You are on page 1of 9

Стари Исток

2. Језици, писма и архиви Старог истока

Жан Франсоа Шамполион је 1822. године, успео на Камену из Розете, писаном на грчком,
демотском и староегипатском језику, успео да прочита владарска имена Птоломеја и Клеопатре. Ова
чињеница, међутим, не говори о томе да је Египат тада први пут спознат. Напротив, он је био познат и
пре, мада углавном на маргинама, јер је од стране грчких писаца, Египат сматран државом другог
реда, на самој ивици цивилизованог света, док су се углавном много више интересовали за Асирију,
Медију и Персију. О Египту се говори онда када долази у додир са зараћеним странама. О томе говори
и друга књига Херодотивх Историја. Свет Рима је ову слику учинио још сложенијом, јер по њима
Оријент квари основне римске врлине, а такво се мишљење о Египту и Месопотамији задржало до 18.
века, јер се ослањало махом на античке писце и Библију. Највећа препрека разумевању ових култура
јесте непознавање језика.

+++ Језици и писма

Према доступности ових језика, и степену разумевања, на основу онога што је од њихових
споменика остало, језике Старог истока, можемо поделити на пет група:
1. Они који су добро очувани захваљујући великим количинама текстова, и то
- различите фазе египатског језика
- сумерски
- различити дијалекти акадског
- хетитски
2. Они који су мање посведочени, али се могу у већој или мањој мери разумети, и то
- хуритски
- урартски
- еламитски
3. Они који се само могу у основи разумети, због малобројних текстова, и због
немогућности да се доведу у везу са неком постојећом породицом језика, и то
- хатски
4. Они који су посведочени у ограниченом лексичком фонду, и то
- каситски
- аморитски
- гутски
5. Пети су они који су познати само по називима који су им наденули савременици, и то
- лулубејски
- субаритски.
Најстарији данас позанти писани документи потичу из Урука, који потиче из 4. миленијума пре
Христа. Ти текстови, из овог период, били су спој пиктограма, дакле цртежа, које је стога дефинисано
као сликоввно, и знакова који су служили за одређење једне речи или појма, па су зато
окарактерисани као логограми или идеограми. Археолози су открили таблице иписане логограмима,
не само на југу Месопотамије, него и у Сузи (Иран), Ниниви, Тел Браку (северна Месопотамија), и
Кубаба Кабиру (северна Сирија), и налажени су све до Авганистана.
Између 3100. и 3000. почели су се користити на југу Месопотамије, силабограми, који су
служили да забележе фонетску јединицу слога, чиме су се могле записивати многе речи, са мањим
1

династије Ура. модификован. Оно што знамо о лексици и граматици сумерског. прецизирали значење онога што је записано. засецају у омеклој глини знакове попут косих клинова. 2000 – 1500 пне . 1500 – 1000 пне . језик. ниједној. до 1. одозго надоле и сви знаци су ротирани за 90°. данашњи Тел Мадрих. сумерски. Крајем 3. у северној Сирији. миленијума. сабејски. у време 3. вавилонског дијалекта акадског и асирског дијалекта акадског. века пре Христа. почели су се користити детерминанти (класификатори). 2500 – 2000 пне . из 2. и 6. који су као слике. тачније почетком. Али он се као језик религијских и књижевних текстова.староасиркси/старовавилонски. миленијума преХ. века пне и то су минеански. косо засеченом писаљком. 600 – 100 пне Еблаидски: језик посведочен у документима архивима из Ебле. миленијума. те је писмо називано клинописом. У току 3. сумерски клинопис бива прихваћен од стране акадског.позновавилонски. + Источносемитски језик Акадски: у два дијалекта – вавилонски и асирски и говорио се на простору Месопотамије од 2500. + Сверозападни семитски језици Аморитски језик: посведочен у личним именима са прсотора Месопотамије. Он не припада данас. сумерски је престао да буде говорни језик. миленијума пре Христа. текстови се почињу писати слева надесно. Крајем 4. задржао све до краја постојања цивилизација Месопотамије. познатој језичкој породици. из друге половине 2. Клинопис је коришћен и за записивање семитиских и за записивање индоевропских језика. У то време. миленијума пре нове ере Угаристки: језик докумената откривених у архиву Угарита. + Јужносемитски језици Епиграфски јужноарапски: посведочен на натписима између 8. миленијума пне. него су почели да стилосом. хадамаунти. без гласовне врендости. 2 . Стари Исток бројем симбола. данашња Рас Шамра. па је чак било и могуће транскрибовање страних имена.средњоасирски/средњовавилонски. у другој половини 3. сачувано је захваљујући билингвалним сумерско-акадским записима. едомски. Међутим.староакадски. дакле. Арамејски Kанаански језици (то су моавски. због тога што је су речи исте гласовне вредности могле имати различито значење. у Месопотамији је постојао. Писари су престајали да цртају у глини. амонски. и обрнуто. у Сирији. и то: . 1000 – 600 пне . катабански. феничански и хебрејски језик).новоасирски/нововавилонски.

а то су феничански. Ово је насјтарији индоевропски језик. и то . века (1570-1220 пне). угаритски и арамејски. записи из Палмире и Петре. века пне). али и клинопис. Анадолији (Богазкеј) и Египту (Амарнски архив). који су писани клинописом. Стари Исток Oд краја старовавилоснког периода што је било почетком 16. Лувијски је имао своје хијероглифе. и то су углавном владарски наптиси. и Алалаха у Турској. већина текстова је писана на стандардном вавилонском језику.средњоарамејски (од 200 пне. Рани индоевропски језици Анадолије такође су записивани клинописом.староарамејски (до краја 7. једне од првих престоница Хетитске државе. који чине посебну породицу језика. Мари). до краја 3. Од времена Муваталија 2 до времена Шупилулиуме 2. Што се урартских текстова тиче. Хатре. Ово писмо је дефинисано као угаритски клинопис. савременика Шамши-Адада 5. пронађени су велики депои 1929. који се састојао од 30 знакова. и овај језик је био близак канаанском и није бележио самогласнике. набејтски арамејски. кроз велики корпус текстова. Једна од особености хуритског језика јесте и присуство елемената индоевропских језика. lingua franca Старог истока у време Нововавилонског царства. Међу северозападним језицима. посведочених у Сирији (Уркеш.царски арамејски (од краја 7. која је трајала током 4. готово 3000 година. који има три периода свог развоја: старохетитски (1570 – 1450 пне). сведоче бројни текстови нађени изван Месопотамије. Хетитиски језик сачуван је захваљујући богатим архивима Хатуше (Богазкеј) која чува преко 30000 докумената и Ортакоја. и од којих није било могућен ниједан одмах идентификовати. века пре нове ере. века пре нове ере. Палајски и Лувијски. Они су свој језик називали несили. пне. данашњи Килтепе. од позног 3. државе Ахеменида и ранохеленистичког периода) . не. Постојало је и локално урартско хијероглифско писмо посведочено на предметима од керамике. а то је последња генерација хетитских 3 . У Рас Шамри. Сам језик надживео је пад Хетитског царства и био је у употреби до око 700. у Тел Амарни у Египту. у архивима Емара и Угарита у Сирији. до позног 2. до 250. миленијума пре нове ере. Доказ да је акадски језик у својим дијалектима био lingua franca. века пре нове ере) . миленијума пре нове ере. средњохетитски (1450 – 1380) и новохетитски (1380 – 1220). некадашњем Угариту. су такође рани индоевропски језици Анадолије. они припадају времену 1. Клинопис је коришћен и за записивање хуритско-урартских језика. посебну групу чине они који су писани алфабетом. арамејски текстови из Кумрана). Хуритски је посведочен широм Старог истока. у 2 миленијуму пре нове ере. хебрејски. тј језик дипломатског света. а најстарији припадају владавини Ишпуинија (крај 9 – почетак 8. несумнили према имену града Неше/Канеша. Арамејским језицима или дијалектима се говорило на Старом истоку. али указују и на то да знање писара није било на завидном нивоу.

ништа конкретно није могао урадити. Посведочен је кроз четири дијалекта: староеламски (савремен саргонидском периоду. миленијума пре нове ере. пне. После неколико година. сина тог и тог“. од 717. је Хенри Раулинсон. успео да дешифрује текст.У ризници су откривена и 163 арамејска натписа на покретном материјалу. затим средњоеламски период (сачуван је на натписима и административним документима из Тали Маљана из 13. а то је у Анадолији. Такође. до 494. Ове резултате. Стари Исток владара из 13. века пре нове ере). . Еламски језик још увек нема дефинисану припадност. Бехистунски натпис (вавилонски акадски. века тек Едвард Хинкс. пне) и ахеменидски еламски (језик текстова настајалих током ахеменидског периода. пошто није знао староперсијски. једна на фригијском. до седме године Артаксерска 1 (458 године пне). може се поделити на 30000 Таблица бедема и 139 Таблица ризнице. века пре нове ере. староперсијски. из Алалаха (између 17 и 16. Две су таблице на вавилонском. које се називају ахеменидксим.Таблице бедема настају у времену од 509. . лувијски је био језик Хатуше. и почетком 2. у зависности од тога у ком су делу Персеполиса пронађени. Сви натписи у Хатуши писани су на лувијском језику. син тог и тог. и 12. века пне). хијероглифским писмом. и на акадско-вавилонском. Због хронолошке и географске блискости староасирски је могао бити извро хетитског клинописа. тако да је почетком 19. Георг Фридрих Гротефенд је претпоставио да би на Бехистунском натпису могла налазити титулатурна формула „тај и тај. а у последњим деценијама државе Хетита. који су истраживачи назвали акадским. Међутим. Хинкс је успео да прочита не само текст на еламском. миленијума пре нове ере). великог краља. Они припадају времену од седме године владавине Ксеркса (479/8 пне) до девете године Артаксеркса 1 (458 пне). велики краљ. а то је друга половина 3. 4 . . О томе сведоче и многи староасирски текстови у Канешу.Таблице ризнице документирају период од тринеасте године Дарија 1 (493). Полазећи од резултата које је постигао Силвестер де Саси откривајући сасанидске написе. позноеламски (језик текстова писаних током последњег века самосталности Елама. око 700 докумената је на арамејском и око 800 на еламском. уврстио у сопствену публикацију о Бехистунском натпису. Он је направио добар препис текста. а његова протоформа која се говорила од 3100 до 2900 није дешифрована. Хетитски је остао само језик администрације. 550-332. али је истовремено радио на еламском. Писан је модификованом формом акадског клинописа. до 640. На простору Иранске висоравни опсведочена су најмање два аутохтона: Староперсијски језик потиче из таблица из Персеполиса. еламски) из времена Дарија 1 је отворио пут за дешифровање клинописа. хетитски клинопис доста подсећа на старовавилонски курзивни клинопис. али сам није допринео дешифровању. Клинопис је постао писмо Анадолије крајем 3. пне). једна на грчком. Фонд тих таблица. већ и семиткси клинопис. и најтајале су између тринаесте и двадесет и шесте године владавине Дарија 1 (523/2 – 486).

из 394. века. пне. друга половина 3.средњоегипатски или класично египатски (посведочен у време срењег царства и раног новог царства. фајумски. Хијероглифско писмо има логограме. које се користило до 312. Оно је било у употреби до 3. или семитскохамитској породици језика. посведочене су и арихве и библиотеке приватних лица. 27 архивских збирки) Нађене су 126 приватне збирке. извештаји о кретању небеских тела. Има више фаза: . керамиси и печатима откривеним у Абидосу. астролошка предвиђања. 5 . У 13. затим пословни уговори. Има неколико дијалеката. у које спадају сахидски. године. којим су бележени само сугласници. друга половина 2. Последњи натпис потиче из храма на острву Филе. Ипак. У архивима се чувају докуметни. ахмимски. око 1295 – 665/4 пне) . признанице. дипломатска преписка. миленијума пре нове ере) . Стари Исток Староегипатски језик припада афроазијатској. којим се углавном писало на меком материјалу. настанак потупно развијеног система хијероглифског писма близак је времену уједињења Египта. бохаирски. +++ Библиотеке и архиве Велики број архива и библиотека Старог истока био је смештен унутар јавних грађевина. и адопцијама. негде крајем 4.позносредњоегипатски или новосредњоегипатски (књижевни језик посведочен од новог цартства но краја постојања староегипатске цивилизације. .позноегипатски (писани и говорни језик почев од рамесидске епохе до саиског периода. као и 24 једноконсонантска знака. потврде о зајмовима. ликополитски. до 300 пне. а у селима се очувао све до 17 века). пророчанства итд.демоткси (посебан дијалекат који је био у употреби од 7 века пне до 4 века). употреба хијероглифа је изражено дугачија) .коптски (писан је грчким алфабетом. миленијума пре нове ере. које је датовано између 3400. а средином 8. Знаке помоћу којих су изражени ови подаци о добрима нису чинили само логограми него и фонеме. Хијератика. правни споменици. не одступа од средњоегипатског језика.староегипатски (потвђен у текствома старог царства и првог међупериода. коме је додато 6 знакова из демотског писма. Староегипатско хијероглифско писмо бил оје у употреби током династичког и птоломејског периода нарочито када је реч о монументалним натписима и натписима на тврдом материјалу. На етикетама о кости ислоноваче. као што су званични извештаји. омотском и чадском подгрупом језика. пне. миленијума пре нове ере) . ушло је у употребу и демотско писмо. за писање демотског дијалекта. и 3200. в. У мањем броју. Ова документа потичу из времена од 2500 пне. већ су посведочени кратки натиписи: количина и порекло одређеног периода. најстарији копстки текстови потичу из 2 века. детерминативе. берберском. заједно са семитском. назива се папирус. ккушитском. године. двоконсонатнтске и троконсонантске знаке. 198 архива. попут палата и храмова. Нађено је 253 архива и библиотека (28 библиотека. веку копткси је престао да буде говорни језик у градовима. затим уговори о склапању бракова.

је највећа. века пне. На почетку 1929. пронађено чак 15000 текстова. један уговор. и то су махом административне забелешке. На простору Леванта: Алалах (Тел Акана): у Алалаху је откривен архив са око 500 докумената. који махом припадају 18 веку пре нове ере и административне су природе. Они сведоче о живту овог сиријског града. затим писама. које је настало услед изградењ Табка бране на Еуфрату у Сирији. Угарит (Рас Шамра). и од тада па до данас. али махом архиве нису покривале период дужи од 50 година. Из времена су Јасма-Адуа и Зимри-Лима. што је античка цитадела Ниниве. Стари Исток Асурбанипалова (668-627) библиотека. посведочено је више од 25000 докумената. до раног 12. је престоница малене краљевине на обали северне Сирије. Већина текстова је административне природе. пне. а најважнија је натписна статуи краља Идримија. и готови сви су писани на акадском. под језером Ел Асад. је у Угариту и Рас Ибн Хамију. ритуални списи. Архива Шамашовог храма у Сирату из периода Нововавилонског царства. налази се на истоку Кабура. Ебла (Тел Мадрих) налазила се у северној Сирији. и више од стотину докумената. уговори али и један број књижевних текстова. хуристког и сумерског језика. који припадају времену 18. Документи су настали у пероиду од окко 40. и основни је извор знања о вавилонсој и асирксој књижевности. 17. краљевски декрети и уговори. в.пне. једна је од оних чији број достиже и до 30000 докумената. Ови документи настајали су током владавине тројице последњих краљева Шекне. химне. који имају преко 17000 таблица и фрагмената. Већина докумената је на акадском језику. и служе за реконстуркцију историје Марија и историје Месопотамије и северне Сирије. Писани су вавилонским дијалектом акадског клинописа. Половину налаза чине текстови економске природе и уговори. Одатле је и Еп Зимри- Лама.сумерском. Архиви на простору Месопотамије: 6 . хетитском и хуртиском. Шубат Енлин или Шекна (Тел Леилан). су пронађена и важна књижевна дела Угарита. престоница земље Апум. Готово сви текстови су административне природе. Мари (Тел Харири) је ископаван од 1934. и налази у Тел Кујунџику. већина их је писана на угаристком али има докумената и на акадском. и садржи око 3000 докумената. Нађено је 800 докумената који припадају времену од позног 15. 50 година. писма. У библиотеци једног првосвештеника. и 15. и препис Сумерске листе краљева. али има и хетитског. али су откривени и глосари. чија централна палата потиче из 24. Уништио га је старовавилонски краљ Шамсуилуна око 1728. Ова архива има 800 административних текстова. Емар (Мескена) је потпљена махом. ввеку пре нове ере.

Посебну вредност представља једино арамејско писмо. нажено је на 7 . У време старовавилонске епохе. од око 400 махом религијских текстова. мењају му се и средишта. миленијума до првих векова 1. извештавао о побуни на југу. махом правних и пословних докумената из времена персијске државе. са мноштвом архива и библиотека. миленијума пре нове ере. и са извесним прекидима. Нипур је град. сачуван је препис Закона Ешнуне. и 3. и све се то данас чува у Британском музеју. чије античко име није познато. Међу документима из Шадупума. Ашур је град са десен обале Тигра. па је у време Ашурнасирпала 2 (883-859) био у Калхи (данашњи Нимруд). у време Саргона 2 (721-705). Документи су настали у периоду од 602. у Дур-Шарикину. фрагмент Епа о Гилгамешу. настајалих од времена Старовавилонског царства. са око 4000 докумената. у Брегу таблица. на којима има око 5000 књижевних текстова и бројна архивска документа. постоји и приватни архив са око 950 текстова. махом писма. Нинива. Открвено је 53 архива и библиотека. Гирсу је био преснотица сумерског града државе Лагаш. Такође. престоници Новоасирског царства из времена Ашурнасипрала 2. је из времена Ашурбанипалове палате у Кујунџику (цитадела Ниниве) је очувао око 30000 таблица. Тутубом. са југа Ирака. град је живео до око 800 године пре нове ере. миленијум пре нове ере. а из Тутба око 750 текстова. миленијума пре нове ер. до 482. Архив из Нерибтума броји око 700 текстова. Најпотврђенији је период Нововавилонског и Персијског царства. пронађена је у Тел Хададу. у Ниниви (Кујунџик данас). а у време Сенехериба (704-681). Гузирина је локалитет данас у јужној Турској. Откривено је око 500 сумерских докумената. али може лако бити да је реч о Ереху. је око 1500 докумената сачувано. на дужности у Вавилону. са Нербтумом. где је била писарска четврт. династије Ура. и то махом архивске грађе из храмова. Са Новоасирским царством. град са источне обале Тигра. Стари Исток Абу Салабих је архив из времена 4. и писмо за које су становници веровали да га је сам Гилгамеш написао. од којих 300 из периода 3. Документи припадају новоасирској епоси. глосара. Шадупумом и Тел Хададом. школске вежбе и најстарији сачуван уговор на акадском. на 89 километара удаљености од Багдада. који је од почетка 2. у коме је пронађено око 40000 текстова. а остатак из прве половине другог миленијума пре нове ере. откривено је преко 1000 докумената а локалитет је 30 километара југоисточно од Мосула. из периода Новоасирског царства. правни документи. Вавилон је град на десној обали Еуфрата. До уништења 614. Међу њима је и верзија Епа о Гилгамешу. 110 километара југоистично од Вавилона и најстарији трагови насељености сежу до дубоко у 6. Ашур је био важан идеолошки центар царства. и фрагмената. био административни и религијски центар царства. између Тигра и Еуфрата. до времена парћанске епохе. а још једна копија Закона Ешнуне. у којем је асирски службеник. Из Ешнуне. У Калхи. ритуалних текстова. химни. нуде богату заоставштину. о којих је 14 из средњоасирског периода. Један од најзначајнијих приказа јесте архива од око 4000 таблица која је припадала трговачкој породици Егиби. Ешнуна и област доње Дијале.

из 3. Архиви Мале Азије Хатуша је на око 30 километара удаљености од Анкаре у североисточној Турској. у храму Ануа. између Вавилона и Багдада. садржи око 300 докумената из Сатровавилонског царства. завређују посебну пажњу. и признанциа. и 14 века. вероватно древна Карама или Катара. Понатији је ипак по 2000 гробних јама и 16 краљевских гробница. а око 85 посто тих текстова су екномске природе. а већина тексотова још није публикована. митова. Један од најдрагоценијих налаза из Нипура. архив породице Мурушу са 730 таблица Нузи. и почекта 2. закона. у северостиочном Ираку. од тога. краљице. откривене су и хеленистичкеи раноселеукидске библиотеке. и прворазредни је извор за изучавање друштвене економске политичке и историје религије епохе Ура 3. у коме се налази храм Ебабар. Пузриш Даган садржи око 30000 доккумената као администартивни центар. и Тапики. пророчанстава и лексичких списа. био је у зениту од 2100 до 2000 пне. источно од Хатуше. сведоче о хуритском утицају. између Багдада и Персијског залива. и у коме је похрањено из времена Нововавилонског царства. краља. садржи чак око 3500 докумената. Шурупак. са неколико стотина. миленијума. У Уруку. у највећој мери захваљујући храму богињи Иштар. сумерски. важан је верски центар бога Шамаша. даме. Значајни су за целу Малу Азију. махом приватних архива. Ту има и историјских текстова. хатски и асирски. инакантација. чији архив и библиоткеу чини око 10000 текстова. Натписи су посведочили да поједини сахрањени имају везе са краљевима: Мескаламдуг и Акаламдуг носе титулу лугала. и као седиште државе треће династије. У Нипуру. а други језици су акадски. а Нинбанда и Пуаби титулу нин. још Шапинува. Стари Исток хиљаде таблица. тако да је могуће да је било Хурита. палијски. лувијски. Тел Рима. 8 . Ур је настањен од петог до средине првог миленијума пре нове ере. различитих врста уговора. граду са око 400 клинописаних талбица. Иако су документи из Нузија били написани на акадском. Библиотека је откривена нетакнута. каситске епохе и Нововавилонског царства. чак 250 књижевних. Сипар. култном месту Енлила остаоје и важан центар Нововавилонске епохе. које је открио Леонард Вули. Настајли су писани документи од нововавилонског до раноперсијског периода. негде око 30000 талбица и још 800 докумената из храма Шамашове божанске супруге Аје. јесте. Осим Хатуше. састављених од писама. Има открића из времена државе Ур3. и административних докумената. из краја 3. а не само за Хетите. ритуалних текстова. садржи око 800 сумерских економских докумената. миленијума пре нове ере. из 15. Урук садржи најстарије клинописане текстове. а архиви и библиотеке броје око 35000 докумената од којих је већина на хетитском језику.

И у Пер Рамзесу. медицински. откривена у шахт-гробници из времена Средњег царства која се налазила испод храма мртвих Рамзеса 2. пне. признанице. Папируси из Рамесеума су такође извори из тебнске регије. са два важна архива. а други архив припада незавршеној пирамиди краља Ренефнефера (2448-2445). љубавне поезије и пописом афродизјака. арамејски и грчки папируси. из времена староасирског периода. владара 13 династије Новог царства. у Амарни је дигнута нова престоница Египта. административни документи. Деир ел-Медина и тебанска регија. и откривена је текстуална грађа коју чине египатски. 9 . Асирије. писма. у Горњем Египту. највише је из трговачке четврти. Египатски документи припадају позном периоду и углавном их чине фрагменти папируса. Сачувано је око 380 таблица исписаних акадском варијантом клинописа. књижевни текстови. 721. али је већина записана остраконима или на уломцима керамике. У време Аменхотепа 4 (1352-1336). Архив једним делом чини преписка ових владара са владарима каситског Вавилона. са преписима митова. исписаних. Оба се ондосе на персонал и администрацију храмова мртвих. Ахетатон је престоница на око 300 километара јужно од Каира. који су припадали особи по имену Кенхерхепшеф (Честер Бити папируси). а један број текстова је исписан на папирусима. пне. настали у време Аменемхета 3 из 12 династије. Папируси су били похрањени у дрвеној кутији. откривен у храму мртвих фараона Нефериркареа (2475-2455). карума. Највећи део корпуса чини коресподенција египатских владара са господарима градова на Леванту. То је била једна од мера које је краљ предузео у процесу спровођења верске реформе. На локлаитету су откривени и делови приватне библиотеке. Елефантина је у близини Аусана. први катаракт. Арамејски папируси важан су извор за реконструкцију историје јеврејске војне колоније стациониране у Елефантини полсе персијског освајања Египта и 525. митови. Међу документима се налазе и рачуни. Документи се већином Аменхотеп 3 и Аменхотеп 4. белешке. који је настао захваљујући делатности староасирских трговаца. на којој су били изрезбарени магијски. и књижевни текстови. Стари Исток Канеш има више од 20000 таблица и фрагмената акадском варијантом клинописа. Сама јеврејска заједница у Елефантини била је насељена вероватно неколико деценија после пада Израела под асирску власт. Архиви и библиотеке династичког Египта Абусир је део велике некрополе Мемфиса. Први је депо са 300 фрагмената папируса. престоници Рамеза 2. Мада је један део из цитаделе града. налазио се један архивски депо. јесте заправо насеље предрадника настојника и њихових породица ангажованих на подизању и декорацији владарских гробница у тебанској некрополи. државе Хетита и државе Митани. Откривено је чак 10000 докумената.