You are on page 1of 16

Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad

SADRŽAJ

1

Pošto se prilikom knjiženja koriste "šifra plaćanja" moguće je kasnije vršiti pregled po istim tim šiframa te imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osnovama. čuvanje i izdavanje gotovog novca odnosno promet gotovine. Vođenje blagajne u preduzeću je onaj spor i jednolican posao koji zahtjeva od nas da jedan isti podatak prepisujemo dva . Razne varijacije ne ove programe su raspoložive i u svim preduzećima pa čak omogućuju vodenje blagajnu za više preduzeća. bitno utiču na svakodnevo obavljanje zadataka preduzeća i da se bez njih ne može zamisliti postojanje ni jednog preduzeća. 2 . To su bezgotovinska novčana sredstva a plaćanje ovim sredstvima se obavlja izdavanjem naloga banci za njihov prenos sa računa dužnika na račun povjerioca. S obzirom na to da novčana sredstva poslovnih sredstava. Međutim.tri puta. Blagajničko poslovanje obuhvata primanje. Izuzetak čine isplate u gotovom za zarade radnika i lična primanja.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad UVOD Da bi preduzeće obavljalo svoje poslovanje neophodna su mu određena novčana sredstva. U preduzećima uglavnom postoje programi koji nas oslobađaju svih ovih muka jer automatizuju veći dio blagajničkog posla. za dnevnice i putne troškove. neophodne manje isplate. neophodno je ispravno korišćenje ovih sredstava. naročito obrtnih. Kroz programe se knjiže nalozi blagajni za isplatu i uplatu a sami programi kreiraju dnevnik blagajne. Za gotovinske naplate i isplate u preduzeću se organizuje blagajničko poslovanje. Propisi o blagajničkom poslovanju ograničavaju isplate u gotovini do određenog propisanog iznosa. da tražimo greške kada ustanovimo da se ne slaže dnevnik blagajne sa stvarnim stanjem i slično. To su najlikvidnija sredstva jer se u svakom trenutku mogu pretvoriti u bilo koji drugi oblik sredstava. Preduzeća drže samo manji deo gotovine u svojoj kasi a ostatak drže u bankama. Da bi moglo normalno obavljati svakodnevde poslovne aktivnosti preduzeće mora da raspolaže novčanim sredstvima. Najveći dio obrtnih novčanih sredstava nalazi se na računu kod banke u obliku depozita po viđenju. organizuje svoje blagajničko poslovanje. svakodnevne manje isplate i naplate obavljaju se u preduzeću gotovim novcem (novčanice i kovani novac). Tako da svako preduzeće za svoje svakodnevne.

Pri izboru blagajnika narocitu paznju treba obratiti na njegove moralne kvalitete. surogatima novca i eventualno s drugim vrednosnim papirima (npr. Blagajnik je lice u preduzeću koje rukuje gotovim novcem (gotovinom) i koje obavlja blagajnicke poslove. pouzdan. Sve uplate i isplate gotovog novca evidentiraju se u blagajničkom dnevniku koji se još naziva i knjiga blagajne ili blagajnički izvještaj. POJAM I VRSTE BLAGAJNE 1. Blagajničko poslovanje sastoji se u primanju. podizanje novca sa žiro računa za isplate koje treba da se vrše. obveznicama i deonicama). Blagajna je služba koja obavlja novčana primanja i plaćanja. U skladu sa tim blagajničko poslovanje najčešće obuhvata poslove primanja. Balagajna je mesto u organizaciji preduzeća (najčešće u okviru finansijske funkcije) koje obavlja poslove s gotovim novcem. Blagajna je obavezna voditi blagajnički dnevnik. Duznost blagajnika poverava se savesnom i strucnom licu koje ce moci posteno odgovorno da rukuje gotovim novcem. Lice koje obavlja blagajničke poslove naziva se blagajnik. Maksimalan iznos novca koji se može držati u blagajni reguliše se blagajničkim maksimumom. vršenja uplata i isplata u gotovom novcu. Korišćenjem različitih ključeva postiže se sigurnost rukovanja gotovim novcem. menicama. Jedan od tih lica je blagajnik. pošteno i stručno upravlja gotovim novcem. izdavanju i stanju gotovog novca i ostalih vrednosti. čuvanju i izdavanju gotovog novca i ostalih vrijednosti. Blagajna je domen upravljanja likvidnošcu banke. vođenje evidencija o primanju.1. veličine i broja zaposlenih kod poslodavca. određuje se vrsta i obim poslova blagajnika.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad 1. blagajničkim zapisima. polaganje gotovine na žiro račun iznad iznosa određenog kao blagajnički maksimum. Sve uplate i isplate gotovog novca kao i evidencija koja se u vezi sa tim vodi predstavljaju blagajničko poslovanje. Dužnost blagajnika povjerava se odgovornom. čekovima. U zavisnosti od vrste djelatnosti preduzeća. miran pouzdan i ljubazan u ophođenju sa strankama. On treba da bude vest u brojanju novca. savesnom i stručnom licu koje je u stanju da odgovorno. čuvanje i izdavanje ostalih vrijednosti. U toj knjizi blagajne na prvom listu (blagajničkom dnevniku) provodi se originalno knjiženje a kopija ostaje u knjizi blagajne. Za otključavanje kase koriste se dva različita ključa. komercijalnim zapisima. Za čuvanje novca u blagajni koristi se specijalizovana kasa sa sigurnosnim bravama. Pored toga što je odgovoran i stručan blagajnik treba da bude vešt u brojanju novca. primanje. Lica kojima su povjereni ključevi nazivaju se saključari.Pojam blagajne Blagajna predstavlja posebno mjesto ili odjeljenje u peduzeću preko koga se obavljaju uplate i isplate gotovog novca. čuvanja. miran I ljubazan sa strankama. vođenje blagajničke evidencije o primanju i 3 .

 blagajna stovarišta i sl. mjenicama. za plaćanje transportnih troškova  blagajna ekonomata. može da se formira nekoliko blagajni. sekundarnih sirovina i sličnih isplata fizičkim licima. Gotovinski promet u preduzećima je bio ograničen blagajničkim maksimumom. kod prometa nepokretnosti. kao i ostale evidencije potrebne za vođenje blagajničkog poslovanja. 1. za plaćanje PTT troškova  transportna blagajna. Pomoćne blagajne u slučaju nedostatka dobijaju novac od glavne blagajne a viškove novca uplaćuju u glavnu blagajnu. Za podizanje sa računa gotovine preko određenog propisanog iznosa klijent mora banci podnijeti orginalnu dokumentaciju iz koje se može vidjeti namjena plaćanja. Blagajnički maksimum kao ograničenje sada ne postoji međutim to samo povećava potrebu da ovaj segment bude uređen internim aktom preduzeća. kao i preduzećima sa većim gotovinskim prometom. (zavisi od organizacije blagajničkog poslovanja u preduzeću). Višak iznad blagajničkog maksimuma preduzeće je bilo obavezno da položi na račun kod banke. Danas se gotovinske isplate mogu vršiti bez ograničenja. To je bio najveći iznos gotovog novca koji se smije držati u blagajni.  rješenje ili odluka o plaćanju štete pri isplati naknade štete. za sitne nabavke materijala  blagajna prodavnica. :  ugovor o kupoprodaji. ). gotovinske naplate u prodavnicama koje se nalaze u sastavu preduzeća. priznanicama itd. kao npr. 4 .  ugovor o kooperantskim odnosima za isplate kooperantima. U preduzeću treba da bude odvojena blagajna u domaćoj valuti od devizne blagajne.2.  nalog za službeno putovanje za isplatu dnevnica i troškova službenog putovanja. Pomoćne blagajne imaju zadatak da rasterete glavnu blagajnu na taj način što preuzimaju određenu vrstu uplata i u utvrđenim vremenskim razmacima podnose obračun svojih isplata. šumskih i drugih proizvoda. Visinu blagajničkog maksimuma određivalo je samo preduzeće i o tome obavještavalo banku. U tom slučaju postoji glavna i pomoćne blagajne.  obračun zarada ako se ispoljavaju gotovinom. U skladu sa poslovanjem pomoćnih blagajni u preduzeću mogu da se organizuju:  porto blagajna. Preko glavne blagajne obavlja se cjelokupan promet gotovine ( čekovima.  ugovor o otkupu poljoprivrednih. automobila i slično.Vrste blagajne U većim preduzećima.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad izdavanju gotovog novca i ostalih vrednosti.

autorskom honoraru. Cilj procesa evidentiranja je smanjenje broja istovremenih uknjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi kako bi se postigla što veća preglednost poslovnih knjiga. U svakom slučaju. što omogućava svakodnevno utvrđivanje knjigovodstvenog stanja gotovine. vršimo kontrolu rada blagajnika. putni nalozi i računi. Postoje razne varijacije ovih programa.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad  ugovor o djelu. Vodi se dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane. Ukoliko se ta dva stanja slažu vidimo da je poslovanje gotovinom dobro obavljeno i da nije došlo do pojave blagajničkog viška ili manjka. Neke čak omogućuju vođenje blagajni za više preduzeća. Blagajničko poslovanje sastoji se u tome da se pojedinačni dokumenti na osnovu kojih su vršene isplate i naplate gotovog novca ne knjiže direktno u dnevnik i glavnu knjigu nego se prethodno evidentiraju u knjizi blagajne (blagajnički izveštaj ili dnevnik blagajne). pa je moguće kasnije vršiti pregled po njima i imati informacije tipa koliko je uplaćeno ili isplaćeno po raznim osovama. Prilikom knjiženja koriste se šifre plaćanja. isplatne liste zarada. Novčana obrtna sredstva kojim raspolaže neko preduzeće nalaze se u blagajni organizacije te na žiro računu. poštanske uplatnice. i da ih se u svom radu strogo pridržava. a sami programi kreiraju dnevnik blagajne.1. uplatnice. Dokumenta koja se javljaju pri isplati su uglavnom računi za kupljenu robu ili uslugu. drugim vidovima angažovanja radnika i slično. Upoređivanjem tog stanja sa stvarnim stanjem gotovog novca. priznanice. a javljaju se pri naplati su gotovinski ili blagajnički računi. Uglavnom su svakodnevne i brojne pa je neophodno organizovati proces evidentiranja tako da se obezbedi što lakši uvid i što bolja kontrola lica koja rukuju tim gotovinskim novcem. Savremeno blagajničko poslovanje teži tome da se plaćanje gotovim novcem svede na najmanju moguću meru i da se platni promet obavlja u bezgotovinskom obliku. Ona se vodi hronološki. Najčešća dokumenta koja prate blagajničko poslovanje. Promene novca u blagajni se sastoje od naplata i isplata gotovog novca. Danas ima sve više progama koje preduzeća koriste. koje se dobija prebrojavanjem gotovine. 5 . a koji olakšavaju blagajničko poslovanjeautomatizovanjem većeg dela blagajničkog posla. Kroz programe se knjiže nalozi blagajni za isplatu i uplatu. Blagajnički dnevnik Preduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni vode blagajnički dnevnik. 2. privremenim i povremenim poslovima. Vođenje blagajne u preduzeću je spor i jednoličan posao koji traži stalno proveravanje. BLAGAJNIČKA DOKUMENTACIJA I EVIDENCIJA 2. blagajnik treba da poznaje sve zakonske propise kojima se reguliše promet gotovog novca.

Sa formalne strane dokument je ispravan ako sadrži sve potrebne podatke i ako je uredno popunjen. Prije naplate ili isplate blagajnički dokument mora da bude kontrolisan. Suštinska kontrola ima zadatak da provjeri potpunu tačnost. računske i suštinske strane. 6 . Nalozima se olakšava posao blagajniku. količine i cijene ). On svojim potpisom potvrđuje da je dokument ispravan sa formalne.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad Gotovinske naplate i isplate mogu se obavljati samo na osnovu propisanih i uredno popunjenih dokumenata. Na osnovu prethodnih izlaganja procedura od izvornog dokumenta do njegovog knjiženja u dnevniku i glavnoj knjizi bila bi slijedeća: Nalog blagajne za naplatu knjiga dnevnik i glavna Dokument blagajne knjiga Nalog blagajne za isplatu On svojim potpisom potrđuje da je dokument ispravan s formalne. Na osnovu toga razlikuju se nalozi i pravdajuća dokumenta. Razlikuju se nalozi za naplatu i nalozi za isplatu. Da bi se mogućnost greške svela na minimum nalozi za naplatu i isplatu se međusobno razlikuju po boji. koje se zove likvidator ili kontrolor. Blagajnik sme da naplati i isplati novac samo na osnovu propisanih i kontrolisanih dokumenata. Kontrolu blagajničih dokumenata vrši lice ovlašćeno za ovaj posao koje se zove likvidator ili kontrolor. Računska kontrola knjigovodstvenih dokumenata sastoji se u tome što se kontrolišu računske radnje i na taj način se provjerava tačnost svih brojeva. pravilnost i istinitost sadržine svih podataka unijetih u dokument ( npr. Po izvršenoj kontroli dokumenata likvidator obično izdaje i pismeni nalog da naplata ili isplata može da se izvrši. Kontrolu vrši lice ovlašćeno za ovaj posao. da li su unijete stvarne vrste. računske i suštinske strane i da na osnovu njega može da se izvrši naplata ili isplata.

2. proizvode i usluge. Međutim. Blagajnički nalozi izdaju se i numerišu hronološki. što je uobičajena praksa naših preduzeća. najčešće se formiraju na štampanim obrascima. blagajnik je dužan da sprovede i odgovarajuću evidenciju tih naplata i isplata. a drugi ostaje u bloku-blagajni). Ova evidencija naziva se blagajnička evidencija i vodi se u knjizi blagajne (koja može imati oblik folije ili pagine) ili. dok se nalozima pismeno vrši naredba tih radnji. Popunjavaju se u dva primjerka (jedan primera se pripaja dokumentu. 7 .  nalog za uplatu. kao i nalozi blagajne. a posebno za isplatu.  uplatnica.  isplatna lista zarada. radi jasnoće i preglednosti. uslugu. Pravdajuća dokumenta. u blagajničkom dnevniku – blagajničkom izvještaju. obično izdaje i pismeni nalog da naplata ili isplata može da se izvrši. treba praviti suštinsku razliku između ovih naloga i dokumenata kojima se pravda naplata ili isplata – pravdajuća dokumenta. a istovremno brže i tačnije se evidentiraju nastale naplate i isplate.2. Pravdajuća dokumenta pri isplati najčešće su:  račun za kupljenu robu. Pravdajuća dokumenta predstavljaju osnov za naplatu ili isplatu.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad Likvidator. Blagajnička evidencija Kada se na osnovu pravdajućeg dokumenta izvrši primanje ili izdavanje novca. Za blagajničku evidenciju je bitna evidencija naplate (primaanja novca) i evidencija isplata (izdavanje novca) i utvrđivanje postojeće gotovine u blagajni. po ovako završenoj kontroli dokumenata. materijal. već i po boji.  putni nalog i putni račun.  poštanska uplatnica.  račun za prodatu robu. aritemetičkim nizom i to posebno za naplatu.  priznanica za primljeni novac. a međusobno se ralikuju (radi lakšeg rukovanja) ne samo po sadržaju. Najčešća dokumenta koja se javljaju u vezi sa naplatom novca u blagajni su:  nalog za gotovinsku naplatu. Blagajničkim nalozima olakšava se posao blagjniku.

broj otvorenih blagajničkih mesta i početni parametri za mesto. zaduženih za operativni rad i kontrolu rada. Blagajnički dnevnik se vodi dnevno u povezanoj knjizi čije su strane duplo numerisane.obrađenog. U širem smislu. a drugi primjerak (kopija) blagajničkog dnevnika ostaje u blagajni. Komunikacijom sa klijentom koji vrši finansijsku transakciju. blagajnik obavlja validnu obradu finansijskih dokumenata. sa konstatacijom realnog stanja. eventualnog viška ili manjka. izvršiti proces isplate ili naplate. blagajnik završava svoj deo posla. Orginal (prvi primjerak) sa pravdajućom dokumentacijom i originalima naloga za naplatu i naloga za isplatu. treba zajedno da stvore solidan funkcionalno podešen tim koji će postići dobre rezultate. pa i proces otvaranja blagajne prati određeni dokument u kome se konstatuje stanje blagajne pri otvaranju. tako što se ispisuje datum i vreme obavljenog procesa i brojevi iz odgovarajućeg blagajničkog dnevnika. U slučaju završetka radnog vremena svi blagajnici podnose izveštaj o svom radu i vrše prebrojavanje i saldiranje po određenim sredstvima plaćanja. u blagajničkom dnevniku se razvrstavaju stavke po određenim sredstvima plaćanja. Na taj način. pristupa u skladu sa frekvencijom opsluživanja klijenata. Nakon pripremnih radnji i procesa otvaranja blagajne. Dobro podešena kombinacija potreba okruženja koje su u velikoj meri obuhvaćene modelom i veština korisnika. sastavlja se specifikacija za određeni dokument za izabrano sredstvo plaćanja. jer su to dva istovetna primerka – orginal i kopija. funkcionalna cjelina blagajničkog poslovanja započinje procesom otvaranja blagajne. overom i potpisom od strane izvršioca i od strane kontrolnog organa – šefa ili rukovodioca. U užem smislu operativni rad blagajnika svodi se na prijem određene temeljnice na osnovu koje se obavlja proces obrade finansijskog dokumenta. Potpisom i pečatom blagajnik potvrđuje verodostojnost dokumenta. planova i postojeće tehnologije. Na kraju se za određenu lokaciju formira jedinstveni izveštaj u kome se pojedinačno i sumarno prikazuju podaci o prikupljenim sredstvima. organizacionu celinu i izvršioce na konkretnim radnim mestima. kao i odgovarajućih dokumenata koji prate pomenute situacije. Pri tome blagajnik mora da kontroliše i ispravlja moguće greške i na osnovu takvog . blagajnik na kraju radnog dana dostavlja knjigovodstvu na knjiženje.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad Blagajnički dnevnik vode prduzeća koja imaju svakodnevni promet novca u blagajni. blagajnik obavlja proces fizičkog prebrojavanja finansijskih sredstava i u skladu sa grupom određenog sredstva plaćanja podnosi izveštaj koji predaje kontrolnom organu. blagajnik konstatuje kojim se sredstvom plaćanja vrši proces prenosa sredstava. Svaki proces u blagajničkom poslovanju. Na kraju se vrši overa dokumenata. ispravanog dokumenta. njihovih vremenskih okvira. 8 . Na kraju svog rada u toku definisanog radnog vremena. Usvajanjem pojedinačnog izveštaja. Na osnovu određenog sredstva plaćanja.

U formalne greške uslijed kojih se pojavljuje manjak spadaju i slučajevi kada uplata nije proknjižena. materijala . Materijalni razlog nastanka manjka je akda je na primer otuđen novac. gotovih proizvoda i slično rijeđe odnosno samo prilikom inventarisanja.1. Blagajnički manjak postoji u slučaju kada se konstatuje da je stanje gotovine u kasi manje od proknjiženog stanja na računu blagajne. BLAGAJNIČKI MANJAK I VIŠAK 3. odnosno izvrše se odgovarajuća knjiženja. U ovoj drugoj fazi se vrši zatvaranje računa (zaključak) računa manjkova time što se ukupni iznos rasporedi na nekoliko odgovarajućih računa. Na osnovu toga se određuje način pokrića manjka. načina pokrića manjka i raspoređivanja viška te sprovođenja odgovarajućih knjiženja. Neophodno je da se izvrše sve provjere formalne i materijalne ispravnosti sprovedenih knjiženja i provjeru dokumentacione podloge. Kniženje se sprovodi u dvije faze prvo vrši se prevođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje i prenos manjka na poseban račun sa istoimenim nazivom i drugo vrše se knjiženja pokrića manjka prema konsatovanim uzrocima.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad 3. uplaćeno manje nego što treba i slično. dok kod zaliha npm. U slučaju kada je manjak realno nastao na osnovu uvida u uzroke nastanka procjenjuje se da li je odgovoran blagajnik ili je u pitanju neki razlog objektivnog karaktera. Zbog toga se manjkovi i viškovi mogu pojavljivati češće neovisno od sprovođenja inventarisanja ostalih delova imovine. Ako ne postoje objektivni razozi blagajnik je dužan da nadoknadi manjak a u slučaju objektivnih razloga na prijer provala ili krađa ili neobezbjeđeni standardni uslovi za rad blagajne treba odrediti način pokrića manjka. a višak u slučaju kada je stanje u kasi veće od proknjiženog stanja. Blagajnički manjak Blagajnički manjkovi i viškovi imaju specifičnu karakteristilku u donosu na istoimenu kategoriju zaliha . Svaki put kada se nakon prebrojavanja novca ustanove manjkovi i viškovi neophodno je da se u potpunosti sprovede procedura iznalaženja i konstatovanja uzroka njihovog nastanka. Kada se konstatuje blagajnički manjak neophodno je ustanoviti koji su uzroci njegovog nastanka. Razlika se sastoji u tome što se prebrojavanje gotovog novca i kontrola stanja gotovine mora obavljati svakodnevno. Sva plaćanja u vezi sa poslovnim transakcijama čija vrijednost prevazilazi iznose za koje su prikladna plaćanja gotovim novcem a to znači najveći dio robno novčanog prometa obavlja 9 . uplata knjižena dva puta i drugi slični slučajevi. kada je isplaćemo više nego što treba. kada je isplata knjižena kao uplata. Manjak koji je nastao uslijed formalne greške u kniženju otklanja se odgovarajućim knjiženjima.

 Obezbjeđena je kontrolna funkcija. Izuzetak čine isplate u gotovom za zarade radnika i druga lična primanja.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad se bez upotrebe gotovine (efektivnog novca) odnosno bezgotovinski. Ranije su platni promet obavljale posebne institucije služba za platni promet u služba društvenog knjigovodstva. Radi obezbjeđenja primene jedinstvene zakonske regulative i jedinstvene organizacije funkcionisanja platnog prometa u državnoj zajednici ta delatnost je kod nas povjerena poslovnim bankama za koje se opredele pojedini privredni subjekti ili drugi subjekti. ukoliko bi se oslanjalo gotovim novcem (brojanje novca. za dnevnice. bilo bi neracionalno.). Da bi se spriječilo da se novac nagomilava u blagajni utvrđuje se blagajnički maksimum koji predstavlja najveći iznos gotovog novca ukoji smije da se drži u blagajni.  Bezgotovinskim plaćanjima se otklanjaju pomenuti tehničko-organizacioni nedostatci upotrebe gotovine. Toj svrsi služe računi depozitnih novčanih sredstava koje kod poslovnih banaka vode svi privredni i vanprivredni subjekti. 10 . skraćuje se trajanje operacija plaćanja. Propisi o blagajničkom poslovanju ograničavaju isplate u gotovini do određenog iznosa. slanje na dislocirane destinacije i sl. prosečnih dnevnih isplata u gotovu. Računovodstveno metodološka podloga za funkcionisanje bezgotovinskog plaćanja su žiro računi. podiže se sigurnost u funkcionisanju platnog prometa. Visina blagajničkog maksimuma zavisi od vrste poslovanja. prenošenje. putne troškove i drugo.  Omogućena je jedinstvena zakonska regulativa kao i tehničko organizaciona riješenja i upotreba kompjuterskih sredstava. Blagajnički maksimum može odrediti smo preduzeće i o tome obavjestiti banku kod koje ima otvoren račun. udaljenosti preduzeća od banke i ostalih specifičnosti koje su karakteristične za svako predueće.  Smanjuje se količina efektivnog novca u opticaju što ima niz prednosti za regulisanje privrednih i robnonovčanih tokova privrede jedne zemlje i omogućuje ekonomično funkcionisanje monetarnog sistema u cjelini. što donosi efikasnosti i ekonomičnosti ove delatnosti. neekonomično i sa rizikom. Prednosti bezgotovinskog plaćanje se sastoje u sledećem:  Izmirivanje obaveza u transakcijama sa većim iznosima vrijednosti. računi namenski izdvojenih novčanih sredstava i rečuni hartija od vrijednosti privrednih preduzeća kao i institucija vanprivredne delatnosti.

Blagajnicki visak. Ako se prilikom ispitivanja karaktera blagajnickog viška utvrdi da je u pitanju stvarni višak . odnosno kome je manje isplaćeno. Ukoliko se slučajno zateče višak iznad propisanog iznosa na kraju dnevnog radnog vremena polaže se u trezor banke. U nematerijalne uzroke spadaju kao na primer uplata knjižena u manjem iznosu ili isplata knjižena u većem iznosu nego što se stavrno dogodilo. Uzroci nastanka takođe mogu biti formalnog i realnog karaktera. Kao jedna od bitnih karakteristika blagajničkog poslovanja jeste blagajnički maksimum koji predstavlja zakonom propisan iznos gornjeg limita držanja gotovine u blagajni. Ako uvede u blagajnicki izvestaj veci iznos nego sto je stvarno isplatio ili manji iznos nego sto je stvarno naplatio (fiktivni visak). Blagajnični višak postoji kada je stanje novca u kasi veće od proknjiženog salda na računu blagajne. iznos viška isplacuje se onome ko je više uplatio. ukazuje na neurednost poslovanja u blagajni. Razlozi potpisivanja blagajničkog maksimuma su bezbjedonosnog karaktera. 11 .Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad 3. pa blagajnik odgovara disciplinski.2. Proceduru ustanovljavanja uzroka nastanka viška treba sprovesti na način kao i u vezi sa manjkom. isto kao i blagajnicki manjak. Ako je u pitanju fiktivni visak sprovodi se postupak za ispravku knjizenja saglasno blagajnickim dokumentima. Visak u blagajni moze da nastane ako blagajnik isplati manje ili primi vise novca nego sto je prema dokumentima trebalo (stvarni visak). knjizi se kao vandredan prihod. Ako se visak kroz duze vreme nije mogao objasniti. U formalne razloge spadaju slučajevi kao na primer kada neka uplata nije proknjižena.Blagajnički višak Blagajnicki višak predstavlja pozitivnu razliku izmedju stanja gotovog novca u blagajni i salda u knjizi blagajne i u finansijskom knjigovodstvu. ako je uplata proknjižena kao isplata ili ako je neka isplata proknjižena dva puta i slični slučajevi. narocito ako visak nije odmah prijavio.

ukoliko postoji više objekata u kojim se obavljaju blaganički poslovi. ovaj slučaj se prevazilazi i svodi na jednostavan slučaj korišćenja. odnosno jedan blagajnički dnevnik za određeno sredstvo plaćanja po lokaciji.1. STRUKTURA SISTEMA U FUNKCIJI BLAGAJNIČKOG POSLOVANJA Struktura sistema blagajničkog poslovanja zavisi od organizacionih i materijalnih preduslova određenog poslovnog sistema. Kada to nije slučaj. Sl. Na taj način se za određenog poslodavca može voditi neograničen broj blagajni. posredstvom dobro definisane strukture budućeg sistema. Dio strukture sistema blagajničkog poslovanja Nakon završetka rada na svim blagajnama na kraju radnog vremena. Sistem za blagajničko poslovanje treba da u što većoj meri zadovolji potrebe izvršilaca na jediničnim radnim mestima blagajnika. nije potrebno voditi računa o parametrima koji se za jednostavan sistem podrazumevaju.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad 4. vode posebni blagajnički dnevnici. Pri tome se blagajnički izveštaj može sačiniti po izvršiocima radi kontrole usled preuzimanja smene – završetka rada blagajnika i po blaganičkom mestu. U slučaju da su jedinična mesta u okviru jednog objekta i jedne prostorne jedinice. tako da se za svaku blagajnu i za svakog blagajnika. objektu. potrebno je fizički pripremiti prikupljena novčana sredstva po svim sredstvima plaćanja i uz blagajnički izveštaj proslediti ih u glavnu blagajnu. u slučaju da je sistem lociran na više lokacija. Na osnovu pojedinačnih blagajničkih izveštaja formira se jedinstveni blagajnički izveštaj po određenim 12 .

odnosno predefinisanim temeljnicama za naplatu komunalnih usluga. Pošto se u okviru temeljnice – računa za komunalne usluge. Pri tome treba imati u vidu da se jednim apoenom – može platiti više pojedinačnih računa. i da vrati odsečak računa korisniku 13 . popusta. evidentirati iznos koji korisnik treba da plati. subvencija. odnosno subvencija. iznosa. po bankama ili drugim finansijskim institucijama. Ovakvim načinom rada blagajnik još mora da ovjeri finansijski dokument (štampom na prednjoj strani računa datum i broj dnevnika. a da se pri tome mora paziti da se iznosi po svim računima slažu sa iznosom na uplatnici. Elektronski zapisi formirani u okviru odgovarajućih blagajničkih dnevnika dovoljno su kvalitetni za automatsko formiranje naloga za knjiženje i ažuriranje glavne knjige određenog finansijskog knjigovodstva. Prije svega moraju da se klasifikuju temeljnice po kriterijumima datuma dospeća za naplatu i ostvarenih popusta. Izborom sredstva plaćanja blagajnik formira specifikaciju kojom evidentira bezgotovinsko sredstvo plaćanja i vezuje ga za određeni račun u određenom iznosu. U okviru određenog blagajničkog izveštaja za bezgotovinsko plaćanje treba klasifikovati grupe. u bar kodu nalaze sve informacije neophodne za prepoznavanje datuma dospeća. Tako se postiže velika brzina unošenja preko bar kod čitača.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad sredstvima plaćanja i kao takav se uz adekvatnu kontrolu overava i potpisuje od nadležnih lica. provlačenjem računa ispod bar kod čitača. 5. pri čemu je obezbjeđena automatizacija unosa bez naknadnih intervencija blagajnika. Za takav primer neophodno je postaviti nekoliko parametara kojim se dodatno definišu kriterijumi za automatski unos temeljnice kojom se vrši naplata. PRIMJER RADA BLAGAJNE U nastavku će biti predstavljen proces rada u blagajničkom sistemu sa dobro definisanim. Prenosom sredstava i realizacijom bezgotovinskih sredstava plaćanja stvara se osnov za zatvaranje povratne sprege u određenom finansijskom sistemu. sve funkcije potrebne za unos određene temeljnice moguće je obaviti samo provlačenjem računa komunalnih usluga ispod bar kod čitača. Na osnovu sumarne informacije o određenim iznosima za sredstva bezgotovinskog plaćanja na primer čekova. za redovne uplate. Jednostavno. vrlo je jednostavno. potpisom i pečatom). za određenu finansijsku organizaciju formira se nalog za prenos u iznosu i roku predviđenom propisima. na osnovu koje se vrši naplata.

Zapravo jednom dobro obavljen posao na blagajničkom radnom mestu daje validne izveštaje za dalji operativni rad drugih izvršilaca. Sl. 14 . kao i dobru osnovu za automatsko formiranje naloga knjiženje u okviru finansijskog knjigovodstva. Obrada temeljnice-gotovinska uplata Svi potrebni blagajnički izvještaji neophodni kao prateća dokumentacija novčanim sredstvima. gde je moguće na osnovu potrebnih kriterijuma doći do željene informacije ili izvještaja. Sve stavke određene temeljnice pregledno su date u okviru jedne maske.2. pregled viška ili mogućeg manjka u blagajni. su na osnovu prethodno obavljenih poslova jednostavni.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad .

 kompleksnost više sredstava plaćanja. može se postići željeni rezultat i osigurati sigurno mesto na tržištu.  preglednost podataka. automatizacijom blagajničkog poslovanja obezbeđuje se jedinstveno radno okruženje. podizanje novca sa žiro računa za isplate koje treba da se vrše. određuje se vrsta i obim poslova blagajnika. vođenje blagajničke evidencije o primanju i izdavanju gotovog novca i ostalih vrednosti. U skladu sa izloženim primerom rada blagajni uočava se:  jednostavnost rada. koje se zasniva na korišćenju savremenih tehnolgija. vođenje evidencija o primanju.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad ZAKLJUČAK Blagajna je služba koja obavlja novčana primanja i plaćanja. Ukratko. Na osnovu predstavljenih principa rada blagajne. Na osnovu ciljeva savremenih poslovnih sistema u interesu menadžera je da su mu kupci zadovoljni i da odmah dobiju ono što žele. čuvanja. moguće je obraditi više kupaca u jedinici vremena.  povezanost. izdavanju i stanju gotovog novca i ostalih vrednosti. primanje.  brzina unosa. U zavisnosti od vrste delatnosti preduzeća. veličine i broja zaposlenih kod poslodavca. Samo na taj način. U skladu sa tim blagajničko poslovanje najčešće obuhvata poslove primanja. kao i ostale evidencije potrebne za vođenje blagajničkog poslovanja. olakšavajući organizaciju podataka i kvalitetnije obavljanje poslova i radnih zadataka u realnom sistemu 15 . vršenja uplata i isplata u gotovom novcu. čuvanje i izdavanje ostalih vrednosti. polaganje gotovine na žiro račun iznad iznosa određenog kao blagajnički maksimum.

Pantelić M. 16 . Viša poslovna škola. Samardžić. „Korisničko upustvo za podsistem blagajničkog poslovanja“ Infostan. Beograd 2000. 3. Beograd 2008. Vukša S. Škarić-Jovanović K. godina. 2. Računovodstvo. godina.Karakteristike blagajničkog poslovanja Maturski rad LITERATURA 1. „Finansijsko računovodstvo“ Beograd 2008. godina. Medojević M.. Tatić B..