Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standards

Evrokod za konstrukcije
Evrokod 0: EN 1990:2002
OS NOVE PRORACUNA KONSTRUKCIJA

objavljuje se u okviru PROJEKT A:

SIRENJE IDEJA I ZNANJA 0 EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
KROZ STVARANJE USLOVA ZA HARMONIZACIJU NACIONALNE
REGULATIVE SRBIJE I CRNE GORE SA EVROPSKIM NORMAMA
I STANDARDIMA U OBLASTI GRADEVINARSTVA

Realizacija Projekta omoguCena je donacijom Fonda za evropske integracije.

sredstvima Evropske unije. uz realizaciju Evropske agencije za rekonstrukciju
i Evropskog pokreta u Srbiji. i uz podrSku velikog broja nalih znatosjnih institucija
i gradevinskih firmi koje su prikazane na kraju ovog Evrokoda.

NOSIOCIPROJEKTA:
Gradevinski fakultet Univerzlteta u Beogradu i
Jugoslovensko drujtvo gradevinskih konstruktera JDGK

PROJEKTNI TIM za ovu fazu Projekta:

Profesor dr DRAGAN BUOEVAC, rukovodilac Projekta.
profesori dr ZIVOTA PERISIC, dr AlEKSANDAR PAKVOR i dr MIRKO ACIC,
vanredni profesor dr MIHAJlO DURDEVIC, docent dr ZLATKO MARKOVIC,
dr ZORAN DORDEVIC i asistent mr DRAGANA CUKIC

EVROKOD 0:
Prevod: dr Aleksandar Pakvor
Strutnaredakcija: dr Aleksandar Pakvor, dr 1;ivotaPerisic, dr Mirko At-ic

Izdavac: Gradevinskifakultet Univerzitetau Beogradu

Za izdavaca: Dekan,prof. dr Dome Vuksanovic
Tehnicka priprema: DC GrafiCkicenter
Stampa: Intergraf MM
Tiraz: 1500 primeraka

ISBN 86-7518-058-6

Beograd,februar 2006
 PREDGOVOR
uz prevodna srpskijezik Evropskogstandarda

EVROKOD 0: OSNOVE PRORACUNA KONSTRUKCIJA

Ovaj prevod na srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 0: EN 1990:2002: Osnove proracuna konstrukci-
ja, pripremljen je u okviru prve faze Projekta usvajanja Evropskih standarda u gradevinarstvu kao nacional-
nih standarda Srbije i Cme Gore, prema Sporazumu sklopljenom izmedu Zavada za standardizaciju Srbije i
Crne Gore i nosilaca Projekta, Gradevinskog fakulteta Univerzlteta u Beogradu i Jugoalovenskog druitva
gradevinskih konstniktera JDGK.
Realizacija prve faze Projekta omoguCena je donacijom Fonda za evropske integracije Evropske agencije za re-
konstrukciju. uz znatajnu organizacionu i finansijsku podrSku velikog broja na~ih firrni i Institucija u oblasti grade-
vinarstva. Te firrne i institucije - sponzori Projekta - prikazani StJna kraju ovog Evrokoda. Svima koji su na bilo
koji natin pomogli realizaciju ovog izuzetno znat.ajnog projekta za naAe gradevinarstvo, Projektni tim i ovim pu-
tern izrwva veliku zahvalnost.
Osim ovog Evrokoda 0, prva faza Projekta obuhvata prevodenje i objavljivanje jos 4 dele Evrokodova za kon-
strukcije: Deo 1-1 Evrokoda 2: ProrabJn betonskih konstrukcija, Deo 1-1 iDeo 1-8 Evrokoda 3: prorat;un ~Iit;nih
konstrukcija iDeo 1-1 Evrokoda 4: Proratun spregnutih konstrukcija od ~Iika i betona. Svi ti Evrokodovl bite
predstavljeni naAlm graditeljirna na seminarirna koji Ce se u toku marta meseca 2006. godine odrfati u Beogradu,
Novom Sadu. Nilu i Podgorlci.
Prema Pravilirna Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, zemlje elanice CEN-a (od 01. januara 2006. to su
29 zernalja Evrope) obavezne su da svaki Evropski standard EN, u roku od godinu dans od usvajanja, doslovno
prevedu na svoj jezik iti da odobre njegovu primenu u svojoj zemlji na jednom od zvaniCnih jezika CEN-a: engle-
skarn, francuskom ili nemackom. bez ikakvih izmena u odnosu na originalni tekst. Izuzetno, pojedine odredbe ko-
je se odnose na specititne uslove u pojedinim zemljarna. kao Ato su opteretenja od snega i vetra, ili seizmiCka
dejstva. kao i neke odredbe vezane za sigurnost i trajnost konstrukcija. svaka zemlja mole da usvoji prema svo-
Jim uslovima i okolnostirna, u posebnom Nacionalnom aneksu. Do kraja 2006. godlne CEN pjanira da zavrii
konverziju Evrokodova iz faze neobaveznih Evropskih predstandarda ENV u obavezne Evropske standarde EN.
Predv~a se da te biti blizu 60 delova Evrokodova za konstrukcije, za sve vrste konstrukcija ad razliCitlh gradevin-
skih materijala. i preko 500 Evropskih standards za gradevinske materijale i proizvode. SIedeCe 3 godine je pe-
riod koegzistencije, kada mogu paralelno da se koriste i novi Evropskll valeCi nacionalni standard!, a 2010. god i-
ne u zemljama tlanicama moraCe da se stave van snage svi nacionalni standardi koji nisu saglasni sa Evropskim
standardirna.
Detaljniji podaci 0 istorijatu. sadrfaju, ciljevima i oblasti primene EVROKODOVA ZA KONSTRUKCIJE mogu 58
nati u prevodu predgovora ovog standarda, na stranicarna koje slede.
Bez obzira ~to Srbija I Crna Gora jos nije tlan CEN-a, usvajanje Evropskih standards je uslov za ulazak u Evrop-
ske integracije i otuda proizilazi ogroman znat.aj usvajanja Evrokodova za konstrukcije za moguCnost povratka
naseg gradevinarstva na pozicije na kojima sma nekada bili. i koje bismo leleli da ponovo zauzmemo, kao i dugo-
godisnje opredeljenje GracSevinskogfakulteta Univerziteta u Beogradu i Jugoslovenskog druitva gradevinskih
konstruktera da se tog vellkog posla poduhvate.
Prevod ovog Evropskog standarda na srpski jezik predat je odgovarajuCim Komisijama Zavoda za standardizaciju
Srbije i Crne Gore i mofe se sa sigumoSCu OCekivatida Ce u relativno kratkom vrernenu biti i forrnalno odobren za
primenu kao nai nacionalni standard.

Beograd,februar2006

PROJEKTNI TIM

NAPOMENA: OvajprevodEvropskogstandardsne mote .. koristitiza druge namene.

ObracflVaCine snose nikakvu odgovomost za njegovu neovialCenu primenu
 EVROPSKISTANDARD EN 1990
EUROPEANSTANDARD April 2002
NORMEEUROPEENNE
EUROP.A.ISCHE NORM

ICS 91.010.30 ZamenjujeENV 1991-1:1994

EvrokodO:

Eurocode 0: Basis of structural design

Eurocode 0: Bases de calcul des structures
Eurocode 0: Grundlagen der Tragwerksplanung

OY8j Evropski standard odobrio je Evropeki komitet za standardizaciju CEN (European CommRt.. for Standardization) 29. no-
v8mbr8 2001.
Clanice CEN obavezne au de 58 prid~vaju Intemih pravila CEN/CENELEC-8, prema kojkn8 ovom Evropekom stand8rdu mo-
raju de daju 8t8tus nacionalnog atandaIda, bez ikakvih promena. Najnoviji pod8ci i biblicgr8fske r8fefence Z8 takYe nacionaN
standarde mogu de se dobiju aka Ie zatrate ad Menedtment centra (Mensgemenl Centl8) III ad sV8ke elanice CEN-8.
0v8j Evropskl stendard postoji u trI sluZbene verzije (engleskoj, francuakoj i nemafttoj). Verzlja na ~ drugom jezIku, pre~
dene uz odgovomost el8nice CEN-a na njen sopstveni jezik, i prijavljena Men8dbnent centru, lme isti st8tus kao slutbene
verzije.
Clanice CEN-8 au nacionalne orgenizacije za stand.rde Austrlje, Belglje, Ceike Republike, Danske, Flnske, Franwske, Grtke,
Holandije, lIske, 111800.,ltalije, Luksemburga, Malte, Nemaeke, Norvetke, Portugaiije, ~ije, $v8jc8ske, $vedske i Ujecinje-
nag KrBljevstva.

EUROPEAN COMMITEE FOR STANDARDIZATION

COMITE EUROPEEN DE NORMALISATION
EUROPAISCHES KOMITEE FOR NORMUNG

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

ManagementCentre: rue de Stassart, 36 B-Brusells

C 2004 CEN SV8pravakoritCenja,u bik>kqem obIiku i na bHokoji naein, Ref. No. EN 1880:2002E
rezervisanaau, iirom .veta, za nacionalneelaniceCEN.
EN 1990:2002

SADRZAJ

PREDGOVOR 5
Istorijat programa Evrokodova 5
Status i oblast primene Evrokodova 6
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi 6
Veze izmedu Evrokodova ENs i harmonizovanih tehnickih
specifikacija ETAs za proizvode 7
Dopunske informacije specificne za EN 1990 7
Nacionalni aneks za EN 1990 8

1. OPSTE ODREDBE 9

1.1 Podrucje primene 9

1.2 Normativne reference 9
1.3 Pretpostavke 9
1.4 Razlika izmedu principa i pravila za primenu 10
1.5 pojmovi i definicije 10
1.5.1 Opsti pojmovikorisCeniu EN 1990do EN 1999 11
1.5.2 Posebni pojmovikoji se generalnoodnosena proraCun 11
1.5.3 pojmovi koji se odnose na dejstva 14
1.5.4 pojmovi koji se odnose na svojstvamaterijalai proizvoda 16
1.5.5 Pojmovikoji se odnosena geometrijskepodatke 16
1.5.6 pojmovi koji se odnose na analizu konstrukcija 16
1.6 Oznake 18

21
2. ZAHTEVI

2.1 Osnovni zahtevi 21

2.2 Upravljanje pouzdanoscu 22
2.3 Proracunski eksploatacionl vek 23
23
2.4 Trajnost
2.5 Upravljanje kvalitetom 24

3. PRINCIPI PRORACUNA PREMA GRANICNIM STANJIMA 25

3.1 Opste odredbe 25

3.2 Proracunske situacije 25
3.3 Granicna stanja nosivosti 25
3.4 Granicna stanja upotrebljivosti 26
3.5 Proracun prema granlcnim stanjima 27

28
4. OSNOVNE PROMENLJIVE

4.1 Dejstva i uticaji sredine 28

4.1.1 Klasifikacija dejstava 28
4.1.2 Karakteristicne vrednosti dejstava 28
4.1.3 Ostale reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava 30
4.1.4 Prikaz dejstava zamora 30
4.1.5 Prikaz dinamickih dejstava 30
4.1.6 Geotehnicka dejstva 31
4.1.7 Uticaji sredine 31
4.2 Svojstva materijala i proizvoda 31
4.3 Geometrijski podaci 32

2
 EN 1990:2002

5. ANALIZA KONSTRUKCIJA I PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA

ISPITIV ANJA 33

5.1 Analiza konstrukcija 33

5.1.1 Modeliranje konstrukcija 33
5.1.2 Staticka dejstva 33
5.1.3 Dinamicka dejstva 33
5.1.4 Proracun za dejstvo pozara 34
5.2 Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja 35

6. PRORACUNSKI DOKAZI PO METODI PARCIJALNIH KOEFICIJENATA 36

6.1 Opite odredbe 36

6.2 Ogranltenja 36
6.3 Proratunske vrednosti 36
6.3.1 Proratunskevrednostidejstava 36
6.3.2 Proracunskevrednostiuticajaod dejstava 37
6.3.3 Proracunskevrednostisvojstavamaterijalaili proizvoda 38
6.3.4 Proracunskevrednostigeometrijskihpodataka 38
6.3.5 Proracunskanosivost 39
6.4 Granitna stanja nosivosti 40
6.4.1 Opste odredbe 40
6.4.2 Prora~unskidokazi stati~e ravnotezei nosivosti 40
6.4.3 Kombinacijadejstavabez prora~unskihdokazana zamor 41
6.4.3.1 OpAteodredbe 41
6.4.3.2 Kombinacijedejstavaza stalne ili prolazneproracunskesituacije
(osnovnekombinacije) 41
6.4.3.3 Kombinacijedejstavaza incidentneprora~unskesituacije 42
6.4.3.4 Kombinacijedejstavaza seizmi~keprora~unskesituacije 42
6.4.4 Parcijalnikoeficijentiza dejstva i kombinacijedejstava 43
6.4.5 Parcijalnikoeficijentiza materijalei proizvode 43
6.5 Granitna stanja upotrebljivosti 43
6.5.1 Prora~unskidokazi 43
6.5.2 Kriterijumiupotrebljivosti 43
6.5.3 Kombinacijadejstava 43
6.5.4 Parcijalnikoeficijentiza materijale 44

ANEKSI

A1 (Normativan) PRIMENANA ZGRADE 45

A1.1 Oblast primene 45
A1.2 Kombinacije dejstava 45
A1.2.1 Opste odredbe 45
A1.2.2 Vrednosti1pkoeficijenata 45
A 1.3 Granifna stanja nosivosti 46
A 1.3.1 Prora~unske vrednosti dejstava za stalne i prolazne
prora~unske situacije 46
A 1.3.2 Prora~unske vrednosti dejstava za incidentne i
seizmi~ke prora~unske situacije 48
A1.4 Granifna stanJ. upotrebljivosti 49
A 1.4.1 Parcijalnikoeficijentiza dejstva 49
A 1.4.2 Kriterijumiupotrebljivosti 49
A 1.4.3 Deformacijei horizontalnapomeranja 50
A1.4.4 Vibracije 51

3
EN 1990:2002

B (Informativan) UPRAVLJANJEPOUZDANOSCUKONSTRUKCIJEZA
GRADEVINSKIOBJEKAT 52
81 Podrucje i oblast primene 52
82 Oznake 52
83 Razlikovanje prema pouzdanosti 52
83.1 Klasepremaposledicama 52
83.2 Razlikovanjepreko ~ vrednosti 53
83.3 Razlikovanjepreko mera koje se odnosena parcijalne
koeficijente 54
84 Razlikovanje prema reviziji proracuna 54
85 Nadzor u toku izvodenja 55
86 Parcijalni koeficijenti za svojstva nosivosti 55

C (Informativan) OS NOVE ZA PRORACUN PO METODI PARCIJALNIH

KOEFICIJENATA I ANALIZA POUZDANOSTI 56
C1 Podrucje i oblast primene 56
C2 Oznake 56
C3 Uvod 57
C4 Pregled metoda pouzdanosti 57
C5 Indeks pouzdanosti .8 58
C6 Ciljne vrednosti indeksa pouzdanosti .8 59
C7 Pristup za kalibraciju proracunskih vrednosti 60
C8 Oblici proracunskih dokaza pouzdanosti u Evrokodovima 62
C9 Parcijalni koeficijenti u EN 1990 63
C10 Koeficijenti 1/10 63

D (Informativan) PRORACUNUZ KORISCENJEREZULTATAISPITIVANJA 65

D1 Podrucje i oblast primene 65

D2 Oznake 65
D3 Vrste ispitivanja 66
D4 Planiranje ispitivanja 67
D5 Dobijanje proracunskih vrednosti 69
D6 Opsti principi statistickih vrednovanja 70
D7 Statisticko odredivanje pojedinog svojstva 70
07.1 Opste odredbe 70
07.2 Procena preko karakteristicnevrednosti 71
07.3 Oirektnaprocena proracunskevrednostiza dokaze
graniCnihstanja nosivosti 72
DB Statlstlcko odredivanje modela nosivosti 72
08.1 Opste odredbe 72
08.2 Standardnipostupakvrednovanja - metodaa) 73
08 2.1 Opste odredbe 73
08.2.2 Standardnipostupak 73
08.3 Standardnipostupak vrednovanja- metodab) 77
08.4 KorisCenjedopunskih ranijih saznanja 78

BIBLIOGRAFIJA 79

4
 EN 1990:2002

PREDGOVOR
Ovaj dokument, EN 1990:2002, pripremioje Tehnicki komitet CEN/TC 250 "Evrokodovi za
konstrukcije", ciji sekretarijat se nalazi u B81.
Ovaj Evropski standard, mora da dobije status nacionalnog standarda, bilo publikovanjem
identicnog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije oktobra 2002., a protivrecni
nacionalni standardi, moraju da budu stavljeni van snage najkasnije marta 2010. godine.
Ovaj dokument zamenjuje ENV 1991-1:1994.
CEN/TC250, odgovoranje za sve Evrokodove za konstrukcije.
Prema Internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde sledecih
zemalja, obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Ceska Republika,
Danska, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Malta,
NemaCka, Norve~ka, Portugalija, Spanija, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Istorijat programa Evrokodova

U 1975. godini, Komisija Evropske zajednice, odlucila se za akcioni program u oblasti kon-
strukcija, baziran na clanu 95 Ugovora. Cilj programa, bila je eliminacija tehnickih smetnji za
trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija.
U okviru tog akcionog programa, Komisija je pokrenula inicijativu za donosenje zbirke harmo-
nizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja bi, u prvoj fazi, sluzila
kao alternativa vazecim nacionalnim pravilima u drz.avama clanicama, a, na kraju, bi ih za-
menila.
U toku petnaest godina, Komisija, uz pomoc Upravnog odbora, u kojem su bili predstavnici
drz.ava clanica, rukovodila je razvojem programa Evrokodova, koji je doveo do prve genera-
cije Evropskih propisa, u toku1980-tih godina.
Godine 1989., Komisija i drz.ave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzenja za slobod-
nu trgovinu (EuropeanFree TradeAssociation)EFTA, odlucile su, na osnovu Sporazuma1)
izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i publikovanje Evrokodova u nadleznost CEN,
kroz niz ugovora, kako bi im se obezbedio buduci status Evropskih standarda (European
Standard) EN. avo je, ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama svih Direktiva Saveta i/ili
Odluka Komisija, koje se odnose na Evropske standarde (na primer, Direktiva Saveta
89/106/EEC 0 gradevinskim proizvodima CPO i Direktive Saveta 93/37EEC, 92/50EEC i
89/440/EEC 0 javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne Direktive EFTA, inicirane
teznjom za uspostavljanje unutrasnjeg trZista).
Program Evrokodova za konstrukcije, obuhvata sledece standarde, koji se, generalno, sasto-
je od veCeg broja Delova:

EN 1990 Evrokod 0: Osnove proracuna konstrukcija (Basis of structuraldesign)

EN 1991 Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije (Actionson structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
EN 1993 Evrokod 3: Proracuncelicnih konstrukcija (Designof steelstructures)
Evrokod 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
EN 1994
(Design of composite steel and concretestructures)

1) Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju CEN. koji se odnosi
na rad na Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata (EC/CEN/O3/89).

5
EN 1990:2002

EN 1995 Evrokod 5: Proracun drvenih konstrukcija (Design of timber structures}

EN 1996 Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki proracun (Geotechnicaldesign)
EN 1998 Evrokod 8: Proracun seizmicke otpornosti konstrukcija
(Design of structures for earthquake
resistance)
EN 1999 Evrokod 9: Proracun konstrukcija od aluminijuma
(Design of aluminium structures)
Standardima Evrokodova,potvrdujese odgovornostorganizacijaza standardizacijuu svakoj
drz.aviclanici i obezbedujenjihovapravo da, na nacionalnom nivou, odrede vrednosti,koje
se odnose na utvrdivanje sigurnosti, ako te vrednosti nastave da variraju od drz.ave do
drz.ave.

Status oblast primene Evrokodova

OrZaveclanice EU i EFTA, saglasnesu da se Evrokodovikoriste kao referentnidokumenti,
za sledeCesvrhe:
- kao sredstva,za dokazivanjesaglasnostizgrada i drugih gradevinskihobjekata,
sa osnovnimzahtevimaOirektiveSaveta89/106/EEC,posebnosa Osnovnim
zahtevom broj 1 - MehaniCkanosivosti stabilnost,kao i sa Osnovnimzahtevom
broj 2 - Sigurnostu sluCajupozara;
- kao osnova za sastavljanjeugovoraza gradevinskeradove i odgovarajuCeinze-
njerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanihtehnickihspecifikacijaza gradevinskepro-
izvode- ENsi ETAs.
Evrokodovi,u meri u kojoj se odnose na same gradevinskeobjekte, direktnosu povezanisa
Interpretativnimdokumentima2)na koje se poziva clan 12 CPO, mada su oni razlicite prirode
od Harmonizovanihstandardaproizvoda3).Zbog toga, tehnicki aspekti, koji proizilazeiz rada
na Evrokodovima,treba da budu adekvatnorazmatranina TehniCkimkomitetimaCEN i/ili
Radnimgrupama EOTA, koje rade na standardimaproizvoda,kako bi se postiglapuna kom-
patibilnosttih tehnickih specifikacijasa Evrokodovima.
StandardimaEvrokodova,odredenasu op~ta pravila za proracun konstrukcija,za svakodne-
vnu upotrebuu proracunukonstrukcijau celini i njenih sastavnih proizvoda,kako tradicional-
ne, tako i inovacioneprirode. NeuobiCajeninacini gradenja ili proracunskihuslova, nisu po-
sebno obuhvacenii projektant,u takvim slucajevima,treba da zahteva dopunskaekspertska
razmatranja.

Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi

Nacionalni standardi, kojima se uvode Evrokodovi, sadrZavaCe kompletan tekst Evrokoda
(ukljutujuci sve anekse), kako ga je publikovao GEN, kojem maze da prethode nacionalna
naslovna strana i Nacionalni predgovor. a da mu bude dodat Nacionalni aneks.

2) Prema ~anu 3.3 CPO, sustinski zahtevi, moraju, u konkretnom obliku, da budu dati u Interpretativnim dokumen.
tima, da bi se ostvarile neophodne veze izmedu sustinskih zahteva i ugovora za izradu harmonizovanih ENs i
ETAGs/ETAs.
3)Prema ~anu 12 CPO, Interpretativna dokumenta moraju da:
a) daju konkretan oblik sustinskim zahtevima, preko harmonizacije terminologije i tehnickih osnova, kao i ukazi-
vania na klase ili nivoe za svaki zahtev, kada je to neophodno;
b) ukazu na metode korelacije tih klasa ili nivoa zahteva, sa tehnickim specifikacijama, na primer, metode prora.
cuna i dokazivanja, tehnicka pravila za proraCun objekata itd;
c) sluze kao referents za uspostavljanje harmonizovanih standards i uputstava za Evropske tehnicke ateste.
Evrokodovi, ustvari, imaju slicnu ulogu u oblasti ER 1 i u delu ER 2.

6
 EN 1990:2002

Nacionalni aneks, maze da sadrz.isarno informaciju 0 onim parametrima, koji su u Evrokodu

ostavljeni otvoreni za nacionalan izbor; to su takozvani nacionalno odredeni parametri. koji
se primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji, i to:
- vrednosti i/ili klase, kada su u Evrokodu date alternative;
- vrednosti, koje se primenjuju, kada je u Evrokodu data sarno oznaka;
- specificni podaci za zemlju (geografski, klimatski itd.), na primer, karte snega;
- postupci, koji se primenjuju. kada su u Evrokodu dati alternativni postupci.
On mote da sadrz.i i:
- odluke 0 primeni informativnih aneksa;
- reference 0 nekontradiktornim komplementarnim informacijama. koje pomaf.u
korisniku da primeni Evrokod.

Veze izmedu Evrokodova ENs i Harmonizovanih tehnickih specifikacija ETAs za

proizvode
postoji potreba za uskladenoscuizmedu Harmonizovanihtehni~klhspecifikacijaza gra<1e-
vinske proizvode i TehniCkihpravilaza gradevinskeobjekte4).Pored toga, u svim informacija-
ma, koje prate CE markiranjekonstrukcijskihproizvoda,a odnose se na Evrokodove,mora
da budejasno da naznareno, koji su nacionalnoodredeniparametriuzeti u obzir.

Dopunske informacije specificne za EN 1990

U EN 1990, prikazani su principi i zahtevi za sigurnost, upotrebljivost i trajnost konstrukcija.

Zasniva se na konceptu granicnih stanis, koji se primenjuje zajedno sa metodom parcijalnih
koeficijenata.
Za proracun novih konstrukcija, predvideno je da EN 1990 bude koriACen,za direktnu prime-
nu, zajedno sa Evrokodovima EN 1991 do EN 1999.
EN 1990:
- daje i uputstvaza aspekte pouzdanosti konstrukcija, koja se odnose na sigumost,
upotrebljivost i trajnost, za slut.ajeve proracuna nepokrivene sa EN 1991 do EN
1999 (druga dejstva, netretirane konstrukcije, drugi materijali);
- sluzi kao referentni dokument za drugs tehnicke komitete TCs CEN u oblasti
konstrukcija.
EN 1990, predviden je da ga koriste:
- komiteti za pripremu nacrta standarda za proracun konstrukcija i odgovarajuCih
proizvoda, kao i standarda za ispitivanje i izvodenje;
- investitori (na primer, za formulisanje njihovih specificnih zahteva 0 nivoima pou-
zdanosti i trajnosti);
- projektanti i izvodaci;
- relevantni administrativni organi.
EN 1990, moze se koristiti, kada je relevantan, kao dokument sa uputstvima za proracun
konstrukcija van podruqa Evrokodova EN 1991 do 1999, a za:
- procenu drugih dejstava i njihovih kombinacija;
- modeliranje ponasanja materijala i konstrukcija;

4) Videti elan 3.31 elan 12 CPO, kao 14.2, 4.3.1, 4.3.215.2101

7
EN 1990:2002

- procenu numerickihvrednostiformatapouzdanosti(reliabilityformat).
Numerickevrednostiza parcijalnekoeficijentei druge parametrepouzdanosti,preporucuju
se kao osnovne vrednosti,koje obezbedujuprihvatljivnivo pouzdanosti.One su odabrane
pod pretpostavkom, da se primenjuje odgovarajucj nivo izrade i upravljanja kvalitetom. Kada
EN 1990 koriste druge CEN/TCs, kao osnovni dokument, potrebno je uzeti iste vrednosti.

Nacionalni aneks za EN 1990

U ovom standardu, prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za klase, sa napo-

menama, koje ukazuju, gde bi nacionalni izbor trebalo da bude izvrSen. Zbog toga, Nacional-
ni standard, kojim se uvodi EN 1990, treba da ima Nacionalni aneks, koji sadrii sve nacional-
no odredene parametre, koji se primenjuju u proracunu zgrada i drugih gradevinskih
objekata, gradenih u odgovarajuroj zemlji.
Nacionalni izbor u EN 1990, dopusten je u odredbama:
A1.1(1)
A1.2.1(1)
A1.2.2, tabela A1.1
A1.3.1(1),tabele A1.2(A) do(C)
A1.3.1(5)
A1.3.2, tabela A1.3
A1.4.2(2).

8
 EN 1990:2002

GLAVA 1
OPSTE ODREDBE

PODRUCJE PRIMENE
(1) U EN 1990, utvrdenisu principi(principles)i zahtevi (requirements)za sigumost
(safety),upotrebljivost(serviceability)i trajnost(durability)konstrukcija.sadrz.anesu osnove
za njihov prora~un(design)i prora~nske dokaze (verification)i data uputstvaza odgovara-
jure aspekte pouzdanostikonstrukcija(structuralreliability).
(2) EN 1990, predvidenje da bude koriAten,zajednosa EN 1991 do EN 1999,za prora-
~un konstrukcijazgrada (buildings)i drugih gradevinskihobjekata(civil engineeringworks),
ukljucujucigeotehnickeaspekte(geotechnicalaspects),prorafun konstrukcijaza dejstvo
potara (structuralfire design),situacijekoje obuhvatajuzemljotrese(earthquakes),izvodenje
(execution)i privremenekonstrukcije(temporarystructures).
Napomene:Za prora~n specijalnihgradevinskihobjekata- na primer,nukleamihinstalacija(nuclear
installations),brans (dams)ltd.), moguda budu potrebnedruge odredbe,od onih u EN 1990do EN
1999.

(3) EN 1990, primenljivje za proracunkonstrukcija,koje sadde druge materijale,ili dru-

ga dejstva,van podrut.jaEN 1991do EN 1999.

(4) EN 1990, primenljivje za ocenu konstrukcijepostojeCegobjekta, u razvijanjuu pro-

ra~unapopravkii rekonstrukcija,ili u procenipromenanamene.
Napomena: Dodatneili dopunskeodredbe,moguda budu potrebne,kada to odgovara.

NORMA TIVNE REFERENCE

Ovaj Evropski standard, preko referentnih dokumenata, koja su prestala da vaze (dated) ili
su u vaz.nosti (undated), sadrz.i odredbe iz drugih publikacija. Ova normativna referentna do-
kurnenta, navedena su na odgovarajuCim mestima u tekstu, a spisak publikacija je prilozen.
Za referentna dokumenta, koja su prestala da vaze, kasniji amandmani, ili revizije neke ad tih
publikacija, primenjuju se na ovaj Evropski standard, sarno aka su u njega ukljut-ene aman-
dmanom ili revizijom. Za referentna dokumenta, koja su u vaz.nosti, primena se odnosi na po-
slednje izdanje publikacije (ukljucuju6i amandmane).
Napomena: Evrokodovisu publikovanikao Evropskipredstandardi. SIedeCiEvropskistandardl,koji su
publikovaniili su u pripremi.citiranisu u normativnimelanovima:
EN 1991 Evrokod1: Dejstvana konstrukcije
EN 1992 Evrokod2: Proreeunbetonskihkonstrukclja
EN 1993 Evrokod3: Proraeunt.elienihkonstrukclja
EN 1994 Evrokod4: Prora~unspregnutihkonstrukcijaod t.elikai betona
EN 1995 Evrokod5: Prora~n drvenihkonstrukcija
EN 1996 Evrokod6: Proraeunzidanlhkonstrukcija
EN 1997 Evrokod7: Geotehni~kiprora~un
EN 1998 Evrokod8: Prora~unseizmi6keotpomostikonstrukclja
EN 1999 Evrokod9: ProrabJnkonstrukcljaod aluminijuma

1.3 PRETPOSTAVKE

(1) Smatra se, da Ce proraCun,u kojem se koriste principi i pravila za primenu, ispuniti za-
hteve, pod uslovom da su u va!nosti pretpostavke, date u EN 1990 do EN 1999, (videti glavu 2).

9
EN 1990:2002

(2) Opste pretpostavke EN 1990, su:

- izbor konstrukcijskog sistema (structural system) i proracun konstrukcije, sprovo-
de lica sa odgovarajucim kvalifikacijama i iskustvom;
- izvodenje, obavlja osoblje sa odgovarajuCom vestinom i iskustvom;
- adekvatan nadzor (supervision) i kontrola kvaliteta (quality contro/), obezbeduju
se u toku izvodenja radova, odnosno u projektantskim biroima, fabrikama,
radionicama i na gradilistu;
- gradevinski materijali (construction materials) i proizvodi (products), koriste se u
skladu sa odredbama EN 1990 ili EN 1991 do EN 1999, odnosno sa odredbama
relevantnih standarda za izvodenje, ili referentnih specifikacija (specifications) za
materijale ili proizvode;
- konstrukcija Ce biti adekvatno odrZavana (maintained);
- konstrukcija Ce se koristiti, u skladu sa pretpostavkama iz proracuna (design as-
sumptions).
Napomena: Mogu da postoje sluCajevi, kada navedene pretpostavke treba da budu dopunjene.

RAZLIKA IZMEDU PRINCIPA PRAVILA ZA PRIMENU

(1) U zavisnosti od karaktera pojedinih odredbi, U EN 1990, pravi se razlika izmedu prin-
cipa i pravila za primenu (application rules).

(2) Principiobuhvataju:
- opste stavove (statements)i definicije(definitions),za koje nema alternative,kao i
- zahteve i analitickemodele (analyticalmodels),za koje se alternativane dopusta,
ukolikoto nije posebnonavedeno.

(3) Principi su oznaCenislovom P iza broja odredbe.

(4) Pravila za primenu su opste prihvaCena pravila, koja odgovaraju principima i ispunja-
vaju njihove zahteve.

(5) Dopusteno je koris6enje alternativnih pravila za proracun (design rules), razlicitih cd

pravila za primenu, datih u EN 1990, za gradevinske objekte, pod uslovom da se pokaze da
su alternativna pravila u saglasnosti sa relevantnim principima i da su bar ekvivalentna, u po-
gledu sigurnosti, upotrebljivosti i trajnosti konstrukcije, koje bi se oCekivale, kada bi se koristili
Evrokodovi.
Napomena: Ako alternativnopraviloza proracunzamenineko praviloza primenu,ne mazese
zahtevatida rezultujuciproracunbude potpunosaglasansa EN 1990,madeCetaj prora~unostati
saglasansa principimaEN 1990.Kada se EN 1990koristiu vezi neke svojine.navedeneu AneksuZ
standardaza proizvodeili u ETAG. upotrebaaltemativnogpravilaza prora~un.ne bi magis da bude
prihvatljivaza CE markiranje.

(6) U EN 1990, pravila za primenu se identifikuju brojem u zagradi, na primer, kao

ova odredba.

POJMOVI DEFINICIJE
Napomena: Za potrebeovog Evropskog standarda,pojmovii definicijepoti~uiz ISO 2394, ISO 3898,
ISO 8930 i ISO 8402.

10
 EN 1990:2002

1.5.1 OPSTI POJMOVI KORISCENI U EN 1990 DO EN 1999

1.5.1.1 Gradevinski objekat (Construction works). Sve sto je izgradeno, ili je rezultat
operacija gradenja.
Napomena: Ova definicijaje saglasnasa ISO6707-1.Pojampokrivakako zgrade,tako i druge grade-
vinske objekte. On se odnosi na gradevinski objekat u celini, ukljucujuCi konstrukcijske, nekonstrukcijske
i geotehnickeelemente.

1.5.1.2 Vrsta zgrade ili drugog gradevinskog objekta (Type of building or civil engine-
ering works). Vrsta gradevinskog objekta, koja oznaCava njegovu predvidenu na-
menu, na primer, stambena zgrada, potporni zid, industrijska zgrada, drumski
most.

1.5.1.3 Vrsta konstrukcije - po gradevinskom materijalu (Type of construction).Uka-

zuje na osnovnigradevinskimaterijalkonstrukcije,na primer,armiranobetonska
konstrukcija,Celicnakonstrukcija,drvena konstrukcija,zidana konstrukcija,spre-
gnuta konstrukcijaad Celikai betona.

1.5.1.4 Metoda gradenja (Method of construction). Nacin, na koji Ce izvodenje biti izvr-
senD, na primer, betoniranjem na licu mesta, prefabrikovanjem, konzolnom grad-
njom.

1.5.1.5 Gradevinski materijal (Constructionmateria/).Gradevinskimaterijal,koji je upo-

trebljen za objekat,na primer, beton, Celik,drvo, opeka.

1.5.1.6 Konstrukcija (Structure).Organizovansistem povezanihdelova, projektovanda

prihvati optereCenja i obezbedi adekvatnu krutost.

1.5.1.7 Konstrukcijski element (Structuralmember).Deo konstrukcije,koji maze da se

fizicki razlikuje,na primer,stub, greda, plata, sip.

1.5.1.8 Tip konstrukcije (Form of structure). Dispozicija konstrukcijskh elemenata.

Napomena: Tipovi konstrukcijesu, na primer,ramovi,viseti mostovi.

1.5.1.9 Konstrukcijski sistem (Structuralsystem).Nosecielementizgrade, ili drugog

gradevinskog objekta, kao i nacin, na koji ti elementi funkcionisu zajedno.

1.5.1.10 Konstrukcijski model (Structuralmodel), Idealizacija konstrukcijskog sistema,

koriscena za potrebe analize, proracuna i proracunskog dokaza.

1.5.1.11 Izvodenje (gradenje) (Execution).Sve aktivnosti,sprovedeneza ftZickokomple-

tiranje gradevinskihobjekata, ukljucuju6inabavku,inspekcijui dokumentacijuza
to.
Napomena: pojam pokrivaradovena gradilistu;on mote da oznaci i proizvodnjuelemenatavan
gradilistai njihovukasnijumontafu na gradilistu.

1.5.2 POSEBNI POJMOVI KOJI SE GENERALNO ODNOSE NA PRORACUN

1.5.2.1 Proracunski kriterijumi (Design criteria). Kvantitativneforrnulacije,koje, za

svako granicnostanje, sadrfe uslove, koji treba da budu ispunjeni.

-t-t
EN 1990:2002

1.5.2.2 Proracunske situacije (Design situations). Skup fizickih uslova, koji predstavljaju
realne uslove, koji mogu da nastanu u toku odredenog vremenskog intervala, a
za koje proraCunom treba pokazati, da odredena granicna stanis nisu prekoral:ena.

1.5.2.3 Prolazna (privremena) proracunska situacija (Transientdesign situation).Pro-

ratunska situacija,kojaje relevantnau toku perioda,mnogo kra6egad proratun-
skog eksploatacionogveka (designworlcinglife)konstrukcije,a za koju postoji ve-
lika verovatnoCada ce nastati.
Napomena: Prolaznaproraeunskasituacijase odnosina privremeneuslove konstrukcije,upotrebe,ili
izlozenosti,na primer,u toku gradenjaili popravke.

1.5.2.4 Stalna proratunska situacija (Persistent design situation). Proratunska situa-

cija, koja je relevantna u toku perioda, istog reda velitine, kao Ato je proratunski
eksploatacioni vek konstrukcije.
Napomena: Generalno. odnosi se na usloye normalne upotrebe.

1.5.2.5 Incidentna proracunska situacija (Accidentaldesign situation).Proracunska

situacija. koja sadrii izuzetneuslove konstrukcijeili njene izlozenosti.uklju~ujuci
pozar. eksploziju.udar. ili lokalni 10m.

1.5.2.6 Proracun za dejstvo poiara (Fire design). Proracunkonstrukcije.radi ispunjenja

zahtevanogponasanja.u slutaju pozara.

1.5.2.7 Seizmicka proracunska situacija (Seismicdesign situation).Prora~unskasitua-

cija, koja obuhvataizuzetneuslove konstrukcije,kadaje izlozenaseizmi&om do-
gadaju.
1.5.2.8 Proracunski eksploatacioni vek (Design workinglife). Usvojeniperiod, u kojem
konstrukcija,ili njen deo, treba da budu kori~Ceniza predvidenunamenu,sa oCe-
kivanimodrz.avanjem,ali bez potrebeza velikom popravkom.

1.5.2.9 Rizican slucaj (Hazard).Za potrebe EN 1990 do EN 1999, neki neuobiCajeni

opasan dogadaj,na primer, nenormalnodejstvo ili uticaj sredine (environmental
influence),nedovoljnaCvrstoCaili nosivost,ili prekomemoadstupanjead
predviaenihdimenzija.
1.5.2.10 Dispozicija opterecenja (Load affBngement).Polozaj(position),intenzitet(mag-
nitude) i smer (direction)slobodnogdejstva.

1.5.2.11 Slufaj opterecenja (Load case). Kbmpatibilnedispozicijeoptererenja, skupovi

deformacija(deformations)i imperfekcija(imperfections),razmatranisimultanosa
nepokretnimpromenljivimdejstvima i stalnim dejstvima,za pojediniprorafunski
dokaz.

1.5.2.12 Granicna stanja (Limit states). Stanja, posle kojih konstrukcijavise ne ispunjava
relevantneprora{;unskekriterijume.

1.5.2.13 Granicna stanja nosivosti (Ultimate limit states). Stanja, koja se odnose na ru-
senje (collapse), ili druge slicne oblike lama konstrukcije (structural failure).
Napomena: Generalno.odgovarajumaksimalnojnosivosti(maximumiO8d-canyingresistance)kon-
strukcijeili konstrukcijskogelements.

12
 EN 1990:2002

1.5.2.14 Granicna stanja upotrebljivosti (SelViceabilitylimit states). Stanja,koja odgova-

raju uslovima, cijim prekoracenjem,propisanieksploatacionizahtevi,za konstruk-
ciju ili konstrukcijskielement,vise nisu ispunjeni.

1.5.2.14.1 Nepovratna granlfna stanja upotrebljlvosti (Irreversible serviceabilitylimit sta-

tes). Granicna stanja upotrebljivosti,posle kojih, pri prekoraCenjupropisaniheks-
ploatacionih zahteva,ostaju izvesneposledicedejstava,kada se dejstva uklone.

1.5.2.14.2 Povratna granicna stanja upotrebljlvosti (ReversibleS8lViceabilitylimit states).

Granicna stanja upotrebljivosti,posle kojih, pri prekoraCenjupropisaniheksploata-
cionih zahteva, ne ostaju posledicedejstava,kada se dejstva uklone.

1.5.2.14.3 Kriterijum upotrebljivosti (SefViceability criterion). Prora~unski kriterijum. za

granitno stanje upotrebljivosti.

1.5.2.15 Nosivost (Resistance).Sposobnostelementaili komponente, iii, pak, popreCnog

preseka elementsili komponentekonstrukcije,da prihvati dejstva bez mehani-
ckog lorna, na primer, nosivostpri savijanju,nosivostipri izvijanju, nosivostpri
zatezanju.
1.5.2.16 CvrstoCa (Strength).Mehanicko svojstvo materijala, koje ukazuje na njegovu
sposobnost da prihvati dejstva, uobiCajeno, izrazeno u jed inicama napona.

1.5.2.17 Pouzdanost (Reliability).Sposobnostkonstrukcije,ili konstrukcijskogelementa,

da ispuni propisanezahteve,ukljucuju6iproracunskieksploatacionivek, za koji
su bili proracunati.Pouzdanostje, uobiCajeno,izrazenaprobabilistickim
pojmovima.
Napomena: Pouzdanostpokrivasigumost.upotrebljivosti trajnost konstrukcije.

1.5.2.18 Razlikovanje prema pouzdanosti (Reliabilitydifferentiation).Premamerama,

koje se odnose na socijaJnoekonomskuoptimizacijusredstava, korisCenihza iz-
gradnju gradevinskihobjekata,uzimajuciu obzir sve oCekivaneposledicelama i
kostanje gradevinskihobjekata.
1.5.2.19 Osnovna promenljiva veliclna (Basic variable).Element propisanogskupa pro-
menljivih,koje predstavljajufizi(;keveli(;ine,koje karakteriAudejstva i uticaje sre-
dine, geometrijskevelicine i svojstva materijala,uklju(;uju6isvojstvatIs.

1.5.2.20 Odriavanje (Maintenance).Skup aktivnosti, preduzetihu toku eksploatacionog

veka konstrukcije,da joj se omoguci da ispuni zahteve pouzdanosti.
Napomena: Aktivnostiobnovekonstrukcije.posle incidentnogili seizrni&og dogadaja.normalnonisu
obuhvatene odrUvanjem.

1.5.2.21 Popravka (Repair).Aktivnosti,preduzeteda satuvaju ili obnove funkciju kon-

strukcije, koje spadaju van definicije odrfavanja.

.5.2.22 Nominalna vrednost (Nominalvalue). Vrednost, koja je utvrdena na nestatisti-

ckoj osnovi,na primer, na steCenomiskustvu ili na fizickim uslovima.

13
EN 1990:2002

1.5.3 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA DEJSTVA

1.5.3.1 Dejstvo (Action) F
a) Skup sila (forces), i/ili opteretenja (loads), koji deluje na konstrukciju - direktno
dejstvo (direct action);
b) Skup prinudnih (imposed) deformacija, ili ubrzanja (accelerations), prouzroko-
vanih, na primer, promenama temperature (temperature changes), varijacijom
vlage (moisture variation), nejednakim sleganjem (uneven setlement) ili zem-
Ijotresima (earthquakes) - indirektno dejstvo (indirect action).

1.5.3.2 Uticaj od dejstva (Effect of action ili action effect) E. Uticaji od dejstava na kon-
strukcijske elemente, na primer, unutrasnja gila (internal force), momenat (mo-
ment), napon (stress), dilatacija (strain), ili na konstrukciju u celini, na primer, ugib
(deflection), rotacija (rotation).

1.5.3.3 Stalno dejstvo (Permanent action) G. Dejstvo, za koje je verovatno, da deluje u

toku celog datog referentnog periods i za koje je varijacija intenziteta tokom vre-
mens zanemarljiva, ili za koje je varijacija uvek u istom smeru - monotona (mono-
tonic), dok dejstvo ne dostigne izvesnu granicnu vrednost.

1.5.3.4 Promenljivo dejstvo (Variableaction) Q. Dejstvo.za koje varijacija intenziteta to-

kom vremena, nije ni zanemarljiva. niti monotona.

1.5.3.5 Incidentno dejstvo (Accidentalaction)A. Dejstvo.obicno kratkogtrajanja. ali

znatnog intenziteta.za koje nije verovatno.da Cedelovati na datu konstrukciju.u
toku proracunskogeksploatacionogveka.
Napomena 1: ad incidentnogdejstva,maze se oCekivatida, u mnogimsluCajevima,izazoveopasne
posledice,aka se ne preduzmuodgovarajuCemere.
Napomena2: Udar,sneg, vetar i seizmickadejstva,moguda budutretirani,kao promenljivaili inciden-
tna dejstva,u zavisnostiod raspolozivihinformacija0 statistickimraspodelama.

1.5.3.6 Seizmicko dejstvo (Seismicaction) AeoDejstvo,koje nastaje usled pomeranja

tla, za vreme zemljotresa.

1.5.3.7 Geotehnicko dejstvo (Geotechnicalaction). Dejstvo,koje se prenosi na kon-

strukciju preko tla, nasipa ili podzemnevade.

1.5.3.8 Nepokretno dejstvo (Fixed action). Dejstvo. koje ima nepromenljivu raspodelu i
polozaj duz konstrukcije ili konstrukcijskog elementa, pri Cemu su intenzitet i smer
dejstva. nedvosmisleno odredeni za konstrukciju u celini ili konstrukcijski element,
aka su taj intenzitet i smer odredeni u jednoj tacki konstrukcije ili konstrukcijskog
elementa.

1.5.3.9 Siobodno dejstvo (Free action). Dejstvo,koje maze da ima promenljivepro-

storne raspodeleduz konstrukcije.

1.5.3.10 Pojedinacno dejstvo (Single action). Dejstvo, za koje se maze usvojiti. da je sta-
tisticki nezavisno, u vremenu i prostoru, od bilo kojeg drugog dejstva. koje deluje
na konstrukciju.

1.5.3.11 Staticko dejstvo (Static action). Dejstvo, koje ne izaziva znatno ubrzanje kon-
strukcije ili konstrukcijskih elemenata.

14
 EN 1990:2002

1.5.3.12 Dinamicko dejstvo (Dynamic action). Dejstvo, koje izazivaznatnoubrzanjekon-

strukcije ili konstrukcijskih elemenata.

1.5.3.13 Kvazi-staticko dejstvo (Quasi-static action). Dinamicko dejstvo. predstavljeno

ekvivalentnim statickim dejstvom. u statickom modelu (static mode/).

1.5.3.14 Karakteristicna vrednost dejstva (Characteristic value of an action) FkoGlavna

reprezentativna vrednost (principal representative value) dejstva.
Napomena: Ukoliko karakteristicna vrednost, maze da bude odredena na statistickoj osnovi, ana se bi-
ra taka, da odgovara propisanoj verovatnOCida, u toku "referentnog perioda", ne bude prekoraCena u
nepovoljnom smeru, uzimajuti u obzir proracunski eksploatacioni vek konstrukcije i trajanje proraCunske
situacije.

1.5.3.15 Referentni period (Referenceperiod). Izabrani period vremena, koji se koristi

kao os nova za statisticku procenu promenljivih dejstava i, po moguCstvu, za inci-
dentna dejstva.

1.5.3.16 Vrednost promenljivog dejstva za kombinacije (Combination value of a varia-

ble action) "'o~. Vrednost, izabrana - ili maze da bude odredena na statistickoj
osnovi - i to tako, da verovatnoca, da ce uticaji usled kombinacije dejstava biti
prekoraCeni, bude priblizno ista, kao za karakteristicnu vrednost pojedinacnog
dejstva. Primenom koeficijenta "'0 S 1, ana maze da bude izraZena, kao odredeni
deo karakteristicne vrednosti.

1.5.3.17 Cesta vrednost promenljivog dejstva (Frequent value of a variable action)

?PIQk. Vrednost,odredena- ili rnozeda bude odredenana statistickojosnovi - i to
bilo tako, da ukupnovrerne unutar referentnogperioda,tokom kojeg CeDnabiti
prekoraCena,bude sarnornalidati deo referentnogperioda,ili tako, da uCestalost
njenogprekoraCenja,bude ograniCenana datu vrednost.Primenornkoeficijenta
'1/11 S 1, Dnamoze da bude izrazena,kao odredenideo karakteristicne vrednosti.

1.5.3.18 Kvazi-stalna vrednost promenljivog dejstva (Quasi-permanent value of a vari-

able action) 'l/I2QkoVrednost, odredena taka, da ukupni period vremena, tokom
kojeg Ce ana biti prekoracena, bude veliki deo referentnog perioda. Primenom
koeficijenta 'l/I2 oS1, ana maze da bude izrazena, kao odredeni deo karakteristicne
vrednosti.
1.5.3.19 Vrednosti ostalih promenljivih dejstava (Accompanying values of variable ac-
tions) 1jIQk. Vrednosti ostalih promenljivih dejstava, koje se u kombinaciji dejstava,
dodaju dominantnom dejstvu.
Napomena: Ostale vrednosti promenljivih dejstava. mogu da budu vrednosti za kombinacije. ~ste
vrednosti ili kvazi-stalne vrednosti.

1.5.3.20 Reprezentativna vrednost dejstva (Representative value of an action) Frep.

Vrednost, koja se koristi za proracunski dokaz granicnog stanja. Reprezentativna
vrednost, maze da bude karakteristicna vrednost Fk, ili neka od ostalih vrednosti
tpFko

1.5.3.21 Proracunska vrednost dejstva (Design value of an action) FdoVrednost, koja se

dobija mnozenjem reprezentativne vrednosti sa parcijalnim koeficijentom yr.
Napomena: Proizvodreprezentativnevrednostii parcijalnogkoeficijentaYF= rSd x rf, mole istoda
budeoznaten, kao proracunskavrednostdejstva (videti6.3.2).

15
EN 1990:2002

1.5.3.22 Kombinacija dejstava (Combination of actions). Skup proracunskih vrednosti,

koji se koristi za proracunski dokaz pouzdanosti konstrukcije, za granicno stanje,
pri istovremenom delovanju razlicitih dejstava.

1.5.4 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA SVOJSTV A MA TERIJALA I PROIZVODA

1.5.4.1 Karakteristicna vrednost (Characteristic value) Xt ili RkoVrednost svojstva ma-

terijala ili proizvoda, za koju postoji propisana verovatnoCa, da ne bude dostignu-
tar u hipoteticnoj neogranicenoj seriji ispitivanja. Ova vrednost, generalno, oogo-
vara odredenom fraktilu (fractile) pretpostavljene statisti~ke raspodele, pojedinog
svojstva materijala ili proizvoda. U nekim sluCajevima. kao karakteristiCnavrednost,
koristi se nominalna vrednost.

1.5.4.2 Proracunska vrednost svojstva materijala ili proizvoda (Design value of a

materialor productproperty)~ ili R Vrednost, koja se dobija deljenjem karak-
do

teristitne vrednosti, sa parcijalnim koeficijentom Ymili YM,ili se, u posebnim sluCa-

jevima, direktno odreduje.

1.5.4.3 Nominalna vrednost svojstva materijala ili proizvoda (Nominalvalue of a ma-

terial or product property) Xnom ili R nom- Vrednost,koja se normalnokoristi kao
karakteristicnavrednost,a odredujese, na osnovu odgovarajuCegdokumenta,
kao ~to su Evropskistandardili predstandard.

1.5.5 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA GEOMETRIJSKE PODATKE

1.5.5.1 Karakteristitna vrednost geometrijskog svojstva (Characteristicvalue of a

geometrical properly) BkoVrednost, koja uobiCajenoodgovaradimenzijama,
odredenim u proracunu. Kada je relevantno, vrednosti geometrijskih velicina,
mogu da odgovaraju nekom propisanom fraktilu statistiCke raspodele.

1.5.5.2 Prorafunska vrednost geometrijskog svojstva (Design value of a geometrical

property) ad.Generalno,nominalnavrednost.Kada je reJevantno,vrednostigeo-
metrijskihvelicina,mogu da odgovarajunekom propisanomfraktilu statistickera-
spodele.
Napomena: Prorafunskavrednostgeornetrijskogsvojstva,generalno.jednakaje karakteristit.r1oj vred-
nosti. Medutim,u sluCajevima,kadaje razmatranogranitno stanje, veomaosetljivona vrednostgeome-
trijskogsvojstva,mote da budetretlranadruga~je, na primer.kada se razmatrauticaj geometrijskih
imperfekcijana izvijanje.U takvim sluCajevima.proratunskavrednost.normalno Cebiti odredena,kao
direktnopropisanavrednost,na primer,u odgovarajutemEvropskomstandarduili predstandardu.Alter-
nativno,ana mofe da bude odredenana statistitkoj osnovi,kao vrednost,koja odgovarapovoljnijem
fraktilu. od primenjenog Z8 karakteristitnu vrednost, na primer, kao retka vrednost (rare value).

1.5.6 POJMOVI KOJI SE ODNOSE NA ANALIZU KONSTRUKCIJA

Napomena: Definicije,sadrtane u ovom delu, ne morajuda se, obavezno,odnosena pojmove,kori-
Areneu EN 1990,ali su ovde ukljuCene,radi osiguranjaharmonizacijepojmova,koji se odnosena ana-
lizu konstrukcija,u EN 1991do EN 1999.

1.5.6.1 Analiza konstrukcija (Structuralanalysis). Postupak.ili algoritam,za odredivanje

uticajaod dejstava u svakoj tacki konstrukcije.
Napomena: Analiza konstrukcije.mole ds bude sprovedenana tri nivoa.korilCenjemrazlitltih models:
globalnaanaliza.analizaelements.lokalnaanaliza.

16
 EN 1990:2002

1.5.6.2 Globalna analiza (Global analysis). Odredivanje, u konstrukciji, odgovarajuCeg

skupa, bilo unutrasnjih gila i momenata, ili napona, koji je u ravnotezi sa posma-
tranim definisanim skupom dejstava na konstrukciju, a zavisi ad geometrijskih
svojstava, kao i svojstava konstrukcije i materijala.

1.5.6.3 Linearno-elasticna analiza prvog reda bez preraspodele (First order linear-
elastic analysis without redistribution). Elasticna analiza konstrukcije, bazirana na
linearnom zakonu napon/dilatacija (linear stress! strain law), ili na linearnom za-
konu momenatlkrivina (linear moment/curvature law), a primenjena je na inicijalnu
geometriju.

1.5.6.4 Linearno-elasticna analiza prvog reda sa preraspodelom (First order linear-

elastic analysiswith redistribution).Linearnaelasticnaanaliza, u kojoj su unutra-
snji momentii sile, za proracunkonstrukcije,modifikovani,u skladu sa datim spa-
Ijasnjimdejstvimai bez eksplicitnijegproracunakapacitetarotacije (rotation
capacity).
1.5.6.5 Linearno-elasticna analiza drugog reda (Second order linear-elastic analysis).
Elasticna analiza konstrukcije. u kojoj se koriste linearni zakoni napon/dilatacija. a
primenjena je na geometriju deformisane konstrukcije.

1.5.6.6 Nelinearna analiza prvog reda (First order non-linearanalysis).Analiza kon-

strukcije.sprovedenaza inicijalnugeometriju.u kojoj se uzimajuu obzir nelinear-
na deformacionasvojstvamaterijala(deformationpropertiesof materials).
Napomena: Nelineama analiza prvog reda, ili je elasticna, sa odgovarajucim pretpostavkama, ili ela-
sticno-idealno plasticna (videti 1.5.6.8 i 1.5.6.9), ili je elasto-plasticna (videti 1.5.6.10), ili kruto-plasticna
(videti 1.5.6.11).

1.5.6.7 Nelinearna analiza drugog reda (Second order non-linear analysis). Analiza
konstrukcije, primenjena na geometriju deformisane konstrukcije. u kojoj se uzi-
maju u obzir nelinearna deformaciona svojstva materijala.
Napomena: Nelineamaanalizadrugogreds, ili je elasticno-idealnoplastiCna,ili elasto-plasticna.

1.5.6.8 Elasticno-idealno plasticna analiza prvog reda (First order elastic-perfectly

plastic analysis).Analiza konstrukcije,baziranana vezi momenat/krivina(mo-
ment/culVaturerelationship),sa linearnoelasticnimdelom, nastavljenimu pla-
sticni deo, bez ojacanja(hardening),a primenjenaje na inicijalnugeometriju
konstrukcije.

1.5.6.9 Elasticno-idealno plasticna analiza drugog reda (Secondorder elastic-perfe-

ctly plastic analysis).Analiza konstrukcije,bazirana na vezi momenatlkrivina, sa
linearnoelasticnimdelom, nastavljenimu plasticnidea, bez ojaCanja,a primenje-
na je na geometrijupomerene(displaced),ili deformisanekonstrukcije.
1.5.6.10 Elasto-plasticna analiza - prvog ili drugog reda (Elasto-plasticanalysis first -
or second order).Analiza konstrukcije,u kojoj se koristi veza napon/dilatacija,ili
momenat/krivina,sa linearnoelasticnimdelom, nastavljenimu plasticnideo, sa ili
bez ojaCanja.
Napomena: Generalno,primenjujese na inicijalnugeometrijukonstrukcije.ali mazeda bude primenje-
na i na geometrijupomereneili deformisanekonstrukcije.

17
 1990:2002

1.5.6.11 Kruto plasticna analiza (Rigid plastic analysis). Analiza, primenjenana inicijalnu
geometrijukonstrukcije,u kojoj se, za direktnoodredivanjegranicnogopterecenja
(ultimateloading),koristeteoremegraniCneanalize (limit analysistheorems).
Napomena: Zakon momenat/krivina.pretpostavljenje bez elastienihdeformacijai bez ojaCanja.

OZNAKE
Za potrebe ovoga Evropskog standarda, primenjuju se sledeCe oznake.
Napomena: Obeletavanje. koje je kori~Ceno.bazirano je na ISO 3898:1987.

Velika slova latinice

A incidentnodejstvo (accidentalaction)
Ad prora~unskavrednost incidentnogdejstva (design value of an acciden-
tal action)
AEd prora~unskavrednostseizrnickogdejstva (design value of seismicac-
tion) AEd=YIAEk
AEk karakteristi~navrednostseizmiCkogdejstva (characteristicvalue of
seismicaction)
Cd nominalnavrednost,ili funkcija izvesnihproracunskihsvojstavamateri-
isla (nominalvalue, or a functionof certain designpropertiesof mate-
rials)
E uticaj ad dejstava(effectof actions)
Ed prora~unskavrednostuticaja od dejstava (design value of effect of
actions)
Ed,dst proracunskavrednost uticaja ad destabilizujucihdejstava(design
value of effects of destabilisingactions)
Ed,stb prora~unskavrednostuticaja ad stabilizujucihdejstava(design value of
effects of stabilisingactions)
F dejstvo (action)
Fd prora~unskavrednostdejstva (design value of an action)
Fk karakterist~navrednost dejstva (characteristicvalue of an action)
Frep reprezentativnavrednostdejstva (representativevalue of an action)
G stalno dejstvo (pennanentaction)
Gd prora~unskavrednost stalnog dejstva (design value of a pennanent
action)
Gd,lnt donja proracunska vrednost stalnog dejstva (lower design value of a
pennanentaction}
Gd,sup gomja prora~unskavrednost stalnog dejstva (upper design value ofa
pennanent action}
Gk karakteristicnavrednost stalnog dejstva (characteristicvalue of a per-
manent action)
GkJ karakteristicnavrednost stalnog dejstvaj (characteristicvalue of a per-
manent actionJj
Gkj,sup/Gkj,inf
gomja/donjakarakteristi~navrednoststalnog dejstva J (upper/lower
characteristicvalue of pennanent actionJ1
p relevantnareprezentativnavrednost dejstva prethodnognaprezanja
(relevant representative value of a prestressing action) - videti EN
1992 do EN 1996 i EN 1998 do EN 1999
Pd prora~unskavrednost dejstva prethodnognaprezanja(design value of
a prestressingaction)

18

~
 EN 1990:2002

Pk karakteristicna vrednost dejstva prethodnog naprezanja (characteristic value of

a prestressing action)
Pm srednja vrednost dejstva prethodnog naprezanja (mean value of a prestressing
action)
0 promenljivo dejstvo (variable action)
Od proracunska vrednost promenljivog dejstva (design value ofa variable action)
Ok karakteristicna vrednost pojedinacnog promenljivog dejstva (characteristic
value of a single variable action)
Ok,1 karakteristicna vrednost dominantnog promenljivog dejstva 1 (characteristic
value of the leading variable action 1)
karakteristicne vrednosti ostalih prornenljivih dejstava ; (characteristic value of
the accompaning variable action /)
R nosivost (resistance)
Rd proracuska vrednost nosivosti (design value of the resistance)
Rk karakteristicna vrednost nosivosti (characteristic value of the resistance)
X svojstvo materijala (material properly)
Xd proracunska vrednost svojstva materijala (design value of a material properly)
Xk karakteristicna vrednost svojstva materijala (characteristic value of a material
properly)

Mala slova latinice

ad proracunske vrednosti geometrijskih podataka (design values of geometrical

data)
ak karakteristicne vrednosti geometrijskih podataka (characteristic values of geo-
metrical data)
nominalna vrednost geometrijskih podataka (nominal value of geometrical
data)
u horizontalno pomeranje konstrukcije ili konstrukcijskog elements (horizontal
displacement of a structure or structural member)
w vertikalni ugib konstrukcijskog elementa (veltical deflection of a structural
member)

Velika grcka slava

dB promena nominalnog geometrijskog podatka.za potrebe posebnog proraCuna

(change made to nominal geometrical data for particular design purposes). na
primer, za odredivanje dejstava imperfekcija (assessment of effects of imper-
fections)

Mala grcka slova

r parcijalni koeficijent - sigurnosti ili upotrebljivosti (paltial factor - safetyor

serviceability)
Yf parcijalni koeficijent za dejstva. kojim se uzima u obzir mogucnost nepovoljnih
odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih vrednosti (paltial factor for
actions, which takes account of the possibility of unfavourable deviations of the
action values from the representative values)
YF parcijalni koeficijent za dejstva, kojim se uzimaju u obzir i nepouzdanosti
modela i odstupanja dimenzija (paltial factor for actions, also accounting for
model unceltainties and dimensional variations)
r. parcijalni koeficijent za stalna dejstva, kojim se uzima u obzir mogucnost nepo-
voljnih odstupanja vrednosti dejstava od reprezentativnih vrednosti (paltial fac-

19
EN 1990:2002

tor for pen71anent

actions,which takes accountof the possibility of
unfavourabledeviationsof the action valuesfrom the representative
values)
YG parcijalnikoeficijentza stalna dejstva,kojim se uzimaju u obzir i nepo-
uzdanostimodelai odstupanjadimenzija(parlial factor for p6n71anent
actions,also accountingfor model uncertaintiesand dimensionalvaria-
tions)
YGj parcijalnikoeficijentza stalnodejstvoj (partialfactorfor pennanent
actionJ1
YGj,su,JYGj,lnf
parcijalni koeficijent za stalno dejstvo j, pri sracunavanju gornjih/donjih
proracunskih vrednosti (partial factor for pennanent action j in calcula-
ting upper/lower design values)
YI -
koeficijent znacaja (importance factor) videti EN 1998
Ym parcijalnikoeficijentza svojstvomaterijala(partial factor for a material
property)
YM parcijalnikoeficijentza svojstvomaterijala,kojimse uzimajuu obziri
nepouzdanostimodela i odstupanjadimenzija(partial factor for a mate-
rial property,also accountingfor model uncertaintiesand dimensional
variations)
yP parcijalnikoeficijentza dejstva prethodnognaprezanja(partial factor for
prestressing actions) - videti EN 1992 do EN 1996 i EN 1998 do EN
1999
Yq parcijalnikoeficijentza promenljivadejstva, kojim se uzima u obzir mo-
gucnost nepovoljnihodstupanjavrednostidejstavaod reprezentativnih
vrednosti(partial factor for variableactions,which takes account of the
possibilityof unfavourabledeviationsof the action valuesfrom the
representativevalues)
YQ parcijalnikoeficijentza promenljivadejstva, kojim se uzimajuu obzir i
nepouzdanostimodela i odstupanjadimenzija(partial factor for variable
actions, also accountingfor model uncertaintiesand dimensional
variations)
ra,1 parcijalnikoeficijentza promenljivodejstvo I, (partial factor for variable
action I)
,..-
YRd parcijanikoeficijent,koji se odnosina nepouzdanost
modelanosivosti
(partial factor associatedwith the uncertaintyof the resistancemode/)
,Ysc
_J parcijanikoeficijent,koji se odnosi na nepouzdanostmodels dejstva i/ili
uticaja od dejstva (partial factor associatedwith the uncertaintyof the
action and/or action effect mode/)
11 koeficijentkonverzije(conversionfactor)
~ koeficijentredukcije (reductionfactor)
.
1/10 koeficijentza vrednost promenljivogdejstva za kombinacije(factor for
combinationvalue of a variableaction)
lb.
T I koeficijentza Cestuvrednostpromenljivog
dejstva(factorfor frequent
value of a variableaction)
'/12 koeficijentza kvazi-stalnuvrednost promenljivogdejstva (factor for
quasi-pennanent value of a variableaction)

20
 EN 1990:2002

GLAVA 2
ZAHTEVI

OSNOVNI ZAHTEVI
(1)P Konstrukcijamora da bude proracunatai izvedena,na takav nacin, da ana, tokom
svog predvidenogveka, sa odgovarajucimstepenimapouzdanostii ekonomicno,maze da
- prihvati sva dejstva i uticaje, za koje je verovatno da mogu da nastanu, u toku
izvodenja i eksploatacije, kao i
- ostane podobnaza upotrebu,koja je zahtevana.

Konstrukcija mora da bude prora~unata taka, da poseduje adekvatne:

- nosivost,
- upotrebljivost, kao i
- trajnost.

(3)P U sluCajupoZara,nosivostkonstrukcije,mora da bude adekvatna,tokom zahtevanog

periodavremena.
Napomena: Vldeti i EN 1991-1-2.

(4)P Konstrukcija mora da bude proracunata i izvedena, na takav nacin, da, usled doga-
daja, kao sto su:
- eksplozija,
- udar, kao i
- posledice Ijudskih gresaka,
ne bude osteCena do stepena, koji nije proporcionalan sa osnovnim uzrokom.
Napomena 1: Dogadaji,koje treba uzeti u obzir, su ani, koji suoza konkretniprojekat.dogovorenisa
investitoromi relevantnimadministrativnimorganima.
Napomena2: Dalje informacije.date su u EN 1991-1-7.

(5)P Potencijalno ostetenje, mora da bude izbegnuto, ili ogranireno, odgovarajucim izbo-
rom jedne ili vise od sledecih mera:
- izbegavanjem, eliminisanjem ili smanjenjem rizicnih sluCajeva, kojima konstruk-
cija mofe da bude izlofena;
- odabiranjem tipa konstrukcije, koji ima malu osetljivost na razmatrane rizi~ne slu-
Cajeve;
- odabiranjem tipa konstrukcije i prora~una, kojima moze adekvatno da se prihvati
incidentno uklanjanje pojedinog elementa ili ograni~nog deja konstrukcij~, iii,
pak. pojava prihvatljivog lokalizovanog ostetenja;
- izbegavanjem. koliko je to moguCe. konstrukcijskih sistema, koji mogu da se sru-
Se bez najave;
- povezivanjemkonstrukcijskihelemenata u celinu.

(6) Osnovni zahtevi,treba da budu ispunjeni:

- izborom pogodnih materijala,
- odgovarajucim proracunom, oblikovanjem i konstruisanjem detalja (design and
detailing), kao i

21
EN 1990:2002

propisivanjem postupaka kontrole (control procedures) proracuna, proizvodnje

izvodenja i eksploatacije, koji su relevantni za odgovarajuci projekat.

(7) Odredbe glave 2, treba da budu tumaCenena osnovutoga, da su odgovarajuCekva-

lifikacije i paznja, primereneokolnostima,prisutniu proracunu,koji je baziran na naucnimdo-
stignucimai dobroj praksi,generalnoraspolozivim,u vreme izrade proracunakonstrukcije.

UPRAVLJANJEPOUZDANOSCU
(1)P Pouzdanost,koja se zahtevaza konstrukcije,unutar podruqa obuhvaCenogu EN
1990, mora da bude dostignuta:
a) preko proracuna,koji je saglasansa EN 1990 do EN 1999, kao i
b) preko
- odQovarajuCeQizvodenja i
- mera upravljanja kvalitetom
Napomena: Vldeti 2.2(5) i aneks B.

(2) Razli~itinivoi pouzdanosti.mogu da budu usvojeni.izmeduostalog

za nosivost konstrukcije,
za upotrebljivost.

(3) Izbor nivoa pouzdanosti,za posmatranukonstrukciju,treba da uzme u obzir relevant-

ne faktore, koji uklju~uju:
- moguci uzrok i/ili na~indostizanjagrani~nogstanja;
- moguCeposledicelorna, u pogledu rizika zivota i povredaIjudi, kao i potencijalnih
ekonomskihgubitaka;
- javnu averzijuprema lomu;
- troskove i postupke,koji su neophodniza smanjenjerizika od lama.
(4) Nivoi pouzdanosti, koje treba primeniti za posmatranu konstrukciju, mogu da budu
propisani, na jedan ili aba, od sledecih nacina:
- preko klasifikacije konstrukcije u celini,
- preko klasifikacije njenih komponenata.
Napomena: Videti i aneks B.

(5) Nivoi pouzdanosti,koji se odnose na nosivost i upotrebljivostkonstrukcije,mogu da

budu dostignuti,primenompodesnihkombinacijasledecih mera:
a) preventivnei zastitne mere, na primer, uvodenjesigumosnihbarijera,aktivne i
pasivne mere zaAtiteod pozara, zaAtitaod rizika korozije,kao sto je bojenje ili
katodnazastita;
b) mere, koje se odnose na proracune:
- odredivanjereprezentativnihvrednostidejstava,
- izbor parcijalnihkoeficijenata;
c) mere, koje se odnose na upravljanjekvalitetom;
d) mere, ~iji je cilj smanjenje gresaka pri projektovanju i izvodenju konstrukcije, kao
smanjenje grubih Ijudskih gresaka;
e) druge mere, koje se odnose na ostala, sledeta pitanja prora~una:
- osnovnizahtevi,
 EN 1990:2002

- stepen robusnosti (degreeof robustness), odnosno integriteta konstrukcije

(structural integrity),
- trajnost, ukljucujuci izbor proracunskog eksploatacionog veka,
- obim i kvalitet preliminarnih istrazivanja tla i mogucih uticaja sredine,
- tacnost primenjenih mehanickih modela,
- oblikovanje i konstruisanje detalja;
f) efikasno izvodenje, odnosno saglasno sa odgovarajucim izvodackim standardi-
ma, navedenim u EN 1991do EN 1999;
g) adekvatna kontrola i odriavanje, saglasno postupcima, propisanim u projektnoj
dokumentaciji.

(6) Mere, za spreCavanje potencijalnih uzroka lama i/ili smanjenje njihovih posledica,
mogu, u odgovarajucim okolnostima, da budu izmenjene do izvesnih granica, s tim da zahte-
vani nivoi pouzdanosti budu zadrfani.

2.3 PRORACUNSKIEKSPLOATACIONIVEK

(1) Proracunski eksploatacioni vek (design working life), treba da bude odreden.
Napomena: Indikativne kategorije, date su u tabeli 2.1. Vrednosti, date u tabeli 2.1, mogu da budu kori-
~Cene i za odredivanje pona~anja konstrukcije. koje zavisi od vremena, na primer, proracuni. koji se ad-
nose na zamor (fatigue). Videti i aneks A.

Tabela2.1 lndikativni proracunski eksploatacioni vek

2.4 TRAJNOST
(1)P Konstrukcija mora da bude proracunata tako, da njena degradacija (deterioration),
posle isteka eksploatacionog veka, ne utiCe na smanjenje nivoa ponasanja konstrukcije is-
pod odredene mere, imaju6i odgovaraju6i uvid u njenu sredinu i predvideni nivo odrz.avanja

(2) Dabi se obezbediladovoljnotrajna konstrukcija(durablestructure),trebada bude

uzeto u obzir slede6e:
- predvidena ili predvidljiva (foreseeable) upotreba konstrukcije;
- zahtevaniproracunskikriterijumi;
- ocekivani uslovi sredine (environmental conditions);
- sastav, svojstvai ponasanjematerijalai proizvoda;
- svojstvatla;
- izbor konstrukcijskog sistema;
- oblik elemenatai konstruisanjedetalja;

23
EN 1990:2002

kvalitet izrade (workmanship) i nivo kontrole;

posebne zastitne mere (protective measures);
predvideno oddavanje, tokom proracunskog eksploatacionog veka
Napomena: U relevantnomEN 1992 do EN 1999. propisanesu odgovarajutemere za smanjenje
degradacije.

(3)P Uslovi sredine, moraju da budu odredeni u fazi prora~una, taka da mo!e da bude
procenjen njihov znacaj, u odnosu na trajnost, kao i da mogu da budu formulisane adekvatne
odredbe za za~titu materijala, primenjenih u konstrukciji.

(4) Stepen svake degradacije. maze da bude procenjen na osnovu proracuna, eksperi-
mentalnih istrafivanja i iskustva sa ranijih objekata, ili na osnovu kombinacija ovih razmatra-
nja.

UPRA VLJANJE KVALITETOM

(1) Da bi se ostvarila konstrukcija, koja odgovara zahtevima i pretpostavkama jz prora-

~una. treba da budu preduzete odgovarajuCe mere upravljanja kvalitetom. Dve mere obuhva-
taju:
definisanje zahteva pouzdanosti,
organizacione mere, kao i
kontrole u fazama proracuna. izvodenja. eksploatacije i odrtavanja.
Napomena: EN ISO 9001:2000,prihvatljivaje osnovaza mere upravljanjakvalitetom,kadaje to rele-
vantno.
 EN 1990:2002

GLAVA 3
PRINCIPI PRORACUNA PREMA GRANICNIM STANJIMA

OPSTE ODREDBE

(1)P Izmedu granicnih stanja nosivosti i granicnih stanja upotrebljivosti. mora da bude
napravljena razlika.
Napomena: U izvesnim sluCajevima, mogu da budu potrebni dodatni proratunski dokazi, na primer. za
obezbedenje sigumosti saobraCaja.

(2) Proracunskidokaz,jedne ad dye kategorijegranicnihstanja, mole da bude izostav-

Ijen, ukolikose raspola!e sa dovoljniminformacijamaza tvrdnju,da je preko dokaza druge
obezbeden.

Granicnastanja. morajuda S8odnose na proracunskesituacije.videti 3.2

(4) Prora~unskesituacije,treba da budu klasifikovanekao stalne, prolazneili incidentne

videti 3.2.

(5) Proracunski dokaz granicnih stanja, koji obuhvata dejstva, zavisna ad vremena, na
primer, zamor, treba da se odnosi na proracunski eksploatacioni vek objekta.
Napomena: VeCinadejstava. zavisnih od vremens. su kumulativna.

3.2 PRORACUNSKE SITUACIJE

(1)P Relevantne prora~unske situacije, moraju da budu odabrane tako, da uzimaju u obzir
okolnosti, pod kojima se zahteva, da konstrukcija ispuni svoju namenu.

Proracunske situacije, moraju da budu klasifikovane na sledeCi nacin:

- stalne proracunske situacije, koje se odnose na uslove normalne eksploatacije;
- prolazne proracunske situacije, koje se odnose na privremene uslove, primenljive
na konstrukciju, na primer, tokom izvodenja ili popravke;
- incidentne proracunske situacije, koje se odnose na izuzetne uslove, primenljive
na konstrukciju ili njenu izlozenost, na primer, pozar, eksplozija, udar, ili posledice
lokalizovanog lama;
- seizmicke proracunske situacije, koje se odnose na uslove, primenljive na kon-
strukciju, kada je izlozena seizmiCkim dogadajima.
Napomena: Informacije0 spec~im prora~unskimsituacijama,unutarsvakeod ovih klase,date su u
EN 1991do EN 1999.

(3)P Odabraneproracunskesituacije,moraju da budu dovoljno stroge i raznovrsne,taka

da ukljuCesve uslove,koji logicno mogu da budu predvideni,da Cenastatitokom izvodenja
eksploatacijekonstrukcije.

GRANICNA STANJA NOSIVOSTI

(1)P Granicnastanja, koja se ticu:

- sigurnostiIjudi, kao i/ili

25
EN 1990:2002

- sigurnosti konstrukcije,
moraju da budu klasifikovana, kao granicna stanja nosivosti

(2) U izvesnim sluCajevima, granicna stanja, koja se odnose na zastitu sadrz.aja objeka-
ta, treba da budu klasifikovana, kao granicna stanja nosivosti.
Napomena: Radi se 0 sluCajevima. koji suo za posmatrani projekat. dogovorene sa investitorom i rele-
vantnim administrativnim organom.

(3) Stanja, koja prethode rusenju konstrukcije, a razmatraju se, zbog jednostavnosti,
umesto samog rusenja, mogu da budu tretirana, kao granicna stanja nosivosti.

(4)P Sledeca granicna stanja nosivosti, moraju da budu proracunski dokazana, kada su
relevantna:
- gubitak ravnoteze(loss of equilibrium)konstrukcije,ili bilo kojeg njenogdela,
razmatranihkao kruto tela;
- 10musled prevelikedeformacije(excessivedeformation),transformacije(transfor-
mation) konstrukcije,ili bilo kojeg njenogdela. u mehanizam(mechanism).pre-
10m(rupture),gubitakstabilnosti(loss of stability) konstrukcije.ili bilo kojeg nje-
nog deja, ukljucuju6ioslonce (supports)i temelje (foundations);
- 10musled zamora ili drugih uticaja.zavisnihod vremena.
Napomena: Razlicitiskupoviparcijalnihkoeficijenata,povezanisu sa raznimgranicnimstanjima
nosivosti,videti 6.4.1. Lom usled prevelikedeformacijeje 10mkonstrukcije.usled mehaniCke
nestabilnosti.

3.4 GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

(1)P Granicna stanja, koja se odnose na:
- funkcionisanje konstrukcije, ili konstrukcijskih elemenata, pri normalnoj eksploata-
ciji;
- komfor Ijudi;
- izgled gradevinskog objekta,
moraju da budu klasifikovana, kao granicna stanja upotrebljivosti.
Napomena 1: U kontekstu upotrebljivosti, pojam "izgled", povezan je sa kriterijumima, kao sto su veliki
ugib (high deflection)i pojava sirokih prslina (extensivecracking),pre nego sa estetikom (aesthetics).
Napomena2: Uobicajeno,zahteviupotrebljivosti,dogovaraju se za svaki pojedini projekat.

(2)P Mora da bude napravljena razlika, izmedu povratnih i nepovratnih granicnih stanja
upotrebljivosti.
(3) Proracunski dokaz granicnih stanja upotrebljivosti, treba da bude baziran na kriteriju-
mirna, koji se odnose na sledeCe aspekte:
a) deformacije, koje uticu na:
- izgled,
- komfor korisnika, ili
- funkcionisanje konstrukcije (ukljucuju6i funkcionisanje masina ili delatnosti),
iii, pak, koje izazivaju osteCenja zavrsnih obrada (finishes) ili nekonstrukcijskih
elemenata:
 EN 1990:2002

b) vibracije, koje
- izazivaju nekomfornost Ijudi, ili
- ograniCavaju funkcionalnu efektivnost (functional effectiveness) konstrukcije;

c) o~tecenje, koje, po svoj prilici, nepovoljno utiCe na

- izg led ,
- trajnost, ili
- funkcionisanje konstrukcije.
Napomena: Dodatneodredbe.koje se odnosena kriterijumeupotrebljvosti.date au u relevantnimEN
1992do EN 1999.

3.5 PRORACUN PREMA GRANICNIM STANJIMA

(1)P Proracunprema granicnimstanjima,mora da bude baziran na primenimodela kon-

strukcije i optereCenja(structuraland load models).za relevantnagranicnastanja.

(2)P Mora da bude prora~unskidokazano,da ni jedno granicnostanje nije prekora~no

kada su relevantneprora~unskevrednostiza
- dejstva,
- svojstva materijala,ili
- svojstva proizvoda,kao
- geometrijskepodatke,
korisCeneu ovim modelima.

(3)P Prorafunski dokazi, moraju da budu sprovedeni. za sve relevantne proratlunske situ-
acije i slufajeve optereCenja.

(4) Zahtevi 3.5(1)P, treba da budu ispunjeni, metodom parcijalnih koeficijenata, opisa-
nom u glavi 6.

(5) Kao alternativa, maze da bude primenjen proracun, direktno baziran na probabilisti-
ckim metodama (probabilistic methods).
Napomena1: Relevantni
organ,mazedadefiniSespecifi~ usloveza primenu.
Napomena2: Za osnovuprobabilistiCkih
metoda,videtianeksC.

(6)P Odabrane proracunske situacije, moraju da budu razmatrane, a kriticni sluCajevi op-
tereCenja utvrdeni.

(7) Za pojediniproracunskidokaz, treba da budu odabranislu~jevi opteretenja, kojima

se utvrdujukompatibilnedispozicijeoptere6enja,skupovi deformacijai imperfekcija,koji tre-
ba da budu razmatrani,istovremenosa nepokretnimpromenljivimdejstvimai stalnim dejstvi-
ma.

(8)P Moguta odstupanjaod usvojenihsmerova, ili polozajadejstava,morajuda budu uze-

ta u obzir.

(9) Modeli konstrukcije i optereCenja, mogu da budu, bilo fizicki modeli (physical
models), bilo matematicki modeli (mathematical models).

27
EN 1990:2002

GLAVA 4
OSNOVNE PROMENLJIVE

DEJSTVA I UTICAJI SREDINE

KLASIFIKACIJA DEJSTAVA

(1)P Dejstva,morajuda budu klasifikovana,prema svojoj promenljivostiu toku vremena,

na sledeci nacin:
- stalna dejstva G, na primer,sopstvenatezina (self-weight)konstrukcija,nepo-
kretna oprema (fixed equipment)i kolovoznizastor (road surfacing),kao i indi-
rektna dejstva, usled skupljanja(shrinkage)i nejednakihsleganja;
- promenljivadejstva Q, na primer,korisnaoptereCenja(imposedloads) na podo-
virna, gredamai krovovimazgrada,dejstvavetra (wind actions) ili opteretenja od
snega (snow loads);
- incidentnadejstvaA, na primer,eksplozije,ili udari vozila.
Napomena: Indirektnadejstva,usled prinudnihdeforrnacija,moguda budu, bilo stalna.bilo
promenljiva.

(2) Izvesna dejstva, kao sto su seizmicka dejstva i opterecenja snegom, mogu da budu
razmatrana, bilo kao incidentna, i/ili kao promenljiva dejstva, u zavisnosti od lokacije gradili-
sta, videti EN 1991 i EN 1998.

(3) Dejstva vade, mogu da budu razmatrana, kao stalna i/ili promenljiva dejstva, u
zavisnosti od promene njihovog intenziteta u toku vremena.

Dejstva.moraju da budu klasifikovana i prema

- poreklu (origin), kao direktna ili indirektna,
- promeni u prostoru (spatial variation), kao nepokretna ili slobodna, ili
- prirodi (nature), i/ili odgovoru konstrukcije (structural response), kao staticka ili
dinamicka.

(5) Dejstvo treba da bude predstavljeno preko modela (mode/), ciji je intenzitet, u vecini
obicnih slucajeva, prikazan preko jednog skalara, koji maze da ima nekoliko reprezentativnih
vrednosti.
Napomena: Za izvesnadejstvai izvesneproracunskedokaze.moie da bude potrebnokompleksnije
prikazivanjeintenzitetanekihdejstava.

4.1.2 KARAKTERISTICNE VREDNOSTI DEJSTAVA

(1)P Karakteristicna vrednost Fk dejstva, njegova je glavna reprezentativna vrednost
(main representative value), koja mora da bude odredena:
- kao srednja vrednost, gornja ili donja vrednost, iii, pak, nominalna vrednost, koja
ne odgovara poznatoj statistickoj raspodeli (videti EN 1991);
- u proracunskoj dokumentaciji, s tim 5to je postignuta saglasnost sa metodama
datim u EN 1991.

Karakteristicnavrednoststalnog dejstva, mora da bude odredena,na sledeci nacin:

 EN 1990:2002

ako varijacija G, moze da bude smatrana kao mala, moze da bude koristena
jedna vrednost Gk;
ako varijacija G, ne moze da bude smatrana kao mala, moraju da se koriste dve
vrednosti: gornja vrednost Gk,8UP
i donja vrednost Gk,lnf.

(3) Varijacija G, maze da bude zanemarena, aka se G ne menja znaCajno, u toku prora-
cunskog eksploatacionog veka konstrukcije. pa je njen koeficijent varijacije (coefficient of
variation) mali. Gk treba tada da bude uzeta, kao jednaka srednjoj vrednosti.
Napomena: Taj koeficijentvarijacije,mole da bude redaveliCineod 0,05 do 0,10, u zavisnostiod vrste
konstrukcije.
(4) U sluCajevima, kada je konstrukcija veoma osetljiva na promene G (na primer, neke
vrste prethodno napregnutih betonskih konstrukcija), treba da budu koriscene dve vrednosti,
Cak i kada je koeficijent varijacije mali. Tada Gk,int. odgovara fraktilu od 5%, a Gk,aup.fraktilu
od 95%, statisticke raspodele za G, koja maze da bude usvojena kao Gauss-ova.

(5) Sopstvenate~inakonstrukcije,moze da bude predstavljenajednom karakteristicnom

vrednoscui sracunatana osnovu nominalnihdimenzijai srednjespecificnemase (mean unit
masses),videti EN 1991-1-1.
Napomena: Za sleganje temelja. videti EN 1997.

(6) Prethodno naprezanje P, treba da bude klasifikovano, kao stalno dejstvo, usled deia-
vania na konstrukciju, bilo kontrolisanih gila, i/ili kontrolisanih deformacija. ave vrste prethod-
nag naprezanja (types of prestress), treba da budu medusobno razlikovane, kao relevantne,
na primer, prethodno naprezanje kablovima (prestress by tendons), prethodno naprezanje
prinudnom deformacijom (prestress by imposed defonnation) na osloncima.
Napomena: Karakteristicnevrednostiprethodnognaprezanja,u datom trenutkuvremenat, moguda
budu gornja vrednost Pk,sUp(t)i donja vrednost Pk,in.{t).Za granicna stanis nosivosti, maZe da bude kori-
sCenesrednjavrednost Pm(t).Detaljneinformacije,date su u EN 1992 do EN 1996i EN 1999.

Za promenljivadejstva, karakteristicna vrednost Qk, mora da odgovara, bilo:

(7)P
- gornjoj vrednosti, sa odredenom verovatnocom da ne bude prekoracena, ili donjoj
vrednosti, sa odredenom verovatnocom da bude dostignuta, u toku usvojenog
referentnog perioda, iii, pak,
- nominalnoj vrednosti, koja moze da bude propisana u slucajevima, kada statisti-
cka raspodela nije poznata.
Napomena 1: Vrednosti su date u razlicitim Delovima EN 1991.
Napomena 2: Karakteristicna vrednost klimatskih dejstava (climatic actions),bazirana je na verovat-
noci od 0,02, od njenog dela promenljivog sa vremenom, da bude prekoraCena, u toku referentnog pe-
rioda od jedne godine. To je ekvivalentno, sa srednjim povratnim periodom (meanreturnperiod) od 50
godina, za deo promenljiv sa vremenom. Medutim, u izvesnim sluCajevima, karakter dejstva, i/ili odabra-
na proracunska situacija, zahtevaju drugi, pogodniji, fraktil Viii povratni period.

(8) Za incidentna dejstva. proracunska vrednost Ad, treba. za pojedine projekte. da bude
proplsana.
Napomena: Videti i EN 1991-1-7.

(9) Za seizmicka dejstva. proracunska vrednost AEd,treba da bude odredena iz karakte-

risticne vrednosti AEk.ili propisana za pojedine projekte.
Napomena: Videti i EN 1998.

29
EN 1990:2002

(10) Za vise-komponentnadejstva (multi-componentactions),karakteristiCnodejstvo,

treba da bude predstavljenogrupomvrednosti,od kojih svakatreba da bude posebno
razmatranau proraCunima.

4.1.3 OSTALE REPREZENTATIVNE VREDNOSTI PROMENLJIVIH DEJSTAVA

Ostale reprezentativne
vrednostipromenljivog
dejstva,morajuda buduslede6e:
a) Vrednost za kombinacije,prikazanakao proizvodtJlOOk, a koris6enaza proracun-
ski dokaz graniCnihstanja nosivostii nepovratnihgranicnih stanja upotrebljivosti
(videti glavu 6 i aneks C).
b) testa vrednost,prikazanakao proizvodtJl10k,a korisCenaza prora~unskidokaz
grani~nih stanja nosivosti,koja obuhvatajuincidentnadejstva, kao i za proraCun-
ski dokaz povratnihgrani~nihstanja upotrebljivosti.
Napomena 1: Za zgrade.na primer,ee&tavrednost,izabranaje taka, da je vreme,kadaje ana pre-
koratena. 0,01 od referentnogperiods;za drumskasaobrat.ajnaoptereCenja(road trafficloads) na mo-
stovima,testa vrednostse odreduje,na bazi povratnogperiodsad jedne sedmice.
Napomena 2: Retkavrednost(infrequentvalue),prikazanakao proizvod tJl1,mrqQk, koristise za prora-
tunski dokaz izvesnihgranienihstanis upotrebljivosti,posebnoza kolovoznepl~ betonskihmostova
(concretebridge decks),ili betonskedelovekolovoznihplata. Retkavrednost,definisanasamo za
drumskasaobracajnaoptererenja- videti EN 1991-2,termickadejstva(thermalactions)- videti EN
1991-1-5,kao j dejstvavetra - videti EN 1991-1-4,baziranaje na povratnomperioduod jedne godine.

C) Kvazi-stalnavrednost,prikazanakao proizvodf/l20k,a koriStena za prora~unski

dokaz grani~nihstanja nosivosti,koja obuhvatajuincidentnadejstva, kao i za pro-
ra~unskidokaz povratnihgrani~ih stanja upotrebljivosti.Kvazi-stalnevrednosti,
koriste se i za prora~undugotrajnihdejstava (/ong-tenT1
effects).
Napomena: Za opteretenja padovazgrada,kvazi-stalnavrednost,uobit.ajenose bira taka, da vreme,
kadaje prekoratena,iznosl0,50 od reterentnogperioda.Kvazi-stalnavrednost.mote, altemativno,da
bude odredena,kao osrednjenavrednost.tokom izabranogperioda vremena.U slutaju dejstavavetra,
ili drumskihsaobracajnihopteretenja, kvazi-stalnavrednost,generalnose uzimada je jednaka nuli.

PRIKAZ DEJSTAVA ZAMORA

(1) Modeli za dejstva zamora,treba da budu oni, koji su odredeni u relevantnimdelovi-
ma EN 1991, na osnovu vrednovanjaodgovora konstrukcije(evaluationof structuralrespon-
ses) na fluktuacijeoptereCenja(fluctuationsof loads), koja deluju na jednostavnekonstrukci-
je, na primer, na jedno-rasponske(simple span) i vise-rasponske(multi span) konstrukcijeza
mostove,na visoke vitke konstrukcije(ta/l slender structures)za vetar.

(2) Za konstrukcije. koje su van oblasti primene modela, odredenih u relevantnim delovi-
ma EN 1991, dejstva zamora, treba da budu definisana, na osnovu vrednovanja merenja, ili
ekvivalentnih studija otekivanih spektara dejstva (action spectra).
Napomena: Za razmatranjespecifit.nihuticaja materijala(materialspecificeffects),na primer,razma-
tranje uticajasrednjihnapona(meanstress influence),ili nelinearnihdejstava(non-lineareffects),videti
EN 1992do EN 1999.

4.1.5 PRIKAZ DINAMICKIH DEJSTAVA

(1) Modeli karakteristi~nihoptereCenjai opteretenja zamora (characteristicand fatigue
load models),U EN 1991, uklju~ujuuticaje ubrzanja, koja su izazvanadejstvima,hila implici-
tno u karakteristiCnimopteretenjima, ili eksplicitno, primenomdinami~kihkoeficijenatapove-
6anja (dynamicenhancementfactors) karakteristicnihstati~kihopteretenja.

30
 EN 1990:2002

Napomena: Graniceprimeneovih models,prikazanesu u razlicitimDelovimaEN 1991

(2) Kada dinamickadejstva,izazivajuznaCajnoubrzanjekonstrukcije,treba da bude pri.

menjenadinamickaanaliza sistema(dynamicanalysisof the system).Videti 5.1.3 (6).

4.1.6 GEOTEHNICKA DEJSTVA

Geotehnicka dejstva, moraju da budu odredena, u saglasnosti sa EN 1997-1.

4.1.7 UTICAJI SREDINE

(1)P Uticaji sredine, koji mogu da deluju na trajnost konstrukcije, moraju da budu razma-
trani, pri izboru materijala konstrukcije (structuralmaterials), u njihovim specifikacijama, u
konceptu konstrukcije (structural concept), kao i u glavnom projektu (detailed design) .
Napomena: U EN 1992 do EN 1999, date su relevantne mere.

(2) Efekti uticaja sredine, treba da budu uzeti u obzir i, kada je to moguCe. kvantitativno
prikazani.

SVOJSTV A MA TERIJALA PROIZVODA

(1) Svojstva materijala, ukljucuju6i zemljiste (soi/) i stenu (rock), ili proizvoda, treba da
budu prikazana preko karakteristicnih vrednosti (videti 1.5.4.1).

(2) Kada je proracunski dokaz granicnog stanja, osetljivna promenljivost svojstva mate-
rijala, treba da budu uzete u obzir, gornja i donja karakteristiCna vrednost svojstva materijala.

(3) Osim, aka je, u EN 1991 do EN 1999, drugacije odredeno :

- kada je donja vrednost svojstva materijala ili proizvoda nepovoljna, karakteristi-
cna vrednost, treba da bude definisana, kao vrednost sa fraktilom (fractile value)
od5%;
- kada je gornja vrednost svojstva materijala ili proizvoda nepovoljna, karakteristi-
cna vrednost, treba da bude definisana, kao vrednost sa fraktilom od 95%.

(4)P Vrednosti svojstva materijala, moraju da budu odredene na osnovu standardizovanih

ispitivanja (standardised tests), sprovedenih pod propisanim uslovima (specified conditions).
Koeficijent konverzije, mora da bude primenjen. kada je neophodno konvertovanje rezultata
ispitivanja u vrednosti, koje mogu da budu usvojene, da predstavljaju ponasanje (behaviour)
materijala ili proizvoda, u konstrukciji ili tlu.
Napomena:Videti aneks D i EN 1992 do EN 1999.

(5) Kada su na raspolaganju nedovoljni statisticki podaci, za odredivanje karakteristitnih

vrednosti svojstva materijala ili proizvoda, kao karakteristitne vrednosti, mogu da budu uzete
nominalne vrednosti, ili proracunske vrednosti svojstva, mogu da budu odredene direktno.
Kada se gornja ili donja proracunska vrednost, svojstva materijala ili proizvoda, odreduju di-
rektno - na primer, za koeficijente trenja (friction factors), ili koeficijente prigusenja (damping
ratios), one treba da budu odabrane taka, kako bi nepovoljnije vrednosti uticale na verovat-
nocu pojave razmatranog granitnog stanja, do stepena slitnog ostalim proracunskim vredno-
stima.

31
EN 1990:2002

(6) Kada se zahteva procenagomje vrednostiCvrstoCe - na primer,za mere programira-

nag ponasanja(capacitydesignmeasures)i za cvrstocupri zatezanju(tensile strength)beto-
nat u proracunu uticaja indirektnihdejstava- treba da bude uzeta u obzir, karakteristi~nagor-
nja vrednost CvrstoCe.

(7) Smanjenja(reductions)tvrstOCematerijalaili nosivostiproizvoda,koja treba da budu

razmatrana,kao posledicauticajaod ponovljenihdejstava,data su u EN 1992 do EN 1999 i
mogu da dovedu do smanjenjanosivosti,u toku vremena,usled zamora.
(8) Parametri krutosti konstrukcije (structural stiffness parameters) - na primer. moduli
elasti~nosti (moduli of elasticity) i koeficijenti te~enja (creep coefficients) - kao i koeficijenti
termi~ke dilatacije (thennal expansion coefficients). treba da budu prikazani preko srednjih
vrednosti. Razl~e vrednosti, treba da budu koriAf;ene. radi uzimanja u obzir, trajanja opte-
reCenja (duration of the load).
Napomena: U izvesnimsluCajevima. donja ili viAs vrednost (higher value)od srednje,mote da bude
uzeta u obzir, za modulelastimosti. na primer,u sluCajunestabilnosti(instability).

(9) Vrednosti svojstava materijala ili proizvoda, date su u EN 1992 do EN 1999 i u rele-
vantnim harmonizovanim Evropskim tehni~kim specifikacijama {European technical specifi-
cations}, ili drugim dokumentima. Ako su vrednosti uzete iz standarda proizvoda, bez uput-
stava 0 interpretaciji. datih u EN 1992 do EN 1999, treba da budu korisCene najnepovoljnije
vrednosti.

(10)P Kadaje potrebanparcijalnikoeficijentza materijaleili proizvode.mora da bude kori-

~cenavrednost na strani sigurnosti(conservativevalue),osim aka postoji pogodnastatisti-
~a informacija,za odredivanjepouzdanostiizabranevrednosti.
Napomena: Moze se uzeti u obzir na podesannaan, pri odgovarajuCojneuskladenostiprimene,ili
kori~Cenihmaterijala/proizvoda.

GEOMETRIJ5KI PODACI

(1)P Geometrijskipodaci, morajuda budu prikazani,preko svojih karakteristicnihvredno-

sti, ili (na primer, u slucaju imperfekcija),direktno,preko svojih proracunskihvrednosti.

(2) Dimenzije. odre<Jeneu proracunu, mogu da budu uzete kao karakteristicne vrednosti

(3) Kada je njihova statisti~a raspodela dovoljno poznata, mogu da budu korisCene
vrednosti geometrijskih velicina, koje odgovaraju propisanom fraktilu statisti~e raspodele.

(4) Imperfekcije, koje treba da budu uzete u obzir, u proracunukonstrukcijskihelemena-

ta, date su u EN 1992 do EN 1999.

(5)P Tolerancije (tolerances) za povezane delove (connected parts), koji su napravljeni od

razlicitih materijala, moraju da budu medusobno kompatibilne (mutually compatible).
 EN 1990:2002

GLAVA 5
ANALIZA KO NSTRUKCIJA
REZULTATA ISPITIVANJA

5.1 ANALIZA KONSTRUKCIJA

5.1.1 MODELIRANJEKONSTRUKCIJA
(1)P Proracuni moraju da budu izradeni, uz korisCenje pogodnih modela konstrukcija, koji
obuhvataju relevantne promenljive.

(2) Odabranj modeli konstrukcija, treba da budu ani, koji su, sa prihvatljivim nivoom taf-
nosti, pogodni za predvidanje ponasanja konstrukcije. Modeli konstrukcija, treba da budu po-
godni i za razmatrana granicna stanja.

(3)P Modeli konstrukcija, moraju da budu bazirani na priznatoj inzenjerskoj teoriji i praksi.
Ako je neophodno. ani moraju da budu eksperimentalno dokazani.

5.1.2 STATICKA DEJSTVA

(1)P Modeliranje za staticka dejstva, mora da bude bazirano na pogodnom izboru veza
sila-deformacija (force-deformation relationships), za elemente i njihove spojeve sa drugim
elementima i tlom.

2)P Granicni uslovi (boundary conditions), primenjeni na model, moraju da predstavljaju

one, koji su u konstrukciji predvideni.

(3)P Uticaji od pomeranja i deformacija, moraju da budu uzeti u obzir. u kontekstu prora-
cunskih dokaza granicnih stanja nosivosti, ako imaju za posledicu znaCajno povec::anje
uticaja od dejstava.
Napomena: Posebne metode. koje obuhvataju uticaje od deformacija. date su u EN 1991 do EN 1999.

(4)P Indirektnadejstva,morajuda buduuvedenau analizu,na sledecinacin:

- u linearnojelasticnojanalizi,direktno, ili kao ekvivalentnesile (equivalentforces),
koristeci,kadaje to relevantno,pogodnemodularnekoeficijente(modularratios);
- u nelinearnojanalizi, direktno,kao prinudnedeformacije.

5.1.3 DINAMICKA DEJSTVA

(1)P Model konstrukcije, koji se primenjuje za odredivanje uticaja od dejstava, mora da
bude izabran tako, da budu uzeti u obzir svi relevantni konstrukcijski elementi, njihove mase
(masses), Cvrstoce, krutosti i karakteristike prigusenja (damping characteristics), kao i svi
relevantni nekonstrukcijski elementi, sa njihovim svojstvima.

(2)P Granicni uslovi, primenjeni na model, moraju da predstavljaju one, koji su u kon-
strukciji predvideni.

(3) Kada je pogodno, da dinamicka dejstva budu razmatrana, kao kvazi-stati~ka, dinami-
cki delovi, mogu da budu razmatrani, bilo njihovim ukljurenjem u stati~ke vrednosti, ili prime-

33
EN 1990:2002

nom, ekvivalentnihdinamickihkoeficijenatapovecanja(equivalentdynamicamplification
factors) na staticka dejstva.
Napomena: Za izvesne ekvivalentne dinamicke koeficijente pove6anja, odreduju se prirodne frekvence
(natural frequencies).

(4) U slucaju interakcije tle-konstrukcija (ground-structureinteraction), doprinos tla, mo-

ze da bude modeliran, preko odgovarajucih ekvivalentnih opruga (springs) i udarnih lonaca
(dash-pots).
(5) Kada je relevantno - na primer, za vibracije izazvane vetrom (wind induced vibra-
tions), ili seizmicka dejstva - dejstva mogu da budu definisana, preko modalne analize (mo-
dal analysis), bazirane na linearnom ponasanju materijala i geometrije. Za konstrukcije, koje
imaju pravilnu raspodelu geometrije, krutosti i rnase, ukoliko je sarno osnovni ton (fundamen-
tal mode) relevantan, eksplicitna modalna analiza, maze da bude zamenjena, sa analizom sa
ekvivalentnim statickim dejstvima.

(6) Dinamickadejstva, mogu i da budu izrazena,kadaje to pogodno,preko pojmova

vremenskeistorije (time histories),ili u domenufrekvencije(frequencydomain),a odgovor
konstrukcije(structuralresponse)odredenodgovarajucimmetodama.

(7) Kada dinamicka dejstva izazivaju vibracije. sa intenzitetima ili frekvencijama, usled
kojih mogu da budu prekoraceni zahtevi upotrebljivosti, treba da bude sproveden proracunski
dokaz granicnog stanja upotrebljivosti.
Napomena:Uputstvaza odredivanje ovihgranica.datasu u aneksuA i EN1992.do EN 1999.

5.1.4 PRORACUN ZA DEJSTVO POZARA

(1)P Proracunska analiza konstrukcije, za dejstvo pozara, mora da bude bazirana na pro-
racunskim scenarijima pozara (design fire scenarios) - videti EN 1991-1-2, a moraju da budu
razmatrani modeli za razvijanje temperature (temperature evolution) unutar konstrukcije, kao
i modeli za mehanicko ponasanje konstrukcije na povisenoj temperaturi.

(2) Zahtevano ponasanje konstrukcije, izlozene pozaru, treba da bude proracunski doka-
zano, bilo globalnom analizom, bilo analizom podskupova, ili analizom elemenata, kao i uz
korisCenje tabulisanih podataka, ili rezultata ispitivanja.

(3) Ponasanjekonstrukcije,izlozene pozaru,treba da bude odredeno,uzimaju6iu obzir,

bilo:
- nominalnu izlozenost pozaru (nominal fire exposure). bilo
- modeliranu izlozenost pozaru (modelled fire exposure).

kao i prate6a dejstva.

Napomena: Videti i EN 1991-1-2.

(4) Ponasanje konstrukcije, na povisenim temperaturama, treba da bude procenjeno u

saglasnosti sa EN 1992 do EN 1996 i EN 1999, gde su prikazani termiCki modeli (thennal
models) i modeli konstrukcije za analizu.

(5) Kada je relevantno, za specifiCan materijal i metodu odredivanja:

- termiCki modeli, mogu da budu bazirani na pretpostavci uniformne (unifonn) ili ne-
uniformne (non-unifonn) temperature, unutar poprecnih preseka ili duz elemenata;

34
 EN 1990:2002

modeli konstrukcija, mogu da budu ogranireni, na analizu pojedinih elemenata, ili

mogu da uzmu u obzir interakciju izmedu elemenata izlozenih pozaru.

(6) Modeli mehanickog ponasanja konstrukcijskih elemenata, na povisenim temperatura-

ma, treba da budu nelineami.
Napomena: Videti i EN 1991 do EN 1999.

5.2 PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTAT A ISPITIVANJA

(1) Proracun,moze da bude baziranna kombinacijirezultataispitivanjai
proracunavanja.
Napomena: Ispitivanja,moguda budusprovedena.na primer,u sledecimokolnostima:
- ako nisu na raspolaganjuadekvatniproratunskimodeli;
- ako treba koristitiveliki broj slitnih komponenata;
- za potvrdivanjepretpostavkiutinjenih u proratunu, prekokontrolnihprovers.
Videti aneks D.

(2)P Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja, mora da dostigne nivo pouzdanosti,

zahtevan za relevantnu proracunsku situaciju. Statisticka nepouzdanost (statistical uncer-
tainty), usled ograniCenog broja rezultata ispitivanja, mora da bude uzeta u obzir.

(3) Treba da budu korisCeniparcijalnikoeficijenti(ukljucujucikoeficijenteza statisticku

nepouzdanost),uporedivisa anima, koji su korisCeniu EN 1991 do EN 1999.

35
EN 1990:2002

GLAVA 6
PRORACUNSKI DOKAZI PO METODI PARCIJALNIH
KOEFICIJ ENA TA

OPSTE ODREDBE
(1)P Kada se primenjuje metoda parcijalnih koeficijenata (paltial factor method), mora da
bude proracunski dokazano da, za sve relevantne proracune situacije, ni jedno relevantno
granicno stanje nije prekoraceno, kada su, u proracunskim modelima, korisCene proracunske
vrednosti dejstava ili uticaja od dejstava, kao i nosivosti.

(2) Za odabrane proracunske situacije i relevantna granicna stanja, pojedina dejstva, za

kriticne sluCajeve optererenja (critical load cases), treba da budu kombinovana, kako je to
detaljno prikazano u ovoj glavi. Medutim, dejstva, koja ne mogu da se pojave istovremeno,
na primer. iz fizickih razloga, ne treba, u kombinacijama, da budu zajedno razmatrana.

(3) Proracunske vrednosti, treba da budu dobijene, uz korisCenje:

- karakteristicnih, ili
- drugih reprezentativnih vrednosti,
u kombinaciji sa parcijalnim ili drugim koeficijentima, kako je to definisano u ovoj glavi i u EN
1991 do EN 1999.
(4) Kada treba da budu izabrane vrednosti na strani sigurnosti, maze da bude pogodno,
da se proracunske vrednosti odrede direktno.
(5)P Proracunske vrednosti, direktno odredene na statistickim osnovama, moraju, za razli-
cita granicna stanja, da odgovaraju bar istom stepenu pouzdanosti, koji se, preko parcijalnih
koeficijenata, datih u ovom standardu, podrazumeva.

OGRANICENJA
(1) Koriscenje pravila za primenu, prikazanih u EN 1990, ograniCeno je na proraCunske
dokaze granicnih stanja nosivosti i upotrebljivosti konstrukcija, koje su izlozene statiCkom
optereCenju, ukljucuju6i sluCajeve, u kojima se dinamicka dejstva odreduju primenom ekviva-
lentnih kvazi-statickih optereCenja i dinamiCkih koeficijenata poveCanja, a obuhvatajuci opte-
reCenja od vetra, ili saobraCajna optereCenja. Za nelinearnu analizu i zamor, treba da budu
primenjena specificna pravila, data u razlicitim Delovima EN 1991 do EN 1999, .

PRORACUNSKEVREDNOSTI
6.3.1 PRORACUNSKEVREDNOSTIDEJSTAVA
Prora~unska vrednost Fd, dejstva F, u opstem obliku, maze da bude izrazena, kao:
(1)

Fd = YtFrep (6.1a)

sa
Frep = 1jJFk (6.1 b)
 EN 1990:2002

gde su:
Fk karakteristicna vrednost dejstva;
Frep relevantna reprezentativna vrednost dejstva;
r f parcijalni koeficijent za dejstvo, kojim se uzima u obzir, mogucnost nepo-
voljnih odstupanja vrednosti dejstava ad reprezentativnih vrednosti;
1/1 koeficijent, bilo da je jednak 1,00, iii, pak, 1/10,1/11,ili 1/12.

(2) Za seizmicka dejstva, proracunske vrednosti A Ed, treba da budu odredene, uzimaju6i
u obzir ponasanje konstrukcije i druge relevantne kriterijume, koji su razradeni u EN 1998.

PRORACUNSKE VREDNOSTI UTICAJA OD DEJSTAVA

(1) Za odredenislut-ajoptere6enja.proracunske vrednosti uticaja od dejstava Ed. mogu,

u opstem obliku. da budu izrazene, kao:

Ed = YSdE{Yf,iFrep,l; ad} ; ~1 (6.2)

gdesu:
ad proracunske vrednosti geometrijskih podataka (videti 6.3.4);
YSd parcijalni koeficijent, kojim se uzimaju u obzir nepouzdanosti:
- u modeliranju uticaja od dejstava;
- u izvesnim slucajevima, u modeliranju dejstava.
Napomena: U opstijemslutaju, uticaji od dejstava. zavise od svojstava materijala.

U vecini sluCajeva. maze da bude uvedeno sledeCe uproscenje:

Ed = E{YF,IFrep,,; ad} ; ~1 (6.2a)

sa:
YF.i= YSdx Yf.i (6.2b)
Napomena: Kada je relevantno. na primer. kada su ukljuCena geotehniCka dejstva. mogu da budu pri-
menjeni parcijalni koeficijenti YF,i.na uticaje od pojedinacnih dejstava. ili mote. globalno. da bude prime-
njen sarno jedinstveni koeficijent YF. na uticaj od kombinacije dejstava. sa odgovarajucim parcijalnim
koeficijentima.

(3)P Kada treba da bude napravljenarazlika izmedupovoljnihi nepovoljnihuticajaod

stalnihdejstava.morajuda budu primenjenadva razlicitaparcijalnakoeficijenta,rG,infi rG.aup.

(4) Za nelinearnu analizu (na primer, kada veza izmedu dejstava i njihovih uticaja, nije
linearna), a u sluCaju dominantnog pojedinacnog dejstva, mogu da budu razmatrana, slede-
Ca uprosCena pravila:
a) kada uticaj od dejstva, raste brZe ad samog dejstva, parcijalni koeficijent YF,tre-
ba da bude primenjen, na reprezentativnu vrednost dejstva;
b) kada uticaj od dejstva, raste sporije ad samog dejstva, parcijalni koeficijent YF,
treba da bude primenjen, na uticaj od reprezentativne vrednosti dejstva.
Napomena: Izuzev konstrukcija sa uzadima, kablovima i membranama. veCina konstrukcija ili kon-
strukcijskih elemenata, nalaze se u kategoriji a).

(5) U slu~jevima, kada su preciznije metode razradene u relevantnim EN 1991 do EN

1999 (na primer, za prethodno napregnute konstrukcije), njihova primena ima prednost u ad.
nosu na 6.3.2(4).

37
EN 1990:2002

PRORACUNSKE VREDNOSTI SVOJSTAVA MATERIJALA ILl

PROIZVODA

(1) Proracunska vrednost Xdt svojstva materijala ili proizvoda, maze, U opstem obliku
da bude izraz.ena,kao:

Xd = 1] Xk (6.3)
Ym
gde su
Xk karakteristicna vrednost svojstva materijala ili proizvoda, videti 4.2(3);
'7 srednja vrednost koeficijenta konverzije, kojim se uzimaju u obzir:
-uticaji zapremine (volume) i razmere (scale),
-uticaji vlage i temperature, kao i
- bilo koji drugi relevantni parametri;
Ym parcijalni koeficijent svojstva materijala ili proizvoda, kojim se uzimaju u obzir:
- mogucnost nepovoljnog odstupanja. svojstva materijala ili proizvoda, od
njegove karakteristicne vrednosti,
- slucajni deo koeficijenta konverzije 1](the random parl of the conversion
factor).

(2) Alternativno, u pogodnim sluCajevima, koeficijent konverzije 1/, maze da bude:

- implicitno uzet u obzir, unutar same karakteristicne vrednosti, ili

- koriscenjem rUt umesto rmt videti izraz (6.6b).
Napomena: Proracunska vrednost, mofe da bude odredena pomoCu:
- empirijskih veza (empiricalrelationships), sa merenim fizickim svojstvima (physical properties), ili
- hemijskog sastava (chemical composition), ili
- ranijeg iskustva, iii, pak,
- vrednosti, datih u Evropskim standardima, ili drugim pogodnim dokumentima.

PRORACUNSKE VREDNOSTI GEOMETRIJSKIH PODA TAKA

(1) Proracunske vrednosti geometrijskih podataka, kao sto su dimenzije elemenata, koje
su koriscene za odredivanje uticaja od dejstava i/ili nosivosti, mogu da budu predstavljene,
preko nominalnih vrednosti:

ad = anom (6.4)

(2)P Kada su uticaji odstupanja geometrijskih podataka (na primer, netacnost u apliciranju
optereCenja ili polozaju oslonaca), znaCajni za pouzdanost konstrukcije (na primer, kod utica-
ja drugog reda), proracunske vrednosti geometrijskih podataka, moraju da budu definisane sa:
Bd = Bnom:t;dB (6.5)

gde je:
dB velicina, kojom se uzima u obzir:
- mogucnost nepovoljnih odstupanja, od karakteristicnih ili nominalnih
vrednosti,
- kumulativni uticaj, istovremene pojave nekoliko geometrijskih odstupanja.
Napomena1: Bd maze da predstavljai geometrijskeimperfekcije.kadaje Bnom
= 0 (odnosnodB ~ 0).

38
 EN 1990:2002

Napomena 2: Kada je relevantno, U EN 1991 do EN 1999, date su dalje odredbe.

Uticaji ostalih odstupanja, treba da budu pokriveni, preko parcijalnih koeficijenata:

(3)
- YF,na strani dejstava, i/ili
- YM,na strani nosivosti.
Napomena: Tolerancije su definisane. u relevantnim standardima 0 izvodenju. na koje se pozivaju EN
1990 do EN 1999.

6.3.5 PRORACUNSKA NOSIVOST

Proracunska nosivost Rdt moze da bude izrazena u sledecem obliku:
(1)

Xk,i i ~1 (6.6)
;ad
rm,i

gde su:
YRd parcijalni koeficijent, kojim se pokriva nepouzdanost u modelu nosivosti, plus
geometrijska odstupanja, aka Dna nisu eksplicitno modelirana, videti 6.3.4{2);
Xd,i proracunska vrednost svojstva materijala i.

Sledece uprosCenje1zraza(6.6), maze da bude uvedeno:

(2)

-
Rd = R{ 11;Xk,i ;Sd i ~1 (6.6a)
YM,i

gde je:
r M,i= rRd x r m,i (6.6b)

Napomena: Koeficijent 1]i mote da bude uklju~n u koeficijent YM,i,videti 6.3.3(2).

(3) Altemativno izrazu (6.6a), proracunska nosivost, maze da bude odredena direktno, iz
karakteristicne vrednosti nosivosti materijala ili proizvoda, bez eksplicitnog odredivanja prora-
cunskih vrednosti za pojedine o~novne promenljive, primenom:

Rd = .&. (6.6c)
YM
Napomena: Ova mazeda bude primenjenona proizvodeili elemente,napravljeneod jednog materijala
(na primer,telika), a koristise i u vezi sa aneksomD ItProra~n uz koristenje rezultataispitivanja".

(4) Alternativno izrazima (6.6a) i (6.6c), za konstrukcije ili konstrukcijske elemente, koji
su analizirani nelinearnim metodama, a obuhvataju vise od jednog materijala, koji zajednicki
deluju, ili kada su svojstva tla ukljuCena u proracunsku nosivost, za proracunsku nosivost,
mote da bude koris6en sledeci izraz:

1
Rd= -:-:- (6.6d)

39
EN 1990:2002

Napomena: U izvesnim sluCajevima, proracunska nosivost, moze da bude izrazena direktnom prime-
nom, na individualne nosivosti, parcijalnih koeficijenata rM. usled svojstava materijala.

GRANICNA STANJA NOSIVOSTI

OPSTE ODREDBE
(1)P Sledeta granicna stanja nosivosti, moraju da budu proracunski dokazana, kada su
relevantna:
a) EQU: gubitak staticke ravnoteze konstrukcije, ili bilo kojeg njenog deja, razmatra-
nih kao kruto tela, kada:
- male promene u vrednosti, ili prostornoj raspodeli dejstava istog porekla imaju
znaCajnog uticaja, kao i kada
- cvrstoce konstrukcijskih materijala, ili tla, generalno, nemaju uticaja;

b) STR: unutrasnji 10m(internal failure), ili prevelika deformacija konstrukcije, ili kon-
strukcijskih elemenata, ukljuGujucitemeljne stope, sipove, podrumkse zidove itd.,
kada cvrstoCa konstrukcijskih materijala konstrukcije, ima uticaja;
c) GEO: 10mili prevelika deformacija tla, kada cvrstoce tla, ili stene, imaju znaCajnog
uticaja, pri odredivanju nosivosti;
d) FAT: 10musled zamora konstrukcije, ili konstrukcijskih elemenata.
Napomena: Za proraCun zamora, kombinacije dejstava, date su u EN 1992 do EN 1999.

(2)P Proracunske vrednosti dejstava, moraju da budu u saglasnosti sa aneksom A 1

PRORACUNSKI DOKAZI STATICKE RAVNOTEZE I NOSIVOSTI

(1)P Kada se razmatra granicno stanje staticke ravnoteze konstrukcije (EQU). mora da
bude proracunski dokazano, da je:

Ed,dst S Ed,stb (6.7)

gde su:
Ed,dst proracunska vrednost uticaja ad destabilizuju6ih dejstava;
Ed,stb proracunska vrednost uticaja od stabilizuju6ih dejstava.

(2) Kadaje pogodno.izraz za granicno stanje staticke ravnoteze, moze da bude zame-
njen sa dodatnim oblicima, ukljucuju6i. na primer, koeficijent trenja (coefficient of friction) iz-
medu krutih tela.

(3)P Kada se razmatragranicno stanje rusenja, ili prevelikedeformacije,dela, elements ili

veze konstrukcije(STR i/ili GEO), mora da bude prora~unskidokazano,da je:

Ed oSRd (6.8)

gde su:
Ed proracunskavrednost uticaja od dejstava. kao sto su unutrasnjasila i mome-
nat, ili vektor, koji predstavljanekoliko unutrasnjihsila ili momenata;
Rd proracunskavrednost odgovarajuCenosivosti.
Napomena1: Detalji za metode STR i GEO, dati su u aneksuA1.

40
 EN 1990:2002

Napomena 2: Izraz (6.8), ne pokriva sve oblike proracunskog dokaza, koji se odnosi na izvijanje, t.j.
10m,koji nastaje. kada uticaji drugog reds ne mogu da budu ograniCeni odgovorom konstrukcije, iii, pak,
nekim prihvatljivim odgovorom konstrukcije. Videti EN 1992 do EN 1999.

6.4.3 KOMBINACIJA DEJSTA VA BEZ

PRORACUNSKIH DOKAZA NA ZAMOR
6.4.3.1 OPSTE ODREDBE
(1)P Za svaki kritiCan sluCaj optereCenja. proracunske vrednosti uticaja od dejstava Ed.
moraju da budu odredene. kombinovanjem vrednosti dejstava. za koja se smatra da mogu
da se pojave istovremeno.

Svaka kombinacija dejstava, treba da obuhvati:

(2)
- dominantno promenljivo dejstvo. ili
- incidentnodejstvo.
Kombinacije dejstava, treba da budu u saglasnosti sa 6.4.3.2 do 6.4.3.4.
(3)
(4)P Kada su rezultati proracunskog dokaza, vrlo osetljivi na promene intenziteta stalnog
dejstva, s mesta na mesto u konstrukciji, nepovoljni i povoljni delovi tog dejstva, moraju da
budu razmatrani kao posebna dejstva.
Napomena: Ova se posebno primenjuje, na proratunski dokaz statitke ravnoteze i analognih granicnih
stanja, videti 6.4.2(2).

(5) Kada nekoliko uticaja istog dejstva (na primer, momenatsavijanja i normalnasila
usled sopstvenetezine). nisu u potpunostikompatibilni,parcijalnikoeficijent,koji se prime-
njuje, na hila koju povoljnukomponentu,maze da bude smanjen.
Napomena: Za dalje uputstvo0 ovoj temi, videti odredbe0 vektorskimuticajima,u EN 1992do EN
1999.

Prinudne deformacije, treba da budu uzete u obzir, kada su relevantne.

(6)
Napomena:Za daljauputstva,
videti5.1.2(4)Pi EN1992do EN1999.

6.4.3.2 KOMBINACIJE DEJSTAVA ZA STALNE III PROLAZNE PRORACUNSKE

SITUACIJE (OSNOVNE KOMBINACIJE)

(1)
Opsti oblik uticaja od dejstava. treba da bude:

Ed = YSdE{ygJGkJ; yp P; yq,1Qk,1;yq,If/lO,IQk,I} j ~1;i>1 (6.9a)

Kombinacija uticajaod dejstava, koju treba razmatrati, treba da bude baziran~ na

(2)
- proracunskoj vrednosti dominantnog promenljivog dejstva, kao i
- proracunskim vrednostima ostalih promenljivih dejstava za kombinacije:

Ed = E{YGjGkJ; ypp; YQ,1Qk,1;YQ,If/'O,IQk,I} j ~1;i>1 (6.9b)

Napomena: Videti i 6.4.3.2(4).

Kombinacija dejstava, u velikoj zagradi u (6.9b), maze da bude izrafena, bilo kao:
(3)

41
EN 1990:2002

L rG,jGk,j" +" r pP" +" r Q,1Qk,1" +" L r Q,I'/lO,;Qk,1 (6.10)

j~1 1)1
bilo, alternativno,za granicnastanja STR i GEO, preko nepovoljnijegod sledeca dva iz-
raza:
~ G" +" Y p" +" .1, Q ..+. ~ Y .1, Q
~ YG,j k,j P YO,1'f' 0.1 k,1 ~ 0,;'1'0,; k,; (6.10a)
j~1 ;)1

L ~jYG,jGk,j"+" rpP" +" rQ,1Qk,1..+N L rQ,;f/'O,;Qk,i (6.10b)

j~1 ;)1

gde su:
"+- podrazumeva se "da bude kombinovana sa",
I podrazumeva se "kombinovani uticaj od ",
~ koeficijent redukcije, za nepovoljna stalna dejstva G.
Napomena:Daljeinformacije
za ovajizbor.dataje u aneksuA.

(4) Ako veza izmedu dejstava i njihovih uticaja nije linearna, izrazi (6.9a) ili (6.9b), treba
da budu primenjeni direktno, u zavisnosti od relativnog poveCanja uticaja od dejstava, u po-
redenju sa povecanjem intenziteta dejstava, videti i 6.3.2(4).

6.4.3.3 KOMBINACIJE DEJSTAVA ZA INCIDENTNE PRORACUNSKE SITUACIJE

(1) Opsti oblik uticaja od dejstava, treba da bude:

Ed = E{GkJ; P; Ad; ("'1,1 ili "'2,1) Qk,1; "'2,iQk,l} J ~1;i>1 (6.11a)

Kombinacija dejstava u velikoj zagradi, moze da bude izrazena kao:

(2)

L Gk,j"+" p"+" Ad"+" ("'1,1 ili "'2,1) Qk,1"+" L "'2,IQk" (6.11b)

j~1 1)1

(3) Izbor izmedu fJ'1,1Qk,1 ili fJ'2,1Qk,1, treba da odgovara relevantnoj incidentnoj proracun-
skoj situaciji (udar, pozar, ili stanje posle incidentnog dogadaja ili situacije).
Napomena: Uputstvasu data, u relevantnimdelovimaEN 1991do EN 1999.

(4) Kombinacije dejstava, za incidentne proracunske situacije. treba, bilo da:

- obuhvate eksplicitno incidentno dejstvoA (pozar ili udar), bilo da
- odgovaraju situaciji posle incidentnog dejstva A = O.
Za situacije pozara, izdvojeno od uticaja temperature na svojstva materijala. Ad treba da
predstavlja proracunsku vrednost indirektnog termickog dejstva, usled pozara.

6.4.3.4 KOMBINACIJE DEJST A VA ZA SEIZMICKE PRORACUNSKE SITUACIJE

(1) Opsti oblik uticaja od dejstava,treba da bude:

Ed = E{ Gk,J;P; AEd i 'lJI2.i~.i} j~1;i~1 (6.12a)

42
 EN 1990:2002

(2) Kombinacija dejstava u velikoj zagradi, maze da bude izra!ena kao:

L Gk,J-+-P-+-AEd-+-L f/!2,;Qk" (6.12b)

Ja1 1.1

PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA DEJ5TVA I KOMBINACIJE DEJ5TAVA

(1) Vrednosti koeficijenata r i "'. za dejstva, treba da budu odredene, prema EN 1991 i
aneksu A.

6.4.5 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA MATERIJALE PROIZVODE

(1) Parcijalni koeficijenti za svojstva materijala i proizvoda, treba da budu odredeni, pre-
ma EN 1992 do EN 1999.

GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

6.5.1 PRORACUNSKIDOKAZI
Mora da bude proracunskidokazano,da je

Ed S Cd (6.13)
gde SU:
Cd granicna proracunska vrednost relevantnog kriterijuma upotrebljivosti,
Ed proracunska vrednost uticaja ad dejstava, koja je propisana u kriterijumu
upotrebljivosti, a odredena na osnovu relevantne kombinacije.

6.5.2 KRITERIJUMI UPOTREBLJIVOSTI

(1) Deforrnacije,koje treba da budu uzete obzir, u odnosu na zahteve upotrebljivosti,tre-
ba, u zavisnostiod vrste gradevinskogobjekta, da odgovarajudetaljnim uputstvimaiz rele-
vantnog aneksaA, ili da budu dogovorenesa investitorom,ili nacionalnimadministrativnim
organom.
Napomena: Za druge specifi~ne kriterijume upotrebljivosti, kao ito su Airina prslina (crack w;dth), og~
nicenje napona ili dilatacija (stress or strain limitation). otpornost na klizanje (slip resistance). videti EN
1991 do EN 1999.

6.5.3 KOMBINACIJA DEJSTAVA

(1) Kombinacijedejstava.koje treba da budu uzete u obzir, za relevantneprora~unske
situacije.treba da budu pogodneza prora~unskidokaz zahteva upotrebljivostii kriterijuma
ponasanja.
(2) Kombinacije dejstava. za graniCna stanja upotrebljivosti, simbolicno su definisane
sledecim izrazima (videti i 6.5.4):
Napomena: Usvojenoje, u ovim izrazima,da su svi parcijalnikoeficijentijednaki 1. Videti aneksA i EN
1991do EN 1999.
a) Karakteristicna kombinacija:

43
EN 1990:2002

Ed =E{Gkj; P; Qk,1; f/lO,IQk,i} j ~1;i>1 (6.14a)

u kojoj, kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana karakteristicna kombinaci-

ja), maze da bude izraZena, kao:

:}::: Gk,j"+"P"+"Qk,1-+":}::: f/lO,IQk,j (6.14b)

J~1 1)1

Napomena: Karakteristicna kombinacija, normalno se koristi za nepovratna granicna stanja.

b) testa kombinacija:

Ed =E{GkJ; P; 1/J1,1Qk,1;'i'2,iQk,I} j ~1;i>1 (6.15a)

u kojoj, kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana Cesta kombinacija), maze

da bude izrazena, kao:

L Gk,j" +" P" +"1jJ1,1Qk,1"+" L f/l2,iQk,1 (6.15b)

j~1 1)1

Napomena: testa kombinacija.normalnose koristiza povratnagrani~nastanja.

c) Kvazi-stalna kombinacija:

Ed =E{ GkJ; P; '" 2,iOk,i} j ~1;i~1 (6.16a)

u kojoj, kombinacija dejstava u velikoj zagradi (zvana kvazi-stalna kombinacija),

maze da bude izrazena, kao:

L Gk,j"+"P"+" L 1/I2"Ok,; (6.16b)

j~1 i~1

gde su ozt:1ake,
kao sto su date u 1.6 i 6.4.3(1).
Napomena: Kvazi-stalnakombinacija.normalnose koristi za dugotrajna
dejstva (long-termeffects) i
izgled konstrukcije.

(3) Za reprezentativnu vrednost dejstva prethodnog naprezanja (t.j. Pk ili Pm), treba se
pozvati, na relevantni proracunski Evrokod, za razmatranu vrstu prethodnog naprezanja.

(4)P Uticaji od dejstava. usled prinudnih deformacija. moraju da budu razmatrani, kada su
relevantni.
Napomena: U izvesnim slut.ajevima, izrazi (6.14) do (6.16) zahtevaju modifikaciju. Detaljna pravila,
data su u relevantnim Delovima EN 1991 do EN 1999.

6.5.4 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA MATERIJALE

(1) Za granicna stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti YM,za svojstva materijala, tre-
ba da budu uzeti da su jednaki 1,0, osim aka je drugacije propisano, u EN 1992 do EN 1999.

44
 EN 1990:2002

ANEKS A1
(NORMATIVAN)
PRIMENA NA ZGRADE

OBLAST PRIM ENE

(1) Ovaj aneks A 1, sadrz.ipravila i metode,za odredivanjekombinacijadejstavaza zgra-

de. Sadrz.ii preporurene proracunskevrednostiza stalna, promenljivai incidentnadejstva,
kao i tjJ koeficijente,koji treba da budu korisCeniu proracunuzgrada.
Napomena: U Nacionalnomaneksu.mozeda budedato uputstvo.u pogledukori~tenjatabele 2.1
(proratunski eksploatacionivek).

KOMBINACIJE DEJSTAVA
A1.2.1 Opste odredbe

(1) Uticaji od dejstava.koja. usled fizickih ili funkcionalnihrazloga.ne mogu da deluju

istovremeno,ne treba, u kombinacijamadejstava.da budu razmatranazajedno.
Napomena 1: U zavisnosti od namene zgrade, njenog oblika i lokacije, kombinacije dejstava, mogu da
budu bazirane, na najviie dva promenljiva dejstva.
Napomena 2: Kada su, iz geografskih razloga, neophodne modifikacije A 1.2.1(2) i A 1.2.1(3), one
mogu da budu definisane u Nacionalnom aneksu.

(2) Kombinacije dejstava, date izrazima (6.9a) do (6.12b), treba da budu primenjene, ka-
da se proracunski dokazuju grani~na stanja nosivosti.

(3) Kombinacije dejstava, date izrazima (6.14a) do (6.16b), treba da budu primenjene,
kada se proracunski dokazuju granicna stanja upotrebljivosti.
(4) Kombinacije dejstava, koje ukljucuju sile prethodnog naprezanja, treba da budu pri-
menjene, kako je detaljno data u EN 1992 do EN 1999.

A1.2.2 Vrednosti 1/1 koeficijenata

(1) Vrednosti f/I koeficijenata,treba da budu propisane.

Napomena:Preporu~nevrednosti1/1 koeficijenata.za uobiCajenadejstva. moguda budu uzeteiz
tabeleA1.1.
Tabe/aA1.1: Preporucene vrednosti '" koeficijenata za zgrade

45
EN 1990:2002

GRANICNA STANJA NOSIVOSTI

A1.3.1 Proracunske vrednosti dejstava za stalne i prolazne proracunske situacije

(1) Proracunske vrednosti dejstava, za granicna stanja nosivosti, za stalne i prolazne

proracunske situacije - izrazi (6.9a) do (6.10b), treba da budu u saglasnosti sa tabelama
A 1.2(A) do (C).
Napomena: Vrednostiu tabelamaA1.2 (A) do A1.2 (C), moguda budu promenjene,na primer,Z8
razlicitenivoe pouzdanosti,u Nacionalnomaneksu(videtiglavu 2 i aneks B).

(2) Pri korisrenju tabela A 1.2(A) do A 1.2(C), u sluCajevima, kada je granicno stanje. vrlo
osetljivo na promene intenziteta stalnih dejstava, gornje i donje karakteristicne vrednosti dej-
stava, treba da budu uzete, u saglasnosti sa 4. 1.2(2)P.

(3) Staticka ravnoteia (EQU, videti 6.4.1), za konstrukcije zgrada, treba da bude prora-
cunski dokazana, uz korisCenje proracunskih vrednosti dejstava, iz tabele A 1.2(A).

(4) Proracun konstrukcijskih elemenata (STR, videti 6.4.1), koji ne sadrZi geotehniCka
dejstva, treba da bude sproveden, uz koriSCenje proracunskih vrednosti dejstava, iz tabele
A 1.2(8).

(5) Proracun konstrukcijskih elemenata (temeljnih stopa, sipova, podrumskih zidova itd.)
(STR), koji sadrZi geotehnicka dejstva i nosivost tla (GEO, videti 6.4.1), treba da bude spro-
veden, uz primenu jednog od sledeca tri dopunska pristupa, za geotehnicka dejstva i nosivo-
sti, prema EN 1997:
- Pristup 1: Koriscenjem, u posebnim proracunima, proracunskih vrednosti iz tabele
A 1.2(C) i tabele A 1.2(B), za geotehnicka dejstva, kao i za druga dejstva na kon-
strukciju, ili od nje. U uobiCajenim sluCajevima, na dimenzionisanje temelja utiCe
tabela A 1.2(C), a na nosivost konstrukcije tabela A 1.2(B);
Napomena: U izvesnim sluCajevima, primena ovih tabela je kompleksnija, videti EN 1997.
- Pristup 2: KorisCenjem proracunskih vrednosti iz tabele A1.2(B), za geotehnicka
dejstva, kao i za druga dejstva na konstrukciju, ili od nje;
- Pristup 3: KorisCenjem proracunskih vrednosti iz tabele A 1.2(C), za geotehnicka
dejstva i, istovremeno, korisCenjem parcijalnih koeficijenata iz tabele A 1.2(B), za
druga dejstva na konstrukciju, ili od nje.
Napomena: Primenapristupa1,2, ili 3, izabranaje u Nacionalnomaneksu.

(6) Globalna stabilnost (overall stability),za konstrukcije zgrada (na primer, stabilnost
kosine, koja nasi zgradu), treba da bude proracunski dokazana, u saglasnosti sa EN 1997.

(7) U saglasnosti sa EN 1997, treba da bude sproveden proracunski dokaz na 10m,us-

led hidraulickog dejstva i isplivavanja (hydraulic and buoyancy failure), na primer, na dnu is-
kopa (excavation), za konstrukciju zgrade.
 EN 1990:2002
tV ~ 2 i
0 0 ~
~~
~",
S
.->;:- tV
tV III
0
i ~ ai ~ ~~ ~
~d
~ ~ 0'"
tV=-~
"(;c..
~ 0
'iiE
.-
i ~ai
c~
mm
~m
f.!
-a~
-0)1/1
1/1 E.~
°o~ ... ~ 0 oc O.>E
0 0
Q, c
> ~ ~ Ii ~~
ca
"'61
-a.
;u
~ ~
.-
c~
me ~c
~.2
i m ~ > c"
0;:-
-6
Q)
.-
~
...,=.
!-6
.~ ~
.a
~~
N ~
~
I 0 > 0
. 0.>
0 .a 00
-c '_~ ~ ~ 0 oom O m
c
E c
.-o= ... C 1/1 ? 0 .a .- 000 0.Q)
t/I 0 . - Q) .-
! 8caQ.G)"Qj'
C E"C "Qj'
"C i .-
u)
C)
-
.--
~
~
Q
cc
-Q)
iij'
--
~
--e
--=
~
.
C
Q) E
:=- e
tV
0m 0 :081
~"0.
§-
~ ~
il "
~ C .- ~ :~
.- .- u) .- 0.>
. - ~~ 00
~ tV '0
> -
C) .-
== ~
a 2 ~ ~
m.a
0-
?
III
"i"
0
Co 1)0;. .2.
~~
6:
.-
!!
c9-
.=~
01) ""
UJ
"g . e
~~
IV !.Q) ~Q
Jf
tV "Ui !e.
~ C .5- . :> .N Go E
N ~O.>
- .-~m
to;;;
j
0
> <.f ~.
~", .-
fa
Q)
.-- ~, D
~- ...
(/)
I:.
~
&. Q) .2. a) O ,! c ml>
.5

~ OJ
c ~
!
AI" C
m
E
'C'
Q)
E
~ -
u
m
~
m
i.!.
C
Q)~
.-
e
.- g
-m 'C
~
t:
0
~
~ 9.
~
Co:
.f;.
O
",
c-
tV
.~
~ ~ ~ co
. 0.
~
c- "G) ~oo > .-.c
"0
"-
~CcU~:=-
CN"'InU
o-
-<.)0
CO.-

co
;(;8
tV-
5~ m
.uS
~ 00
Q)"'~
mO "2i
m'-
_caOCca C . c . m'" 00 C Q)~ ...
/I)
:!O"'~.a
,ft ... c...u .- -cCO z'i)' ~ 00 w-
Q) 8. ~. ~
0
w, n In Q)-
'-' l~ oo~
~ .c .
~
.§ ~ ~
00
~ ~
.§ 0.>.-
C
~
",
0.
C OJ
0.- .a ~
00-
~s -~ m
N E~ ec
OO
~
~
IG
.a", ~ .ai ~ j
~
ca :5
cl ~o
mE E
m ~:!~
~ Q).!'
SI
e~
/I)
>-
'-'- III i ~= g ~ 8.00 oai
c:
~ ca=-ca 0
l 1i
.f;.!!.
-c c ~
5 Q ~ ...: ~ C
-0",- ._
~ ~
'<J
-c?
0 ~ ..~
e
J!G)cn
cn E.-
0 :=- "":.-~
.
-:;;
0 ~ 'u
e
00
~
.f!
mQ) e l)
c
eo
~.
e CoG)
...'0 COO .- u)~ Z .a> m N~
a.. "" >.¥- -< -~ ~ m S.C:E ~ Q)
IV IV '" .- 00 ", 0. ", "0
'. --0 'ii 'ii"i ~ m .Qj' m;e 0 ~
= Q.
.a 0'" m .a oozg-6.a
.
iji'
-.;;.
S.-' ", - ~ -e?: .c.N
- C m Q)tV00
-E - ..- 0 0 0 ~ coc
. m -~
e go 0.> s.~'"
...
>
-'_"> ~0
f"!
~ C ~
~ C 0 '"
ci .2.
m
~ COO0.
;:;:-.!!.
.-
...,=.Q) ~
=-:5.
»
~.O'
."
.- ~ 0

S "5'c
", S oQI) .s
GI"
°caa.c'- moEoo 8.8. ~~,c8.~ e
~
0-
-
Q)Q)
~'C ~ ~ .-O
-"'.a
~ -",
.0
>:
",m
=-0'
> ~ 00'"
.Q -coo. tV .9?,.~ ." C ".Q. JJ. ~ 0.>
- ~
... mO 00 mm..,OO "'"'ij:~~-
~ ca Q)CC ~ oo ~e?:o._"'",o
:I
IV
.:.
"0
w;om
tV mOO
'Z' cO
~
~
~
m
.¥
->
~.,,~
M
cO.>m
oooooo~."
!oom
C"O
l(Jo
? > c{~ OJ 0000 e.e. mm >o~ e ~
It)
&.
~
.
0.> 0.>
--"'"
..:
0 0 0
~ N
. ~ ."'S'
m 0.>
0-
... 0.>
°i' l m ~ -g .- .5. .5. "0> 0. C
"0 5 i.a ~ ~~ m --~.C' o.>;u
IV ~ E m ~ 8. f t.- .~:o Q) ~ ~
C to
C
.-
",
~m
NOO
.~:;j
~
C ~ -z
f. w Q)~E
~'S' .~ .~ tV
~
~
U)
'0 J ~ ~", ~ t) 0.> .-I) 0 m~
~ ~ 0."0I)
>~~
>
t
0
Co
U
~
.-
-c
0.> .-"-'
mtV
mOO
00.-
~Ni
~e?:o N.
~...
~ 1- m..m..c
> -E NOO"'O~~ iioO>..c-.'!
~O> "'mii'"
.- QJ cu
c-
"'2'
0.>
~g ~~~o.oo ~~
-m ->'--In.In.."w
i g.~ ~';j
~e ~~
m QlCIQJQJ
Ia
CNIa~:=-
...
0 III U --0
0(,).-
E Ec E . n-- m.- ~ EO
Cia cu .
000 8. ~'" e.-""c c~ 0.>'-' 0.>8.Q O c
.0;0-
'" I() .-

Cco
'0-
0;;.
c..
" tV~6'6'dd":2
Co'-
tVm
~
-0-""- Co
.,.e:,g Co
... i
(/)ea.~.a
III
.G), ;:- Z Z z", ~ ~ ~ ~ ~> Z m.!l Z>
47
 EN 1990:2002

Tabela A 1.2(A): Proracunske vrednosti dejstava (EQU) (Skup A)

Stalne i Stalna deistva Ostala promenljiva d~js~~
---
Dominantno
prolazne promenljivo glavno
proracunske nepovoljna povoljna ostala
dejstvo1) (ako postoji)
situacije
jednacina ya,1Qk,1 Ya,l 'I/IO"Qk,i
YGj,supGkJ,suP YGj,infG kj,lnf
(6.10)-
1)Promenljivadejstva su ana, koja se razmatrajuu tabeliA 1.1.
Napomena 1: Vrednosti y, moguda budu propisaneu Nacionalnomaneksu.PreporuCeniskup vrednostiza y,je:
YGj,sup= 1,10
YGj,inf = 0,90
YQ,1= 1,50, kadaje nepovoljno(0, kadaje povoljno)
YQ.i= 1,50, kadaje nepovoljno(0, kadaje povoljno)
Napomena 2: U sluCajevima,kada proracunskidokaz statiCkeravnoteze,sadrZii nosivostkonstrukcijskiheleme-
nata, kao altemativa,za dva posebnaproracunskadokaza,baziranana tabelamaA 1.2(A)i A 1.2(8), ukolikoje to
dopustenoNacionalnimaneksom,mo!e da bude usvojenkombinovanproracunskidokaz,baziranna tabeli
A 1.2(A),sa sledecimskupompreporuCenih vrednosti.U Nacionalnomaneksu,preporuCenevrednosti,moguda
budu promenjene.
YGj,sup = 1,35
YGj.lnf= 1,15
YQ,1= 1,50, kada je nepovoljno (0, kada je povoljno)
YQ,i = 1,50, kadaje nepovoljno(0, kadaje povoljno)
pod uslovomda koriscenjeYGj,inf
= 1,0, kako za povoljnideo, tako i za nepovoljnideo, stalnihdejstava,ne daje
nepovol~niiiuticaj.

Tabela A 1.2(C): Proracunske vrednosti dejstava (STR/GEO)(Skup C)

A1.3.2 Proracunske vrednosti dejstava za incidentne i seizmicke

proracunske situacije
(1) Parcijalni koeficijenti za dejstva, za granicna stanja nosivosti, a za incidentne i seiz-
micke proracunske situacije - izrazi (6.11 a) do (6.12b), treba da budu 1,0. Vrednosti za tp.
date su u tabeli A 1.1 .
Napomena: Za seizmiCku prora~unsku situaciju. videti i EN 1998.

48

~
 EN 1990:2002

Tabela A 1.3: Proracunske vrednosti dejstava, koje se koriste u incidentnim

i seizmickim kombinacijama dejstava

GRANICNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

A1.4.1 Parcijalni koeficijenti za dejstva

(1) Za granicna stanja upotrebljivosti, parcijalni koeficijenti za dejstva, treba da budu

uzeti da su jednaki 1,0, osim aka je drugacije odredeno, u EN 1991 do EN 1999.

Tabela A1.4: Proracunske vrednosti dejstava, koje se koriste

u kombinacijama dejstava
Stalna deistva Gd Promenliiva dejstva Qd
Kombinacija neDovolina povo!jna dominantno ostala
Karakteristicna G kj,sup Gkj,lnf Qk,1 't/IO,iQk,1

testa GkJ,suP G kj,inf f/11,1Qk,1 'ljI2,iQk,i

Kvazi-stalna Gkj,SUP Gkj,inf f/!2,1Qk,1 f/'2,IOk,1

A1.4.2 Kriterijumi upotrebljivosti

(1) Granicna stanja upotrebljivosti, za zgrade, treba da uzmu u obzir kriterijume, koji se
odnose, na primer, na krutost poda, razlicite nivoe poda. horizontalno pomeranje sprata ili/i
horizontal no pomeranje zgrade i krutost krova. Kriterijumi krutosti, mogu da budu izrazeni,
preko uslova ograniCenja vertikalnih ugiba i vibracija. Kriterijumi povijanja, mogu da budu
izrazeni, preko uslova ogranicenja horizontalnih pomeranja.

(2) Kriterijumi upotrebljivosti, treba da budu propisani za svaki projekat i dogovoreni sa

investitorom.
Napomena:Kriterijumi upotrebljivosti, mogu da budu definisani u Nacionalnom aneksu.

Kriterijumi upotreb/jivosti, za deformacije i vibracije, moraju da budu definisani:

- u zavisnosti od predvidene namene;
- u odnosu na zahteve upotreb/jivosti, saglasno sa 3.4;
- nezavisno od materijala. koji se koriste za oslanjanje konstrukcijskih elemenata.

49
EN 1990:2002

A1.4.3 Deformacije i horizontalna pomerania

(1) Vertikalne i horizontalnedeformacije,treba da budu sracunate,u saglasnostisa EN

1992 do EN 1999, uz koriscenjeodgovarajucihkombinacijadejstava,prema izrazima(6.14a)
do (6.16b), a sa uzimanjemu obzir zahtevaupotrebljivosti,datih u3.4(1). Posebnapaznja,
treba da bude posve6ena,razlici izmedupovratnihi nepovratnihgranicnihstanja.

(2) Vertikalni ugibi, shematski su prikazani na slici A 1.1

Oznake:
Wc prethodno nadvisenje (precamber) , neopterecenog konstrukcijskog ele-
menta.
W1 inicijalni deo ugiba (initial part of the deflection), usled stalnih opterecenja,
za relevantnu kombinaciju dejstava, prema izrazima (6.14a) do (6.16b).
W2 dugotrajni deo ugiba (/ong-tenn part of the deflection), usled stalnih opte-
reCenja.
W3 dodatni deo ugiba (additional part of the deflection), usled promenljivih
dejstava, za relevantnu kombinaciju dejstava, prema izrazima (6.14a) do
(6.16b).
Wtot ukupni ugib (total deflection), kao zbir W1,W2i W3.
Wmax preostali ukupni ugib (remaining total deflection), sa uzimanjem u obzir
prethodnog nadvi~enja.
(3) Ako se razmatra uticaj funkcionisanja ili osteCenja konstrukcije, na zavrSne obrade, ili
nekonstrukcijske elemente (na primer, na pregradne zidove, obloge), u proracunskom doka-
zu za ugib, treba da budu uzeti u obzir, oni uticaji stalnih i promenljivih dejstava, koji nastaju
posle izvodenja odgovarajuCeg elements ili zavrsne obrade.
Napomena: Uputstvo0 tome, koji izraz ad (6.14a) do (6.16b) treba primeniti, datoje u 6.5.3 i EN 1992
do EN 1999.

Ako se razmatra izgled konstrukcije, treba koristiti kvazi-stalnu kombinaciju - izraz

(4)
(6.16b),
(5) Ako se razmatraju udobnost korisnika, ili funkcionisanje opreme, u proracunskom
dokazu, treba da budu uzeti u obzir, uticaji relevantnih promenljivih dejstava.

(6) Dugotrajne deformacije, usled skupljanja, relaksacije ili teCenja, treba da budu raz-
matrane, kada su relevantne, a sracunate, uz korisCenje uticaja od stalnih dejstava i kvazi-
stalnih vrednosti promenljivih dejstava.

(7) Horizontalnapomeranja, shematski su prikazana na slid A 1.2.

50
 EN 1990:2002

Slika A 1.2: Definicija horizontalnih pomerania

Oznake:
u globalno horizontalnopomeranje(overallhorizontaldisplacement),po visini
zgrade H
u. horizontalnopomeranje(horizontaldisplacement),po visini sprata Hi-

A1.4.4 Vibracije
(1) Da bi se ostvarilo zadovoljavajuce ponasanje, u pogledu vibracija, zgrada i njihovih
konstrukcijskih elemenata, pod uslovima upotrebljivosti, pored ostalih, treba da budu razma-
trani sledeCi aspekti:
a) udobnost korisnika;
b) funkcionisanje konstrukcije, ili njenih konstrukcijskih elemenata (na primer, prsline
u pregradama, osteCenje obloge, osetljivost sadrZaja zgrade na vibracije).
Ostali aspekti, treba da budu razmatrani za svaki projekat i dogovoreni sa investitorom.

(2) Da grani~no stanje upotrebljivosti. konstrukcije ili konstrukcijskog elementa, kada su

izlozeni vibracijama. ne bi bilo prekora~eno. sopstvena frekvenca (natural frequency) vibraci-
ja, konstrukcije ili konstrukcijskog elementa, treba da bude veta od odgovarajucih vrednosti,
koje zavise od funkcije zgrade i porekla vibracije. a dogovorene su sa investitorom i/ili rele-
vantnim administrativnim organom.

(3) Ako je sopstvena frekvenca vibracija konstrukcije. mania od odgovarajuCe vrednosti.

treba da bude sprovedena preciznija analiza dinamickog odgovora konstrukcije. koja ukljucu-
je razmatranje prigusenja.
Napomena: Za dalja uputstva. videti EN 1991-1-1. EN 1991-1-4 i ISO 10137.

(4) MoguCa porekla vibracija, koja treba da budu razmatrana, ukljucuju hodanje, sinhro-
nizovano kretanje Ijudi, rad masinske opreme, vibracije nastale u tlu usled saobraCaja i dej-
stva vetra. Ta, kao i druga porekla, treba da budu odredena za svaki projekat i dogovorena
sa investitorom.

51
EN 1990:2002

ANEKS B
(INFORMATIVAN)
UPRAVLJANJE POUZDANOSCU KONSTRUKCIJE
ZA GRADEVINSKI OBJEKA T

PODRUCJE OBLAST PRIM ENE

(1) Ovaj aneks. sadrti dodatnauputstvaza 2.2 (Upravljanjepouzdano~cu)i za od90-
varajuCeodredbe u EN 1991do EN 1999.
Napomena: Pravilarazlikovanjapremapouzdanosti.za pojedineaspekte.navedenasu u pror"aCun-
skim Evrokodovima,odnosnou EN 1992,EN 1993.EN 1996,EN 1997 i EN 1998.

(2) U pristupu, koji je prikazan u ovom aneksu, preporu~ni su sledeCi postupci, za

upravljanje pouzdano~cu konstrukcije za gradevinske objekte (u pogledu granicnih stanja
nosivosti, iskljucujuCi zamor):
a) U odnosu na 2.2(5)b), uvedene su klase, koje su bazirane na pretpostavljenim
posledicama 10mB i na izlozenosti gradevinskih objekata rizicnom sluCaju. Postu-
pak za omoguCavanje umerenog razlikovanja parcijalnih koeficijenata za dejstva i
nosivosti, koje odgovara klasama, prikazan je u 83.
Napomena: Klasifikacijapremapouzdanosti(reliabilityclassifIC8tion), mote da bude predstavljenap
indeksima(videtianeksC). preko kojlh se uzirnajuu obzir usvojena.ili pretpostavljena.statistiekapro-
menljivostuticajaod dejstavai nosivosti,kao I nepouzdanostimodels.
b) U odnosu na 2.2(5)c) i 2.2(5)d), postupci, za omoguCavanje razlikovanja izmedu
razlicitih vrsta gradevinskih objekata, prema zahtevima za nivoima kvaliteta pro-
cess projektovanja i izvodenja, prikazani su u B4 i 85.
Napomena: Ova upravljanjekvalitetomi mere kontroleprorat.una,oblikovanjai konstruisanja,kao i iz-
vodenja,koji su prikazanlu B4 i 85, imaju za cilj da eliminiSu10musledgrubih gre~akai da osiguraju
nosivosti,usvojeneu prorat.unu.

(3) Postupak je forrnulisan na takav natin, da se odredi osnova za omoguCavanje razli-

titih nivoa pouzdanosti, kojl treba da budu primenjeni, aka se zeli.

OZNAKE

U ovom aneksu, primenjene su sledeCe oznake:

KFI koeficijent,koji se primenjujena dejstva, radi razlikovanjaprema pouzdanosti(factor

applicableto actions for reliability differentiation).
P indeks pouzdanosti(reliabilityindex).

83 RAZLIKOVANJE PREMA POUZDANOSTI

83.1 KLASE PREMA POSLEDICAMA

(1) U cilju razlikovanja prema pouzdanosti, a na osnovu razmatranja posledica lama ili
loseg funkcionisanja konstrukcije, mogu da budu uvedene klase prema posledicama (conse-
quences classes) CC, kako je to prikazano u tabeli B 1.

52
 EN 1990:2002

Tabela 81: Deflnicija klasa prema pos/edicama

~

Klasa prema Primeri zgrada i drugih

Opis
Dosledicama .- - Qradevinskih
- 0 bje_kata-
-

Velike posledice za gubitak tribine, javne zgrade, kod kojih su

Ijudskih zi-
CC3 vota, ili vrlo velike ekonomske i socijal- posledice loma velike (na primer,
ne Dos.ledice.ili D~sledice po sredinu koncertna
- dvorana) -
stambene i administrativne zgra-
Srednjeposlediceza gubitakIjudskih
de, javne zgrade, kod kojih su
CC2 zivota, znaCajneekonomskei socijalne
posledice lama srednje (na pri-
posledice,ili posledicepo sredinu
-- mer, administratiyna zQrada)
Male posledice za gubitak Ijudskih zi- poljoprivredne zgrade.u koje
vota, kao i male ili zanemarljiveeko- Ijudi norrnalno ne ulaze (na
CC1 nomskei socijalneposledice,ili posle- primer, zgrade za skladiAtenje).
dice po sredinu staklene baste

(2) Kriterijum za klasifikaciju posledica je znaCajan, u pogledu posledica lorna, razmatra-

ne konstrukcije ili konstrukcijskog elements. Videti 83.3.

(3) U zavisnosti od tips konstrukcije i odluka donetih u toku proracuna, pojedini elementi
konstrukcije, mogu da budu rasporedeni u istu klasu prema posledicama, kao i konstrukcija u
celini, iii, pak, u visu, ili niZu klasu od nje.
Napomena: U ovom tekstu, zahtevi za pouzdano~Cu,odnose 58 na konstrukcijske elemente gradevin-
skog objekta.

83.2 RAZLIKOVANJE PREKO P VREDNOSTI

(1) Klase prema pouzdanosti (reliabilityclasses)RC, mogu da budu definisanepreko

koncepta indeksa pouzdanosti p.

(2) Tri klase prema pouzdanosti RC1, RC2 i RC3, mogu da se povezu sa tri klase prema
posledicama CC1, CC2 i CC3.

(3) U tabeli 82, prikazane su preporuCene minimalne vrednosti za indeks pouzdanosti,

povezane sa klasama prema pouzdanosti (videti i aneks C).

Tabela 82: Preporucene minimalne vrednosti za indeks pouzdanosti p

(granicnastanja nosivosti)
Minimalne vrednostl za p
referentni period
-
od 1 godine
-
referentni period od 50 godina
5,2, 4,3

4,7 3,8

4,2 3,3

Napomena: Za prora~un,u kojemse primenjujeEN 1990,sa parcijalnimkoeficijentima,datim u anek-

su A1 i EN 1991do EN 1999,generalno se smatra,da se odnosina konstrukcijusa p vrednoAtuve-
Comod 3.8, za referentniperiodod 50 godina. Klasepremapouzdanostiiznad RC3. za elernentekon-
strukcije.nisu dalje razmatraneu ovom aneksu,jer svakaod tih konstrukcijazahtevaIndividualnoraz-
matranje.

53
 1990:2002

RAZLiKOVANJE PREKO MERA KOJE SE ODNOSE NA

PARCIJALNE KOEFICIJENTE

(1) Jedan nacin, za omoguCavanje razlikovanjapremapouzdanosti,predstavljarazlikova-

nje preko klasayF koeficijenata,koji se koristeu osnovnimkombinacijamaza stalne proracun-
ske situacije. Na primer,za iste nivoe revizijeproracunai nadzoranad izvodenjem,na par-
cijalne koeficijente,mozeda bude primenjenmultiplikacionikoeficijentKFI.videti tabelu 83.
(2)
Tabela 83: KFI koeficijent za dejstva
Kla~~prema pouzdanosti
KFI koeficijent za dejstva
RC1 RC2 RC3
K~ 0,9 1,0 1,1
Napomena: Posebno,za klasu RC3,druge mere,od prikazanihu ovomaneksu,normalno imaju pred-
nost, nad korisCenjemKFJkoeficijenata.KoeficijentKFJtreba da bude primenjen,sarnoza nepovoljna
dejstva.

(3) Razlikovanje prema pouzdanosti, maze da bude sprovedeno i preko parcijalnih koefi-
cijenata za nosivost YU. Medutim, to se normal no ne koristi. Izuzetak je, u vezi sa proracun-
skim dokazom zamora (videti EN 1993). Videti i 86.

(4) Dodatne mere, na primer, nivo kontrole kvaliteta, za proracun i izvodenje konstrukci-
je, mogu da budu povezane sa klasama YF. U ovom aneksu, usvojen je sistem od tri nivoa,
za kontrolu u toku proracuna i izvodenja. Sugerisu se nivoi revizije proracuna i nivoi nadzora,
u vezi sa klasama prema pouzdanosti.

(5) Mogu da postoje slucajevi (na primer. stubovi za osvetljenje. jarboli itd.). kod kojih bi,
iz ekonomskih razloga. konstrukcija mogla da bude u RC1, ali da bude podvrgnuta vi~im
odgovarajucim nivoima revizije proracuna i nadzora.

RAZLiKOVANJE PREMA REVIZIJI PRORACUNA

(1) Razlikovanje prema reviziji proracuna (design supervision differentiation), sastoji se

od razlicitih organizacionih mera kontrole kvaliteta, koje mogu da budu primenjene zajedno.
Na primer, definicija nivoa revizije proracuna - 84(2), maze da bude primenjena zajedno sa
ostalim merama, kao ~to su klasifikacija projektanata i revidenata - 84(3).

(2) Tri moguca nivoa revizije proracuna (design supervision levels) OSL, prikazana su u
tabeli 84. Nivoi revizije proracuna. mogu da budu povezani sa klasom prema pouzdanosti,
koja je odabrana, ili izabrana, u zavisnosti od znaCaja konstrukcije, a saglasno sa nacional-
nim zahtevima, ili projektnim zadatkom (design brief), kao i uvedena kroz odgovarajuCe mere
upravljanja kvalitetom. Videti 2.5.

Tabela 84: Nivoi revizije proracuna DSL

 EN 1990:2002

DSL1
vara RC1 norrnalna revizija kontrolu sprovodi lice, koje je

kat

(3) Razlikovanje prema reviziji proracuna, maze da ukljuci i klasifikaciju projektanata i/ili
revidenata (kontrolori, kontrolni administrativni organi itd.), u zavisnosti od njihove kompeten-
cije i iskustva, kao i njihove interne organizacije, za relevantnu vrstu gradevinskih objekata,
koji se projektuju.
Napomena: Vrsta gradevinskih objeketa. primenjenimaterijali i tipovi konstrukcije. mogu da utitouna
ovu klasifikaciju.

(4) Alternativno, razlikovanje prema reviziji proracuna, maze da se sastoji od preciznijeg

detaljnijeg odredivanja prirode i intenziteta dejstava, koje konstrukcija treba da prihvati, ili od
sistema upravljanja proracunskim opteretenjem (design load management), radi aktivne ili
pasivne kontrole (ograniCavanja) tih dejstava.

85 NADZOR U TOKU IZVODENJA

(1) Mogu da budu uvedena,tri nivoa nadzora(inspectionlevels) IL, kakoje prikazanou

tabeli 85. Nivoi nadzora,moguda budu povezanisa klasamaupravljanjakvalitetom,oda-
branim i uvedenim,preko odgovarajucihmera upravljanjakvalitetom.Videti 2.5. Dalje uput-
stvo, na raspolaganjuje, u relevantnimstandardimaza izvodenje(executionstandards),na
koje se pozivaju EN 1992 do EN 1996 i EN 1999.

Tabela 85: Nivoi nadzora IL

Napomena: Nivoima nadzora defjni~e se tematika, koja treba da bude obuhvaCena kontrolom proizvo-
da i izvodenja radova, ukljucujuci podru~je nadzora. Pravila Ce se, zbog toga, menjati od jednog do dru-
gag materijala konstrukcije. a treba da budu data u relevanmim standardima za izvodenje.

86 PARCIJALNI KOEFICIJENTI ZA SVOJSTVA NOSIVOSTI

(1) Parcijalni koeficijent, za svojstvo materijala ili proizvoda, kao i nosivost elementa,
moze da bude redukovan, ako se primeni klasa nadzora (inspection class), visa od zahteva-
ne, prema tabeli 85, i/ili primene ostriji zahtevi.
Napomena 1: Za dokazivanje efikasnosti, pomocu ispitivanja, videti glavu 5 i aneks D.
Napomena 2: Pravila za razlicite materijale, mogu da budu data, ili se na njih poziva, u EN 1992 do EN
1999.
Napomena 3: Redukcija. koja se dopusta. na primer. za nepouzdanosti models i odstupanje dimenzija,
nije mera za razlikovanje prema pouzdanosti: to je sarno kompenzaciona mera. radi odrfavanja nivoa
pouzdanosti. zavisnim od efikasnosti mera kontrole.

55
EN 1990:2002

ANEKS C
(INFORMA TIV AN)

OSNOVE ZA PRORACUN PO METODI PARCIJALNIH

KOEFICIJENA TAl ANALIZA POUZDANOSTI

C1 PODRUCJE OBLAST PRIMENE

(1) Ovaj aneks, sadrii informacije i teorijsku podlogu, za metodu parcijalnih
koeficijenata, prikazanu u glavi 6 i aneksu A. Ovaj aneks, sadrii i podlogu za aneks D, a
relevantan je i za sadriaj aneksa B.

(2) Ovaj aneks, sadrii i informacije0:

- metodamapouzdanostikonstrukcija(structuralreliabilitymethods);
- primeni metode,baziranena pouzdanosti(reliability-basedmethod),za odrediva-
nje preko kalibracije(calibration),proratunskihvrednosti,i/ili parcijalnihkoeficije-
nata u proratunskim izrazima;
- postupcimaproratunskihdokazau Evrokodovima.

OZNAKE

U ovom aneksu primenjene su sledete oznake.

VELIKA SLOVA LA TINICE

p, verovatnoCalama (failureprobability)
Prob(.) verovatnoCa(probability)
P. verovatnoCaodrianja (survivalprobability)

MALA SLOVA LA TINICE

a geometrijsko svojstvo (geometricalproperly)

9 funkcija ponasanja(perfonnancefunction)
VELIKA GRCKA SLOVA

fJ funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function), za standardizo-

vanu norrnalnu raspodelu (standardised Nonnal distribution)

MALA GRCKA SLOVA

metoda pouzdanosti prvog reda (first order reliability method) FORM - koeficijent
aE
osetljivosti (sensitivity factor) za uticaje od dejstava
metoda pouzdanosti prvog reda FORM - koeficijent osetljivosti za nosivost
aR
p indeks pouzdanosti (reliability index)
8 nepouzdanost modela (model uncertainty)
.tlx srednja vrednost (mean value), za X
ax standardno odstupanje (standard deviation), za X
Vx koeficijent varijacije (coefficient of variation), za X
 EN 1990:2002

C3 UVOD

(1) U metodi parcijalnih koeficijenata, za osnovne promenljive (odnosno dejstva, nosi-

vosti i geometrijska svojstva), preko primene parcijalnih koeficijenata i tJ1 koeficijenata, dobi-
jaju se proracunske vrednosti, a proracunski dokaz se sprovodi, da bi se obezbedilo, da ni
jedno relevantno granicno stanje, ne bude prekoraCeno. Videti C7.
Napomena: U glavi 6. prikazane su proraCunske vrednosti dejstava i uticaja od dejstava. kao i prora-
cunske vrednosti svojstava materijala i proizvoda i geometrijskih podataka.

(2) U principu, numeritke vrednosti (numerical values) za parcijalne koeficijente i f/I koe-
ficijente, mogu da budu odredene, na bilo koji od dva natina:
a) Na osnovu kalibracije, prema dugogodisnjem iskustvu u graditeljskoj tradiciji.
Napomena: Za vecinu parcijalnih koeficijenata i '" koeficijenata. koji su predloteni u sada raspolotivim
Evrokodovirna, to je vodeCi princip.

b) Na osnovu statisticke procene eksperimentalnih podataka i terenskih opazanja

(field observations). To treba da bude sprovedeno, u okviru probabilistitke teorije
pouzdanosti (probabilistic reliability theory).

(3) Kada se primenjuje metoda (2)b), bilo kao sarna, ili u kombinaciji sa metodom (2)a),
parcijalni koeficijenti, za granicna stanja nosivosti, za razlicite materijale i dejstva, treba da
budu kalibrisani tako, da nivoi pouzdanosti za reprezentativne konstrukcije (representative
structures), budu sto je moguCe blizi, ciljnom indeksu pouzdanosti (target reliability index).
Videti C6.

C4 PREGLED METODA POUZDANOSTI

(1) Na slici C1, sematski je prikazan pregled razli~itih metoda, koje su na raspolaganju,
za kalibraciju jedna~ina proracuna (grani~nih stanja), po metodi parcijalnih koeficijenata, kao
i odnos izmedu njih.

(2) Postupci probabilisticke kalibracije (probabilistic calibration procedures), za parcijalne

koeficijente, mogu da budu podeljeni, na dve glavne klase:
- potpuno probabilisticke metode (full probabilistic methods) - nivo III, kao i
- metode pouzdanosti prvog reds FORM - nivo ".
Napomena1: Potpunoprobabilisti~e metode(nivo III), daju, u principu.korektanodgovorna problem
pouzdanosti, kako je naveden. Metode nivoa III, retko Be primenjuju za kalibraciju pravilnika za proratun
(design codes), zbog ~8tog nedostatka statisti&ih podataka.
Napomena2: Metodenivoa II, koristeizvesnedobro definisaneaproksimacijei vode do rezultata.koji
Be,za vet.inuprlmenana konstrukcije,mogu da smatrajudovoljnota~nim.

(3) U obe metode - nivoa II i nivoa III, mera pouzdanosti, treba da bude odredena, sa ve-
rovatnoCom od~anja P. = (1 - Pd, gde je Pf verovatnoCa lorna, za razmatrani oblik lorna, a
unutar pogodnog vremenskog perioda. Ako je sracunata verovatnOCalorna, veta od prethod-
no odredene ciljne vrednosti Po, tada konstrukcija, treba da bude smatrana, kao nesiguma.
Napomena: 'Verovatnot.a loms" i njen odgovarajuCi indeks pouzdanosti (vidati C5), sarno su pojmov-
ske vrednosti, koje ne predstavljaju, obavezno, stepen aktuelnog lorna, nego se koriste, kao operativne
vrednosti, u svrhu kalibracije propisa i ocenu nivos pouzdanosti konstrukcija.

(4) Evrokodovi SU,prvobitno, bili bazirani na metodi a (videti sliku C1). Metoda C, ili ekvi-
valentne metode, bile su koris6ene za dalji razvoj Evrokodova.

57
 EN 1990:2002

Napomena: Primerza ekvivalentnumetodu,predstavljaprora~unuz korisCenjerezultataispitivanja

(videtianeks D).

Probabil~e metode
(Prob8biIisticmethods

"r;~ FORM I
I ~ (Level)" t
.,.

Kalibracija Kalibracija
(Calibration) (Calibration )

PoIu-probabilistiCke metode
(Semi-probabilistic methods
Nivo (Level) I

Metoda (MettKX1)c
Metoda (Method) a Pf(M"8Cun parcijalnog koeficijenta
Metoda (Method) b
(P8tr;i8I f8Gta"design)

Slika C1: Pregled metoda pouzdanosti

C5 INDEKS POUZDANOSTIfJ

(1) U postupcima nivoa II, alternativna mera pouzdanosti, konvencionalno je definisana,

preko indeksa pouzdanosti p, koji je sa Pt povezan sa:

P, = 0 (- PJ (C.1)

gde je 0 funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function), za stan-

dardizovanu normalnu raspodelu. Veza izmedu Pf i p, prikazana je u tabeli C1.

Tabela C1: Vezaizmeaupi P,

(2) Verovatnoca bude izrazena, preko funkcije ponasanja g, taka sto

10ma Pt, maze da
se smatra,da ce se konstrukcijaodrZati,aka je g > 0, a slomiti aka je g S 0:

P, = Prob (g s 0) (C.2a)

Aka je R nasivast, a E uticaj ad dejstava, funkcija panasanja 9, iznasi:

g=R-E (C.2b)

58

~
 EN 1990:2002

sa sluCajnim promenljivim R, E i g.

(3) Ako 9 ima normalnuraspodelu,p trebauzeti,kao:

p= ~ (C.2c)
(19
gde je:
I"g srednja vrednostza 9, a
ag njeno standardno odstupanje,
taka da je:

PI -pag = 0 (C.2d)
a:
P, = Prob (g s 0) = Prob (g S /.lg - POg (C.2e)
Za druge raspodeleza g, p je sarnokonvencionalna
marspouzdanosti
Ps= (1 - P,).

C6 CILJNE VREDNOSTIINDEKSAPOUZDANOSTIfJ

(1) Ciljne vrednosti(target values),za indeks pouzdanostifl, a za razliciteproracunske

situacije,kao i za referentneperiodeod 1 godine i 50 godina, prikazanesu u tabeli C2. Vred-
nosti fl, u tabeli C2, odgovarajunivoimasigumosti,za klasu prema pouzdanostiRC2 (videti
aneks B), konstrukcijskihelemenata.
Napomena 1: Za ta vrednovanja,za p:
- raspodele Iognormalna (lognormal) i Weibull, uobitajeno su primenjivane za parametre nosivosti
materijala i konstrukcija, kao i nepouzdanosti modele;
- normalnaraspodela.uobi~jeno je primenjivanaza sopstvenutefinu;
- jednO5tavnosti
radi, pri razmatranjuproralunskihdokazabez zamora,normalnaraspodelaje prime-
njivanaza promenljivadejstva.Raspodeleza ekstremnevrednosti,treba da budu pogodnije.
Napomena2: Kadaglavnanepouzdanostdolazi od dejstava,koja imajustatistiCkinezavisanmaksi-
mum u svakojgodini.vrednostiP. za razJi~e referentneperiode,moguda budusrat;unate,uz primenu
sledeteg izraza:

B <Pn) - [ B <P1)]n (C.3)

gde je:
Pn indekspouzdanosti.za referentniperiod od n godina.
P1 indekspouzdanosti.za jednu godinu.

Tabela C2: Ciljni indeks pouzdanostip za klasu RC2 konstrukcijskih elemenata11

59
 EN 1990:2002

(2) Aktuelna uCestalost lama (actual frequency of failure), znaCajno je zavisna od Ijud-
skih gresaka, koje nisu razmatrane u proracunu po metodi parcijalnih koeficijenata (videti
aneks B). Prema tome, p ne predstavlja, obavezno, indikaciju aktuelne ucestalosti lama kon-
strukcije.

C7 PRISTUP ZA KALIBRACIJU PRORACUNSKIH VREDNOSTI

(1) U metodi proracunskih vrednosti, za proracunski dokaz pouzdanosti (design value

method of reliability verification), videti sliku C1, proracunske vrednosti, treba da budu defini-
sane, za sve osnovne promenljive. Smatra se, da je proracun dovoljan, aka granicna stanja
nisu dostignuta, kada su, u modele za analizu, uvedene proracunske vrednosti. Sa simboli-
cnim obelezavanjem, to se izrazava, kao:

Ed < Rd (C.4)

gde indeks "d' odgovara proracunskim vrednostima. avo je praktiCan nacin, da se obezbedi,
da indeks pouzdanosti fJ. bude jednak ili yeti od ciljne vrednosti.

Ed i Rd mogu, u delimicno simbolicnom obliku, da budu izrazeni, kao:

Ed = E {Fd1' Fd2' ... Bd1, Bd2, ... (Jd1,(Jd2, .} (C.5a)

Rd = R {Xd1' Xd2, ... 8d1,8d2J... 8d1,8d2' .} (C.5b)

gde su:
E uticaj od dejstva;
R nosivost;
F dejstvo;
X svojstvo materijala;
a geometrijskosvojstvo;
8 nepouzdanostmodels.
Za pojedinagranicnastanja (na primer,zamor), za izrazavanjegranicnogstanja, moze da
bude neophodna,opstija formulacija.
/(8)
E
~ /
p

-0.. J3

"
a.PJ~
if
I R
0;

(8) granica lama (failure boundary)9 = R E = 0 -

P proracunskatacka (designpoint)
Slika C2: Proracunska tacks i indeks pouzdanosti p,prema metodi pouzdanosti prvog
reds FORM,za normalnu raspodelu nepovezanih promen/jivih (uncorrelatedvariables)

60

~
 EN 1990:2002

(2) Proracunske vrednosti, treba da budu bazirane, na vrednostima osnovnih promenlji-

vih, u proracunskoj tacki (design point), prema metodi FORM, koja mote da bude definisana,
kao tacks na spoljasnjoj povrSini lama (failure surface) (9 = 0), koja je najbliza sredisnjoj taCki
(average point), u prostoru normalne raspodele promenljivih (kao sto je prikazano
dijagramom na slici C2).

(3) Proracunske vrednosti uticaja ad dejstava Ed i nosivosti Rd, treba da budu definisane
taka, da verovatnoCa, da postoji nepovoljnija vrednost, bude siedeCa:

p(E> Ed) = 0 (+aEP> (C.6a)

p(R oSRd) = ~ (-aRP) (C.6b)

gde je:
p ciljni indeks pouzdanosti (videti C6).
aE i aR sa la I oS1, vrednosti koeficijenata osetljivosti, prema metodi FORM;
vrednost a je negativna, za nepovoljna dejstva i uticaje od dejstava, a
pozitivna za nosivosti.
ae i aR, mogu da budu uzeti, kao -0,7. odnosno 0,8, s tim sto je

0,16 < OE/ OR < 7,6 (C.7)

gde su OE i OR,standardnaodstupanjauticajaod dejstava,odnosno nosivosti,u izrazima

(C.6a) i (C.6b). To daje:

P(E> Ed) = 0 (-O,7P) (C.8a)

P(R.s Rd)= 0 (-O,8P) (C.8b)

(4) Kada uslov (C.7) nije ispunjen, za promenljive sa vetim standardnim odstupanjem,
treba primeniti a = :t 1,0, a za promenljive sa manjim standardnim odstupanjem, treba prime-
niti a=:t 0,4.

(5) Kada model dejstva, sadrZi vi§e osnovnih promenljivih, izraz (C.Ba), treba da bude
primenjen, sarno za dominantnu promenljivu. Za ostala dejstva, prora~unske vrednosti, mogu
da budu definisane preko:

P(E> Ed)= e (-0,4 x 0,7 x p, = e (-0,28p, (C.9)

Napomena: Za p=3,8, vrednostidefinisanepreko izraza(C09),priblifno odgovarajufraktiluad 0090.

(6) Izrazi, prikazaniu tabeli C3, treba da budu primenjeniza dobijanjeprora~unskih

vrednostipromenljivih,sa datom probabilisti~komraspodelom(probabilitydistribution).

Tabela C3: Proracunske vrednosti za razlicite funkcije raspode/e

(probabilitydistribution)

61
EN 1990:2002

Gumbel u - !In {-In ~ (-aPJ}

a

gde je u = /.1- 0,577 , .1r

"a=---r;-
a
0',\/6

Napomena: U ovim izrazima, .u, 0 i V su srednja vrednost, standardno odstupanje, odnosno koeficijent
varijacije, date promenljive. Za promenljiva dejstva, one treba da budu bazirane, na istom referentnom
periodu, kao i p-

(7) Jedna metoda,za dobijanjerelevantnogparcijalnogkoeficijenta,sastoji se u tome,

da se proracunskavrednostpromenljivogdejstva,podeli sa svojom reprezentativnomili
karakteristicnomvrednoscu.

C8 OBLICI PRORACUNSKIH DOKAZA POUZDANOSTI U EVROKODOVIMA

(1) U EN 1990 do EN 1999, proracunske vrednosti osnovnih promenljivih, Xd i Fdt uobi-

Cajeno se ne uvode direktno u jednacine proracuna, po metodi parcijalnih koeficijenata. One
se uvode, u obliku svojih reprezentativnih vrednosti Xrvp i Frept koje mogu da budu:
- karakteristicne vrednosti, odnosno vrednosti, sa propisanom, ili usvojenom vero-
vatnocom, da 6e biti prekorarene, na primer, za dejstva, svojstva materijala i geo-
metrijska svojstva (videti 1.5.3.14, 1.5.4.1, odnosno 1.5.5.1);
- nominalne vrednosti, koje se tretiraju kao karakteristicne vrednosti za svojstva
materijala (videti 1.5.4.3), a kao proracunske vrednosti za geometrijska svojstva
(videti 1.5.5.2).
(2) Reprezentativne vrednosti Xrep i FrePJradi dobijanja proracunskih vredosti Xd i FdJ
treba podeliti, odnosno i/ili pomnoziti, sa odgovaraju6im parcijalnim koeficijentima.
Napomena: Videti i izraz (C.10).

(3) Proracunske vrednosti dejstava F, svojstava materijala X i geometrijskih svojstava a,

date su jednacinama (6.1), (6.3), odnosno (6.4).
Kada se, za proracunsku nosivost, koristi gornja vrednost (videti 6.3.3), izraz (6.3), ima oblik:

Xd =1] rIM Xk,Sup (C.10)

gde je rIModgovarajucikoeficijent,yeti od 1.
Napomena: Izraz (c. 10), mofe da bude primenjenza proracunkapaciteta(capacitydesign).

(4) Proracunske vrednosti, za nepouzdanosti modela, mogu da budu uvedene u prora-

cunske jednacine, preko parcijalnih koeficijenata YSdi YRd,koji se primenjuju na model u ce-
lini, tako da je:

Ed = YSdE{yg,JGk,j; yPP; yq,1Qk,1; yq,If/JO,iQk,i;ad ... (C.11)

Rd = R{"X k/ Ym; ad ...}/YRd (C.12)

(5) Koeficijent 1/1. kojim se uzimaju u obzir redukcije. proracunskih vrednosti promenljivih
dejstava. primenjuje se kao 1/10.1/11.ili f/l2. pri istovremenoj pojavi ostallih promenljivih dej-
stava.

62
 EN 1990:2002

Kada se zahteva, za izraze (C.11)i (C.12),mogu da budu primenjena sledeCa upro-

(6)
sCenja
a) Na strani optererenja (za pojedinacno dejstvo, ili kada postoji linearnost uticaja
od dejstava): -

(C.13)

b) Na strani nosivosti, opsti oblik, datje u izrazirna (6.6), a dalja uprosCenja, rnogu
da budu data u relevantnorn Evrokodu, po rnaterijalu,. Ova uproscenja, treba da
budu prirnenjena, sarno ako nivo pouzdanosti nije redukovan.
Napomena: Nelineami model! nosivosti i dejstava, kao i mode Ii visestruko promenljivih (multi-variable),
dejstava ili nosivosti, obitno se susrecu u Evrokodovima. U takvim slutajevima, navedene veze postaju
kompleksnije.

PARCIJALNI KOEFICIJENTI U EN 1990

(1)
Razliciti parcijalni koeficijenti, koji su dati u EN 1990, definisani su u 1.6.

(2) Veza izmedu pojedinih parcijalnih koeficijenata u Evrokodovima, sematski je prikaza-

na na slici C3.

"
:,/
/ ~ :0

Slika C3: Veza izmeau pojedinih parcijalnih koeficijenata

KOEFICIJENTI fjlo
(1) U tabeli C4, prikazanisu izrazi, za odredivanje1/10 koeficijenata(videti glavu 6), za
sluCajdva promenljivadejstva.
Izrazi u tabeliC4, izvedenisu, uz primenusledecihpretpostavki
i uslova:
- dva dejstva,koja treba da budu kombinovana,nezavisnasu jedno od drugog;
- osnovniperiod (T1ili Tv, za svako dejstvoje konstantan;T1je veci osnovgj,
period;
- vrednostidejstava, unutar odgovarajucihosnovnih perioda,konstantnesu;

63

~
EN 1990:2002

intenziteti dejstva,unutarosnovnogperioda,nisu povezani;

dva dejstva, pripadajuglavnimpostupcima.
(3) Funkcije raspodele, u tabeli C4, odnose se na naCela, unutar referentnog perioda T.
Te funkcije raspodele, totalne su funkcije, preko kojih se razmatra verovatnoCa, da vrednost
dejstva, u toku izvesnih perioda, bude nula.

Tabela C4: Izrazi za 1/10,za slucaj dva promenljiva dejstva

= F pridrufeno IF dom/~.ntno
Raspodela '1/10

Opsta

sa po= - e-1{e (-0,7.8)IN1}

Aproksimacija za vrlo velika N1
F;1~Xp(- N1e(- O~4P')]}
F;1{e(O.7p)}
sa po= -e-1{e (-O,7jJj IN1}
Normalna(aproksimacija) 1 + (O.28fJ - O.7InN1)v
1 + O,7pV
~

Gumbel (aproksimacija) 1- O,78V{O,58

+ In[-ln e(O,28p)] + InN1}
1- O,78V{O,58+ Inl-ln~(O,7 p)J}
Fs (.) je funkcija verovatnoCe raspodele, ekstremne vrednosti. pridruzenog dejstva. u
referentnom periodu T;
e je funkcija standardne normalne raspodele;
T je referentni period;
Ti je veci od osnovnih perioda, za dejstva, koja treba da budu kombinovana;
Hi je odnos T/Ti. aproksimiran na najblizi ceo broj;
P je indeks pouzdanosti;
V ~okoefjcijent variia-fjj~ pridruzenoq dejs~~ za referentni oeriod

64
 EN 1990:2002

ANEKS D
(INFORMA TIV AN)

PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA

PODRUCJE OBLAST PRIMENE

Ovaj aneks, sadrZi uputstva za 3.4, 4.2 i 5.2.

(2) Ovaj aneks, nije predviden da zameni pravila za primenu, data u harmonizovanim
evropskim specifikacijama za proizvode, drugim specifikacijama za proizvode. ili standardima
za izvodenje.

D2 OZNAKE

U ovom aneksu, primenjenesu sledeCeoznake,

Velika slavs latinice

E(. srednja vrednost, za (.)

V koeficijent varijacije (V = standardno odstupanje I srednja vrednost)
Vx koeficijent varijacije, za X
Vb koeficijent procene (estimator), za koeficijent varijacije opsega greske (error
term) t5
X niz (affaY) i, osnovnih promenljivih X1 ... Xi
.-¥k(n) karakteristicna vrednost, koja ukljucuje statisticku nepouzdanost za uzorak
(sample) n, sa iskljuCenim bilo kojim koeficijentom konverzije
Xm niz srednjih vrednosti osnovnih promenljivih
En niz nominalnih vrednosti osnovnih promenljivih

Mala slava latinice

b korekcionikoeficijent(correctionfactor)
bl korekcionikoeficijent,za uzorak za ispitivanje(test specimen);
g~ funkcijanosivosti(resistancefunction)- osnovnihpromenljivihX, koja se
koristi kao proracunskimodel
kd,n proracunskikoeficijentfraktila (design fractile factor)
kn karakteristicnikoeficijentfraktila (characteristicfractile factor)
mx srednji od rezultatan uzoraka
n broj eksperimenata,ili numeriCkihrezultataispitivanja(numberof experiments
or numericaltest results)
r vrednostnosivosti
rd proraCunskavrednostnosivosti
r. eksperimentalna
(experimenta/) vrednostnosivosti
r.. ekstremna(maksimalna ili minimalna)vrednost,za eksperimentalnu
nosivost
(odnosno,vrednostr., kojanajvi~eodstupa,od srednjevrednostirem)
r.. eksperimentalna
nosivost,za uzorak;
rem srednjavrednost,za eksperimentalnu nosivost
rk karakteristicnavrednost nosivosti

65
EN 1990:2002

rm vrednost nosivosti, koja je sracunata, uz korisrenje srednjih vrednosti Xm

osnovnih promenljivih
rn nominalna vrednost nosivosti
rt teorijska nosivost (theoretical resistance). koja je odredena iz funkcije
nosivosti g~,a}
rti
teorijska nosivost, koja je odredena, uz korisrenje merenih parametara X; za
uzorak ;
s procenjena vrednost (estimated value). za standardno odstupanje 0"
Sl. procenjena vrednost. za O"A
S6 procenjena vrednost, za 0"6

Velika grcka slova

fJ funkcija kumulativne raspodele (cumulative distribution function), za standar-

dizovanu normalnu raspodelu
A logaritam opsega greske (logarithm of the errortenn) b, [41 = In (bt)]
1 procenjena vrednost za E(4)

Mala grcka slova

ae koeficijent osetljivosti (sensitivity factor), za uticaje cd dejstava, po metcdi

pouzdanosti prvog reda FORM
aR koeficijent osetljivosti, za nosivost, po metodi pouzdanosti prvog reda FORM
p indeks pouzdanosti
* korigovani (corrected) parcijalni koeficijent za nosivosti EYM*= rnlrd]. kao i
yu

EYM*= kcYM]
6 opseg greske
6. osmotreni (observed) opseg greske, za uzorak za ispitivanje i. koji je cdreden
iz uporedenja eksperimentalne nosivosti rei i srednje vrednosti korigovane
teorijske nosivosti brti
1/d proracunska vrednost, moguCeg koeficijenta konverzije (possible conversion
factor) - ukoliko nije ukljuCen u parcijalni koeficijent nosivosti YM
'1K koeficijent redukcije. koji maze da se primeni, u slucaju ranijih saznanja
0' standardno odstupanje[a - .JV8r"ian"Ce]
2 nesklad opsega (variance of the term) A
O'A

03 VRSTE ISPITIVANJA

(1) Potrebno je napraviti razliku, izmedu sledecih vrsta ispitivanja:

a) Ispitivanja, radi direktnog odredivanja granicne nosivosti, ili svojstava upotrebljivo-
sti, konstrukcija ili konstrukcijskih elemenata, za date uslove opterecenja. Ovakva
ispitivanja, mogu da budu sprovedena, na primer, za optereCenja na zamor (fati-
gue loads) ili udarna optereCenja (impact loads);
b) Ispitivanja, radi odredivanja specificnih svojstava materijala, u kojima se primenju-
ju posebni postupci ispitivanja, na primer, ispitivanje tla in situ, ili u laboratoriji, iii,
pak, ispitivanje novih materijala;
c) Ispitivanja, radi smanjenja nepouzdanosti parametara modela optereCenja ili uti-
caja od optereCenja, na primer, pri tunelskom ispitivanju na vetar, ili ispitivanju za
odredivanje dejstava od talasa ili strujanja vade;

66
 EN 1990:2002

d) Ispitivanja,radi smanjenjanepouzdanostiparametara,koji se koriste u modelima

nosivosti, na primer,pri ispitivanjukonstrukcijskihelemenataili skupova konstruk-
cijskih elemenata(odnosnokonstrukcijakrovovaili podova);
e) Kontrolna ispitivanja,radi kontrolisanjaidenticnosti(identity)ili kvaliteta predatih
proizvoda,ili postojanostikarakteristikaproizvodnje,na primer, ispitivanjekablova
za mostove,ili ispitivanjebetonskihkocki;
f) Ispitivanja,koja se sprovodeu toku izvodenja,radi dobijanja informacijapotrebnih
za deo izvodenja,na primer,ispitivanjenosivostisipova, ispitivanjegila u kablovi-
ma tokom izvodenja;
g) Kontrolnaispitivanja,radi kontrolisanjaponasanjaaktuelnekonstrukcije,ili kon-
strukcijskihelemenata,poslezavrSetkaradova,na primer, radi odredivanjaela-
sticnog ugiba (elasticdeflection),frekvencivibracija(vibrationalfrequencies)ili
prigusenja(damping).
(2) Za vrste ispitivanjaa), b), c) i d), proracunskevrednosti,koje se koriste,treba, kad
god je to moguCe,da budu izvedeneiz rezultataispitivanja,uz primenuprihvatljivihstatisti-
ckih tehnika (statisticaltechniques).Videti 05 do 08.
Napomena: Moguda budu potrebnespecijalnetehnike.radi vrednovanjarezultatavrste ispitivanjac)

(3) Vrste ispitivanja e), f) i g), mogu da budu smatrane, kao ispitivanja pri tehni~om pri-
jemu (acceptance tests), kada, za vreme projektovanja, nisu na raspolaganju. nikakvi rezul-
tati ispitivanja. Proracunske vrednosti, treba da budu procene na strani sigurnosti (conserva-
tive estimates), cd kojih se oCekuje, da budu u stanju, da ispune kriterijume tehnickog prije-
ma (acceptance criteria), odnosno ispitivanja e), f) i g). u kasnijoj fazi.

D4 PLANIRANJE ISPITIVANJA

(1) Pre sprovodenja ispitivanja, sa ispitivackom organizacijom, treba da bude dogovoren

plan ispitivanja (test plan). Taj plan, treba da sadrz.i ciljeve ispitivanja i sve specifikacije, koje
su potrebne, za odabiranje i proizvodnju uzoraka za ispitivanje, izvodenje ispitivanja i vredno-
vanje rezultata ispitivanja (test evaluation). Plan ispitivanja, treba da obuhvati:
- ciljeve i podru~je,
- predvidanje rezultata ispitivanja,
- specifikacije za uzorke za ispitivanje i uzimanje uzoraka,
- specifikacije za opterecivanje,
- dispoziciju za ispitivanje,
- merenja,
- vrednovanjerezultatai izvestaj 0 ispitivanjima.
Ciljevi i podrucje: Cilj ispitivanja, treba da bude jasno odreden, odnosno, zahtevana svoj-
stva, uticaj izvesnih proracunskih parametara, koji se menjaju u toku ispitivanja, kao i opseg
validnosti (range of validity) ispitivanja. Treba da budu navedeni ograniCenja ispitivanja i
zahtevane konverzije (odnosno, uticaji razmere).
Predvidanje rezultata ispitivanja: Treba da budu uzeti u obzir, sva svojstva i okolnosti, koji
mogu da uticu na predvidanje rezultata ispitivanja, ukljucujuci:
- geometrijske parametre i njihovu promenljivost,
- geometrijske imperfekcije,
- svojstva materljala,
- parametre, na koje uticu procesi proizvodnje i izvodenja,
- uticaje razmere, za uslove sredine (scale effects of environmental conditions), ko-
ji, kada je relevantno, uzimaju u obzir, bilo koje njihovo odvijanje,.

67
EN 1990:2002

Treba da budu opisani, ocekivanioblici lama (modesof failure) i/ili modeli proracuna(cal-
culation models), zajedno sa odgovarajucimpromenljivim.Ako postoji, znatajna sumnja 0
lorna, mogu da budu kriticni,tada plan ispitivanja,treba da bude razvijen, na
tome, koji oblici
bazi dodatnih pomocnihispitivanja(accompanying pilot tests).
Napomena: Cinjenici, da konstrukcijski element, maze da ima vise fundamentalno razliCitih oblika 10-
ma, treba da bude posvecena paznja.
Specifikacije za uzorke za ispitivanje i uzimanje uzoraka: Uzorci za ispitivanje, treba da
odgovaraju takvim specifikacijama, ili da budu uzeti na takav nacin, da predstavljaju uslove
realne konstrukcije.
Faktori, koje treba uzeti u obzir, ukljucuju:

- dimenzije i tolerancije,
- materijal i proizvodnju prototipova (prototypes),
- broj uzoraka za ispitivanje,
- postupke uzmanja uzoraka,
- ograniCenja.
Cilj postupka za uzimanje uzoraka za ispitivanje, treba da bude, dobijanje statisticki repre-
zentativnog uzorka.
Posebnu paznju treba obratiti, na sve razlike izmedu uzoraka za ispitivanje i populacije pro-
izvoda (product population), koja maze da utiCe na rezultate ispitivanja.
Specifikacije za opterecivanje: Uslovi za opterecivanje i sredinu, za ispitivanje, treba da

ukljuce:
- napadnetacke za opterecivanje(loadingpoints),
- istoriju opterecivanja(loadinghistory),
- ograniCenja,
- temperature,
- relativnuvlaznost(relativehumidity),
- opterecivanjeuz kontroludeformacijaili gila, itd..
Odvijanjeopterecivanja,treba da bude odabranotaka, da predstavljapredvidenuupotrebu
konstrukcijskogelementa,kako pri normalnim,taka i pri strogim uslovimaupotrebe.Inter-
akcija, izmeduodgovorakonstrukcije(structuralresponse)i aparature(apparatus),koja se
koristi za nanosenje(apply)opterecenja,treba da bude uzeta u obzir, kada je relevantna.
Kada ponasanjekonstrukcije,zavisi od uticaja od jednog ili vise dejstava,ana ne treba da
budu sistematskimenjana,jer ti uticaji treba da budu obuhvaCeni,preko njihovih reprezen-
tativnih vrednosti.
Dispozicija za ispitivanje: Opremaza Ispitivanje(test equipment),treba da bude relevant-
na, za vrstu ispitivanjai OCekivane
opsege merenja. Posebnupafnju, treba obratiti na mere
(measures),radi dobijanjadovoljnecvrstoce i krutosti, opreme za opterecivanjei oslanjanje,
kao i jasnoCeza ugibe itd..
Merenja: Pre ispitivanja,za svaki pojedinacniuzorak za ispitivanje,treba da budu navedena,
sva relevantnasvojstva,koja treba da budu merena. Dodatno,treba da budu navedeni:
a) lokacijemerenja(measurement-locations),
b) postupcisnimanjarezultata(proceduresfor recordingresults), ukljucujuci,ako su
relevantni:
- vremenskeistorije pomeranja(time histories of displacements),
- brzine,
- ubrzanja,
- dilatacije,

68
 EN 1990:2002

- sile i pritiske,
- zahtevanu frekvencu,
- tacnost merenja, kao i
- pogodna sredstva za merenje.
Vrednovanjerezultata i izvestaj 0 ispitivanjima: Za posebno uputstvo, videti D5 do DB.
Svi standardi, na kojima su bazirana ispitivanja, treba da budu navedeni.

05 DOBIJANJE PRORACUNSKIH VREDNOSTI

(1) Dobijanje prora~unskih vrednosti, uz koriStenje rezultata ispitivanja, za svojstvo

materijala, parametar modela, ili nosivost, treba da bude sprovedeno, na jedan od sledecih
naana:
a) preko odredivanja karakteristicne vrednosti, koja se tada deli sa parcijalnim koe-
ficijentom i, po mogucstvu, mnozi, ako je potrebno, sa eksplicitnim koeficijentom
konverzije (explicit conversion factor) - videti 07.2 i 08.2;
b) preko direktnog odredivanja prora~unske vrednosti, implicitno ili eksplicitno uzi-
majuci u obzir konverziju rezultata i ukupnu zahtevanu pouzdanost - videti 07.3 i
08.3.
Napomena: Generalno.metodaa) treba da bude u prednosti.s tim ~o je vrednostparcijalnogkoefici-
jenta. odredenaiz normalnogpostupkaprora~una.koji sledi - videti (3).

(2) Pri dobijanju karakteristicne vrednosti, na osnovu rezultata ispitivanja - po metodi a),
treba uzeti u obzir:
a) rasipanje rezultata ispitivanja (scatter of test data);
b) statisticku nepouzdanost (statistical uncertainty), povezanu sa brojem ispitivanja;
c) ranija statistit.ka saznanja.

(3) Parcijalni koeficijent, koji treba da bude primenjen, za karakteristicnu vrednost, treba
da bude uzet iz pogodnog Evrokoda, s tim da postoji dovoljna slicnost, izmedu ispitivanja i
uobiCajene oblasti primene parcijalnog koeficijenta, koja se koristi u numerickim proracun-
skim postupcima.

(4) Ako odgovor konstrukcije, ili konstrukcijskog elementa, iii, pak, nosivost materijala,
zavisi ad uticaja, koji nisu dovoljno pokriveni ispitivanjima, kao sto su:
- vreme i trajanje uticaja,
- razmera i velicina uticaja,
- razliciti uslovi sredine i optereCenja, kao i granicni uslovi,
- uticaji nosivosti,
tada proracunski model, na pogodan nacin, treba takve uticaje da uzme u obzir.

(5) U specijalnim sluCajevima. u kojima se primenjuje metoda prikazana u D5.1b), pri

odredivanju proracunskih vrednosti, treba da bude uzeto u obzir. sledeCe:
- relevantna granicna stanja;
- zahtevani nivo pouzdanosti;
- kompatibilnost sa pretpostavkama, relevantnim za stranu dejstava, u izrazu
(C.8a);
- kada je pogodno, zahtevani proracunski eksploatacioni vek;
- ranija saznanja, na osnovu slicnih sluCajeva.
Napomena:Daljeinforrnacije.
moguda budunadeneu D6.D7i DB.

69
EN 1990:2002

D6 OPSTI PRINCIPI STATISTICKIH VREDNOVANJA

(1) Kada se vrednuju rezultati ispitivanja, ponasanje uzoraka za ispitivanje i oblici lorna,
treba da budu uporedeni sa teorijskim predvidanjima. Kada nastanu znacajna odstupanja od
predvidanja, treba da bude data objasnjenje: to maze da povuCe za sobom dodatno ispitiva-
nje, mozda pod razlicitim uslovima, ili modifikaciju teorijskog modela.

(2) Vrednovanje rezultata ispitivanja, treba da bude bazirano, na statistickim metodama,

u kojima se koriste raspoloiive (statisticke) informacije, 0 vrsti primenjene raspodele, kao i 0
njenim dopunskim parametrima. Metode, koje su prikazane 0 ovom aneksu, mogu da budu
primenjene, sarno kada su ispunjeni sledeCi uslovi:
- statisticki podaci (ukljucujuci ranije informacije), uzeti su iz identifikovanih popula-
cija (identified populations), koje su dovoljno homogene; kao i
- na raspolaganju je, dovoljan broj osmatranja.

Napomena: Na nivou interpretacijerezultataispitivanja,moguda budu razlikovane,tri glavne katego-

rije:
Kada je sprovedeno sarno jedno ispitivanje (ili vrlo malo ispitivanja), nije moguca ni jedna klasicna
statisticka interpretacija (clasiccal statistical interpretation). Sarno primena. dodatne ranije informa-
cije. povezane sa hipotezama 0 relativnim stepenima znacaja (relative degrees of importance), te
informacije i rezultata ispitivanja. omogucuju prikazivanje interpretacije kao statistiCke (postupci
Bayesian, videti ISO 12491).
Kada je sprovedena veca serija ispitivanja. radi vrednovanja parametra. klasicna statisticka interpre-
tacija, maze da bude moguCa. Obicniji slutajevi, tretirani suo kao primeri, u 07. Ova interpretacija i
dalje. mora da koristi neku raniju informaciju 0 parametru; medutim, to Ce normalno bit; manje od ra-
nije navedenog.
Kada je sprovedena serija ispitivanja. radi kalibracije model a (kao funkcije), kao i jednog ili viSe pri-
druienih parametara. klasicna statisticka interpretacija je moguCa.

(3) Rezultat vrednovanja ispitivanja, treba da bude srnatran validnirn, sarno za specifika-
cije i karakteristike optereCenja, koji su razrnatrani u ispitivanju. Ako rezultati, treba da budu
ekstrapolovani, radi pokrivanja drugih proracunskih pararnetara i optereCenja, treba koristiti,
dodatne .inforrnacije, iz prethodnih ispitivanja, ili teorijskih osnova.

D7 STATISTICKO ODRE£>IVANJE POJEDINOG SVOJSTVA

07.1 OPSTEODREDBE
(1) U ovoj odredbi, prikazani su radni izrazi (working expressions) za odredivanje prora-
cunskih vrednosti, na osnovu rezultata ispitivanja, vrsta a) i b), iz 03(3), za pojedino svojstvo
(na primer, cvrstocu), pri primeni metoda vrednovanja a) i b), iz 05(1).
Napomena: Ovde prikazani izrazi, U kojima su primenjeni postupci Bayesian, sa "nejasnim ( vague)"
prethodnim raspodelama. vode do skoro istih rezultata. kao klasit.ne statistike. sa nivoima poverenja
(confidence leve/) jednakim 0.75.

(2) Pojedino svojstvo.x; mazeda predstavlja

a) nosivostproizvoda,
b) svojstvo,koje doprinosi nosivostiproizvoda.
(3) U sluCaju a), postupak 07.2 i 07.3, maze da bude primenjen direktno, za odredivanje
karakteristicnih, ili proracunskih vrednosti, iii, pak, vrednosti parcijalnih koeficijenata.

U slucaju b), potrebno je smatrati da proracunska vrednost nosivosti, treba da obu-

(4)
hvati i:

70
 EN 1990:2002

uticaje drugih svojstava,

nepouzdanostmodels,
druge uticaje (razmeru,zapreminuitd

(5) Tabele i izrazi, U 07.2 i 07.3, bazirani su na sledeCim pretpostavkama:

- sve promenljive prate, bilo normalnu, bilo lognormalnu raspodelu;
- ne postoji ranije saznanje. 0 srednjoj vrednosti;
- za sluCaj "Vx nepoznato", ne postoji ranije saznanje, 0 koeficijentu varijacije;
- za sluCaj "Vx poznato", postoji potpuno saznanje, 0 koeficijentu varijacije.
Napomena: Usvajanjelognormalneraspodele.za izvesnepromenljive.ima prednost.po!to ne mogu
da se pojave negativne vrednosti, kao, na primer, za promenljive, koje se odnose na geometriju i
nosivost.

U praksi, Cesto ima prednost, primene slutaja "Vx poznato", zajedno sa gornjom procenom
na strani sigurnosti (conservative upper estimate) za Vx , nego primena pravila, datih za slu-
Caj "Vx nepoznato". Osim toga. za Vx, kada je nepoznato, treba usvojiti. da ne bude manje
od 0,10.

D7.2 PROCENA PREKO KARAKTERISTICNE VREDNOSTI

(1) Proracunska vrednostsvojstva x.treba da bude odredena,na osnovu

Xd = 1/d~~
Ym
gde je
7Jd prora~unskavrednost,za koeficijentkonverzije.
Napomena: Procenarelevantnogkoeficijentakonverzije.strogoje zavisna.ad vrste ispitivanjai vrste
materijala.
Vrednostza kn, maze da bude uzeta iz tabele 01.

(2) Kada se koristi tabela 01, jedan ad dva sluCaja,treba da bude razmatran,na sledeci
na~in
- Red "Vx poznato", treba da bude primenjen, aka su koeficijent varijacije Vx. ili nje-
gova realna gornja granica (realistic upper bound), poznati iz ranijih saznanja.
Napomena: Ranijasaznanja,moguda potitu jz vrednovanjarezultataprethodnihispitivanja,u upOl"edi-
vim situacijama(comparablesituations).$ta je "uporedivo",treba da bude odredeno,premain!enjer-
skom prosudivanju(engineeringjudgement)- videti D7.1(3).
- Red "Vx nepoznato", treba da bude primenjen. aka koeficijent varijacije Vx. nije
poznat iz ranijih saznanja, pa treba da bude procenjen iz uzorka za ispitivanje,
kao

Vx = Sx /mx

(3) Parcijalni koeficijent Ym.treba da bude odabran, prema oblasti primene rezultata
ispitivanja.

71
EN 1990:2002

Tabela 01: Vrednosti kn za karakteristicnu vrednost od 5%

Napomena 1: Ova tabela, baziranaje na norrnalnojraspodeli.

Napomena 2: Sa lognorrnalnom raspodelom, izraz (0.1) postaje

Xd = !!iL exp[my - knSy]

rm
gde je:

my = ..:!.,Eln(x/)
n
Aka je Vx poznata,iz ranijihsaznanja,Sy = .jIn{V1-;1J. Vx

07.3 DIREKTNA PROCENA PRORACUNSKE VREDNOSTI

ZA DOKAZE GRANICNIH STANJA NOSIVOSTI

(1)
Proracunska vrednost Xd za x; treba da bude odredena na osnovu
Xd = 17d mx (1 - kd.nVx) (D.4)

U ovom sluCaju, T/dtreba da pokrije sve nepouzdanosti, koje nisu pokrivene preko ispitivanja.

(2) k d,", treba da bude uzeto iz tabele 02

Tabela D2: Vrednosti kd,nza proracunsku vrednost granicnog stanis nosivosti

Napomena1: Ova tabela, baziranaje na pretpostavci.da prora~unskavrednostodgovaraproizvodu

aR/J = 0,8 X 3,8 = 3,04 (videtianeksC), a da X ima norrnalnuraspodelu.To daje verovatnoCuosmotre-
nosti donje vrednosti (observing a lower value) od oko 0,18/0.
Napomena2: Sa lognorrnalnomraspodelom.izraz (0.4), postaje:
Xd = 1]dexp [my - kd,nSy]

D8 STATISTICKO ODREDIVANJE MODELA NOSIVOSTI

D8.1 OPSTEODREDBE
(1) Ova poglavlje,uglavnomje namenjenodefinisanjupostupaka(metoda)za kalibraciju
modela nosivostii za dobijanje proracunskihvrednosti, na osnovu rezultata ispitivanja,vrste
d) - videti 03(1). PrimenaCese sastojati, od raspolozivihranijih informacija(saznanjaili pret-
postavki).

72
 EN 1990:2002

(2) Baziran na osmatranju aktuelnog pona~anja, u ispitivanjima i teorijskim razmatranji-

ma, treba da bude razvijen "proracunski model", koji vodi odredivanju funkcije nosivosti. Va-
lidnost ovog models, treba, zatim, da bude kontrolisana, pomocu sredstava statisticke inter-
pretacije, svih raspolozivih podataka ispitivanja. Ako je potrebno, proracunski model se, za-
tim, pode~ava (adjust), do dostizanja dovoljne korelacije (core/lation), izmedu teorijskih vred-
nosti i podataka ispitivanja.

(3) Odstupanjeu predvidanjima, dobijeno pri primeni proracunskog models, treba isto da
bude odredeno, preko ispitivanja. avo odstupanje, treba da bude kombinovano, sa odstupa-
njima drugih promenljivih, u funkciji nosivosti, radi dobijanja globalne indikacije 0 odstupanju.
Ove druge promenljive, ukljucuju:
- odstupanje cvrstoCe i krutosti materijala,
- odstupanje geometrijskih svojstava.

(4) Karakteristicna nosivost, treba da bude odredena, uz uzimanje u obzir, odstupanja

s,vih promenljivih.

(5) U 05(1), prepoznaju se dve razliCite metode. Te metode, prikazane su u 08.2, odno-
sno 08.3. Oodatno, neka moguCa uproStenja, prikazana su u 08.4.
Ove metode, prikazane su, kao vise diskretnih koraka (discrete steps), a izvesne pretpostav-
ke, koje se odnose na populaciju ispitivanja (test population), ucinjene su i objasnjene; ove
pretpostavke, treba da budu smatrane, kao da nisu vi§e od uputstava, koja pokrivaju neke od
obi~nihslut-ajeva.

STANDARDNI POSTUPAK VREDNOVANJA - METODA a)

D8.2.1 Opste odredbe

Za standardni postupak vrednovanja, ucinjene su slede6e pretpostavke:

a) funkcija nosivosti, funkcija je vise nezavisnih promenljivih x.
b) na raspolaganju je, dovoljan broj rezultata ispitivanja;
c) merena su sva relevantna geometrijska svojstva i svojstva materijala;
d) ne postoji korelacija (statisticka zavisnost), izmedu promenljivih u funkciji nosivosti;
e) sve promenljive slede. bilo normalnu, bilo lognormalnu raspodelu.
Napomena: Usvajanjelognormalneraspodeleza promenljivu,ima prednost.jer se ne mogu pojaviti
negativne vrednosti.

(2) Standardnipostupakza metodu 05(1 )a). podrazumevasedam koraka, koji su pri-

kazani u 08.2.2.1 do 08.2.2.7.

D8.2.2 Standardni postupak

D8.2.2.1 Korak 1: Razvijanje proracunskog models
(1) Razvijanje proracunskog modela, za teorijsku nosivost rt. razmatranog elementa ili
konstrukcijskog detalja, prikazanog preko funkcije nosivosti:

rt = grt (A1 (D.S)

(2) Funkcija nosivosti, treba da pokrije sve relevantne osnovne promenljive x. koje uticu
na nosivost, za relevantno grani~no stanje.

73
 1990:2002

(3) Svi osnovni parametri, treba da budu mereni, za svaki uzorak za ispitivanje ; (pretpo-
stavka c) u 08.2.1) i treba da budu na raspolaganju. za upotrebu u vrednovanju.

08.2.2.2 Korak 2: Uporedivanje eksperimentalne i teorijske vrednosti

(1) Unosenje aktuelnih merenih svojstava, u funkciju nosivosti, taka da se dobiju teorij-
ske vrednosti rti, radi formiranja osnove, za uporedenje sa eksperimentalnim vrednostima rei,
iz ispitivanja.

(2) Ta~ke, koje predstavljaju parove odgovarajucih vrednosti (rtl, reJ.treba da budu na-
nete (ploted) na dijagram, kako je pokazano na slici 01.

r.

rl

-
Slika D1: re rt dijagram

(3) Ako je funkcija nosivosti tacna (exact) i kompletna. tada Ce sve tacke lezati na pravoj
liniji 8 = .1TI4.U praksi, taCke Ce pokazivati izvesno rasipanje (scatter). ali uzroci nekog siste-
matskog odstupanja. od te prave linije, treba da budu istrazeni, radi kontrole, da Ii to ukazuje
na greske u postupcima ispitivanja, ili u funkciji nosivosti.

D8.2.2.3 Korak 3: Procena korekcionog koeficijenta srednje vrednosti b

Prikazivanje probabilistickog modela (probabilistic mode/) nosivosti r, u obliku:

r = b rt b' (0.6)
gde je:
b "najmanji kvadrati <'east squares)",najbolje upasovani na nagib (best-fit to the
slope), dati sa b = Lt:t:e t (D.7)
Lrt2
(2) Srednja vrednost, funkcije teorijske nosivosti, koja je sracunata, uz korisoonje sred-
njih vrednosti Xm osnovnih promenljivih, maze da bude dobijena iz

rm = b rt (XmJo= b grt(Xm)o (D.8)

 EN 1990:2002

D8.2.2.4 Korak 4: Procena koeficijenta varijacije gresaka

(1) Opseg greske d I. za svakueksperimentalnu
vrednostr .1, treba da bude odreden, jz
izraza (D.9):

6, - br;
rei
(0.9)

(2) Iz vrednostiis.. treba da budeodredena,procenjenavrednostza V6,prekodefinisanja:

l\j = In (15/) (D.10)

(3) Procenjenavrednost X, za E(A), treba da bude dobijenaiz:

1 n
:d- - }::.d, (0.11)
n;-1

(4) Procenjenavrednost SA2,za OA2,treba da bude dobijena iz:

ad
2
- -1:1" (.Ii, -.Ii}
-\2
(D.12)
n -1'-1

(5) Izraz:

VIf -~;;p{:;'!T=1 (D.13)

moze da bude primenjen,kao koeficijentvarijacije V6,za opsegegre~akab".

08.2.2.5 Korak 5: Analiza kompatibilnosti

(1) Treba da bude analizirana kompatibilnost populacije ispitivanja, sa pretpostavkama,

ucinjenim u funkciji nosivosti.

(2) Ako je rasipanje vrednosti (r." rti) suvi§e veliko, da bi se dobile ekonomicne funkcije
proracunske nosivosti, to rasipanje, moze da bude smanjeno, na jedan od sledecih nacina:
a) preko korigovanja proracunskog models, da bi se uzeli u obzir parametri, koji su
ranije bili ignorisani;
b) preko modifikovanja b i Vb, deljenjem ukupne populacije ispitivanja, na pogodne
podskupove (sub-sets), za koje se, uticaj ovakvih dodatnih parametara, moze
smatrati konstantnim.

(3) Da bi se odredilo, koji parametri imaju najveci uticaj na rasipanje, rezultati ispitivanja
s obzirom na ove parametre, mogu da budu podeljeni na podskupove.
Napomena: Smisaopoboljsanjafunkcijenosivosti,pomotu podskupova,sastoji58 u analiziranjusva-
kog podskupa. uz primenu standardnog postupka. Nedostatak, podele rezultata ispitivanja na podsku-
pave, predstavlja, da broj rezultata ispitivanja u svakom podskupu, moie da postane vrlo mali.

(4) Kada se odredujukoeficijentifraktila (fractile factors) kn (videti korak 7), vrednost knt
za podskupove,maze da bude odredena,na osnovu ukupnogbroja ispitivanja,u originalnim
serijama.

75
EN 1990:2002

Napomena: Posebnupaznju,treba posvetiti~injenjcj,da raspodelafrekvenci(frequencydistribution),

za nosivost,mazeda budeboljeopisana,prekobi-modalne(bi-moda/)ili vi~e-modalne(multi-moda/)
funkcije.Specijalnetehnikeaproksimacije(approximationtechniques),moguda budu primenjene,za
transformacijutih funkcijau uni-modalnu(uni-moda/)raspodelu.

D8.2.2.6 Korak 6: Odredivanje koeficijenata varijacije VXi osnovnih promenljivih

(1) Ako se maze pokazati, da je populacija ispitivanja potpuno reprezentativna, za pro-
menu (variation) u stvarnosti, tada koeficijenti varijacije VXiJosnovnih promenljivih, u funkciji
nosivosti, mogu da budu odredeni iz podataka ispitivanja. Medutim, posta to, generalno, nije
slu~j, koeficijenti varijacije VXil normalno, treba da budu odredeni, na osnovu izvesnih rani-
jih saznanja.

D82.2.7 Korak 7: Odredivanje karakteristicne vrednosti rk nosivosti

(1) Ako je funkcija nosivosti, za j osnovnih promenljivih, funkcija proizvoda (product func-
tion), u obliku:

r= b rt 6= b {X1 X X2 ... Xj}6

srednja vrednost E(r), maze da bude dobijena, iz:

E(t) = b {E(X1) X E(X2) ... E(Xj)} = b 9rt (Xm) (0.14a)

a koeficijent varijacije Vr, moze da bude dobijen iz funkcije proizvoda:

(D.14b)

(2) Alternativno, za male vrednosti Va2 i VXi2, mogu da budu primenjene sledete
aproksimacije za Vr:

v; - vl +v~ (D.15a)
sa:
vJ- tv1 (D.15b)
1-1
Ako je funkcija nosivosti kompleksnija funkcija, oblika:

r= b rt 0= b gn(X1' ..., Xj) 0

srednja vrednost E(r), moze da bude dobijena iz:

E(r) = bgrt {E(X1)J "'J E(Xj)} = b grt (Xm) (D.16a)

a koeficijent varijacije Vrt, moze da bude dobijen, iz:

2
vJ - VAR[9rt~)]. 1 xf(~u.
g~(Km) g~TK:J ,-'i.ax, , (D.16b)
 EN 1990:2002

(4) Ako je broj ispitivanja ograniCen (recimo n < 100), to treba da bude nadoknadeno u
raspodeli A, za statisti~e nepouzdanosti. Raspodela, treba da bude smatrana, kao centralna
t-raspodela (central t-distribution), sa parametrima X, VAi n.

(5) U tom sluCaju. karakteristicna nosivost rk, treba da bude dobijena, iz.

'k = bgrt (Xm) exp -k~ art Qrt - kn a6 Q6- 0,5 Q1 (D.17)
sa:
(D.18a)

(D.18b)

(D.18c)

Ort
art - Q (0.19a)

Q.,
a,-o (D.19b)

gde su:
kn karakteristiCan koeficijent fraktila (characteristicfractile factor), iz tabele 01
za sluCaj"Vx nepoznato";
k~ vrednost
kn,zan- ~ [k~ = 1,64];
art koeficijent tezine (weighting factor), za Ort
a6 koeficijent tezine, za 06
Napomena: Vrednost,za Vb,treba da bude procenjena,jz razmatranoguzorkaza ispitivanje.

(6) Ako je na raspolaganju. veliki broj ispitivanja (n ~ 100), karakteristicna nosivost rk,
maze da bude dobijena iz:

rk = b 9rt (Xm) exp (-k~ Q - 0,5 Q1

(0.20)

D8.3 STANDARDNI POSTUPAK VREDNOVANJA - METODA b)

(1) U ovom slutaju, postupak je isti, kao u 08.2, osim sto je korak 7 adaptiran. preko
zamene karakteristitnog koeficijenta fraktila k n, sa proraCunskim koeficijentom fraktila
(design fractile factor) kd.n, koji je jednak proizvodu aRP, usvojenom 0,8 x 3,8 = 3,04, kao
opste prihvacenom (videti aneks C). za dobijanje proracunske vrednosti rd, za nosivost.

(2) Za sluCajogranirenog broja ispitivanja, proracunska vrednost rd, treba da bude aobijena,
iz:
fd = b grt (Xm) exp -kd.~ art Ort - kd.n
a606- 0,501 (0.21 )
gde su:
kd.n proracunski koeficijent fraktila, iz tabele D2, za sluCaj "V. nepoznato"
kd,~ vrednost kd.n, za n - 00 [k d.~ = 3,04];
Napomena: Vrednost V 6.treba da bude procenjena.iz razmatranoguzorkaispitivanja.

(3) Za sluCaj velikog broja ispitivanja, prora~unska vrednost rd. mote da bude dobijena. iz:

77
EN 1990:2002

rd = b 9rt (Xm)exp (-kd,~Q - 0,5 Q2) (D.22)

KORISCENJE DOPUNSKIH RANIJIH SAZNANJA

(1) Ako su validnost funkcije nosivosti rto kao i gornja granica (procena na strani sigurno-
sti) za koeficijent varijacije Vr, vet poznati. iz znaCajnog broja ranijih ispitivanja, sledeci upro-
sceni postupak. moze da bude usvojen, kada budu sprovodena dalja ispitivanja.

(2) Ako se sprovede, sarnojedno dalje ispitivanje,karakteristicnavrednostrk. mote da

bude odredena iz rezultatar. tog ispitivanja,uz primenu:

rk = 77kre (D.23)
gde je:
1]k koeficijent redukcije,primenljivza slucaj ranijegsaznanja,koji moze da bude
dobijen, iz:
1]k = 0,9 exp (- 2,31 Vr - 0,5 Vr1 (D.24)
gde je:
Vr maksimalnikoeficijentvarijacije,osmotrenu ranijim ispitivanjima.

(3) Ako se sprovedu. dva ilitri dalja ispitivanja. karakteristicna vrednost rk, moze da
bude odredena, iz srednje vrednosti remrezultata ispitivanja. primenom:

rk = 17k rem (D.25)

gde je:
t}k koeficijent redukcije, primenljlv za sluCaj ranijeg saznanja, koji mote da bude
dobijen, iz:

1Jk = exp - 2,0 Vr - 0,5 V r1 (0.26)

gde je:
V r maksimalni koeficijent varijacije, osmotren u ranijim ispitivanjima
5 tim, sto svaka ekstremna (maksimalna ili minimalna) vrednost ree, ispunjava uslov:

I r.. - remISO, 10 rem (0.27)

(4) Vrednosti koeficijenta varijacije V rJ date u tabeli 03, mogu da budu uzete za vrste
lorna, koje treba da budu propisane (na primer, u relevantnom proracunskom Evrokodu), a
vade do navedenih vrednosti T/kJprema izrazima (0.24) i (0.26).
Tabela D3 Koeficijent redukcije T/k

Koeficijent redukcije 1]k

Koeficijent za dva ili tri
varijacije Vr zajedno
ispitivanje ispitivanja
090
~ 0,80 ,
0,11 0,70 0,80
,..,-
0,11 0,60 070
,
 EN 1990:2002

BIBLIOGRAFIJA

ISO 2394 Osnovni principi 0 pouzdanosti konstrukcija (General principles on relia-

bility for structures)

ISO 2631:1997
Mehanicke vibracije i udar - Vrednovanje Ijudskih izlozenosti na vibraci-
je cel09 tela (Mechanical vibration and shock - Evaluation of human ex-
posure to whole-body vibration)

ISO 3898
-
Osnove za proracunkonstrukcija- Oznacavanja Opste oznake (Basis
for designof structures- Notations
- General
symbols)
Zgrade i gradevinarstvo- Recnik- Oeo 1: Osnovnitermini (Building
ISO 6707-1
and civil engineering - Vocabulary - Part 1: General tenns)

Opsti principi0 pouzdanostiza konstrukcije- Spisakekvivalentnihter-

ISO 8930
mina (Generalprincipleson reliabilityfor structures- List of equivalent
terms)
EN ISO 9001 :2000 Sistemi upravljanja kvalitetom - Zahtevi (Quality management systems -
Requirements)
Osnove za proracun konstrukcija - Upotrebljivost zgrada u pogledu vi-
18010137
bracija (Serviceability of buildings against vibrations)
Upravljanje kvalitetom i osiguranje kvaliteta - Recnik (Quality manage-
ISO 8402
ment and quality assurance - Vocabulary)

79