.~ r.

' ,

Ajurveda je drevna indijska nauka letenja, a napisao ju je prvi '1,11,,1,1,,1' k koji [e ikada stekao nautno zvanje u Ajurvedi. Njena svrha j • tI., modemog caveka ponovo navede na 'bodanje bosih nogu' k ro/. } I VII! ,1" bi se vratie u dodir sa Prirodom. Ajutveda je iznad svega narn '1I1l'llll onim ljudirna koji ostvarivanjem unUtla§njeg sklada teze cia dchljll 10..1(1 uskladujuce snage U univerzumu.

Ajurveda je rvorevina civillzadje koja je duboko ukorenjena u M ,1,1' I Prirodi, PomoCu ave bjige mozemoda savladamo gpev Prirode I obnovimo vitalnost prirodnog zdravlia klone6 se bahate, arogJ IH Ill' strasti za samopovladivanje.m.. Priroda je deo svake osobe, jer SV(' l1,l~ I"~ Priroda stvorila, u njoj iivimo i njoj se vracamo. Priroda je uvek vellkcdusna, i bloe prema varna onoliko milosrdna koliko ste vi milosrdni prema sebi i drugim srvorenjima. Zdravlje ne motet· ni kupiti, ni isprositi, ni pozajmiti ni ukrasti, ana [e dar Prirode VOIl1.L SVI midoista u Prirodi imamo Majku, i jedino Ona moze da nBS vodl k.1 sreCnijem i zdravije.m. Dvom.

Robert E .. Svoboda

Preveo sengleskog Aleksandar Djusic

Naslov originala: YOUR A YURVEDic CONSTITUTION ~ Prakruti by Robert E. Svoboda

©Copyright originala: LotusPress, USA 1999

© Copyright za Srbiju: 2007 Esotheria

Sva prava prevoda i objavljivanja za Srbiju zadrzava izdavac

.Izdavac:

ID ESOTHERIA, Beograd Marsala Birjuzova 13a tel: 011/3285~949, 2631-820 web: www.esotheria.com e-mail: esother@EUnet.yu

G/avni ttrednilc.:

Vladimir Madic

Art direlctor i direktor prodttkcije.· Bojana Gnjatovic

Leaura i Icorektura: Katarinakasic Pre/om igrojickidtzajn.· Dragutin Njezic Dizajn konca: Ivana Flegar

Stampa: "Buducnost", Novi Sad

Prvo izdanje Beograd, 2007.

Tiraz: 1000 ISBN 86-7348-258-5

Sadrza]

Uvod .n ..••• ', 15

Umece lecenja 16

Zdravlje, individualnost i besmrtnost 17

Prvo pogJavlje - Dose i ukusi 27

Pet velikih elernenata 30

Tri dose 31

Sest ukusa 35

Drugo poglavlje - Urodene karakteriscike 49

Procenjivanje prakruci 51

Sazeti pregled cipova konstituciie 63

Trece poglavlje - Hrana 71

Ritual jedenja 72

Svojstva hrane 74

Namirnice za svaki pojedini tip konstirucije 77

Vata 78

Pita 81

Kapha 83

Dvojne prakruti 85

Specificne stavke u ishrani 86

Naviknutost i ukus 88

Cetvrto poglavlje - Dijetetika 95

Sedam Datua 95

Rasa : .. 97

Krv 99

Meso 99

Masnoca 100

Kosrur 100

Mozdina 101

Sukra i Odzas 102

Gojaznost 103

Gublienje tezine nnn n n 106

Peto poglavlje - U staljeni red . 113

Svakodnevna praksa 114

Ustajanje 114

Otpaci 115

Pranje 115

Mediracija 116

Masaza ,. 117

Vezbanje 119

Kupanje 125

Nacin Zlvota ., 126

Oblacenje 126

Zaposlenje 127

Kucni Ijubimci 129

Bracni partner 129

Ambijent 132

Spavanje 133

Sesto pogJavlje - Ravnoteza 137

Prana, tedas i odzas 137

Losa probava 139

Ajurvcdsko lecenje 143

Odstranjivanje Ame 144

Uravnotezenie Dosa 150

Psihicko lecenje 152

Jukti 155

Sedmo poglavlje - Bolest 157

Alergija 157

Reumatska bolest '" 160

Lecenje artritisa 163

Pogorsanje 164

Poboljsanie 167

Rak 169

Prozdiranje ,. 171

Osmo poglavlje - Podmladivanje 175

Uvecavanje polne sposobnosti 176

Rasajana 180

Metali j minerali 184

Makaradvada ., 187

Ostale Rasajane t 89

Doba 190

Devere poglavlje - Povrh Ajurvede 195

Besrnrtnost 195

Prinosenje zrtve 197

Kundalini 199

Tama i svetlost 201

Tarpana 202

Zakliucak 204

Dodatak 207

Recnik 209

Izrazi zahvalnosti

Auror zeli da se zahvali sledecim Ijudima koji su procitali ovu knjigu i dali svoje sl rucno misljenje 0 njoj, ili su na neb drugi nacin doprineli njenom stvaranju:

[)7:udi P. Alajn '['jagi Kersten (;rejem Dod

I ,:liot MekLaflin

Lonet Rieb Pamela Barinov dr Majkl Stoun dr Vasant n Lad

Vaidja B. P. NanalMajkl Lorenson

Fred & Keti Smit dr Greg Hajl (Krisna Das)

I .aura & Edvin Svoboda Loreta Levie & Dejvid Liberti V imalananda

Originalni likovni prilozi su dela Done FiS.

Predgovor

Ajurveda sadrii u sebi ne samo nauku, nego u istoj meri i religiju i filozotiju.

Rec 'religija' upotrebljavamo da ozna6mo verovanja i discipline koje dovode do unutrasnjeg stanja u kojem se otvaraju vrata percepcije svih aspekata zivota. U Ajurvedi se celokupno zivotno putovanje smarra svetim. Rec '6.lozo6.ja' upucuje na Ijubav prema istini, a u Ajurvedi Istina jt Bivanje, Cisto Postojanje, Kao izvoriste sveukupnog zivota, Ajurveda je nauka 0 Istini onakvoj kakva se ispoljava u zivotu.

Ajurveda veruje da je svaki pojedinac jedinstveni feu omen. Jedinka je neodvojiva od kosmosa, Sve sto postoji u makrokozmu postoji takode i u mikrokozmu Svaka jedinka je ispoljenje kosmicke svesti.

Vibraciia ciste univerzalne svesti proizvodi bezvucni ton 'Om'. lz tog zvuka nastaje pet OSIlOVnih elemenata, tj. Eter, Vazduh, Vatra, Voda i Zemlja. Nadalje, tih pet osnovnih elernenata ispoljavaju se u tri bioloske organizacije poznate kao Vara, Pita i Kapha. To troje u svakom organizmu upravlja sv.im 6.zio-patoloskim promenama.

U vreme oplodnje, Vata, Pita i Kapha svojim razrnenama i povezivanjima odreduju konstituciju, odnosno telesoi sastav jedinke, koji se naziva 'prakruti'. 'Prakruti' znaci 'pocetna kreacija', tj. prvo srvaran]e. Svako ljudsko bice je pocetno delo kosrnosa, i stoga je svako ljudsko bite posebna celina, jedinstvena pojava. Shvatanje te jedinstvenosti svake jedinke je izucavan]e 'prakruti'; Ajurveda nam ornogucuje direktan pristup tom izucavanju.

Ajurvedska znanosr lecenja u potpunosti je zasnovana na znanju 0 'prakruti', individualnoj konstituciji. Ukoliko je svaki pojedinac upucen u vlastitu konstituciju, onda je svako u prilici da uvidi, na primer, kakva ishrana i kakav nacin zivota su korisni za njega. Ono ito je za jednog coveka luana za drugogje otrov: Prerna tome, da bi eovek ucinio svoj zivor ucinio zdravim, srecnim i uravnotezenim, znanje 0 konstituciii je apsolutno neophodoo.

Moj prijatelj i kolega dr, Robert Svoboda studirao je Ajurvedu na Tilak dr Ajurveda rnedicinskom koledzu u Puni, u Indiii. Bio je moj student, a moe razumevanja i briljantnost u Ajurvedi ucmili su ga najistaknutijim studentom u njegovoj klasi. Taj uspeh je utoliko znacajniji sto je dr Svoboda Amerikanac i jedini zapadnjak koji je ikada u celosri savladao program u Ajurvedskoj medicinskoj skoli. Njegovo temeljito poznavanje .\jurvede zajedno sa potpunim vladanjem engleskim jezikom cini ovo njegovo znacajno delo vrlo dragocenim za zapadnog citaoca.

dr Vasant Lad, oktobar 1987.

Uvod

Priroda i njeni putevi zaista su nedokucivi smrrnicima. Mozete da krenete na svoje zivotno putovanje sa namerom da odete na zapad, ali ukoliko Ona hoce da 1 xlcte na istok put pred varna ce menjati pravac sve dok ne budete okreuuti prema isroku. Kad sam na Marrovske Ide napustio SAD 1973. godine, nije mi padalo na pamet da cu zavrsiti ziveCi u Indiii, Bio sam upisan na medicinski fakultet Uruverzitcta u Oklahomi, i predvideo sam samo kratak boravak u Africi pre povratka na (locetak semestra u septembru.

Mesee dana kasnije, medutim, lezao sam u Abidanu, na Obali Slonovace, ;.I'stoko mucen dizenterijom. Dva Francuza sazalila su se na mene i odnela me u woj stan da u njemu proved em vikend pre no sto budem u stanju da pronadem kkara. Sto se njih rice, zaputili su se na ono sto su sami opisali kao 'skup vraceva', «kupstinu iscelitelja, magova i ekstaricnih medija u divljini. Njihov vodic je i sam biovrac'. Kada je do Sao i video me kako nepokretan lezim na krevetu, insistirao je .I" me izleci, Bio sam suvise iscrpljen da bih se usprotivio.

Bio je to dobro obuceni mladi Afrikanac u tridesetim godinama, snazno graden. (·:ovek bi ga lako mogao pobrkaci sa bankarskim cinovnikorn, i da sam imao dovoljno energije za razmisljanje pomislio bib da je to jed an krajnje neobican vrac, Ali bio ~;tm isuvise slab da mislim, tako da nisam nista rnislio kada je iz bokala pored moje I',bve nasuo casu vode i poceo usredsredeno da zuri u nju, Pasivno sam ga posrnaII"~O dok je mrmljaa nekakvu bajalicu iznad case i zatim mi je pruzio da je ispijem. !Icz opiranja sam popio tu vodu, verujuci da mi obicna voda ne rnoze naskoditi, makar mi i ne pornogla. Lekar i Francuzi su mi pozeleli zhogom, i potonuo sam u .lubok san.

Kada sam se probudio ocekivao sam nastavak simptoma bolesti, ali sam bio prij.uno iznenaden kad sam ustanovio da mi se stomak umirio. Ostao je srniren Citav 1;1; dan i sutradan, i takav bi i ostao da sam tada znao ono sto sada znam 0 uticaju ishrane na halest. Pa ipak, lekcija je bila potpuno usvojena: bio sam privremeno l"/.kcen od strane samana, lIZ neznatno ueeSee mog poverenja. Tokom sledecih nckoliko dana oporavka u tom stanu procitao sam i svoju prvu knjigu 0 jogi, Na taj u;u:in je zapoceo proces koji je kulminirao mojim preseljenjem u lndiju.

Sledeci korak dogodio se u Keniii, gde sam sa timom Kenijskog nacionalnog muzeja ucestvovao na emoloskoj ekspediciji u oblast u kojoj ZM pleme Pokot. Hio sam poman da ritualno pristupim plemenu, j ucinio sam to. Upoznao sam plcrnenske vraceve i vracare, i razgovatao sa evropskim doktorima medicine koji

su porvrdili korisnost nekih od tradicionalnih plemenskih lekova, OdluCio sam da detaljnije izucUn Pokor medicinu i obecao sebi da ell se posle posete Nepalu vratiti u Keniju.

U Nepalu me je, medutim, jedan lekar Mirovnih snaga llpoznao sa recju Ajurveda, a ribetanska Kalacakra inicijacija kojoj sam POtOID prisusrvovao u lndiji uputila me je u prakticne aspekte joge. Uprkos bojaznima koje sam imao na osnovu svojih prvih utisaka 0 Indiji, znao sam da treba da ostanem tame i proucavam njena drevna urneca 6ziekog, psihickog i duhovnog isceliivanja.

Umcce leeenia

Jedna od prvih stvari koje sam naucio bilo je to da je medicina umetnost, Do tada sam se drzao preovladuiuceg mehanistickog pogleda na zivot, po kojem je covek u osnovi misleca masina, a bolesr i zdravlje su uglavnom pitanja tehnike odrzavanja Ajurveda me je naucila da, kao i ostale umetnosti, terapija postaje isceljenje sarno kada je sprovodi iscelitelj Zanatlije mogu da naslikaju slike, da prave grncariju iii komponuju rnuzicka dela, ali njihovi proizvodi su bezivotni ukoliko nisu u stanju da, kao umetnici, udahnu zivot u stvoreno dcio, Sada znam da [e valjana medicina plod braka umetnosti i nauke.

Kuvanje je nauka, ali nijedan naucnicki pripremlien sufle ne maze da se meri sa onim koji pripravi glavni kuvar, Glavni kuvar mozda ne zna nista 0 termodinamici pripreme hrane, ali zna kako da od svog jela ucini pravo zadovoljstvo za covekovo nepce. Glavni kuvar ie urnetnik kuvanja Ajurvedski lekar mora da bude dobar kuvar isto koliko i doktor, posto se valjan lek priprema bas kao i dobra jelo. Kuvanje je jedan aspekt ajurvedskog umeca, a ajurvedska terapija je uspesna samo ukoliko lekar ima isto toliko osecaja za terapiju koliko vest kuvar una osecaja za pitu s jabukama. Uskladenost sa Prirodom donosi taj osecaj, i ornogucuje doktoru da se priblizi idealu Iekara kao intuitivnog iscelitelja, Ajurveda nije nenaucna; ana je prodrla dalje od nauke,

U Citavoj istoriii covecansrva ne postoji lekar koji je ikada izlecio pacijenta, niti ce to ikome ikada uspeti, posto je Priroda jedina koja moze da izleci, Posao lekara nije da srvaraju cuda, Pravi lekar je uCitelj koji pornaze svojim pacijentima da na svim nivoima vrse utica] na svoje probleme. Lekari treba da koriste svoje poznavanje istorije pacijentovih bolesti i njegovog tcenutnog stanja kako bi naslutili buduce rnogucnosti za zdravlje i uspostavili strategiju lecenja za doticnu osobu. Pzavi lekari cuda prepustaju Pnrodi, nudeci sebe kao kanale kroz koje Priroda rnoze da sprovodi svoju magiju. Svaki lekar ima bezuslovnu duznost da u svakom trenutku ulaze maksimum energije II lecenju svih svojih pacijenata, cak i u toku uspostavlianja dijagnoze.

Ajurveda je vise od medieinskog sistema; ona je nacin zivota, nacin saradnje sa Prirodom i Zivljenja u uskladenosti sa Njom. U Ajurvedi zdravlje znaci isto sto i harmonija, a nema kraja usavdavanju harmonije koju mozete da ostvarite ukoliko ozbiljno poradite na tome. U ovom rnetodu zivljenja prevencija je vaznija od Iecenja, pri cemu se ni lecenje ne zapostavl]a, Neki prigovataju da Ajurveda sporo deluje, ali i sama ta sporost je cesto zasluzna za uk1anjanje uzroka bolesti, narocito u danasnje vreme kada mnogi od nas pate od bolesti uzurbanosti. Ajurveda uravnotezuie i podmladuje organizam, smanjuiuci njegovu podloznosr oboljenjima i jacajuCi mu imunitet kako bi se sprecio razvoj nove bolesti.

Ljudi se zaptavo nisu mnogo promenili u toku eelokupne zabelezene istorije.

Nema swnnje da nam je tehnologiia uznapredovala, ali tela i umovi su nam gotovo istovetni kao kod nasih predaka, koji su patili od istih bolesti i pokazivali isre osobine, od kojih su neke dostojne divljenja, a neke prezira. Neprekinuti lame ajurvedskog iskusrva maze mnogo toga da kaze 0 nama danas, Njene tetapije, kao i metodi za utvrdivanje odgovatajuCe tetapije za svaku pojedinu situaciju, bili su ispitani od strane mnogo hiljada lekara na mnogo miliona pacijenata. Njene teorije izdrzale su probu vremena.

U drevna vremena, kada je Ajurveda nastajala, ljudi su mnogo manje bili u stanju da kontrolisu svoje spoljno oktuZenje no sto mi to danas mozemo. Nisu imah drugog izbora do da se uzdaju u Prirodu. Posto su im nedostajali vrhunski instrumenti, kultivisali su svoje intuitivne moci, a posto su ziveli u neposrednom prirodnom okruzenju bile im je lako da ustanove medicinsku delotvornost biljaka, Zivotinja i minerala, Eksperimentisali su na sebi, a svoja zapazanja prenosili su na potornke. To prikupljeno medicinsko znanje odavno je bilo sistematizovano u obliku Ajurvede.

Nasi drew preci koristili Sll Ijudski um za svoje kompjuterske sisteme. U savrsili su sposobnost uceoja napamet, tako da je svaki lekar predstavljao prava skladiste medicinskih podataka, a za praktieno usmeravanje terapija koristili su svoje izrazito razvijene i prefinjene intuitivne moci. Nacinili su od Ajurvede umetnost lecenia, i ustanovili da istinski cil; medicinskog sistema ne treba da bude nista manje od postizanja besmrtnosti

Zdravlje, individualnost i besmrtnost

Svaki covek je bar jednom u svom zivotu sanjao da postane besmrtan, Uprkos lome sto znamo da sve sto je stvoreno u svoje vreme biva unisteno, svako ad nas potajno gaji nadu da hi Smrt mogla upravo u nasem slucaju da napravi izuzetak, Drevni indijski ciSiji (vidovnjaci) havili su se ovim pitanjem i izlagali ga u svojim him nama, sakupljenim u najstarijim knjiZevnim delima Ijudskog roda, Vedama, koje predstavljaju temelj indijske kulture, Vede isticu da su duhovno, psihicko i fizicko savrsenstvo podjednako neophodni za besmrtnost. U jednoj cuvenoj vedskoj molitvi se kaze:

18

Prakruti

Vodi me iz tame u svetlosr. Vodi me iz neistine u istinu, Vodi me iz smrtnosti u besmrtnost.

Buduci da se svaka urelovlieua jedinka sasroji od tela, urna i duha, stari indiiski risiji koji su razvili Nauku 0 Zivom organizovali su svoju mudrost u tri glavne oblasti znanja: Ajurvedu, koja se prvenstveno bavi fizickim telom;Jogu, koja se pre svega bavi duhom; i Tantru, koja se ponajvise bavi umom. Sve rri imaju ism filozofiju; njihova ispoljavanja se razlikuju samo zato sto stavljaju naglasak na razlicite aspekte. Ajurveda se najvise zanima za fizicku osnovu zivota, i usredsreduje se oa njenu uskladenost koja podstice uskladenost uma i duha. Joga postavlja sebi zadatak da nadzire telo i urn kako hi ih osposobila da se usklade sa duhom, a Tantra teli da upotrebi urn za uravnotezenje potreba tela i duha.

Joga i Tantra su putevi oslobadanja od zavisnosti od sveta. Istinska sloboda je sposobnost da se bude krajnje prilagodljiv. Joga se zasniva na postupnom srnanjenju spoijnog unosa; T antra se oslanja na preobrazavanje svih spoljnih unosa taka da covek vise ne zavisi od njih, vee moze svojevoljno da ih uzme ill ostavi. Joga i Tantra pomazu coveku da postane nezavisan.

Ajurvedu su tisi;i osmislili posebno za one pojedince koje zeIe da na zdrav nacin uzivaju u svetu. Njene svakodnevne i sezonske usraljene prakse, dijetetsko usmerenje, nauka 0 lekovima i protivlekovima za nuspojave navikavanja mogu da vas odrie krepkim, otpomim i u punoj snazi do duboke starosti ukoliko rnozete u dovoljnoj meri da se ogranicite da bi precizno sledili njena uputstva. Morate svesno da odlucire koliko zelite da povladujete sebi i odajete se culnim zadovoljsrvima, jer je to presudno za vase zdravstveno stanje. Nijedno meze nije bez posledica.

Joga tradicionalno preporucuje Ijudima da drse sver na pristoinom odstojanju i da zive asketski kako bi ogranicili unosenje spoljnih uznemirenja u svoj unutrasnji arnbijent. Takav pristup daje odlicne rezultate, ali je isuvise strog za vecinu nasih savremenika. Za Tantru bi se na prvi pogled reklo da odobrava neograniceno odavanje uzicima pod izgovorom duhovnosti, ali istinska Tantta je usrvari jedan krajnje .. rigorozan sistem kojem moze uspesno da se pristupi tek nakon revnosnog ajurvedskog prociscavanja i joginskih vezbi, Joga i tantra postupke ne treba sprovoditi bez makar element arne osnove ajurvedskog znanja,

Individualna uravnoteienost iii uskladenost ima vertikalnu dimenziju koja predstavlja dinamieno uzajamno dejstvo tela, uma i duha jedinke; njena horizontalna climenzija je balans izmedu jedinke i nienog okruzenja Vase Jizicko telo mora da bude u ravnorezi sa Prirodom, urn mora da vam bude uskladen sa skupnim umom drustva iii grupe u kojoj Evite, a dusa mora da yam bude u zadovoljavajucem

Uvod

19

odnosu sa Univerzalnom Dusorn ukoliko hocete da budete istinski zdravi. Risi;i su cclokupan zivot korisrili kao svoj udzbenik; i lekari moraju to da cine, uceci kada i kako valja pristupiti pacijentovom telu, umu i duhu.

Slozenu celinu telo-um-duh najlakse je uskladiti pocinjuci od tela, koje je rdativno cvrsto i postojano. Ravnoteza uma i duha, koji su etericni i stoga po prirodi stvari zahtevniji za uravnotezenje, lakse se uspostavlja kada telo postane snazno j zdravo, To je narocito znacajno danas kada je vecina ljudi potpuno Zaneta 1 potciniena materijalnom svetu, Lekar mota da postupa sa pacijentom na onom uivou svesti na kojem ova; moze da se odazove i reaguje, a buduci da je velika vecma zaglibljena u fizicku svest, fizicka medicina mora prva da bude primenjena. Prilika za primenu mentalne j duhovne medicine neminovno sledi.

Svako ljudsko bice je jedirtstvena osoba, sa jedinsrvenim telesnim, misaonim i dusevnim sklopom. Vasa najdragoeenija imovina - zivot, vasa je i sarno vasa, i razlikuje se od zivota bilo kojeg coveka iz proslosti, sadasnjosti ili buducnosti, Svaki covek je neponovljivo ispoljenje Majke Prirode, Kreativne Energije univerzuma. Svako u sebi poseduje delic stvaralacke Univerzalne Duse. Vede nam porucuju da svako od nas mora da pronade svoj vlastiti put do potpuno prozivlienog zwota, jer [cdino izvlacenjem maksimuma iz sebe mozerno da se oduzimo Prirodi za to sto nam je podarila zivot. Potrebni ste svetu da date svoj doprinos ogromnoj kolektivnoj tapiseriji koju zoverno Ijudska eivilizacija. Svoj najpotpuniji doprinos motu mozete da pruzire sarno ukoliko ste zdravi, a zdravlje je i jedino sto vas osposobljava da zauzvrat u potpunosti uzivate u svom zivotu.

Rec svastha na sanskritu znaci zdravlje. Ona potice od: sva 'bice' + stha 'zasnovano' =

svastha 'zasnovano u bicu'.

'Bice' ovde oznacava ego; ne frojdovski ego, vee potenciju individualne licnosti koja izdvaja svako bice od svakog drugog bib. Ego je ono lito mi daje identitet, sto mi ornogucuje da znam da sam ja - ja, a ne ti, on, ona, mi iii oni. Aspekt licnosti koji me neprekidno podseca da sam ja bas ja na sanskritu se zove ahamkara, doslovno 'tvorac, modelar ja'. Posto je svako od nas telo, urn i duh, svako poseduje relo-ja, um-ja i duh-ja. Biti 'zasnovan u bicu' mati biti zasnovan u svakom od tih bica.

Danasnji lekari skloni su da se ne osvrcu na individualnost. Cesto posmatraJU Ijude kao 'jetre' iii 'pluca', i zanemaruju organizam koji je domacin toj jetri ili plucima, Neki zastupaju terapiju koju najbolje poznaiu kao univerzalni lek za sva oboljenja, previdaju6 razlike koje postoje cak i medu pacijeotima sa isrom bolescu. Takva rasparcana terapija oe rnoze da potpomogne ravnotezu u organizmu. Buduci da danasnji lekari cesto ne uspevaju da isplaniraju i prenesu zdravlje na svoje paci[cnte, danasnji pacijenti moraju da nauce da sami isplaniraju svoje zdravlje. Svako u

20

Prakruti

danasmem svetu ko zeh da bude zdrav ima hcnu odgovornost da nauo 0 zdravlju 5tO Je Vlse moguce

SVI mr postoJlmO kao pojedmcr nasptam pozadme naseg spol,nog okruzenja, M3Jke Pnrode Niko od nas rukada ne moze da bude samo pojedmac, posto SVl poucemo od Pnrode, koja odreduje nasu rndrvrdualnost Vecina nas se pnklama svetu, neograniceno mu se predajemo 1 uzdamo se da ce svet nastavin da nas snabdeva potrebrum stvartma 1 da ce nam Pnroda prunn dovoljno probavnog kapaciteta da ih upotrebirno 1 potrosimo Mnogi to samo-povladrvanje nazivaju slobodom

Unvarne Je svakako jedna od svrha zrvota, alr ukoliko prekoracne SVO)c grantee gubite sposobnost da uzrvare Ogranicenje Je nerazlucno povezano sa zlVotom Ograruceru ste desetmama obaveza 1 pnnuda, kao sto su nuznost disanja, lela, spavanja, 1 konscenja re6 da br opsulr sa druguna .A vase najvaznne ograrucenje Je sposobnost vaseg organ1Zma da podncse vasa zadovoljenja 1 ugadanja

Ili cete se V1 svojevoljno obuzdat11 ograrucm, ill ce vas ograruciu Pnroda Bolest Je na6n na kOJI vas Pnroda pnmorava da usportte 1 odmonte se Zato se Ona 1 zove Majka Prtroda Ona vas tohko volr da ne moze da vas gleda kako se upropascujete Stalno iznova vas upozorava na vase greSke, a energtcne mere preduzima tek kada tvrdoglavo odbijate da Je poslusare To Ie klasican prtmcr sukoba slobode 1 odgovornostt ih VI svakodnevno pomalo ograrucavate SVO)U slobodu, ill ce yam )e Pnroda ogrant6t1 dannna, nedeljama th mesecuna bez prekida

Zadovohenje Je zakoruti zivotm cilj, ah ono Je sarno jedan od cenn zrvotna cilja Nijedan Ztvot rule u celosti prozivljen ukohko se ne posngne svakr od tth ciljeva A to su

Darma, ell) 1SpuoJ3van)a duznosu koje su nam odredene na osnovu naseg polozaja u drusrvu,

Arta, etl) pnkupljanja imovine za vreme izvrsavanja svojih duznosn,

Kama, ell) zadovoljavanja pravovaljaruh zelJa uz pomoc svoJe pnkuphene imovine, I

MokSa, ell) spoznavanJa da u zrvotu una lOS nesto znacajno OSl1n duznosn, imetaka 1 zelJa

Potrebno yam Je stabilno mesto u drustvu kako bi obezbedrli neophodna sredstva za sreden :l1vot I pnusuli sebr slobodno vrerne koje yam dopusta da ill ugadate sebr ill se posveute duhovnom isposrusrvu Kakav god da yam Je zrvotni ell), potreban yam Je zdrav urn 1 zdravo telo da br ga posttglt Morate da budete zdravi ukohko zehte da stalno I potpuno osecate zadovoljstvo

Mnogr ce zapadnjaci proucavati Ajurvedu u nadi da ce otknti cuda koja ce tm omogu6tt da nastave sa svoprn razmazenun navikama Mozda ce na6 ptlVtemenu potporu 1 olaksanje, ali trajna potpora dolazi samo sa trajrum promenama u

Uvod

21

nacinu Zivota. Ti ljudi se zavaravaju isto koliko i Ijudi koji se siare oko prodavaca cuda nadajuci se duhovnom napredovanju bez napora. Ajurveda je za one koji su sprernni da preuzmu odgovornost za sebe.

Kada bi Ajurveda bila religija, Priroda bi bila Boginja, a preterano povladivanje sebi bio bi jedini greh koji bi Ona kainjavala. Ajurveda je sredstvo koje vam omogucuje da usivate u Zivotnim zadovoljsrvima do one tacke posle koje takvo uzivanje remeti vase zdravlje, Neprekidno zadovoljavanje je zapravo ropstvo i zavisnost, jer sto vise konzumiramo to vise postajemo suznji svoje potrosnje. Prekornerno ugadanje tini nas neslobodnijim posto postajemo manje dovoljni sami sebi. Svaka od nasih zavisnosti - od kofeina, secera, soli, sportskih spektakala, TV emisija, alkohola, droga, palata za kockanje, i drugih slabosti - predstavlja ios jedan ekser u mrrvackom sanduku nase slobode, jos jednu prepreku za individualnost i sarnosvest, Velma nas cak i ne zoa kako da sebi priusti cestito zadovoljstvo, a oboljevamo i urniremo od nuspojava svojih zadovoljavanja. Istinski uzitak moguc je sarno tamo gde postoji isrinsko zdravlje,

Putovao sam strom SAD, razgovarao sa Ijudima 0 Ajurvedi i nastojao da uvidim sta Ajurveda moze da ucini za njih. Ova knjiga je jedan rezultat mojih putovanja. Ona nije izlaganje klasicnih principa Ajurvede; zapravo, neki tradicionalni ajurvedski lekar mogao bi da ude U ozbiljnu raspravu sa mnom povodom nekih tvrdnji. Ova knjiga predstavlja moje osobeno tumacenje odredenih ajurvedskih teorija. Zahvalan sam svome ucireliu Vimalanandi za ove konstataciie i zapazan]a, posto me je 00 naucio da razmisham na ova; nacin.

Darsana, sanskritska rec za '610z06ju', doslovno znaci 'videnje'. Filozofiju bi prema tome sacinjavale reci koje yam omogucuju da vidite stvari na odreden nacin, Ajurveda je filozofija koja lekarima omogucuje da vide pacijente onako kako ih Priroda vidi. Mudraci koji su stvorili Ajurvedu bili su nazivani 'vidovnjacima' zbog njihove sposobnosti da jasno opazaju stvarnosr. Oni su bili u stanju da uvide kako funkcionise sver i njegovi delovi, i mogli su da opisu svoja zapazanja recima koje su onima koji su dosli posle nj.ih omogucile da posmatraju i uvidaju na isti nacin, Svaki vidovnjak video je stvari sa drugacijeg stanovista, tako da postoje mnogi sistemi Ajurvede, a ne samo jedan, Pridrzavajuci se te rradicije, svaki ajurvedski lekar ima svoj licni sistern, izveden iz iskustava Velikih Vidovnjaka i prosiren na osnovu vlastitih iskustava. Ova knjiga je delirnicno izlaganje mog licnog iskustva,

Ona pocinje sa upucivanjem u osnove ajurvedskog pogleda na svet i pokazuje kako ti principi utvrduju tipove konstitucije. Zatim razrnatra delovanje hrane na konstituciju, skrivena prirodna svojstva hrane, i dobre navike za uspostavljanje i ocuvanie zdravlja.

Tematika zatim skrece na predmete koji istrazuju sile koje povezuju telo, urn i dub u celinu, koncenrrisuci se na ahamkaru i prirodu inclividuainog identiteta. Buduci da ste zdravi (svastha) onda kada ste utvrdeni u svorn bicu, yazoo je da

22

Prakruti

se ispita kako dolazi do te urvrdenosti u bien i kako se ona odrzava, kao i to kako na nju uticu lose navike. Sprovedeno je istrazivanje uzroka bolesti, koristeci gojaznost i artritis kao dva primera ajurvedskog pristupa nadziranju bolesti. Na kraju su rasplodavanje i podmladivanje prikazani u svetlu ahamkare kako bi se razmotrili ezotericniji metodi uravnotezenja jedinke.

Mnoge sanskritske knjige pocinju recju 'atha', sto znaci 'sada', ukazujuci da znanje koje dotiena knjiga sadcl-i ceka unutra, sprernno da u svako doba bude ispoljeno od strane svakog ko je otvori. Ajurvedsko znanje je vecito i sveobuhvatno, i jednako je valjano j nepobitno danas kao sto je to bilo pre 5000 godina i kao sto ee bin kroz 5000 godina. Pojedinosti mogu da se menjaju, neki natoCiti lekovi mogu da se pojavljuju i nesraju, ali susrina znanja ostaje nepovredena Izucavao sam stare ajurvedske autore, poput Carake, Susrute i Vagbate, i u prevodu j u originalu. Uzevsi njihova ucenja k sreu, pokusao sam da primenim susrinu nj.ihove drevne mudrosti na osobenosti nasih savremenih problema. Ajurveda je veoma slozena; dao sam sebi slobodu da uzmern iz nje nekoliko ucenja za koja smatrarn da mogu da posluze kao pocetna pomagala za one mean nama koji zele da se usavrsavaju.

Moida najveci problem naseg doba je neukorenjenost, bolest izazvana velikom pokretljivoscu danasnjih ljudi Mi Amerikanci smo ponosni na prilagodljivost nase kulture, koja predstavlja kotao u kojem se danasnji svet pretapa. U nasem drustvu svako rnoze, barem teoretski, da iskoristi svoj talenat i arnbiciju da stekne slavu i bogatstvo. Nase geslo je: svaki covek je kralj, ako ni za kog drugog a one za sebe samog. Uzivamo i rerevencimo u svojoj neukorenjenosti, i volimo da zivimo nevezani, slobodni od svih spona i ogranicenja iz proslosti. VeCina nasih predaka dosla je iz drugih zemalja da bi zaboravila na svoju proslost. Zaboravljanje proslosti je postalo takoreci obavezno za prihvatanje amerikanizma, Velicajuci na taj nacin svoju individualnost, stigli smo dotle da izjednacujemo progres sa zaboravnoscu, i sada je Ptogres, onakav kakav je Nauka ovaplotila, postao nas idol. Vecina nas drii se toga, robujuci Progresu.

Privrzenost napretku cini nas sklonirn da pobrkamo individualnost sa suvereniretorno Izrazen osecaj individualnog identiteta znacajan je za zdravlje svih Ijudskih bica, ali u starijim drustvima u kojima su svi pripadnici posedovali zajednicku kulturu, pojedinae nije bio jedini odgovoran za odredivanje svog identiteta. Japanae, na primer, zna da je naslednik stare kulture Japana . Mnogo toga u njegovoj licnosti razvija se na osnovu prihvatanja ill odbijanja nacela te kulture, kao sro su duboko postovanje roditelja, starijih i cara.

Americki kulturni obieaji i nacela nisu u nama ni priblizno tako duboko ukorenjeni, i Amerikanci su uopste uzevsi mnogo manje od drugih naroda sprernni da uvazavaju proslost, Posto imarno manje iskustva iz proslosti koje bi nam posluzilo kao tlo u koje bi posadili seme nasih licnosti, moramo vise da se oslanjarno na sopsrveno pojedinacno iskustvo. Svako od nas uspostavlja licnu etiku i moral. To je

Uvod

23

vrhunac samoljublja. Nazalost, vecina nas mnogo ulaze u svoju posebncst, posto ne posedujemo nista drugo u sta bi mogli sa poverenjem da ulazemo. Nas kolektivni stav glasi sauoe qui peut (svako za sebe) i stoga svakog izvan jedinke, pa cak i Prirodu, smatramo za neprijatelia.

Zaboravoost je razorno oboljenje. Mi savrerneni Ijudi zaboravili smo svoje korene, zaboravili smo svoje bogove, a sada se revnosno trudimo da zaboravimo i svoja eticka nacela. Sto vise zaboravljamo osecamo se slobodnijima i manje ogranicenima, nesvesni da nas svaki dodarni gubirak pamcenja sve vise udaljava od nase istinske izvomosti, Gradimo za sebe lazne licnosti izvedene iz povdinskog sloja zavisnosti od pov ladivanja nasim culima, definisuci slobodu kao neograniceno zadovoljavanje, zaboravljajuci pri tom da je citava ta nasa samobitnost itekako uslovljena. Liseni komunikacije sa nasom unutarnjom majkom, odvojeni smo od svog izvora saosecanja i zaboravljamo na osecanje ernpatije sa drugim zivim bicirna,

To je razlog zbog kojeg se mnogi od nas ne ustrucavaju da ukione bilo sta $to nije deo nas, niti nam je od neke ocigledne koristi, Zato je nase drustvo nasilno, Nasa knjiievnost, nasa umetnost, nasa muzika, eak i nasa poljoprivreda je nasilna, pa je i nasa medieina podjednako nasilna Ubijamo pomocu antibiotika i antiseptika, a ukoliko nase ubijanje nije dovoljno delotvorno pribegavamo hirurgiji da bismo organ koji nam pravi neprilike uklonili iz nase blizine. Unistavamo telo da bismo ga spasli,

'Utvrdenost u bicu', medutim, ne znaci da se lisavate svoga izvora, Bica koje vas je stvorilo. Preterano ulaganje u licnost podjednako je nezdravo kao i njegova suprotnost. Unistavanje treba da bude poslednje pribeziste; odgajanje, rnajcinsko osecanje negovanja i podrske sebi i svim bicima, treba da bude prvenstveno sredsrvo. Priroda je uvek velikodusna, i bice milosrdna prema varna onoliko koliko ste vi milosrdni prema sebi i prema drugim bicima. Zdravlje ne mozere da kupite, isprosite, pozajmite iii ukradere; one je dar Prirode varna.

Ajurveda je proizvod civilizacqe koja je duboko ukorenjena u Majei Prirodi.

Vidovnjaci su mali da je sveukupna Priroda deo jedinke, posto smo svi nastali iz nje, zivimo u njo] i vracamo ioj se. Prema tome, individualnost je vrlo kratkotrajno stanje koje rnoze da se rascveta samo uz pomoc, a ne neprijateljstvo Prirode, i to predsravlia nepromenljiv uslov,

Karl Jung izrazio je ovo shvatanje nakon posete lndiji t 938. godine:

"Sasvim je rnogucno da je Indija autenticni svet, i da beli covek zivi u ludnici punoj apstrakeija ... Zivot se u Indiji jos uvek nije povukao u eauru glave. On jos uvek predstavlja eelokupno telo koje zivi Nije nikakvo cudo sto se Evropljanin tu oseca kao da sanja; eitav zivor Indije je nesto 0 cemu on moze sarno da sanja. Kada hodate bosonogi, ne postoji opasnost da zaboravite na zemlju!"

24

Prakruti

Ova knjiga ima nameru da ponovo upozna zapadnjake sa 'hodaojem bosih nogu' kroz zivot, da bi ponovo stupili u kontakt sa Prirodom. lako je veoma star, koncept individualne konstiruciie nije poznat zapadnjackom umu, i za sve nas predstavlja novi nacin da razumemo svoju 'povezanost' sa Prirodom. Ajurveda je pre svega narnenjena svim onim ljudima koji dovodenjem samih sebe u sklad teze da deluju kao uskladujuce snage u sveru.

Nasa bahata, nadmena strast koju osecamo prema ugadanju sebi zatrovala je nas svet. Ukoliko nameravamo da nastavimo da iivimo na ovoj planeti, vreme je da nadoknadimo stetu, kako u sebi tako i u svom okruzenju, kako bismo mogli da stisamo gnev Prirode ida se vratimo zdravlju. Svrha Nauke 0 Zivotu, kao sto je Vimalananda rekao, jeste da svaki dom ucini srecnim domom, domom u pravom smislu te reci: utocistem, Svako treba da poseduje istinski dom, skloniste sa kojim uvek rnoze da racuna, j unutar sebe i izvan sebe. Svi mi imamo Majku u Prirodi, i jedino Ona moze da nas vodi ka domu.

Prvo poglavlje Dose i ukusi

Svako od nas zadrzava odvojenost od drugih zivm bib dokIe god nam Priroda dopusra da ostanemo u zivotu. Priroda nam daje prostor omeden kozom i probavnim traktom da ga nazivamo svojim sopstvenim. Sve seo je izvan koze predstavIja den okruzenja. Ti si deo mog okruzenja, a ja sam deo tvog okruzenja. Priroda je ukupni zbir svih jedinki i njihovih okruzenja.

U nutar vaseg probavnog trakta nalazi se materija koja je prvobitoo bila deo vaseg okru:l:enja. Jedoom je posedovala vlastito zasebno postojanje, svoju pojedinacnost; sada se nalazi na rnetabolickom ispitivanju, i nasroji da polozi probavne ispite da bi postala deo vas. Ukoliko bi u vasem zelucano-crevnom traktu postojao neki procep, nesto od te materije isteklo bi u vasu telesnu supljinu. Posto je vase telo u stanju da je pre pozna kao tudu, doslo bi do zestoke reakcije, koja bi vas vrlo brzo usmrtila ukoliko bi joj se dozvolilo da uzme maha.

Ukoliko bi vasa spoljna koza podbacila u obavljanju svog zadatka, kao sto maze da se dogodi nakon teskih opekotioa, strani razbojnici prodrli bi u vas organizam, sto hi takode moglo da ima za posledicu vasu srnrt. Za svoje neprekidno svakodnevno postojanje mozemo da zahvalimo zadivljujucoj postojanosti te dye granicne povrsine naseg tela, spoljne koze tela i unutarnje koze utrobe.

Bolesti su bib sa parazitskim namerama. Neke imaju kolektivna tela, poput glista, bakterija i virusa, i pokazuju make kolektivne svesti bas kao i zadruzni insekri poput mrava i termita. Druge bolesti nemaju vlastita tela i 'preuzimaju vlast' nad organizmom da bi izvrsile nasilje nad individualnim egzistenciiama. Neki drugi, pak, entiteti kao sto je rak, nastaju unutar tela. 0 kojem god uljezu da se radi, do ozdravljenje dolazi kada je strano telo (ti. tudi identitet) ukIonjeno iz organizma i domacinov urodeni identitet vraca se u normalu.

Tudini nisu dobrodosli u zdravom telu. Neizbalansiran organizam podstice nepravilnu probavu hrane, koja proizvodi fizicke i psihicke toksine, koji se oa saoskritu zovu 'Ama'. Ama simi kao hrana za parazite i pomaze im da se razvijaju u organizmu. Losa probava nastaje usled 105m prehranbenih i zivotnih navika, namernog, samovoljoog upustanja u nezdrave postupke koji se zajednicki nazivaju 'pradnaparada', odnosno 'zlocini protiv rnudrosti', Losa probava sprecava hranljive sastojke da stignu do tkiva, j oslabljuje imuniter domacina .

. Aura predstavlja prvu liniju odbrane od parazitskih bib. Drugu liniju odbrane sacinjavaju koza i utroba, Treca lioija odbrane je imuni sistem, koji sluzi da pres~

28

-Prakruti

retne i unisti sve parazite koji na neki nacin uspeju da se probiju kroz prve dye linije. lmuni sistem, koji je u vezi i sa kozom i sa urrobom je vrlo osetljiv i svestan organ, 'sesto culo' za derektovanje uljeza. To je slozena mreza T-celija, B-eeliia, antitela i limfokina, sistem zapanjujuce kompleksnosti koji je citav pod kontrolom jednog jedinog upravitelja: Ahamkare.

Ahamkara neprekidno poistovecuje sebe sa svakom od milijardi celija u telu.

Vasa Ahamkara stalno podseca svaku od vasih celija na njen identitet kao podjedinice tog vainog i velicanstvenog bib pozna tog kao Vi. Ahamkara osigurava da sarno onim celijama koje ispoljavaju podanicku vernost svome vrhovnom gospodaru bude dozvoljeno da iive u telu. Svi tudinci se love, hvaraju i nemilosrdno unistavaju, a svi pobunjenici - mutanci iii kancerozne celije - bivaju bespostedno pogubljeni kao upozorenje ostalim celijama koje bi mogle da se usude da se usprotive vasoj vladavini,

Moiete da ostanetezivi, bezbedni u svome dvoreu, same docle dok vasa Ahamkara sluzi kao vas garnizonski upravitelj. Kada je ona ozledena, strana bica imaju priliku da pronadu slabu taCku u.vasirn odbrambenim redovima i da vas savIadaju. Kada ona, tamnicar koji prisiljava vase celiie da rade za vas, napusti svoju duznost, svi zarvorenici slobodni su da idu kud im je volja, i vi umirete. Ona je vasa supruga, vasa ljubavnica, vas prijatelj, vas obavestajac i savetodavac, i vasa sluskinia. Ona je sve sa 6me rnozere da racunare, A pre svega, ona je vasa majka.

Ahamkara je ienskog roda zato sto predstavlja dehe Bozanske Majke, Boginje Prirode. Ona je vasa sup ruga zato sto je uvek sa varna, obavezana brakom tela sa umorn i dusom koja ste vi. Ona je vasa ljubavnica zbog toga sto jedino snaga njene Ijubavi moze da poveie sve vase eelije u jednu celinu j da ih navede da skladno funkcionisu kao objedinjeno bice, Ona je vas prijatelj zato sto je uvek til da saoseca sa varna. Ona vas upucuie i savetuje S obzirom oa vas licni interes. Kao sluskinja, ona neurnorno radi da bi vas odrzala u pogonu.

Najvazniji ad svih rib aspekata je njen majiinski odnos prema varna. Princip 'ja sam' pripaja sebi sve gradivne blokove koji vas saeinjavaju: Pet Velikih Elemenata koji formiraju vase telo, culne otgane i urn. Rodeni ste upravo zahvaljujuCi tom 'tvorcu (mode1aru) ja', te je stoga ana vasa majka. Drevni risiji su to vrlo dobro znali, i obozsvali su svoje vlasrite Ahamkare kao majke kako bi sa njima stupili u odnos ispunjen Ijubavlju. Indiici ne nazivaju Indiju otadzbinom nego svojom 'rnajkom-zemljom' zbog toga sto su risiji u svojoj transcendentnoj mudrosti uvideli tvoracki znacaj Majke Prirode, Cak ie i sam Adi Sankaracarja, zacetnik deset sekti samoodricucih monaha koji su se klonili svih uobicajenih meduljudskih uticaja, na!agao kult Boginje u svim svojim manastirima.

Bolesti nastaiu kada je Ahamkara potistena i u nevolji, usled cega opada imuniter. Sanskritska ree za imunitet glasi 'vjadiksamatva', sto bi doslovno prevedeno

Dose i ukusi

29

znacilo 'oprastanje bolestima'. Svoje zdravlie zadrzavare samo dotle dok ste sprernni da oprostite svom stresu, da slegnete ramenirna kad vas snadu nedace i da se prilagodite novim situacijama. Opiranje promeni uvek ometa funkcionisanje imuniteta. Starn sanskritska izreka kaze: "Ksama ca dan ani" - sustina majcinske ljubavi je prastanje. Povredivanje Ahamkare-majke oslabljuje nase prirodeno prastanje i cini nas podloznim oboljenju.

Nega i lecenje Ahamkare je vrhunska rnedicina. Indijskim mudracima odavno je bilo pozna to da je dobra duhovno zdravlje preduslov za dobro fizicko i psihicko zdravlje, Duhovno zdravlje je dinamicka ravnoteza izmedu cvrsto inregrisane individualne licnosti i kosmicke licnosti Prirode, ravnoteza koja je mogucna sarno dotle dok bice pamti svoj dug Majci Prirodi.

Sarno besmrtna bica mogu da budu potpuno zdrava, posto su jedino ona toliko osposobila svoje Ahamkate da nikakvo strano bice nikada ne moze da prodre u njih. Indijski drevni risiji sprovodili su dugotrajoe pokore da hi potpuno razbudili, osvestili i konrrolisali svoje Ahamkare, i stoga su uspeli da postanu besmrtni. Buduci da su ie1eli da prenesu svoja iskustva drugima, uspostavili su sistem filozofskog 'videnja' koji izucavaoci Ajurvede koriste u posmatranju utelovljenog iivota.

Kada su mudri miji razmotrili svoje sopsrveno iskusrvo i konsultovali svoju intuiciju, uvideli su da Ijudska svest, volja i identitet moraju biti delici svesn, volje i identiteta Prirode. Istancanost njihovih moci opazania i shvatanja omogucila im je da stupe u vezu sa Prirodom i da neposredno opste sa njom. Jedna od prvih stvari koju su nauCili. ticala se strukture j porekla unrverzuma.

Priroda im je saopstila da u pocetku postoji ei.r/o Po.r/o/atyt

koje oseca zelju da se ispolji, i razdvaja se na

S ust i Volju

koje zarim sklapaju brak. Njihov plod je Intekkt

koji predstavlja moe rasudivanja.

Intelekt zatim evoluira u Ahamkartt

koja je 'tvorac ja'. Univerzum se ispunjava nebrojenim malim snopovima intelekta sa individualnom samosvescu, i svi oni traze nacin da se izraze. U skladu sa svojirn urodenim sklonostima ti Ahamkara-snopovi ispoljavaju se kao:

talasi kineticke energije, Rnd~a.r

materijalne cestice potencijalne energije, Tamas

i subjektivna svest, Salw

30

Prakruti

Radzas je aktivnost, Tamas je inerciia, a Satya je ravnoteza izmedu to dvoje; [edino svest moze da uspostavi ravnotezu izmedu kineticke i potencijalne energije. Ahamkara Prirode je dovoljno ogromna da uravnotezi energije citavog kosmosa. ja-svest u ljudima je dovoljna da drZi u ravnotez] njihove individualne energije.

Pojedinacni snop 'duha', zeljoog da se izrazi, koristi subjekrivnu svest, Satvu, da ispolji culne orgaoe i urn. Duh i urn se zatim projektuju u fizicko telo, stvoreno od Pet Velikih Elemenata koji nastaju iz Tamasa. (ulni organi koriste Radzas da se prenesu (ti. odraze) iz tela u spoljni svet kako bi doziveli svoje objekte. Telo je nosilac i sredstvo urna, njegov instrument za culno zadovoljenje. Urn se povlaci u svoje telesno utociste svake noci tokom spavanja, kada se umori od tumaranja po spoljnorn svetu. Duh sve vreme ostaje u tom sklonistu, i telu obezbeduje zivot a urnu svest.

Pet Velikih Elemenata

Isto kao sto su nasa tela nacinjena od biliona nezavisnih celija, tako smo i svi mi sicusne celije u univerzalnom organi7.mu. Poput nasih celija, svako od nas ljudi poseduje zasebno postojanje, ali niko od nas nije dovoljno 'slobodan' da zivi nezavisno od celine. U srvari, sve sto postoji u spoljnom univerzumu ima svoj duplikat u licnom unutrasnjem univerzumu zivog bica. U njemu je u izmenjenom obliku zastupljena svaka kosmicka sila, Unos hranljivih materija u telesne celije i isticanje otpadaka iz njih takode odlikuje i neprekidni tok hranljivih materija i otpadaka u i van biljaka, zivotinja j ljudi.

Prema tome, ne postoji birna razlika izmedu, recimo, kuvanja vase hrane u loncu u peci i kuvanja vase hrane u loneu vaseg stomaka u peci vase unutrasnje probavne 'vatre', U oba slucaja koristi se toplota za pripraviianje hrane radi Iakse asirnilacije. U spoliasnjoj peCi koriste se plamenovi, au unurrasnjoj kiselina i enzimi, ali princip pripreme hrane je u oha slucaja identican.

Risiji su koristili teoriju Pet Velikili Elemenata, pravilnije poznatih kao Pet Istaknutih Stanja Materijalnog Postojanja, da hi objasnili kako su unutrasnje i spoljne sile neprekidno povezane. Pet Ve1ikih Elernenata su:

Zemlja - Mslo JIa,ye materije, cije izrazito svojsrvo je stabilnost, postojanost ill tvrdoca. Zemlja je postojana supstanca.

Voda - Ie/no stat!Je materije, tije izrazito svojsrvo je recenje. Voda je slipstanca bez postojanosti.

Dose i ukusi

31

Yarra - sila koja je u stanju da a"'Jt" matenju preteori fI tefl/II pa II gaJovilH, i obramo, pojacavajuci ill smanjujuci relativni red u njoj. Izrazito svojstvo vatre je preobrazaj, promena. Vatra je oblik bez sup stance.

Vazduh - gas(}vito stante materije, Cije izrazito svojsrvo je pokretljivost ill dinarnicnost. Vazduh je postojanje bez oblika.

Eter- pabe, odnosno padl7lije iz kojeg se sve ispoljava i u koje se sve vraca; peostor u koiem se dogadaji odvijaju. Eter nema fizicko postojanje; on postoji samo kao rastojanja koja razdvajaju materiju ..

Tri dose

Ovih Pet Elemenata zgusnjavaju se u Tri Dose: Vatu, Pitu i Kaphu, koje su po svorn dejstvu Vazduh, Vatra i Voda (tim redom), Vata je princip kineticke energije u telu. Poglavito ima udela u nervnom sistemu, i kontrolise sve telesne kretnje. Kapha je princip potencijalne energije, koji nadgleda izdrzfjivosr i podmazanost tela. Telesna tkiva i otpaci koje Volta pomera naokolo su u nadleznosti Kaphe. Pita upravlia ravnotezom kineticke j potencijalne energije tela. Sve aktivnosti Pite sadrze varenje ill 'kuvanje', cak i kada se radi a kuvanju misli u teorije u umu. Enzimski i endokrini sis tern su glavno polje aktivnosti Pite,

Na celuskom nNOU Vata podstice heanljive sastojke da udu u cehje a otpatke da izadu iz njih, Pita vari hranljive sasrojke kako hi obezbedila energiju za celiisko funkcionisanje, a strukturu eeli;a regulise Kapha. U probavnom traktu Vata zvace i guta hranu, Pita je vari, Vata asimiluje hranljive materije i izbacuje otpatke, a Kapha upravlja lucenjima kola podmazuju i stite probavne organe. U umu Vata obnavIja podatke uskladistene u pamcenju radi uporedivanja sa novim podacima. Pita obraduje nove podatke i izvlaci zakliucke, koje Vata zatim skladisti kao najnovija secanja. Kapha obezbeduje stabilnost kola je umu potrebna da svaki put zahvati jednu misao u jednom trenutku.

To troje su sile, a ne supstance. Kapha nije sluz; ona je sila koja kada se projekruje u telu podstice nastajanje sluzi i slina, Pita nije iuc; to je sila koja izaziva proizvodnju iuci. Vata nije gas, ali pojacana Vata p.rouzrokuje uvecani gas. Vata, Pita i Kapha ZOVll se Dose zbog toga sto rec Dose znaci 'stvari koje mogu da izgube svoj udeo'. Kada Vata, Pita i Kapha nisu u medusobnoj ravnotezi i organizam neminovno gubi svoju ravnotezu.

Kapha, Vodena Dosa, zapravo je povezana i sa Elementom Vode i sa Elementom Zemlje, koji ne poseduju istinsku sklonost jedan prema drugom. Kada uspete pesak u vodu, na primer, on pada na dna posude i ttl se zadrzava. Koliko god dol se trudite pesak ce ostati da lebdi u vodi samo dok nastavljate da mesate, Mada se

32

Prakruti

neke evrste materije poput obicne soli rastvaraju u vodi, sa velikom vecinom to niie slucaj. Kapha je ta sila kojom nas je Priroda snabdela da bi telesna Zemlia (ti. rvrde telesne materije) lebde1a u Vodi tela (njegovim tecnosrima) u podesnoj razmeri.

Bilo gde da tela postane isuvise evrsto, tu uvek nastaje problem. Na primer, kamen u mci i u bubregu. To su stvrdnjavanja Zemlje koja je preterano lisena Vode, te je onemoguceno nastavljanje slobodnog protoka. Takode, kada je previse Vode, a nedovoljno Zemlje u organizmu, moze da dode do smetnji kao sto je edem. Kapha prisiljava Vodu i Zemlju, koje bi mace odbile da uzajamno deluju, da se pravilno ujedinjuju i da ostanu u ravnotezi,

Pita, Vatreni Element, povezana je i sa Vatrom i sa Vodom. Dok bi Voda i Zemlja volele da mogu da ignorisu jedna drugu i uzajamno su neaktivne kada se pomeSaju, Vatra i Voda su uvek suparnicke sile, Svaki put kada pornesare Varru i Vodu, jedna od njih mora da nadjaca drugu. Ukoliko ie vise Vatre oego Vode, Vatra uzrokuje da Voda iskipi ili ispari; ukoliko je vise Vode nego Vatre, Voda cak i dok vri potapa Vatru, Zadatak Pite je da takva dva suparnika natera na saradnju.

Sve 'vatre' u telu sadrzane su u vodi. Zelucana kiselina, na primer, je izuzetno snazna kiselina, sa ph-vrednoscu 2. Ona sagoreva sve Sto dodirne, popur otvorenog plamena iii opekotina koje munjevito prozdiru tkivo, Kiselina je Vatra sadrzana u Vodi, Kada Vatra preovladuje u toj mesavini, kiselina progoreva kroz prirodna sredstva za zadrzavanje koja Voda predvida. Ukoliko se to dogodi u stomaku, srvara se cit na wueu. Kada Voda preovlada ona gasi Vatru, uzrokujuci losu probavu Jedino njihovo posredovanje koje obezbeduje zdrava Pita moze da odrzi ovaj nezgodni savez Vatre i Vode funkcionalnim.

Vazduh i Eter sacinjavaju Vatu. Vazduh, nalik vetru u spoljnom svetu, moze neometano da se krece kroz telo samo kada mu na putu ne stoje nikakve prepreke. U svom dornu ste bezbedni od snaznog Yetta, osim ukoliko se dogodi da je vetar toliko snazan da varn srusi zidove. Slicno tome, nedovoljno praznog prostora (Etera) ometa prik.ladno kretanje Vazduha, osim ukoliko sila Vazduha ne naraste u dovoljnoj meri da sama sebi probije nesmetan prolaz.

Eter je potpuno nepokretan; Vazduh je potpuno pokredjiv. Vazduh uvek nastoji da se rasiri van svih ogranicenja, Ukoliko ta teinja postane prejako izrazena, sve ogranicavaiuce strukture bivaju razorene. S druge strane, previse praznog prostora i nedovoljna energija kretanja ffiOgu da dovedu do zastoja, sa stetnim posledicama po zdravlje. Emfizern ie jedan primer takvog stanja; drugi je jedna vrsta zatvora koja nastaje posle preterane prirnene klistiranja. Jedino zdrava Vata rnoze da odrl:i Vazduh i Eter u uzajamnoj ravnotezi, Zadatak Vate je da osigura da Etera bude uptavo onoliko koliko je potrebno za ulazak Vazduha.

Ove tri Dose imaju kvalitete, odnosno osobine koje obelezavaju njihova dejstva na organizam. One su:

Dose i ukusi 33
Vata Pita Ka£ha
SIIIW masna masna
hladna vrnfa hladna
laka laka telka
neravnomerna zestoka ustaljena
pokretljiva tecna gusta
razredena necista zbijena
gruba zitka glatka Vata poseduje sve osobine koje obicno povezujemo sa vazduhom. Dna susi, bas kao sto cak i blag, vlazan povetarac na kraju osusi ves rasiren na uzeru. Ona rashladuje, bas kao sto i topao vetar rnoze da rashladi telo tako sto mu odnosi znoj sa koze, Ona cini neravnim i hrapavim, kao !ito i pustinjski vetar izlaz.e eroziji visoravni i usamljene brezulike. Stihijska ie, neredovna; obicno dolazi u naletima i naglim udarima, a ne kao ravnomerna sttuja. Vetar niie grub sam po sebi, i nije nuino da bude suv iii hladan da bi izazvao suvocu iii hladnocu, Njegova ptirodna, nepromenljiva svojstva imaju prednost nad uslovlienim svojstvima koja prima iz svoje okoline.

I Pita isto tako proizvodi svoja dejstva usled sebi svojstvenih osobina. Masna je, uljasta, ne zato sto je vatra masna vee zato $to ulja i masti blistavo gore u vatri, Popur vatre je ymca, iestoka, i lagana, a njena prilagodljivost, fluidnost i prozirnost poticu od einjenice da je Vatra sadrzana u Vodi. Buduci da je fluidna i rnoze da okruzi i guta hranu, sposobna je da vari i preobrazava.

Sva svojstva Kaphe identicna su svojstvima sline. Zitka je, i zbog toga se sporo krece, Takode je i hladna, teska, mutna, zbijena, ghtka, lepljiva i troma, a to su sve svojstva koja dovodimo u vezu sa blatom, materijom sastavljenom od ZemIje zadriane u Vodi. Jogurt je karakteristican primer Kapha-vrste hrane jer i on poseduje sve ove osobine.

Valja zapaziti da:

I Pita i Kapha su uljevite, a Vata je suva, tako da je S1(VQ''a svojstvo Vate, Suvoca se pojavljuje u telu iii urnu sarno kada postoji poremecaj u Vati.

Suvoca je nuspojava kretaf!ia, koje predstavlja fiziolosku funkciju Vate. Ncmvnosf, !J: brapaoost preterane suvoce dovodi do poremecaja u telu i umu,

I Vata i Kapha su hladne, a Pita je vruca, tako da je !oplola svojstvo Pite. Vrelina se pojavljuje u telu iii umu sarno kada postoji poremecaj Pite,

Toplota je nuspojava preobliknva1ya, !J: prcobrazty"a, sto predstavlja 6ziolosku funkciju Pite. lntilla preterane toplote uzrokuje prenadraffnosl tela i uma.

34

Prakruti

I Vata i Pita su lagane, a Kapha je teska, tako da je tefino odlika Kaphe. Tezina se u telu i umu pojavljuje sarno kada postoji poremecaj Kaphe.

Tezina je nuspojava stabilnosti, !i POilo/t1nosti, koja predstavlia 6ziolosku funkciiu Kaphe. titkoit preterane tezine izaziva sporost u telu i umu,

Posro Vata, Pita i Kapha poseduju narocita prirodena svojstva, one imaju i karakteristicne sklonosti prema odredenim organ.ima tela. Sve tri su prisutne u svakoj celiji, posto su neophodne za zivot, ali teze ka tome da se sakupljaju u izvesnim oblastima:

Vata Pita Kapha
mozak koza mozak
srce 06 zglobovi
debelo crevo [etra usta
kosti mozak limfa
pluca krv stomak
besika slezina plucno udubljenje
kostana sci Zlezde sa unutrasnjim udubljenje srcane kese
Iucenjem
nervni sistern tanko crevo Va[a i Kapha su medusobno gotovo potpuno suprotne po kvaliteru, Kapha, koja predstavlja sva poteneijalna stanja energije u telu, dozvoljava da energija bude uskladistena, Vata, koja predstavlja sva kineticka stanja energije u telu, izaziva oslobadanje uskladistene energije. Vata potpomaie promenu, ali prekomerna promena moze da dovede do prenadrazenosti, Kapha izaziva zastoj, ali preterani zastoj dovodi do neaktivnosti, Pita je zaduzena za uravnotezenje te dve dijametralno suprotne sile.

Vata i Kapha se iz prakticnih razloga skupljaju blizu jedna druge. Sree i pluca su stalno u pokretu i zato im je potrebno stalno podmazivanje. Vata obezbeduje kretanje, a Kapha podmazivanje. Previse kretanja rrosi mazivo; previse maziva ometa aktivnost. U zglobovima, sinovijalna tecnost obezbeduje podmazanost i zastitu, Mozak i kicmeni stub, aje kretanje je uslovljeno nervnim impulsima, plivaju u cerebrospinalnoj tecnosti, Sluz stiti oblogu creva celom njihovom duzinom, omogucujuci da hrana neometano prolazi kroz njih. Kretanje i postojanost, i sila koja ih drzi u ravnotezi: Vata, Kapha i Pita.

Svaka od ove tri sile ncophodna je za zivot, ali one mogu da izazovu i veliku stetu ukoliko im se dozvoli da naruse medusobnu uskladenost. Ta dvostrana osobenost postoji zaro sto su to Dose, okolnosti koje su cesro u pometnji. To zapravo nije njihova greska, buduCi da im je dodeljen veoma tezak zadatak. Ka-

Dose i ukusi

35

pha mora da prevazide obostranu ravnodusnost Vode i Zemlje ida ill navede da slozno funkcionisu, Pita mora da potisne prirodno ncprijateljstvo koje Voda i Vatra osecaju jedna prema drugoj, a Vata je primorana da koristi inertni Eter kako bi pokusala da obuzda cudljivi Vazduh, U stvari je iznenadujuce to sto one tako dobro funkcionisu.

Posto su one izrazito suprotnog dejstva, tela ne moze sebi da dozvoli da ih uskladisti na duzi vremenski period, kao sto ni jedno posrrojenje nuklearne energije niie u rnogucnosti da gomila radioaktivni otpad. Zbog toga se one redovno izbacuju iz tela za vreme obavljanja njihovih funkcija. Sila Kaphe se stalno izbacuje IZ tela preko sluzi i sline, Pita se redovno izlucuje preko kiseline i zuCi, a Vata se climinise i u vidu gasa i u vidu misicne ili nervne energije.

Sest ukusa

Sistematsko odstranjivanje Dosa vazno je zbog toga sto ih redovni rnetabolicki procesi stalno proizvode. U kojoj meri vase telo proizvodi svaku pojedinu Dosu zavisi prvenstveno od toga koje Ukuse unosite u sebe. Ukusi uticu na ravnotezu Dosa u telu. Kao i Dose, i oni poticu od Pet Velikih Elemenata, Pisemo ih ovde velikim slovima zato sto oni vrse veliki utica; na sve delove organizma, a ne sarno na jezik:

SIatko - Uglavnom se sastoji od Zemlje i Vode; povecava Kaphu, a smanjuje Pitu i Vatu; rashladujuce je, tesko i masno. Hrani i stimulise telo i urn, i umiruje glad i zed. Uvecava sva tkiva.

Kiselo - Uglavnom se sastoji od Zemlje i Varre; uvecava Kaphu i Pitu, a smanjuje Vatu; zagrevajuce je, tesko i masno. Kiselo okrepljuje bice, podstice elirninaciju otpadaka, ublaZava grceve i drhtavice, i poboljSava apetit i probavu.

Slana - Uglavnom se sastoji od Vode i Vatre; uvecava Kaphu i Pitu, a umanjuje Vatu; tesko je, zagrevajuce i mas~o. Siano uklanja otpatke i Cisti tela, i povecava probavni kapaciret i apetit. Smeksava i olabavljuje tkiva.

Ljuto - Uglavnom se sasroji od Vatre i Vazduha; Ljuto (koje je papreno i pikanrno kao Ijute papricice) uvecava Piru i Vatu, a srnanjuje Kaphu; zagrevajuce je, lagano i suvo. Ljuto isteruje sve vrste Iucevine iz tela, i smanjuje sve Kaphasre materije kao sto su seme, mleko i rnasnoca, Pojacava ape tit.

Gorko - Uglavnom se sastoji od Vazduha i Etera; povecava Vatu, a smanjuje Pitu i Kaphu; rashladujuce je, lagano i suvo, Gorko proCisCava i susi sve sekrete, deluje kao anti-afrodiziiak, i donosi organizmu uskladenost tako sto sve Ukuse vraca u prirodnu ravnotezu. Pojacava apetit, i sprecava kozna oboljenja i grozruce.

36

Prakruti

Oporo - Uglavnom se sastoji od Vazduha i Etera.Oporo (koje cini davam se ustaskupljaju) uvecava Vatu, a smanjuje Piru i Kaplin; rashladujuce je, lagano i suvo. Oporo leci, preeisCava, i zbija sve de1uve tda. Smanjuje sva lucenja, r deluie kao anri-afrodizqak.

Svi ti Ukusi su vairu za praviino funkcionisanje organizma, i stizu do nas prve.nstveno putem hrane: Moj neitdj Vimalananda uvek je tvrdio cia je presudno s£a varis i apsorbujes,a ne !ita jedes. Najzdravija lirana na svetu je najsmrtonosniji otrov ukoliko ne mozetecestito da jeprobavire i asimiluiere. Probava pocinje u ustima u trenutku kadajezik okusihranu. Ukusi hrane prcnose se dircktno u mozak, koji utvrduje koja vrsra masti, proteins ill ugljenog hidrata je unera uorganizam i koju vrsru sokova treba izluciti za optimalno varenje.. Dok hrana nestigne do stomaka probavni organi moraju da budu sprcmni za nju,

Restorani koji bvale ukusna jeia.upucuju svoju hvalu napogtdnnadtesu, posto je Ukus ustvari prisutan u ustima, ane u hrani. Na primer, ida koje je opisano kao Slatko je jelo koje je vecinazdravihosoba u norrnalnnn okolnostima dozivela kao Slarko, 'Naraadza je obicoo i S1a.rka i Kisela, ali S obzirom na.sranje vaseg cala ukusa ponekad moze da varn se 6ni vise Slatka, a ponckad viSe Kisela,

Radi ekspenmerita, presecite narandzu na dve' polovinc i pojedite jednu od njih, Zatim uzmite kasiCicuncceg Slatkog, poput meda i1i javorovog sirupa, pa onda pojeditedrugu poloviuu narandze, Ma koliko ds vam se prva poloviaa ciuila Slatkorn, druga polovina narandze bicc vam rnanje Slatka, a vise Kisela. Nije se promenila narandza, vee vase, culo ukusa. Zasladivac koji ste uzeli zadovoljio je i zasitio kapaeitet vaseg tela za Slarko. Kada je drugapolovina narandze.usla u vasa usta, jezik je odbacio ukuskojeg jc imao. u .izobilju j selektivno aserio Kiselo, drugi ukus narandze,

Sledeci primer unutrasnje prirode ukusa koristi.indijsko .liSe!! maduvinasini.eto u prevodu mac! 'ubica Slatkog'. Zvakanjeru tog liSea privremeno se ponistava Sladak Ukus eak i posle male kolicint; scter gub.i svoju Slatkocu i je7Jk yam oseca samo njegovu struktnrualinei ukus, Posta je Slatkojedini ukus seecta, on posraje nalik topljivom pesku. Jabuke zadtZavaju svoju Kiselosr i kada sc b..gubi Slatkoca; j slatki koren gubi Slatkocu i zadrzava veci deo svoje GotCine. Nestp Goreine se I gubi posto taj list donekle smanjuje i Gorko. Slatko i Gorka su dye strane istog no.vCica.

Ukus ne nestaje iz hrane cillni nakonsto je svarena. Svaka ad vasih celija posednje elementarni oseea; ukusa, ina svaku utide ukus hranljivlh materija. Posto svakacelija u vasem 'telu deluje na svaku drugu celiju, iposro sve te eelije deluju , na vasa cum i urn, ukusi 1.1 hrani kojujedetc "\,:de presudan utica) na vasu svest j. vase zdravije, Ukus ima prevagu nad svim drug:im hzickim uticajima 0;1 jc:dinku,

Dose i ukusi

37

cak i oad Dosarna, posto ptedstavlja prvi ulazni podatak koji organizarn prima od unetog jela,

Sve sro jedete Una tri mogucnosti da urice na vas organizam:

Dejstvo koje hrana vrsi na vas pre pOfetka vaW!Jfl jeste ukus koji vaS jezik. pteuzirna iz nje dok se nalazi u ustima, To dejsrvo naziva se Rasa ill UkUf.

Drugo dejsrvo, koje se oseca za PTtme varco/fl, je Vtrya ill Energija hrane. 'Vruca' hrana povecava sposobnost tela da vari, oslobadajuci energiju za druge metabolicke zadatke, 'Hladna' hrana iziskuie dodatnu energiju za svoju probavu. Stomak dobija tu eoergiju iz ostatka tela, usled cega 000 mora da smanji ostale svoje aktivoosti.

Vipaka iii Postprobavno dtjstvo je 000 sto se desava posle varenja, kada su hranljivi sasrojci asimilovani duboko u tkivima, Slatko i Siano obicno proizvode Slatko, zadovoljavajuce, hranljivo dejstvo kada se svare, cistu dobit za vas organizarn. Kiselo po pravilu proizvodi Kiselo dejstvo, povecavajuci zelju za novim stvarirna za varenje, ali vam pri tom niti sta dodaje niti oduzima. Gorka, Ljuto j Oporo u vecini slucajeva proizvode Ljuto, usled cega se stvari, i 6zicke i psihicke, upotrebljavaju i trose ill isticu iz vas. Gorko i Oporo umanjuju Pitu, jer mada je njihova postprobavno dejstvo obicno Ljuto (a 000 uvecava Pitu), njihov hladan ukus i energija vise nego nadoknaduju proizvedenu Ljutinu.

Ukus Energija Postprobavno
dejstvo
Slatko Hladno Slatko
Kiselo Toplo Kiselo
Slana Toplo Slatk.o
Ljuto Toplo Ljuto
Gorko Hladoo Ljuto
Oporo Hladno Ljuto Kiselo, Slano i Ljuto uvek su 'topli', a Slatko, Gorko i Oporo uvek su 'hladni', medutim ponekad se dogada da tvar Una zagrevajuci ukus a hiadnu energiju, Sito znaci da kada se unese u telo pojacava moe varenja, ali u toku samog varenja ne pojacava Pitu. A ponekad moze da bude j sasvim suprotno: tvar maze da ima rashladujuCi ukus, a toplu energiju, tako da smanjuje apetit kad se jede, ali povecava priliv probavnog soka za vreme same probave.

38

Prakruti

Na primer! kuvani Iuk ima Sladak ukus, toplu energiju, i Slatkoposrprobavno dejstvo, On urniruje glad svoJim Slatkim ukusom i potpomaze anabolizam (apsorpciju energije) svojim Slatkim.postprobavnim dejstvom, ali njegova hladna enetgij~

ne' dozvoljava da Kapha bude poremecena iljegovom Slarkocom. -

Limun ima Kiseo i Gorak ukus, hladnu energiju, i Slatko postprobavno dejstvo. Posta je Gorak on okrepljuje telo i sprecava povecava Kaphe; a posto je j Kisco, pojacava varenje i apetit i o slob ada Vatu. Njegova hladna energiia sprecava remecenje Pite, a svojitn Slatkim postprobavnim dejstvom pomaze hranjenje clava. T vari kojenajdelotvornije uravnotezujuorganizam obicno su one kaje su najrede po strukruri svojih svojstava,

POSLEDICE PREKQ_MERNE UPOTREBE

Ravnotezu izmeduSest Ukusa maiete daodrzavate sve dok neinsistirate na prekomemoj upotrebi jednog ill viscnjih. Posledice prekomernc upotrebe specificnih ukusa obuhvataju:

Sla:tko - gojaznost, dijabetes, vodena bolest, paraziti, zakrcenje krvotoka, upala aka, losa proba:va,povracilnje;gasovl, tromost i tupost, rcspirarorna

preopterecenost, i drugi Kapha-sti porernecaji. .

Kiselo - osecaji peckanja, svrabovi, vnoglavics, prerauo starenje, mlitavost tela,gnojenje.

SIano - zapaljenje, edem, lako krvarenje, kQzne bolcsti ukljucujuCi herpes i osip, oboljenja zglobova, impotencija, prevremeno boranjc koze, prevremeno cel.avljenje.

Ljuto - bol, vrtoglavica, gubljenje svesti, suvoca usta,dthtavice, iznurenost, mrsavljenje, osecaji peck:arija,gtoznica, pojacana zed, susenje polnih luceviaa.

Gorko - sva oboljenja Vate ukljuc.ujuci ukocenost, izmrsavelost, probadanja, lomove i grceve u stomaku, vrtogl.avicu, glavoboljll' krurost, drhtavice, urnanjenje polnih lucevina

Oporo - svi oblici poremeeaja Vate ukljucujuci drhtavice, hirovitostxatvor, SUYOCu tela, nadutost, peckajueu utmulosr, izmrsavelost, zed, umal}jenje polnih lucevi.na.

Siano je najvaznijiukus za reguiisanje Vate, zato 510 je tesko.masnoizagrevajoce, i pouoljsava probavu.Za njim slediKiselo, pa Slatko. Gotko je najbolji ukus za regulisanje Pite,zato Sto rashladuje i susi. Za njhn sledi Slatko, pa Oporo. Ljuto je n;1jpogodniji. ukus zaregulisanje Kaphe, jer je zagreVll)IlCe, lagano i ~uvo, i tera izlucenja napolje 12 tela. Za njim.sledi Gorko, pa Oporo, J acina ukusa u hrani odreduje njihovo dejstvo na Dose.

Dose i ukusi

39

Prva dva fizicka ispoljenja poremecaja u telesnim tkivima su brkanje jednog ukusa za dIUgi i potpuna nesposobnost da se oseti ukus. Oba ova poremecaja su najceSce rezulrat preterane upotrebe jednog ill viSe ukusa, Ta otupelost cula ukusa onemogucuie mozak da na pravilan nacin pripremi telo za hranu koja ulazi u njega. To ometa peavilno varenje.

Sest Ukusa su jos zoacajniji za urn nego za tela, zbog toga !ito urn zudi za culnim podstrekom, Postoje dye grupe cula: pet cula opazanja, koje svi dobro poznajemo, i pet cula delanja, a to su glas, ruke, ooge, genitalije i anus. Svako enlo opa:l:aoja predstavlia kanal u koji urn ulazi da bi se izrazio projektuiuci svoju licnosr u spoljni wet, i kroz koji se ponovo vraca po zavrsetku svog izrazavanja.

Kao i svaki drugi kanal, culni kanali mogu da pate od oboljenja: mogu da budu suvise prosireni iii suvise suzeni, Neumerena uporrebaculnog organa preterano siri njegov kanal, sto dovodi do slabljenja tog cula rako da urn vise ne moze da postigne nikakvo zadovoljstvo od njegovog koriscenja. Nedovoljno koriscen]e nekog cola suzava njegov kanal, a to smanjuje i sposobnost uma da uziva putem tog kana!a. Preterano prosiren kanal daje Vazduhu suvise Etera i tako ga onemogucava da prikladno ulazi; preterano suzen kana! predstavlja prepreku za neometano kretanje Vazduha. Prekomerna upotreba, nedovoljna upotreba, pogresna upotteba i zloupotreba culnih organa se u Ajurvedi zajednicki smatraju za jedan od tri g!avna uzroka oboljenja kod ljudi

PREOVLABUJUCA OSECANJA

Medu mnogim ciniocima koji uticu na sirenje i suzavanje culnih kanala, verovarno su najznacajniji ukus i osecanje, Sanskritska rec Rasa znaci, izmedu ostalog, i 'ukus' i 'osecanje'. Prema pravilima sanskritske gramatike to znaci da su ukus j osecanje istovetne sile na razlicitim ravnima postojaoja. Zapravo, ukus je za telo ono sto je osecanje za urn. Osecanje u urnu teZi ka tome da u telu proizvede odgovarajuCi ukus, isto kao sto unosenje odredenog ukusa teZi da u urnu stvori odgovarajuce osecanje. PreovladujuCi stavovi i osecanja povezana sa ukusima su;

Slatko - zadovoljstvo, odnosno zasicenost ('slatki ukus uspeha,). Preterano odavanje Slatkom dovodi do njegovih oegativnih aspekata, samozadovoljstva i lakomosti.

Kiselo - spoljna potraga za prisvajanjem stvari. Kiselo prouzrokuje procenjivanje neke stvari kako bi se odredila njena pozeljnost, cime se probirljivo povecavaju odredene sklonosti i prohtevi. Prererano ugadanje pri procenjivanju dovodi do zavisti ill Ijubomore, sro moze da se ispolji kao omalovazavanje zeljene stvari, kao u sluca]u sindroma 'kiselog gro2.da'.

40

Prakruti

Siano - oduSevljenje zivotom, koje pojacava sve zelje. Prekornerno povladivanje tom zaru i poletu vodi ka hedonizmu, zudnji za odavanjem svirn culnim uzicima koji su telu fizicki dostupni, kao sto to cini stari morski vuk kada prispe u luku posle dugotrajne plovidbe.

Ljuto - ekstravertnost (orvorenost, drusrvenost), sklonost ka uzbudenju i stimulisanju, a posebno zudnja za zestinom. Prekomerno uzbudenje i preterano scimulisanje dovode do prenadrazljivosti, nestrpljenja i Ijutnje ('zajedljiv jezik' iii 'ostar odgovor'),

Gorko - nezadovoljstvo, koje izaziva zelju za promenom. Kada morate da progutate 'gorku pilulu', njena gorcma razvejava vase samoobmanjivanje i prisiljava vas da se suo Cite sa srvamoscu. Previse razocaranja dovodi do frustriranosti, koja utvrduje vas organizam u ogorcenosti, Jad i nesreca su takode Gorki

Oporo - introverzija (zacahurenost), teznja ka izbegavanju uzbudenja i stimulisanja. Preterana introverzija dovodi do nesigurnosti, teskobe i straha. Oporost izaziva skupljanje, sto vas navodi da se 'srnezurate kao suva sljiva', j steze 'bladnu, koscatu ruku straha' oko vaseg grla.

Vasa licnost sve vreme nastoii da se odrzi u najvecoj mogucoj udobnosti. Ona gleda da dobije zadovoljstvo Slatkog, i posluzice se svakim drugim ukusom koji je potreban da ga stekne, birajuci 'vruce' i 'hladne' ukuse u skladu sa svojim potrebarna. Kiselo, Slano i Ljuto su 'vruci' ukusi, a Slako, Gorko i Oporo 'hladni'. Svako od njima odgovaraiucih osecanja je otuda vruce ili hladno. Toplota siri, a hladnoca skuplja; to je opsti zakon lizike. Hladnoca suzava Jlzicke i psihicke kanale, a toplota ih prosiruie,

Slatko, Gorko i Oporo 5U rashladujuci ukusi, a njima odgovarajuci osecanja su hladna i skucena, Ona umanjuju zelju tela da '[ede' nove stvari, Zadovoljenost iii sarnozadovoljstvo je suzavajuce osecanje, jet smanjuje sklonost uma da uziva putem cula. Strah skuplja sva cula, on je najsnazniie od svih skupljajucih osecanja. Strah zaista proizvodi stezanje u bronhioIama osoba koje mu podlezu i moze da pokrene astmaticne napade,

Kiselo, SIano i Ljuto su topli ukusi, pa su i osecanja koja im odgovaraju topla i donose utisak sirenja. Ona pojacavaju zelju tela da konzumira hranu ili druge culne objekte. To je hedonizam, uzbudenje i dusevni nemir Slanog. Zavist i ljubomora aktivno pojacavaju relju uma da niiva, dok ljutnja posredno povecava fizicke i psihicke apetite tako sto preplavljuje organizarn vrucinom,

SIano se nama 'sveukusna' Suva Rasa na sanskritu, zbog toga lito moze da pojaca sve ukuse u hrani, istovremeno povecavajuci i aperir organizma za hranom. Podstice ispravno varenje kada se koristi u malim kolicinama kao zacin, ali oslablju-

Dose i ukusi

41

je relo ako se preterano upotrebljava. 'Hedonizam', osecanje povezano sa Slanim, na isti nacin utice i na urn; male kolicine povecavaju zelju uma za snagom doZivljaja, dok njegova preterana primena Cini um besadrzajnim i malaksalim.

Siano primorava telo da sacuva vodu, i uvecava proizvodnju probavnih sokova i polnih tecnosti, i iz tog tazloga upotreba soli nije preporuCljiva za one koji zele da zive bez seksa. U stvari, Slano dovodi do povecanja svih telesnih sokova. I sam zivot se zasniva na vodi - svi smo mi 75% voda - tako da vise sokova doprinosi 'socnijem' zivotu posto vas vasa cula, snazno podstaknuta Slanim da ugadaju sebi, prisiljavaju da se zagnjurite u svetovne i materiialisricke teznje. So i Slani ukus su doslovno opojna sredstva, i kao i sva opojna sredstva imaju potencijal da budu zloupotrebljeni.

POSLEDICE NA SVEST

Zapravo, svi ukusi mogu da se koriste kao opojna sredstva. Slatko je, na primer, omiljena droga u nasem drustvu Ljudi ga uzimaju da bi se osecali zadovoljno. Neka drustva se opijaju zaviscu Kiselog ili razdrazluvoscu Ljutog, a neki pojedinci cak mogu da upotrebljavaju Gorko i Oporo za postizanje zadovoljeoja. Svi mi koristimo hranu da izmenimo svoju svest, a sve promene svesti uticu na telo posredstvom Tri Dose:

Slatko - veoma prijatan utisak koji ono izaziva povecava prirodno tromu, popustljivu i samozadovoljnu Kaphu, hladi ljutnju Pite i umiruje strah Vate.

Kiselo - njegovo zavidljivo i surevnjivo dejstvo uvecava Kaphu ukoliko vas zavist prema tudem uspehu podstice da se dodatno borite za vlastiti uspeh. U suprotnom ce se uvecari Pita posto zavidljivost mutira u bes jer od zivota ne dobijate koliko zasluzuiete. Zavist pomaze smanjenju Vate time sto yam usredsreduje i zagreva svest,

SIano - njegov 'hedonizam' uvecava samozadovoljstvo sve dok ste u stanju da mu se odajete, sto uvecava Kaphu. Ono uvecava naglost i vatrenost Pite kad god nailazite na bilo kakvu prepreku vasem zadovoljenju, i umanjuje Vatu tako sto ublazava strah od nepodesnosti ili nesposobnosti da sebi pruzite potpuno zadovoljstvo.

Ljuto - uvecava Pitu tako sto energicno pojacava priliv hormona i probavnih sokova, olaksavajuci time i probavu i ispoljavanje ljutnje. Oslabljuje Kaphu srnanjenjem samozadovoljstva, i privrerneno rasterecuie Vatu dozvoljavajuci izrazavanje suzbijene ozlojedenosti, Na duge staze, medutim, Ljuto uvecava Vatu time sto iscrpljuje organe i zlezde, sto vas 'isusuie' i ogranicava yam sposobnost da izbacite iz sebe agresiju ili nezadovoljstvo.

42

Prakruti

Gorko - to je najbolji od svih Sest Ukusa U malim kolicinama Gorko potpomaze ravnotezu svih ostalih ukusa u telu. Kao sto vas umereno nezadovoljstvo sobom iii svojom situacijom nagoni na promenu, tako i Gorko sm kana1e koji su suvise suzeni, umanjujuCi time Kaphu i njeno samozadovoljstvo, a suzava one kanale koji su presiroki, umanjuiuci time Pitu i njen bes, lpak, preterana upotreba Gorkog uvecava Vatu, posto nezadovoljstvo i neprekidno menjanje izazivaju nesigurnost i srrah,

Oporo - skuplja i steze, odvlaceci coveka od samozadovoljstva Kaphe i od velicanja i snaZenja Pite, To skupljanje pojacava strah od nedovoljne culne 'ishrane' i dovodi do uvecane Vate,

Gorko, Ljuto i Oporo uvecavaju Vatu i umanjuju Kaphu. Njihova lakoca umanjuje vam zelju da ostanete povezani sa svojim telom, i otezava vasoj licnosti poistoveCivanje sa telom cak i ukoliko ona zeli da ga odrzi. Slatko, Kiselo i SIano uvecavaju Kaphu i umanjuiu Vatu, Njihova tezina pojacava vasu sposobnost da se poistovetite sa svojim telom, kao i vasu zainteresovanost da to ucinire, Svi smo mi zrtve nasih ukusa i osecanja,

Na primer, mi zivimo u porrosackoj civilizaciji, Da bi nasa ekonomija nasravila da funkcionise, od svih nas se ocekuje da se debelo zaduzimo, Da bi se podstakla potrosnja, Medison Avenija svojim reklamnim madionicarsrvom stvara u nama nove zelje za stvarima koje nikada ranije nismo imali i koje nam po pravilu nisu ill potrebne, Prvo je podstaknuta Zelja za hedonistickim nacinom zivota, koja u nama izaziva Slani ukus, Potom dolazi zavist, jer se poredimo sa Dzonsovima koji zive do nas i uvidamo koliko su oni vise i bolje u stanju da zadovolje svoja coo nego mi. To srvara Kiseli ukus. Najzad, nase nestrpljenje da postanemo kadri da sebi ugadamo ispoljava se kao ljutnja karl nam se neb prepreka nade na putu; to u nama stvara Ljuti ukus,

SIano, Kiselo i Ljuto - vruci ukusi. Sada smo 'potpuno zagrejani', spremni da konzumiramo i varimo, 6zicki i psihicki. I sve je u redu dok smo u sranju da nabavimo dovoljoo 'hrane' (za bilo koje od nasih cula) da bi utolili tu glad. Medutim, neke od rib stvorenih zelja neminovno ostaju nezadovoljene. Cak i kad biste imali na raspolaganju neograniceno bogatstvo, broj sati u danu je ogranicen. Koliko mozete da potrosite? Koliko rnozete da ugodite sebi? Zelje koje ostaju neispunjene 12azivaju Gorcinu u varna usled vase nezadovoljenosti.

Ajurveda nas 00 da je Gorko u malim dozama ronik za apetit i prohavu. Ono na isti nacin funkcionise i u svetu; mala nezadovoljenost podstice stalni porast vasih apetita, Medutim, preveliko nezadovoljstvo proizvodi visak Gorcine u organizmu. Kada nemate dovoljoo energije - novca - da hazate naokolo, morate da birate izmedu raznih zadovoljenja, lito izaziva frustraciju jer vas mediji neprekidno zasipaju

Dose i ukusi

43

stalnom ponudom raznoraznih izvora uzivanja. Preterana GorCina prenadraiuje Vatu i uznemirava yam urn posto kukate nad sobom i svojim polozajem.

Kiselo, Siano i Ljuto preplavljuju vase bice dok imate interesovanje i sposobnost da se odajete uzicima, ali kada je vase ugadanje sebi prekinuto Gorcina ispunjava ceo vas organizam. Vase telo zna da ga je zadesila neravnoteza ukusa, a zna i to da Slatko rnoze da se upotrebi da ponovo uspostavi ravnotezu, i stoga zahteva Slatko, Slatko utoljava gladi proizvedene Kiselim, Slanim i Ljutim, i posto predstavlja cistu suprornost Gorkog, ono uklanja frusrraciju i nezadovolistvo, Kada se pojede Slatko telo i urn se privremeno vracaju u ravnoteZu i zadovoljni su sami sobom.

Urn ne mora da pojede hranu da bi pribavio Slatkocu. On moze da izvuce Slatko iz bilo koje aktivnosti koja stvara uzbudenje, cak i iz veselja kupovine. Kratkotrajni osecaj neogranicene rnoci koja se nalazi u kreditnoj kartici pruza silno zadovoljstvo, koje nazalost nestaje takoreci tim se 'mocnik' vrati kuci sa svojom nabavkorn.

Dobro svarena luana duze zadovoljava od bilo kakvih uzbudenja zato sto ce, i kada prode pocetna navala uzitka, pravilno svareno i asimilovano jelo hraniti i radovati hiljade telesnih celija. Nezadovoljavajuca probava izaziva isto nezadovoljstvo kao i svako drugo jeftino uzbudenje, koje vam se ulaguje samo da hi "vas zavelo. Tkiva su zacas prevarena obecanjem stvame, bogate hrane, i osecaju se izneverenima kad se rnagla razide i uzbudenje prode.

Cak i kada je probava dobra, silina Slatkog utiska jenjava tim se hrana svari i asimiluje. Tada se javlja teznja da se ponovo jede, da se ponovo dozivi telesno zadovoljstvo koje hrana pruza. Ta teZnja je jos naglaseniia ukoliko je probava losa, jer uprkos unosenju jela mala kolicina hrane zaista stiZe do tkiva, koja tada salju peruke urnu da ga podsete da gladriju. Sto vise jedete u takvim okolnostima, vasa probava postaje sve losija.

Osoba ubrzo poeinje da Zudi za Kiselim, Sianim i Ljutim isto koliko i za Slatkim, posto 'vruci' ukusi pale probavne vatre da bi se omogucilo dalje zadovoljavanje hranorn, Medutirn, Kiselo, SIano i Ljuto pei tom pojacavaju apetit, tako da bez obzira koliko jedete stalno cere osecati glad.

Baa hrana, za koju se procenjuje da u danasnje vreme pokriva polovinu obroka posluzenih u SAD, dozivela je ptocvat zato sto niko ne zna kada rnoze da se pojavi zudnja za neodloznim zadovolistvom, Pomislite sarno na pomfrit: krompiri su sami po sebi Slatki, a sluze se sa debelim slojem Soli, i prelivaju velikom kolicinom Slatko-Kiselo-Slanog kecapa. Osoba koja se hrani, uzivalac uzima svoju Slatku injekciju sa dovoljoo Kiselog i Slanog da se podsraknu klice ukusa i probavni organi. Hi pak prekrasni hamburger: Slatko-Kiseli majonez plus Kiselo-Slano-Ljuti senf plus Slatko-Kiselo-Slana tursija, a sve to na Slatkoj psenicnoj lepinji. A tu su i 'ta-

44

Prakruti

kosi', koji poseduju sve te ukuse plus vecu kolicinu Ljutog za dodatno nadrazenje ionako prenadrazenog probavnog trakta.

'Dzank htana' (jela bez htan1jivih sastojaka), koja je bezvredna zato sro poseduje sarno ukuse bez ikakve stvame sadrzine, obicno se zalije nekim bezalkoholnim picem iIi kafom. Vecina bezalkoholnih pica je izrazito Slatka, a mnoga imaju u sebi i clodatak kofeina. Kafa je Ljuta, a dodaje joj se SJatko u vidu slaga i see-era, i uz to je puna kofeina, Kofein je metabohcka kreditna kartica, supstanca koja prisiljava telo da luci dovoljno hormona koji nam omogucuju da produzimo svoju aktivnost, nagradujuCi se pri tom Slatkocom u razlicitim oblicima dok ne padnemo od umora. Slicno finansijskom dugu koji smo podbadani da pravimo, vecina nas povecava tesko breme fizioloskog duga upotrebom takvih 'kreditnih kartica'.

Na kraju dode vreme za naplatu svih racuna, Za razliku od zemalja treceg sveta, vas organizam ne moze da ne ispuni svoje obaveze, izuzimajuci moguenost da umre. Mozda dohijete dijabetes, bolest u kojoj telo viSe ne moze da se bori sa ogromnim kolicinama Slatkog koje urn zahteva, i poCinje da ga izbacuje nesvarenog. Iii rnozda vasa stitna iIi nadbubrezna zlezda pretrpi slom zbog bremena svog cluga i vas organizam odlazi na generalni strajk.

Vasa licna konstitucija, koja predstavlja vasu individualnu metabolicku oprernu, pornaze da se ustanov:i koliki utica; odredeni ukusi i osecanja vrse na vas. Iz tog razloga svi koji jedu ism hranu ne moraju nuzno da trpe potpuno iste psihicke iii fizicke posledice toga. Kada svi Clanovi porodice zajedno uzivaju u obedu, ukusi i osecanja svake pojedine osobe pretrpece utica; shodno njenom specificnorn ukusu i emotivnoj uravnotezenosti,

Vas urodeni metabolicki obrazac naziva se 'prakruti'. Prakruti osim toga znaci i Priroda, Ona koja je prvonastala rvorevina. Vasa prakruti je vasa prva 'tvorevina', vasa prva reakcija kada ste prisiljeni da se prilagodite nekoj prorneni u vasem okruZenju. Vasa konstitucija je taj skup metabolickih sklonosti koji odreduje u kojoj ce meri vase telo i urn instinktivno reagovaci kada se suoce sa podsticajern. Mooge od1ike koje visoko cenite u svom karakteru oastaju i zavise od rib rnetabolickih sklonosti, Muoge osobine koje Yam se ne dopadaju u varna sarnima takode poticu ad rib sklonosti, Poznavanje vase konscitucije omogucuje vam da bolje upoznate svoje telo i urn. Tako saznajete zbog cega nema razloga da se osecate krivima zbog svojih dijetetskih prioriteta, iii zbog psihickih obelezja kao sto su ljurnja iIi strah, Kada shvatite da su ta obelezja uslovljena vasom konstitucijom, promene u riacinu zivota mogu da pomognu vasem organizrnu da svede njihov utica] ria najmanju meru.

Vasa licna konstitucija bila je odredena telesnim stanjima vase majke i oca u vreme vaseg zaceca, Odredeni spermatozoid koji je mogao najuspeSnije da izdrzi prilike u kojima su se nalazila ta dva tela pobedio ie u trci stizanja do jajasceta, i

Dose i ukusi

45

njegovi su se geni pornesali sa geruma u jajaScetu da bi nacinili novo dete. Na vasu konstitueiju je odlucujuci utieaj izvrsila gelletika vasih roditelia, ishrana vase majke i njene navike tokom trudnoce, i bilo kakvi nepozelini dogadaii u vreme vaseg rodenja. Jednom kada su vasa lien a konstitucija i sklonosti koje idu uz nju bili utvrdeni, oni vise ne mogu trajno da se izmene. Poput svojih gena, i svoju konstituciju imate do kraja zivota, svidala varn se ona ili ne.

Medutim, ono sto mozete da ucinite jeste da naucite da se prilagodavate $VOjoj konstituciji tako da njeni eventualni nedostaci manje uticu na vas. Mozete da naucite kako da predupredite zdravstvene neuravnotezenosti, i kako da ih na najbolii rnoguci nacin lecite kad se pojave. Mozete da se upoznate sa prognozom bilo koje bolesti koju mozete da navucete, i mozete da odlucite koji program reaktivaeije ce za vas biti najbolji. Izucavanjem i primenom ajurvedskih principa takode rnozete i da razumere zbog cega vas bracni partner, deca, rodaci, prijatelji, komsije i kolege fade srvari koje rade, i da ustanovite koji je naibolii nacin ophodenja sa njima da biste ostvarili maksimum meduljudske sloge. Mozete da osmislite obroke za svoju porodicu kako bi oni bili najprikladniji za svaku pojedinu od njihovih prakruti.

Ajurveda je vrlo zdravorazumska vrsta medieinskog sistema. Koristi sasvim jednostavne i za razumevanje lake principe za urvrdivanje individualne prakruti. Ti principi baziraju se na teoriji 0 Tri Dose, i zbag toga je vasa prakruti izrazena terminima Vare, Pite i Kaphe. Vats-sri ljudi su zaista Vazdusastiji (vise sanjalacki i lakomisleni) i Etencniji od ostalih. Njihova tela sklona su da stvaraju vise utrobnih i erevnih gasova, a umovi im tde ka tome da budu 'prostraniji'. Neki strucnjaci tvrde da je eak i krckanje njihovih zglobova poslediea pomerania mehurica azota II tim zglobovima. Pita-sri ljudi doslovno imaju vise Vatre u sebi od ostalih tipova. Poseduju bolji apetit i bolju probavu, bolje podnose hladnocu i naprasitiji suo Kapha-sti Ijudi skioni su tome da imaju teza, 'zemljastija' tela od ostalih tipova, a vise od ostalih naginju i pohranjivanju Vodnjikavih supstanci kao Sto su tecnosti i salo, Ajurveda posmatra jedinke kroz sociva Vate, Pite i Kaphe.

Vasa konstituci]a ut1ce i na vasa osecanja, Na primer, ukaliko imate urodenu sklonost ka povecaniu Vate bicete po naravi nespokojni i plasliivi. Prirodno cere zudeti za Slatkim, Kiselim i Slanim, koji smanjuju Vatu i tako umiruju strah. Medutim, ukoliko se prejedete Slatkog, Kiselog i Slanog u nastojanju da se osecate we bolie, uvecacete Kaphu, koja maze da osujeti neometano kretanje Vate i da izazove bolest. Da bi bile zdrave, Vata osobe treba da jedu ponajvise Slatka, Kisela 1 Slana jela u kolicinama koje su dovoljno male da bi mogle lako da se probave.

Osobe koje su po konstituciji uglavnom Kapha katkada jedu Slatko, Kiselo 1 Siano da hi se dodatno utvrdili u svom ustaljenom nacinu zivota, a zapravo bi. irebalo da koriste Gorke, Ljute i Opore ukuse da se razdrrnaju i zivnu, Ne rnoze

46

Prakruti

se :liveti sarno od Gorkog, Ljutog i Oporog, ali ti ukusi bi trebalo da cine znacajan deo njihove ishrane.

Osobe koje imaju Pita-stu konsrituciju po prirodi su agresivne i nestrpljive.

Slatko, Gorko i Oporo su najpogodniii ukusi za savladavanie te urodene sklonosti i za uspostavljanje psihicke ravnoteze. Naialost, Pita-sri ljudi cesto se odlucuju za Kiselu, Sianu i Ljutu hranu, sto ih cini jos nestrpljivijim, agresivnijim i nepopustljivijim, i goni ih ka sve vecirn dostignucima, sto je birno obelezje Pita Iicnosti. Medutim, takva hrana doprinosi pregrevanju njihovih tela i umova, i dovoeli do neuravnotezenosti

Vasa konstitucija utice .oa vasa osecama i na ukuse za kojima zudite, posredstvom vasih gena. Naucnici su vee pronasli gen koji izaziva depresiju kada se aktivira, i ubedeni su da ce pronaci i ostale gene koji proizvode ostale emocije koje ljudi nasleduju Moguce je da nije svako osecanje regulisano samo jednim genom ali, buduci da sva psihicka stanja imaju nzicku osnovu, mora da postoji gen ill geni koji proizvode belancevinu koja je u uzajamnom dejsrvu sa hormonom koji stvara osecanie. I obmuto - vasa osecania mogu da izazovu aktiviranje odredenih gena a da neke druge zadrze neaktivnima, uricuci na taj nacin na vase hormone i na rnetabolicku ravnotezu,

Ukoliko je vase roditelje i njihove rodirelie lako obuzimala Ijutnia, velika je verovatnoca da ie oni preneti na vas gen ill skup gena koji ce vas uciniti sklonim da lako padate u vatru, Ukoliko su bill plasljivi, verovatno ce yam proslediti gen ill skup gena straha, te cete 6tavog iivota biti proganjani strahom, Svako ad nas :ltvi u emotivnorn okeanu nastalorn od tih gena.

Te gene aktiviraju i deaktiviraju ukusi koje unosimo U organizam, ali se oni sami nikada ne menjaju; uvek u zasedi cekaju priliku da se ispolje. Sve dok postoje vasi geni zadriacete sklonost prema izvesnim osecanjirna. Ook ne budete u stanju da izmenite svoje gene moracete da se oslonite na poznavanje svoje licne konstitucije ukoliko nameravate da dovedete sebe u ravnotezu. Razumevanje vase prakruti pruza vam uvid u to zasto radite stvari koje radite, i moze da Yam pomogne da otkrijete nacin da se popravite.

Drugo poglavlje Urodene karakteristike

Postoji osam mogucih tipova konstitucije:

V, P, K, VP, PK, VK, VPK i Izbalansiran,

Mali broj VPK pojedinaca dje su sve tri energije neuravnotezene retko su zdravi, i rnoraju da vode izuzetno disciplinovan zivot da bi izhegli oboljenja. S druge strane, onaj mali bra; pojedinaca koji su gotovo savrseno izbalansirani po pravilu su zdravi, jer je neophodan zestok pritisak da hi u njima nastala neka neuravnotezenost, t\Ii cerno se usredsrediti na ostalih sesr tipova, kojima pripada velika vecina ljudi, Vatu smo oznacili sa \~ Pitu sa P, a Kaphu sa K.

Da biste urvrdili svoju Iicnu konstituciiu, procenite sebe krajnje precizno i posteno, Izhegnite iskusenje da sebe posmatrate onakvima kakvi biste zeleli da hudete radije nego kakvi zaista jeste. Najholje je da vas proceni i prijatelj ili dan porodice, pa da zatim uporedite vasu i njegovu procenu kako hi osigutali ohjekiivnost. U ovom ispitivanju ne postoje ispravno i pogresno, niti bolje i gore. Postoji sarno realnost vase licne konstiruciie. Polaze svako ko posteno odgovori na pitanja, ;1 pada svako ko doteruje svoje odgovore da hi ih doveo u potpuniji sklad sa svo- 10m predstavom 0 sebi. Iako yam se mozda ne dopadaju vase urodene sklonosti, one su ipak vase, i poput moljakajuce svojte ce se kaCiti za vas dok ste zivi. Isto uko rnozete ida naucire da zwite sa njima, ida saznate na koji nacin rnozete da promenite svoj zivot da bi bili sto je moguce zdraviii,

Budite pailjivi i odgovorite na naredna pitanja u skladu sa nacinorn na koji ste uopste uzev reagovali tokom celog svog zivota, a ne kako sada reagujete. Izaberite "naj opis koji yam u celini najpotpunije pristaje. Ukoliko je u bilo koja; kategoriji {I, -lazilo do velikih promena u razlicitim periodima vaseg zivota, odaberite Vatu kao -voj odgovor cak i ako vas opis Vate u to; kategoriji ne opisuje tacno onakve kakvi ste danas. Na primer, ukoliko ste imali velika kolebanja u telesnoj tezini tokom (dog zivota, tako da ste ponekad hili izrazito gojazni, a ponekad gotovo neuhran- 1!"Ili, onda na pitanje 0 svojoj tezini treba da date odgovor 'Vata' eak i ukoliko see ircnutno gojazni.

Vecina ljudi nije u sustini iskljucivo Vata ili Pita ili Kapha; vecina pretezno spada LI jcdnu kategoriju i pomalo i u neku drugu, posto vasa konstitucija porice od tele.HOg stanja oba vasa roditelja u vreme vaileg zaceca, Ukoliko oni nisu bili veoma

50

Prakruti

slicoog telesoog tipa i zdravlja, razlika medu njima pokazuje se u vidu razlicirih aspekara vase konsziruciie. Ukoliko u hilo kojoj kategotiji srnatrate da delimicno spadate u jednu konstituciju, a delimicno u drugu, napisite ih obe. Ukoliko u nekoj kategoriji smatrate da donekle spadate u sve tri konstirucije, odaberite one dye koje vas najholje opisuju, Kad god postoji naglasena nedoumica iii zbunjenost, izaberite 'Vatu'.

Dok procenjujete sebe, imajte na umu da:

Vata je hladna, suva i neredosita. Pita je limed, mama i plahOilita.

Kapha je biadna, vlai:!til i postojana.

Svaki tip ima vlastiti usaden pristup u upotrebi svoje I1zicke i psihicke ener- ! gije koji primenjuje na hilo koju vrstu energiie na koju nrucie. Vatorn gospodari kineticka energija, energija aktivnosti, i stoga V Ijudi aktivno koriste svoju energiju. Oni svojevoljoo j ucestalo rrose svoje energije usled te sklonosri ptema kretanju. K tipovirna gospodari porencijalna energija Kaphe i om ispoliavaju izraziru teznju da cuva;u i gomilaju enetgiju u sebi. Genetski Sll skloni da stede energiju ida je uspesno nadziru. Pita je zaduzena za uravnorezenje i podesavanje Vate i Kaphe, a P osobe su rodeni znalci u upravljanju i uspesnom koriscenju energija svih vrsta. Bilo da se radi 0 delatnosti, novcu, govoru, seksu iIi cak spavanju i sanjanju, urodeni obrazac koriscenia energije doticne jedinke zavisi od njene prakruti.

Vata vrsi hladan, suv i neredovit utica; na ustrojstvo licnosti, jet se energija trosi cim ude u organizam, ostavliajuci za sobom prazninu. Kaphu odlikuje hladan, vlazan i postojan uticaj i K-tip Iicnosti retko ie ptazan posto najveci cleo energije kola ude u osobu ostaje uskladisten u njoj. Dejstvo Pite je vruce, masno i plahovito zbog toga sto Pita mora da odrzi visok nivo reaktivnosti da bi uspesno upravljala energijom.

Irnajte na urnu da vecina 1judi poseduje dvojnu osobenost, tako da nece uvek biti lako da se ustanovi koja sill u varna preovladuje. Ukoliko osecate zbunjenost, zanernarite nezgodne kategorije i posvetite vise painje onim jednostavnijim. Uska ramena i/ili kukovi gotovo uvek karakterisu V osobe; siroka ramena i/ili kukovi su obelezje Kaphe. Ljudi ranine puti ill oni koji lako preplanu imaju u sebi mnogo Vate, dok su oni koji ne mogu da preplanu nimalo iii sasvim malo rakoreci cist ; Pita, pogotovo ukoliko im je kosa tanka. Merilo uvrsteno u spisak za proceou moz delovati zarnrseno zato sto ponekad nastaje problem kada treba recima opisa opste utiske koje je lako uociti a resko objasniti. Zapamtite da ie Ajurveda zasnova na na zdravom razurnu, i oslonite se na sopsrveni zdrav razum u njenom shvatanj

Urodene karakteristike

51

I primeni, Svaka od dole navedenih kategorija pomoci ce yam da razjasnite pristup koji vas organizarn sledi u koriscenju svoje energije,

Procenjivanje Prakruti

TELESNA GRADA

V osobe su najceSce ili izrazito visoke ili izrazito niske. Posto rastu kao iz vode, ".l',lavnom su Tanke i mrsave, suvonjave grade i uskih ramena i/ili kukova. Ruke i !loge su im ili neobicno kratke ill, jos ce.sce, neobicno dugacke. Prsti na rukama I llogama su im dugi i siljati. Svako znacajnije odstupanje od skladnih telesnib I »zmera obicno je posledica nepmli/tJolti kao osobine Vare.

\' osobe mogu da irnaju vrlo lagaoe, sitne kosti, ill pak reske koso sa upadljivim, 1:;lurenim zglobovima. Zglobovi im cesto pucketaju pri kreranju. Ukoliko ispolja- 1';[1<.; vecinu ovih osobina onda ste V, cak i ako ste gojazni. Vecina nepravilnosti u n-lcsnoj gradi, poput asjmetricne nosne pregrade, skolioze, krivih nogu iii iks-nogu, l.ikode su obelezje Vate.

P osobe imaju urnerenu telesnu gradu sa osrednjim rarnenima i kukovima i normnlnim zglobovima. Prsti na rukama i nogama su im srednje duzine. Telesna grada I vrsina su im uglavnom skladni i itbahnfirani, sto ukazuje na razborito koriscenje ('Iwfglje za razvoj

'Ielesni sastav K osoba varira od srednjeg do jakog i sirokog, sa tefkJm kostima I \lJ"(lkim ramenima i/ili kukovima. Njihova sklonost da gomilaju energiju podstice m.rsivnost; odbrarnbeni igraci u fudbalu obicno imaju cisru K konstiruciiu. Tela 1111 dcluju sasvim skladno, a zglobovi su im dobro podrnazani i vrlo ev(sri. Prsti na rukarna i nogama su im najceSce krarki i cetvrtasti

TEZINA

.\"J//I()ca Vate potpornaze prirodnu mrsavost tela. Neke V osobe ceo iivot prozive U mrsavosti i tesko im je ill cak nernoguce da dobiiu na rezini, poput mog dede koji I' 1I1(~g-ao da jede cetiri obroka na dan j nikada nije dobio ni grama. Ta Vata jedinke I" ,1 r< lsi svu energiju iz hrane koju unosi u telo pre no sto ova rnoze da se uskladisti. \' < )sobe su cesto sarna kost i koza, sa upadljivim tetivama 1 zilama na udovima. Neke "d njih mogu da se prejedaju losom hranom ida postanu debele, ali cim poprave '.\'1 'It' navike j ishranu j pocnu wnereno da vezbaju one bez ikakvih problema gube tu 100-I11111. V Ijude odlikuju velika odstupanja u tezini cak 1 kada bitno ne menjaju ishranu, I )1 'li:1l0 gomilaju najveci deo sala u predelu trbuha u 'rezervnoj gumi'.

I' osobe obicno zadrzavaju prosecnu tezinu, uz zanemarljiva odstupanja. Mogu l.ikocom da dobijn iii izgube na rezini, posto Pita predsravlja telesui princip ',II'I/(//((:e. Ravnomemo rasporeduju salo po celom telu.

52

Prakruti

K osobe mogu da odrze umerenu rezinu uz redovno vezbanje; u supwwom lef!no Kaphe naginje ka tome da ih ucini preterano gojaznima. Lako dobijaju na kilazi, narocito u donjim delovima tela kao Sto je zadnjica, a gube na tezini uz dosta teskoca, posto po svojoj prirodi vole da imaju obilne zalihe energije.

BOJA KOZE I LICA

Vasa licna boja koze najvise zavisi ad vaseg etnickog porekla. Skandinavac kojeg njegova porodica smatra tamnopurim ios uvek ce imati za nekoliko nijaosi svetliii ten ad najsvetlijeg Afrikanca. Uporedite sebe sa clanovima vase uz.e porodiee iii sa drugima koji imaju ism rasnu mesavinu kao i vi da biste dosli do tacne proceoe.

V osobe su sklone da budu prirodno tamne, i mogu, izrazito da preplanu bez velike opasnosti da ce izgoreti. Obicno obozavaju toploru i oikad im nije dovoljno sunca, zato 5to se osecaju 'zivljima' posle vremeua provedenog na suncu. Njihova tela traze redovnu infuziju toplore zbog toga sto je Vata po prirodi bladna jer ne skladisti dovoljno energije da bi odrzala potrebnu toplotu tela. Zbog urodene lose cirkulacije koza im [e obicno hladna na dodir, i moze da ima sivkastu nijansu.

P osobe odlikuje svetla koza, cesto bledocrvene iii bakarne nijanse. Posta je Pita t!n(ca i reaktivna koza im je uglavnom topIa na dodir, Cirkulacija im je zdrava i energicna, ali oaginju visokom krvnom pritisku, Lakse dobiju pege od sunca oego sro preplanu, a i ako preplanu to ne bude narocito upadljivo. Lako izgore, i mogu da budu alergicni na sunce.

K osobe uz.ivaju u suoeu i mogu da izgore posle pretetanog izlaganja, ali !ako se prilagodavaju unosu sunceve energije i ravnomerno i temelino preplanu posle umerenog suncanja. Koza im je sveza, ali ne j hladna na dodir, no posro imaju dobru eirkulaeiju retko imaju problema sa hladnim sakama i stopalima, za razliku ad V osoba. Mogu da dohiju poneku pegu, ali nikada tako obilno kao P osobe.

OBELEZJA KOZE

V osobe sklone su da imaju problema sa .ff/VOlll kozorn posto im velika potrosnja energija b.rzo iscrpi svako dostupno spoljno podmazivanie. Citava koza rnoze da im bude suva, iii ponegde suva, a ponegde masna usled promellljivoJti kao svojst- .. va Vate. V koZa lako ispuca i moze da bude srnezurana na povrsini. Podlozna je .. stanjima kao sto su psorijaza i suvi lisaj, Lako nastaju zulievi i zadebljanja, kao i .. naprsline, narocito na tabanima. V osobe cesto pate ad ispucalih usana. Mogu da imaju mladeze, pege i bore. Malje su iIi oskudne iii preobilne, i obicno su tarnne, grube j kovrcave,

P osobe najceSce imaju osetljivu, prenadra~!jivH kozu, podloznu osipima i bubuljicama, i upalama poput impetiga (gnoiavog ekcema), Po pravilu imaju moogo . mladeza, a koza im se cesto rano nabora. Malje su im svetle i aezne. Koza im ie bakarno-crvena, narocito posle 6zickih vezbi ili kada su uzbudeni, V sne su im tam-

Urodene karakteristike

53

nocrvene, jer odrai:avaju veliku kolicinu krvi ispod koze. Time se moze objasniti i zbog cegl. P osobe lake pocrvene.

K osobe imaju umereno masnu, glatku, debelu kozu koja je dobro podmazana, uz umerenu kolicinu malja po telu i tek po kojim mladezom. K osobe po prirodi nisu sklone nikakvim koznim oboljenjima. Usne su im pune i vlazne,

ZNOJ

V osobe se minirnalno znoje cak i po vrucini posto je V telesni tip metabolicki hJadan i oseca prirodnu potrebu za izvorima spaljne toplote kao sro su sobne peci, parlla kupatila i izvori tople vode. Ipak, V osobe koje se ugoje obilnije se znoje.

P osobe mogu da se znoje cak iyo hladnom vremenu zbog prekomerne proizvodnje toplo/e koja je Piti urodena. Cak i P dlanovi mogu da izgledaju vlazno, Znojenje K osoba je umereno, i postojano je cak i u klimatskim ekstremima.

KOSA

Kosa je tesno povezana sa Pranom, vitalnom energijom tela. To je razlog sto, poput Samsona, nijedan od indijskih risija nikada nije sekao kosu. Pustali su je da taste koliko god moze ida se prekida kad jo] je volja Buduci da zdrava kosa retko Taste Ila nezdravom telu, kosa j njen sjaj su znacajni pokazatelji opsteg telesnog zdravlja.

V kosa je po pravilu suva, ali moze da tanra od suve do masne na razlicitim delovima glave. Redovno je tamne boje i grube ili cupave srrukture. Obicno je velo lalasasta ili cak kovrdzava, i sklona da se uvija i zaplice. Nije retkost da se peruta iIi lorni na krajevima, ida je lisena sjaja.

Svako sa prirodno crvenom kosom ima jaku Piru U svojoj prakruti. Ostale Pita osobe imaju svetlu kosu (plavu iIi svetlosmedu), ili im je kosa posedela u ranom zivotnom dobu, Prerana celavosr takode ukazuje na Pitu, posto upucuje na visok nivo testosterona, :lustrog, agresivnog hormona P-tipa. P kosa je po pravilu tanka i nezna ill meka, i potpooo myna. Ponekad joj rnasnoca umanjuje sjaj

Za kosu K osoba svojstvena je smeda ili tamnosmeda boja, iIi cokoladna; gusta je, blago talasasta i na granici ogrubelosti. Masnoca joj je jedna od g1avnih mana, :di sjaj joj je po pravilu zdrav.

NOKTI

V osobe imaju tvrde, krte nokte koji su neravni i mogu medu sobom da se rnlikuju po velicini. Kao i sve ostalo sto se odnosi na VaN, odlikuje ih upadljiva IIfrravi/l1(Jst. Nokti cesto imaju primetne brazde iii ulegnuca i mogu da budu pomalo modrikasti iii sivkasti. Ljudi koji imaju naviku da grickaju nokte cesto pripadaju V upu.

54

Prakruti

Nokti kod P osoba su meki, otporni, donekle nalik na gumu, i lepo obhkovani, Boja im je svetlo-ruzicasta, sa bakarasrom nijansom usled obilatosti vrllee krvi odmah ispod koze.

Nokti kod K osoba su snazni, veliki i simetricni, u skladu sa urodenom pravilnofiu i odsustvom variiacija, sto je karakteristicno za Kaphu Neretko su debeli i mogu da deluju pomalo bledo, bez sjaja.

OCI

Vasa boja ociju je ooa talasna duzina svetlosri koju telo ne zeli i zbog toga je odbija nattag umesto da je apsorbuje, Sive 06., oa primer, pokazuju da telu ne treba sivo, a posto je siva jedna od boja koje su povezane sa Vatorn, to znaci da sivooki organizam poseduje mnogo Vate i ne zeli da primi dodatnu kolicinu,

Neki Ijudi imaju smede pege u ocima, sto ukazuje da su im se u organizmu nagomilali toksini. Te mrlje oe predstavljaju praw boju oka, medutim one mogu da ukazu na trenutno stanje. Pri odredivanju konstitucije ne treba ih uzimati u obzir tada se racuna samo osnovna boja.

Velicina ociju je subjektivna, no ukoliko yam oci izgledaju male, isto kao sto oei slona izgledaju male u odnosu na velicinu njegove glave, ili ukoliko deluju neobicno blizu jedno drugom iIi jako razmaknuto, onda su u sustini Y. Siva, ljubicasta i plavosiva su tipicne V boje ociju. Smede 06 sasvim tarnne nijanse, koja se graoi6 sa crnorn (kao kod 'erne', gorko-slatke cokolade), takode su pokazatelj Vate, Osobe tije se 06 medusobno razlikuju po boji obicno su V tipovi. V oci su cesto suv« i svrbljive. Uz beonjacu imaju sivkastu iii plavicastu nijansu, a oci u celini brzo postaju rnutne i bez sjaja kada osoba potrosi svu svoju energiju i nije raspolozena.

P 06 su srednje velicine i svetle. Boje lesnika, zelene, ride, svetloplave i one elektncno-plave oci kakve imaju neke erveookose osobe spadaju u P oci. P oei obicno gore snaznom vatrom i zrace energiju na sve strane. Beonjace imaju ervenkastu nijansu, i deluju uzareno kad su prenadrazene.

K oci su velike i vodnjikave, katkada plave ali cesce boje mlecne cokolade. Zbog njihove spokojne, pribrane, postojone snage ajurvedski tekstovi ih porede sa ocima jelena ili sa lotosovim laticarna. Mogu da imaju sklonost prema svrabu.

USTA

V osobe su sklone da imaju krive ili nejednake zube, ili testeraste, Zbog nepravil. nosti Vate vilica rnoze da bude premala da primi sve zube, ili prevelika da bi svi zubi prikladno 'seli'. Obicno su neki zubi primetno veo od drugih. V zubi su skloni lomljenju i preosedjivi na osete poput hladnoce i slatkisa. Y desni cesto se rano povlace, Jezik je cesto oblozen, j ta prevlaka redovito je tanka i lepljiva, sivkaste ili ruzicasto-sive boje. Ujutro posle budenja mogu da osecaju Opor ili Gorak ukus u ustima.

Urodene karakteristike

55

P usta imaju podjednake i poravnate zube srednje velicine, Skloni su karijesu, :1 desni im lako prokrvare. Jezici su im povremeno oblozeni, i ta obloga je obicno zuta, narandzasta iii crvena, Ponekad je jezik roliko prenadrazen da jon prokrvari. (him toga, P usta i jezik su skloni rarucama i cirevima, Rano ujutto P osobe mogu rla osecaju Kiseo iii rnetalan ukus u ustima

K osobe irnaju velike, ravne, blistave zube koji ne zahtevaju mnogo nege. Retko sc dogada da su irn jezici oblozeni, a kada jesu onda ie ta prevlaka debela i zgtusana, 1 bela, belicasra iii zelenkasto-bela, povezana sa nezdravim Sladunjavim ukusorn u ustima.

APETIT

V osobe stalno su zeljne hrane, ali oci su irn vece od stomaka; osecaju se sito nakon sto pojedu rnanje nego sto su nameravale, Apetit im ie promenljiv: posle preter;JOC gladi u jednorn danu moze sutradan da usledi nezainreresovanost za jelo. Ljudi koji osecaju vrtoglavicu iii malaksalost ukoliko im se ne obezbedi uredna uzina izrnedu dva obroka takode su V Oni ne vole stroge postove jet im tela ne poseduju dovolmu zalihu energije da hi mogla da podnesu duze periode lisavanja hrane.

P osobe imaju dobar aperit i stvarno uzivaju u jelu. Uvek su voline da jedu, ujutro, u podne, uvece i u ponoc, i De vole da propuste obrok. Postaju grube iii mzdraij;illf ukoliko nemaju priliku da jedu kad ogladne, i takode nisu naklonjene postu, posto ito organizmi stalno vrebaju novu energiju za jelo i koriscenje.

K Ijude odlikuie postojana, najceSee umerena zelja za hranom, mada mogu da budu skloni j jelu zbog uzbudenosti. Ceo dan mogu da provedu na vodi iii soku a da ne osete nikakvu 6zicku iscrplienost, posto imaju u rezervi obilje energije kojom Inogu da raspolazu u takvim periodima lisavanja.

DORUCAK

Vata tipovima je cesto tesko da uspesno funkcionisu ukoliko propuste dorucak, jer vee sredinom prepodneva pocinju da se osecaju mucno ili pospano posto im nivo seeera u krvi opadne i iscrpi im se energija. Mnoge V osobe vole obilan dorucak, posto imaju oseca] da brzo sagorevaju hranu, ali vecinom se osecaju bolje ukoliko pojedu lagan dorucak, a zatim blagovremeno i uzinu, V osobe oslanjaju se na kokin u kafi ili caju da ih razbudi i stavi u pogon izjutra, ali ta lukava praksa lisava ih energije kasnije u toku dana, i na kraju ih potpuno iscrpljuje tako sto im /sufHje '!.lezde. V energija ionako izbija u mlazevima odnosno kratkim iestokim izlivirna, p:t usiljena stimulacija pomocu kofeina ili secera ubrzano trosi rezerve energije.

P osobe mogu da preskoce dorucak kad je to neophodno, narocito kada stteme ka nekom cilju, ali oko podneva vee postaju razdrazene i mrzovoljne, i doista se smiruIII tek posle dobrog jela, Ponekad pate od gorusice kad duze nisu u mogucnosri da

56

Prakruti

jedu. Mogu sebi da priuste kafu iIi caj, medutim njima stimulansi ne trebaju toliko ujutro da ih razbude koliko mogu da im mace u toku dana za odrzavanje njihovog visokog nivoa porrosnje energije.

K osobe zakljucuju da najbolje funkcionisu uz lagan dorucak, na primer neku vocku, a cesto vole i da potpuno izostave dorucak, Obicno nisu suvise uzrujane cak ni ukoliko propuste podnevni obrok. Stimulansi ih u sustini ne privlace, ali rnogu da vole solju kafe iIi caja izjutra kako bi se brze aktivirale.

PROBAVAIPRAZNJENJE

U svrhu odgovora na avo pitanje, svako cija se creva ne pokrecu redovno jednom na dan bez naprezanja ill upotrebe laksativa moze da se ubroji medu one koji imaiu tvrdu stolicu, Stanje u kojem dolazi do tri ili vise mekih praznjenia na dan predstavlja proliv Zdrava creva prazne se jedanput ili dvaput na dan bez pripomaganja.

Neke V osobe dozivotno pate od zatvora, sa tendencijom prema tvrdoj, tamnoj stolici i cestim gasovUna iii nadimanjima. Druge \' tipove karakrerise promen!iivost u funkcionisanju creva, tako da se periodi zatvora smenjuju sa nastupima meke stolice ili proliva. Mnoge V osobe iz iskustva znaju da su dobre navike u ishrani od presudnog znacaja za dobru probavu. Kada imaju zarvor, stoprocentne V osobe cesto nalaze olaksanje jedino uz pomoc laksativa kao sto su lisce sene iii ricinusovo ulje.

P osobe retko imaju zarvor, i po pravilu ravnomerno i ucestalo prazne creva.

Stolica im je obicno zuckasta i potpuno formirana, ali ponekad je i meka i rnoze da izgleda pre/oplo i puseca, posebno nakon paprenog, zacinjenog obroka. Stolica intenzivno :rute ili narandZaste boje ukazuje na silovitu Pitu u telu. Mnogi P ljudi primecuiu da namirnice poput rnleka, srnokava, suvog grozda ili urmi deluju na njm kao laksativi.

K osobe su po pravilu sredne, i peazne creva jednom dnevno, Ponekad im se prai:njenje odvija usporeno. Stolica im je najceSce valjano oblikovana, ali retko je tvrda. Kada imaju zarvor dovoljni su im 'laksativi umerene jacine,

MENSTRUACI}A

V zene sklone su da imaju vrlo nmdovne cikluse, a menstruacija moze i da im izostane, naroCito ukoliko previse fizicki veZbaju ili isuvise smrsaju, Razmak izmedu menstruacija Cesto im je duZi od mesec dana, a odliv ume da bude oskudan i sa ugruScima. Oba ta simptoma prouzrokovana su suvoiom Vate. Krv je obicno tamna, Neposredno pre pocetka krvarenja moze doci do zatvora i jakih greeva. Ti grcevi su u vecini slucajeva intenzivniji nego kod P i K osoba zato sto je sarno greenje uzrokovano Vatom.

P Zene obicno imaju redovne cikluse, ali krvare duze i· jace od ostalih usled njihove urodene mplote. Krv je po pravilu inrenzivno, jarko crvena. P zene mogu da

Urodene karakteristike

57

imaju meku stolicu za vreme menstruaciie ili neposredno pre nje, i mogu da trpe grieve umerene jacine,

Kiene uglavnom imaju nenaporne, redovne mensttuacije, sa osrednjom kolicinom krvi koja rnoze da bude prilicno svetla. Ukoliko dade do bolova oni su oajcesce blagi, i vise su rupi nego zesroki. K zene naginju ka zadrzavanju vode u orgaruzmu.

KLIMATSKE SKLONOSTI

V tipovi su toliko hladlfokrtwi da uvek vole toplotu. Znoje se rek na velikim vrucinama. Sunce ih cini zivljima, au jeku zime su skloni da izgube snagu i otpornost, i tada se maksirnalno utopljavaju j traze spoline izvore toplote da nadoknade nedovoljnu proizvodnju unutrasnje toplote.

Nepornesane P osobe naklonjenije su hladnijim geografskim sirinama, dok su im vruca podoeblja nesnosna. Buduci da sarni proizvode veliku kolicinu unutrasnje topil)te, oni cak i zimi vole da spavaju uz otvorene prozote. Za mesovite P tipove vrucina nije roliko neizdrzljiva, ali ipak su naklonjeniji hladnijim podnebljima.

K tipovi su dovoljno slabtlni da im nikakve klimatske krajnosti ne srneraju preterano, ali ako ih pritisnete da se izjasne edee ce priznati da vise vole toplo vreme i da nisu ljubitelii velike vlaznosti,

SEKSUALNI NAGON

\' tipovi mnogo se bave seksom u svojim mislima. Ponekad im njihova mastania pruzaju roliko zadovoljstva da gube inreresovanje za konkretan an. Ali kada su zainteresovani, to je zestoko, Strast im se brzo raspali, brzo dostize vrhunac j gasi se posto svu raspolozivu enetgiju istrose u seksualnom cinu, Kao sto je sluca] i sa ostalim njihovim sklonostima i nagonima, i seksualni nagon im sanra iz dana u dan, premda je cinjenica da su Y osobe sklone da razviju naviku preteranog seksualnog zadovoljavanja koje ih ostavlja iscrpljene. Njihova plodnost uglavnom je ispod proseka

P osobe, buduci da su loplukrvne, obicno imaju veliku seksualnu ielju. One znaju sta zele i rado i lako svoje zelje sprovode u dela. Medutim, bez obzira da li je njihova strast silovira iii skromna, P osobe su u stanju da uspostave ravnotezu izmedu strasti i njenog ispunjenja. Ukoliko im je seksualno zadovoIjenje osujeceno ili odloieno, sklone su da planu od Ijutnje. Plodnost im je prosecna

K osobe imaju plJlqjan1l, ustalienu zelju i obicao niivaju u seksu bez narocite opcinjenosti njime, 5to je posledica njihovog urodenog protivljeoja da 'tasipaju' encrgiju. Pa ipak, kada im seks zarobi paznju, njihov se polni nagon izraziro pojacava Njihova strast se spow podstice i budi, ali kada se probudi treba joj mnogo vrernena da splasne. Plodnost im je po pravilu odlicna,

58

FIZICKA SNAGA I IZDRZLJIVOST

Prakruti

V tipovi su veoma aktivni i cesto su nemirni, ali ih karakterise nevelika izdrzliivost. Energicno vezbanje ih brzo zamara - isufllje ih - i posle njega osecaju glad. Nazalost, cesto preteruju i iscrpljuju se neumerenim radom i vezbanjem jer su ubedeni da je 'vise bolje', a i zaro Sto vole da trose energiju kada je imaju .. Mogu da steknu naviku intenzivnog vezbanja jer im ono donosi privremeni osecaj cvrstine i bezbriznosti. Misicni tonus im je obicno slab a koordinaeija osrednja.

P osobe mogu da podnose energicno vezbanje sve dok ih ono ne pregrqe.

Obicno posle jakog treninga osecaju i glad i zed. Mogu da budu odmereni ako to pozele, ali obicno ne zde jet su po prirodi kompuIsivni i takrnicarski nastrojeni. Misieni tonus i koordinaeija su im prosecni,

K tipovi imaju izvrsran misicni tonus i prirodno su uskladeni. Od svih tipova konstitucije oni su najsposobniji da izdrze energicno vezbanje, ali cesto su i najmanje zainteresovani za to usled svoje nesklonosti prema potrosnji energije. Medutim, tim se rnotivisu redovna aktivnost im donosi veliku korist i uzrvaju u njo] posto ana OOi da se dobra osecaiu, Retko osecaju glad posle vdbanja.

PULS

Merenje pulsa treba uraditi rano ujutro pre jela. Pet do deset minuta pre merenja treba mirno da sedire, pravih leda j sa tukama na butinama, duboko i ravnomerna disucr kako bi ocitavanje hilo precizno. Po pravilu je oajbolje da se meri radijalni puIs, puls na rucnom zglobu ispod palca. Potrebna su vam samo tri prsta za merenje: kaziprst, srednji i domali prst. Stavite kaziprst najbliZe palcu a domali prst najdalje od njega, prema laktu.

V puis je slab, plitak i brz sa isprekidanim iIi npoJlqjanim ritmom, iIi sa sklonoscu da povretneno preskoci otkucaj. Kod nepomesanih V osoba puis kao da klizi poput zmije, a arterija deluje tvrdo i hladno na dodir. Najjace se oseca ispod kaziprsta.

P puis ie pravilan i snazan, umerene brzine i ritma; kod cistih P osoba cesto se doima kao da skate poput iabe. Arteriia je loplo i meka na dodir. Najjace se oseca ispod srednjeg prsta.

K puIs je snazan, Jpori ritmican kao kad labud plovi, a arterija deluie prohladno i gumasto. Najsnaznije se oseca ispod domalog prsta.

SPAVANJE

Buduci da imaju lak san, V osobe mogu da se haeakaju, trzaju i okrecu i da imaju problema da ;>;aspu, iii mogu da se bude vise puta u toku n06 bez vidljivog razloga. I Njihova sposobnost da spavaju jako tarira iz n06 u noc. Nekih n06, narocito kad su iscrpljeni, paste u tako dubok i dugacak san da ih ie gotovo nemoguce probuditi. U suprotnom ih lako poremete spoljni zvuci zato sto njihovi urnovi nastavljaju

Uvod

59

da koriste energiju cak i onda kada bi trebalo da se odmaraju. Bez ohzira koliko duboko ili dugo da spavaju, cesto se iz tog razloga ujutro bude sa osecanjem umora. Ucesralo hodanje i govorenje u snu takode ukazuju na V tip. Ljudi koji nocu skrgueu zubima obicno su V tipovi.

P osobe lako padaju u sao, spokojno i malo spavaju i bude se zivahni Cak i kada se probude u toku noci, bez poteskoca rnogu da nastave da spavajn. Najcesce uzivaju u spokojnom spavanju, i mogu sasvim dobra da funkcionisu i posle vise nanizanih noci minimalnog spavaoja, bez primetnih nepoieljnih posledica. Kada imaju smetnje u spavanju, obicno je uzrok tome prevelika briga 0 poslu.

K osobe brzo padaju u san i ttrdo spavaju, ali se bude odmome i zivahne. Kada su u mogucnosti, sa zadovolistvom ce spavati mnogo sati bez prekida, zato sto na taj nacin cuvaju energiju. Redak je sluca] da neka K osoba ima poteskoca sa spavanJem.

SNOVl

\' osobe rnnogo sanjaju i lako zaboravljaju svoje snove, Ujutro su svesni da su sanjali, ali su u stanju da se sete sarno nekih odlomaka sna. Pooekad se periodi prividnog nesanjanja smeojuju sa danima ili oedeljama punim zivopisnih snova, Kada uspevaju da ih zapamte, obicno se ispostavi da su to burni, jako osecajni, .iktivni snovi. Kreta'!ie, a posebno lerenje je tipicno za snove V osoba, i neretko u njima beze od neceg iii nekog.

p osobe obicno mogu da se sere sta su sanjale. Snovi su im cesto srrasrveni ili na neki drugi nacin iestoki, i cesto sadrze toplotu, svetlost iii neki drugi vid energije. P osoba po pravilu drzi sanianu situaeiju pod kontrolom; ukoliko sanja neku poteru, pre ce ona biti ta koja nekog goni nego obrnuto, Cak i snovi 0 kupovini i prodaji su snovi P-tipa, posto ukljucuju transfer novea ('zelenu' energiju). P ljudi obicno sanjaju u boji.

K osobe najcesce imaju vrlo pribrane, stalozene, spokojne, jednolike i mime snove, na primer 0 engleskom seoskom kraju sa sendvicima sa krastaveima uz popodnevni caj u letnjikovcu na labudovom jezeru. K osobe se obicno ne bakcu pamcenjern takvih snova; vece su sanse da ce zapamtiti one duboko emotivne,

GLASOVNE OSOBINE

Neskolovane '\' osobe cesto govore sa cujnim ispustanjem vazduha, te im glas lako postaje promukao i hrapav i puea od naprczanja. Vei:banjem glasa ti prirodni ncdostaci mogu da se prevazidu. V osobe su sklone da govore brzo, cesro podizuci visinu glasa na kraju recenice, i sklone su da skrecu sa terne. Obicno su veoma pricljive i mogu da govore 0 bilo cemu pred bilo kojom publikom, pa cak i pred mackom, biljem ili zidom. Govore naprosto zato sto vole da govoIe. Govorenje

60

Prakruti

trosi veliku kolicinu energije, sto i jeste jedan od razloga sto ga toliko vole. Njihovi razgovori mogu da podsecaju oa mooologe, stavise, dye V osobe mogu da provedu sate govoreci jedoa pred drugom, a oe jedna sa drugom, ida posle toga obe budu zadovoljoe a da nisu moogo toga razmeoile. Njihov govoroi nedostatak jedoim delom proistice upravo iz tog preteranog konscenja glasa.

P osobe obicno su jezgrovite i precizno usmerene u onome sto kazu. Zoaju sta zeIe da saopste, kakvu reakciju zele da izazovu i koliku i kakvu energiju je potrebno ispoljiti da bi se dobio zeljeni odziv P glas cesto sadrzi prizvuk nestrpljenja ili netrpeljivosti prema slusaocu, i po pravilu je snazan i napet; P Sapat moze razgovetno da se cuje s kraja na kraj sobe. Dve P osobe su ubedene da se sporazumevaju, i obicno pretvaraju razgovor u borbu dve volie da bi videli ko koga moze da pobedi u raspravi. Cesto ih bije glas da imaju oltar jezik.

K tipovi govore polako i 0prezno, bez mnogo inicijative. Nije retkost da iz njih morate s mukom izvlaciti informacije. Cistokrvni K ce zapoceti razgovor samo ako ima nesto vazno da kaze, za razliku od V osobe koja ce zapoceti razgovor sa bilo kim, iii P osobe koja ce prici svakome ko joj deluje zanimljivo. K glasovi naginju ka tome da budu manje visine i intenziteta od ostalih, ali su zato obicno zvonkiji i melodicniii. Zadovoljstvo je slusari K osobu ako mozete da je navedete da govori. Dve K osobe mogu bez problema satima ili danima da sede jedna prekoputa druge i da pri tom razmene tek par povrsnih sala, Valjda im upravo njihova urodena uzdrzanost pomaze da sacuvaju prijatnost svojih glasova.

TIPICNO OSECAN]E

Ovo pitanje odnosi se na to kako karakteristicno reagujete kada se nadete u stresnoj situaciji. Ne morate zaista da pokazete to osecanje ukoliko ste sebe disciplinovali da to ne Cinite, ali vasa istinska prva reakcija predstavlja obelezie vase konstitucije.

Na primer, jedan moj prijatelj se jednom zatekao u banci kada je u nju banuo pljaekas, uperio pistol] u njega i rekao: "Ruke uvis, budalinol"

Za V osobe je tipicno da prvo ispolje strab, koji nastaje usled sl/voce njima svojstvene Oporosti. U takvoj siruaciii V tip bi momentalno pocligao ruke uvis.

p tipovi, ispunjeni va/rom Ljutine, prvo se zazare od baa, bilo da to pokazu spolja ili samo planu iznutra P upovi bi u takvoj situaciii polako pocligli ruke, misled sarno na to kada ce dobiri priliku da se osvete gangsteru.

K osobe su sklone izbegavanju sukoba usled dobrotiulnosti i popuJI/jivosti njirna urodene Slatkoce. One ispoljavaju cvrsru nezainteresovanost za promenu ili razmenu, a emotivnu oserljivost uglavnom pokazuju kada su pritisnuri nekim nepredvidljivim situacijama. Poput nojeva, i om se nadaju da ce situacija nestati ukoliko se ne osvrcu na nju. Zaista je potrebno nesto drasticno da bi se uzbudili, ali kada se uzbude mogu da se ispune siloim strahom ili gnevom.

Urodene karakteristike

61

Moj prijatelj je ispoljio ptavu K reakciju: prvo se osetio uvredenirn sto je nazvan budalinom, a onda je resio da nece da ima posla sa takvim ptostakom. Naprosto je izasao iz banke, ostavivsi zabezeknurog bandita da blene za njim. Kada je odmakao nekoliko koraka niz trotoar, to osecanje je nestalo i on je shvatio da je razbojnisrvo u toku i pozvao policiju, koja je uspela da uhvati lupeia.

KARAKTERNE CRTE

V tipovi su osetljivi, napeti i brzo reaguju na promene u svom okruzenju.

Izuzetno su Cttdljivi, i opiru se urednosti i redovitosti u svom zivoru jet njihovi aktivni umovi traze neprekidnu stimulaciju. Kad su u elemenru mogu da zabavIjaju celo drustvo, ali to ih brzo potrosi. Ponekad zude za druienjem, a ponekad traze samocu Po pravilu lako sticu prijatelje, ali su ito prijateljstva cesto kratkottajna. Vole da putuju iz Ciste razonode. Njihova izrazita pri1agodljivost daje im Heksibilnost i mogucnost za nevezivanje, ali pri tom moze da ih ucini i haoticnima I odsutnima. Imaju poteskoca u koncentrisanju na bilo koju pojedinu stvar, i cesto ne uspevaju da dovrse projekte koje su zapoceli.

V tipovi uvidaju potrebu za licnim razvojem i usavrsavanjern, ali retko su dosledni i postojaoi u hilo kakvom programu. l\'Iogu da postanu fanaticni sledbenici kultova ill nekih dtugih cudnih doktrina, ali i taj fanatizam je nestalan, i mogu za tili cas zbog nekog beznacainog razloga da prekinu privrzenost i priklone se potpuoo novom idejnom usmerenju. Njihova vera cesto potice od osecanja nesigumosti.

p tipovi su energicni i ubedljivi u ponasanju. Posveceni su prakticnoj strani Zivota. Koriste svaku priliku da zapovedaju, Po prirodi su odvazru i veruju u ferplej, i u dobrom raspoloienju zrace zivotnom radoscu, ali kada se razljute mogu da budu nemilosrdni i opasni. Lako se sprijateljuju, posebno ako zakliuce da ce im ti prijatelji hiti od koristi. Obicno su visoko inteligentni i skloni su da budu lIestrpgivi prema svakome tija inteligencija nije podjednako izostrena. Urodena nadmenost promucumosti moze da ih uCini netolerantnima.

p tipovi se posvecuju svom licnom usavrsavanju, sto katkada pretasta u neku vrstu nadimanja ega. (vrsto se dde svojih stavova, i mogu da zapadnu u fanatizam. Skloni su da budu privrzeni fanaticnim idejaroa ukoliko procene da ce im to usmercnje doneti izvesnu korist. Vode kultova i njihovi pomocnici obicno su P tipovi.

K osobe su pretezno miran, tih, istrajan, pouzdan i trezven soj ljudi koji najvise uziva u zadovoljstvima doma i porodice. Strpljenje, istrajnost i skrornnost su uobicajene K odlike. Kada su preterano izrazene, one mogu da prouzrokuju pasivnost, vezivanje za druge, posesivnost i gramzivost. Licnost K osoba je po pravilu vrlo flabiina, toliko stabilna da se ponekad vrate u ravnoteiu ptavo iz mentalne ostrine i zustrine. Oprezno ispiruju svaku stvar pre no 8tO se obavezu na nesto ill se nccernu posvete. Medutim, jednom kada se angaiuju u nekom poduhvatu tvrdo!~lavoga sprovode u delo. Uglavnom SpotO sklapaju prijateljstva, posle premisljanja, :Ili uspostavljeno prijateljstvo obicno potraje.

62

Prakruti

Usled urodenog sarnozadovekstva K tipovi su rnanje od osralih rnotivisani da se posvete licnom razvoju. Nc .zapadaju ni u kakav fanatizam,. ali njihova odanost bile CCf!1U usta veruju postojana je inepokolebliiva, premda je cesro motivisana zdjoin da se odrzi status kvo, Alisu zaro K tipovi po prirodi vise od ostalih naklonjeni saosecanju isamilosti Mazda imaju VIse majcmskog osccanja zbog toga sto na njihov karakter snazno utice Element Zemlje. Majka Zemlja je sarna po sebi p6glavitoKapba posvojoj prakruti,

OSNOVNI NACIN IZRAZAVANJA

Svoje preovladujuceculo mozete da utvrdite taka :ito cere seprisetiti svog poslednjegputovanjana godisnjem odrnoru; recimo, odlaska na more. Setite se l6g dozivljaja, a zatim se zapitajtc na koji vid tog iskustva stc prvopomislili Mazda ste nautili da svoje znanje iisknstvo organizujete na odreden naC1n, ali Vi\sa prva rbikClja - vasaprakruti - redoviro odrazava vasu konstituciiu,

V ripovi imaju izostreno cu.losluha, toliko izrazeuo da glasni ili neskladni zvuci i buka mogu ponckad claim budu i fizickiboini. Obicno se prvo sete zvukova, poput krestanja galebovaili hucanja talasa Vosobe najceSc.c r'<lzrhiSljaju pretezno u okviru reCi,pa cak j kada vizualizuju (misle u slikams) ili osccaju (razmiSljaju kroz osceaoja), najcdce korisre reci da povezu.svoje misli.

P tipovi su vizuelno orijentisani. Naginju ka tome da patntc prvcnstveno pr- 17.0re, poput pene tala sa iii bljdtan)<1 suncevc svetlosti 11<1. pesku, Oni obrazuju vidne prcdstave za gotDVO sve 0 cemu razmisljaju i bez ikakvih teskoca gradeizmasrane prizore, (ak i ukoliko su bili obucavani da budu veoma vcrbalni, uvekteze da vide ono 0 ccmu mislc, i da koriste slike da bi doveli u vczu reCi i osecanja.

K osobe lako moguda se sete osecaja.suncevc toplotena svom telu, ili vlaznosti vode isvojihpokreta dok plivaju. Osteaji su irn ernotivniisto koliko i 6zicki, i emocije uticu na njihovo miSijenje bar koliko i fizicki 'osecaj' stvari, aka ne i vise. testo razmisljaju putem osecanja, i 'osecaju' vezu izmedu reci i oblika,

UM

V osobe 3U sposobni originalni teoreticari, ali ne prezaju ni da stare misli povezuju na novenaciae. Medutirn,njihova sk:lonost da lete sa jedne na drugu jdeju otezavairn sprovodenje teonja upraksu.

P osobe su metodicne i umcsne u planiranju i u realizaciji neupotrebljenih ideja koje su izmislili.vise teoretski tipovi, One vole da kujuzamisliza prakricne svrhe, i nisu narocitozainteresovane zasvakodnevno dcraljno vodenje nekog projekta iIi biznisa.

Ktipoyj su srabilizaro rr. Nisu cuveni ni po reoretrsanjn ni po planiranju, ali u svc unose svczu preduzimljivost i uravnorezcno i pouzdano vodeposlove, To ponekad moze da sc pretvori i u krutostili opiranje promeni, ali ukoliko imate

Urodene karakteristike

63

fabriku iii poslovnieu koju treba orvoriti i voditi, najradije cere izabrati K osobu da prclIzme tu odgovomost.

MEMOR1JA

V osobe po pravilu laka pamte i lako zaboravljaju. Kada se naljute reaguju poput flasirane sode kada je promuckate i orvorire: bes naglo provali iz njih i one svu svoju energiju unesu u njega, ali se isto tako brzo vracaju u normalu tim im paznja skrene sa onoga sto ih je naljutilo. Posle kraceg vrernena cak zaborave i zbog cega su planuli, ukoliko ih osoba na koju su se razjarili ne podseti na to.

P osobe obicno lako pamte i tesko zaboravljaju. Kada se osete uvredenima eksplodiraju ad srdzbe, pa cak i kada se raj pozar ugasi njihova ce ozlojedenost jos dugo vrernena tinjati, P osobe cesro urneju da podese potrosnju svoje energije, tako da duze mogu da ostanu besne.

K osobama treba nesto reci vise nego jednom da bi im se to ulilo u glavu, ali ono sto jednom nauce mace dozivotno, Poput slona, ni oni oikada ne zaboravliaju I, takode poput slana, uopste ih nije lako razdraziti, ali ukoliko se ipak razljute, K ripovi nikad ne zaboravljaju uvredu.

ZIVOTNI STIL

\' osobe irnaju poteskoca da stvore bilo kakve navike, pa eak i one koje su povezane sa tako uobicaienim srvarima kao sto su jelo i spavanje. Finansijska odgovornost im nije svojstvena Usled njihove urodene rasplinutosti novae hiva potrosen eim im dode u ruke. Imaju sklonost da impulsivno trose na stvari koje im ustvari nisu potrebne; novae (,zelena' energija) po njihovom shvatanju sluzi da bi se potrosio,

P osobe dobro planiraju i organizuju, razborito proracunavaju svoje izdatke i razumno trose. Ne plase se da potrose novae, ali retko postaju zrtve scihijskog trosenja. Trose sa odredenim ciljem, i skloni su da se osecaju nadmocno u odnosu na ljude koji nisu sposobni da ispolje takvu samokontrolu. Stvaraju i prekidaju navike u skladu sa uvidanjem korisnosti iii Stetnosti tih navika.

K osobe sa zadovoljstvom stvaraju navike i drze ih se, sto ponekad dovodi do toga da upadnu u koloteciau, Uvek poseduju ustedevinu za erne dane i mogu da postanu skrte, Katkada ih obuzme emotivno trosenje, ali obicno smatraju da novae postoji da bi se zgrtao i povecavao,

Sazeti pregled tipova konstitucije

Izracunajre broj V odgovora, P odgovora i K odgovora dobijenih iz ovog procenjivanja Obicno ce jedan iii dva od njih preovladavati, i oni ukazuju na vasu prakruti, Na primer, ukolikoimate 9 V, 13 Pi 3 K odgovora, vasa konstituciia je po svoj prilici prevashodno P lIZ drugostepenu \~ Ukoliko postoji neka nejasnoca,

64

Prakruti

najvise uzrnite u obzir odgovore na ove kategorije: relesna grada, boja koze i lica, kosa, apetit, probava i praznjen]e, klimatske sklonosti, snovi, tipicno osecanje i zivo tni s tiL

Ukoliko ste i dalje zbunjeni, razmislite kakvu temperaturu najvise volire. Ako stvamo mrzire hladnocu, i jako sre skloni utopljavanju, vrlo je verovarno da U varna preovladuje Vata. Ukoliko nikako ne podnosite da vam bude pretoplo, i usled toga voIite hladniju klimu, verovatno ste ponajvise Pita. A ukoliko vas ni jedno ni drugo ne zabrinjava narocito, onda po svoj prilici irnate znatnu koliCinu Kaphe u sebi, cak i ako je ona ponekad zaklonjena Pitom ili Vatom. Sazeti ptegled koji stem moze da vam pomogne da ucvrstite ocenu svoje licne konstitucije:

VATA

V osobe su obicno mrSave i tesko dobijaju na kilaz~ osim kada se fanaticno prejedaju, cemu mogu da pribegnu da bi se doveli u ravnotezu ili da bi obezbedili jos energije za sledeci eiklus aktivnosti. Tela su im obicno uska u ramenima i kukovima, a zglobovi im pueketaju kada ill pokrecu. Skloni su da budu uzurbani i nernirni; nervoza i nestrpljivost, kao i gojaznost, tesko se obuzdavaju.

V Ijudi su suvi, Koza im obicno Iako ispuca, j podlozna je Zuljevima, nabojima i zadebljanjima. Kosa im je najcesce gruba, suva i grgurava. Siabo podnose hladnocu, i testa se hie na Iosu eirkulaciju u udovima. Koza im je po pravilu prohladna ili sasvim hladna na dodir, Nedovoljno se znoje .ivole da provode vreme na suncu,

Zelie i sklonosti $11 im neredovite, a uzbudenja ih toliko privlace da zbog toga cesto stvaraju nepravilne navike u ishrani koje im pogorsavaju probavu Neretko pate ill su patili ad hronicnog zatvora, usled svoje urodene Oporosti Vole corbasta, masua, vruca jela, no uvek su skloni da po pitanju hrane odlaze u krajnosti, bilo da konzumiraju bezvrednu hranu i masne namirnice koje se tesko vare, ili da sebi uskracuju bilo kakvu jacu hranu.

Skloni su naglim ptomenama svog energetskog nivoa, Enetgija im provaljuje u naletima i kratkim izlivima, Cesce tu energiju nastoje da odrze pomocu Ljutih stimulansa kao sto je kafa oego sto ce prizoati sebi da su iscrpljeni i da im je potrehan odmor, U kracern periodu mogu da odrze nivo odista pomamne aktivnosti, ali potom neminovno sledi iscrpljenosr, koju cesto ne primete dok ih potpuni premor ne prisili na predah.

V osohe ces[Q imaju problema sa spavanjem. Iii tesko padaju u san i prevrerneno ga prekidaju, iIi izbegavaju nesanicu tako sto ostaju aktivni sve dok se ne , premore toliko da kad god sebi priuste odmor spavaju mrtvim snom, Osetljivost 'na bol im je neretko veca nego kod ostalih tipova konstitucije, a slabije podnose i veliku galamu; njihov nervni sistem kao da ima manje 'izolacionog materijala' no sto je potrehoo. Njihov urodeni nagon da izbegavaju hoI moze da se ispolji u vidu

Urodene karakteristike

65

straha, Obozavaju masazu sa utrljavaojem jer im ona pomaze da smire i stisaju hiperaktivni nervni sistem, i tako smanjuje njihovu nervnu osetljivost a samim tim i bol, fizicki ili psihicki.

V ljudi zive stihijski posto im je izuzetno tesko da stvore bilo kakav ustaljen red \ svakodnevni Sablan. Gam ukus ill vecito nagoni na petljanje i majanje sa samim sobom ili sa okolinom. Ukoliko je za vecinu stvari koje radite karakteristicna nnta/nos! iprevrtljivorl, onda u varna preovladuje Vata.

PITA

Osobe koje SIl susta Pita su Ljute, i to ill cirri zesrokim, zustrim i razdrazljivirn.

Obicno su prosecne visine, tezine i izdrZljivosti. Koza im je po pravilu svetla i brzo pocrveni na suncu, posle fizickog vezbanja, iIi kad se zastide. Sunee ill lako opali, \ cesto imaju mnostvo pega i mladeza, Kosa im je uglavnom myna i svetla. Svako hja je kosa prirodno rida je barem delimicno Pita.

P osobe lako se oznoje zahvaliujuci silnoj vatri koju nose u sebi. Kiseo i Sian ukus doprinose da im svi apetiti uvek budu na visokom nivou. Vole da jedu jet hraua i pice umanjuju silinu njihove groznibvosti. Ukoliko propuste obrok u stanju su da svojim nagomilanim besom 'pojedu' nekog ko im se nesmotreno nade u blizini. Vole sve vrste hrane i po pravilu imaju odlicnu probavu. Skloniji su mekoj stolici uego zarvoru.

Snazna vatra kola odlikuje P tipove cirri i njihovu svest pronicljivom. Skloni su da zacas postanu netrpeljivi prema sporijim ili rasejanijim osobama. Obicno imaju «lrav sao zaro sto su svesni da im on koristi, ali ukoliko postanu opsednuti poslom mogu da provedu i besane noci. Svemu sto rade pristupaju sa istom Jii(JJ}itoJiu i -upamisrvom, bilo da je u pitanju posao ili igra, a zbog Ljutog ukusa lako pobesne, ruada to ne moraju nuzno i da ispolje.

KAPHA

K tip je redovito dezmekasta osoba koja je, ukoliko fizicki vezba, rodeni arleta, .lil kada zapostavi vezbanje goji se i pri samom pogledu na hranu. Vee ina K osoba ··11 najceSce zdrave, posebno ukoliko se ne prejedaju, One zbilja ne osecaju tako .ilnu fizicku glad kao V ili P osobe, posto je u njihovoj konstituciji urodeno snazan -"bJak ukus, ali mogu da postaou privrzene hrani kao sredstvu za emotivno ispun- 1'·llje. Imaju zdrav san i skloni su da predugo spavaju,

K osobe u veCini slucajeva ne zude za jednakim uzbudenjem i stimulacijom bo ViP tipovi, cak ni kad se radi 0 seksu, ali kada se ipak nadraze u njima pte«viadaju Kiseo i SIan ukus te im se oagoni probude. K osobe su stabilne, pomalo lI"porene, i sklone su popustljivosti i samozadovoljstvu. Privrzenost posrojanom, 1 \l1ia mom prvobitnom stanju cini ih nenaklonjenim promenama, a moze da ill ucini

66

Prakruti

i pohlepnima, zadrtirnili reakcionamim. Njima jc potrebna motivacija i podsticaj isto kao sto V osobama treba uravnotezenost i opustanje, a P osobama izazov

Osobe Cija konstirucija odrazava utica] .samo jcdne Dose zaisra imaju srcce u smislu da kada jednom sebeupoznaju mogu uvek da znaju kakocercagovati na odredeni podsticaj Ljudisa dvojnim konstimcijarna - VP, PK i VK - poseduju licnosti koje su uvek. u izvesnom smisluIrascepljenc': U odredenim okolnostima preovlsdacc jedna Dosa, dok .11 nckim drugim okolnostirna druga DoSa dolazi u pIcd.l1)i plan. Pritodeno jedinstvo i sklad licnosri koji krasc tiste V, Pili K pojcdince teie bivaju ostvareni.u slucaju dvojakih !icnosti, posto one rnoraju da se potrude da uskladczahteve dva vrlo razlicita principa, A vecina ljudi poscduje dvojnu konstiruciju,

VATA-PITA

VP osobe u vecini slucajeva imaju 105n citkulaciju i vole toplotujcr je to osobina Vate, ali njihova Ppriroda posravlja cvrstcgranice njihovo] sposobnosti da podnesu vrucinu, Oni zbog.svoje Pite vole da jedu, alizbogVate obavezao.imaju problema pri varcnju obilnih obroka ~\In()ge njihove osobine pokazuju da se radi o spoju ViP; na primer, testo imaju talasasru kosu, zato sto se kombinuju V grguravost i.P glatkost.

U ovakvim osobama se isuvise testo izmenjuju uticaji Vate i Pite, Kada rakva osoba izgubi uravnotezenost, strah sc smenjuje sa besom kao odgovororn na stres, To rnoze da rezultira k:injenjem j tiranisanjem. P strana licnosti oseca potrebu da komanduje, ali V strana izazivanepoverenjeu vlastim sposobaostili'pcikladnost za komandovaajetake da se kompromis pronalazi u gospodarenju slabijim bicima.

Zdrava, uravnotezena I'P osoba sjedinjuje V obdarenost iza Ciriginalno razmisljanje i P vestinu u primeni teorije. ViP imaju ltik(Jcu i 7.estinU kao zsjednicke osobine, Pravilno usmeravanje re zestine iziskuje PQtporu lakoce radi inrenzivnijeglienog razvojaU sUPrQtnom, V sklonosr prema sprecavsnju bola i P sklonos predavanju preteranoj silovitosti uvuci ce VP osobu dublje u lose navike aosto je to svojstveno isldjutivo V iii iskljoclVo P pojediacima. Onosto VP osobama prevashodao treba je .ftabilnost. Treba im nesto sto ccih zadrzati t1azem1j~ odredena (dina koja odlikuje Kaphu, koja je Cinilac sa na.jrnanjim uticajem u jednacini njihove !icnosti. Za njih je najzna:eajniji Sladek ukus

PITA-KAPHA

PK osobe se verovatno najboljc prilagodavaju bilo kakvorn neredu i metezu, poreznecaju i stalnoj promeni kao svojstvima danasnJeg sveta, polito ujedinjtiju stabilnosr Kaphe i ptilagodljivost Pite. Mnogi ljudi koji ostvaruju svestran uspeh Zivotu su PI<. Aktivni P mctabolizam clUJ uravnotczi snaznu K telesnu gtadu d bi pospcsio dobro fizitko zdeavlje.a P Ijl]tina uspesno je ublazena K obazrivosc

Urodene karakteristike

67

radi podriavanja valjane psihicke uravnotezenosti. Premda PK osobe obicno daju prednost umerenim klimama, one s lakocorn podnose i velike vrucine iIi hladnoce. Uzivaju u energicnim vezbama i one im cine dobro, ukljucuiuci i seks,

Tamna strana PK osobe potice od ttauyenofti iii vlaznosti koja je zajednicka Piti I Kaphi. Lakoca sa kojom takve osobe ostvarujuuspeh u svetu podstice P gordost i preterano samopouzdanje i K inertno samozadovoljstvo, sto moze potpuno da odvoji licnost od svih cinjenica sern one koju ona zeli da primeti. Upravo to je ono !ito savrseno odgovara to] nauljenosti; stoga nijedna kriticka primedba ne biva uvazena i jedino sto se prihvata ie laskanje. Zbog takvog ddania Zivot sa uspesnom PK osobom rnoze da bude veoma tezak. Buduci da je u takvim ljudima Vata prirodno svedena na najrnanju meru, njima je potrebna lllllo/a sarnoposmatranja ili duhovne discipline, i nepravilnost izlaganja nepredvidljivim situacijama kako bi se sprecilo preterano samopouzdanje. Za njih SlI najpogodniji ukusi Gorko i Oporo.

VATA-KAPHA

Vata i Kapha su udruzeni u svojoj hladnoli. Mada ih Iizicka hladnoca ne muci lnliko kao nepornesane V osobe zahvaljujuCi K snazi i izolovanosti, oni imaju udvostrucenu ernotivnu potrebu za toplotom, Naginju ka tome da budu visoki ali Imaju prosecnu telesnu gradu i vecinu drugih tizickih svojstava, kao sto je to slucaj S~ P tipovima. Njihov manjak toplote najceSce se fizicki ispoljava u vidu probavnih -metnji, posebno zatvora; disajna oholjenja sa mnogo sluzi takode su uobicajena,

VK osobe redovito su revnosne i predane onome sro rade, i cesto preteruju u lome zancmarujuci primenu razboritosti. Ponekad mogu da budu vesele, otvorene I hvaline, a ponekad ozbiljne, cucljive i tajanstvene. Njihov nedosratak snazne vatre l'ite stvara im velike poteskoce u integrisanju licnosti, posto su V i K po prirodi dijnmetralno suprotne. Moraju da budu izuzetno obaznvi da ne bi naprecac donosili ;;,kijucke bez odgovarajuceg prethodnog prornislianja, Duboko emotivna K narav udruzena sa isuvise aktivnom cudljivom i neujednacenom V prirodom dovodi do toga da emotivne ozlede prodiru u dubinu VK osobe i tamo se zadrzavaju, Takvim liudima je vise od icega potrebna tQplina, i zato treba da upotrebljavaju 'vruce' ukuse (Kiselo, SIano i Ljuto), ne iskljucivo ali vise od 'hladnih' ukusa (Slatkog, Gorkog i ( )porog).

Konstitucije se ne menjaju, ali shvatanja su podlozna menjanju. Posle nekog vrernena mozete da se vratite na ovo procenjivanje i da uvidite da je vase prvobiIno rnisljenje 0 vlastitoj koostituciji bilo neispravno. To je prirodno, jer kako post.qcrno zdraviji tako nase shvatanje stvarnosti postaje manje iskrivljeno, pa ono sto w ranije moglo da izgleda apsolutno neshvatljivo iznenada postaje potpuno jasno. I lpotrebite sadasnju procenu kao osnovu za planiranje vase trenutne zdravstvene ·.!rategije. Cal.: i ukoliko ste danas pogreSiIi u odredivanju svoje konstitucije, izvesLin period Zivljenja u skladu sa vasim trenutnim stanjem bice Iekovir.

68

Prakruti

Koncepciia 0 tipovima konstitucije je jednostavna, aline i uproscena, Svaka jedinka poseduje telo i urn koji se razJikuju od bile kojeg drugog tela i uma. Tipovi konstitucije fit spustaju vas na nivo stereotipa ili iiablona; oni vam pruzaju iaformaciju 0 metabolickim sklonostirna.koje su u vas take duboko usadene.da moraju da budu akrivno odrzavane u ravnotezi ukoliko i sami zelite da budete uravnotezeni. To su jednostavni nacini koji vampomazu da pripremite temelj na k9j~ rno2ete da izgradite svoju novu, napredniju licnost. Vimaiananda je uvek govorio da ukoliko jetemef dobro postavljen onda te i gradcvina biti pouzdana i prijatna, a ukoliko u temelju ima nedostataka onda rna koliko da graclitenecete moo cia spasete zgradl1 podignutu na nj emu. Konstitucijaje pocetak puta koji vodika slozenijim, ezotericnijim avenijama licnog unapredivanja,

Trece poglavlje Hrana

Ajurveda poucava da je hrana Prana, odnosno sila zivota zivih bica, i da je zivot stalna potraga za hranom. "Zivot se odrzava pomocu zivota", kako to kaze sanskntska izreka: svoje zivote nastavljamo ieduci druga ziva bib.

U ocima Prirode sva stvorenja irnaju jednako peavo na postojanje. Ukoliko zelimo da ostanemo u jedinstvu sa Prirodom ne smemo klanje Njene dece olako da obavljamo. Oduzimanje tudeg zivota, makar se radilo i 0 zrvotu jednog karfiola, predstavlja ein koji treba da bude izvrsen sa iskrenim obracanjern paznje na njegovo znacenje, Ser Dagadis Candra Bose, cuveni 6ziolog biljaka i 6zicar iz Indije, dokazao je jos pte vise od pedeset godina da povrce poseduje eulne organe koji nasravljaju da funkcionisu i nakon sto se odvoje od tla ili cokota. Prema tvrdnjama naucnika, i sargarepa koju izgnjecite da bi dobili sok i kupus koji secete radi kuvanja osecaju hoi i uzas pri odsecanju i komadanju, isto kao i zrvonn]e. Biljke nisu u stanju da flam saopste svoja osecanja, pa neopravdano pretpostavliamo da ill ni nemaju. I povrce i voce poseduju osecanja.

Malo nas je koii Zivimo na takav nacin koji hi tepu izmrcvarenu da bi stigla Ila nasu tepezu ucinio ponosnorn, iIi rotkvicu koja se odrekla svog sopstvenog ulentiteta da hi postala sastavni dee vas ili mene, Jedenie je sveti ein, 7..rtva prineta \l unutrasnju probavnu vatru radi umilostivljenja duha kaji stalno prebiva u ljudskarn telu, isro onako kao sto se ponude prinose u spoljasnie zrtvene vatre da bi xc umilostivile kosrnicke sile olicene u oblicjima bozanstava. Buduci da predstavlja »blik bogosluzenja, jedenje treba da bude uzdignuto na nivo obreda da bi se istakao IlJegov svetotajni aspekt,

Svaki zalogaj unetog jela mora da usrupi svoju individualnu egzistenciju i da se preobrazi da bi mogao da ucestvuie u vazniio] egzistenciji ljudskog tela. To je misInija, i cudo, Nesto sto 'niste vi' biva uz pornoc Ahamkare pretvoreno U nesto Seo It" deo vas. Nesvarena hrana koja se gubi u supljini tela izaziva upalne reakcije, ali hrana koja je prvo svarena i asimilovana pokorno podnosi preradu u nove delove Ida.

Svaka tvar moze na Ahamkaru da deluje kao hrana, lek ili otrov Hrana ie ono :;j() ishranjuje i neguje telo, urn i duh. Lek poboljiava probavu da hi pojacao ishranu. j nrov ometa varenje i remeti ishranu. Hrana je sve ono cime mozete da ovladate; Irk je sve ono sto yam pornaze u tom ovladavanju; a otrov je we ono ho osporava hi prevlast.

72

Prakruti

Neb neuroticari koriste hranu da hi dosli do osecaja ispunjenja, maca osecaja da su uspesno zagospodarili, unistili] asimilovali neko drugo bice, Ukoliko su u spoljasnjem svetu bespomocni, prepusteni na milosr i ncmilosr jaCih bib koja ih prisiljavaju da postupaju protivno svojoj volji, jos uvck su gospodari i vladari svog privatnog unutrasnjeg s.veta i svih bib koja u obliku hrane ulaze u njega. Ritualizadja jedenja pomazc cia se:ogr:l11iCi taj'silcdzijski' aspekt licnosti tako sto spontano unizava samo-cestitajucu licnost u pnsustvu Besktajnog.

Svaka namirnica koju pojedete menja vase psihicko raspolozenjeinarav Prirodno vas privlaceona jela koja u vama.stvaraju staoje Ulna kakvo zelitc, a odbojnasu vam ona jela koja proizvode suprotna psihicka stan]a. Odredena jela, posebno ana dobijena od zivotinjskog mesa, podstidu vasu Jjc.nost na siledzijstvo i nasrtljivost j cine da ona zdi sve vise toga da trosi i konrrolise, U tom pogledu su govedina i svinjetina najgora od svih jela. Ostale namirnice, a narocito mleko, 7.itance, presno voce, i povrce, pomaiu da se odsrrani ta neprirodna.zudnja i cine vas voljnijima da se pekorite voljiPrirode,

Ritual jedenja

Pocnite sa jutarnjom ustaljenorn praksom, obracajuci naroeitu pa~nju na svoj min, izrnet i jezik. Trebalo hi cia yam je urin bistar j boje piva, a izmet svetlo sm.eG sa cvrstocom zrele bananc. Ukoliko vam je orin mutanigadnog mirisa, ilivam je izmcr pun nesvarene hranc, vrlo neprijatnog mirisa i izlucen LIZ. obilne gasove, to znaci da je u vasem probavnom traktn prisutna Ama, tj. toksini nastali uslcd nepravilno.svarene hrarie.

Kada se pojave ovi simptorni Arne, iIi neki dmgi simptomi POPU! mucnine iIi osecaja rezine u udovima, postite jedan, dan, ili izostavite barem jedan obrok, Nemojre jesti kada niste fi7.ickigladnt. Ukoliko niste sigurni da li ste ikada bili fizicki gladn~. pun. dan posta nauCice vas sta je to glad.

Nemojtc da jedete kada ste Ijuti, potisteni, kad vam je dosadno ili ste na ncb drUgi nacin emotivno labilili, niti neposredno nakon rna kojeg fizickog naprezanja, Prepocetkajela se okupajre, ili barem operite cuke, lice i noge.

Dok jedere sediteu izdvojen, Cist ptosto!. Ukoliko je mogucebudite okrenuti. prema istoku, u pewcu sunca, Zemljinog izvora topIote i vatre, Jedite sami, iii sa ljudima koje poznajete i u.koje imatc poverenja. Potruditese dam svi culni. organi budu zadovoljeni, opremivsi svoju trpezariiu ugodnommuzikom, sVezim cvecem i slicnim.

Klonire.se navike odlazenja u restorane, Vecina ljudi koji vam prodaju hranu zainteresovaniji suza svoju zaradu nego za vasu p,robavu. Zasicenje nezavisi od toga koliko tete pojesti, Mala kolicina hrane koja Yam je s ljubavljupolludena zadovoljice vasu dU5U, dok velikegotnile hrane b. restorans brze hranc mogu privremeno da varn napune ieludac, ali ce vas urn iduh ostati nezadovoljeni:

Hrana

73

Sarno osobi koja vas voli treba da dozvolite da kuva za vas. Kuvari se u Indiji cesro biraju iz svestenicke klase taka da postoje bar izvesne same da neke duhovno uzdizuce vibraciie mogu da se prenesu u hranu za vreme kuvanja. Zene ne treba da kuvaju dok imaju menstruaciju zato lito tada prolaze kroz praces cilicenja i treba da se odrnaraju.

Najbolje je da yam desna nozdrva bude u funkciji dok jedete, jer to pojacava vasu digestivou vatru. Mozete da je po?staknete da funkcionise rako sto cere nekoliko minuta pre jela leci na levi bok, zacepiti levu oozdrvu srednjim prsrom desne ruke i tih nekoliko minuta ritmicno disati na desnu nozdrvu, iii tako sto cere levu ruku prebaciti preko naslona stolice.

Kada je sve spremno, pomolite se. Zahvalite Prirodi sto vas je snabdela hranom, a bozansrvu koje stujete zahvalite sto ste uopste u zivotu i u prilici da je jedete. Svakoj pojedinoj namirnici pristupite sa postovanjem i ljubavlju, eak i ukoliko yam je servirano nesto sto ne volire ali ste obavezni da pojedete. Recimo da yam je tasta, koju ne podnosite, servirala belu repu, koja yam je odvratna. Ukoliko yam je stale do mira u porodici na silu cere pojesti repu, to POVIee koje duboko u vas organizam unosi vase neprijateljstvo i rnrznju i remeti vasu ravnotezu, Pojedite tu hranu, mada yam se ne dopada, sa postovanjern za zrtvu koju ona 6n.i za vas, i ona ce u vas uneti uskladujucu snagu vase molitve,

Pre no sto pocnete da jedete, nahranite nekog drugog. U Iodiji se tradicionalno prinosi perosrruka ponuda: svetoj vatri, kravi, vrani, psu i drugom ljudskom bicu, koje moze biti dete, prosjak iii bilo ko drugi ko nije eian porodice. To je primenjeno zahvaljivanje Prirodi, hranjenje Njene dece u znak zahvalnosti !ito yam je pruzila svoje darove kao zrtve za jelo, Osim toga, to je jos jedan nacin obuzdavanja Ahamkate, priznanje da hrana nije namenjena za puko licno uzivanje nego za vazniju dobrobit svih bib. Nahranite bilo koga - kucnog ljubimca, biljku, komsiiu, stranca - da bi mogli da osetite nesto od radosti Prirode, zadovoljstva koje majka oseca dok hrani svoju decu i gleda ih kako zahvaliujuci tome rasru i razvijaju se.

Neposredno pre pocetka jela sazvacite malo dumbira da biste podstakli culo ukusa, pokrenuli tok probavnih sokova i ocistili jezik i usta, P osobe treba da izostave ovaj postupak. Dumbir je najbolje priprerniti taka sto cere ga iseci na dugacke ranke kriske i rnarinirati ga u limunovom soku uz neobavezan dodatak malo kamene soli.

Usredsredite se na svoj obed. Paznju ne treba da yam odvracaju televizor, radio, srereo-uredaj ili razgovoc. (utite dok jedete; nakon toga sedite i caskajte,

Svaki zalogaj Zvacite lagano i pazljivo omogo puta. Kada je to podesno, jedite rukarna kako bi vase cuke mogle da posalju mozgu informacije 0 temperaturi i sastavu heane. Nahranite svih pet cula tako sto cete jesti hranu koja je priviacna

74

Prakruti

za oko, ukusna, mirisava, i prijatne teksture i zvuka (poput kljucanja vrele serpe ill sistanja palacinke dok se pece).

Posle jela popijte mesavinu joguna umucenog sa vodom da bi potpomogli varenje, Osobe sa slabom probavom treba da koriste bezrnasni jogurt urnucen sa tri puta vecom kolicinom vode; oni sa jacom probavom mogu da koriste obican jogurt u razmeri do 3:1 u odnosu na vodu. V osobe treba da dodaju limunov sok i malo soli, i da zadine tu mesavinu dumbitom sveze iseckanim na kockice ili dlijem, iii kimom i korijanderom (celim iii u prahu). P osobe treba da koriste list iii zmo korijandera iii kardamom u prahu, sa manje limunovog soka i nekim zasladivacem kao sto je javorov sirup iii cak secer, K osobe treba da koriste med sa dumbirom u prahu iii crnim biberom, iii neke druge ljute zacine poput zelenih papricica iseckanih na kockice. Osobe koje su alergicne na mlecne proizvode treba da izostave ova; po stupak, a neki strucnjaci savetuju da bi se trebalo uzdrzati od svih mlecnih proizvoda u obrocima koji sadrze meso.

Na kraju obroka ponovo se zahvalite, ocisrne usra, nanesire malo vode na Od kako bi spreCili slabljenje vida usled pojacane Pire u tom periodu, urinirajre, ali ne podstiCite praZnjenje creva, a zatim napravite stotinjak koraka da bi podstakli varenje.

U sledecih sat vremena se klonite fizickih vezbi i seksa, a spavanja iii ucenja u narednih dva sara. Ukoliko ste se prejeli, iii ste hzieki rnlitavi, lezite nekoliko minuta (bez padanja u san) na levu stranu da biste osigurali funkcionisanje desne nozdrve koje odrzava toplotu varenja.

Izbegavajte da jedete kasno uvece. Uvece nernojre da jedete nikakve namirnice koje proizvode Kaphu, kao sto su dinje i lubenice, jogurt, proizvodi od susama, sir i sladoled. Uopste uzevsi, sva ledena hrana oslabljuje ptobavu.

K osobe bi trebalo da jedu samo dvaput na dan, sa razmakom od najrnanje sest sari izmedu obroka, i ne treba da uzinaju, P osobe hi trebalo da imaju tri obroka dnevno sa razmakom od cetiri do sest sari izmedu dva obroka. Mogu da uzinaju ukoliko zadrze dosledan cetvorosatni razmak. V osobe uvek treba da imaju male obroke, tri ili cetiri puta dnevno, i mogu po porrebi da uzinaju u razmacima od najmanje dva sata. Niko ne bi trebalo sebi da dozvoli bilo koja dva obroka iii uzine za manje od dva sata, posto stomaku treba najmanje toliko vremena da se pripremi za naredno jelo,

Svojstva hrane

Svaka hrana je iIi laka iii teska za varenje. Laka jela sadrze pirinac, mung pasulj, i divljac poput srnetine, 'Ieska jela ukliucuju mleko, crni pasulj, sirovo voce i povrce, govedinu i svinjetinu Medutim, kuvanje i nacin pripreme mogu da izmene ta svojstva; na primer, mleko postaje lakse ako se zagreje sa safranom, a pirinac tezi kada se skuva sa mlekom.

Hrana

75

Uopste uzevsi, zivotinjsko meso je teze od povrca, mahunarki iii ziranca; presna hrana je reza od kuvane, a konzervisana od sveze. Presnu i kuvanu hranu ne treba jesti zajedno u isrom obroku, izuzev malih kolicina presnih namirnica kao sto su jela za orvaranje apetita iii tursije uz kuvano jelo, ill pak male kolicine sosova ill nadeva preko presnog jela. Ne mdajte teske i lake namirnice u istom obroku; ne mesajte ni svezu hranu sa osracima, Veoma vruce i veoma hladne srvari, poput meksicke hrane i sladoleda, ne valja konzumirati zajedno u istom obroku

Laka hrana podupire napore urna da objedini telo, urn i duh jer povlaCi manje krvi dole u telo za vreme probavnog procesa. Teska hrana iziskuje vece ulaganje energije da bi bila svarena, tako da vise krvi odlazi u zeludac a manje je ostaje na raspolaganju za mozak, Pirinac je lagan, psenica je teska, Jelei zita iz severne Indije ponosni su sro su snaznije gradeni od jelaea pirinca iz juzne Indije. Juini Indijei im uobrazeno, ali ispravno uzvracaju da "zito povecava misice (,brawn,), dok pirinac povecava pamet ('brain,)." Prema Bagavad Giti, namirnice koje najvise doprinose psihickoj uravnotezenosti kada se jedu u umesnim kolicinama i pravilno yare su pirinac, mung pasulj, mleko, gi (precisceni maslae), med i cista voda.

Laku hranu moiete da jedete dok se potpuno ne zasitite (ali ne preko toga), ali bilo kojeg teskog jela ne bi smeli da pojedete vise od polovine kolicine koja bi godila vasem nepeu. Osobe koje su slabasne ili bolesliive ili mnogo sede iIi ne upraznjavaju fizi&.e vezbe, ne bi trebalo nikakvu Cvrstu hranu da jedu u koliCini veco] od polovine svog kapaeiteta, bez obzira koliko da je lagana, a cetvrtinu svog kapacitera treba da unesu u vidu tecnosti, Preostala cetvrtina stomaka treba da ostane prazna da hi se dalo prostora za valjano rnesanje probavnih sokova sa hranljivim materijama. Neki strurnjaci predlazu da te razmere treba da iznose po trecinu kapaciteta.

Verovatniie je da Ce V osobe zahtevati kuvanu hranu nego P osobe, kojima cesto najvise godi presna hrana, Retko je naci cistu V osobu koja moze da ostane u ravnotezi pri potpuno presnoj ishrani, dok P iIi PK osobe mogu da iive takoreci neograniceno na presnoj hrani, VP ljudi uglavnom mogu ugodno da iive na presnoj hrani tokorn proleca i leta. Presna hrana pomaze K i VK osobama da ojacaju probavni trakt, ali manjak unutrasnje vatre podrazumeva da ti Ijudi mogu da preteraju sa presnom hranom,

Od svih konstitucija, V osobe najbolje prolaze sa obrocima iz jednog lonea: ~upama, kasama, paprikasima, i slicnirn. U paprikasu ill gulasll svi sastojci - meso, mahune, zirariee, povrce - gube svoju posebnost i zdruzuju se u jednu sadrzinu. Zasebno uzeta, svaka pojedina namirnica zahteva od tela drugaciju probavnu usluznost. Takva jela mogu da onemoguce to usluznost kad prodru u stomak, ida lime prouzrokuju lose varenje.

Zbog toga je kombinovanje hrane vainiie za V osobe nego za druge tipove, \' probavni sistem nije sposoban da obradi mnostvo namimica odjednom, koliko

76

Prakruti

god da su kolicine male, usled togasto suvoca i nepostojanost Vate ogranicavaju pouzdanost i reakticnost probave. Ncredovnost u ishraniskodi Vati i dodatno pogorSava varenje, Pa ipak, u jeluiz jednog tanjira razlidite namirnice 5\1 srnestile svoje razlike u lonac i dovele ih urcd, .izborivsi se sa svime sa cime se trebalo izboriti.ri dosle su do nekakvQg resenja koje vi zatnn pojedete, Jela iz jednog Ionca svima najviSe pogoduju za vreme bolesti, oporavka, j terapije podmladivan;ac

Klonite se svih jda kola su hila nepravilno pripremljena, poput onih kola ~ad.tic peceni med, ili su predugo kuvana, nedovoljno kuvana, zagotda, neprijatnog ukusa, nedozrela, prezrela, trula, bajara ili na ncki drugi nacin odbijajuca. Przena hrana razdrazuje i pojacava we to Dose. Vata se uvecava usled suvoce nastale, tokom procesa przenja, Pita usled toplote tbgprocesa 1 uzeieneuljastosri take. dobijenog jela, a Kaphase uvecava usled tezinc ulja i Iepljwosti hrane nakon prienja. Pciena hrana pogorslva i vid, te, je nikako ne valia redovno jesti.

Svaka hrana kojupojedete utice na vasu psihu isto koliko i na vasetelo. Urn ima rri moguca stanja:

Satva.xidnosno ravnoteza, prirodno i pravilno stanje urna u kojem on ispravno rasuduje;

Radzas, odnosno kretan/e, stanje u kojempreterana mentalna aktivnost oslabliuje ostroumnost..i

Tamas, odrrosno itiemja, stanjc u kojcm nedovoljna mentalnaaktivnost

oslabljuje ohtoumnost.·· ,

Hrsna koja irna true ill Idav ukus, ili je fermentisana, popmalkohola, iii je bila predugo konzcrvisana, podstice Tamas. Mahunarke iostale visoko-proteinske namimicc-poput mesa, nbe i zivinc; uvecavaju Radzas,« to cinei Ijuri zacini Radzas iTamas remete spajanje uma, telai duha u povezanu celinu. Satva, koja potpornaze tu integradjiJ, biva unapredena upotrebom Slatkih jela kao Sri) su zitarice i voce, te odredeno povrce i mlecni proizvodi,

Belii ani luk su U isti mah iradzasicni i tamasicni, i zabranjeni su za Jogije zato Sto cvrsro prikivaju svesr za tela. Medutim, ukoliko ste ionako van ravnoteze razumno je korisriti i bell i crni Ink, kao i druge sliene namirnice da biste poboljsalisvest tela pre no stu pokusare da se pridrzavate stroge duhovne

discipline u ishrani, .

Sto jembguce CeSce jedite manu koja dolazi direktno.sa poljoptivrednog dobra ill seoskog domacinstva, Osim Slo su svdi;i i' ukusniji, takvi proizvodi prosli su. kroz manje ruku dok nisu stigli do vas. Hrsna koju kupujemo u gradovima prosla je kroz cuke zemljoradnika, nakupca, trgovea na veliko i trgovea na malo dok .ruje stigla na nase stolove, Svaki od tih cestitih ljndi bavio sehranom motivisan ostvareajemzarade, a ne kao sa sakramenrom kOJi se prinosi 113 zrtvu, i usled toga je dodavao negatlyI.l ost u hraou Svaka.neganvnosr u vasem jelu uznemirava vas urn.

Hrana

77

Prehrambene name uticu na probavnu moe. Na primer, ukoliko stalno jedete kuvanu hranu, onoga dana kada jedete peesnu hranu bice yam tesko da ie svarite zbog toga sto vas organizam nije navikao na nju Neke navike su korisne: redovno koriscenje pirinca, pselliee, jecma, mung pasulja, dajkon rotkvice, dumbira, ernog i belog luka, grozda, nara, mlacenice ill buckanog jogurta, gija, kamene soli i ciste vode korisno je za svakoga Cija konstitueija to dozvoljava. P osobe, na primer, ne bi trebalo da steknu naviku koriscenja belog luka, posto je on za njih isuvise ljut. Plemenita divljac je jedino meso podesno za redovnu upotrebu.

Namirnice na koje "ipo/to ne treba da naviknete posro su suvise teske da bi se potpuno svarile obuhvataju nemuckani jogurt, svinjetinu, govedinu, ovcetinu, suseno meso, suseno povrce, rnelasa (secerni sirup) i sir, kao i bilo koju hranu koja ie veoma hladna, veoma vruca, potpuno bezukusna ill suvise jakog ukusa.

Premda se u Ajurvedi meso preporucuie za iznurene pacijente, rarnike i borce, i one koji naporno rade, one je veoma tesko za varenje, brze se kvari od osralib namirnica i zacas proizvodi Amu. Ukoliko ne vezbate vrlo naporno, redovno jedenje mesa pre ce povecati vase Salo uego vase Meso. Ono unapreduje brzinu pre nego izdrzljivost, sto nije dobro za osobe naklonjene Vati. Meso pregreva urn i zagreva telo, ali ga cak ni u hladnim podnebljima ne treba suvise koristiti. Osim toga, danasnje meso ie loseg kvaliteta, prepuno antibiotika i drugih droga, dobijeno od rovlienih zivotinja koje nikada nista nisu radile i gotovo da se nisu ni pokretale, usled cega sva njihova Ama ostaje u njihovim tkivima.

U poverenju, strah koji zivotinja prezivliava dok iscekuje da bude zaklana i mrznja koju oseca prema coveku koji je ubija menjaju sastav njenog mesa i pojacavaju strah i bes u svakome ko ga jede. Sto je vise nasilja ukljuceno u prikupljanje nase hrane, vise je i nasilja u nasim zivotima. Sem toga, buduci da se probavni otpaci jednim delom izbacuju putem znoja, mesojedi se svakodnevno nalaze u svom sopstvenom vooju, udisuci hemijske supstance koje podsticu strah i bes, i prenoseci taj strah i bes na os tale.

Namirnice za svaki pojedini tip konstitucije

Svaka jestiva materija imaju svoju osobenost, osobenost ukusa, koja direktno komunicira sa vasorn svescu i utice na nju. Te su posledice, poput onih koje meso izaziva, slozene i tesko mogu u potpunosti da se dokuce, Znanje 0 ukusu hrane, njenoj energiii i postprobavnom dejstvu olaksava predvidanje tih poslediea, premda postoje i jos neka svojstva koja uticu na ishod. Dole navedena zapazanja zavise i od vaseg licnog sranja: vasih alergija na hranu, probavne sposobnosti, i postojeceg 5tepena izrazenosti DoSa. I sam nektar besmrtnosti predstavlja otrov za svakoga

78

Prakruti

ko ne moze da ga svari Namimiee koje su uvrstene u spisak za pojedini tip konstituci]e su one koje su po pravilu korisne za tu konstiruciju. Spiskovi nisu zarvoreni,

NAMIRNICE ZA VATA KONSTITUClJU

Slatka, Kisela i Slana jela su uglavnom dobra za V osobe, jer odgavaraju zahrevirna organizma i smanjuju njegovu nesigurnost po pitanju dovoljne nahranjenosti. Gorka, Ljuta i Opora jela manje su korisna jer suse organizam i pojacavaju emotivnu lahilnost, a narocito nesigurnost. Treba izbegavati velike kolicine bilo kojeg ukusa posto svaki visak pojacava Vatu.

Zitarice - Od svih zitarica V osobama najvise godi psenica, medutim ana je teska i lako izaziva alergiju. Preporucljivi su potpuno skuvani ovas i pinnae. Heljda, kukuruz, prose i raz isusuju i stoga nisu tako dobri za Vatu kao za ostale ali, buduci da su zitarice generalno hranljive i zbog toga pozeline za V osobe, i one su ukiiucene u njihovu ishranu radi raznovrsnosti. Vazno je da budu kuvane u mnogo vode, i uz dodatak putera, gija iii ulja kako bi im se smanjila suvoca, Pirincana kasa je optimalna za svakog ko ima izrazito losu probavu, Hleb sa kvascem nije za V osobe dobar kao glavna namirnica u obroku posto je usled vrenja prepun mehurica gasa. Bolji je beskvasni hleb, no posto je svaki hleb donekle isusen u procesu pecenja, za V osobe su uvek pozeljniie barene zitarice_

Povrce - Vati vise pogoduje kuvano nego presno povrce. Cak i neko povrce koje nedostaje na V spisku, poput gljiva, plavog patlidzana, graska i spanaca odgovara V osobama ukoliko se temeljno skuva i samo povremeno konzumira. Ostalo, poput cmog luka i okre koji se nalaze na spisku, cesto izaziva smetnje ukoliko se jede presno. Vecina grubog i tvrdog povrca kao sto je celer bolje se vari U obliku soka. Sve salate sa zelenim liscem kao sto su perSun, cilantro (list korijandera, poznat i kao kine ski persun), zelena salata i prokelj podesne su ukoliko se jedu sa dobrim uljastim iii kremastim prelivom.

Krastavci, tikve i cukini mogu se povremeno jesti ukoliko se propisno skuvaju sa uljem. Sirov paradajz niie dobar za V osobe, ali sos od paradajza u jelu sa testeninom, na primer, moze da bude prikladan jer 5U odstranjeni nesvarljiva opna i seme paradajza. Ukoliko V osoba ima ukrucene, bolne zglobove iii misice, sro ukazuje na duboko smestenu Amu, onda svakako treba da izbegava spanac, krompir, paradajz, plavi patlidzan i papriku.

Povrce koje je oajpogodnije za V tipove obuhvata:

Spargiu, cvekiu, sargarepu, celer, beli i crni luk, boraniju, okru, pastrnak, rotkve i rotkvice, belu repu, slatki krompir (batatu, indijski krompir), vodeni orastic.

Hrana

79

Voce - Vecina vrsta voca je dobra za Y osobe, sa izuzetkom onih oporih kao sto su ribizle i nat, i isusujucih kao sto su jabuke. Medutim, sos ad ribizli i sirup od nara su prihvatljivi, kao i kompot iii 50S ad jabuka ili pecene jabuke. DopuSten ie i slaw sok ad nata. Nikakvo suseno voce, pa cak ni ono Slatko kao sto su srnokve iIi suvo grozde nije prikladno, sem ukoliko mu se ne vrari prirodna socnosr potapanjem u vodu, ill jos bolje kuvanjem za kompot (jer ih one takode i zagreva).

Treba se kloniri nezrelog voca, narociro banana, koje su Opore kad su nedozrele. Zrele banane su, medutim, dobre posto sprecavaju i proliv i zatvor (ukoliko se oe jedu neumereno) i umiruju stomak i creva, Narocito su preporucljivi mango i kajsija. Preterana upotreba dinja i lubenica rnoze da dovede do poremecaja i Vate i Kaphe, a to moze da se spreci taka sto ce se uz njih kao antidot koozurnirati mirodija, karanfilic, crni ili crveni biber.

U voce koje je dobro za V osobe spadaju:

Kajsije, avokado, banane, bobicasto vote, visnje i tresnje, kokos, urme., smokve., grejpfrut, geozde, limun, mango, dinje, nektarine, narandze, papaja, breskve, kruske, ananas, sljive.

Mesna jela - V osobe su jedine kojima zaista trebaju iivotinjski proizvodi u ishrani, posto su im potrebni gotovi proteini koje oamirnice iivotinjskog porekla sadrze, Ipak, prekornerna upotreba iivotiojskog mesa ubrzano oslabljuje osetljivu V probavu. Cak i ukoliko je dobro svarena, svaka namirnica sa visokim sadrzajem belancevina posle dugotrajne upotrebe neminovno povecava Vatu posto se ostatak pri probavljanju belancevina pridodaje opterecenosti tela azotnim otpacima.

Mnoge V osobe u stanju su da zadovolje potrebu za iivotinjskim belancevinama razboritim koriscenjem rnlecnih proizvoda. U protivnom, jaja, piletina, curetina, sveza riba i divljac uglavnom su zdravi za V osobe. Od crvenog mesa koje je dostupno na triistu one ne bi trehalo da jedu nista osim kozjeg mesa i jagnjetine, koji ponekad mogu da pomognu da organizam stekne privremenu ravnotezu, I dok je kozje meso zdravo za njih, jagnjetinu ne bi trebaio redovno da konzumiraju. Govedina ie dopustiva samo karla je apsolutno neophodno da se V osoba smesta 'uzemlji'. Sa puievima, rakovima i skoljkama valia biti obazriv, posto neretko izazivaju alergije. Od jaja treba praviti kajganu, ako je mogucno sa mlekom, iii ih posirati; prZena jaja ne treba redovno jesu.

Mahunarke - Mahunarke su u carstvu povrca ekvivalent mesu. Imaju veliku kolicinu belancevina koje se resko yare i aji metabolicki ousproizvod je azotni otpad. Azot je gas, a svi gasovi uvecavaiu Vatu. Cak je dokazano i da azot ima presudnu ulogu u oastanku izvesnih oblika raka koji oe vole kiseonik. Kako bi se to sprecilo, valja izbegavati preterani unos belancevina. ad svih visokoproteinskih namirnica najbolji je mung pasuli zbog toga sto je najlaksi za varenje i najrnanje uzbuduje urn. Kikiriki podstice zgrusavanje krvi pa ne bi trebalo da ga jedu osobe eija cirkulacija je ionako oslabljena.

80

Prakruti

Kuvajte mahunarke sa kurkumom (indijski Safran), jer ih ona sprecava da truju krv: sa kimom i korijanderom u zrnu, jer podsticu probavnu vatru; i sa dumbirom, belim lukom ili asafetidom kako bi se sprecio poremecaj Vare. Dodajte i malo ulja u serpu, takode radi regulisanja Vare, Vara koja se uveca usled jedenja pasulja i graska obicno se ispoljava u vidu crevnih gasova, a moze se umanjiti potapanjem mahunarki u vodu najmanje sat vremena pre kuvanja, posle cega se ta voda ne koristi. Ukoliko i pored toga proizvode gasove, treba ih bariti pet do deset minura u velikoj kolicini vode i baciti tu tecnost pre no sto pocnu da se kuvaju

Grasak i socivo se u Indiji najeesce upotrebljavaju prepolovljeni. Time se veci deo njihove povrsine izlaze procesu kuvanja, i eliminise se nesvarliivi spoljni sloj. Najpodesmji naCin za koriScenje raspolovljenih mahunarki je njihovo kuvanje u dobro zacinjenoj supi i jedenje u istom obroku sa zitaricama. Ukoliko ne mozete da nadete raspolovljeni pasulj i grasak, mozete prvo da ih pustite da proklijaju i potom vodom sperete ljusku.

V osobe bi trebalo da jedu iskljucivo male kolicine rnahunarki u bilo kojem obroku. Cak i tofu, koji je vrlo lako svarIjiv, rnoze da pojaca Vatu ukoliko se duze vremeoa svakodnevno jede u velikim koliCinama. Najpogodnije mahunarke za V osobe su crno i crveno socivo, leblebija, mung pasul] i tofu. Crno socivo pruza moogo soage, ali je i veoma tesko za varenje. Treba da bude dobro natopljeno pre kuvanja i kuvano sa dosta belog luka ili asafetide.

Kostunjavi plodovi i semenke - Bademi su najbolji od svih kostunica. N ikada ih ne treba jesti sa Ijuskom, posro ona nadrazuje oblogu stomaka i creva, a ne treba ih ni liuson u vreloj vodi. Potopite ih preko noci i oljustite izjutra, Deset badema svakog jutra obezbeduju telu dovoljno hranljivih sastojaka za ceo dan. Bundevino seme okrepljuje mozak. PoSto su tesk.i za varenje, ptekomerna upotreba proizvoda od susama vremenorn pogorsava stanje zelueano-crevnog trakra, Za V osobe suo dobre sve kostunice i semenke, samo sto su suvise zasicene za redovnu upotrebu ukoliko se od ajm ne naprave puter iii mleko, Suvise zasicena hrana, koja se opire prodiranju probavnih sokova, predstavlja jedan od glavnih uzroka lose probave izazvane Vatom.

Ulja - Uopste uzev, najbolje je susamovo ulje, a najgore Safranikino, ali sva . ulja su U osnovi dobra za Vatu. Bademovo ulje dobro je za mozak, kokosovo i susamovo za kosu, a slacicino za kozu,

Mlecni proizvodi - Svi mlecni proizvodi su zdravi za Y osobe koje nisu alergicne na njih. Tvrde sireve treba malo jesti; buduci da su vrlo kompaktni i zasiceni treba ih kuvanjem dovesti u recniji oblik, odnosno rasropiri, Jogurt pomesan sa vodorn i zacinjen dumbirom, kimom ili necim slicnim pornaze uklanjanju Vare iz organizma.

Zasladivaci - Slatko smanjuje Vatu. V osobe mogu umereno da koriste bilo koji zasladivac izuzev belog secera, koji je za njih otrovan. Med slobodno moze

llrana

81

.Iii se koristi, ali niposto ne treba da se kuva. Prererana upotreba Slatkog na kraju dovodi do uvecanja Vate,

Zacini - Svi zacini, a posebno dumbir i beli luk, u malim kolirinama su zdravi va V i VK tipove. V osobe su sklone da prekomerno koriste zacine, u nadi da ce im oni pobolisati probavnu moe, medutim prererano koriscenje Ijutih zacina na kraju pojacava Vatu. yp osobe treba da budu obazrive sa zacinima, posto V aspekt njihove prirode zudi za njima, ali oni mogu ozbiljno da pojacaju i razdraze P aspekt. Asafetida je jedan od najholjih zacina za regulisanje Vate, ali ne treba da je koriste osobe sa previse vatre u jetri ili urnu. U z pomoc caja od hladne mirodije i komoraca iii od sandalovine mogu da se prebrode svi neieljen.i ucinci asafetide na V osobe; va ostale tipove su u ism svrhu korisni narovi i jabuke.

Porod - Ova kategorija je pridodata zbog toga sto Ijudska bica zaista katkada postaju lrtve patoka. Ukoliko nameravare da gresite, onda barern treba to da einite razborito, ida izbegnete da postanete zrtva krivice ili nuspojava, Niko nikada De bi trebalo iz navike i intenzivno da koristi nijedno opojno sredstvo,

V osobe su naklonjene navikavanju na poroke. Trebalo hi da ih sve redom izbegavaju, a posebno duvan, secer i kofein. Pola case vina razblaienog sa vodom, uz iii nakon obroka, korisno je za \' osobu; vece kolicine alkohola mogu da budu ubitacne, V osobe treba da izbegavaju sva pica za koja se zna da sadrze hemijske aditive, Za njih pivo nije take dobro kao vino posto sadrzi kvasac, a zestoka pica su suvise jab za V konstituciju. Zestina je sama po sebi opojna za V Ijude, no ona pods rice nastranost i groznicavost. Bolji su opustanje i meditaciia.

NAMIRNICE ZA PITA KONSTITUCIJU

P osobe treba da izbegavaju Kiselo, Slane i Liuto, dakle 'vruce' ukuse, i da se usmere na Slarko, Gorko i Oporo, 'hladne' ukuse. Kao sto Vata tipovi narocito treba da se klone kofeina i sec era, tako i P tipovi naroCito rreba da se kIone mesa, jaja, alkohola i soli. Sve te materije uvecavaju prirodnu agresivnost i naglost Pite. Zitacice, voce i povtce blade vrelinu Pite i treba da cine najveci deo P ishrane, Za P osobe je najbolie da budu vegetarijanci; Svaka P osoba bi trebalo da ulozi iskren napo! da postane vegetarijanac.

Zitarice - Jecam je savrsena zitarica za P osobe zbog toga sto on i rashladuje i susi, i potpomaze smanjenje suvisne zelucane kiseline. Za njim sledi pinnae, a po- 10m ovas i psenica. Heljda, kukuruz, prow i taZ zagrevaju pa ne bi trebalo da budu redovna P hrana. Hleb sa kvascern nije zdrav za Pitu zbog Kiselosti koja nastaje tokom ferrnentacije, dok su beskvasni hlebovi zdravi,

Povrce - P osobe mogu da jedu povrce po ceo dan, i jedino treba da se klone Kiselog povrca poput paradajza i Ljutog poput rotkvica. Paradajz je .zabranjen u hilo kom obliku. Treba izbegavati i beli luk. Cvekla, iiargarepa i dugacka bela rotkva

82

Prakruti

(zvana 'dajkon') proCiScuju jetru i pornazu P osobama da regulisu Pituukoliko ova nije vee uvcboa. Mcduurn, trebaihizbcgavari ukoliko je Pita porernecena.

"Crni' !uk kuvan na pari dobar je s vremens na vteme za P ljude jer pri parcnju gubi svoju Ljutinu i posraje potpuoo Sladak, Crvenii ljubicasti luk suvisesu Ljuti za P osobe, ka~ i sve vrste paprika. Pire od spanaca ili spanac sa. bclim kravljim sirom obicno odgovara zahtcvima P osoba, Cak i povrce koje je ioaee dozvoljeno, poput persuna, rreba izbegavati ukoliko zbog starosti osobe ill u fazi njenograstai razvoja ima neobicno Kisco ili Ljut ukus. Na isti nacin; cak i povree koje nije uvrstenou donji spisak dopusteno je ukoliko osobideluje neobicno Slatko.

Ovoje povrce koje najvisc odgovataP osobama:

Spargla, prokule, kupus, krastavsc, karfiol, celer, potocarka, boranija, zelie, zelena saiata, gljive, okra, grasak, persun, krornpir, ptokelj, bundeva, vaden! o.tascic; tikvicc.

Voce - P osobe trcbada jedu Slatko. voce i dase klone Kisdog. NiJednu vocku sa donje liste za koju se ustanovi da je Kisela 11e treba pojesti;to narocito vaii za jabuke, visnje, g.roMe, narandze, ananas i nat. S drugcsttane,.vQce poput"jagoda, rnada se nc nalazi na listi; maze da se pojede ukoliko j'e izuzetno Slatko, Papaja je obicno suvi~e 'VIUCa' za P konstitucau. Samne, premda su Slatke i navodno pomaZu u lecenju cireva, imaju Kiselo postprobavno dejstvo zbog kojeg P tipovi ne treba redovao cia ill jedu, Za njih su narocito dobri grozdc i smokve, jet su Slatki a dduju .i kao Iaksatrvi Grozae je luaJiica voca, a mangolc kral], J .... imun, 'iako je Kiseo, smanjuje Pitu ukoliko se stedljivo koristi,dok je'njegovapreteraIi:a upotreba uvecava

Sledece voce.je najpogodnije za P osobc:

Jabuke, kajsije, avokado, visnje, kokos, suseno voce, smokve, grozue, limun,mango, dinje, lubenice.uektarine, nara.ndie, breskve, kruske, ananas, sljive) nat,

Mesna jela - P osobe uopste ne treba da jedu morsku ribu posto je 'vruca' i maze; da izazovealergije, Zumance jajeta je top lo, a belance rashladujuce. P osobe mogu da svare mesna jela, ali uopste uzevsi treba da ih se klone zbog toga lito ona zagadujll krv i podsticu agresiju i razdtazljivost. Za P osobe su dopusteni piletina, curetina, zecetina i meso divljaci.

Mahunarke - Posobe lrnaju rnanje pdteskoca u varenju bilo kakve hrane,ali ipak ne bi trebalo previse da jedu rnahunaste biljke, jer isti oni azotni otpaci koji pajaeavaju Vatu rakode poiac:J.vaju i Pitu usled svoje kiselosti Medlitim, u malim kolicinama za njih su zdrave sve mahunarke izuzevcrvenogizutog soeiva. Najvise im pogodujucmo socivo, leblebija, mung pasulj i tofu.

Kostunjavi pJodovi i semenke - Vecioa kostunjavih plodova j semeriki suvise su vtuCi i masni za P tipove. Kakos im odgmiara. jer premda je tnasan ima

Hrana

83

vrlo rashladujuce dejstvo. Sveze cedeno kokosovo mleko izvrsno je za pojacanu, razdrazenu Piru, Dozvolicne su jos i suncokretove i bundevine semenke.

Ulja - P osobe treba da izbegavaju ulja, izuzev malih koliCina bademovog, ili vecih kolicina kokosovog, maslinovog ili suncokretovog ulja.

Mlecni proizvodi - Svi Slatki mlecni proizvodi, poput mleka, neslanog putera i gija zdravi su za P osobe, sto se ne rnoze reci ni za jedan Kisco mlecni proizvod. Jogurt rnoze da se pije ukoliko ie zacinjen sa cimetom iii korijanderom i nekoliko kapi limunovog soka, ukoliko je zasladen necim i pornesan sa istom kolicinom vode. P osobe treba da upotrebljavaju meke, neslane sireve: tvrdi sirevi treba da budu strogo ograniceni.

ZaslaoivaCi - Pita se umiruje i oslabljuie pomocu slatkisa, Od svih Ijudi P osobe najbolje izlaze na kraj sa Slatkom lu:anom, ukljueujuCi i secer, zato sto slatkisi smanjuju toplotu, To je razlog sto stanovnici toplih zernalia jedu vise secera i imaju mallie stete od toga no sto je to moguce Ziteljima hladnijih podneblja. Melasa (seeerni sirup) je 'vruca' pa P osobe ne bi trebalo da je korisre, Dugotrajno prekomerno koriscenje meda, koji je takode 'topao', teorijski rnoze da poveca Piru,

Zaeini - Zacini pojacavaju ripicno P agresivllo nestrplienje, P osobe bi trebalo da se odupru iskusenju da postanu naviknute na Ijute zacine ida umesto toga upotrebljavaju samo one rashladuiuce. Slacicu i senf treba precrtati, a so iii isklju6ti iii znacajno smanjiti uP ishrani Kim, posto je vruc, uvek treba koristiti sa korijanderom cadi ravnoteze, Za P osobe su najbolji zacini za redovnu upotrebu kardamom, cimet, korijander, mirodija i kurkuma, kao i male kolicine kima i C!flog bibera.

Porod - Duvan je suvise vruc za P organizam, kao i alkohol Povremena konzumacija piva, medutim, rnoze da potpomogne P opustaoje. Crni caj je Opor i moze da se koristi s vremena na vreme. Kafa je Ljuta i nadrazuje jetru, te njeno pijenje stoga ne sme da postane navika, Dugotrajna upotreba kafe slabi probavnu vatru, pregrejava krv, i izaziva takve simptome kao sto su izmrsavelost, glavobolja, lupanje srca i disaine smetnje. Lecenje od naviknutosri na kafu mora da ima u vidu i Vatu i Pitu, i treba da sadrzi slobodnu upotrehu rnleks, gija i putera cadi ptotivde[stva na njene posledice,

NAMIRNICE ZA KAPHA KONSTITUCIJU

K osobe treba da se usmere na Gorku, Ljurn i Oporu hranu, koja im okrepljuje telo i um, i da se kIone Slatkih, Kiselih i Slanih stvari, koje ih dodatno urvrduju u njihovoj kolotecini. Niposro ne treba da jedu przena ili na neki drugi nacin zamascena jela, i treba da izbegavaju rnlecne proizvode. Mast je najgora moguca hrana za K ripove. Najvise im odgovara povrce, a svakako treba da ogranice ukupnu kolicinu svoje hrane,

:iilariee - K osobama potrebno je manje Zitarica nego ViP osobama. Za njih su najpodesnije tople, isusuiuce zitarice poput helide i prosa, a iza njih dolaze

84

Prakruti

jecam, pinnae i kukuruz .. Niihovom organizrnunajvise prijaju prepecene ili na neb drug1 naCln isusenc zitarke. Svi hlebovi treba da budu u obliku tosta, a jo~ bolje ie izbegavati ih, Pscnica it isuvise tcska, hladna j mama da bi hila zdrava za K osobe,

Povrce - Za K je dobro sve povrce rzuzimajuci krornpir, paradajz i vodene orasciee. Krsstavci, iako suSlarki, tskodc S\.1 I Gorki i Opori i stoga ne pojaeavaju Kaphu, K osobe treba da i7.bega:vaju jako Slatko, jako Kiselo i jako S.OCllO povrcc. Inace mogu da jedu koliko godiele povrca i koliko god testa to pozek. Lisnato povzce I oaokoie saddi semenke (ka:obtwdeva), trcba daima prednost nad korc. nastim povrcem, koje je po svojoj 'pruodi vise Zemljano. Presno povrce je u redu; povrcc bareno na p ari iii brzo przeno povrce lakSe jc za probavu. Papcike su zdrave za K osobe, Ukoliko preteraju sacilijima, crvenim papricicama ilidrugim Ljutim zadinima, mogu da uporrcbe gi da predupre(ie mbgucno pojaeaoje Pnc.

Voce - K osobe bi trebalo cia izbegavaju ijako Slatko i jako Kiselo voce, kao i ono kojc je izrazito soma. Za njih je dcbrosuvo voce, na primer sljive. Voce koje najviSc odgovara K konstimciji su jabukt;, kajsije, ribizie, mango, breskvc, krtiskc i nat.

Mesna jela - K osobama su retko kada potrebna bila kakvamesna jela posro je njihova meso (i celotelc) dovoljno pofl_rzano ostalim namirnicama. Kadajedu meso ana hi trebalo da bude peceno, peceno na zaru, kuvanoili pnprcmljeno na neki drugi nacin, ali nikako paello. :\logtt dajedu piletinu, jaja, zecetinu, morsku ribu i meso divJjac1.

Mahunarke - K osobe ne tteb:i da seprejedaju rnahunarkama ism kao ni meSam, posto njihovom telu nije porrebna vclika kolicma belancevina, Ipak, za njih.su llWogozdrav.ijcmahul1al'ke nego meso, posta u njima ncma jjvotilljske masnoce, Mcdutim, treha da izbegavaju one najtdc mcdu rnahunarkama, kao Sto su erne socivo, crvcni i smcdi pasulj i sojino zrno. U rnalim kclicinama im je dozvohen dobro priprernljeni tofu; kod vcce kolicine ima izgleda da seKapha uveca .. Za K osobc oaJbolje mahunarke su crni pastllj, mung pasulj, sarcru pasulj i crveno socivo,

Kostunjavi plodovi i semcnke ~ K osobarna niye potrcbna teska, masna encrgija kostunjavihplodova 'i semenki i zato treba da ih i2,hegavaju. Ponekad mogu da pojedu malo suncokrerovih ili bundevinih scmeaki.

Ulja~ K ripovi trebada izbegavaju korisccnjc ulja. Kad jc neophodno mogu da koriste bademovo, kukuruzno, .Safranikino ili suncokrctovo ulje,

Mlecniproizvodi ~ K osobama ne trcbaju ni teska.masna, lepljiva, rashladujuCa svojsrvarnlecnih proizvoda, jet su to upravo ista ona svojsrva koja isama Kapha poseduje, Male kolicinegija su u redu, a kozjc mleko je bolje od kravljeg posto je 'toplije'. Inace, kozje mleko je za sve konstitucije od pomoci uIecenju disajnih oboljenja.

Zas ladivaci - SJatkisi uvccavaju Kaphu,. taka da K osobe uopste ne treba da ih konste, izuzev rermicki neobradenog meda koji pogaduje smanjenju Kaphe.

Hrana

85

Zacini - K osobe primecuju da su irn zaeini od pornoci za ozivljavanje organizma; oni mogu da koriste sve zacine izuzev soli, koja smesta uvecava Kaphu. Za njih su, kao i za V osobe, najbolji zacini dumbir i beli luk.

Porod - Jedino stoprocentne K osobe mogu zaista da imaju koristi od povtemene upouebe stimulansa, Za njih je debar em eaj, a i kafa je p rihvatlj iva. Povremeno puserqe za njih nije toIiko stetoo kao za YiP osobe zbog toga sto toplota i tinoca dima mogu da potpomognu smanjeoje Kaphe. Medutim, vece kolicine cigareta zasigurno uvecavaju Kaphu K ljudima stvarno nije potrebno nikakvo konzumiranje alkohola, ali ukoliko to ipak cine onda treba da izbegavaju pivo ida piju iskliucivo vino, iii razblazeno zestoko pice. Niko osim ljudi koji su cista Kapha ne bi nikada trebalo oi da okusi zestoka pica.

Gore navedene preporuke su samo Upu[stva i smerruce, Sami cete moran da ustanovite koja su pravila za vas najvaznija za pridrzavanje, a koja od njih ponekad mogu bez opasnosti da se zanemare. Koliko je rnoguce treba da se klonite namirnica koje su neprikladne za vaSll prakruti, no kada bas zelite da podvaIite treba to da ucinite u pravom trenutku.

p osobe koje zele da pojedu ljuto zacinjenu hranu ne treba to da cine u podne i1i leti, kada je Pita na svom vrhuneu, vee iskljuCivo rano ujutro ili rano uvece, ili pak ujesen ili zimi kada Kapha maze da neutralise njihovo dejstvo, K upovi koji zele da uiivaju u teskoj, lepljivoj hrani, treba da je izbegavaju ujutro i uvece, kao i zimi i u prolece, i da je jedu samo usred dana i leti, kada Pita rnoze da im pomogne da je svare. V osobe ne treba da jedu bezvrednu hranu koja potpomaze Vatu posle podne iIi ujesen kada Vata po prirodi stvari preovladava; treba da je pojedu najdalje do podneva, u prolece ili leti, kada je veci uticaj Kaphe i1i Pite.

DVOJNE PRAKRUTI

\'P osoba uglavnom bi trebalo da se pridrZava dijete koja obuzdava Vatu ujesen i zimi, i dijete koia obuzdava Pitu u prolece i len. Buduci da Ljuto povecava i Vatu i Pitu, a Slatko drzi pod kontrolom obe te Dose, Vl' osobe treba narocito da se klone zacinjene, Liute hrane i srdzbe koju ona izaziva, i da reze prema Slatkoci II svemu sto cine, narocito II jelu.

PK osobe bi trebalo da se pridrzavaju dijete koja obuzdava Pitu od kasnog ptoleea do rane jeseni, i dijete koja obuzdava Kaphu od kasne jeseni do ranog proleca, Za njih su najbolji ukusi Gorka i Oporo, usled sa njima povezane sptemnosti da se prihvate ptomene i nedostatak sigurnosti, poSto oba ta ukusa drze pod konttolom i Pitu i Kaphu. Kiselo i Siano, i njihova zavist i hedonizam, dvostruko su opasni za PK osobe posto uvecavaju j Pitu j Kaphu.

VK osobe bi trebalo da se usmere na obuzdavanje Vate leti j ujesen, a Kaphe zimi i u prolece. Budua da su i Vata i Kapha hladne i da im je potrebna toplora, oni treba da daju prednost Kiselom, Slanom i Ljutom, 'vrucirn' ukusima, i da

86

Prakruti

znatno manic koriste Slatko, Gorka i Oporo, 'hladne' ukase. Leti i ujesen mogu da preovladuju Kiselo i Slano, ali ih valja drzati u ravcotezi uz pomoc Slarkog. Zimi i u prolece.mozc se dati prednost Ljurom.aliga valja dtzati u ravnotezi uz pomec Gorkog i OPOIOg:

Specificne stavke u ishrani

I aka je smedi pirinac pun hranljivih sastojaka;u Indiji je umesto njega od pamtiveka koriscen glazlrani pirinac. Srnedi pirinac ima suvise grabn teksturu za V Ijude; suvise je 'vruc' za P liude, i pretehk za K ljude da bi se redovno koristio, Basmati pirinac je debar za redovno koriscenje zbog toga Sto je popareo preglazitanJa (tj, brusenia), Tim posrupkom sa. minerali i vitarnmi prenose u duhinu zma taka da se same mala kolicina njih izgubiuprocesu gloda nja. Ukolikose opredclite za glazirani basmati pirinac proverite da Ii su njegove Iokalne podvrste bilepoparene pre glaziranja, ilikupujte uvoznu vrstu iz indijske bakalnice.

Mleko jenamenjeno za Ijude koji imaju encrgicnu probavu, koji su scksualno vrloaktivni,ili su iznurece nekom drugom aktivnoStu koja proizvodi Vatu i potrcban im je odmor i spavanje, Sura od inuog pa:sulja moze da .se koristi kao zamena ukoliko je mleko nedostupno iii nije preporucljivo. Nekijogiii hrane se iskljucivo mlekom zbog toga sto je ono jedina mana koju svako bice voljoo i sa zadovoljstYom daje usvrhu hra:njenja drugog biCa, Onogotovo da nema psihickih nuspojava, i U onome ko ga pije podsticc matcrinska osecanja, r vocei med su takode namirnice namenjene drugim bicima, ali nisu voljno ustupljene, injihovo korisecnje od strane coveka moze da llii iljiliove prvobitne korisnike prilike za prdivljavallje, Sve druge namirnicc, ukljucujuci kostunjave plodove, semcnkc i zitarice,povlace za sobom ubijanje drllgog stvorenja

MIeka osim togapomaic i da se integli~e svest. Ostale zivotinjskebelancevine poticu ad mesa i' odvlace svest nanize u meso, To omcta ono raskidanjc zemaljskih prinuda i prepreka koje jepreduslov za dubovno.napredovanjc, Usled toga sto se toliko tazlikuje posastavu od zivocinjske belancevinc, biljila belancevina koliko god da je zdrava ponekad nije dovoljnaza Msto uzemljenje svesti u fizickom telu. Mleko je jedina namimica koja sjedinjuje satvicnu sri biljaka sasnaznom

uzemlienos~uzivotinja, . .

Neki anton smausju da je rnleko podesno samo za mladc zivotiilje ida: odrasli ne bi trebalo daga upotreblj:iv:iju,Prernda je tacno da neke osobe gcaetski nisu sposobne da svare mleko kako trcba, neopravdano je pretpostavljati da je ono za svakogastetno. Ishrana kenijskog plemena Masai, na primer, gotovo u potpunosti se sastoji od mleka, Iako su ti .ljud! strahoviri kao rataici, oni nikada fie ubijaj~ Z±v.otinje iz diungle, i.vrlo retko se -dogada: da zakolju svoju stoku za jelo, jer CVTsto veruju ds sva bib imaju pravonazivot. Da li je maguec_da ihje vekovno pijenje mleka podrzalo u tornstavu?

Hrana

87

Mleko se nepravedno okrivljuje za mnoge bolesti, Ono ne treba da bude:

KonZHmirallo bladno. Mleko ima Hladnu energiju, i njegovo posluzivanje na ternperaturi frizidera povecava i spaja njegovu hladnocu i tezinu.

HomogeniZ(JPano. Homogenizacija rnenja njegovu rnasnocu i tlni je gotovo nesvarljivorn, sto podstice srvaranje Arne.

Konzumirano fa dmgom hranom. Mleko je slozena, eelovita narnirniea i treha ga piti samog, iii sa gijern i medom. Ipak, ana moze da se skuva sa izvesrurn drugim namirnieama kao sto su Zitarice.

Prekomemo kon'{!lmirano. Pola litre mleka u jednom navratu je obicno vise nego dovoljno za organizam da ga svari.

NezaCinjeno. Malo safrana dodatog u toplo mleko znarno poboljsava njegoVll probavljivosr. Umesto njega mogu se dodati i kurkuma i dumbir, kao j kardamom, cirner, muskatni orastic iii karanfilic. Ukoliko mu se doda i samo med, to smanjuje sklonost mleka da proizvodi Kaphu.

Purer je tonik za mozak, narocito nakon sto se precisti i procedi u gi. [edna kasika rastopljenog gija sa pola kasitiee seeera iii javorovog sirup a podstice psihicku pribranost i hladnokrvnost u P osobama, Ukoliko se seeer zameni kasicicom meda, to podstice psihicku koheziju u Y osobama. Gi pojacava probavnu vatru bez uvecavanja Pite, pomaze da se ukloni dejsrvo otrova, unapreduje lepotu, oplemenjuje ten i sjaj, j predstavlja afrodizijak. On podupire psihicku stabilnost i inteligenciju, i dobar je rasrvarac za vecinu lekovitog bilja

Gi i med medusobno povecavaju svoje poteneijale kada se uzimaju zajedno, ali nikada ne treba da se rnesaju u jednakim kolicinama. Uzmite vise gija nego meda (najmanje 2: 1) ukoliko zelite da poboljsate ishranu tkiva, a vise meda nego gija (najmanje 2:1) ukoliko yam je cilj da povecate probavnu sposobnost.

Med je ujedno i lek i hrana. On je izvanredan lek zbog toga sto se, kao i otrov, smesta siri kroz citavo telo i prodire u najdublja too, ada prethodno nije probavljen. Otrov unistava tkiva, ali med ih hrani i neguje, zaro sto je prethodno bio svaren da bi postao hrana za otrovne mlade pcele. Med je zdrav za srce i za oci, pornaze zaceliivanje rana kada se nanese direktno na njih, uklanja otrove iz tela, i prenosi svaku lekovitu biljku koja mu se doda duboko u tkiva. Takode je i afrodizijak. Nikada ga ne treba koristiti pri kuvanju ili pecenju, posto velika toplota pojacava njegova otrovna svojstva i podsnce ga da proizvodi Amu u telu. Za pecenje je bolje koristiti jecmeni slad, sirup od pirincanih mekinja iii urmin secer,

So je jaka, topla, teska i masna, Ukoliko se suvise koristi ubrzava starenje, povecava naboranost, celavost i fragmentamo opadanje kose, izaziva oboljenja krvi i tkiva, olabavljuje miSiee i zglobove, i izaziva malaksalost, tromost, slabljenje i smanjenu radnu sposobnost. Manje soli u ishrani moze da yam ucini zivot duzim i

88

Prakruti

'zdrnvijim. Posebno P i K osobe treba da se potrudc da iskljuce so 12 ishrane, dok V osobe treba da je jedu tek koliko jepotrebno da se oW:7i temperatura probavncvatre, Najbolja od svih VISta. soli je saindava, vrsta karnene soli iz oblasti Sind' u Pakistanu koja ne prouzrokuje zadrzavanje vode u teln kao sto to cUll vecina dtugih soli.

Jogurt uvecava Kaphu zbog toga sto su njegova svojstva skoro potpu.no isla kao svojstva Kaphe, Med smanjuje svojstvo j6gw:ta 'da srvara Kaphu,a zacini obeebeduju dodatnu prevcnciju, Dodavanje vode u taj zacinjeni jogurr razbh~uje gil, it buckanje ri1zbija njeg-ovu zelatinotnu strukturu i taka ga cinimanjesluzavim i lepljivim, PwisticuCa mesavina vrlo malo uvecavs Kaphu i.snazno podstice varenje. Svako ko nije alergieao na .rnlecne proizvode trebalo bi da popije so.ljlt takvog

jogurta na krajusvakog obroka. .

N avika i ukus

Ljudi cesto postaju naviknuri na 'namunice kojeza njih nisu podesne posta lZ3- 7.ivaju opojne ili.otrovne posledice, V osobe, na primer, eesto postajuhipoglikemicne (nedovoljao nivoglukoze u.krvi) zato sto vole da jedu secer, a vole ga.zato 5tO im on pruza trenutno zadovoljcnjc i privremcno obuzdava psihicku koleblpvost koju Vata izazivaP osobe mogu da postautl naviknute na meso ili Ijute zacine koji raspaljuJu Pitu i Cine ih opsesivnijima, napetijima, eaergicnijima i usmerenijima na eilj. K osobe mogu dasteknu naviku uilvanjau teskim, masnim.jelima koja pojacavaju njima piirodeno samozadovoljstvo,

Svimi korisumo hranu kao srcdstvo za delovanjena nas.u svest; pa ipak, vecina nas sklona je da se stalno d6.i svojih statih [lacina misljenja i ponasanja i karakternih crta, umesto da ihusavrsava uz pomoc ishrane uskladene sa licnom konstitucijom. Zwimo u uzurbanom sveru u kojem mnogi ad nas nastojc da funkcionisu jos b.tie negostonas svet aa to prisiliava Kada pojedinac 111Dzi rolikomnogo u svoju licnostda smatra da vise ne moze sebi da dozvoli da je rnenja, on koristi stake koje mu pomazu da odrzi korak sa zivotom. Uvek kada koristitc staku, izlazete se riziku da postane zavisni od nje,

1Jozete postati naviknuti na gQtOYO bilo sta. Sve lose navike su u osnovi istovetne, bez obzira Sto se supstance razlikuju po svojoj moci stvaranja navike, a to je taka zbog toga sto ljudi postaju zavisni od uzbudenja. Uzbndenja su ptouzrokovan« hemijskim promenama u moegu Inspirativna muzika, umetnicka dela, lepore 'Prirode,filmovi, baletske i pozorisnc predstav~, knjige, sportski dogadajj, svecanosti, parfemi, Mana, kockanje, treniranje, seks i sve ostalo sto vas preplavljuje drhtavim uzbudenjem i napetoscu pmza yam uzitak nanivou unutrasnjih molekula.

Hrana

89

Neki naucni istrazivaci smatraju da do uzbudenja dolazi kada se oslobode molekuli zvani endorfini. Sredstvo zvano nalokson hlokira te molekule i sprecava da vas muzika nadahne, da vas filmovi potresu, i da varn svecanosti oduzmu dah. Neb drugi istrazivaci pripisuju uzbudenja adrenalinu i jos nekim hormonima, dok neki popU£ Vimalanande smatraju da pojacani priliv krvi u odredene delove moz~ izaziva ushicenje, Ma sta da je konkretan uzrok, hemija se nalazi u osnovi uzbudenja i sklonosti,

Nase drustvo je pteplavljeno svakojakim navikama i sklonoscima usled toga sto zudimo za zestinom i napetoscu i potrebna su nam sve snaznija uzbudenja da zadovoljimo svoje zudnie. Ljudi koji postanu naviknuti na taj intenzitet i sdovitosr mogu da istrose svoje unutrasnje molekule uzbudenja, i tada mogu da se okrenu izvesnirn namirnicama radi stimulacije, ili da koriste dtoge kao zamene. Navikavanje na droge smanjuje osetljivost na jednostavnija zivotna uzbudenja i oslabljuje sarnu nasu covecnost. Paeovi kojima je davan motfijum potpuoo gube majcmski instinkr i prestaju da ispoljavaju majcinsko ponasanje pttrua svom potomstvu. Nalokson vraca njihovo ponasanje u norrnalu. I endorfini, koji predstavljaju opijate koji nastaju u telu, rnogu da imaju slicno dejstvo, Ne mozemo sebi da dozvolimo da kupujemo bezbolnost po cenu majcinskog nagona, zato sto nase zdravlje zavisi od Prirode, Sveopste Majke.

Prefinjenost je u nasem drustvu izasla 12 mode. Nasi nervni sisremi vise nisu dovoljno osetljivi da funkcionisu na nivou 'urnetnosti, rnilosrda i kulture', onoga :;to po recima Vimalanande razlikuje ljude od iivotinja u ljudskom obliku, koje su izgubile interesovanje za razlikovanje ispravoog j pogresnog,

I zivotinje same sebi daju drogu u nekim prilikama. Pozna to je da su babuni koristili duvan; slonovi, rakuni, medvedi, koze, svinje i ovce jedu prevrelo voce i zirarice radi a!kohola; a irvasi, goveda i zecevi ponekad se posluze opojnim gljivarna. Medutim, zivotinje znaju kada da prestanu. Kada se jednom predaju inrenzitetu, ljudi se retko svojevoljno zaustavljaju, jer za razliku od zivotinja koje koriste svoja opojna sredsrva za povtemenu promeou brzine, ljudi upotrebljavaju svoje stake za uspostavljanje ravnoteze,

V osobe najcesce postaju naviknute na supstance koje im smanjuju bol i ne.-;igumost. P osobe biraju naviknutost koja ih odrzava na visokom nivou akrivnosti KOjU ani povezuju sa uspehom. K osobe cesto nesvesno padaju u zavisnost usled losih navika u ishrani koje ne uspevaju da prornene. Naviknutost na Slatko predstavlja dohar primer kako nastaju lose aavike.

Slatko srvara zadovoljstvo u Ahamkari, Ukoliko tragate za zadovoljstvom prvenstveno u svojoj hrani umesto u svom zivotu, rnozete postati naviknuti na Slatko. Ukoliko niste obazrivi kako bi izabrali zdrave Slatke namirnice poput voca I Illtegralnih zitariea, verovatno cere postati zrrva zasecerene bezvredne hrane kao

90

Prakruti

sto su krofne za svoju Slatku dozu, Kada dugo vrernena jedete mnogo belog see:era postanete preosetlpvi na njega. To icrpljuje sposobnost vaseg organizma da ga svari i pojacava VaO!, koja se uvecava sa. svakom vrsrom iscrpljivanja, Varazatim cini prevelikim jaz izmedu najviseg i oajniZeg nivoa secera u vasoj.krvi. Step en razlike izmedu ta dva nivoa zavisi od toga koliko je zestok vas poremecaj Vate, i odreduje ozbiljnost vasi!t simptorna. Obuzdavanje Vate ublaiava simptome.

Zavisnosti od Slatkog ne mozete da se otarasite naglimprektskom ITa druge ukuse, Prvo rnorate rafinisani seeer da zameaite.drugim Slatkim namirnicama poput integralnill zitarica kako biste i dalje redovno dobijali svoj Slatki 'fiks' tokom dana, Za.tim mogu dase upotrebe ajurvedski dodaci da bi se primirila 'razgoropadenost' u reakciji vascgcrganizmaea ugljene hidrate koja izaziva nagle uspone 'i padove seeera u krvi, Istovremeno, valjana ishrana i dobrenavike smanjice i uravnoteziti Vatu .

.. Alkohol je jedna vrsta super-Slatke sadrzine, j prolazi kroz identican metabolicki proces kao i seeer. Ogtomna navala Slatkog koju alkohol p.tu:h izuzetno godi Ahamkari. Alkoholicari su osobe za koje jealkoholno Slatko toliko nadmoeno u odnosu naosrale oblike Slatkng cia uporno nastoje da produie d()~ivljaj koji im 000 prtcla. U'malim kolicinarna alkohol je Iek, ali prekomerno koriscenje cini ga otrovom. Kada redovno pijete alkohol vas organizam swan za sebc ravnotezu zasnovanu na alkoholu, j n~ kraju pocnetc da scosecare lose ukoliko propustite njegovu redovnu konzumaciju. Stvorili stenavikn, eaki ako niste.klasicni alkoholirar,

Bilo koja navika koju nisteu stanju da prekinete bez ozbiljne srete po telo, urn

i duh predstavlia zavisnost, Svc zavisnosti rnoraju. da se prckinu, .i~o. je najceiice boljeprekinuti ih postcpeno kako organiza.m za vretne tog procesa tie bi dramaticno I ispao iz ravnoteze. 'Svak.9! zavisnosr zlihteva posebnu brigu i obzirnost, Buduci da I je zloupotrebaalkohola toliko uobicajena i opsta, ovcle su izlozeni neki elcrnenti ajurvedskog pristupa zavisnosti od alkohola.

Zavisnost od alkohola je jedan oblik zavisaosti od Slatkog u kojem su we tri Dose poremecene, Male kolicine lekovitih pica suzbijaju Vata-tip bolesti; vece kolicine alkohola uzrokuju iste te bolesti Posto ima "rue, zestok ukus i mitis i tecailje,alkohol pojacava i Pitu i Kaphu, usled cega nastaju srnctnje za slobodno kretanje Vate.i ona biva oncsposobliena. Poslednje faze alk.oholizmasu po svojoj prirodi potpuno Vata: vucenje nogu pri hodanju i sevrdanje, ukocen prazan pogled, pretcran ibesmislen govor, drasrlcnc prornenc raspolozenja, delirijum tremens (pijanicko ludilo) i halucinaeijc: Svi risimptomi.su odraz silne psihickcifizicke 'gicevitosti' kao posledice labilnostiporemecene Vate. (ak i ukoliko niste neprikriveni alkoholiea:t, moracete prvo da uminre Vatu j da zatim vratire Kaphu i Pitu u normalu ukoliko zelite da se oslobodite sklonosti prema alkoholu.

Hrana

91

Savremena medicina ustanovila je da postoji nedvosrnislena genetska osetljivost na alkohol koja je prisutna u 7 do 10% populaci]e. Drugim recima, naklonjenost alkoholizmu genetski prelazi sa rodirelja na dere. Izgleda da postoje dva tipa genetske osetljivosti na alkoho1. Prvi, koji ne mota da bude jako tezak i opasan, rnoze da se ptenese sa oca iii majke na sina iii kci i obicno izaziva nastanak alkoholizmu tok posle 25. godine zrvota. Drugi tip se prenosi iskljucivo sa oca na sina, Moguce ie pokazati da njime 'zarazena' osoba ima izrazire nasledene abnorrnalnosti mozga cak i ako nikada ne pije, medutim vecina zrrava pocinju da piju vee sa 11 iii 12 godina i brzo postaju alkoholican. Za razliku od prvog npa, njihovo ponasanje cesto ume da bude nasilno.

Ljudi koji su bili zavisni od alkohola i potom ga ostavili cesto zamemuju tu zavisnost sa navikavanjem na kafu, u koju mogu da sipaju gomile secera, i na V rucu, Kiselu, Slanu, Ljutu hranu, kao sto je pomfrit sa kecapom i sosom od ciIija. Kafa i $OS od cilija, posro su Ljuti, zamenjuju taj aspekt osobenog ukusa alkohola. Pojacana uporreba belog secera predstavlja najlaksi nacin da telo postigne onaj nivo unosenja Slatkog na koji ga je alkohol navikao, Kecap i ostali sosovi obezbeduju neophodan nivo Kiselog i Sianog da bi se ionako preopterecen probavni rrakr u dovoljnoj rneri primorao da izade na kraj sa teskorn, przen om hranom, cija whoa i ulje pomazu da se smanji Vata. Telo alkoholicara mora da se snabde svakim od tih ukusa da bi moglo da odrzi svoju relativnu ravnotezu Istovremeno se koristi i Gorak ukus radi smanjenja potrebe organizma za zcstinom.

Slatko treba obezbediti putem integralnih iitarica, te voca i vocnih sokova.

Zitarice pruzaju krvi pravilan, postojan izvor secera, a vocne sokove (na primer od grozda iii kruske) treba koristiri da bi se obezbedili brzi '6ksovi' Slatkog kada ih telo zahteva. Sok od nara pruia Slatko zsjedno sa Oporoscu, koja je uz to lekovita za Pitu. Urme su dobar izvor Slatkog zato sto jacaju telo,

Sok od sargarepe je dovoljno 'vruc' da podstakne dobru probavu, i dovoljno Gorak da umanji potrebu tela za intenzivnorn stirnulacijom. Takode je i jako Sladak. Zadovoljenje i ravnoteza koje telo dobija od soka od Sargarepe osiguravaju veliko podsvesno zadovoljenje mozga, cime se u izvesnoj rneri nadoknaduje prijatno mentalno izoblicavanje koje moze da pruzi alkohol.

Sok od sargarepe moze sam da se pije, Ukoliko je jetra izrazito poremecena moze se dodati cvekla. Dodavanje dugacke bele rotkve potpomaZe slabu probavu. Oporost krastavca pornaze da se smanji zudnja za zestinorn i olaksava bol u zapaljenim tkivima, Najbolji dodatak je cilantro, koji je Ljut ali Hladan. On predstavlja jednu od najboliih raspolozivih namirnica za smanjenje besa, posto isteruje vrelinu i iz tela i iz uma. Ukoliko je prohava veoma slaba, rotkva i sargarepa mogu zajedno da se skuvaju u ekspres-loncu ida se od njih napravi supa uz rezanj cvekle,

92

Prakruti

iii to povrce moze da se isecka i skuva sa mung pasuljem i pirincem u jelo zvano kichadi, uz dodatak cilantra odozgo.

Sveze kokosovo mleko je izvanredno Slatko ukoliko slabost jetre ne primorava na ishranu sa ogranicenim unosom masnoca, Ono je obicno dostupno flasirano

_ u prodavnicama zdrave hrane. U suprotnom treba iseckati meso svdeg kokosa, staviti ga u blender i prekriti samo sa onoliko 'lode koliko je potrebno da se celo navlazi, Posle mesanja ga treba ocediti, ponovo dodari hladnu vodu i ponoviti postupak. Zatim treba dodati vrucu vodu, a posle tog cedenja treba baciti ostatke kokosovog mesa. Kokos rashladuje, i tezak je za probavu; njegova tezina pornaze da se zadovolji zudnja alkoholicara za reskim jelom.

Pornocu Jimunovog soka treba obezbediti Kiseo ukus u ishrani, a Sian pomocu praha od algi iii nekih drugih morskih trava, iii pripravljanjem tecnih amina. Amalaki voce, ukoliko je dostupno, predstavlja najbolji izvor Kiselosti. Suseni durnbir je najbolji izvor Ljutine, ali ga treba stedliivo koristiti da bi se spreCili dalii poremecaii Pite,

Umereno ciscenje zeluca je dobar nacin prociscavanja za nekog ko je prekomerno konzumirao alkohol posto eliminise nagomilanu toplotu iz jetre koja je pogodena pojacanom Pitom. Gorko moze da se obezbedi smesama Atogja Vardini i Tikta, iii nizom pojedinacnih biljaka ukljucujuci gorcicu (lincuru), zutikovinu j aloja veru, a sve one uz to ispiraju i toksine iz jetre, Dramaticno Ciseenje treba izbegavati jer ce ono, iako brzo smanjuje Pitu, svojim intenzitetom dodatno pojacati Vatu. Buduci da je zudnja za intenzitetom, odnosno zestinom, jedan vid zavisnosti od alkohola iii drugih droga, smanjenje izlozenosti organizma intenziteru je lekoviro.

Fiziolosko uravnotezenje ukianja cudljivost i grcevitost i podupire stabilnost, koja potom po maze umu da se dobto oseca i da se vrati na norrnalno funkcionisanje. Ljudi piju alkohol zbog toga sto on vestacki naduvava Ahamkaru izvan njenih granica. Ti Ijudi zive u potpunoj Ahamkara energiji, potpunoj samobitnosti, ne mareci za duh, urn iii telo. Zgadenost nad samim soborn i samcsazalienje koje alkoholicar ispoljava kada je trezan ustvari je trik koji Ahamkara izvodi pred ostatkom organizma kako bi mogla neometano da nastavi da uziva u svojoj alkoholhrani. Alkoholizam je u osnovi bolest Ahamkare, samobitnosti.

Alkohol je super-Sladak. Nijedna redovna hrana ne moze da se takmici sa silovitim prilivom Slatkoce koja putem alkohola stize u mozak, Da bi to bar delimicno zamenili, preplavite sva cula Slatkim, Pruzire pacijentovom nosu Slatke mirise, kao sto je ruzin, a i koza neka mu oseca 'Slatke' stvari, poput ulia. Do usiju treba da mu dopiru 'Slatke reci', a oci treba da mu zadovolji 'Slatka' okolina, kakvu pruza zivot u prirodi iii na selu. Silna milina Slatkog svih vrsta mora da se obezbedi sve dok mozak ne postane voljan i sposoban da srazmerno smanji svoj unos Slatkog. U suprotnorn pacijent rnoze da se vrati svom poroku - alkoholu, jer zna da ce ga on uvek snabdeti Slatkocom,

Hrana

93

Urn mora da bude obodren da hi se njegova moe rasudivanja ponovo uspostavila. I memoriia i rasudivanje mogu da se osnaze biljkom gotu kola, uzetom u obliku caja ili u kapsulama zalivenim cajern od biljke sisak (kapce). Gotu kola je glavni sastojak ajurvedskog leka Brahmi Vati,

Najveci psihicki problem alkoholicara je slabost volje. Ahamkara koja je zavisna od a!kohola veruje da rnoze da zivi bez tela, uma ili duha, i spremna je da ih obmanjuje dokle god je to rnoguce. Da bi unedogled nastavila svoje neograniceno povladivanje, ooa oslabljuje covekoVll snagu volje sve dok ova vise nije II stanju da se usprotivi njenoj zelji da pije. Nista ne rnoze da se ucini da bi se iziecila ova zavisnost dok se licna snaga volje ponovo ne potvrdi i oe postavi granice Ahamkari, Kao sto je rna; ucitelj \'imalananda rekao: "Ako hocete da pijete, treba da budete sigurni da vi pijete pice, ida pice ne ispija vas." Ahamkara zavisna od alkohola dopusta da joj pice izjede citav organizam, dobijajuCi zauzvrat Irina obecanje vecnog zivota i vitalnosti koje opijenost alkoholom pruza.

Ajurveda je uocila da je alkoholizam teska bolest jos pre vise od 3000 godina, uzimajuci u obzir njegovu moe i potencijal da napravi stem, i insistirajuci na tome da jedinka zavisna od alkohola prihvati pomoc spolia kako bi vratila Ahamkaru na njeno mesto. Ista ta vrsta odlazenja izvan sebe da bi se potrazila pomoc koristi se II savrernenim programima koji uvidaju da je prvi korak II bavljenju bilo kojom zavisnoscu priznavanje da problem postoji Priznavanje da je Ahamkara izasla van svojih granica otvara vrata ka novorn uravnoteienju celokupnog organizma.

Cetvrto poglavlje Dijetetika

Sedam Datua

Probavljeno jelo hrani i telo i urn, i pribavlja snagu i podrsku za Ahamkatu i njenu voljenu osobenost. Ajurveda sva telesna tkiva deli u sedam klasa zvanih Darui, a Datu je bilo sta sto pruza snagu. Svaki Datu zadovoljava jedan od uslova koje .vhamkara postavlja za svoju egzistenciju u eovekovom telu, i 'uCvrScuje' odnosno 'potvrduje' poistovecenje Ahamkare sa telom. Vasa otpornost na tudince koji 0$poravaju vase pravo na vlastiti orgaoizam zavisi od toga koliko se dobra vi - vasa hcnost - uklapate u svoje telo,

Sedam Datua su:

Rasa - doslovno 'sok'; tecna tkiva, ukljucujuCi hilus, limfu i krvnu plazmu. Njene dopunske marerije su mleko iz dojki i mensrrualna krv, a otpadak sluz. Njena funkcija je Prinana, ti. ishranjivanje.

Krv - avena krvna zmca, N jena dopunska rkiva su krvni sudovi i zile, a otpadak je iuc. Njena funkcija je Dwana, tj. osnazenje.

Meso - skeletni misi6.. Njegova dopunska tkiva su Iigamenti i koia, a otpaci su oni koji se nakupljaju u telesnim otvorima: usna mast, sline, psperje u pupku, smegma, itd. Njegova funkcija je Lepana, odnosno 'oblaganje' kostura.

Salo - masnoca u udovima i trupu. Dopunsko tkivo je omentum (lojava precaga), a otpadak je zno], Funkcua mu je Snehana, ti. podrnazivanjc.

Kost - sve kosti, Uz nju idu i zubi, a njeni otpaci su telesne malic, brada i nokti. Snabdeva telo Dharanom, tj. potporom.

MoMina - sve sto se nalazi unutar kosti: avena i zura kosrana mozdina, i mozak i kicmena mozdina, koji su potpuno oblozeni kostirna, Njeno dopunsko tkivo je kosa, a nieni otpaci su suzna lucenja. Ona obavlja Puranu, ti. 'punjenje' kostiju.

Sukra - muska i ienska polna tecnost. Njen zadatak je Garbotpati, tj. oplodnia, i proizvodnja Odasa, tecnosti koja stvara autu i reguliSe imunost Nema ni dopunskih tkiva ni otpadaka.

96

Praknai

Ova scma nije sasvim podrobnoizlaganje Ijudske fiziologije. Risiji se nisu zanimali za beznacajne sitnicc; oni su gledali dublje, nasrojeci da otkriiu organirujuce principe. Ovo )C dbjasnjertje Oil k()ji nacin Ahamkara odlutuje da sezaogme relorn,

Sve dole su Datui zdravi i dobro razvijcni.ra orpaci minimalni ibrzo iziuceu1, Ahamkara dozivlja:va maksimalno zadovoljsrvo U svojoj utelovljenosti i osoba ima spahn somarski oscca j zdravija i hlagos tanja. Kada postoji nepotpuna ishrana Datua Ahamkara oseca taj ma.njak, i njeno uezadovoljstvo prenosi se na svest doticne osobe, Probava i asimilacija su odsustinske vaznosti za dobrobit jcdinke na svim ruvoima.

Ajnrvedatvrdi da je svaki Datu stvorcn od drugog koji mu neposredno pre thodi, lzuzimajuci dodatna tkiva, koja nista ne ishranjuju vee su samo hranjena. Mleko iz dojkii endometrium, na primer, shlze za hranjcnjc tietetai nemaju nikakvu drugn ulogu u ishraru majke. Otpaci koji se stvaraju u svim fazama probavljanja Datua korisre. St. za dijagrtoze, posto prekomerna kolicina bilo kojeg orpatka ukazuje na

lose varenje na nivou tog Datua. .

Vccina nas spremno bi prihvatila da uncta hrana prvo stvara hilus, koji potom proizvodi crvena krvna zrnca, a ovazatim preuzimaju zadatak da uahrane meso. Medutim, tu sc zavrsava riase zdravorazurnsko shvatanje ovog protesa. Kakn meso mozc da ishranjuje salo, ilikost da hrani mozdiau? OdgOVO! se nalazi u novorn tumacenju rea 'hraniri'. Ti Darni 'hranc' jedan drugog taka $to 'obczbcduju metabolicke uslove koji su pogodni za proizvodnju sledeceg po redu, i tako sto svaki od njih 7:<l.dovolja.va jcdnu potrebu i\hathk.a.tc koja odobrava prelazak Q2 15- punjavanje sledece potrcbe,

Na primer, ukoliko' je Kost metabolicki nezdrava, hemijski arnbijent tela je manje pogodan za pravilno stvaraoie Mozdine, koja jc staga manje sposobna da proizvede zdtavuSukru. Ajurvedski tekstovi uocavaju tri nacinana koje.mozc cia se utice na taj ambijent:

1. Jedan Datu rnoee potpuno da se pretvon u drug!. Na primer, Rasa obezbeduje neposrednu hranu za proizvodnju Krvi. Velik deo Rase koja je U opticaju pretvara se u Krv .• \jnr'leda to poredi sa nasrajanjem. jogurta

i7.mleka. .

2. Datu maze da se-razliva telom, postepcno hraneci.sledeci po redu D'It\). preko slo.zenijcg nixarcakcija. Na primer, kada Krv hrani Meso ona tece kroz mnoge raz.licite delove tela i pritom ga sve vremc hrani. To se poredi sa proticanjem vode kroz kanal za aavodnjavanje na njivi.

3. Jedan Datu, rnozesamo da 'zasejc' sledeCi, saljuCi ruu hormonske ili enzimskc lozinke, To je nacin na koji Meso ishranjuje 5a10, 1 na koji Salo hrani

Dijetetika

97

Kost, U Ajurvedi se to poredi sa slucajnim zasejavamem njive karla golub ispusta seme iz kljuoa.

RASA DATU

Ahamkara i Datui su u meduzavisnom odnosu. Bez Aharnkarinog odobrenja nijedan molekul ne rnoze da dobije pristup u zajednistvo vaseg tela; a bez dobro ishranjenih Datua samopouzdanje vase Ahamkare, koje regulise njenu sposobnost da odrzi imune zastite tela, biva umanjeno. U oba shicaja zdravlje trpi stem,

Redosled Sedam Datua predstavlja sedam faza u ishranjivanju Ahamkare. Ta integracija spoljasnje, strane materije u vase unutrasnje bice je osetljiva operacija koja zapocinje sa unosenjem hrane u usta. Ukusi upozoravaju mozak 0 kojoj vrsti hrane se radi; u skladu sa tim mozak usmerava probavni proces. Kako probava napreduje, materijal koji je prosao kroz priptemno menjanje biva prihvacen u organizam i pocinje da se siri Taj Datu je Rasa.

Rec 'rasa' ima u sanskriru preko dvadeset vaznih znacenja, pritom vrlo raznolikih, kao sto su voda, semena tecnost, biljni sok i metalna ziva. Rasa Datu poglavito oznacava hilus, krvnu plazmu i limfu, ali takode upucuje i na 'ukus' i 'osecanje', Cinjenica da Rasa znaci 'ukus' ukazuje da zdrav Rasa Datu rnoze da se proizvede sarno kada uneta hrana poseduje ukuse koje organizam zahteva. Ti ukusi obezbeduju da Dose pravilno obavljaju svoj posao.

Vata, Pita i Kapha odreduju koliko uspesne mogu da budu probava i asimilaeija. Vata kontrolise kretanje hranljivih sastojaka u celije i otpadaka iz celija. Manjak hranljivih sastojaka iii visak otpadaka skode ishranjivanju Datua. Kapha obezbeduje strukrure u kojima se te aktivnosti odvijaju; narusene strukrure imaju za posledicu osujecen preno$. Pita je zaduzena za prervaranje hranljivih sastojaka II telesne delove i organe, i odreduje koliko ce ih gde biti iskorisceno i koliko ce se »tpadaka proizvesti.

Posebna funkcija Rasa Darua je 'Prinana'; ra rec znaci ishranjivanje, ali potice I,J korena koji oznacava romanticnu ljubav. Svako telo zivi ad obroka do obroka, i vcciro zudi za jos jela. Kada je telo giadno, svaka od njegovih celija je gladna. Isto kao sto biljka koja vene zbog oedostatka brige i vode izgleda kao da ozivljava kada Ie uvidavni prolaznik poprska, isto tako i svaka od vasih celiia biva osokoljeoa, lizicki i emotivno, kada dobije 'sok' od Rasa Darua Sarna Rasa nije dovoljoa da ishrani eitav organizam, ali predstavlja obecanje da ce se okolnosti popraviti.

Rornansa je kratkorrajna emocija, koja istice rnogucnost neceg znacajnijeg . .'ilieno tome, zadovoljstvo koje yam pruza easa soka na kraju dugog posta, iii »Iaksanje koje organizam dozivljava kada popijete casu vode posle nekoliko sati Icdi, zapravo predstavlja sarno naslucivanje hrane koju ce vasa tkiva iskusiti nakon

98

Prakruti

SJO probava izvrsi uticaj na jclo ilivodu 'Prinana' Jt zadovolisrvo koje osccare cim

hrana ude u vas organizam, .

Ona se naziva 'romanticna ljubav' zbog t(;ga sto zaista predstavlja valccr dye odvojene c,\,'Zlstcncije - vas i inane -koje nastojc daposranu dovoljno bliske da bi se sjedinilc, ()setaj opasnosti, ushicujuci zanos, uzbudenje pred nepoznatim, i sve os talc emodje ukljuctljuCi i pozudu koju osecate. kadase zaljubite - sve to, u jednostavnijem obliku; dQzivljavate i kad Yam te telo zaliveno svezom Rasom iz dobro svarcnog obroka,

Ukoliko yase jelo nijepravilno svarcno, iii je dobro svareno ali )e nepravilno asimilovano, vasa Aharnkara ce se osecati uptavo onako kao sro sc oscca ljubavnik ciji Ijubavni sastanak izostane: prevareno, is koristeno, zlostavljeno i fms trirano, Biti naveden (procesom vare0la nakon istrajnog makanja i gutanja) na ocekivanje n06 u gradu (valjane asirnilacije zdrave Rase), a zatimsatima cekari t,l1Jbeci nadu dok vas buket cveca vene, predstavlja uvredu za samopouzdanje (slabljenje Ahambrine moci cia sastavi objedinjenu licnosr) i maze da dovede do samoocrnjivanja (opadanja imunosti) ukolikose ccsro ponavlja.

I\jurv-edskispisi nabrajaju mnostvo simptoma koji nastaju kada it'; Rasa porernccena Naj'v11zniji su 'odsustvo povcrenja' i 'odsusrvo ukusa'.'Odsustvo povercnja' nasraje iz lnanjka samopouzdanja. Ispoljava se kao odsustvo povercnja u sebe, u druge, iii i u scbc i u druge, zavisno od toga cia Ii vasa Ahzmkara zakljucuje da njen neuspeh da bade nahranjena potice od njene vlastite nesposobnosti ili od zlonamernog rnesaaja spolja, Odsustvo poverenja moze da preraste u sumnjicenje, a. sumnjicenjernoze da podigne bedeme proriv bilo kojeg aspekra spoljnog ili Uflutrasnjeg sveta kojcg je Aharnkara proglasila krivim za izdajsrvo.

'Odsustvo ukusa' ima dvojako znaceuje, V fi~ioloSkom smislu ono upucuje na odsustvo idje za jelom, do cega dolazi kada proizvodnja Arne dobije prcdnost u odnosu na proizvodnju.Rase, Organizam tada uvida cia prvo mora dasvari Awu, da uk.loni prepreku za proces ishranjrvanja Datua, pre primanja bile kakve korisne naknadne hrane,

U psiholoskom smislu 'odsustvo ukusa' mad nedostatak inreresovanja za fivot,. odsustvo 'aromaticnosti' u zivotnim stvarima i dogadajima. Nesposobna cia se.uzbuill u vezi hila cega, takva osoba se krece naokolo u stalaoj utucenosti.To je jedan vid zaljubljenosti, 'sevdaha': liSen objekra svoje Ijubavi, zalj\_lbljeoi jt u pometnji i krece se kao u magli, nesposoban da 17.VUCe zadovoljstvo iz uobicajenih zanimanja, U ovorn slucaju zaljubljcni jc Ahamkara, a objekr.ljubavi je Rasa U nrcenost, snuzdenost je Kapha, otpadak koji nastaje u C:izi pre rvara nja hrane u Rasu. N cuspe.- 10 pretvaranje proizvodi suvisnu Kaphu, kojs podsticc srvaranje.Ame i izaziva tu uomalost,

Dijetetika

99

Ukoliko se za .Ahamkarinog udvaraca (branu) isposravi da je kriminalac (Ama), bite koje zapravo zeli da jaj naskodi, ooda ga se mara odstraniti iz kuce i iz Ijubavne veze. Zatim Ahamkara mora da oporavi svoje slomljeno srce, da okrene leda svom dotadasnjem zivotu (da se kJoni odredenih jela i da se podvrgne konkretnoj terapiji) i da strpljivo ceka na novog udvaraca Nerna te licnosri koja moze da bude mentalno i emotivno zdrava dok joj se fizicko telo ne oslobodi lose probave.

KRV

Kad yam je organizam sposoban da pribavi dovoljno Rase, dolazi do sastanka izrnedu vase Ahamkare i hrane, i Rasa ima priliku da se pretvori u Krv Krv donosi 'okreplienje', tu navalu viralnosti koja 60i da se osecamo ispunjeni treperenjern 1.ivota. Neste od osecaja opasnosti iscezava kada Ahamkara up07.Ua ooog s kim je ugovorila sastanak i uveri se da je 00 uzbudljiv i podsticajan. On joj se 'uvukao pod kozu, u krv'. Ocarana je njime; pocinje da pomislja da je on mazda prikladan supruznik za nju. Nada i predvidanje je bodre.

Kada Rasa nije pravilno probavljena, Krv se ne proizvodi u dovoljnoj kolicini i nastaje visak Pite, otpatka u toj fazi. Pita je vruce, silovito dejstvo, bas kao i Krv, ali Pita ne moze da obavi duznost Krvi da okrepi. Pita jedino maze da zagreje nrganizam, sto dovodi do pojacane Ijutnje (na objekt Ijubavi, zato sto odbija da se porcini dominaciji Aharnkare) i Ijubomore (iz straha da bi neka druga Ahamkara mogla da se usudi da posegne za lutajucim objektom ljubavi). 'Ljubavnici vruce krvi' imaju obilnu Rasu zbog zanesenosti iii pozude, ali imaju j previse Pite u krvi; njihov bes i zesrina su maoifestacije te uspaljeoe energije koja izlazi na videlo nakon ::'\0 spcii osobu.

MESO

Kada je Krv zdrava i ispravnog sastava, ona hrani Meso, koje ima zadatak da oblazi, pokrije kostur i unutrasnje organe da ne bi bili nezasticeni spolja, Otpaci koji se stvaraju u ovoj fazi su orpaci koji nasta]u u telesnim orvorima i zacepljuju ill. Osim toga, meso predstavlja preliminarnu branu izmedu 'vas' i vaseg organizma S jedne strane, i 'ne-vas' spoljnog sveta s druge. Vasa rnisicna vlakna su poput flgala i kamenja za utvrdivanje vaseg tela protiv napada spolia; ona pruzaiu osecaj SJgurnostl.

Da nastavimo nase poredenje sa sastankom, nas par - Ahamkara i njen obrok - odiucio jc da ucvrsti svoju vezu, On ee je sada braniti od WID izazova i ospotavanja; ona sad ima zastirnika, 'relohranitelja', da je zakloni od sveta, Ahamkara koI')j nedostaje dovoljno zdravo Meso oseca se ogoljenom i bez odbrane, otkrivenom 1:1 svet, izlozenom spoljnim uticajima uprkos rornansi i okrepljenju. Bodi-bilderi

100

Prakruti

koji sc udalje od svih drugih Ijudskih strcmljenja.i zanimanja da bi povccali svoje misice cesto 5U nesigume osobe kojima ti mi§id slw.c da ih izolu]u od potrebe da istinski i direkmo.komuniciraju sa bilo kim iz spoljnog sveta,

SALO

Dobro odnegovano Meso hrani Salo, tija funkcija se naziva 'Sneha', lito doslovno %flao masnoca, uljari.ost. Sneha pored toga znaei i Ijubav, mada sc radi 0 drugaCijoj vrsti Ijubavi od Prinane, Sneha jc zagarantovana, pouzdana ljubavna veza, nalik onoj koja postoji izmedu majkc i detetaili.muza.izenc, IS10 kao ilIa se partneripuni Ijubavi maze i pripijaju jedno uz drugo taw toplote, rake i Salo 'gnczdi' nase tela i ptuia nam toplu, uverljivu ljubav: Ahamkara i njena hrana konacno su sc spojili; sada sn vencani, rna sta. dase desi, Salo; a u .izvesnoj rneri i Meso, pruzaju nam ana divno zadovolisrvo koje spavac u hladnoj uoCi dobija ad toplog jorgana.

Salo i znoj kao njegov orpadni proizvod pomazu uodrzavanju unutrasnje temperature telaSalo nas b.olujt da bi se toplora 'zadciala unutra. Covek koji nema dovolino Sala vecito je fizicki i emotivno hladan, jer mu nedostaje ta toplorna izolacija koju Salo obczbcdu]e Ta hladnoca nagoni osobu da t.rnzi pojacanu fizicku i psihicku ishranu, fie mated mnogo kojim sredstvima ce to postiCi,da bi nahranila Salo i stekla roplu, zadovoljavajucu Ijubav koju one mozedapruzi, Serite se Kasija i njcgovog 'suvog i gladnog pogleda'. Kasije je tragaoza zadovoljstvorn, a ne za Ijubavlju, kao i svako drugi ko tiiiva u pozudi, okrepljenju i fizicko] sigumosti dok upomo i pazljivo izbegava iskreno ernotivno predavanje. Mogucno je cia anoreksicni pogled koji je rako popularan u danasnjoj modi delimicno ponce od nagona za nezavisnoscu ineukorenjenoscu koja raskida sve veze, okove i ogranicavajucc odnose i psihosomatski se pokazuje kao skoropatoloskaaverzija prema Masnoci,

Ekstrernno preobilje Sail. karakteristicno je za ljude.kojisu izgubili nadu u ostvarivanje pouzdane ljubavne veze sa drugim ljudskim bicem i okrecu se urehi koju Mast moze da im p.ruzi. Takvim osobama toplog srca naprostonedostaje taj nezni i odani zivotni partner iii stabilna porodicna situadja koja maze cia siuH kao objck.t Ijubavi i privreenosti, Uzitl.k koji gojazna osoba oseca zato sto jedebela je za Ahamkaru srvaran iopipljiv, a izgledi za uspcsno, rrajno gubljenjelilazc nisu veliki sve dok se.Ahamkara ncprcusmeri i tie postane voijna da se odrekne 'sigurnosnog prekrivaca' uz koji se p.ripija. Ta rIivt~enost treba da se usrncri prema dmgim objektima, eventualno ~po!ja kroz akrivnosti sJuzenja zajednici, ili iznurra prerna duhovnomnapredovan]u. Gojaznosr nije samo fizioloski problem, niti je naprosro 'problem ishrane, To je problem psiholoske ishrane,

KOS1'

Dijetetika

101

Zdravo SaJo doprinosi zdravoj Kosti, aji zadatak je 'potpora, podupiranje'.

Kosr nam omogucuie da se krecerno u svetu. Bez nasih kostanih skeleta svi bisrno mlitavo lezali u blaru. Kosci i zglobovi su tesno povezani sa sposobnoscu uma da se izrazi, posto je dar izrazavanja jedna funkcija sposobnosti kretanja. Kost je 'podrzavajuca' isto koliko i 'nosed; ona nam dopusta da projektujemo svoju individualnost napolje u svet, bas kao sto i njeni otpaci - malje po telu, brada i nakti - rasru i izlaze iz unutrasnjosti u spoljasnjost, Kada potpota nedostaje, uZivanje, okrepljenje, bezbednost i predavanje pruzaju samo ogtarueeno zadovoljstvo.

Prethodna eeciri Darua ticu se iskljucivo naseg unutrasnjeg zdravlja, ali su spoljasnji u odnosu na nase najbitnije unutrasnje organe. Kost oznacava pomeranje naglaska. Sada hrana odlazi dublje u unutrasnjost organizma, u njegovu sredinu, da pomogne u oddavanju spoljnjeg zdravlja. Do sada je sve bilo usmereno na oCuvanje sposobnosti Ahamkare da zadcii svoj unutrasnji integritet; sada mora da se usrali niena sposobnost da ocuva svoj spoljasnji integritet, sposobnost da pokaze sveru svoj doslcdan, skladan, objedinjen izgled. Siaba Kost smanjuje podrsku Ahamkare njenoj spoljnoj projekciii, Pornislite na epitet 'beskicmenjak' I dobicere mentalnu sliku posledice koju nezdrava Kost ima po jedinku. Zdrava Kost omogucava Ahamkari da konkretizuje svoju licnost, svoju osobenosr, i da uspostavi cvrsre licne patamerre i vrednosti.

MOZDINA

Kost peaizvodi Mozdinu, Mozdina je sve ono sto se nalazi unutar kosti, ukljucuiuci masnu zum kostanu mozdinu, crvenu kostanu mozdinu koja srvara krv; te mozak i kicmenu mozdinu, koji su patpuno okruzeni i prekriveni Koslima. Obratite painju na to da je Krv, iako nzioo nastaje iz Mozdine, u Ajurvedi poistovecena sa jetrom, za koju savremena medicina zna da je upravljac proizvod!lje krvi, iako se ova ne nalazi u njoj. Ajurvedu interesuju osnovni uzroci,

Funkeija Moidine je 'punjenje'. Kost je fizioloski sklona gomilanju Vate isto koliko i debelo crevo, posto su oboje suplji; to je jedan razlog za njihovu uzajamnu privlacnost. 'Punjenje' Mozdine sprecava nagomilavanje Vate, Na psihickom nivou, ~drava Mozdina sprecava prazninu 0 taStinu) uma. Hrana je vee obezbediJa Ahamtari evrstu podlogu koja ce je podupreci dok izlazi napolje; svaki pravi supruznik bi 1(, ucinio, Sada hrana urania u vece dubine arganizma j probija se unutar Kostanih I .edema koje je Ahamkara za nju i srvorila. U vidu Mozdine ona deluje kao energija

medij za memorisanje, nesto poput memorijske banke kompjutera: fond pasivne, upotrebljive snage.

Sarna sposobnost da projekrojere svoju licnost u svet nije dovoljna. Mozete da "e osecare zadovoljno, osnazeno, bezbedno, voljeno i samouvereno, ali ukoliko u vasoj licnosti ne postoji neka isrinska vrednost, neko bogatstvo koje moze da bude

102

Prakruti

ispoljeno, ondaste prazni i suplji, 'glava varn je napunjena slamom', reCisu vam 'pune buke i zestinc, ali ne znace nista'. Ta bolest je danas jako rasprostranjena, i odrazava opste jadno stanje ishranjenosti sveta, 'fa bolest moze da se dijagnostikuje iz ociju, koje su jcdinsrveni i najznacajniji projcktor lic,Ilosti U okruzenjc,

Zdrava Mozdina ptuZa ocirna bistar, snazan sjaj koji zracispokojou svctlost, poput plamena lampe. na mimom mestu; tupe, bezivotne 06 su pokazatel] slabe Mozdine, Kod nekih fataInih bolesti, kao sto je galopirajuCa tuberkuloza, oCi pred Strut postaju.groznicavo blistave, Naravno; to ne ukazuje na zdravlje; to pokazuje da je organizam prikupio svoje poslednje nestajuce rezerve snagc i da ih koristi da projektuje svoju licnost napolje onoliko dugo koliko mu je vremcna preostalo. Telo sagorcva sopstvena tkiva da pribavi svetlost da bi projektovalo svoju Aharnkaru kroz svoje prozore u svet - kroz oci,

Posto je Kost jedno ad g4vnih boravista Vate, a. M<;izdina potice od Kosti, Mozdina je podlozna neprikladnoj ishrani, cak i ukoliko je ostatak tela zdrav, usled isusujucih, ogrubljujuCih i dcstabilizujucih dejstava Vare. Slaba Mozdina nece direktno nepovoljno uticati na ishranu Kosti, medutim mozc to da Cilll posrcdno, Neki pojcdinci sa snpljom Mozdinom mogu da projektuju svoje licnostiu sver ida s velikom lakocom vrse utica) na druge. Oni 5U energicni i ubedljivi, ali u njihovo] projekciji nema nikakve srzi, nerna sadrziac, Sve je to samo prazoa prica, sarno 'vruc vazduh', jer proistice iz Vate. Taj poremecaj Vate na kraju utice i 11a Kost, koja je veoma podlozna rerneccnju Vate. Kada naduvani halon nadmene, prcuvelicane licnosti najzad pukne, sav vazduh iSisu napolje a jedinka ostaje skljokana na tlu,

SUKRAIODAS

Pravilno ishranjcna Mozdina hrani Sukru, a ova rec objedinjuje sva lucenja lIkIjucena u oplodnju. I Irana jc sada preobrazena u rvar koja moze da sc sjedini sa Ahamkarom. Funkcije Sukte su p.roizvodenje i kreativnO~t. Sukra maze da se upotrebi za srvaranje 'potomstva ili za proizvodenje umetnickih iliintelektualnih dela, Njen zadatak [e da slu;';i kao matrica purem koje nove rvorevine mogu da se ispolje u nasoj ravni postojanja. Ona je glina koju krcarivnost uoblicava u forme.

Slaba Sukra podrazumeva slabu kreativnost. Jedinke sa slabom Sukrom mogu svc da imaju; moguda budu zadovoljcne, osnazene, bczbednc i voljene, mogu da budu u stanju da se uverljivo i skladno projektuju u svoje okruzenje, j mogu da imaju mnogo toga da ponude, ali bez snazne Sukre one necc biti sposobnc da izvrse bile kakvu stvaralacku prcradu niti da ispolje ikakvo trajno dclovanje na tok dogadaja. Dete je trajno dclovanje, postojana posbhca; to je takode i !'l0\70 preduzece iii udruzenje, muzicka kompozicija, iii poboljsani zakon. Sukra upravlia sposobnoscu jedinke da ostavi neki trag u istoriji sveta.

Kada se Ahamkara uzrujano i neuzdrzano spoji sa Sukiom, tako pokrenuta energija postaje nekontrolisana. Ona tada istice 12 jednog u dmgo telo putem sek-

Dijetetika

103

sualnog cina, iii se pretace u neb projekat iii poduhvat. Kada se Ahamkara spoji sa Sukrom na miran i priseban anacin, novonasrala sadrzina ostaje unutar tela i uCvrScuje vezu izmedu fizickog, mentalnog i duhovnog postojanja. Ta sadrzina naziva se Odas,

Svaki oblik fizicke iii psihicke lose probave ostecuje i kvari Odas i podstice nastanak Arne. Sa losom probavom najlakse je izaci na kraj kad je ogranicena oa probavni trakt, Ali kada prodre u Datue i poremeti mogucnost da Ahamkara bude nahranjena, bavljenje njome postaje znatno slozenije. Ukoliko Ama zapreci ishranu Datua u vasern probavoom trakru, zivor varn prvo gubi privlacnost i zar, posto Rasa biva nedovoljno ishranjena i zagadena Kaphom. Potom Yam Krv zagadena Pitom podriva vitalnost, nedovoljno ishranjeno Meso lisava vas sigurnosti j zastite, i svaki sledeci Datu biva oslabljen sve dok Odas, temelj vase imunosti, usled izgladnelosti ne prestane da funkcionise. Urn zagaduje telo prisiljavajuci ga na nezdrave akuvnosti, a relo zagaduje urn tako Sto proizvodi Amu i lisava otganizam Odasa, Um i tela su podudarno i nerazlucno spojeni.

Gojaznost

Buduci da tako moogo ljudi u svetu ima vise Sala 00 sto im je potrebno, gojaznost je podesan primer uzajamnog delovanja uma j tela i njegovih posledica po Datue i Ahamkaru. Gojaznost, kao i giht i dijabetes, klasifikuje se u Ajurvedi kao jedna od 'bolesti obilja, tj. nagomilavanja', Izobilje nije ograniceno samo na bogate; svako od nas ko ima vremena iii novca za rasipanje ie izobilan. Izobilie, iii bolje receno izobilno stanje uma koji veruje da ima vrernena i novca na bacanje, predstavlja stvarnu bolest; gojaznost, giht i dijabetes su samo ojeni simptorni,

Vecina stanovnika bogatih zemalja Zapada oseca se 'izobilno, tj. imucno', te He iznenaduje sto je vecini zapadnjaka potreban izvestan gubitak tezine. Iz tog razloga nasa popularna kultura obozava mrsavost, i zato su slucajevi anoreksije toliko ucestali. Druge kulture, popur indijske, poseduju potpuno drugaCije shvatan]e lcpote od nas, Niko u Indiii, rna koliko da je bogat, ne srnarra da je mrsavo lepo, Svi iunaci i junakinje sa indijskog bioskopskog piatoa su punacki, Slucaievi anoreksije u lndiji i drugim zemljama u razvoju su zanemsrhivi posto narod tarno uziva u zadovoljenju Ahamkare koje Salo osigurava.

Nasa kulrura uzdize individualnost nad vezanost za drusrvo, i tako vezivanIt' koje Datu Sala obezbeduje nije narocito cenjeno, Medutim, silne reklame nas ixtovremeno nagovaraju da neprekidno jedemo, posto je stalno jedenje nacin oa koji pribavljamo svoju izobilnosr, Jedao ajurvedski tekst kornentarise: "Dosada, ncpromisljena zabava, stalno jedeoje i prekomerno spavanje - to ce vas utoviti kao .vinju." Vecina nas iskusila je istinitost ove izreke za vreme praznika i godiSnjili odmora kada oslobodeni od napornog posla krkamo kao svinje i zatim giedamo TV

104

Prakruti

sve dok nas neobuzmu tofu dosada i lenjosr da zaspimo To jepouzdan nacin da dobijemo na tezini, i ukoliko se redovno ponavlja mo~e da dovede do goja.7JJ.o5ti

Svakodnevnosmo bornbardovani protivrecnim preporukama: stalno jcdite i osecajte se imucno, ali niposro nemojte da dobijetena kilazil Pravo je cudo sto veci broj nas nile umno poremetio od takvih besmislenih i ncpodudarnih saveta. Meduum, nmogi medu nama koji rnsu izgubili zdra" razurn usled te nedoslcdnosti postali su neuroticni, a neuroza jc dovoljna da -prouz.rokuje gojaznost. Porernecaji 11 ishtani nasraju iz potiskivanja tih suprotsravljenih osecanja, a takode j pod dejstvom . unutrasnjih hemijskih neuravnotezenosti. Unutrasnji metez podstice nas da i dalje ·prihegavamo izobilju i nagomilaeanju, koji izgIaduju problem. Uzroci gojaznosti su toliko medusobno isprepletenida je ncmoguce odvojiti prekomcrnu tezinu od ernotivnc traume. Svakipristup gubljenju tdme mora da uzme u obzir sve uzroke.

Neki Ijudi sn sposobniji od ostalih da udovolje paradoksalnim kulrurmm zahtevima naseg drustva Razlike u sposobnostigubljenja te7:1nc postoje usled onega lito moderni naucnici zovu 'potrcbna vrednosr masnoce', nrvo masnoce koji vase telo nastoji dazadrzi jer na tom nivou naibolje funkcionise, Glavni utica) na tu 'potrebnu vrednost masnoce' vrsivasa genetika koja se ispoljava preko vase liene konstitucije. V osobe brzo sagorevaju hranu i moraju zestoko da se prejcdaju da bi postalegojazi1e. VP osobe su skoro .isto toliko.srecne;« P osobe po piavilu mogu da izgube bile koju tezinu koju privremeno steknu. VK osobe tesko dobijaju na kilaZ~ ali je jednako teskoi gube: PK i K osobe uvck izgledaju kao da negdc irnaju malo viska kilograma kojih treba da sc otarase, bez obzira koliko malo da jedu.

Drugi opasanuticaj nastupa iii vreme f<11l0g detinjstva kada je bra; masnih celija koje imate upotpunjen, Kada se te masne ce1ije: jedoom formiraju, one .su trajni stanovnici vaseg tela; kada gubite teflou smaojuje se kolicina masti u svakoj od ajih, iii one same nikada ne nestaju. Deca koja su bila preterano hranjena losom hranom neminovno sticu veliki braj masnih celija i do kraja iivota ce sa lakocorn dobijati na .tezini i tesko ce je ponovo gubiti. Debela mala deca teZe ka tome da postanu debeli odrasli ljudi

Stav je takode vazan .. Strah naginjeka cdbijanju pristupa hranljivitn sasrojcima u orgaruzam, 'i upravo zbog toga I/osobe cestoimaju poteskoca &1 dobiju na kilazi I pored toga, svsko ko se prejeda da bi ublazio shah na kra]u cedohiti na kilazi, Ljutnja sagoreva hranljive sastojke, zahvaljujuci cemu P osobe mogu cia izbegnu gojaznost uprkos silnom osecaju gladi, ali svako koseprejeda narocito zato da bi stisao Ijutnju na kraju SC ugOJi. K osobe su sklone da zadrze svoju rezmu rna sta da se.desia svako ko se prejeda da hi zadovolpo potrebu za Salo-tipom garantovane ljubavi (razlog koji se podmiruje Kaphom) sigumo ce se ugojiti Osobe koje, posto su ispunjene Gorcinom us led zestoke frustracije, izaberu da se izbore za Slatkocu zivota putem hrane,mogu da postanu zavisne od uzitaka jelai cia postanu gojazne. Licni razlozi za gojaznost se razhkuju, ali svi .sadcic resenost Ahamkarc da se rvr-

Dijetetika

105

doglavo ddi svoga voljenog Sala, Datua koji pruza pouzdanu, postojanu ljubav i toplinu.

Nijedna dijeta, ma koliko stroga, ne moze to da promeni, Kada pokusavate da izgubite tezinu, za vas je usamljenost gom od masne hrane, Najstriktnije dijete su zapravo samoponistavajuce zato sto pokazuju stav mrinje prema samom sebi, gadeoja od debljine i od svoje licnosri (;jja slabost je dopustila da se masnoca nagomila. Taj stav dovodi do zelje da se telo iznuri od gladi kako bi se kaznio urn. Telo se oseca izgladoelim tokom bilo kakve drasticne dijete, i zbog toga sto rnu se to oe dopada ono samo za sebe oalazi nacina da sacuva eoergetski nivo svojih tkiva tako sto smanjuje brzinu metabolizma, koji tada sporije sagoreva masnocu. Takode ie sklono da prvo sagareva ona tkiva koja nisu neodlozno pottebna. Zbog toga ce svako ko drzi dijetu, a da pri tom ne vezba, prvo izgubiti suvo tkivo posto 000 oije u upotrebi.

Muke gladovaoja pojacavaju se posto telo nastoji da prisili um da vise jede i utoli njegovu glad. To najgore utice na osobe naviknute na bezvrednu hranu, posto njihovim telima nedostaju moogi bitni hranljivi sastojci za kojima silno zude kada su na dijeti. Povrh toga, kad se te osobe vrate svojim uobicajenim prehranbenim navikama na kraju diiete, one tada sagorevaju manje kalorija i skladiste vise masnoce nego sto su to ranije Cinile, zato sto im je opala brzina metabolizma i zato S{O su im tela sada obazriva prema izgladnelosti i zele da s[O vise toga zadri:e u zalihi za sluca] da se tako nesto ponovi, Inrenzivna dijeta stoga povecava 'potrebnu vrednost masnoce' tela, i cirri vas debljim!

Psiholoske posledice intenzivne dijete su jos pogubnije. I izgladneli ljudi i oni koji drze dijetu sanjaju i mastaju 0 hrani, i pate od teskobe i depresije, a sve to zbog fizickog stresa usled primoranosti da se zivi ispod 'potrebne vrednosti rnasnoce' koju telo priZeljkuje. Telo i urn osobe oa dijeti su u oeprijateljskom uzajamnom odnosu Kada organizam nasamari svoju dijetu zato :ito vise ne rnoze da se opire neprekidnim zahtevima tela za branom, prva reakcija uma je da se potpuno raspusti, zakhucujuci: "Ionako sam vee prekinuo dijetu, pa zasto onda da se uzdciavam?" Nakon te raspusrenosti javlja se osecaj krivice, jer urn uvida da je njegovo privremeno povladivanje jelu pokvarilo njegovu fizicku predstavu 0 licnosti Da bi to popravila osoba se vraca ispastanju, odnosoo izgladnjivallju, ne shvatajuci da takvo nedosledno ponasanie neminovno podize potrebnu vrednost rnasnoce, i uz (0 pojacava Vatu,

Cak i odolevanje iskusenjima moze da bude pogibelino za vasu tezinu. Svaka osoba na dijeti koja zudi za soc nom poslasticom salje u mozak poruku da novi i ukusni zalogaji samo sto nisu pojedeni. Usled toga se stvara pljuvacka i priticu probavni sokovi, i daju se signali telesnom insulinu da ukloni nesto secera iz opste cirkulacije kako bi se napravio prolaz za novi secer koji ce se uskoro izliti u krv. Telo tada skladistitaj seeer kao salo,

106

Prakruti

SniZcn krvni.secer povccava aperit. Kad god zudlte za primamljivom poslasticomali se' uzdrl.avate da je pojedete, vi u ttenutku zudnje dodajete malo sala, I kada sledeci put budcte jcli pojcscete vise nego :ito je za vas uobicajeno zarosro je vaSa meutalna zudnja snizila vas krvni keer i povccala kako vas 62iCki apetir. za ugljenin hidratirna, tako imcntalniapctit za Slatkim. Dodata telesna masnoca povecava proizvodnjuinsulina, ~to dovodi do toga da se svaki naredni put talb2i sve vise masti. Mozete realno da dobijete na tezini samirn posrnarranjem priv lacnih po slastica'

U svoje vrerne suvisao salo Cini vas insulin maajeosetljivim na nivo secera u .krvi, posto se telo protivi dascodrekne bile koje kolicincmasti i nakon sto ova prede svoju pretposravljenu potrebnu vrednost, Tada yam seeer u krvi .raste iznad normale, sto znaci da dobijate dijabetes. Kada tkiva izgube sposobnost da konste Insulin, miSici se osccaju izgladnelo posta ne mogu da dobijusvoju rcdovuu isporuku seetrnoggotiva, islace u mozak uporne zahtcvc.za jos hrane, pogorSavajuCi na taj nacin silaznu.spiralunedovoljnc ishranc i dodatno ostecujuCi Ahamkaru. Prererano hranjenje Datua jednako je losesko ne igore od neuhranjenosti.

U vecinislucajeva dijabetesa koji nastaje na ovaj nacin nije neophodan insulin u lcccnju, jet gubitak tetine moze da vrati funkcienisanjc insnlina u normalu i da obezbedi ponovnu dobru ishranu tkiva. Dijabetes, kao i we druge 'bolesti izobilja', dobro teaguje na uzdrzavanje,

Gubljenje tezine

Do trajnoggubitka tdine dolazi samo kada je potrebna vrednost mastiu telu snizena .. Amfctamini u propisanim tabletama za dijetu i nikotin u duvanu mogu privremeno da snizc tu vrednost, ali ti efekti traju samo dok upotrebljavate doticnu drogu, Osudeni sreda povecate rez-inn cbnprestanctc cia pusite iii da gurare tablet-e. Osim toga, iamfetamini i nikotin srvaraju naviku; nikotin stvara cak jacu naviku nego heroin.

'Ie dvedroge sniZavaju potrebnu vrednost masti U telu tako sto ubrzavaju orgarnzam, nzvodcci i telo i mozak na bLii rad. Brzina bilo koje vrsrcpovccava Vatu. usled (ega i tela i urn zude vise Slatkog radi uravnorczenja. I nikotin i amfetamini snabdevaju mozakstanovitorn snaznom Slatk()com,ali ne snabdevaju i tela; i kada se draga ukleni nakupliena 67jC.b zudnja tkiva za hranom prisiljava osobu da neumereno jede, sro dovodi do osecanja krivice zbog nedisciplinovanosti, do narednih neprirodnih pokussjadase izgubi tdina i do opiiteg povecanja Vate, 5to ptodublj1,lj'e neurozu

Ajurveda se oslanja 1121 ubrzsvanjc orga.nb.ma na. zdravc,prirodnenaCine, kao sto su hzickokretanjei vezbanje, odredcnc dopune, i upotreba lakih namirnica koje ne projzvodeKaphu, i koje obuzdavaju Vatu dok rasterecuju organizam odsuvisne

Dijetetika

107

Kaphe. To je sporiji proces, ali u gubljenju tezine kao i u svim drugim aspektima medicine, 'sve sro je brzo to je i kuso'.

Ukoliko ste pretcski i patite od svih iii od vecine narednih simptoma, onda yam

je neodlozno potrebno gubljeoje kilaze uz iskusno profesionalno vodstvo:

Viseci sromak, grudi i zadnjica, Dahtanje i brektanje vee pri blagom naprezanju, Obilno znojenje cak i kada nije vrucina, Prevelika zed, narocito nocu. Zeswka zudnja za hranom. Dugotrajno ali nezadovoljavajuce spavanje. Nepriiatan zadah tela. Upale na mestima gde se pregibi koze taru jedan 0 drugi. Uopsten relesni bol. Gubitak seksualnog nagona. Odsusrvo zara i entuziiazma za zivljenje, Ukoliko ne patite od vecine ovih simptoma ne treba da preduzimate stroge dijete

ni druge junacke poduhvate radi gubljenja rezine. Medutim, mozete imaci koristi ad saverovanja i uputstva, narocito ukoliko ispoljavate izrazenu sklonost ka jelu Malo je ljudi sa dovoljno snaznom voljom da samostalno uspeju, dok je vecini potreban neki spoljni izvor podrske dok pokusavaju da se okanu zavisnosri. To rnoze da bude bracni drug, blizak prijatelj, iii grupa osoba koje imaju isti problem; bimo je da je to izvor podrske u koji rnozere da ulozite svoje puno poverenje, dopustajuci da yam postupci budu usmeravani dok prihvatate saver 0 tome sta sledece da uradite. Trebalo bi da ste volini da prihvatite svaku pomoc koja yam se ponudi,

Ne treba da budete ni u kakvoj :,-urbi ukoliko zelite da vas gubitak tezine bude trajan. Vasem telu je potrebno vreme da se prilagodi i da snizi svoju potrebnu vrednost masri, a sve dok ta vrednost ne opadne nece opasti oi vasa tezina, Neke stvari, kao sto je razvitak dece u materici, jednostavno ne rnozete na silu ubrzati. Slicno tome, vi sada nastojite da srvorite potpuno novog/novu sebe, Nova kontura tela i nov pogled na zivot iziskuju duboke promene u licnosti, a postepeno napredovanje dozvoljava umu da se prilagodi toj novo; licnosti, Oslin toga, brz gubitak tezine podvrgava telo pritisku, jer se toksini koji su poput DDT-a bili zarobljeni u salu tada oslobadaju brze no sto telesni sistemi za odstranjivanje otpadaka mogu da ih savladaju. Brz gubitak tezine takode predstavlja stres i za Ahamkaru, koja postaje zaplasena kada se sigurnost Sala ukloni pre no sto mogu da se razviju dtugi izvori pouzdane, zagarantovane ljubavi.

Preobilje uma je istinski uzrok gojaznosti. Yas preobrazaj zapocinje kada se okanete dosade koja vas navodi da jedete zato sto mislite da nemate nista pametniie da radite, Biti toliko zgaden samim soborn da jedete usled zalosti zbog toboznje nesposobncsti za promenu takode je jedan oblik preobilja. Vas cilj treba da bude da se prorneoite, da se preobrazire, a ne da izgubite kilazu. Smanjenje tezine je deo preobrazaja licnosti do kojeg automatski dolazi.

Prolece je najbolje doba da pocnete svoju telesnu ObOOV11, jer se u pro Ieee sve obnavlja, a i zaro sto prolecna toplina i lernja vrucina potpomazu topljenje sala i pomeraju potrebnu vrednost masti u telu. Doduse, svako vreme je dobro vreme da

108 Prakruti 1 se pocne, pa makar to bio i ponovni pocetak. Nikada ne treba da odustanete. (ak! i ako sto puta podbacite, pocnite 101. put. Svaki pokusaj ce yam koristiti, ukoliko ste iskreni, i uspeh vam je na kraju zagarantovan.

Nema trajnog gubitka tezine bez redovoog fizickog kretania i vezbanja. Ljudi koji vezba]u cetiri do pet puta nedeljno gube tezinu triput brie od onih koji veibaju ", sarno tri puta nedeljno. Veibanje jedanput ili dvaput nedeljno nije dovoljno da se J promeni potrebna vrednost masn u telu. Umereno ali istrajno vezbanje bolje je I od intenzivnog naprezanja, (ak je i iustra polusatna setnja dovoljna, ukoliko je: zaista zustra, Energicna masaia deluje kao pasivno vezbanje koje pokrece rnisice i oslobada endor6ne. Koji god nacin da odaberete, morate navesti telo da se krece.

Vase disanje je posebno znacajno Pranu, zivotnu snagu, dobijate i iz vazduha i iz hrane. Vas ce organizam osecati manju glad ukoliko vam je disanje ispravno, jer tada moze manje da se oslanja na jelo kao izvor Prane. Kad god osetite da ste gladni ,j' trebalo bi prvo da sednete i deset puta duboko udahnete. Ukoliko ste i nakon toga .'. gladni mozete da jedete, ali u vecini slucajeva primeticete da je vasa glad nestala. I,i

Prekomerno spavanje ie znacajan uzrok gojaznosti. Da biste smanjili spavanje, , idite u krevet svake veceri u isto vreme i budite Sf svakog jutra u isto vreme. Ako ; jednog dana odete na spavanje ranije nego inace, onda sledeceg jutra morate ranije J da se probudite. Probajte da ustanete pola sata pre svitanja, ili barern do 6 sati ujutro. 1 Posle mesec dana regulisanja $Vog obrasca spavanja, smanjite ukupno vreme spavanja ] za pola sata, Za vecinu ljudi je lakse da svake veceri odu u krevet pob sata kasnije j nego da svakog jutra ustanu pola sata ranije. Smanjujre trajanje vaseg spavanja svakog meseca za pola sata, dok ne stignete do svog minimuma. Sest sari je blagorvomo; niko oe bi trebalo da spava duze od osam sati, osim kada je boles tan.

Ukoliko zakljuCite da naprosto ne mozete da smanjite svoje spavanje na ovaj nacin, probudite se usred noci i ustanite iz postelje. Prosetajte, sedite i citajte, radite 'I bilo sta osirn da jedete. Ostanite budni najmanje pola sara, pa se vratite na spavanje. 1 To razbiianie evcstoce vaseg spavania pomaie da smanjite sklonosr prema spavan- , ju, ada pritom ne naskodite svorne odmoru. Nikada nemojte spavari tokom dana. '1

Molim vas da sledite preporuke koje su date u poglavlju 0 hrani, ida postite jed- " nom neddjno u skladu sa svojom prakruti, Takode, povecajte svoju svesnost dok : jedete.Mnogo nepotrebnog jela unosi se nesvesno. Neki Ijudi vode zapisnik u koji pre iii posle obroka unose sve pojedene namirnice. Neb zabeleie svoj jelovnik na ' traku, a neki broje do tri pre no sto uzmu novi zalogaj. Koji god sistem da usvojite, koliko god yam blesavo izgledao, budite sigurni da on od vas trazi da budete svesni svake sadrzine pei svakom obedu,

Obrarite paznju na to da temeljito ivacete. Zvakanjem se oslohada ukus iz . mane. Debeli ljudi su po pravilu naklonjeni ukusu, i zato temeljito z.vakanje donosi vise uzivanja iz manje hrane. Zvakanje sarno po sebi pomaze da se podmiri iudoia : za jelom, pa je jedan cacm da izbegnete da jedete kada imate jaku potrebu za

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful