You are on page 1of 24

Visoka Tehnička škola Niš

Održivi razvoj komunalnih sredina
SEMINARSKI RAD
-Izvori energije u graditeljstvu-

Student Mentor
Jovanović Stefan Mr Aleksandra Marinković

1

1. UVOD

Odnos čoveka prema okolini pre industrijske i tehnološke revolucije i njenog daljeg
prosperiteta bio je usmeren prilagođavanju čoveka prirodi i životu u harmoniji sa njom.
Međutim, posledice post industrijskog razvoja, sa nemilosrdnim iscrpljivanjem prirodnih resursa
kao i neodgovarajućeg načina gradnje objekata, doprinele su alarmantnom epilogu. U velikoj
meri narušeno je i zagađeno prirodno okruženje i dovodi se čak u pitanje i opstanak čoveka na
Zemlji. Danas je izvesno, da čovek uz pomoć tehnike može samo u periodu od nekoliko vekova,
degradirati i poništiti procese koji su se odvijali u prirodi od njenog postanka pa sve do danas.

Dakle možemo reći da, imajući saznanje o veličini problema koji nas, sada već okružuje,
čevečanstvo se upravo nalazi na energetskoj prekretnici. Svet mora da prestane neracionalno da
koristi energiju iz iscrpljivih goriva i počne da se oslanja na obnovljive i čiste izvore, kao i da
počne racionalno da proizvodi i troši energiju u svim domenima. Jedino tako možemo obezbediti
sebi sigurnije i bezbednije snadbevanje energijom u budućnosti, kao i postojanje budućnosti.

Neprijateljskom razvoju odnosa prema Planeti najviše su doprinele zgrade, tačnije
kompleksi zgrada koji svojim lociranjem, izgradnjom, samom svojom funkcijom i procesima
koji se odvijaju u njima predstavljaju trenutno najveće zagađivače prirode.

Izgrađena sredina je nastala i dalje se razvija kao produkt odnosa
pojedinca/društva/kulture i prirode. Danas su ti odnosi više suprostavljeni nego što predstavljaju
smislenu simbiozu, u najvećoj meri na račun prirode. Njihovo shvatanje kao dva odvojena
isključiva sistema, od kojih jedan (društvo/kultura) neprestano eksploatiše drugi (prirodu) ne
razumevajući zakone, rezultiralo je neodrživim izgrađenim strukturama i degradiranom životnom
sredinom.

Zavisno od lokacije, u mnogim slučajevima postoji redosled razmatranja o tome kako
koristiti odnovljive izvore energije. Često je poredak tih razmatranja sledeći:

 Sunce,
 Padavine,
 Zemljište i
 Vetar.

Važno je da se uz maksimalizovanje doprinosa ovih izvora minimalizuju zahtevi okoline i
osigura delotvorna prerada ili odlaganje otpada.

2

Uobičajeno je zadržati se unutar 15-200 u odnosu na jug. dugoročno gledano. a pasivni sunčani dobici umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora. značajan potencijal. 2. moguće je ostvariti visok stepen prodora prirodnog svetla i u zbijenom gradskom tkivu.1. fotonaponski efekat. Dnevno svetlo umanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem. Prva solarna ćelija izranena je u Bel laboratorijama (Bell Laboratories) 1954 godine. Direktna konverzija sunčeve energije u električnu. može slobodno da se koristiti zahvaljujući tehnologiji fotonaponske konverzije sunčeve energije u električnu. Foto-naponska konverzija sunčeve energije Svakog dana sunčeva energija. koja nam besplatno stiže na Zemlju. 2. Moguće je i da se i uz odstupanje do 300 od tačnog juga zadrži 90-95% maksimalnog učinka PV modula ili solarnih kolektora. SUNČEVA ENERGIJA Postoje četiri glavna načina korišćenja sunčeve energije u zgradama: dnevno svetlo. sa razvojem istraživanja svemira. kao i na visinu i izgled krovova obližnjih zgrada. pasivni sunčani dobici. No. čime je omogućena izrada fotonaponskih urenaja. Ključ za optimalizaciju sunčanog potencijala nekih lokacija je u orijentaciji zgrada ka jugu. Fotonaponske ćelij izrađene od poluprovodnog silicijuma ubrzo su. mora se uspostaviti ravnoteža nove izgradnje i lokalnih ograničenja. tzv. 3 . Međutim tek je razvojem kvantne teorije početkom 20-og veka ovaj efekat objašnjen. Foto-naponski moduli pretvaraju sunčevo zračenje neposredno u električnu energiju i predstavljaju tehnologiju koja se veoma brzo razvija. foto-naponski moduli i aktivni solarni paneli. Opšte je pravilo da je bolje imati što više sunca (mogući problemi pregrevanja i bleštanja mogu se rešiti u fazi projektovanja zgrade). postale osnovni izvori električne energije na satelitima primarno zbog svoje pouzdanosti. Posledično. ulična mreža je u pravcu istok-zapad. dok je cena bila od manjeg značaja. prvi je pre skoro dva veka uočio francuski naučnik Edmond Bekerel (Edmond Becquerel). Nasuprot nekim stavovima i smernicama. Aktivni solarni paneli za zagrevanje vode postoje već neko vreme i u Velikoj Britaniji imaju. naročito u odnosu na namenu i uličnu matricu susednih područja.

klasifikovati kao jedno (mono) kristalne. Svaki tip ima različitu efikasnost. 4 . kao što su termoelektrane i nuklearne elektrane. CdTe. Monokristalni silicijum (c-Si) je najpopularniji osnovni materijal solarne tehnologije. Štaviše. koji nema pokretnih delova. Osim tehnologija koje se baziraju na silicijumu postoje i druge tehnologije bazirane na CIS. što nije slučaj sa konvencionalnim izvorima električne energije. na osnovu tipa silicijumskog materijala. dodatni delovi kojima se povećava izlazna snaga lako se prilagođavaju postojećim fotonaponskim sistemima. GaAs. većoj pouzdanosti i nižoj proizvodnoj ceni. itd. kada se počelo razmišljati o poboljšanju njihovih radnih karakteristika. polikristalne i amorfne. a ćelije i moduli napravljeni od ovog materijala su tradicionalno najzastupljeniji. čiji rad zadovoljava najviše ekološke standarde i ukoliko je dobro zaštićen od uticaja okoline nema delova koji mogu da se pohabaju. Konceptualno. fotonaponski uređaj u svom najjednostavnijem obliku predstavlja potrošač isključivo sunčeve energije. Fotonaponski sistemi su modularni tako da se njihova snaga može projektovati za praktično bilo koju primenu. reaguje na različite delove sunčevog spektra i pogodan je za različite primene. Značaj njihove zemaljske upotrebe postao je aktuelan u toku svetske energetske krize ranih 70-ih godina. Efikasnost solarne ćelije odreñene površine data je kao procentualni deo energije generisane od date količine upadne svetlosti (fotona). povećanju efikasnosti. Efikasnosti komercijalno raspoloživih fotonaponskih modula različitih tehnologija prikazane su u sledećoj tabeli. čija ekonomska isplativost i izvodljivost zahteva multi-megavatne instalacije. Ćelije od monokristalnog silicijuma su veoma stabilne i pokazuju visoku efikasnost u konverziji energije. InP. Danas fotonaponska konverzija podrazumeva visoku tehnologiju proizvodnje električne energije iz sunčeve energije. Tehnologije proizvodnje fotonaponskih ćelija i modula mogu se.

fotonaponski sistemi koji zamenjuju fasadne i krovne građevinske elemente objekata. Približno 75% energije koja se koristi u razvijenom svetu troši se u gradovima. Primene kao što su osvetljavanje. telekomunikacije. od autobuskih stanica do velikih poslovnih zgrada. Nedavni porast proizvodnje fotonaponskih ćelija uz smanjenje njihove cene. dok se danas koriste i polikristalni materijali kao CIS i CdTe. Čak i u klimatskim uslovima koji se karakterišu osrednjom solarnom ozračenošću. rashladni sistemi. Uz to pojavila se relativno nova primena ovih sistema sa neverovatno velikim potencijalom . Solarna električna energija može da doprinese energetskoj ponudi uz istovremenu pomoć u sprečavanju globalne promene klimatskih uslova. Upotreba fotonaponskih sistema može značajno da smanji potrošnju električne energije iz elektrana. Uz jednostavnost rukovanja. i električna energija ne samo da treba da zadovolji potrebe potrošača. Iako tačna prognoza fotonaponskog učinka u zgradama zahteva pažljivu analizu faktora kao što su količina sunčevog zračenja koje pada na zgradu. ali mogu se postaviti i na građevine. od časovnika do čitavih naselja. krov zgrade jednog domaćinstva dovoljan je za postavljanje fotonaponskog sistema koji objektu može obezbediti dovoljno električne energije u toku cele godine. električne stabilnosti elektro-distributivne mreže itd. imaju sa druge strane i nižu cenu koja ima važnu ulogu u određivanju profitabilnosti fotonaponske tehnologije. Fotonaponski moduli i generatori tradicionalno se postavljaju na specijalne potporne strukture. navedeni faktori ih čine posebno privlačnim za širok spektar primena. koji iako imaju nešto nižu efikasnost. Najpopularniji materijal za izradu tankih filmova je amorfni silicijum. Kao i svi dobri proizvodi. i uz sve to jedini izvor energije koji koriste je sunčeva svetlost. Tanki fotonaponski filmovi. 5 . pumpanje vode. usled uštede materijala smanjuju cenu dobijene električne energije iz sunca. lako je shvatiti da ovakva tehnologija ima velike mogućnosti. Polikristalne silicijumske solarne ćelije predstavljaju jeftiniju altrernativu monokristalnim ćelijama ali imaju odreñene prednosti jer zahtevaju manje čistog materijala i mogu se prilagoditi automatizovanoj masovnoj proizvodnji zbog načina na koji se priprema polazni materijal. čija je debljina svega nekoliko mikrona.. kao i obezbeđivanje električne energije za čitava naselja (naročito u udaljenim oblastima). Tankoslojni materijali (filmovi). parkove itd. otvorio je veliki broj novih tržišta uz veliki broj različitih primena. pokazale su se kao konkurentne i profitabilne u odnosu na već postojeće tehnologije. pa čak i u bašte. Fotonaponski sistemi su veoma raznovrsni: mogu biti manji od novčića i veći od fudbalskog igrališta i mogu da obezbeđuju energiju za bilo koji uređaj. već treba da bude od koristi prirodnoj sredini u kojoj se proizvod koristi. ili mogu da postanu integralni delovi zgrada obrazujući prirodan lokalni spoj ponude i potražnje električne energije. od čega se oko 40% troši u zgradama. Fotonaponski sistemi mogu da se ugrade u skoro svaku građevinsku strukturu.

• mogu da smanje gubitke tokom prenosa i distribucije električne energije. • ne zahtevaju dodatne infrastrukturne instalacije. • mogu u potpunosti ili delimično da obezbede električnu energiju za odgovarajuću zgradu. skoro ista kao i cena najkvalitetnijih fasadnih materijala kao što su mermer ili ukrasni kamen. • pružaju nove estetske mogućnosti na inovativan način. • obezbeđuju električnu energiju u toku najveće potražnje (pikovi) i na taj način smanjuju opterećenje električne mreže. Solarna fotonaponska tehnologija koja se ranije koristila uglavnom u svemirskim programima ili na udaljenim lokacijama. Pošto fasadni fotonaponski moduli mogu da zamenjuju klasične građevinske materijale. je od posebnog značaja. • mogu da zamene konvencionalne građevinske materijale i na taj način obezbede dvostruku ulogu koja može višestruko da se isplati. razlika u ceni između solarnih elemenata po jedinici površine i materijala koje mogu da zamene. pa samim tim marginalna i egzotična u početku. tehničkog i finansijskog aspekta. Tako je cena po jedinici površine fasadnog fotonaponskog sistema. kontrolom i funkcionisanjem drugih instalacija i sistema u zgradi. 6 . tako da su praktično dodatne koristi od proizvodnje struje ovakvih fotonaponskih sistema besplatna korist. u poslednjih nekoliko godina postaje osnovna tehnologija za proizvodnju i distribuciju električne energije u urbanim sredinama sa potencijalom da po ceni postane podjednako konkurentna cenama energije dobijene i distriburiane konvencionalnim tehnologijama. • mogu da obezbede smanjenje planiranih troškova. Zgrade mogu čak da se pretvore u male proizvođače i distributere električne energije. fotonaponski sistemi integrisani u građevinske elemente imaju sledeće karakteristike: • ne zahtevaju dodatno zemljište i mogu se koristitu u gusto naseljenim urbanim sredinama. povezanog na distributivnu mrežu. što može da bude od opšte koristi. • mogu se povezati sa održavanjem. Sa arhitektonskog.

Kyocera. Tržišna vrednost fotonaponske industrije trenutno iznosi više od US $ 2 milijarde godišnje. Sanyo i Sharp). Najnoviji predstavnici fotonaponske solarne industrije su i neke od vodećih svetskih naftnih i drugih hi-tek kompanija . Shell. Od 1990 godine industrija fotonaponske konverzije pokazuje konstantan godišnji privredni rast od preko 20%. Kompanije koje proizvode i distribuiraju električnu energiju u saradnji sa proizvođačima solarnih uređaja. Pre destak godina očekivalo se da će dve najperspektivnije primene fotonaponskih sistema biti sektoru velikih elektrana snage nekoliko megavata.BP Amoco. Međutim slika je danas sasvim drugačija i tržištem dominiraju urbani (rezidencijalni) fotonaponski sistemi povezani sa elektro-distributivnom mrežom.3%. a u zemljama u razvoju više od milion domaćinstava koristi električnu energiju proizvedenu pomoću fotonaponskih sistema. a očekuje se porast od preko 10 milijardi $ godišnje do 2010 godine. ili u formi primene u desetak miliona kućnih solarnih sistema u zemljama u razvoju. povezanih sa distributivnom mrežom. 7 . godine objavljeno je da je Solar’s Technology Centre proizveo fotonaponsku ćeliju veličine 125 mm Čija je efikasnost 18. ukupni instalirani kapaciteti u svetu premašili su 1000 MW. Ilustracija ovog trenda u svetu tokom 2002 godine prikazana je na slici. a počevši od 1997 i preko 33% godišnje. Mitsubishi. gradskim vlastima i fondovima planiraju i realizuju sve veće projekte stičući neophodno iskustvo. Novi svetski rekord u efikasnosti fotonaponskih ćelija 24. mobilišući pažnju javnosti. Sve veći broj kompanija i organizacija aktivno učestvuje u promociji. a pri tom snižavajući cenu električne energije. marta 2003. razvoju i proizvodnji fotonaponskih ureñaja i sistema. U 2000 godini. Očekuje se da će krajem 2002 godine ukupni instalirani fotonaponski kapaciteti širom sveta biti blizu 3 GW.

vremena insolacije. što odgovara instalisanom proizvodnom kapacitetu od oko 400 MW.000 domaćinstava u Srbiji imalo bar 5 m2 solarnih kolektora za grejanje sanitarne potrošne vode ili vazduha uštedelo bi se 1. obećavaju dobru perspektivu fotonaponskim tehnologijama i u Srbiji. Kod ovih tipova kolektora ostvaruje se stepen efikasnosti transforamcije dozračene sunčeve energije u korisno odvedenu toplotu od 35 do 55%. fotonaponska industrija zahteva pogodne i stabilne političke uslove u Srbiji za konstantan i održiv razvoj. Brz porast fotonaponske industrije u svetu uz porast proizvodnih kapaciteta i pozitivnu političku klimu u zemljama kao što su Japan. doba dana. od konstrukcije i energetskih karatkeristika prijemnika sunčeve energije.500 GWh godišnje. fotonaponska tehnologija će u početku igrati sporednu ulogu. kao i malih i srednjih preduzeća. Uzimajući u obzir današnji značaj fotonaponske tehnologije. Međutim. 8 . ali će njen doprinos konstantno rasti kako u urbanim tako i najudaljenijim mestima u Srbiji. njihove dugoročne potencijale i vreme potrebno da se ovakve tehnologije razviju. pri čemu se energija sunčevog zračenja transformiše u toplotu na apsorberu prijemnika sunčeve energije (toplotni kolektori). U toku 21-og veka Srbija će morati da primeni mudru energetsku strategiju koja će obuhvatati nekoliko inovativnih mera efikasnog korišćenja energije. Brze ili nagle promene u uslovima i iznosima subvencija te političkim stavovima mogu da dovedu u pitanje pozitivan razvojni trend. Uprkos velikog dugoročnog potencijala. Nemačka i Španija. doba godine. brz porast korišćenja obnovljivih energetskih kapaciteta i korišćenje fosilnih goriva uz pridržavanje visokih ekoloških normi u cilju očuvanja prirodne sredine i klimatskih uslova. atmosferskih uslova i dr. razvoj i primene ovih tehnologija potpuno opravdavaju i ohrabruju državnu podršku i subvencije. Kada bi samo 300. Procena ukazuje da instalacioni potencijali za fotonaponske sisteme do 2010. Najčešće primenjivana tehnologija za korišćenje sunčevog zračenja bazirana je na principu toplotnog dejstva sunčevog zračenja. Dodajmo pri tome da fotonaponska industrija može znatno da doprinese privredi zemlje otvaranjem novih radnih mesta. Takva investicija bi se isplatila za dve godine bez ikakve potrošnje energenata. godine iznose oko 20 MW. Sunčevo zračenje na Zemlju dostiže energiju od 1000 W/m2 pri čemu korisno dozračena energija na jedinicu površine zavisi od orijentacije i nagiba površine.

za grejanje prostora i u drugim toplotnim procesima u kojima se radne temperature kreću do 100°C. a u njima se ostvaruju radne temperature do 100°C (u praznom hodu i do 180°C). 2. Radi boljeg prenosa toplote koristi se pumpa za pokretanje fluida. a da pri tome obezbedi što bolji prodor sunčevih zraka do apsorbujuće površine. kao i kaljeno staklo debljine 5 mm. a mogu se koristiti i providni plastični materijali debljine do 2mm kao i specijalne ultravioletno stabilne plastične folije.2 Toplotna konverzija sunčeve energije Sunčani kolektori mogu se podeliti na dve glavne grupe po tipu fluida koji prenosi sunčevu energiju. Solarni kolektori bazirani na ovom principu koriste se najviše za pripremu tople sanitarne ili tehnološke vode. • Ravni niskotemperaturni • Srednje temperaturni . Toplota se odvodi vazduhom. Ravni niskotemperaturni prijemnici sunčeve energije. U praksi se najčešće koristi obično prozorsko staklo debljine 4mm. 9 .sa koncentrisanjem sunčevog zračenja Ravni niskotemperaturni prijemnici su tehnički najjednostavniji sa aspekta izrade. u procesima sušenja raznih poljoprivrednih proizvoda. vodom ili nekom drugom tečnošću na bazi „antifriza“ i predaje potrošaču direktno ili preko razmenjivača toplote i grejnih tela. To su kolektori sa tečnim fluidom i sa vazduhom. Svaka od ovih grupa deli se na tri podgrupe određene po temperaturnom opsegu rada. Ovaj tip solarnog kolektora sastoji se iz sledećih elemenata: • transparenta • apsorbera • termičke izolacije • kućišta Transparent (prozirna pokrivka) ima zadatak da zatvori prostor ispred apsorbujuće ploče čime smanjuje toplotne gubitke. Apsorber toplote je metalni ili plastični. Kolektori se najčešće montiraju na krovu kuće i cevima su spojeni sa vodenim rezervoarom.sa koncentrisanjem sunčevog zračenja • Visoko temperaturni .

posebno na dejstvo sunčevog ultravioletnog zračenja. Solarni kolektori sa jednostrukom prozirnom pokrivkom obično se koriste u instalacijama grejanja sanitarne ili tehničke vode u prelaznim ili letnjim periodima kada su spoljne temperature više. Integralni prijemnici sunčeve energije nastali su iz težnje da se dobiju jednostavniji i jeftiniji solarni kolektori sa istim efektima kao i klasični tipovi. Kao materijal najviše se koristi ekspandirana poliuretanska pena. Kućište kolektora objedinjuje sve njegove elemente u jednu funkcionalnu celinu. Upotreba raznih gumenih ili silikonskih zaptivki je neophodna radi smanjenja prodora hladnog vazduha i vlage u kućište. U zavisnosti od otpornosti materijala na degradaciona dejstva iz okoline. Termička izolacija je vrlo bitan element koji smanjuje toplotne gubitke sa zadnje i sa bočnih strana kolektora. Debljina kolektora sa vodom je nešto manja od onih sa vazduhom i kreće se od 60 do 100 mm. Apsorber ima zadatak da transformiše sunčevo zračenje u toplotu i predstavlja ključni element od koga najviše zavisi efikasnost apsorbcije sunčevog zračenja. Pored termoizolacionih karakteristika ovaj materijal i ukrućuje kućište kolektora. može se proceniti koliko će se smanjivati svetlosna propustljivost tokom vremena eksploatacije. To je ostvareno integrisanjem funkcije prijemnika solarne energije i dela građevinskog objekta (fasade ili krova).4. Efikasnost kolektora sa jednostrukim zastakljenjem je zimi znatno niža od efikasnosti sa dvostrukim zastakljenjem. tako što se vrši direktno integrisanje kolektora u funkcionalnu celinu sa objektom. a ne upija vlagu. emisija toplote u okolinu (toplotni gubitak) i efikasnost prenosa toplote sa apsorbujuće površine na radni medijum koji hladi apsorber. U letnjem periodu ovi koeficijenti su 0. Kvalitetni apsorberi se izrañuju od bakra. a ređe od plastičnih materijala. 10 . Tako na primer pri temperaturi radne tečnosti na ulazu u kolektor od 60°C (zimi kada je temperatura okolnog vazduha 10°C i snaga sunčevog zračenja oko 600W/m2) efikasnost posmatranog kolektora sa jednostrukim zastakljenjem je ravna nuli (neće se dogrevati radna tečnost) dok će kolektor sa dvostrukim zastakljenjem imati efikasnost od 0. Kolektori imaju površinu obično od 1.68 i 0.7. Masa kolektora se kreće u granicama od 25 do 50 kg po jednom kvadratnom metru prijemne površine.2 do 2 m2 bez obzira da li im je radni fluid voda ili vazduh. Leti je razlika u efikasnosti izmeñu ova dva tipa kolektora znatno manja. Staklena i mineralna vuna su dosta nepogodne za rukovanje i mogu da prime značajne količine vlage čime se smanjuje trajnost i efikasnost kolektora. voda ili tečnost na bazi „antifriza“. bolju energetsku efikasnost i trajne apsorbcione karekteristike u odnosu na upotrebu crne boje za apsorbcioni sloj. jer ima stabilne mehaničke i termičke osobine. Selektivni apsorbujući slojevi koji se nanose hemijskim tretmanom na apsorber obezbeñuju znatno bolje radne karakteristike (nizak koeficijent emisije zračenja). aluminijuma i nerñajućih čelika. Apsorberi od plastičnih masa spadaju u manje kvalitetne. Dvostruka transparentna pokrivka obično se primenjuje kod kolektora predviđenih za upotrebu pri nižim spoljašnjim temperaturama da bi se smanjili gubici sa prednje strane kolektora. Radni medijum ili nosilac toplote u solarnom kolektoru može da bude vazduh. Izrađuje se najčešće od metala (eloksirani aluminijum).

energetskim resursima i planiranju. ekološki i ekonomski najpovoljniji vid korišćenja energije nije mogao da se primenjuje jer nije postojala nikakva stimulacija stanovništva. Sada kada se nedostatak energije u čitavom sveti drastično oseća i kada cena struje u Srbiji raste kako bi dostigla cene u Evropskoj Uniji čista ekonomska računica će dovesti do upotrebe najracionalnijih izvora energije. Stimulacija države u obliku poreskih olakšica za instaliranu opremu sigurno bi se višestruko isplatila u poreñenju sa novim investicijama u elektroprivredu koje nas očekuju. Ovaj tip gradnje obično koristi vazduh kao radni medijum. 11 . Solarni kolektori Energetski potencijal je zadovoljavajući na celoj teritoriji Srbije i moguće je efikasno korišćenje termičkog dejstva sunčevog zračenja. Ekonomski i ekološki razlozi dovode do ulaganja u istraživačke i razvojne projekte koji svojim rezultatima pokreću investicije u proizvodnji opreme za eksploataciju energije. U prethodnom dugom periodu ovaj prirodni. Efekti ovakve konstrukcije su obično dvostruki: poboljšava se termička karakteristika zida ili krova i obezbeđuje projektovana količina energije. To ukazuje na odnos vlasti prema svojoj zemlji. U tom slučaju obično je cena izrade fasade ili krova niža jer kolektor čini spoljnu oblogu objekta. Takođe u poređenju sa dobijanjem energije iz fotonaponskih ćelija ili vetrogeneratora upotreba solarnih kolektora je najekonomičnija u sadašnjem trenutku i može se primenjivati od individualnih korisnika do većih sistema. Apsurdno je da siromašne zemlje koje skupo plaćaju uvozne energente i opremu za proizvodnju energije ne učine napor da na bazi ekonomskih računica krenu u razvoj i proizvodnju onoga što je najpogodnije.

Blagi povetarci leti provetravaju zgrade i povećavaju ugodnost. Tada su turbine bile obično manje. smelo isturena na slemenu krova u Dablinu. od samo nekoliko kilovata koje su isporučivale. i većina je bila namenjena za upotrebu na parcelama sa individualnim stambenim objektima.S. zatim stotine. Zgrade treba projektovati i postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnaca i nastanak neugodne mikroklime. u zoni jačih strujanja vazduha. kao što to pokazuje turbina na vetar. Tokom čitave godine. 3. Zahvaljujući veoma značajnoj pomoći Ministarstva za energetiku SAD (U. a danas i MW energije. Department of Energy – DOE) ova industrija je postala daleko ekonomičnija sa velikim turbinama koje su postale prave mašine koje su prvo proizvode desetine kW. Vetrogenerator pretvara kinetičku energiju vazduha koji se kreće (vetra) pomoću lopatica rotora (elise). kada se ponovo pojavilo interesovanje za korišćenje ove vrste energije. Kod uticaja vetra ulogu ima i sam predeo.1. prenosnog mehanizma i elektrogeneratora u električnu energiju. Energija dobijena iz vetra zavisi od srednje brzine vetra i to tako što je proporcionalna trećem stepenu brzine vetra. 12 . godne dokazao da se maksimalno 59% ukupne kinetičke energije vetra može pretvoriti u mehaničku energiju rotora vetrogeneratora. na pogodnim mestima. Tehnologija korišćenja energije vetra Pretvaranje energije vetra u elektičnu energiju vrši se pomoću vetrogeneratora. električna energija se dobija na licu mesta. Treba ukrotiti potencijal vetra za prirodno provetravanje i kao mogući izvor energije. 3. Albert Dec je 1919. ENERGIJA VETRA Vetar je i prijatelj i neprijatelj. Industrija iskorišćavanja vetra za dobijanje energije napreduje konstantno od 70-ih godina XX veka. vetar se može koristiti čak i u gradskim sredinama. Krovovi su postavljeni iznad nivoa zemlje. dok zimi vetrovi doprinose gubitku toplote. energija vetra može da bude izvor električne energije. a vetrenjača na krovu predstavlja jasno izražavanje stava vlasnika objekta. Vetrogenerator ne može da transformiše celokupnu kinetičku energiju vetra koji struji kroz površinu koju obuhvataju kraci rotora. Koliko god da iznenađuje. Pozivanje na integraciju vetrogeneratora u arhitektonske objekte sve je češće. Takve lokacije su obično u izloženijim područjima.

naročito visokih zgrada. održavanje je postalo daleko efikasnije. stubova i sl). Postavljanje vetrenjača na krov. Graciozne AeroVironment turbine na vrhu aerodromske zgrade na Međunarodnom aerodromu Logan imaju važnu estetsku ulogu. Na kraju. Najbolji efekat turbine postižu pred postojanim linearnim vetrom. delimično i zbog manjeg uticaja drveća i drugih prepreka.infrastrukturom. u kom sva strujanja idu u jednom smeru. U nekim slučajevima oblik i anvelopa objekta mogu uticati na performanse integrisanih vetrenjača. Kao još jednu prednost ovakvog pristupa u kreiranju koncepta arhitekture nekog objekta moramo pomenuti i jasno vizuelno izražavanje stava da je vlasnik objekta posvećen očuvanju resursa i planete. i često se ne vide sa ulice dok proizvode električnu energiju. Još jedna značajna promena dogodila se i kada smo. mnogi smatraju dizajn turbina lepim. zvuči logično s obzirom da nije potrebno posebno postavljati visoki stub kao nosač turbine. Ovo takođe umanjuje gubitke kod prenosa. Neki arhitekti svoje objekte dizajniraju tako da usmeravaju i pojačavaju strujanje vetra ka mestima gde će biti instalirane turbine. uglavnom kod ravnih krovova) gde se vetar penje uz fasadu većih zgrada i zatim oko zida atike na vrhu pravi jači kovitlac. Arhitekti i investitori troše pozamašne svote novca na nefunkcionalne dekorativne elemente na objektima. Karakteristika brzine vetra jeste da se povećava sa visinom u odnosu na tlo. Nekoliko proizvođača vetrogeneratora za integraciju u objekte koristi prednosti pojačanih strujanja u zoni atike (niskog obodnog zida. u oblastima sa jačim vetrovima (kao što su npr.photovoltaic) solarnih panela jer oni samo stoje negde na krovu. Ovaj slučaj nemamo kod fotovoltažnih (PV . 13 . One moraju prevazići nekoliko problema kako bi bile efikasne u meri koja se od njih i očekuje i kako bi na kraju bile isplative. pa proizvodnja na licu mesta (tj. Altamont Pass i Tehachapi Pass u Kaliforniji).. Međutim. Najveći pojedinačni potrošač ukupne proizvedene električne energije u najvećem broju zemalja su upravo zgrade. integrisane vetro turbine često ne donose ono što obećavaju. turbine počeli da postavljamo na farme vetrenjača. Neki ukazuju na to se upravo dešava treća faza razvoja – postavljanje vetrogeneratora na vrh objekata ili njihova integracija u objekte na neki drugi način. na vrhu svake visoke zgrade strujanja vazduha daleko su od ovakve šeme. do tada obično usamljene. na samoj parceli) smanjuje potrebu za skupim sistemima prenosa .. kao i količine potrebnog materijala (kablova. a energija je mogla lako i efikasno da se distribuira. pa zašto onda ne bi koristili dekorativne elemente koji zapravo nečemu i služe? Nažalost. Veći broj vetrogeneratora jedan uz drugi.

teško da će osiguravajuće kompanije biti. godine koštale prosečne 7. one kod kojih je osa u vertikalnom položaju. turbulencija je daleko veća nego kod postojanog vetra.600 dolara po kW. Tamo je malo verovatno da će proizvesti bilo kakvu ozbiljniju štetu ili povrediti nekoga. Ovo nije baš toliko neobična situacija kod vetrogeneratora koji stoje na farmama. Šta je sa proizvodima koji koriste vetar na atici objekata kao oni koje preporučuju proizvođači poput Aero Viroment-a? Iako ove turbine relativno uspešno prikupljaju pojačana strujanja u ovoj zoni objekta. Ali i one su tokom većeg dela eksperimenta bile ugašene zbog žalbi stanara objekta na kom je vršino ispitivanje – pravile su previše buke. godine. to bi predstavljalo ozbiljnu situaciju. što je otprilike koliko i fotovoltažne instalacije koje su još 2007. Čak i da vlasnik objekta pristane na rizik. Čak i ako se čini da je zaista vetrovito (na vrhu objekta). Kako se integrisana turbina drži naspram fotovoltažnog solarnog sistema? Instalacija Aero Viromenment-a košta od 6. Zato su ove turbine male u prečniku. sudeći prema izveštaju Lawrence Berkeley National Laboratory iz februara 2009. Jedan od osnovnih strahova kod instalacije turbina na objekte jeste da elisa otpadne i ugrozi imovinu i ljudske živote. 14 . ali kada bi se to dogodilo u urbanoj sredini. Buka i vibracije turbina spadaju među najveće prepreke za njihovu integraciju u objekte. pa su daleko manje atraktivne u pogledu efikasnosti u odnosu na turbine većih razmera. Ovo odvajanja tokova stvara mnogo turbulencije. Na osnovu sve češćih projektnih rešenja koja podrazumevaju i vetrenjače može se reći da su ovi problemi uspešno prevaziđeni. uključujući i sam krov objekta. Kad se strujanja vetra prelamaju preko krova ili na uglu objekata. jedine turbine koje su uspele da proizvedu približnu količinu električne energije onoj koja je navedena u specifikaciji bile su one postavljene na najvišim spratovima objekta. male turbine su daleko neekonomičnije. Dok velike turbine danas proizvode najjeftiniju električnu energiju. oni pokrivaju samo jedan niži pojas. Istina je zapravo da su neke turbine daleko tiše u radu od drugih. ali rešavanje problema buke i vibracija ostaje ogroman izazov. U jedinom ekstenzivnom istraživanju stvarne efikasnosti integrisanih vetrogeneratora na objektima .000 dolara po kW. Zato je osnovna polaznica za postavljanje turbine – odvojiti je bar devet metara u visinu u odnosu na bilo kakvu prepreku u krugu od oko 150m.500 do 9.Warwick Wind Trials Project. Možda je cena integrisanih turbina najveća prepreka za njihovu isplativost. dele se u nekoliko različitih pravaca. kao npr. a kada se postavljaju na objekte cena im raste a efikasnost opada.

sprečava kišnicu da ide u kanalizacione sisteme kada su oni zapušeni i kada se prelivaju. Dodatno. već takođe smanjuje zagađenje i potrebu za obimnom infrastrukturom za otpadne i atmosferske vode. SKLADIŠTENJE I RECIKLIRANJE KIŠNICE Prikupljanjem površinske vode smanjuje se potreba za infrastukturom za odvođenje atmosferske vode i energijom za pumpanje koja iziskuje značajne investicione troškove i troškove održavanja sistema.verovatno najrigorozniji reper zelene gradnje dostupan danas.PRIKUPLJANJE.kišnicu koja pada i otpadne vode koje stvaraju ukućani. Sada. i netoksična staništa osnovna prava koja su važna za sve. kanali. zdrav vazduh. kupanje. Sledeći ovaj izazov. a pogotovo se mora o tome voditi računa u slučajevima gde postoji zagađenje. ali se ignoriše da su čista voda.4. zamislite zgradu koja ispunjava sve potrebe za vodom zahvaljujući sakupljenoj kišnici i otpadnim vodama i osigurava da nijedan deo otpadnih voda i kišnice ne napusti lokaciju. ispiranje toaleta i navodnjavanje. već. Oni se mogu povezati i sa sistemom ponovne upotrebe zaprljane vode (sa krovova i drugih slivnih površina) za zalivanje biljaka. projektantski timovi osmišljavaju nove. takođe.pitanja od interesa samo za ljude koji su pobegli od teških problema koje pogađaju najsiromašnije slojeve društva. reke. 15 . Većina današnjih zgrada ne iskorišćava slobodne i raspoložive vodne resurse . inovativne mogućnosti održive gradnje. Pitanja zaštite životne sredine se ponekad opisuju kao pitanja srednje klase . Prikupljanje kišnice i skladištenje u velikim cisternama ne samo da čuva vodu iz vlažnih meseci za upotrebu u suvim mesecima. pranje. Kišnica i otpadne vode mogu biti sakupljane i tretirane za korisno korišćenje kao što je piće. uz istovremeno stvaranje vizuelno privlačnih predela i vrednih ekoloških staništa. takvi sistemi ponovnog korišćenja voda uzimaju u obzir zdravlje i bezbednost javnosti pri nivou tretmana koji je neophodan za svaku vrstu vode u zavisnosti od nameravane upotrebe. bare i jezera mogu se objediniti u sisteme prikupljanja površinske vode. što ponekad dovodi do prelivanja netretirane kanalizacije direktno u vodene tokove. Ponovno korišćenje voda pre slanja u zajednički objekat za preradu otpadnih voda ne samo da štedi vodu. VODA. Ima istine u toj tvrdnji. Zahtevi održavanja i upravljanja moraju se pažljivo razmotriti na samom početku. Potoci. Takav smeo cilj je inspirisao mnoge projektantske timove da razmišljaju van okvira dok slede zahteve vodonezavisnosti koje je postavio izazov Living Building Challenge .

Voda. Vodonezavisna zgrada je ona zgrada koja prikuplja kišnicu i reciklira svoje otpadne vode za ponovnu upotrebu. propisima i agencijama. imajući sve vreme na umu jedinstvenu važnost i neophodnost vode. veza sa komunalnom mrežom može biti poželjna kao podrška u hitnim slučajevima i kao način prodaje viška energije elektrodistribuciji. Voda postaje sve skuplji resurs i porodice sa niskim prihodima ne mogu je olako priuštiti. 16 . za ispiranje toaleta. za koju se nekada smatralo da je ima u relativno neograničenoj količini. sve dok zdravstveni zvaničnici govore da ne postoje pretnje po zdravlje. Očuvanje i ušteda voda ima potencijal da smanji ekonomske teškoće porodicama sa manjim prihodima. Troškovi komunalija vezanih za vodu rastu širom sveta (pogotovo u zapadnim zemljama). Na isti način. Regulatorna razjašnjenja i reforme predstavljaju neophodan korak ka realizaciji naprednog očuvanja voda u objektima. mnogi projektantski i izvođački timovi nisu sigurni na koji način da postignu nezavisnost voda ili dodatnu uštedu voda. eliminišući potrebu za vodosnabdevanjem iz javnog vodovoda i priključenje na kanalizacionu mrežu. Zbog teškoća u snalaženju sa svim važećim zakonima. Kako cena vode bude rasla brže od prihoda domaćinstva. trenutno nisu dozvoljene u mnogim državama. prenošenja kišnica i tretiranje otpadnih voda. Korišćenje cilja vodonezavisnosti omogućava zajednici da istraži šta je moguće. veza sa opštinskim vodovodnim i kanalizacionim sistemom može biti poželjna u cilju borbe protiv požara i u slučaju neophodnih održavanja sistema. smanjene ponude i visokih cena snabdevanja vodom. ponovo korišćenje sivih voda za potrebe koje ne zahtevaju pitku vodu. Slično tome. i potroši oko 500 dolara godišnje na komunalne troškove za vodu i kanalizaciju. na primer. dobro je za sve. Prosečno domaćinstvo u zapadnim zemljama koristi oko 400 galona vode dnevno za unutrašnju i spoljnu upotrebu. i koja je suviše jeftinada bi se merila sada je po pitanju cene za mnoge ljude nepristupačna. zatim da primeni te strategije koje štite njihove resurse voda i eliminišu zagađenja voda. očuvanje voda se mora povećati da bi se poboljšala ekonomska situacija domaćinstava sa niskim prihodima. prevashodno usled povećane tražnje. Čak i u energetskoj nezavisnosti. Cilj vodonezavisnosti ne treba da ide ka otcepljenju zgrade od opštinske infrastrukture vodovoda i kanalizacije. Dokazane strategije ponovnog korišćenja. kao što je korišćenje otpadne vode od tuširanja za potrebe ispiranja toaleta nakon tretmana na licu mesta. koje bi se koristile za snabdevanje drugih korisnika u zajednici. Možda će u budućnosti biti dostupno prodavanje vode za zgrade koje proizvedu višak vode.

nusproizvod tretmana. može da sadrži neželjene elemente kao što su teški metali i uporna organska jedinjenja. u mnogim zajednicama. Upravljanje kišnicom. Na sličan način. klimatske promene i navike korišćenja vode stavljaju značajne zahteve na ograničene zalihe voda i sistema za tretman otpadnih voda. ona može da pokupi zagađivače dok teče kroz nepropusne urbane podloge u pravcu vodotokova. regionalne ili nacionalne nestašice vode do 2013. sanitarije. skoro svaki region u Sjedinjenim Američkim Državama je doživeo nestašicu vode. kupanje. Zagađenja zbog navika korišćenja voda. godine. Rast populacije. Kada se otpadne vode tretiraju. Mulj. zajedno sa smanjenjem tražnje objekta za pitkom vodom. kao i otpadne vode pravilno tretirane na licu mesta. 17 . Water Supply and Use in the United States). Ovi zagađivači mogu da procure u podzemne vode ili mogu biti pokupljene od strane kišnice i preneseni do površinskih izvora vode. baštovanstvo i navodnjavanje predstavlja odličnu priliku za očuvanje i smanjenje zagađenja. uvek postoji nešto što je preostalo. kišnica može da preoptereti kapacitet kanalizacione mreže i izbaci otpadne vode direktno na površinu bez prethodnog tretmana. Najmanje 36 država (od 50 koliko čine SAD) očekuje lokalne. kada se prikupljenom kišnicom nekog objekta ne upravlja na licu mesta. Osim toga. sačuvale bi naše snabdevanje svežom vodom. smanjile zagađenje i umanjile potražnju za vodovodnom i kanalizacionom infrastrukturom. Voda koja se koristi za piće. 2008. čak i kada nisu sušni uslovi (prema - United States Environmental Protection Agency. kuvanje. neadekvatno upravljanje kišnicom i tretman otpadnih voda dodatno smanjuje dostupnost sveže vode. U poslednjih pet godina.

ne sme da dospe u sistem za pitku vodu. Obično takav tretman podrazumeva filtraciju u kombinaciji sa dezinfekcijom ultraljubičastom svetlošću ili ozon tretmanom. Pri uvođenju kišnice treba principijelno da se koristi samo kišnica sa krovova. Kišnica generalno zahteva veliki skladišni sistem za korišćenje tokom cele godine. a onda dalje razvodi prema pojedinim potrošačima. u slučaju da se otpadna voda ne koristi. Kišnica se. sakuplja u cisterni. najpre se filtrira i pomoću uređaja za doziranje dobija neophodnu tvrdoću. ni u kom slučaju. po pravilu. dok je dodatni tretman potreban za korišćenje kišnice kao pitke vode. U vodonezavisnom objektu. dovodi preko posebnog sistema za kišnicu (dovod) i. koji su u stanju da filtriraju teške metale. Voda koja dospeva u spremišta za čuvanje. filtrira od mulja i izlaže zračenju UV-svetla. Kišnica se. pošto se time dobija garancija da u kružni tok kišnice neće dospeti previše prljavih supstanci. čađ i prašinu. 18 . kišnica se prikuplja preko nepropusnih površina tipa krovova i prenosi preko oluka i cevi do rezervoara ili cisterni za ponovnu upotrebu. Kišnica je primarni izvor sveže vode za većinu područja na svetu. To su rezervoari za vodu iz kojih se snabdevaju potrošači kišnice. Filtrirana i blago tretirana kišnica je prihvatljiva za nepijaće korišćenje tipa navodnjavanja. Kišnica je proizvod kondenzacije vodene pare u atmosferi koja se vraća na površinu Zemlje preko padavina. u principu. da bi konačno dospela u prava spremišta. Odatle voda preko pumpi dospeva do razvodnika. ispiranja toaleta i pranje veša. Značajno poboljšano delovanje u tome imaju ozelenjeni krovovi.

poput onih koje ispunjavaju proizvodi sa GreenSpec liste koju formira USGBC. U SAD broj stanovnika povećao se za 90% od 1950. moguće je i savetovati se sa proizvođačima. mada je poželjno koristiti i zahtevnije standarde. Takođe. godine. a zelene zgrade čine do 10% objekata u SAD. Globalno zagrevanje koje dovodi do pojave klime sve je očiglednije i kod nas. Prema USGBC (Savet za zelenu gradnju SAD) zgrade u SAD troše 30% ukupne energije. 65% električne energije. U SAD su procene da već 90% građevinara ima nekog dodira sa zelenom gradnjom. a 15% isteče kroz slavine. Od toga je 26% za toalete. 19 . Pri izboru proizvoda za njihove objekte. godine čak 36 država u SAD imati problem sa vodom na lokalnom. odnosno distributerima koji mogu da ponude različita rešenja iz svog asortimana. ali 97% od toga je slana voda mora i okeana. Isti principi važe i kod prethodnog izbora materijala u enterijeru za kuhinje i kupatila. Agencija za zaštitu okoline SAD-a (EPA – US Environmental Protection Agency) kaže da će do 2013.500 litara (1 galon tečnosti iznosi oko 3. arhitektima se savetuje da biraju one sa Energy Starnalepnicom koja garantuje minimalni standard efikasnosti određen od strane Vlade. Oko 70% planete prekriveno je vodom. a tek 1% je dostupno za korišćenje. pa je kontrola potrošnje vode važna ne samo zbog nižih računa već i zbog odgovornosti prema okruženju i narednim generacijama. Američki institut arhitekata – AIA kaže da prosečan zeleni objekat troši 30% energije manje od od onog koji propisuju osnovni standardi. oko 1.8 litara) . 2% je zaleđeno na polovima i u glečerima. a potražnja za vodom u istom tom periodu porasla je za 209%. 30% emisije gasova. do 2000. regionalnom ili državnom nivou. Četvoročlana porodica u SAD prosečno troši 400 galona dnevno. 30% otpada (136 miliona tona godišnje) i 12% pijaće vode.70% čini utrošak u kući. 30% sirovina koje se koriste. tj.

Bilo putem projekta ili našim načinom života. 2. kako za zagrevanje tako i za hlađenje. OTPAD Osnovno je pitanje kako sa manje učiniti vise. Najuobičajeniji način je da se izvedu dve bušotine do vodonosnog sloja. ali se tečnost koja se koristi za prenos toplotne energije mora podvrgnuti proveri ekološke podobnosti. a upotreba padavinske vode svodi odvodnjavanje površinske vode na najmanju meru i 20 . ZEMLJIŠTE Treba razmotriti mogućnosti korišćenja podzemnih izvora energije za ekološki prihvatljive sisteme zagrevanja i hlađenja. Pejzažno uređenje smanjenjem utroška vode ili đubriva 2. manje energije. Moguće je upotrebiti toplotne pumpe koje koriste razlike u temperaturi između zemljišta i vazduha. Projekti mogu biti efikasniji u pogledu potrošnje energije i resursa kroz: 1. a druga za ispuštanje vode. manje vode i manji utrošak materijala kako bi se umanjio pritisak na životnu sredinu. 6. 5. jedna za snabdevanje hladnom vodom. Ali manje čega? Ovde nas zanima manje zemljišta. Infrastrukturu smanjivanjem zahteva na lokaciji smanjuje se količina potrebne infrastructure-sniženje potrebe zgrade za energijom može da smanji utrošak gasa. Tu postoje dva problema: 1. Vodonosni slojevi Zgrade u čijoj se unutrašnjosti oslobađa znatna temperatura mogu se rashlađivati zahvatanjem vode iz vodonosnih slojeva. Temperaturna razlika Temperatura zemljišta na dubini od 10 m iznosi oko 140 C. koji su često dostupni.

Kod stanovanja se u tu svrhu traži približno 1-2 m2 zemljišta po stanovniku. ako je način potrošnje električne i toplotne energije odgovarajući može kao ušteda biti celishodno rešenje CHP postrojenja ili sistema daljinskog grejanja. Valja istražiti načine ponovnog korišćenja resursa unutar same lokacije. Otpadom se može smatrati sve ono čemu nismo našli primenu. Možda je moguće dodati novu infrastrukturu da bi se smanjila potražnja za energijom.  vode i  građevinskih materijala Ako ima dovoljno raspoloživog zemljišta valja razmotriti smanjenje opterećenja na kanalizacioni sistem primenom sistema pročišćavanja zaprljane vode kroz trščani zasad. kao što su papir.  električne energije/goriva. u gusto naseljenim područjima. To su generatori električne energije na gas ili druga goriva. Upotrebom prefabrikovanih elemenata može se smanjiti rastur pri gradnji na licu mesta. 21 . Treba obezbediti postrojenja za reciklažu materijala koji traže centralizovanu obradu. duplim zastakljivanjem). 3. Zgrade smanjenjem zahteva za resursima u smislu  zagrevanje prostora i vode (izolacijom. Višak proizvedene toplote koristi se za zagrevanje vode u sistemima za snabdevanje domaćinstava toplom vodom i za grejanje. Ponovnom upotrebom zemlje iz iskopa na lokaciji izbegavaju se troškovi i trošenje resursa pri odvozu sa lokacije. staklo i metali. Oni mogu biti vrlo privlačna pojava u gradskom pejzažu. To ide od pertvaranja organskih materija u đubrivo do ponovne upotrebe materijala i obrade kišnice. Na primer.

može slobodno da se koristiti zahvaljujući tehnologiji fotonaponske konverzije sunčeve energije u električnu. 7. Foto-naponski moduli pretvaraju sunčevo zračenje neposredno u električnu energiju i predstavljaju tehnologiju koja se veoma brzo razvija. prvi je pre skoro dva veka uočio francuski naučnik Edmond Bekerel (Edmond Becquerel). To su kolektori sa tečnim fluidom i sa vazduhom. Prikupljanjem površinske vode smanjuje se potreba za infrastukturom za odvođenje atmosferske vode i energijom za pumpanje koja iziskuje značajne investicione troškove i troškove održavanja sistema. Postoje četiri glavna načina korišćenja sunčeve energije u zgradama: dnevno svetlo. Treba ukrotiti potencijal vetra za prirodno provetravanje i kao mogući izvor energije. Sunčani kolektori mogu se podeliti na dve glavne grupe po tipu fluida koji prenosi sunčevu energiju. kao i postojanje budućnosti. dok zimi vetrovi doprinose gubitku toplote. Dnevno svetlo umanjuje potrebu za veštačkim osvetljenjem. Aktivni solarni paneli za zagrevanje vode postoje već neko vreme i u Velikoj Britaniji imaju. Što se tiče vetra. ZAKLJUČAK Svet mora da prestane neracionalno da koristi energiju iz iscrpljivih goriva i počne da se oslanja na obnovljive i čiste izvore. Svakog dana sunčeva energija. dugoročno gledano. Zgrade treba projektovati i postaviti tako da se izbegne stvaranje tesnaca i nastanak neugodne mikroklime. tzv. 22 . fotonaponski efekat. pasivni sunčani dobici. a pasivni sunčani dobici umanjuju potrebu za zagrevanjem prostora. foto-naponski moduli i aktivni solarni paneli. Jedino tako možemo obezbediti sebi sigurnije i bezbednije snadbevanje energijom u budućnosti. značajan potencijal. blagi povetarci leti provetravaju zgrade i povećavaju ugodnost. Direktna konverzija sunčeve energije u električnu. kao i da počne racionalno da proizvodi i troši energiju u svim domenima. koja nam besplatno stiže na Zemlju.

gradjevinarstvo.Dr.rs/tekstovi/652/820/kuca-vetrenjaca-–-da-li-je-integracija- vetrogeneratora-u-objekte-moguca-i-isplativa [5] http://www.org/sr-el/Обновљиви_извори_енергије [7] http://scee. Prof.rs/tekstovi/2290/820/postizanje_vodonezavisnosti_u_zgradama [4] http://www.html [8] http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1917/820/koriscenje-snage-vetra [9] http://www.gradjevinarstvo. Beograd [2] https://www.rs/sr/energetska-efikasnost/energetska-efikasnost-u-gradjevinarstvu.designn2.scribd. Eva Vaništa Lazarević.wikipedia. LITERATURA [1] Priručnik za urbani dizajn.com/doc/52327819/Obnovljivi-Izvori-Energije-Skripta [3] http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/7558/820/solarni-stakleni-blokovi-kao-izvor- elektricne-energije 23 .com/home/energetska-efikasnost-gradevinskih-objekata [6] https://sr. 8.

.... ENERGIJA VETRA....... TEHNOLOGIJA KORIŠĆENJA ENERGIJE VETRA ......................................................................................................................................................................20 6..................................................................................... FOTO-NAPONSKA KONVERZIJA SUNČEVE ENERGIJE ..... 12 3.......................... SKLADIŠTENJE I RECIKLIRANJE KIŠNICE........................................................................................................................................... 9.....................20 7.......2............... 9 3................................................ 2 2. 3 2........ VODA-PRIKUPLJANJE..............................1................................................................................................... ZEMLJIŠTE.................. 12 4................................................................................................................23 9.......................................................................................................................... 3 2............. SADRŽAJ.................... OTPAD...........................22 8........................................... ZAKLJUČAK.............15 5............................................................ TOPLOTNA KONVEZIJA SUNČEVE ENERGIJE ....................................................................24 24 .........1............................................................................................................. SADRŽAJ 1...................................................... SUNČEVA ENERGIJA.......... LITERATURA..................................... UVOD ..........................................................