You are on page 1of 4

Стари Исток

1. Географски и хронолошки оквири
Старог Истока

-- Оквири Старог Истока у контексту физичке и политичке географије данашњице

Стари Исток обухвата:
- Малу Азију
- Левант (Сирија, западно од Еуфрата, Јордан, Либан и Израел)
- Египат (до првог катаракта)
- Месопотамија (област између Тигра и Еуфрата, данас: Сирија источно од Еуфрата и Ирак)
- Персијску висораван
- Приобалне области арабијског полуострва
То је простор који се простире од Егејског басена и источне обале Средоземља на западу, до
Авганистана и Пакистана на истоку, и од Каспијског језера, Кавказа, Црног мора и Туркменистана на
северу, до првог катаракта Нила, Црвеног мора, Персијског залива и Индијског мора на југу.

-- Хронолошки оквири историје Старог Истока

Доња граница може бити формирање првих седелачких насеља (10.000 пне), али и формирање првих
урбаних друштава (3.100 пне). Горња граница је македонско освајање Персеполиса 330. године пре
нове ере.

-- Европоцентризам

Сама кованица Стари Исток је европоцентрична. Међутим, термин Западна Азија искључио би област
Египта, па је зато практичнија. Такође, хронолошко одређење историје Старог Истока, је исто тако
европоцентрично, јер после 330. године, још дуго постоје државе Картагињана, затим Сасанида и
Парћана, или краљевство Мероа у данашњем Судану, која задире до дубоко у позни период саме
римске државе.

-- Неолиткса револуција

Доња граница којом одређујемо хронолошки период старог истока је заправо, пуна условности (до
око 5000 пне траје неолит, а потом од 5000 до 3100 наступа халколит), с обзиром на то да се у овом
периоду десио велики број промена, које су у науци назване као неолитска револуција. Она, ношена
и на крилима климатских промена, повлачи са собом развој у техници пољопривредне производње,
чиме се стварају услови за равој градских и сеоских насеља, који, опет, пружају могућност за равој
металургије, занатства и трговине. Ово је резултирало стварањем поглаварстава, градова-држава и
централизованих држава. Крајем 4. миленијума овакве политичке творевине цветале су широм Старог
Истока.

-- Писмо

Негде између 3200. и 3000. пне, писмо добија свој смисаони облик на Старом Истоку, а тада постаје и
неизоставни сегмент функционисања државне власти. Тиме, почиње историјска епоха на Старом
1

Стари Исток истоку. Асирци сваке године бирали лиму чиновнике. млађи. на основу које би се установило. Ови. или документи из Ебле или Алалаха у Сирији. Ово произилази из археолошких испитивања. дају могућност одређења фиксне релативне хронологије за одређену област. од другог. што је изузетак који важи само за Асирију. на пример. одговарају године Хамурабијеве владавине? Када је реч о датовању свих догађаја који су положени у период од пре 1000. дају само. чиме би се дошло до закључка да је епоха четвртог слоја првог. година када је владар Киша поразио владара Урука). јер се не могу са апсолутном сигурношћу датовати у апсолутној хронологији. датовати извесне епохе. док су. пне. међународним и документима који сведоче о другим везама народа Старог Истока. И то је след догађаја. Они нису време рачунали у односу на почетак неке ере. Зато. уз Сумерску листу краљева и асирске Лиму хронике. може неретко. на основу слојева у грађевинама. или према епонимним магистратима. чији је период полураспада 5730 (±40 година). и то пре свега. а оба су релативна хронологија. листе хетитских владара. већ само у следу догађаја или хронолошкој секвенци.Улога археологије: след догађаја и хронолошка секвенца. датуме релативне хронологије. -. била би упоредна анализа.Коришћење наративних и документарних извора у датовању Египатске листе краљева у које спадају: Торински царски папирус. као и други наративни и документарни извори. корисне су за датовање владавина династичког Египта и држава Месопотамије. већ су године обележавали значајнијим догађајима (година убирања пореза. Међутим. -. на пример. Археологија путем стратиграфије. којим се може установити старост између 1000 и 50000 година. поставља се питање којим годинама у апсолутној хронологији. који је владао 42 године. -. Радиоугљеникова метода се односи на мерење изотопа угљеника С14. Хронолошка секвенца. који су давали имена годинама. стратиграфија. одређивањем и датума везаних и за друге цивилизације. године пре нове ере. јер је јасно уочљиво да је један слој. затим Листа из Абидоса и Листа из Карнака. може се рећи да су подложни ревизији. идентичан квалитету керамике у седмом слоју неког другог локалитета. а некада и до 70000 2 . што се може. да је квалитет керамике у четвртом слоју једног локалитета. у чијој је првој години владавине велика поплава задесила Вавилон. а био је савременик Зимри-Лима који је био владар града државе Мари. у хронолошком низу. Апсолутно хроношко датовање могуће је синхронизиацијом датума у трговачким. савремена епоси седмог слоја другог квалитета. затим према годинама владања појединих владара (десета година владавине Хамурабија). са аспекта хронологија Египта и Месопотамије. У Месопотамији су вођени и пописи година према њиховим именима (нпр „година освајња Ебле“). затим Манетонова Историја Египта.Релативна и апсолутна хронологија Хронологија држава Старог Истока није апсолутна него релативна. у археологији учинити еквивалентним са периодом почетка бронзаног доба 3100. С14 и дендротехнологија Хамураби је неоспорно најзначајнији владар Старовавилонске династије. која изучава слојеве у археолошким локалитетима.

почетак године везивао се за уздизање Сиријуса. године пре нове ере. И на основу астрономских података. оба догађаја су падала крајем јула по јулијанском календару. -. према високој од 1848.Датовање за историју Месопотамије За Египат је могуће релативно хронолошки одредити след. на основу смене династија. висока. године. затим Листи из Абидоса и Листи из Карнака. Традиционално. у зависности од примењених схема. Такође. као и правилности њене видљивости. средином 2. Хронолошки оквири из периода Сумера су непоуздани. Тако се према средњој хронологији. дакле од 2300. Хетита и становника Месопотамије. датован између 1728. и 2. Одступање од једне четвртине дана. почела пракса бележења кретања Венере. које је била 523. додавана су и по 5 епагоминална дана. -. Најчешће се користи за органске материјале. тако да се једно подударање десило 139. имена година. Изиде. посвећена рођењу Озириса. Апсолутни датуми који постоје везано за апсолутну хронологију историје Египта. То је омогућило датовање владавина појединих владара из ове династије.Датовање за историју Месопотамије Датовање за историју Месопотамије је могуће. владавина Хамурабија узима да је трајала од 1792. године пне. у распону старости између 8000 и 10000 година. успостављено је поуздано датовање за владавину асирских монарха као и нововавилонских и персијских краљева. Неслагања о тачности астрономских података непрецизне или непотпуне дужине владавина појединих владара. Сета и Нефтис. дешавало поклапање. датуми могу варирати и од 200 до 300 година. затим Торинском царском папирусу. То је пресудно за датовање читавог другог миленијума пре нове ере. као и помена помрачења Месеца. на простору Старог истока. а они су се груписали у 4 сезоне. указују на недовољан број синхорнизама. почев од периода Акада. На срећу је крајем 1. средња и ниска хронологија У писаним изворима Египћана. натписа и других сотатака. до 1806. Током династичког периода. тако да постоје висока. јер се још увек заснивају само на релативном хронолошком следу.Улога асторномије у датовању. Овај податак је дао могућност да се 3 . и 1686. али је неретко користан и за одређивање старости материјала неорганског порекла. Стари Исток година. и њиме се махом датују и прате климатске промене. за период после 1000. хроника. о чему имамо доказе у Палермском камену. периоди савладарства као и непотпуне листе лиму чиновника. могуће је на основу сачуваних листа владара. могући су само на основу астрономских премеравања. средња и ниска хронологија. али такође и Манетоновој Историји Египта. За период 3. доводило је до тога да се на сваких 1460 година. Захваљујући помену помрачења Сунца које је извесно било 763. -. године пре нове ере. међу којима и Хамурабија. од којих је сваки имао 30 дана. Сваке године. династије Вавилона. Како су ти циклуси довољно кратки. до 1750. Дендротехнолоија се заснива на мерењу и анализи годишњих прстенова раста на пресеку стабла. миленијума пре нове ере. Хоруса. често је могуће за једну астрономску појаву одредити један или више датума. миленијума пре нове ере. и почетак поплава. оба дођаја су се делила на 12 месеци. године пре нове ере. већина феномена астрономских се понављала у циклусима. док је према ниској.

поклапа са 1537. средњој и ниској хронологији. док је девета година владавине Аменхотепа 1. 1490. могуће је реконструисати и остатак хронологије. 4 . Стари Исток одреди датум седме године владавине Сенусерта 3 (12 династија) и Аменхотепа 1 (18 династија). морају бити барем делимично потврђени од стране ових метода. по ниској хронологији. затим у поређњу различитих врста материјала и серија (покретни артефакти). по средњој. или 1517. морају наћи свој одраз у што прецизнијој потрвди археолошких материјала. затим термолуминосценције. и 1864. Што се иде даље у прошлост. по високој. апсолутне хронологије. размимоилажења су већа. и њихово прераучунавање варира од места посматрања. пре нове ере. У односу на ова два датума. јер пре првог миелнијума ниједан датум апсолутне хронологије неиј потпуно известан. или 1479. Одступања су довела до тога да се на пример за почетак владавине Тутмеса 3.Проблеми датовања у историји Старог истока Сва ова датовања. Како је природа астрономских појава циклична. Хронологија Мале Азије и Леванта. -. Прорачуни указују да се седма година Сенусерта 3 десила негде између 1872. 1304. превасходно зависи од египатске или месопотамске хронологије. чије се мерење опет врши уз помоћ изотопа угљеника С14. Исти принципи важи и за ступање на престо Рамзеса 2. датуми се кад год је то могуће одређују према високој. 1290 и 1279. може узети 1504. која су оба радиометријске методе. Тако да апсолутни датуми.