You are on page 1of 3

Slova, kojih nema u ovoj tabeli, izgovaraju se kao u našem jeziku.

Riječi stranog porjekla (Interwiew, News) se čitaju
izvorno. Udvojena slova se čitaju kao jedno.

Samoglasnici

ä e Otvoreno e Träne, Bär, Mädchen (me:dhen)
ai aj Između ai i aj Mais, Kaiserin (kajzerin), Saite (zajte)
äu oj Između oi i oj Mäuse (mojze), Bäume, Häuser (hojzer
e Otvoreno - u naglašenom kratkom slogu essen, Wette (vete), wecken (veken)
e Zatvoreno - u naglašenom dugom slogu leben, lesen (le:zen), Erde
e Neartikulisano - u nenaglašenim slogovima,
bekommen, erzählen (erce:len), erzeugen (er
e najčešće u prefiksima be-, ge- i er- i sufiksima
gefallen, bitte, Bruder, Vater (fater)
-ei, -en, -er i -em
ei aj Između ai i aj nein, fein, rein, bei
eu oj Između oi i oj neun, feucht (fojht), Leute
ey aj Između ai i aj Meyer
ie i Dugo i sie, Friede, Riegel
ö e Namjestiti usne za o pa izgovoriti e Löwe (le:ve), mögen, hören
ü i Namjestiti usne za u pa izgovoriti i Lüge, fünf, Müller
y i Typhus (tifus), Gymnasium (gimnazium),

Suglasnici

p Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Herbst, gelebt, hübsch (hipš)
b
b U ostalim slučajevima beginnen, Berg
ch h Buch, ich, lachen, Sache (zahe)
chs ks sechs (zeks), wachsen, Achse
ck k backen, Decke, dick, Ecke
t Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Schild (šilt), Kind, Freund, Rad
d
d U ostalim slučajevima Dusche (duše), du, wieder (vider)
dt t Verwandte (fervante), Stadt, beredt
k Na kraju sloga i pred muklim suglasnikom Krieg, sagte (zakte), Zug (cuk), Weg
g
g U ostalim slučajevima Gast, sagen (zagen)
ig ih freudig, König, wenig (venih)
Ne izgovara se na kraju i sredini riječi sem... zehn (ce:n), Jahr (ja:r), wehen (ve:n), gehen
h Ako se riječ završava na -haft i -heit kao i u
h Freiheit, zaghaft (cekhaft), holen
početku riječi
ng ng Između ng i nj, ali bliže ng lang, Angst
ph f Pharase, Physik, Philosoph (filozof)
qu kv Quelle, Quark, quälen
U početku riječi pred samoglasnikom sagen, singen, sollen
U sredini između dva samoglasnika lesen, Wiese (vi:ze), Krise, Käse
z Iza suglasnika l, m, n i r kad iz njih dođe
s Ferse, emsig, persönlich
samoglasnik
U sufiksima -sal, - sam i -sel Schicksal (šikzal), Rätsel, regsam
s Na kraju riječi ili sloga was, Glas

Spion st št U početku riječi i složenicama Stube. Theater. Dolmetscher tz c Katze. woher (voer) -neke riječi starnog porjekla: Hotel (hotel). Boot (bo:t) -ako iza njega slijedi nemo h: Uhr (u:r). Kroatien tion cion Negation. Theorie (teori:) tien cien Dalmatien. Wiese x ks Max. Hexe. Zunge Trajanje samoglasnika Samoglasnik je dug: -na kraju naglašenog sloga: oder (o:der). schön sp šp U početku riječi i složenicama Spiel. dužinu sloga i izgovor određenog slova. fest ß s Fuß. ent-. Vase w v Wage. nur (nu:r) -ako je udvojen: Haar (ha:r). ver. viel. muß. Mann (man) Naglasak U njemačkom jeziku naglasak se nalazi redovno na prvom slogu. Ziemlich. Meer (me:r). Unutar rijeci ispred p. Nerv v v Samo u nekim stranim riječima Violine. Hahn (ha:n) -ie je dugo u naglašenom slogu: Liebe (li:be). Slova Izgovor Primjer Izgovor ei ai Rhein [Rain] ie dugo i spielen [špiilen] er izduženo a Mutter [Muta] eu oi heute [hoite] ay ai Bayern [Baiern] sch š Schule [Šule] tsch č Deutschland [Doičland] s z sieben [ziiben] ss s Fluss [Flus] ß s Straße [Štrase] st št Stunde [Štunde] . sparen. Xylophon z c Ziege. kurz (kurc) -ispred udvojenog suglasnika: Bett (bet). Zerfall (cefal) Vremenom će se dobiti osjećaj za naglasak. Vokativ. werden. Fabrik (fabrik) -sve riječi koje počinju prefiksima: be-. Löwe. ge-. Mütze. Schule. Axt. t Wespe (vespe). Definition tsch č Deutshland. osim u sledećim slučajevima: -neke složenice: warum (varum). gebraten (gebra:ten). haben (h:ben) -u zatvorenom slogu ispred r: wer (ve:r).i zer-: Beruf (beru:f). fließen sch š Rausch. vorn. Bier (bi:r) Samoglasnik je kratak: -ispred dva suglasnika: Gast (gast). Sätze. Stadt th t Thema. Nezt f Vater.

riječ Zimmer. Pulover [Pulover] ili Revolver [Revolver]. ee ili slično) to se čita kao dugi samoglasnik npr. Kada u njemačkom dva samoglasnika stoje zajedno (npr. riječ Armee. . Kada dva suglasnika stoje zajedno (npr. Ali ako su internacionalne onda se „v“ uglavnom čita kao „v“ npr.sp šp Spiel [Špiil] ch h Buch [Buh] ck k Block [Blok] v f* Vater [Fata] w v Wind [Vind] tz c Katze [Kace] z c Zeit [Cait] x ks Reflex [Refleks] q k ** qu kv Quelle [Kvele] ä e Ärztin [Erctin] ö između „o“ i „e“ ü između „u“ i „i“ äu oi Häuser [Hoiza] h h *** * Ako su to njemačke riječi „v“ se čita kao „f“. *** Kada je slovo „h“ bez slova „c“. Samoglasnik koji stoji ispred takvog „h“ čita se dugo npr. Reh [Ree] ili fahren [faaren]. mm) onda se samoglasnik ispred njih čita kratko npr. tada se ono NE čita. Haus [Haus] ili Heft [Heft]. Ako je slovo „h“ na početku riječi onda se čita npr. a nalazi se u sredini ili na kraju riječi. ** U njemačkim riječima iza „q“ obično ide „u“ pa se „qu“ čita kao „kv“.