Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

1. Предмет и медот комуникологије?

Да би једна научна дисциплина ”самостално” егзистирала неопходно је да буду
испуњена три услова:
 постојање посебног предмета истраживања
 затим методолошка утемељеност истраживања одређеног феномена;
 и, постојање појмовно-категоријалног апарата који је иманентан предмету
истраживања, који није развијен у оквиру других.
Комуницирање као издвојен друштвени феномен и предмет научног истраживања у
својој структури садржи: субјекте комуницирања, семиолошке претпоставке, сам
комуникациони чин и његову структуру и последице на свим нивоима друштвеног
организовања
Постоји само један научни метод – начин сазнавања истине о универзуму и његовим
појединим ”дјеловима”. Тај метод у свим друштвеним наукама само условно изолује
предмет истраживања, а затим се бави њиме као дjелом тоталитета: у структуралном,
статичком, динамичком, системском, интеракцијском и развојном смислу. Ријеч је о
дијалектичком методу у материјалистичком идејном оквиру.

2. Навести три типа интеракције међу људима?

3. Основна јединица комуницирања – знак?

Лице просторно и временски неомеђеног универзума човjек сагледава у
неограниченом мноштву знакова или сигнала (грч. semeion, лат. signum).
Знак је тачка додира између људи и свеколиког окружења, јер у свом чулном,
емоционалном, когнитивном и конативном тоталитету човjек почетни, први контaкт
са природном и друштвеном средином успоставља сензорним апаратима чула -
упијајући знакове.

1
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

Знак се, дакле, изражава кроз:

• ”оно што служи као знак,
• оно на шта се знак односи
• и оно дејство на неког интерпретатора усљед кога је ствар о којој је ријеч знак
за тог интерпретатора.
Ове три компоненте могу се називати, прва, носилац знака (sign vehicl), друга,
designatum, и, трећа, interpretant; интерпретатор се може укључити као четврти
чинилац”.

4. Објаснити појам – код?

Код је скуп/систем правила о значењу, међусобном односу и коришћењу знакова,
који настаје као имплицитна или експлицитна конвенција.
”Код зависи од договора његових корисника”.
Већина кодова јесу динамички системи који се развијају кроз вријеме како би
задовољавали потребе својих корисника у одређеном социјалном контексту,
Према томе, по начину настанка можемо препознати спонтане и формалне кодове, а
по ширини употребе опште и посебне.

5. Објаснити појам – симбол?

За разлику од знакова, који настају и мимо човекове воље (природни знаци), сваки
симбол је увек људска творевина. Они настају у процесу семјозе (semiosis), који је
иманентан једино човеку као свесном бићу. Ријеч симбол изведена је из грчке ријечи
simballein са изворним значењем: саставити.
Симбол је, дакле, знак обогаћен менталном представом (која у себи репрезентативно
садржи смисао или слику неког материјалног или апстрактног објекта), излученом у
процесу семјозе из цјелине човјековог ментално-психичког и социјалног искуства, а
значење симбола, тиме и знака као његове чулне претпоставке, исцрпљује се у
садржају те менталне представе.

6. Објаснити појмове – информација, порука?

Информација и порука јесу основни садржај комуницирања. Иформација одређује као
трансцедентална категорија, било да је ријеч о теолошком приступу који информацију
поима као ’божје лице’ или метатеоријским тврдњама да је информација трећа
категорија универзума, поред материје и енергије. Информација је есенцијално
људска творевина, садржај свјести који настаје у интеракцији човјека и цјелине
његовог природног, техничког и социјалног окружења. Информација је израз људске
когнитивности, човјеков новум, односно сазнање које настаје у интеракцији човјека и
универзума и представља нови квалитет у односу на цјелину његових постојећих знања
о универзуму.
Порука је симболички, телеолошки и вредносно организована информација или
информације. За разлику од поруке, информација не може имати структуру, већ су
информација или информације основни структурални елемент поруке, односно њено
информативно језгро.

2
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

7. Модели комуникационог система?

Сваки телекомуникациони систем може се представити Шеноновим генералним

моделом на слици.
Извор информација обично је особа или уређај који генерише поруку.
Предајник је склоп који има два задатке:
 да све поруке претвори у електричне сигнале погодне за пренос
 да електрични сигнал прилагоди преносу кроз линију везе.
Линија везе је медијум кроз који се врши пренос сигнала. То може бити физички вод
или слободан простор. У току преноса сигнала додају се сметње и шум.
Пријемник је склоп чији је задатак да примљени сигнал претвори у пoруку у што
сличнију поруци коју је генерисао предајник.
Корисник је особа или уређај коме је порука намјењена.

8. Informacija i mjera za količinu informacije?

Informacija se prenosi kroz razmjenu poruka između dva ili više korisnika. Pojam količine
informacija koju nose pojedine poruke može se intuitivno povezati sa recipročnom
vrijednošću vjerovatnoće pojavljivanja posmatrane poruke. Ako je poruka vjerovatnija,
ona nosi manju količinu informacija i obrnuto.
Ako se uvedu sledeće pretpostavke:
 količina informacija koju nosi siguran događaj jednaka je nuli,
 količina informacija koju nosi malo vjerovatan događaj veoma je velika,
Usvojen je matematički model po kom se količina informacija, Qi , koju nosi poruka Ai sa
verovatnoćom pojavljivanja pi određuje kao:

1
𝑄𝑖 ∞ log ( ) , gdje znak ∝ označava proporcionalnost .
𝑝 𝑖

9. Entropija sistema?
Ako je vjerovatnoća neke poruke veoma mala, ona nosi ogromnu količinu informacija, ali to
ne znači da je posmatrani izvor informacija, kad generiše takvu poruku, naročito “efikasan”.
Za izvore informacija definiše se prosječna količina informacija ili entropija izvora kao:
𝑀−1

𝐻 = 𝐸[𝑄𝑖 ] = ∑ 𝑝𝑖 · 𝑄𝑖
𝑖=0

3
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

Entropija se naziva i 'srednja mjera neizvesnosti sistema ili izvora'. U izrazu E[Qi] je oznaka
(operator) za određivanje statističke srednje vrijednosti.

10. Mjerne jedinice za prenos signala?

U postupcima obrade i prenosa signala često se koriste logaritamske jedinice. Umjesto
vrijednosti napona (u voltima, V ), struje (u amperima, A) i snage (u vatima, W ), koriste se
nivoi napona, struje i snage, definisani izrazima:

𝑈 𝐼 𝑃
𝑛𝑢 = 20 · log , 𝑛𝑖 = 20 · log , 𝑛𝑝 = 10 · log
𝑈0 𝐼0 𝑃0

respektivno. Za sva tri nivoa jedinica se zove decibel, dB.

Umjesto dekadnog logaritma ponekad se koristi i prirodni logaritam:

𝑈 𝐼 1 𝑃
𝑛𝑢 = ln , 𝑛𝑖 = ln , 𝑛𝑝 = ln
𝑈0 𝐼0 2 𝑃0
respektivno, a jedinica se naziva neper, N.

11. Signali: Energija i snaga signala?

Najbolja mjera signala dobija se izračunavanjem površine pod krivom oblika x2 (t) . Ova
površina sigurno je nenegativna. Ona ima naročit fizički smisao. Naziva se energija signala.
Za realne signale definisana je kao:
∞
𝐸 = ∫ 𝑥 2 (𝑡) · 𝑑𝑡
−∞

a za kompleksne signale:
∞
𝐸 = ∫ |𝑥(𝑡)|2 · 𝑑𝑡
−∞

Da bi rezultati dobijeni određivanjem energije signala mogli da se porede, vrijednosti treba da

budu konačne. Potreban uslov za to jeste da signal teži nuli kad promenljiva (vrijeme) teži
beskonačnosti.

Ovaj uslov, međutim, ne zadovoljava široka klasa signala poznata pod nazivom periodični
signali. Za njih se, umjesto energije, definiše snaga signala (ili srednja snaga) kao:
𝑇
1 2
𝑃 = ∫ 𝑥 2 (𝑡) · 𝑑𝑡
𝑇 −𝑇
2

4
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

Kod signala se ponekad definiše i tzv. trenutna snaga. Za realne signale to je funkcija oblika:

1 2
𝑃(𝑡) = · 𝑥 (𝑡)
𝑅
gdje je R otpornost otpornika koja je obično jednaka jedinici.

12. Podjela signala?

Signali se, npr. mogu podeliti na determinističke (oni za koje je ponašanje određeno nekim
analitičkim izrazom i poznato za svaku vrednost nezavisne promenljive) i slučajne (oni za
koje je poznato samo ponašanje u prošlosti, ako je nezavisna promenljiva vrijeme).
Deterministički signali mogu se dalje podeliti na periodične i aperiodične.

13. Spektralna analiza determinističkih signala?

5
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

14. Furijeova analiza periodičnih signala?

Za signal se kaže da je periodičan ako ispunjava uslov:
𝑠(𝑡) = 𝑠(𝑡 + 𝑘𝑇), 𝑘 = 0, ±1, ±2, …
Pri čemu je T najkrači interval vremena i ova konstanta naziva se perioda. Pomoću T definišu
se:
1
Osnovna učestanost periodičnog signala: 𝑓0 =
𝑇
2𝜋
Osnovna kružna učestanost: 𝜔0 = 2𝜋𝑓0 =
𝑇

Periodični signal može se razviti u trigonometrijski red u obliku:

∞ ∞

𝑠(𝑡) = 𝑎0 + ∑ 𝑎𝑛 · 𝑐𝑜𝑠𝑛𝜔0 𝑡 + ∑ 𝑏𝑛 · 𝑠𝑖𝑛𝑛𝜔0 𝑡

𝑛=1 𝑛=1

Pri čemu su a0, an i bn realni brojevi koji se nazivaju koeficijenti Furijeovog reda:
𝑇 𝑇 𝑇
1 2 2 2 2 2
𝑎0 = ∫ 𝑠(𝑡 )𝑑𝑡, 𝑎𝑛 = ∫ 𝑠(𝑡 ) · cos(𝑛𝜔0 𝑡 ) 𝑑𝑡, 𝑏𝑛 = ∫ 𝑠(𝑡) · sin(𝑛𝜔0 𝑡 ) 𝑑𝑡
𝑇 −𝑇 𝑇 −𝑇 𝑇 −𝑇
2 2 2

Ovaj red naziva se Furijeov red.

Na osnovu Ojlerovog obrasca:
𝑒 𝑗𝑥 = cos(𝑥) + 𝑗 · sin(𝑥)
može se napisati u obliku koji se naziva kompleksni oblik Furijeovog reda:
∞

𝑠(𝑡) = ∑ 𝑆𝑛 · 𝑒 𝑗𝑛𝜔0𝑡
𝑛=−∞

Sn – konugovano; kompleksni Furijeovi koef.

𝑇
1 2
𝑠𝑛 = ∫ 𝑠(𝑡) · 𝑒 −𝑗𝑛𝜔0 𝑡 𝑑𝑡
𝑇 −𝑇
2

Postoji i treći, tzv. kompaktni (ili kosinusni) oblik Furijeovog reda:

∞

𝑠(𝑡) = 𝐴0 + ∑ 𝐴𝑛 · cos(𝑛𝜔0 𝑡 + 𝛷𝑛 )
𝑛=1

čiji se n-ti sabirak naziva n-ti harmonik, amplitude An i faze Φn.

6
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

15. Furijeova analiza aperiodičnih signala?

Analiza aperiodičnih signala obavlja se pomoću Furijeovog integrala. Ovaj integral se dobija
kada se u izrazu za Furijeov red stavi da T→∞, čime se od periodične funkcije dobija
aperiodična.
Furijeov red periodičnog signala se može napisatiu obliku:

∞ 𝑇
1 2
𝑓(𝑡) = ∑ 𝑒 𝑗𝑛𝜔0𝑡 ∙ ∫ 𝑓(𝜇)𝑒 −𝑗𝑛𝜔0 𝜇 𝑑𝜇
𝑇 −𝑇
𝑛=−∞ 2

„ Ako pustimo da T→∞, onda imamo da osnovna učestanost postaje infinitezimala, a

učestanonst n-tog harmonika postaje promenljiva i sumiranje po svim harmonicima prelazi u
integraciju, tako da dobijamo:

1 ∞ 𝑗𝜔𝑡 ∞
𝑓(𝑡) = ∫ 𝑒 𝑑𝜔 ∫ 𝑓(𝜇)𝑒 −𝑗𝜔𝜇 𝑑𝜇
2𝜋 −∞ −∞

Ovaj izraz predstavlja Furijeov integral za aperiodičnu funkciju. Uslov za egzistenciju ovog
integrala je:
∞
∫ 𝑓 2 (𝑡)𝑑𝑡 < ∞
−∞

16. Osnovne osobine Furijerovog reda?

1) veze između pojedinih oblika Furijeovog reda
2) spektar periodičnih signala
3) Parsevalova teorema:
𝑇 ∞
1 2
𝑃 = ∫ 𝑠 2 (𝑡) · 𝑑𝑡 = ∑ |𝑆𝑛 |2
𝑇 −𝑇
2 𝑛=−∞

4) pomjeranje u vremenu:

𝜏
𝑦𝑛 = 𝑥𝑛 · 𝑒 −𝑗2𝜋·𝑛·𝑇
5) linearnost
6) uticaj parnosti signala:
a. spektar parnog signala (s(t)=s(-t)) sadrži čisto realne koeficijente,
b. spektar neparnog signala (s(t)=-s(-t)) sadrži čisto imaginarne
koeficijente.

7
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

17. Postupci modulacije analognih signala?

Uzorkovanje - Ulazni signal poruke se uzorkuje povorkom pravougaonih impulsa

(aproksimacija trenutnog uzorkovanja sa δ impulsima). Frekvencija uzorkovanja mora biti
barem dva puta veća od najveće frekvencije W u spektru signala poruke. Analogni signal se
prevodi u diskretni.
Kvantizacija - Dobija se signal diskretan i po vremenu i po amplitudi. Snaga govornog
signala u telefonskom sistemu zavisi i od dužine linije. U ovakvim okolnostima nije moguće
vršiti uniformnu kvantizaciju. Potrebno je koristiti manje korake za manje amplitude
(neuniformna kvantizacija). Neuniformna kvantizacija odgovara prolasku signala u
osnovnom opsegu kroz kompresor, a potom kroz uniformni kvantizer. Zakoni kompresije: µ-
zakon, A-zakon (Amerika i Japan), A-zakon (Evropa).
Kodiranje - Poslije uzorkovanja i kvantizacije imamo skup diskretnih vrijednosti, ali ne i u
obliku koji je najbolji za prenos preko komunikacijskog kanala. Bilo kakav plan sa kojim se
ove diskretne vrijednosti predstavljaju određenim uređenjem diskretnih događaja se
naziva kod. Jedan diskretni događaj se naziva element koda element koda ili simbol.
Konkretno uređenje simbola u kodu za predstavljanje jedne vrijednosti iz diskretnog skupa
naziva se kodna riječ i znak kodna riječ i znak (karakter) (karakter). U binarnom kodu
binarnom kodu, svaki simbol se može predstaviti sa dvije različite vrijednosti ili događaja,
npr. prisustvo ili odsustvo impulsa. Dva simbola u binarnom kodu se obično označavaju sa 0
i 1. Linijski kodovi - električna predstava toka binarnih podataka.

18. Linearne modulacijske tehnike?

Amplituda nosioca (carrier) visoke učestanosti se mijenja u skladu sa promjenama amplitude
modulišućeg signala poruke.
Modulacija se obavlja translacijom spektra modulišućeg signala, pri tome relativan odnos
spektralne gustine amplituda modulisanog signala i modulišućeg signala ostaje isti. Zato ova
modulacija spada u linearne modulacije.
Postoji nekoliko vrsta amplitudski modulisanih signala:
 Amplitudska modulacija sa dva bočna opsega AM - 2BO (AM-DSB)
 Konvencionalna AM – KAM (CAM)
 AM - amplitudska modulacija sa jednim bočnim opsegom AM - 1BO(AM - SSB)
 Amplitudska modulacija sa nesimetričnim bočnim opsezima – AM - NBO(AM-VSB)

19. Tehnike višestrukog pristupa?

Radio-frekvencijski spektar je ograničeni prirodni resurs i kao takav mora se maksimalno
racionalno koristiti. U tom smislu, za potrebe pojedinih mobilnih radio sistema opredjeljuje
se određeni frekvencijski opseg. Ekspanzija bežičnih komunikacija svakim danom nameće
potrebu za mobilnim radio sistemima što većeg kapaciteta. Pri tome, zahtijeva se veći
kapacitet kako u pogledu broja korisnika kojima je moguće pružiti servis, tako i u smislu
digitalnog protoka po korisniku. Kako se sa ograničenim opsegom želi omogućiti kvalitetan
servis što većem broju korisnika, osnovna ideja je višestruko iskorišćenje raspoloživog
spektra. To se postiže višestrukim pristupom koji dozvoljava da više korisnika istovremeno

8
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

koristi raspoloživi spektar. Postoje tri tradicionalna koncepta višestrukog pristupa u

mobilnim radiokomunikacijama. To su:
- Frekvencijski multipleks (Frequency Division Multiple Access - FDMA),
- Vremenski multipleks (Time Division Multiple Access (TDMA),
- Kodni multipleks (Code Division Multiple Access (CDMA).

20. Prenos signala kroz linearne i nelinearne sisteme?

Linearna izobličenja:

Pri prenosu signala x(t) sa spektrom X(f) kroz linearni sistem za koji je poznata funkcija
prenosa u obliku:

𝐻(𝑓) = 𝐴(𝑓) · 𝑒 𝑗𝛷(𝑓)

Izlazni signal y(t) određuje se kao:
∞
𝑦(𝑡) = ∫ 𝐻(𝑓) · 𝑋(𝑓) · 𝑒 𝑗2𝜋𝑓𝑡 · 𝑑𝑓
−∞

Ako prenos nije idealan, to znači da funkcija prenosa u zahtjevanom opsegu učestanosti nema
konstantnu amplitudsku karakteristiku ili nema linearno promjenjivu faznu karakteristiku, ili
se obje karakteristike razlikuju od idealnih.
Na ovaj način javljaju se tri varijante linearnih izobličenja:
 amplitudska,
 fazna i
 kombinovana.
Kod amplitudskih linerarnih izobličenja, amplitudska karakteristika A(f) nije idealna (tj.
jednaka konstanti u opsegu učestanosti (0, fg) ).
1) Funkcija prenosa linearnog sistema rastavlja se na moduo i argument, pa je izlazni
signal:
𝑓𝑔
𝑦(𝑡) = ∫ 𝐴(𝑓) · 𝑒 𝑗2𝜋𝑓𝑡𝑜 · 𝑋(𝑓) · 𝑒 𝑗2𝜋𝑓𝑡 · 𝑑𝑓
−𝑓𝑔

2) Neidealna karakteristika (funkcija) A(f) u intervalu (-fg, fg) zamjenjuje se Furijeovim

redom te funkcije u frekvencijskom domenu. Dobijeni red ima oblik:
∞ 2𝜋
𝑗· ·𝑛·𝑓
2𝑓𝑔
𝐴(𝑓) = ∑ 𝐴𝑛 · 𝑒
𝑛=−∞
2𝜋
1 𝑓𝑔 −𝑗𝑛 𝑓
2𝑓𝑔
gdje su koeficijenti An dati izrazom: 𝐴𝑛 = · ∫−𝑓 𝐴(𝑓) ·𝑒 · 𝑑𝑓
2𝑓𝑔 𝑔

9
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

U gornjim izrazima je svuda umjesto vremena kao promjenjiva stavljena učestanost, a

umjesto prirode širina frekvencijskog intervala u kom se vrši aproksimacija, 2·fg. Izlazni
signal može se napisati u obliku:

𝑓𝑔
𝑦(𝑡) = ∫ 𝑋(𝑓) · 𝐴(𝑓) · 𝑒 𝑗2𝜋𝑓(𝑡−𝑡0) · 𝑑𝑓
−𝑓𝑔
2𝜋
𝑗 ·𝑛·𝑓
Kad se u poslednji izraz zamjeni jednačina: 𝐴(𝑓) = ∑∞
𝑛=−∞ 𝐴𝑛 ·𝑒 2𝑓𝑔

𝑛
dobija se: 𝑦(𝑡) = ∑∞
𝑛=−∞ 𝐴𝑛 · 𝑥(𝑡 + − 𝑡0 )
2𝑓𝑔

Nelinearna izobličenja:

Nelinearna izobličenja nastaju pri prenosu signala kroz nelinearni sistem.

Postoji nekoliko varijanti postupaka za proučavanje nelinearnih izobličenja, a razlikuju se po
tipu ulaznog signala: Harmonijska izobličenja,Izobličenja usljed prostiranja signala po više
putanja, Intermodulaciona izobličenja, Analiza izobličenja sa složenijim ulaznim signalima.
Posmatrajmo najjednostavniju varijantu sa dva kanala za prenos, prikazan na slici:

Slika 1. Prenos sa dva kanala

Neka prenos u jednom kanalu ima jednolično pojačanje i kašnjenje τ, a u drugom kanalu
pojačanje α i kašnjenje τ+Δτ.
Funkcija prenosa svakog od kanala jednostavno se određuju kao:

𝐻1 (𝑓) = 𝑒 𝑗2𝜋𝑓𝑡
𝐻2 (𝑓) = 𝛼 · 𝑒 −𝑗2𝜋𝑓𝑡(𝜏+𝛥𝜏)

Ukupna funkcija prenosa data je zbirom funkcija H1(f) i H2(f).

10
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

21. Nikvistovi kriterijumi u digitalnoj komunikaciji?

𝐶 = 2𝐵 [𝑏𝑖𝑡/𝑠] - za prenos binarnih signala u frekven. pod. širine B

𝐶 = 2𝐵 ∙ log 2 𝑀 [𝑏𝑖𝑡/𝑠] - ako signal može primiti M naponskih nivoa

22. Uticaj šumova i pojava izobličenja pri prenosu signala kroz telekomunikacioni sistem?

U svim komunikacionim sistemima na ulazu u prijemnik, osim korisnog signala, javlja se još
jedan signal u obliku naponskih i strujnih promjena na koje korisnici sistema ne mogu da
utiču. Radi se o slučajnom signalu ili slučajnom procesu koji se naziva šum.
Naziv potiče od neželjenih zvučnih efekata koji se javljaju na izlazu pojačavača, preko
zvučnika, u situaciji kad na ulazu u pojačavač nema signala.
Vremenom je pojam šum dobio šire značenje pa se koristi i za nepoželjne vidljive efekte na
televizijskom ekranu i za greške u prenosu podataka, iako je riječ o efektima koji se ne čuju.
Maskiranje signala šumom i greške koje šum izaziva u prenosu signala degradiraju kvalitet
veza u telekomunikacijama, ograničavaju njihov domet i značajno utiču na kvalitet i
funkcionalnost telekomunikacionih sistema.
Zbog toga je izučavanje šuma, kao i postupaka za njegovo potiskivanje veoma značajno.
Postoji mnogo uzroka koji dovode do pojave šuma.
Prema uzrocima pojave šuma napravljena je jedna od često korištenih klasifikacija šuma:
 Šum ambijenta - šum koji postoji u okolini predajnika i koji se preko mikrofona
prenosi do korisnika
 Šum mikrofona – potiče od struja koje protiču kroz mikrofon i kad nema korisnog
signala
 Termički šum – potiče od nepravilnog kretanja elektrona u provodnicima
 Šum izvora za napajanje – nastaje usljed nesavršenosti ispravljača koji se koriste za
napajanje sistema električnom energijom
 Atmosferski šum – nastaje usljed električnog pražnjenja u atmosferi
 Proizvedeni – nastaje zbog varničenja i pražnjenja u električnim uređajima i
postrojenjima
 Šum usljed nelinearnih izobličenja i linearnih preslušavanja.
Neki od ovih tipova šuma imaju veći a neki manji značaj u telekomunikacijama.

23. Uticaj šuma u analognim sistemima prenosa?

Pored propusnog opsega, značajna u ocjeni kvaliteta prenosa signala u analognim sistemima
je odnos signal/šum. Sličnu ulogu u sistemima u kojima se prenose digitalni signali ima
pojam stepena ili vjerovatnoće greške. U analognim sistemima, šum dodat korisnom signal
kvari njegov talasni oblik i na izlazu iz prijemnika istovremeno sa signalom javlja se i
smetnja. Njen ometajući uticaj kvantativno se ocjenjuje odnosom signal/šum.

11
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

24. Diskretizacija signala - postupci analogno - digitalne konverzije?

Opravdanost za analogno-digitalnom konverzijom nalazi se u prednostima koje pod
određenim uslovima može da pruži prenos digitalnih signala nad analognim. Zato su danas
mnoge studije i istraživanja okrenuti prenosu govornih, muzičkih i video signala u digitalnom
obliku. Svaki digitalni signal, bez obzira kako je nastao, mora da ima neku karakteristiku koja
je diskontinualna u vremenu i koja se opisuje konačnim skupom diskretnih vrijednosti.
Svakoj toj vrijednosti može se pripisati neki broj, stoga se i kaže da se u ovakom prenosu,
prenose brojke, cifre, digiti.
U sistemima analognog prenosa, njihovu bitnu karakteristiku, predstavlja širina spektra
koji zauzimaju njima prenošeni signali. U digitalnim sistemima sličnu ulogu ima veličina
koja opisuje, ili tempo kojim se generišu i nižu brojke, digiti ili koja opisuje tempo kojim
digiti nižući se jedan za drugim u prenosu protiču. Ta veličina zove se digitalni ili numerički
protok i izražava se u digitima u sekundi.
Druga veličina, pored propusnog opsega, značajna u ocjeni kvaliteta prenosa signala u
analognim sistemima je odnos signal/šum. Sličnu ulogu u sistemima u kojima se prenose
digitalni signali ima pojam stepena ili vjerovatnoće greške. U analognim sistemima, šum
dodat korisnom signal kvari njegov talasni oblik i na izlazu iz prijemnika istovremeno sa
signalom javlja se i smetnja. Njen ometajući uticaj kvantativno se ocjenjuje odnosom
signal/šum. Uticaj šuma na prenos digitalnih signala se ogleda u sledećem. Prijemnik
digitalnih signala radi na principu donošenja odluke. On treba da odluči koji je simbol iz
njihovog konačnog skupa, predstavljen odgovarajućim signalom na ulazu u prijemnik, u
datom vremenskom interval, bio poslat od predajnika. Prijemnik te simbole razlikuje po
nekom karakterističnom parametru signala. Ako šum, dodat signal, izmijeni vrijednost tog
parametra, donešena odluka biće pogrešna.
Proces konverzija analognog u digitalni signal:
 diskretizacija po vremenu (odabiranje) uzorkovanjem
 diskretizacija po vrijednosti signala (kvantovanje)
 kodiranje

25. Vremenski i frekvencijski multipleks?

Vremensko multipleksiranje – TDM (Time Division Multiplexing)
Signal m(t) se uzorkuje malo većom brzinom od 2W da bi se zadovoljio teorem o
uzorkovanju.
Konzervacija vremena - prenos uzoraka poruke angažuje komunikacijski kanal samo u
jednom dijelu intervala uzorkovanja (na periodičnoj bazi).
Jedan dio vremena između susjednih uzoraka je slobodan za korištenje od strane drugih
izvora (na bazi dijeljenja vremena).
Iskorištenje zajedničkog komunikacijskog kanala od strane više nezavisnih izvora bez
međusobne interferencije.
Frekvencijsko multipleksiranje – FDM (Frequency Division Multiplexing)
je jedan od načina prenosa više različitih signala jednom linijom veze. Signali su međusobno
pomjereni po frekvenciji.

12
 Списак питања за завршни испит из предмета Основе комуникација

26. Uticaj šuma i vjerovatnoća greške u digitalnim sistemima prenosa?

Dva glavna izvora šuma:
 kanalni šum – upotreba regeneratora
 kvantizacijski šum – rješava se prilikom projektovanja sistema
Posljedica šuma su bitske greške u primljenom signalu.
Vjerovatnoća greške simbola (probability of symbol probability of symbol error error) -
vjerovatnoća da se rekonstruirani simbol na izlazu prijemnika razlikuje od poslanog simbola.

13