You are on page 1of 7

“Muzika ima moć da oblikuje karakter“ rekao je Aristotel.

Muzika je oblast kulture koja
moze da utice na najveci broj mlade populacije i usmerava ih u kreiranju svog karaktera,
stava, shvatanja, stila, interesovanja, kreativnosti i drugih bitnih osobina. Cilj projekta je
da kroz muzicke aktivnosti kod mladih probudimo aktivizam i kreativnost i uticemo na
muzicku i opstu kulturu mladih, i na taj nacin ih naucimo da cene prave vrednosti i svoje
slobodno vreme utrose na kvalitetan nacin.

Muzika se najčešće vezuje za uživanje i zadovoljstvo. Međutim, njena edukativna
uloga je veoma značajna, s obzirom da podsticajno deluje na sveukupan razvoj
deteta. Najnovija istraživanja to potvrđuju i ističu njen sveprožimajući karakter.
Naučnici su otkrili da su strukture, koje čine muziku, identične onim na osnovu
kojih funkcioniše ljudski mozak. Dalje studije su dokazale da se čovek rađa sa
urođenom muzikalnošću i da muzika utiče na naše mišljenje i ponašanje. Najveću
moć muzika pokazuje u svom uticaju na proces učenja, razvoj mozga i
organizacionih osobina, kao i na celokupni nervni sistem. U isto vreme, muzikom
se iskazuje naša emocionalna priroda. U svakom slučaju, ona ima esencijalni
značaj za čovekov život, jer ima tu moć da drugima predstavi ko smo mi, u stvari.

Zašto je bavljenje muzikom važno za dete?
Učenje muzike ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta. Razvijanjem
muzičkih sposobnosti, kod deteta se uvećava niz posebnih sposobnosti od
kojih će dete imati izuzetno puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije
tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje
stranih jezika, matematičke sposobnosti, kreativna sposobnost, socijalna
prilagodljivost i empatija samo su neke od sposobnosti koje muzičari
izvanredno razvijaju. Muzika angažuje ceo mozak – obe hemisfere su aktivne
pri učenju sviranja, što pospešuje detetove intelektualne operacije, naročito u
domenu apstraktnog mišljenja. Ona utiče i na psihički i na fizički razvoj, a
ulazeći u svet muzike, dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i
jedan složeniji odnos prema umetnosti uopšte.

Muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje,
odnosno razmišljanje koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje,
analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike
poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog
instrumenta razvija se prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali
da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim
aktivnostima upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama
kao što su slaganje slagalica ili lego kocki. Deca sa dobrim prostorno-

pored osmeha i mimike. kao i sposobnost slušanja. naglasak. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku. ovaj posao će biti učinjen znatno lakšim. Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije. ritam i melodija dopiru do fetusa bez izobličenja. Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente. i ritmom. Za povučenu decu sa problemom socijalne interakcije. zahvaljujući čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta. Kada deca krenu u školu. deca komuniciraju. Muzika pomaže razvoju govora Muzika pomaže razvoju govora. što je naročito važno. sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci. razumeju razmere i proporcije i bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece. Iako beba ne zna šta joj majka govori. Korišćenjem muzike. Pre svega tu su zvukovi koji dolaze iz tela majke: rad srca. Učeći ritmične .. marširaju uz muziku. rad creva… Mnoge studije pokazuju da i glasovi iz spoljne sredine dospevaju do majčine utrobe: intonacija. vibracija i pokreta. muzičke aktivnosti se mogu koristiti i kao terapija.uloga roditelja. Bebe u stomaku reaguju na muziku Sa puštanjem muzike i čitanjem priča može se početi već od 17. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom. kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije kolektivni duh. vazduh koji prolazi kroz pluća. pa sve do srednje škole . Muzikom se.. ma koliko oni bili muzikalni. pomaže bebi da razvije govor. Od trenutka kada se beba začne u stomaku.vremenskim rasuđivanjem uživaju u šahu. podstiču kreativnost i mašta a deca koja sviraju neki instrument razmišljaju bistrije i kritički. Plod živi u vrlo podsticajnoj sredini punoj zvukova. najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. na osnovu ritma i intonacije može da razume šta joj ona poručuje. Po rođenju. jer omogućavaju detetu da se izrazi. pevaju pesmice. kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. nedelje trudnoće. memorija. osećaj za ritam. Fetus je u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. pre nego što progovore. imaće sposobnost da ranije i lakše razvije složenije jezičke stukture. pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. apstraktnoj matematici.

njihanjem u ritmu muzike. svakodnevna i obogaćujuća iskustva. snaži koordinaciju. ona povezuje i razvija motorni sistem mozga. koja će podstaći razvoj detetovog mozga.deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Muzika i pamćenje . koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice . koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igre. Muzika i govor Dete upoznaje govor putem prvih utisaka koje mu odrasli pružaju uspavankom. imaće sposobnost da ranije i lakše razvije i složenije jezičke strukture. što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju. koji treba da svom detetu omogući brojna. zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. protumače na koji način mozak funkcioniše. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove. kao nikada do sada. Ukoliko se detetu redovno omogućava da sluša muziku. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče. lakše «upijaju». Istraživanja su pokazala da deca koja slušaju muziku dok uče lakše pamte. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju. lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove (što kasnije može biti od velikog značaja prilikom osposobljavanja za čitanje).pesmice. pesmom. Učeći ritmičke pesmice. Razvija se intelekt Muzika utiče na mozak i na druge načine. razvija čulo vida i sluha. muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta. Oni znaju da bogato iskustvo stvara «bogat mozak». Današnji naučnici su u situaciji da. zadržavaju i reprodukuju sadržaje od one dece koja uče u tišini. uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život. muzikom. kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. koncentraciju i memoriju. Muzika i mozak Muzika se obrađuje u svim oblastima mozga i stimuliše oblasti koje ne mogu biti dostupne preko drugih modaliteta. deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Osim što je izuzetan doživljaj.

• podstiče samopoštovanje i poverenje u sopstvene mogućnosti. razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. socijalnim. Učestvovanje u zajedničkim muzičkim aktivnostima ima psihološko značenje za svu decu: • razvija osećanje pripadnosti. može da se seti naučenog pokreta ukoliko se pušta ista muzika koja je svirala tokom učenja. raspoloženo dete s radošću prima podsticaje iz takve sredine. Podstiče druželjubivost Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije. Beba. Deca koja se bave muzikom.U prvim mesecima nakon rođenja deca su osetljiva na muziku i imaju sposobnost da je upamte i povežu s razvojem neke veštine. muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija. emotivnim i kognitivnim smetnjama. kome je teško da komunicira govorom. kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Muzika i druženje Muzika podstiče druželjubivost i razvoj socijalnih veština kod dece. razvija viši nivo socijalne kohezije i lakše razume sebe i druge. • smanjuje osećanje usamljenosti. Stoga je veoma važno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja. Bitno je da muzikom podstičemo dete da na svoj način učestvuje u igri i učenju zato što time postaje aktivni učesnik sopstvenog razvoja. Značaj muzike u životu deteta sa smetnjama u razvoju • Muzika ima blagotvorno i terapijsko dejstvo i vrlo je korisna za decu s fizičkim. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa drugima). pomogne da se izrazi. i na taj način . Opušteno. recimo. Pomoću pesme i igre dete se lakše uklapa u zajednicu i razvija osećaj kolektivnog duha. .posebno stidljivom ili plašljivom detetu. Muzika doprinosi stvaranju prijatne vaspitne sredine za igru i rad.

mentalnu stabilnost i komunikaciju. • Muzika je jedna od aktivnosti koje svu decu stavljaju u ravnopravan položaj. najbolje je da to bude više detetova nego vaša želja. • Muzika može da pomogne deci sa smetnjama da postignu svoje razvojne ciljeve dok neguju svoj duh i samopouzdanje. U ovom stadijumu dete nailazi na teškoće pri usvajanju komplikovane muzičke terminologije. što nekada može da se ispolji i vrlo rano. . ali uz pristup koji više liči na igru i zahteva manje koncentracije i discipline. Kada je pravi trenutak da se počne? Kako da znate kada je vaše dete spremno da uči da svira muzički instrument? Najvažnije je da dete samo pokaže bar malo interesovanja i volje da se bavi muzikom. Ukoliko ne želite da časovi instrumenta postanu samo jedna od dosadnih obaveza. koliko traju početni časovi. Međutim. Takođe. nego prenošenjem sirovih podataka. da je prerano počinjanje najbolji način da vaše dete stekne odbojnost prema sviranju. dinamika i tempo. sve to ipak zavisi od samog deteta. to ćete vi morati više da učestvujete u učenju – od eventualnog prisustva časovima. a da svoje eventualne snove o njegovoj svetskoj karijeri i duetu sa Stefanom Milenkovićem zadržite ipak za sebe.• Ona može da poboljša pažnju. moralo bi da bude u stanju da sedi mirno bar 20-ak minuta do pola sata. • Ne ističe razvojne manjkavosti i probleme. Imajte u vidu i to da što je dete mlađe. ali i način buđenja energije. Za ozbiljno učenje dete bi takođe trebalo da zna da broji i da zna slova. raspoloženje. Neki muzički pedagozi upozoravaju. Mlađa deca su često vrlo sposobna da uče sviranje na nekom od instrumenata. • Muzika je sredstvo relaksacije. • Iskazivanje deteta putem muzičkih aktivnosti vodi ka uspostavljanju psihičke ravnoteže koja je jedan od značajnih uslova za dalji razvoj i napredovanje. do pomoći pri vežbanju kod kuće. Period od druge do sedme godine se u psihologiji smatra stadijumom kada se mnogo bolji rezultati učenja postižu imitacijom (podražavanjem) i aktivnim učešćem. i razumevanju pojmova kao što su visina i trajanje tona. takođe mnogo zavisi i od same metode i pristupa učenju. jer tek oko osme godine većina dece biva potpuno spremna za početak. • Muzika pomaže detetu da se izrazi kad su mu drugi načini nedostupni. a naravno i od instrumenta – sviranje na nekima počinje ranije da se uči a na nekima kasnije. poželjno i latinična.

Od tog trenutka dodir vašeg deteta sa muzikom više nije prepušten slučajnim okolnostima. kao i koji uzrast je prihvatljiv za učenje određenog instrumenta – najčešće je u pitanju uzrast od 7 do 12 godina. ali i samopouzdanje vašeg deteta. da visinu i kvalitet muzičkih sposobnosti vašeg deteta može na pravi način da oceni samo stručnjak – muzički pedagog. a za solo pevanje uzrast od 10 do 20 godina. sa određenim ciljem i očekivanim rezultatom. a o nabavci instrumenta koji jesu vrlo skupi. na dečijim rođendanima… Međutim. a pokazuje žarku želju da uči sviranje. pravi ozbiljan i planski ulazak u svet muzike i zaista aktivno bavljenje muzikom moguće je tek uz organizovano kontinuirano učenje sviranja na nekom muzičkom instrumentu. vaše dete upoznati i zavoleti i u okviru mnogih uobičajenih dečijih aktivnosti – kroz pevanje pesmica i “đuskanje” u vrtiću. a dalje sve zavisi od dogovora sa pedagogom i napredka deteta. slušanje muzike i likovno predstavljanje muzičkih doživljaja. ne morate da razmišljate u početnim godinama učenja – mnogi uspešni pijanisti su čak završili i fakultet bez svog instrumenta. i koja funkcionišu kao neka vrsta pripreme za polaganje prijemnog ispita i ulazak u muzičku školu – kroz učenje dečjih pesmica. Treba pomenuti i da u okviru muzičkih škola postoje i “Muzička zabavišta”. Naravno. Muzičke škole svim zainteresovanim roditeljima daju veoma detaljne informacije o tome šta se očekuje od deteta na ispitu. voljno i na redovnoj bazi. razumevanja ukućana i spremnosti da pomognu kada je potrebno. Srećom. dete se muzici posvećuje svesno. u koja se mogu upisati deca od 5 do 7 godina.Kako se počinje sa učenjem muzike? Muziku će. postoji mogućnost da pohađa privatne časove – u novinskim oglasima je uvek velika ponuda. . i nećete imati teškoća da pronađete profesora. U osnovnu muzičku školu dete možete upisati u propisanom prijemnom roku. ili ako iz nekog drugog razloga ne želite da upišete dete u muzičku školu. i to ukoliko je prošlo prijemni ispit muzičkih sposobnosti i test kod psihologa škole. kao i postojanje odgovarajućih uslova u porodici – vremena i prostora za vežbanje. ukoliko dete ne bude primljeno. igara. finansijski zahtevi za početak nisu neizdrživi – školarina u muzičkim školama je prilagođena platežnim sposobnostima prosečnih roditelja. brojalica. uz televizijski program. i da nikako ne biste smeli sami olako da donosite ocene koje i te kako mogu uticati na budućnost. Zainteresovanost i želja – najvažniji Vrlo je važno da znate. Jedini kriterijumi od kojih vi kao roditelj treba da pođete jesu zainteresovanost i želja vašeg deteta da uči da svira. naravno.

i zato ne oklevajte da ponovo pokušate naredne godine. Muzičke sposobnosti se konstantno razvijaju i menjaju. možda će biti zbunjeno i neće dobro razumeti pitanja. uz vašu pomoć. Razgovarajte sa nekim od muzičkih pedagoga – moguće je da bi.Važno je i da dete na vreme. Možda će se stideti. jer na prijemnom ispitu decu ispituje posebna komisija za svaki odsek. Vrlo je verovatno da posle prijavljivanja na prijemni ispit neće moći da menja odluku. pa će na primer za flautu to biti nastavnici flaute. koji imaju svoje specifične kriterijume koji ne moraju da se poklapaju sa kriterijumima nastavnika violine ili klavira. a nekada se dešava da i muzički nadareno dete jednostavno nije psihički dovoljno zrelo da pokaže prave sposobnosti onda kada se to traži. odluči koji će instrument da uči. to ne znači da treba da odustanete i zaboravite na muziku. Ukoliko dete ne bude odmah primljeno. . u zavisnosti od konkretnih predispozicija. što i jeste signal da još treba sačekati. vaše dete lakše bilo primljeno na neki drugi odsek (instrument). pa je i to stvar o kojoj bi u međuvremenu trebalo da razmislite.