада које се баве друштвеним делатностима објав- вању рада радника у основној организацији; о са-
љују се у службеном лгсту одређеном законом. моуправном споразуму о удруживању у радну орга-
низацију, сложену организацију и пословну зајед-
Члан 460. ницу; о променама у организована основне орга-
низације; о статуту основне организације, радне ор-
Савезно извршно веће доноси ближе прописе о ганизације и сложене организације; о основама
судском регистру, о збирци исправа и помоћним плана основне организације; о основима и мерили-
књигама које се воде уз регистар, о начину уписа у ма за расподелу средстава за личне дохотке и за
судски регистар, о предбележбама и забел ежбама и заједничку потрошњу радника; о другим самоуп-
њиховом брисању, о лицима овлашћеним за подно- равним споразумима, кад је то законом утврђено; о
шење пријаве за упис, о садржини пријаве, о ис- одлукама које се односе на одрицање права на по-
правама и доказима кош се прилажу пријави, о . враћај удружених средстава, односно накнаду за
објављивању уписа и о начину издавања извода и з ' привређивање удруженим средствима, као и о дру-
судског регистра. гим питањима утврђеним самоуправним споразумом
и статутом основне организације.
ДЕО ЧЕТВРТИ Радници референдумом одлучују и о другим
питањима о којима се одлучује личним изјашњава-
ОСТВАРИВАЊЕ САМОУПРАВЉАЊА РАДНИКА њем ако тако одлучи већина радника основне орга-
У УДРУЖЕНОМ РАДУ низације.

ГЛАВА I Члан 464.


Радници на збору радника дају иницијативе,
ОДЛУЧИВАЊЕ* РАДНИКА предлоге и мишљења, усаглашазају ставове у ос-
ОДЕЉАК 1 тваривању права рада друштвеним средствима и
других с а м о у п р а в и ^ права, утврћују смеонаттп за
ОБЛИЦИ ОДЛУЧИВАЊА рад делегација и делегата и доносе одлуке, под ус-
ловима и на начин утврђеним законом, самоулрав-
Члан 461. ним споразумом и статутом.
У остваривању својих друштвено-економских и Члан 465.
других самоуправних права радници одлучују на
зборовима радника, референдумом и другим обли- Радници самоуправним споразуми,ма и статути-
цима личног изјашњавања, путем делегата у рад- ма утврђују питања о којима се одлучује потписи-
ничком савету и контролом рада органа и служби вањем, односно давањем посебне изјаве у писменом
у организацијама удруженог рада и другим само- облику.
управним организацијама и заједницама, као и пу-
тем делегација и делегата у скупштинама самоуп- Члан 466
равних интересних заједница и скупштинама друш- Предлог акта основне организације о коме рад-
твено-политичких заједница. ници одлучују личним изјашњавањем, утврђује
раднички савет основне организације, ако законом
или статутом основне организације није одређено
ОДЕЉАК 2 да предлог акта утврђује комисија или друго тело
ОДЛУЧИВАЊЕ ЛИЧНИМ ИЗЈАШЊАВАЊЕМ које бирају радници.
Предлог акта који утврђује раднички савет ра-
Члан 462. дне организације* односно сложене организације, а
Радници у основној организацији личним изја- о коме радници одлучују личним изјашњавањем,
пгњавањем одлучују о неотуђивим правима рефе- претходрто разматра и о њему заузима став раднич-
рендумом, на зборовима радника, потписивањем, ки савет основне организације.
односно давањем посебних изјава у писменом обли-
ку и другим облицима личног изјашњавања, утвр- . Члан 467.
1
ђеним законом, статутом или самоуправним спора- О предлогу одлуке о закључивања уговора о
зумом.
кредиту за инвестициона улагања и других уговора
О свим питањима о којима се одлуке доносе и самоуправних споразума којима се прибављају
личним изјашњавањем радника мора се обезбедити средства у већем обиму за проширење материјал-
претходно ра справљање о тим питањима на начин но основе рада или удруживање средстава сопстве-
одређен статутом. не акумулацијо за дугорочнија улагања у својој ор-
Пословодни орган основне организације припре- ганизацији удруженог рада и другим облицима уд-
ма предлог питања о којима се спроводи претход- руживања тих средстава и за остваривање других
но расправљање из става 2. овог члана са потреб- заједничких циљева у заједничком раду и заједнич-
ком остваривању дохотка уз заједнички ризик, ор-
ним образложењем. ганизује се претходна расправа у основној органи-
Раднички савет одлучује о изношењу питања о зацији ради прибављања мишљења радника, на на-
којима се спроводи претходно расцрављање. чин одређен статутом.
Страна 1620 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

Раднички савет је дужан да предлог из става 1. пољопривреди, саобраћају и сл.), утврђеним стату-
овог члана достави синдикату. том или самоуправним општим актом којим се уре-
ђује радни однос. <
Ако се о питањима из става 1. овог члана не
организује претходна расправа, раднички савет о Радници у радној јединици или другом делу ос-
тим питањима не може донети одлуку. новне организације одређеном статутом могу на
збору радника те јединице, односно тог дела доно-
Члан 468. сити одлуке о расподели средстава за личне дохот-
Самоуправни споразум о удруживању рада ра- ке и о коришћењу средстава заједничке потрошње
дника у основној организацији сматра се донесеним које остваре заједничким радом, као и о другим
ако се за њега изјасни већина радника у тој орга- питањима утврђеним статутом у складу са законБм.
низацији. Одлука из ст. 1. и 2. овог члана сматра се до-
После доношења самоуправног споразума из несеном ако је усвоји већина радника на збору
става 1. овог члана сваки радник у основној орга- радника тог дела процеса рада.
низацији слободно одлучује о прихватању самоуп-
равног споразума давањем посебне изјаве у писме- ОДЕЉАК Ѕ
ном облику.
Други самоуправни општи акт основне органи- О Д Л У Ч И В А Њ Е П У Т Е М ДЕЛЕГАТА И Д Е Л Е Г А Ц И Ј А '
зације о коме радници одлучују личним изјашња- 1. Заједничка одредба 1
вањем сматра се усвојеним ако се за њега изјасни
већина радника у основној организацији. Члан 472.
Други самоуправни општи акт радне организа- Одлучивање путем делегата и делегација рад-
ције, односно сложене организације о коме радни- ници у основним организацијама и другим органи-
ци одлучују личним изјашњавањем, сматра се ус- зацијама удруженог рада, као и другим облицима
војеним ако се за њега изјасни већина радника у удруживања остварују на начин утврђен самоуп-
свакој основној организацији у саставу организаци- равним споразумом и статутом организације удру-
је удруженог рада чији се акт усваја. женог рада. самоуправа интересне заједнице и
Члан 469. друге самоуправа организације и заједнице.
Ако радници референдумом не прихвате пред-
лог акта, предлог се може поновити у року утвр- 2. Одлучивање у основној организацији
ђеном статутом основне организације, односно са-
моуправите споразумом о удруживању, е тим да Члан 473.
тај рок не може бити краћи од рока утврђеног за- Радник, заједно и равноправно са другим рад-
коном. ницима у основној организацији одлучује путем де-
Ако, у року утврђеном самоуправним општем легата у радничком савету основне организације на
актом, односно законом, радници референдумом не тај начин што заједно и равноправно са другим рад-
прихвате основе плана основне организације, рад- ницима утврђује ставове о раду делегата и даје
нички савет о томе доноси привремену'одлуку. смернице делегату у погледу изјашњавања о пита-
њима о којима раднички савет доноси одлуке.
У случају из става 2. овог члана раднички са-
вет обавештава скупштину друштвено-политичке Члан 474.
заједнице.
' Делегати у радничком савету основне организа-
Члан 470. ције раде по смерницама радника који су их иза-
Ако је статутом основне организације предви- брали, и за свој рад одговарају радницима основне
ђено да радници на збору радника одлучују о од- организације.
ређеним самоуправним правима, дужностима и одго- Члан 475.
ворносттша, а због природе процеса рада или из
других разлога не постоји могућност за одржавање Делегат у радничком савету основне организа-
јединственог збора свих радника, изјашњавање се ције има право и дужност "да о свим питањима о
врши на зборовима радника у радним јединицама
или другим деловима процеса рада одређеним ста- којима одлучује раднички савет износи ставове
тутом. радника који су га изабрали.
Одлука о којој су се радници из стаза 1. овог Делегат има право и дужност да са осталим де-
члана изјаснили сматра се донесеном ако је усвоји легатима у току доношења заједничке одлуке уса-
већина од укупног броја радника у основној орга- глашава ставове у радничком савету основне орга-
низацији. низације.
Начин одлучивања на зборовима радника у де- Делегат има право и дужност да обавештава
ловима процеса4 рада из страва 1. овог члана утврђу- раднике о свом раду у радничком савету и о раду
је се статутом основне организације. радничког савета, на начин и у роковима утврђе-
ним статутом основне организације. v
Члан 471. Делегат има право и дужност да затражи ста-
Радници у радној јединици или другом делу ос- вове радника кад му нису дате смернице или оне
новне организације одређеном статутом одлучују на нису довољне да би се могао изјаснити о'питањима
збору радника те јединице, односно тог дела о од- о којима одлучује раднички савет.
ређеним самоуправите правима, дужностима и од-
говорностима, кад радници у појединим 'деловима Члан 476.
процеса рада обављају рад у различитим местима Статутом основне организације утврђују се пра-
или кад то организација рада захтева (рад поједи- ва и обавезе делегата и њихова одговорност радни-
них група радника у грађевинарству, шумарству, цима.
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1621

3. Одлучивање у радној организацији на делегате у заједничком органу за вршење пос-


лова од заједничког интереса организација удру-
Члан 477. женог рада које удружују рад и средства, ако за-
Кад делегат у радничком савету радне органи- коном или самоуправнил<1 општим актом, у складу
зације учествује у одлучивању о питањима која се са законом, није друкчије одређено.
односе на стварање материјалних обавеза основне Статутом организације удруженог рада, однос-
организације, као и о другим питањима утврђеним но друге самоуправине организације или заједнице
статутом основне организације и самоуправним спо- која је удружена у облик удруживања из става 1.
разумом о удруживању у радну организацију, ду- овог члана, Утврђују се права, обавезе и одговор-
жан је да се изјасни и да гласа у складу са ставом ности делегата радницима, односно радним људима
који су заузели радници, односно са ставом који је у самоуправним организацијама и заједницама који
по тим питањима заузео раднички савет основне су их изабрали.
организације чији је он делегат.
Кад раднички савет радне организације доноси
одлуку о питањима о којима се радници лично из- 6. Одлучивање у радној заједници
јашњавају у основној организацији, одлука се до-
носи у сагласности са сваком од тих организација Члан 484.
ва начин утврђен самоуправним споразумом о удру-
живању. Делегат у радничком савету радне заједнице у
организацији удруженог рада има права, дужности
Члан 478. и одговорности делегата у радничком савету основ-
не организације.
Кад делегат у радничком савету радне органи-
зације учествује у одлучивању о питањима о који- Радна заједница има најмање једног делегата у
ма радници не одлучују личним изјашњавањем, радничком савету радне организације.
дужан је да приликом изјашњавања поступа у ок- Ако радна организација има више радних за-
виру смерница које су утврдили радници, односно једница оне имају свака по једног делегата у рад-
раднички савет основне организације. ничком савету радне организације.
Самоуправним општим актом радне заједнице
Члан 479. утврђују се права и дужности делегата и њихова
одговорност радничком савету и радницима радне
Делегат у радничком савету радне организаци- заједнице који су их изабрали.
је одговоран је за свој рад радницима и радничком ^
савету основне организације у којој је изабран за Члан 485.
делегата. Радници у радној заједници банке, заједнице
осигурања имовине и лица. пословне заједнице, зе-
Члан 480. мљорадничке задруге и друге задруге, самоуправна ,
Делегат у радничком савету радне организације интересне заједнице и друге сапоуправне организа-
који не изнесе ставове радничког савета основне ције и заједнице и њиховог удружења, друштвено-
организације, не гласа у складу са смерницама или -политичке организације, удружења грађана, орга-
не обавештава раднике о свом раду у радничком на друштвено-политичке заједнице и органа друш-
савету, о раду радничког савета и о питањима о ко- твене заједнице, остварују своја самоуправна права,
јима није постигнута сагласност делегата, чини_цо- дужности и одговорности, сагласно самоупразном -
вреду своје делегатске дужности, и за ту повреду општем акту радне заједнице, сходно одредбама
одговоран је радницима који су га изабрали. овог закона, ако законом није друкчије одређено.

Члан 481.
7. Одлучивање .радника путем делегата у скупшти-
Самоуправним споразумом о удруживању и ста- нама самоуправни:« интересних заедница и скупшти-
тутом радне организације утврђују се начин и ро- нама друштвено-политичких заједница
кови обавештавања радничког савета и радника ос-
новне организације о раду делегата и радничког Члан 486.
савета радне организације, друга права и дужности Делегати у скупштинама сам оу правних интерес-
делегата и њихова одговорност радничком савету. них заједница раде по смерницама чланова само-
у п р а в а интересне заједнице који су их изабрали
и њима су одговорни за свој рад.
4. ОдЈЈучивање у сложеној организацији
Члан 437.
Члан 482. Делегати у скупштинама другатвеио-политич-
Одредбе овог закона које се односе на права, ких заједница раде у складу са смерницама својих
дужности и одговорности делегата у радничком са- самоуправних организација и заједница, а самоста-
лни су у опредељивању и гласању,
вету радне организације, примењују се и на деле-
гате у радничком савету сложене организације. Делегати из става 1 овог члана обавештавају
раднике који су их изабрали и делегације које су
их делегирале, и њима су одговорни за свој рад.
5. Одлучивање у другим облицима удруживања
Члан 488.
Члан 483.
Делегати у органима месних заједница одговор-
Одредбе овог закона које се односе на права, ни су за свој рад радним4 људима и грађанима који
дужности и одговорности делегата у радничком са-, су их изабрали.
вету радне организације, примењују се и на деле- V!
гате у органу управљања у пословној заједници, Члан 489.
банци, заједници осигурања имовине и лица и дру- Односи између делегације коју образују радни-
гој самоуправној организацији и заједници, као и ци у основним организацијама и радничког савета
Страна 1622 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 3. децембар 1976.

организације удруженог рада ради непосредног ос- избора и услови и начин опозива делегата у радни-
тваривања својих права, дужности и одговорности и чки савет основне организације.
организовати учешћа у вршењу функција скуп-
штина друштвено-политпчких заједница и самоуп- Члан 493.
р а в н а интересних заједница, заснивају се, у проце- Право да бира и да буде биран за делегата у
су одлучивања, на принципу узајамне сарадње и раднички савет основне организације има сваки
међусобног обавештавања о питањима од заједнич- радник који је засновао радни однос у основној ор-
ког интереса. ганизацији.
Делегација основне организације има право и
ду^шост да од радничког савета, односно збора ра- Нико не може више од два пута узастопно бити
дника затражи мишљење о питањима о којима се биран за делегата у исти раднички савет.
одлучује у скупштинама самоуправних интересних У раднички савет основне организације не мо-
заједница и скупштинама друштвено-политичких же бити биран радник који као инокосни пословод-
заједница. ни орган, односно председник или члан колегиј ал-
ног пословодног органа њему одговара, као ни дру-
ги радници са посебним овлашћењима и одговорно-
ГЛАВА II стима, као што су заменик и помоћници пословод-
ног органа, руководиоца појединих сектора или
ОРГАНИ УПРАВЉАЊА И ДРУГИ ОРГАНИ други радници са посебним овлашћењима и одго-
ворностима, који су непосредно одговорни раднич-
ОДЕЉАК 1 ком савету одређени статутом основне организације
ОРГАНИ ОСНОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
и законом.

1. Раднички савет Члан 494.


Радници могу под условима, на начин и по пос-
Члан 490. тупку који се утврђују самоуправним споразумом о
У основној организацији радници су дужни да удруживању рада раднику у основној организацији
образују раднички савет, као орган управљања ра- или статутом основне организације и законом, опо-
дом и пословањем основне организације, односно звати своје делегате изабране у раднички савет ос-
њ ш у по положају и функцији одговарајући орган новне организације.
управљања. Предлог за покретање поступка за опозив де-
У основној организацији са мање од 30 радника легата може дати и синдикат.
не образује се раднички савет. У таквом случају
сви радници врше функцију радничког савета, и Члан 495.
одлучују личним изјашњавањем о питањима која су Раднички савет основне организације: утврђу-
законом стављена у делокруг радничког савета. је предлог статута и доноси друге самоуправна оп-
Члан 491. ште акте којима се уређују односи у организацији;
утврђује предлог смерница за план основне органи-
Раднички савет основне организације-! сачиња- зације; утврђује предлог елемената за закључава-
вају делегати радника свих делова процеса рада у ње самоуправни* споразума о основама планова са-
тој организацији. моуправите организација и заједница и о закљу-
чивања договора о основама планова друштвено-го-
Сг;став радничког савета основне организације л и гипких за јед нина; утврђује пословну политику;
мора бити такав да одговара социјал!-:ом саставу дс носи план основне организације; утврђује мере за
ра дните а у основној организацији. спровођење пословне политике и плана основне ор-
Број делегата треба да буде сразмерни броју ганизације; доноси одлуку о давању, односио узи-
радника сваког дела процеса рада у основној орга« мању кредита у вези еа текућим пословањем у
низацији, е Tt-гм да сваки део процеса рада има складу са планом основне организације; утврђује
најмање једног делегата. периодични обрачун и завршни рачун; бира, име-
нуј е и разрешена од дужности извршни и послово-
Члан 4.92. дни орган, односно ^канове тих органа у организа-
цији; стара се о оОа вештак ању радника о питањи-
Радници бирају делегате у раднички савет ос- ма од интереса за њихово одлучивање и контролу
новне организације јединствено, за целу основну ор- у основној организацији; даје смернице и упутства
ганизацију, на основ:/ кандида тур е у појединим де- извршном органу и пословодком органу основне ор-
ловима процеса рада. ганизације и врши ко итро.пу над њиховим радом;
Делегате у раднички савет основне организа- утвг/.лу-е програм мора које произлазе из програ-
ма општенародне одбране и друштвене самозаштита
ц и и бирају/ непосредно, тајним гласањем, радници које се односе на основну организацију и стара се о
ЈТ основној организацији. Утврђивање кандидата и начину спровођења тих мера.
1са<ндидациони поступак спроводи синдикат. Раднички савет основне организације врши и
Делегати радника у'радничком савету основне друге послове утврђене статутом и другим самоуп-
организације не могу бити бирани за време дуже равни?,) општим актима основне организације, у
од д т године. складу са-законом.
У основним организацијама у којима у одређе- Раднички савет основне организације дужан је
ним периодима већи број радника заснива радни да поверене послове врши ка начин и у границама
фцнос ш одређено време, статутом, самоуправни^
Споразумом и законом утврђују се начин, услови и овлашћења утврђених статутом и другим 'самоуп-
Креме учешћа од њих изабраних делегата у раду рави им општим актима.
радничког савета ост^овне организације. Послови које врши раднички савет основне ор-
Самоуправна! споразумем о зтфуживању рада ганизације но уставу, закону и статуту те органи-
радника у основној организацији или статутом ос- зације, не могу се поверавати извршном органу и
новне организације и законом утврђују се начин ПОСЛОБОДНОМ органу.
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1623

Члан 496. Члан 502.


Раднички савет основне организације доноси Раднички савет основне организације може
одлуке о питањима из свог делокруга већином гла- укинути акт, односно обуставити меру коју је донео
сова свих делегата, ако за доношење одлуке о од- његов извршни орган, ако сматра да је извршни ор-
ређеном питању статутом основне организације или ган доношењем акта, односно предузимањем мере
законом није предвиђена друга квалификована ве- прекорачио' овлашћење или повредио самоуправни
ћина. општи акт, или да се тим актом, односно мером не
спроводи утврђена политика или не извршава од-
Члан 497. лука радничког савета, односно одлука радника.
Одлуке радничког савета основне организације
доносе се, по правилу, јавним гласање?-! делегата у 1
радничком савету. 8. Пословодни орган
Статутом основне организације одређују се пи- Члан £03.
тања о којима раднички савет доноси одлуке тај-
ним гласањем. У основној организацији постоји пословодни
орган као инокосни пословодни орган или као ко-
легијални пословодни орган.
2. Извршни орган радничког савета Ако послови које обавља инокосни пословодни
орган основне организације то допуштају, статутом
Члан 488. основне организације може се утврдити да инокос-
•У основној организацији може се образовати је- ни пословодни орган, поред послова из његовог де-
дан или више извршних органа радничког савета локруга, обавља и послове радника основне органи-
коме се поверава вршење одређених извршних фун- зације.
кција. Не сматра се пословодким органом, у смислу
У основној организацији са маље од 30 радника овог закона, инокосни, односно колегијални орган
може се образовати извршни орган који има иста у основној организацији који у складу са стату-
права, обавезе и одговорности као и извршни орган том основне организације, обавља одређене послове
радничког савета. из делокруга, пословодни органа основне организа-
ције на основу и у оквиру овлашћења тог посло-
Извршни послови који се поверавају извршном водног органа. Тај орган одговоран је пословодном-
органу утврђују се статутом основне организације. органу за обављање тих послова и радничком саве-
Ако је у основној организацији образовано два ту у границама датих овлашћења.
или више извршних органа радничког савета,. ста-
тутом основне организације уређују се делокруг, Члан 504.
међусобни односи и одговорност тих органа. Инокосни пословодни орган основне организа-
Члан 499. ч/"" ције именује се и разрешава одлуком радничког са-
вета основне организације.
Чланове извршног органа бира раднички савет
основне организације из реда својих чланова и из Инокосни пословодни орган именује се на ос-
реда других радника основне организације. нову јавног конкурса, на предлог конкурсне коми-
сије.
У извршни орган не могу бити бирани радници
који не могу бити бирани у раднички савет. Конкурсна комисија за именовање инокосног
пословодног органа основне организације одређене
Нико не-може више од два пута узастопно бити законом састављена је од законом одређеног броја
биран у извршни орган радничког савета исте ос- представника основне организације и синдиката,
новне организације. као и од представника друштвене заједнице имено-
Чланови извршног органа не могу се бирати на ваних, односно изабраних у складу са законом. -
време дуже од две године.
Члан 505.
Члан 500. Конкурс за именовање инокосног пословодног
Извршним пословима који се могу поверити из- органа основне организације расписује раднички
вршном органу сматрају се нарочито: предлагање савет основне организације најкасније три месеца
нацрта статута и нацрта других самоуправних оп- пре истека времена на које је инокосни пословод-
штих аката које доноси раднички савет; предлага-
ње плана; давање смерница пословодиом органу за ни орган именован.
извршавање одлука радничког савета и контрола По завршеном конкурсу, конкурсна комисија
извршавања тих одлука; извршавање одлука које утврђује предлог за именовање инокосног посло-
доносе раднички савет или радници личним изјаш-
њавањем, ако њихово извршавање не спада у пра- водног органа двотрећинском већином гласова
ва и дужности пословодног 'органа и доношење аха- укупног броја чланова.
та за извршавање тих одлука. Ако конкурсна комисија не може да утврди
предлог за именовање инокосног пословодног ор-
Члан 501. гана већином из става 2. овог члана, образује се
Ако орган самоуправне радничке контроле, по- конкурсна комисија у новом саставу.
словодни орган, синдикат, радници у делу процеса
Ако ни конкурсна комисија у новом саставу
рада, комисије или друга тела која су образовали не утврди предлог за именовање инокосног посло-
радници, односно раднички савет предлаже раднич- водног органа, расписује се нови конкурс.
ком савету основне организације да донесе одређе-
ну одлуку, извршни орган је дужан да, на захтев Члан 506.
радничког савета, савету да мишљење о предложе- Конкурсна комисија утврђује једног или више
ној одлух{и. кандидата које предлаже радничком савету ос-
Страна 1624 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

новне организације као могуће кандидате за ино- гана основне организације није благовремено
косног пословодног органа те организације. могао бити именован нови инокосни пословодни
орган, односио председник колегијалног пословод-
Раднички савет оцењује да ли предложени ног органа, раднички савет основне организације
кандидати испуњавају услове предвиђене у кон- на то место именује, без конкурса, вршиоца дуж-
курсу за именовање инокосног пословодног органа. ности.
Раднички савет основне организације може Вршилац дужности има сва права и дужности
именовати за инокосног пословодног органа само инокосног пословодног органа.
једног од кандидата које је предложила конкурс-
на комисија. Послови из делокруга инокосног пословодног
Ако раднички савет основне' организације не органа, односно председника колегијалног посло-
именује за инокосног пословодног органа нијед- водног органа могу се обављати од стране врши-
ног од предложен!« кандидата, расписује се нови оца дужности најдуже шест месеци.
конкурс. Члан 511.
Члан 507. За инокосног пословодног органа, односно за
Раднички савет основне организације дужан председника или члана колегиј ал ног пословодног
је да о одлуци коју је донео поводом конкурса органа основне организације или за вршиоца дуж-
обавести сваког учесника конкурса. ности тих органа, не може бити именовано, нити
може да врши послове из делокруга тих органа
Сваки учесник конкурса, друго лице чији је лице које је за кривично дело против основа со-
правни интерес повређен и друштвену правобра- нија листичког самоуправниот друштвеног уређења
нилац самсуправљања може против одлуке рад- и безбедности земље, против привреде, против
ничког савета основне организације о именовању права самоуправљања, против друштвене својине
инокосног пословодког органа покренути поступак или против службене дужности, извршено са уми-
пред судом удруженог рада, ако сматра да кон- шљајем, осуђено на безусловну казну затвора.
курс није спроведен по прописаном поступку или За лице које је са умишљајем учинило друго
да лице које је именовано за инокосног посло- кривично дело, осим К Р И В И Ч Н И Х дела наведених у
водног органа не испуњава за то прописане услове. ставу 1. овог члана, забране из тог става наступају,
Поступак се може покренути у року од осам дана ако је за такво кривично дело осуђено безусловно
од дана пријема обавештења из става 1. овог чла- на казну затвора најмање три године.
на.
Ако суд удруженог рада утврди да конкурс Забрана за лице из става 1. овог члана траје
није спроведен по прописаном поступку, поништи- десет година, а забрана за лице из става 2. овог
ће конкурс и одлуку о именовању инокосног пос- члана траје пет година, од дана издржане, опрош-
лове дног органа, а ако утврди да лице које је тене или застареле казне.
именовано за инокосног пословодног органа не Члан 512.
испуњава прописане услове поништиће само од-
луку о именовању. Мандат инокпсног посл ово лног органа, односно
председника и чланова колегиј ал ног пословодсног ор-
Члан 508. гана траје најдуже четири године.
Инокосни пословодни орган, односно председ- По истеку мандата исто липе може бити по-
ник и члан колегијалног пословодног органа ново именовано на исту функцију, на начин
сматра се да је засновао радни однос кад да пис- прописан законом.
мену изјаву, да је упознат са самоуправним оп-
штим актом којим се уређује радни однос, другим Члан 513.
самоуправним општим актима којима се уређују
његова права, обавезе и одговорности и статутом, Пословодни орган основне организације води
и да их прихвата, а права, обавезе и одговорности пословање основне организације, организује и
остварује по одредбама овог закона о радним од- усклађује процес рада у њој, предлаже- пословну
носима које се односе на раднике у основној ор- политику и. мере за њено спровођење, извршава
г а н а ? цгт ји. одлуке и закључке донесене личним изјашњава-
њем радника и одлуке и закључке радничког са-
Даном утврђеним актом о именовању инокосни вета основне организације, и његовог извршног
пословодни орган основне организације ступа на органа, разматра, пре утврђивања, предлог плана
дужност. и све појединачне одлуке у вези са извршењем
плана и даја мишљење и предлоге о њима, обав-
Члан 509. ља и друге послове утврђене законом и статутом
основне организације.
Председник, односно члан колегијалног посло-
водног органа основне организације именује се и Члан 514.
разрешава на начин и по поступку утврђеним за-
Инокосни пословодни орган, односно председ-
коном и статутом основне организације за имено- ник колегиј алног пословодног органа основне ор-
вање и разрешење инокосног пословодног органа ганизације има право и дужност да учествује У
односне основне организације. раду радничког савета основне организације, без
права одлучивања.
Статутом основне организације може бити од-
ређено да радници са посебним овлашћењима и Инокосни пословодни орган, односно председник
одговорностима који су изабрани на конкурсу, тим колегијалног послог.одног органа дужан је да рад-
избором постају чланови колегиј а лног пословод- нички савет основне организације упозори на неза-
ног органа основне организације. коните одлуке и друге акте, на одлуке које нису у
складу са планом основне организације, као и на не-
Члан 510. целисходно одлуке и друге акте.
Ако на место инокосног пословодног органа, од- Кад раднички савет основне организације до-
носно председника колегиј а лног посл ово дног ор- носи одлуку о пословима и средствима друштвене
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1625

репродукције, ако се та одлука н е ' доноси на зације, односно сложене организације, прекорачио
предлог пословодног органа, дужан је да претход- овлашћења^ да поступа противно самоуправни
но затражи мишљење инокосног пословодног споразуму, односно договору о основама плана,
органа, односно председника колегиј а лног посло- самоуправном споразуму о удруживању и догово-
водног органа. -Ово мишљење инокосни пословодни реној пословној политици, да не извршава или
орган, односно председник колегијалног посЛовод- неуредно извршава своје обавезе пословодни ор-
ног органа дужан је да д& радничком савету. ган основне организације, радне организације, од-
носно сложене организације има право и дуж-
Инокосни пословодни орган, односно председ- ност да о томе обавести раднички савет своје ор-
ник колегиј ал ног пословодног органа који не из- ганизације удруженог рада, раднички савет орга-
вршава послове из ст., 1. до 3. овог члана, одговара низације удруженог рада оног пословодног органа
за повреду радне дужности и самоуправите функ- на чији рад ставл>а приговор, органе самоуправне
ције. радничке контроле и синдикат.
Члан 515. Раднички савет коме је улохсен приговор из
става 1. овог члана, дужан је да приговор размотри
Пословодни орган основне организације само- и донесе одлуку.
сталан је у вршењу послова из свог делокруга.
Пословодни орган одговоран је за свој рад рад- Члан 518.
ницима и радничком савету основне организације.
Пословодни орган ради у складу са одлукама Инокосни пословодни орган, односно председ-
ник колегијалног пословодног органа основне ор-
и ставовима донесеним личним изјашњавањем ганизације одговоран је и друштвеној заједници
радника, радничког савета основне организације за законитост рада и за испуњавање законом
и његовог извршног органа, на основу и у складу прописаних обавеза основне организације.
са самоуправни^ општим актима.
Пословодни орган, у окв^фу делокруга утврђе- Члан 519.
ног законом и статутом основне организације, са- Ако инокосни пословодни орган, односно пред-
мостално одлучује о вођењу послова основне ор- седник колегиј алног послозодног органа основне
ганизације, о спровођењу појединих задатака или организације сматра да је акт донесен личним из-
вршењу послова, и о организована и усклађива- Јашњавањем радника или акт радничког савета и
н»у процеса рада. других органа основне организације у супротности
У процесу рада, пословодни орган има право и са законом, самоуправним споразумом о удружива-
дужност да издаје налоге појединим радницима њу, статутом основне организације и другим само-
или групама радника за извршавање одређених управите општим актом, упозориће на то орган
послова или задатака, у складу са самоуправним гоји је донео такав акт.
општим актима.
Ако и после упозорења орган који је донео та-
Ако пословодни орган образује радне групе, кав акт остане при свом акту, инокосни посло-
комисије или друга радна и саветодавна тела за водни орган, односно председник колегиј алног по-
разраду одређених питања из његовог делокруга, сл оводног органа обуставиће од извршења тај акт,
та тела раде по његовим налозима. осим појединачним аката донесених у управном
поступку и аката по којима је за коначно одлу-
Члан 516. чивање предвиђена надлежност суда, и о томе ће
Међусобни односи пословодних органа основ- У року од три дана од дана обуставе, обавестити
них организација, радних организација и сложене надлежни орган друштвено-политичке заједнице.
организације утврђују се самоуправи^™ споразу-
мом о удруживању, и заснивају се, у оквиру дело- Члан 520.
круга тих органа, на међусобној сарадњи и спора- Инокосни пословодни орган основне организа-
зумевању. ције, односно председник и чланови колегијалног
У случају ^сагласности између пословодни* пословодног органа или само члан тог органа мо-
органа, сваки пословодни орган има право и дуж- же бити разрешен и пре истока времена на које је
именован:
ност да о томе обавести раднички савет своје
организације удруженог рада и раднички савет ор- 1) на његов захтев;
ганизације удруженог рада пословодног органа са
којим се није сагласио. 2) ако раднички савет утврди да послови који
Су му поверени превазилазе његове способности и
У хитним- случајевима и случајевима кад би
Да се то неповолно одражава на вршење посло-
неизвршење одређене одлуке нанело већу ште-
водно функције, обављање послова, пословне ре-
ту или угрозило процес рада, спор између посло-
зултате и односе у организацији удруженог рада;
в о д н и органа се износи пред заједничко тело за
посредовање при усклађивању процеса рада, и о 3) ако својим радом теже повреди или у више
Томе се обавештава^ раднички савети организа- Махова повреди прописе који се односе на рад
ција удруженог рада чији се пословодни органи ни- основне организације или на њену делатност, са-
су споразумели. моуправни споразум, статут или друге самоу пр ав-
Заједничко тело из става 3. овог члана има не опште акте основне организације или неосно-
председника и два члана. По једног члана одређује в а н о одбија да извршава одлуке радничког савета
свака страна у спору, а председника одређују обе Основне организације или поступа очигледно про-
стране у спору споразумно. Ово тело се састаје тивно тим одлукама;
одмах по образовању и даје предлог за усклађи- 4) ако Својим несавесним или неправидним
вање процеса рада. радом, или прекорачен^! оз лепљења, основној ор-
ганизацији Или друштвеној заједници наттссе ште-
Члан 517. ту у већем обиму, или ако је услед његовог неса-
Кад оцени да је пословодни орган друге орга- весног или неправилног рада могла наступити
низације удруженог рада у саставу радне органи- таква штета;
Страна 1626 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

5) ако услед неизвршења или немарног вршен,а ОДЕЉАК 2


своје дужности основна организација није могла ОРГАНИ Р А Д Н Е О Р Г А Н И З А Ц И Ј Е
извршавати план или друге основне задатке или
је извршавање тих задатака било знатно отежано; 1. Раднички савет
6) ако је својим поступцима или пропустима
онемогућавао остваривање самоуправних прана Члан 523.
радника или допринео да се поремете самоуправни У радној организацији радници су дужни да
односи у основној организацији или теже оштете образују радѓшчки савет као орган управљања ра-
друштвен и интереси; дом и пословањем, односно њему по положају и
7) кад наступе услови по којима по сили за- функцији одговарајући орган управљања/
кона преста!е рад радника у основној организа-
Члан 524.
цији :
Раднички савет радне организације сачињавају
8) у другим случајевима предвиђеним законом. делегати радника основних организација у њеном
саставу и делегати радне заједнице, непосредно
Члан 521. изабрани на начин и по поступку који су утврђени
Иницијативу за покретање' поступка за разре- самоуправним споразумом о удруживању или ста-
шење пословодно!' органа основне организације тутом и законом.
могу поднети радничком савету радници сваког де- У радничком савету радне организације мора
ла процеса рада и њихови делегати у радничком бити заступљена свака основна организација у ње-
савету основне организације. ном саставу, најмање са Једним делегатом.
Иницијативу за покретање поступка за разре- У раднички савет радне организације делегати
шење пословодног органа основне организације се бирају сразмерно броју радника основних орга-
може поднети друштвени правобранилац самоуп- низација.
рављања и скупштина општине, односно друге
друштвено-полчтичке заједнице и синдикат. Члан 525.
Раднички савет је дужан да иницијативу за У раднички савет радне организације не може
бити биран инокосни пословодни орган, председник,
покретање поступка за разрешење пословодног ор- односно члан колегиј ал ног пословодног органа ос-
гана основне организације узме у разматрање, о новне организације, која је у саставу те радне орга-
њему донесе одлуку, и о томе обавести подносиоца низације.
иницијативе.
Члан 526.
Раднички савет, пре него што донесе одлуку из Кад се у радној организацији уместо радничког
става 3. овог члана, дужан је да затражи мишљење савета образује њему одговарајући орган управ-
од скупштине општине, односно друге друштвено- љања, делегати основних организација у том органу
-политичке заједнице и синдиката. бирају се и ©позивају на начин и по поступку по
коме се бирају и опозивају- делегати у раднички
Раднички савет одлуку о разрешењу пословод- савет радне организације.
ног органа основне организације може да изнесе
радницима да се референдумом изјасне о потврђи- Члан 527.
вању њиховог става. Раднички савет радне организације: утврђује
Ако раднички савет не прихвати иницијативу предлог статута; доноси самоуправне опште акте за
чије доношење је овлашћен самоуправним споразу-
друштвеног прагобраниоца самоуправљања, скуп- мом о удруживању; утврђује предлог самоуправног
штине општине, односно друге друштвено-полити- споразума о основама плана радне организације;
Чке заједнице или синдиката, може се покренути доноси план радне организације; доноси планове и
поступак пред судом удруженог рада. програм из области општенародне одбране и дру-
штвене самозаштите; утврђује пословну политику
Ако суд удруженог рада утврди да постоје разг и мере за њено спровођење и мере за спровођење
лози за разрешење пословодног органа из члана плана; бира, именује и разрешава од дужности из-
520. овог закона, правноснажну одлуку о томе дос- вршни и пословодни орган, односно чланове тих
органа у радној организацији; даје смернице и упут-
тавља радничком савету који је дужан да поступи ства извршном органу и пос лово дном органу и врши
У складу е том одлуком. контролу над њиховим радом.
Одлука радничког савета о разрешењу посло- Раднички савет радне организације врши и
водно? органа је коначна. друге послове утврђене самоуправним споразумом,
о удруживању у складу са законом.
Члан 522.
Инокосни пословодни орган, односно председ- Члан 528.
ник колегиј а лног пословодког органа основне орга- Одлуке радничког савета радне организације
низације који је одлуком радничког савета основне које се односе на питања о којима се радници у
организације разрешен од дужности може пред су- основној организацији лично изјашњавају, доносе
дом удруженог рада захтевати накнаду штете ако се у сагласности са сваком основном организацијом,
је од дужности разрешен, а нису постојали разлози на начин утврђен самоуправним споразумом о удру-
за разрешење, или ако није спроведен поступак живању.
прописан законом, односно самоуправним општим У основној организацији сагласност за доно-
актом. Захтев за накнаду штете подноси се у року шење одлуке из става 1. овог члана дају, сагласно
од 30 дана од дана достављања одлуке о разрешењу статуту основне организације, радници личним
од дужности. изј ашњавањем.
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1627

Статутом основне организације може се одре- Члан 535.


дити да сагласност за доношење одлуке из става 1. Кад инокосни пословодни орган, односно пред-
овог члана даје раднички савет основне организа- седник колегиј алног пословодног органа радне
ције, ако се том одлуком утврђују мере за извршење организације установи да је акт радничког савета
плана и других одлука радничког савета радне или других' органа основне организације у супрот-
организације. ности са законом и самоуправним споразумом о
Раднички савет радне организације доноси од- удруживању, а инокосни пословодни орган, односно
луке о другим питањима из свог делокруга већином председник колегиј ал ног пс СЛОБОДНОГ органа основ-
гласова делегата свих основних организација, ако не организације тај акт није обуставио од извршења,
самоуправним споразумом и законом није одређена упозориће на то пословодни'орган и раднички савет
друга квалификована већина. основне организације.

Члан 529. Ако инокосни пословодни орган, односно пред-


седник колегиј алног пословодног органа основне
Ако су у раднички савет радне организације организације ни у року од осам дана од дана упозо-
изабрана два или више делегата из једне основне рења не обустави од извршења акт из стаза 1. овог
организације, њихови гласови дати за одлуку рад- члана, а раднички савет, односно други орган ос-
ничког савета сматрају се једним гласом кад рад- новне организације не усклади тај акт у том року,
нички савет одлучује о питањима о којима се рад- инокосни пословодни орган, односно председник ко-
ници лично изјашњава ју. легиј алког послозодног органа радне организације
обавестиће о томе, у даљем року од три дана, над-
Гласање сваког делегата у радничком савету лежни орган друштвено-политичке заједнице.
радне организације евидентира се у записнику.
Члан 530. Члан 536.
Одредбе овог закона о радничком савету основ- Права, обавезе и одговорности инокосног посло-
не организације које се односе на услове за избор водног органа, односно председника и члана коле-
члана радничког савета, трајање мандата, усагла- гиј алног посл ово дпог органа радне организације
шавање ставова делегата, јавно гласање делегата и утврђују се самоуправите општим актом којим се
предлог за покретање поступка за опозив делегата Уређује радни однос и статутом, у складу са само-
радничког савета основне организације примењују управите споразумом о удруживању у радну орга-
се и ка раднички савет радне организације. низацију.
Одредбе овог закона о радничком савету основ- Инокосни пословодни орган, односно председник
не организације примењују се и на раднички савет колегиј алног пословодног органа радне организа- ,
радне организације у којој .нису организоване ос- ци је заснива радни однос и остварује права из рад-
новне организације. ног односа у радној заједници, а ако није образо-
вана радна заједница — у складу са самоуправним
споразумом о удруживању у радну организацију.
2. Извршни орган радничког савета Члан 537.
Члан 531. Пре ступања на дужност инокосни пословодни
Одредбе овог закона о извршном органу рад- орган, односно председник и члан колегијалног
ничког савета основне организације примењују се пословодног органа радне организације потписује
и на извршни орган радничког савета радне органи- изјаву о прихватању самоуправних општих аката
зације. из члана 536. став 1. овог закона ако такву изјаву
раније није потписао.

3. Пословодни орган Члан 538.


Одредбе овог закона о пословодном органу ос-
Члан 532. новне организације које се односе на начин имено-
У радној организацији постоји пословодни орган вања и разрешења, образовање конкурсне комисије,
као инокосни пословодни орган или као колегијал- распнување конкурса и утврђивање предлога за
ни пословодни орган. именовање, утврђивање кандидата, ступање на
дужност пословодног органа, заштиту права учес-
Члан 533. • ника конкурса, начин именовања председника и
Не • сматра се пословодним органом, у смислу чланова колегијалног пословодног о р г а н а , , вршиоца
овог закона, инокосни, односно колегијални орган дужности пословодиог органа, забрану вршења
у радној организацији који, у складу са самоуправ- функције, мандат и поновно именовање, ограничење
и т е споразумом о удруживању, обавља одређене избора у раднички савет, учешће у раду радничког
послове из делокруга пословодно^ органа радне савета, одговорност за законитост рада, • заштиту
организације, на основу и у-оквиру овлашћења тог права, разрешење пре истека времена и покретање
посл ово дног органа. Тај орган одговоран је посло-
водном органу и радничком савету за обављање тих поступка о разрешењу — примењују се и на посло-
послова у границама датих овлашћења. водни орган радне организације.

Члан 534. V - ' 1


' О Д Е Љ А К 3 >
Пословодни орган радне организације коорди- г
Г " ОРГАНИ СЛОЖЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
нира рад пословодних органа основних организа-
ција у саставу радне организације у оквиру послова Члан 539.
који-се врше у радној организацији, у складу са Одредбе овог закона које се односе на органе *
законом и овлашћењима која су основне организа- радне организације, осим одредаба члана 524. ст. 2.
ције у саставу радне организације утврдиле само- и 3. и члана 529. став 1. овог закона, примењују се
у п р а в н а ! споразумом о удруживању. и на органе сложене организације.
Страна 1028 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

ОДЕЉАК 4 односно службама утврђују се овлашћења и дужно-


ОРГАНИ Д Р У Г И Х О Б Л И К А У Д Р У Ж И В А Њ А Р А Д А И
сти чије је обављање услов за вршење права, дуж-
СРЕДСТАВА
ности и одговорности радника и уредно обављање
делатности организације удруженог рада.
Члан 540.
Члан 545.
Органи управљања банака, осигурава јућих
организација и пословних заједница бирају се на Одредбе овог закона о пословодном органу ос-
делегатским основама и имају положај, права, дуж- новне организације које се односе на начин имено-
ности и одговорности утврђене самоуправите спо- вања и разрешења, образовање конкурсне комисије
разумом о удруживању, у складу са законом. осим одредбе члана 504. став 3. овог закона, распн-
у в а њ е конкурса и утврђивање предлога за имено-
Члан 541. вање, утврђиваше кандидата, ступање на дужност,
заштиту права учесника на конкурсу, вршиоца
Организације удруженог рада које удружују дужности пословодног органа, забрану вршења
рад и средства, а тим удруживањем се не органи- функције, мандат и поновно именовање, ограни-
зују У посебну организацију удруженог рада могу чење избора у раднички савет и учешће у раду
образовати заједнички орган за вршење послова од радничког савета, разрешење ripe истека времена,
заједничког интереса, чији се састав, избор, поло- услове и поступак за разрешење, одговорност за
жај, права, дужности и одговорности, као и опозив, законитост рада и заштиту његових права, сходно
утврђују самоуправним споразумом о удруживању, се примењују и на руководиоца радне заједнице.
у складу са законом.
Заједнички орган из става 1. овог члана обра-
зује се на делегатским основама. Г Л А В А III
ОБАВЕШТАВАЊЕ РАДНИКА У УДРУЖЕНОМ
ОДЕЉАК 5 РАДУ
ОРГАНИ Р А Д Н Е ЗАЈЕДНИЦЕ
Члан 546.
Члан 542. Органи организације удруженог рада дужни су
Одредбе овог закона које се односе на одлучи- да обезбеде редовно, благовремено, истинито, пот-
вање радника личним изјагпњавањем, раднички са- пуно и по садржини и облику гхриступачно обавеш-
вет и извршни орган радничког савета.', основне тавање радника, и то о целокупном пословању ор-
организације и њихову одговорност, примењују се ганизације удруженог рада и њеном материјално-
и на одлучивање радника личним изјашњавањем, -фина иси јеком стању, о стицању и расподели
раднички савет и извршни орган радничког савета дохотка и коришћењу средстава, о резултатима
радне заједнице, ако законом није друкчије одре- оствареним удруживањем средстава из минулог
ђено. рада у свим облицима удруживања рада и средста-
ва, о припремама за општенародну одбрану и о
Члан 543. остваривању друштвене самозаштите, као и о дру-
гим питањима од интереса за управљање, одлучи-
Радна заједница има руководиоца радне зајед- вање и остваривање самоуправа радничке кон- %
нице, кад је то предвиђено самоуправним споразу- троле.
мом, статутом, односно законом. Радници имају право и дужност да захтевају
Руководилац радне заједнице руководи радом да буду обавештени о раду и извршавању одлука
радне заједнице, координира процес рада у радној радничког савета и извршног органа и о раду пос-
заједници, извршава одлуке радничког сирета радне ловодног органа основне организације, радне орга-
заједнице, радничког савета организације удруже- низације. сложене организације и других организа-
, ног рада и њихових извршних органа. ција и заједница у које су удружили рад и средства.
Руководиоца радне заједнице именује и разре- Синдикат може захтевати да радници буду оба-
шава раднички савет организације удруженог рада вештени о раду и извршавању одлука из става 2.
по претходно прибављеном мишљењу радничког овог члана.
савета радне заједнице.
Члан 547.
Руководилац радне заједнице у вршењу својих
права, дужности и одговорности одговоран је рад- Органи организације удруженог рада дужни су
ничком савету организације удруженог рада. да раднике обавештавају на начин који омогућава
Радници у радној заједници и њен руководилац да се сваки радник упозна са извештајима тих ор-
одговорни су за свој рад пословодном органу орга- гана, да их размотри и да утврди своје ставове.
низације удруженог рада. Начне и рокови обавештавања радника, питања
о којима се радници обавештава ју, као и који су
,| Члан 544.
органи одговорни за обавештавање радника, уре-
У остваривању заједничких послова, радници ђују се законом, статутом и другим самоуправним
радне заједнице раде по упутствима, смерницама и
налозима пословодног органа организације удруже- општим актом организације удруженог рада.
ног рада у чијем су саставу.
Члан 548.
Пословодни орган организације удруженог рада
Обавештења која се дају радницима оргачиза-
може у остваривању својих овлашћења утврђених
није удруженог рада достављају се и органу само-
самоуправним споразумом о удруживању пренети
у п р а в а радничке контроле и синдикату.
обављање појединих рослова на пој едине раднике
радне заједнице. Члан 549.
Самоуправним споразумом о удруживању у Раднички савет и пословодни орган организам
организацију удруженог рада појединим радницима, ци је удруженог рада дужни су да раднике и син-
Петак. 3. децембар 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ - Броз 53 — Страна 1629

дикат обавештавају о упозорењима, налазима и вима утврђеним самоуправним општим актима ор-
одлукама друштвеног правобраниоца самоуправна- ганизације удруженог рада.
т а , Службе друштвеног књиговодства, органа над-
лежног за вршење надзора над законитошћу рада Радник који на збору радника, на седници рад-
организације удруженог рада, судова, органа друш- ничког савета или у оквиру других облика одлучи-
твено-политичких заједница, односно синдиката, вања, односно у вршењу самоуправе радничке
ако то ти органи захтевају. контроле у организацији удруженог рада, стани
примедбу или предлог и изнесе мишљење, и захтеѕ а
Члан 550. допунске податке и допунски извештај о раду и
пословању организације удруженог рада и међусоб-
Неизвршавање дужности обавештавања раднич- ним односима у раду, не може због тога бити позван
ког савета и других органа организације удруже- на одговорност, ни стављен у неповољнији положај.
ног рада, радника и синдиката, представља повреду Пословодни орган, односно радник са посебним
права радника. овлашћењима и одговорностима који позове руд-
Неизвршавањем дужности обавештавања рад- ника на одговорност или на основу чијег утицаја се
ника и синдиката, пословодни орган чини и повреду радник стави у неповољни^ положај, чини тежу
радне обавезе. Ако због необавештавања или свес- повреду самоуправљачке функције и радне обавезе.
ног давања неистинитог обавештења не би била Тежу повреду самоуправљачке функције и радне
донесена одлука или би била донета штетна одлука, обавезе чини пословодни орган, односно радник са
пословодни орган одговара и материјално. посебним овлашћењима и одговорностима ако оне-
могући раднику увид у исправе и пословање орга-
низације удруженог рада.
Г Л A B A IV Пословодни орган, радник са посебним овлаш-
ћењима и одговорностима или било који радник,
САМОУПРАВНА РАДНИЧКА КОНТРОЛА чини тежу повреду самоуправљачке функције и
радне обавезе ако члана органа самоуправи«? рад-
Члан 551. ничке контроле, односно орган самоуправно раднич-
\

Ради остваривања и заштите својих самоуправ- ке контроле омета или онемогућава у вршењу ње-
них права, радници у организацијама удруженог гове функције.
рада имају право и дужност да остварују самоуп-
ргвну радничку контролу непосредно, преко органа Члан 554.
управљања и преко посебног органа самоуправно Раднички савет у вршењу функције самоуправ-
радничке контроле. не радничке контроле, остварује контролу над ра-
Радници у организацији удруженог рада и у дом извршног органа, ПОСЛОЕОДНОГ органа и струч-
другим облицима удруживања рада и средстава них служби у организацији удруженог рада.
остварују самоуправну радничку контролу на на- Раднички савет у вршењу контроле над радом
чин утврђен статутом, самоуправним споразумом и извршног органа, пословодног органа и стручних
другим самоуправним општим актом. служби даје им смернице и упутства ради откла-
њања утврђених неправилности.
/ Члан 552.
Члан 555.
Раднички савет организације удруженог рада
дужан је да обезбеди сваком раднику "у организа- Раднички савет организације удруженог рада
цији удруженог рада да остварује увид у исправе, дужан је да размотри сваки предлог органа само-
списе и извештаје ради упознавања са материјал- уг.равне радничке контроле, и да отклони непра-
но-финансијским стањем организације удруженог вилности, односно да обавести орган самоуправно
рада. и са њеним пословањем. радничке контроле о утврђеном стању, предузетим
мерама или ставу по одређеном питању.
Пословодни орган омогућиће радницима увид у
све исправе, списе и извештаје, осим ако те испра- У случају ^сагласности између радничког са-
ве. списи и извештаји имају карактер пословне или вета и органа самоуправне радничке контроле, од-
друге законом или на основу закона утврђене тајне. лучују радници у складу са самоупоавним споразу-
мом о удруживању, односно статутом.
Начин упознавања радника са пословањем, пла-
ном, пословном политиком и другим питањима од ѓ
Члан 556.
интереса за раднике, уређује се самоуправним оп- У основној организацији образује се орган са-
штим актом организације удруженог рада. м о у п р а в а радничке контроле.
Одлуке, закључци и ставови од интереса за Орган самоуправне радничке контроле у основ-
остваривање самоуправа радничке контроле у об- ној организацији врши контролу: спровођења ста-
лику извода из записника са седница органа у ор- тута и других самоуправних општих аката основне
ганизацији удруженог рада, објављују се на одго- организације и самоуправних споразума и друштве-
варајући начин најкасније у року од седам дона них договора; спровођења одлука радника, органа уп-
од дана одржавања седнице на којој су донесени. ро вљања, извршног органа и пословодног органа и
сагласности тих аката и одлука са самоуправна!
Члан 553. правима, дужностима и интересима, радника; оства-
Раднички савет, пословодни, орган и радници са ривања радних обавеза и самоуправљачких функ-
посебним овлашћењима и одговориостима у органи- ција радинка и органа основне органрЈзације; одго-
з а ц и и удруженог рада дужни су да раднику који ворног и друштвено и економски целисходног
им се обрати омогуће увид у-њихов рад, на начин коришћења друштвених средстава и располагања
утврђен самоуправним општим актом. њима; примене начела расподеле према раду у
Органи у организацији Здруженог рада дужни распоређивању чистог дохотка и расподели сред-
су да,' у оквиру свог делокруга, дају одговор на става за личне дохотке; остваривања и заштите
мишљења и предлоге радника, ва начин и у роко- права радника у међусобним односима у удруже-
Страна 1630 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

ном раду; обавештавања радника о питањима од раћа органима надлежним за вршење надзора над
интереса за одлучивање и контролу у основној ор« закопктошћу рада организације удруженог рада,
гзнизатшји и остваривања других самоуправиих друштвеном правобраниоцу самоуправљања, Служ-
права, дужности и интереса радника. би друштвеног књиговодства и другим органима
друштвеног надзора и контроле, као и синдикату,
Орган самоуправа радничке контроле може се и да са њима сарађује.
образовати и у радној заједници.
Органи и огранизације из става 1. овог члана
' Члан 557. дужни су да органу самоуправне радничке контро-
' Орган самоуправно радничке контроле образу- ле дају податке који су неопходни за вршење са-
је се на делегатским основама и у радној организа- моуправно радничке контроле, у складу са законом.
цији, сложеној организацији, задрузи, банци и
другој финансијској организацији, заједници оси- Члан 562.
гурања имовине и лица, самоуправној интересној Ако органи у организацији удруженог рада ко-
заједници и другој самоуправној организацији и за- јима се орган с а м о у п р а в а радничке контроле об-
једници, на начин одређен самоуправни!« споразу- рати ради отклањања недостатак, не отклоне бла-
мом о удруживању, у складу са законом. говремено те недостатке, орган с а м о у п р а в а рад-
У поступку предлагања кандидата за чланове ничке контроле обавестиће о томе раднички савет
органа самоуправно радничке контроле учествује организације удруженог рада и синдикат.
синдикат.
Ако раднички савет не предузме мере, односно
Члан 558. радници не донесу одлуку о предузима њу мера за
отклањање уочених недостатака, орган самоуправи«
Чланове органа самоуправне радничке контроле радничке контроле обавестиће о томе синдикат,
у основној организацији и радној заједници бирају надлежне органе друштвеног надзора и орган над-
и опозива ју радници на начин одређен самоу прав- лежан за вршење надзора над законитошћу рада
ним општим актом, у складу са законом. органа организације удруженог рада.
Чланове органа самоуправно радничке контроле Ако орган с а м о у п р а в а радничке контроле сма-
из члана 557. став 1. овог закона бирају и опозива- тра да се одлуком, другим актом или мером раднич-
њу радници у основним самоуправите организаци- ког савета повређују самоуправна права радника
јама, односно заједницама, које су удружене у од- или друштвена својина, или да је такав акт рад-
говарајуће организације, односно заједнице, и то на нички савет донео противно ставовима радника*
начелима делегатског система, ако законом није указаће радничком савету на уочене недостатке, И
друкчије одређено. о томе ће обавестити синдикат.
Листу кандидата за чланове органа самоуправи« Ако раднички савет поводом упозорења органа
радничке контроле утврђује и кандидациони пос- с а м о у п р а в а радничке контроле не преиначи сво-
тупак спроводи синдикат. ју одлуку или меру из става 3. овог члана, орган
Опозив чланова органа самоуправне радничке самоуправите радничке контроле може да предложи
контроле врши се и на предлог синдиката. скупштини друштвено-политичке заједнице да
обустави од извршења одлуку или други акт, однос-
но меру. којом се повређују самоуправна права рад-
Члан 559. ника или друштвена својина.
Права, дужности 4 и одговорности чланова орга-
на самоуправне радничке контроле уређују се ста- Члан 563.
тутом и другим самоуправним општим актом у скла- За члана органа самоуправне радничке контро-
ду са законом.
ле не може бити изабран члан радничког савета,
Орган самоуправно радничке контроле основне члан извршног органа, као и радник који, сагласно
организације има право да остварује контролу у закону, не може бити биран за делегата у раднички
радној организацији, сложеној организацији, банка- савет.
ма и другим финансијским организацијама, само-
у п р а в н а интересним заједницама и у свим дру* Члан 564.
тим облицима удруживања у које радници основне Орган самоуправно радничке контроле доноси
организације удружују СЕОЈ рад и средства, ради своје закључке на седницама.
контроле целог тока' друштвене репродукција у са-
радњи _са органима самоуправно радничке контроле Члан 565.
у тим организацијама, односно заједницама. Орган самоуправно радничке контроле дужан ј«
да о свом раду и ставовима обавештава раднике у
Члан 5G0. роковима и на начин утврђеним статутом, самоуп-
Пословодни орган организације удруженог рада р а в и т е споразумом о удруживању и другим само-
дужан је да обезбеди обављање административно- управите! општим актима.
-стоучких послова за потребе органа самоуправи«
радничке контроле.
ГЛАВА V -
Орган самоуправно радничке контроле може
утврђивање одређених чињеница од значаја за ос- ОДГОВОРНОСТ ЗА ОБАВЉАЊЕ САМОУПРАЗ-
тваривање његове функције да повери одговара- ДБАЧКИХ ФУНКЦИЈА
јућим стручњацима ван своје самоуправно органи-
Члан 566.
зације, односно заједнице.
Радник је лично одговоран за савесно обављање
Члан 561. самоуправљачких функција.
У остваривању својих права и дужности, орган Статутом основне организације, самоуправни!!
самоуправно радничке контроле има право да се об- споразумом о удруживању у радну организацију,
Петак, 3. децембар 1976. СЛУЖБЕН 7 ' ^UCT СФРЈ

односно сложену организацију, у складу са законом, Члан 571.


утврђују се обавезе чланова радничког савета, чла- . Инокосни пословодни орган, односно председ-
нова извршног органа, инокосног пословодног ор- ник и чланови колегиј а лног пословодног органа од-
гана, односно председника и чланова колегиј ал ног говорни су за свој рад радничком савету који их је
пословодног органа, као и чланова органа самоу- именовао и радницима организације удруженог ра-
п р а в а радничке контроле — у вршењу самоуправ- да у којој врше своје функције.
љачких функција, врсте одговорности за повреду тих
обавеза и поступак за утврђивање одговорности. Пословодни орган одговоран је за савесно вр-
шење својих функција, за резултате пословања ор-
Статутом се утврђују и обавезе радника у вр- ганизације удруженог рада, као и за организовање
шењу самоуправљачких функција. и усклађивање процеса рада у организацији, у ок-
виру његових права и дужности.
Члан 567. *

* Делегати у радничком савету основне организа- Одредбе овог закона о матери јалној одговорнос-
ције су за свој рад лично одговорни радницима ос- ти чланова извршног органа примењују се и на
новне организације. # инокосно г посл ово дног органа и чланове колеги-
* јалног пословодног органа.
Делегати у радничком савету радне организа- Раднички савет организације удруженог рада
ције, односно сложене организације су за свој рад утврђује одговорност из став^ 2. овог члана, а пос-
лично одговорни радницима и радничком савету ловодни орган може да покрене поступак пред су-
основне организације у којој су изабрани. дом удруженог рада, ако сматра да су чињенице о
Радници могу опозвати свог делегата у раднич- његовој одговорности погрешно или непотпуно утвр-
ком савету основне организације и друге организа- ђене.
ције удруженог рада. Закључак радничког савета или одлука суда
Ако делегат основне организације у радничком удруженог рада, којом је утврђена одговорност пос-
савету радне организације, односно сложене орга- ловодног органа, представља основ за покретање
низације не поступа по смерницама, раднички са-
вет основне организације обавестиће о томе радни- поступка за разрешење пословодног органа.
ке и може предложити покретање поступка за ње-
гов опозив. Члан 572. " „
Члан 568. Одговорност члана извршног органа, инокосног
пословодног органа и председника, односно чла-
Ако раднички савет, ван оквира својих овлаш- нова колегиј ал ног пословодног органа, утврђује се
ћења, противно упозорењу пословодног органу, из-
вршног органа, органа самоуправно радничке кон- зависно од њиховог утицаја на доношење или из-
троле, друштвеног правобраниоца самоуправљања, вршавање одлуке.
Службе друштвеног књигов<?дства, органа инспек-
ције или другог надлежног органа, донесе одлуку
којом се наноси штета организацији удруженог ра- Г Л А В А VI
да, пословодни орган је дужан да обустави од извр-
шења такву одлуку и да покрене поступак пред су- ДРУШТВЕНИ ДОГОВОРИ, САМОУПРАВНИ СПО-
дом удруженог рада. РАЗУМИ И ДРУГИ САМОУПРАВНИ ОПШТИ
Члан 569. АКТИ
Чланови извршног органа одговорни су за свој ОДЕЉАК 1
рад радничком савету који их је изабрао и радни-
цима организације удруженог рада у којој врше „ ЗАЈЕДНИЧКЕ ОДРЕДБЕ
своје функције.
Члан 573.
Чланови извршног органа одговорни су нарочи-
то: за извршавање одлуке радничког савета и од- Под самоуправним општим актима подразуме-
луке коју су радници донели личним изјашњава- вају се друштвени договори, самоуправни споразу-
њем; за редовно, благовремено, истинито и потпуно ми којима се на општи начин уређују самоуправни
обавештавање радничког савета и радника које је односи и други општи акти организација удруже-
по садржини и облику њима приступачно; за штету ног рада и других самоуправних организација и за-
насталу извршавањем одлуке донесене на основу једница.
њихових предлога, ако су при давању тог предлога
Члан 574.
прикрили чињеницу или свесно дали неистинита
обавештења радничком савету или радницима. Учесници у самоуправном споразумевању и
Ако у поступку разматрања рада извршног ор- друштвеном договарању су равноправни.
гана, раднички савет, односно радници, неповољно Самоуправни споразум и друштвени договор за-
оцене рад тог органа, или појединог његовог чла- кључују се слободно и сагласно израженом вољом
на, раднички савет може разрешили од дужности учесника.
извршни орган или поједине његове чланове. Самоуправни споразум о удруживању рада рад-
ника у основној организацији доноси се сагласно
Члан 570. одредби члана 468. став 1. овог закона.
Чланови извршног органа сносе матери} алиу од-
говорност за штету насталу извршавањем одлуке Члан 575.
донесене на њихов предлог ако су при давању Самоуправни општи акти морају бити у саглас-
предлога прикрили чињенице или свесно дали не- ности са уставом, а не могу бити у супротности са
истинита обавештења радничком савету или радни- законом и начелима морала социјалистичког еамоу-
цима. правног друштва.
Страна 1632 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

Члан 576. Члан 582.


Поступак самоуправног споразумезаља и друш- Друштвени договор обавезује учеснике који су
твеног договарања је јаван. га закључили или су му приступили да преузима-
Јавност поступка обезбеђује се на начин који, ју потребне мере за његово спровођење.
у складу са законом, утврде учесници самоуправног Учесник у друштвеном договору друштвено-по-
споразумезања и друштвеног договарања. литички је одговоран због непридржавања обавеза
из тог договора.
Члан 577.
Самоуправни општи акти објављују се пре него Члан 583.
што ступе на снагу. Закљученом друштвеном договору могу накнадно
- Самоуправни општи акти објављују се на на- да приступе организације, заједнице и 4органи који
чин утврђен самоуправним општим актом, ако за нису учествовали у његовом закључењу .
поједине врсте самоуправних општих аката зако- На приступање друштвеном договору сходно се
ном није друкчије одређено. •примењују одредбе члана 581. овог закона.
У самоуправном општем акту може се утврдити, Приступање друштвеном договору може се из-
у складу са законом, да тај акт или поједине ње- вршити посебном изјавом у писменом облику*.
гове одредбе могу имати повратно дејство само ако 1
то допушта природа односа који се уређују тим Члан 584.
самоуправним општим актом. Друштвени договор престаје да важи даном који
Члан 578. сагласно утврде сви учесници.
. Самоуправним споразумом и друштвеним дого- Члан 585. I
вором може се предвидети арбитража или други
начин решавања спорова који настану у спровође- Сваки учесник може у свако доба отказати сво-
њу споразума, односно договора. је учешће у друштвеном договору, ако тим договором
није одређено време кад учесник може отказати
Ако самоуправним споразумом није предвиђена своје учешће.
арбитража или други начин решавања спорова ко- Отказ се доставља свим учесницима друштвеног
ји настану у спровођењу споразума, те спорове ре- договора.
шава суд удруженог рада.
Отказни рок износи шест месеци, ако друштве-
Ф ним договором није одређен други рок. Отказни рок
О Д Е Љ А К 1 почиње тећи од дана кад је отказ достављен учес-
ДРУШТВЕНИ ДОГОВОРИ
нику друштвеног договора коме је најдоцније дос*
тавЈвен.
Члан 570.
Друштвеним договором обезбеђује се и усклађу- О Д Е Љ А К Ѕ
је самоуправно уређивање друштвено-економских
САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМИ
и других односа од ширег заједничког интереса за
учеснике договора или од општег друштвеног инте- Члан 588.
реса, а нарочито у областима планирања, цена, рас-
поређивања дохотка и расподеле средстава за лич- Самоуправите споразумом уређују се и ускла-
не дохотке и за заједничку потрошњу радника, ме- ђују друштвено-економски и други самоуправни од-
ђународне размене, политрице запошљавања у Ју- носи и интереси у друштвеној репродукции и у
гославен и у иностранству, и заштите и унапређи- •другим облицима остваривања друнггвено-економ-
вања човекове средине. ског "положаја радника и других радних људи и
Друштвени договор закључују орган друштве- њихових самоуправна организација и заједница, а
но-политичке заједнице и заинтересоване органи-
зације удруженог рада, коморе и друга општа удру- нарочито се: удружује рад радника у основној орга-
жења, самоуправа интересне заједнице, месне за- низацији; удружује рад радника у радној заједници;
једнице, друге самоуправне организације и зајед- удружују рад и средства у радне организације и дру-
нице, синдикати и друге друштвено-политичке ор- ге организације удруженог рада, банке и друге ф и -
ганизације и друштвене организације. нансијске организације, заједнице осигурања имови-
не и лица, самоуправа интересне заједнице, као и у
Члан 580. друге облике удруживања рада и средстава; утврђују
^ Учесници у друштвеном договарању споразумно основе плана; усклађују интереси у друштвеној по-
утврђују поступак за, закључивање друштвеног до- дели рада и друштвеној репродукција утврђују осно-
говора. ви и мерила за распоређивање дохотка; утврђују кри-
теријуми за самоуправно уређивање цена; утврђују
Члан 581. основи и мерила за распоређивање дохотка оства-
реног заједничка! пословањем; уређују односи у
Друштвени договор, у име учесника договора, остваривању слободне размене рада; уређују међу-
закључују њихови овлашћени органи.
собна права, обавезе и одговорност« радника у удру-
Кад се друштвеним договором обезбеђује, и ус- женом раду и мере за њихово остваривање, као и
клађује самоуправно уређивање односа о чијем се односи у спровођењу оппггенародне одбране и Друш-
уређивању радници лично изјашњавају по одред- твене самозаштитег '
бама ОЕОГ закона, овлашћени орган организације Самоуправни споразум међусобно закључују
удруженог рада може закључити друштвени дого- радници у основној организацији, односно радноЈ
вор ако га претходно прихвати већина радника у заједници, организације удруженог рада, банке И
свакој основној организацији у саставу организа- друге финансијске организације, заједнице осигу-
ције удруженог рада која закључује друштвени до- рања имовине и лица, самоуправно интересне зајед-
говор. нице и друге самоуправно организације и заједнице,
Петак, 3. децембар 1976.

Привредне коморе и друга општа удружења самоуп- Члан 590.


р а в н а организација и заједница и синдикати. Синдикат има .право да даје предлоге за закљу-
Учесници у самоуправном споразуму, поред син- чење самоуправних споразума.
диката, могу да буду и друге друштвено-политичке Синдикат учествује у закључивања сам оу прав-
организације, кад се утврђују односи од интереса ног споразума којим се уређује радни однос радника
за остваривање њихових циљева и задатака утвр- У удруженом раду или утврђују основе и мерила за
ђеним њиховим статутом. распоређивање чистог дохотка и расподелу средста-
Друштвен о-политичке заједнице, њихови органи ва личне дохотке и за заједничку потрошњу рад-
и организације могу да буду учесници у с а м о у п р а в - ника.
н и споразуму кад, на начелу равноправности, с р е д -
Ако синдикат не потпише самоуправни споразум
ства којима располажу удружују међусобно или са из става 2. овог члана, организација удруженог рада
основним организацијама или другим самоуправним има право да такав споразум примењује, а синдикат
организацијама и заједницама. може да покрене спор пред судом удруженог рада,
У самоуправном споразуму може бити учесник ако за спор није надлежан уставни суд.
и радни човек који обавља пољопривредну, занатску Суд удруженог рада поништиће самоуправни
или другу делатност, односно радни човек који са- споразум, односно поједине његове одредбе, ако ут-
мостално у виду занимања обавља лрофесионалну врди да се њима повређују самоуправна права рад-
делатност, кад он удружује свој рад и средства са ника, да се у 1>аспоређивању чистог дохотка и рас-
радом радника и средствима друштвене репродук- подели средстава за личну и заједничку потрошњу
у ј е у основној организацији, односно кад удружује радника нарушавају односи који одговарају начелу
свој рад и средства у земљ-орадничку задругу или расподеле према раду, или нарушава нормалан- ток
у други облик удруживања рада и средстава. друштвене репродукције, да се њима на други начин
нарушава спровођење политике утврђене друштве-
Члан 587. ним плановима и друштвеним договорима или пов-
Самоуправним споразумом могу се, у оквиру ређују начела морала социјалистичког самоуправног
друштвено-економских и других самоуправна од- друштва.
носа, утврдити појединачна међусобна права и оба- У случају из става 4. овог члана радницима се
везе заинтересованих организација удруженог рада, обезбеђује исплата зајемченог личног дохг~ка.
односно других друштвених правних лица — учес-
ника у самоуправно^ споразуму у погледу удружи- • Члан 591.
вања рада и средстава или остваривања других
појединачних задатака и послова од заједничког Поступак закључивања самоуправног споразума
интереса, уз одговарајуће учешће свих учесника у Између организација удруженог рада. односно дру*
заједнички оствареном дохотку и заједничком сно- гих субјеката из члана 586. ст.. 2. до 4. овог закона,
шењу ризика. покреће се на писмени предлог овлашћеног органа
Не сматрају се, у смислу овог закона, самоуправ- вило ког учесника'.
ним споразумима правни послови које учесници у
самоуправном споразуму закључују међусобно или Члан 592.
са трећим лицима у промету робе и услуга без учеш- Ако је скупштина друштвено-политичке зајед-
ћа уговорних страна у оствареном дохотку и зајед- нице прописала да су одређене самоуправа органи-
ничком сношењу ризика (уговор о продаји, о зајму, зације и заједнице обавезне спровести поступак за
о грађењу, о превозу и др.). самоуправно споразумевање, свака самоуправна ор-
ганизација, односно заједница на коју се та обавеза
У смислу овог закона, не сматрају се самоуп- односи може да поднесе предлог за закључење са-
равпим споразумима ни правни послови које, ван са- моуправног споразума.
моуправен 4 односа, са организацијом удруженог рада
закључују поједини земљорадници или други радни Ако у прописаном року ни једна од самоуправ-
људи који обављају делатност личним радом сред- н а организација, односно заједница не поднесе
ствима рада v својини грађана, односно радни људи предлог за закључење самоуправног споразума, тај
који самостално у виду занимања обављају профе- предлог може поднети синдикат или надлежни орган
сиеналну делатност, у погледу једногодиптње или друштвено-политичке заједнице.
краће обавезе испоруке производа, извршења радо-
ва или сличних међусобних обавеза. Члан 593.
Самоуправни споразум између организација
Члан 588, удруженог рада, односно других субјеката из члана
Ако је самоуправни споразум закључен ради 586. ст. 2. до, 4. овог закона, закључују њихови ов-
остваривања ^дозвољеног интереса и циља или о лашћени органи.
предмету који је недозвољен, он не производи прав- Самоуправни споразум из става 1. овог члана
но дејство. који се односи на питања за која је законом про-
Циљ и предмет самоуправног споразума су не- писано лично изјашњавање радника, може бити пу-
дозволени, ако нису у складу са уставом или ако новажно закључен у име организације удруженог
су у супротности са законом или са начелима морала рада само ако га претходно прихвати већина радни-
социјалистичког самозшравног друштва. ка у свакој основној организацији у саставу те ор-
ганизације.
Члан 589.
1
Иницијативу за закључење самоуправног спо- Члан 594.
разума дају радници, односно други радни ЉУДИ Ако учесник у самоуправном споразумевању без
непосредно или преко својих самоуправних органи- оправданог разлога одустане од даљег учешћа у
зација или заједница, као и синдиката или друге поступку закључивања самоуправног споразума И
друштвено-политичке организације, друштвено-по- услед тога не дође до закључења тог споразума,
литичке заједнице и привредне коморе. обавезан је да учеснику коме је поверено извршење
Страна 1634 — Број 53 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ. Петак, ЗЃ. децембар 1976.

одређених припремних радњи накнади сразмеран важи истеком тог рока, ако се учесници пре истека
део трошкова учињених за извршење тих радњи тог рока не споразумеју да се важност самоуправна
(трошкови израде елабората и лр.). споразума продужи.
Ако се заинтересовани учесници не спора зумеју Ако је самоуправним спбразумом одређено да
о висини накнаде, учесник који сматра да има право престаје да важи наступањем одређеног догађаја,
на накнаду трошкова моше захтевати да о томе самоуправни споразум престаје да важи наступањем
одлучи суд удруженог рада. тог догађаја, ако другим самоуправите споразумом
или законом. није друкчије одређено.
Члан 595. " Ако сви учесници споразума нису сагласни да
Права* обавезе и одговорности учесника само- је настао догађај* услед кога самоуправни споразум
улравног споразума настају од. дана његовог закљу- престаје да важи, заинтересовани учесник мож*
чења, ако самоуправним споразумом није друкчије пред арбитражом утврђеном самоуправите спора-
одређено. зумом, односно пред судом удруженог рада тражити
да се утврди да је самоуправни споразум престао
Члан 596. да важи.
Ако учесник у самоуправном споразуму сматра
да се самоуправи^! споразумом повређују друштве- Члан 600.
но-економски или други самоуправни, односи утвр- Учесник може да откаже самоуправни споразум
ђени уставом или законом, може другим учесницима под условима и по поступку предвиђеним самоуп-
предложити да се самоуправни споразум преиспита. равним споразумом, у складу са законом.
Предлог у смислу става 1. овог члана могу да Самоуправни споразум за учесника који т jfr
поднесу и синдикат, друштвени правобранилац са- отказао престаје да важи по истеку отказног рока
моуправл^ања и скупштина одговарајуће другатве- предвиђеног у самоуправном споразуму, који почи-
но-политичке заједнице. ње тећи од дана достављања отказа свим учесни-
Организација удруженог рада, друга самоуправ- цима самоуправног споразума.
на организација и заједница, која није учесник у Ако у самоуправно!* споразуму није предвиђен
самоупраансм споразуму, може учесницима самоуп- отказни рок. самоуправни споразум престаје да важи
р а в н а споразума предложити да се самоуправни за учесника који је отказао самоуправни споразум
споразум поеиспита у делу за који сматра д*> се по истеку шест месеци почев од последњег дана у
њиме повређује њено право или на за.1 ?оиу за СПОЈЕ- години у којој је отказ достављен свим учесници**?,
НИ интерес. самоуправног споразума.
Члан 597. Члан 601.
Предлог за преиспитивање самоуправно]1 спора-
зума доставља се у писменом облику свим учесни- Сваки учесник у самоуправном споразуму може
цима самоуправно! споразума, који су дужни да се у предложити да се због промењених околности услед
року од 30 дана од дана достављања предлога изјас- којих је битно отежано извршење м а т е р и ј а л а оба-
не о основаност!* предлога. везе учесника у споразуму изврши измена тог спо-
разума.
Ако су сви учесници самоуправно!1 споразума
сагласни са предлогом, дужни су да у року од 80 Ако се учесник у самоуправном споразуму по
дана од дана достављања изјашњења измене или предлогу заинтересованог учесника не сагласи са
допуне самоуправни споразум у делу на који се од- изменом самоуправног споразума због промењених'
носи предлог и д§ о томе обавесте предлагача. околности, арбитража предвиђена самоутгравним
споразумом, односно суд удруженог рада може, на
Ако учесници самоуправног споразума нс посту- захтев заинтересованог учесника, раскинути само-
пе по одредбама ст. 1. и 2. овог члана, предлагач управни споразум, ако утврди да за то постоје оп-
може пред судом удруженог рада да покрене пос- равдани разлози.
тупак ра тги утврђења да је самоуправни споразум
који на општи начин не уређује друштвено--економ- Раскид Самоунравног споразума не може се зах-
ске и друге самоуправи© односе, ништав у целини, тевати ако је учесник који се позива но промењен«
односно у одређеном делу. околности био дужан да у време закључења само*
управног споразума узме у обзир та околности илви
Члан 598. их је могао избећи ИЛЈИ савладати.
Са?>:оуттравни споразум, односно поједини њего® Учесник који захтева раскид самоуправног спо-
део т п итав јс ако није у сагласности са уставом разума не може се позивати на промењене околнос-
или ако је супротан закону или начелима морала ти које су настале по истеку рока одређеног »а
социјал неетичког самоуправног друштва. испуњење његове обавезе.
У погледу ништавости самоуправног споразуми, Ако се усвоји захтев за раскид самоуправно*
односно појединог његовог дела којим се утврђују споразума, наложиће се, на захтев других учесника,
материјалче обавезе учесника, као и у погледу прав- учеснику који је захтевао раскид да другом учесни-
них последица ништавости, сходно се примењују ку да правичну накнаду за штету коју је због тога
начела која важе за уговоре. претрпео.
Члан 599. Члан 602.
Самоука знп споразум престаје да важи одре- Учесник у сам оуп pan иом споразуму на основу
ђеног даг-а или наступањем одређеног догађаја, ако кога за учеснике у самоуправно^* споразуму настају,
се сви његови учесници у писменом облику о томе rja генијалне обавезе, може захтевати: да е* самоуп*
сагласе.
равни споразум раскине се учесником самотног; ико*
Ако је самоуправи™ споразумом одређен рок споразума који порез опомене трајније не извршава
његовог важења, самоуправни споразум престаје да своје обавезе из самоуправна споразума.
.Петак, 3. децембар 1976. Б р о ј S3 — Страна 1635

Члан 603. зација, заједница, односно органа за које они обав-


љају послове;
ч Ако су самоуправни споразум закључ