You are on page 1of 1

Osobe sa Aspergerovim sindromom i kriminalitet

Aspergerov sindrom se karakteriše poteškoćama u društvenoj interakciji i ograničenim,
stereotipnim interesovanjima i aktivnostima. Većina ljudi sa ovim sindromom ima prosečne ili
natprosečne intelektualne sposobnosti.

Poslednjih dvadesetak godina se sve veća pažnja posvećuje pokušajima da se utvrdi
prevalencija kriminaliteta kod osoba sa ovim sindromom. Te pokušaje otežava činjenica da veliki
deo osoba sa ovim sindromom ostaje nedetektovan do kraja života, jer se često ove osobe
okarakterišu kao „čudne“ zbog očuvanih ili natprosečnih intelektualnih sposobnosti koje im
omogućavaju samostalno funkcionisanje. Pored toga, većina istraživanja je rađena u
institucijama, tako da se realna slika automatski „iskrivljuje“.

Kad se govori o vrsti krivičnih dela, najčešće se nailazi na krivična dela podmetanja
požara. Kao najverovatniji razlozi za izvršenje baš ovog dela navode se ograničena, repetitivna,
stereotipna interesovanja, najčešće abnormalna po intenzitetu i fokusu. Time se može objasniti
sklonost ka izvršenju baš ovog krivičnog dela, jer ove osobe često imaju fascinaciju plamenom,
tako da potreba za podmetanjem požara ne proizilazi iz želje da naude sebi ili nekom drugom,
već iz želje da posmatraju plamen.

Pored podmetanja požara ili piromanije, sledeća najčešća krivična dela koja izvršavaju
ove osobe su raznovrsni oblici seksualno neprihvatljivog ponašanja. Krivična dela koja imaju
seksualnu konotaciju kod osoba sa Aspergerovim sindromom su obično parafilična. Najčešće su
to fetišizam i parcijalizam zbog sklonosti ovih osoba da se fokusiraju na delove objekta.
Fetišizam je poremećaj seksualne preferencije u kom se neživi objekti doživljavaju kao
dominantni, a ponekad i kao isključivi stimulansi za seksualno uzbuđenje. Doživljaj izolovanih
delova tela kao seksualnih stimulansa se takođe mogu označiti kao fetišizam, mada se češće
označavaju kao parcijalizam.

I treće krivično delo koje je zabeleženo kod osoba sa Aspergerovim sindromom je
krivično delo protiv života i tela, uže rečeno, ubistvo. Kao mogući razlog se navodi deficit
sposobnosti „teorije uma“ kod ovih osoba. „Teorija uma“ predstavlja specifične kognitivne
sposobnosti, tačnije sposobnosti da se shvati da drugi ljudi mogu imati želje, namere i uverenja
koja se mogu razlikovati od vlastitih.

Veza između osoba sa Aspergerovim sindromom i kriminaliteta je još uvek slabo
istražena, ali ono što sa sigurnošću znamo je da ove osobe najčešće nisu svesne da su učinile
krivično delo, jer u većini slučajeva nemaju razvijenu svest o uzroku i posledici. Proces od
pritvaranja, preko istrage i suđenja, do presude i izvršavanja kazne je za njih izuzetno stresan, jer
nailaze na nerazumevanje i često ovaj sindrom mešaju sa psihopatijom i poremećajem ličnosti.

Nataša Kovačević