You are on page 1of 15

Проф.

др Ема Миљковић
Филозофски факултет, Ниш

ПОСЕБНОСТИ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВИМ ПОПИСНИМ
ДЕФТЕРИМА СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА

Дефтери, турске пописне књиге, доста давно су привукли пажњу
истраживача, и постали незаобилазни историјски извори за проучавање
демографских и привредних прилика и друштвених односа у појединим
областима које су улазиле у састав Османског царства. 1 Њима су се, као
прворазредним историјским изворима, бавили многи оријенталисти, како код
нас, тако и у свету. Међутим, лингвистичка компонента дефтера била је скоро
потпуно запостављена, премда за то, није било научног оправдања. Постоји
велики број аргумената који се могу навести у прилог потребе да се дефтери
проуче са становишта лингвистике, или што представља најбољи приступ,
компаративно, и са становишта историографије и са становишта
лингвистике. Најважнији, и уједно најопштији аргумент који би се могао
навести у прилог компаративног приступа је чињеница да сваки језик, па
тако и језик на коме су сачињени дефтери, трпи протоком времена одређене
промене, које нису последица само унутрашњих законитости у његовом
развоју, већ и последица мењања историјских прилика.
Језичке промене изазване мењањем историјских околности
најизраженије су, или се пак најлакше уочавају, у сфери лексике. У случају
1
О дипломатичким својствима дефтера: Љ. Чолић, Османска дипломатика са
палеографијом, Београд 2005, 131-132; о дефтерима као изворима за националну
историју српског народа детаљније видети: Е. Миљковић-Бојанић, O значају
османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера
смедеревског санџака, Историјски часопис 49(2002), 2003, 123 – 138.

руски). Нове речи најлакше су продирале у језик администрације. свако ново освајање обогаћивало је језик новим речима. Braničevski tefter. преузетим из језика народа чија је територија освојена. док за неке друге фонеме 2 M. Када се ово има у виду. задржавала у новноосвојеним областима многе затечене правне установе и обичаје. као што је то случај са неким другим језицима (арапски. залагања за интердисциплинарни приступ постаје залагање за једини могући приступ проучавању дефтера. 1. да се поиграмо речима. Правопис Турски језик нема сопствено карактеристично писмо. Усвајању нових речи погодовала је и околност што је државна власт. административни језик Османског царства. кинески. Османски турски је користио арапско писмо. није могла да нађе одговарајуће термине у османском језику за све правне установе и предмете материјалне културе у новоосвојеним крајевима. као и чињеница да је Османско царство у неким периодима свог постојања обухватало територије које су се налазиле на три континента и биле насељене десецима различитих народа. и Опширни дефтер Смедеревског санџака из 1476. 3 Istanbul. која и да је хтела. поштујући једну од темељних поставки феудалног друштва. 16 (1476). Међутим. Osmanlı Arşivi (= ВВА). користио их је само у крајевима у којима су оне од давнина биле познате и веома ретко из преносио у крајеве у којима раније нису биле у употреби. Beograd 1987. Stojaković. усвајајући ову. баштинио је османски језик из српског реч баштина.Османског царства. које није најпримереније његовим фонетским особинама. Türkiye Cumhuriyeti Başbakanlık Devlet Arşivleri Genel Müdürlüğü. године3. . Захваљујући томе. и поред ње многе друге речи. Tapu tahrir defterleri (= TTD). Тако за неки фонем има више графема. да нешто што је постојало од давнина заслужује да и даље постоји. У овом раду биће учињен покушај да се са становништа лингвистике проуче Браничевски дефтер из 14672.

То се највише огледа у коришћењу арапских и персијских речи. 4 О својствима арапског писма детаљније: D.6 а) У претходном излагању указано је на проблем бележења. Timurtaş. Mitrović. . Турски језик друге половине 15. Тако се вокали на почетку бележе као и у арапском уз помоћ alifa који носи вокалску ознаку. које улазе у језик у 15. Gramatika arapskog jezika. али се оне ретке бележе. и у новије време. У арапском језику постоје графичке ознаке за кратке вокале. Арапско писмо не познаје велика и мала слова. A. Osmanli Türкçesine giriş. 6 Наведена правописна правила уочавају се у целини анализираних докумената. тј. Најпре ће бити приказане основне одлике правописа поменутог периода на основу ова два пописа. Вокали су у првом слогу не бележе. века. јер је уметност калиграфије доведена до савршенства. језик на коме су настали носи у себи и неке одлике класичног периода у развоју османског језика. Beograd 2005. Та непримереност се највише огледа у томе што турски језик има осам вокала. века. односно небележења вокала. у арапском писму се кратки вокали уопште не бележе. већ се бележе само дуги. док у турском језику таква подела вокала не постоји. а арапски познаје само три. 4 Ипак. 2. углавном само у Курану да би се избегле могуће различите интерпретације текста. који ће бити анализиран на поменутим примерима.графеме недостају. арапско писмо је у многоме допринело развоју османске уметности. Istanbul 1983. како ови документи потичу са самог краја 15. тако да неће бити посебно навођене стране на којима се могу уочити поједини примери. њихово бележење је неизбежно. 5 F. веку. Такође. Како турски има осам вокала. када почиње експанзија Османског царства.5 Међутим. у уџбеницима и граматикама арапског језика. 15-20. не постоје дуги вокали. по периодизацији Ф. због своје естетске вредности. а често се и за обележавање турских кратких вокала користе арапска упутна слова за обележавање дужина. Тимурташа спада у период староосманског језика. Tanasković.

па се тако у неким речима у старом језику јавља k. овце. 2. нема апсолутну вредност. в) имала случајева када се финитно слово jeto не бележи на крају оних речи турског порекла које се завршавају на вокал и. због постојања мањег или већег броја изузетака. ﺍو‬  карактеристични завршеци словенских топонима овац. евац. Основне правописне карактеристике које се јављају код славизама у анализираном материјалу су следеће:  уметање протетичког и. Ове појаве су граничне. г) долази до продужавања вокала и. з) арапска едро слова се не понашају тако. а ређе са ‫. ж) у османском језику постојали је и слова које се назива kafi vavi. б) долази до продужавања вокала е. што даје одређене карактеристичне лигатуре.  финитно о се пише најчешће са ‫ ﮫ‬. Фонетика . по правилу се пишу –(y)ofçe. могу се сврстати и у правопис и у фонетику. а у савременом v. –(y)efçe. мада има и других примера. Та појава се најчешће огледа у трећем лицу сингулара кондиционала. уместо ‫ ﺳﮫ‬бележи се ‫) ﺳﺄ‬. бележи ‫( ﺄ‬нпр. јер су последица небодобности труског фонетског система да прецизно забележи карактеристичне словенске консонантске склопове. е) у неким персијским речима јавља ка графија vav која се не чита. Ниједно од наведених правила. Честа је и појава да се једна реч пише на два различита начина. д) има случајева да се не бележи арапско финитно женско t ‫ﺍﻟﺘﺄﺀ ﺍﻟﻤﺮﺑﻮﻄﺔ‬ које обележава вокале а или е на крају речи. већ се везују за наредни графем. ђ) има случајева када се уместо финитног ‫ ﮫ‬нпр.

односно у неким речима затворени вокал следи иза отвореног. Овај закон се у потпуности примењује само у савременом језку. док су у османском језику 15. nav. неће бити посбено навођене стране извора где се могу уочити наведени примери. Тај закон односио се само на речи турског порекла. . Фонетске особине староосманског језика су темељно истражене у модерној османистици7. ür јавља се само у те две варијанте (без варијанте ır. као и у савременом језику. 8 Као и за правописна правила. који у језику поменутог периода немају. као што се види из ниже наведених примера. јер су описана фонетска правила коезистентно спроведена кроз целину анализираних докумената. üp. па се. и 16. Закон вокалне хармоније у погледу равних и округлих вокала није увек био поштован. као у савременом језику. века постојале одређене разлике од наведених правила. а није примењиван код речи страног порекла. Timurtaş. delo.  Основа аориста ur. може говорити о тенденцији „заокругљивања“ вокала9. те ће у овом раду предмет наше анализе бити углавном оне фонетске особине које су карактеристичне за анализиране дефтере. ir).8 а) У османском турском. 7 F. Timurtaş. четири. важио је закон вокалне хармоније. dür. 326-330. 326.  Копула dir среће се само у варијантама dur.  Artuk уместо artik  Içeru уместо içeri  Kendu уместо kendi  Giru уместо geri Ова појава се уочава код следећих суфикса. nav. delo. 9 О овој појави детаљније: F. већ само две варијанте:  Суфикс ip за грађење герундива јавља се само у варијантама up.

ci. üm.  Герундив на ınca.  У османском језику у 3. siz.  Посесив 3.  Наставак за друго лице једнине аориста sın.  Наставак за наратив mış. dun.  Суфикс за грађење пропартиципа јавља се само у варијанти duk. данас се јавља иницијално h. лица једнине ı. б) Неки наставци су имали равне вокале.  Наставак за друго лице множине аориста sız. dün.  Упитна заменица mı. д) У неким речима које су у османском почињале са k. ün.  Каузативни суфикс среће се само у варијантама dur.  Наставак за прављење именица cı. si.  Наставци за прошло време за прво и друго лице једнине и прво лице множине јављају се у варијантама dum. у османском језику овог периода јавља вокал i. dük. i.  Наставак за генетив јавља се само у варијантама un. sı. dür. .  Посесивни суфикси за прво и друго лице једнине појављују се само у варијантама um. sin. suz. duk. mi. То су наставци:  Наставак ı. лицу множине императива срећу се само варијанта sun и sün. lü. i. düm.  Наставак за треће лице једнине прошлог времена dı. в) Релативно честа је појава да се у речима у којима се у савременом језику јавља вокал e. un. miş. dük. süz. ince.  Наставци за грађење придева срећу се само у варијантама lu. ün. г) Често се мешају гласови d и t. di.

века није велика. dür. Арапски елементи се јављају искључиво у домену лексике. сем у случају речи које се завршавају на „женско te“‫ ﺍﻟﺘﺄﺀ ﺍﻟﻤﺮﺑﻮﻄﺔ‬11.  Код наставка за аблатив јављају се само варијанте dan. те он њима није преоптерећен. У каснијим епохама. dük. вероватно. Речи се углавном преузимају у истом значењу које имају у арапском језику. нпр. 11 Реч imet се у арапском пише  а у османском језику  . Графија такође у потпуноси одговара графији у арапском. de. Морфологија Арапски елементи Заступљеност арапских елемената у језику османске администрације 15. као Сабахатин Али. док арапске конструкције уопште нису преузете.  Код суфикса за грађење пропартиципа јављају се варијанте duk. 3. последица чињенице да арапске речи тек улазе у османски језик и још увек задржавају своја основна значења. Наиме те речи су у османско пишу са отвореним т на крају. Уз сваки помен султана. никада је нису примењивали. као што је то било у каснијим епохама. померања. den. dun. Неки савремени турски књижевници. . што је. У овом периоду. düm. ђ) Нема појаве једначења по звучности:10  Код наставка за локатив јављају се само варијанте da. арапски елементи су тек почели да продиру у османски језик. dün. И данас међу турским лингвистима има оних који сматрају да консонантску асимилацију треба изоставити.  Код фактитивног суфикса за треће лице једнине јављају се варијанте dur. па чак и потпуне промене значења су честа појава.  Код наставка за прошло време јављају се варијанте dum. di. а врло често и уз помињање 10 Питање консонантске асимилације актуелно је и у модерном језику. dı. У анализираним текстовима скоро да уопште нема померања значења арапске лексике. наиме.

тај утицај се пред крај 15. Из овог индоеврописког језика ушле су у османски језик бројне лексеме. као и партицип активни и пасивни. персијски елементи у овом периоду развоја османског језика тек су почели да продиру. што је случај и са Браничевским дефтером из 1467. у Царској канцеларији при Високој Порти. недостају његове уводне стране. највећим делом именице и придеви. а тиме и подаци о писару. То се најпре може објаснити чињеницом да писар који је вршио попис на терену није добро владао арапским језиком. века још није осећао тако снажно. увод у дефтер је вероватно настајао касније. формуле благосиљања ( ар. Као што је случај и са арапским елементима. који има изузетно 12 Како је Смедеревски дефтер из 1476. при чему га је писао неко ко је имао изврсно образовање и добро знање арапског језика. предлози. односни придеви. као ни морфолошких и синтаксичких елемената. нпр. Најзначајнија и најраспрострањенија конструкција из персијског језика која је ушла у османски свакако је персијски изафет.великодостојника Царства. партиципи. међутим. персијски предлози. Али. лат. Ретко се јављају и персијске сложенице. као што је ẖarâcgüzâr. године оштећен. арапски бројеви. Такође је честа појава да је читав увод у дефтер написан на арапском језику. salutatio) по правилу су на арапском језику. Доста ретко се употребљавају персијски глаголски облици. du‛a. и то ретко. Персијски елементи Најјачи утицај персијског на османски језик осећа се у домену лексике. У анализираним текстовима нема много персијских лексема. 12 Сви арапски елементи који се срећу у анализираним текстовима имају једнака морфолошка својства као и у савременом арапском језику. године. затим персијски плурал. па ће они овде бити само таксативно наведени: масдар. . Срећу се само. Има случајева када персијска реч добије турски наставак за грађење речи.

заменице. Турски је заиста ређи. аналитичке глаголске форме. Дефтере су састављали . У анализираним текстовима јављају се следећи персијски елементи: предлози. Сама природа ових тестова сужава преглед на основне категорије. јер је ту реч о канцеларијском језику. партиципи. пропартиципи. кондиционал. У анализираним текстовима јављају се следеће турске граматичке категорије: партиципи. Наиме. али је ипак у употреби. инфинитив. јавља само персијски облик изафета. пасив. именице. падежи. постпозиције. и у већини случајева. глаголска времена. У овом прегледу ће бити наведени само они турски елементи који се јављају у анализираним текстовима. свеза ki. императив. а о синтаксичким посебностима биће речи у наредном одељку. број. века. Турски елементи Турски језик чини основу. персијска множина. која се разликује од синтаксе других османских текстова исте епохе. Чак и када се говори о изафету – генитивној вези. герундици. канцеларијски карактер анализираних текстова наметнуо је нека синтаксичка правила која се не могу применити на друге врсте текстова. Синтакса Природа анализираних текстова утицала је на специфичности синтаксе. Све побројане форме имају исте морфолошке карактеристике као и у савременом турском језику. у анализираном корпусу. једноставног стила. а нарочито од синтаксе савременог турског језика. кратких реченица. оптатив. персијски изафет. а да се уопште не јавља њој подударна турска категорија. костур османског језичког система и могло би се рећи да су све основне граматичке категорије у овом језику управо турске. Ретки су случајеви да је нека граматичка категорија у целини преузета из арапског или персијског језика.важну улогу у османском језичком систему. 4. не може се искључиво тврдити да се у османском језику 15.

Буквалан превод је изван дефтера. пропартиципа. У белешкама са стране дефтера. а белешка има значење да село или мезра на коју се односи није била уписана у претходном попису. тј. којима често ни турски. персијског предлога ez. то су врло јасне формуле.писари. . али као део језика администрације. б) timâra emr oldu Конструкција се састоји од сложеног глагола emr olmak у коме је први део арапски масдар. Синтаксичка својства партиципа. који има аблативно значење и речи defter. а ни персијки и арапски језик нису били матерњи. За разумевање тих формула неопходно је познавати суштину документа који се проучава. Такође. његов начин настајања и намену. По својој природи. које су настале накнадно. а други турски помоћни глагол olmak и речи timâr у дативу. дуге конструкције. Карактеристични реченични склопови Језик османске администрације имао је неке своје карактеристике несвојствене другим језичким жанровима. Њено значење казује да субјекат на који се односи бива подведен под тимар. који буквално преведини скоро да немају значење. он није трпео китњасте. а) ẖâric ez defter Конструкција се састоји од арапског партиципа презента ẖâric који значи онај који излази. јављају се ниже наведени реченични склопови. већ је настојао да искаже суштину са што мање речи. јер су обично били пореклом са оног подручја које је пописивано. да су му одузете раније повластице које је уживао и да постаје рајетин. у језику администрације се јављају неки реченични склопови. герундива и глаголских времена иста су као и у савременом турском језику. па ће у овом раду пажња бити посвећена оним синтаксичким карактеристикама које су својствене само дефтерима.

. д) aṣîldaki yerde Најтачнији превод ове синтагме је место на коме је записана (воденица) у претходном попису. в) defter ‛arż olunacak Конструкција се састоји од сложеног глагола ‛arż. Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku. Südostforshungen XXXVII. као што су и биле (односи се на три мезре). Beograd 1974. претходни употребљен је у именичкој функцији као скраћена форма синтагме aṣîl defter – претходни попис. али би реченица свакако била јаснија када би писало her yil sefere eşer. 1-40. Kruševački i Vidinsku oblast. иако у османској реченици нема индиректног објекта Висока Порта. 77. већ само наводи „када дефтер буде поднет“. olmak. њен најтачнији превод гласи: остале су празне. ẖâli yatûr И ова синтагме мора да се развије при превођењу. а други турски помоћни глагол olmak и речи defter у номинативу. ђ) ẖâli üzere. у коме је први део такође арапски масдар. јер глагол eşmek значи јахати. Овај индиректан објекат се мора додати због правилнијег разумевања текста.13 г) her yil eşer Ова конструкција се преводе сваке године иде у поход. ићи. I. Bojanić. Исто значење има и конструкција nöbetçe eşerler – иду на смену у поход. Réglement ottoman concernant le recensement (première moitié du Xvème siècle). Ова конструкција се преводи са када дефтер буде поднет на Високу Порту. Beldiceanu. Придев aṣîl у значењу прошли. Beldiceanu-Steinherr. тако да буквалан превод опет није могућ. Око тачности превода нема спора. па иако не дослован. N. а о тачности тог превода сведоче документа у којима се наводи како је настајао дефтер. е) ‛ulûfe yerler 13 Опширније о прописима за спровођење пописа видети: D. München 1978.

дато је у мевкуфат [секвестар]. а затим је поменути черибаша Ахмед рекао: „Приход ће бити 300 акчи и уведите у дефтер на мене. TTD 16 (1476).15 Ова реченица у преводу гласи: Село Доња Каменица. ова реченица у преводу гласи: Било је уписано тимарнику Кучук Сејдији.i Sivrice Ḥiṣār timâr-i mezkûr Tatâr Murâd nâm timâr erile mezkûre müşterek virilmiş mezbûr Murād nesne ḥâṣil olmaz deyu yazdırmamışdı ba‛de mezkûr çeri bāşi Aḥmed üç yüz akçe olur üzerine ḳayd edun demeğile ḳayd oldu. пошто он није поседовао берат.“ Тако је и уписано. 323.14 Да би ова реченица. Синтагма се састоји од арапске речи ‛ulûfe (плата) и турског глагола yemek чије је основно значење јести. Споменути Мурат није дао да се на њега запише [у дефтеру] рекавши да [то село] неће дати никакав приход. ж) Küçük Seydi timâr erine bâ berât taṣarruf etmediği mevḳûftan mezkûre verildi. 15 Исто. а затим је из мевкуфата дао поменутом. била је додељена заједнички тимарнику по имену Татар Мурат и поменутом [черибаши] заједнички. з) ḳarye-i Dolna Kamaniçe tabi‛. она би гласила: Küçük Seydi timâr erine [yazıldı idi] bâ berât taṣarruf etmediği [için mevḳûfa verildi] mevḳûftan mezkûre verildi. неопходне су неке допуне. била јаснија и могућа за превод. 276. Дакле. која се иначе односи на село Бановце у Пеку. . 14 BBA. Синтагма се преводи са примају плате. Да су написани сви елементи неопходни за превођење једне овакве реченице.

којима је овакво изражавање јако блиско. овде недостаје копула dir. Синтакстички облици неких арапских елемената а) Маздар ta‛lluḳ се јавља у придевској функцији. Типичан пример је следећа реченица: ḳariye-i Kostāyniçe derbend köy dir. Поставља се питање у којој је мери то одлика османског језика овог периода. где се из претходног излагања могло наслутити којим би глаголом та реченица требало да се заврши. Изостављање глагола на крају реченице Изостављање глагола на крају реченице последица је канцаларијске природе анализираних текстова. . Масдар 16 Исто. По синтаксичким правилима турског језика. Иако су у питању два различита морфолошка облика. пак. yataṣarrafu је имати на располагању. али је као и у претходном примеру. превод се не разликује. 257. уживати право на. Иако се он најчешће преводи са поседовати. са истим значењем које има и партицип активни истог глагола müte‛aliḳ. могуће је изразити и као Braniçevoya müte‛aliḳ köy. Глагол је изостављен на крају оних реченица. Конструкцију типа Braniçevoya ta‛lluḳ köy – село које припада Браничеву. утицај словенских језика. Derbend ‛adet üzere neferden nefere onār akçe ve evden eve lukna buğdāy verirdir Edirne kilesiyle altı kile olurmuş bâğdan büçük medre şîre. то није прави превод јер тимарници нису у пуном смислу поседовали земљишна добра. б) Најтачнији превод глагола taṣarrafa.16 Из контекста је могуће уочити да би на крају ове реченице требало да стоји глагол vermek. већ су са њима само располагали. Исто случај је и са белешком: Bir değirmen vârmış ẖarâb. па је и без финитног глагола њен тачан превод могућ. и без ње тачан превод могућ. а у којој.

. У овој фази истраживања. моћи ће да се стекне јаснија слика и да се изведу општији закључци о посебностима турског језика у пописним дефтерима.арапски и персијску елементи су слабо заступљени. *** У овом раду обрађене су основне лингвистичке карактеристике анализираних извора. године и Опширног дефтера Смедеревског санџака из 1476. уочене су следеће главне карактеристике ових првих сачуваних пописа за смедеревску област: . дакле у локативу и са посвојним суфиксом 3.правописне норме нису чврсто утврђене. . лица сингулара и значи да одређена особа има право располагања објектом на који се конструкција односи. .taṣarruf се јавља у конструкцији taṣarrufunda. свака генерализација била би претенциозна и научно немогућа. Анализом Браничевског дефтера из 1467.за правилно разумевање специфичних реченичних склопова неопходно је познавати шире историјске околности и начин настајања дефтера. године. Тек када буде обрађен читав низ сачуваних дефтра за Смедервску област.

моћи ће да се стекне јаснија слика и да се изведу општији закључци о посебностима турског језика у пописним дефтерима. године.правописне норме нису чврсто утврђене. . године и Опширног дефтера Смедеревског санџака из 1476. У овој фази истраживања. . Анализом Браничевског дефтера из 1467. уочене су следеће главне карактеристике ових првих сачуваних пописа за смедеревску област: . Ема Миљковић ПОСЕБНОСТИ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА У ПРВИМ ПОПИСНИМ ДЕФТЕРИМА СМЕДЕРЕВСКОГ САНЏАКА (Резиме) У овом раду обрађене су основне лингвистичке карактеристике анализираних извора.за правилно разумевање специфичних реченичних склопова неопходно је познавати шире историјске околности и начин настајања дефтера. свака генерализација била би претенциозна и научно немогућа.арапски и персијску елементи су слабо заступљени. . Тек када буде обрађен читав низ сачуваних дефтра за Смедервску област.