MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

BEOGRAD 2006.

Izdava~ Muzej pozori{ne umetnosti Srbije Za izdava~a mr Ksenija Radulovi}, direktor

Recenzenti dr Ra{ko V. Jovanovi} dr Zoran T. Jovanovi}

Stru~ni redaktor Prof. dr Maja Volk

Dizajn korica Svetozar Stanki} Tehni~ko ure|enje i priprema za {tampu Svetozar Stanki} [tampa Piblish, Beograd Tira` 300 ISBN 86–80629–40–5

[tampanje ove knjige omogu}ilo je Ministarstvo kulture i medija Vlade Republike Srbije

PETAR VOLK

Izme|u kraja i po~etka
Pozori{ni `ivot u Srbiji od 1986. do 2005.

4

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sadr`aj

5

Sadr`aj
Izme|u kraja i po~etka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Sezone
1986–1987. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1987–1988. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 1988–1989. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 1989–1990. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1990–1991. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 1991–1992. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 1992–1993. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1993–1994. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 1994 –1995. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 1995–1996. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 1996–1997. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 1997–1998. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 1998–1999. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 1999–2000. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 2000–2001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 2001–2002. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 2002–2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 2003–2004. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 ^ekanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288

Repertoar
Narodno pozori{te, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jugoslovensko dramsko pozori{te, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Beogradsko dramsko pozori{te, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pozori{te Atelje 212, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pozori{te “Bo{ko Buha” , Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 314 326 339 352

6

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pozori{te na Terazijama, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 Zvezdara teatar, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370 Pozori{te “Slavija” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374 Bitef teatar, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 378 Ister teatar, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 Kult teatar, Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385 Narodno pozori{te, Kikinda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 Srpsko narodno pozori{te, Novi Sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394 Pozori{te Ujvideki szinhaz, Novi Sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 409 Narodno pozori{te Nepszinhaz, Subotica Drama na srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 423 Drama na ma|arskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 Narodno pozori{te “Sterija”, Vr{ac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 443 Narodno pozori{te “To{a Jovanovi}”, Zrenjanjin . . . . . . . . . . . . . . . . . 454 Narodno pozori{te, Sombor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 464 Pozori{te “Dobrica Milutinovi}”, Sremska Mitrovica . . . . . . . . . . . . . . . 475 Narodno pozori{te, Ni{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479 Teatar “Joakim Vuji}”, Kragujevac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 490 [aba~ko pozori{te, [abac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 Narodno pozori{te, U`ice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 508 Narodno pozori{te “Bora Stankovi}”, Vranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 518 Pozori{te “Zoran Radmilovi}”, Zaje~ar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 522 Narodno pozori{te, Pirot . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 532 Kru{eva~ko pozori{te, Kru{evac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 540 Narodno pozori{te, Leskovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 547 Pokrajinsko narodno pozori{te, Pri{tina Drama na srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 555 Drama na albanskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560 Narodno pozori{te – Teatri popullor , \akovica. . . . . . . . . . . . . . . . . . 563 Registar imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 567 Registar predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 585 Pogovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 608 Bele{ka o piscu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 610

Izme|u kraja i po~etka

7

Izme|u kraja i po~etka
Premijere, kritike, programske deklaracije, zapisi, stalna preobra`enja, promi{ljanja, traganja za novim formama i permanentno delovanje tokom minulih decenija stvorilo je svest o pozori{nim doga|ajima kao dokumentima o vremenu i stvarala{tvu iz kojih proisti~e saznanje o teatarskoj kulturi kao va`nom ~iniocu op{teg dru{tvenog razvoja na{e zemlje. Pozori{te koje smo nasledili od ranijih generacija, pretvorili u sopstvenu potrebu i omogu}ili da se razvije sa svim svojim kreativnim sposobnostima izdiglo se iznad efemernosti, slu~ajnosti, dnevne aktuelnosti do vrednosti koje mu daju neponovljivu snagu i ~ine ga superiornim u odnosu na sva pojedina~na htenja. Steklo je unutarnju nezavisnost i prevazilazi nas mnogostrukim zna~enjima. Time nad`ivljava svoje vreme i sti~e istori~nost. Njegove vrednosti nisu u subjektivnim ocenama, a jo{ manje samo u namerama ili zahtevima vremena, jer sadr`e objektivna odre|enja i punu autenti~nost. Ovo su mi bila osnovna polazi{ta kada sam posle prve knjige Pozori{ni `ivot Srbije – od l835. do l944, i posebno druge Pozori{ni `ivot Srbije od l944. do l986, sa`imaju}i svoja iskustva, istra`ivanja i promi{ljanja na{ao za potrebu da napi{em studiju Trajanje u kojoj sam nastojao da iska`em sve svoje radosti, nespokojstva, sumnje pred vremenom koje je trebalo uskoro da nagovesti kraj dvadesetog veka. Tada sam jo{ verovao da se pozori{te, posebno odre|ene pojave, stilska opredeljenja pa i teoretska usmerenja mogu ome|iti osnovnim tokovima epohu dvadesetog veka, pa u izvesnom smislu i na{e `ivote, provedene sa pozori{tem u koje smo verovali. Sli~na htenja nalazio sam i kod drugih autora koji su svojim mislima poku{avali da pozori{tu odrede smisao ili uka`u na vrednosti za koje su verovali da ~ine ono najvrednije {to je do tada stvoreno. Ni tada, a ni kasnije, nisam se opredeljivao ni za jedno pozori{te posebno, posmatrao sam ih i prou~avao u njihovom razvoju, obja{njavao ono {to se zbivalo, uz nastojanje da odvojim prave vrednosti od onih efemernih i utvrdim trajna zna~enja odre|enih predstava, stilskih opredeljenja i ideja koja su podsticala neprekidna traganja za novim vrednostima a verovatno i druga~ijim ili bogatijim izrazom. O tome su svedo~ile moje knjige o najve}im dramskim umetnicima koje smo imali, kritike koje sam pisao nekoliko decenija, Ilustrovana istorija srpskog pozori{ta, Beogradsko glumi{te, monografije poput Iluzije na cvetnom trgu (Jugoslovensko dramsko pozori{te) ili Sterijino pozorje, studije, eseji i teoretski

8

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

radovi. Ru{io sam natalo`ene predrasude prema istoriji, branio na{e sopstveno scensko iskustvo, ukazivao na kontinuitet stvarala~kih tokova, branio savremeni izraz od izvitoperavanja njegovog smisla i osporavao sva ona tvr|enja koja su sugerisala da }e sa krajem veka do}i do diskontinuiteta izme|u starih i novih vrednosti. Ostra{}enim pojedincima se moglo u~initi da sve to {to sam radio mo`e biti protuma~eno i kao aktivni konzervativizam (!) na {ta sam ja u svojoj odbrani neprekidno ponavljao – ako za{tita izraza, verovanje u njegov smisao i umetni~ko delovanje, ~ine ljubav i odanost pozori{tu onda i sam sa ponosom mogu da ka`em da sam jasno i nedvosmisleno opredeljen. Stavovi koje sam zastupao i izlagao javno sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka pro`mana su saznanjem da je pozori{te umetnost vremena. Ono je, zavisno od okolnosti u kojima je delovalo, uvek bilo savremeno, pa ~ak i onda kada se radikalno menjalo. Svaka generacija ili dru{tvo, koje je u odre|enim vremenskim razdobljima artikulisalo na svoj na~in duhovne potrebe – odre|ivalo je i karakter scene, nastoje}i da njen izraz poistoveti sa svojim opredeljenjima. Ljudi su ga uvek zami{ljali kao ogledalo realnosti i stvarala~ki ~in. Niko nije mogao unapred da mu obe}a budu}nost niti da ga u svemu u~ini kreativnim, tako da je prirodno {to je moralo sudbinski da se vezuje u svakom trenutku za ono {to se doga|a ~oveku i vremenu. U tim silovitim, ~esto nepredvidivim, a uvek dramati~nim trenutcima, pozori{te se poistove}ivalo sa prilikama, ali se, isto tako i izdizalo iznad stvarnosti kako bi scenska svedo~enja dobila zna~enje istinskih umetni~kih dela. Da nije bilo svesti o zna~aju sopstvenog delovanja scenska umetnost bi i u ovoj na{oj sredini bila svedena na golu reprodukciju stvarnih doga|aja, ose}anja i namera, li{ena istinske umetni~ke slobode i kreativnosti. Otud je pozori{te, bez obzira na zajedni~ke uslovnosti, bilo suo~eno sa sopstvenom sudbinom i isku{enjima. To je zna~ilo da glumci, reditelji i pisci u svakom trenutku moraju da odlu~uju o tome kakvo }e pozori{te imati i {ta }e sa njime uspeti da ostvare. Ali, nikada nije mogla da se porekne ~injenica da deluju u razli~itim uslovima i da su im mogu}nosti krajnje individualne i specifi~ne. Suo~avanje sa pro{lo{}u mo`e da bude razli~ito, zato su i subjektivne ocene ~esto kontradiktorne. Istorija je sazdana od mnogih paradoksa i jedino je izvesno da pozori{te nije nikada bilo spremno da do kraja i bez pogovora pristane na povr{nu primenu raznih dru{tvenih i ideolo{kih htenja. Upravo stoga je mogu}e gotovo isti red doga|aja procenjivati ili kroz poraz politike koja je `elela da teatar zadr`i u zavisnosti, ili kao njegovo svesno nastojanje da se odupre podcenjivanju i afirmi{e u stvarala~koj i izvornoj prirodi. U tome se ogledalo i odbacivanje `elje da se gledaocima po svaku cenu `ivot ulep{ava i da se stvaraju iluzije od neostvarljivih snova. U tradiciji na{eg teatra je da se zasniva na istini i otuda njegova dugogodi{nja dosta jasna orijentacija. Mogu}e

Izme|u kraja i po~etka

9

je zabavljati, biti u folklornim dekoracijama ili romanti~arskim zanosima, ali je te{ko ostati u predstavama koje ne odra`avaju svet na pravi i neposredan na~in. Pozori{te je istoriju gradilo na sopstvenom shvatanju sveta i samo sebi odre|ivalo tehniku kojom }e na najpovoljniji na~in artikulisati izraz. Izme|u pozori{ta i vremena iskrsavale su mnoge suprotnosti, ali ono je gotovo uvek uspevalo na kraju da sve to prevazi|e sopstvenim ose}anjem slobode. Upravo zbog toga predstave su, sna`nom metafori~no{}u, doprinosile da se menja i odnos prema pozori{tu. Otuda je teatar i mogao da istraje u svome preobra`enju i specifi~nom odra`avanju realnosti kroz traganje za su{tinskim znamenjima `ivota. Predstave koje su ostale u pam}enju i koje su izvr{ile bitan uticaj na razvoj na{e svesti ~ine neraskidivo jedinstvo. To nisu, me|utim, gotovi pojmovi ili kona~nost, ve} dijalozi generacija koje se dopunjuju do`ivljajima, posmatranjima i stvaranjem u te`nji da se govor scene obogati izvornim zna~enjima. Savremeni teatar je svim tim svojim kvalitetima postao na{a istina, obezbediv{i sebi stvarala~ku slobodu, promene, a snove pretvoriv{i u istine koje ga ~ine toliko vrednim da ga mo`emo s pravom smatrati i istorijskim. Na{e pozori{te je na tradiciji izgradilo vitalnu scensku kulturu koja mu sasvim izvesno obezbe|uje nova preobra`enja. Predstave koje smatramo antologijskim ili posebno zna~ajnim mogle su u u trenutcima nastajanja da izdr`e pore|enja sa drugima u zemlji i svetu. Ono je, kako se pokazalo, sna`nije od ratova, dru{tvenih situacija, sopstvenih zabluda, represija, kriza i problem je jedino da li }emo biti uvek u stanju da na pravi na~in sagledamo njegove mogu}nosti. Tom snagom se ujedno i nagove{tavaju one forme kojima }e se scena oblikovati za budu}e generacije. Pozori{te je postalo do te mere `ivotni organizam da mo`e da izdr`i svaku pretnju pa i navalu shvatanja koja ga dovode u sumnju. Jer, jednostavno nisu vi{e u pitanju tradicionalne ili aktuelne vrednosti ve} sposobnost da se u~estvuje u osmi{ljavanju `ivota i iskazivanju smisla na{e zajedni~ke sudbine. Tako otvoreno i superiorno pozori{te do`ivljavamo kroz najrazli~itije interpretacije i tuma~enja, jer se jednostavno ne mogu negirati sjajni do`ivljaji, izuzetne individualne kreacije, specifi~ne postavke koje potvr|uju privr`enost `ivotu i predstavljaju istinske uspehe koji nadrastaju prilike i postaju `eljene legende. To je pozori{te sopstvenog mi{ljenja i autenti~nog kulturnog razvitka.

10

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1986–1987.
Na prelomu osamdesetih godina sve je bilo u znaku dve predstave koje su privla~ile javnost. To su Putuju}e pozori{te [opalovi} Ljubomira Simovi}a i Rodoljupci Jovana Sterije Popovi}a, obe u re`iji Dejana Mija~a i izvo|enju Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Obe su imale odjeka u svim ansamblima i stekle su priznanja i kritike pa je razumljivo {to su bile u centru pa`nje svega onog {to se doga|alo i na Sterijinom pozorju u to vreme. Simovi}ev komad je progla{en najboljim doma}im tekstom u osamdeset i {estoj godini i odmah su ga prihvatila pozori{ta u Kragujevcu, Titovom U`icu, [apcu i Zrenjaninu. Rodoljupci su se pokazali ponovo aktuelnim, ali op{te gledano – repertoari su bili i dalje veoma heterogeni i pod kontraverznim uticajima. Stoga se i ~inilo da je svako sezona program za sebe i niz doga|aja je te{ko bilo uvek povezati, tuma~iti ili ~ak i predvideti. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu posle izrazitih uspeha u minule dve godine – pojavio se Revizor u re`iji Dejana Mija~a. Pretpostavljalo se da }e to biti jedno sasvim novo i aktuelno tuma~enje ovog klasi~nog dela i autorski rukopis, ali do toga nije do{lo. Od ovog reditelja se o~ekivalo da potvrdi na kreativan na~in svoje ose}anje za savremeno u klasi~nom, smelost i zainteresovanost u otkrivanju novih valera, oblikovanju likova i same igre. Uz to ovaj put se o~ekivala i radikalizacija situacije na samoj pozornici. Mija~ je o~igledno `eleo da na Gogoljevom tekstu, kao pogodnoj podlozi, stvori sliku o savremenom dru{tvu koje u raspadanju li~i na ludnicu, a tu prestaju obziri, etika, odgovornost, i gube se u mete`u osnovne ljudske vrednosti. Li~nosti koje se tu razaznaju su simboli trule`i u kojoj mnogi govore o promenama, ali su isto tako svesni da promena ne mo`e biti. To je bio jedan pesimisti~ki koncept, koji je upori{te nalazio u bezna|u ali u samoj predstavi nije bilo dovoljno, za sve to, vitalne argumentacije. Jer su osnovne intencije bile postavljene dosta bukvalno pa je scenografski to zaista bila nekakva ludnica, sa metalnim kavezima, a u`as se uvukao ne samo u bolnicu, po{tu , nadle{tva nego i privatnost, me|usobne odnose aktera i same emocije. Gluma~ki je tu bilo dosta grubih naznaka i postupaka koje je u njihovoj drasti~nosti te{ko bilo usaglasiti sa ~istotom izraza i slo`enim stilom. Stoga su svi ukazivali na zavr{ni prizor koji je na izvestan na~in obja{njavao rediteljska razmi{ljanja i htenja daleko vi{e nego su{tinu teksta. Na vest da dolazi pravi revizor svi akteri ove satiri~ne komedije okre}u se prema izdignutom postolju na sredini scene, gde la`ni revizor besomu~no udara u svoje

1986–1987.

11

bubnjeve. Zna~i li to da je uzbuna opet la`na i da nikakva promena u dru{tvu nije mogu}a? Za{to bi se oni koji su ogrezli u korupciji, nemoralu, bezakonju i besmislu, pla{ili sopstvene dece? Tako se do{lo do kontraverzne, ali ambiciozne i heterogene predstave sa aktuelnim asocijacijama koje je te{ko bilo pratiti u svim njihovim nagove{tajima i intencijama – pa se nametao utisak da je sasvim prirodno {to svako ovakav scenski sadr`aj mo`e da prima na razli~ite na~ine i sasvim subjektivno tuma~i. Ta prenagla{ena ambicioznost isto tako je bila prisutna u postavci Seoba Milo{a Crnjanskog, a u re`iji Vide Ognjenovi}. Dirljiva `elja da se pred nama o`ivi tragi~ni i poetski svet velikog pisca, a lutanja, patnje i seobe nesre}nog srpskog `ivlja pre dva veka aktueliziraju i dovedu do scenske metafore dana{njice, usahunula je i sasvim izgubila dostojanstvo pod teretom ambicije, a stvarala~ki inferiorne re`ije. Predstava je stoga bila duga, prazna, li{ena unutarnjeg dejstva, banalizovana i svedena na skoroman scenski spektakl u stilu pra{njavog i davno prevazi|enog pozori{ta. Kada se god to doga|alo u postavkama nametljivih reditelja tra`ena su razna opravdanja i uvek iznova postavljalo pitanje – da li se to moglo izbe}i? Konjukturno je bilo zalagati se za razne varijante politi~kog teatra kao najpotpunije i najefikasnije forme savremenog scenskog izraza, ali na nesre}u, svako je pod tim pojmom podrazumevao ne{to drugo i odmeravao prema svome naho|enju, afinitetima, interesima i mogu}nostima. Na veliki scenama poput ove u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu postojali su mehanizmi sa kojima se lako prelazilo preko nedoumica koje su stvarale pojedine predstave. Sve je bilo lako objasniti, pa otuda fraze ne samo o novoj anga`ovanosti, kriti~nosti, zainteresovanosti za preispitivanje pro{losti, ve} i ube|enja da svaki reditelj ima pravo na iskazivanje svoje sopstvene subjektivne poetike. Sve mo`e da bude istra`iva~ko, lako je opravdati zablude, potisnuti izneverene nade i na}i nove razloge za druga~ija ushi}enja. Takva jedna gotovo idealizovana situacija dogodila se na kraju prole}ne sezone kada je izvedena predstava Bu|enje prole}a Franka Vedekinda u rediteljskom vi|enju Harisa Pa{ovi}a. To je zaista bilo ne{to sasvim druga~ije od svega {to je u tom trenutku isticano kao vrednost u beogradskim pozori{tima. Ve{tim sa`imanjem teksta, njegovim preobra`ajem u atraktivnu scensku formu u~injeno je sve da se delo u tom ~asu iskazuje kao savremeni komad. Redukcija svega {to je vreme prevazi{lo je stoga radikalna, rezovi su bili precizni, su{tina izvu~ena, ~ak su i svakodnevne banalnosti izdignute iznad tipi~nog, oblikovane u sferama umetni~kog do`ivljaja. Sve je bilo u funkciji skladne strukture gra|ene na stanjima u kojima }e subjektivni do`ivljaji dosegnuti verodostojnost izra`avaju}i odslikane doga|aje i surovu stvarnost `ivljenja mladih, kroz njihovo sazrevanje, razo~arenja ili varljive nade. Sve je bilo u znaku izvornog nadahnu}a i te`nje za novim izrazom, pa je razumljivo {to je ova postavka prihva}ena u gledali{tu i ansamblu kao jedan od putokaza kojim vredi krenuti u traganju za druga~ijim vrednostima.

12

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U senci velikih i pretencioznih spektakala pa i onih sa izrazitom politi~kom konotacijom kakav je bio prikaz drame Gospo|a Kolontaj dogodila se u kamernom prostoru Pozori{nog salona ~udna predstava Laku no} majko po tekstu Mar{e Norman koja je uz mladog reditelja Radoslava Milenkovi}a iskazala potresnu dramu umiranja igrom pune autenti~nosti, `ivotne dramatike i potresne tragi~ne lepote. Ova verodostojnost gluma~kog izraza je kvalitet koji je predstavu izdvajao iz svih onih kamernih dela koja su se prikazivala u tom ~asu na beogradskim scenama. To je suptilno iskazivanje unutar strogo precizirane partiture u kojoj samo jedna nesmotrenost mo`e da razori ceo do`ivljaj. Ambijent jeste bio {tur, u njemu je bilo pone{to od ameri~kog mentaliteta, ali i onih ~ehovljevskih unutarnjih vibracija kojima je re`ija sa krajnjom delikatno{}u vodila ovu `ivotnu tragediju. Predstava je jasno i odre|eno ukazivala na nove puteve savremenog teatra koji gr~evito nastoji da se odvoji od proizvoljnih improvizacija, neodre|enosti, estradnih manipulacija, vra}aju}i se izvornoj prirodi i potpunoj `ivotnoj anga`ovanosti. Taj do`ivljaj nije u domenu gole teorije, ekstremnih formi ili promenljivog ukusa ve} stvarnosti koja ga odre|uje u delovanju. Kada se sve ovo sagleda, sasvim je logi~no da je upravo u ovoj sezoni osamdeset {este i sedme godine Jugoslovensko dramsko pozori{te zadr`alo primat u pozori{nim zbivanjima na beogradskim i srpskim scenama. Ono je sa svim svojim uspesima i zabludama, i {to je jo{ va`nije ukupnim umetni~kim potencijalom, i dalje predstavljalo najzna~ajniji i najvitalniji pozori{ni ansambl. Imali su jasne stavove o sopstvenom iskustvu, odnosu prema tradiciji, savremenim estetskim htenjima, bili su dosta fleksibilni prema raznim tendencijama, `eljni ili odlu~ni da i dalje prihvataju izazove u domenu izraza. Njihova scena ostaje otvorena za istra`ivanja u okviru novih formi, sa idejom da najbolja ostvarenja treba da budu oslonci celokupne umetni~ke aktivnosti. Za to vreme Narodno pozori{te je i dalje u znatnoj meri bilo prisiljeno da ograni~ava svoje pojedine delatnosti. Dramske predstave su igrane na sceni u Zemunu gde je sku~ena pozornica morala da se deli izme|u glumaca, operskih peva~a i baletskih igra~a. Na programu su se na{le svega tri nove predstave, od kojih je posebno isticana nova dramatizacija romana Jakova Ignjatovi}a – Ve~iti mlado`enja, koju je za svoju rediteljsku viziju pripremio Miroslav Belovi}. Predstava je imala scensku celovitost, stilski u domenu kultivisanog realizma, sa literarnom atmosferom, psiholo{ki jasnim likovima i bez ikakvih nepotrebnih dodataka ili druga~ije sagledane pri~e, pa su glumci u njoj mogli da bez te{ko}a do|u do sopstvenog do`ivljaja. Ova postavka je zbog svih ovih kvaliteta bila predlagana za program Sterijinog pozorja, ali s obzirom na aktuelne tendencije u repertoarskoj politici ovog festivala, nije se na{la u zvani~nom programu. Mnogo vi{e znati`elje a kasnije razli~itih reakcija izazvala je postavka komada Ujka Vanja Antona Pavlovi}a ^ehova u konceptu Ivice Kun~evi}a. On je, nekim svojim ranijim re`ijama predstava sa zagreba~kim glumcima, izazvao u

1986–1987.

13

beogradskom pozori{nom krugu dosta interesovanja i pa`nje – pa se i sada o~ekivalo da pru`i neke nove odgovore na one poznate dileme kako u odre|enom vremenu ili trenutku tuma~iti dela ovog velikog stvaraoca. Pogotovo {to je ova sredina poznavala mnoge klasi~ne pa i moderne interpretacije koje su potvr|ivale vitalne vrednosti ^ehovljeve dramaturgije. Na `alost, Ivica Kun~evi} se na ovoj sceni Narodnog pozori{ta pona{ao kao reditelj koga tradicija, iskustvo i ona najnovija teoretska istra`ivanja prakti~no uop{te ni na {ta ne obavezuju. On se jednostavno prema ^ehovu odnosio kao prema svakom drugom realisti~kom piscu, nastoje}i da stvori realisti~ki prikaz u kojem }e svi biti bukvalno onakvi kako su nazna~ene replike u tekstu. Kada se delo svede na ovakvu sliku, te{ko je stvoriti podsticajnu atmosferu za ironi~niji i intenzivniji ili iole slo`eniji do`ivljaj, skriven iza banalnog i svakodnevnog govora. Izgubila se gor~ina, surovost, sumnja u `ivljenje, apsurd i sve one druge ~inioce bez kojih je gotovo nemogu}e do}i do pravog ^ehova. Be`e}i u bespu}e, re`ija je upala u nepodno{ljivu konvencionalnost, a da toga mo`da nije ni bila svesna. Atmosfera je potpuno razbijena, da bi se iz mnogih scena odstranilo ~ehovljevsko otu|enje, sukobi su pojednostavljeni i upro{}eni do kraja. Nema onih slo`enih stanja, unutarnje dramatike ili treptaja koje odre|uju ritam, a scena je prepu{tena monotoniji i vi|enom {to je za publiku bilo dosta neprijatno iznena|enje. Premnogo indolentnosti, rutine i nema{tovitosti, tako da je predstava ostala i bez upe~atljivih gluma~kih interpretacija. U su{tini – tehni~ke okolnosti nisu ni dozvoljavale Narodnom pozori{tu da osmisli jedan daleko aktivniji program. Zato se zadovoljilo samo jo{ jednom predstavom, Kosovskom hronikom Rajka \ur|evi}a u kojoj su kao nikad ranije izne{ena ogoljena fakta o stravi~noj mr`nji i zlo~inima sa kojima se susre}e srpski `ivalj na Kosovu. Emocije su dovedene do o~aja koji nikoga ne mo`e ostaviti ravnodu{nim. Ove tri predstave, potpuno razli~ite po svome sadr`aju, scenskoj formi i gluma~kom izrazu vi{e su tra`ile obazrivost prema trenutnim prilikama kroz koje je prolazio ansambl nego {to su mogle da artikuli{u neke posebne zahteve u domenu savremenih opredeljenja. U delima kakva su Ve~iti mlado`enja i Ujka Vanja bilo je vi{e racionalnog nego subjektivnog do`ivljaja, sa emocijama koje su smirivane bez posebno nagla{ene sugestivnosti. Sve je bilo poznato i jedno se tra`ila potvrda onog {to odra`ava odre|ene principe ili proisti~e iz iskustva koje je shva}eno kao kulturna osnova za tako unapred odre|ene prikaze. Kosovska hronika je bila sasvim druga~ijeg tkiva, `eljna da probudi savest, dolazila do ivice pamfleta kako bi razbila ravnodu{nost prema ljudskoj patnji. U po~etku se mislilo da sve to izlazi iz okvira zadatog izraza, ali se kasnije potvrdilo da pozori{te ima pravo na nervoznu i emotivno prenagla{enu reakciju na izazove prema kojima niko `iv ne mo`e ostati miran i ravnodu{an. Drugih poruka tu nije bilo. Zbog svega toga – poja~ana pa`nja je bila usmerena prema Ateljeu 212, pogotovo {to se u ovom pozori{tu i dalje sa nesmanjenim interesovanjem istra-

14

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

`ivala savremena dramska literatura. Dominantna predstava na velikoj pozornici je bila prezentacija novog komada Du{ana Kova~evi}a – Sveti Georgije ubiva a`dahu. Na na{im pozornicama u to vreme ve} je bilo vi|eno vi{e tekstova prepunih evokacije patnje, stradanja, mitskih `rtava i razo~arenja srpskog naroda uz patrijahalni ambijent, pu{ke i {ajka~e. Kova~evi}u se ~inilo da je to ono stalno prisutno zlo {to natkriljuje sudbinu nas samih i u svome komadu se pita – da li je mogu}e odbraniti unutarnji spokoj, tradiciju, eti~ke vrednosti i ~istotu `ivota? Dokle }emo da patimo, podnosimo ~emer i tugu, i mo`e li nam pomo}i jo{ i sam sveti \or|e? Otud ova drama ima lepih i uzbudljivih podsticaja, navodi na razmi{ljanja, stvara odre|enu atmosferu, dok pojedine re~i mogu da gode svakom uhu. To je reditelj Ljubomir Dra{ki} osetio pa je sledio pisca koji najpre postavlja vi{e teza o patnji, `ivotu i smrti, da bi ih zatim ilustrovao. U zbivanja je uvedeno dosta likova, uglavnom epizodista sa nagla{enim kontrastima, mladih, bahatih, spremnih na tu~u ali i ratovanje, uz bogalje iz minulih ratova. Kada se detaljno opi{e atmosfera u jednom ma~vanskom selu uo~i prvog svetskog rata dolazi priprema za Cersku bitku. Tu se zdravi uznemire jer u selu ostaju samo kljakavi da im se motaju oko `ena. Komanda ih sti{ava time {to mobili{e i bogalje da zajedno ginu za ovu napa}enu zemlju! Ima tu vi{e pojedina~nih pri~a koje se prepu{taju glumcima u razu|enom zbivanju, a u realisti~kom maniru sa dosta pojedinosti, tako raspore|enih da iz pojedinih likova zra~e izvorne emocije koje neposredno vezuju gledaoce za scenu. To je potislo kriti~ke opservacije prema tekstu koji je upravo na sceni dobijao sve vi{e na zna~enju. Me|u novim premijerama na{la su se jo{ dva doma}a teksta – Pod Pre{ernovom bistom Alenke Goljev{~ek i Crnjanski ili lako je Andri}u Jelica Zupanc. Dok se Goljev{~ekova bavila problemima aktuelnog {kolskog obrazovanja dotle je Zupan~eva i{la vi{e kroz memoarske zapise stvaraju}i dijalo{ku celinu u kojoj je bilo sve korektno ali bez pravog autorskog identiteta. Od stranih autora, Mira Trailovi} je za svoju re`iju odabrala komad Demoni La{a Nurena u kome su dominantne uloge dva para koji simbolizuju razo~arenje, osamljenost, proma{enost, nespokojstvo, presahlu ljubav, ~amotinju ili nesre}u, a sve kroz li~ni pakao i ose}anja koja poput neke demonske strasti uni{tavaju njihove `ivote. U Teatru u podrumu pa`nju je privukao tekst Gordana Mihi}a – Siroti mali hr~ki kao savremena komedija apsurda i aktuelnih zna~enja. Tekst je ve} ranije stekao popularnost u nezaboravnoj televizijskoj igri a sada je jo{ vi{e aktuelizovan. Sve ono {to se u svakodnevnim situacijama mo`e ~initi nerazumljivim ili nemogu}im, ovde se prirodno do`ivljava. Ako i ima satire i cinizma, komad se ne gubi u praznim simbolima besmislene birokratije niti te`i pesimizmu, jer mu svaka re~ pulsira `ivotom, vremenom i asocijacijama. Mihi}eve poruke se savr{eno razumeju, ali je pitanje kako ih mladi glumci sada tuma~e i na {ta ih navode u njihovom nadigravanju, od svesne karikature sa drasti~nim kontrastima do realisti~kog smirenja i priznanja da su i sami deo na{e svakodnevne

1986–1987.

15

zbilje. Posebna vrednost u ovoj predstavi su bili songovi Bore \or|evi}a, puni `estine i osobenosti po kojima je poznat ovaj kompozitor. Repertoar je po ustaljenoj praksi dosta heterogen ali kroz sve te predstave ipak donekle zanimljiv jer odra`ava potrebu da se dosledno aktuelni pozori{ni izraz gradi na doma}im tekstovima. U nekima se prespituju ranija mi{ljenja, nastoji da se otkriju nove vrednosti ili prosto vr{e ilustruju ideje vezane za `ivotne situacije kojima dominira otu|enje, problemi svakodnevne egzistencije i apsurd `ivljenja u ovom svetu. Agresivnost je ne{to smanjena, ali i dalje se istrajava na pitanjima za koja ni u svakodnevnim situacijama ne nalazimo prave odgovore univerzalnijeg zna~aja. Va`no je bilo, bez obzira na teku}a zbivanja, biti aktivno prisutan u pozori{nom `ivotu. Sli~no je bilo i u Beogradskom dramskom pozori{tu, samo sa druga~ijim izborom komada. Dosta se o~ekivalo od nove postavke Nu{i}eve gorke komedije O`alo{}ena porodica u re`iji Milenka Mari~i}a. Izvesnih korekcija u odnosu na ranije interpretacije je bilo ali u celini nije prevazi|eno ono {to je vi|eno ranije na nekim drugim beogradskim pozornicama. Pa`nja je stoga bila vi{e usmerena na glumce, mada je ansambl bio heterogen pa njihove interpretcije u celini nisu prelazile o~ekivano. Iznena|enje je, me|utim, do{lo sa komedijom Dugo putovanje u Jevropu mladog autora Stevana Koprivice. On poti~e iz onog dela crnogorske literarne ba{tine koja se oslanja na anegdote, bizarne situacije i neverovatne pri~e koje nekog odu{evljavaju ili zbunjuju ali nikoga ne ostavljaju ravnodu{nim. Egon Savin je tu anegdotu o knjazu Nikoli i njegovim glavarima koji treba da se dogovore o tome koja }e lepotica predstavljati njihovu zemlju pred evropskim svetom protuma~io sa finim ose}anjem za istorijsku farsu i njen preobra`aj u komediju. Zadr`ao je izvesne spoljne elemente dvorske etikecije, uo~io specifi~nost odnosa izme|u Knjaza i glavara, oslonio se na ve{to komponovanu scenografiju i muzi~ku pratnju s tim {to je umeo da izvesne asocijacije u~ini toliko prirodnim da se u pojedinim situacijama vi{e zabavljamo misle}i na apsurd sopstvenog `ivota nego na doga|aje iz Nikolinog vremena. To je naro~ito vidljivo u scenama kada se Knjaz savetuje sa svojim serdarima oko novih zajmova u inostranstvu, njihovom tro{enju i vra}anju, lovu ili ordenju za zasluge pojedinaca. Ima tu jo{ niz pou~nih detalja iz kojih je jasno da Koprivica apsorbuje zbivanja iz na{e realnosti, spaja ih sa pro{lim vremenima, uo~ava kontinuitet u mentalitetu i izvesnim navikama a uz sve to ume da bude ironi~an, ali ne i preterano grub, pa mu se ~ak i satiri~ni valeri za~as preobraze u verbalne dosetke. Iz toga nije bilo te{ko zaklju~iti da me|u komedijama koje su se pojavile ove sezone Dugo putovanje u Jevropu predstavlja zanimljivo i osobeno delo. Publika ga je prihvatila sa zadovoljstvom a Lazar Ristovski se proslavio u liku knjaza Nikole. Beogradsko dramsko pozori{te je ovom komedijom, ~inilo se, zaustavilo kolebanja koja su bila tako jasno prisutna u repertoaru velike scene tokom ove ili nekih ranijih sezona.

16

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U senci ovih doga|aja, na novoj kamernoj sceni na{le su se dve predstave i to Be~ki tango Petera Turinija i posebno dramatizacija romana Pismo – glava Slobodana Seleni}a. Autorovo nastojanje da o`ivi razne konvencionalnosti, zablude ili osobine koje su uticale na odre|ene doga|aje izme|u dva svetska rata, za Dubravku Kne`evi} u njenoj dramatizaciji su tek mu~na snovi|enja. Za nju nisu bitne toliko spoljne oznake realnosti koliko unutarnje projekcije samih aktera. Hrabro se nosila sa raz|enim tekstom nagla{avaju}i iz scene u scenu svoju `elju da se dobije {to slojevitija slika tog nesre}nog i razo~aranog sveta. Nije, me|utim, bilo lako na ovaj na~in predstaviti literaturu Slobodana Seleni}a. Ona je imala svoje specifi~nosti a predstava opet svoj identitet, ali jedno drugom nije protivure~ilo, a {to je najva`nije tako su sa raznih strana dolazili podsticaji glumcima da izraze teskobu u svetu. Predstava je imala svojstva istra`iva~kog projekta ali i izvesne kvalitete koji se nisu mogli zanemariti. Relativno mali broj premijera bio je karakteristi~an i za neke druge ansamble, a pogotovo Pozori{te na Terazijama. No} ve{tica Aleksandra \aje i Dobri vojnik [vejk Jaroslava Ha{eka nisu bili dovoljni da se ustali utisak o bitnim promenama u izrazu ansambla. Novost je bila jedino {to je predstavu osmislio Jan Pepih, ~ehoslova~ki reditelj, dosta abiciozno, sa atmosferom koja mu je omogu}avala da postigne vi{e rafinmana u stilu, pogotovo u zajedni~kim scenama. Ali, to ipak nije bilo dovoljno jer je [vejk bio suvi{e zakopan u pro{losti i nekom zaboravljenom vremenu nego u savremenom teatru. Paradoks je bio u tome {to je reditelj hteo da bude aktuelan i nov u tuma~enju ali nije na{ao pravu komunikaciju sa glumcima koji su ostali u domenu korektnosti, dosta racionalni u igri, bez potrebog zanosa i spontanosti, {to je potvrdilo da nije dovoljna samo popularnost jednog klasi~nog teksta, ozbiljan reditelj i dobra namera ansambla da se izna|e u tekstu novo ~itanje i nadahnutije, originalnije, nekonvencionalnije predstavljanje komedije. Mnogo vi{e interesovanja javnost je pokazivala za delovanje u Zvezdara teatru. Na toj slobodnoj sceni koja nije imala svoj stalni ansambl i oko koje su se okupljali glumci iz drugih beogradskih pozori{ta, kao nekad oko Ateljea 212, primetno je bilo vidno smirivanje atmosfere ali i nagla{avanje izvesnih komada i predstava koje su imale pretenzije da zastupaju novo politi~ko pozori{te. Izvesno iznena|enje stoga su priredili Dejan Mija~ sa komadom Ptic i ptica ili ku}a u kojoj je ponekad boravio i Ivo Andri} Slobodana Stojanovi}a i U agoniji Miroslava Krle`e kako ju je sagledala Vida Ognjenovi}. Na pozornici koja je do tada bila sazdana od politike, subjektivizma, cinizma, satire, fine komedije, sjajne igre ali i grubog pamfleta, odjednom je u prikazu Stojanovi}evog teksta sve bilo lepo i ugla|eno kao u nekom akademski ra|enom akvarelu. Verovatno je zbog toga na proscenijumu na~injena terasa oko koje sedi publika, sa cve}em, li{}em i stolom sa ~etiri stolice. Re`ije u istra`iva~kom smislu tu nije ni bilo pa time ni Mija~evog posebnog anga`mana jer je re~ o komadu koji ne `eli ni{ta drugo do sopstveno puko predstavljanje. Sto-

1986–1987.

17

janovi} je, po ugledu na neke druge doma}e i strane tekstove ra|ene kao muzi~ke partiture, hteo da stvori kapri~o iz ~etiri dela, s tim {to se svaki opet sastoji iz ~etiri slike, a sve kao zbivanje u jednom danu i za jednim stolom, sa dva glumca koji treba da odigraju po ~etiri lika. Te`ilo se nekoj apstraktnoj lepoti, literarnim meditacijama, ima pasa`a kojima dominira lektira, ali i onih u kojima Stojanovi} podse}a na svoje ranije komade, kada je voleo da nabraja cve}e i trave a sada razne bube, kazuju}i ne{to od svoje filozofije `ivota. U biti re~ je o tekstu u kome se improvizuju raspolo`enja, ali se ne izra`ava ni{ta odre|eno – pa ose}ate tonalitet ali se njime ne formiraju stanja, ne produbljuju odnosi, ne otkriva smisao niti obezbe|uje izvesno metafori~no dejstvo. Re`ija je trebalo da ovaj kapri~o prevede u sasvim novu orkestraciju, ali kako se to nije dogodilo – ostalo je samo ~u|enje, odnosno – ~emu sve ovo? Jo{ ve~e iznena|enje je bilo pojavljivanje Krle`inog dela na Zvezdari! U beogradskom glumi{tu je, kako se ~inilo sve stvar trenutka i mogu}e je da se za tili ~as ostra{}ene sumnje promene u zvani~ne istine, da se odustane od razotkivanja zajedni~kih zabluda i do|e do mazohisti~kog ruganja samom sebi. Teatar Zvezdara je, bar se tako ~inilo, malo po`urio da na|e {to pre svoju meru prisutnosti u dru{tvenom i pozori{nom `ivotu, tupe}i u izvesnoj meri pokazanu agresivnost, kako bi bio bli`i nekim drugima pozori{tima. Vida Ognjenovi} je verovatno poverovala da }e ovim projektom pomo}i da se obogati repertoar i poka`e kako se i ovde mogu stvarati predstave na kojima insistiraju druga pozori{ta. Rediteljka je po{la od Krej~evog iskustva sa ^ehovim, a to je zna~ilo od intimne drame na~initi u odre|enoj meri spektakl. Tako su uvedeni novi likovi manekena ili otmenih dama, dato im je da prisustvuju tragi~nim zbivanjima, da ih nemu{to komentari{u, a ima i replika u kojima se obja{njava {ta ko od glavnih aktera u kojem trenutku ose}a ili kako se pona{a. To je ne{to sli~no napomenama koje pisci nazna~uju kao upustva glumcima i rediteljima. U tom rastakanju drame u komercijalno tkivo ose}a se verovanje da je to pravi put kojim se dolazi do dekorativne atmosfere i `eljenih slika. Uprkos raznim podsticajima i idejama, sve to nije mnogo vredelo jer su pojedini glumci dovedeni u paradoksalnu situaciju. Obe ove predstave, bez obzira na sve, kandidovane su za Sterijino pozorje, jer se u upravi Zvezdara teatra ra~unalo o ugledu ste~enom ranijim predstavama. Ova sezona je bila ocenjivana na razne na~ine. Oni koji su se odu{evljavali Bu|enjem prole}a smatrali su da je ve} to dovoljno da se ove drugo potisne u stranu u uka`e na ovaj izvanredni uspeh. Zato su se i potvr|ivali nagradama koje je na raznim manifestacijama dobila ova predstava. Malo skepti~niji nisu bili zadovoljni ni sa jednim pozori{tem posebno. Jer, izdvajali su se tek po jedna ili najvi{e dve predstave. Gledano u celini – to najbolje {to je kritika hvalila ~inili su pored Bu|enja prole}a jo{ predstave Laku no} majko, Sveti Georgije ubiva a`dahu i Dugo putovanje u Jevropu. Iz toga se mo`e izvesti zaklju~ak da se pozori{ta uprkos svemu jo{ uvek ne predaju sudbini, nastoje}i da odr`e vitalnost kroz posebno isticane projekte. Jugoslovensko dramsko je imalo mladog re-

18

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ditelja Harisa Pa{ovi}a, Atelje je ostao veran svome piscu Du{anu Kova~evi}u a u Beogradskom dramskom pozori{tu nai{li su na tekst mladog doma}eg autora Stevana Koprivicu kao zanimljiv komediografski rukopis. Naravno, i ovog puta se moglo postaviti pitanje – za{to u principu nema vi{e premijera, otkud toliko malo interesovanja za istra`ivanja novih valera u izrazu, {ta se mo`e o~ekivati od mladih doma}ih autora uz pitanje – kuda sve ovo vodi? Razlika izme|u beogradskog pozori{nog kruga i onog novosadskog – bila je u tome {to je u prvom delovalo desetak {to zvani~nih {to alternativnih scena, a u drugom se sve svodilo na zbivanja u Srpskom narodnom pozori{tu, uz sna`an uticaj svega onog {to se doga|alo na Sterijinom pozorju. Bilo je dosta uticajnih ljudi koji su sve ~inili da se, bez obzira na brojnost ansambala ili scensku produkciju, odr`i izvesna ravnote`a u publicitetu, kriti~kim procenama vrednosti do samih nagrada. Uz sve to valja dodati i jugoslovenske pozori{ne antagonizme, razne manipulacije u domenu repertoara, me|usobne odnose, a posebno sve ono {to se doga|alo unutar Srbije – gde je upravo Pozorje istrajavalo na podelama na pokrajinska pozori{ta i ona koja deluju u centralnoj Srbiji. Jedinstveni pozori{ni prostor je bio sasvim razbijen i u takvim uslovima te{ko je bilo govoriti o jedinstvenom stilu, stremljenjima u domenu dramske literature, a pogotovo u domenu izraza. U Srpskom narodnom pozori{tu pod uticajem predstave Rodoljupci, po tekstu Jovana Sterije Popovi}a, a u re`iji Dejana Mija~a i izvo|enju Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, tako|e su hteli da do|u do sopstvenog uspeha. Anga`ovan je iz Skoplja reditelj Slobodan Unkovski. I on je poku{ao da na~ini svoju viziju u kojoj je bilo izvesne originalnosti ali nedovoljno ubedljivog izraza. Predstava je ipak dobila vi{e na publicitetu nego {to se i pretpostavilo, mada ju je donekle zasenilo predstavljanje dela Sveti Georgije ubiva a`dahu u re`iji Egona Savina. Posedovala je unutarnju dramatiku, li~ne sudbine su se zgu{njavale u zajedni~ku sudbinu, pojedini fragmenti su se stapali u {iru celinu, kontrasti su bili nagla{eniji pa je tekst dobio nova zna~enja i ve}u ubedljivost. Predstava je jednostavno imala snagu koja se vezivala ne toliko za glumce koliko tekst koji se prirodno na{ao na zvani~nom programu Sterijinog pozorja i bio oven~an nagradom za najbolje scensko delo toga trenutka. Rodoljupci su progla{eni najuspe{nijom predstavom trideset i drugih Jugoslovenskih pozori{nih igara a Du{an Kova~evi} najuspe{nijim savremenim dramskim piscem. To je za u srpsku dramaturgiju bilo od posebnog zna~aja – jer je njegovo delo odmeravano sa tekstovima Miroslava Krle`e, Jordana Plevne{a, Marija Rosija, Slobodana [najdera i Ivana Studena. Kada se zna da su tu tekstovi jo{ dva srpska savremena autora onda je razumljivo {to su kritike bile, kao i ranije, nagla{eno blagonaklone prema savremenoj dramaturgiji. U su{tini – negde su predstave bile ma{tovitije nego tekstovi a bilo je situacija gde je opet izvorna literatura prosto diktirala scenski izraz. Pri tome

1986–1987.

19

valja imati na umu da su me|urepubli~ka i me|unacionalna takmi~enja imala druga~ije pristupe savremenoj literaturi vode}i ra~una o ustaljenoj proceduri i politici paralelnog ili podjednakog razvoja po kome smo svi isti i istovremeno napredujemo – od merila koja su se stvarala u pojedinim srpskim pozori{nim centrima ili pozori{tima. To se najbolje uo~avalo u stvaranju odnosa prema dramama Aleksandra Popovi}a koja su glumci i reditelji smatrali ve} novim klasikom srpskog pozori{ta. Zato ne iznena|uje da je Branko Ple{a izrazio `elju da na sceni Srpskog narodnog pozori{ta proveri kako u tom trenutku komunicira komad Ljubinko i Desanka sa savremenim senzibilitetom – pogotovo {to se apsurd igre iskazuje kroz odre|enu autenti~nost, ujedno otkrivaju}i ~udne ali razumljive asocijacije, podsti~u}i razmi{ljanje o sudbini i vra}aju}i nas sa kraja na po~etak onim ve~nim pitanjem – ~ijom se, zapravo, sudbinom u `ivotu zabavljamo? Li~nom ili zajedni~kom? Branko Ple{a je pre dvadeset godina postavio na sceni Ateljea 212 Popovi}ev komad Razvojni put Bore [najdera i stvorio jednu od najboljih predstava iz ovog opusa koja je znatno doprinela afirmaciji Aleksandra Popovi}a. Kako na beogradskim scenama trenutno vi{e ja~aju tendencije estradne agresivnosti nego suptilnije istra`iva~ke strasti to je Branko Ple{a nastojao da stvori ~aroliju koja }e Popovi}a predstaviti u najboljem svetlu. Nije ova predstava neko nadmeno novo ~itanje ili otkrivanje pisca, ve} privla~na predstava koja potvr|uje njegove vrednosti, ube|uje da mu dela ni malo ne zastarevaju, da je prema njima nu`an radikalniji odnos jer su puni `ivota, apsurda `ivljenja i neobi~ne poetike pa je ovaj prikaz vredan i pou~an. Srpsko narodno pozori{te u sezoni koju je obele`avalo kao jubilarnu ispoljavalo je primetnu aktivnost. @elelo je predstave sa savremenim identitetom pa je Ljubi{i Georgijevskom omogu~eno da predstavi komad Don @uan u paklu Bernarda [oa na originalan i polemi~an na~in {to je moralo da izazove odre|ene komentare u javnosti. Usledilo je prikazivanje komada Du{ana Jovanovi}a – @ivot provincijskih plejboja posle Drugog svetskog rata ili tu|e ho}emo – svoje ne damo u postavci Branislava Mi}unovi}a. Tekst je sasvim bio nov, sa dosta gor~ine koja proizlazi iz situacija u kojima mladi ljudi bivaju gurnuti u teskobu i stanje bezna|a. Istrajavalo se na tome da aktuelni repertoar bude {to raznovrsniji pa je favorizovan rad na kamernoj sceni gde su predstavljeni komadi Bilbao Bil Bertolta Brehta, Zlo~in na kozijem ostrvu Uga Betija, Gnezdo Franca Ksavera Kreca i Dobri Doktor Nila Sajmona. To je zaista bila veoma raznovrsna aktivnost, sa razli~itim pristupima izrazu, ali uz sve razlike ili kontraverze ipak nadahnuta zajedni~kom `eljom da se pozori{te potvrdi kao zna~ajna i vitalna institucija u kojoj mogu da se afirmi{u razli~ite forme igre. Somborsko pozori{te nije imalo tako obimnu produkciju, ali uspevalo je skoro u svakoj sezoni da stvori jednu ili dve predstave koje su privla~ile pa`nju pozori{nih umetnika iz drugih gradova. Ovaj put to je komad Homo Volans Nenada Proki}a u re`iji Dejana Mija~a. Predstava je prikazana u mnogim gra-

20

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

dovima u zemlji i inostranstvu. Pozori{te “Sterija” u Vr{cu nastojalo je da odr`i vitalnost premijerama Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, Staklenom mena`erijom Tenesi Vilijamsa, Na letovanju Maksima Gorkog i savremenim doma}im tekstovima \avolje pleme Zorana Bo`ovi}a i Krme}i kas Aleksandra Popovi}a. Svojim putem, a unutar mogu}nosti, kretala se aktivnost ansambla “To{a Jovanovi}” iz Zrenjanina. Prednost na ovoj sceni je data tekstovima savremenih autora kao {to su Kraj vikenda Mome Kapora, Garavi sokak Miroslava Anti}a, Krajputa{ za troje Milana Tutorova, dok je od doma}ih klasika izdvojen tekst Branislava Nu{i}a – Karijera. Me|u tim vojvo|anskim pozori{tima, ako se izuzme Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu – najvi{e pa`nje bilo je usmereno na aktivnost Ljubi{e Risti}a unutar Narodnog pozori{ta u Subotici, i dalje veoma raznovrsnu i dinami~nu, sa iznena|uju}e velikim brojem novih predstava. Tu su se me{ale dramske predstave, koreodrame, postavke na ma|arskom i srpskom jeziku, a bilo je i me{ovitih jezi~nih kombinacija. Dovoljno je bilo pogledati samo spisak naslova koji su ~inili Sajgon Margarite Dira, Svadba Rudija [eliga, Bloody Mary Len|ela, [erbed`ije, Kokotovi}eve i Risti}a, zatim Grofica Marica Imre Kalmana, Lazara Stojanovi}a – Bejrut internacional, Nade Kokotovi} Anita Berber, Krecov Men{ Majer, [kola za `ene i Don @uan Molijera, Elektra Euripida, Tebanska tragedija Sofokla, Nalog Hajnera Milera, Krvoskok Antoana Artoa ~ime se ne zavr{ava ovaj izbor. Malo je ipak predstava koje su zadobile nivo koji bi ih preporu~io za prikazivanje i u drugim gradovima. Najvi{e pa`nje je privukao spektakl Bloody Mary koji je imao svoju promociju u nizu gradova od Beograda do Rijeke, Splita do Budve. Ni jedna od ovih predstava, me|utim, nije posedovala vi{i artisti~ki nivo niti je dolazila u priliku da svoje vrednosti poredi sa onim {to se ~inilo na uglednim pozornicama. To je, zapravo bio teatar kome je Ljubi{a Risti} davao svojim postavkama `eljeni identitet. Zasnivao se vi{e na isforsiranom publicitetu odre|enih doga|anja nego na kvalitetu predstava. Jer, Risti} je prvi relativizirao sve sudove o svojim ostvarenjima a pogotovo kriti~ku misao kao nepotrebnu jer nije sledila njegovu proizvoljnu i nepredvidivu dinamiku u raznim aktivnostima. Niko nije mogao ni da predvidi kuda, za{to i dokle ide. Me|u ansamblima koji su delovali u u srpskim gradovima ju`no od Save i Dunava jo{ uvek je najvi{e stabilnosti pokazivalo Narodno pozori{te u Ni{u. Osnovni kriterijum predstavljao je broj premijera pa je s ponosom isticano da su prikazani komadi Tetovirane du{e Gorana Stefanovskog, Do`ivljaji Nikoletine Bursa}a Branka ]opi}a, Slika za veliki zid Vidosava Petrovi}a, Vuk Ivana Studena, Telefon nije zazvonio Aleksandra Geljmana, Klopka Ire Levina, [kola za `ene Molijera, Ivkova slava Stevana Sremca, a na maloj sceni Zlostavljanje prema literaturi Ive Andri}a.To je heterogeni repertoar u kome se vi{e pri~alo i ukazivala pa`nja spoljnom akademskom realizmu nego iskazivala su{tina odabranih tekstova. Pa ipak, najvi{e pa`nje prosve}eno je delu Vuk Ivana Studena u kome je reditelj Gradimir Mirkovi} nastojao da {to ubedljivije ilustruje `ivot

1986–1987.

21

Vuka Stefanovi}a Karad`i}a sa glumcem Radomanom Konti}em. Tekstu se nisu mogli pore}i izvesni pozitovni kvaliteti pa je ansambl o~ekivao da }e ovom predstavom mo`da u}i u konkurenciju za glavni program Sterijinog pozorja. To se, me|utim, nije dogodilo, mada je selektor ipak odlu~io da predlo`i prikazivanje predstave na kraju festivala u ~ast nagra|enih. Popularnost u ovom izboru dela potvrdila je jedino nova postavka Ivkove slave Stevana Sremca tako|e u re`iji Gradimira Mirkovi}a, ra|ena u tradicionalnom maniru i prepoznatljivoj atmosferi sa nekoliko novih inicijativa u oblikovanju poznatih likova. Istovremeno sa ovim zbivanjima na velikoj sceni bilo je vi{e poku{aja da se pozori{ni `ivot Ni{a obogati i onim alternativnim. Pored male scene u samom pozori{tu, to se odnosilo ponajvi{e na aktivnost u okviru Doma kulture “Josip Kolumbo”, a posebno lutkarskog pozori{ta “Fenix” kao jedne od prvih privatnih trupa u kojoj su Mima i Bane Jankovi} svojim originalnim kreacijama stekli ugled u gotovo svim ve}im gradovima u zemlji. Za to vreme u Narodnom pozori{tu u Leskovcu isticane su postavke komada: Petrijin venac Dragoslava Mihailovi}a, Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a. Ali, predstave su ostale skromnog dometa i nisu prevazilazile lokalna ograni~enja u izrazu. To, me|utim, nije zna~ilo da nije postojala `elja da se u~ini i ne{to vi{e od informacije o savremenoj doma}oj dramskoj literaturi. Kako su pojedina dela bila ve} proverena na velikim scenama, posebno u Beogradu i Novom Sadu – to su kori{}ena ve} verifikovana iskustva pa velikog rizika nije bilo. Publika je bila dovoljno zainteresovana za ovakve poduhvate jer su ih pratili odjeci prvih premijera u drugim gradovima. Sli~nu politiku su vodila i druga pozori{ta, sa manjim ili ve}im ambicijama. Me|u onim retkim koji su prenagla{avali svoje mogu}nosti i dalje je bilo prisutno pozori{te “Joakim Vuji}” iz Kragujevca. ^lanovi ansambla su vr{ili stalni upliv u repertoar veruju}i da zaslu`uju {iru afirmaciju i izvan svoje mati~ne pozornice. Programska {ema je dobro poznata – doma}a drama, svetska klasika i savremena inostrana dramska produkcija. Tako je najvi{e u~injeno za prezentaciju Tetoviranih ru`a Gorana Stefanovskog u re`iji Aleksandra Luka~a. Tu su bila i Vrata doma Gordana Mihi}a u re`iji Branislava Mi}unovi}a i Sveti Georgije ubiva a`dahu Du{ana Kova~evi}a u postavci Jovice Pavi}a. Po tradiciji, ovde su glumci uvek bili predusretljivi prema mladim rediteljima, {to je i njima samima obezbe|ivalo raznovrsniji i stimulativniji izraz. Uz to su i{le i dve postavke njihovog stalnog reditelja Petra Govedarevi}a – San letnje no}i Viljema [ekspira i Lud od ljubavi Sema [eparda. U svemu tome ni{ta nije bilo sporno ali se ipak te{ko prvazilazilo ono ve} vi|eno u samoj igri. Kru{eva~ko pozori{te, ne{to skromnije po gluma~kom potencijalu i ambicijama, poku{alo je da stvori malo osobeniji repertoar. Tako su izvedeni komadi Srpski revizor Zvonimira Kosti}a, Hej Sloveni kuda }ete Milovana Vitezovi}a,

22

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Vukov testamenat u adaptaciji Neboj{e Bradi}a i Milana Obradovi}a i igra Najve}i fudbaler na svetu Dragana Aleksi}a. Sli~no je bilo i u Pirotu gde su svoje mesto u krugu srpskih pozori{ta nastojali da osiguraju anga`ovanjem reditelja kakvi su @ivorad Mitrovi}, Slavoljub Stefanovi} Ravasi, \or|e \ur|evi} i Borislav Grigorovi} u postavkama komada Mra~na komedija Pitera [efera, Ko{tana Bore Stankovi}a, Grbavac Slavomira Mro`eka i Srpski revizor Zvonimira Kosti}a. Narodno pozori{te u Titovom U`icu imalo je ne{to skromniji repertoar u kome je dominantno mesto imao Komunisti~ki raj Aleksandra Popovi}a. Predstava koju je re`irao Branko Popovi} bila je svojim kvalitetom posebno zapa`ena na dvadeset tre}im pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” u Zaje~aru gde je osvojila vi{e nagrada. U ovoj sezoni Narodno pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” iz [apca nije favorizovalo ve}i broj premijera, usmeriv{i sve svoje snage oko postavki komada Play Strindberg Fridriha Direnmata, Va`no je zvati se Ernest Oskara Vajlda i kola`a Sa Vukovih staza i bogaza. Ovaj aran`man se na{ao i na programu Narodnog pozori{ta Timo~ke Krajine u Zaje~aru, s tim {to je njihov repertoar bio mnogo dinami~niji, obuvativ{i i izvo|enja Putuju}eg pozori{ta [opalovi} Ljubomira Simovi}a, Sre}na nova 49 Gordana Mihi}a, pa ~ak i mjuzikal Probudi se Kato Milana Grgi}a. Pozori{ni `ivot Kosova i dalje je ogra|ivan i odvajan od ovog kruga srpskih pozori{ta, svodiv{i se na programe albanskog pozori{ta u \akovici i Pokrajinskog pozori{ta u Pri{tini gde su pod jednim krovom i dalje delovale albanska i srpska drama. Albanski glumci nisu bili zainteresovani za saradnju sa drugim srpskim ansamblima za razliku od srpskih koji su sa predstavom Rodoljupci u re`iji Borislava Grigorovi}a potvrdili svoj uspeh na dvadeset i tre}im pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” osvojiv{i vi{e nagrada za gluma~ka ostvarenja, re`iju i kostimografiju. Paradoks je u tome {to je albanska drama bila vi{e okrenuta Sterijinom pozorju i onim jugoslovenskim pozori{nim centrima iz kojih je o~ekivana ve}a podr{ka. Tako je za Jugoslovenske pozori{ne igre kandidavan komad Breg `alosti Tekija Dervi{ija, ali nizak izra`ajni intenzitet nije mogao da stekne nikakvo uva`avanje. Sumiranje svih ovih doga|aja nije promenilo sliku o pozori{nom trenutku i celoj sezoni. Postojao je ve} od ranije uo~ljiv nesklad izme|u ambicija i mogu}nosti pojedinih pozori{ta pa i tiho nezadovoljstvo odre|enih ansambala {to se ipak glavne predstave afirmi{u u Beogradu i Novom Sadu. Izvesne vitalnosti je bilo neosporno u Subotici, Somboru, Ni{u i Kragujevcu. Me|u savremenim dramskim autorima je svoju afirmaciju i dalje potvr|ivao najvi{e Du{an Kova~evi} a uzor svima su bile predstave poput Rodoljubaca Dejana Mija~a. Naime, poruke su bile jasne, izvo|enje poznatih doma}ih i stranih dela, klasi~ne ili savremene literature, samo po sebi ne donosi nove izra`ajne kvalitete. Najaktivniji stvaraoci su `eleli da pomere izraz iz realisti~kih okvira, stilizacijom likova ili uno{enjem farsi~nih elemenata uz ironi~nu distancu, te tako omogu}e u aktuelnim predstavama i neka nova zna~enja.

1987–1988.

23

1987–1988.
Nije bilo ranije uobi~ajenih zajedni~kih ocena sezone ili uop{tenih razmatranja stanja u kojima se nalaze srpska pozori{ta. Svaki ansambl je imao svoju sudbinu i specifi~ne probleme. Pore|enja situacija u kojima su delovala dva bliska ili susedna pozori{ta ni{ta nisu kazivala novo. ^ak ni kritika nije imala temeljitiji uvid u sve segmente pozori{nog `ivota u Srbiji. Izvesne indikacije mogle su se jedino na}i u opservacijama selektora festivala kakvi su Susreti vojvo|anskih pozori{ta, Pozori{ni susreti “Joakim Vuji}” ili Sterijinog pozorja. Me|utim, i tu je bilo pristrasnosti s obzirom na festivalske programe i subjektivne procene zbivanja u pozori{nim tokovima zemlje. O~igledno je bilo da istrajavanja na nekom ve{ta~kom zajedni{tvu nisu vi{e imala kohezionu snagu, te da je svaki republi~ki korpus vi{e istrajavao na svojim specifi~nostima nego na zajedni~kim te`njama. Odmeravanja vr{ena na Sterijinom pozorju bila su vi{e u sferi politike nego kulture i jo{ uvek su bile mogu}e razne manipulacije prikrivene iza parole o ravnomernom i zajedni~kom razvoju. Odmeravala su se uglavnom pozori{ta iz republi~kih centara tako da onim regionalnim i gradskim nije ostavljano vi{e prostora za samopotvr|ivanje me|u onim najboljim. To je ustalilo izvesnu skepsu kod pojedinih ansambala. Srbija je i tu bila u specifi~noj situaciji – jer se zbog tradicije i niza drugih okolnosti uporno tvrdilo da vojvo|anska pozori{ta oli~avaju vrline koje se ne mogu potirati ili olako izjedna~avati sa pozori{tima koja deluju na teritoriji takozvane u`e Srbije. Da bi se to potvrdilo – ~ak je i Srpsko narodno pozori{te, bez obzira na svoj umetni~ki potencijal i ulogu na jugoslovenskim prostorima u~estvovalo ravnopravno sa drugim pozori{tima u konkurenciji na Susretima vojvo|anskih pozori{ta. Beogradska pozori{ta, posle neprijatnih i ve} zaboravljenih poratnih iskustava, nisu se unutar Srbije odmeravala sa pozori{tima koja deluju u pojedinim gradovima u unutra{njosti, bez obzira na njihovu tradiciju, renome ili aktuelna stremljenja. Poseban problem predstavljali su otpori integracionim procesima koji bi pribli`ili pozori{ta koja deluju na Kosovu i Metohiji. Tu je vo|ena jedna ~udna i kompromisna politika na {tetu srpskih pozori{nih stremljenja. Ovde je bilo mogu}e osnivati ili {iriti mre`u amaterskih i profesionalnih albanskih trupa ali ne i srpskih jer se smatralo da tu potrebu zadovoljava u prihvatljivoj meri Pokrajinsko pozori{te u Pri{tini. Otud shvatanje da albanski ansambli treba da u~estvuju vi{e na jugoslovenskim festivalskim manifestacijama nego na onim susretima koja okupljaju srpske glumce. Taj antagonizam s albanske strane je

24

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

uglavnom tolerisan i nije ~injeno ni{ta ozbiljnije niti trajnije kako bi se trupe koje daju predstave na albanskom jeziku integrisale u zajedni~ki pozori{ni `ivot poput ma|arskih grupa ili onih drugih nacionalnih manjina. Od svih zajedni~kih te`nji u novoj sezoni se moglo primetiti jo{ jedino da gotovo svi srpski ansambli osnovni repertoar grade na doma}oj drami, te`e}i da do|u do novih tekstova koji }e im obezbediti ekskluzivnost. Uz poznata dela predstavljena ve} u ranijim sezonama statisti~ari su izbrojali preko dvadeset novih tekstova srpskih pisaca. Da bi se u izvesnoj meri relativizovao njihov zna~aj odmah je uz brojke nagla{avano da to samo po sebi nije uspeh jer se njihove vrednosti potvr|uju i kvalitetom izvo|enja. ^injenica je, me|utim, da su u ovoj sezoni srpska pozori{ta, za razliku od nekih koji su delovali u drugim sredinama, i dalje otvorena prema dijalozima izme|u umetnika i stvarnosti. Ekscesa sa poku{ajima da se ograni~i dejstvo pojedinih tekstova bilo je sve manje pa je preovladalo mi{ljenje da su srpska pozori{ta ostala otvorena pred mnogobrojnim problemima koja su se odnosila na egzistencijalne strahove pojedinaca, politi~ke sudare sa recidivama prevazi|enih ideolo{kih kli{ea, sumnje u ono {to realnost nudi, a otud i uplitanje u politi~ke borbe oko slobode, razli~itih shvatanja ili neprestane zabrinutosti pred budu}no{}u. ^injenice niko nije osporavao ali su se zato susretale pau{alne procene da je ta prenagla{ena aktivnost, zapravo, vid krize izraza. To uverenje su {irili oni koji su `eleli da stvore u javnosti privid kontinuiteta u pozori{nom `ivotu zemlje ali jo{ vi{e – da nametnu svoja shvatanja da takozvano politi~ko ili aktuelno pozori{te samo reflektuje krizu stvarala{tva. Jer, navodno, najlak{e je privu}i publiku pamfletskim tekstovima o aktuelnim socijalnim i politi~kim problemima zemlje. Refren je uvek bio isti – mo`e li i da li je pozvano pozori{te da menja dru{tvene prilike u kojima `ivimo? Beogradska pozori{ta su unutar pozori{nog `ivota Srbije stekla ve} ubedljivu otpornost prema svemu {to mo`e ugroziti njihovu otvorenost prema izazovima vremena. Me|u novim tekstovima pa`nju je privukla drama Ru`enje naroda u dva dela Slobodana Seleni}a u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, a u postavci Dejana Mija~a. Tekst je procenjivan na razne na~ine, jer u njemu ima dosta korektnih dijaloga na engleskom jeziku, poznatih politi~kih meditacija, izvesnih sociolo{kih tuma~enja na{eg postojanja, jednostranih interpretacija istorije, intimne potrebe za obja{njenima dvojnosti du{e – pretencioznih htenja, vi{e u domenu misli nego do`ivljaja, prekomponovanih u niz fragmentarnih svedo~anstava i slika koje je javnost prihvatila kao artikulaciju vremena i potrebu pojedinca da na|e u sebi odgovore za nedoumice koje ga pritiskuju sa svih strana. U prvom planu su, ako se izuzmu dva za~u|ena Engleza sa svojim mislima o Srbima, prizori koji se doga|aju u jednom beogradskom poratnom zatvoru gde su se sticajem okolnosti na{li zajedno ~etnici, biv{i ministri i ekstremni levi~ari ili rusofili. Kako se sve to, te{ko mo`e povezati jo{ i sa knezom Milo{em, uz odsustvo kontinuiranog zbivanja, likovi se ne razvijaju ve} se iz

1987–1988.

25

odre|enih stanja izvode u finalnu `ivu sliku – partizanski bolj{evik i ekstremista, s jedne strane, a ~etni~ki vojvoda sa druge strane, pucaju u nevino i bespomo}no telo devoj~ice koju zatim u apoteozi iznose sa scene zatvorenici, milicioneri, oficiri bezbednosti, Milo{ Veliki i svi koji su se u drami zatekli, uklju~uju}i i Engleze! Re~ je o o~iglednoj simbolici hranjenoj tezom da je srpski narod od pamtiveka, a posebno Nemanji}a, preko Milo{a do dana{njih dana, optere}en bratoubila~kom borbom i neprekidnom surevnjivo{}u oko vlasti. To je sahrana iluzija ili ponavljanje da smo svi krivi za ovakvu sudbinu. Uspeh ove predstave je uglavnom baziran na gluma~kim interpretacijama. [to se ti~e samog Seleni}a, mnogo je pristrasnih re~i izgovoreno na ra~un srpskog naroda, valjda u `elji da se izazove revolt protiv zle sudbine. Ovakve slike je te{ko, me|utim, prihvatiti kao jedine istine jer je re~ o ljudima koji imaju ~asnu pro{lost i nisu bez budu}nosti. Zato je komad imao vi{e dru{tvene nego literarne implikacije i predstavljao deo trenutne atmosfere u dru{tvu. To je odgovaralo nekim od uticajnih pozori{nih mo}nika iz drugih sredina ili republi~kih centara u kojima se hladila i uti{avala kriti~ka svet prema op{tim dru{tvenim kretanjima, skretanjem prema nacionalnim vrlinama i vrednostima. Zato nije bilo iznena|enje {to je lako nai{ao na podr{ku predlog da se na Sterijinom pozorju ova drama proglasi kao najbolji novi dramski tekst na jugoslovenskim pozornicama. Zanimljivo je da tom prilikom nije dodeljena i nagrada za najbolju predstavu. Ostaje ipak da je ovo prikazivanje Ru`enja naroda u dva dela bilo doga|aj koji je donekle zasenio sve drugo {to se zbivalo pre i posle toga u ovoj sezoni na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta koje je i u tom trenutku izazivalo posebnu pa`nju ne samo u beogradskim pozori{nim krugovima nego i u drugim centrima u zemlji. To se pre svega odnosi na prikaz Oluje Viljema [ekspira koji je zajedni~ki pripremljen sa Dubrova~kim letnjim igrama. Predstava je ve} dok je izvo|ena na Lokrumu podelila kritiku. To se i ranije doga|alo kada god su direkcije Dubrova~kih letnjih igara poku{avale da ostvare saradnju sa ovim pozori{tem ~iji su umetnici ulo`ili izuzetan napor da oforme i izdignu na visoki umetni~ki nivo pojedine projekte. Ako su u Dubrovniku protiv te saradnje bili uvek kriti~ari ili glumci uskih regionalnih i nacionalnih pogleda, u Beogradu su bila ispoljena vi{e neslaganja o konceptu re`ije i na~inu na koji su komponovane pojedine scene, ili o stilu kojim je uobli~eno celo zbivanje. Pogotovo su rezerve nala`ene u saznanju da se umesto bajkovitosti sna i{lo vi{e u naturalisti~ki sagledanu pri~u u kojoj tragikomedija prerasta u farsu, poezija se gubi u nizu sporednih lavirinata koji predstavu rasta~u te se tako ru{i njena celovitost. Uz to su postojala kolebanja – kako pri~u o slobodi tuma~iti, {ta predstavlja lik Prospera, da li je igra Mirande i Ferdinanda samo ljubavna igra? Da li je to parodija onih ideja koje bi Oluju `elele da protuma~e u savremenom teatru kao politi~ki komad ili je to tek poigravanje sa pozori{tem uz me{anje `anrova, gde su istovremeno prepoznatljivi elementi groteske, naturalizma pa ~ak i karikature?

26

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Uz razne okolnosti stvorena je daleko zanimljivija i podsticajnija atmosfera oko izvo|enja predstave Baal Bertolta Brehta. Bezrazlo`no je odba~eno svako ranije iskustvo u postavci dela ovog velikog pisca pa je od cini~nog komada, punog metafora i suprotstavljanja zlu koje dolazi od primitivizma, neznanja ulice, nekontrolisane arogancije koja svojom agresivno{}u preti dru{tvu, dobijen libreto za neku vrstu rok opere. U tom aran`manu dominiraju alkohol, droga, nekrofilija i homoseksualizam. Pri tome je reditelj svojim afektacijama oti{ao i ne{to dalje od Sigmunda Frojda, pa uz nasladu mu{karca nad mrtvom `enom dolazi i slika erotskog zadovoljstva `ene s mrtvim ~ovekom. Za Eduarda Milera to je trebalo da bude nekakav novi optimizam, pa je izvr{eno estetiziranje scenske forme u kojoj se slavi mu{ki polni organ. Simbol plodnosti se izopa~ava u suprotnost, a uz to se jo{ mnogo toga iz ve} konvencionalnog re~nika prevazi|enog avangardnog egzibicionizma nastoji naivno da ve`e za na{e vreme i potrebe. Da je to u~injeno na nekoj drugoj sceni bez tradicije, ste~enih vrednosti i obaveza mo`da bi bilo manje ~u|enja. Predstava je pravljena po osobenom ukusu koji deluje neobavezno i arhai~no, tek da {okira, te je sasvim razumljivo {to je izazivala razli~ite reakcije od odu{evljenja do zgra`anja. Te{ko je bilo oteti se utisku da na ovakvu izra`ajnu orijentaciju imaju uticaja i pojave koje potpuno negiraju iskustvo, kontinuitet delovanja ili istra`ivanja, tra`e}i {okantne povode za nekakav savim druga~iji pristup poznatim temama. To se dogodilo upravo sa komadom Ludi od ljubavi ameri~kog savremenog autora Sema [eparda. Osnovni koncept predstave zasnivao se na mi{ljenju da se estravagancijom i nesputanim nagonom mo`e do}i do nove mitologije. U potpunoj suprotnosti sa tendencijama ispoljenim u Baalu ili predstavi Ludi od ljubavi, bilo je obele`avanje Nu{i}evog jubileja sa predstavom Tuce svilenih ~arapa koju je Stevo @igon sa~inio od zaboravljenih jedno~inki ovog popularnog komediografa. @igon je shvatio ili verovao da Nu{i} nije samo ozbiljni komediograf i satiri~ar, ve} da ga je lako prepoznati i u feljtonskim bele{kama, improvizovanim kalamburima, lakim dosetkama i skicama koje su mu slu`ile kao podsetnik pri razradi ili uobli~avanju poznatih dela. O~igledno da nije bilo volje da se neka od najpoznatijih komedija sagleda ili protuma~i na neki noviji ili savremeniji na~in pa je u~injeno dosta kako bi re`ija mogla da o`ivi aktovke koje vi{e ne igraju ni amateri. Glumci su se zaista potrudili da im udahnu `ivot, pokazav{i kako se skromnim sredstvima mo`e do}i do zanimljivih humornih scena koje po svemu zaista pripadaju ovom briljantnom piscu. Japanski pisac Mi{ima bio je u ovoj sredini u to vreme vi{e poznat po li~noj sudbini i izvr{enom harikiriju nego po proznim i dramskim tekstovima. U komadu Markiza de Sad `eleo je izgleda da odgonetne za{to je ova `ena, apsolutno verna mu`u dok se on nalazio u zatvoru, donela odluku da ga napusti onog ~asa kada je postalo izvesno da }e on uskoro biti slobodan. U ovom pozori{tu to je do`ivljeno kao {okantno i pomodno delo koje }e se verovatno uklopiti u ona teatarska raspolo`enja koja se zala`u za povratak pozori{ta sebi, odvajanju od

1987–1988.

27

neposredne realnosti i svega onog {to se koliko jo{ ju~e isticalo kao njegovo su{tinsko odre|enje i smisao delovanja. Ovde su previranja i kolebanja oko novih ili ishitrenih opredeljenja bila mnogo vidljivija i drasti~nija nego na drugim beogradskim ili srpskim scenama jer se upravo radilo o prevlasti nad programskom orijentacijom ove najuglednije pozori{ne ku}e, za umetni~kim ugledom i potencijalom koji drugi nisu mogli da ni na koji na~in dosegnu. Otud toliko kontraverzi ili pojava dela kakvo je recimo Spaseni za dlaku Tortona Vajdlera u postavci Pitera [iftera. Kako se ovo doga|alo u vreme sve oskudnijih informacija i stvarne saradnje sa umetnicima iz drugih zemalja pretpostavljalo se da }e ovaj aran`man na svoj na~in da {okira i privu~e publiku. Ali, na arhai~ne dosetke i korektni akademizam u izrazu malo ko je reagovao. Ideja je bila da se u okvirima teksta izme{aju pro{lost, sada{njost i budu}nost, ledeno doba, katastrofe, potopi i sve neda}e ~ove~anstva do atomskog rata, a da kroz sve to bude optimisti~ki istaknuto da je ~ovek nepromenljiv, uklju~uju}i i `enu, decu, slu`avku i ljubavnicu! Zato u toj neobi~noj me{avini svega i sva~ega mogu da se susretnu dinosaurusi, mamuti, televizijske vesti, satovi, lutrije, jer to je takva vrsta spektakla u kome je sve mogu}e. U su{tini, od Jugoslovenskog dramskog pozori{ta u tom trenutku se o~ekivalo da promovi{e nove puteve savremenog izraza, uka`e na potrebu da se prevazi|e iskustvo i neutrali{e dejstvo tradicije kako bi do{li do predstava koje }e biti u funkciji modernih shvatanja pozori{ta. Zato ne iznena|uje {to su najvi{e pa`nje privukle predstave – Ru`enje naroda u dva dela i Baal. To su bili projekti koji su ukazivali na stremljenja Jugoslovenskog dramskog pozori{ta kako u domenu savremene doma}e dramske literature tako i uvo|enju novih velera u jezik ove velike scene. Za trenutak se izgubila ravnote`a u beogradskim pozori{nim kretanjima. Narodno pozori{te, koje je ranije imalo ambicije da svojim repertoarom odgovara na izazove koji su dolazili iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, objavilo je za ovu sezonu dosta inferioran program bez `elje da se upu{ta u preispitivanje sopstvenih mogu}nosti. ^etiri premijere i to: Marija Magdalena i apostoli posle tajne ve~ere Ernesta Brila koja svojom bizarno{}u nije mogla da pokrene ni jednu novu misao, Anfisa Leonida Nikolajevi~a Andrejeva, sasvim nezanimljiva u rediteljskom konceptu i gluma~kom izrazu, Kako mogu da te ~ujem kada voda te~e Roberta Andersona u dramatur{kom konceptu koje je vreme ve} prevazi{lo i Apis Miodraga Ili}a, kao scenska publicistika, samo su to na zemunskoj sceni potvrdili svojom nemo}i. U javnosti se stekao utisak zamora, odsustva novih ideja, kolebanja i uga{enog `ara da se u trenutno sku~enim prostorima u~ini ne{to vi{e od ilustrovanja tekstova. Od svega toga jedino je u javnosti bilo ne{to vi{e zanimanja za tematiku i na~in njene obrade u drami Apis. Lako je bilo utvrditi da je istorijska gra|a dosta povr{no apsolvirana, likovi {ematski raspore|eni, a dramati~ni doga|aji svedeni na gole ~injenice u kojima nije bilo dovoljno ljudskih kapaciteta, pa je stvoren prikaz u kome asocijativnost nije

28

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

imala {ireg dometa. Nametnulo se samo od sebe pitanje – da li je to ponovo vra}anje u istorijsku feljtonistiku koja je decenijama uporno negovana na sceni Narodnog pozori{ta ili odstupanje od prenagla{ene anga`ovanosti savremene srpske dramske literature? Javnost je, naime, bila dosta zainteresovana za preokupacije savremenih srpskih autora. To se videlo ve} na otvaranju sezone u Ateljeu 212 gde je prikazana drama Strah za granicu Nenada Proki}a. Odmah se nametnula dilema – da li je to pozori{te samo za sebe ili za posve}ene i njemu na poseban na~in bliske? Ovim tekstom, mladi pisac se zatvarao u svet umetnosti, izolovan od sopstvenih emocija, upu{taju}i se u filozofske rasprave o `rtvovanju za uzvi{ene ideale stvarala{tva, zga|en saznanjima o sopstvenom `ivotu i isklju~en iz realnosti. Ispisao je tako scenski esej za koji je sam tvrdio da nije inspirisan samo pripovetkom o Toniju Kregeru ve} celokupnim delom Tomasa Mana. Komentari{u}i ovo delo i njegovo izvo|enje javile su se razne pretpostavke – da li je ovo izraz zasi}enja sopstvenom literarnom tradicijom ili osobenim komuniciranjem sa spoljnim svetom? Predstava je rafinirano opremljena metalnim okvirima, velikim prozorskim staklima, biranim predmetima sa `ari{tima sa strane pozornice iz kojih kao da plamti ve~na vatra, pa ku}a tog nesre}nog junaka deluje pre kao mauzolej nego dom `ivih ljudi. Sve je u igri usporeno a nagla{eno, sve~ano i koncertno, a opet stati~no. Do polovine predstave daju se informacije o Toniju Kregeru a otpola teku rasprave u kojima nije te{ko prepoznati neke od Ni~eovskih ideja. Sve je u ovoj predstavi, s obzirom na koncept re`ije, dovedeno do spoljne perfekcije. Eduard Miler se nije udaljavao od teksta, smestiv{i ga u hermeti~ki zatvoren krug kako bi se u izvo|enju dobio poseban ton. To je ono {to je potrebno piscu da se za{titi od mogu}ih obja{njenja. Velimir Luki} je upravo jedan od onih autora koji su vi{e cenjeni u intelektualnim krugovima nego na samoj pozornici. Nije mu osporavana izvesna originalnost, ali ni pre~utkivana istina da njegovim izrazom dominira ve{ta~ka konstrukcija situacija, vremena i prostora, pa su stoga neke predstave prosto nestajale iz na{e svesti odmah posle prvih izvo|enja. Atelje je sa njegovom Tebanskom kugom `eleo da sve~ano okon~a svoj dugogodi{nji projekat o afirmaciji savremene srpske drame. Da li je ovo bio sre}an izbor? Sloboda re~i uvek se hrabrila realno{}u i nije joj potrebna igra simbolima. Edipova sudbina, sjajno opisana u Sofoklovoj tragediji, postala je u ovom delu tek zaklon ili sredstvo za pravljenje grube farsi~ne slike o savremenom svetu. Varijacija teme sa ukra{enom cirkusijadom deluje kao `alosni aran`man sa lako prepoznatljivim re~ima iz na{eg dnevnog politi~kog re~nika. Zavaravanje gledalaca traje kratko, i to samo u uvodnim prizorima kada su jo{ mogu}e izvesne asocijacije na Kamijevu Kugu. ^im se povede re~ o zvani~no nepotvr|enoj vesti o smrti vrhovnog boga Zevsa, osniva~a i heroja Olimpa, graditelja na{e mo}i, vo|e i na{eg u~itelja, pojavljuje se njegova napu{tena i nerazvedena za `ivota udovica, boginja Hera, sa zahte-

1987–1988.

29

vom da joj se priznaju privilegije na zasedanju ve}a olimpskog, misao postaje banalna, trivijalna i neukusna, da samom gledali{tu postaje nelagodno da prepoznaje ili ~ak glasno naga|a ko bi sve mogao da bude u nekom liku. Tada Luki} po svome poznatom dramatur{kom receptu kao u kakvom rascepu du{e, hitro prelazi u anti~ki kalimatijas, nastoje}i da neutralizuje tobo`nje dejstvo ovakvih ske~eva. Guranje prstiju u o~i mo`e nekom da li~i na hrabrost, ali je sasvim izvesno da u tim krajnje problemati~nim pasa`ima, anti~ke figure slu`e tek kao pompezan dekor koji treba da sugeri{e izuzetnost doga|aja. Jo{ gore je bilo sa Pariskom komunom Branislava Popovi}a sa kojom Paolo Ma|eli ni{ta nije mogao da postigne. Uz to su po obi~aju i{le male forme poput komada Dragi moj Petrovi}u Milovana Danojli}a i Kraljevo blago Milana Del~i}a. Izvan ovog izbora doma}ih tekstova ostala je predstava Iz `ivota ki{nih glista koju je prema tekstu Pera Ulova Enkvista postavila Ivana Vuji}. Otkud ba{ ovaj komad u sezoni kada je zbog adaptacije prostora i Atelje poput Narodnog pozori{ta ostao bez svoje mati~ne scene? Svojevremeno je prikazan njegov komad No} tribada zasnovan na nekim bizarnim detaljima iz biografije velikog dramskog pisca Augusta Strindberga. Posle ovog uspeha Enkvist je odlu~io da analizira tamnu stranu `ivota i drugih velikih li~nosti pa je u istom stilu stvorio i ovaj komad u kome razotrkiva `ivot Hansa Kristijana Andersena, pisca najlep{ih bajki na svetu. U razaranju iluzija o piscima, koje obi~no nastaju pod generacijskom impresijom njegovih dela, ovde se ide do krajnje bezobzirnosti. Mnoge ranije karakteristi~ne postupke Ateljea 212 u pozori{nom `ivotu sve vi{e je preuzimalo i na svoj na~in modifikovalo novo pozori{te, Zvezdara teatar. Ono se predstavilo ovaj put sa novim tekstom Du{ana Kova~evi}a – Klaustofobi~na komedija u `elji da ga prihvatimo kao oslobo|enje od svakodnevne mu~nine i izazov dru{tvenoj hipokriziji. Strah od zatvorenosti, izolovanosti od sveta, bespomo}nost, odsustvo iluzija, neverica, samodovoljnost, gu{enje u ritualima li{enim svakog ljudskog zna~enja i smisla u~inili su da takva klaustofobija pro`me celo tkivo ovog dela. Da li je to iluzija svedena na realnost ili samo pozori{na igra koja pokazuje `ivot – gotovo da nije bitno. Kova~evi} ~ini sudbonosni zaokret u savremenoj srpskoj dramskoj literaturi – postaje bezobziran, polemi~an, kada je potrebno slu`i se pamfletskim detaljima, sa gor~inom govori o na{im dogmama, primitivizmu, odvajanju od civilizacije, razbijanju bratskih veza sa nepostoje}im ili nama nepoznatim zemljama, koncentri{u}i se kona~no na ono {to se od svega pro`ivljenog poslednjih godina natalo`ilo u jednom obi~nom ~oveku kakav je Sava od`a~ar. Zato ne iznena|uje {to je ova predstava do`ivela potvrdu svojih vrednosti na trideset tre}em Sterijinom pozorju gde joj je dodeljeno vi{e nagrada, po~ev od nagrade “Branko ]opi}” za savremenu komediju, preko pojedina~nih gluma~kih nagrada do okruglog stola kritike. Sve se to ponovilo i na festivalu “Dani komedije” u Svetozarevu. Klaustofobi~na komedija je natkrilila sve {to je igrano ili predlagano u Zvezdara teatru pa su otuda zanimljiva pore|enja sa ponovnim vra}anjem na tekst

30

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

drame Hamlet u Mrdu{i donjoj Ive Bre{ana. Ovaj komad se po~etkom sedamdesetih godina ~inio izuzetno hrabrim, otvorenim, samim tim korisnim i vrednim. Sada je postalo jasno da se u me|uvremenu mnogo toga promenilo. Jo{ samo pre nekoliko meseci ova dvorana je bila mesto okupljanja svih onih koji su `eleli bilo kakve promene u ovom `ivotu, ali je sada istina provalila i u politiku i po~ela da drasti~no razotkriva na{e samoobmane pa sve ovo {to se sada gleda u Bre{anovom tekstu deluje pomalo naivno, bledo, mlako i sputano u svome zna~enju. Da nije lako biti u svome vremenu potvrdilo se i na sceni Beogradskog dramskog pozori{ta, sa komadima kakvi su Jugo nokturno Stevana Koprivice, Trinaest bo`ijih tri~arija Ramona Marije del Valje Inklana ili ponavljanjem ^arape od sto petlji Aleksandra Popovi}a. Ovim predstavama nisu otvarani novi asocijativni prostori niti je mogla biti sagledana u svemu psiholo{ka problematika stvarnosti. Stoga je njihova pa`nja morala da bude aktivnije vezana za predstavu Besnilo po tekstu Borislava Peki}a i Novo je doba Sini{e Kova~evi}a. Me|utim, nedoumice, kolebanja i pitanje da li je trebalo prenositi Peki}ev roman na scenu i njime obele`avati jubilarnu sezonu pozori{ta koje ~etrdeset godina deluje u kulturnoj javnosti, nisu nestala ni posle premijere. Otud savim opre~ni utisci i ocene celog ovog poduhvata Miodraga Zupanca i Jovice Pavi}a da poku{aju gotovo nemogu}e. Dok se prvi deo predstave dr`ao osnovne koncepcije koja je bila sasvim korektna u tuma~enju pisca, u nastavku je do{lo do raslojavanja, nejasno}a, gubio se intenzitet do`ivljaja, dopu{tale praznine, promene stila, zamagljivali simboli pa je zbivanje prepu{tano re{enjima koja su vi{e zbunjivala nego {to su navodila na razumevanje. To se u ovom pozori{tu moglo osetiti i u suo~avanju sa projektom Novo je doba Sini{e Kova~evi}a. Slike koje je ovaj mladi pisac stvarao u svome delu predstavljaju mu~no prise}anje pro{losti, one daleke i ve} zaboravljene poratne godine, sa uzavrelim re~ima, zanosima i parolama koje sada deluju mrtvo ali i opominju}e, jer su prouzrokovale mnoge li~ne tragedije, sasvim promeniv{i sudbine ljudi. Pozori{tu na Terazijama bilo je mnogo te`e da uskladi aktuelne potrebe publike sa prirodom sopstvenog izraza. To se videlo u predstavama Narodni poslanik Branislava Nu{i}a i Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovi}a, a jo{ vi{e postavkom Lude ku}e Filipa Kinga. Simpatije je odneo mladi glumac Milenko Zabla}anski svojim li~nim vi|enjem Popovi}evog teksta, pokazav{i kako se nadvisuju tradicija i tendencije Terazijskog pozori{ta, igrom oslobo|enom rutine i {ablona, odnosno srcem i punim zanosom. Beogradski pozori{ni `ivot je tako potvr|ivao vitalnost, mnogostrukost i ~esto sasvim opre~na shvatanja o tome kako se stvaraju savremene scenske iluzije. Istina, bila je prisutna `elja kod jednog broja stvaralaca da se na novi na~in dogmatizuju izvesne forme politi~kog teatra ali to svi nikada nisu prihva-

1987–1988.

31

tali na isti na~in veruju}i da pozori{te vitalnost crpi upravo iz razli~itih motiva, shvatanja i do`ivljaja. U takvoj atmosferi – alternativne grupe koje nisu imale nikakav institucionalni karakter postale su mnogo abicioznije sa novim projektima ili gostovanjima njima srodnih dru`ina. Bilo je pritisaka da im se da isti zna~aj koji u`ivaju profesionalni ili stalni ansambli. Dok je “Dvori{te” stagniralo naglo se aktivirala ve~ernja scena “Radovi}” u istoimenom pozori{tu za najmla|e. Tu su sa izrazitim ambicijama predstavljeni komadi Stradija prema tekstu Radoja Domanovi}a, kao satira sa jasnom `eljom da asocijacijama dopre do ovog vremena, zatim drama Bra}a po oru`ju Radoslava Pavlovi}a, pa adaptacije za kamernu produkciju kakve su Mar{ na Drinu, Nu{i}u s ljubavlju ili Kada su cvetale tikve. Dok su se uz svako ovo izvo|enje ponavljale dileme da li }e ovakva produkcija zaseniti de~je programe, oko Studentskog kulturnog centra nije bilo problema. Tu je bila jasno definisana orijentacija koja je obuhvatala mnoge izazove, eksperimente pa i vrlo ambiciozne programe. Sve se to ogledalo u predstavljanju Kralja Lira Viljema [ekspira u kome su nastupali glumci vi{e beogradskih pozori{ta. Ovo je ujedno bila `elja da se potisnu sumnjive improvizacije sa povr{nim ili pamfletskim implikacijama koje su ranijih sezona ovde prihvatane a u javnosti rado lansirane. Bilo je tu namere da se o`ive klasi~ni i savremeni komadi ili predstave pisci koji su ranijih godina imali velikog odjeka i uspeha kod beogradske publike. Za izvo|enje Kralja Lira nije bilo u ovom sku~enom prostoru ni tehni~kih a ni materijalnih uslova za nekakvu spektakularnu predstavu i zato je unapred bila obeshrabrena svaka misao koja bi navodila na pore|enje sa poduhvatima koji su se re|ali u Jugoslovenskom dramskom ili Narodnom pozori{tu. Ovde je odlu~eno da sve bude skromno, gotovo sirotinjsko pa je tragedija reducirana na osnovno zbivanje koje glumci treba da prika`u u jednom dahu i bez pauze, a u izrazu prilago|enom prostoru {to je izazivalo izvesne te{ko}e, naro~ito kod mladih glumaca koji nisu imali respektabilno iskustvo sa igranjem [ekspirovih tragedija. Dosta problemati~ne bile su i postavke komada Ludak i opatica Stanislava Vitkijevi~a i @ivotkin venac i drug Slovenjac Aleksdandra Popovi}a. Me|u gostovanjima najvi{e pa`nje izazvao je dolazak Rahima Burhana i njegovog alternativnog teatra “Pralipe”. Promovisana je njihova predstava Mara Sad u ~udnom izvo|enju istovremeno na romskom i srpskom jeziku. Sli~nih trupa u zemlji je bilo nekoliko s tim {to se ova razlikuje od ostalih po tome {to se svojim predstavama neprekidno odupire mogu}im ograni~enjima. Sve je tu druga~ije nego u institucionalnim pozori{tima, osobeno i u mnogo ~emu autenti~no. Burhan je u dvorani podigao pravougaonu visoku ogradu sastavljenu od ispravljenih limenih delova raznih buradi, i{arao ih i stvorio ambijent koji po mnogo ~emu podse}a na ono {to se doga|a izme|u romskih stra}ara. Da bi gledaoce {to vi{e vezao za taj ambijent, na po~etku i na kraju predstave, Burhan projektuje dokumentarne snimke iz naselja u kojima dominira oskudica, sirotinja, beda, ~amotinja, s tim {to povre-

32

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

meno bljesne i tra~ak nade na nekom nasmejanom licu. U osnovi to je podsticaj za ovu predstavu u kojoj se pri~a o Marau, vo|i sirotinje i besku}nika u vreme francuske revolucije. Scenom dominira san o romskom mestu pod suncem, krilatim konjima i sre}nim ljudima. Ali, tu se baca i pogled unazad kako bi do{ao do izra`aja samoironi~ni odnos prema stvarnosti i aktuelnim zbivanjima u vremenu koje svi poznajemo. Zbog toga glumci neprekidno ponavljaju u horskim pasa`ima da njima nisu potrebne tirade o revoluciji jer iz sopstvenog iskustva znaju {ta je `ivot i {ta kome donosi. Sva ova previranja i kontradiktornosti kao da nisu dosezale do ansambla Narodnog pozori{ta u Ni{u. Situacija je bila daleko smirenija me|u ovda{njim glumcima pa je njihova energija bila usmerena na predstave kakve su [kola za mu`eve Molijera, Pokojnik, Familija gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a i Put ka sre}i Leona Lenca. Bilo je tu nekih skromnih rediteljskih inicijativa za nekim sve`ijim valerima u igri ali sve je ostalo kratkog dometa. Od mladog glumca i pisca Bo{ka Puleti}a prihva}en je komad Bukefal, u kome se vodi rasprava izme|u Aleksandra Velikog i njegovog u~itelja Aristotela. Delo Velimira Stojanovi}a Nije ~ovek koji ne umre odudaralo je svojim psiholo{kim meditacijama od literature drugih savremenih srpskih pisaca. O opredeljenjima ovog pozori{ta govori i to da se Klaustofobi~noj komediji ne pridaje zna~aj koji je ona postigla u Tetaru Zvezdara pa je skromno izvedena bez mnogih implikacija na maloj sceni. Sli~no su se pona{ala i druga, pogotovo ona manja pozori{ta kao u Pirotu.Tu je Milorad Mitrovi} na~inio svoj Krok ’romog Vuka, igrani su i ve} poznati tekstovi kao Hidrocentrala u Suhom dolu Ive Bre{ana, San zimske no}i Miodraga Ili}a, te Trapavi zmaj Miroslava Nastasijevi}a i kao obavezno {tivo – komedija Mister dolar Branislava Nu{i}a, ali sve kao lokalna pojava uskla|ena sa skromnim mogu}nostima ansambla.. Kompilacije u repertoaru dominirale su i Narodnim pozori{tem Timo~ke Krajine u Zaje~aru. To se odnosilo na dela Filipa Kinga, Slavomira Mro`eka, Tenesi Vilijamsa dok je od srpskih pisaca jedina po~ast ukazana Du{anu Kova~evi}u kome su igrana ~ak dva komada, Sveti Georgije ubiva a`dahu i Klaustofobi~na komedija. U Leskovcu tog trenutka niko nije pomi{ljao da lansira neke svoje specifi~nosti u repertoaru a ograni~en je bio i broj novih premijera. Na kru{eva~koj sceni prikazana su samo tri komada, sva tri doma}ih autora – Klaustofobi~na komedija Du{ana Kova~evi}a sa kojim se i{lo na dvadeset i ~etvrte Susrete profesionalnih pozori{ta Srbije prire|ene u Pri{tini gde je ovaj tekst dobio prvu nagradu. Zatim je igrana Predstava “Hamleta” u selu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana i Kazivanje kule Lazarice Zvonimira Kosti}a. Sve u svemu korektan akademski izraz bez ve}eg odjeka. U Titovom U`icu bili su vi{e zaokupljeni svojom sredinom pa su nastojali da publiku fasciniraju predstavama Amadeus Pitera [efera, Mali princ Antoana de Sent Egziperija, Vojcek Georga Bihnera, a tu su se na{li i Nebeska vojska Miladina [evarli}a kao i kabare

1987–1988.

33

Milovana Vitezovi}a. Sa ovakvim programom nije moglo da se prevazi|e ono {to je ve} vi|eno proteklih sezona. Program u pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu oslonio se na Du{ana Kova~evi}a, komad Sveti Gerogije ubiva a`dahu i Ljubomira Simovi}a – ^udo u [arganu. Njima je pridodat Bratislav Dimitrov sa Glogovim `bunom bez ambicija i druga~ijih vrednosti. Kada se sagledala ta panorama zbivanja u pozori{tima koja deluju {irom Srbije upadljiva je dominacija komada koji su imali uspeha na velikim scenama, ilustracija tekstova savremenih pisaca, sa veoma malo originalnih ili novih tekstova, bez iznena|enja u rediteljskim postavkama, i tek iz svega toga izdvajaju se vi{e gluma~ki nadahnutih uloga. U krugu vojvo|anskih pozori{ta najvi{e pa`nje je privukla scenska adaptacija dela Roman o Londonu Milo{a Crnjanskog. Ovo je ura|eno prvo za potrebe beogradskog televizijskog programa a zatim je na~injeno nekoliko pozori{nih adaptacija. Reditelj Stevo @igon se u Srpskom narodnom pozori{tu opredelio za preradu koju je na~inio Petar Marjanovi} a zatim je i sam radio na tome tekstu usagla{avaju}i ga sa konceptom predstave. U ovom poduhvatu i{lo se na su{tinu romana, kako bi do{la do punog izraza tragi~na ljubavna pri~a o Nikolaju Rodionovi~u Rjepinu i njegovoj Na|i, uz sva previranja i o~ajanja kneza u atmosferi bezna|a i neprekidnog progona kojem ga izla`u hajka~i iz carskog oslobodila~kog komiteta! Kako je ovo i suo~avanje sa emocijama koje se u svojoj tu`noj lepoti probijaju kroz trivijalne i odve} {ablonizirane predstave o ruskim emigrantima, to su Rjepinove reakcije ono primarno o ~emu su vodili ra~una Marjanovi} i @igon. Sve ostalo iz romana, pogotovo pri~e o Napoleonu, pa i bezbrojne ljubavne epizode sa nametljivim mladim `enama koje prolaze kroz Rjepinov `ivot, morale su da do`ive radikalan rez. Da su to dekorativni elementi koji nemaju su{tinsku dramsku vrednost, potvrdilo se na pozornici pogotovo u onim pasa`ima kada se pome{aju glasovi svih tih kreatura, kao u radio drami, jer se time umanjuje efekat koji o~ekujemo. Reditelj, opredeljuju}i se za likovnu obradu pozornice, izme|u nas i praznog prostora ispre~io je po {irini ogromnu kulisu sa fragmentima nekakve ikonografije, {to izaziva razne asocijacije. Kada razmaknemo zidove ili vrata, do`ivljavamo prazninu i potpunu otu|enost u ogromnom prostoru koji nije vi{e vezan samo za jednu li~nost ve} i za one koji veruju da su na drugoj strani i u sre}nijim okolnostima. Zbog toga je re`ija stvorila projekciju sveta koji se neprekidno kre}e, haoti~no i nepredvidivo, u bezbrojnim kombinacijama i varijantama, pa su to samo odblesci svesti ili impulsi koji poja~avaju stanja i emocije u kojima se gu{i Rjepin. Roman nije tako obezvre|en, a glumci su izrazili emocije koje Crnjanskog ~ine velikim piscem. Uz ovaj glavni projekat postavljeni su jo{ komadi Klaustofobi~na komedija Du{ana Kova~evi}a kao izvesna korekcija ili novo vi|enje tkiva koje je ve} o`ivljeno u Teatru Zvezdara, zatim Dumanske ti{ine Slobodana [najdera, pred-

34

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

stava odmereno korektna i zatvorena koja nije imala dovoljno spontanosti niti `ivota kojom bi se nadahnula ova knji`evna konstrukcija. Za Srpsko narodno pozori{te imalo je to neki drugi zna~aj jer se nagla{avao jugoslovenski karakter repertoara time {to su pa`ljivo birani komadi savremenih autora iz drugih stvarala~kioh sredina. Uz dva doma}a teksta i{la su i dva stranih autora, Klopka Tadeu{a Ru`evi~a i Prvi Izraela Horovica. Predstave su bile apartne ali u znatnoj meri verodostojne, no bez ve}eg odjeka u gledali{tu. Pri tome je Prvi bila diplomska predstava studenata glume Akademije umetnosti u Novom Sadu. U o~ekivanju nove generacije mladih stvaralaca – novi glumci, reditelji i pisci na{li su prostor za svoje prezentacije u Pozori{tu mladih. Tu su na~injene predstave Zlatoruni ovan po tekstu Nevene Simin, Sne`ana i sedam patuljaka Milivoja Radakovi}a i Mali princ Egziperija. Izvan ovih doga|aja – istrajavalo je na svome programu Novosadsko pozori{te “Ujvideki szinhaz”, na ma|arskom jeziku. Jo{ od ranih sedamdesetih godina, kada je osnovano, ono je insistiralo na programu koji bi bio zanimljiv podjednako za publiku koja predstave prati na ma|arskom i srpskom jeziku. ^esto se doga|alo, pa tako i ove sezone, {to je paradoksalno, da predstave prate vi{e oni koji slu{aju prevode na srpski jezik. Te predstve su imale dosta ujedna~en nivo, otvorene za razli~ite rediteljske inicijative, na granici prihvatljivog izraza, ali nedovoljno komunikativne za gledali{te. Sve je to bilo nekako po strani i u senci Srpskog narodnog pozori{ta. Repertoar je sasvim druga~ije komponovan, bez mnogih te`nji na kojima se istrajavalo na srpskim pozornicama. Zato ne iznena|uje {to se trenutno igraju komadi Jordana Plevne{a R, zatim Slavomira Mro`eka Klanica, Dan kada je kidnapovan papa @oaoa Betenkura, Rimski karneval Miklo{a Hubaja, Sre}ni dani Samjuela Beketa i na kraju Pokojnik Branislava Nu{i}a. Somborsko pozori{te je ve} vi{e sezona privla~ilo pa`nju {ire pozori{ne javnosti – sa, po pravilu, jednom zna~ajnijom predstavom. Re~ je o posebnim projektima za koje su birani tekstovi, reditelji pa i glumci izvan mati~nog ansambla. Ovaj put je to komad Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi} koja je `elela da sama bude i reditelj i tuma~ svoga dela. Autora je, kao i u predstavi koja je ranije igrana na velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu, zanimao odnos umetnika i vlasti pa se u ovoj postavci usredsredila na sudbinu Joakima Vuji}a, oca srpskog pozori{ta, i njegovu igru pred Milo{em, ube|ena da joj ova komedija pru`a dobru osnovu za smeh u ogledalu koje bi trebalo da odre|enim asocijacijama dosegne i sada{njicu. To je sada jo{ vi{e potencirano kako bi iluzije izbledele a nade se pokazale izneverenim pa se u komediju unose farsi~ni naglasci o svakodnevnom bitisanju. Za takvu produkciju lako je bilo stvoriti odre|enu atmosferu koja je podr`ana od kritike, pa je na trideset osmom Sterijinom pozorju ova predstava progla{ena – najboljom u celini, a pripale su

1987–1988.

35

joj i nagrade za re`iju, scenografiju i vi{e gluma~kih ostvarenja. Zato ne iznena|uje {to niko nije obra}ao pa`nju na ostale somborske predstave kao {to su Hidrocentrala u Suhom Dolu Ive Bre{ana ili @ivi, `ivi duh slovenski Vladimira Putnika i [ovinisti~ka farsa Radoslava Pavlovi}a. U suboti~kom pozori{tu istrajavalo se i dalje na konceptu da pored separatnih postavki na ma|arskom i srpskom jeziku treba raditi na zajedni~kim predstavama u kojima bi glumci sa razli~itih jezi~kih prostora gradili izraz kroz odre|ene projekte. Ta zamisao Ljubi{e Risti}a te{ko je dosezala do celovitosti. Nju je pratila prili~na skepsa i pitanje – da li se tako mo`e do}i do jedinstvenog i univerzalnog stila u savremenom teatru? Da bi se to demostriralo odabrana su dva komada vojvo|anskog autora koji je pisao svoja dela na ma|arskom jeziku – Lasla Vegela i to Dupla ekspozicija i Judita. Uspeh nije bio potpun ali je ve} sama mogu}nost takvih aran`mana uticala da se okupi uz Ljubi{u Risti}a vi{e drugih reditelja i glumaca pa su izvedeni na istom principou komadi Long play Gorana Stefanovskog, Heimat Ka}e ]elan, Magelan Imre [afanija, Feud u vi|enju Atile Andra{ija i ^uvari hrama Petka Vojni}a Pur~ara. Favorizovane su turneje pojedinih ovih predstava u vi{e gradova u zemlji a odlazilo se i u inostranstvo uz nagla{eni publicitet koji ipak nije mogao da ubedi javnost kako se radi o predstavama takvog senzibiliteta koji bi otvorio upro{}enom formulom nove tokove u savremenom pozori{nom izrazu. U svakom od tih pozori{ta bilo je lokalnih specifi~nosti koje je te{ko bilo tuma~iti nekom sa strane. Tako je u vr{a~kom pozori{tu “Sterija” favorizovan Du{an Bel~a – Vuk i Vr{~ani, a u Zrenjaninu Radivoj [ajtinac – Banatikon. Me|utim, repertoari su, ipak, sastavljani na principima odoma}enim u svim manjim pozori{tima. Probrani su komadi sa velikih pozornica, bez rizika, sa ube|enjem da }e se i skromnijim gluma~kim snagama ostvariti solidne predstave te tako posti}i odre|eni uspesi. Zato su redovno na premijere pozivani kriti~ari iz Novog Sada i Beograda. Na zrenjaninskoj sceni su se tako mogli videti @enski rock’n folk bend, prema Orkestru @ana Anuja, Sre}an doga|aj Slavomira Mro`eka i vi{e tekstova savremenih pisaca kao {to su No} bogova Mira Gavrana, Kuda idu stare godine Milana Vukoti}a, Vo}ni dan Velimira Stojanovi}a. U Vr{cu su doma}i pisci Stevan Pe{i} (Lova~ka pri~a), Stevan Koprivica (Jugo nokturno), Goran Stefanovski (Tetovirane du{e), Rasim Filipovi} (Zasjede) suo~eni sa jednim spektaklom, a to je Bogojavljenska no} Viljema [ekspira. Spoljni doga|aji i sve ono {to se podsticalo u preobra`enjima pozori{nog `ivota u srpskim pozori{tima te{ko su pokretale unutarnju energiju pojedinih ansambala, u odgovoru na pitanje – dokle smo stigli i da li se mo`e vi{e? To se posebno odrazilo na aktivnost Pokrajinskog narodnog pozori{ta u Pri{tini. Ono kao da se samo postepeno samoizolovalo, {to je naro~ito vidljivo na primeru albanske drame. Zadovoljavali su se minimalnim u izrazu i bilo im je

36

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

najva`nije da se predstavljaju javnosti tekstovi njihovih pisaca. Uz to su neprekidno i izazovno nagla{avali da oni ne pripadaju po svome umetni~kom ili psiholo{kom opredeljenju srpskom pozori{tu te da uporno istrajavaju na svome posebnom delovanju. Jedini kompromis ili interes koji su ispoljavali – bila je stalna zainteresovanost za nastupe na Sterijinom pozorju. Za to su imali uvek pokrovitelje iz drugih jugoslovenskih republika koji su ih forsirali u svim odborima ili akcijama i programima kao nekakvu ve{ta~ku protivte`u navodnim srpskim interesima. Kako je to bila pre}utna politika i festivalskog rukovodstva koje je diktiralo programsku politiku to su pojedini selektori, ~ak iz redova srpskih pozori{nih stvaralaca, podlegali naivno u ime nekog jugoslovenstva ovakvim manipulacijama. Kada je objavljen program trideset i tre}eg Sterijinog pozorja u kome se na{la predstava Breg `alosti T. Dervi{ija i albanske drame Narodnog pozori{ta iz Pri{tine bilo je jasno da je sve mogu}e. Kritika je uglavnom ovo pre}utkivala ili pravdala. U takvim odnosima bili su gotovo bespredmetni svi zahtevi za pore|enjem vrednosti sa onima koji nisu u{li u ovu vi{e politi~ku nego umetni~ku selekciju. ^elnicima srpskih pozori{ta to je te{ko padalo, ali ih u njihovom tihom nezadovoljstvu niko nije podr`avao niti pokazivao neko posebno razumevanje. Uvek se moglo prigovoriti da zastupaju suvi{e lokalne interese te da ne vode ra~una o zajedni~kim jugoslovenskim stremljenjima koja podrazumevaju prihvatanje svih nacionalnih pozori{nih kultura! Rukovodioci albanske drame su opet bili zadovoljni svojim dru{tvenim i umetni~kim pozicijama, kao i za{titom koju su u`ivali u dru{tvenim formumima pa su odlu~ili da se u toku osamdeset i osme godine okupe oko tekstova svojih pisaca. Ovog puta to su bila dela Majka ide u raj Imera [kreljija i Smrt mi dolazi iz takvih o~iju Re|epa ]osije. U srpskoj drami je u~injen izvestan napor da se izi|e iz ustaljenih odnosa. Anga`ovan je mladi reditelj Mi{ko Milivojevi} koji je postavio ceo repertoar sa~injen od tri predstave, Na pu~ini Slavomira Mro`eka, Raste trava Slobodana Stojanovi}a i Samoubica Nikolaja Erdmana. Za ovaj ansambl – sva pitanja su se svodila na to kako opstati?! Isticanje drasti~nih razlika izme|u onog {to se zbivalo u Beogradu ili Novom Sadu i na ostalim pozornicama nije ni za koga bilo vi{e od presudnog zna~aja, pogotovo {to su reditelji iz svojih mati~nih ansambala ili okru`enja gotovo redovno gostovali u svim vojvo|anskim i naro~ito srbijanskim pozori{tima. Istina, zbog odre|enih potreba niko nije pravio pore|enja izme|u tako razli~itih dometa odre|enih umetnika. Nezadovoljstvo se uglavnom prelivalo na kritiku ili festivalske aran`mane koji su postali sasvim razgoli}eni. Rezignacija je redovno pratila svaku pri~u o Sterijinom pozorju gde su mnogi umetnici bili sasvim ube|eni da se unapred zna ko }e biti pozvan u koji program ili kome }e pripasti nagrade. Glumci su ~ak prestali da budu u festivalskim gledali{tima a iz me|usobnih komunikacija mogli su da saznaju da sli~ni problemi ti{te pojedince u mnogim sredinama. Sa dosta ironije je prelistavan sterijanski katalog i na-

1987–1988.

37

znaka da se njegove manifestacije odr`avaju i dalje pod duhovnim pokroviteljstvom Josipa Broza Tita uz citat njegove navodne misli da “pozori{te mora biti istinski pobornik progresivne dru{tvene svesti!” [ta to zna~i posle toliko godina od njegove smrti malo ko je subjektivno mogao da ta~no objasni. To, me|utim, nije zna~ilo da se ansambli u svim sredinama ose}aju slobodno ni da su li{eni uticaja ili prismotre lokalnih organa vlasti od kojih zavisi finansiranje njihove delatnosti. U problemu su bili oni koji su se povodili za mi{ljenjima nekih radikalnijih reditelja i krtiti~ara. Da li opredeljivanje za politi~ki teatar obezbe|uje dru{tvenu autonomnost, uspeh i otvaranje ka druga~ijim vrednostima? Takve misli mogle su zna~iti nedovoljnu informisanost ili pogre{no tuma~enje izvesnih pojava u odnosima dru{tva i Pozori{ta. Uvek je neko mogao da se pozove na frazu o progresivnoj dru{tvenoj svesti. Zato nije iznena|ivalo {to su pojedini upravnici zbog konformisti~kog mira ili naslu}ivanja svega {to vreme polako nanosi na pozori{ta, nastojali da se opredele za mirniju i uravnote`eniju repertoarsku politiku. To se posebno odnosilo na dela mla|ih i nedovoljno afirmisanih pisaca koji su verovali da }e im politi~ka ostra{}enost obezbediti lak{i put do uspeha. Kako su komadi Du{ana Kova~evi}a bili ve} verifikovani kao vrednosti savremenog teatra i osigurani raznim nagradama, to su po inerciji oni naj~e{}e stavljani na program. Drugi autori su ve} podlegali lokalnim proverama pa ne iznena|uju ~e{}a opredeljenja za manje izazovne tekstove, bez obzira na njihove unutarnje kreativne potencijale, jer ipak vreme nije bilo sasvim bezbedno. O samom izrazu se malo u javnosti raspravljalo – jer za pojedince, ideje su uvek va`nije od njihovih scenskih prezentacija. Potvrdu za to davale su neke od najvi{e forsiranih predstava poput Kne`eve ve~ere. Otud u~e{}e na festivalskim i drugim javnim priredbama nije uvek smatrano obavezom ili presti`om. Me|utim, kada se skupe utisci o svim predstavama koje su igrane u srpskim pozori{tima – nije bilo posebnog razloga za iskazivanje nekog vidnijeg zadovoljstva. Ako je tek svaka deseta predstava ne{to vi{e od proseka {ta posebno izdavajati? Ispostavilo se uz to da glumci u manjim teatrima nisu imali prilike da vide predstave koje su im se iskazivale kao uzor te da su informacije koje do njih sti`u, kada je re~ upravo o umetni~kim dometima, dosta protivure~ne i subjektivne. Otud me|u onim trezvenijim i u sebe sigurnijim, neprekidno sna`enje uverenja da dolazi vreme u kome }e biti najbolje da svako misli samo o sebi i trenutnim prilikama u sopstvenoj sredini.

38

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1988–1989.
Ve} s jeseni osamdeset i osme godine bilo je primetno u raznim pozori{nim centrima, aktivnostima pojedinih institucija i samih pozori{ta neskrivena potreba da se poka`e kako sve te~e ustaljenim redom, bez drasti~nih problema ili nagove{taja neke pogibeljnije dru{tvene ili umetni~ke krize.Tome su se prilagodili ~ak i oni teatrolozi koji su ranijih vremena vrlo `u~no zagovarali specifi~nosti svojih sredina i ~inili sve da razgrade zajedni~ke ideale. Srpska pozori{ta su se uglavnom priklonila takvoj politici jer je ideolo{ki korpus bio jo{ uvek veoma jak i delovao preko raznih dr`avnih i dru{tvenih institucija. Zar je onda bilo ~udo {to se mesecima pisalo o ugledu Sterijinog pozorja, njegovoj anga`ovanosti u trajnom povezivanju umetnosti svih jugoslovenskih naroda ~ime se potvr|uje njegov istorijski zna~aj? Uz to, u nekim republikama bila je veoma nagla{ena `elja da se velikim ili neobi~nim projektima nametne utisak o intenzivnom razvoju pozori{nog izraza i nacionalnih dramskih knji`evnosti. U Beogradu se malo obra}alo pa`nje na sve ove zakulisne igre ali se u njih nesvesno uletalo samo sa druga~ijim tuma~enjima. Ve} je bilo jasno da mnogi posmatraju sve ono {to se doga|a u srpskim pozori{tima, spremni da reaguju na svoj na~in. Dovoljno je bilo podsetiti na skora{nje reakcije kada se na sceni Narodnog pozori{ta u Zemunu pojavio komad Kosovska hronika Rajka \ur|evi}a. To potresno dokumentaristi~ko kazivanje o stradanju jedne porodice na Kosovu gde `ivot postaje ravan smrti, a tragedija se izjedna~ava sa realno{}u potaklo je pojedine, do tada ne eksponirane javne radnike da se zapitaju – ne}e li sli~ni tekstovi biti protuma~eni kao pojava srpskog nacionalizma? Bilo je preporuka da takve komade ne bi trebalo forsirati u srpskim pozori{tima i da to kao pojavu valja ograni~iti samo na Beograd. U su{tini, to je bio pritisak na one koji su najavljivali repertoar za novu sezonu sa ve} odre|enim projektima. To se, pre svega, odnosilo na Valjevsku bolnicu koju je prema literaturi Dobrice ]osi}a u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu postavljao Dejan Mija~. Ve} sa izvo|enjem Kolubarske bitke na istoj sceni pojavila se bila dilema – da li se scenskim upro{}avanjem mo`e iskazati sva herojska tragika koju je prikazao ovaj autor u svome delu Vreme smrti. Preovladalo je uverenje da scenska forma nije ono najva`nije na {ta valja obratiti pa`nju jer pojedini likovi ove izuzetne freske sadr`e toliko istine, neposrednih emocija i onog su{tinskog da se nepogre{ivo sti~e svest o smislu borbe i `rtvovanja. Dogmatski ostra{}eni funkcioneri ~ak i u beogradskim politi~kim forumima gledali su sa velikom skepsom na samo pominjanje ovog projekta a kamoli predstave. Pratio ju je tihi bojkot, etiketiranje ili

1988–1989.

39

strah da }e je drugi proglasiti kao najvi{i izraz nacionalizma u srpskim pozori{tima. I{lo se toliko daleko da su se pojedinci zalagali i za njenu zabranu. Ali, to ve} nije bilo javno mogu}e izvesti jer su kritika i javnost bili uglavnom na strani predstave i njenog umetni~kog dejstva. Pri tome se isticalo da je re~ o umetni~ki komponovanom mozaiku ljudskih sudbina i nesre}a iz kojeg je izdvojeno nekoliko likova koji natkriljuju stanje umiranja. Otud se taj krug smrti posle sjajne Kolubarske bitke cini~no oko njih su`ava, a ono intimno rastajanje sa `ivotom dobija na sceni metafori~no dejstvo. Kolubarska bitka i Valjevska bolnica, kao predstave, bez obzira na razlike u stilu, ~ine celinu koju povezuje li~nost vojvode @ivojina Mi{i}a. Hrabrost pred neprijateljem a nemo} pred tifusom – zar to nije apsurd vremena i najpotpunije saznanje o tragi~nim rasponima sudbine na{eg naroda. Ovi izuzetni likovi su, me|utim, odredili i okvir dramatizacije Borislava Mihajlovi}a Mihiza. Mihiz i Mija~ su se tako na{li pred dilemom – prekomponovati fragmente romana, na~initi modernu tragi~nu viziju ili ostati u narativnim manirima i opisati realisti~ki ono {to nalazimo u samom delu? Ovde niko nije `eleo da se odlu~i na ekspremenat, niti je te`io radikalnim zahtevima koji bi ga navodili da se scenski stvori nova drama, a to je bilo i mi{ljenje glumaca. Otud je u ]osi}evom delu re`ija tra`ila i podra`avala stvarnost. Trebalo je da se suo~imo sa nizom dokumentaristi~kih pojedinosti koje prate pojavu tifusa, razvoj bolesti, agoniju pojedinaca, muke bolni~ara i lekara, uz gotovo nemo posmatranje oficira i ratnika. Reklo bi se da su ubedljivi likovi i nadahnute gluma~ke interpretacije bile dovoljne za uspeh ove sna`ne predstave. U njoj stoga i nije trebalo tra`iti neke izuzetne izra`ajne valere ili originalnost po svaku cenu jer je to ipak samo fragmentarno iskazivanje onog {to je Dobrica ]osi} izdigao na nivo umetni~ke istine. A istina je dovoljno sna`na da na kraju svakog suo~i ne samo sa istorijom ve} i novim vremenom. To su psiholo{ki, moralni i umetni~ki razlozi zbog kojih je Valjevsku bolnicu trebalo prikazati, jer je ona svojom tragikom nalazila pun odjek u na{em do`ivljaju. Sre}a ili nesre}a – tek ona se pojavila u trenutku kada se svaki ovakav poduhvat, pogotovo ako je bio uspe{an, mogao da tuma~i kao subjektivan sa razli~itim implikacijama, ~ak ekstremnim, jer se izvodi na najuglednijoj srpskoj sceni. Lako je bilo braniti predstavu, pogotovo {to je ona imala svoj umetni~ki integritet, ali je te{ko bilo nositi se sa proizvoljnim tuma~enjima ili konformizmom u poku{aju da se obeshrabri otpor onima iz drugih sredina, koji su ve} samu ideju do`iveli kao nacionalizam. Predstava je otkrila svu dubinu krize u me|unacionalnim odnosima koji su se iskazivali kroz netrpeljivost i nerazumevanje ne samo realnosti ve} i istorije. Srpskim pozori{tima je u tom ~asu zamerano {to su zaokupljena nacionalnim identitetom, pre}utav{i pri tom ~injenicu da to ~ine i ona koja deluju u drugim sredinama, izra`avaju}i tako potrebe svojih naroda. Politika je pozori{tima nametnula jednostavno tezu da na svim pozornicama ima pojava nacionalizma ali da je srpski najopasniji. Potpuno se zanemarivala ~injenica da je to geneza

40

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

postojanja, pretpostavka `ivota i slobode. Zato su iz teku}eg repertoara izdvajane predstave poput Kosova Miladina [evarli}a, Srbijom uzvodno Jelice Zupanc, Solunci govore Antonija \uri}a, Boj na Kosovu Petra Zeca, Banovi} Strahinja Borislava Mihajlovi}a Mihiza, Zidanje Skadra Zorice Simovi}, Obili} Dobrila Nenadi}a, bez obzira na njihov stvarni sadr`aj i implikacije u izrazu. Istorijske drame su se mogle na}i i u drugim sredinama, ali se njima nije davao ni pribli`no isti zna~aj ni publicitet kao u srpskim pozori{tima. Problem je bila srpska istorija. U Beogradu se hrabro odolevalo svim tim pritiscima. To je bilo ohrabruju}e i za pozori{ta u unutra{njosti. Jugoslovensko dramsko pozori{te je o~uvalo predstavu Valjevska bolnica i uprkos svemu upustilo se u autorski projekat Dozivanje ptica Harisa Pa{ovi}a. To je posebno bilo uo~ljivo u trenutku kada su mnogi prosto zastali, ne upu{taju}i se u istra`ivanja novih formi scenskog izraza. Mladi reditelj, svakako zanet uspesima, pohvalama i nagradama kojima su obasute njegove prve scenske postavke, odlu~io se da ovo vreme prepuno nelagodnih slutnji pretvori u laboratoriju za {kolske ve`be, istra`ivanja i promi{ljanja o vlastitom izrazu. Rad na ovoj predstavi je inspirisan Aristofanovim Pticama. Ali to je toliko bila uop{tena pretpostavka da se ona ve} posle prvih prizora sasvim izgubila. Re`ija se nije oslanjala na anti~ki teatar niti ju je on zanimao, a jo{ manje savremeno iskustvo u tuma~enju ovakvih tekstova. Mnogo bli`e mu je kinesko pozori{te, pogotovo pojedini isto~nja~ki duhovni rituali koji se u novije vreme i kod nas otkrivaju i populari{u. Zanimali su ga dostignu}a Vilsona, Grotovskog i drugih poznatih avangardista koji su se susretali na minulim bitefovskim festivalskim manifestacijama, mada to kori{}enje citata ili direktno oslanjanje na Pitera Bruka i njegove radove niko nije smatrao samo po sebi neprili~nim. Igra navodno po~iva na nekakvom nepoznatom rukopisu otkrivenom u arheolo{kim istra`ivanjima na tlu anti~kog sveta. Iz tih fragmenata mo`e se naslutiti vreme u kome su proganjali ptice iz ljudskih naselja, a ljudi opet poku{avali da polete i u~ine ono {to je nemogu}e. Sve je to povezano sa parapsihologijom kojoj su dodata neka tuma~enja i asocijacije na pojave iz na{e aktuelne civilizacije. Tako je ova predstava postala svesno komponovana atrakcija za pomodne prezentacije. Ali na nivou grani~nih vrednosti i onog {to zna~i eksperimentalno ili predstavlja istinsko traganje za novim, ona nema `eljenog zna~aja. Pa ipak u vremenu kada je nastala ~inila je da se javnost mobili{e za nekakve apstrakne ideale novog teatra, da tako otupi kritike i smanji interesovanja za doga|aje neposrednijeg ili aktuelnijeg dejstva. U senci svega toga – ostale su predstave Svetlost u no}i Berija Stejvisa, @ak ili pokornost E`ena Joneska. Ako je Valjevska bolnica u takvoj atmosferi punoj kontradikcija pru`ila mnoga tragi~na uzbu|enja – @ivot u pozori{tu Davida Mameta predstavljao je ~isto zadovoljstvo. Jedan glumac na kraju karijere i jedan tek na po~etku u svome iskrenom nadmetanju, presahlim iluzijama i osna`enim nadama ali i neizvesnostima mogli su da budu i vi{e od igre jer je u njoj bili veoma zanim-

1988–1989.

41

ljivih asocijacija. Sve je to, me|utiom, bilo dovoljno da Jugoslovensko dramsko pozori{te po ko zna koji put, ali sada u dosta nelagodnoj situaciji, potvrdi svoju vitalnost i odlu~nost da deluje sa svim scenskim inicijativama. Narodno pozori{te se potpuno prepustilo apatiji prate}i adaptaciju stare zgrade pa je priredilo rutinski tek jednu novu premijeru i to Pokojnika Branislava Nu{i}a kojom je Pavle Min~i} potenciraju}i satiri~ne valere `eleo da obezbedi aktuelnije zna~enje. U praznom prostoru izme|u premijera na drugim scenama ~esto se postavljalo pitanje da li su, obzirom na umetni~ki potencijal, mogli da budu aktivniji i ambiciozniji? Odgovora je moglo da bude vi{e a najzanimljiviji je bio zaklju~ak da se namerno polemike o dru{tvenim protivure~nosti potiskuju sa scene kao izraz konformizma prema onima {to stoje iza velikih investicija, ulo`enih u revitalizaciju starih prostora. Nije bilo lako nositi se sa vremenom tako da pravila po kome bi delovali svi ansambli i nije moglo da bude. Ali da se ne{to doga|a bilo je o~igledno. U Ateljeu je tako gotovo `rtvovana sezona i inicijativa prepu{tena drugim pozori{tima. Kako je sezona otvorena komadom Iz `ivota ki{nih glista Per Ulova Enkvista obezbe|ene su jo{ dve premijere ograni~enog dejstva – Jesi li to do{’o da me vidi{ Milana Karad`i}a sa aktueliziranim crnogorskim humorom, zatim Miloduh Pitera [efera i Boris Godunov Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina. Maloj sceni su prepu{teni komadi Himna \er|a [vajba, Ne {etaj se gola @or`a Fejdoa i Sufle od pomorand`i i mlade` Sola Beloua, bez izraza koji bi za teatar zna~io ne{to novo. Interesovanje javnosti se preusmerilo ka Crvenom krstu, programu Beogradskog dramskog pozori{ta i Teatru Zvezdara, a tu je ve} bilo raznih iznena|enja. Naime, svi su ose}ali da se moraju praviti promene u repertoaru ali niko nije ta~no znao u kojom smeru ih valja usmeriti. Generalno – savremena doma}a drama je i dalje u prvom planu ali sa razli~itim zahtevima i kriterijumima. U Beogradskom dramskom to je bilo sasvim o~igledno – prednost je data Kosovu Miladina [evarli}a. Dosta zabune je do{lo zbog izvanrednog monologa kneza Lazara na po~etku komada. Njegov iskaz je emotivno slo`en, uz to odre|en prema mitologiji, stvarnosti i politici. Ali, posle toga se pojavljuju re~i, replike, cele situacije, paralelne radnje, citiraju se narodne pesme, parodira slika sa Kosovskom devojkom, a nije jasan ni odnos prema Milo{u Obili}u i Bo{ku Jugovi}u. Zavr{ni prizor deluje zbunjuju}e – pred knezom Lazarem defiluju prvo njegovi ratnici, zatim vojnici sa solunskog fronta, a onda partizani i to nekoliko puta u krug! Ovakvi pristupi mitu i stvarnosti nisu novi ali je sada te{ko utvrditi za{to se sve to ~ini. Nejasno}a je uvek bilo, pogotovo sada kada je valjalo odvajati istinu od la`i, a stvarnost od privida ili razgolititi frazu da se porazi pretvaraju u pobede i velelepne hronike pi{u o tome. Ali, za takva htenja potrebno je dublje ose}anje za istoriju i ve}e filozofsko razumevanje `ivotnih tokova. Otud je razumljivo {to se nije moglo prodreti do biti same kosovske tragedije niti pru`iti odgovor na mnogobrojna postavljena pitanja.

42

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ova predstava je brzo pala u senku Sabirnog centra Du{ka Kova~evi}a. Publici se dopalo {to se radnja istovremeno doga|a na zemlji i na nebu, {to ljudi nesmetano me|usobno komuniciraju, prate {ta se zbiva u njihovim mogu}im `ivotima. Likovi koji okru`uju arheologa Mihaila Pavlovi}a koji se bavi ~uvanjem spomenika o minulim civilizacijama su lako prepoznatljivi, ~esto se smenjuju duhovite situacije, ima tu satire, komedije zabluda, ali i rediteljske ve{tine Ljubomira Dra{ki}a sa kojom se sve to uskla|uje, pa pro{lost lebdi nad realno{}u kao humorna senka koja poma`e da se odnosi jasnije profiliraju. Ovo je bio zaista uspeh za pisca i ansambl, koji je svakako obele`io celu ovu njihovu sezonu. Psova~i Isidore Bjelice predstavljali su studentski rad na temu apsurda u na{oj realnosti, Srbijom uzvodno je bilo delo koje glumci tako|e nisu u svemu razumeli. Re~ je o o`ivljavanju se}anja na tragi~na zbivanja u oslobodila~kim ratovima srpskog naroda kako bi ona na sceni dobila novu dimenziju. Jelica Zupanc tvrdi da je njena pri~a izmi{ljena, zajedno sa likovima, ali da su okolnosti istorijske. Inspirisala se, u stvari, plemenito{}u {kotskih `ena koje su do{le u Srbiju, osnovale bolnicu i u najte`im trenutcima ostale uz ranjenike i nemo}ne, rizikuju}i zarobljavanje, i kona~no, smrt. Dokumentarna drama je preobra`ena tako da bude otvorena metafora o ljudskoj solidarnosti. ^etiri doma}a dela razli~itih formi, izra`enog senzibiliteta i kreativnog potencijala odra`avala su ne samo trenutnu politku ovog pozori{ta nego i neke veoma prisutne tendencije u savremenom stvarala{tvu. [ta sa istorijom? Kako sa mitom? Mo`emo li stvarnost promi{ljati na uslovan na~in, kroz teatralizaciju koja pru`a mnogo vi{e mogu}nosti nego {turi realizam ili antidogma? [ta sa eksperimetima i kako se uklju~uju u pozori{ni `ivot i na osnovu kojih kriterijuma, mladi pisci? Ni druge predstave ovog ansambla nisu ostavljale ni publiku ni kritiku ravnodu{nom. Mnogi su bili iznena|eni kada se na Crvenom krstu pojavilo poznato delo savremene dramaturgije Karlos II Oma|ijani. Vi{e reditelja se tokom minule decenije zagledalo u njegovo gotovo nesavladilo {tivo, ma{taju}i o postavkama, pozori{ta ga stavljala u okvirne repertoare, a ipak ga niko nije igrao. Jer pretpostavljalo se da ovaj svet Pitera Barnsa mogu da o`ive samo veliki glumci, koji su u stanju da stvore pu~ki spektakl, slo`enu farsu i da kroz dekomponovane likove do|u do slike istorije i vremena kojim dominiraju ose}anja, li~na ube|enja, podsmeh i netrpeljivost prema prilikama u kojima biti{emo. Reditelj Petar Zec precenio je sebe i glumce podsti~u}i ih da ~ine vi{e od onog {to zaista mogu. Otud kontraverze u reakcijama – da je dobro {to se uop{te ovo delo igra do tvr|enja da je ovakva predstava nepotrebna. Nova scena je imala dve nove premijere – poznatog vodvilja Idem u lov @or`a Fejdoa u inferiornoj postavci i ne{to ambicioznijg predstavljanja ameri~kog pisca Viljema Mastrosimona sa kojim na{a scena do tada nije imala kontakta. Njegov komad Krajnosti zasniva se na jednom patolo{kom slu~aju o`enjenog ~oveka sa porodicom i mirnim `ivotom iza kojeg stoji niz silovanja i ubistava dok

1988–1989.

43

se kona~no ne na|e jedna mlada devojka koja ga savlada i predaje policiji. Sve ovo je navodilo na mi{ljenje da je najva`nije da pozori{te ispoljava ambicije te da glumci imaju prilike da se ogledaju u razli~itim komadima. Neki od njih su zaista i pokazali pravu meru svoga talenta, {to je trebalo da bude pokri}e za ovakvu repertoarsku orijentaciju. Otvorenost na sve strane – pa {ta se dogodi! Sli~nih ideja bilo je i u Tetaru Zvezdara, s tim {to je ovde i dalje favorizovan izraz vezan za anga`ovano pozori{te. Da bi se to naglasilo – prednost je data prvencu Radeta Radovanovi}a – Original falsifikata. To se dogodilo u trenutku kada su mnogi ve} po~eli da veruju kako politi~ki teatar pro`ivljava krizu i stoga je ukazivano na njegovu izazovnu hrabrost, potrebu za polemikom, mnogo {irim zahtevima za istinom i samoispitivanjem sudbine u kontekstu svega {to nam se dogodilo tokom minule ~etiri decenije. Vi{e nisu u pitanju samo odre|eni doga|aji, li~ne sudbine ili bizarni detalji, ve} se dovodi u pitanje sve i tra`e se otvoreni i jasni odgovori –za{to smo sebe tako dugo i bezobzirno obmanjivali? Tragi~ni konflikti izazvani u poratnim godinama, sude}i po ovom komadu, jo{ }e dugo biti izvori{te na{ih suo~avanja sa sudbinom. Mladi pisac stoga fragmentarno osvetljava razna zbivanja od trenutka kada se ratni drugovi razilaze svako na svoju stranu posle slavlja pobede. Ali, njihovi `ivoti }e se iznova ispreplesti ~etrdeset i osme, pedeset ~etvrte, u ko zna u kojoj jo{ prilici sve do aktuelnog vremena. Pojedine scene deluju tek kao ovla{ na~injene skice, zapisi, a ponekad ostaje nerazumljivo, dok se u finalu kona~no ovaj mozaik ne sastavi i sve ne zgusne u intimnu ljudsku dramu. O~igledno je da se ovakva vrsta scenskih iluzija ne iscrpljuje u formi. Da li je delo u domenu literature i prefinjenog scenskog jezika, to nije osnovno, jer se o~igledno nije tra`ilo njihovo posredovanje u iskazivanju subjektivno intoniranih istina. Predstava je sugerisala da vrednosti treba tra`iti u dubokom ose}anju neposredne stvarnosti i njenih istina. Me|utim, pozori{tu nisu bili dovoljni samo ovakvi polemi~ni tekstovi gotovo na ivici pamfleta. Zato se promi{ljalo da bi trebalo u program uvesti i neke druge projekte koji bi nagovestili da se na ovoj pozornici mo`e eksperimentisati sa raznim formama i te`iti novim izra`ajnim valerima. U tu svrhu postavljene su Tri sestre koje je prema ^ehovljevom originalu u sopstvenoj preradi prikazao Aleksandar Luka~. U svojoj agresivnosti reditelj je zamislio da prika`e ^ehovljev svet “sto godina posle” kako bi mogao ne{to vi{e da ka`e o sebi i svojoj generaciji. Mo`da ceo ovaj postupak ne bi ni zaslu`io pa`nju da nije izveden sa velikom pompom i obja{njenjem kao zna~ajan eksperimintalni scenski projekat grupe mladih glumaca koja je sebe pretenciozno nazivala Pleksus Boris Piljnjak. To bi trebalo da bude nastavak njihovog dijaloga s vremenom i dru{tvom u kome `ive. Iza tih pompeznih mladala~kih fraza i egzaltacija krila se, na `alost, stvarala~ka nemo}: Luka~ je od ^ehova preuzeo imena lica, nekoliko re~enica iz drame i ne{to od gole fabule. Sa takvom banalizacijom aran`irao je `urku sa mladi}ima i devojkama u otmenoj vili. Sve je to krajnje lokalno, povr{no, sa nekoliko ve} ove{talih fraza o {ezdeset i osmoj, studentskom buntu, bezna|u u

44

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

zemlji i potpuno zamagljenim perspektivama. Mladi ljudi, ovde poznatih imena, krajnje su zaokupljeni svojim izgledom, alkoholom, erotikom i ube|enjem da se mo`e `iveti samo ako se ode iz zemlje. Sve je tu na izgled u stilu savremenog teatra ali se ubrzo otkriva da iza toga ne stoji nikakav odre|eni smisao. Glumci su prosto obezvre|eni, dok se sve svelo na proizvoljne i ~udne slike i ni{ta vi{e. Pozori{te na Terazijama iza{lo je sa dve nove premijere, Poziv u dvorac @ana Anuja u jednoj mirnoj ali prihvatljivoj postavci Soje Jovanovi} i No} ludaka u Gospodskoj ulici Milo{a Kre~kovi}a. Te{ko je bilo utvrditi ~iji je ukus dominantan u biranju komada ili utvr|ivanju nivoa interpretacija na ovoj pozornici jer je poslednjih godina bilo toliko oscilacija u kvalitetu koje se ne prime}uju ovako drasti~no u drugim ansamblima. To izaziva pred svaku novu igru veliku zebnju. Tako je bilo i sa Kli~kovi}evom komedijom koju je predstavio isto tako mladi reditelj Jago{ Markovi}. On voli preterivanja, neobaveznost i isforsirane gegove pa ga je ovde zanimalo jedino {turi mehanizam zabuna koje se pletu oko psihijatra, njegovih pacijenata, ljubavnika `ene i svega {to se mo`e u tom krugu improvizovati. Otud je ve}ina likova svedena na karikaturu. U su{tini proma{aj koji je zabrinuo ~ak i one naklonjene komediji i terazijskoj sceni, izazvav{i pitanje, kome je sve ovo bilo namenjeno? Izvan ovih premijernih doga|aja u stalnim pozori{tima na{lo se vi{e razli~itih projekata. Posebno je bilo aktivno na ve~ernjoj sceni “Radovi}” u istoimenom de~jem pozori{tu. Tu su za odrasle predstavljeni komadi Peh pod krovom Pavela Kohouta, Pokvarenjak ^arlsa Bukovskog, Zlostavljanje Ive Andri}a, Atentat Milo{a Nikoli}a i Nepodno{ljivo lako Vaclava Havela. To su kompletne predstave sa vi{e glumaca a neke su svedene na monodramska kazivanja pojedinaca. U Studentskom gradu je prikazan komad Miodraga Karad`i}a Jesi li to do{’o da me vidi{ dok je ”Scena kod Konja" kako je nazvan program za odrasle u Pozori{tu Bo{ko Buha, ambicozno izvela komediju Sve je dobro {to se dobro svr{i Viljema [ekspira, a zatim delo Ive Bre{ana Vi|enje Isusa Hrista u kasarni VP 2507. Na kraju ovog ciklusa na{lo se delo mlade spsateljice Sne`ane Gnjidi} Mehani~ki mesec. Predstave su imale dosta privla~nosti i nai{le su na pristojno interesovanje, pa se pojavila bojazan – da li }e sve ovo ugro`iti do tada veoma atraktivan i osoben program namenjen deci. Pozori{te “Dvori{te” svoj specifi~an repertoar osna`ilo je predstavom Boj na Kosovu koji je osmislio u svemu Petar Zec, ali ne oti{av{i dalje od nadahnute improvizacije. U Studentskom kulturnom centru orijentisali su se bili trenutno na ne{to druga~iji repertoar nego prethodnih sezona, sa dramama: Filoktet Hajnera Milera, Doktor D`ekil i Gospodin Hajd Roberta Stivensona, @ivot je bajka Dubravke Ugre{i} i Tibetanska knjiga grupe autora. Kako je bilo re~ uglavnom o mladim ljudima – svi su bili `eljni samopotvr|ivanja ali nivo predstava nije bio takav da bi mogao da im priu{ti to zadovoljstvo. U pozori{tima ju`no od Beograda svi ovi doga|aji imali su izvesnog odjeka s tim {to u reakcijama nije bilo gotovo nikakve koordinacije. Svaki ansambl je

1988–1989.

45

vodio svoju brigu, ali na specifi~an na~in i sa nu`nim obzirima prema lokalnoj sredini. Tako je kru{eva~ko pozori{te, zaokupljeno neprekidnim samopotvr|ivanjem, ulo`ilo napor da osmisli dramu Lazar, veliki knez Zvonimira Kosti}a. Kako za takav poduhvat nisu imali dovoljno podsticajnih snaga to su ugostili vi{e beogradskih glumaca podr`avaju}i ranija okupljanja glumaca koji poti~u iz ove sredine a afirmaciju sti~u ili su stekli na drugim, prevashodno na najpoznatijim pozornicama. Sledila je drama Bra}a po oru`ju Radoslava Pavlovi}a koja je ve} igrana u nekim drugim ansamblima. Zanimljivo je bilo mo`da to da je Mima Jankovi}, poznata autorka mnogih predstava sa lutkama koje priprema u Ni{u a pokazuje po celoj zemlji, prihvatila da sa kru{eva~kim glumcima osmisli Autobiografiju Branislava Nu{i}a. Ve}eg zajedni~kog uspeha izvan grada nisu imali pa je zabele`ena tek jedna gluma~ka nagrada na Susretima “Joakim Vuji}”. U Titovom U`icu imali su tako|e jednu premijeru posve}enu kosovskom mitu s tim {to su do{li do teksta Obili} Dobrila Nenadi}a koji nije oti{ao dalje od onog {to se zna iz predanja i narodnih pesama. Od dela doma}ih autora tu je bilo jo{ ^udo u [arganu Ljubomira Simovi}a u dosta skromnom aran`manu kao odblesak onog {to je igrano u Ateljeu 212. U izboru dela iz literature drugih naroda odabrano je ono {to nije igrano jo{ na ovoj sceni, a to su komadi Emigranti Slavomira Mro`eka i ^ekaju}i Godoa Samjuela Beketa. Sve je to bilo korektno u granicama poznatog izraza bez odlu~nosti da se ode makar korak dalje. Na jedan doma}i komad – jedan strani je uglavnom princip koji su sada gotovo svi sledili. Na izbor su uticali i reditelji koji su dolazili iz drugih pozori{ta. Uz to je postojalo uverenje da treba ono {to je najbolje na beogradskim pozornicama preneti na svoju scenu – jer je to korisno kao informacija za publiku a izvesna satisfakcija za glumce da igraju ono {to su drugi i poznatiji ve} potvrdili kao vrednost. U Ni{u su tako bili zabavljeni prikazom Ru`enja naroda u dva dela Slobodana Seleni}a. Ni komad, a ni predstavu nisu glumci do`iveli u sebi, a nije ni publika pokazala ve}e interesovanje. Jednostavno sve je bilo na nivou vidljive konstrukcije i bez prave metafore. Marislav Radisavljevi} je pokazao ne{to vi{e zainteresovanosti za Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, reduciraju}i zbivanje za potrebe male scene. To zgusnuto tkivo delovalo je dosta efektno pa je na kraju ova predstava izdvojena kao najbolja i njoj je pripala godi{nja nagrada grada Ni{a. Od stranih pisaca odabrani su komadi Don @uan se vra}a ku}i Edena fon Horvata u vi|enju Nikolausa Vindi{–[perka u dosta zanimljivoj prezentaciji. Da bi se mladi Mirhad Kuri} oku{ao kao reditelj izmi{ljen je komad Sanduci Muze Konstantinovne–Pavlove ali nikoga nije impresionirao ni komad a jo{ manje predstava, koja je stoga igrana manje nego i jedna druga sa teku}eg programa. Bilo je mnogo truda i pri~a oko svake ove premijere ali bez pravog odjeka u javnosti. Ose}alo se da pozori{te po~inje da stagnira ali o tome se jo{ javno nije govorilo. Pirot je sa gostuju}im rediteljima u{ao u tri rizi~na poduhvata, Radovan tre}i Du{ka Kova~evi}a, Predstava Hamleta u selu Mrdu{a Donja Ive Bre{ana i Ve~iti

46

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

studenti Zorana \or|evi}a u ube|enju da im farsi~ne komedije i naturalisti~ki prosedei sasvim odgovaraju. Od svega toga najvi{e uspeha imao je Radovan tre}i u re`iji Branislava Mi}unovi}a, mada se ni on nije dalje probio od gostovanja u Knja`evcu. Za razliku od Pirota koji nije imao mogu}nosti da na~ini neki spektakl u slavu Kosovskog boja – Leskova~ko pozori{te se odlu~ilo da prika`e Banovi} Strahinju Borislava Mihajlovi}a Mihiza.Ta predstava je nai{la na dobar prijem kod publike, izvo|ena je daleko vi{e nego {to se o~ekivalo od Pigmaliona Bernarda [oa ili Policajaca Slavomira Mro`eka. Ku}a strave Franca Ksavera Kreca je bila prihva}ena na dvadeset i petim Susretima “Joakim Vuji}” kao jedna od zanimljvijih, osvojiv{i dve gluma~ke nagrade. Pozori{te nije nagla{avalo svoje ambicije, prepu{teno vi{e samo sebi nego {to se povodilo za Ni{om ili Beogradom, `ele}i u tako inertnoj atmosferi o~uva svoj identitet. U tome su imali izvesnog uspeha. Glumci zaje~arskog pozori{ta akumulirali su snagu iz atmosfere stvorene oko scene, uspev{i da prika`u ~ak pet premijera {to je malo kome u drugim mestima uspelo. Glavni projekat su bili Rodoljupci u re`iji Steve @igona. On se ve} ogledao u tuma~enju ovog Sterijinog dela na drugim scenama, ali sada nije pravio repliku i ~inilo se da sam sa sobom raspravlja o nekim scenskim re{enjima ili tuma~enjima teksta. @igon je uspeo da podstakne glumce, na~iniv{i stilski sasvim ~istu i atraktivnu predstavu. Tu se na{lo i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, koje se nametalo gluma~kim interpretacijama. Od savremenih pisaca odabrani su komadi Sva~ije Veljka Radovi}a i Boj petlova Aleksandra \aje. Uspeh je bio dosta pristojan {to se nije moglo re}i za tuma~enje drame Zlo~in na kozijem ostrvu Uga Betija za koju nije na|en adekvatan izraz. Na {aba~koj sceni na{ala se drama Zidanje Skadra Zorice Simovi} koja je privukla dosta pa`nje. Mlada autorka pristupila je legendi i pesmi na subjektivan na~in ali su likovi poput Vuka{ina, Jevrosime, Jefimije ili Kraljevi}a Marka na{li odjeka u glumcima. Bili su realisti~ni do grubosti, te{ko se nose}i sa pri~om koja je imala i suptilnijih pasa`a. Nije stoga neo~ekivano {to je predstava na Susretima “Joakim Vuji}” imala dosta dobre kritike, osvojiv{i nekoliko nagrada. To se nije ponovilo sa Pesmom Oskara Davi~a, i ranije izvo|enom na ovoj sceni, sada sa podmla|enim ansamblom, jer se predstava te{ko odupirala revolucionarnim zanosima i romantizmu koji je sen~io glavne junake. Komad je o~igledno izgubio ne{to od svoje nekada{nje privla~nosti, deluju}i pomalo anahrono. Tekst ^udne stvari Du{ana Radovi}a imao je na sceni svoje unutarnje dopadljivosti zahvaljuju}i gluma~koj igri. Od svega {to se pravilo, ~ak i prigodnih aran`mana, kakvo je bilo Partizansko poselo koje je zamislio ceo gluma~ki kolektiv, uprava je rado isticala Lulu Franka Vedekinda. Predstava je bila dosta hermeti~na, bez unutarnje kohezije u zbivanjima ni potrebne tenzije, tako da je ostala vi{e u spoljnim naznakama re`ije. Kada se sve uzme u obzir – to je bio heterogen program, ali nije bio li{en ambicije da pozori{te i dalje bude jedno od najboljih u odmeravanjima na Susretima “Joakim Vuji}”.

1988–1989.

47

Pozori{ta su bila relativno samostalna u odlu~ivanju o programu za ovu godinu u kojoj je javnost bila dosta zainteresovana kako }e se koja kulturna institucija, a posebno scenske, uklju~iti u obele`avanje kosovskih godi{njica. Taj pritisak bio je dvojak, dolaze}i kroz medije koji su podstrekavali nacionalnu euforiju a i od strane lokalnih mo}nika koji su opet `eleli da iska`u svoju anga`ovanost u propagandi nacionalnih znamenja. Prilike su bile takve da je svaki grad ili sredina reagovala na svoj na~in.To se pogotovo moglo da oseti u vojvo|anskim gradovima i pozori{tima. Otud toliko pa`nje – kako }e se pona{ati u ovim doga|ajima Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu, pogotovo kada se zna da ono {to direktno a {to posredno ima odre|enog uticaja na teatarska stremljenja i u drugim ansamblima. Ovde se nije prenagla{eno u~estvovalo u nacionalnim euforijama niti obra}alo na ekstremne reakcije pojedinaca. Valja podsetiti na dve neosporne ~injenice – prvo ovo pozori{te, kao najstarije u srpskom narodu, predstavljalo je decenijama jedno od bitnih `ari{ta nacionalne kulture, posebno izgradnje svesti mnogih generacija o sopstvenom identitetu. Ne postoji delo u srpskoj dramskoj knji`evnosti sa istorijskom tematikom koje ovde nije do`ivelo svoju ~asnu prezentaciju ili afirmaciju. Drugi ~inilac je saznanje – da je u poratnim godinama Novi Sad postao centar okupljanja svih pozori{ta u zemlji te da Sterijino pozorje svojom izrazitom jugoslovenskom politikom nije nikada bilo omiljeno me|u nacionalistima bez obzira iz koje sredine delovali. ^ak je bilo i zluradosti pa je program ~esto vulgarizovan i izjedna~avan sa autonoma{enjem. U samom pozori{tu su smatrali da prednost treba da imaju komadi koji se zala`u za nove ideje i forme u izrazu, a posebno kriti~ki odnos prema svemu {to ugro`ava istorijske vrednosti ili ljudsko postojanje u realnosti. Uz to, iz slu~aja Golubnja~a izvu~ene su odre|ene pouke pa je tu opreznost prema dnevnim dru{tvenim pojavama bilo lak{e razumeti i opravdati. U prvi plan je tako stavljena premijera komada Tri ~eki}a (a o srpu da i ne govorimo) mlade spisateljice Deane Leskovar, ranije dobitnice Sterijine nagrade za novo dramsko delo. To je ujedno bio i povod da se u komentarima uz ovaj projekat ka`e ne{to vi{e o dramskim delima koja opisuju `ivot mladih u na{em ambijentu tokom pedesetih i {ezdesetih godina. Nije nikakvo zlonamerno kritizerstvo priznavanje ~injenica da u nekim od tih drama ima sentimentalnosti, tu`nih i nesre}nih pojedina~nih ili grupnih sudbina, besperspektivnosti, razo~arenja i trajne izgubljenosti. Pisci koji su `eleli da govore o takvim svojim tekstovima, uporno su ponavljali da zaborava ne sme biti! Te{ko je po njima misliti na budu}nost ako se ne oslobodimo svega {to pritiskuje i optere}uje `ivot. Deana Leskovar je upravo na~inila jednu takvu skicu ili fragmentarno svedo~anstvo. Likovi su nazna~eni, stanja opisana ali dramski sukobi nisu dovedeni do punog intenziteta. Realnost je tu kao nesalomljiva prepreka, {to najvi{e obeshrabruje. Tekst je bli`i scenariju nego drami, ali bez obzira na parcijalnost i formu ima emocionalnog naboja koji podsti~e glumce na pun do`ivljaj. To je njegov osnovni kvalitet koji je gotovo nepogre{ivo uo~io reditelj Egon Savin, na njemu izgradiv{i predstavu koja deluje fascinantno na publiku. Zar je onda

48

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

iznena|enje {to je ona na Sterijinom pozorju nagra|ena za re`iju, niz gluma~kih ostvarenja i umetni~ku kreativnost drugih saradnika? Sa mnogim drugim priznanjima je okru`ena u Novom Sadu i vojvo|anskom kulturnom `ivotu. Ovaj doga|aj je potpuno marginalizovao neke druge predstave poput Lude igre Leva Birinskog u re`iji Vide Ognjenovi}, Magarca @or`a Fejdoa u obradi @elimira Ore{kovi}a pa i Pokojnika Branislava Nu{i}a sa Dejanom Mija~em kao rediteljem ili Klementov pad Draga Jan~ara u re`iji Zvone [edlbauera. Sve su to bila solidna ostvarenja pogodna za osve`avanje teku}eg repertoara ali bez zna~ajnijih inovacija u izrazu. Na kraju je u ovom programu prikazana i diplomska predstava studenata glume novosadske Umetni~ke akademije Vesele `ene vindzorske Viljema [ekspira u postavci njihovog profesora Branka Ple{e. Izvan svih ovih promi{ljanja i kombinovanja opstalo je Novosadsko pozori{te – Ujvideki Sinhaz sa svojim novim predstavama na ma|arskom jeziku. Njegove potrebe, opredeljenja pa i mogu}nosti su bile do izvesne mere specifi~ne pa pored Geteovog Klavira i Ibzenovog komada Neprijatelj naroda tu su dela Gde je pi{tolj Gabora Gergeljija, La|a \ule Fehera, Gospodin Doktor Ferenca Molnara, To je na klupi Alda Nikolaja i Platite {efu sale Lasla Boza. Glumci su se preobra`avali od klasi~nog izraza do lake zabave u bulevarskom stilu bez ve}eg ni dubljeg unutarnjeg anga`mana, uglavnom se prilago|avaju}i svakoj re`iji posebno. Potreba za dopadljivo{}u publici bila je o~igledna. Somborsko pozori{te je ve} dugo ustalilo saradnju sa poznatim rediteljima iz ve}ih centara. Zajedni~ki cilj je anga`ovanje najboljih glumaca u stvaranju bar jedne reprezentativne predstave koja bi mogla da konkuri{e za zna~ajna gostovanja i u~e{}e na pozori{nim festivalima. Ovaj put je ugo{}en poznati zagreba~ki reditelj Petar Ve~ek koji je re`irao ~ak tri poznata dela – Ujka Vanju Antona Pavlovi}a ^ehova, Samoubicu Nikolaja Erdmana i Divlju patku Henriha Ibzena. Sve te predstave su imale odre|eni nivo u interpretacijama, a na javnost je najpotpuniji utisak ostavio Samoubica. Uz to je i{lo lako {tivo Folkera Ludviga Pa to je da po{izi{, zatim Mister dolar Branislava Nu{i}a i Sedmorica – kako bi smo ih danas ~itali Jovana Hristi}a u premi{ljanju Ljuboslava Majera. Reklo bi se na kraju – jedna uspe{na, mirna i pozori{nom izrazu okrenuta sezona. Ne{to sli~no doga|alo se u Vr{cu samo sa manjim mogu}nostima pa i izra`ajnim pretenzijama. Igrani su komadi Zla `ena Jovana Sterije Popovi}a, Neprijatelj naroda Henriha Ibzena, O`alo{}ena porodica Branislava Nu{i}a i kao kuriozitet, Kod ve~ite slavine Mom~ila Nastasijevi}a koje su na svoj na~in sagledale dve mlade rediteljke Dijana Milo{evi} i Jadranka An|eli}, ve} na po~etku karijere jasno opredeljene za nekonvencionalni scenski izraz. Program zrenjaninske scene “To{a Jovanovi}” je ozna~en Ludom ku}om Filipa Kinga, Kafeterijom Karla Goldonija, Staklenom mena`erijom Tenesi Vilijamsa, Velikim Makom Eriha Ko{a i Izbira~icom Koste Trifkovi}a, u postavci Steve @igona koji je u stalnoj saradnji ve} na~inio vi{e originalnih predstava. Od lokalnih pisaca tu su dela Iznogud protiv supermena Radivoja [ajtinca i ve} zaboravljeni komad Pukotina raja Milana Tutorova. Obi~na, radna sezona, bez posebnih specifi~nosti.

1988–1989.

49

[ira javnost je najvi{e pa`nje posvetila Narodnom pozori{tu u Subotici i svemu {ta je u njemu ~inio direktor i glavni reditelj Ljubi{a Risti}. Njega nije obavezivala tradicija, iskustvo niti afiniteti stalne pozori{ne publike ve} je pravio svoje subjektivno pozori{te, lansiraju}i projekte za koje je imao li~nog interesa ili pak one u domenu koreodrame {to je radila Nada Kokotovi}. Kada su pozivani gostuju}i reditelji, birani su po sli~nim afinitetima. Risti} je istrajavao na konceptu pozori{ta otvorenih prostora, neprekidno nastoje}i da za svaku novu postavku na|e adekvatnu scenu. Tako je na Trgu ispred pozori{ta inscenirao Sprovod u Terezijeburgu sa glumcima ma|arske i srpske drame. Veruju}i u univerzalnost izraza, nije obra}ao pa`nju na izgovor pojedinaca jer mu je bilo bitno koliko se ko i na koji na~in uklapa u slobodno komponovane scene, uz minimale sugestije samog pisca. Mada je to bila slo`ena kompozicija – nije izazvala ve}e interesovanje publike pa je u ovoj sezoni igrana samo jedan put. Risti} se dosta anga`ovao da na~ini libreto za svoje vi|enje Kosovskog boja na osnovu narodnog predanja i li~nih opservacija. Za to mu je bio potreban veliki prostor i na{ao ga je na Pali}u. Tu je bilo dosta improvizacija, naivnosti i neubedljivosti u prikazivanju odre|enih situacija ili formiranju nekih od va`nih likova ove drame, kao i me{ani ansambl sa dosta statista i svega nekoliko gluma~ki upe~atljivih prizora. Ova predstava se kasnije na{la na programu Bitefa, prikazana je na Malom Kalimegdanu ali je malo koga impresionirala. Tada se ~inilo da je Risti} najvi{e energije utro{io u postavku drame [iptar I i II Dragana Tomi}a u ~ijoj je adaptaciji i sam u~estvovao, pojaviv{i se na kraju kao koautor. Na drugom kraju zemlje, Kosovu i Metohiji i dalje su delovala samo dva pozori{ta. U \akovici profesionalno, mada u su{tini i dalje po izrazu poluamatersko, sa predstavama na albanskom jeziku, izvelo je komade Kukavi~iji sat Be}ira Muslijua i Monserat Emanuela Rablesa. Uspehom se smatralo ve} i to da se ovakvi komadi mogu izvoditi na njihovoj pozornici. Glumci albanske drame u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini bili su ambiciozniji i mogli su da pru`e daleko sadr`ajniju igru. To su potvrdili novim premijerama kao {to su Privi|enje Be}ira Muslijua, zatim ^ovek je ~ovek Krista Flokija i Doktor Faust Kristofera Marloa. Njihovi lokalni reditelji Agim Sopi, Ahmet Jakupi i Fetah Mehmeti nisu korespondirali sa pozori{nim tendecijama aktuelnim u srpskim pozori{tima, zaokupljeni manirima u duhu scenskog akademizma. Za to vreme ansambl drame na srpskom jeziku po~eo je da ispoljava izvesnu nervozu tako da je realizovao tek samo jednu novu predstavu i to Vol{ebnike Slobodana Tomovi}a, a u re`iji Tibora Vajde! Sve to je zajedno bilo zaista na margini pozori{nog `ivota u Srbiji. Uobi~ajeni test sa onih nekoliko najboljih predstava vi|enih u ovo vreme sugerisao je da nema razloga za neko {ire nespokojstvo ili uznemirenje. Su{tinski nije odba~ena niti sasvim neutralizovana ni jedna tendencija niti ideja koja je navodila ve~inu pozori{ta na nove stvarala~ke izazove. Svako je istrajavao na svojim planovima i suo~avanju sa mogu}nostima izraza. Istina, postojale su

50

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

specifi~nosti pa i izvesne razlike u shvatanjima, ali to nije remetilo saznanje da se starim ili novim tekstovima mora tuma~iti realnost u kojoj `ivimo. U najboljim ostvarenjima koja su kreirana u razli~itim formama kriti~kog realizma ili potpuno subjektivnih stilizacija veoma se pazilo da ni na koji na~in ne bude ugro`ena neposredna komunikacija sa gledaocima ni javno{}u kako bi pozori{te moglo da i dalje nesmetano vr{i uticaj na duhovne ~inioce kojima odre|ujemo svoj li~ni odnos prema svakodnevici. Oslonac vi{e nije bio u ideologiji nego na sopstvenom iskustvu i ose}anju identiteta. Pojava izvesnih znakova krize u dru{tvu nije uznemirila stvaraoce i zato su izvesne predstave tuma~ene kao njihova socijalna a ne samo umetni~ka akcija koja mo`e da aktivira mehanizme samoodbrane. Svako je `eleo da u krugu dvadesetak doma}ih autora na|e svoga pisca, odnosno da igra na svoj na~in dela Aleksandra Popovi}a i Du{ana Kova~evi}a ili one druge koji su pripadali istoj poetici. Krajem osamdesetih godina novo je bilo to {to se javljala nova generacija stvaralaca. Pozori{ta su za njih bila otvorena, niko nije bio obeshrabren, ako je imao talenta i motivacije, da odustane od pisanja novih tekstova. Me|u njima je bio posebno zapa`en Sini{a Kova~evi}, a tu su bili jo{ Deana Leskovar i Rade Radovanovi}, i jo{ nekoliko drugih sa vidnom zrelo{}u u iskazivanju i sa jasnom brigom za svet u kome su `iveli. U programu trideset i ~etvrtih Jugoslovenskih pozori{nih igara – na Sterijinom pozorju, na{la su se ~ak tri teksta novih srpskih autora, upravo ovih mladih kakvi su bili Sini{a Kova~evi}, Rade Radovanovi} i Deana Leskovar. Kada se tome doda da je Dramski teatar iz Skoplja nastupao sa tekstom [ine u vazduhu mladog beogradskog pisca Neboj{e Rom~evi}a, to su ~etiri dela naspram ~etiri druga iz ostalih republi~kih selekcija. Oni, zapravo, u tom ~asu nisu imali konkurencije pa je gotovo logi~no {to je drama Novo je doba Sini{e Kova~evi}a progla{ena najboljim dramskim tekstom u osamdeset i devetoj godini. Niko, me|utim, ovu pojavu nije do`ivaljavao kao neo~ekivani doga|aj ili iznena|enje. Sli~ne situacije su se ponavljale godinama, svaki put kada na selektore nije vr{en pritisak da se istakne kako u svim republikama dramska knji`evnost i scenski izraz gotovo ravnomerno napreduju. Jedino – da bi se umanjio zna~aj pojedinih dela nagla{avano je da je takmi~arski izbor dela dosta heterogen. Naime, malo ko je izvan srpskih pozori{ta bio spreman da prizna kako se savremena drama neprekidno bogati novim i kvalitetnim delima. Opravdanje za ovaku nedoslednost tra`eno je u saznanju da su iz produkcije u aktuelnom trenutku otsutni mnogi poznati autori i reditelji, a unapred su izre~eni i lansirani sudovi kako nema dobrih ili velikih tekstova, da nema pomaka ni u rediteljskim komunikacijama kroz druga~ije forme izraza uz standardna pitanja – da li je to zamor? Kriza? Splet nesre}nih okolnosti? Time se donekle moglo da asocira na vreme i prilike u kojima `ivimo. Ljudi u srpskim pozori{tima su te{ko prihvatali tu|a mi{ljenja pogotovo kada je postojala sumnja da je sve to sra~unato na obezvre|ivanje pojedinih predstava.

1989–1990.

51

1989–1990.
Sve je po~elo s jeseni relativno mirno. Prividno su se sti{ale samoupravne strasti u pojedinim ansamblima, drasti~no je opao broj demonstrativnih otkazivanja predstava, glumci su izra`avali me|usobnu toleranciju i ~inilo se da unutar svakog pozori{ta ja~a svest o zajedni{tvu i potrebi da se obezbedi kakvo takvo unutarnje jedinstvo, te da se u poslednju deceniju dvadesetog veka u|e sa pozitivnim iskustvom i postepenim ja~anjem nade da }e se mo}i ma{tati o novim i zna~ajnijim uspesima. Ranije pri~e o prirodi pozori{nog izraza, dileme oko toga kako treba usmeravati repertoare i {ta ~initi sa odre|enim stilskim opredeljenjima ili kako na neki drugi na~in definisati odnos prema dru{tvu, bez obzira {to je u tome u~estvovao veliki broj ljudi, od kojih su se mnogi samozvano proglasili teatrolozima, ostale su bez subjektivnog naboja. Te{ko je bilo zadr`ati neku estradnu poziciju unutar teku}eg konformizma, jer su jo{ uvek sva pozori{ta zavisila prevashodno od dr`avnih dotacija ili direktnog finansiranja, uz neformalna avangardna htenja koja su se mahom vi{e zasnivala na nezadovoljstvu op{tim prilikama u dru{tvu nego stvarnim i u estetici utemeljenim idejama o druga~ijem pozori{tu. Odnosi su u su{tini bili roviti, zavisno od pozori{ta i njegove pozicije u sredini gde deluje, ali nije bilo pojava koje bi na bilo koji na~in ugrozile kontinuitet u delovanju sa pozornice. Prirodno je, pri tome, da su mnogi bili nezadovoljni onim {to se doga|alo u pozori{nom `ivotu, s tim da je ponestalo ranijeg naboja i uobi~ajenih o~ekivanja da }e se ba{ u ovo vreme dogoditi ne{to neobi~no. Na sve to imalo je velikog uticaja svakodnevno detaljno izve{tavanje o kona~no zavr{enoj obnovi i dogradnji zgrade Narodnog pozori{ta u Beogradu. Brojke o ulo`enim sredstvima su bile zaista impozantne i nije se bez razloga tvrdilo da je pored izgradnje nove zgrade Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu – ovo najve}a pozori{na invensticija koja se dogodila u proteklih skoro pola veka! U tome je svesrdno i sa pove}anim entuzijazom u~estvovala i uprava Narodnog pozori{ta – jer zavr{ava se taj period stagnacije i ~ekanja da se okon~aju svi radovi kako bi ponovo na svojoj mati~noj sceni potvr|ena stvarala~ka mo} drame, baleta i opere. Zato je za ovu priliku na~injen posebno ambiciozan repertoar u kome je Orestija Eshila u scenskom izdanju kakvo do tada nije vi|eno na srpskim scenama rediteljski obradila Mira Erceg. Pri tome je bilo gotovo nepotrebno uveravati publiku, posebno ljubitelje anti~ke drame da je re~ o opusu na kome u mnogome po~iva svetsko pozori{no iskustvo.

52

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Verovatno se time nastojalo da zamagli se}anje na one doma}e, a pogotovo inostrane trupe, koje su dolazile ovamo sa svojim poku{ajima da osavremene Eshilovu trilogiju i polovi~ne domete koji su vi{e u~vr{}ivali skepsu nego {to su podsticali nove poduhvate. Rediteljski koncept je bio sav u znaku htenja da se prevazi|e sve vi|eno ili o~ekivano. Po op{tem utisku najpotpunije je komponovan prvi deo Agamemnon, ne{to slabijeg intenziteta je drugi deo Hoefore dok je tre}i, Eumenide, zami{ljen i nepotrebno optere}en stilizovanim olimpijskim ceremonijalom, sletskim pokretima, zastavama, {tafetom i ponavljanjima istih radnji. U pasa`ima gde su glumci usredsre|eni na tragi~ne situacije bilo je adekvatnije igre, jasnije odre|enog stila, na trenutke i potpune tragedije. Posle svega {to je vi|eno u Narodnom pozori{tu poslednjih sezona, ovo je ipak, ne{to vi{e – objektivno, pojava cele Orestije mogla se smatrati uspehom celog ansambla. Naravno, bilo je prigovora – za{to se nije obnovljena zgrada otvorila premijerom doma}e drame, ali u tom slavlju, takvi glasovi nisu prihva}eni kao dobronamerni. Sledio je odmah zatim jo{ jedan megalomanski, nedovoljno obja{njeni ni motivisani poduhvat sa spektakularnim prikazom Vojvotkinje od Malfija D`ona Vebstera sa preporukom da je bio [ekspirov savremenik. Mlada rediteljka Ivana Vuji} je prosto `rtvovana i ogra|ena nekriti~kim komentarima kao i obja{njenima ove tragedije. To je veliki rediteljski i scenografski trud, izuzetna anga`ovanost uz disciplinu ansambla, ali prave tragedije u tom surogatskom delu nije bilo. To nisu dosegli ni drugi savremeni evropski reditelji sa ve}im iskustvom pa stoga ne iznena|uje {to su veoma ve{to re`irani samo pojedini prizori koji, izdvojeni iz konteksta cele tragedije, mogu biti privla~ni. Me|utim, ~esta upotreba nove hidraulike uz {kripu razbijala je celovitost predstave. Mnogo toga je bilo u znaku suvi{nog kretanja liftova, a da bi se istakla bizarnost, neke situacije su ukra{avane pirotehni~kim efektima i preteranim kori{}enjem zlatnog lamea u kostimima. Prosto – sve je bilo u znaku potrebe da se poka`u mogu}nosti teatra i time zaseni ili odu{evi gledali{te. Me|utim, ~im su se svi rasklomotili u obnovljenoj zgradi i kada je okon~ana ceremonijalna i dobro usmeravana euforija u kojoj je nagove{tavana nova uloga ovog uglednog ansambla – nastale su unutarnje teko}e i li~ni neposrazumi. Neprikosnovenost Velimira Luki}a, kao dugogodi{njeg upravnika, za ~ijih mandata su smenjivani mnogi direktori drame i opere jer uvek je neko drugi morao da bude za ne{to kriv, je dovedena u pitanje pa je ve} prvog marta devedesete bio prisiljen da podnese ostavku. Na njegovo mesto je pri kraju sezone postavljena Vida Ognjenovi}. Promene su se dogodile i u drami, baletu i operi tako da su ti dugo potiskivani i prikrivani nesporazumi buknuli kada se to uop{te nije o~ekivalo. Jednostavno – slavljeni~ke atmosfere je nestalo i sezona je zavr{ena dosta nevoljno sa dve predstave koje nisu ostavile nikakav ubedljiviji utisak. Re~ je o Ve{ticama iz Salema Artura Milera na velikoj sceni, a na maloj – No}ne frajle

1989–1990.

53

Aleksandra Popovi}a. Da bi se ti utisci na neki na~in ubla`ili obnovljene su stare predstave Konak Milo{a Crnjanskog, Ko{tana Bore Stankovi}a i Sarduova Madam San @en, ali i sa popunjavanjem male scene od ranije poznatim predstavama – Nastasja Filipovna, Kosovska hronika, Solunci govore, Kako mogu da te ~ujem kad voda te~e ili Uspomene Sare Bernard nagove{teni optimizam nije mogao da se stabilizuje. Ako se ve} o~ekuje od renomiranih ansambala da pokre}u odre|ene stvarala~ke probleme ili tra`e ubedljive argumente za sopstvene dileme i htenja – ovo je bila prilika da Narodno pozori{te defini{e savremeni odnos prema anti~koj drami. To je velika i univerzalna evropska tema – jer se ve} godinama cikli~no neprekidno ponavlja nekoliko proizvoljnih tvrdnji, od onih da u savremenom teatru nema mesta za anti~ku dramu, zatim – kako je vreme tragedije pro{lo te da ona nije mogu}a na modernoj sceni, do shvatanja da je to stvar pojedinih umetnika a da prakti~no malo ko uop{te radi na tome da se ta klasi~na dela tuma~e iz dana{nje perspektive. To samo pokazuje kako ova tema zaokuplja samo mali broj teatrologa, bez ikakvog uticaja na obrazovanje glumaca ili razvijanje njihovih afiniteta prema ne samo anti~kom nego i klasi~nom teatru. Ide se ~ak tako daleko da i samo pokretanje ovakvih razgovora – obeshrabruje one koji se zala`u za prevazila`enje iskustva i traganje za potpuno novim teatarskim vrednostima. Ako pojam modernog podrazumeva odbacivanje tradicije i svega poznatog onda je zaista te{ko voditi valjane razgovore o tome kako igrati anti~ku dramu danas. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu nisu bili u ovom trenutku zaokupljeni velikim temama – na koje mogu da daju odgovor samo originalne i zna~ajne predstave. Programski koncept je bio dosta upro{}en, zasnovan na ube|enju da treba oslu{kivati vreme, a ono, bar kada je re~ o ovom ansamblu nema ograni~enja. Zato klasi~na dela mogu skladno da se dopunjavaju sa onim za koja se pretpostavlja da imaju punu komunikaciju sa realno{}u. Pozori{te je uvek spremno na velike i rizi~ne poduhvate, jer bez takvih izazova te{ko je o~ekivati da neprekidno privla~ite pa`nju javnosti. Neprihvatanje Valjevske bolnice od strane Sterijinog pozorja u~inilo je pak svoje, pa je prva jesenja premijera devedesete godine bila Dibuk [. A. An-skija. Bilo je to iznena|enje koje je prihva}eno sa izvesnim interesovanjem. Predstava je imala zanimljivu scenografiju, privla~ne rituale ekstremne jevrejske sekte, korektne spoljne aran`mane u pogledu odre|ivanja likova i situacija, izvesnu dramatiku, akademski korektnu igru, da bi se na kraju videlo kako je u gledali{tu malo ko bio sasvim zadovoljan. Jednostavno – sve {to sadr`i Dibuk ovde je sa vi{e opreza izlo`eno. Pazilo se na izgovor pojedinih hebrejskih re~i, pokrete za vreme molitve, sledila osnovna linija zbivanja oko nesre}ne udaje mlade devojke i isterivanja duha iz njenog tela. Vodilo se ra~una o folklornoj fantastici, donekle i o samoj mistici, ali dubljeg shvatanja ovog dela u re`ijskom konceptu Eduarda Milera nije bilo.

54

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

O~igledno je kolebanje oko toga da li je re~ o zna~ajnom ostvarenju jevrejske dramske literature ili komadu ~ija mistika sama po sebi mo`e biti atraktivna i privla~na u ovo vreme. Nema razloga za sve to jer je ovaj komad svojevremeno u re`iji ~uvenog Vahtangova ozna~io datum u razvoju Habima teatra i nacinalnog pozori{ta u Izraelu. Izvr{io je uticaj na mnoge dramske autore {to se ose}a u savremenim varijacijama teme onostranog prikazivanja doga|aja izme|u dva sveta, `ivih i mrtvih, a njime su se inspirisali i svi koji su nastojali da iska`u verovanja u ne~iste sile i zle duhove. Miler nije prime}ivao su{tinu ovog osobenog dela, pa je svoju predstavu gradio pre~i{}enim, ali u mnogo ~emu konvencionalnim izrazom, bez pravih gradacija ili onog sudbinskog {to mora da se oseti na sceni i u gledali{tu kada do|e do dvojstva li~nosti. Ne{to je postignuto, ali se sa ovim ansamblom moglo mnogo vi{e. Za rusku avangardu a posebno kriti~ki inspirisanu savremenu dramsku literaturu, pa ~ak i za dela koja su postojala ali sticajem okolnosti jo{ nisu igrana, me|u nekim od na{ih reditelja postojalo je gotovo opsesivno interesovanje. Komad Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske privukao je stoga razumljivu pa`nju. Su{tinski on se bavio problemom mladih, a postavljen je tako da se u njemu ogledaju ne samo odnosi u ruskoj {koli ve} i mnogi izlivi agresije koja grani~i sa terorom i onemogu}ava mladim ljudima da svoju prirodu usklade sa onim {to se od njih o~ekuje ili {to bismo `eleli da postignu. Predstava u kojoj se odnosi grade izme|u lika Jelene Sergejevne, profesorke i njenih u~enika je svedena na naturalisti~ke okvire sa intenzivnim pokretima, rastrzano{}u aktera i prizora koji negiraju svaki tradicionalni odnos koji postoji u {koli ili ~ak me|u mladim svetom. Profesorka postaje `rtva |a~ke silovitosti. Sve je to u izrazu trebalo da dobije vizuelne efekte kako bi jo{ vi{e bio nagla{en taj simboli~ki ali brutalan protest protiv realnosti u kojoj se `ivi. Svi ti akteri li{eni su ideala, puni `estine, ogor~enja, suprostavljeni svetu koji im sugeri{e Jelena Sergejevna, bez `elje da se uklju~e u realnost koju duboko u sebi odbacuju. Komad nema ve}u litetarnu dubinu, ali je ipak omogu~io predstavu impresivnog spoljnog dejstva. Uz to – bilo je odmah jasno da }e ga prihvatiti i druga pozori{ta jer je tema bila nama bliska i razumljiva a `estina akcije i razobli~avanja drasti~nija nego u nekim na{im savremenim delima na istu temu. Ma kako da se mogao ste~i utisak o heterogenosti programa ni{ta ovde nije bilo slu~ajno niti bez jasnog ili skrivenog motiva. To se potvrdilo sa postavkom komada Na letovanju Maksima Gorkog. Reditelj Egon Savin je svoje vi|enje locirao na simboli~no aran`iranu pozornicu sa visokim brezama u dubini, koje su na izvestan na~in podse}ale na ve} ~uveno izvo|enje ovog dela Pitera [tajna i berlinskih glumaca na jednom od onih bitefovskih programa koji su pozori{noj publici ostali u trajnom se}anju. Re`ija je svoj koncept ovde zasnivala na ose}anju dosade koja pro`ima sve li~nosti, atmosferu na sceni i unutarnja stanja koja se, s vremena na vreme, ja~e nagla{avaju u pojedinim akterima. Verovalo

1989–1990.

55

se da je to simbol apsurda i besmisla `ivota tako da su strasti usporavane do jedva pulsiraju}e realnosti i nekog polumrtvog bitisanja u kome su ljudi, zapravo ve} potpuno otsutni iz same stvarnosti. Da li je to prepu{tanje sopstvenom bezna|u, snovima, meditaciji, ostaje tek da se naslu~uje. Zbog toga se insistiralo da pojedini prizori budu komponovani kao slike za sebe, razasute na sve strane, stvorene izme|u sebe od likova koji su se na{li u luksuznom letovali{tu kao u nekom snu. Tu ima sociolo{kih analiza, psiholo{kog premi{ljanja, spokoja, ali i ~e`nje, ljubavi, mr`nje, prijateljstva, sentimentalnosti, arhai~ne konverzacije, tako da se komunikacija te{ko uspostavlja dok sve to zajedno re`ija ne podredi svojim htenjima. Komedije i vodvilje @or`a Fejdoa tuma~e mnogi na{i aktuelni reditelji na najrazli~itije na~ine. Me|utim, verovano se sa najvi{e ose}anja za stil igraju na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Jer, ovde su glumci, mo`da vi{e nego drugde, shvatili da je verovatno re~ o profinjenosti duha, a ne samo banalnoj zabavi, mogu}nosti za virtuoznu igru, specifi~nu karakterizaciju i `ivotnu neposrednost koja bri{e prostor i vreme, da bi u`ivali u spektaklu kakav je, upravo, Velika auto trka u re`iji Dimitrija Jovanovi}a. On je svoju interpretaciju doveo do perfekcije u jednostavnoj i funkcionalnoj scenografiji i ma{tovitim kostimima stvorio je osnovu za igru koja se od po~etka do samog kraja kre}e gotovo ivicom lascivnosti i banalnosti s mnogobrojnim iznena|enjima, obrtima, izvornim ritmom i verbalnim duelima u kojima se stalno ose}a briljantnost francuskog humora i duha. Nema tu uobi~ajenih prilago|avanja, insistiranja na suvi{e upro{}enoj prepoznatljivosti mentaliteta i svega onog {to ~esto nalazimo u povr{nim postavkama na nekim od na{ih pozornica. Stvorena je kompozicija pokreta od re~i s kojom se stvaraju i razgra|uju odre|ene situacije do stanja koja razobli~uju mentalitet. U svemu tome ima zanosa, potrebne teatarske pretencioznosti, pa se oblikuje iluzija puna raznih iznena|enja. Mada Velika auto-trka predstavlja gluma~ku paradu neobi~nih likova i beskrajne igre – tome nije pridavano toliko pa`nje koliko je bilo usmereno prema jednom sasvim druga~ijem projektu – U potrazi za Marselom Prustom Nenada Proki}a u re`ijskom tuma~enju Dejana Mija~a. To je bila predstava vi{e za kriti~are nego publiku i bavila se formom u domenu traganja za temeljitijim zaokretima u druga~ijem vi|enju savremenog teatarskog delovanja. Proki} je u vi{e svojih ranijih drama ispoljio sklonost da se inspiri{e delima poznatih pisaca. Sada je ~itaju}i dela Marsela Prusta i sam po~eo da razmi{lja i do`ivljava njegov svet, da sanja njegove snove, nastoje}i da iska`e ono {to je tek bilo naslu}ivano ili neizrecivo u pojedinim njegovim rukopisima. Zbog toga njegov rad predstavlja na izvestan na~in eksperimenat ali i konstrukciju u kojoj se u tri dela po osam slika nalaze poznati likovi, asocijacije nametnute prilikom samog ~itanja, i `elja da se od svega toga na~ine odre|ena stanja u kojima bi mogli da se prepoznaju odblesci odre|enog vremena pa i dimenzije samog prostora. Ovim

56

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

se potvrdilo jo{ jednom da je lak{e organizovati velike projekte nego obezbediti zna~ajnija scenska preobra`enja koja bi vodila zaista do potpuno novog izraza u celokupnom repertoaru. U Ateljeu je ovaj put sva pa`nja koncentrisana oko, za njih dva bitna projekta, Mravlji mete` Aleksandra Popovi}a i scensku adaptaciju romana O~evi i oci Slobodana Seleni}a. Tu je Aleksandar Popovi} stekao svoju afirmaciju a odatle je javnosti nametnuto verovanje da bez ovog autora savremeno srpsko pozori{te ne bi u svemu bilo osobeno i autenti~no. U obrazlo`enju je ~esto nagla{avano kako se svi vode}i pisci bave na{im aktuelnim mukama, politikom kao sudbinom, slobodom kao snom i morama koje pritiskuju svojom te`inom ~itave generacije. To jesu teme Aleksandra Popovi}a, ali ih on artikuli{e na sasvim svoj i druga~iji na~in. Sav je u asocijacijama, mimo konvencija, ali ipak, u scenskom izrazu lako prepoznatljiv ~ak i kada je na izgled nerazumnljiv i nelogi~an. Za Mravlji mete` je stoga bilo zaludno tra`iti konkretizaciju vremena, prostora, likova ili logi~ni sled radnje. Kada na pozornici gledate likove koje zajedni~ki autor naziva ludacima, imena poput Trudna Vasiljka, Luda Sin|a, Lepa Kata, Drvena Nasta, Kilavi Radovan ili Grdni An|elko, jasno je da je vi{e re~ o na~inu mi{ljenja ili pona{anja u na{im ali i nekim drugim ili zaboravljenim vremenima. U njima je mogu}e osetiti ne{to od mentaliteta i ispoljavanja ovog sveta, ali pisac ne insistira na dokumentarnosti. Jednostavno, u njih su akumulirani vreme i prostor, davni ali i aktuelni doga|aji, pa se `ivot iskazuje u svom besmislu u kome niko nikog na kraju ne razume, svako ne{to radi, vu~e na svoju stranu, ~ine}i ono {to drugi ne razumeju. Mravlji mete` je stoga haos u du{ama, u istoriji i prostoru, tako da se granice izme|u stvarnog i haluciniranog ne mogu jasno razabrati. Ima tu njegovog ~uvenog otpada re~i, dosetki, odbleska narodnih umotvorina i uop{te svega {to mo`e da asocira i podstakne razmi{ljanje o besmislu. U predstavi koja je farsi~na po svojim su{tinskim karakteristikama ne insistira se na uobi~ajenim elementima izraza, pogotovo ne na tempu ili psiholo{kim sen~enjima, pa je stoga i nije bilo mogu}e procenjivati klasi~nim oznakama. ^inilo se ipak da je daleko vi{e truda ulo`eno oko predstave O~evi i oci. Seleni} je bio vi{e prozni pisac nego izvorni dramati~ar a njegov tekst je obradio Nenad Proki}. U pitanju je jedna od poratnih srpskih pri~a koju je scenski uobli~io Zoran Ratkovi}. Trenutnu popularnost pisca u izvesnim literarnim krugovima te{ko je bilo preneti na glumce i gledali{te pa je bilo vi{e radoznalosti nego istinskog odu{evljenja. Predstava je li~ila na skra}eni roman u kome su pojedini likovi oblikovani po se}anju ili dokumentarnim svedo~anstvima o vremenu ali bez unutarnje verodostojnosti pa je relativno brzo izbledeo utisak o njenoj isforsiranoj vrednosti. Gala korisnica koju je Atelje priredio sam sebi nazvav{i je Atelje kroz vekove trebalo je da u Sava centru okupi donatore i po{tovaoce ovog pozori{ta koje je

1989–1990.

57

posle Narodnog u{lo u veoma ambicioznu adaptaciju. Sredstava je iz bud`eta bilo te{ko u svemu obezbediti pogotovo {to se tek posle ru{enja svega onog {to su Bojan Stupica i njegovi saradnici improvizovali u gradnji, mogla realno da sagleda situacija. Ljubomir Dra{ki} je priredio reviju u kojoj su svojim najboljim ulogama ili fragmentima iz poznatih predstava nastupili mnogi ugledni glumci ranijih generacija i sada{njeg anasmbla. Predstava je delovala zaista impresivno u pojedinim svojim delovima, i pokazala se kao zna~ajno ohrabrenje svima onima koji su se trudili da Atelje 212 dobije zgradu kakvu je `elelo. Otud je razumljivo {to su ~ak i nove predstave kakva je bila Gospo|ica Julija Augusta Strindberga bile unekoliko potisnute u pozadinu. U Zvezdara teatru nisu smatrali da treba bilo {ta menjati u dosada{njoj orijentaciji. – Doma}a savremena srpska drama je bila dominantna sa ~ak ~etiri projekta. Po~etak sezone nije najavljivao nikakav poseban uspeh. Nelagodnost je izazvao utisak sa predstave San kosovske no}i koju je kao kola` za potrebe svoga rediteljskog nastupa priredio Petar Bo`ovi}. Nije se tu oti{lo dalje od ilustracija narodnih pesama. Izme|u Ateljea 212 i Zvezdara teatra postojala je dilema oko toga ~iji su pisci Aleksandar Popovi} i Du{an Kova~evi}. Afirmaciju su stekli u Ateljeu a sa uspehom se sve vi{e njihovi komadi igraju u ovom novom pozori{tu. Mo`e li se svima podjednako pripadati, pogoto {to su njihova dela postala dominantna na repertoaru gotovo svih srpskih pozori{ta. Pisci se, me|utim, nisu opredeljivali niti bili isklju~ivi, pogotovo {to su u njihovim predstavama ~esto nastupali isti beogradski glumci. Posle Mravljeg mete`a pojavio se Kus petli} kao nastavak ili tek jedna od varijanti Popovi}evog izraza. Rukopis je, sasvim izvesno, bio isti i veoma prepoznatljiv. U Tetaru Zvezdara on je poveren Branku Ple{i koji je istovremeno `eleo da se pojavi i kao glumac u liku nema~kog oficira – Johana [ustera. – Bez obzira kao je on slikao ovaj portret, ostavljeno je publici da re{i zagonetku – ko je taj [uster, da li je on muzi~ar, komedijant ili neprijatelj? Njegove su metamorfoze mnogobrojne i u tom postupku on prikuplja razne asocijacije, od onih {to izlaze iz |akona Avakuma, raspopa i njegovih proleterskih tirada do pona{anja tipa nazvanog Pile. Sam autor je nazvao ovaj komad “scenska graja na ~etiri obrtaja – Vatreni zmaj, Divlji sjaj, Kolaj i Mali Raj”. To je otvorena farsa koja se iznutra deformi{e a spolja ~esto realisti~ki uobli~ava u odre|enim detaljima, poput odblesaka forme koja potire psihologiju ali iskazuje ne{to vi{e i dublje {to o sebi ne znamo ili smo zaboravili. Zato se ~ini da je sve mogu}e te da je te{ko predvideti zna~enja pojedinih situacija. Kada se vide obe ove predstave jasno je da pripadaju istom autoru i opusu pa je gotovo neva`no pitanje koje je delo bolje. Za plasman u javnosti je bilo presudno {to predstavu re`ira i u njoj igra Branko Ple{a, pa je odmah stekla naklonost javnosti i bila apriori uvr{tena u zvani~ni program Sterijinog pozorja.

58

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

U Zvezdara Tetaru se pojavio Du{an Kova~evi} sa svojim novim komadom Profesionalac. Ovaj pisac je bio sasvim drugog ali isto tako osvedo~enog temperamenta i motivacionog sistema. Nije se oslanjao samo na svoja subjektivna ose}anja i do`ivljaj stvarnosti ve} je zalazio u ljudske sudbine do same sr`i kako bi se pribli`io samim korenima zla koje je zadesilo zemlju. To nije bila politi~ka koliko moralna i humanisti~ka pobuna u kojoj je gorka komedija, drama ili farsa izjedna~ena sa jednom slobodnom i vrlo slo`enom opservacijom vremena i ambijenta, {to je piscu dalo snagu da istraje u potpuno neuslovljenim kao i formalno ograni~enim literarnim kompozicijama. Sumoran, bez zanesenosti neostvarljivim perspektivama, razum bi poistovetio sa emocijama ili obratno, {to mu je omogu}avalo da na sceni do|e do saznanja koje mu je bilo potrebno. Zato je njegova drama svedena na realisti~ku jednostavnost i od svog prvog izvo|enja sna`no odjeknula u gledali{tu. Tema d`elata i `rtve je toliko puta u literaturi varirana i realizovana da je njegov komad Profesionalac predstavljao zaista neo~ekivano i {okantno iznena|enje. Mladog pisca, glavnog aktera u tekstu, je uhodio bele`e}i sve njegove razgovore, izjave i postupke policijski agent, dou{nik ili prosto profesionalac. U trenutku moralne krize, koja simboli~ki zna~i i krizu poretka, nasilja i vlasti, taj ~ovek ne mo`e da se vi{e pona{a kao d`elat ili policijski egzekutor i do`ivljava sopstveni poraz od onog {to je skupio o mladom umetniku te mu dolazi u posetu i predaje dosije. Njegova `rtva se te{ko u prvi mah snalazi poput mnogih drugih u sistemu koji se raspada i nagove{tava haos ali je bitno da Kova~evi} ne insitira na osveti ve} vi{e na razumevanju jer je taj ~ovek policije i zla sam sebi ve} presudio sve{}u o porazu `ivotom i dru{tvom koje mu je tako dugo obezbe|ivalo karijeru na ovako nedostojan na~in. Autor vrlo oprezno i delikatno bira reakcije, posebno ono {to `eli da naglasi, ne insistira na li~nim karakteristikama niti se bavi formalnim uop{tavanjima, upu{taju}i se u igru talentom i duhom, stvoriv{i tako superiornu celinu izuzetnog dru{tvenog potencijala. Svet je u Profesionalcu prepoznao subjektivnu svrsishodnost i superiornost, prihvativ{i ga kao jedno od najboljih dela ne samo Du{ana Kova~evi}a nego i savremene srpske dramaturgije. Delo je, po obi~aju, na scenu Zvezdara teatra postavio sam autor bez posebnih efekata jer je bilo prevashodno va`no da se ~uju njegove re~i te da ih niko ne tuma~i na na~in koji on ne bi `eleo. Zato re`ija u ovakvim aran`manima ima tek simboli~nu ulogu i od nje ne zavisi uspeh dela jer samo zna~enje odre|uje scenski izraz. Sasvim prirodna bila je i odluka da se u zvani~nom programu trideset i petog Sterijnog pozorja na|e i ovaj komad. Me|u pozori{nim ljudima moglo je biti iznena|enja {to je Zvezdara Teatar tako bio zastupljen sa dva komada, {to se ina~e sasvim retko, bez obzira na kriterijume, doga|alo, ali te{ko je bilo opredeliti se izme|u Aleksandra Popovi}a i Du{ana Kova~evi}a. Me|utim, lak{e je to bilo shvatiti kada se zna da su se me|u osam odabranih novih tekstova na{la dela Viktor ili dan mladosti i Zid, jezero kao eklekti~ke tvorevine

1989–1990.

59

Du{ana Jovanovi}a, prikazana na dve scene slovena~kih pozori{ta. Ostala ~etiri mesta u tom programu bila su data Sini{u Kova~evi}u sa Svetim Savom, Goranu Stefanovskom sa Kulom Vavilonskom, Vidi Ognjenovi} i Kanjo{u Macedonovi}u i Ivanu Gunduli}u sa Prozerpinom ugrabljenom, kao oma`u klasi~noj dubrova~koj knji`evnosti. Niko nije bio sa tim posebno impresioniran jer kako se ispostavilo svi komadi nisu bili podjednako na bar sli~nom literanom ili scenskom nivou. Jovanovi} je u Viktoru ili danu mladosti bio o~igledno inspirisan komadom Vitraka kao i potrebom da se na toj matrici iska`u deformacije u savremenom dru{tvu koje moraju da kulminiraju u potresima unutar porodi~nog `ivota, prerastaju}i u farsu ograni~enog dejstva. U jedno~inki Zid, jezero Jovanovi} je u stilu psiholo{kog realizma postavio na pozornici zid sa ~ijih strana sede u svom bezna|u dva rastavljena supru`nika. Kulu vavionsku sâm pisac je obja{njavao kao ambijent u kome postoje ljudi bez pro{losti i budu}nosti, a u stalnoj i neizvesnoj sada{njosti. Kanjo{a Macedonovi}a je Vida Ognjenovi} na~inila prema tekstu Stjepana Mitrova Ljubi{e. Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a ve} je izazvao polemike i bio izlo`en razli~itim procenama dok je Prozerpina ugrabljena trebala da nam u obradi Ivice Kun~evi}a demonstrira kako se mogu stari tekstovi preobraziti u savremene metafore. Me|utim, uz sve pristrasnosti, te{ko je bilo pore}i da je u tim trenucima javnost bila najvi{e zaokupljena upravo savremenom srpskom dramom. Pisaca je bilo svake sezone sve vi{e pa je postalo gotovo pravilo da svaki na{ profesionalni ansambl u svome teku}em repertoaru ima bar neko od njihovih dela. Otuda pojava da se za te Jugoslovenske pozori{ne igre prijavilo dvanaest ansambala sa ~ak {esnaest predstava. Racionalno obja{njenje za ovaj fenomen nije, zapravo, postojalo. Bilo je nekih uop{tenih naznaka o tome – kako ova produkcija ne pokazuje zamor te da su ve} ustaljeni kriterijumi koji reguli{u ovakvo stvarala{tvo. Da li je po sredi bio nekakav dogovor izme|u pozori{ta – te{ko je to i pretpostaviti jer se svaki anasambl nastojao da svojom specifi~nom aktivno{}u suprostavi svemu {to ih je sve zajedno ograni~avalo u pristupu realnosti i novim formama izraza. Nije bilo straha, zabrinutosti za sudbinu, obazrivosti prema nemu{tim recidivima dogmatske svesti, pa se hrabro ulazilo u projekte sa sve{}u da jedino slobodna akcija mo`e da obezbedi nezavisnu poziciju u svakodnevnim kontradiktornostima. Tako se u Zvezdara teatru nisu zadovoljili samo prezentacijama komada Kus petli} i Profesionalac nego su izveli naturalisti~ki izra`ajan i `estok komad Mala Radoslava Pavlovi}a koji je uskoro dobio i svoju filmsku verziju. Sve ono {to je bilo zna~ajno u pozori{nom `ivotu Beograda kao jedinstvenom i po mnogo ~emu jo{ uvek najzna~ajnijim kulturnim centrom u zemlji doga|alo se upravo u Narodnom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Ateljeu 212 i Teatru Zvezdara. Beogradsko dramsko pozori{te po~elo je, makar za trenutak, zbog unutarnje krize i promena u programskoj politici da

60

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

gubi korak sa ovom specifi~nom grupacijom. To se potvrdilo kroz odluku da od doma}ih novih tekstova bude izvedena samo Karmen 2000 Lazara Stojanovi}a, poznatog filmskog disidenta, autora proka`enog filma Plasti~ni Isus, kome je poverena ~ak i re`ija! Verovalo se naivno da njegovo ime sve opravdava a do osve{}enja je do{lo veoma kasno. Ovaj nedovoljno osmi{ljen projekat ni po ~emu nije zadovoljavao taj pozori{ni trenutak u kome su se tra`ila dela sasvim drugih literarnih pa i misaonih ambicija. Jer, bilo je prihva}eno op{te uverenje da se u postoje}im dru{tvenim okolnostima ne mo`e delovati sa nedovoljno artikulisanim namerama ili zahtevima a jo{ manje bledim asocijacijama. Ose}aju}i sve ovo kao pritisak za koji nisu imali posebnog razumevanja ljudi iz uprave pozori{ta okrenuli su se premijerama Tanga Slavomira Mro`eka, koja je posle svojevremenog uspeha ovog komada na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta delovala kao izbledela kopija i Klopke Tadeu{a Ru`evi~a, sa ove{talom korektno{}u i zasi}eno{}u poljskom dramaturgijom, ali bez nekog ve}eg uspeha. Tako je sva pa`nja unutar ansambla koncentrisana oko obnove kultnog komada Ma~ka na usijanom krovu Tenesi Vilijamsa, jednim od onih sa kojima se pre mnogo godina upravo afirmisala scena na Crvenom krstu. U glavnim ulogama Big Dedi Polita i Brika pojavili su se glumci Narodnog i Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Predstava je dosegla svoju vrednost i bila dopadljiva ali su pa`ljiviji pratioci pozori{nih zbivanja bili u nedoumici da li je ovo nu`na scenska reakcija na unutarnje probleme ili tek nagove{taj nekih mnogo dubljih promena. Naime, postojao je strah da pojedini ansambli odustanu od uverenja da se anga`ovanost manifestuje prevashodno kroz doma}e savremene tekstove. Dela pisaca drugih naroda, ma kako bila vredna, bila su donekle okru`erna zebnjom da li }e se otupeti efikasnost u izrazu. Tako se reagovalo i na izvo|enje Nevidljive ruke Sema [eparda na Novoj sceni ovog pozori{ta. Izme|u svih ovih predstava nalazili su se projekti koje su glumci ili reditelji lansirali na alternativnim scenama. Dosta pa`nje je posve}ivano programu Bitef teatra. Kada je on otvaran – bilo je govora o nekim od ideja Mire Trailovi} koja je `elela da ima jednu bitefovsku scenu na kojoj bi se tokom cele godine prikazivale doma}e i inostrane produkcije koje zastupaju ili propagiraju vizije Bitefa kao specifi~nog festivala. Kako je u me|uvremenu, sve {to je ra|eno, uglavnom bilo daleko od o~ekivanog – sada je naglo bilo pove}ano interesovanje za nove predstave. Baletski igra~ i koreograf Dejan Pajovi} zajedno sa Nenadom ^oli}em postavlja svoju igra~ku verziju drame Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke i time skre}e pa`nju na ono {to se doga|a u crkvi na Bajlonijevoj pijaci. Bila je to jedna od prvih ovako ambiciozno realizovanih koreodrama u kojima je pokret dosegao puni dramski izraz. Sledila je Slu`avka gospodarica \ovanija Pergolezija u kamernom izdanju. Bitef teatar je zadobio ve}u pa`nju nego {to se i moglo pretpostaviti ali je po ko zna koji put iznova pokrenuto pitanje – repertoara ovog novog pozori{ta. Ako ve} Atelje 212 nije

1989–1990.

61

ostvario `elje ili ambicije Mire Trailovi} da svoja htenja usmeri kroz izraz koji bi u potpunosti po~ivao na principima moderne dramaturgije, da li }e ovde to uspeti neki drugi i jo{ neafirmisani umetnici? Malo pozori{te je opet sa nagla{enom ambicijom re|alo premijere novih predstava ili monodrama koje }e u potpunosti afirmisati njihovu ve~ernju scenu. Tako su izvedeni komadi Vite{ka vremena, Proleterska farsa Radoslava Pavlovi}a i Sablja dimiskija Aleksandra Popovi}a. Sledile su monodrame – Tigar sa superpovr}em Meri [izgal i Besa Dragana Damjanovi}a. Ovaj program je bio dosta isforsiran, nije nosio u sebi nikakvu novu izra`ajnu verodostojnost, zasnovan uglavnom na inicijativi pojedinaca koji su tu `eleli da igraju. Otvoreno pozori{te u Domu kulture Studentski grad iza{lo je samo sa svojom verzijom @enskog orkestra @ana Anuja, dok je pozori{te “Bo{ko Buha” na svojoj “Kod konja” sa ne{to smanjenim ambicijama u odnosu na ranije sezone priredilo izvo|enje Molitve za malo sre}e Sr|ana An|eli}a i Lenke Udovi~ki kao i Vadisrce Du{ane Nikoli}. Do izvesne pometnje do{lo je u programu Studentskog kulturnog centra koje je uglavnom nastojalo da bude dobar doma}in pojedinim trupama ili ad hok formiranim programima. Sad su to bile predstave – Margite – nerazja{njeno ubistvo @eljka Zorice, Boje privida Nele Antonovi} i Moma~ki `ivot Hauarda Kordera, ali bez primetnijeg uspeha. Tetar poezije je i dalje bio rastrzan izme|u ideje da se pravi izvoran poetski teatar ili samo ilustruje poezija odre|enih pesnika. To se potvrdilo u predstavama Hleb i so po tekstovima Ljubomira Simovi}a koja se pribli`ila onom {to se podrazumeva pod poetskim teatrom, zatim Svilen konac Brane Crn~evi}a i An|eo s nao~arima i an|eo s lulom Milorada Pavi}a. Sve je to ipak bilo daleko od ostvarenja ideala u ~ije ime je i nastao Teatar poezije. Pozori{te “Joakim Vuji}” u Kragujevcu htelo je da se potvrdi sa komadima Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i Predstavom Hamleta u selu Mrdu{a Donja. Radoznalost i smelost ispoljena je jedino odlukom da se na sceni postavi komad Bo`idara Ze~evi}a 1918, koji je bio zanimljiv po tematici, opservacijama doga|aja sa praga Prvog svetskog rata, apsurdu koji pobednike i pobe|ene dovodi do grotesknih suo~avanja i u izrazu otvorene metafori~nosti. Mali predah jedne pe{adijske jedinice srpske vojske na domak Sombora, upad ratnika u bordelsku atmosferu u kojoj madam Bedel sa svojim devojkama prire|uje `ive slike u ~ast novih mu{terija i pobednika, razotkriva dru{tvene odnose, karaktere pojedinaca, besmisao ratovanja i u polemi~nom tonu komentari{e ratno stradala{tvo na otvoren, iskren i izazovan na~in. Ze~evi} je u ovoj drami mnogo odre|eniji nego u svojim ranijim tekstovima, zahvata mnogo {iri dru{tveni prostor, slo`enije odnose, ne izbegavaju}i ni ono najdelikatnije {to pojedinci nose iz svog nasle|a, tradicije ili naroda kome pripadaju. U pozori{tu “Joakim Vuji}” gde se uporno i prevashodno negovala izvorna doma}a drama – 1918 je bila predstava koja je, uz sve tehni~ke nepreciznosti, odmah posle premijere privukla pa`nju. Otud nije iznena|enje da je na dva-

62

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

deset i {estim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}”, gde su se okupila sva pozori{ta iz takozvanog u`eg podru~ja Srbije, ovaj projekat dobio sva najve}a priznanja zvani~nog `irija kao i `irija publike – po~ev od nagrade piscu, predstavi i nekolicini glumaca {to ju je potvrdilo kao najuspe{nije ostvarenje ove sezone. Predstava je bila kandidovana i za Sterijino pozorje, ali, na `alost, zbog politike ravnomerne zastupljenosti litgerature i pozori{ta iz svih republika, a uz saznanje da su se ve} na programu na{le dve predstave iz Beograda kao i tri dela savremnenih srpskih pisaca – to ni pod koju cenu nije moglo da se dogodi. Kreativni potencijal kru{eva~kog pozori{ta je bio daleko skromniji a satim tim i ambicije ograni~enije. Pa ipak, istrajavali su na poznatom principu – savremena doma}a i inostrana drama. Tako je ovde prire|eno izvo|enje drame Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i doma}i tekstovi Siroti mali hr~ki Gordana Mihi}a sa ve}im odjekom kao i Deveta ofanziva Stevana Koprivice sa neo~ekivano malim dometom. U Leskovcu je bilo obimnije aktivnosti na koju su uticali glumci svojom zainteresovano{}u i reditelji koji su `eleli da rade na ovoj pozornici. Tako su se setili komada Ranjeni orao Milice Jakovljevi} – Mir Jam koji je svojevremeno svojim melodramskim {tivom i blagim humorom u odnosu na mentalitet i pro{la doba imao izvesnog uspeha. Uz to su i{le ^ehovljeve jedno~inke Medved i Prosidba u gluma~kom aran`manu, pa Homage Rainer Werner Fassbinder i na kraju Ko{tana kojoj je dat od samog pozori{ta poseban publicitet, pogoto {to su se u likovima Mitketa i Ko{tane pojavljivali beogradski glumci. Ljubi{a Georgijevski je poku{ao da ovo delo tuma~i na svoj subjektivni na~in ali nije i{ao u radikalnije zahteve pa je na kraju sve to svedeno na izvesne korekture poznatih re{enja. Kao {to se moglo i pretpostaviti ova predstava je imala najvi{e uspeha i prikazivana je u vi{e gradova na {irem podru~ju zemlje. Pirotsko pozori{te je isto tako nastojalo da svoj relativno skromni ansambl odr`i u stvarala~kom raspolo`enju pa je uz pomo} reditelja Bore Grigorovi}a i @ivorada Mitrovi}a pripremilo poznatu Nu{i}evu komediju Dr, zatim Jefimijinu tajnu Zvonimira Kosti}a te kola` Bilo pa pro{lo Dragana Blagojevi}a. Uz to, postojala je u upravi svest o dometima pojedinih predstava te nisu podsticane nerealne nade niti `elje da se tra`e priznanja u drugim sredinama. U pozori{tu Timo~ke krajine glavna predstava je bila izvo|enje komada Banovi} Strahinja Borislava Mihajlovi}a Mihiza ne samo zbog teme ve} upravo pojedina~nih gluma~kih interpretacija koje su bile na potpuno zadovoljavaju}em nivou. Uz to je prire|en Original falsifikata Radeta Radovanovi}a, ali bez ubojitosti u satiri koja je ve} ovde delovala reprizno, a sve je to ulep{ano komedijom Idem u lov @or`a Fejdoa. Jedna sezona – kakvih je bilo i ranijih godina. Pozori{te u Titovom U`icu `elelo je da ima {to raznovrsniji repertar kojim je nastojalo istovremeno da izbegne jednostranosti i ne dovede publiku do zasi}enosti odre|enim formama. Ve} se znalo {ta se od kog komada mo`e da

1989–1990.

63

o~ekuje, uz primetnu obazrivost i suzdr`anost kod procenjivanja dela koja se zala`u za radikalnu kritiku realnosti. Pazilo se, zapravo, da svaki projekat bude realizovan u granicama pozori{nioh konvencija, bez obzira na pi{~eve namere ili rediteljska tuma~enja. Otuda ne ~udi {to su se u takvom razu|enom programu na{la dela poput [ekspirovog Kako vam drago, Pat igra kraljeva Pavela Kohouta, Ko je ko Kejt Voterhaus i Vilisa Hola, Profesionalac Du{ana Kova~evi}a, ali i Prodan na Kosovu Bo`idara Milidragovi}a, Veliki obra~un u cirkusu Branka Popovi}a i Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a. Pozori{te je odlu~ilo da u ovoj sezoni program osve`i sa vi{e monodrama svojih glumaca od kojih je za sve bilo ohrabrenje tekst Boginje Dragoslava Mihailovi}a. Za Sterijino pozorje je tek formalno kandidovan komad Prodan na Kosovu, ali tematika je ve} bila iscrpljena dok je na pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” pa`nju kritike najvi{e privuklo delo Pat igra kraljeva pa joj je pripalo i nekoliko najzna~ajnijih nagrada. Narodno pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” je izvelo O`alo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a, Profesionalca Du{ana Kova~evi}a, Sile u vazduhu Neboj{e Rom~evi}a i Largo desolato Vaclava Havela. Dominantan uspeh imalo je predstavljanje Profesionalca, kojim se konkurisalo, istina bezuspe{no, na Sterijinom pozorju. Narodno pozori{te u Ni{u jo{ uvek je, bez obzira na povremene krize u konceptu ili na~inu rukovo|enja ansamblom, va`ilo za najzna~ajniji regionalni pozori{ni centar. To je za mnoge ovde bilo nepotrebno optere}enje jer su se unutar ansambla a i oko njega neprekidno re|ali novi. ~esto kontradiktorni zahtevi. Nisu se zadovoljavali pukom potvrdom da je to najbolje pozori{te na ovom podru~uju, uvek povre|eni kada bi se na pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” nagra|ivale predstave iz drugih gradova. Sve je to izazivalo odre|ene unutarnje potrese i deobe. U takvim prilikama te{ko je bilo voditi i neprekidno dokazivati autenti~nu repertoarsku politiku. To je upravo bilo izvori{te mnogih unutarnjih sukoba. Izme|u vi{e predloga – odabrana su dva doma}a savremena teksta – Mala Radoslava Pavlovi}a posle uspeha koji je imala ova socijalna drama iz prepoznatljivog ambijenta, lako prilagodljiva svakom dekoru, u postavci Ljubomira Milo{evi}a i De~ija bolest – otac na slu`benom putu koji je Jovica Pavi} aran`irao prema filmskom scenariju Abdulaha Sidrana. Obe postavke imale su u izrazu izvesne sli~nosti jer se psiholo{ko portretiranje likova vr{ilo uz nagla{avanje odre|enih postupaka prema socijalnim, materijalnim ili ambijentalnim uticajima. Jezik je bio pojednostavljeno realisti~an a forsirani su naturalisti~ki detalji uz napor da im se da nekakvo simboli~no zna~enje. Obe ove predstave su po ustaljenom obi~aju predlo`ene za program Sterijinog pozorja. To se redovno ~inilo jo{ od {ezdeset i tre}e godine i retka su bila pozori{ta u zemlji sa takvom uporno{}u. Jedna ili dve predstave, a uvek je bio neko tre}i kriv kada se ne bi na{li u festivalskom programu. Su{tinski predstave nisu bile uvek nezanimljive, neke od njih su dosezale do festivalskog nivoa ali su retko

64

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ulazile u repertoarske kombinacije pojedinih selektora. Tako se dogodilo i ovaj put pa niko nije ni obratio pa`nju da je na maloj scveni izveden ve} verifikovani komad Sile u vazduhu Neboj{e Rom~evi}a. Odabir dela iz stranog repertoara nije privla~io ve}u pa`nju, jer tu se na{ao vodvilj Dama iz Maksima @or`a Fejdoa bez ve}eg odjeka, Spaseni Edvarda Bonda, koji su glumcima odgovarali zbog bukvalne identifikacije sa `ivotom sagledanim kroz ose}anja ovog engleskog pisca, a da bi se privukli glumci iz Beograda na~injena je i jedna monodrama po tekstu Samjuela Beketa – Krapova poslednja traka. Sve je to bilo u znaku poznatog, vi|enog ili u maniru koji je dozvoljavao izvestan nivo izraza, ali bez autorskih inicijativa da se ode dalje od zanatske korektnosti. U vojvo|anskim pozori{tima i dalje je parametar svih zbivanja Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu. Zainteresovanim krugovima ljudi koji su o svemu odlu~ivali – ~inilo se da bi bilo dobro prepustiti rukovo|enje ovom najstarijom pozori{nom institucijom Ljubi{i Risti}u koji je tako uspe{no razbio sve konvencije pa i samo suboti~ko pozori{te svojim eksperimentima doveo na ivicu rasula i samouni{tenja. Da apsurd bude ve}i niko nije hteo da kriti~ki proceni ovu situaciju niti da se suo~i sa ~injenicom da ovaj reditelj gde god da je do sada delovao uvek je sve podre|ivao li~nim ambicijama uz sasvim subjektivan odnos prema teatarskoj umetnosti. Tako je bilo u Kranju, Ljubljani, Zagrebu, Splitu pa logi~no tome i u Subotici. Njegovi poklonici su bili skloni euforiji, veruju}i da je on novi scenski mesija koji potpuno razbija sva dotadanja pravila, odbacuje iskustvo da bi stvorio neko novo, jo{ nedovoljno definisano ni prihva}eno pozori{te budu}nosti. Ljubi{a Risti} nije hteo da sasvim napusti Suboticu ali je rado u svojoj megalomaniji prihvatio Srpsko narodno pozori{te ube|uju}i javnost da }e on brinuti i o jednom i o drugom kao nukleusima kroz koje bi trebalo da se afirmi{u nove jugoslovenske inicijative uz u~e{}e drugih pozori{ta iz zemlje. Na velikoj sceni je odmah zamislio i u toku svega mesec dana na po~etku sezone lansirao dve svoje vizije ~uvenih komada – Jegora Buli~ova Maksima Gorkog i Kralja Lira Viljema [ekspira. U obe podele su uklju~eni pojedini glumci iz suboti~kog ansambla, a glavne uloge u oba ova spektakla su poverena Ljubi Tadi}u. Se}anje na istoimene spektakle Jugoslovenskog dramskog pozori{ta bio je jo{ uvek sna`no pa zamisli Ljubi{e Risti}a nisu mogle ni u ~emu da izdr`e pore|enja. Opravdanje je tra`io u pitanju – zar svaka generacija nema pravo da vidi u novim interpretacijama poznata dela te tako im obezbedi prisustvo u gledali{tu druga~ijeg senzibiliteta? Nije to nikome bilo sporno, ali kad su vi|ene predstave bilo je svakom o~igledno da su se toliko promenila shvatanja scene, te da je sve do te mere druga~ije da nema mesta ~ak ni ~u|enju! Reditelj Du{an Jovanovi} je smatrao da je za njega Jegor Buli~ov tek povod ili ta~nije zbir nekoliko tema kao {to su propast gra|anske klase, gramzivost i novac, li~na tragedija i razoèarenje doga|ajima koji se odigravaju u ku}i i oko nje. Zbog toga

1989–1990.

65

nije bilo potrebe za preciznijim tuma~enjem teksta niti iznala`enjem originalnijeg vi|enja. Drama je analiti~ki razgra|ena, odnosi razgoli}eni, zapostavljena psihologija i nijanse pa su nagla{avane ili predimenzionirane samo one scene ili detalji za koje je re`ija smatrala da na njima treba posebno insistirati. Re`ija je prema samom Jegoru bila krajnje neobazriva a zbog po{tovanja prema glumcu nije dolazilo u obzir bilo kakvo pore|enje sa ~uvenom interpretacijom Milivoja @ivanovi}a. Ina~e, u podeli je bilo vi{e poznatih glumaca, ali su oni ovde svedeni na puku konvencionalnost. U modi je bila floskula – da je literatura tek povod za predstavu, sve je dakle podre|eno subjektivizmu reditelja koji je jedini pravi autor predstave. Odjednom je svako mogao da nastupa bez pravih obaveza predstavljaju}i ono {to ~ini svojom li~nom poetikom. Na to su imali pravo podjednako daroviti ali i oni netalentovani, profesionalci i amateri, dok je me|u svima njima postojala saglasnost pa su se me|usobno hvalili, branili od svakog skepticizma ili ~ak bezazlenih primedbi na njihove postavke. Samo pozitivna kritika je dostojna uva`avanja, dok je svaka druga maliciozna, konzervativna i ne doprinosi razumevanju savremenog scenskog izraza. To se potvrdilo i sa Risti}evom postavkom Kralja Lira na velikoj sceni Srpskog narodnog pozori{ta. U predstavama koje je ve} nekoliko godina improvizovao – Ljubi{i Risti}u je bilo najlak{e da izi|e na kraj sa Viljemom [ekspirom. Za njega je to, po onom {to se na sceni mo`e videti, pisac ~iji se stihovi, likovi, a posebno fabule mogu tuma~iti sasvim neobavezno i neodgovorno. Na sve primedbe imao je uvek spreman odgovor – to je moje vi|enje, to je moderno! Prema Risti}u jasno}a je toliko bolna da nas osloba|a obaveza da osavremenjujemo tragediju. A sve je trebalo da bude krajnje spektakularno, bez osmi{ljenog ambijenta na klasi~noj pozornici, pa se ovog puta smestio na neprirodno strmoj kosini sa koje su se glumci i statisti ~esto survavali i u mnogim klju~nim prizorima bili gurnuti u hodnik ispod pozornice tako da publika nije ni mogla da vidi a kamoli da oseti njihovu dramatiku. U ovoj krajnje subjektivnoj interpretaciji dosta poznatih scena je zanemareno ili sasvim obezvre|eno, dok su druge sporedne ~injenice dobile mnogo vi{e prostora. Otud su intimne ispovesti i tragi~ni vapaji bili zagu{ivani bukom statista ili banalizovani poput Lirovog ludila kada samo na njegovu glavu pada mlaz vode. Spektakularnim prizorima sa statistima dato je dominantno mesto od po~etka do kraja tragedije, ~ime je uni{tena dubina i ~istota ose}anja. Ve} po ustaljenom maniru dosta prostora je ostavljeno proizvoljnim koreografijama u stilu glamo~kog nemog kola u kojem su te{ki kostimi izra|eni od aluminijskih plo~ica davali ritmi~ke impulse. Mogu}e je na razne na~in opisivati ovu predstavu, tuma~iti {ta je reditelj hteo, ali je apsolutno izvesno da je to u su{tini demodirana i anahrona postavka onih nekoliko sjajnih i duhom briljantnih koje su poslednjih godina vi|ene na velikim evropskim scenama. Predstave koje su se opet na Maloj sceni pravile pod budnom pa`njom glavnog reditelja nisu bile u konceptu ni malo druga~ije, bez ozbira da li se

66

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

radilo o Kozoderu u akciji po tekstovima Jovana Jovanovi}a Zmaja, Smrt Kuzmana kapidana Grigora Prli~eva, Lud od ljubavi Sema [eparda, Staza divlja~i Franca Ksavera Kreca, Preobra}anje bludnice Taide ili Karlos II Oma|ijani Pitera Barnsa. Dosta naslova,ali ni jedna zna~ajna predstava. Sve ovo {to se doga|alo sa Srpskim narodnim pozori{tem u drugim vojvo|anskim pozori{nim centrima pra}eno je sa izvesnim nespokojstvom ali i radoznalo{}u. Svi su se, manje ili vi{e nalazili pred dilemom – da li i sami da krenu ovim putem ili nastave sa onim prepoznatljivim na njihovim pozornicama. Novosadsko pozori{te – Ujvideki Sinhaz poja~alo je svoju autonomnost ne `ele}i ni na koji na~in da ugrozi svoje delovanje na ma|arskom jeziku. Me|u intelektualcima koji su se okupljali oko ovog pozori{ta smatralo se da ne bi ni na koji na~in trebalo da se dozvoli ponavljanje onog {to se dogodilo sa ma|arskom dramom u okviru Narodnog pozori{ta u Subotici. Ljubi{a Risti} je razbio tradiciju ovog ansambla, obezvredio repertoarsku politiku i poku{ao da pravi nekakvo ve{ta~ko jedinstvo na pozornici gde se istovremeno govorilo na ma|arskom i srpskom jeziku. Tada se po prvi put po~elo da spominje pravo nacionalnih manjina da sami usmeravaju svoj kulturni razvoj i brinu o institucijama kojima se to ostvaruje. Repertoar su sami sastavili potpuno nezavisno od onog {to se ~inilo u njihovoj neposrednoj blizini pa su tako izveli komade ^aruga Ivana Ku{ana, Kebaju}i Godoa kao parodiju Draga Jan~ara na poznato delo ^ekaju}i Godoa Semjuela Beketa, a tu se na{la i Liliom Ferenca Molnara koje je sa velikim uspehom prikazano na ~etrdesetim susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu, do~ekav{i priznanje kroz nekoliko gluma~kih nagrada. Kruna ove sezone je izvo|enje Vojceka Georga Bihnera u vrlo atraktivnoj i savremenoj rediteljskoj koncepciji Gabora Tompe. Me|utim, hroni~ni problem ovog pozori{ta je veoma mali broj gledalaca. Tako je Vojceka u proseku gledalo po {ezdesetak gledalaca. Ni{ta nije bila bolja poseta ni maloj sceni gde su na~injene dve nove predstave: Pesma ili dobar savet Fransoa Vilona i Bombon Rejta J. Taj problem sa publikom nije mogao da se re{i ni time {to je aktivnost ovog pozori{ta pratila redovno i odre|ena grupa srpskih ljubitelja pozori{ta. A predstave su im u izrazu bile dosta kvalitetne i ujedna~ene, s tim {to se potpuno iza{lo iz sfere akademskog realizma i te`ilo ve}oj metafori~nosti. Na somborskoj sceni glavni projekat se odnosio na gotovo naturalisti~ku postavku komada Mala Radoslava Pavlovi}a. Komad je bio ve} istra`en u svim svojim implikacijama, ali su ga glumci i ovde, kao i na drugim scenama voleli da igraju, jer ih je poistove}ivao sa socijalnim slikama lako prepoznatljivog ambijenta. To se potvrdilo upravo na susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu gde je ovo po oceni kritike, zvani~nog `irija i publike bila jedna od najuspe{nijih predstava, pa joj je sa pravom pripalo ~ak pet va`nijih nagrada. Miroslav Benko, sve prisutniji mladi reditelj u vojvo|anskim pozori{tima, na~inio je dosta atraktivnu i neobi~nu predstavu sa komadom Pe{ice Slavomira Mro`eka. Nenad

1989–1990.

67

Boji} bio je zaokupljen novim ~itanjem dela Mom~ila Nastasijevi}a – Kod ve~ite slavine. Na kraju je do{ao @enski orkestar @ana Anuja u postavci Dimitrija Jovanovi}a. Sve je to stvaralo utisak o jednom solidnom programu, bez posebnih iznena|enja, u granicama koje su u izrazu ve} bile dobro poznate glumcima. Ljubi{a Risti} je i dalje za suboti~ko pozori{te u zna~ajnoj meri anga`ovao umetni~ki potencijal sve {ireg kruga svojih saradnika sa ove scene ali i iz drugih ansambala. Ako ni{ta drugo, nije mu se mogla pore~i ambicija, smelost i `elja da izi|e iz postoje}ih konvencija. Tako je realiozovan ciklus anti~ke drame u kome je prikazano ~ak osam poznatih komada. To su bili Okovani Prometej i Eumenide Eshila, Car Edip, Ajant, Antigona, Filoktet Sofokla, zatim Alkestida Euripida i Privatni mir Aristofana. Sli~an poduhvat nije do tada zabele`en u srpskim pozori{tima. To je izazivalo ~u|enje, ali i nevericu – da li je tako ne{to uop{te mogu}e, uz obaveznu sumnju u kvalitet pojedinih predstava. U ovom zaista izuzetnom projektu sudelovali su reditelji Ljubi{a Risti}, I{tvan Lali}, Zlatko Sviben, Sa{a Milenkovski, Nada Kokotovi}, Aleksandar Tovstonogov, Lazar Stojanovi} i Vladimir Lazi}. Za svaku predstavu je tra`en odgovaraju}i ambijent bilo u samom gradu Subotici, na Pali}u pa ~ak i u Kelebiji na samoj granici. Za Risti}a je ambijent u kome }e se dogoditi predstava od izuzetnog zna~aja, pa je stoga prostor biran i osmi{ljavan pre nego {to bi po~elo uobli~avanje drame. To je naravno imalo uticaja na re`iju koja je morala da vodi prevashodno racuna o prilago|avanju glumaca toj, mahom `ivoj scenografiji, a ona je opet uslovljavala sve druge elemente scenskog izraza. Sve su bile inspirisane zajedni~kom `eljom da se naprave savremene verzije anti~kih drama, da one budu prilago|ene dana{njem vremenu, li{avane gde se to god moglo patosa i svo|ene u realne dimenzije `ivota. Propaganda za ceo ovaj ciklus bila je veoma uo~ljiva ali, na `alost, odziv publike je bio ispod o~ekivanja. Na Okovanog Prometeja dolazilo je jedva stotinak entuzijasta, a isto tako su pro{le Alkestida i Eumenide. Najvi{e uspeha imale su postavke Cara Edipa u konceptu Ljubi{e Risti}a i Eumenide kako ih je obradila Nada Kokotovi}. Obe ove predstave prikazane su na gostovanju u Meksiko Sitiju {to je samo po sebi predstavljalo kulturni doga|aj. Ono {to je tada bilo sasvim izvesno – nigde Ljubi{a Risti} svojom energijom nije mobilisao glumce kao u Subotici, pa su se postoje}em ansamblu pridru`ili i umetnici iz drugih sredina jer im se ~inilo da je to trenutno najatraktivnija pozori{na radionica. Me|utim, ovaj anti~ki ciklus je bio tek deo repertoara koji je realizovan u Subotici. Jer tu pripada i Aretej Miroslava Krle`e u re`iji Du{ana Jovanovi}a, koji je svoju premijeru do`iveo na Pali}u, ali je sa mo`da i ve}im uspehom igran u Novom Sadu i Osijeku. Subotica i detalji otpora bio je kola` koji je pripremio Damir Bartol a videle su ga Subotica i Sarajevo! Preko sedam mora Lasla Vegela predstavila je Nada Kokotovi}. Zanimljivo je bilo gostovanje grupe iz Ljubljane koja je sebe nazivala Kosmokimeti~ko gledali{}e “Crveni pilot”. Oni su svoj

68

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

koncept za nastupe Zenit – drugo lansiranje i Zenit– tre}e lansiranje preneli na suboti~ke glumce, zajedni~ki oformiv{i svoj nastup. Uz to, Haris Pa{ovi} je lansirao Ru`u vetrova Nenada Fi{era, koja je svoju premijeru do`ivela ~ak u Lenjingradu a zatim oti{la u Meksiko Siti. Kad se tome doda da je prikazan i komad Kuzman, vitez Grigora Prli~eva bez posebnog interesovanja javnosti, dobija se pribli`na slika o ovim preobra`enjima Narodnog pozori{ta u Subotici. Mnogi su poverovali da }e to biti novi pozori{ni centar za moderna traganja u izrazu, po nizu nagove{taja jedinstven i poseban, ali zanosi nisu na `alost dugo trajali, ugu{eni planovima i aran`manima koje je mogao ili hteo da realizuje upravo sam Ljubi{a Risti}. Ovakve li~nosti u tom trenutku nije bilo u vojvo|anskim pa ni ostalim srpskim pozori{tima. Risti}eva aktivnost je pra}ena sa interesovanjem ali i izvesnom distancom jer su se pozori{ta pla{ila da ovim putem ne po|u i drugi reditelji. Mukotrpno i uporno je svaki ansambl gradio svoju autonomnost i pla{io se da na bilo koji na~in ne bude poreme}ena njihova stabilnost. Ambicije su naj~e{}e bile ograni~ene na sopstvenu gradsku sredinu u kojoj se delovalo – a izuzetni doga|aji se nisu nikada mogli predvideti niti svesno planirati. Otud potreba da se odr`i izvestan akademski nivo u izrazu ili obezbedi odre|ena ravote`a u repertoaru. To se sve najlak{e zapa`alo u aktivnosti Narodnog pozori{ta “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu. Iz doma}eg dramskog stvarala{tva odabrani su tekstovi Dositej srpski Odisej Berislava Kosiera i Vitezovi i nebeska vojska Miladina [evarli}a. Radivoje [ajtinac je za ovu scenu napisao novi tekst za decu U znaku Alfa. Uspeh je bio prose~an – a najvi{e se ipak izvodio Kosierov tekst. Iz klasi~ne literature odabran je Pigmalion Bernarda [oa ali se u njemu nije oti{lo dalje od poznatog izraza ostvarenog u drugim ranijim postavkama. Kako je Vaclav Havel bio rado igran na vi{e pozornica – ovde je Mi{a Martinov zdru`io tri njegova kratka komada Promocija, Peticija i Audijencija u celinu koja je nazvana Disidentska trilogija. Delo Svu no} da se volimo, Lilijane Arsenov, nije nai{ao na ve}e interesovanje. Bila je u svemu to relativno korektna produkcija, ali bez sna`nijih i originalnijih rediteljskih vizija. Vaclava Havela nalazimo i na repretoaru Narodnog pozori{ta “Sterija” u Vr{cu gde je njegov ve} igran i poznat komad Largo desolato jednostavno predstavljen pod novim naslovom Nepodno{ljivo lako. Verovalo se da ta vrsta humora i ironije u oslikavanju savremenih zbivanja i neposrednih ljudskih reakcija korespondira sa na{im ambijentom i prilikama u kojima `ivimo. Mladi reditelj Milan Karad`i} se dosta anga`ovao da u~ini ubedljivijim novi komad Milice Novkovi} Zvezda na ~elu naroda. Mnogi su to propratili sa interesovanjem jer je ova spisateljica svojim ranijim tekstovima bila veoma prisutna u pozori{noj javnosti. Karad`i} je aran`irao i komediju Miodraga Karad`i}a Jesi li to do{o da me vidi{ u stilu aktuelnog crnogorskog televizijskog humora, ali u ovoj sredini veoma ograni~enog dejstva. Glavni projekat je bio vezan za postavku

1989–1990.

69

Ko{tane Bore Stankovi}a u re`iji Miodraga Gaji}a. Veoma dopadljiva i dosta atraktivna predstava koja je sa uspehom gostovala u Beogradu i drugim gradovima pa ~ak i u inostranstvu. [ansa je pru`ena i Lenki Udovi~ki da svoj talenat potvrdi u tuma~enju Smrtonosne motoristike Aleksandra Popovi}a. U pozori{tu su bili zadovoljni ovakvim repertoarom ukazuju}i na vrednosti pojedinih predstava. Na susretima vojvo|anskih pozori{ta u Pan~evu bila je posebno zapa`ena prezentacija komada Zvezda na ~elu naroda, pa je akterima ove predstave pripalo nekoliko zapa`enih priznanja. Izvan svih ovih kretanja ili htenja i dalje je opstojavala albanska drama u \akovici, na ivici amaterizma i bez ozbiljnijih zaokreta prema profesionalnom izrazu. To se podjednako odnosilo na komade Mehmeta Kraje Mesec od hartije ili Pla~ i smeh Andona Zakoa koji sasvim izvesno nisu imali nikakvih podsticajnih vrednosti. Albanska drama u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini zbog reakcija na aktuelna dru{tvena zbivanja nije se oglasila ni jednom novom premijerom. Legalitet sezoni je dala srpska drama premijerama – Dragana Tomi}a Pomor koza i varijacija na muziku Arama Ha~aturijana Pripremanje jedne baletske predstave. Prakti~no – zbog spoljnih doga|aja i unutarnjih reakcija ovo je bila potpuno razumljivo jedna izgubljena sezona od koje se, u ostalom, uz poznavanje tih specifi~nih prilika, ni{ta nije ni moglo o~ekivati. Kulturna javnost koja je pratila zbivanja u srpskim pozori{tima suzdr`avala se od globalnih ocena. Ranija pore|enja sa onim {to se zbivalo u drugim republikama zato su potpuno izostala. To niko nije shvatao ni komentarisao kao poseban problem – jer su me|usobna gostovanja gotovo potpuno zamrla, kritika se uglavnom ograni~ila da prati nove predstave samo u svojim sredinama, tako da je sve manje bilo inicijativa da se o`ivi ranija saradnja. Kontakti su se prakti~no sveli samo na zajedni~ka u~e{}a na festivalima u Sarajevu i Novom Sadu. Ali, prime}eno je da za Sterijino pozorje nije bilo posebnog interesovanja, mada je njegova direkcija ~inila sve kako bi predstavila jednu bogatu sezonu i najavila vi{e predstava iz raznih pozori{nih sredina. Time se, zapravo, prikrivao strah da mo`da ne}e biti sve onako kako je bilo zami{ljeno u propozicijama za trideset i pete jugoslovenske pozori{ne igre. Jer, posle odlaska Josipa Vidmara sa polo`aja predsednika Glavnog odbora ceo koncept o ravnomernom razvoju pozori{ne umetnosti a posebno nacionalnih dramskih knji`evnosti po~eo je da se oru{ava i gubi prvobitni smisao. U su{tini, to i nije bio umetni~ki nego politi~ki koncept koji je favorizovao mnoga minorna dela i neprekidna odmeravanja sa savremenom srpskom dramskom literaturom. Problem je bio i u tome {to je iz srpskih pozori{ta uvek bilo prijavljeno vi{e kvalitetnih predstava i novih dela nego iz nekih drugih sredina. Zato su svi selektori balansirali oko glavnog programa kako bi svi zahtevi ili o~ekivanja bila {to bezbolnije uskla|ena. Ne ~udi otuda {to se upravo ove godine pojavila jedna fraza koja je trebalo sve da zamagli a glasila je – pisci }e uvek pisati drame, a pozori{ta igrati predstave!

70

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Za uspostavljanje naru{ene idile u me|urepubli~kim odnosima nije bilo vi{e ni volje a ni potrebe, {to se najbolje moglo osetiti u atmosferi stvaranoj oko predstave zeni~kog pozori{ta koje se najavilo sa delom Sveti Sava Sini{e Kova~evi}a. Reakcije su bile potpuno kontradiktorne – od onih za{to jedno bosanko pozori{te da igra delo srpskog pisca do toga da je trebalo na ovaj na~in demonstrativno se sukobiti sa o{trim reakcijama konzervativnih krugova Srpske pravoslavne crkve. Akteri u tim grupa{enjima su bili vi{e ili manje iz svih sredina ili centara u na{oj zemlji. Preko ovog teksta koji je sa vrlo jasnim namerama uklju~en u zvani~ni program prelamale su se mnoge suprotnosti pa je Sterijino Pozorje ulo`ilo mnogo truda da prekrije op{te probleme te da sve prebaci na pozori{ta, glumce, reditelje i pisce. Jedini znak da se ne{to iza scene doga|a bila je odluka da se kona~no iz ~uvenog festivalskog kataloga ukloni slika Josipa Broza Tita i citat njegovih navodnih misli o pozori{noj umetnosti u samoupravnom socijalizmu. Iz Bosne i Hercegovine, nezavisno od svega ovoga, s pravom je postavljano pitanje – za{to se stalno zaobilaze njihovi pisci, a posebno Miodrag @alica. Sve je to bilo ipak nedovoljno da se obezbedi jedinstvo pozori{nog `ivota u celoj zemlji. Srpska pozori{ta su na tome dugo istrajavala ali su sada sve jasnije uvi|ala da prave komunikacije me|u ansamblima razli~itih orijentacija zapravo ni nema. To ipak nije vodilo u pesimizam ve} je na odre|eni na~in delovalo i stimulativno pa su tra`ene nove perspektive. Naime, srpska pozori{ta su bila svesna da se ovim zavr{ava jedna dekada u njihovom delovanju te da se mora intenzivnije kretati, dalje od klasi~nih metafora o bezna|u i usmeravati svu energiju na ne{to fleksibilnije. Pozori{ta su mogla da nastave svojim putem i bez onih koji su se od njih polako udaljavali. Zato je razumljiva ravnodu{nost prema nagradama koje su deljene u Novom Sadu a pogotovo kada je obznanjeno da je nagrada za najbolji novi tekst dodeljena Du{anu Jovanovi}u za jednu literarnu konstrukciju veoma skromnog izra`ajnog potencijala. Srpsko pozori{te je jednostavno moglo sve da podnese!

1990–1991.

71

1990–1991.
Dru{tvene prilike su postale sve slo`enije, slutnje sumornije a pozori{ta su se gr~evito opirala atmosferi nespokojstva i bezna|a. Otud spontana `elja da utihnu polemike, nadmudrivanja, ekstremnosti i da se kroz predstave da odgovor na sve neprijatnosti koje su se oko njega iz dana u dan zgu{njavale. Vi{e nego ikada ranije po~elo je da se govori o mogu}nostima koje jo{ nisu iskori{}ene i sa kojima bi trebalo da se pro|e kroz poslednju deceniju dvadesetog veka. Pokazalo se tada, kao i u mnogim ranijih istorijskim trenucima da su najsna`niji ansambli i najotporniji na izazove vremena i te{ko}e. Mnogi su stoga u javnosti sa pa`njom pratili kako }e na sve reagovati Jugoslovensko dramsko pozori{te, i dalje najbolje jugoslovensko, srpsko a time i beogradsko pozori{te. Ovde je sezona pripremljena sa vi{e ambicija i u `elji da se program znatno osve`i na sve tri scene novim predstavama. Sasvim prirodno, najvi{e pa`nje je ukazano Velikoj sceni gde su izvedene tri predstave od kojih je, svaka za sebe, postala doga|aj u pozori{nom `ivotu. Dejan Mija~ je tuma~e}i u to vreme Sterijine i Nu{i}eve komedije uvek bio zagledan u su{tinu, nastoje}i da dopre do one gor~ine {to se talo`i ispod sme{nih i besmislenih situacija a koja likove izobli~uje i pokazuje u ogoljenim, ~esto i grotesknim portretima. U svojoj postavci Narodnog poslanika opredelio se za upro{}enu scenografiju u vidu zida koji se prema potrebi pomera na pozornici ~as na jednu a ~as na drugu stranu, a koja je u osnovnom konceptu vi|ena u vi{e varijanti. Verovatno je ova prepoznatljivost trebalo da asocira kako se sve ponavlja i kako, bez obzira na dekoracije, `ivot i dalje biva ~esto besmislen ili zaslepljen strastima doveden do apsurda. Za reditelja je me{etarenje oko vlasti, a takva previranja su bila u realnosti veoma aktuelna, ne{to {to prelazi u provincijski mentalitet, jer uvek se na|u ljudi koji u tome u`ivaju, tra`e}i li~ni interes. Po Mija~u, u borbi za vlast te{ko je na}i ljude ~iste savesti, dostojanstvene, uz to odane visokim principima i tiradama o narodnom dobru i sre}i, pa se tako, gotovo istim sredstvima koja koristi Jevrem Proki}, da bi do{ao do poslani~kog mandata, slu`i i advokat Ivkovi} kao predstavnik opozicije. Svi pobe|uju i bivaju pobe|eni. Da bi to {to plasti~nije predstavio na sceni se reditelj ne slu`i tradicionalnim mizanscenom niti onim poznatim konvencionalnim re{enjima koji se name}u ovakvim komedijama tako da se pojedini likovi pojavljuju u scenama drugih aktera, prosto se uklju~uju}i replikama. Su{tinski ovo je zna~ajna interpretacija Narodnog poslanika jer u njoj ima upravo na razvalinama starog dosta

72

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

novog, originalnog i stilski osmi{ljenog. U takvoj atmosferi je prirodno {to je nekoliko glumaca svojom kvalitetnom igrom ovaplotilo predstavu, potvrdiv{i jo{ jednom da je Nu{i}a uvek mogu}e ~itati druga~ije i na kreativan na~in. Predstava Pozori{ne iluzije Pjera Korneja u postavci poznatog makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog potvrdila je da pozori{te ima snage da ostane verno klasici i svetskoj pozori{noj ba{tini. To je bilo u tom ~asu pravo iznena|enje! Jer, Pozori{ne iluzije su se javile u vreme op{te destrukcije na nekim od poznatih pozornica. Nekada{nje ideje o savremenosti su se izvitoperile u magline u kojima je bilo zaludno tra`iti ose}anja za stih, stil ili suptilnu igru. Unkovski je brisao granice izme|u iluzija i stvarnosti, potisnuo klasi~nu poetiku stiha, prepustiv{i igru glumcima da u maniru parodije, isforsirane komike i stilizacija na~ine zabavnu i atraktivnu predstavu. Mnogo toga prepu{teno je ma{tovitosti aktera, a uz to je bilo i ekstravagancije pa i bizarne pikanterije. U senci odu{evljenja i egzaltacija bilo je dosta povoda za razmi{ljanje upravo o tome – kako se mogu premostiti prazni prostori izme|u tradicije i savremenih teatarskih mogu}nosti. Ove predstave su jo{ vi{e podstakle interesovanje za premijerno izvo|enje drame Knez Pavle Slobodana Seleni}a. Autor je ovde iskazivao li~nu potrebu da se zagledamo u korene zla, istorijske relacije na{e sudbine, da uspostavimo kriti~ki odnos prema zbivanjima te da bez uzavrelih strasti poku{amo da razjasnimo – {ta se zbivalo uo~i Drugog svetskog rata, trojnog pakta i odnosa koji su tada nastali. To je i bio razlog da pozori{te u Dimitriju Jovanovi}u na|e pravog tuma~a ovog dela, koje je kritika opet svrstala negde izme|u literature i feljtonistike. Seleni}eva drama Knez Pavle, po mnogo ~emu se razlikovala od onih savremenih koje su se bavile marginalnim doga|ajima, destrukcijom nametnute stvarnosti ili izno{enjem besmisla i mu~nine {to se talo`ila u mulju diktatorskog jednolumlja. U tekstu nema preterane subjektivnosti, ni~eg osvetni~kog ni pamfletskog, istorijske ~injenice su svedene na svoju su{tinu i dobijaju zna~enje tragi~nosti. Odjednom, pedeset godina tame kao da je uklonjeno, pa sve o ~emu je re~ u drami izgleda stvarno, aktuelno, prepuno moralnih izazova koji zahtevaju opredeljenje. Hronika o istorijskim doga|ajima je tako postala drama savesti, se}anja uni{tenog pam}enja i prkosa svemu {to nas je li{avalo vlastitog nacionalnog identiteta. Raspravlja se bez zazora o odnosima Srba, Hrvata i Slovenaca i svim onim dru{tvenim nevoljama koje su pratile stvaranje i razaranje Jugoslavije. To se prelama kroz li~nost kneza Pavla, koji je decenijama bio optu`ivan kao izdajnik, tako da njegova li~na tragedija dobija dimenzije sudbine. Dimitrije Jovanovi} je u uzdr`anom realizmu i krajnje redukovanim prizorima uspeo da iska`e sve ono {to drama sadr`i. Stlski je zbivanje besprekorno vo|eno, likovi su jasno oblikovani, dokumentarnost je potpuno uskla|ena sa gluma~kom igrom tako da su sve komponente delovale dosta ubedljivo, mada u pojedinim pasa`ima i pomalo hladno. Ali, ova predstava, ma {ta o njoj sudili,

1990–1991.

73

nije bila samo teatarski ~in oko kojeg se kritika dvoumila ve} i dru{tveni doga|aj koji pru`a mnoge povode za se}anja koja uti~u na svest. Velika je scena sa ove tri predstave jo{ vi{e u~vrstila svoje zna~enje u pozori{nom svetu. Zato se u ansamblu ne{to sli~no pri`eljkivao i na sceni teatra “Bojan Stupica”. Tu je, me|utim, ve} po ranijim pojavama bilo repertoarskih problema. Iznena|enje je bilo predstavljanje komada Revolucija svetih devica, opatice Hrosvite koja je `ivela u desetom veku i svoje kratke scene pisala na latinskom jeziku. Prema ovom delu mogao se zauzeti razli~it stav, pogotovo o alegorijskom sadr`aju, ali s kulturolo{kog stanovi{ta taj poduhvat je ocenjen kao zanimljiv, jer je predstavljao pored svega i teatarsku hroniku koja podi`e koprenu s celog jednog religijskog sistrema i sa blagom naivno{}u i sen~enjem pokazuje `ivotna zbivanja koja nekim svojim pasa`ima nisu izgubila sve`inu sve do dana{njeg vremena. Sledila je zatim komedija Hajde da se igramo Marsela A{ara koju su uprili~ili mladi glumci. Me|utim, mnogo vi{e pa`nje izazvala je postavka Sumnjivog lica Branislava Nu{i}a u re`iji popularnog glumca Nikole Simi}a koji je ujedno tuma~io i glavni lik kapetana Jerotija. U osnovi rediteljskog vi|enja nalazilo se shvatanje da izme|u Nu{i}a i glumaca nisu potrebni posrednici. Stoga u vi{e scena dolazi prevashodno do izra`aja gluma~ko majstorstvo pa predstava dolazi do punog izraza sa nadahnutim, sve`im, privla~nim i efektnim likovima. Simi}a je interesovala gogoljevska plastika u blagim spoljnim stilizacijama, spontanost do`ivljaja, prirodnost govora i izraz mentaliteta. Gotovo na kraju sezone prikazana je adaptacija dela Tomasa Mana Mario i ma|ioni~ar, u re`iji Nikite Milivojevi}a. Re~ je o noveli u kojoj pisac opisuje svoje do`ivljaje na letovanju i pojavu ~udnog ma|ioni~ara. On vr{i ve{tim manipulacijama uticaj na prisutne i re`ija to prati dosta ta~no kako bi se iza spoljnog ki~a pokazala u`asavaju}a snaga kojom se sve vrline izvitoperuju, zamrenjuju dok pokoravanje publike ne postane u`asavaju}i ritual u kome se gubi sve ono ljudsko u domenu morala i drugih vrednosti. U Pozori{nom salonu prire|ena je pri~a o Mileni iz Praga Margarete Buber Nojman, koja se zasniva na se}anju na Milenu Jelensku i njenu tragediju kako ju je opisao Franc Kafka. Tu se prepli}u realnost i snovi ali tako uverljivo da se ~ini kao se to nije dogodilo davno nego da je mogu}e da se zbiva i danas. Tako je program Jugoslovenskog dramskog pozori{ta dobio na snazi i dejstvu pa ga je lako bilo porediti sa onim {to se ovde zbivalo ranijih sezona. Predstave su svedo~ile o raznovrsnosti izraza, o autenti~nosti pojedinih re{enja, o specifi~nostima realizma, stilizacijama koje pro`imaju situacije i emocije a {to je najva`nije – u svim predstavama se ose}ala `elja da se ostane u domenu nepomu}enih teatarskih vrednosti. Kada se uz to imaju u vidu okolnosti i vreme u kome se sve ovo doga|alo, pozori{te se svojim programom {titilo od nespokojstva, spoljnih uticaja, duhovne krize i svega onog {to je iz `ivota nasrtalo na samu scenu.

74

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sli~na raspolo`enja ose}ala su se i u ansamblu Narodnog pozori{ta. Razlika je bila u tome {to je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu bila neutralizovana kriza rukovo|enja dok su u obnovljenoj zgradi na Trgu Republike li~ni sukobi uzimali sve vi{e maha. Smena upravnika bila je veoma razorna i nedovoljno usagla{ena sa potrebama ove nacionalne institucije. Privremena uprava nastojala je da konsoliduje unujtarnje odnose time {to je `elela da naglasi autonomnost svakog ansambla. Reditelj Vida Ognjenovi} manifestovala je tu odlu~nost time {to je postavila svoj komad Je li bilo kne`eve ve~ere o la`nom rodoljublju. Ambijent je vojvo|anski i sli~an onome {to je Jovan Sterija Popovi} opisao u Rodoljupcima, s tim {to se spisateljica ovaj put inspirisala i zapisom o `elji srpskih uglednika iz Novog Sada, krajem devetnaestog veka, da se obele`i petstogodi{njnica Kosovske bitke. Svoju priredbu bili su zamislili tako da odr`e poseban program u manastiru Ravanici na Fru{koj Gori. Centralna ta~ka trebalo je da bude `iva slika kao prikaz kne`eve ve~ere. Ali za ovu poriliku te{ko je bilo na}i uglednog gra|anina koji bi se prihvatio da sedi na mestu odre|enom za Vuka Brankovi}a. Istovremneno poznati istori~ar Ilarion Ruvarac je dokazivao da uop{te nije bilo te kne`eve ve~ere. Sve je po~elo komi~no a na kraju se zavr{ilo tragi~no tako da je u tom stilu Vida Ognjenovi} i postavila svoje delo na velikoj sceni Narodnog pozori{ta. Kada se uzmu u obzir sve te{ko}e koje je pretrpeo ansambl tokom dugogodi{ne obnove stare zgrade – ova predstava je uspeh za trenutne mogu}nosti ansambla. Tema je zanimljiva i izazovno je pitanje da li se istinom mo`e pobediti iluzija. Vida Ognjenovi} se ovom prilikom dokazivala vi{e kao spontan i zanimljiv komediograf a manje kao reditelj koji, uporno sputan sopstvenim ambicijama i potrebama teatra, podr`ava gluma~ku korektnost u izrazu. Uz to su bile vidljive i posledice dugogodi{ne nemarnosti prema celovitijem i savremenijem izrazu unutar ansambla. Pa ipak, ovaj projekat je budio nadu u ne{to vi{e i bolje. U tom smislu pozdravljena je namera da se postavi na velikoj sceni komad Edmona Rostana Sirano de Ber`erak. Na bioskopskim ekranima se pojavila verzija ovog dela sa @erarom Depardjeom pa se mnogima u~inilo zanimljivim pore|enje istih uloga. Napravljen je jednistven dekor za sve ~inove u formi neoklasicisti~kog ambijenta sa stepeni{tem i stubovima koji istovremeno mogu da predstavljaju pozori{nu dvoranu, ulaz u teatar, a i druge ambijente. Reditelj Egon Savin je ovako zami{ljeni prostor iskoristio uglavnom da bi glumce rasporedio i grupisao po potrebi ostavljaju}i ih relativno bezli~ne jer se i ova postavka zasnivala na predrasudi da je ovo predstava samo jednog pravog aktera.^ak i u ovom krugu sve je bilo podre|eno Siranu kao u monodrami,a prisnije veze izme|u njega i drugih nije ni bilo. Spolja gledano sve je bilo uglavnom korektno, odnosi su unekoliko nazna~eni, mada nisu produbljeni, stih je lomljen da bi sve navodno bilo prirodnije, izostavljane su re~i, poni{tavane gradacije, te`ilo se u fragmentima imitaciji `ivota, {to nije u duhu komada, sa

1990–1991.

75

manje stilizacija tako nu`nih u modernom teatru. Na taj na~in nestalo je `eljene ironije jer su teatralizacije prelazile u parodiju, a nu`ni efekti se rasplinjavali tako da su punu pa`nju privla~ile samo pojedinosti u dramskoj radnji. To je bio ujedno odgovor reditelja – za{to se upravo sada postavlja Sirano de Ber`erak. U setu tih predstava koje su preporu~avane kao nu`an povratak klasici na{lo se i nekoliko komada Henriha Ibzena, me|u kojima je bilo ne{to vi{e u tom trenutku interesovanja za Divlju patku. Nikola Jevti} je `eleo slo`eniju psiholo{ku predstavu sa unutarnjim do`ivljajem i stilom koji bi podse}ao na ranija vremena kada je nastalo ovo delo ali i na stanja koja se u ljudskoj prirodi pod odre|enim okolnostima mogu prepoznati u odnosima izme|u ljudi ovog vremena. Uz nekoliko glavnih uloga posebno se isticao lik mlade Hedvige pa su njene unutarnje psiholo{ke vibracije prosto op~injavale publiku. Od nacionalnog teatra se tra`ilo mnogo vi{e ne samo u umetni~kom nego i dru{tvenom anga`manu. Tako je uprava prihvatila sugestiju da pomogne opstanku i {iroj promociji srpske drame iz Pokrajinskog pozori{ta u Pri{tini na taj na~in {to su u{li u koprodukciju oko postavke drame Jov~a prema tekstu Bore Stankovi}a. U su{tini to je bila beogradska predstava u koju je bilo uklju~eno nekoliko pri{tinskih glumaca u manjim ulogama. Gradimir Mirkovi} se dr`ao svojih ranijih na~ela kako treba tuma~iti dela ovog pisca s tim {to je ovog puta bilo ne{to vi{e folklornih rituala koje su glumci poku{ali da dopune psiholo{kim reakcijama. Korektna i prigodna predstava ali bez o~ekivanog zna~aja. U senci ovih doga|aja bile su donekle dve nove premijere na Kamernoj sceni i to – Pat ili igra kraljeva Pavela Kohouta sa dosta zanimljivom gluma~kom igrom i novo delo Gordana Mihi}a Poslednja potraga za zlatom. Specifi~nost ovog teksta je u podsticajima da se do|e do metafore koja }e delovati na nas sve{}u o prolaznosti. Situacije su tek ovla{ nazna~ene, likovi vezani za psiholo{ke reakcije na prilike u kojima se biti{e, a u atmosferi kroz koju se provla~i blaga ironija, ali i saose}anje sa ljudima ~iji se `ivoti zavr{avaju ga{enjem mladi}kih ideala. Raspad orkestra mladih rokera i njihovo zaglibljivanje u nekom selu duboke provincije otkriva vi{e od pojedina~nih sudbina. Na `alost, ovo Mihi}evo delo, koje je tra`ilo kreativno ~itanje, nije nai{lo na rediteljsko razumnevanje pa je otuda do{lo i do pogre{nog tuma~enja. Za Atelje 212 te prelazne sezone iz jedne u drugu deceniju bile su dosta nestabilne sa vidnim kolebanjima oko repertoarske politike. Ranije ste~en ugled najuticajnije savremene ili nove scene na kojoj su promovisani mnogi novi doma}i pisci i njihove ideje, a posebno reditelji i glumci koji su tra`ili sopstveni izraz, bio je u ozbiljnim isku{enjima. Vreme Mire Trailovi} i njenog na~ina rukovo|enja ovim teatrom je postepeno prevazila`eno a nova koncepcija nije istovremeno sticala stabilnost i sigurnost. Uz to Zvezdara teatar je bivao sve aktivniji u poromociji novih dela doma}ih autora i preuzimanju izvesnih ideja koje su dominirale predstavama sa politi~kom konotacijom. U takvoj atmosferi

76

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

dogodilo se da na Velikoj sceni nije ostvarena ni jedna nova premijera. Uprava se zadovoljila sa tri skromne predstave na Maloj sceni od kojih se ni jedna nije izdigla do `eljenog nivoa. To su Advokat Pjer Patlen koju je prema staroj misteriji priredio dosta suzdr`ano Radoslav Dori}. Alisa Stojanovi} je `elela da skrene pa`nju na svoje rediteljske ambicije postavljaju}i Stazu divlja~i Franca Ksavera Kreca, dok je Gor~in Stojanovi} nameravao da sebe doka`e sa @abarom Rajnera Vernera Fasbindera. Svaki od tih komada imao je tek po nekoliko repriza i sa ograni~enim brojem gledalaca pa u ovoj sezoni Atelje nije mogao da jasnije artikuli{e svoje prisustvo u aktuelnom pozori{nom trenutku. Sa problemom identiteta susrelo se vi{e ansambala a pogotovo onih koji su se okupljali na novim scenskim prostorima oko odre|enih projekata.U studentskom kulturnom centru tek je uspela Nela Antonovi} da predstavi svoj program Staze kao eksperimentalnu formu koja je ispitivana prethodno u teatru Mimart. U Teatru poezije glumac Milenko Zable}anski pri`eljkuju}i i karijeru reditelja izveo je predstavu Svilen konac prema tekstu Brane Crn~evi}a. Otvoreno pozori{te priredilo je samostalni pantomimski program – Srce Ivana Klemenca. Ve~ernja scena Radovi} je gr~evito forsirala razne, ~esto kontraverzne predstave od kamernih do monodrama. Tako su vi|eni Malogra|anska svadba Bertloda Brehta, ]elava peva~ica E`ena Joneska, Kontrabas Patrika Ziskinda, dela Slavomira Mro`eka Grbavac ili poslednja igra i Pe{ice a posebno komad Zorice Simovi} To loza vi{e ne ra|a. Bez obzira na mlade reditelje, od kojih su neki ve} bili zapa`eni u profesionalnoj produkciji i vi{e poznatih glumaca sve je to do`ivljeno kao alternativni teatar bez nekog sna`nijeg odjeka. U tom nizu malih i skromnih peremijera, izuzev onih koje su unapred bile spremljene od strane pojedinih glumaca ili grupa, najvi{e pa`nje je privuklo prikazivanje Sna letnje no}i u re`iji Jago{a Markovi}a kao jedne li~ne, ma{tovite ali i neobavezne verzije poznatog [ekspirovog dela. Pozori{te na Terazijama je gr~evito nastojalo da odr`i kontinuitet u svom delovanju, potpuno izjedna~uju}i po zna~aju dramske i muzi~ko scenske spektakle. Obezbedili su da im gostuje kontraverzni makedonski reditelj Ljubi{a Georgijevski sa krajnje subjektivnom postavkom Molijerovog Tartifa. To je u~injeno kako bi se privukli poznati glumci iz drugih pozori{ta. Ali uprkos svemu, ta je predstava bila skromnog izra`ajnog potencijala. Sa izvesnom blagonaklono{}u je prihva}en komad mladog autora Neboj{e Rom~evi}a Zimski dvorac. Glavni doga|aj je ipak bilo izvo|enje muzi~ke komedije Neki to vole vru}e Pitera Stouna, Boba Merila i D`ula Stajna u re`iji Soje Jovanovi}. Po reakcijama publike na mnogobrojnim reprizama u prvoj sezoni moglo se sa sigurno{}u predvideti da }e ovo biti dugove~an spektakl. U Zvezdara teatru ~ak su tri doma}a savremena teksta do`ivela svoje premijere. Pisac Stevan Koprivica i reditelj Predrag Antonijevi} konstruisali su komad neobi~ne sadr`ine Navala. To je niz ske~eva sa prepoznatljivim estrad-

1990–1991.

77

nim jeftinim efektima. Grupa glumaca po na{em teatarskom {ablonu prikazana je u trenutku oslobo|enja zemlje u svojoj zabrinutosti {to su igrali za vreme okupacije. Njih naravno stavljaju u ludnicu novog i specijalnog zna~aja radi prevaspitavanja, gde se koriste detaljima ne~ije slavne biografije te kroz igru suludog diktatora Reksa i njegovih udvorica poku{avaju da poka`u {ta se sa nama zbilo koliko ju~e i {ta bi nam se moglo dogoditi ili ponoviti u bli`oj budu}nosti. Trebalo je da ovo bude nadrealisti~ka farsa, prepuna smeha gubitnika. Otud su autori i zamislili da im glumci, komesar i drugi svesno polude i da nam se zatim {to potpunije iska`u u tom naro~itom, ali i poznatom ludilu. U svemu tome nema mnogo rafinmana, dosetke su svedene na povr{no kazivanje, uz ne{to malo poku{aja da se pamfletska konstrukcija dekori{e psiholo{kim pojedinostima. Umesto artizma igra se svodi na prostotu koja, me|utim, ne mo`e da dovede do pravog uzbu|enja. Jer, sve je ve} vi|eno i u dana{njem vremenu ni malo atraktivno za scenu. Egon Savin je u svojoj re`iji morao da bude svestan da se estradni ske~evi ne mogu igrati ni kamerno, a jo{ manje sa takvim teatarskim odre|enjima kakve je on nametao glumcima. Inferiorni po~etak sezone nije se mogao dogoditi u ovom pozori{tu. Njegovu ~ast trebalo je da spasavaju pisci Gordan Mihi} i Du{ko Kova~evi}. Mihi}eva Zora na istoku je otvoreno delo, prepuno uni{tenih ljudskih sudbina i jasnih emocija. Radnja se odvija u baraci na periferiji grada gde odsedaju {verceri i sirotinja koja donosi ono {to ima, poku{avaju}i to da proda na na{im pijacama. Svaki taj ~ovek, intelektualac, siromah ili probisvet koji zano}i u ku}i Savke Vasili}, ima svoju muku, biografiju svedenu na dve re~i – o~aj, ali i potrebu da odr`i goli `ivot. Otud ovo svrati{te li~i na ljudsku raskrsnicu sa koje putevi vode na sve strane, ali se ne zna kud ko ide i za{to. Svaka pri~a ima tragi~ne sete, nespokojstva, identitet i autentiku. Faktografija je, me|utim, tek povod za iskazivanje onog {to stoji iznad doga|aja i {to kad provali u ~oveku razori i okolinu. Zbog toga ova drama pleni izvornim materijalom koji je Jago{ Markovi} uobli~io u neorealisti~kom stilu. Sa novim komadom Du{an Kova~evi} je jo{ jednom potvrdio opredeljenje za dramu apsurda. U njemu se o~igledno natalo`ila gotovo neizreciva tuga, o~aj i bes {to smo `iveli u besmislenom vremenu koje sve vi{e ljudi do`ivljava kao te{ku traumu, represiju i ludilo. Takva je i Urnebesna tragedija, u kojoj, i sam rastresen, maloletni de~ak neprekidno ponavlja pitanje roditeljima – ko sam ja? To mu niko ne mo`e da objasni jer otac je i sam na ivici rastrojstva, majka nezaposlena i puna porodi~ne nesre}e, deda koji je postao veoma zaslu`an ubijanjem onih koji su progla{avani neprijateljima, izlazi iz ludnice kao mlado`enja sa isto tako poreme}enom `enom i kumom lekarem. Stric, strina, milicioner, ko god se ovde pojavi, stapa se u atmosferu u`asa. Otud se autor neprekidno dvoumi da li da besni, protestuje ili tuguje. ^ini se najlak{im da se sve to pome{a, i zato prvi deo komada deluje kao ekspozicija, a drugi kao

78

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

rasplet. Odvratnost prema do`ivljenom je jasna, anga`man razoran, a neki od efekata zaista zapanjuju}i. Kova~evi} je ve} od ranije iskazivao nezadovoljstvo raznim proizvoljnim tuma~enjem svojih tekstova i zato je odlu~io da ih sam postavlja na sceni. Beogradsko dramsko pozori{te nije odustajalo od savremenog scenskog anga`mana, ali ga je, shodno svojim mogu}nostima i planovima, do`ivljavalo na ne{to druga~iji na~in. Radmila Vojvodi} je na~inila kola` od nekoliko komada – Put za Le{}e, Krme}i kas, Tajna veza sjedinjeni su pod naslovom Play Aleksandar Popovi}. Zanimljiva igra u kojoj su se na{li iskusni glumci iz ranijih predstava ovog autora uz mlade koje je tek trebalo uvesti u ovaj specifi~an stil farse. Ivana Vuji} je nastojala da na nov na~in predstavi komad Balkon @ana @enea. Njena predstava je imala savim druga~iji stil od mnogih aktuelnih postavki jer se vi{e pouzdavala u svoj do`ivlja i neobi~nu ma{tu nego standardne navike na{ih pozornica. Oko ove scene na Crvenom krstu okupili su se mnogi poznati glumci iz drugih pozori{ta. Tako se dogodila nova verzija drame Ko se boji Vird`inije Vulf u postavci Du{ana Jovanovi}a. Mnogi su iz ovih predstava izvla~ili zaklju~ke da }emo u narednim sezonama iznova gledati mnoga dela kojima smo bili odu{evljeni po~etkom {ezdesetih godina. Ali, promenilo se vreme, kao i na{ odnos prema literaturi, zahtevi teatra su druga~iji, pa ni nekad popularna dela ne izgledaju vi{e uzbudljivo kao nekad. Jovanovi} nije bio takvog mi{ljenja, koristio je integralni tekst i stvorio celinu koja je imala unutarnju ~vrstinu, stilsku odre|enost, psiholo{ki rafinman i niz drugih scenskih kvaliteta, koje je, nezavisno od dela i drugih okolnosti, odre|uju kao vrednost koja po mnogo ~emu postaje ne samo pozori{ni nego i dru{tveni doga|aj. Sli~no je poku{ao i Haris Pa{ovi} re`ijom komada ^ekaju}i Godoa Samjuela Beketa, u kojoj su nastupili istaknuti glumci sa drugih scena. To je bio jedan sasvim novi program u kome se realnost promi{ljala na mnogo fleksibilniji, atraktivniji i umeti~ki verodostojniji na~in. Takva orijentacija obuhvatila je i doga|aje na Novoj sceni gde su na sasvim zadovoljavaju}em nivou prikazane nove premijere – Oru`je zbogom Stevana Koprivice, zatim Spaseni Edvarda Bonda i Sre}ni dani Samjuela Beketa. U svim ovim predstavama, na tom sku~enom scenskom prostoru ostvareno je vi{e veoma nadahnutih guma~kih portreta. Kuriozitet sezone bila je i monodrama Milutin koju je na osnovu popularnog teksta Danka Popovi}a izuzetno potresno i istinito oblikovao Sima Jani}ijevi}. Kada se svi ovi doga|aji sa`mu u jednu celinu – to je bio zaista veliki pomak ne samo u repertoaru nego i izrazu ovog pozori{ta. U pozori{tima koja su delovala u regionalnim centrima ili gradovima Srbije situacija je bila ne{to druga~ija. Malaksale su donekle strasti za neprekidnim pore|enjem i samopotvr|ivanjem, a i o~ekivanja javnosti su bila ne{to skromnija uz obostrano razumevanje situacije koja se gotovo svakodnevno menjala.

1990–1991.

79

Osnovno je bilo smanjiti tenzije unutar pojedinih ansambala, o~uvati glumce na okupu, pogotovo one mla|e kojima su pretile razne mobilizacije, konsolidovati postignute rezultate, obezbediti dru{tvenu za{titu i nastaviti sa radom u koliko toliko normalnim uslovima. Primer tome je bilo Narodno pozori{te u Ni{u koje je svojim potencijalom mo`da vi{e nego ostali bilo u stanju da prati aktuelna de{avanja u pozori{nom `ivotu. Tako su obezbe|eni uslovi da se na mati~noj sceni prika`u tri savremnena teksta koja su upravo do`ivela svoju afirmaciju u ve}im pozori{tima. Ljubomir Milo{evi} je na~inio zgusnutu, sadr`ajno dramati~nu i bolnu predstavu sa tekstom Profesionalac Du{ana Kova~evi}a. Arsenije Milo{evi} je Zoru na istoku Gordana Mihi}a sagledao kao socijalnu dramu u verodostojnom ambijentu sa nizom upe~atljivih gluma~kih likova, a Dragan Jakovljevi} je bio zaokupljen Belom kafom Aleksandra Popovi}a. Sve tri predstave imale su izvesnih specifi~nosti, realisti~nu ubedljivost i emocije koje su jasno ocrtavale vreme u kome su se ovakve pojave doga|ale. Ostavljeno je, me|utim, prostora i za Marislava Radisavljevi}a koji je voleo da eksperimenti{e na Maloj sceni, da na osnovu tekstova Brane Crn~evi}a komponuje predstavu Srpske glave sa prenagla{enom aktuelno{}u i izo{trenim emocijama. ^etiri savremena teksta u jednoj neobi~noj sezoni prepunoj is~ekivanja {ta }e se sve dogoditi u dru{tvenom `ivotu zemlje ocenjeno je kao uspeh koji je hrabrio ansambl da odr`i stvarala~ku zainteresovanost za nove predstave. To se potvrdilo u izvo|enju Galeba Antona Pavlovi~a ^ehova u koncepciji makedonskog reditelja Branka Stavreva. Predstava je bila pro`eta setnom atmosferom, `alom za neostvarenim `eljama i smirenom igrom koja je dozvolila potpuno subjektivni do`ivljaj glumaca u glavnim rolama. Kada se uzme u obzir da su sa~uvane najva`nije predstave iz ranijih sezona – moglo se sa sigurno{}u tvrditi da pozori{te hrabro odoleva raznim i neo~ekivanim izazovima. Sli~na atmosfera je bila i u Narodnom pozori{tu u [apcu. Skromnijih mogu}nosti ali nesputanih ambicija sa velikom predusretljivo{}u su ostvarili prikaz komada Sini{e Kova~evi}a Nasip u re`iji Nenada Boji}a. U njegovom konceptu odbrana nasipa od pomahnitale reke imala je vi{e simboli~no zna~enje jer je isticana solidarnost ljudi pred nevoljama koje ih zapljuskuju sa svih strana kako bi bila jo{ vi{e nagla{ena drama u porodi~nom krugu Mihaila Savi}a. To dramati~no zbivanje koje se zavr{ava tragi~no nikog nije ostavljalo ravnodu{nim pa ni one koji su svo vreme sa nasipa pokazivali neosetljivost ili potpunu jednostranost. U igri – ova zanimljiva pri~a je dobila novi kvalitet. Nino Dragovi} je napravio veoma kultivisanu ali tragi~nu pri~u re`iraju}i Belu kafu Aleksandra Popovi}a. Istrajalo se da glumci {to prirodnije pro|u kroz sudbonosne doga|aje njihovog `ivota. U tu kolektivnu dramu ve{to su utkane pojedina~ne nesre}e i tragedije koje iza sebe ostavljaju u`asavaju}u pusto{. Glavni projekat sezone je ipak bila prezentacija novog komada Du{ana Kova~evi}a, Urnebesna tragedija koju je obradio Bo`idar \urovi}. Kako je pisac potekao iz ovog kraja – to je

80

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

postalo nepisano pravilo da se svi njegovi komadi odmah posle praizvedbi na|u na repertoaru {aba~kog pozori{ta. Glumci su to igrali posebnim nadahnu}em i u ne{to druga~ijem aran`manu nego u predstavi koju je postavio u Teatru Zvezdara sam autor – stvoriv{i tako zaista zanimljivu i ubedljivu celinu. Upravo je ova predstava na dvadeset i sedmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” u U`icu progra{ena za najbolju u ovoj sezoni. Sledile su nagrade i pohvale glumcima. Petar Rajkovi} je predstavio komad Vinski kabare mlade spisateljice Zorice Simovi}. Sa ovakvim programom sastavljenim isklju~ivo od dela srpskih savremenih pisaca reprizama, koje su tako|e bile odabrane od najuspelijih savremenih i klasi~nih doma}ih tekstova, iz ansambla je zra~ila samouverenost i `elja da se tako afirmi{e me|u njima specifi~an scenski izraz. Nesigurnost koja se pritajeno ose}ala u pojedinim ansamblima brzo je savladana pa su iz predstave u predstavu mnogi glumci pokazivali `elju da se od spoljnih neda}a brane sopstvenom igrom. Ta vrsta vitalnosti bila je dosta nagla{ena u U`icu gde je na|eno dovoljno motiva za abicioznije programe. To se naro~ito potvrdilo u postavci Klopke Tadeu{a Ru`evi}a i re`iji Aleksandra Luka~a. Radilo se predano i sa velikom zainteresovano{}u pa je na dvadeset i sedmim susretima “Joakim Vuji}” ova predstava podelila prvu nagradu sa {aba~kom Urnebesnom tragedijom. Iako po mnogo ~emu razli~ite, ove sadr`ajne predstave su se probile stilskim osobenostima. Kada se ima u vidu da je Klopka dobila nagradu za re`iju i nekoliko najva`nijih gluma~kih priznanja mo`e se sa sigurno{}u tvrditi da je to ono najbolje {to je vi|eno u takmi~arskom krugu srpskih pozori{ta. Sve ostalo na u`i~koj sceni bilo je posve}eno savremenim autorima. Ovde je tako|e kao i u [abcu izveden tekst Zorice Simovi}, samo u adaptaciji i pod drugim naslovom – Kabare – in vino koitus kako ga je ve} zamislio reditelj Branko Popovi}. Ovaj reditelj se zalo`io i za tekst Shvati jednom ljudski rode da ne mo`e{ bez prirode Mihaila ]urovi}a, dok je Dragan Jakovljevi} aran`irao komad Zbogom oru`je Stevana Koprivice. Kru{eva~ko pozori{te je u tom trenutku potpuno stagniralo. Na mati~noj sceni izvelo je samo monodramu @ivot u pozori{tu koju su prepremili Nikita Milivojevi} i Ivan Klemenc. Pirotsko pozori{te je bilo aktivno u granicama svojih skromnih mogu}nosti ali se predstavilo ipak sa tri nove predstave i to komedije: No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i Pub Milo{a Kre~kovi}a, u veoma serioznoj re`iji Slavoljuba Stefanovi}a Ravasija, koji je ujedno postavio i Belu kafu Aleksandra Popovi}a kao i monodramu Tomislava Panajotovi}a – Slu{aj amo, {to je bilo veoma zna~ajno za ceo ansambl. Njemu se pridru`io @ivorad Mitrovi} svojim vi|enjem Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a. Pozori{te u Leskovcu je tako|e u svome programu imalo komade – No} ludaka u Gospodskoj ulici ili As i Pub Milo{a Kre~kovi}a i Profesionalca Du{ana Kova~evi}a. One su uglavnom zadovoljavale interesovanje sredine s obzirom na publicitet koji su imali na ve}ini srpskih pozornica. Zna~ajnijih vrednosti bilo je

1990–1991.

81

ipak najvi{e u izvo|enju Oca Augusta Strindberga koje je bilo zapa`eno kod kritike i `irija na dvadeset i sedmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}”. Pozori{ta u unutra{njosti zemlje decenijama su se nalazila u ~udnom polo`aju. Neposredno posle Drugog svetskog rata osnivana su gde se moglo i gde im nije bilo mesto. Zatim ih je pedesetih godina polovina ukinuta jednim vladinim dekretom. Ona koja su pre`ivela sve te reorganizacije i sopstvene krize dugo su `ivotare}i tra`ile mesto u na{em pozori{nom `ivotu. Naivne inicijative da se prave godi{ne smotre na kojima bi u~estvovala sva srpska pozori{ta nikada nisu iskreno podr`ane. Beogradska pozori{ta su smatrala da je za njih uvredljivo i poni`avaju}e da se mere sa onima u unutra{njosti. Uz to je do{lo tvr|enje da ne treba dirati u autonomiju vojvo|anskih pozori{ta pa su ona strogo odvajana od onih u centralnoj Srbiji i stoga su decenijama podr`avani i finansirani njihovi odvojeni festivali. Uz to nikada nije bio re{en problem sa albanskim pozori{nim grupama koje su osnovali upravo srpski glumci u Prizrenu i Pri{tini jer su njihovi predvodnici ~inili sve svojim opstrukcijama da se predstave kao deo jugoslovenskog ali ne i srpskog pozori{nog prostora. Zato su hteli da u~estvuju na Sterijinom Pozorju ali ne i na susretima “Joakim Vuji}”. Gradske uprave i komiteti koji su se u sve me{ali ~esto su svojom politikom uslovljavali finansijske dotacije. Otud je te{ko bilo izvoditi ambicioznije repertoarske programe, okupljati mlade glumce i stvarati uslove za kreativnije delovanje. Povremeno su se odnosi menjali – ali su{tinski malo je gradova u kojim se stvaralo raspolo`enje da su pozori{ta kulturne institucije i simboli civilizacijskog `ivota, kao i standarda sredine. No, upravo tokom osamdesetih godina pozori{ta po~inju da se pribli`avaju ne samo jedna drugima nego i da intenzivnije sara|uju sa beogradskim ku}ama. Ve}inu predstava postavili su reditelji iz Beograda i gotovo da su se svi, ~ak i oni najpoznatiji i najugledniji ogledali i na ovim pozornicama. Na toj praksi su uporno insistirali decenijama upravo glumci iz unutra{njosti veruju}i da }e im takva saradnja pomo}i u boga}enju sopstvenog iskustva i biti podsticajna za stvarala{tvo vi{eg dometa. Kragujeva~ko pozori{te “Joakim Vuji}” ~esto je u javnost izlazilo sa projektima vezanim za razne probleme tradicije, savremnog izraza, odnosa prema klasici i tome sli~no, i u ovoj sezoni oni su iz sasvim jasnih pobuda postavili na svoju pozornicu Golubnja~u Jovana Radulovi}a. Ve} sama najava predstave privukla je izuzetnu pa`nju pa je u Kragujeva~koj gimnaziji neposredno pred premijeru odr`an veoma zapa`eni skup kriti~ara, teatrologa i javnih radnika koji su `eleli da razjasne sve ono {to se doga|alo u me|uvremenu sa ovim tekstom. Do toga je do{lo posle osam dugih i mu~nih godina natalo`enih oko Golubnja~e i njenog prvog izvo|enja u Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu. Tada je ona i nehotice bila s jedne strane izdigunuta do simbola borbe za slobodu i autonomiju pozori{nog izraza, a sa druge je postala izraz dogmatskog

82

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

nasilja nad umetno{}u. Dogmatici su u minule ~etiri decenije mnoge predstave zabranjivali ili im skra}ivali `ivot, ali nigde nije bilo tako zdu{nog otpora politi~kom bezumlju nad na{om duhovno{}u kao u izra`enoj solidarnosti sa ovom novosadskom predstavom. Sada je ovde u Kragujevcu postalo jasno da je Golubnja~a bila i ostala me|a jednog vremena koje odlazi u nepovrat i onog {to tek dolazi. To je i jedan od razloga {to su mnogi umetnici iz zemlje, kriti~ari i po{tovaoci pozori{ne umetnosti, `eleli da vide kako ovaj komad posle svega deluje sa pozornice. Doga|aji koji su se u me|uvremenu zbili promenili su pre svega na{ odnos prema sadr`aju drame. Pi{~evo duboko emotivno suo~avanje sa traumama iz minulog rata delovalo je pri prvom susretu na novosadskoj sceni rusti~nom snagom. U novoj postavci Jovice Pavi}a to je gotovo dokumentaristi~ka drama koja svojom faktografijom, unutarnjom dramatikom, opisom mentaliteta samo potvr|uje bezdane raskole i sudbinski odre|uje dimenzije njihove tragike. Zato su mnogi smatrali da je Teatar “Joakim Vuji}” u okviru svog osve`enog repertoara ovom predstavom u~inio novi korak u te`njama da svoj izraz u~ini aktuelnim i anga`ovanim na umetni~ki pravi na~in. Ovakva raspolo`enja imala su uticaja i na izvo|enja komada Kus petli} Aleksandra Popovi}a, Profesionalac Du{ana Kova~evi}a, Mala princeza Ksenije Stojanovi}, a pojavilo se i posebno delo – 1968 Bo`idara Ze~evi}a, kao dokumentaristi~ki najpotpuniji tekst uz odgovaraju}e komentare na ovu temu obra|enu u savremenoj dramskoj literaturi. Sve su to bile ansambl predstave gde su glumci bili zainteresovani za {to celovitiji utisak njihove realisti~ke igre. Pozori{te “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru, komponovalo je repertoar sli~no kako su to ~inila i druga pozori{ta. Za potrebe {ire publike Gradimir Mirkovi} je sigurno i precizno na~inio svoju novu verziju Ivkove slave Stevana Sremca. Deo repertoara rezervisan za aktuelna dela doma}ih pisaca obuhvatio je Profesionalca Du{ana Kova~evi}a, Milutina Danka Popovi}a i Zbogom oru`je Stevana Koprivice. Iznena|enje je predstavljalo prikazivanje teksta Horasa Mek Koja Konje ubijaju, zar ne? po kome je svojevremeno snimljen istoimeni, veoma poznati film. Sve to je doprinelo da predstave koje su uradili Bo`idar Dimitrijevi}, Miki Stamenkovi} i Aleksandar Luka~ obezbede atmosferu u kojoj se ose}alo da glumci `ele i mogu da odole svakom isku{enju. Glumci su u~nili sve, pogotovo svojim najboljim ostvarenjima, da se u njihovim mestima delovanja u~vrsti ube|enje da su ona potrebna i da ih treba o~uvati uprkos objektivnim te{ko}ama koje su se naglo u svim krajevima zemlje mno`ile. Postojala je uz to neka vrsta pre}utne saglasnosti da ne bi trebalo razgra|ivati dosada{njnu repertoarsku politiku, napu{tati odmerenost u izboru savremenih dela jer ona upravo povezuju sve ansamble i glumce u jednu zajed-

1990–1991.

83

nicu, a pogotovo ne spu{tati se na estradni nivo ili forsirati propagande scenske tirade, pogotovo {to to niko od njih ne tra`i niti o~ekuje. Pozori{ta moraju ostati u domenu umetni~kog delovanja, a to je bilo dovoljno da se povede posebna briga o svakom ansamblu posebno. Me|utim, kriza rukovo|enja pozori{tima koja se u drasti~nijoj formi pojavila po~etkom osamdesetih godina zahvatila je tokom minule decenije gotovo sve ansamble u Srbiji. Razli~iti su povodi – od nakaradno shva}enog samoupravljanja koje je {irilo neodgovornost i bahatost pojedinaca ili nezadovoljstvo sopstvenom afirmacijom do nesposobnih ili suvi{e samostalnih upravnika i rukovode}ih timova. Neostvarljiva o~ekivanja ili nedostatak sredstava za svakodnevnu egzistenciju su dodatno oprete}ivala ili potpuno sputavala stvarala~ki rad. To se dramati~no pokazalo upravo na prelom izme|u osamdesetih i devedesetih godina kada su smenjivani mnogi ~elnici sa razlogom ili bez njega, {to nije bilo bez posledica, pogotovo u trenucima kada je valjalo pripremiti ansamble za delovanje u kriznim dru{tvenim situacijama. Najvi{e odjeka u javnosti imale su smene u Narodnom pozori{tu u Beogradu i Srpskom narodnom pozori{tu u Novom Sadu. Ovde su menjane vi{e ili manje kompletne uprave pa je te{ko bilo odmah i u nekakvom, makar i simboli~nom diskontinuitetu formulisati novu repertoarsku politiku. Privremena uprava u Srpskom narodnom pozori{tu zato je i anga`ovala za umetni~kom savetnika – poznatog glumca Branka Ple{u koji je u to vreme radio kao profesor glume na tamo{njoj Akademiji umetnosti. On je tada bio sklon ve}em dru{tvenom anga`manu ali je ipak predlo`io da se program eklekti~ki izbalansira i sastavi od proverenih tekstova doma}ih i inostranih pisaca. Senke ranijih sukoba oko pojedinih predstava nikada nisu zaboravljene i vreme je prosto nalagalo opreznost u svakom pogledu pa i smirivanje prenagla{ene kriti~nosti. Jer, znalo se da u novosadskom kulturnom i politi~kom miljeu ima vi{e li~nosti koje vole ili prosto smatraju svojim pravom da se me{aju u rad Srpskog narodnog pozori{ta, a sve pod izgovorom da je to zajedni~ka briga za ovu izuzetnu va`nu kulturnu instituciju cele Vojvodine. Program je na Velikoj sceni najavljen Aristofanovom satirom @ene u narodnoj skup{tini, koja je ve} vi|ena u Narodnom pozori{tu u Beogradu, gde nije imala nekog posebnog efekta. Sada je to Zoran Ratkovi} nastojao da razigra i fleksibilnije prilagodi dana{njem vremenu, ali ni to nije bilo dovoljno da se publika odu{evi dosta upro{}enim porukama. Zato je sva pa`njna usmerena na novi komad Aleksandra Popovi}a – Bela kafa koji je za sebe kao reditelja prosto rezervisao Branko Ple{a. On ju je o`iveo u besprekornom stilu teatra apsurda sa farsi~nom igrom visokog i pre~i{}enog artizma. Glumci su ga u tome nadahnuto sledili se}aju}i se njegovog neospornog uspeha sa postavkom Popovi}evog komada Ljubinko i Desanka na ovoj istoj sceni. Tako su doga|aji u vili fabrikanta Mom~ila Jabu~ila dosta lako i ma{tovito pretvoreni u hroniku na{ih zajedni~kih

84

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

stradanja, zabluda i svega onog {to se zbivalo od predratnih vremena, preko poraza jugoslovenske vojske, stradamnja srpskog naroda, klanja i ubijanja, do krvavog oslobo|enja i golooto~kih trauma. To su ve} postala op{ta mesta, `ive slike ili se}anja pome{ana sa snovima, neka su i relativizirana a ima i preuveli~avanja kroz koje je Ple{a uspeo da pro|e sa merom kako bi ova tu`na pri~a dobila {ire dejstvo. Potvrdilo se tako jo{ jednom na je Popovi} kao pisac, uz sva svoja spoticanja, jo{ uvek literarna, pozori{na pa i dru{tvena pojava koja traje uspe{no i obele`ava svojim delima vreme kroz koje prolazimo. Ple{i je za sve to trebala {to autenti~nija atmosfera i on je to postigao. Predstava je dobila gotovo spontano popularnost pa je prirodno {to je odmah vi|ena u programu trideset i {estog Sterijinog pozorja na kome je piscu pripala nagrada za tekst savremene komedije (!) koju festivalski `iri sasvim retko dodeljuje u ime grada Vr{ca. Tu je bilo jo{ nekoliko drugih nagrada, dok je sam Branko Ple{a za svoju re`iju bio nagra|en tek na Festivalu komedije u Svetozarevu. Dosta visoko se u ovom programu kotiralo i novo ~itanje drame Banovi} Strahinja u vi|enju Jovice Pavi}a. On je tekst u znatnoj meri reducirao, oslobodio ga preteranog folklornog nasle|a i u~inio zanimljivijim za savremenog gledaoca, sa nekoliko veoma upe~atljivih uloga koje su dobile priznanja kritike, bile zapa`ene i nagra|ivane u samom pozori{tu i izvan njega. Uz ove predstave i{la su jo{ dva doma}a teksta, ali na Maloj sceni i to: ^ekaju}i Fortinbrasa mlade spisateljice kojoj je predskazivana uspe{tna stvarala~ka aktivnost, Dubravke Kne`evi}. Sledila je adaptacija romana O~evi i oci Slobodana Seleni}a u re`iji Slavenka Saletovi}a u realisti~nom stilu sa psiholo{kim portretiranjem vi{e li~nosti pa je time zaokru`en ovaj izbor iz stvarala{tva savremenih doma}ih pisaca. Izvestan pomak u izrazu je bio svuda uo~ljiv jer su reditelji i glumci u svim pojedinostima koje su bile zna~ajne za scenu nastojali da se potpuno odmaknu od povr{nih asocijacija ili grubosti ve} maniriziranog teatra sa politi~kim konotacijama. Otud je lako bilo razumeti ili opravdati stavljanje na program dela Petera Vajsa Patnje gospodina Mokinpota u re`iji Radoslava Milenkovi}a. Kada se uzmu u obzir i neki drugi prigodni programi – ova sezona je okon~ana u Srpskom narodnom pozori{tu veoma uspe{tno. Pri tome nije re~ samo o broju izvedenih predstava nego upravo o kvalitetu izraza ispoljenog kroz rediteljske postavke i gluma~ku igru. U tom ~asu je mo`da najmirnije bilo u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki szinhazu, me|u glumcima koji su izvodili predstave na ma|arskom jeziku. Oni su zbog jezi~kih barijera bili dosta zatvoreni na svojoj sceni. Nisu se preterano interesovali za zbivanja u drugim pozori{tima, nisu posebno u~estvovali ni u kakvim polemikama, prema anga`manima savremene srpske drame bili su krajnje obazrivi, nije ih prosto zanimalo politi~ko pozori{te, dr`ali su se svojih ustaljenih principa u sastavljanju repertoara i jedno na ~emu su istrajavali jeste `elja da rediteljske postavke budu

1990–1991.

85

atraktivne kako bi u njima i savremeni gluma~ki izraz lak{e uspeo. I dalje su istrajavali na saradnji sa rediteljima iz drugih pozori{ta pa je Ljuboslav Majera postavio komad Maksa Fri{a Biderman i paliku}e u veoma osobenoj formi. \er|i Henrijak je bio zaokupljen komedijom Ede Tota Dangube na selu, a Peter Timar je re`irao tekst Ota Tolnaja – Konjska balega. Sve su to komadi sa ma|arskih bulevarskih scena za koje se pretpostavljalo da i doma}a publika ima interesovanja. Tu su se jo{ na{li komadi Budi dobar do smrti Zigmonda Morica i Kralj za konja Lasla Kopeckog u obradi Tibora Vajde. Ovaj reditelj je postavio i komediju Marsela A{ara Luda devojka. Od svetskih autora tu su jo{ bili Artur Miler sa tekstom Stvaranje sveta i Fridrih Direnmat sa Meteorom, a Peter Miler je bio zastupljen komadom Tu`na je nedelja. Kako su ove predstave uglavnom pratili samo recenzenti listova na ma|arskom jeziku – njihovi zahtevi su bili ne{to druga~iji i bla`i jer je postojala stalna potreba da se populari{e ovo pozori{te i po svaku cenu privu~e vi{e gledalaca ma|arske nacionalnosti. Suvi{e mala pose}enost je brinula glumce jer je bilo predstava kojima nije prisustvovalo ni sto gledalaca. U ovoj sezoni nije, ina~e, igran ni jedan komad iz srpske dramske literature. U vojvo|anskom pozori{nom `ivotu, pored Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada i dalje je najvi{e ambicija imalo Narodno pozori{te u Subotici. Ljubi{a Risti} se nije mirio da je to samo gradski teatar i sve {to je ~inio promovisao je kao jugoslovenske projekte. Ovaj put se opredelio za ciklus predstava po delima Danila Ki{a. Prvo je reditelju Sa{i Milenkovskom omogu}io da adaptira i osmisli tekst Rani jadi kao porodi~nu pri~u o sazrevanju mladog pisca. I{tvan Lali} je postavio na scenu delo Esterhazi, dok je Haris Pa{ovi} bio anga`ovan oko predstava ^udotvorac i Put u Nikaragvu. Nada Kokotovi} je od Mansarde na~inila koreodramu koriste}i muziku Gustava Malera. To su uglavnom bile predstave namenjene publici raznih gradova gde je tada pozori{te gostovalo, a posebno Novom Sadu, Sarajevu i Beogradu. Ljubi{a Risti} se li~no anga`ovao na postavci autorskog projekta kojeg je potpisao zajedno sa Danilom Ki{om, a to je Missa in A – Minor koja je imala sna`an emotivni naboj, u koncepciji potpuno nekonvencionalna, ambijentalno izuzetno zanimljiva i bolno metafori~na. To je bila jedna od najneobi~nijih ali i superiornih produkcija Ljubi{e Risti}a. Ciklus predstava posve}enih Danilu Ki{u bio je ozna~en kao kulturni doga|aj ~iji zna~aj prvazilazi okvire ovog teatra. To, me|utim, Risti}u nije smetalo da sa srpskim i ma|arskim glumcima i dalje istrajava na zajedni~kim projektima u kome su se me{ali jezici, doga|aji i ljudske sudbine. Njegovo u~e{}e u pojedinim postavkama bilo je ispoljeno na razne na~ine – bio je pokreta~ projekta, adaptator, reditelj, scenograf, supervizor, nalaze}i na~ina da bude prisutan u svakoj predstavi. Sve ih je, bez obzira ko ih je potpisivao, smatrao zajedni~im

86

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

delom. Tako je predstavu Dva mangupa predstavio kao delo kolektiva ili svih u~esnika u ovoj igri. Za predstavu Brada koju je osmislio Rade [erbed`ija na osnovu literature @ivojina Pavlovi}a, Risti} je osmislio scenografiju. Opera za dva dinara koja je ra|ena kao obrada Kirije Branislava Nu{i}a bila je poverena Lenki Udovi~ki. Gozba usred kuge Aleksandra Pu{kina je rad I{tvana Lali}a, a Nojeva bajka Nade Kokotovi}. Ona je radila i scensku kompoziciju na osnovu tekstova Marsela Prusta – U potrazi za izgubljenim vremenom. To je bio najambiciozniji poduhvat Nade Kokotovi} tog trenutka. Sa{a Milenkovski je kreirao predstavu Gospo|ica Julija po Augustu Strindbergu. U svom li~nom programu Ljubi{a Risti} je osmislio Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a. Aleksandru Tovstanogovu je prepu{teno da na~ini novu verziju Revizora Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja. Ni jedno drugo pozori{te nije imalo ovako raznovrstan repertoar u sezoni koju Risti} nije priznavao za kriznu. Ve}ini svojih predstava omogu~io je da gostuju po gradovima gde se to jo{ moglo na teritorijama Srbije, a posebno Vojvodine, zatim Bosne i Hercegovine i Makedonije. Sa nekima je uspeo da se probije i u inostranstvo. Kao {to se moglo i o~ekivati ovakva aktivnost je nailazila na razli~ite, ~esto kontraverzne reakcije kritike, pozori{nih umetnika i publike. Somborsko pozori{te je, nasuprot ovom suboti~kom, delovao kao smireni ansambl koji trenutno nije zainteresovan za nekakve eksperimente ili preterano ambiciozne festivalske projekte. Ljubomir Dra{ki} je postavio komediju Florentinski {e{ir E`ena Labi{a u odgovaraju}em stilu, a Gordana Lebovi} je aran`irala Lepezu Ledi Vindermir Oskara Vajlda. Ljuboslav Majera je pokazao [ta je sobar video D`oa Ortona, dok je Radoslav Dori} postavio sopstveni komad Strankad`ije ili ti Neki Sterija pi{e Rodoljupce koji je mnoge iznenadio svojim sadr`ajem i subjektivnim opservacijama. Smatralo se da je to sasvim dovoljno za grad koji je dugo bio suo~avan sa predstavama koje su iscrpljivale ansambl u `elji da bude potvr|en izvan njihove sredine. U zrenjaninskom pozori{tu “To{a Jovanovi}” bili su ube|eni da njihov program uglavnom odgovara potrebama grada. Jedna od najstarijih pozori{nih zgrada u na{oj zemlji je renovirana i u potpunosti prilago|ena savremenim scenskim potrebama, ansambl je uglavnom stabilizovan, uspostavljena je saradnja sa nekoliko reditelja, a uz to su ostali otvoreni i prema drugim stvaraocima, sasvim fleksibilni u dogovaranju programa. U tom pogledu nisu isticali posebne ambicije a jo{ manje se zanosili nerealnim te`njama, radije pozivaju}i kriti~are i goste na njihove predstave nego {to su i{li na gostovanja po svaku cenu. Sulejman Kupusovi} se kao mlad reditelj ve} afirmisao na vi{e jugoslovenskih pozornica pa je njemu ponu|eno da uradi dve predstave i to Vo|u Radoja Domanovi}a, kao satiru koja mo`e da bude pou~na i u ovo vreme, te jedan mnogo obimniji projekat kakav je Majka Hrabrost Bertolta Brehta. To je

1990–1991.

87

bila opora i sumorna predstava prepuna antiratnog naboja kao `elja da se ohrabri prkos sudbini i slutnjama koje nisu nikog ~inile ravnodu{nim. Miroslav Belovi} je adaptirao Nu{i}evu satiri~nu komediju Vlast koju je scenski dogradio Radoslav Dori}. Predstava je bila dopadljiva, dosta nivelisana u izrazu, glumci su ostali realisti~ni, tek na momente dose`u}i do ivice karikature, ali ne zalaze}i u nju, pa je komunikacija sa gledaocima bila poptuna. To se potvrdilo na gostovanju u Temi{varu gde su o glumcima izre~ene mnoge pohvale. Posebno je bila aktivna Lilijana Ivanovi} Arsenov koja je tokom ove sezone postavila ~ak pet novih predstava. Prvo je predstavila sopstveni tekst Kako zaustaviti vreme, zatim komediju Alda Nikolaja Ukokaj moga mu`a, komade Vila rajski mir Radovana Maru{i}a, Ljubav D`ord`a Va{ingtona Mira Gavrana i Banatikon, opet Radivoja [ajtinca. Bile su to uglavnom kamerne predstave za koje nije bilo posebnog interesovanja. Me|utim, jedna lutkarska predstava iz ovog programa naglo je izbila u prvi plan. Bila je to Bajka o kralju jelenu Karla Gocija koju je postavio Borislav Mrk{i} veoma nadahnuto i sa nizom sve`ih re{enja, koja je na ~etrdeset i prvim susretima pozori{ta Vojvodine ne samo progra{ena za najbolju predstavu, ve} su joj pripale nagrade za re`iju, likovnu opremu, scenski pokret i nekoliko gluma~kih ostvarenja. To je bilo op{te iznena|enje i mnogi su se pitali da li treba da ovakve predstave konkuri{u ravnopravno sa onim koje su sasvim drugog stila i forme. Prevladalo je ube|enje da su sve predstave u kojima nastupaju glumci i koje te`e da stvore scenske iluzije potpuno ravnopravne! Delovalo je to dosta pou~no na festivalske goste. Sli~na atmosfera vladala je i u narodnom pozori{tu “Sterija” u Vr{cu. Tu su glumci, rastere}eni mnogih briga i okrenuti vi{e pozori{tu nego estradnim i dnevnim interesovanjima bili dosta predusretljivi prema rediteljima. Prosto su bili `eljni dobrih predstava i to se ose}alo po entuzijazmu ispoljenom na pozornici. Dijana Milo{evi} se veoma mnogo anga`ovala oko toga da svoju viziju Jerme Federika Garcije Lorke u~ini scenski verodostojnom. Nju je interesovao prevashodno pokret, emotivna slika i svi oni treptaji koji struje ovim delom. Profesionalca Du{ana Kova~evi}a je postavio Branislav Mi}unovi} u psiholo{ki preciznoj strukturi koja nije delovala samo pri~om ve} upravo izrazom, {to je bilo zapa`eno na vojvo|anskim pozori{nim susretima gde nisu izostale nagrade za gluma~ka olstvarenja. Stevo @igon se pozabavio komedijom Idem u lov @or`a Fejdoa sa posrebnom pa`njom na stil i ritam igre. Dragan Jovi} je u~inio sve da stvori efektnu scensku parodiju tekstom Ranjeni orao Milice Jakovljevi}, dok se Branislav Mladenovi} posvetio Intimnim razgovorima Vaclava Havela kako bi ih u~inio {to iskrenijim ali i za javnost ubedljivijim. Lilijana Ivanovi} Arsenov je i na ovoj pozornici postavila dve predstave i to Hajduke Branislava Nu{i}a i Kuda idu stare godine Milana Vukoti}a. Na kraju je {iru pa`nju izazvala postavka Divlje patke Henriha Ibzena. Sa ponosom je istican povratak klasici kao dokaz i

88

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

prijatno saznanje da je i ovaj ansmbl uspeo da prevazi|e mnogobrojne unutarnje protivure~nosti i medoumice koje su ga pratile ranijih sezona i da sebe stvarala~ki obnovi, izna{av{i upori{te za nove poduhvate. Sve one koji jo{ imaju rezerve prema takvim utiscima Divlja patka na lep, dostojanstven na~in i s pravim do`ivljajem razuverava. U re`iji Olge Savi} to je prevashodno kultivisana predstava. Nije re~ o skromnosti, ve} o stilu u kome je ambijent modifikovan do detalja i tako patiniran da na trenutke deluje kao album izbledelih fotografija ili niz odblesaka svesti koji se javljaju u uzbu|enjima i odre|enim psiholo{kim stanjima pojedinih aktera. Savi}eva je osetila da mnoge stvari u ovoj nekad hvaljenoj drami mogu danas izgledati neskladno ili da nemaju podsticaja za gluma~ku igru pa je drasti~no reducirala tekst. Pri tome je brisala ~ak i neke klju~ne re~enice na kojima su po~ivale sve poznate interpretacije ovog testa. Dobila se celina u kojoj se vidi dubina dru{tvene krize i sagledavaju posledice do kojih dolazi ako previ{e preturamo po pro{losti i svim onim mu~nim situacijama koje optere}uju intimu pojedinih aktera. Ovako sagledana sezona potvr|uje da dru{tvena kriza o kojoj se neprekidno govorilo nije jo{ uvek bitnije prodrla u srpska pozori{ta. Mo`e se ~ak tvrditi da je ovo mnogo mirnija i produktivnija nego neke ranije pa da nije ni ozbiljnije ugro`eno verovanje da }e pozori{ta uspeti da sa~uvaju svoj stvarala~ki identitet. Otud i dosta ravnodu{nosti prema raspravama o onome {ta }e se dogoditi na jugoslovenskim pozori{nim prostorima a posebno kakva }e sudbina zadesiti Sterijino pozorje. Za to je, u ostalom, bilo dosta valjanih razloga. Sve procene onih koji su imali uvid u ostvarenja srpskih pozori{ta govorile su o tome da mnoge predstave potvr|uju sebe kroz autenti~nost izraza. Ako se izvode samo one koje su nastale na tekstovima doma}ih autora – jasno je da ozbiljnim razmatranjima ne mogu da izmaknu predstave kakve su U potrazi za Marselom Prustom, Narodni poslanik, Urnebesna tragedija, Zora na istoku, Je li bilo kne`eve ve~ere, Poslednja potera za zlatom, Play Aleksandar Popovi}, Oru`je, zbogom, Mala, Bela kafa, De~ja bolest – otac na slu`benom putu, Golubnja~a, Profesionalac, Banovi} Strahinja i jo{ njih nekoliko, uklju~uju}i i ciklus o Danilu Ki{u. Bilo je o~igledno da su pozori{ta u ekspanziji i da se nisu obazirala na te{ko}e i dru{tvena razaranja zemlje. U tome je bilo otpora, prkosa a i verovanja da }e aktuelna previranja doprineti osloba|anju od svih ograni~enjna i pritisaka koji su decenijama najvi{e poga|ala upravo njihove ansamble. Zar nije u Srbiji bilo zabranjeno vi{e predstava nego u svim drugim republikama zajedno? Nisu li ideolozi iz svih krajeva zemlje najvi{e vr{ili pritisak na pozori{ni izraz u ovom glumi{tu, poku{avaju}i da manipuli{u njegovom `eljom za autentikom, slobodom i druga~ijim formama? Odbacuju}i ideologiju i nacionalnu patetiku jo{ po~etkom pedesetih godina sebi su prokr~ili put ka osvajaju formi za koje su se zalagali i drugi

1990–1991.

89

evropski pa i svetski teatarski pokreti u te`nji da tim zajedni~kim slobodnim izborom na|u mesto u kulturi svoga naroda. Zato je srpsko pozori{te moglo superiorno da posmatra aktuelne manipulacije sa pozori{tima u drugim republikama a posebno programom Sterijinog pozorja. Opstrukcije koje su dolazile sa raznih strana nisu se vi{e mogle da prikrivaju a parole kao ona – da su pozori{ta u{la u druge procese nikoga nisu ni na {ta obavezivale. Zavesa se o~igledno spu{tala na ovako zami{ljene i tako dugo odr`avane jugoslovenske pozori{ne igre. Bilo je jasno da je njihova koncepcija uslovljena vi{e dr`avnim nego umetni~kim interesima i da je sada sve dovedeno u pitanje.

90

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1991–1992.
Formalni raspad krhkih a ~esto i formalnih pozori{nih veza u okvirima jugoslovenskih dr`avnih prostora nije izazvao nikakve dramati~ne potrese. To je ne{to {to se moglo i o~ekivati – pogotovo {to su svi ansambli autonomni ali povezani dru{tvenom politikom i sistemom koji je usmeravao i neposredno odlu~ivao o me|usobnoj saradnji i stavovima presudnim za odre|ene stavove. Politika je tu imala glavnu re~ i ve}ina profesionalnih pozori{ta podredila je sve svoje postupke nacionalnoj politici. Jasno je – da su umesto razumevanja i saradnje neki novi procesi dobili na prioritetu i zna~aju. Sve {to se do tada smatralo jugoslovenskim i od zajedni~kog interesa izgubilo je va`nost uz mnoge gestove seperatisti~ke provinencije pa i otvorene netrpeljivosti. U srpskim pozori{tima sve je to, bez obzira na razna upozorenja i neprijatne slutnje, primljeno vi{e sa rezignacijom nego iznena|enjem, bez aktivnog protesta ili nagla{avanja nekakvog posebnog nezadovoljstva. Jedino pozori{te u zemlji koje u svojoj orijentaciji pa i samom programu i naslovu imalo naziv “jugoslovensko” bilo je Jugoslovensko dramsko pozori{te u Beogradu. Javili su se neki disonantni glasovi sa pitanjem – da li }e uslediti nekakva ishitrena reakcija i biti promenjeno ime ovog uglednog ansambla ali to nikome ozbiljnom nije padalo na pamet jer je re~ o programu koji se ostvaruje ve} preko ~etrdeset godina i na ~ijim je ostvarenjima zasnovana jedna specifi~na tradicija i sistem odre|enih umetni~kih vrednosti. Potpuno je na taj na~in relatizovano pona{anje pojedinih pozori{ta unutar programa podvajanja i pa`nja je na po~etku ove sezone usmerena da jedan ~isto pozori{ni presedan. Branko Ple{a, koji je pre svega nekoliko meseci postavio uspe{no komad Bela kafa Aleksandra Popovi}a na sceni Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu sada je poku{ao da na Velikoj sceni na~ini sasvim novu rediteljsku varijantu svoga izraza i time poka`e kako jedan umetnik mo`e na razne na~ine da tuma~i jedno isto delo. Po Ple{i, to je trebalo shvatiti kao nastavak istra`ivanja ovog teksta koji proisti~e iz celokupnog opusa poznatog pisca. Upravo zbog toga je te{ko bilo izbe}i pore|enja – novosadska je bila besprekorna u stilu teatra apsurda sa farsi~nom igrom pre~i{}enog stila, a beogradska verzija je igrana u realisti~kom dekoru kako bi se do~arala {to autenti~nija atmosfera u porodi~noj vili fabrikanta Jabu~ila. Sve ono {to je do~aravano u

1991–1992.

91

formi snova i slutnji pretvoreno je sada u opore `ive slike koje se izme|u prizora u salonu pokazuju u dubini scene. Kako je re~ o hronici na{ih zajedni~kih stradanja, zabluda, nesre}a, isku{enja, to se re|aju zaustavljene slike poraza jugoslovenske vojske, progona srpskog naroda, stravi~ni prizori klanja, golooto~kih mu~enja kao me|a{u koji obele`ava ovaj prostor i vreme. Igra glavnih aktera je u osnovi realisti~na, kao i cela postavka, s tim {to je malo pomerana ka ironiji i oporosti kojom se nagla{avaju posebno va`ne pojedinosti iz te tu`ne pri~e. Aktuelnost nije bila neophodna ovom delu koje je i bez toga imalo dovoljno mu~nine i teralo na suo~avanje sa vremenomn koje nije bilo naklonjeno ~oveku i njegovim porirodnim htenjima za slobodom i ~asnim `ivotom. Predstava je ra|ena profestionalno ali u klju~nim prizorima nije mogla da izdr`i pore|enje sa novosadskom, ~ine}i se poput rediteljske egzibicije Branka Ple{e, posustale u ma{ti, bez novog do`ivljaja teksta i istinskog nadahnu}a. Branislav Le~i} kao mnogi daroviti mladi glumci pre njega nije mogao da odoli izazovu da se potvrdi i kao reditelj. Umesto da igra Karla Mora on je re`irao Razbojnike Fridriha [ilera, sa ambicijom, bez iskustva i uz to vo|en vi{e svojim strastima nego znanjem. Mislio je da se u tom slo`enom tkivu mogu lako prepoznati sve ve~ne te`nje za slobodom koje su bile aktuelne u [ilerovo vreme i koje prevashodno zaokupljaju mlade ljude. Zato je Le~i} smatrao da sve uloge treba da igraju prevashodno mladi glumci, oslanjaju}i se na njihovu iskrenost i polet. Da Razbojnike shvatimo kao bajku, san ili surovo suo~avanje sa `ivotom, to ipak nije bilo dovoljno za celovitu predstavu. O~igledno je reditelj bio `eljan izazova ali za novo ~itanje klasike potrebno vi{e od `elje da se iska`e svoja subjektivna zamisao. Ovu predstavu je brzo potisnula postavka Bogojavljenske no}i u konceptu Jago{a Markovi}a, jer je ovaj mladi reditelj ve} bio upam}en po svojoj subjektivnoj i neobaveznoj interpretaciji Sna letnje no}i. U tom stilu on je glumce i na Velikoj sceni ovog teatra, predstavio u dekoru neke zimske ba{te, s tim {ti ni tu nije insistirao na nekim posebnim karakteristikama ambijenta ili stila pa je bilo detalja koji su podse}ali, sasvim bezrazlo`no, na Pozori{ne iluzije, jo{ uvek izvo|ene na ovoj pozornici. Reditelja ne zanima mnogo klasi~no insistiranje na stvarnosti razli~itih elemenata, doslednost u metodi, smisao koncepta, niti metafori~nost celine ili sama poezija. Zato je i{ao od scene do scene, razigravao ih po spostvenoj ma{ti, aran`irao po li~nom ukusu ne vode}i dovoljno ra~una o ritmu, s tim {to je nagla{avao pojedine karaktere ili situacije sasvim slobodno, ali uvek samo onoliko koliko mu je potrebno radi iskazivanja osnovne pri~e. Predstava Bogojavljenska no} nije bila, bez obzira na sve intervencije, bez {arma, ali se te{ko pribli`avala vrednostima koje su o~ekivane. Sve ove predstave, me|utim, stvarale su povoljnu atmosferu oko pozornica Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Publika je u sebi sna`ila ose}anje da se ovde nalazi centar trenutnih pozori{nih aktuelnih zbivanja i pojedina ostvarenja

92

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

su za nju predstavljala vrhunac pozori{nog `ivota. Otud vidna zainteresovanost, pa i blagonaklonost prema svemu {to se igralo u ovoj sezoni. Ovo raspolo`enje se sasvim prirodno prenelo i na scenu “Teatra Bojan Stupica”. Tu je sa zanimanjem do~ekan Kabare 011 Mome Kapora u re`iji Ivane Vuji}. Poznati tekstovi, koje je ovaj pisac objavljivao pod istim naslovom u listu “Politika” veoma skladno su dramatizovani. Na osnovu tekstova [ekspira i mnogih klasi~nih autora zamislio je i na scenu postavio predstavu Lakrdija{ Irfan Mensur. Svima njima je bio uzor Kabare Milana Gutovi}a, a ovde su tekstovi birani tako da se stvori slika svega onog {to se doga|a na sceni uz samoironiju glavnog aktera, koji ovu zamisao pretvara u sopstvenu melodramu. Pa ipak najvi{e pa`nje je privukao Miroslav Belovi} koji je majstorski o`iveo vodviljsku igru pod naslovom Ne o~avajte nikad, predstavljaju}i Branislava Nu{i}a u do tada sasvim nepoznatom delu. Tu neobi~nu zgodu sa rukopisom ove kratke komedije saop{tavaju na po~etku predstave sami glumci. Komad je pisan u Parizu, za vreme Prvog svetskog rata, ali, sticajem okolnosti bio je zagubljen i tek nedavno je, sasvim slu~ajno otkriven i objavljen. Ispostavilo se da u njemu ima dovoljno {arma, opservacija mentaliteta, uz sve karakteristike jednog `anra koji je tako dugo i uspe{no negovan na francuskim pozornicama. Re`ija je komponovala ovu predstavu u punkturalnom stilu sa oslikanim zidovima, name{tajem i predmetima, a sve u pokretu, sa blago stilizovanim muzi~kim refrenima, pa se dobila celina puna galskog duha, lako}e i elegancije. U repertoar ove scene je uklju~ena i predstava Govor mo~vare i }utanje mora u kojoj je Olga Savi} objedinila dve intimne ispovesti Margerit Jursenar i @ana Brilera poznatog pod pseudonimom Verkor. Oba dela su zadr`ala svoj unutarnji integritet i povezana su ~istom igrom i stilom koji scenskom jeziku daje poetski smisao. Javnost je bila posebno zainteresovana za zbivanja iza scene u Narodnom pozori{tu. Posle dramati~ne krize oko privremene uprave Vide Ognjenovi} i mnogih politi~kih kontraverzi izme|u vlasti i opozicije javnosti je, u dosta neprijatnim okolnostima, predstavljen novi upravnik – glumac Aleksandar Ber~ek. U znak protesta {to se ovo dogodilo jedna grupa glumaca je napustila mati~nu ku}u i svoj dosada{nji repertoar. Jedina premijera na Velikoj sceni bila je predstava Ri~ard III Viljema [ekspira u re`iji Vide Ognjenovi}. Njene sposobnosti su u ovom pozori{tu bile o~igledno precenjene a verovanje da se igranjem zna~ajnih klasi~nih tekstova mo`e uticati na sudbinu teratra u te{kim vremenima – sa ovom predstavom se pretvorilo u razo~arenje. Druga~ije nije ni moglo jer je sve postavljeno kao u nekoj operi i podre|eno jednom glumcu dok je ansambl sveden na inferiornu masu iz koje je tek poneko uspevao da se izdvoji svojom ulogom. Jedna premijera za Veliku scenu je bilo zaista premalo. To se nije mogo ni~im opravdati pa ni sa tri premijere koje su se dogodile na Maloj sceni. Tu je prvo prikazan Napoleon I Ferdinanda Bruknera, ali za{to i zbog ~ega, te{ko je

1991–1992.

93

bilo zaklju~iti. Na izgled ovo je bila korektna i feljtonisti~ki ~ista predstava kakve se u ovom pozori{tu neguju decenijama uprkos promenama u ukusu i senzibilitetu vremena kroz koje prolazimo. Na|a Janjetovi} se zadovoljila minimalnim rediteljskim intervencijama, ostavljaju}i prostor glumcima da sami na|u formu izraza. ^e`nja pod brestovima Jud`ina O’Nila, jeste poznato delo, pripada ve} istoriji, ali je te{ko u toj slo`enoj drami napraviti pravi ambijent i svesti igru na njenu su{tinu. Zbivanje je oporo i surovo, ima svoje granice izvornog do`ivljaja, sa dosta tragi~nih isku{enja, punog intenziteta, efektnih obrta, i onog sudbinskog i neizrecivog u igri. Glumci su to u izvesnoj meri najbolje osetili. Cisana Murusidze je sastavila tri ^ehovljeve jedno~inke – Prosidbu, Medveda i Jubilej u predstavu pod naslovom Play ^ehov. Zdu{no igrano, ali bez onog o~ekivanog preokreta koji bi Narodno pozori{te iznova doveo u poziciju da bitno uti~e na op{te tokove savremenog scenskog izraza. Odgovor na pitanje – gde su u ovom trenutku i {ta im je ~initi, nisu imali ni u Ateljeu 212. Razlozi su mnogostruki. Jo{ se nova uprava nije do kraja odredila prema nasle|u koje joj je ostavila Mira Trailovi}. Uz to mnoge ideje o anga`ovanosti ili odnosu prema realnosti izgubile su smisao, glumci su se zasitili farsi i parodi~nih komedija, `ele}i da svoju popularnost kod publike na neki na~in u~vrste i ugrade u stil sopstvene igre. Zato su se mo`da opredelili da izvedu samo dve nove predstave i to – Sve}ara \ordana Bruna u re`iji Ljubomira Dra{ki}a sa vidnim gluma~kim potencijalom ali bez nagla{enijeg usmerenja. Dra{ki} je odmah zatim postavio i komediju @or`a Fejdoa Knjeginja od Foli Ber`era sa jedinim ciljem da zaista zabave publiku. Zvezdara Teatar je nastojao da odoli takvim isku{enjima. Odabrana su tri doma}a teksta, Malo ljubavi malo mr`nje Vlaste Radovanovi}a koji je sam svoj komad i rediteljski tuma~io u jednom suzdr`anom stilu proverenog dejstva, @ivot Jovanov Radoslava Pavlovi}a u realisti~koj re`iji Darka Baji}a i sa nagla{enom le`erno{}u u igri, no bez odre|enijeg utiska i \eneral Milan Nedi}, Sini{e Kova~evi}a. Prva dva komada su delovala svaki za sebe vi{e svojim sadr`ajem nego idejama i porukama, mirno i bez o~ekivane provokativnosti, sasvim u kontrastu sa atmosferom koja je stvarana oko izvo|enja novog teksta Sini{e Kova~evi}a. Pisac je ovo svoje delo nazvao narodnom tragedijom, zasnovanom uglavnom na dokumentaristi~kom materijalu i verodostojnim svedo~enjima. Po formi, to je jedno od mnogih saslu{anja Milana Nedi}a u kancelariji mladog potpukovnika – islednika. Centralni deo predstave popunjava retrospektiva doga|aja od trenutka kada nema~ki oficir, sa prividnim {armom, ali i cini~nom odlu~no{}u zahteva od Milana Nedi}a da preuzme funkciju predsednika vlade u okupiranoj Srbiji. Sini{a Kova~evi} nije preterano subjektivan, ali u kratkim pasa`ima uspeva da prika`e sa dosta preciznosti Nedi}ev odnos prema Nemcima, Dra`i Mihajlovi}u, Kralju, ^er~ilu, Englezima i komunistima. Reditelj Jovica Pavi} je shva-

94

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

tio svu ozbiljnost ovog prikaza. Dramatur{ki, re~ je o epizodama koje poma`u piscu da {to vernije i sa raznih strana osvetli lik Milana Nedi}a. Zato on pazi na igru glumaca, psiholo{ki razra|uje svaku pojedinost kako bi stvorio stanje pogodno za one koji nastoje da slome Nedi}a i nateraju ga na priznanje da je narodni izdajnik. Predstava je ~ista, krajnje jednostavna, dokumentaristi~ki svedena na ~injenice i reakcije aktera. Nasuprot ovim pozori{tima – gde je javnost pa`ljivo pratila i komentarisla svaku promenu u repertoarskoj orijentaciji ili zahtevima koje su sami sebi postavljali – Beogradsko dramsko pozori{te delovalo je rastere}eno tim preteranim i ~esto nerealnim zahtevima. Ivanov Antona Pavlovi~a ^ehova u postavci Vladimira Lazi}a imao je izvesne sve`ine ali ne i postojanijih unutarnjih emocija bez kojih je te{ko razjasniti zna~enja pojedinih psiholo{kih do`ivljaja. Zanimljivih rasprava je bilo i oko o`ivljavanja i tuma~enja Staklene mena`erije Tenesi Vilijamsa u postavci Ljiljane Todorovi}. Poznati tekstovi, ugledni a i neobi~ni gosti, ali neka ~udna opreznost i suzdr`anost u izrazu. Me|utim, za publiku je i to bilo dovoljno, pogotovo {to mnogi u gledali{tu nisu bili ni ro|eni kada su ovakve predstave bile prosto pomodni doga|aji na mnogim pozornicama. Sasvim neo~ekivano komad Zapali me Lenforda Vilsona do{la je u centar pa`nje i popularnosti. On pripada onoj vrsti literature koja se bavi psioholo{kim traumama, li~nim tragedijama, ljubavnim jadima i socijalnim konfliktima kroz koje prolaze homoseksualci, pojedina~no ili grupno. Rediteljka Alisa Stojanovi} je verovala da je sama tema dovoljno privla~na i provokativna te da joj nije potrebna bogatija oprema, pa je sve sme{teno u {turo potkrovlje koje istovremeno glavnim akterima slu`i i kao studio za igru. Glavni lik ovog dela je dakle lepa i mlada balerina, adekvatnih pokreta, veoma snala`ljiva i prirodna u odnosima sa svojim prijateljima homoseksualcima. Do te mere se insistiralo na identifikaciji sa ambijentom i odnosima da je to prosto preobra`eno u najednostavniju faktografiju sa kojom se imitira `ivot. Mnogo toga je ostalo neobja{njeno, ali se na kraju po aplauzima ~inilo da to nije ni va`no jer su mladi ljudi ubrzo ovu predstavu proglasili kultnom i svojom. Ovo pozori{te je svojevremeno uspe{no izvelo delo Kroja~ka radionica @an Kloda Grimbera pa je reditelj Zoran Tasi} sada postavio njegov novi komad Slobodna teritorija. To je trebalo da bude neka neobi~na hronika o stradanju Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Na Novoj sceni je prvo predstavljen kola` od dva testa Vladimira Vojnovi}a i Meri [izgal – Ruski brak i Ameri~ka romansa, ali bez ve}e ubedljivosti i aktuelnosti. To je bilo predstavljanje mlade rediteljke Meline Pota. Ve} poznatu adaptaciju komada Zlo~in i kazna Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog u adaptaciji And`eja Vajde postavio je Pavle Lazi}. U lo`ionici je Nikita Milivojevi} aran`irao Emigrante Slavomira Mro`eka – {to je sve zajedno predstavljalo prezentaciju talenata i sposobnosti mladih reditelja. Me|u tim gotovo {kolskim

1991–1992.

95

ve`bama najvi{e pa`nje je privukla predstava Kaskader Bratislava Petkovi}a koji je svoju dramu i re`irao zajedno sa Miomirom Radevi}em. Kaskader je ra|en u skladu sa autorskim konceptom Bratislava Petkovi}a i ova tu`na komedija kao slika `ivota i izgubljenih iluzija izaziva spontan osmeh i podsmeh svemu onome {to nam se doga|alo i ~emu smo verovali. Beogradsko dramsko pozori{te je kao retko koje imalo ciklus od tri za njih veoma uspe{ne sezone i to u kriti~nom periodu za sva srpska pozori{ta. Jednostavno su na{la sklad izme|u savremene svetske literature u naj{irem smislu, odabrali popularne komade koji su igrani na njihovoj ali i drugim scenama, smanjili interesovanje za politi~ki aktivnu feljtonistiku, postav{i manje ili vi{e ravnodu{ni prema pozivima nabe|enih avangardista koji su tra`ili neprekidno razaranje postoje}ih vrednosti i zalaganje za nekakve imaginarne svetove i iluzije koje su njima bile nedostupne. Na{li su sebe, stabilizovali izraz, ambicije sveli na pouzdanu meru, suzdr`ani prema uspesima po svaku cenu na festivalima, slede}i svoju repertoarsku politiku i druga~ije poglede na tokove scenskog stvaranja. Nije se me|utim, odustajalo ni od prave igre pa su sve vi{e izjedna~avane produkcije profesionalnih ansambala sa alternativnim grupama ili onima koji su poku{avali i u ovim krajnje nepovoljnim uslovima da afirmi{u ideje o novim pozori{tima. U svim tim projektima u~estvovali su uglavnom profesionalni glumci iz uglednioh ansambala i bilo je zanimljivo {ta oni samoincijativno mogu da stvore bez upliva uprava i saveta sa strane. Pogotovo {to je aktivnost nekih scena postepeno malaksavala ili tonula u bezizra`ajnost. Tako se Pozori{te na Terazijama ograni~ilo samo na dve nove postavke i to Tri u onom stanju Jaroslava Vostrija u re`iji Ljuboslava Majera i [ta je sobar video D`oa Ortona sa Slavenkom Saletovi}em kao rediteljem ali se ~ak i u domenu komedije veoma malo postiglo. Predstave nisu imale nikakvog scenskog zna~aja. Na Ve~ernjoj sceni “Radovi}” grupa mladih glumaca je re`irala kolektivno predstavu Sme{na strana istorije. Nikola Pejakovi} je postavio Zoolo{ku pri~u Edvarda Olbija nailaze}i na potpunu ravnodu{nost gledali{ta. Jedina predstava sa ovog programa koja je sadr`avala u sebi neosporne izra`ajne kvalitete bila je Gospo|ica Julija Augusta Strindberga u produkciji i re`iji Steve @igona. Ovaj umetnik nesumnjivog personaliteta i agresivne scenske strasti, na~inio je predstavu koja deluje spolja krajnje skromno, dok iznutra kipti snagom i izrazom vitalne snage. Vizija je neobi~na kao svaki san, ali pro`eta unutarnjim nabojem, razgoli}enim nagonima koji se preobra`avaju u naturalisti~ku sliku subjektivnih istina. Sve to potencira doga|aje, slabi kontrolu nad emocijama, zgu{njava mo} izraza i obezbe|uje zamah kojim se sti`e do prave tragedije. Od po~etka do kraja vidljiva je ruka reditelja – likovi se jasno legitimi{u u svakom trenutku pa postoji potpuna veza izme|u strasti, potisnutih `elja, motiva i socijalnih ~injenica. Tako su dve mlade glumice i jedan mladi glumac, generacijski sli~nih shvatanja stila, stvorili

96

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

igru koja ostavlja dubok utisak unutarnjom dramatikom. @igon se dugo bavio Gospo|icom Julijom ali, ~ini se da je ova verzija bila daleko zrelija od ostalih, puna `ivota {to uni{tava ljudske du{e i to je ~ini upravo izuzetnom u ovom pozori{nom trenutku. Ovo se potvrdilo u kasnijim sezonama gde je predstava tra`ila svoje mesto na drugim pozornicama dok se nije nije smestila i potvrdila svojom izuzetno{}u u Narodnom pozori{tu. Otvoreno pozori{te, me|utim, nije uspelo da predstavi ni jedan svoj novi projekat. To se dogodilo i pozori{tu “Bo{ko Buha” sa njihovom ve~ernjom scenom “Kod konja”. Studentski kulturni centar je ipak uspeo da odr`i dve premijere – Na kraju crne rupe Marije Soldatovi} i Poslednju poteru za zlatom Gordana Mihi}a u prezentaciji Branislava Mi}unovi}a. Ovo je bio neobi~an tekst, igran na zanimljiv na~in tako da je predstava na{la, makar u tom trenutku, svoje mesto me|u onim koje su izazivale interesovanje javnosti. Od svega toga je mo`da najzanimljivije nastojanje Bitef teatra da intenzivira svoju projektnu aktivnost. Ivana Vuji} je na~inila prikaz teksta Brane Crn~evi}a Prijateljstvo, zanat najstariji u saradnji sa koreografom Dejanom Pajovi}em. Vuji}eva je bila anga`ovana i oko koreodrame Medeja Arpada Genca sa Sonjom Vuki~evi} kao jedinim protagonistom potvr|uju}i svoj talenat za ovu vrstu neverbalnog teatra. Glavni projekat koji je pra}en sa {irim interesovanjem je ipak prikaz Zlo~ina i kazne Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog u preradi And`eja Vajde. Stekao se utisak da je crkva na Bajlonijevoj pijaci u kojoj deluje Bitef teatar svojom unutarnjom arhitekturom stvorena za jednu novu raspravu o zlo~inu, ~oveku i njegovim mo}ima, Bogu i slobodi. Sve su to simboli ko{mara u kojem se i sami nalazimo tako da je Egon Savin mogao da stvori zaista uzbudljivu predstavu. To je bilo ohrabremnje za Bitef teatar koji se ve} dosta dugo probijao ka svome identitetu. Pri tome je do{lo pomalo gorko saznanje da vi{e nikoga ne zanima da li }e biti stvoreno jo{ jedno pravo pozori{te ve} da li }e ovo postati prostor pravih i istinskih do`ivljaja. Atmosfera u Novom Sadu u znatnoj meri razlikovala se od ove u Beogradu. Ton su davali krugovi onih ljudi koji su se okupljali i na odre|eni na~in potvr|ivali u Sterijinom Pozorju. Te{ko su prihvatali ono {to je svima bilo jasno – da je Jugoslovenskim pozori{nim igrama do{ao kraj i da se sa njima zavr{ava jedan istorijski period u kome se na razne na~ine nastojalo i `elelo da odr`i pragmati~no, u osnovi vi{e politi~ki motivisano zajedni{tvo, nego kulturolo{ko jedinstvo o kome se decenijama govorilo i pisalo. I ovde, kao i u drugim gradovima se vi{e govorilo o ratu i svemu {to je pratilo raspad dr`ave nego o samom pozori{tu. U pojedinim ansamblima ljudi su se ose}ali manje ili vi{e ostavljenim ili prepu{tenim sopstvenoj sudbini. Nije bilo dramati~nih doga|anja i samo su retki pojedinci samoincijativno ponavljali da je pozori{te vi{e od `ivota i da se mo`e delovati iznad i mimo stvarnosti. Zakazivani su sastanci raznih odbora i komisija koje su izgubile svaki kredibilitet, slane su poruke na razne strane, verovalo se da su Jugoslovenske pozori{ne igre ne{to vi{e i od same dr`ave i da ih je mogu}e

1991–1992.

97

i u novim okolnostima sa~uvati. Ubrzo se ispostavilo da iluzije ne mogu da promene situaciju pa su se oni trezveniji kona~no zapitali – {ta i kako dalje? U vremenskom tesnacu ipak je preovladalo mi{ljenje da Sterijno pozorje treba odr`ati po svaku cenu pa ko ho}e neka do|e i u~estvuje u njegovom programu. Bez mnogo razmi{ljanja i uz tradicionalnu mitomaniju i nerealne procene ~ak je odlu~eno da ova manifestacija postane internacionalna i da se svim inostranim ansamblima koji izvode dela jugoslovenskih pisaca dozvoli da u~estvuju ravnopravno u zvani~nom programu. Pravljeni su neki planovi, upu}ivani pozivi, najavljivan je dolazak vi{e umetnika i grupa a na kraju sve je to postalo besmisleno jer su gosti redom otkazali svoj dolazak u Novi Sad. U Srpskom narodnom pozori{tu nastojali su da obezbede kontinuitet u radu i da se bar donekle za{tite od ove neprijatne situacije. Smanjili su broj premijera i gostovanja umetnika iz drugih pozori{ta uz vidan napor da demostriraju vitalnost sopstvenog izraza. To se potvrdilo ve} prilikom izvo|enja Staklene mena`erije Tenesi Vilijamsa u re`iji Bogdana Ru{kuca. To je bila zaista po mnogo ~emu fascinantna predstava. Igrana je u stilu teatra apsurda sa potpunim otu|enjem u odnosu na realnost i `eljom da se sa~uva bar ne{to od presahlih iluzija i ~e`nje za li~nom sre}om. Postignuto je jedinstvo izme|u rediteljskog koncepta, scenografije, kostima i posebno gluma~kog izraza. Ubrzo zatim je predstavljena i komedija La`a i parala`a Jovana Sterije Popovi}a u postavci Egona Savina. Spolja gledano predstava je delovala zavodljivo i bajkovito, sa nizom detalja koji su trebalo simboli~no da ozna~e prelaz iz devetnaestog u dvadeseti vek. U tome se prepoznaju i izvesne folklorne stilizacije, pa kada se ku}a, koja se ~ini da je sastavljena od karata, raspoluti na dva dela lako se uo~ava prepznatljiva atmosfera sa erotskim nabojem. Reditelj je i{ao od scene do scene, ubacuju}i mnoge nove pojedinosti od malog aviona koji kru`i iznad ovog mesta, koriste se razni va{arski trikovi, ima dosta dosetki, ali i preterivanja koja gu{e naivnost i komediji pomeraju smisao. Problem ove predstve je bio u tome {to je ona namenjena odraslima a gledala su je na novosadskoj pozornici mahom deca. Za nekog je to bilo zabavno, {okantno, u svakom slu~aju neo~ekivano. Likovi su izmenili potpuno svoje karaktere pa Aleksa navodi Jelicu na oralni seks a zatim zajedno improvizuju razne situacije dok im se ne pridru`i i Mita. Na kraju da bi obeshrabrio svaki prigovor reditelj i te situacije izvrgava na neki na~in ruglu i parodiji. Te{ko je bilo tvrditi da se u svemu dobila sasvim nova interpretacija komedije kakva je La`a i parala`a. Savremenost je na|ena u oslanjanju na erotiku i pravdanju da svaka la` ima svoju nameru i cilj pa da je ve} i vreme da se odmaknemo od moralnih pouka Jovana Sterije Popovi}a. Nega mrtvaca Aleksandra Popovi}a koju je priredila Radmila Vojvodi} nije sadr`ajem i igrom nai{la na ve}e interesovanje. Za Srpsko narodno pozori{te to nije bilo od presudne va`nosti u proceni sezone – jer su im nagrade bile dovoljne za pohvalu onog {to su pokazivali na svojoj sceni.

98

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Dok je Srpsko narodno pozori{te htelo da u~estvuje aktivno u svemu {to se ticalo savremenih scenskih zbivanja – Novosadsko pozori{te na ma|arskom jeziku nastavljalo je po obi~aju svojim putem i repertoarom kao da uop{te ne u~estvuje u aktuelnim doga|anjima. Atila Vidnianski je postavio Lisistratu Aristofana u jednoj savremenijoj varijanti, a Lajo{ Soltiz je ulo`io veliki napor da ceo ansambl okupi u izvo|enju Majke hrabrosti Bertolda Brehta. To je bio jedan od najzna~ajnijih poduhvata u ovo vreme. Zatim su se posvetili Molijerovoj [koli za `ene gde je reditelj Laslo Barbaci hteo talko|e da bude aktuelniji i savremeniji ostaju}i veran tek osnovnim pi{}evim podsticajima. Od Somersta Moma odabran je tekst Obo`avam udavati se dok su na kraju do{li komadi Kakuk Marku Torski Jena i Aveti Henriha Ibzena. Sve ove predstave su igrane manje ili vi{e u istom stilu koji je zahtevao zanimljivu scenografiju, slobodan odnos prema likovima i reduciranje psiholo{kih reakcija. Zatvoreni u svoj svet glumci ovog teatra su na{li i snage za nove predstave na maloj sceni. Uz monodramu Brilijans Ota Tolnaja tu su bili i komadi Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda i Orkestar @ana Anuja. Puna aktivnost, ~ak ne{to intenzivnija nego nekih prethodnih sezona. Ovde se zaista ni~im od spoljnih doga|aja nije remetio ustaljeni na~in rada na pozornici. U Somboru su se me|utim, kolebali oko toga kako da sastave repertoar u novim okolnostima. [ta i kada izvoditi? Prvo su za Vukove dane u Tr{i}u priredili spektakl posve}en Lazi Kosti}u pod naslovom Kamo no}i, kamo dani kome je svojom re`ijom Radoslav Dori} nu`no dao estradni i prigodni karakter. Ubrzo je pred publiku izi{ao Slavenko Saletovi} sa komadom Dve sirotice Adolfa Denerija i E`ena Kormona, verovatno iz `elje da podseti dana{nju publiku na {tiva kojima su se mnogi odu{evljavali u devetnaestom i po~etkom dvadesetog veka. Vreme je u~inilo svoje a i senzibilitet gledali{ta se radikalno izmenio. Zoran Ratkovi} se prise}ao nekada{njeg uspeha dela Rado Srbin ide u vojnike Bore ]osi}a. Mnogo vi{e zainteresovanosti ovaj reditelj je pokazao za inscenaciju Ukro}ene goropadi Viljema [ekspira. Promene u repertoarima su svuda bile vidne, mada se o njima nije mnogo javno raspravljalo. Bilo je shvatanja da je to najbolja za{tita pozori{ta od ne`eljenih posledica u vremenu punom neizvesnosti. Najva`nije je bilo da se savlada strah od mogu}ih promena, da se sa~uvaju ansambli na okupu, pre`ivi ili da se prosto prilagodi vremenu. Nije stoga bilo iznena|enje {to su izvesni ansambli oklevali i {to je dosta njihovih glumaca o~ekivalo kako }e se orijentisati Ljubi{a Risti} u suboti~kom pozori{tu gde se dosta poslednjih sezona, vi{e nego kod drugih, insistiralo na nacionalnom me{anju i saradnji koja se sada lomila i nestajala pod pritiskom dru{tvenih zbivanja, politi~kih raslojavanja i nacionalnih podvajanja. Srpski i ma|arski glumci su ovde ostali u jedinstvenom ansamblu {to su potvrdili zajedni~kim nastupom u predstavi Otac Sam koji je prema prozi Danila Ki{a aran`irao Ljubi{a Risti}. Ra|eno je to sa ambicijom i

1991–1992.

99

`eljom da se ka`e kako iluzije nemaju granice i da je u ma{ti jo{ uvek mogu}e izgraditi i o~uvati mostove komunikacije i prijateljstva. Na trenutke je sve to delovalo kao kolektivni vapaj, saose}anje ili pro`ivljavanje zajedni~ke sudbine. Risti} je zatim prepustio Sa{i Milenkovskom da rediteljski obradi ~ak dva dela Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog – Zlo~in i kaznu i Bra}u Karamazove. Prva je imala ve}eg odjeka i iskazivala je svoje unutarnje dejstvo vrlo sugestivnom igrom koja je u tim kriti~nim trenucima za zemlju i svakog ~oveka mogla da postakne neke od su{tinskih ljudskih dilema. Sa{a Milenkovski je za takvu postavku nagra|en na ~etrdeset i drugim susretima vojvo|anskih pozori{ta. Zanimljivo je da je ovaj me{oviti ansambl istom prilikom nagra|en za scenski govor! Aleksandra Male{evi} je dobila mogu}nost da proveri kako u ovo vreme deluje poznati komad Osvrni se u gnevu D`ona Ozborna, ali to je malo koga zainteresovalo. Mnogo vi{e pa`nje privukla je predstava Randevu u predgra|u vrlo popularnog mladog i buntovnog ruskog pisca Aleksandra Vampilova u re`iji Aleksandra Tovstonogova. To je bilo ne{to izme|u klasi~nog i savremenog izraza u kome su psiholo{ke reakcije aktera bile podsticane realno{}u i problemima sa kojima se oni susre}u u aktuelnim `ivotnim prilikama. Haris Pa{ovi} je nastavio svoja scenska istra`ivanja sa Kaljem Ibijem ili Tungu`anima nastoje}i da ovu farsu izmesti u dana{nje vreme kako bi pokazao kako anarhija mo`e biti kobna i za one koji je sami u sebi stvaraju. Andra{ Urban je imao zanimljivu viziju Vojceka Georga Bihnera s tim {to je nastojao da torturu nad ovim nesre~nikom predstavi kao mehanizam kojim se dolazi do tragedije. Bilo je tu dosta situacija koje su pru`ale svakom posmatra~u da se zagleda u sopstveno okru`enje. I{tvan Lali} je sam postavio svoj komad Lifka prezents sa o~iglednim kori{}enjem se}anja na ovog zaljubljenika u film kako bi se i dana{nje iluzije pokazale dovoljno upe~atljivim i vrednim pam}enja. Sli~nu temu nalazimo i u predstavi [arlo koja je ra|ena po zapisima ^arlija ^aplina. Umetni~kim biografijama koje mogu da imaju i simboli~no dejstvo bavio se i Sa{a Gabri} postavljaju}i na scenu tekst D`emsa D`ojsa Portret umetnika u mladosti. U ovako obimnom programu na{lo se prostora i vremena i za gostovanje reditelja Elisona Vudsa sa komadom Monstrum je ovde Broka Normana. Na izgled ~udan repertoar koji je grupa mladih reditelja prosto usagla{avala svojim idejama o ~e`nji za iluzijama, lep{im `ivotom, razo~arenjima na gotovo neprohodnim putevima, punim nesre}a ili nerazumevanja, pa otuda i sentimentalnost kao odbrana od surovosti, ose}anje da se mora napred ma {ta se dogodilo dok sve ne postane neostvarljiv san potopljen u tragediji vremena i na{ih `ivota. Kako je svako morao da se prilago|ava lokalnim uslovnostima – me|u zrenjaninskim glumcima nije bilo toliko entuzijazma i `elje da se ide preko realnih mogu}nosti. Zato su se zadovoljili komedijom Kidaj od svoje `ene Reja Kunija u aran`manu Sulejmana Kupusovi}a koja je imala dosta uspeha po vojvo|anskim mestima pa ~ak i u Temi{varu. Igrali su je le`erno, sa dosta

100

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ve{tine i vedrine. ^inilo se kao da dolaze iz nekog drugog rasolo`enja i vremena. Dosta se polagalo na izvo|enje Kvadrature kruga Valentina Katajeva. Branislav Stefanovi} me|utim, nije na{ao pravo re{enje koje bi korespondiralo sa realno{}u pa je sve ostalo nekako hermeti~no i bez prave komunikacije. Me|utim, ovo pozori{te, kao i neka druga vojvo|anska, veliku pa`nju je posve}ivalo predstavama za decu, a posebno onim lutkarskim. Tu je Srboljub Stankovi}, umetnik zaslu`an za afirmaciju mnogih de~ijih pozori{ta stvorio zaista fascinantnu i ma{tovitu predstavu izuzetnih vrednosti – Mitovi Balkana, koja je ~ak prikazana i u Novom Sadu u ~ast nagra|enih umetnika na Sterijinom pozorju. U pozori{tu “Sterija” u Vr{cu su bili ne{to aktivniji, mada bez nagla{enijih ambicija. Zlatko Sviben je ponovio komediju Du{ana Kova~evi}a Maratonci tr~e po~asni krug ali bez nekih novih izra`ajnih valera. Stanko Bogojevi} je bio dosta konvencionalan u predstavljanju komedije Nije bila peta, bila je deveta Alda Nikolaja dok je Milan Nov~i} nastojao da {to efektnije uobli~i komad Radomira Putnika Klimakterijum. Na kraju je Nikita Milivojevi} na~inio jednu upro{}enu verziju Mandragole Nikola Makijavelija. To su bile standardne predstave u okviru onog izraza koji je ve} vi|an na ovoj pozornici. Uz njih je izvedena i monodrama Du{ana Jaglikina Ice-{ampion. U pozori{tima ju`no od Beograda sve je bilo isto ali i malo druga~ije. U Ni{u nije malaksavala samouverenost a ni nezadovoljstvo {to ih pojedini kriti~ari tretiraju kao ansambl sa manje zanimljivim programom. Poku{avali su da izvode i odre|ena dela istovremeno kada su bila i najavljivana i na beogradskim scenama. Krizu o kojoj se toliko govorilo shvatali su na svoj na~in u ube|enju da }e se mo`da promeniti i odnosi prema pozori{tima koji deluju u regionalnim gradskim centrima. Za ovu sezonu predvideli su ~ak {est premijera na mati~noj sceni. Ve} prva je do~ekana u posebnoj atmosferi. Za neke je to bio konvencionalan po~etak, a za druge neo~ekivano iznena|enje. Jer posle dugih upravni~kih kriza konsolidovani su se odnosi uz nagla{enu volju ve}ine da se na~ini radikalni zaokret. Da li izvo|enje popularne komedije Pop ]ira i pop Spira Stevana Sremca mo`e da ima nekakav programski karakter? Ovo delo je igrano u bezbroj profesionalnih i amaterskih varijanti, ali gotovo uvek u tradicionalnom folklornom stilu ~ak i u predstavama koje su bile po spoljnoj formi stilizovane. Glumac Milo{ @uti}, debituju}i sada ovde kao reditelj, radikalno se oslobodio svih ustaljenih navika i tradicionalizma stvaraju}i celinu koja vi{e podse}a na farse ili satire vezane za modernije tuma~enje tekstova pisanih sasvim druga~ije nego {to su dela Stevana Sremca. On, naravno, nije mogao da potpuno ugu{i duh pisca, njegovo vreme ili ose}anje mentaliteta, ali je svemu tome dao li~no vi|enje. To se moglo naslutiti ve} po scenografiji koja je asocirala na one Brojgelove nizove jednospratnih ku}a {to podupiru jedna drugu sa bezbroj malih prozora, vrata, prolaza ili prosto rupa. Kada god je re`iji po-

1991–1992.

101

trebno kroz te otvore pojavljuju se ruke, noge, neke ~udne glave ili se ~uju najrazli~itiji glasovi. Otud nije iznena|enje {to se na krovu jedne od tih ku}a nalazi lutka nekog pospalog ili pijanog ~oveka, a mo`da i mese~ara. Takav ambijent je upotpunjen stilski besprekorno pripremljenim kostimima. Ansambl sastavljen mahom od mla|ih glumaca bio je izvanredno pripremljen za jasan i odre|en izraz i u njemu se neki istrajali do kraja predstave. Da bi se dobio {to adekvatniji ambijent i naglasili odre|eni scenski efekti, kori{}ena je i karikatura i izobli~avanja u telesnim formama, predmetima pa i samim situacijama. Predstava nije time sasvim izgubila svoju humornost, ali je dobila u gor~ini, stvoriv{i kod gledalaca pretpostavku da ansambl, na sasvim novi na~in, razmi{lja o literaturi Stevana Sremca. Ljuba Milo{evi} je me|utim, bio suzdr`aniji u svojoj postavci komada ^ekaju}i Godoa Samjuela Beketa. Za njega je to simboli~no nagove{tena zajedni~ka nesre}a pa otuda i nagla{avanje straha kod pojedinih aktera od ~ekanja, uz prikrivenu nadu da ni do ~ega ne}e ni do}i. Radoslav Milenkovi} koji se tako|e vi{e nije zadovoljavao gluma~kim uspesima vrlo savesno je predstavio poznato avangardno delo Viktor ili deca na vlasti Ro`ea Vitraka. Uz svu opreznost i on je provla~io kroz svoju predstavu strah od anarhije, poreme}enih odnosa i izvitoperene svesti koja i najobi~nije doga|aje iz stvarnog `ivota mo`e da vidi izokrenuto ili potpuno na nepredvidiv na~in. Lilijana Arsenova je i ovde postavila komediju Alda Nikolaja “Ukokaj moga mu`a”. Me|u mladim rediteljima koji su dobili svoju {ansu na ni{koj sceni bio je i Milan Karad`i} koji je re`irao O`alo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Njegov talenat se ogledao vi{e u pojedinostima nego generalnom konceptu koji je ipak ostao u poznatim scenskim okvirima. Na kraju i u Ni{u se pojavio Aleksandar Tovstonogov koji je uobli~io predstavu Pse}e srce po tekstu Mihaila Bulgakova. Ona se razlikovala od one beogradske koju je postavio Aleksandar Petrovi}, nije bila toliko duhovita, ali je zato satira pritiskala aktere daju}i realnosti u kojoj se to moglo dogoditi besmislenost i sumornost. U glavnim predstavama ovog programa bilo je rediteljskog entuzijazma, opredeljenosti za savremeni izraz i zainteresovanosti da se u njemu sa~uva gluma~ka subjektivnost i metafori~nost pojedinih poruka. Sve to je navodilo na zaklju~ak da je ovo sezona primetnih uspeha koji samo jo{ vi{e potvr|uju odlu~nost da se ne podlegne psihozi krize i razmi{ljanju o onome {to se mo`e tek dogoditi. Pozori{te mora da postoji. Verovalo se da }e svaka sredina pokazati vi{e interesovanja za sopstvena pozori{ta i re{avanje njihovih aktuelnih, a prevashodno materijalnih i tehni~kih problema. Zato je ova sezona imala relativno prirodan tok u kome je svako gledao da se brani od spoljnih pritisaka i slutnji upravo svojikm programima. Niko od njih nije tra`io da rade vi{e nego {to su mogli niti su forsirani nekakvi programi koji bi trebalo da odra`avaju posebne interese. ^ak i mala i relativno

102

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

mlada pozori{ta poput kru{eva~kog na{li su mogu}nosti da realizuju ~etiri do pet premijera. Tu su postojali ve} provereni sistemi i samo je bilo pitanje da li }e biti dovoljno glumaca za sve predstave ili }e biti odabrani samo oni komadi koji se mogu izvesti sopstvenim snagama. Ako se izuzmu komedije kakve je postavljala u raznim pozori{tima Lilijana Arsenov, a ovde su to bili Kidaj od svoje `ene Reja Kunija i Molijerove Skapenove podvale u re`iji mlade rediteljke Aleksandre Kova~evi} – glavna pa`nja je bila koncentrisana na projekte koje je realizovao Neboj{a Bradi}. To se odnosilo na tekst Borislava Peki}a Generali ili srodstvo po oru`ju. Tom prikazu obezbe|en je suzdr`an, ali ubedljiv realizam sa ironi~nom podlogom koja je omogu}avala glumcima da slede pi{}evu misao vi{e nego sopstvena ose}anja. Bradi} je istrajavao na preciznosti stila i autentici izraza. Dela Borislava Peki}a, ina~e, nisu u`ivala pa`nju ranijih raznih jugoslovenskih selekcija i kada je god bilo mogu}e njegova izvorna dela ili adaptacije proznih tekstova izbegavani su pod raznim izgovorima, ~esto bez ikakvog komentara. Da ironija bude ve}a – sada su odjednom svi oni koji su videli ovu kru{eva~ku predstavu po~eli da otkrivaju pojedinosti koje su nu`no u~vr{}ivale ube|enje da je re~ o delu zna~ajnog pisca te je predstava bez ikakvog favorizovanja uvr{}ena u glavni program ovogodi{njeg Sterijinog pozorja. Drugo Bradi}evo ostvarenje – @ak ili pokornost E`ena Joneska, druga~ije po stilu, ali jasno i celovito u izrazu, prosto je dominiralo dvadeset i osmim pozori{nim susretima “Joakim Vuji}” gde je progla{ena najboljom, uz nagrade za re`iju i vi{e gluma~kih ostvarenja. To je bio po~etak uspona jednog do tada relativno skromnog ansmbla koji se svojom samouvereno{}u i konceptom delovanja otvorio i prema beogradskim scenama, sa `eljom da svoje predstave meri bar sa nekim od njihovih ostvarenja. U Leskovcu su se glumci potvr|ivali igrom u komediji Gospo|a ministarka Branislava Nu{i}a u pouzdanoj re`iji Miodraga Gaji}a, zatim izvo|enjem ^uda u [arganu Ljubomira Simovi}a sa Ljubom Milo{evi}em kao rediteljem, dok je Nenad Boji} predstavio novi komad Neboj{e Rom~evi}a Umorni. U Pirotu su tako|e bili zadovoljni sa tri svoje nove produkcije. Ako se zna da je i ovde Lilijana Arsenov prenela svoju re`iju komedije Kidaj od svoje `ene Reja Kunija, glavna pa`nja je bila usredsre|ena na postavku Aristofanove Lisistrate koju je obradio bugarski reditelj Asparuh Paunov, a zatim je do{lo poznato delo izvo|eno u vi{e pozori{ta minulih sezona, Boing-boing Marka Kamoletija. Zaje~arsko pozori{te prednost je dalo drami Vlaste Radovanovi}a Malo ljubavi, malo mr`nje u postavci Miomira Stamenkovi}a. Ovo je jedan od retkih savremenih autora kojeg nije zanimala politi~ka drama ve} nasilje politike nad etikom. Zato je prilikom njenog izvo|enja u Tetaru Zvezdara Radovanovi} naglasio svoje pitanje – {to }e biti sa zaslugama onih koji su na li~nom ili kolektivnom nasilju gradili poredak koji sada nestaje? Reditelj je po{tovao `elju pisca da se delo izvodi u realisti~nom tretmanu, bez nagla{enog naturalizma ili farsi~nih proizvoljnosti pa je dramatika ostala u atmosferi koja je pogodovala

1991–1992.

103

glumcima ali i publici. Tu su bila jo{ dva dela doma}ih autora – Seme Miroljuba Nedovi}a i Crna magija koja je bila vezana kao projekat za Aleksandra Luka~a. U U`icu, u me|uvremenu, nije bilo ni{ta novog – jer su se zadovoljili ve} izigranim tekstovima Milovana Vitezovi}a Kralj i njegov komediograf, Ludi Branko, Princ Rastko – Monah Sava te Tomislava Panajotovi}a Slu{aj amo i Bore ]osi}a Rado ide Srbin u vojnike. Ali, zato je pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu imalo i dalje ambicija da bude me|u vode}im regionalnim ansamblima. To su uspeli i ove sezone da potvrde izvo|enjem drame Smrt trgova~kog putnika Artura Milera u re`iji Aleksandra \or|evi}a koji je nagra|en na dvadeset i osmim susretima “Joakim Vuji}” obezbe|uju}i i nekolicini glumaca tako|e zaslu`ene nagrade. \or|evi} je istovremeno postavio i komad Vladimira Andri}a Ko se {unja iza `bunja. Nono Dragovi} je na~inio veoma zanimljivu predstavu prema tekstu Veljka Radovi}a Pokojna gospo|ica Pavla sa svojim oporim realizmom i neobi~nim likovima, a Bo`idar \urovi} je sa scenskom zainteresovano{}u o`iveo Provincijske anegdote Aleksandra Vampilova. To je ohrabrilo i one koji se nikako nisu mirili sa stagnacijom i svakojakim problemima koji su godinama sputavali Pokrajinsko pozori{te u Pri{tini. Kada se najmanje o~ekivalo oni su u srpskoj drami odr`ali ~ak tri nove premijere me|u kojima je najzapa`enija predstava Ko se boji Vird`inije Vulf Edvarda Olbija u re`iji sigurnog Ljube Milo{evi}a, zatim komadi – Kod zlatnog vola Miladina [evarli}a i Mali Radojica i Kraljevi} Marko Stevana Koprivice. O`ivela je istovremeno i albanska drama koja je izvela Antigonu Sofokla u re`iji Agima Sopija, dok je Faruk Begoli priredio Venecijanku. Selami Taraku je na~inio dosta dramati~nu i efektnu predstavu Nastasja Filipovna Dostojevskog. Spokojstvo sa aktuelnom situacijom u `ivotu i umetnosti potvrdilo se, sticajem okolnosti i na Sterijinom pozorju. Ono {to je godinama bilo nezamislivo, a to je, da se program sastavi ve}im delom ili u potpunosti od najboljih srpskih a ujedno i jugoslovenskih predstava – sada je moralo da se dogodi. Tako su se zajedno na{li La`a i parala`a, Ostrvo sa blagom, Narodni poslanik, Generali ili srodstvo po oru`ju, Zlo~in i kazna, Knez Pavle, Prijateljstvo, zanat najstariji, General Milan Nedi}, Doga|aji u magare}oj senci Veljka Radovi}a kao predstavnika Pozori{ne kolonije Barskog ljetopisa iz Bara, i Mitovi Balkana. Ono {to niko nije mogao sporiti – program je zaista prevazi{ao sva o~ekivanja i jo{ jednom potvrdio da srpska pozori{ta nisu ni u kakvoj ozbiljnoj krizi, naprotiv, da i u izmenjenim dru{tvenim okolnostima ~uvaju kontinuitet umetni~kog delovanja i sasvim prepoznatljive vrednosti savremenog izraza. Zato je ova godina bila od posebnog zna~aja.

104

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1992–1993.
Ako je devedeset i prva godina ozna~ena kao godina raspada jugoslovenskog pozori{nog prostora – devedeset i druga je nagovestila izolaciju sa nesagledivim posledicama. Me|unarodne veze su i ina~e dosta te{ko uspostavljane a samim tim i negovane ili odr`avane, pogotovo ako su izlazile izvan okvira zvani~ne me|udr`avne saradnje. Situacija je bila tim te`a {to na ove pojave nismo imali nikakvog uticaja. Kada je Sterijino pozorje do`ivelo neuspeh sa svojom idejom da internacionalizuje program i u konkurenciju uvrsti svaki inostrani ansambl koji izvodi dela jugoslovenskih pisaca – Bitef se na{ao pred dilemom da li obustaviti svoju festivalsku aktivnost. Ti me|unarodni beogradski pozori{ni susreti bili su za svoju dvadeset i petu sezonu pripremani pod posebnim pritiskom javnosti a i pojedinaca ili trupa iz drugih krajeva raspolu}ene zemlje pa i inostranstva. Pritisci na kulturu toliko bezo~ni, a manipulacije beskrajne, da se u tom trenutku niko vi{e nije ni usu|ivao da isti~e nekakve zajedni~ke `elje a kamoli programske ciljeve. Da bude apsurd ve}i – taj ratni Bitef iz devedeset i prve predstavljao je jedinu priredbu koja je odr`avana u na{oj zemlji pod pokroviteljstvom generalnog sekretara saveta Evrope. U Beogradu se niko nije tako lako mirio sa te{ko}ama u saradnji sa drugim jugoslovenskim republikama a pogotovo sa ansamblima iz raznih krajeva sveta sa kojima su unapred bili dogovoreni odre|eni aran`mani oko gostovanja. Unutarnje prilike su za pozori{ne entuzijaste postale gotovo katastrofalne. Pred politi~kim barijerama, kada se ne `eli ni{ta {to bi podse}alo na bilo kakvo zajedni{tvo ili jugoslovenski duh ~ak ni u traganju za novim izrazom i scenskim eksperimentima, makar i u kontekstu interancionalnih selekcija, apsolutno je bio nemogu} bilo kakav dogovor ili istinska komunikacija. Istina, bilo je predstava ~iji su tvorci `eleli da do|u u Beograd ali se ubrzo pokazalo da su to apsolutno neostvarljive iluzije. Situacija je, me|utim, postala devedeset i druge godine daleko te`a. Vanredne okolnosti, izolacija, ka`njavanje, ravnodu{nost, netrpeljivost i posebno embargo u~inili su da pored svih napora, pravog Bitefa ne bude. Jer, u svih minulih dvadeset i pet sezona na beogradskom internacionalnom festivalu smo se susretali sa modernim htenjima, avangardnim stremljenjima, scenskim eksperimentima, incidentnim hepeninzima i svim onim vizuelnim provokacijama koje su nas navodile i na odmeravanje snaga, izazivale opredeljenja, provocirale suprotstavljanja i tako ocrtavale prostor gde se svako mogao ose}ati prisutnim unutar svetskih a pogotovo evropskih pozori{nih zbivanja. Zar onda treba uki-

1992–1993.

105

nuti Bitef? Organizatori su verovatno bili jedini koji su bili potpuno ube|eni u svoju odlu~nost da odr`e kontinuitet Bitef-a po svaku cenu. Zato su ovaj novi Bitef i nazvali “Bitef pod embargom”. Za svet to ni{ta nije zna~ilo, niti se zbog svih ovih doga|aja neko potresao, pogotovo {to su sli~ne smotre, koje su proistekle iz Bitefa, imale uobi~ajenu sezonu. Festival je organizovan tako {to je glavnina programa prepu{tena Ljubi{i Risti}u i Narodnom pozori{tu iz Subotice sa nekoliko repriznih i premijernih predstava. To su bili Bihnerov Vojcek, Zlo~in i kazna i Bra}a Karamazovi Fjodora Mihajlovi}a Dostojevskog, [ekspirov Ri~ard III i Hamlet, zatim @arijev Kralj Ibi, Brehtova drama Majka hrabrost i njena deca. Ve}ina ovih predstava ra|ena je u maniru ili stilu ve} odoma}enom u alternativnim pozori{tima, a to je zana~ilo da se uglavnom uzimaju fabule ili ~ak izdvojeni detalji i fragmenti, proizvoljno se dodaju novi tekstovi ili scene, ma{ta je neobavezna, zakoni scene se negiraju ili izvr}u, dosta se improvizuje, a sve sa ciljem da se agresivno{}u iska`e brutalnost ogolele stvarnosti i bunt protiv bezna|a u kojem se nalazimo. Izvan toga je bila ~udesna predstava sa lutkama Mitovi Balkana Srboljuba Stankovi}a i koreografski aran`man Dejana Pajovi}a u projektu Magbet tra`i Magbeta. Ako ve} nismo imali pravi Bitef, dobili smo bar doga|anja koja su mogla da pru`e izvesna zadovoljstva, pogotovo mladim gledaocima. Tako smo morali svi drugi da priznamo da se teatar kome pripadamo ili za kojim tre`imo zaista nalazi pod embargom. U profesionalnim teatrima ili ta~nije onima koji odre|uju karakter pozori{ne sezone do{lo je do izvesnih kolebanja u teku}oj repertoarskoj politici. Nestalo je mnogih do ju~e aktuelnih savremenih drama, izvr{ena je selekcija me|u vi{e najavljenih programa, otupela je ve} {ablonizirana kriti~nost prema svemu {to se oko nas doga|a, a odustalo se i od izvesnih eksperimenata uz ube|enje da ono {to se sada ~ini predstavlja trenutak savremenog srpskog teatra. Jugoslovensko dramsko pozori{te je bilo najbolji barometar koji je ukazivao na sva ova htenja i mogu}e promene. Retorika se jedino nije menjala pa se u svakoj prilici isticalo da uprkos dru{tvenoj krizi nisu malaksali zanosi i najrazli~itije inicijative sa `eljom da se i dalje bogati repertoar, tra`e novi putevi izraza i da sve njegove scene ostaju otvorene za projekte jasnih umetni~kih ambicija. Pozori{te je time delomi~no ostalo verno sebi, ali se sa izvesnim idejama i izrazitije pribli`ilo onima koje su susretane na alernativnim scenama i u projektnim aran`manima. Zbog toga nikog nije iznenadilo interesovanje za postavku Hamleta mladog reditelja Gor~ina Stojanovi}a. Ali po kritikama koje su usledile te{ko je bilo razabrati smisao celog ovog poduhvata. Pozori{te je branilo svog reditelja i njegovo pravo da sam odre|uje odnos prema ovom klasi~nom delu, uz toleranciju prema nekim su{tinskim vrednostima teksta. Pri tome, pa`ljivim posmatra~ima nije promalo da se, uprkos ambicijama, re`ija oslanja na izvesne konvencije, citate raznih {ekspirologa i one meditacije o bezose}ajnosti kao izrazu krize u ovom trenutku. Naravno, tu su i ve} ove{tale varijacije o getoizaciji intelektualnog cinizma i vlastitih metafora.

106

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Posle Hamleta ubrzo je na sceni postavljeno jo{ jedno [ekspirovo delo – Vesele `ene vindzorske u re`iji Branka Ple{e. Javnosti je to obja{njeno `eljom pozori{ta da u dogledno vreme odigra {to vi{e dela ovog velikog pisca. Ple{a je `eleo da njegova predstava bude prilago|ena vremenu i trenutnom ukusu publike. Zbog toga se dosta bavio scenom, unosio zavese, presvla~io glumce, ali sve to na na~in koji je u odre|enoj meri ovoj postavci davalo privatnost. To samo po sebi nije obezbe|ivalo spontanost, razigranost i veselu lako}u koja je nu`na u komponovanju ovakvih komedija. Na `alost, ovde je ona razu|ena pa se na pozornici vi{e ose}ala neka opu{tenost duha nego zanos igre. Ta koncepcija je mo`da teoretski bila obrazlo`iva ali je scena, uz svu deklarativnu preciznost, u mnogim svojim pojedinostima ipak ostala u domenu `elja. U ovom ansamblu, kao u ostalom i u nekim drugim, izme|u osamdesetih i devedesetih godina, vi{e glumaca mla|e i srednje generacije, `elelo je da se ogleda i u re`iji. ^inilo se da me|u onima koji su okru`ivali ovu pozornicu, u jednom trenutku je sa najvi{e ambicije i najuporniji bio Irfan Mensur. On je uspeo da mobili{e veliki ansambl kako bi izveo svoju viziju Plave ptice Morisa Meterlinka, shvativ{i ovaj poznati tekst kao mogu}nost da se stvori bajka za odrasle, u kojoj su uz re~i dominantni pokreti, pa i baletske figure. ^inilo se da je upravo pravi ~as za susret sa ovim pesnikom tuge i izraza koji pokazuje sve ono {to uni{tava du{u i stvara kod ljudi melanholiju, }ine}i ih tu|im u sopstvenim `ivotima i realnosti kroz koju se kre}u. Tu su, me|utim, nastupili problemi za re`iju, uz sasvim proizvoljna prilago|avanja i redukcije teksta. Ljubomir Dra{ki} je hteo da svima da do znanja da postavljanje jednom poznatog vodvilja kakav je Florentinski {e{ir na Velikoj sceni ovog uglednog pozori{ta mo`e da ima poseban zna~aj. Publika to nije apriori prihvatila, a jo{ manje kritika, jer jednostavno u predstavi koja se svela na rutinske aran`mane u okviru minimalne korektnosti, nije bilo one ~udesne lepote i lako}e u igri, ozbiljnosti koja deluje komi~no do apsurda, fascinantnih obrta u klju~nim situacijama i naposletku one karakteristi~ne vedrine koju nosi ovakva literatura. Sa velikim ambicijama pozori{te je najavilo izvo|enje Devojke modre kose Vide Ognjenovi} koja je ra|ena prema tekstu Ive Andri}a. Pojavila se odmah dilema – da li je to originalan tekst ili samo malo ve{tija dramatizacija. Jer, iz Andri}evog dela zadr`ana je osnovna fabula, likovi, dok je niz opisa pretvoreno u dijaloge. Iz toga sasvim prirodno proisti~u i odre|enje dramske situacije kako je to veliki pisac nazna~io u svojoj poznatoj pri~i Nemirna godina. Vida Ognjenovi} je u~inila s Andri}evim originalom ono {to je i do tada radila sa delima drugih autora. Uzimala je sebi pravo da iz njih koristi sve {to joj treba i da zatim svoje adaptacije predstavlja tek kao inspiracije originalima ili povodom za rediteljske postavke, a sve uz ube|enje da je reditelj autor predstave. Neosporno je da se mo}ni duh velikog pisca i u ovoj prilici ose}a u svakom liku, situaciji i atmosferi. Andri}eva raspolo`enja se jednostavno prenose u aktivna zbivanja

1992–1993.

107

kako bi se oformila {to odre|enija dramska radnja. Glavni likovi su pojednostavljeni, izbrisane su mnoge njihove karakteristike. a sve ono {to ~ini atmosferu kasabe i tih nemirnih godina, pogotovo pi{~eve reminiscencije svedene su na poneku repliku uku}ana i slugu. Sa Devojkom modre kose ponovila se sudbina svih onih koji su `eleli da im Andri}evo delo bude samo povod da u teatru nadvise njegovu literaturu. Dok su se na Velikoj sceni re|ali ti poznati naslovi, na kamernoj pozornici teatra “Bojan Stupica” pojavila se nenametljivo izuzetno potresna i neobi~na pedstava koju su zajedni~ki osmislili pesnik Miloslav Mirkovi} i reditelj Miroslav Belovi}. Njihova evokacija pro{losti sme{tena je izme|u sna i jave, me|u grobove znanih i neznanih ratnika, sa kojima druguje ~uvar sa Zejtinlika, nesre}nik kome na tom mestu le`e jedan do drugoga pokopana ~etiri sina. Za pesnika vojni~ko groblje nije samo prkos zaboravu, ve} duboko pro`ivljeno saznanje da su tu polo`eni najlep{i `ivoti i plemenitost srpskog naroda, te da nas oni ve`u sa ve~no{}u. Sve je to dato u formi balada koje bismo mogli da ozna~imo i kao neoantikom, jer se stapaju vreme, snovi i realnost u ~udesno jedinstvo nerazlu~ivo od na{eg bi}a i svesti o srpskom junaku i njegovom tragi~nom postojanju. Zato se ovde i pojavljuju pored lika ~uvara i likovi kakva je sestra svetog ratnika \or|a ili mitolo{ka bi}a poput Erosa i Tanatosa. Ovo potonje stvorenje je obu~eno u dvojni kostim s jedne strane crne a sa druge crvene boje i s maskom na licu i sve vreme na sceni izgovara gr~ke re~i. Trenutak, me|utim, nije bio pogodan za ovakve predstave, tako da su Balade sa Zejtinlika pro{le sa manje publiciteta nego {to zalu`uju. Sasvim suprotno se dogodilo sa predstavom ^ika{ke perverzije Dejvida Mameta koje je re`irao Omar Abu el Rub. Jednostavno, ne{to od avangarde ovog poznatog pisca stopljeno je sa pop kulturom, prilago|eno sli~nim fenomenima koji se javljaju i u samom Beogradu. To je posebno fasciniralo mlade koji su tu prepoznavali nervozu japija, ali isto tako i strah od side, probleme koji se javljaju sa pornografijom ili otu|eno{}u. Sve je to dato krajnje jednostavno i u prirodnoj atmosferi velikog grada {to je akterima ve} kod prvog izvo|enja obezbedilo popularnost. Dok su se sti{avale strasti oko ^ika{kih perverzija na ovoj pozornici se pojavio Stevo @igon sa prudukcijom Gospo|ice Julije Augusta Strindberga ali se, na `alost, nije tu du`e zadr`ao. Sve {to se ~inilo u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu odmah je, po dugogodi{njoj navici pore|eno sa predstavama koje se izvode na drugim beogradskim scenama. To se u prvom redu odnosilo na Narodno pozori{te pa se odmeravanje snaga nije nikako moglo izbe}i. Javnost je o~ekivala da }e se ova nacionalna institucija daleko br`e oporavljati od kriza koje je, kako je izgledalo, sre}no prebrodila. Smatralo se da je ve} ozbiljan uspeh to {to su na velikoj sceni izvedene komedije Kir Janja Jovana Sterije Popovi}a i Izbira~ica Koste Trifko-

108

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

vi}a. Obe su imale svoje specifi~ne vrednosti i javnost ih je prihvatila sa zadovoljstvom. Kir Janja je o~i{}en od mnogih tradicionalnih predrasuda i odavno ukorenjenog manirizma kako bi se i mla|im glumcima stvorio prostor da u okvirima poznatog i dobro istra`enog teksta na|u svoj izra`ajni identitet. U tome im je pomagao reditelj Egon Savin sa svojim saradnicima stvaraju}i ambijent pogodan za slobodniju i nadahnutiju igru. Dekor je potpuno reduciran i na sredini pozornice u dubini je ostao samo jedan veliki, neobi~ni orman koji je navodio na odre|ene asocijacije a imao je uz to i simboli~nu funkciju. Glumci su stvarali atmosferu i u ~istim linijama su kao u kakvoj grafi~koj kompoziciji gradili predstavu koja je na izgled bila jednostavna ali psiholo{ki veoma bogata i sadr`ajna. Od novih interpretacija Kir Janje ovo je verovatno najzanimljivija i to se potvrdilo na mnogobrojnim izvo|enjima. Izbira~ica Koste Trifkovi}a je van svake sumnje na{ najpopularniji i najomiljeniji vodvilj o kome sve znamo i u kome iz generacije u generaciju i sami |aci uvek i iznova nalaze svoje u`ivanje. Uprkos tome, kada je ve} uprili~ena izme|u Beograda i Novog Sada proslava u ~ast sto pedeset godi{njice pi{}eva ro|enja, bilo je pri`eljkivanja da se ovom delu pri|e i na drugi na~in. Jer, jubileji su kod nas ~esto povodi da razmi{ljamo o pojedinim anutorima, otkrivamo neke nove vrednosti i pridajemo im zna~aj koga oni nisu bili svesni, tuma~imo na sasvim subjektivan na~in, vezuju}i ih za na{e vreme i teatarsku sada{njost. Prigodne rasprave ovoga puta trebalo je da Trifkovi}a oven~aju izna|enim vrednostima i postave ga izme|u Sterije i Nu{i}a kao pisca istan~anog ose}anja za satiru i odnos prema mentalitetu, prilikama, dru{tvenim preobra`enjima i ljudskim sudbinama. Zlatan Dori} nije bio optere}en tim aktuelnim, a mo`da i dubljim zahtevima i namerama pa se zadovoljio saznanjem da je advokat Trifkovi}, kako pi{e na njegovom grobu, ipak samo pisac dobrog i uvek rado gledanog vodvilja. Zato se setio starog pozori{ta sa svetiljkama uz rub proscenijuma, dozvoliv{i sebi da unutar odre|enog prostora ulep{a zbivanja kako to ve} i prili~i u sve~anim situacijama koje obele`ava na svoj na~ion nacionalni teatar. Opredelio se za scenografiju koja zavesama, kitnjastim detaljima i baroknim name{tajem, mo`e da oslika pomodnu sredinu u kojoj se namerno sa zaka{njenjem pojavljuju dekoracije iz velikih gradova i bogatih ku}a u kojima je takva moda ve} zamenjena bidermajerom. Sve je be~ki predimenzionirano i blje{tavo, ali preterano pa su po sceni pore|ani nekakvi lepezasti veliki aba`uri, krinoline i zakloni {to je pretrpalo prostor za igru i vidljivo smetalo glumcima. Ovakva aran`erska samozadovoljstva drasti~no vuku u ne`eljene utiske. Na Maloj sceni se proveravalo kako deluje danas jedan od kultnih komada {ezdesetih godina Osvrni se u gnevu D`ona Ozborna. Ovom engleskom dramati~aru vra}aju se u mnogim zemljama mladi rediterlji `ele}i da otkriju koliko iz pobune njihovih o~eva mogu da se naslute i koreni sopstvenog nezadovoljstva

1992–1993.

109

realno{}u i `ivotom. Upravo stoga i ne iznena|uje {to je Bal{a \ogo izabrao ovaj komad za svoje prvo ozbiljnije predstvljanje javnosti. Ali na `alost, nije prona|en pravi ambijent za tragi~nost situacije. Bilo je o~igledne naklonosti da se na kamernoj sceni postavi komad Tu`na je nedelja, kao portret Ro`ea [ere{a, u svetu poznatog kompozitora istoimene pesme, jer je to bila prilika za Pavla Min~i}a da stvori neobi~an portret – u osnovi to su biografski podaci o malom, neuglednom kafanskom muzi~aru sa svim njegovim kompleksima i neda}ama u `ivotu koje ga prate od detinjstva do smrti. Mnoge ~injenice deluju dramati~no, sentimentalno ili apsurdno, a kada se izgovore, pomalo vuku i u grotesku, ali u Pavlu Min~i}u je sve to autorski utemeljeno i deluje autenti~no. Reditelj Bo`idar \urovi} je ovu sentimentalnu dramu, koja je veoma lako mogla da se preobrazi i u monodramu, smestio u kafanu u kojoj je [ere{ celog svog `ivota pevao i zabavljao goste prozuklim glasom, cini~nim stihovima i neobi~nim raspolo`enjima. Odkako je nastalo zasi}enje povr{nim a ~esto i pamfletskim tekstovima doma}ih pisaca sve ~e{}e se postavljalo pitanje – kako bi trebalo da izgleda savremena srpska komedija? Sve je to u~inilo da izvo|enje komedije Dijamantska ogrlica humoriste i satiri~ara Zorana Bo`ovi}a privu~e vi{e pa`nje nego {to se doga|alo sa drugim tekstovima na ovoj kamernoj sceni. Re~ je o darovitom ali nenametljivom piscu. Vi{e je napisao i objavio komedija nego {to su one u ovo preme politizacije doma}e scene uop{te igrane. On je jednostavno sada poku{ao da spoji dramaturgiju detektivskikh pri~a sa komedijom situacije, uz obavezne vodviljske ukrase, {to je sve zbivanju dalo odre|eni {arm i specifi~nost. Uglednoj dami Danici, koja `ivi u bogatoj vili na Senjaku, dojadili su njeni ro|eni svojim stalnim i ~eznutljivim pogledima na nakit koji bi `eleli da prodaju. Otud ona odlu~uje da se sa njima poigra ogla{avaju}i javno da joj je dijamantska ogrlica ukradena. Reditelj Gradimir Mirkovi} je `eleo da na~ini predstavu u kojoj sve mo`e da izgleda kao stvarno, ali i ne mora. Zbog toga su prvi i drugi deo stilski komponovani tako da se razlikuju tempom, unutra{njom organizacijom, dosetkama i komentarima. Dijamantska ogrlica je `elela da zabavi i u tome je uglavnom uspevala. Posle relativno mirne i neambiciozne sezone u Ateljeu su naglo aktivirali sve svoje potencijale ne `ele}i da Jugoslovenskom dramskom pozori{tu i Zvezdara teatru prepuste do kraja primat u aktuelnim zbivanjima. Zato su novi program najavili ambicioznom predstavom Ujka Vanje Antona Pavlovi~a ^ehova u re`iji Nikole Jefti}a. U su{tini – to je jo{ jedan poku{aj da se do|e do savremenog izraza unutar opusa ovog slavnog dramati~ara. Ali, kako su `elje jedno a ostvarenje ne{to drugo i ovde se potvrdilo na prvo nema dovoljno glumaca koji mogu da stilski u|u u suptilniju igru i iskazivanje unutarnjim ose}anjima, a drugo – da je te{ko do}i do jedinstvenog i autenti~nog stila koji se tra`i u ovakvim poduhvatima. Atelje je poku{ao to da nadoknadi postavljanjem na veliku scenu

110

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

komada Kola mudrosti dvoja ludosti Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog u vi|enju Dejana Mija~a. Da bi pokazao kako izme|u licemerja, povr{nosti i gluposti nekada{njeg bogatog sveta i onog koji se danas tako predstavlja, nema mnogo razlike, Dejan Mija~ dopu{ta, uz sav realizam, i po neki elemenat farse, naturalisti~kih i silizovanih kontrasta. Otud napor da se u gluma~kim interpretacijama uklope svi elementi od reduciranog realizma do prigu{enih komi~nih valera, od farsi~nosti do studioznog portretiranja sa skalom efektnih nijansi u nadahnutoj igri. Izvedene su zatim i dve komedije i to Iza kulisa Majkla Frejna sa rediteljkom Alisom Stojanovi} koja je sve vi{e pokazivala interesovanja za lake i dopadljive predstave. Branko Ple{a je adaptirao i postavio Filomenu Marturano Eduarda de Filipa podre|uju}i je potpuno fabuli i glumcima tako da su obe ove izvedbe pomalo neutralizovale napore da se u prvi plan istaknu ambiciozne dramske predstave. Izvesnu prevagu ka dramskom repertoaru trebalo je da predstavlja poduhvat sa izno{enjem pred javnost svoje verzije Oca Augusta Strindberga. Kroz nekoliko ovakvih, ~esto bezrazlo`nih postavki, ose}alo se kako uprava pozori{ta jednostavno odustaje od svoga koncepta i prepu{ta se `eljama pojedinih glumaca da zaigraju u odre|enim ulogama i komadima. Reditelj Radoslav Milenkovi} je posle nekoliko relativno uspelih predstava ispoljio nemo} pred potrebom da se stvori iluzija moderne tragedije. On jednostavno sasvim povr{no aran`ira spoljne odnose, prati formalni tok pri~e, ali ni tu ne pokazuju}i doslednost, uz upotrebu nekoliko nepotrebnih simbola. Iz re~i koje se izgovaraju te{ko je stoga nazreti sve skrivene motive, posebno simboli~kih podsticaja, a pogotovo onog nesvesnog. Otud je potpuno bila prekinuta komunikacija izme|u likova na psiholo{kom planu, pa se oni upro{}avaju i stvaraju utisak koji apsolutno nije adekvatan autorovim zamislima. Veoma uo~ljive su bile razlike u kvalitetu ovih predstava. To je donekle trebalo da ubla`i program koji se izvodi na sceni Teatra u podrumu. Mnogo se o~ekivalo od izvo|enja Vreme ~uda Borislava Peki}a kako ga je u tom sku~enom prostoru postavila Radmila Vojvodi}, kao i poznatog dela Lui|ija Pirandela ^ovek, zver i vrlina sa rediteljom Du{anom Petrovi}em. Te{ko je bilo potisnuti utiske koje je ostavljalo ~itanje Peki}evog dela ili se}anje na nekad sjajnu predstavu ovog Pirandelovog majstorskog ostvarenja. U Beogradskom dramskom pozori{tu, nakon nekoliko uspelih predstava i znakova da se kona~no do{lo do svoga i uravnote`enog repertoara pojavili su se znaci kolebanja, neodlu~nosti i zapitanosti – kako dalje? Sedmorica iz Tebe Sofokla u tuma~enju Nikite Milivojevi}a ostavili su dosta bled utisak i niz nejasno}a oko toga {ta se htelo, kako, u kom stilu i sa kojim glumcima. Sli~no ili jo{ gore je bilo sa Dvori{nom rasprodajom Rejmonda Kajvera i re`ijom Sa{e Male{evi}. Ivana A{kovi} je zaludno poku{avala da popravi utisak poku{avaju}i da na svoj na~in protuma~i poznati tekst Uticaj gama zraka na sablasne nevene

1992–1993.

111

Pola Zindela, ali ni ona nije mogla da izdr`i pore|enja sa nekada cenjenom predstavom koja je igrana u Teatru “Bojan Stupica”. Smerna, poletna i mlada Ana Miljani} je poku{ala da o`ivi tekst Na{i o~evi Vojislava Jovanovi}a Maramba. Trud je bio o~igledan ali tekst nije mogao da se poredi sa Na{im sinovima koji su ovog ve} zaboravljenog pisca vratili u `ivi repertoar, {to se zatim prenelo i na re`iju a pogotovo glumce. Tada se pojavio jo{ jedan mladi glumac Svetislav Gonci} sa svojom `eljom da se jo{ jednom predstavi kao reditelj Dame s kamelijama Aleksandra Dime. Ovaj ~in je izazvao dosta pa`nje u pozori{nim krugovima. U bezna|u koje nas obhrvava sve vi{e preovladava shvatanje da se sa Beketom i komadima apsurda ne mo`e potpunije delovati na gledaoce. Nastupilo je razo~arenje a i zasi}enost politikom! Ima reditelja koji su verovali da je gledaocima potrebno izvesno ohrabrenje kroz najintimnije reflekse i ono {to ih na neki na~in odvaja od realnosti i vra}a u svet iluzija. Zato se i citiraju toliko re~i Margarite Gotje, glavne junakinje ovog komada, koja uporno prijateljima tvrdi – “Ma koliko da }u kratko `iveti, ja }u, ipak, `iveti du`e nego {to }ete me voleti”. Svetislav Gonci} je u tome video svoju {ansu, ali njegova postavka, me|utim, nije ni u tradicionalnom a ni u savremenom stilu. Da bi se ovi utisci ubla`ili forsirane su kamerne drame na Novoj sceni. To su Kvartet Hajnera Milera kojeg je u skromnom aran`manu zamislila Irena Risti}, zatim Povratak ratnika Milana Begovi}a u postavci Neboj{e [urlana, od kojih se nije ni moglo vi{e o~ekivati jer su to bili {kolski ili pristupni radovi. U tom ciklusu predstavljanja mladih reditelja najvi{e pa`nje je ipak privukao Kokan Mladenovi} svojim vi|enjem drame Povratak Don @uana Aleksandra Obrenovi}a. Delo je ve} bilo verifikovano kao vrednost u opusu ovog zna~ajnog savremenog pisca koji je postao poznat upravo komentarima kojima stvara slike pune metafori~nosti i neprevazi|ene aktuelnosti. U ovom pozori{tu se me|utim, izvan Velike i Nove scene, u jednoj manjoj prostoriji gde je sme{tena biblioteka, dogodio nesvakida{nji doga|aj. Da je kojim slu~ajem neko zalutao u ovu prostoriju, ne znaju}i ni{ta o E`enu Jonesku, njegovom komadu Instrukcija i reditelju Vladimiru Plaovi}u ili da ne poznaje glumce, ve} posle prvih replika bilo bi mu jasno da prisustvuje ne~em ~udesnom, apsurdnom, besmislenom, ali isto tako mogu}em, realnom ili fiktivnom, {to izvire iz same zbilje. U njihovoj igri bilo je {arma, ose}anja za ovakvu vrstu igre, tako da je bilo izuzetno zanimljivo slu{ati dijaloge koji }e na kraju dovesti do ubistva mlade u~enice od strane njenog u~itelja ili instruktora. Tada i dolazi do misli – kako smrt li{ena svakog smisla i nije ni{ta i ceo komad se pretvara u vapaj za osmi{ljavanjem na{eg zajedni~kog postojanja. U spoljnoj realnosti su se neprijatni doga|aji ove sezone veoma brzo smenjivali pa se sticao utisak da publika prosto dolazi u pozori{ta da bi osetila toliko potrebno smirenje i bar za trenutka se predala opu{tanju i zaboravu. Otud i kod glumaca tolika `elja da se igra vi{e i stvaraju predstave koje }e mo}i da {ire sa

112

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pozornice spokoj, verovanje u `ivot i bude li~ne i zajedni~ke nade. U pozori{tu “Bo{ko Buha”, na sceni Kod konja, to je bilo sa Putem oko sveta Branislava Nu{i}a u zanimljivoj i nadahnutoj postavci Dejana Mija~a. Predstava je imala odre|eni stil, izvesnu naivnost, ali i diskretno isen~en humor, nostalgiju, ne{to od starih spomenara i izraza koji odi{u jasnim senzibilitetom. Isto toliku pa`nju izazvala je predstava Vasilisa prekrasna koju je mladi reditelj Milan Karad`i} prosto kreirao svojom ma{tom a na osnovu poetskog teksta Miodraga Stanisavljevi}a. Ovo je bila jedna zaista lepa, emotivna, ~ista, uzbudljiva, sa pozitivnim zra~enjem i dosta savremenim shvatanjima predstava koja je delovala na one koji do tada nisu pa`ljivije pratili razvoj ovog literarniog i scenskog `anra, kao pravo otkrovenje. Pozori{te na Terazijama poku{alo je ne{to sli~no sa Ivkovom slavom Stevana Sremca sa Radoslavom Dori}em, rediteljem i Visokom {kolom folira`e \ulija Skarni~ija i Renca Tarabuzija, u re`iji Vladimira Lazi}a, no u preskromnim aran`manima koji nisu zna~ili ni{ta novo ni zanimljivo. U Studentskom kulturnom centru prire|ene su dve neobi~ne predstave: Beogradske pri~e u aran`manu @eljka Antonovi}a i Vladimira \uri}a, i Bilo jednom u Beogradu u koncepciji Lorenca Dibelija, obe pravog scenskog dejstva. Bitef teatar je ispoljavao `elju za prisustvom u beogradskom pozori{nom `ivotu ali je bilo te{ko na~i adekvatan repertpoar. Programski koncept se tako sve vi{e uobli~avao na principu budi svoj, ma {ta `eleo i nemoj da li~i{ ni na koga drugoga. Igran je tako komad Milana Del~i}a Hardcore transsex one man show ili Radmilo gnusni i Radmila pogana. Sledio je zatim Trinidad Neboj{e Pajki}a koji je pored kritika i scenarija o~igledno `eleo da se potvrdi i na sceni u re`ijskoj prezentaciji Milutina Petrovi}a. Silvija Nestorovi} je priredila Kabare nova Evropa ili Lota Lenja. Mladi autori, mladi reditelji i mladi glumci ali bez o~ekivane autenti~nosti i originalnosti. U o~ekivanju da svaka sezona bude bolja, produktivnija i sa zanimljivijim predstavama, iscrpele su se mnoge `elje. Sve je bilo manje onih koji su sve prihvatali bez nu`ne kriti~nosti a ose}alo se i izvesno razo~arenje alternativnim, eksperimentalnim i projektnim scenama. Svuda je bilo po malo novog i izuzetnog, ali su komentari ipak bili donekle suzdr`ani. Pozori{ta su pomagana koliko se to moglo u pojedinim sredinama a bilo je i izvesnih intervencija sa republi~kog nivoa. Postojao je, zapravo, nekakav pre}utni koncenzuz u politi~kim krugovima a i {iroj javnosti da sve kulturne institucije valja podsticati da istraju na svojoj aktivnosti i da ~ak tamo gde je to bilo mogu}e, rade i vi{e, preko planova koje su sami sebi odredili. Posle onih prvih i dosta `ustrih reakcija koje su do{le posle raspada zemlje i pojave ratnih strahota ~inilo se kao da se do{lo do smirivanja strasti i racionalnijeg prosu|ivanja situacije. Razni odbori za odbranu ili pravljenje planova u slu~aju ratnog stanja na{li su se sa svojim planovima rada za svako pozori{te u potpuno besmislenom polo`aju. Uvek se mislilo na neke spoljne imaginarne neprijatelje i niko

1992–1993.

113

nije ra~unao sa onim {to se doga|alo protekle dve godine. Sve te igre sa repertoarima u ratnim uslovima su pale u vodu. Niko nije pomi{ljao da pozori{ta treba da prestanu sa radom ili da se pripremaju za delovanje u nekakvim izbegli~kim ili partizanskim uslovima. Politika koja je vo|ena u svim gradovima po~ivala je gotovo na istoivetnim principima – ustanove treba da rade punim kapacitetom i da se pona{aju zaista kao da su mirnodopski uslovi. Pojedinim ansamblima koji su prolazili kroz upravni~ke i druge samoupravne krize sugerisano je jedino da obuzdaju svoje strasti, pomire koliko je to mogu}e razli~ite poglede na ono {to se zbiva u umetnosti, prilagode sve skromnijim dotacijama i koliko je to god mogu}e zadr`e {to vi{e ljudi u svojim dvoranama. Ve} i takvi predlozi, u kojima nije bilo ni~eg naredbodavnog, navodili su uprave pozori{ta da zajedno sa glumcima razmisle kakve komade bi trebalo da igraju. Bilo je o}igledno da se od nekih ranije pripremljanih projekata mora odustati iz mnogih razloga. Narodno pozori{te u Ni{u je, mo`da za to bio najprikladnijni primer. Odustalo se od prikazivanja nekih prenagla{eno anga`ovanih komada savremenih doma}ih pisaca a i prema stranim je bilo dosta rezerve. Jednostavno neke zamisli trebalo je ostaviti za druga i sre}nija vremena. Zato je po starom obi~aju obnovljena ili iznova pripremljena Ivkova slava Stevana Sremca u aran`manu Radoslava Dori}a. Kako su u ovom ansamblu gotovo svi glumci znali od ranije sve uloge u ovom komadu nije bilo posebno te{ko stvoriti realisti~nu predstavu sa isticanjem poznatih karaktera i situacija. Publika je rado prihvatala svaku varijantu pa i ovu Dori}evu. Reditelj Velimir Mitrovi} se zalo`io za Rodoljupce Jovana Sterije Popovi}a jer su upravo mnoge situacije ili pona{anja pojedinaca prosto sugerisale {ta se mo`e dogoditi kada se izvitopere nacionalna ose}anja ili kada prevladaju li~ni nad op{tim interesima. Igra je stoga imala nagla{eniji ironi~ni ton kako ne bi se nekom u~inila preterano pesimisti~kom. Mnogo vi{e interesovanja pa i razli~itih mi{ljenja izazvala je sasvim neo~ekivano nova verzija Ko{tane Bore Stankovi}a koju je pripremio Branislav Mi}unovi}. Odstupilo se od tradicionalnog pristupa ovom delu, posebno odre|enim likovima, naro~ito Ko{tani i Mitketu. Pojava osobene li~nosti u tom poznatom liku nekog je zbunjivala a nekog odu{evljavala – jer predstava je, u su{tini, njena li~na drama u kojoj ona ne peva i ne zabavlja druge samo za pare ili zadovoljstvo. Celo zbivanje je dobilo tragi~nu dimenziju i nova zna~enja pa je postavka, za sve koji su je videli, ozna~ena kao novo ~itanje tog popularnog dela. Predstava je imala odjeka u celoj zemlji i kritika joj je, {to nije tako ~esto, posvetila posebnu pa`nju. Program je na kraju upotpunjen Nu{i}evim Sumnjivim licem u korektnoj postavci Slavenka Saletovi}a, koju je publika prihvatila sa dosta zadovoljstva. Kuriozitet pozori{nog `ivota u Ni{u je bilo i to da su posle uspeha koje je postigla Mima Jankovi} svojim lutkarskim kreacijama naglo o`ivela interesovanja i za program Pozori{ta lutaka, pa je Dragan Blagojevi} osnovao Teatar klasika, tako|e namenjen deci ali sa planovima da privu~e u

114

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

svoju dvoranu i odrasle. U Narodnom pozori{tu se verovalo da je aktivnost stabilna i da se nastavlja bez ve}ih ili nepredvi|enih okolnosti. U Leskovcu su se mnogo te`e snalazili sa repertoarom. Po~eli su sa ve} toliko ponavljanom komedijom Ukokaj svoga mu`a Alda Nikolaja koju je Lilijana Arsenov nosila sa sobom od pozori{ta do pozori{ta. Na sli~nom nivou je bilo i komad Pasulj sa ~okoladom \ulija Skarni~ija i Renca Tarabuzija koji je pravljen da bi se dopao publici bez ikakvih pretenzija pa se Miroslav Pavi}evi} u re`iji trudio samo da sve tehni~ki funkcioni{e. Ne{to vi{e serioznosti bilo je u postavkama dela kao {to su Protuve piju ~aj Dragoslava Mihailovi}a u re`iji Olivera Viktorovi}a i Pokvarenjak Reja Kunija sa postavkom Aleksandra \or|evi}a. Na programu su se na{li i Aligatori Tomislava Cvetkovi}a, jedinog autora iz ove sredine kome je re`ijom ukazao pa`nju Du{an Mihailovi}. Ceo ansambl je bio anga`ovan u ovim predstavama {to je bilo sasvim dovoljno za spokojan rad pozori{ta. U Pirotu su bili ne{to skromniji, ali i oni nisu mogli da na|u komediju koja ve} nije igrana na drugim scenama. Kona~no, izabrali su Kako ubiti suprugu i za{to Antonija Amurija, za koju nisu mogli ni da na|u reditelja pa su je aran`irali na sceni sami glumci. Nu{i}evo delo Ne o~avajte nikada, @ivorad Mitrovi} je realizovao uz pomo} gostuju}ih glumaca u glavnim ulogama. I ovde se pojavio tekst Reja Kunija ali sada kao Pokvarenjak u hotelu, dok je Asparuh Paunov prezentirao svoje vi|enje Molijerovog @or`a Dandena. Sve je bilo u znaku komedije i nastojanja da se pribli`i publici ali bez nekih ozbiljnijih napora pa ni rezultata. U U`icu nisu odustajali od svojim ambicija da igraju i komade koji nisu na repertoaru drugih pozori{ta ni da se upu{taju u projekte koji ~esto prevazilaze njihove mogu}nosti. Tako je Vitalij Dvorcin, kao gost postavio Vi{njika Antuna Pavlovi~a ^ehova sa Mirjanom Vukoj~i} kao Arkadinom. Predstava je imala stila, kretala se u proverenom izrazu ruskog savremenog teatra i odnosa prema ovom velikom piscu. Tu je, me|utim, bio i tekst Ro|eni pre 1. veka u kome su spojena dela Ive Andri}a i Milutina Boji}a u aran`manu Zorana Karaji}a. Ne{to se htelo, ali se nije mnogo postiglo. Lilijana Arsenov je ovde re`irala Garavi sokak Miroslava Anti}a kao recital i postavila Molijerove U~ene `ene. Od svega toga Galeb je jedino dosegao do pri`eljkivanog umeti~kog do`ivljaja. Zaje~arsko pozori{te se zadovoljilo kompilacijom programa koji je bio uglavnom sastavljen od komada koji su ve} igrani na raznim, posebno beogradskim scenama. Po konceptu predstave su delovale kao reprize samo u daleko skromnijem izdanju. To se odnosi na dela Lanforda Vilsona Zapali me, u re`iji Branislava Guzine, Slu{aj, amo Tomislava Panajotovi}a sa Mikijem Stamenkovi}em kao rediteljem koji je postavio sa mnogo vi{e ambicije i uspeha Dijamantsku ogrlicu Zorana Bo`ovi}a, zatim Stranka|ijama Radoslava Dori}a koje je obradio Milan Bogosavljevi}, a tu su bile i Sile u vazduhu Neboj{e Rom~evi}a sa rediteljem Branislavom Stefanovi}em i Imamo dovoljno vremena Radomira Putnika sa rediteljem Borislavom Grigorovi}em.

1992–1993.

115

U [apcu, gde su uvek polagali dosta pa`nje na svoj identitet, nisu mogli da budu u svemu dosledni. Tako su kao najzna~ajniji projekat oglasili Devojku modre kose Vide Ognjenovi} u postavci Arse Milo{evi}a. On je poku{ao da bude druga~iji tuma~ Andri}evog teksta od onog na sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, mnogo toga je prilagodio kamernoj pozornici i glumcima, sa`imao zbivanja ali i istrajavao na unutarnjoj dinamici kako bi se ubla`ila naracija i zgusnula atmosfera kasabe. Aleksandar \or|evi}, stalni saradnik ovog pozori{ta sasvim seriozno je pristupio o`ivljavanju Strahinji}a Bana Borislava Mihajlovi}a Mihiza i u tome bio sasvim ubedljiv, podsti~u}i glumce da se poistovete sa njegovim vi|enjem ove tragedije. Ali, ni ovde se nije moglo bez komada Luda no} u hotelu Jugoslavija Reja Kunija koji je Aleksandar \or|evi} jo{ vi{e prilagodio na{em mentalitetu i prilikama, dok se Nikita Milivojevi} posvetio delu Jesi l’ to ti, Normane Rona Klarka i Sema Bodrika. Sve je to bilo solidno postavljeno, u izrazu na ne{to vi{e nivou nego u nekim drugim pozori{tima, ali se ni jedna predstava nije izdigla iznad onog ve} vi|enog u ovom ansamblu. Ukratko, manja pozori{ta su `ivela svoj `ivot, sa vi{e monotonije, rutine, zadovoljni onim uobi~ajenim, bez nagla{enijih htenja da se ne{to radikalnije menja. Uglavnom su se oslanjali na odre|eni krug gostuju}ih reditelja, neki komadi su i stavljani na program po njihovim `eljama, otud malo originalnosti i specifi~nosti u izboru novih dela, previ{e repriznih postavki i mo`da svega dve predstave, Ko{tana i Vi{njik koje su ostale du`e upam}ene iz ove sezone. Mnogo toga je davalo za pravo onim posmatra~ima koji su u bezli~nim predstavama videli konformizam i puko pre`ivljavanje. Optimisti su opet tvrdili da se jo{ uvek ni{ta sudbonosno ne doga|a, da je sve isto kao i ranije, samo malo druga~ije, tako da je najva`nije da pozori{ta redovno daju predstave. [to se ti~e vojvo|anskih pozori{ta koja su manje ili vi{e nastajala da zadr`e izvesne specifi~nosti i odre|enu autonomnost svi ovi aktuelni ili neprijatni doga|aji reflektovali su se na razne na~ine. Ovog puta se nije gledalo {ta se doga|a samo u Novom Sadu, nego i u Subotici, gde se formirao jedan ~udan i za na{e prilike nekonvencionalan centar, ne{to nalik pozori{tima kakva su po organizaciji i u drugim centrima, ali daleko fleksibilnije i u mnogo ~emu blisko alternativim trupama ili projektnim grupama koje se okupljaju oko odre|enih programa, li~nosti ili samog izraza. Ljubi{a Risti} nije hteo da menja svoj dosada{nji na~in rada za koji je smatrao da je veoma dinami~lan i da pru`a glumcima i mladim rediteljima daleko vi{e mogu}nosti nego {to bi to imali u drugim pozori{nim ku}ama. Uz to on je jo{ uvek gajio nadu da }e mo}i da svoje predstave prikazuje na svim prostorima nekada{nje dr`ave i da je mogu}e sjedinjavati iskustva glumaca i drugih aktera iz raznih govornih podru~ja i kultura. Dokaz svemu tome trebalo je da bude njegova postavka Kristofora Kolumba Miroslava Krle`e koji je zami{ljen kao veoma pokretan i neobi~an spektakl. Na `alost, svi planovi o gostovanjima nisu mogli da se ostvare. Jedino {to je bilo sasvim izvesno jeste da }e se Kristofor Kolumbo, s obzirom da je ra|en

116

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

sasvim drugim stilom od onog koji se rutinski ponavlja bez ozbiljnijnih inovacija na vi{e doma}ih scena – pojaviti u zvani~nom programu dvadeset i sedmog Bitefa koji se odr`avao pod nazivom “Lutalice i sanjari”. Ova manifestacija je uspela da pre`ivi izolacione te{ko}e pa su se pojavili ansambli iz Australije, Poljske i Rusije, ali je ipak u programu na|eno mesta za jo{ dve predstave suboti~ke produkcije. To su bili Don Kihot Servantesa u re`iji Ljubi{e Risti}a i Fuente Ovehuna Lope de Vega, koju je postavio Sa{a Gabri}. Mladom reditelju Kokanu Mladenovi}u je bilo prepu{teno da postavi delo Tirsa de Moline Seviljski zavodnik i kameni gost. Ma koliko bili atraktivni ovi komadi i uspe{na propaganda na mati~noj suboti~koj sceni ove predstave video je relativno manji broj gledalaca nego {to se vi|alo na ranijim spektaklima prire|ivanim u gradu na raznim prostorima ili na Pali}u. Kako nikada nije prestajao pritisak na Ljubi{u Risti}a {to je sjedinio srpsku i ma|arsku dramu – na kraju ovog sezonskog programa do{lo je do izvesnog kompromisa pa je omogu}eno reditelju Andra{u Urbanu da sa ma|arskim glumcima u glavnim ulogama inscenira svoju verziju Hamleta Viljema [ekspira. Sve ove predstave nisu imale istovetan izraz, ali su, neosporno, bile druga~ije nego da su se dogodile u drugim ansamblima ili sredinama. U Novom Sadu, a posebno Sterijinom pozorju i Srpskom narodnom pozori{tu, na sve se ovo gledalo sa izvesnom ravnodu{no{}u i nezainteresovano{}u. U direkciji Festivala isticali su sa neskrivenim zadovoljstvom da je najgore pro{lo i da je kriza bila samo trenuta~na dok nisu uspostavljeni novi odbori i saveti u upravnim strukturama i objavljeno javnosti da je o~uvan uz vanredne napore kontinuitet Jugoslovenskih pozori{nih igara! Nestalo je samo ime, a drugo sve je ostalo isto, {to nije bilo ta~no i samo je zamagljivalo te{ko}e pred kojima se na{lo Sterijino pozorje. To je zna~ilo da prave selekcije i pronicanja u umetni~ke istine iskazane kroz odre|ene predstave ne}e ni biti. Po ugledu na Bitef najavljeno je da }e ovogodi{nje trideset i osmo Sterijino pozorje – biti u znaku lucidne ironije! Ovaj stav je branjen time da su pregledane sve potencijalno zanimljive predstave i da je zaklju~eno da se savremena pozori{na umetnost zasniva na dobroj literaturi i ozbiljnim stvarala~kim uticajima koji usmeravaju sve va`nije ansamble da se u ovom ~asu bave ironijom kao izra`ajnim sredstvom. Ironija pro`ima dela, predstave i gluma~ke interpretacije! U Srpskom narodnom pozori{tu su mogli da budu spokojni jer njima je kao i u mnogim prilikama do sada, o~igledno unapred osigurano mesto u zvani~nom programu novog Sterijinog pozorja. Zato su i mogli da nastave svoju dosada{nju orijentaciju koja nije ni misaono a jo{ manje tematski bila ograni~ena na neke u`e ili te`e primenljive principe. Veliki trud su ulo`ili da odobrovolje publiku revijalnom predstavom Kad bi Sombor bio Holivud koju je na osnovu poznatih informacija i anegdota o prvom Somborcu Ernestu Bo{njaku, koji je pre i posle Prvog svetskog rata ma{tao da u svome rodnom gradu podigne fabriku snova i

1992–1993.

117

tako konkuri{e i samom Holivudu, priredio Radoslav Dori}. Autor se nije dr`ao samo autenti~nih doga|aja nego je i sam mnogo toga dodavao uvode}i u pri~u i ~lanove somborskog amaterskog pozori{ta pa ~ak i tambura{ki orkestar “Novosadske bekrije”. Sve je to pro{lo i u autorovoj re`iji kao i one nekada{nje panorame koje su prire|ivane na ovoj pozornici. Ako se izuzmu kamerne predstave poput Kova~a Milo{a Nikoli}a u postavci Branislava Mi}unovi}a, Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske u re`iji Branka Popovi}a i Kuvarica koje je napisao i re`irao Zoran Ristovi} – glavni projekti su bili ^udo u [arganu Ljubomira Simovi}a u kojem je reditelj Egon Savin nastojao da obezbedi sebi i glumcima druga~ije ~itanje ovog teksta od prezentacije koja je svojevremeno izvedena na Velikoj sceni Ateljea 212. Napor je bio o~igledan, uverenje u vrednosti teksta neosporna, igra relativno objektivizirana, ali bez novih zna~enja. Radoslav Milenkovi} je postavljaju}i Vo|u Radoja Domanovi}a bio dosta krut i sarkasti~an, {to mu je dosta smetalo da subjektivni do`ivljaj dovede do potrebne objektivizacije i sklada koji omogu}uje da se i neki tradicionalni pojmovi protuma~e na savremeniji i fleksibilniji na~in. Pa`nja je kona~no ipak fokusirana na Kir Janju Jovana Sterije Popovi}a u vi|enju Ljuboslava Majera. Ovaj reditelj obrazovan na slova~kom pozori{nom iskustvu prihva}en je u vi{e na{ih pozori{ta svojim talentom, neo~ekivanim re{enjima i ma{tovito{}u koja protivure~i doma}im tradicionalnim navikama. Odmah se uo~ilo da je ovo vredna postavka i da bi je trebalo uporediti sa onom Egona Savina na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta u Beogradu – pa se mo`e razumeti {to su obe uvr{tene u zvani~ni program Sterijinog pozorja. Me|utim, organizatorima ni to nije bilo dovoljno pa su pozvali van konkurencije i operu Pokondirena tikva Mihovila Logara i Huga Klajna u postavci Bogdana Ru{kuca sa operskim ansamblom Srpskog narodnog pozori{ta. Nekome se moglo stoga u~initi da je unutar ovog programa na~injen jedan minijaturni festival posve}en Sterijinom delu. Alternativne gluma~ke grupe koje su se ranije najavljivale i obe}avale da }e delovati u Novom Sadu u kontinuitetu ovaj put se ipak nisu oglasile. Zato je i razumljivo da je vi{e pa`nje pokazano prema repertoaru Novosadskog pozori{ta – Ujvideki Szinhaz i njegovim predstavama na ma|arskom jeziku. Ono nije ni u ~emu menjalo svoju osnovnu programsku orijentaciju, nije nalazilo da ga prilike u zemlji ugro`avaju na bilo koji na~in, ansambl je ostao na okupu i izveo je ~ak sedam novih premijera, {to je bila zaista retko zanimljiva produkcija. Tu je bio poznati komad Mi{evi i ljudi D`ona [tajnbeka, a u re`iji Frejna Kova~a, zatim Nesta{na avet kako ju je video Bela Mero. Ovaj reditelj, sklon o{troj psiholo{koj pronicljivosti i sna`nom izrazu formirao je i predstavu na osnovu teksta Bogalj Atile Faraga. Predstava je imala snage i ubedljivosti i uvr{}ena je u program Sterijinog pozorja. To se ina~e, retko doga|alo sa ovim pozori{tem, potpuno bezrazlo`no, a sa jedinim opravdanjem da publika ne poznaje ma|arski jezik, {to je zvu~alo dosta maliciozno, uzimaju}i u obzir da su igrane mnoge predstave

118

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

na raznim evropskim jezicima. I{tvan Mislej je bio zaokupljen svojom vizijom Randevu na Dunavu. Ne{to sli~no, ali pod naslovom Kabare aran`irao je i Tibor Vajda. Gabor \er|i je bio autor komada Glave Ferdinandu koji je adaptirao i stilski osmislio Lajo{ Soltis. U ovom programu se na{ao i Papu~ar Lasla Nemeta koji je sa lako}om postavio Atila Vidniakovski. Tipi~na sezona, ali za ovaj ansambl zna~ajna, jer su uspeli da na sebe skrenu pa`nju kao teatar koji ipak pripada na{em pozori{nom `ivotu i mo`e da izdr`i konkurenciju sa drugima koji su u ve}em publicitetu i na druga~ijim pozicijama. Narodno pozori{te u Somboru posle malih kolebanja ponovo je stabilizovalo svoj program koji je treadicionalno predstavljao kombinaciju klasi~nih i savremenih dela svetske i doma}e literature. Saradnja sa Ateljeom 212, posebno sa njegovim pojedinim ~lanovima je imala pozitivnog uticaja na kvalitet predstava, ~esto proveravanih kod kritike i publike u raznim sredinama. Ansambl je bio zadovoljan svojim statusom u na{em pozori{nom `ivotu. Ljubomir Dra{ki} je postavio komad Talenti i obo`ovaoci Aleksandra Nikolajevi~a Ostrovskog. Predstava je bila realisti~na, sa odre|enom atmosferom ali i ograni~ena u svome dejstvu igrom mladih i nedovoljno iskusnih glumaca. Sli~no je bilo i sa Molijerovim Don @uanom, kojeg je postavio tako|e reditelj iz Ateljea – Zoran Ratkovi}. Obe ove predstave publika je primila dosta suzdr`ano, mada niko nije osporavo izvesne kvalitete u igri i postavkama. Drugi deo programa je odre|en za novo sagledavanje savremenih tekstova koji su ve} potvrdili na odre|eni na~in svoje vrednosti. To se prevashodno odnosi na komediju apsurda Maratonci tr~e po~ani krug Du{ana Kova~evi}a sa kojim se pozabavio Kokan Mladenovi}. Komad ^aruga Radoslava Pavlovi}a sa svojom bizarnom fabulom o hajduku koji se proslavio otmicama, ucenama i ubistvima postavio je Du{an Petrovi}. U ansamblu je bilo shvatanja da ve} ta uravnote`enost u izrazu ima pozitivan zna~aj, {tite}i pozori{te od prenagljenih postupaka ili iznena|enja koja nisu u skladu sa op{tim prilikama u javnom `ivotu. U vr{a~kom pozori{tu “Sterija” vodila se sli~na politika samo sa mnogo skromnijim htenjima i mogu}nostima. Ovde je bilo zapa`eno da se ansambl iz sezone u sezonu otvara prema mladim rediteljima tako da su neki od ve} afirmisanih stvaralaca svoju uspe{nu karieru po~eli upravo na ovoj sceni. Sada je Tatjana Mandi} dobila {ansu da se potvrdi postavkom Urnebesne tragedije Du{ana Kova~evi}a i tu {ansu je ona uspe{no iskoristila. Kraj partije Samjuela Beketa postavio je Sa{a Latinovi} u standardnim okvirima dok je Nikola Pejakovi} bio zaokupljen humorom komada Siroti mali hr~ki Gordana Mihi}a. Njegovo ose}anje za igru apsurda u realisti~koj atmosferi ovde je na{lo svoj adekvatan izraz. Ljubavno pismo Koste Trifkovi}a je povereno poznatom reditelju Dejanu \urkovi}u koji je u svom stilu osen~io mentalitet i karaktere pojedinih likova.

1992–1993.

119

Pozori{te “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu je imalo ne{to skromniju sezonu. Na to, me|utim, nisu uticali spoljni faktori koliko saznanje da bi trebalo biti suzdr`aniji u proceni trenutnih mogu}nosti. Od inostranih dela odabran je kamerni tekst Laku no}, majko Mar{e Norman i Pokvarenjak Reja Kunija kojeg je i ovde postavila Lilijana Arsenov. Talijini kentauri Milana Tutorova u postavci Branka Popovi}a nisu pre{li granicu korektnosti u svemu dok je recital Ima neka tajna veza Du{ka Trifunovi}a u re`iji Dragana Jovi}a imala vi{e prigodni karakter. Glavni projekat na koji su koncentrisali svoje snage bio je prikaz drame \eneral Milan Nedi} Sini{e Kova~evi}a u kome se nekoliko glumaca istaklo upe~atljivom i dokumentaristi~ki ubedljivom igrom. Sezona je zavr{ena sa ose}anjem da je bilo i daleko uspe{nijih i ambicioznijih, ali se za to niko nije posebno pravdao. Ve~iti optimisti su tragali za znacima koji potvr|uju da se pozori{na umetnost u ovoj zemlji, mada sa izvesnim usporenjem ipak razvija. Jo{ niko nije postavljao pitanje osnovne egzistencije i delovanja pozori{ta, ~ak se moglo u pojedinim sredinama zapaziti da je i pove}ana briga oko toga da se sa~uvaju sve institucije, a pozori{ta posebno. To je zna~ilo da ni{ta nije nepremostivo i da je vitalnost u odre|enim ansamblima toliko sna`na da se u najmanju ruku mogu da prilagode svakom trenutku. Najva`nije je da se me|u umetnicima ose}ala potreba za dubljom i vi{esmislenog ekspresijom nego pomodnim ili povr{nim a krajnje proizvoljnim eksperimentima. Samo dobre predstave obezbe|uju sceni bogatsvo u zna~enjima i napredak koji ne treba sada da se svodi na nekakve formalne karakteristike ili vrednosti. Zato ne iznena|uje {to je me|u pozori{nim umetnicima primljena sa velikim optimizmom vest da je amatersko pozori{te u Kikindi postalo profesionalno. Ve} godinama me|u njihovim amaterima deluju profesionalni reditelji, pa i neki sa visokim ugledom a njihove predstave ne samo da su pobe|ivale na mnogim festivalima nego poseduju svojstva koja im omogu}uju da se porede i sa onima sa prili~no dugom profesionalnom tradicijom. U ovom novom pozori{tu je predstavljen komad Tamna je no} Aleksandra Popovi}a sa rediteljem Branislavom Mladenovi}em, {to je na neki na~in nastavak onog {to se ve} postiglo sa prikazivanjem Pa izvol’te u Sakule Zorana Petrovi}a i Maratonci tr~e po~asni krug Du{ana Kova~evi}a. Posebnu pa`nju privukla je predstava O`alo{}ena porodica Branislava Nu{i}a u potpuno novom vi|enju reditelja Miroslava Benke, jednog od onih koji je nastojao da ne sledi tradiciju i iskustvo ostalih, tra`e}i za sebe i pisca sasvim novi scenski pristup. Druga pozitivna vest je o`ivljavanje i stabilizovanje Pokrajinskog pozori{ta u Pri{tini. U su{tini, pozori{te je, makar za kratko, deblokiralo stvarala{tvo od politike, mada su i dalje jedni drugima pravili izvesne probleme. Srpska drama je sa Bo{kom Dimitrijevi}em formirala Staklenu mena`eriju Tenesi Vilijamsa sa sve`inom i privla~no{}u koja se morala respektovati. Uz to je do{la i premijera Svetislava i Mileve Milo{a Nikoli}a, opet u jednom relativno prihvatljivom aran-

120

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

`manu Velimira Mitrovi}a. Za ovo pozori{te, koje je po~elo da se obnavlja spolja a jo{ vi{e iznutra, stvaraju}i uslove za rad i izgra|uju}i odnose izme|u dva ansambla bez ikakvih ranijih predrasuda, nije sve re{eno – trebalo je obnoviti gluma~ke trupe, sa~initi zanimljiviji i originalniji repertoar i obezbediti saradnju sa poznatim rediteljem. Sve se to odnosilo i na albanske glumce koji su se pojavili na zajedni~koj sceni sa komadom Poslednja no} na Golom otoku Mehmeta Kajtazija sa rediteljem \evdatom ]orajem. Ovo delo svojim sadr`ajem, ma kako bilo subjektivno a mo`da i jednostrano, izazvalo je dosta pa`nje jer takve reakcije na poznate doga|aje iz arsenala na{ih politi~kih tortura nije do tada bilo. Edi [ukriu je autor teksta Ha{ko jezero koje je scenski uobli~io Muharem ^ena. Ismail Kadare je pisac drame Okamenjeni svatovi kojoj je veoma ve{to scenski okvir obezbedio Piro Mani. Svi su oni bili ohrabreni saznanjem da ih publika prihvata ne samo na mati~noj sceni nego i na gostovanjima u drugim mestima na teritoriji pokrajine. Bilo je, naravno, rano za definitivne sudove ili pore|enja a trebalo je i uveriti skeptike iz obe zajednice da pozori{ta, ma na kojem jeziku bila, mogu da uvek imaju istovetnu ili bar sli~nu perspektivu. Pragmatisti su se zabavljali mnogim pojavama koje su u ovoj sezoni predstavljali ulep{anu scenografiju. Ton takvim svetlijim bojama davalo je Sterijino pozorje kome je zbog sopstvene egzistencije bilo va`no da se nametne javnosti uverenje da je pozori{ni `ivot, uprkos svemu, vitalan, da se osloba|a raznih iznena|enja i pritisaka i da napreduje u domenu izraza kojem se ne mo`e osporiti savremeno zna~enje. U prilog tome je isticano da ne postoje jednoobrazna usmerenja i da svako ima pravo da formuli{e svoju estetsku platformu sa koje deluje i opservira `ivot. Problem je bio, me|utim, u tome {to su se sve ovakve meditacije zasnivale na svega nekoliko predstava koje nisu mogle da odraze pravo stanje u programima koji sadr`e daleko vi{e onih prose~nih pa ~ak i reprizno nezanimljivih. U programu su bile uglavnom samo predstave iz na{e sredine i sa strane je jedino prihva}eno Narodno pozori{te Krajine iz Banja Luke. U ovom trenutku to je bio ozbiljan problem jer su se i sama pozori{ta na{la u dilemi – da li i dalje sudelovati na Susretima vojvo|anskih pozori{ta i Susretima “Joakim Vuji}” kada je prosto nastala jagma oko tih nekoliko najboljih sezonskih ostvarenja. Zalud je bilo pri~ati kako niko nikom nije konkurencija ili smetnja, da ni{ta ne zna~i {to }e neke predstave biti nagra|ene na dva ili tri festivala. To ipak nisu bile su{tinske dileme pozori{nog trenutka. Pridavan im je ve}i zna~aj nego {to one zaslu`uju pa se tako i doga|alo da je na festivalskim tribinama bilo vi{e samozavaravanja ili samoobmana nego stvarne rasprave oko toga – da li se u neizvesnosti koja traje mo`e razmi{ljati o razvoju samo unutar jedne sezone? Zar su se i te izdvojene predstave mogle da rangiraju paralelnim procenama kada je ^udo u [arganu izdvojeno i progla{eno najboljim ostvarenjem, a ponovo Du{an Kova~evi} najuspe{nijim savremenim dramskim piscem?

1993–1994.

121

1993–1994.
Uobi~ajene jesenje konferencije za {tampu na kojima su objavljivani programi za narednih desetak meseci, imena reditelja za koje se vezuju pojedini projekti ili imena glumaca koji }e interpretirati glavne uloge uvek su privla~ile javnost. Ve} na osnovu tih op{tih informacija moglo se sa dosta verovatno}e govoriti o tome {ta }e se doga|ati u pozori{nom `ivotu. Ve} samo postojanje pozori{ta u ovim nestabilnim vremenima i istrajavanje na kontinuitetu njegovog delovanja bilo je dovoljno da se scena smatra izvori{tem novih nada. ^ak su se pojavila i tvr|enja da je svaka nova predstava vi{e od `ivota kroz koji prolazimo tako da mo`e imati i nekakvo vi{e pa ~ak i istorijsko zna~enje. Pozori{te je neprekidno pulsiralo tako da su naglo opet o`ivele razne inicijative. Nekoliko novih grupa se javilo sa svojim programnima, a od novih pozori{ta naglo su do{la u centar interesovanja Bitef teatar i Kult teatar kao prvo profesionalno, programsko – privatno pozori{te. Komentari koji su to pratili odra`avali su izvesnu nelagodnost – {to se okleva sa novim zakonom o pozori{tima i uz izvesno razo~arenje sledilo je pitanje – da li nam uop{te treba takav zakon? Naime razne su se grupe pod patronatom Ministarstva kulture godinama smenjivale nad raznim nacrtima, ne uspevaju}i da se dogovore ni o samom sadr`aju tog ve} famoznog zakona. Za{to je to postao nere{iv problem? Jednostavno te{ko je bilo na novi na~in formulisati kakve su institucije pozori{ta – javne ustanove, gradske i republi~ke institucije, da li }e do}i do privatizacije, koja }e pozori{ta biti prepu{tena slobodnoj konkurenciji, koja }e se u budu}e finansirati iz bud`etskih sredstava, da li se njima mo`e rukovoditi mimo odluka i volje osniva~a, kakva }e biti njegova prava i da li }e pored op{tih zakonskih akata o unutarnjoj organizaciji ustanova, na~inu rukovo|enja, zakonski utvr|enim pravima i obavezama iz radnih odnosa biti uvedeni i neki novi propisi specifi~ni za sama pozori{ta. Kult teatar se upravo zbog svega toga pojavio u dosta rovitoj atmosferi i posmatran je kao pojava na razne na~ine. Dok su se jedni bavili samom organizacijom rada i na~inom finansiranja druge je zanimalo ono {to se doga|a na njegovoj sceni. Po~etak sa komadom Tamna je no} Aleksandra Popovi}a bio je zaista pozori{ni doga|aj. Na sku~enom prostoru u maloj dvorani ispred improvizovanog gledali{ta komad je delovao svojom unutarnjom energijom tako da se osetila neka seta nad vremenom koje je pro{lo, cinizam nad na{im `ivotima, blagi humor i istine pome{ane sa subjektivnim istinama, {to je sve izazvalo zaista

122

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

nesvakida{nje interesovanje. Sve je to jo{ vi{e podstaklo interesovanje za premijerno izvo|enje komada Oximoron Svetislava Basare. Pogotovo {to se stvarala atmosfera pomodnosti i neke nove avangarde! U su{tini, radilo se o delu koje je ranije ve} izvo|enjo pod naslovom Crna hronika, a sada je samo preobli~eno u novom pakovanju koje ipak nije moglo da mu obezbedi ozbiljnije scenske i literarne vrednosti. Bez ikakve malicioznosti lako je bilo uveriti se da ovaj autor malo zna o savremenom teatarskom izrazu i zato se u njegovoj konstrukciji re|aju vi{e numere nego delovi ~vrste strukture a i one se ~esto parodiraju. Besmislen razgovor izme|u prijatelja, slu~ajna ubistva, kabaretska ta~ka o su|enju na bazi opet slu~ajnih kompjuterskih uzoraka, op{ta mesta i tek po neka replika koja direktno proisti~e iz na{eg vremena i zajedni~nih raspolo`enja. Suvi{e besmisla da bi se Oximoron mogao svrstati u neku kriti~ku metaforu o dru{tvu ili re`imu. Me|utim, sve ovo je re`irao najpoznatiji aktivni srpski reditelj Dejan Mija~. Jo{ ekskluzivinije mesto trebalo je da bude Ister teatar koji je ve} predstavom Ostrvo – plesa atoma `eleo da naglasi da }e stvarati laboratorijske predstave u kojima }e se te`iti ~istoti stila. To im je neobi~no va`no jer su nameravali da do|u do razumevanja odre|enih misli kroz igru. Dr`ali su se odre|ene metodologije, bilo je tu i ma{tovitosti ali i apstrakcije, simbola uz nastojanje da se emocijama obezbede odre|ena preobra`enja i tako ostane u domenu eksperimentalnog teatra. U Bitef teatru, koji je u po~etku tako bio i zami{ljen, davane su potpuno druga~ije predstave. To se odnosi pre svega na Prosja~ku operu Bertolta Brehta u postavci Ivane Vuji}. Svaka dobra predstava je u ovom ~asu budila unutarnje spokojstvo a ova u crkvi na Bajlonijevoj pijaci imala je i svoje druge vrednosti. Ve} neko vreme prava izvo|enja Brehtovih dela ne mo`emo da vidimo na tradicionalnim scenama nego upravo na ovim alternativnim. Majka kura` kao projektna predstava dobrih glumaca i sve`eg izraza upravo izvedena na sceni Doma omladine u trupi koju su formirali Ljuba Tadi} i Rade [erbed`ija, hrabrila je ovakve doga|aje. Ivana Vuji} je posle toga stvorila atmosferu gde svako na svoj na~in prihvata stil u kojem dominira ose}anje za savremeni izraz, gde se tipovi predstavljaju kroz njihove trenutne postupke ili situacije, ~ine}i dela razornog dejstva, ali i neke ~udne unutarnje osvetljenosti {to im daje snagu punog umetni~kog do`ivljaja. Tako se do{lo do igre kojoj je re`ija davala tempo, odre|ivala meru i stil istinski novog i efektnog tuma~enja dela Bertolda Brehta. Nije bilo preterivanja kod onih koji su smatrali da ima ne~eg lepog, ohrabruju}eg i vrednog u onom {to radi mlada Ivana Vuji} kao umetni~ki direktor ovog pozori{ta. Posle niza lutanja, eksperimentisanja sa razgra|ivanjem formi, improvizacijama u raznim formama izraza, sve jasnije se, bar u ovoj sezoni ocrtava programska orijentacija Bitef teatra. Nekonvencionalni su, ali ne vi{e i anarhi~ni, tuma~e klasiku na svoj na~in, okupljaju uglavnom mlade glumce i

1993–1994.

123

reditelje, a i publika je po afinitetima ne{to druga~ija nego u ostalim pozori{tima, pa je razumljiv interes za njihovu postavku Tramvaja zvanog `elja Tenesi Vilijamsa u re`iji Omara Abu El Ruba. Sa smislom pozori{ta, kojeg su ugro`avali sa raznih strana, bavila su se i velika pozori{ta. U Jugoslovenskom dramskom to je posebno manifestivano kroz predstavljanje Garderobera Ronalda Harvuda. Komad je re`irao Dejan Mija~. Zavr{na scena u ovom delu, kada posle izvo|enja Kralja Lira, veliki glumac, koga oslovljavaju samo sa Ser, umire u naslonja~i, izaziva vi{eslojna ose}anja tuge, ponosa, istinske potresenosti i kona~no protesta. Jer dok mu prilazi njegov verni garderober Norman, ose}a se neverica u tu smrt, zatim se osloba|aju mnogi strahovi, slutnje, misli, taj nesre}ni ~ovek seda pored mrtvog glumca, hvata ga za ruku i prepobra`ava se u kraljevu vernu Ludu, jedinog prijatelja u ~ijem o~aju razaznajemo vapaj za `ivotom, potrebu da ni u najve}im isku{enjima ne ostanemo sami ve} da plemenitost nadrasta i samu smrt. Upravo zbog tako intenzivnog dejstva sa scene u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Garderober nije obi~na realisti~ka tragikomedija iz gluma~kog `ivota. Odnos izme|u velikog glumca i malog garderobera nije samo slika me|uzavisnosti dva tako razli~ita ~oveka po dru{tvenom polo`aju i onim ~ime se bave, ve} i prijateljstva koje pro`ima ove situacije, stanja iz kojih se reflektuje sama su{tina `ivota. Reditelj se u ovoj tragikomi~noj, emotivnoj, neo~ekivanoj, realisti~noj predstavi punoj senki ali i duhovnih odblesaka vremena i prkosa `ivotu u trenutku bombardovanja pozori{ta gde veliki Ser igra svoju poslednju predstavu, nije stavljao izme|u pisca i glumaca, ostaviv{i ih u neposrednoj vezi i do`ivljaju, pu{taju}i ih da sami odre|uju stepen ubedljivosti u atmosferi, scenskom ritmu i dramatici. Stoga nije insistirao na perfekciji ili atraktivnosti pojedinih re{enja kako bi predstava upravo zbog svoga delovanja bila {to neposrednija i prirodnija. Teatarski paradoksalno, uz ovako va`an projekat pojavila se i predstava Ni`inski u re`iji Irfana Mensura. Naime, mnogi su se do sada u baletu, drami i filmu bavili bizarnom biografijom neobi~nog ruskog baletskog igra~a Vaclava Ni`inskog, koji se na vrhuncu umetni~ke karijere razboleo, uko~io i zanemeo. Mladen Popovi} je verovatno jedan od poslednjih ili najnovijih autora koji se bavi prepri~avanjem biografije Ni`inskog. Me|utim, i ovakva podloga je u funkciji predstave i pru`ila je mogu}nost koreografima Sonji Vuki~evi} i Vladimiru Logunovu da unutar rediteljskog koncepta Irfana Mensura u~estvuju u osmi{ljavanju celine koja deluje izra`ajno. Sve se ovo zbivalo kada su mnoge pojave, kreacije ili pojedina~ni nastupi nagove{tavali da u ovom pozori{tu dolazi do postepene smene generacija. To se doga|alo svakih deset ili dvadeset godina, nekad bolnije a nekad lak{e, kao sada kada se ve}a grupa veoma darovitih mladih umetnika okupila oko ove pozornice `ele}i da svojim potencijalom potvrdi ose}anja za igru, svest o snazi,

124

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

htenjima, tradiciji i ugledu sa kojim su `eleli da se poistovete.To je zapo~eto projektima koji su ra|eni sa Dubrova~kim letnjim igrama, a u drasti~no izmenjenim okolnostima zavr{ili pod zidinama Stare Budve u okviru Festivala – Budva grad teatar. Predstava La`ni car [}epan Mali Petra Petrovi}a Njego{a prvo je izvedena u Budvi a zatim ponovljena kao premijera u mati~noj ku}i na Velikoj sceni. Ona je natkrilila mnoge druge teatarske doga|aje, nedoumice i paradokse koji su jo{ uvek okru`ivale pozori{te i `ivot. Crna Gora je u ovom projektu bila metafora takvog istorijskog bezna|a i doba kada ljudi, kako ka`e Njego{, sami sebe izvode iz svesti. Rasprava o vrednostima dela traje ve} vi{e od sto godina. Od svih na{ih dramaturga najvi{e se prirodom ovog dela, a i predrasudama koje su se vremenom oko njega talo`ile, bavio Slobodan Stojanovi}. On se sa ponosom ali i kriti~kim odnosom prema piscu probio do dramske su{tine i ugradio scensku strukturu prikladnu na{im dana{njim shvatanjima. Pri tome je nekoliko scena nadahnuto komponovao, a neke poput epiloga i sam dopisao. Sve je to teatrolo{ki kvalitetno ura|eno i Dejan Mija~ je dobio tako prostor koji mo`e da bude predanje, maglina, istorija, nekada{nje vreme ali i na{a sada{nja sudbina. Zato je i ostao scenografski u sivilu prostora koji treba da sugeri{e ve~no stanje u kojem nema pravog `ivota. Teatralnost je u svemu bila vidno nagla{ena i zato se u zaglu{uju}oj ekspresivnosti pomalo gubila ona `eljena savremena asocijativnost. U igri su se stoga glumci razilazili, od svedenog realizma, neposrednosti, iskrene tragike do kolebljivosti i drugih izra`ajnih valera. Sve su to pratili kostimi koji su nagla{avali gordost br|ana, njihove preduga~ke brkove, per~ine i opremu. Nasuprot tome – lica koja su se tu nalazila iz drugih sredina ili ona {to su imala uticaja na zbivanja pokazivala su vi{e mirno}e, prigu{enosti, nijansa ironi~nog, do onih {to su se pretvarali navla~e}i na sebe privid ili obmanu ~ine}i da ih okolina do`ivljava kao lakrdija{e i smutljivce. Sve to sugeri{e da je predstava ako se izuzmu rasprave o pojedinim likovima ili scenama, bila dosta sna`na. Pod sna`nim utiskom onoga {to je stvorio Dejan Mija~ sa Garderoberom i La`nim carem [}epanom Malim sve drugo je izgledalo manje va`no. Pogotovo ono {to je paralelno pokazano na sceni Teatra “Bojan Stupica:. Ro|aci iz najboljih dana do tada nepoznatog pisca Predraga Ka{}elana u re`iji Omara Abu El Ruba nisu ni{ta drugo do skica u kojoj mladi defektolog iznosi zapa`anja o socijalnom i politi~kom nezadovoljstvu svojih {ti~enika. Tergovci Karla Goldonija i Emanuela Jankovi}a koji je ovo delo preveo i preradio pre gotovo dva veka privukao je pa`nju kao kulturolo{ki doga|aj, ali i mogu}nost da se na takvom tekstu napravi savremena i veoma prijhvatljiva komedija. Jer sva lica se bave davanjem ili uzimanjem jednih od drugih para pod interes, obra~unavaju kamate na kamate, sanjaju o bogastvu, {to sve lako i neposredno podse}a na atmosferu koja se gotovo na svakom gradskom trgu mogla videti do pre nekog vremena. U funkcionalnoj i jednostavnoj scenografiji, sa ne{to stilizovanim i u

1993–1994.

125

boji iznijansiranim kostimima, reditelj Vida Ognjenovi} je zaista podsticala glumce da tra`e prikladan stil igre. Narodno pozori{te nije imalo tako burnu sezonu zbog unutarnje krize ali i spoljnih te{ko}a koje su se javljale kao recidiv svega {to je pratilo adaptaciju stare zgrade i samim tim pravilo zastoje u stvarala~kom radu. Kona~no se ove godine u{lo u normalan stvarala~ki ritam pa je sezona otvorena predstavom Mesec dana na selu Ivana Turgenjeva, {to je bilo donekle u kontekstu tradicije koju je pozori{te za sebe stvaralo. Zanimljivo je pri tome da izvo|enje ovog dela nije nikog posebno odu{evilo ali ni povredilo. Cisana Murusidze je sa velikim respektom postavila ovo delo, verovatno `ele}i da ga zbog mladala~kih se}anja zajedno ponovo ~itamo, sa nekada{njim divljenjem ali bez velikog premi{ljanja i kriti~ke svesti. Za nju je o~igledno klasika – klasika, a strane su joj na{e sumnje i preispitivanja da li takav tekst u realnosti kakva je na{a mo`e doneti nova saznanja o `ivotu i njegovom smislu. U slede}oj sve~anoj predstavi trebalo je da prepoznamo izvesnu simboliku – Maska je zavr{ni ~in prenagla{ene, a u su{tini dosta skromne proslave stogodi{njice ro|enja velikog srpskog pisca Milo{a Crnjanskog, na Velikoj sceni kod Spomenika. Zato je i razumljivo {to je javnost bila najvi{e zaokupljena dilemom – ho}e li se kona~no izre}i sud o tome da li je re~ o orginalnom i zna~ajnom dramskom autoru. Sve {to se tim povodom doga|alo u Narodnom pozori{tu izgledalo je prirodno jer Crnjanski je svoje `ivotno interesovanje za scenske panorame i spektakularne prizore ponajvi{e i vezivao upravo za ovaj teatar. To se da naslutiti i po njegovim prvim scenskim ma{tanjima kakva su bila Prokleti knez i Gunduli}, ali koja su se izgubila upravo u ovda{njim arhivama. Poku{avao je kasnije sa dramama Maska i Katalina ali su izvedene samo Konak i Tesla. Ni jedna od ovih predstava nije imala bitnih vrednosti po kojima bi ga slavili i zato je ostao u sporu sa pozori{nom kritikom i svojim iluzijama do kraja `ivota. Maska je mladena~ko delo nastalo u godinama rata, bezna|a, prolaznosti, zanosa pro{lo{}u i `elje da se izdigne iznad grubosti svakodnevnog bivstovanja. Vi{e je pesnik nego dramati~ar, zadivljen simbolima koji ozna~avaju ljudske sudbine, iluzije, zanose i istine. Tema karnevalskih no}i kori{}ena je dosta u evropskoj literaturi s po~etka ovog veka, a pogotovo su bile fascinantne metafore Augusta Strindberga. Pod njegovim uticajem su bili mnogi, kod nas pogotovo Miroslav Krle`a i Milo{ Crnjanski. Crnjanskom je bila privla~na ve} i sama misao da se u salonu bogate aristrokratkinje i generalice Ade razgolite maske i poka`e tragi~na grotesnost ljudi razli~itih dru{tvenih slojeva. Uz karikaturalna sen~enja likova oficira, barona, grofova i kontesa, tu je za nas zanimljiva i grupa uglednih mladih ljudi iz na{ih krajeva poput Branka Radi~evi}a, \ure Dani~i}a, Kornelija Stankovi}a pa ~ak i patrijarha Raja~i}a. Ovakav salon deluje kao nekakav operetski bordel. Otud je reditelj Nikita Milivojevi} nastojao da u svemu tome otkrije izvesnu ironi~nost. Ambijent je prepun zavesa, ogledala,

126

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pozla}enih predmeta i mnogobrojnih likova od kojih je ve}ina svedena na statiste ili lutke koje potenciraju `eljenu atmosferu. Svira se na klaviru i pevaju operske arije. Crnjanski je vi{e zaneseni mladi poeta nego dramati~ar koji `eli da demonstrira svoju zainteresovanost izraza za moderne forme. Jovici Pavi}u je povereno da na~ini novu postavku Pigmaliona Bernarda [oa, kakva prili~i Narodnom pozori{tu. Spolja gledano, dobijena je kultivisana scena sa ambijentalnim stilom, koloristi~ki iznijansiranim kostimima i klasi~nom muzikom pa je tako izbegnuto sve {to bi ovu salonsku komediju vodilo u persifla`u i lakrdiju. Takav strah se pojavljivao i kod postavki drugih klasi~nih dela pa je stoga reditelj smatrao da treba naglasiti kako je ova drama sama po sebi klasi~na vrednost te da je treba tek malo aktuelizovati. Svojim sna`nim dramama Pelinovo i Ognji{te u~vrstio je @arko Komanin u mnogima od nas uverenje da se u mentalitetu, doga|ajima pro{losti ili sada{njosti, li~nim i zajedni~kim ose}anjima, u autenti~nom ambijentu kakav je onaj crnogorski koji opisuje, mo`e dosegnuti do izvornih ose}anja tragedije. Sada se on pod teretom li~nih raspolo`enja, nespokoja u kome se zamagljuju istine i svesti da se drugi poigravaju na{im sudbinama, odlu~io na sasvim druga~iju scensku viziju. Vo`d Kara|or|e i knez Milo{ nije istorijska drama u klasi~nom smislu. To {to je sam naziva srpskom tragedijom u dvanaest slika je tek uslovno odre|enje. Komanina uznemnirava podjednako ono {to se dogodilo ili {to }e se mo`da tek dogoditi. Zato je Gradimir Mirkovi} prihvatio da scena bude u rusti~nom ambijentu patiniranih zidova iz kojih naviru obrisi stra{nih znamenja, uklju~uju}i i ono {to iskazuje ]ele kula. Mada se po svim ovim predstavama vidi da postoje razlike u poetici, ambicijama i na~inu kako se ostvaruju odre|eni umetni~ki programi, izme|u Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Narodnog pozori{ta ima dosta onog {to je zajedni~ko, a to je pre svega briga oko podmla|ivanja ansambala. Na Cvetnom trgu su mlade uklju~ivali u sve predstave, a ovde kod Spomenika su prihvatili predstavu Ukro}ena goropad Viljema [ekspira koju je Vlada Jevtovi} komponovao sa svojim studentima. Ona je bila dovoljno efektna, razigrana, sve`a i poletna pa se dugo zadr`ala u svoj celovitosti na redovnom repertoaru. Program je gotovo na svim scenama podrazumevao i predusretljivost prema mladim piscima nove generacije. Tako su na Maloj sceni izvedeni komadi @eljka Mijanovi}a Pomozi mi sa tako|e mladim rediteljem Vladimirom Lazi}em. O~igledno je bilo da se radi o izrazu i komentarima na koje nismo bili dovoljno navikli. Velimir Mitrovi} je re`irao opet delo Sokratov testamenat izrazito darovitog Ivana Pani}a. U tom malom izboru dioma}ih tekstova na{ao se i Pobratim Novice Savi}a. Bora Grigorovi} je sa velikim naporom u{ao kao reditelj u ku}u gde na odru le`i doma~in i nastojao da zadr`i opreznost tokom ~itave ove bizarne drame. Jer, tu se pojavljuje nepoznat ~ovek kao navodni pokojnikov pobratim koji mu zatim razara porodicu, sina nagoni na samoubistvo, }erku

1993–1994.

127

zavodi i po svoj prilici bi se zatro rod, dok se ne pojave tri nova pobratima sa istim re~ima koje je ovaj prvi izgovarao na po~etku komada. Krug je zatvoren, a ova pou~na pri~a trebalo je verovatno da nam objasni kako smo naivan narod na planini na koju navaljuju do{ljaci iz doline i donose zlo ili nam kazuju kako se ono ve} duboko uvuklo u na{ svet. Da bi se ubla`io nepovoljan utisak o nekim od ovih novih drama – na kraju je odlu~eno da se Milenku Mari~i}u poveri postavka Tetovirane ru`e Tenesi Vilijamsa. Na Maloj sceni je to te{ko izvodljivo pogotovo bez temeljitije adaptacije i svo|enja sadr`aja na osnovnu pri~u. U krugu glavnih aktera nagove{tavale su se ipak, kako tako, osnovne Vilijamsove ideje o `ivotu, iluzijama, odnosima li~ne sudbine i sveta koji nas okru`uje. U takvim okolnostima Atelje 212 je trebalo da iznova defini{e svoju poziciju u pozori{nom `ivotu. Pozivati se stalno na tradiciju savremenog ili modernog pa ~ak i avangardnog ve} odavno se ~inilo kao nekakav njihov mit, mada je bilo mi{ljenja da je to prosto samoobmana. Niko nije sporio da je Bitef stvoren u okviru Ateljea 212, ali isto tako niko nije ni tvrdio da je ansambl krenuo i da se kre}e ako ne istovetnom a ono bar paralelnom putanjom. Nije re~ toliko o propagandnim sloganima koliko o potrebi da se neprekidno opravdava sve ono {to se ~ini na Ateljeovim pozornicama. Jer, tu je bio razli~itih, ~esto sasvim suprotnih ili nepodudarnih inicijativa i ideja. Kome je trebalo da se sezona otvori komedijom La`a i parala`a Jovana Sterije Popovi}a u re`iji Egona Savina, kada se znalo da je ta predstava, samo u drugoj podeli, ve} do`ivela uspeh i bila nagra|ena na Sterijinom pozorju? Javnosti se takav gest nije mogao uop{te objasniti. Dosta nejasno}a je bilo i oko postavke komada Ljubavno pismo Zlatana Fazlagi}a i Zorana Ba~i}a u re`iji Branka Ki~i}a. Po na~inu kako je pisan tekst, re~ je o parodiji u pop art stilu, a {to se ti~e na~ina igre, glumci su improvizovali, sa dosta estradnog i duhovitog na svoj na~in. Zoran Ratkovi} osmislio je komediju [kola za `ene Molijera. Tek tada je mnogima postalo jasno da se sa ovim pozori{tem koje se na{lo u obnovljenoj zgradi i uslovima koje nikada do tada nije imalo – ne{to ~udno doga|a. Ru{enjem stare zgrade koju je po svome obi~aju improvizovao Bojan Stupica nestalo je i onih mitomanskih zanosa i neprekidnih ponavljanja da se ovde zaista doga|a ne{to istorijsko i za teatarsku umetnost zna~ajno. Izgubljen je negde zaista ranije ste~eni umetni~ki identitet. Sada ga tra`e na sve strane – u bulevarskim komedijama, bezvrednim savremenim tekstovima ili klasi~nim delima. Trud je vidljiv ali pravih ili potrebnih predstava nema. Reditelj se opredelio za drvenu scenografiju u stilu ku}a koje su na svojim pozornicama gradili Plan{on i Vitez {ezdesetih godina. U takvim slu~ajevima ambijent se pa`ljivo obra|uje i svaki detalj se koristi za igru. Ratkovi} sve prozore du` scene ostavlja zatvorene i neiskori{}ene pomeraju}i radnju prema jednom uglu pozornice. U preostalom prostoru nalazi se nekoliko d`akova koje Arnolfo, po nekom svom rezonu preme{ta stalno s jednog mesta

128

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

na drugo. Glumci su, {to je ve} postalo obi~no, bili neko vi{e a neko manje korektan, ali im je nedostajala podsticajna re`ija ne bi li se i sami u svojoj ma{ti vi{e oslobodili za samu igru. Tako se ceo aran`man sveo na to da se {to razgovetnije izgovore Molijerovi stihovi. Sve se ~uje i razume a to je ve} ne{to! Izazov je zaista lep i emotivan – Molijer na sceni Ateljea 212 i {teta je {to nije iskori{}en. Katarina Felisijena Marsoa sa Sojom Jovanovi} je bila vi{e prigodna predstava bez pravog odjeka u javnosti. Sli~no je bilo i sa kamernim predstavama igranim u Teatru u podrumu. Peg, srce moje D`ona Hartija Menersa, nekada popularno delo, stavljano na program da bi se proslavila neka glumca specifi~nog dara, nije donela nikome o~ekivano zadovoljstvo. Olako je u taj sku~eni prostor zgurana i drama Aveti Henriha Ibzena u krajnje pojednostavljenoj i nezanimljivoj postavci Pavla Lazi}a. Me|u takvim predstavama na{la se i Oleana Dejvida Memeta kao rad Vide Ognjenovi}. Ovaj pisac mla|e generacije ameri~kih savremenih dramskih autora privukao je u na{oj sredini pa`nju delom ^ika{ke perverzije. Sada su u Ateljeu, pozori{tu trenutno bez verodostojnog koncepta, koje pani~no ulazi u programe svih drugih beogradskih pozori{ta, poverovali da im bar to mo`e pomo}i da se izvuku iz te gubitni~ke situacije u koju su sami sebe doveli. Oko Oleane su se uz sve jo{ sada pojavile polemike i eti~ke prirode – da li profesor univerziteta sme da nasrne na studentkinju koja mu iz ljubomore uni{tava karijeru, odnosno sme li da je tu~e? A sve je izazvala mlada i lepa Karol svojim erotskim preobra`enjima – od ljubavi do mr`nje. Sa scene Teatra Zvezdara najzanimljivije delo je bila Srpska drama Sini{e Kova~evi}a. Prostori izme|u Save i Dunava a pogotovo predeli koji asociraju na Sremski front postaju sve vi{e u na{oj literaturi, filmu i pozori{tu, simboli stradanja srpskog `ivlja vi{e generacija. Ono {to je nekad bio Kajmak~alan, sada je Bosut, gde se u izmaglicama i na zale|enim barama, oko zaboravljenog spomenika na pustari skupljaju lutaju}e du{e nesahranjenih boraca iz prvog, drugog pa i ovog tre}eg rata. Otac tra`i sina me|u mrtvima gde je i sam pogo|en od snajpera, nalazi brata i strica pa se tako sastaju tri generacije Sre}kovi}a a da pri tome niko ne stari, `rtve se ne zaboravljaju i jedino se strepi od dolaska nekih novih. Neboj{a Bradi} je sve to delikatno obradio u ambijentu i atmosferi pa je na sceni potvr|eno da je Srpska drama ispovest, obnavljanje se}anja, samooplakivanje, tragika poraza, potreba za neprekidnim preispitivanjem, podr`avanje sopstvenih iluzija i mitskih vizija, gor~ina i nezadovoljstvo vremenom i sada{njo{}u, ~e`nja za mirom i druga~ijim `ivljenjem. Pozori{te na Terazijama koje je zbog lo{e pripremljene adaptacije ostalo bez svoje mati~ne scene, jedva sklapaju}i program na nepodesnoj sceni kod Vukovog spomenika, nije se bavilo estetskim koliko tehni~kim problemima. Htelo je da zasmejava svoje sugra|ane {to je dosta te{ko i nezahvalno. Poku{ali su sa novom verzijom komedije Dr Branislava Nu{i}a i rediteljem Radoslavom Do-

1993–1994.

129

ri}em ali su morali da se zadovolje onim najminimalnijim. Neo~ekivano je me|utim, Antun Kolendi}, tragaju}i za starim i zaboravljenim tekstovima, nai{ao posle Buzdovana, Slu{kinja, Hvarkinje na Lukreciju iliti @dero koja pripada po `anru takozvanim svadbenim komedijama koje su se tokom {esnaestog i sedamnaestog veka izvodile u mnogim mediteranskim mestima prilikom bogatih slavlja. Komedija ima osnovnu fabulu o dvoje zaljubljenih i roditeljima koji `ele da upravljaju njihovim ose}anjima. Kada se u to ume{aju ma|ije a zbivanja izokrenu, likovi preobraze, nastaje zaplet u kome je ma{tovitost neobavezna, igra puna iznena|enja a dosetke same usmeravaju moralnu pouku. To je, ~inilo se, pravi ambijent za mladog reditelja Jago{a Markovi}a koji se i sam ose}a za~aranim pa stvara spontanu, veselu, dopadljivu i pastelno bogatu komediju. Beogradsko dramsko pozori{te je, kako se ~inilo, za trenutak zastalo ili izgubilo dah pred dilemom – kako dalje? Otuda utisak kao da repertoar i nisu osmislili {to je izazvalo op{te iznena|nje. Zato su vi|ene samo dve predstave i to jedna na Velikoj i jedna na Novoj sceni. O Nesporazumu Albera Kamija u aran`manu Filipa Gaji}a nije bilo nikakve dileme. Pa`nju je stoga vi{e privla~io komad Kalemegdanci koji je napisao glumac Zoran Ranki} uz `elju da sam postavi na pozornici svoj komad. ^udni su likovi u ovoj drami – mrtvi i `ivi, neki u dalekoj pro{losti a neki zaglibljeni u sada{njost, pomereni, mo`da sopstvene senke, ludi ili samo u ve~nom bolu. Da li su to uop{te ljudska stvorenja ili tek zna~enja, stanja svesti u kojima prepoznajemo po emocijama i izvesne situacije, vreme pa i reakcije na realnost koju moramo da prihvatimo? To je ono {to je ostalo od nekoliko generacija koje su uni{tavali re`imi pa lutaju kao duhovi Kalimegdanom u senci ve~nog Pobednika. Osnovo je za sve bilo – da li smo zaista iza{li iz grani~ne situacije? Nestajalo je prave motivacije a bilo je i dosta nejasno}a oko toga kojim putem dalje. Da li da se pona{amo kao da se u me|uvremenu u zemlji nije ni{ta posebno dogodilo? Kako da se artikuli{u odjeci minulih doga|aja koji su u svima nama ostavili duboke i onespokojavaju}e tragove? Da li sve to {to smo pre`iveli u ~etiri godine mo`e da dobije pozori{ni sadr`aj? Nije li sve ono {to smo do sada ~inili u pozori{tima na raznim nivoima pro{lost, i da li treba da sa~ekamo da to postane nova istorija? Zar ovakve nepredvidive situacije ne odre|uju i stavove prema umetnosti? Gde da na|emo ne{to novo i da li nam je ono uop{te potrebno? Novi Sad je uvek bio jedan od najpouzdanijih barometara koji su odra`avali prilike u kojima `ivimo i stvaramo. Lako je bilo uo~iti da se Sterijino pozorje toliko svima nametalo svojim kolebanjima i lutanjima da su prosto potiskivani svi drugi problemi od zna~aja za umetnost i sam `ivot. Ljudi koji su se tu zatekli zajedno sa onima koje su oko sebe okupljali i favorizovali – prosto su se nametali svojom ve} neprijatnom nostalgijom za biv{im vremenima u kojima su mogli

130

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pod za{titom dr`avnih formuma i me|urepubli~kih dogovora da manipuli{u aktuelnim zbivanjima, po svome naho|enju, jedne progla{avaju}i za velike umetnike a druge poni`avaju}i do ignoracije. Bilo je ~ak i neprijatno slu{ati kako se nadaju da }e jednom opet do}i vremena za koja je, svakom trezvenijnom posmatra~u, bilo jasno da su oti{la u nepovrat. U svim tim ma{tarijama va`na im je bila podr{ka Srpskog narodnog pozori{ta, ali je njegova uprava bila dosta rezervisana i zaokupljena svojim problemima. Kako je svako pozori{te prolazilo kroz du`u ili kra}u krizu rukovo|enja tako je ovde do{lo do ostavke cele uprave. Sasvim neo~ekivano postala je ovo jedna prolazna sezona u kojoj se odustalo od ranije pripremljenih programa i u samoupravnom anarhizmu po starom principu se krenulo u improvizacije i programe koje je lako spremiti a koji ni na {ta ozbiljno ne obavezuju. Sve je to nepotrebno iscrpljivalo taj veliki i heterogeni ansambl u kome su operski i baletski umetnici o~igledno bili favorizovani u odnosu na glumce. Ovi su opet morali da igraju komad Arsenik i stare ~ipke D`ozefa Keserlinga koji se godinama vukao od pozori{ta do pozori{ta, ovog puta u aran`manu Radoslava Dori}a. Dori} je sve vi{e polagao na sopstvene tekstove pa je odmah zatim izveo svoju panoramu Srpska Atina posve}enu Novom Sadu, kojom su prodefilovi likovi poznatih li~nosti od Koste Trifkovi}a, Laze Kosti}a, Svetozara Mileti}a, Antonija Had`i}a i Zmaja Jovana Jovanovi}a, do nekih obi~nih ljudi ali je to kao i u drugim rediteljevim aran`manima delovao kao recital u kome su akteri pore|ani u krug sa odgovaraju}im kostimima, izvode}i monologe ili zajedni~ke scene. Branko Popovi} je ponudio svoju adaptaciju Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a ali koncepcijski nedovoljno ubedljivu i duhovitu, pa je to neusiljeno igranje bez prave i spontane komike ostavilo krajnje neubedljiv utisak. Ljuboslav Majera se prihvatio da izre`ira tri jedno~inke Antuna Palovi~a ^ehova pod zajedni~kim naslovom Posle pola veka. Na kraju je mladom reditelju Du{anu Petrovi}u dodeljeno da predstavi Crnu hroniku Svetislava Basare koja je ve} na drugim pozornicama bila predodre|ena za neuspeh. U osnovi nisu imali ni jednu predstavu za publiku, mada se uvek u tim kriznim situacijama sa patetikom govorilo o brizi za gledaoce. Ovo je jednostavno bila za dramski ansambl jedna nepotrebno izgubljena sezona. Kako se stara pozori{na zgrada u kojoj deluje Ujvideki Szinhaz – Novosadsko pozori{te na ma|askom jeziku, nalazi bukvalno iza velelepne zgrade Srpskog narodnog pozori{ta, to je razumljivo {to ih se ova kriza nije ni malo dotakla. Oni su sa~uvali jezgro ansambla, lak{e su podneli dru{tvene lomove i egzistencijalne potrebe su podredili svojim obavezama prema sceni. Pozvali su Neboj{u Bradi}a da im postavi Nesporazum Albera Kamija kao kamernu intelektualnu raspravu unutar poznatih egzistencijalisti~kih ideja, ~emu su pojedini glumci, i ina~e bili veoma skloni, jer im je to u svakom pogledu obezbe|ivalo odre|enu korektnost u izrazu. Karla Slavomira Mro`eka u konceptu \er|a Hernjaka, bio je u znaku forsiranja stila koji je i publika ose}ala da je donekle

1993–1994.

131

prevazi|en. Ovaj reditelj se trudio da uprili~i i Pozori{nu komediju Alfonsa Bengta. Zanimljivo je da se u ovom programu, koji se ~esto oslanjao na stare repertoare, na{la i Otmica Sabinjanki Franca i Pola [entana. U upravi ovog pozori{ta su smatrali da celokupan pozori{ni repertoar, posebno dela koja su nekada sa uspehom igrana, predstavljaju izbor ve~nih tema koje mogu da se posmatraju i u jedinstvu sa ovim vremenom. Sve ove novosadske promenade nisu imale nikakvog uticaja na zbivanja u Subotici koja je jo{ uvek usmeravao Ljubi{a Risti}. On je neposredno radio na dva velika projekta, Antigona Du{ana Jovanovi}a i Don Kihot Servantesa. Pa`nju je posebno privla~ila Antigona. Jovanovi}, srpski pisac po ro|enju, a slovena~ki po `ivotnom opredeljenju, delo je posvetio ratnim razaranjima u Sarajevu. Ovaj grad je, prema njegovoj zamisli, izjedna~en sa legendarnom Tebom koju o~ajni~ki brani Jokastin sin Eteokle jer je vlast nedeljiva, a surovo ga napada drugi sin Polinik. Ko }e pobediti, da li se uop{te mo`e zaustaviti ovaj bratoubila~ki rat i {ta u~initi da do mira do|e, trebalo je da pru`i odgovor reditelj, kao verni tuma~ autorovih `elja i misli. Predstava je ve} u Subotici bili ambijentalno osmi{ljena dok ja svoju kona~nu veziju dobila tek u okviru Bitefa. Risti} je odabrao prostor stare {e}erane na ^ukarici gde ispod velikog krana za istovar repe postavlja duge stolove iza kojih je potpalio nekoliko kotlova, a Ismena i Antigona tu do~ekuju svoju bra}u sa fronta, peru sa njih krv, o~aj pretvaraju}i u prkos i bol, zalud o~ajavaju}i zbog nesre}e koja ih je zadesila. Sa nekolikom detalja i pojedinosti u govoru potpuno je odre|ena lokacija sarajevskog o~aja i pokazane `rtve zbog opsednutog grada. Jovanovi} prihvata takvo stanje, mada ne ba{ ubedljivim meditacijama poku{ava da ga iska`e i kao optu`bu. Ansambl je skromnih izra`ajnih mogu}nosti, uglavno sledi intencije re`ije i zami{ljene vizije i tako svojim nastupom izaziva razna opredeljenja pa ~ak i polemike. To je u svakom slu~aju novi vid politi~kog anga`mana u kome ima mnogo vi{e surovosti, dokumentarnosti ali i potpunio li~nih komentara koje je te{ko u predstavi objektivizirati. Don Kihot je postavka savim druga~ijih interesovanja, vizuelno dosta ma{tovita a rediteljski ubedljiva samo u onim fragmentima gde glumci ulaze u puni scenski do`ivljaj. Tu je i postavka Timona Atinjanina Viljema [ekspira koji je postavio Sa{a Gabri} a Ljubi{a Risti} sudelovao u iznala`enju ambijenta i opremanju glavnih aktera. Uz ove tri predstave i{la je i jedna potpuno prepu{tena ma|arskim glumcima, s tim {to je sa njima Sa{a Gabri} radio tekst Andrea Edija Rohano Almok. Dileme nije bilo – Antigona je njihova predstava sezone, prosto kao da je pravljena za razne festivale gde je trebalo podsetiti gledaoce {ta misli reditelj o suo~avanju sa novim problemima ljudske egzistencije. U Somboru su kao i u ranijim sezonama u potpunosti zavisili od gostuju}ih reditelja. Ljubomir Dra{ki} se zadovoljio Fejdoovim vodviljom Hotel promaja. Milan Pletl je `eleo da sam osmisli jednu eksperimentanu predstavu apsurda ali

132

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

u njoj, na `alost, nije bilo nikakve originalnosti. Kokan Mladenovi} se odu{evljavao Figarovom `enidbom ili ludim danima Bomar{ea gde se ose}a sasvim neobaveznim prema autoru pa ~ak i tekstu. Najvi{e ambicija ispoljio je Du{an Petrovi} koji se prihvatio da tuma~i komad Fi{kal Galantom Petra Gruj~i}a, koji zapravo predstavlja tek ne{tio vi{e od adaptacije Ve~itog mlado`enje Jakova Ignjatovi}a. Ovaj projekat je precenjen ve} prilikom prvog izvo|enja {to se samo potvrdilo kasnije u kritikama i njegovim uklju~ivanjem u zvani~ni program ~etrdesetog Sterijinog pozorja. Uz ovu predstavu i{le su i pohvale celom ansamblu {to se sa primetnim zalaganjem vra}a starijoj literaturi srpskih pisaca. Ne{to od te atmosfere preneto je i na scenu u Kikindi. U ovom novom pozori{tu je Miroslav Benka postavio O`alo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Svi koji su radili sa ovim rediteljem inostranog iskustva verovali su da }e on pokazati radikalan odnos prema ovoj poznatoj komediji i stvoriti novu predstavu, sa mogu}nostima koje su potrebne savremenim tuma~ima Nu{i}evog opusa. On se zadovoljio modernom scenografijom sastavljenom od belih povr{ina koje se po potrebi pomeraju, ali u svome kao i gluma~kom izrazu je ostao veoma skroman i bez i~eg novog i originalnog. U zrenjaninskom pozori{tu za ovu sezonu je pripremljen jedan od mnogih gotovo tipskih programa koji je sadr`avao naslove komada ve} igranih u drugim pozori{tima. To se odnosi na O`alo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a, koja je poku{avala da sagleda ne{to druga~ije tekst nego {to je ovde ranije prikazivan. Tu je i Fejdoov vodvilj Dama iz Maksima, Crna komedija Pitera [efera – ovde prevedena pod naslovom Zbog mraka. Igrani su jo{ Piknik na frontu Fernanda Arabala i Nasamo sa svima Aleksandra Isakovi~a. Bilo je u tome, kako su sami obja{njavali, potrebe za rastere}enjem od prevelikih zahteva i o~ekivanja ali i oklevanja da se formuli{e budu}e interesovanje celog ansambla. Da li da se povinuje vremenu ili da realno proceni sopstvene kreativne sopsobnosti? Gde se oni, zapravo, sada nalaze? To isto ili u sli~nom tonu mogli su da ka`u i glumci u pozori{tu Sterija u Vr{cu. Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovi}a i Sve zbog seksa Imre Ben~ika nisu ba{ mnogo bili sme{ni, a ni reprezetativni ni u svome `anru komedije. Zato je prihva}eno da Vitalij Dvorcin prika`e i ovde jednu od svojih re`ija ^ehovljevih dela, ovog puta Vi{njika. [ta sve to zna~i za publiku i same glumce – te{ko je odmah utvrditi. Sloboda izraza je izgubila svako zna~enje pa se ~inilo i da se na ovoj kao i na nekim drugim scenama samo u retkim prilikama ~ini po koji korak napred ili ispred onog {to su do tada radili. [ta je aktuelni princip sa kojim bi trebalo da se deluje? Ta dilema je postojala u ve}ini pozori{ta, bar onim regionalnim i manjim gradskim. Na njih je ranija ideologija infiltrirana i u domen estetike, ostaviv{i mnoge tragove, ma kako ih pozori{ni ~elnici a posebno glumci nervozno negirali. To se ogledalo pre svega u potrebi da svi profesionalni ansambli budu upravo od dru{tvenih zajednica u odre|enim sredinama maksimalno za{ti}eni.

1993–1994.

133

Re~ je o egzistencijalnim odnosima. Malo ko se usu|ivao da te odnose uslovi promenom programskih opredeljenja ali je u nedostatku artikulacije starih shvatanja na novi na~in – jednostavno po~ela da se {iri misao o potrebi ve}e tolerancije izme|u scene i javnosti. Mnogi su zato pa`ljivo posmatrali i analizirali program Narodnog pozori{ta u Ni{u gde je ~esto dolazilo do poku{aja da se uklade realne op{te i subjektivne potrebe u domenu umetni~kog delovanja. Tu se na{lo mesta za Eshila i njegovo delo Okovani Prometej ali Marislav Radisavljevi} uz sva svoja nekonvencionalna razmi{ljanja nije mogao da napravi sna`nu meteforu o realnosti kao mitskoj potrebi da se ~ini i ono nemogu}e za {ta bi trebalo da `rtvujemo svoje `ivote, ne znaju}i da li }e to zaista dovesti do slobodnog izbora u budu}nosti. Prete{ko je to bilo ne samo za reditelja koji je uobi~avao da vi{e razmi{lja nego stvara na sceni. Zato je uprava forsirala dva savremena komada – Kiseonik Miodraga \uki}a za ~ija se shvatanja o stvarnosti i polo`aju pojedinca u egzistencijalnim uslovima znalo i od ranije. To je nastojao da protuma~i kao organsku potrebu za promenom reditelj Jovica Pavi}. Sa rediteljem Slavenkom Saletovi}em na|eno je scensko re{enje za postavljanje jo{ jednog dela na istorijske teme, Miladina [evarli}a, Zmaj od Srbije. Ovaj pisac je ve} neko vreme bio zaokupljen reminiscenijama na ona zna~ajna zbivanja u pro{losti na{eg naroda koje su imala istorijski ali i mitski karakter. Zamisao mu je bila da na~ini delo u kome bi prikazao {ta se doga|alo jednom tiraninu koji zami{lja svoju apoteozu i slavlje posle smrti kada ga budu proglasili za sveca. ^im su drugi osetili ovakve misli, `elje ili namere, `ivot mu je prekra}en pre nego {to je ostvario svoje snove pa je razumljivo da sve ono {to je zamislio sada sebi pripisuje i jo{ uveli~ava njegov naslednik. Tekst je bio zanimljiv sa likovima kneza Lazara, Vuka Brankovi}a, Stefana Lazarevi}a, od kojih su neki realni a drugi samo fikcija ili privi|enje, mo`da i se}anje ili samo ne~ija `elja. Nije stoga ~udno {to se Zmaj od Srbije na{ao odmah na programu trideset i devetog Sterijinog pozorja. Komedija @or`a Fejdoa ]urani bila je solidna predstava reditelja Velimira Mitrovi}a, koja je imala odjeka kod publike gde god je prikazana. To se me|utim, nije ponovilo i sa delom Ludi od ljubavi Sema [eparda, jer je za mnoge to bilo suvi{e {okantno i naturalisti~ki neprofilisano kao razorno i nekonvencionalno {tivo na pozornici. Previ{e bizarno. Sve ovo je izazvalo i izvesne promene i u shvatanju onih koji su vodili alternativnu scenu kao Teatar klasike. Svaka jednostranost je po njima ubita~na za gledali{te pa su ovaj put odlu~ili da obe nove premijere budu posve}ene doma}oj klasici. Po njihovom izboru to su bili komadi Zona Zamfirova Stevana Sremca, ovaj put u vi|enju Slavoljuba Stefanovi}a Ravasija i Ne~ista krv Bore Stankovi}a, ali u re`iji Ljubodraga Milo{evi}a. Obe ove predstave bile su u znaku proverenih re{enja i razumljivo je {to ih je publika prihvatila. Sve se to ponavljalo i u drugim pozori{tima sa vi{e ili manje uspeha. U Pirotu je ponovljena La`a i parala`a Jovana Sterije Popovi}a. Mnogo vi{e intere-

134

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

sovanja je izazvala predstava Razvojni put Bore [najdera Aleksandra Popovi}a. Izvedena je sasvim neo~ekivano i Zaljubljena mudrica Lope de Vega. Skromno, ali za lokalne prilike sasvim dovoljno i prihvatljivo. Mnogo bu~nije je bilo u Zaje~aru, mada ni ovde program nije bio zasnovan na bitno originalnijem ili druga~ijem konceptu. Igrana je Zla `ena Jovana Sterije Popovi}a, potpuno besmislena komedija Antonija Amurija Kako ubiti suprugu bez suvi{nog za{to i jedno delo iz svetske klasike kao {to je Ujka Vanja Antona Pavlovi}a ^ehova. Ne{to malo vi{e vitalnosti bilo je u Narodnom pozori{tu u U`icu gde se opet nije moglo bez Crne hronike Svetislava Basare, koga su smatrali zavi~ajnim piscem i nisu pokazivali nikakvu kriti~nost prema tekstu u re`iji Branka Popovi}a. I ovde je bio obavezan Fejdo s tim {to je izveden vodvilj Idem u lov, a pripremljene su i dve kamerne produkcije – Sara Bernar D`ona Marela i Prva dama Mira Gavrana, namenjene glumcima radi li~ne egzibicije ali bez `eljenog efekta. Ansambl leskova~kog pozori{ta zadr`ao je svoj entuzijazam {to se videlo po tome sa koliko energije su se zalo`ili da dosegnu scensku ubedljivost u komadu mladog autora iz svoje sredine @eljka Huba~a – Bli`i nebu koji je osmislio na zanimljiv na~in David Putnik. Od doma}ih autora uzet je i komad Beloglavi sup Miroljuba Nedovi}a ali nije se doseglo do ubedljive predstave. Iz strane literature i ovde je ponovljen Olbijev komad Ko se boji Vird`inije Vulf u kome je kao osve`enje reditelj Radi{a Gruji} obezbedio za glavne uloge i poznate glumce sa beogradskih scena. Pozajmljeni stan Imre Ben~ika je tekst bez zna~aja pa i predstava nije mogla da ga nadraste gluma~kom igrom. Tu se na{ao i Piknik na frontu Fernanda Arabala o~igledno po `elji mladog reditelja Dragana Mi}alovi}a. ^ak ni u [apcu, gde su obi~no iskazivali svoju `elju da se takmi~e u svakoj sezoni sa ostalima i odmeravaju po vrednostima nisu se opredelili za originalniji repertoar. Odlu~ili su da igraju dela ve} vi|ena kao {to su Pu~ Miodraga Ili}a, ]elava peva~ica E`ena Joneska, Razvojni put Bore [najdera Aleksandra Popovi}a i Ve~iti studenti Zorana \or|evi}a. Od svega toga najvi{e uspeha je imao veseli komad Ve~iti studenti koje je ne{to za ovu priliku osve`io Aleksandar \or|evi}. Ono {to je bilo karakteristi~no za ve}inu ovih ansambala jeste smanjena produkcija a {to je jo{ neprijatnije bilo, malodu{nost na nekoliko scena gde se prosto `ivotarilo i ~ekalo neko za pozori{te mo`da bolje i prikladnije vreme. Nekako po strani sa istim ali i ne{to specifi~nijim problemima napinjalo se da iza|e iz mnogih oprete}enja Pokrajinsko pozori{te iz Pri{tine. Ni njega nije mogla da mimoi|e upravni~ka kriza s tim {to se ovde vi{e nego u drugim sredinama ume{ala politika – jer je opet bilo dosta nesporazuma oko toga da li se favorizuje vi{e albanska ili srpska drama i u kojoj meri treba da sara|uju ili nagla{enije isti~u svoje posebnosti. Novi upravnik odmah je ponudio publici svoj komad Mrtva stra`a u re`iji Miomira Stamenkovi}a, u kome je nastupio gotovo ceo ansambl srpske drame. Nisu na{li pogodnu atmosferu i trenutak za Pur-

1993–1994.

135

purno ostrvo Mihaila Bulgakova. Mladi glumci zajedno sa rediteljem Bo{kom Dimitrijevi}em pokazali su daleko vi{e interesovanja za dramu Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske i u njoj potvr|ivali vi{e ili manje svoje talente. Nastala je opet izvesna neravnote`a u odnosu na albansku dramu ~iji su glumci `eleli da igraju prevashodno svoje pisce tako da je odr`ana samo premijera komada Gof Antona Pa{kua u re`iji D`evata ]oraja uz primetno odsustvo gledalaca iz albanske populacije o~igledno kao znak tihog bojkota prema onome {to se doga|alo u samom pozori{tu. Svi su, zapravo, odustali od toga da smiruju situaciju, obezbede ravnopravnost na sceni ili da na miran na~in formalno razdvoje ova dva, ve} o~igledno razdvojena ansambla. Ova sezona je bila razli~ito ocenjivana – vi{e od o~ekivanog a manje od mogu}eg! Oni koji su tvrdili da ih ne}e toliko pogoditi ili obeshrabriti spoljni doga|aji su se o~igledno prevarili jer se pokazalo ko za po koji put da su pozori{ta veoma osetljivi organizmi koji veoma tanano pulsiraju i te{ko odolevaju stvarnosti. Nostalgija, ma kakva bila, nije se mogla pretvoriti u novo verovanje. Pozivanje na iskustvo, imaginaciju ili samu analiti~ku misao nije o~igledno svima bilo dovoljno, pa je prepu{teno onima najotpornijim ili najsna`nijim da na|u pravu formu tom potrebnom ili o~ekivanom izrazu. U Srbiji su uz Sterijino pozorje i Bitef postojali Vojvo|anski pozori{ni susreti, zatim Susreti “Joakim Vuji}”, Dani komedije u Svetozarevu, zatim Zemun fest, Slobodarske sve~anosti u Mladenovcu, Prva izvo|enja doma}e drame u Para}inu, Nu{i}evi dani u Smederevu, Sve~anosti “Ljubi{e Jovanovi}a” u [apcu, Vr{a~ka pozori{na jesen, Dani Zorana Radmilovi}a u Zaje~aru i jo{ nekoliko festivala za de~ja pozori{ta. Od svega toga i ovog puta je bilo najzanimljivije ko }e i kako komponovati program na Sterijinom pozorju. Posle nekoliko neuspeha nove programske orijentacije i estetskih platformi ove manifestacije, sastavljanje programa preuzeo je reditelj Dejan Mija~. Svojim autoritetom on je potvr|ivao da je ovaj frestival i osnovan da podstakne i artikuli{e jugoslovensku dramaturgiju. Za daljnja obja{njenja ili formulisanja kriterijuma, Mija~ o~igledno nije nalazio potrebu. Nagra|enim ili hvaljenim predstavama izgradio je sam odre|eni nivo izraza i stvorio vrednosti koje mu dozvoljavaju da kroz prizmu sopstvenih umetni~kih ube|enja mo`e da vrednuje i druge autore i predstave. Ono {to je bilo uo~ljivo jeste njegovo li~no nezadovoljstvo teku}om produkcijom u kojoj svako sa razlogom, od pisca do glumca, poku{ava da pi{e i igra na sceni ono {to `eli, bez obzira da li u tome ima dramskog potencijala ili ne. Mija~ je tako odabrao da se na Sterijinom pozorju pojave slede}e predstave srpskih pozori{ta: Maska Narodnog pozori{ta iz Beograda, Devojka modre kose Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Tamna je no} Kult teatra i Zmaj od Srbije Narodnog pozori{ta iz Ni{a. Kada su se sa kona~nim izborom susreli ~lanovi Umetni~kog ve}a i Upravnog odbora, povela se jedino rasprava o predlozima za predstave koje je trebalo prikazati izvan glavnog programa. Najvi{e je bilo

136

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

dilema oko toga da li da se predstava La`ni car [}epan Mali Petra Petrovi}a Njego{a, u re`iji Dejana Mija~a a u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Festivala Budva – grad teatar, prika`e, kako je sam selektor predlo`io, van konkurencije ili da se uvrsti u zvani~ni program. Pored tolikih kompromisa i presedana na~injenih poslednjih godina ovo nije shva}eno kao ni{ta nedozvoljeno, pogotovo {to je Mija~ dobitnik vi{e Sterijinih nagrada, a u samom scenskom ostvarenju ima vi{e umetnika koje ne bi zbog toga trebalo onemogu}iti da se takmi~e za nova priznanja. Ovako sastavljen program uz predstave iz Crne Gore, Republike Srpske i jedine inostrane – Moskovskog dramskog pozori{ta, donekle je stabilizovao atmosferu oko Sterijinog pozorja, i ukazivao da perspektivu imaju samo programi u kojima bar nekoliko predstava ima svoju unutarnju izra`ajnu koherenciju, uz jasne stvarala~ke tendencije svojih autora. Za najbolju predstavu progra{en je La`ni car [}epan Mali. Ovoj predstavi pripala je i nagrada za savremenu adaptaciju i jo{ nekoliko gluma~kih priznanja. Nagrada za re`iju iz obazrivosti nije dodeljena selektoru Dejanu Mija~u nego je prosto ustupljena Nikiti Milivojevi}u za njegovo vi|enje Maske. Nagrada za najbolji savremeni doma}i tekst pripala je drami Tamna je no} Aleksandra Popovi}a. Nakon lutanja, neizvesnosti i panike, Sterijno pozorje je do`ivelo odre|eno poverenje {to }e se pozitivno odraziti i na ukupan pozori{ni `ivot u Srbiji.

1994 –1995.

137

1994 –1995.
Pri~a o tome da li pozori{ta napreduju ili stagniraju stara je, ali se s vremena na vreme, aktuelizuje i uvek sa nekim novim povodom. Uz to su prisutne i sociolo{ke improvizacije o tome koliko komada izvodimo u toku sezone, posebno stranih ili doma}ih, zatim savremenih i klasi~nih, kakvi su im sadr`aji, samim tim i odnos prema dru{tvu, da li smo u svome vremenu, na {ta usmeravamo stvarala~ki potencijal, u kojoj meri istra`ujemo ili otkrivamo nove vrednosti. Bavimo li se previ{e ili premalo op{tim vizijama umetnosti, jesu li to problemi sredine ili svakog ansambla posebno? Pragmati~ari su odbacivali sva ta premi{ljanja pravdaju}i se da nije trenutak za teoretske rasprave. Ako je od sto novih predstava – deset dobrih, zna~i da je sezona uspela, a ako ih je manje situacija je pora`avaju}a. Ko to odre|uje i {ta sve to zna~i? Jedno je bilo izvesno – beogradski pozori{ni `ivot je bio prili~no autonoman, gde su pojedini ansambli nezavisno delovali, svojim ugledom, repertoarskom politikom i kona~no, predstavama. To se uvek moglo potvrditi u odnosima koje je javnost imala prema Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Narodnom pozori{tu ili Ateljeu 212. Jugoslovensko dramsko pozori{te je `elelo da u~estvuje u programu dvadeset osmog Bitefa koji je najavljen kao iskazivanje nove energije u devedeset i ~etvrtoj godini, odlu~iv{i da izvede delo Karla Krausa Poslednji dani ~ove~anstva u adaptaciji Nenada Proki}a i re`iji Gor~ina Stojanovi}a. Izvo|enje ovog komada trebalo je da ima simboli~no zna~enje jer je pru`alo mnogim svojim asocijacijama mogu}nost da saop{timo koliko smo krivi za rat, njegova razaranja te da }e zbog toga biti nepodno{ljivo te{ko kada nastupi mir. Proki}u se stavljalo u zaslugu {to je skratio komad od skoro hiljadu stranica, svodiv{i ga na meru koja odgovara na{im pozori{nim standardima. Pri tome se zaboravljalo ili svesno pre}utkivalo da Karl Klaus osu|uje rat i stradanje svog naroda, te raspad predimenzionirane dr`ave, zbog jednog nesmotrenog incidenta, kako ozna~ava sarajevski antentat na princa Ferdinanda, i brzopleto ula`enje u ratnu katastrofu. Tekastovi koji ilustruju ove teze u predstavi su tako pore|ani da sugeri{u da je situacija sa po~etka veka koja se tada desila srpskom narodu u mnogo ~emu istovetna sa ovom {to se zbiva na kraju veka. Tako je Austrougarska isto {to i Jugoslavija, a Jugoslavija isto {to i Srbija. Zbog toga Proki} svojim ve{tim aran`manima nagla{ava besmisao ratovanja i razaranja, pa Klausovu rezignaciju pretvara u deklarativni pacifizam. Predstava s edukativnim traktatom o subjektivnom pacifizmu delovala je tehni~ki zaista impresivno.

138

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Klausovo i Proki}evo delo, me|utim, ovako predstavljeno, nije posedovalo su{tinsku istinitost niti je uspevalo da oformi takvu ~ulnu realnost koja }e uveriti da je re~ o izvornom pozori{nom ~inu. Rasprava o smislu ove predstave brzo je prekinuta i sumorni utisci koje je ona sugerisala potisnuti su premijerom [ekspirovog komada Troil i Kresida pripremljenom na festivalu Budva – grad teatar i opet u re`iji Dejana Mija~a. Opsada Troje dozvoljava re`iji da na neki na~in pove`e doga|aje sa Sarajevom ili nekim drugim opsednutim gradom u ovo vreme. Jer, ono {to se zbiva unutar zidina odi{e verovatno{}u kao {to i logor gr~kih vojskovo|a mo`e da oslika svako ratno bezumlje. Da bi iskazao svoj prezir prema ovakvim ratnicima reditelj koristi scenografiju sa~injenu od gomile razlupanih automobila. Logor deluje kao nekakav otpad po kome se motaju razdra`eni, polupijani ili sasvim nastrani vojnici. Ni{ta nije bolje ni u samoj Tebi, ambijent je isti sa nizom realisti~kih i specifi~nih detalja. Mija~ ve}inu likova sen~i ironijom, ismevaju}i jedne a druge prevode}i u karikaturu. Da li je to drama, tragedija ili komedija – sasvim je svejedno po{to je sve krvavo, u domenu smrti, gde herojstvo prelazi u farsu. Þroil i Kresida tuma~eni su na specifi~an na~in pa je pri~a o melodramskoj ljubavi dvoje mladih potpuno potisnuta kako bi se na proscenijumu glasnije ~ule neke robusne re~i prepoznatljivo aktuelne, ali [ekspir nije izneveren. Tuma~en je na poseban na~in, sa bogatom plastikom i usredsre|en na smisao igre. Sli~nih predstava u drugim teatrima nije bilo pa je razumljivo {to su i ovu pratila razna tuma~enja i komentari. U pozori{tu je to budilo izvesno samozadovoljstvo koje je lako moglo da sklizne u ne`eljene vode. Ilustrativno u tom pogledu bilo je izvo|enje Vartolomejskog va{ara Bena D`onsona, u re`iji Irfana Mensura. Kada se scena otvori to je neka rupa ili stovari{te starih stvari u koje se sle}e niz tobogan. Na tom prostoru trebalo bi da se dogodi va{ar, ali u njemu nema nimalo renesansne razigranosti, ludila ili besmisla, pa se sve zbiva odmereno, hladno, bez prave strasti i {to je najva`nije – otka~enosti ili onog slobodnog gesta koji bi trebalo da sve to zavitla u igri s licem i nali~jem. Za finale je aran`irana lutkarska predstava u kojoj je trebalo da se iznesu neke pi{~eve sentence o glumcima. Ispred lutkarske pozornice pore|ani su u jednom nizu svi akteri tako da sede le|ima okrenuti publici. U ovom spektaklu je bilo efektnih fragmenata, ali je bilo te{ko sve usaglasiti i povezati u celinu. Glavni doga|aj u ovoj sezoni koji je obele`io ne samo uspe{nu aktivnost ovog ansambla nego direktno ukazao na najvi{e domete u pozori{nom `ivotu dogodio se u martu devedeset i pete godine kada je predstavljeno delo Bure baruta mladog makedonskog pisca Dejana Dukovskog u tuma~enju Slobodana Unkovskog. Ceo ansambl je kao op~injen sledio intencije re`ije i me|u mnogobrojnim likovima ose}ao se pun do`ivljaj tako da nije bilo ni jednog koji nije doveden do pune autenti~nosti. Pri~a se zbiva me|u drugim ljudima, ali je predstavljena kao na{a u kojoj se govori o prepoznatljivim mentalitetima, tra-

1994 –1995.

139

gi~noj nesre}i, sa puno ose}anja i beskrajne tuge. Naizgled to su svakodnevne banalne situacije, ali su one kao fragmenti ili minijaturne celine me|usobno povezane sna`nim emotivnim nabojem, izdi`u}i se do onih psiholo{kih stanja u kojima se uspostavlja simboli~ka komunikacija i otvara metafora. Unkovski re`ira krajnje jednostavno ali uz unutra{nji intenzitet koji obuhvata celu pozornicu. Njen je izgled ~etvrtasta kutija nalik zatvorskoj }eliji, sva u crnom, s izreckanim datumima na{eg zajedni~kog robovanja i bezna|a, ambijent koji lako postaje pusti bulevar, poslednji autobus, kupe voza i sve {to je potrebno junacima ovih pri~a. Jer oni svuda dopunjavaju prostor, ozna~avaju}i vreme {to radnji daje punu verodostojnost. Pri tome Unkovski istrajava na svome uverenju da je svaki lik pri~a za sebe, gluma~ka minijatura i izraz viskog dometa, pa verovatno zato scenu obi~no zavr{ava sa jednim glumcem, s njim otvaraju}i i slede}u. Tako se slike pro`imaju u kontinuitetu stvaraju}i simbiozu scene sa na{im sopstvenim bezumljem. Ovakva predstava se dogodila u izuzetnom trenutku koji je tra`io da pozori{te u~ini gest kojim bi se nazna~ilo da se iz op{tebalkanske tragedije mo`e iza}i samo iskonskim ljudskim humanizmom. Upam}eno je kako su se na dvadeset i devetom Bitefu susrele u programu dve predstave ovog komada, beogradska i skopska, i obe su postigle efekat koji je odjednom nadvisio ono {to se prvobitno zbivalo na njihovim mati~nim pozornicama. Po pravilu – dok je umetni~ka direkcija bila zaokupljena velikim projektima, na kamernoj sceni teatra “Bojan Stupica” predstavljani su komadi sasvim drugog karaktera i dejstva. Tako je izvedeno delo Tri visoke `ene Edvarda Olbija, u re`iji Vide Ognjenovi}. Melodrama iz dva dela od kojih je svaki za sebe celina, mo`e se posmatrati i kao tema ljudske usamljenosti s odre|enim varijacijama. Re~ je o ispovesti stare gospo|e koju opslu`uje bolni~arka, a uz njene monologe, s vremena na vreme, potpuno iracionalno se uklju~uje mlada advokatska pripravnica, poslata da sredi ra~une i hartije od va`nosti za testamenat. Tako nastaje drama – tri `ene A, B, C, koje komentari{u uz odgovaraju}a preobra`enja sopstvene `ivote i ono {to }e se svima njima kasnije dogoditi. U komadu bez stvarnog scenskog identiteta te{ko je stra`iti pouzdanu osnovu za umetni~ki verodostojnu predstavu. Kada se sagleda sve {to je pratilo ove predstave nije te{ko zaklju~iti da ~ak ni u ovom anamblu nije bilo volje a ni potrebe da se vr{e podrobnije analize celog repertoara. Jer mnogo va`nije od svega toga bilo je saznanje da se pojedine predstave nalaze na listi onih najboljih ili najpopularnijih. Ta pojava pratila je u ne{to izmenjenoj formi i predstave Narodnog pozori{ta. I ovde se osna`ila `elja da na Velikoj sceni opet dominiraju sadr`ajni i impresivni spektakli a da mala scena bude prepu{tena kamernim komadima ili svemu drugog kao prate}im programima. Ne iznena|uje stoga da je i ovo pozori{te uspostavilo saradnju sa festivalom Budva – grad teatar oko izvo|enja drame @ivot je san Pedra Kal-

140

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

derona de la Barke u adaptaciji i postavci Nikite Milivojevi}a. To je bio zahvat ve}i i ambiciozniji od svega {to je on do tada radio na ovoj ili drugim na{im pozornicama. Toj bajci o Sigismundu, ali jo{ vi{e realnosti koja se te{ko pretvara u san i snu koji se lako gubi u stvarnosti sa nizom vizuelno atraktivnih obrta u ~udesnom ambijentu i kostimama, dato je potpuno savremeno zna~enje. Re`ija je brinula o funkcionalnosti svakog lika u ovoj neobi~noj pri~i, ne bave}i se toliko istorijskim alegorijama koliko psiholo{kim dejstvom pojedinca na istinu i njen smisao. Javnost je bila zainteresovana i za novu postavku Razvojnog puta Bore [najdera Aleksandra Popovi}a. Pokazalo se uz to da nam je ona potrebna iz vi{e razloga u trenutku kada na neki na~in sabiramo {ta je ostalo od pro{lih vremena kao vrednost, se}anje, zabluda ili verovanje u subjektivne `elje i snove. Mladi reditelj Kokan Mladenovi} na~inio je spektakl koji mo`e da izdr`i pore|enje sa predstavom koja je igrana nekako u isto vreme pre dvadeset u osam godina na sceni Ateljea 212. Tada je sve bilo u znaku sitnog realizma i lokalnih dosetki u kojima su kao na nekakvom otpadu re~i na ne{to podse}ale, imale nekakav {arm, tajanstvenost pa i vrednost. Sada su one do`ivele svoje pre~i{}enje. Reditelj nema potrebe da se pla{i bilo ~ega i sasvim slobodno komponuje predstavu tako da kroz tu radni~ku halabuku u fabri~kom krugu opasanom visokim zidovima i popre~nim mostom razaznajemo pri~u o Bori [najderu koga postavljaju na razne funkcije, od voskarske do limarske zadruge, dok ne do|e i do optu`eni~ke klupe. Da bi savladao naivnost ove hronike, Mladenovi} se slu`i sna`nim muzi~kim frazama koje mu poma`u da napravi pomalo kabaretsku reviju sa estradnim numerama koje usput relativizuju sve ono {to nam je nekada bilo ~udno, nametljivo, depresivno i pogubno. Izme|u ove dve ansambl predstave, na{la se ~etvrta po redu verzija popularne Nu{i}eve komedije O`alo{}ena porodica. Izvedena je u jubilarnoj sezoni kojom se obele`avalo sto dvadeset i pet godina rada ovog uglednog pozori{ta. Ali, odmah valja naglasiti – ne prevazilazi poznata tuma~enja ovog dela velikog komediografa. To je ve} problem, jer od svih doma}ih pisaca Branislav Nu{i} je najvi{e izvo|en upravo na ovoj pozornici. Radoslav Dori} je imao ne{to vi{e ambicija nego drugi reditelji, ali ih nije ostvario prema sopstvenim o~ekivanjima. Dosta se zaneo modifikacijom teksta na {tetu pisca. Ve} u uvodnoj sceni je krenuo agresivno, potpuno razgolitiv{i likove i na tome je insistirao do kraja predstave. To je sputavalo igru, i forsiralo do prezasi}enosti. O`alo{}ena porodica nije, ipak, potpuni neuspeh ansambla u jubilarnom raspolo`enju. Spasao ih je Branislav Nu{i} humorom koji se ne mo`e nikada do kraja izvitoperiti, uz ono nekoliko kvalitetnijih gluma~kih interpretacija. Kada je pre dvadeset godina u Beogradskom dramskom pozori{tu Paolo Ma|eli poslednji put postavio Centrifugalnog igra~a, vo|ena je rasprava o su{tinskim vrednostima ove scenske misterije koja se vezuje za srpski modernizam

1994 –1995.

141

posle Prvog svetskog rata. Sada su u Narodnom pozori{tu jednostavno zaklju~ili da je re~ o klasi~nom delu koje je aktuelno i danas. Adaptacija je i{la za tim da se poka`e da su svi ratovi isti i da se oko njih uvek bore nagoni za smr}u i `ivotom, pa su radnju rastegli do nagove{taja novog rata. U njemu se sekretar i barmen preobra`avaju u uniformisane i prepoznatljive fa{iste. Niko od mlade rediteljke Melite Rote Koljevi}, koja je tek ulazila u svet pozori{ta, nije o~ekivao bukvalno tuma~enje ovog dela koje o~igledno pripada vi{e knji`evnoj istoriji nego krugu onih koji mogu da podstaknu nove misli o rascepu du{a mrtvih i `ivih. Mandragola Nikole Makijavelija poslu`ila je Vladimiru Jevtovi}u da predstavi grupu svojih novih u~enika glumaca u korektnom {kolskom aran`manu. U ovom ve`bali{tu i Sa{a Latinovi} je poku{ao da od teksta Dragutina Ili}a Posle milion godina stvori svoju predstavu, ali pozori{te nam je ostalo du`no odgovora za{to se ba{ ovo delo igra? Uz predstavu ide dosta skromno obja{njenje – delo je napisano pre jednog veka i verovatno je ovo prvi tekst koji u duhu nau~ne fantastike razmi{lja o budu}nosti. Sve bi se to moglo da prihvati sa razumevanjem da ova tragikomedija sadr`i izrazitije scenske vrednosti. Nije se mnogo postiglo ni sa Stilskim ve`bama Rejmona Kenoa koje je prilagodila i re`irala Vera Crven~anin. Glumci nisu imali koncentracije ili su od sebe prosto odbacivali te`nju da se do|e do rafinmana u izrazu, zadovoljavaju}i se najprostijim realisti~kim gestovima. Ova predstava je otkrila koliko toga lepog iz pozori{nog iskustva odbacujemo ili prosto zaboravljamo. Sva ta lutanja i nesnala`enja na neki na~in su prosto gurnuta u stranu izvo|enjem komada Tesla ili prilago|avanje an|ela Stevana Pe{i}a u rafiniranom ~itanju Du{ana Mihailovi}a. To je bilo pravo iznena|enje jer su ovog zanimljivog autora uglavnom cenili kao pisca de~jih komada i bajki. Tekst o Tesli ura|en je kao zami{ljeni razgovor za ~asopis “Bilten besmrtnosti” novinara i ovog genijalnog ~oveka. Bio je apsolutno ube|en u svojim promi{ljanjima da je mogu}e pokrenuti zemaljsku kuglu. To je tek jedna od njegovih vizija koje Stevan Pe{i} iznosi jednostavno i neposredno. Du{an Mihailovi} je osetio u svom tuma~enju su{tinu teksta. Zato je naveo glumce da izbegavaju preteranu neposrednost, da se klone banalnih pojedinosti posebnu pa`nju usmeriv{i na na~in kojim se saop{tavaju te ~udesne misli i vizije velikog genija. Ta velika beogradska pozori{ta su veoma ~udna – u stanju su da htenja usmere na velike izra`ajne projekte ali i da oko njih pore|aju, ko zna zbog ~ega, nezanimljiva dela, inferiorne postavke ili da sami obuzdavaju}i izraz, obezvre|uju ono najvi{e {to samo oni mogu da stvore. Sve te protivure~nosti se najvi{e prelamaju kroz Atelje 212 i Beogradsko dramsko pozori{te. Svi bi hteli da ostvarenjima budu uva`avani i korisni, da publici pru`aju slo`enija ose}anja i da su neprekidno u domenu stvarala{tva koje vezujemo za na{a oskudna saznanja o modernoj estetici. U Ateljeu se iz sezone u sezonu menjaju pro-

142

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

gramske orijentacije, pa se desilo da je ova sezona zapo~eta premijerom komada Marija Stjuart Fridriha [ilera. Da bi se uspelo – ovde nikada nije bila dovoljno scena nego publicitet koji unapred obezbe|uje interesovanje i predstavi pridaje poseban zna~aj. U stvari, re~ je o sjajnom tekstu, dosta inferiornoj postavci i relativno prihvatljivom izrazu. Predragu Baj~eti}u je bilo omogu}eno da postavi komad Moskva – Petu{ki Venedikta Jerofejeva. Uz pomo} pesama i muzike u rok stilu, drama je pretvorena u melanholi~ni kabare. Radnja se doga|a u vagonu putni~kog voza izme|u Moskve i stanice Petu{ki gde pisac neprekidno pije, pone{to ka`e o svome `ivotu, tumaranjima po radili{tima, ljubavima i ~e`njama. Ali u prekomernim koli~inama alkohola gubi se svaka simbolika. Tekst je tanak do te mere da je prvi deo mogao biti sa malim dodacima i cela predstava, a drugi je stilski ne{to sasvim deseto, i dalje se sve vrti oko alkohola, dok ne do|e do halucinacija i pribli`avanja delirijum tremensu. Aleksandar Popovi} je mogao da napi{e {ta god bi mu palo na pamet, pozori{ta bi se odmah utrkivala ko }e prvi da igra i tuma~i i ono {to se uop{te ne mo`e shvatiti pa ni razumeti. Tekst ^arlama, zbogom, u podnaslovu je ozna~en kao “scenska maklja na dva zgloba sa epilogom. Prvi zglob – rob ili trgovina drogom. Drugi zglob – zla kob ili otesani glog. Epilog – rog umesto sve}e za zbogom. Ko pije ve{ti~ino mleko koje se si{e u gluvo doba no}i, za vreme u~estalih ki{a”. Da bi sve bilo nerazumljivije, lica ove farse se zovu – Bangeja Klepac, ^ovek koga nema, Leposava Bjuti Sre}kovi}, u prevodu Radodajka, [tanicla, prazna i porazna, Bure bez dna, [ure na koture, @ana rak rana, Grkljan Dejo, Proro~ica Rusalka, Ferizovi} Kurta, unesre}i sre}a Bri`itka Maca i ~etiri svrake. Fabule, naravno nema, svakom je po volji da radi {to ho}e, govori se u nekakvom {atrova~kom slengu i u stihovima, poput onih – ti gore, ja dole, levo pa desno, desno pa levo. Ni{ta nije ograni~eno, sve se mo`e ako se ho}e, nije va`no kako ko izgleda, va`no je da bude karikatura sebe i drugih. Na sceni se gu`ve same od sebe stvaraju, zapli}u i raspli}u, a oni koji veruju da je Aleksandar Popovi} jo{ uvek pisac na{eg izvornog apsurda pomisli}e da je ovo nostalgi~na farsa u kojoj se vra}a svojoj mladosti i stilu od pre trideset godina. Zato i verovatno, ne smeta {to je ovde svet razbijen, {to je te{ko sastaviti logi~no dve re~enice, {to se ne mo`e ni{ta do kraja prepoznati. U to se uplela kao reditelj Ivana Vuji}, shvativ{i da je ve} prisustvo u ovakvoj ~arlami na neki na~in poen u javnosti. Trebalo je da to bude specifi~na slika na{eg mentaliteta u kojoj biti{u privatne bankarke, razni prevaranti, proroci, iscelitelji i svet koji se oko njih vrzma. Autor po ne{to ka`e i jetko, ali nedovoljno razgovetno da bi se razumelo. Alisa Stojanovi} je poku{ala da od romana Lagum Svetlane Velmar Jankovi} na~ini predstavu ali bez ikakvog uspeha. Ovaj tekst je neprohodan, te{ko se ~ita a igra gotovo nemogu}e, pa nikakva propaganda ni sugestije publici nisu po-

1994 –1995.

143

mogle. Jo{ gore je bilo sa projektima koji su gurani na scenu Teatra u podrumu. Kokan Mladenovi} se vrteo u krug ne znaju}i kako da iza|e iz komada Putuju}e pozori{te Rikoti Alfreda Baldu~ija. Tu je na|eno i prostor u kome je pisac Aleksandar Obrenovi} nastojao da sam protumna~i svoje delo [rafekser i autoklav, ali ga je malo ko razumeo. Mnogo truda a malo uspeha ili svega jedna predstava, i to Marija Stjuart oko koje je vredelo da se razgovara i po ne{to protuma~i, jer ostalo je predstavljalo repertoarski neuspeh koji se ni~im nije mogao da pravda. Zvezdara teatar je poku{avao da se odr`i ili iznova potvrdi novim delima savremenih pisaca. Branku Ple{i je poveren tekst Kako potamaniti gamad Novice Savi}a, sa pitanjem ko su gamad u na{em dru{tvu koje ovaj pisac `eli da potamani? Ministra i ljude na polo`aju, njihove mlade, razma`ene i perverzijama sklone supruge, ljude koji su se obogatili i svoju mo} ~uvaju revolverima ispod nabreklih trbuha, razne profitere, prevarante i koga jo{ ne? Velika je zabluda onih koji misle da ovaj komad predstavlja pomak u savremenoj doma}oj komediji. To je i razlog {to je predstava ra|ena pompezno, u stilu koji parodira avangardni izraz. Mnogo buke, jurnjave, forsiranog smeha, a samo nekoliko duhovitih replika koje mogu zaista da podsete na na{e svakodnevne naravi i verbalne dosetke. Prazna predstava sa poznatim glumcima. Ovde se tako|e ponovilo ono {to je ve} vi|eno u Ateljeu 212 sa komadom ^arlama, zbogom, jer da nije re~ o Aleksandru Popovi}u nego nekom manje poznatom i uva`avanom piscu, lak{e bi bilo da se stavi crna ta~ka na predstavu i zaboravi da je ikada postojala. U Mrtvoj ta~ki nema ni~eg novog, ni~eg o ~emu on svoje komentare nije ve} iskazao ili parodirao. Razlika je samo u tome {to je ovde sve to pojednostavljeno, ~esto spu{teno do banalnog ili zadr`ano na nivou malih me|usobno uslovljenih ske~eva. Ovde je jo{ i ~udan – jer dokazuje da su novo dru{tvo svi ugro`avali osim pravih komunista. Tako se na pogre{an na~in pokazuju trenutci koji tonu u zaborav i ~ije o`ivljavanje ne mo`e da podstakne nove emocije. Pri tome valja napomenuti da svi na{i aktuelni reditelji srednje i mla|e generacije misle kako razumeju i znaju da aran`iraju komade Aleksandra Popovi}a. To je velika na{a teatarska zabluda. Radoslav Milenkovi} nije reditelj istan~anog duha pa se opredelio za naturalisti~ki komponovanu scenu koju je instalirao na sredini gledali{ta, obrada likova je bukvalna, svedena na vodviljske obrise, sa `eljom da se podvu~e i naglasi sve {to je grubo i drasti~no, dok ne postane vulgarno. Za to vreme u Beogradskom dramskom pozori{tu gde je opet menjana uprava bili su zabavljeni ponovnim prikazom komada Kamen za pod glavu sa kojim se svojevremeno pro~ula na sceni Ateljea 212 autorka Milica Novkovi}. Sada je to novo ~itanje trebalo da bude u rukama Branislave Stevanovi}. Ni{ta novo {to ve} nije vi|eno – bizarna i opora drama iz seoskog `ivota, ogoljena i prizemljena u svome naturalisti~ki sagledanom bezna|u. Sve je korektno, u

144

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

atmosferi sumorno, ali bez valera koji bi ovoj drami dali neko novo zna~enje. Du{an Petrovi} je anga`ovan da na~ini prikaz drame Tamo amo Edena fon Horvata, ali se na sceni ni{ta nije zna~ajno dogodilo. U tom lutanju kroz repertoar, neko se setio da je ovde nekada sa uspehom igrama Mi{olovka Agate Kristi. U m|uvremenu velika dvorana je bila zatvorena a u foajeu je ure|ena ekskluzivna kafana. Uprava je jedva uspela da posle mnogobrojnih peripetija u probnoj sali ogranizuje ovu – protestnu predstavu. Samo protiv koga? Protiv svih onih upravnika i uticajnih glumaca koji su u ovoj po~etnoj i vulgarizovanoj fazi privatizacije ustupili svoje foajee i najbolje prostorije, privatnicima za kafane i restorane koji im zbog onog {to se doga|a na pozornicama, stvaraju u pozori{tima svoju sopstvenu klientelu. Beogradsko dramsko pozori{te je u tom haosu sebe dovelo skoro do samouni{ternja. U ovoj novoj Mi{olovci re`iju vodi mlada i na izgled nenametljiva Irena Risti}, koja je nastojala da stvori odgovaraju}u atmosferu, likove dovede do kontrasta, a zbivanje u~ini jo{ zanimljivijim nego {to nam se mo`e u~initi. Bilo je to vi{e tu`no nego zabavno i to u pozori{tu koje je tako brzo i naglo izgubilo svoj identitet. Kako da ga povrate? Bilo je tu dosta mladih reditelja koji su se predstavljali na maloj sceni, poput Darijana Mihajlovi}a sa komadom Pitera [efera U poverenju, ali oni nisu imali nikakvog uticaja ni mo}i da preokrenu ovu situaciju. Na vi{e beogradskih scena doga|alo se u tom trenutku ne{to {to je ozbiljno remetilo ili sputavalo stvaranje predstava. Tako je vidljivo posustao Bitef teatar gde je odr`ana samo jedna premijera i to Zigi, zvezdana pra{ina, Marije Soldatovi}, bez o~ekivane ubedljivosti. An|elija Todorovi}, Irina Gili} i Nenad Jeli} osnovali su Ister teatar, predstaviv{i svoj program sa projektom Doru~ak na travi koji su sami komponovali. Iz ovog skromnog nastupa ipak se dalo razabrati da kod ovih mladih nljudi postoji potreba da se istra`uju grani~ne vrednosti modernog izraza i eksperimenti{e tamo gde drugi pisci, reditelji pa ni glumci rado ne zalaze. Za to vreme Kult teatar se napinjao da na|e svoje mesto u pozori{nom `ivotu, iza{av{i sa dve nove predstave. Budibogsnama Svetislava Basare, bez obzira {to je iza ovog komada stajao reditelj Dejan Mija~, nije ostavio nikakav utisak. Sa njim se u stilu postmoderne poku{alo da na~ini neko vrzino kolo u kome bi se na{li Ajn{tajn, Beket i Knjaz Milo{, ali pisac nije imao ni ma{te, a jo{ manje scenske kulture pa se ta ideja obru{ila u ambis gde se jedino mogao da konstatuje totalan proma{aj. Ako se ovaj slu~aj brzo zaboravio, sa komadom Div~e, pisca po~etnika Igora Bojovi}a ve} je bilo ozbiljnijih problema. Mnogi su iz obazrivosti prema mladom ~oveku mislili da je najbolje to {to su videli da se jednostavno zaboravi. Pisac se branio tvrdnjom da je njegova pri~a nastala prema autenti~nom doga|aju vezanom za dobrovoljca koji je oti{ao u rat sa tiradama o srpstvu, vrativ{i se sa rati{ta pora`en, kao plja~ka{ u razorenoj ku}i, u kojoj vi{e nema pravog `ivota. U novinskim feljtonima sa bosanskih rati{ta mogle su se pro~itati razne bizarnosti. To za lite-

1994 –1995.

145

raturu ne zna~i mnogo, pogotovo kada se pi{e crna i turobna balada. Svi likovi u ovoj drami u su{tini su negativni, prljavi, tragi~ni. Dovoljno je podsetiti na glavnu junakinju – mladu devojku Div~e, nedoraslu koja se daje prvom koji nai|e, pravi razne avanture, `eli da rodi po svaku cenu, pristaje da bez razloga ubije oca i na kraju u bolesni~kom krevetu fantazira o nekom sre}nijem `ivotu. Egon Savin je umesto prosedea o konceptu predstave naveo samo re~i iz Jevan|elja po Luki, “O~e, oprosti im, ne znaju {ta ~ine”. Ve~ernja scena “Radovi}” nije moga da izdr`i tempo ranijih sezona i sada se videlo da su prakti~no pojedini glumci iscrpeli reperoar svojih privatnih predstava i monodrama. Na sceni Kod konja, u pozori{tu “Bo{ko Buha” prikazana je samo jedna, nagla{eno ambiciozna nova predstava, tragedija Romeo i Julija, Viljema [ekspira, u postavci Jago{a Markovi}a. Postavljaju}i ovu tragediju, on je tek u fragmentima pokazivao zanimljivu subjektivnu inicijativu da se na|u neka nova re{enja kao {to je na primer kupanje i obla~enje mlade Julije, ali retko je koje doveo do punog izraza. Sve {to ga odu{evi ugra|uje u predstavu, dopu{ta buku i pravi gu`vu kako bi stvorio spektakl koji }e sam ~in tragedije u~initi jo{ dramati~nijim. Teksta se uglavnom dr`ao, neke od klju~nih prizora je skratio ili sasvim zanemario, a ima i dopisivanja kako bi se u~inio {to prihvatljivijim na~in na koji se vodi ova ljubavna pri~a. Ima tu ma{te, improvizacija, praznih tirada, parodije a po ne{to i iskrenih ose}anja, tako da je sve ovde neuobi~ajeno. To je moralo da izazove razli~ite komentare jer reditelj smatra da se ne sme u izrazu ni~im sputavati energija koja se osloba|a iz situacija, postaju}i subjektivno do`ivljena vizija. U Pozori{tu na Terazijama je tako|e do{lo do krize rukovo|enja ili neslaganja oko toga {ta sve treba da se igra na ovoj nekad popularnoj sceni. Tek reda radi prire|ena je samo jedna nova predstava i to Crne komedije Pitera [efera u postavci Anje Su{e. Pa`nja rukovode}eg tima je bila pomerena od klasi~nih komedija ka muzi~ko scenskim i revijalnim programima tako da je daleko ve}i publicitet dat mjuziklu ra|enom po stripu o Alanu Fordu. Po{lo se od toga da svi oni koji ~itaju stripove veruju da je to vi{e od zabave, neka vrsta ma{tanja bez granica. Marija Lazi} je poverovala da se od svega toga mo`e napraviti atraktivna osnova za zabavnu komediju ili mjuzikl pa je uzela jednu od mnogobrojnih svezaka pod nazivom Bradati plja~ka{,i u kojoj tri ganstera preobu~ena u kostime Deda Mraza haraju velikim gradom. Od tog trenutka nastaju apsurdne avanture i neobavezne improvizacije u kojima je i sam u`ivao reditelj Kokan Mladenovi}. Uz to je sledio jo{ jedan mjuzikl, Briljantin D`ima Jakobsa i Vorena Kejsija u kome je Mihailo Vukobratovi} demonstrirao svoje televizijsko iskustvo u novoj formi izraza. Na ostalim scenama, pogotovo onim u studentskim kulturnim centrima ili alternativnim nije bilo u ovom trenutnku ve}eg interesovanja za ne{to smelije, novo ili problemati~nije. Novi Sad je u pozori{nom smislu uvek bio tako blizu Beogradu ali dovoljno daleko da o|eci ovih doga|aja ne uti~u na njihovu samostalnost u odlu~ivanju o

146

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

repertoaru. Autonomnost Srpskog narodnog pozori{ta je odr`ana i u najdelikatnijim situacijama. U sezoni koja je svuda najavljivana kao ne{to skromnija, istrajavalo se ipak na kontinuitetu kroz korigovani repertoar gde se ba{tina sastavljena od klasi~nih i savremenih dela do`ivljava ne toliko kao odstupanje od programa koji su u novije vreme prisutni u svim pozori{tima, koliko kao podsticaj da se artikuli{u novi teoretski principi savremene scenske umetnosti. Mnogi su bili stoga iznena|eni {to se novi program otvara upravo sa Sumnjivim licem Branislava Nu{i}a, a u postavci Dejana Mija~a. Nekoliko godina ranije, ovde je gostovao Du{an Jovanovi} sa svojom provokativnom predstavom u kojoj je mala policijska stanica pretvorena u kazamat ili koncentracioni logor iz kojeg samo iznose mrtva~ke sanduke. Na pitanje da li je ovo neka vrsta okasnelog odgovora, niko nije ni pomislio, jer je ve} od prvog pogleda na scenografiju bilo o~igledno da se radi o potpuno autonomnom i novom ~itanju ove popularne znane komedije. U Mija~ovoj re`iji to je odista ambijent u pra{ini i sivilu, sve se zbiva oko barake koja se nalazi u pozadini, ali bez zelenila, ku}a u blizini i svega onog ~ime je ova komedija ukra{avana u ranijim postavkama. Uz to idu odgovaraju}e uniforme, pesak i tek po neki predmet {to sve ~ini celinu kojom struji bahatost, neobaveznost i po ne{to od prepoznatljivog mentaliteta. Metaforta je toliko o~igledna i savremena da mo`e da se ve`e za mnoge male ili sli~ne dr`ave {irom sveta. Zaba~eno mesto za koje verovatno niko osim policijskog aparata mo`da i ne zna da postoji. Ni jedan lik nije ni po ~emu podse}ao na stereotipe ranijih predstava i samo se po tekstu moglo da zaklju~i da je re~ o Sumnjivom licu. Humor je opor, primitivan, nakva{en satirom, bez preterivanja u naturalizmu i proizvoljnim stilizacijama, tek u izvesnim pasa`ima pomeran iz svog {turog okvira, ali od po~etka do kraja oslonjen na puni do`ivljaj i ubedljivost postupaka, {to celoj komediji obezbe|uje posebnost, autenti~nost i univerzalnost. Odmah, ve} posle prvog ~ina, bilo je o~igledno da je ovo najuspelija Mija~eva re`ija Nu{i}a, sa vrednostima koje sasvim sigurno i bez ikakvog dvoumljenja zna~e veliki pomak ili sasvim novo ~itanje dela velikog komediografa. Sve drugo {to se pripremalo i izvodilo na scenama Srpskog narodnog pozori{ta bilo je nekako u drugom planu, manje zanimljivo i verdostojno u izrazu. Ovo pozori{te je generacijama negovalo afinitete prema delima Jud`ina O’Nila, pa je odabrana njegova drama Mese~ina za nesre}ne. Ambijent je komponovan tako da glumci lako stvaraju psiholo{ku atmosferu prepunu sete i gor~ine prema `ivotu na koji su osu|eni. Sve je bilo dobro zami{ljeno, solidno izvedeno, ali bez sna`nijeg unutarnjeg dejstva. Sli~no se dogodilo i sa komadom Tri sestre Antuna Pavlovi~a ^ehova, koji je Ljuboslav Majera prilagodio svome relativisti~kom odnosu prema literaturi. U glumcima je tra`io argumente za svoje opservacije ali su se njihovi odgovori vezivali za li~na iskustva pa e tako i sam izraz postao neujedna~en i nedovoljno celovit. Jo{ skromniji utisak ostavljale su predstave namenjene kamernoj sceni: Smrt i devojka Ariela Dorfmana i Ru~ni rad @an

1994 –1995.

147

Kloda Danoa. No, u ansamblu se verovalo da je na~injen sklad izme|u literature i izraza, bez nepotrebnih improvizacija ili vulgarnih pojednostavljivanja u truma~enjima odre|enih dela, uz ono {to je najva`nije – imali su jednu zaista reprezentativnu predstavu, {to ih je sna`ilo u potrebnom samopouzdanju. Me|utim, nisu svi bili zadovoljni ovakom umetni~kom politikom. Nekoliko glumaca upravo iz Srpskog narodnog pozori{ta, odlu~ilo je, ne napu{taju}i mati~nu ku}u, da formira projektnu grupu pod nazivom Novosadski dramski teatar. Oni su za svoje prvo predstavljanje javnosti prihvatili novo delo Sini{e Kova~evi}a Janez, i zajedno s njim pripremili predstavu koja se smatrala doga|ajem trenutka. Faktografija je primarna, pa se i ovde u Janezu re|aju isklju~ivo neprijatni doga|aji. Zastavnik Janez Kranjc povukao se sa jedinicama Jugoslovenske armije iz Slovenije. Zbog vernosti zakletvi, u zavi~aju su ga proglasilio izdajicom, a u novoj sredini ga ne prihvataju, ve} penzioni{u. Sa porodicom se smestio u sobi sama~kog hotela na periferiji grada. Dve }erke bliznakinje su prestale da govore, obolele od {izofrenije. Starija }erka je u drugom stanju, ~eka mu`a sa rati{ta, dok ne jave da je mrtav. Sin bi `eleo da studira, ali mu to otac ne mo`e da omogu}i, pa ulazi u beogradsko podzemlje. Janez je ostao bez prijatelja, ku}e i ku}i{ta, bez ikakve perspektive, u potpunom o~aju, te na kraju obla~i mundir hotelskog portira. Sve to kao crna hronika na{ih dana mo`e da bude ta~no, ali na~in na koje je to izneto, u pojednostavljenoj naturalisti~koj formi, ne deluje dovoljno ubedljivo i sa unutarnjim do`ivljajem sa scene. Koli~ina bezna|a, sama po sebi te{ko da mo`e da bude mera vrednosti ovakvih produkcija. No, Janez je i ovakav kakav je, nai{ao na veliki odjek u svim mestima gde je prikazan. Za to vreme u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki sinhaz, na ma|arskom jeziku, savremeni izraz je prihvatan vrlo ~esto samo kao scenografija, uz spoljnu atraktivnost forme. U stanju pune odmerenosti ili zatvorenosti, ovaj ansambl je izveo dramu Svi moji sinovi Artura Milera, sa rediteljem Laslom \er|elijem, koji je obradio i komad Kaktusov cvet Pjera Barila i @an Pjera Gredija, dok je Pinterovog Ljubavnika predstavila Eva Bala{. Predstave u stilu savremenog prilago|avanja igre odre|enim formama, svoj realizam su ~esto bogatile ili formirale prema psiholo{kim podsticajima samih tekstova. Uz ove komade Zoltan Baracius je nastavio sa kabaretskim predstavama, ovog puta pod naslovom Svako na svoj na~in, zatim sa postavkom Lastavice Dezija Kostolanija. Na kraju je Hajnalka Varadi obradila jo{ jedno delo Lajo{a Zilahija, Svadbenog varalicu. Po nivou izraza ova serija predstava nije se mnogo razlikovala od onih izvedenih predhodne sezone. Po{tovan je standardizovani scenski re~nik u koji su pojedini reditelji unosili izvesne tehni~ke inovacije a glumci se trudili da ni jedna ideja ne bude izvitoperena ili da se ne{to publici u~ni kao proma{aj. Mnoge je iznenadilo da se i Ljubi{a Risti} u Narodnom pozori{tu u Subotici opredelio za daleko mirniji program, bez rizi~nih eksperimenata ili nasilnog

148

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

aktueliziranja klasi~nih dela. O tom mirnijem toku u samom izrazu svedo~ile su predstave Assimil E`ena Joneska, koji je eksperimentalno postavio Ljubi{a Risti} zajedno sa Trejs [rurs. U projekat je uklju~eno nekoliko holandskih glumaca, ali su se u ansamblu svi sa svojim jezicima odli~no uklapali i koordinirali u pojedinim situacijama slede}i pi{}eve misli o apsurdima ljudske me|usobne komunikacije. Sa{a Gabri} je izlo`io svoje vi|enje komada Tri sestre Antuna Pavlovi~a ^ehova, sa naglaskom na unutarnje motive i reakcije na besmisao `ivljenja koja stvara ~e`nju za boljim `ivotom. Upravo zato je pa`nja koncentrisana vi{e na tri sestre. Re`ija je likove prosto stapala u odre|eno psiholo{ko polje tako da imena i polo`aji nisu bili toliko va`ni za identifikaciju, koliko njihovi postupci i ose}anja. Peter Ferenc je radio dve postavke Gu{tera Andra{a Urbana i Mara/Sad Petera Vajsa. Dosta pa`nje igri pokazano je i u predstavi Gospo|ica Ive Andri}a, kome je Ljubi{a Risti} pristupio dosta delikatno, bez namere da razbija tekst ili menja poetiku uglednog pisca. Da li je to predah, suo~avanje, premi{ljanje nad onim {to je do tada ostvareno ili ~ekanje da se sagledaju prilike iz ovog specifi~nog pograni~nog centra – ostalo je otvoreno, bez o~ekivanog odgovora. U somborskom pozori{tu je bilo sli~no ali bez posebnog optere}enja oko savremenog ili eksperimentalnog izraza.To se pokazalo sa izvo|enjem Gordane Laze Kosti}a, u re`iji Zorana Ratkovi}a, koji je nastojao da doka`e kako ovo delo ne samo da scenski nije nezanimljivo, ve} je i kulturolo{ki zna~ajno. Sa Ateljeom 212, ~iji su reditelji ve} po tradiciji ovde bili ~esti gosti, na~injena je predstava Lunasa Brajana Frejla, sa zajedni~kom gluma~kom podelom koju je na~inio reditelj Du{an Petrovi}. Predstava je bila podjednako namenjena somborskoj kao i beogradskoj publici. Sasvim neo~ekivano u prvi plan je izbila Kate kapuralica Vlaha Stuli}a, u re`iji Jago{a Markovi}a. Pristalice svega {to ~ini ovaj reditelj, me|u njima mahom glumci, kriti~ari, pa ~ak i reditelji, odmah su ovu predstavu proglasili izuzetnom, od prole}a do jeseni neprekidno podsti~u}i kod publike atmosferu odu{evljenja. To se potvrdilo kona~no i na kraju dvadeset devetog Bitefa. Sa somborskim pozori{tem se na neki na~in ovo doga|alo i ranije, ali retko kada sa ovoliko buke. I u ovoj predstavi su glumci bili superiorni, potpuno verodostojni u postavci koja je izazivala i sasvim opre~ne sudove. Markovi}a nisu interesovala veristi~ka iskustva sa mediteranskim komedijama, koliko njegov subjektivni utisak o ambijentu i ljudima koje je opet posmatrao sa izvesnom otu|eno{}u u apsurdnim situacijama, ~esto ih uvede}i u polje karikature. Zato mu je bilo potrebno da ceo prvi deo predstave pretvori u sliku bede, o~aja, besmisla u ribarskoj ku}i na periferiji grada. Nije se zadovoljio da samo parodira neorealisti~ke manire ili da ih sen~i izvesnim satiri~nim varijantama, ve} je i{ao u razgoli}avanje koje je dovodio do ivice vulgarnosti. Da sve to ne bi bilo monotono, u pojedine pasa`e ubacuju se ~as napolitanske pesme, ~as dal-

1994 –1995.

149

matinski napevi, naro~ito oni stari splitski. U nastavku, re`ija nastoji da izdigne radnju sa dna, usmeriv{i je ka melodramskom razre{enju u kome se Mare udaje za mornara i sre}na odlazi iz ovog kala. Markovi} se koristio Felinijevim iskustvom, ube|en da pravi komediju koja }e se po svemu razlikovati od na{ih uobi~ajenih doma}ih postavki i zahvaljuju}i slobodnoj ma{ti i efektnim improvizacijama, izmicati svim literarnim i scenskim {ablonima. Kate Kapuralica, u kojoj je bilo dosta problemati~nosti i neodmerenog samohvalisanja re`ije, nagra|ivana je toliko da je postala zaista zanimljiva pojava, sa kojom se razotkrivalo sve {to se doga|alo u pozori{tu i oko njega. Publika je imala svoje mi{ljenje o svemu, prihvatila predstavu sa odu{evljenjem i uop{te je nije zanimalo da li je sve izvedeno po nekakvim estetskim merilima. U Vr{cu je opet sve bilo u znaku komedije. Prvo je Kokan Mladenovi} poku{ao da ovde prenese ne{to od atraktivnosti predstave Buba u uhu @or`a Fejdoa, decenijama igrane u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Milan Karad`i} je priredio @enidbu Nikolaja Vasiljevi~a Gogolja, a Miroslav Pavi}evi} fragmente Joakima Vuji}a pod nazivom Ohla|eni vo, gde se osniva~ srpskog pozori{ta pojavljuje u glavnoj ulozi. Glavni poduhvat je ipak @enidba i udadba Jovana Sterije Popovi}a, u vi|enju Miroslava Benke. Ovaj neobi~an i zanimljiv reditelj komediju je shvatio kao pretekst teatra apsurda, preplitanjem slika stvarnosti i privida dok se zbivanja potpuno ne izobli~e i ne dobiju gorak ukus sa tragikomi~nim re{enjem. Benka je uspeo da u svom kompletnom dizajnu predstave, stvori ~udestan dekor u kome ima atmosfere vojvo|anskih varo{i, luksuznih ograda, bogatih salona, ali i klupa na sokacima, s tim {to su ovakve slike krajnje deformisane i stilizovane. Sli~no je i sa glumcima koji su dovedeni do tipiziranosti, a zatim po potrebi pretvarani u lutke sa belim klovnovskim maskama, karakteristi~nim kostimima i slo`eni tako da predstavljaju ~udan, toliko nestvaran koliko i realan svet. Ono {to u svemu tome zadivljuje je doslednost Benke, pa ni jedan detalj u predstavi nije ostao neobra|en, neosmi{ljen niti nadogra|en. @enidba i udadba, u jubilarnoj sezoni, kada ovo pozori{te obele`ava pedeset godina neprekidnog rada, predstavlja zaista vrednost ne samo za njih ve} i srpsko pozori{te. Pozori{te “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu nije imalo ovakvih iznena|enja niti neo~ekivanih uspeha. U komadu Roberta Andersona [ok prepoznavanja glumci nisu uspeli da uspostave pravu komunikaciju sa tekstom. Zatim su ponovili Emigrante Slavomira Mro`eka i komediju Pa izvol’te u Sakule Zorana Petrovi}a. Najvi{e se u izrazu dobilo sa prisustvom Steve @igona kao reditelja Ivanova Antuna Pavlovi~a ^ehova. Ovaj umetnik je igraju}i u ovom i drugim komadima slavnog pisca i tuma~e}i ih na raznim pozornicama, sada nastojao da aktere pove`e u slo`enu celinu kroz koju struji dramska tenzija neophodna da se realizam svakodnevnog `ivljenja preobra`i u psiholo{ku dramu punog dejstva.

150

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Podeljenost unutar srpskog pozori{ta postoji decenijama i ona je institucionalizovana u raznovrsnim formama. Festivali kao {to su Susreti voljvo|anskih pozori{ta i Susreti pozori{ta “Joakim Vuji}” koji su obuhvatali ansamble iz takozvane u`e Srbije i Kosova i Metohije, su jedna od najdrasti~nijih dokaza tog razjedinjavanja na{eg kulturnog prostora. Svi poku{aji da se bar vode zajedni~ke statistike su odavno odba~eni. Ukinut je Pozori{ni godi{njak Srbije, pored Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije, stvoren je Pozori{ni muzej Vojvodine. Na tim podelama zasnivala se u mnogo~emu i politika Sterijinog pozorja do raspada zemlje, sa posebnim komisijama koje su birale predstave za zvani~ni program sa ovih podru~ja. Tako je srpsko pozori{te i dalje neka federacija u malom, sastavljena od tri potpuno autonomne celine – vojvo|anske, beogradske i takozvane srbijanske, prisiljene na skromnu saradnju koja ne prejudicira nikakve su{tinske promene koje bi vodile nekom jedinstvu. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}” situacija je uvek bila pomalo rovita, nestabilna i puna ~estih premi{ljanja kakva bi repertoarska politika najvi{e odgovarala romanti~arskoj tradiciji, po kojoj su upravo oni ba{tinici svega {to je vezano za stvaranje srpskog pozori{ta. U ovom trenutku pozori{tem je rukovodila po poznatom receptu gluma~ka uprava sa `eljom da se smire prilike u ansamblu, bez mogu}nosti ni dovoljne odlu~nosti da se izvr{e promene u repertoaru. Zadovoljili su se izvo|enjem Srpske drame Sini{e Kova~evi}a, jer im se ~inilo da ona poseduje upravo nacionalni naboj i tugu prema `rtvama, nalik onoj prouzrokovanoj svirepom tragedijom koja se dogodila upravo u ovom gradu na po~etku drugog svetskog rata. Jovan Gligorijevi} je upravo nastojao da sjedini to ose}anje za srpske i kragujeva~ke `rtve, donekle smanjiv{i metafori~nost teksta a ostavljaju}i u akterima pre svega mu~ninu i nelagodnost `rtava. Sledila je Crna rupa Gorana Stefanovskog, koja im se u~inila dosta bliskom kao pri~a o razaranju porodi~nih odnosa, a zatim su se posvetili Pokojniku Branislava Nu{i}a, gde su bili zaokupljeni, kao u ostalom i drugim predstavama, vi{e pitanjem {ta ko igra, nego kako igra. To su bile tri solidne, manje ili vi{e rutinske predstave ovog gluma~ki solidnog ansambla, ali bez ve}eg umetni~kog dejstva. U Ni{u je situacija bila ne{to druga~ija. Ansambl je vodio dramski pisac pa je razumljivo, svoj ciklus istorijskih drama vezanih za srpsku pro{lost, prvo `eleo da prika`e na mati~noj pozornici. Tako je premijeru do`iveo Kara|or|e Miladina [evarli}a, u rediteljskoj obradi Slavenka Saletovi}a. [evarli}eve drame su se po mnogo ~emu razlikovale od sli~nih tekstova drugih savremenih autora jer je uvek bila vidljiva odre|ena namera i misao koja podsti~e njegovo okretanje ka istorijskim ~injenicama. Tako ne{to je `eleo da naglasi i Marislav Radisavljevi} u svome rediteljskom radu na postavljanju Sofoklove Antigone, koja nosi u sebi one ve~ne ljudske dileme koje ljude dele i ~ine nesre}nim. Uz ove projekte sledile su i dve rutinske predstave, Razvojni put Bore [najdera Alek-

1994 –1995.

151

sandra Popovi}a, bez ve}eg odjeka u javnosti i La`a i parala`a Jovana Popovi}a Sterije, bez posebnog umetni~kog identiteta. Uz tu nekakvu odre|enost, samopouzdanje i odmerenost Narodnog pozori{ta u Ni{u – Teatar klasika bio je manje dosledan. Publici su predstavljena dva komada – Hilperik Miroslava Nastasijevi}a, koji se nije ni po kom kriterijumu mogao svrstati u klasike, i Cigani lete u nebo Maksima Gorkog. To je trebalo da bude ustupak publici, na nivou koji je mogao biti prihva}en u svakom mestu gde je taj ansambl ~esto gostovao. Pirotsko pozori{te bilo je u svome repertoaru dosta zavisno od gostuju}ih reditelja. Kako je ansambl imao dobru komunikaciju sa grupom stvaralaca koji su dolazili prevashodno iz Beograda, to je i ovde bilo mogu}e da Bora Grigorovi} predstavi komad Talenti i obo`avaoci Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, u dosta kvalitetnom scenskom obliku. Slavoljub Stefanovi} Ravasi je u~inio veoma mnogo da se delo Darovni }ilim Cvete Agine, koje je priredio Mom~ilo Anti}, na|e u zaista emotivno sna`nom izrazu. Uz to je i{lo i delo Aleksandra Popovi}a, ^arlama, zbogom, {to je na neki na~in i bio maksimum ovog skromnog ansambla. Nasuprot tome, u zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” forsirali su popunjavanje repertoara novim predstavama pa su priredili ~ak {est novih premijera. Tu se na{ao ve} u mnogim pozori{tima izigrani komad Reja Kunija Luda no} u hotelu Srbija, zatim Alda Nikolaja Ukokaj moga mu`a, kao popune repertoara, Miroljub Nedovi} je re`irao svoj tekst Bluz osmeh, bez ikakve atraktivnosti i zna~aja, a Bo{ko Dimitrijevi} je predstavio delo Aleksandra \aje Jankovac – potopljeni svet, sa `eljom da ga u~ini {to autenti~nijim. Ne{to vi{e pa`nje su privukla gostovanja reditelja iz Ukrajine i Bugarske. Vitalij Dvorcin, koji je ve} radio u drugim srpskim pozori{tima, sada je postavio Unosno mesto Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, sa poznatim beogradskim glumcima kao gostima. Predstava je bila potpuno u stilu postojanih vrednosti ruskog teatra. Za ansambl je to bilo od zna~aja, ~ak vi{e nego za samu publiku koja je dosta bila rezervisana prema predstavi i stilu na koji nije bila naviknuta. @oro Ivanov je opet, sa svojim saradnicima opremio predstavu Tajanstvena fioka Juliu{a Volskog, sa punom ubedljivo{}u, stilski ~isto i u izra`ajnom smislu na zaista impresivnom nivou. U Leskovcu je su bile dominantne tri komedije – Zona Zamfirova, igrana na konvencionalan na~in, Plagijat, poznatog komediografa i humoriste koji je potekao iz ove sredine i Filumena Marturano Eduarda de Filipa, koju su zajedni~ki pripremili Nikola Vavi} i Radi{a Gruji}. To je ujedno bila i glavna predstava, u kojoj je nastupio ceo ansambl. Narodno pozori{te u U`icu, veoma aktivno i ambiciozno postavlja na repertoar ~ak sedam novih dela. Princip izbora je me|utim, bio sli~an kao i u drugim pozori{tima. Umesto savremenih anga`ovanih dramskih tekstova, prednost je dobila nacionalna drama, pa je Arsa Milo{evi} postavio Simeona Ne-

152

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

manju \ure Dimovi}a, dok je Aleksandar Sibinovi} tuma~io delo Milo{ Veliki – Knjaz Srpski Milovana Vitezovi}a. Dominantne su bile istorijske reminiscencije, uz po neku smeliju repliku koju je trebalo shvatiti kao i danas aktuelnu misao. Sledila je drama Jud`ina O’Nila Dugo putovanje u no}, koju je uobli~ila Lilijana Arsenov, bez ozbiljnijeg prodiranja u psiholo{ke probleme ove razorne porodi~ne drame. Staklenu mena`eriju Tenesi Vilijamsa, dosta bezli~no je re`irao Miodrag Milanovi}, li{avaju}i komad onih suptilnih psiholo{kih osobenosti i bolnih ose}anja u sudaru sa realno{}u. Mnogo vi{e interesovanja bilo je za komad Zapali me Lenforda Vilsona, koji je sasvim korektno predstavio Bo{ko Dimitrijevi} sa adekvatnom gluma~kom igrom. Ovo pozori{te je imalo dosta razvijene veze sa rediteljima iz drugih zemalja, pa je za kraj ostavljena [uma Aleksandra Nikolajevi~a Ostrovskog, u proverenoj postavci Kirila Pan~enka i njegovih saradnika. Misao o `ivom pozori{tu bez ograni~avanja u repertoaru, nalazimo i u kru{eva~kom pozori{tu. Kroz postoje}e dru{tvene krize ansambl ne samo da je ostao na okupu, nego je i poja~an, pa je mogao da pripremi vi{e kvalitetnih predstava. I ovde se, kao i u U`icu, na{la na programu [uma Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, samo sa rediteljem Ateljea 212, Ljubomirom Dra{ki}em i prvacima beogradskih pozori{ta u ulogama Sre}kovi}a i Nesre}kovi}a. Postojanje u istom programu, Plautovog Hvalisavog vojnika, u re`iji Du{ana Petrovi}a, Audijencije Vaclava Havela i ^arlijeve tetke Brendona Tomasa, moglo je da se razume samo zato {to su za va`ne uloge anga`ovani glumci iz Beograda. Uprava pozori{ta je uspela da stvori na pozornici i u gledali{tu odre|enu atmosferu koja je hrabrila ansambl da se poka`e igrom kao dostojan partner i najpoznatijim umetnicima. Pri tome je zanimljivo da je iskazana vidljiva uzdr`anost prema savremenim doma}im tekstovima. U tom pogledu ovo pozori{te, nije bilo sklono nikakvom nadmetanju. Otud se odlu~ilo da samo premijerno predstavi komad Njujork, pri~a sa naslovne strane Neboj{e Rom~evi}a. Sezona je efektno zavr{ena Mirandolinom Karla Goldonija, u re`iji Vladimira Jevtovi}a. Dobio se tako niz predstava sa dominantnom gluma~kom igrom. U {aba~kom pozori{tu, novi ciklus predstava je zapo~et izvo|enjem teksta \okice Miljkovi}a Hajde da glumimo, koji je u znatnoj meri nadogradio i osmislio Aleksandar \or|evi}. Ovaj reditelj je postavio i komad Ma~ka na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa, u realisti~nom maniru, kako se obi~no i predstavlja ovo delo. \or|evi}u je poverena i predstava Dolaze moleri Zorana \or|evi}a, sa ~ijim komedijama je ovde publika bila zadovoljna. Jedino repertoarsko iznena|enje bilo je anga`ovanje oko o`ivljavanja teksta Jovana Risti}a Be~kere~anina – Bontonirani }ifta, oko kojeg se najvi{e rediteljski zauzeo Dejan Krstovi}. Mandragolu Nikole Makijavelija postavio je Nikita Milivojevi}, stilski vrlo rafinirano, sa jasnim efektima i duhovitim obrtima, i pojedinim subjektiv-

1994 –1995.

153

nim intervencijama koje su samom izvo|enju dale savremeniji okvir, a igru u~inile prirodnijom i izra`ajnijom. Iz svega toga se moglo zaklju~iti da je do{lo gotovo spontano do odre|enih promena u repertoraskoj politici regionalnih pozori{ta. Preovladalo je shvatanje da ne treba da se igraju anga`ovani komadi po svaku cenu, niti da se u tome takmi~i – pogotovo {to se dru{tvena situacija toliko brzo menjala, da su mnoge opservacije brzo gubile zna~aj. Ohrabruju}e je bilo to {to je svaki ansambl, uz sve specifi~nosti sredine u kojoj deluje, mogao da ispolji svoja shvatanja, pa i razlike u pristupu zahtevima koji se name}u pozori{noj umetnosti. To se potvrdilo ~ak i u Pokrajinskom pozori{tu u Pri{tini koje je delovalo u krajnje slo`enoj situaciji i sa daleko vi{e dilema i problema nego {to je bilo vidljivo u drugim sredinama. Srpska drama je uspela da pripremi Pokojnika Branislava Nu{i}a, zatim Srpsku dramu Sini{e Kova~evi}a i Laki komad Neboj{e Rom~evi}a, sve u re`iji Neboj{e Bradi}a. Njegove postavke su bile celovite, po{tovane su specifi~nosti teksta i istrajavalo se na odre|enom stilu u gluma~koj igri. ^ak je i albanska drama postala ambicioznija i fleksibilnija u odabiranju komada, pa je tako Selami Taraku pripremio Garderobera Ronalda Harvuda, a Ilir Bok{i Istoriju Kasema Trebe{ina. Kada je na~injen bilans ove sezone – iz statistike se vidi da je izvedeno na srpskim pozornicama sto pedeset i pet novih premijera, sa dvesta {ezdeset i tri reprize, {to je vi{e nego u prethodnoj sezoni. Ako dodamo tome da je kroz dvorane pro{lo preko milion i trista hiljada posetilaca, pozitivan zaklju~ak zaista ohrabruje. Me|utim, onima koji odlu~uju o pozori{nim zbivanjima ove ~injenice nisu imale poseban zna~aj. Odre|ene predstave su po subjektivnim i unapred pripremljenim procenama favorizovane i smatrane izuzetno zna~ajnim. Ostale su ignorisane. Ta pristrasnost je vezana za grupe kriti~ara, generacijsko povezivanje reditelja i glumaca a ponajvi{e za one okupljene oko Sterijinog pozorja. Odbijanje saradnje koje je dolazilo iz novih dr`ava niko nije iz tog kruga hteo da automatski izjedna~i sa dru{tvenim rastrojstvom sistema i nacionalnim deobama svega {to je u materijalnom i duhovnom svetu stvoreno. Uz to, pojedince je iritirala ravnodu{nost pojedinih srpskih pozori{ta, koja su smatrala da su bila podcenjivana i potiskivana, upravo radi tog favorizovanja i izjedna~avanja teritorije cele zemlje. Istrajavanje na me|uzavisnosti doga|aja i pojava nije vodilo dobru i otuda se nije u Novom Sadu gasila nada da }e se iz ovih protivure~nosti mo`da izi}i sa nekim druga~ijim i za sve prihvatljivijim idejama. Selektor je imao ovla{}enje da i dalje sam i bez ikakvog ozbiljnog obja{njenja odabire predstave po svome ukusu za glavni program Pozorja. Pri tome se po svaku cenu insistiralo na internacionalnom karakteru novog Sterijinog pozorja. Zato je dovedena jedna dosta skromna postavka komada Sveti Georgije ubiva a`dahu iz Nacionalnog teatra u Atini, koji je tamo postavio Branislav Le~i}. Ako se izuzme Sumnjivo lice o kojem se nije moglo raspravljati – radi ravnote`e je

154

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pozvana predstava Razvojni put Bore [najdera, Narodnog pozori{ta u Beogradu. Preko svake mere je favorizovana somborska predstava Fi{kal Galantom. Kada se uvidelo da to nije dovoljno – oba{njeno je da treba de~jem pozori{tu posvetiti vi{e pa`nje pa je pozvana predstava Ma~or u ~izmama, pozori{ta “Bo{ko Buha”, mada se znalo da ima nekoliko drugih ove vrste koje su na znato vi{em izvo|a~kom nivou. U programu se na{la i igra Ostrvo – ples atoma, uz obja{njenje da nema vi{e razloga da se prave razlike izme|u re~i i pokreta i da u scenskoj formi vrednost zavisi isklju~ivo od bogatstva ma{te, koreografskih vizija i osmi{ljenosti. Kako je mnoge u me|uvremenu impresioniralo izvo|enje Janeza, odmah se na{lo obja{njenje da pored profesionalnih pozori{ta mogu ravnopravno da u~estvuju i grupe sa svojim projektima, kao i oni koji se bave eksperimentima u domenu izraza. Tada se po prvi put moglo ~uti da izme|u profesionalnih i amaterskih predstava nema bitnih razlika. Ta dvoli~na atmosfera je naru{ena ve} prilikom sve~anog otvaranja – Branko Ple{a je izgovorio re~i prepune gor~ine kao rekvijem svemu onome {to se ovde doga|alo tokom proteklih ~etrdeset godina. Prema o~ekivanju Sumnjivo lice je progla{eno najboljom predstavom, Janez najboljim novim doma}im tekstom, a Lukrecija ili @dero je donela svome reditelju najve}e priznanje.

1995–1996.

155

1995–1996.
Mnoga dela savremenih srpskih prisaca potisnuta su vremenom na marginu pozori{nih zbivanja, izgubiv{i snagu kojom su nekada tuma~ili realnost. Od cele te grupe od nekih stotinjak autora, ostala su samo ~etiri, i to Aleksandar Popovi}, Du{an Kova~evi}, Ljubomir Simovi} i Sini{a Kova~evi}. ^ak i neka od njihovih dela, koja su nekad bili simboli kriti~kog realizma i aktuleni ~inioci politi~kog teatra, igrana su vi{e po inerciji nego iz potrebe da se na|u odgovori na nove dru{tvene izazove. Re~i Branka Ple{e i drugih umetnika preosetljivih na tragediju koja se doga|ala srpskom `ivlju u raznim krajevima zemlje, ma kako od jugonostalgi~ara bile osu|ivane kao preterane i nacionalisti~ki pateti~ne, ipak su delovale na mnoge pozori{ne ljude. Kao da su ih trgle iz letargije i naivnih razmi{ljanja o ideolo{kim perspetivama i vratile realnosti. Toliko je stravi~nih zbivanja bilo po~etkom devedesetih godina da ona nisu ni jednog ~oveka ostavila ravnodu{nim. Filmski umetnici pa i neki mla|i pisci ozbiljno su bili uznemireni pred istinama i strahotama u ratu, u kom, prema zvani~nim saomobmanama, nismo ni u~estvovali. To se odnosi na filmove Dezerter @ivojina Pavlovi}a, Ka`i ,za{to me ostavi Olega Novkovi}a, Vukovar, jedna pri~a Bore Dra{kovi}a, ili Ubistvo sa predumi{ljajem Gor~ina Stojanovi}a. U takvoj atmosferi i drama Janez Sini{e Kova~evi}a dobila je odjednom sasvim novo zna~enje. Ne{to se pokrenulo i u literaturi gde je roman mladog i nepoznatog autora Vladimira Arsenijevi}a U potpalublju, na op{te iznena|enje dobio presti`nu NIN-ovu nagradu. Jugoslovensko dramsko pozori{te prihvatilo je dramatizaciju ovog romana koju je na~inio student Damir Vijuk. Kod Arsenijevi}a – podpalublje je mesto gde imate najmanje {ansi da se spasete kada brod tone. Re~ je naravno, o metafori vi{estrukog zna~enja. Ta krhka romaneskna struktura je zato i posve}ena onim mladim momcima, oteranim u rat koji niko nije ose}ao svojim. Stvorena je pri~a o jo{ jednoj izgubljenoj generaciji u na{oj sredini i nesre}i koju je rat razotkrio do besmisla. Mladi ljudi koji se ovde pojavljuju vi{e su razo~arani pojedinci, pa i narkomani, nego romanti~ni zanesenjaci nacionalizmom, ali se isto tako ne mo`e pore}i da su i oni ginuli, stradali i patili – bilo da je re~ o frontu, svakodnevnom `ivotu, ljubavi i razo~arenju. To je su{tina, tako da sve drugo, od dilovanja drogom, ljubavnih odnosa, snala`enja bez para, o~ekivanja poroda, do sahrane, deluje kao dekoracija u toj zajedni~koj tragediji. Predstavu je re`irao Nikita Milivojevi} u prili~nop jednostavno koncipiranom dekoru, realisti~ki i bez posebno nagla{avanih situacija. Tek na grob-

156

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

lju, reditelj malo stilizuje sliku sahrane jednog od onih koji se nije vratio iz rata koji nismo vodili, uz izvesna ironi~na, gorka i deprimiraju}a sen~enja. Me|utim, ovo nije bio glavni projekat u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Ambicije su bile mnogo {ire i gotovo neprimetno su zbog stagnacije Ateljea 212 i Bitefa apsorbovana neka od njihovih iskustava. Sve {to se ovde stvara trebalo je da bude izuzetno, pa je svaku premijeru pozori{te pretvaralo u kulturni doga|aj. Najre~itiji doga|aj je postavka Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, u re`iji Dejana Mija~a. Ovo pozori{te imalo je ve} iskustva s postavkom ovog dela od strane Bojana Stupice. S obzirom na Mija~ev uspeh u Novom Sadu sa Sumnjivim licem, verovali su da }e se tako ne{to sli~no dogoditi i na njihovoj sceni. S druge strane, Mija~ je smatrao da je to arheologija kojom ne `eli da se bavi. Tekst mu je samo povod za sopstveno vi|enje pa pribegava adaptaciji i dopisivanju Gospo|e ministarke. Neki likovi su izostavljeni ili prepri~ani, dok se insistiralo na savremenim asocijacijama po svaku cenu. Bitno je da reditelj nije imao originalnu viziju, vrativ{i se svojoj ne ba{ uspeloj televizijskoj produkciji od pre vi{e godina. Zato je i tra`io da se scena pretvori u hol neke vile koja se adaptira za potrebe nove ministarske porodice. Tokom cele komedije, radnici u plavim kombinezonima ne{to farbaju i doteruju, prezrivo i za~u|eno prate}i {ta se doga|a u rasto~enim scenama. Izme|u ~inova se na plafonskim konstrukcijama pomi~u zavese koje trepere u ritmu muzike narodnog kola. Re`ija je tako, koriste}i mo`da i nesvesno, iskustvo starog pozori{ta, htela Nu{i}a da prevede u komediju fejdoovskog tipa, veruju}i da je ona uvek atraktivna, pa i ovoj sceni. Stilski ni u tome nije bilo preciznosti, pa su se na trenutke mogli ~uti i zvuci francuskih {ansona iz pedesetih godina. Eklekti~ki aran`man bez stvarnog nadahnu}a. Na kraju, u tom novom tuma~enju Nu{i}a, @ivka, u`asnuta {to joj je mu` podneo ostavku na ministarski polo`aj, hvata lova~ku pu{ku i puca u njegovom pravcu sa praga svoje vile. Drama Knez Mihailo Svetlane Velmar Jankovi} objavljena je pre nego {to je i doneta odluka o njenom postavljanju na sceni. Pojavila su se razli~ita izdanja, literarna kritika je svojom subjektivnom nesmotreno{}u i ovo delo proglasila knji`evnom, a samim tim i scenskom vredno{}u. Uz takve preporuke, bilo je prirodno da se komad na|e na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Premijera je izazvala op{te iznena|nje. Te{ko je bilo posle krasnore~ivih tirada koje su ve} ranije izre~ene, suo~iti se sa povr{nom, sladunjavom, melodramskom feljtonistikom. Re`ija je bila poverena obazrivom Dimitriju Jovanovi}u, koji se suzdr`ano, koliko je mogao, obuzdavao u ispunjavanju onog {to je zahtevala spisateljica. Ali na kraju se prelomi duga grana starog top~iderskog platana i vetrovi odjednom su stvore zlokobni kovitlac. Eto kako se umesto o~ekivanog literarnog iznena|enja, toliko najavljivane nove scenske forme, pozori{te vra}a u daleka i odavno zaboravljena vremena.

1995–1996.

157

Dok je na Velikoj sceni sve bilo u znaku ove tri razli~ite i kontraverzne predstave, na kamernoj sceni teatra “Bojan Stupica”, dogodila se samo jedna gluma~ki sve`a interpretacija tekstova Ljudmile Petru{evske – ]incano za Smirnovu, koju je obradio ukrajinski reditelj Vitalij Dvorcin. Predstava je sastavljena od dve pri~e me|usobno labavo povezane, tako da je mogu}e da se svaka igra i odvojeno. U prvoj nastupaju uglavnom mu{ki akteri, a u drugoj su dominantne `ene. Tri prijatelja sede u polupraznom stanu, ispovedaju se, prepri~avaju dnevne doga|aje, raspli}u li~ne dileme uz nekoliko fla{a prvoklasnog ]incana. Po tome bi trebalo da prepoznamo vreme u kome ~ak i fla{a stranog pi}a predstavlja nekakav simbol slobode ili prava na druga~iji `ivot. Drugu pri~u je re`ija savim druga~lije koncipirala. Stilizovan je mali salon u kojoj su glumice obu~ene u crne svilene haljine, pije se crno vino, poslu`enje je pravo, a i druge pojedinosti su sasvim realisti~ne. Sve se to doga|a me|u prijateljicama Ele Smirnove na njenom ro|endanskom slavlju. Literatura Ljudmile Petru{evske nema velikih i osobenih vrednosti koje bi tra`ile strogo stilsko opredeljenje teatra. Odmeravanje snaga izme|u Jugoslovenskog dramskog pozori{ta i Narodnog pozori{ta traje u Beogradu sa ve}im ili manjim intenzitetom nekoliko decenija. Ove sezone to nadigravanje imalo je i jedan opor prizvuk. Stevo @igon, koji je celu svoju pozori{nu karijeru ostvario na sceni kod Cvetnog trga – odjednom se na{ao bez pozornice. Da li su do{la neka nova vremena ili je ne{to drugo bilo po sredi, tek na Velikoj sceni u pozori{tu kod Spomenika prikazao je svoje tuma~enje Idiota Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog. Ova predstava je ra|ena sa ambicijom, u velikom zamahu, po stilu negde izme|u klasi~nog i savremenog izraza, sa puno subjektivnog identiteta i slika kakve retko koponuju drugi na{i reditelji. Cela kopozicija je sastavljena izme|u prodornih zvukova `elezni~kih lokomotiva i brodskih sirena, uz prenagla{ene muzi~ke pasa`e koji razaraju odre|ene utiske i uti~u na razmi{ljanje, dok ne provali sa scene njeno metafizi~ko dejstvo. Za Narodno pozori{te ovo je bio veliki izazov, pogotovo {to su nosioci glavnih uloga bili glumci najmla|e generacije ovog ansambla. Reditelj Stevo @igon nije shvatao realnost bukvalno, niti je istinu povr{inski izlagao. U veoma bogatom miljeu on je `eleo da u stalnom pokretu i previranju shvatimo da stvarnost nadilazi pojedince, njihove istine i sudbine i da surovim oznakama ru{i sve pred sobom. Finalna scena, koja je komponovana slobodno, odudaraju}i od samog romana, dala je predstavi punu verodostojnost. Filozofi, pisci i gledaoci ve} stole}ima vode stalni dijalog o tome – {ta je Don @uan, i gotovo da ne postoji zna~ajan stvaralac u svetu umetnosti koji nije izrazio svoje mi{ljenje o glavnom junaku ovog dela. Sve to je poznato i reditelju Petru Zecu, koji je na osnovu nekih od poznatih misli poku{ao da napravi metaforu o zlu {to dolazi iz pakla, obuzima ~oveka, uni{tava ga, ali se opet vra}a u igru bez kraja. Nevolje dolaze, me|utim, ve} kod uskla|ivanja stilizovanog dekora i kostima koji ni~im ne podse}aju ni na Molijerovo a ni na na{e vreme.

158

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Pore|ane vojni~ke cokule po pozornici, s jednog kraja na drugi, u finalnoj sceni nisu jasan simbol. Ideja da se iz operske partiture Mocarta u|e u dramsku predstavu i zatim koriste neki savremeniji tonski pasa`i, a po potrebi ponovo vrati svome izvori{tu, nije originalna, ali je ovde sasvim prikladna. Petar Zec nije izbegao rasprave o ozbiljnim temama niti je predstavu li{avao one misaone dimenzije koju Milijerov tekst nosi. On je jednostavno `ivot, erotiku i misaonost nastojao da svede u prostore iluzija i apsurdnosti u kojoj je sve na neki na~in me|usobno uslovljeno. Zbog toga susret Don @uana sa nadgrobnim spomenikom ne do`ivljava tragi~no ni kada se zapali, nego vi{e kao farsi~nu igru koja ga zabavlja. Nema suo~avanja sa sudbinom niti ose}anja za kaznu do finala. Kada se iznova pojavi iz pakla, prizor deluje kao opsena. U ovoj predstavi bilo je sjajnih nagove{taja jednog novog i druga~ijeg pristupa Molijerovom Don @uanu, ali to nije dovoljno da bi se do{lo do zrelog ostvarenja u kome bi se suo~ili sa strahom od nepredvi|enog licemerja koje skriva nali~je ljudske prirode. Otkud Euripidove Trojanke na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta? U prosedeu za predstavu, gr~ka rediteljka Irina Konidari izrazila je zadovoljstvo {to svoj glas spaja sa Srbima – Trojancima u nadi da }e se ovaj antiratni krik ~uti. Potvr|uje li to da ovaj izbor nije bio slu~ajan? Mo`da se nekom tada u~inilo da je ovu tragediju tako sna`nog dejstva trebalo igrati nekoliko godina ranije. Me|utim, predstava nije pravljena u tom konceptu i zato se patetika Irine Konidari mogla prihvatiti i kao kurtoazija, jer joj je omogu}eno da upravo u centru Beograda iska`e svoj akademski stav prema Euripidu i na{im nesre}ama. Rediteljka se opredelila za ambijent na~injen od tamnih gromada koje verovatno treba da podse}aju na razru{enu Troju. U uvodnom prizoru izme|u zidova razapeta je bela zavesa iza koje prolaze Trojanke dok se ne na|u u svom prostoru. Njih prati narodno zapevavanje koje nodoljivo name}e utisak balkanske tragedije ili epopeje u kojoj ima zajedni~kog nasle|a, izvesnih obi~aja ili folklora. Irina Konidari je najvi{e pa`nje posvetila oblikovanju hora zarobljenih, obe{~a{}enih i ucveljenih `ena. Nerazumljivo je pri tome insistiranje na maskama koje obezli~uju lica. Re`ija je od tih bezli~nih, nagaravljenih likova stvorila masu koja se disciplinovano kre}e ~as u simetri~lno nazna~enim pokretima a ~as se razbija u grupe, krugove ili {palire, sa ujedna~enim re~itativom. U tome nema ni~eg novog, ali je sve uve`bano i besprekorno izvedeno, pomalo hladno i otu|eno. Na zemunskoj sceni, koja je jo{ bila u funkciji, prire|ena je jo{ jedna verzija Revizora Nikolaja Vasiljevi~a Gogolja, u u dosta proizvoljnoj interpretaciji Kokana Mladenovi}a. Zato je vi{e pa`nje usredsre|eno na izvo|enje Dugog putovanja u no} Jud`ina O’Nila. To je shvatio reditelj Velimir Mitrovi} i zato dozvolio sebi da zauzme blago nazna~en rezervisan stav prema akterima, poku{avaju}i da ode dalje od tipizacije, ka sasvim odre|enim portretima, {to psihologiziranju daje sociolo{ku notu, ali i izdi`e iznad naturalizma, prema druga~ije osmi{ljenoj igri. Predstava je u mnogo ~emu odgovarala trenutnim htenjima

1995–1996.

159

ovog pozori{ta, ra|ena je s ube|enjem u zna~aj Jud`ina O’Nila kao pisca ne samo svog doba nego i dana{njih generacija. Tokom igre taj utisak gubi zna~aj pa se pa`nja prenosi na gluma~ku igru. Radi nih je i vredelo postaviti ovu dramu. Od doma}ih autora, odabran je samo tekst Poslednja bitka Slobodana @iki}a. Ova drama je odabrana na konkursu povodom sto dvadeset petogodi{njice Narodnog pozori{ta u Beogradu i posve}ena je onim danima bezna|a do kojih je do{lo posle poraza na Kosovu i pribiranja ljudi suo~enih sa sudbinom, a sve to kroz gr~evitu borbu knjeginje Milice da se ne zatre zemlja kojom je vladao Lazar, da bar ona odr`i vlast dok ne doraste ma~u njen sin Stefan. Nevolje nastaju ve} onog trenutka kada se Milica pojavi u priprostoj seoskoj haljini sa pokretima krajnje privatnosti i tonom koji odaje obi~nu `enu sku~enih ose}anja i misli, vi{e zaina}enu nego potre{enu tragedijom, sa gestovima koji ~itav dvor mogu za~as da pretvore u neko doma}insko ognji{te. ^ija je to `elja? Re~ je o ratu bez rata, bitci koja nije izgubljena, o izdaji koja je svemu presudila, ucenama mo}nih turskih aga i otporu koji se na kraju zavr{ava Mili~inim pristankom da u~ini sve {to od nje Bajazit tra`i, ~ak i da mu po{alje svoju lepu, nedozrelu knjeginjicu Oliveru. O~igledno je da je pozori{te vi{e zanimalo do koje mere se mo`e promi{ljati na{a savremenost nego istra`ivanje kako istinska tragedija, u kojoj se me{aju istorija i legenda, odra`ava svoju su{tinu u ovom vremenu. U tom ~asu sva druga beogradska pozori{ta na{la su se u svojim htenjima izme|u dve predstave – s jedne strane U potpalublju, i s druge Idiota, kao grani~nih dilema kako se orijentisati prema tradiciji, aktuelnim formama i stvarnosti. U Beogradskom dramskom pozori{tu te{ko su mogli da se odrede svojim repertoarom. Zato su se oslonili na Bernarda [oa i njegovo delo Nikada se ne zna, koje je uobli~io Miroslav Belovi}.On je u svojim estetskim stavovima bio protiv izvitoperavanja pi{~evih shvatanja, a za autenti~an pristup tekstu. Svestan izra`ene potrebe ovog teatra da se krene u potragu za izgubljenim identitetom, uklju~io se u to sa velikim zalaganjem i ljubavlju, {to se videlo po glumcima koji su mu poverovali i atmosferi stvorenoj prilikom uobli~avanja predstave u kojoj su zaigrali kao preporo|eni, neprepoznatljivo, sa stilom i merom. U tom raspolo`enju poverovalo se da i mlada Irina Risti} mo`e da protuma~i na svoj na~in komad ^ovek je ~ovek Bertolda Brehta, ali je sve ostalo samo na `eljama. Uprava, neodlu~na u riziku – sve vi{e je pa`nje posve}ivala maloj sceni na kojoj je, opet u Belovi}evoj re`iji, prire|ena i monodrama Pre doru~ka – kratke i najkra}e pri~e, sastavljena od tekstova Jud`ina O’Nila i drugih autora. Uz to je do{la Smrtonosna klopka Ajra Levina, ali je sve to bilo ipak nedovoljno da se povrati ugled koji je poslednjih sezona tako naglo i nesmotreno, u mnogo ~emu bio izgubljen. Problem identiteta u svome programu ose}ali su i oni koji su se okupljali oko Bitef teatra. Ovde su rado prihvatali mlade reditelje, pa me|u njima i ambi-

160

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

cioznog glumca Branislava Le~i}a. Po{to je sa glumcima Narodnog pozori{ta iz Atine postavio jedan komad Du{ka Kova~evi}a, sada se odlu~io da spoji dva komada Pavlosa Metesisa, Negovatelj bilja i Put ka Eleusini, pod pompeznim naslovom Balkanska rapsodija i sugestijom da u njoj vidimo kompoziciju epskog ili herojskog {to se stapa sa melodikom etno muzike. Utisak je bio dosta nepovoljan. Neodre|ena forma, ogoljena radnja, fragmentarna, ne mo`e da pribli`i u fantaziji zami{ljenim prizorima, niti se slika dru{tvenih odnosa izo{trava. Slu~aj Hinkeman Ernesta Tolera, je sasvim druge prirode. To je delo autora koji nije prihvatio nema~ku realnost u doba prvog velikog rata, te{ko podnose}i poraz u godinama koje su sledile, dok ga odbojnost prema diktautri nije odvela u izgnanstvo. Delo je takvo da te{ko podnosi bilo kakav eksperimenat. Pri~a je jasna – pred rat su se zavoleli Eugen Inkeman i ne`na Greta. Kada se voljeni ~ovek vrati sa rati{ta, gde je te{ko ranjen, izgubiv{i mu{kost, nestaju ideali, i ostaje mu jedino da nastupa u cirkusu kao ~udo od ~oveka, koji zubima otkida glave mi{evima. Re`ija to nagla{ava u sasvim skromnom scenskom prostoru. Gor~in Stojanovi} oprezno uskla|uje reakcije pojedinih aktera kako ne bi do{ao u isku{enje da izvitoperi likove ili forsira nagonske impulse. Kako dalje – kada se nikada ne zna {ta koja predstava donosi? Da bi ubla`ili rizik koji su sobom nosili novi projekti – u Ateljeu 212 odlu~ili su da pa`ljivo ~uvaju i repriziraju sve svoje najbolje predstave. Tako je sa krajnjom ozbiljno{}u izvo|ena Kore{podencija Borislava Peki}a jo{ iz osamdesete godine, kao i Sveti Georgije ubiva a`dahu Du{ana Kova~evi}a, iz osamdeset i {este godine. Tako su o`ivljeni i Policajci Slavomira Mro`eka. [ta sada zna~i ovaj komad? Pre tideset i {est godina mnogi su u njemu na staroj i sku~enoj pozornici ovog teatra, prepoznali `elju ansambla da se jasnom satirom naglasi unutra{nji otpor diktaturi jednoumlja, svemo}i policije i apsurdu bitisanja. Zato je razumljivo {to su mnogi po{tovaoci ovog teatra, zabrinuti za ishod trenutne umetni~ke krize ansambla, poverovali da }e i ovo se}anje na jednu zaista veliku predstavu i njene nezaboravne kreacije, pomo}i da se lak{e i jasnije artikuli{e program za dana{nje vreme i druga~iju budu}nost. Put repertoarske politike pozori{ta nije mogao da se odredi ni iz postavke komada Ovde Majkla Frejna, jer je Alisa Stojanovi} mislila samo na to kako }e rediteljski ostvariti svoje zamisli. Utisak da svako poku{ava da uradi ne{to za sebe revoltiralo je glumicu Goricu Popovi}, koja svesna uzaludnog ~ekanja i odsustva velikih projekata pi{e i re`ira komad Iju, poplava. U~inila je to nepretenciozno, sa dosta dara, ve{tine i spontanosti, uz kori{}enje arhai~nog govora sa po~etka ovog veka, koji sada ulazi u literarnu modu, a u `elji da opi{e sastanak jednog dru{tva spremnog da pripremi program za stradalnike u Beogradu od poplave koja se danima najavljuje. U tome je spisateljica koristila stare oglase, programe i pojedinosti koje oslikavaju mentalitet i vreme.

1995–1996.

161

Nesnala`enja je bilo i kod drugih. Krize su se prosto javljale preko no}i. Kriza rukovo|enja, kriza repertoara, kriza re`ije ili razdori u ansamblu, naro~ito je vidljivo u ve}im ili popularnijim kolektivima. Od toga nije bio imun ni Zvezdara teatar, mada on nije imao u svome sastavu stalni izbor glumaca koji bi podjednako preuzeli na sebe teret stalnog uspeha. Novih komada nije o~igledno bilo u ovom trenutku, zato su se i odlu~ili da postave komad Na{i sinovi Vojislava Jovanovi}a Maramba. Sava Todorovi} je u ovom tekstu otkrio hiljadu devesto {este godine osnovu za savremenu socijalnu dramu. Miroslav Belovi} je hiljadu devesto {ezdeset i {este godine tome dao {iri i produbljeniji socijalni smisao. Tu tradiciju ozbiljnog suo~avanja sa tekstovima Vojislava Jovanovi}a Maramba prekinuo je sada Jago{ Markovi}, uzimaju}i dramu kao povod za svoja shvatanja nekada{njih a mo`da i dana{njih socijalnih problema, svojim neobaveznim re{enjima do{av{i do ivice parodije. Kod onih koji su videli film Poljubac `ene pauka, odmah se javila potreba sa pore|enjem sa predstavom koju je na ovoj pozornici uobli~io Egon Savin. Mo`e li uspeh filma biti dovoljan razlog za pozori{nu repliku? U ovom aran`manu, sve je podre|eno igri glumaca. To se ose}a i u scenskom prostoru, oblikovanom kao zatvorska }elija sa dvostrukim gvozdenim krevetom na sredini i priru~nim ormanom pored ulaznih vrata. Re`ija ne insistira na detaljima i atmosferi koja vlada sve vreme u tom sku~enom prostoru. Va`no je uz to, da su bitna razgrani~enja sa filmom na~injena dosta uspe{no. Pri~a koju u nastavcima do~arava Molina svome kompanjonu je druga~ija, bez podse}anja na gra|anski rat i gerilu, preto~ena u lepo ukra{enu melodramu. Od Pozori{ta na Terazijama se o~ekivalo da samo zabavlja publiku. Odjednom, mimo svih predvi|anja pojavila se predstava Mir, koju su komponovali Goran Mari~i} i Kokan Mladenovi}. Njihovo interesovanje za svet antike je duboko promi{ljeno, pro`eto duhom na{eg senzibiliteta i vremena. Mari~i}, vrsni poznavalac i prevodilac starih tekstova, u{ao je u su{tinu Aristofanovog duha i u njegovim stihovima iz petog veka pre na{e ere prepoznao ve~ni prezir prema gra|anskim ratovima. Shvatanje da je mir utopija a razaranje u`as koji obele`ava svaku stvarnost, podstaklo ga je na op{irnija obja{njenja. Kokan Mladenovi} je tako do{ao do osnove predstave koja bi trebalo da bude duboko zainteresovana za ratove koje nismo vodili a u kojima smo pobe|eni ili prezreni. Za Pozori{te na Terazijama, uprkos svim otporima, ovo je bio veoma zna~ajan poduhvat. Pucnji na Terazijama Petra Gruj~i}a, trebalo je sa re`ijom Juga Radivojevi}a ubla`e i smire pregrejane strasti u ansamblu, ali predstava je bila takva da nije mogla ni na koga ozbiljnije da uti~e. Pozori{te je ostalo na raskrsnici izme|u `elja za promenom repertoara i onih sterotipa koji su u njegovom programu videli samo puku zabavu.

162

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Me|u alternativnim teatrima i projektnim scenama nije bilo zna~ajnijih uzbu|enja. U Kult teatru prire|ena je samo jedna nova predstava i to Vrag ne spava Petra Pecije Petrovi}a, sa Branko Ple{om kao rediteljem i grupom glumaca koji su to shvatili kao svoju korisnu relaksaciju. Na ve~ernjoj sceni Radovi} – tako|e je bila samo jedna premijera i to komedije Mi ~ekamo bebu Stevana Koprivice, sa kojom je stare i mlade posetioce poku{ao da razonodi i malo pou}i Milan Karad`i}. Otvoreno pozori{te je pripremilo u re`iji Darijana Mihajlovi}a, popularnu duo dramu Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda. Dok su se ostali upinjali kako da okupe aktere za nove predstave – pa`nju javnosti privukao je eksperimentalni Ister teatar svojom produkcijom Putovanje. Dosledni sebi, bavili su se semantikom pokreta, tra`e}i puteve do ekstremnog izraza, u kome smo mogli da prepoznamo simbole koji prevazilaze na{a iskustva. U Beogradu je tog trenutka bilo zatvoreno dvadesetak dvorana u kojima su nekad odr`avane razne kulturne priredbe, pa ~ak i pozori{ne predstave. Povremeno su to bila i stani{ta raznih eksperimentalnih grupa. Neke se sada pretvaraju u minijaturne tr`ne centre a nikome ne pada na pamet da u njima stvara nova pozori{ta. Zato odluka poznatog dramskog autora Bratislava Petkovi}a, vlasnika Muzeja starih automobila, da u Modernoj gara`i, koju mu je ustupila Gradska skup{tina za izlaganje muzejskih eksponata, ovde napravi novu pozori{nu scenu, deluje izazovno. Sve je tu neobi~no a opet krajnje jednostavno i kultivisano. Za svoju prvu premijeru u ovom abijentu, autor je odabrao pri~u o prvim me|unarodnim auto trkama koje su organizovane u Beogradu trideset i devete godine na stazi oko Kalemegdana. U glavnoj trci za Grand prix u~estovala su ~etiri svetska {ampiona. U dve trke su nastupala i dva Jugoslovena, a njihovi automobili su upravo sada me|u muzejskim eksponatima. Tako je nastala ova specifi~na dru{tvena hronika u kojoj se evociraju mnoge uspomene preko autenti~nih dokumenata. Stvara se verodostojna atmosfera u koju ulazi i jedan stari gospodin, Lazar Radi}, nekada{nji vlasnik ove gara`e. On dolazi iz izgnanstva i posle dugogodi{njeg boravka u Americi sa nostalgi~nim se}anjima, ali li{en sentimentalnosti i bole}jivosti. U su{tini, Petkovi} je krajnje jednostavnim sredstvima, od dokumentarnog materijala do{ao do izvorne i slojevite drame psiholo{kog zna~enja, u kojoj autenti~na scenografija dobija funkciju vremena i ambijenta. Ovo je prava beogradska drama. U njoj je vi{e re~eno o ovom gradu i urbanoj tragediji, nego u mnogim drugim i ambicioznijim tekstovima. Sva ova raspolo`enja pa i stavovi, gotovo spontano su se prenosili u druga pozori{ta i gradove, gde se pozori{nim zbivanjima pridavao ne{to ve~i zna~aj nego u nekim ranijim sezonama, uz nagla{avanje njihove funkcije u kulturnim zbivanjima i dru{tvenom `ivotu. Ta korespondencija sa sredinom najbolje se mo`e ilustrovati na opisivanju pozicija Narodnog pozori{ta u Kru{evcu. U njegovoj dugogodi{njoj tradiciji ve{to su se stopili amaterizam i profesionalizam.

1995–1996.

163

Tome su mnogo doprinele komemorativne sve~anosti koje su se svake godine uz pristustvo poznatih ansambala iz Beograda, Srbije pa i cele zemlje prire|ivali pod Bagdalom. Zahvaljuju}i takvoj politici postali su briga celog grada, pa je pozori{te izuzetno uspe{no adaptirano, ansambl oja~an i pripremljena stalna saradnja sa pojedinim beogradskim pozori{tima, rediteljima i popularnim glumcima. Tokom dvadeset godina, {est puta su poku{avali da u~estvuju na Sterijinom pozorju, ali gotovo uvek sa pogre{no odabranim predlozima. Jer za komade kakvi su Knez Lazar, Smrt majke Jugovi}a ili Kraljevi} Marko, jugoslovenski opredeljene selekcije nisu imale razumevanja. To nije demoralisalo ansambl i sada je, nakon punih pet godina u javnost iza{lo sa predstavom Dervi{ i smrt, ra|enom prema istoimenom romanu Me{e Selimovi}a, u re`ijskoj postavci Neboj{e Bradi}a. Bio je to pre~i{}en tekst, sveden na su{tinu, oslobo|en preterane obazrivosti prema odre|enim verskim ritualima, gotovo kameran – otvaraju}i prostor za igru koja dose`e duboko u ljudsku prirodu, obi~aje i odnose izme|u `ivota i smrti, vlasti i poni`enja. Ova predstava je bila mnogo ~i{}a, promi{ljenija i stilski preciznija od nekih ranijih adaptacija. Reakcije su bile krajnje pozitivne i ona se na{la u zvani~nom programu trideset i prvog Sterijinog pozorja. U Narodnom pozori{tu u Ni{u nisu bili ni malo osetljivi na primedbe da se u sastavljanju repertoara oslanjaju na dela koja su ve} do`ivela premijere ili na~inili uspeh na beogradskim i drugim pozornicama. Bili su uvereni da je bolje za publiku da odre|ena dela izvode njihovi glumci i da ih je mogu}e videti tokom cele sezone {to nije bio slu~aj sa gostuju}im ansamblima. Tako je Enveru Petrovciju omogu}eno da i ovde izlo`i svoju viziju Idiota Fjodora Mihajlovi~a Dostojevskog, u adaptaciji And`eja Vajde. Kako se ovim tekstom Petrovci bavio i u Pri{tini, sa albanskim glumcima, ovde je ne{to korigovao svoju koncepciju, na~inv{i stabilnu celinu koja je prihva}ena i na gostovanju ni{kih glumaca u Beogradu. Dejan Krstovi} se pozabavio Damom sa kamelijama Aleksandra Dime, koju srpska pozori{ta igraju gotovo ceo dvadeseti vek. Bila je to korektna predstava u kojoj se trudilo da se pri~a o ovoj nesre}noj ljubavi {to prirodnije iska`e. Slobodan Jovanovi} je predstavio komad Milovana Vitezovi}a Kralj i njegov komediograf u kojem se pojavljuju istorijske li~nosti poput kralja Milana, mladog Branislava Nu{i}a, Milorada [ap~anina i mnogih drugih. Gost iz Bugarske, Sava Dimitrov, zalo`io se za komad Stefana Caneva Nedel~eva Druga smrt Jovanke Orleanke, koji je vrlo efektno delovao na sceni. Najvi{e je bilo rasprave oko komada @ivot provincijskih plejboja posle drugog svetskog rata ili tu|e ho}emo svoje nedamo Du{ana Jovanovi}a. Posebno interesovanje izazvala je monodramska adaptacija romana Ljubavnik Margaret Dira, kojeg je glumica Evgenija Stankovi} priredila za svoju solo produkciju. Sve u svemu, jo{ jedna obi~na, pomalo raznovrsna, panoramski komponovana sezona, u kojoj ni jedna predstava nije svojijm zna~enjem uspela da se odvoji od ostalih. Ni alternativne

164

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

scene u Ni{u, poput “Teatra klasika” nije ponudila nikakvo iznena|enje. Najvi{e predstava bilo je namenjeno onim najmla|im, me|u njima dominatne kreacije Mime Jankovi} i njenog li~nog pozori{ta “Fenix”, tada veoma popularne u celoj zemlji. Kapaciteti regionalnih pozori{ta svodili su se na tri do {est novih predstava, zavisno od raspolo`enja ansambla i gostuju}ih reditelja. U Leskovcu su se zadovoljili sa tri dela. Prvo su postavili poznatu Rucanteovu komediju Mu{ica, koju su podjednako voleli profesionalni glumci i amateri, u re`iji Radi{e Gruji}a. Sledilo je jo{ jedno korektno izvo|enje D`andrljivi mu` ili koja je dobra `ena Jovana Popovi}a Sterije, te novi komad mladog pisca @eljka Huba~a Bli`i vatri, koji je sa pa`njom postavio David Putnik. U Zaje~aru tako|e nisu uspeli da sastave program sa osobenijim identitetom. Tu su Nedozvani Mom~ila Nastasijevi}a, u dosta ambicioznoj ali nedoslednoj postavci Zorana Ristovi}a, zatim ve} profanisani komad Reja Kunija Kidaj od svoje `ene, koji se dugo vukao po srpskim pozori{tima, i jedan doma}i komad – Terra incognita Neboj{e Rom~evi}a, u re`iji Miodraga Milanovi}a, ali bez posebnog odjeka u javnosti. I ovde su za sebe obezbedili gostovanje grupe bugarskih umetnika, sa Veselinom Anevim, koji je postavio svoju tvorevinu Cirkus. U Pirotu su uspeli tek da sa celim ansamblom uprili~e San letnje no}i Viljema [ekspira, mada veoma skromno u opremi a i igri koju je rediteljski vodio Mla|a Nedeljkovi}. Glavni projekat kragujeva~kog pozori{ta “Joakim Vuji}” predstavljao je novi tekst Gordana Mihi}a, Osmeh an|ela. Ovaj filmski, televizijski i dramski pisac oti{ao je sa svojim zografom Mihailom u prostore istorije ili jo{ vi{e, ma{te koja se prosto `elela da izdigne iznad svakodnevice. To je bajka u kojoj ima toliko realnosti i neposrednih ose}anja da je reditelj Jovica Pavi} na~inio predstavu koja je imala svoju unutarnju lepotu, plemenitost i potrebu za istinama, ja~im od svakog razo~arenja i bola. To je bilo zaista ne{to novo u opusu ovog poznatog autora. I druga dva teksta koja su se na{la na repertoaru, bila su od doma}ih savremenih autora: Luminacija Du{ana Kova~evi}a, u realisti~koj postavci Jovana Gligorijevi}a i Ru`i~njak Aleksandra Popovi}a, kome reditelj Dragan Jakovljevi} nije uspeo da obezbedi na pozornici neko novo zna~enje. Sve su to bile, manje ili vi{e, postavke ograni~ene u svome dejstvu sa pozornice. Za to vreme u U`icama su bili ne{to ambiciozniji i uspeli da publici predstave ~ak pet novih dela. Po~eli su sa Despotom Stefanom Zvonimira Kosti}a, kao istorijskom dramom bez unutarnje refleksije koja bi doprla do na{eg vremena. Branko Popovi} koji je to aran`irao u akademskom okviru, daleko se vi{e zalo`io za Savanarolu i njegove prijatelje Jovana Hristi}a. Takvi tekstovi o buntovnicima i stradalnicima su na ovoj pozornici uvek dobro prolazili, a glumci su sada pokazali i stepen vi{eg anga`ovanja, kako bi tekst dobio na ubedljivosti i univerzalnosti. Bora Grigorovi} je uobli~io tekst Slobodana @iki}a Na{i dolaze, u savremenom maniru, na temu iseljenika i na{ih odnosa prema ljudima raza-

1995–1996.

165

sutim po svetu. Komad je imao socijalnu i psiholo{ku dimenziju, vrlo primetnu u gluma~koj igri. Miodrag Milanovi} je postavio ovde ~ak dva komada – Tali~nog Toma i Daltone Stevana Koprivice, veoma popularnog kod mla|e pozori{ne publike i Podvalu Milovana Gli{i}a. Hteo je u stilizovanom dekoru i kostimima da do|e do savremene farse ali je na kraju ipak napravio kompromis, jer Gli{i}ev tekst sadr`i u sebi dovoljno realizma, neposrednosti i satiri~nih komentara. U {aba~kom pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” nastavili su sa razonodom publike, pa je postavljena komedija Dolaze moleri 2 Zorana \or|evi}a, u ve} prepoznatljivom maniru Aleksandra \or|evi}a kojeg su glumci skladno prihvatali. Slobodanu [uljagi}u data je prilika da se rediteljski potvrdi u postavci @enidbe Nikole Vasiljevi}a Gogolja, bez `elje da se ne{to proverava ili eventualno otkriva novo u izrazu. Za Rodoljupce Jovana Popovi}a Sterije, anga`ovan je reditelj Du{an Petrovi}, koji je u~inio da glumci individualizuju portrete li~nosti koje su tuma~ili i psiholo{ki ih ilustruju u pojedinim postupcima. Sasvim solidna predstava. Sve ovo najmanje se doticalo Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. U ovom trenutku, svi u pozori{tu bili su zaokupljeni jo{ jednom krizom rukovo|enja. Problem je bio {to su se u odnose me{ali mnogi iz gradskih struktura, {to je u ostalom, bila uobi~ajena praksa i u drugim gradovima, ali ovde se to uvek nepovoljno reflektovalo na odnose izme|u tri ansambala, drame, baleta i opere. U svojoj preosetljivosti, mnogi umetnici su `eleli da te nemile doga|aje odvoje, koliko je god to mogu}e, od svakodnevnog stvarala~kog rada. Zato je njihovom inicijativom, svim tim privremenim upravama, nametana potreba da se {to vi{e projekata aktivira. Kada se sve to zna – nije te{ko predpostaviti {ta sve treba da se u~ini u takvim neregularnim prilikama, pa da samo u okviru dramskog programa iza|e sedam novih premijera. Prednost je data savremenim doma}im autorima i tekstovima za koje se sa pouzdanjem moglo tvrditi da su pro{li sve selekcije, prihva}eni kao dela trajnije vrednosti. Za postavku komada Putuju}e pozori{te [opalovi} odabran je reditelj Egon Savin, kao jedan od najpouzdanijih saradnika ovog ansambla poslednjih sezona i tvorac njihovih uva`avanih predstava. Ideja je bila da se na sceni pojavi autobus, ovog puta kao stani{te putuju}e gluma~ke ekipe i kao sama pozornica. Oko tog prefarbanog kolosa koji deluje nestvarno, koncentrisani su svi klju~ni doga|aji, pa je to istovremeno i prostor, vreme, iznena|enje, simbol nekog `ivota koji izmi~e poterama, ali i mogu}a smrt, kao izazov kome se ne mo`e odoleti. Savin je dobro znao da ni jedna pozori{na trupa koja je u to suludo okupacijsko doba krstarila srpskim drumovima, nije ni mogla da raspola`e ovakvim vozilom i stoga je u~inio sve da ve} na samom po~etku budu nagla{eni kontrasti izme|u iluzija i stvarnosti. Zato se insistira da upravo sa ove pozornice do svakog gledaoca stignu pi{~eve re~i – “ova zavesa skriva bedu skuplju od zlata, vek sa`et u dva sata, beskraj na deset kvadrata”. U tome je sav rediteljski koncept ove predstave.

166

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ubrzo zatim sledilo je predstavljanje komada Maratonci tr~e po~asni krug kojim se svojevremeno proslavio upravo Du{an Kova~evi}. Iznena|enje je bilo mo`da jedino to {to je ostavljeno reditelju Jago{u Markovi}u da ovu komediju apsurda protuma~i na potpuno subjektivan na~in. On ju je potpuno i rasto~io, ostavljaju}i samo spoljne okvire radnje, ali i to sasvim uslovno. Glavne predstavnike nekoliko generacija Topalovi}a, koji u svom izvitoperenom patrijahalnom duhu vode pogrebno preduze}e i raduju se tu|oj smrti, pretvorio je u `enske likove. Dosledno tome, glumice su dovedene u stanje da izra`avaju razne osobine `enskog roda bez potrebe da se pona{aju kao mu{karci ili da ih u nekim situacijama imitiraju! Odjednom se ispostavilo da je to moguce, pa na trenutke ~ak i efektnije nego u prvobitnoj pi{~evoj verziji. Ovom transkripcijom, ipak, nisu obuhva}eni svi likovi. Mirko, \enka |avo, Bili Piton i Oli, ostavljeni su u svom mu{kom obliku, s tim {to se i njima povremeno i po potrebi, menja smisao i na~in igre. Markovi} se nije dr`ao ni same fabule – pojedine situacije je prilago|avao vremenu, li~nom ukusu, sve u `elji da ovu pomalo apstraktnu komediju, {to vi{e aktualizuje. Tu je televizija, demonstracije, pone{to politike i svega drugog {to bi ovu igru moglo u~initi vitalnijom i, naravno `ivotnijom. Kova~evi}a ima veoma malo, ne samo u doga|ajima nego i u replikama, jer je komedija tek povod da se od materijala, sistemom slobodnih improvizacija, na~ini nova celina. Klju~ predstave je u rukama ansambla koji krajnje disciplinovano, sa profinjenim ose}anjem za stilizovani realizam, prirodno i jednostavno izra`ava apsurd sveta u kome Topalovi}ke, takve kakve su, mogu da postoje i `ive. Na taj na~in, ove dve postavke postale su najzna~ajniji deo programa sezone. Spajanje tekstova Viljema [ekspira i Antona Pavlovi~a ^ehova u celinu pod naslovom Preru{eni, nije bilo ni svrsishodno, jo{ manje ubedljivo. Ni poku{aj da se o`ivi Svetski va{ar Viljema Tekerija, u postavci Ankice Cvijanovi} Jaj~anin, nije oti{ao dalje od ilustracije literarnog dela. Vodvilj Dajte da se zagrlimo, Folvil E`ena Labi{a, nije iza{ao iz svojih standardnih okvira. To se ponovilo sa ]elavom peva~icom E`ena Joneska, pa je od celog programa namenjenog kamernoj sceni, ostao jedino komad Murlin Murlo savremenog ruskog autora Nikolaja Koljade, koga je predstavio Radoslav Milenkovi} u grubom, agresivnom i ubedljivom izrazu kojim se razara slika ruske svakodnevnice. Ovo je bila zaista predstava koja je imala podjednakog odjeka u Novom Sadu i Beogradu. Tri predstave, Putuju}e pozori{te [opalovi}, Maratonci tr~e po~asni krug i Murlin Murlo, bile su sasvim dovoljne da se proceni ne samo trenutna kreativnost ansambla nego i vrednost ideja za koje su se zalagali na pozornici. Izvesne promene u repertoarskoj politici dogodile su se na sceni Novosadskog pozorista – Ujvideki Szinhaz, gde je gotovo ceo program bio inspirisan `eljom da ansambl potvrdi svoje sposobnosti u klasi~nim komadima Bernarda

1995–1996.

167

[oa, Fridriha Direnmata, E`ena Joneska i Jovana Popovi}a Sterije. Publiku je samo donekle zanimala ova promena, mada nije bila za podcenjivanje. U Narodnom pozoristu u Somboru, odlu~ili su da ponove neke od uspelih predstava beogradskih pozori{ta, posebno Jugoslovenskog dramskog. To se odnosi na Rodoljupce Jovana Popovi}a Sterije i Vilovnjaka sa zapadnih strana D`ona Milingtona Singa. Tome je pridodata popularna bajka @dralovo perje, koju je svojevremeno Miroslav Belovi} napisao i pripremio za mla|u publiku. Uz to su za malu scenu prire|eni komadi Feniks suvi{e ~ist Kristofera Fraja i Zoolo{ka pri~a Edvarda Olbija. Sve su to bile korektne postavke sa poznatim rediteljima i onim mladim koji tek te`e svojoj afirmaciji, ali ni jedna nije imala posebne pretenzije na neki naro~iti uspeh ili priznanje. U Subotici se nisu vi{e dr`ali iskustva, niti ideja Ljubi{e Risti}a, pa su se vratili na staru podelu ansambla, odnosno na Srpsku i Ma|arsku dramu. Tako je Srpska drama izvela tri dela, Ljubavno pismo Koste Trifkovi}a, Reket Bertolta Brehta i @enski orkestar @ana Anuja. Sve tri predstave bile su u ve} ustaljenim manirima, bez `elje da se nadi|e iskustvo. Ma|arska drama je ne{to vi{e forsirana kako bi se {to pre popunio njen repertoar. Zato su odabrani komadi Stari drugari Nela Simona, D`onatan Livingston Ri~arda Baha, Pazi na kontrabas Lasla Kopeckog, Sanjah jedan grad Irene Ki{ i Lampa Geze Gardonjija. Posebna pa`nja bila je koncentrisana na D`onatana Linvingstona kojeg je jo{ Peter Ferenc uz superviziju Ljubi{e Risti}a pro~itao kao podsticaj za jednu kolektivnu viziju bezna|a li~ne tragedije ili pakla u kojem je te{ko biti ~ovek. Glumci su morali da zaborave na svako iskustvo, potpuno se predav{i instinktivnim reakcijama, kako bi prodli u podsvest ili samu utrobu, u poku{aju da tu na|u nekakav smisao. Naizgled, u~esnici u predstavi ne ostavljaju utisak profesionalaca. Njihov amaterizam, ponekad ispoljen u neve{tini izra`avanja odre|enih reakcija, ne smeta mnogo, jer je predstava zami{ljena kao samoiskazivanje, sa punim verovanjem u ono {to se doga|a na sceni. Prvobitno je predstava ra|ena na ma|arskom i srpskom jeziku, sa dve grupe glumaca koji naizmeni~no stupaju u prostor, zagra|en obi~nim letvama, kao scena. Sada je za potrebe ma|arske drame, to preradio reditelj Robert Kolar. U Zrenjaninu su procenili da im je najbolje da izvedu komade Artur Ui Bertolda Brehta i Jakova Ignjatovi}a Adam i berberin, prvi ljudi. Na{lo se prostora i za komad Molitva za Emiliju Vu~ine [~eki}a, ali bez posebnog razloga ni uspeha. Na vr{a~koj sceni je glavni poduhvat bilo izvodnjenje Veselih `ena vindzorskih Viljema [ekspira, u re`iji Vladimira Lazi}a. Sledili su, Boji}eva Gospo|a Olga, koju je pristojno, u realisti~kom maniru postavila Irena Risti}, a zatim je Miroslav Benka poku{ao na svoj na~in da se pozabavi Centrifugalnim igra~em Todora Manojlovi}a, ali bez o~ekivanog rezultata. Sledio je jo{ onaj ~udan a rado igran komad Arsenik i stare ~ipke D`ozefa Keserlinga, u dosta vitalnoj postavci Milovana Nov~i}a. Oko scene u Kikindi su se na{li reditelji

168

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ljubosav Majera i Miroslav Benka, koji su svojim re`ijama u`ivali veliki ugled u vojvo|anskim pozori{tima. Majera je tuma~io komad Je li bilo kne`eve ve~ere Vide Ognjenovi}, a Benka Radovana tre}eg Du{ana Kova~evi}a. U obe ove postavke bilo je novih i sve`ih re{enja ili bar komentara, pa su predstave bile u mnogo ~emu zanimljivije od onih ra|enih u drugim pozori{tima. Izvan svih ovih kretanja delovalo je Pokrajinsko Narodno pozori{te u Pri{tini. Srpska dramu svoj program popunila sa pet novih premijera. To su komadi Vlasnik biv{e sre}e, ~ija je literarna konstrukcija bila o~igledna a koju ni Borislav Grigorovi} nije mogao da u~ini sasvim scenski ubedljivom. Sledili su Krvava teta Novice Savi}a, Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, ]elava peva~ica E`ena Joneska i Ludi od ljubavi Sema [eparda. Albanska drama se zadovoljila sa tri premijere, Emigrantima Slavomira Mro`eka, Bikovima i toreadorima [pire Cemore i Kako se rodila partija Milazima Krasni}ija. Za ocenu ovih ostvarenja nisu se koristili isti kriterijumi kao u drugim regionalnim pozori{tima. Ne{to je bilo na prihvatljivom nivou a ne{to ispod, bez ve}e ma{tovitosti ili punijeg do`ivljaja. Nad svima njima lebdela je samo `elja da se opstane pod svaku cenu i da se savladaju protivure~nosti sa kojima se drugi nisu susretali. Zaklju~ci su relativni i te{ko ih je uop{tavati. Pozori{ta su delovala, a to je bio psiholo{ki prag koji su svi prelazili sa manje ili vi{e uspeha. Otud nije bilo neke ve}e surevnjivosti oko glavnog programa Sterijinog pozorja. Predstave kakve su Putuju}e pozori{te [opalovi}, Dervi{ i smrt i U potpalublju bile su za sve prihvatljive. Isto je va`ilo i za Kate kapuralicu, prikazanu izvan konkurencije. Nelagodnost su vi{e psiholo{ki izazivale de~je i eksperimentalne predstave. Niko nije osporavao odre|ene vrednosti Carevom zato~eniku Miodraga Stanisavljevi}a, Ba{ti sljezove boje Branka ]opi}a, pa ni Legendi o kraju sveta Jadranke An|eli} i Dijane Milo{evi}. Da li se tako razli~iti izrazi mogu podvesti pod iste kriterijume? U javnosti je ostalo nejasno kojim i kakvim predstavama treba da priznamo univerzalniju umetni~ku vrednost. Kriti~kih analiza je bilo manje nego {to se o~ekivalo i iz njih se nisu po obi~aju izvla~ili op{ti zaklju~ci, pa se nije moglo ta~no da razabere za {ta se u ovim izmenjenim dru{tvenim i stvarala~kim okolnostima svi zajedno zala`emo. Pomalo groteskno su zvu~ali zahtevi da se raspravlja javno na temu “Pozori{te ju~e, danas i sutra”. Koga je to moglo ozbiljno da zanima uz ve~ne tirade i jadikovke.

1996–1997.

169

1996–1997.
U nekom ~udnom raspolo`enju do~ekani su predstoje}i doga|aji. Nisu se pravile po obi~aju optimisti~ke prognoze, saop{tenja o novim projektima nisu nikog obavezivala, a oni uporni, u nastojanju da iznova nametnu rasprave o stilu i modernom izrazu, dobijali su lakonski odgovor – savremeno pozori{te je ono {to smo u stanju da stvorimo. ^emu onda pri~e o avangardi, eksperimentima ili neobi~nim poduhvatima kada to su{tinski nikog ozbiljno nije zanimalo. Zar upravo te ideje o razgra|ivanju postoje}ih oblika izraza i raznim improvizacijama, nisu prosto uklonjene sa svih kamernih i malih scena koje su pre dvadeset ili trideset godina nikle ispod ili pored svih pozornica u zemlji? Koncepcija savremenog teatra nije sazdana od teoretskih pojmova ili apstraktnih konstrukcija, nego od aktuelnih mogu}nosti i neposrednog do`ivljaja onih koji se pojavljuju na sceni. Pozori{te ~ine sve predstave a ne samo nekoliko odabranih ili onih progla{enih za najbolje. Sve {to u tome zra~i autenti~no{}u, originalno{}u, ma{tovito{}u, neposredno{}u i iskreno{}u, mo`e da se smatra savremenim izrazom, bilo da pripada jednom piscu, reditelju ili glumcu, bilo svima zajedno. Jugoslovensko dramsko je istrajavalo na ~vrstoj poziciji izme|u sopstvenog iskustva i onog {to je `elelo da ostvari u novom trenutku. Kako originalnost u repertoraskoj orijentaciji ne zna~i i jednostranost, odabrani su autori koji na izgled nemaju ni~eg zajedni~kog. Koljada, Molijer i Oskar Vajld! Koljada pripada krugu postmodernisti~ke proze i drame u savremenoj ruskoj umetnosti, u na{oj zemlji posebno popularnoj poslednjih nekoliko sezona. Kada se ugasilo interesovanje za ve}inu dela savremenih doma}ih pisaca idejama i sadr`ajima vezanih za {ezdesete i sedamdesete godine, ~inilo se da su tekstovi Razumovske pa i Koljade upravo ono {to nam je potrebno. Me|utim Koljada, uz svu popularnost, nije donosio ni{ta novo, vrte}i se u temi duhovne situacije u kojoj se nalaze ruski ljudi posle raspada sovjetskog komunisti~kog re`ima. Oni {to su nekad bili na vlasti, ministri ili ambasadori, nestali su ili pomrli, a njihovi naslednici te{ko se snalaze u prilikama kada su u javnosti dominanti – {oferi, ba{tovani, kuvarice i uop{te svet sa dna koji je isplivao na povr{inu. Ta feljtonistika nam se ~ini poznatom, a njena zanimljivost je tek u tome {to je re~ o drugoj sredini koja prolazi kroz sli~na preobra`enja. Ono {to pada prvo u o~i u re`iji komada Poloneza Ognjinskog, Vide Ognjenovi}, jeste to da tokom predstave pozornicom tumara ~as levo, pa desno,

170

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

osamljeni gusan. Za njegovu sudbinu svi su zainteresovani, pogotovo kada kada jedan od u~enika emotivnim nabojem objasni da je re~ o “jednoljubcu” koji pati, jer mu je uginula guska. Gledaocima je ostavljeno da sami do kraja naga|aju u ~emu je zna~enje. Koljadin verbalizam nije ostao u sferi poetizacije i samoironije. Re`ija je scenu konceptirala naturalisti~ki, ne ulaze}i u unutarnji sloj doga|aja. U rasto~enoj ku}i sve je demolirano, prljavo, nalik nekada{njim zajedni~kim stanovima, gubi se sva emotivnost, pa radnjom ovladava besmisao i neka hladno}a koja odbija. Potvrdilo se ponovo da ovakva dela ne mogu da zamene nove doma}e tekstove koji bi opservirali realnost na druga~iji i izvorniji na~in. Ono {to je zanimljivo, sve jasnije je prevazila`ena koncepcija po kojoj sva dela u sezonskom repertoaru treba da se biraju po jednom principu. Stoga nije ni trebalo obja{njavati za{to se igra Molijerov Mizantrop. Reditelj Dejan Mija~ je ve} u razradi svoje zamisli osetio da lik Alsesta nosi duboke i pro`ivljene emocije mladosti koja je u stanju da ras~lanjuje u sebi, promi{lja, sumnja, dok se u istinama ne razazna smisao. Nije ga re`ija stoga optere}ivala stereotipnim apsurdima i nemogu}im zahtevima. Na~injen je prostor za igru u kome likovi deluju vi{e kao kontrasti, druga~ije boje ili pojave na koje bi on mogao da reaguje svojom prirodom i njenim strastima, obu~en u crno, razli~it od ostalih, skroman spolja i bogat u du{i. To je duboki vapaj za pravedno{}u, iskreno{}u, pobuna protiv konformizma, gnu{anje od svakodvenih ljudskih poroka i potreba za plemenito{}u koje vi{e nema. Reditelju je do tog utiska veoma stalo. Mizantrop nije naturalisti~ka ili nasilno stilizovana predstava, ve} podsticaj glumcu u ~e`nji za izgubljenim vrednostima. Bez obzira na sve pojedinosti u re`iji i igri, re~ je o kultivisanoj predstavi punog identiteta. U pozori{tu su, unutar ovakvih svojih programskih opredeljenja, svaki svoj projekat predstavljali izuzetno va`nim. To se ponovilo sa Salomom, koja je kao projekat posve}ena apoteozi mu{ke ljubavi prema mu{karcu, {to je prirodno izazvalo razli~ite komentare. Igrati ovo delo na uobi~ajen na~in, posle svega {to se sa ovim tekstom dogodilo u operi i raznim baletskim varijacijama, bilo bi mo`da i besmisleno. Zato je na~injena adaptacija u kojoj su glavni likovi pisac i njegov prijatelj, zbog kojeg je bio osu|en kao homoseksualac na dve godine zatvora sa prisilnim radom. Pri~a sa su|enja kao i ono {to se kasnije dogodilo, kroz Vajldovu ispovednu prozu, uklju~uju}i i Salomu, pretvoreni su u samoironiju setnih ose}anja. Ideja Romana Viktjuka, ruskog reditelja, prili~no je odre|ena, ali nedovoljno precizno realizovana. Zato joj je izmakla magija iluzije. Scensku realizaciju ideja preuzela je Sonja Vuki~evi}, pa su li~nosti vezane za Vajldov privatni `ivot, predstavljene kao odgovaraju}e obu~eni aikido borci. U ceremonijalnim scenama i onim su|enja, likovi se presvla~e u tansvestite, potpuno neodre|enih ali ekscentri~nih kostima, asociraju}i na vreme u kome se sve to doga|alo.

1996–1997.

171

Na sceni teatra “Bojan Stupica”, pojavio se tako neobi~an komad, za koji se tvrdilo da je crna i savremena komedija Punjene tikvice Sanje Domazet, koja se doga|a ispod ili iza mauzoleja velikog vo|e, me|u osobljem i lekarima koji se brinu o neprekidnom doterivanju balzamovanog tela, istra`ivanjima novih metoda i svemu onom {to ide uz ovaj zagrobni dru{tveni ritual. U scenama ima gorke satire a pone{to i duhovitosti, namenjene onima koji vole u pozori{tu ekscentri~ne bizarnosti. Odmah zatim je prikazana Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi}, delo sastavljeno od tri kratke pri~e, nevidljivim telefonskim impulsima povezane iz Sidneja ili Los An|elesa sa Beogradom. U re`ijskoj postavci, Goran Markovi} je `eleo da svaka epizoda ima svoju scensku specifi~nost. Prihvatio je pokretnu scenografiju koja kao da se lista u albumu uspomena. Koristi se svaka situacija, lik ili replika da bi se naglasile emotivne nijanse i vrednosti. Pra{ka pri~a se zato lako razaznaje, jer je razli~ita od Sidnejske, a ova opet od ameri~ke. U svakom slu~aju, ovo su nagove{taji jednog novog i mo`da specifi~nog otpora svemu {to nas okru`uje a ru{i vrednosti i ideale. Sva ta uop{tavanja, ma koliko bila objektivna i imala refencionalna zna~enja ~esto su samo psiholo{ko delovale u odre|enim trenucima. Javnosti je trebalo objasniti za{to Narodno pozori{te u ovoj sezoni nema pripremljenu ni jednu reprezentativnu predstavu na svojoj mati~noj pozornici.Umesto toga publici je ponu|eno ~ak deset repriznih komada me|u kojima su bili Ko{tana, Kir Janja, Maska, Ukro}ena goropad, Pigmalion, @ivot je san, Razvojni put Bore [najdera, Idiot, Don @uan i Trojanke.U upravi se smatralo da je to ~ak mnogo zna~ajnije od jedne premijere za koju se ni po ~emu nije moglo sa sigurno{}u predvideti da }e predstavljati zna~ajniji poduhvat od onog {to je poslednjih godina ura|eno. Verovalo se da je bitno {ta ovaj program u celosti zna~i i kako jo{ uvek deluje u javnosti. To mo`e da zvu~i lepo i pa`ljivo ali nije moglo da prekrije unutarnje protivure~nosti, te{ko}e ili ne{to drugo za{to je javnost bila ozbiljno zainteresovana. Sve ovo imalo je odre|enog uticaja na premijere prire|ene na Maloj sceni. Tim vi{e {to je u ovom anarhi~nom pozori{nom trenutku sve izdizano na nivo zna~aja i vrednosti. Ivan Lali} nije jo{ bio pisac koji zaslu`uje pa`nju nacionalnog teatra. Ovde je predstavljen Puritanskom komedijom u ove{talom manirizmu, sa temom o zameni bra~nih partnera, uz nasilne asocijacije o aktuelnim dru{tvenim doga|anjima. Sada je bio potpuno ube|en da je stvorio ne{to {to predstavlja daljnu razradu njegovog koncepta o “balkanskoj sapunskoj operi”. Pravih razloga za ovu igru nema, smisao je obezvre|en a ironija je nagla{ena. Kako sve mo`e da bude prihva}eno tako je i ova komedija mogla da se pojavi. Glumci u nacionalnom teatru ve} nekoliko decenija nose sa slavom koju retko sti~u i svoj usud. Svi malo igraju, a samo pojedinci uspevaju da na vreme uobli~e svoju stvarala~ku biografiju. Otud nije iznena|enje {to su dve glumice po`elele da im pisac, kriti~ar i pesnik Milosav Mirkovi} napi{e dramu koja }e zadovoljiti njihovu radoznalost, potrebu za novim emocijama i izrazom

172

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pune ubedljivosti. Tako je nastala drama Kume i kneginje. Predstava je, me|utim, donekle potisnuta u pozadinu gromoglasnim smenama uprave i pri~ama novih ljudi da – Narodno pozori{te ne mo`e vi{e biti istorijska ~itanka! Mirkovi} je svestan postojanja mnogih drama posve}enih vo|ama, herojima, ~elnicima, a pogotovo Kara|or|u i knezu Milo{u. On upravo stoga nije hteo da na~ini jo{ jednu istoriografsku repliku ili potpuno slobodnu kompoziciju. Zato se opredelio da osvetli davna vremena srpskih ustanika kroz prepisku Jelene, Kara|or|eve udovice, i Ljubice, `ene kneza Milo{a, koje su uza sve drugo i kume, {to je u ono vreme bilo vi{e od obi~nog srodstva. Kume i kneginje su zbog svega onog {to iz ovog teksta zra~i jedna ozbiljno komponovana celina koja ima neosporno svoje scenske vrednosti. Ni{ta veliko se tu ne doga|a, ali je jedno vreme o`ivljeno kroz li~ne sudbine onih na koje se zvani~na istorija nije nikada mnogo obazirala. Dok se sve ovo doga|alo – pa`nja javnosti je ipak bila sa usmerena na postupke nove uprave Narodnog pozori{ta. Ona je potpuno samouvereno nastojala da sa scene ukloni Ko{tanu i druge tekstove iz dugogodi{njeg repertoara, uz nejasne i neosmi{ljene vizije o novog usmerenju nacionalnog teatra. Bilo je stoga dosta ~u|enja, ali se, izuzev nekoliko kriti~ara i teatrologa, toj samovolji niko nije ozbiljnije suprotstavljao, pa ~ak ni sami glumci. Situacija je bila dosta nestabilna i rovita. U Ateljeu 212 koncentrisali na svoje projekte nagla{avaju}i autonomnost unutar tih pozori{nih previranja. Najlak{e je bilo smeniti nekog upravnika i njegove saradnike, ali je te{ko bilo na}i ljude koji }e sa znanjem i vizijama unapre|ivati pozori{ni `ivot. Gluma~ka uprava, pou~ena iskustvom, ovde je bila maksimalno anga`ovana i uspela je da na velikoj sceni predstavi dva nova projekta: Turneju i Ku}i!.... Entuzijazam, koje se pri tome iskazivao, sugerisao je ozbiljne promene pa se vi{e nije ose}ao nemo}an, dezorijentisan i lo{im vo|enjem, guran na margine pozori{nih zbivanja. Uspeo je za kratko da u duhu svoje najbolje tradicije iz nekih sre}nijih vremena, na osnovu dramskog teksta Gorana Markovi}a, stvori sa rediteljem Milanom Karad`i}em predstavu Turneja, prepunu moralnih dilema, otvorenosti, upitanosti, pred svim onim {to se zbivalo tokom rata u kojem ve} i po anegdotama nismo sudelovali i na kraju svojim }utanjem poka`e unutarnju snagu, emotivnu zainteresovanost za sudbinu sopstvenih iluzija o `ivotu kroz koji prolazimo. Grupa glumaca koja je zlokobne devedeset i tre}e godine `ivotarila i radila za mese~ne prihode od nekoliko maraka, prihvata primamljivu ponudu da gostuje na teritoriji Republike Srpske. Tu se komedija pretvara u stravi~ne prizore u kojima ima opore dramatike, rizi~nosti, suo~avanja sa tragi~nim slikama rata, kroz koji svi prolaze zajedno i opet svako na svoj na~in. Autor se ~uva feljtonske pristrasnosti i karikaturalnosti ~ak i onda kada izvesni prizori deluju grotesno, a re~i, koje u odre|enim trenucima izgovaraju pojedini glumci, preobra`avaju se od op{tih fraza u gorka saznanja i subjektivne istine

1996–1997.

173

koje dovode do o~aja. U Ateljeu skoro nije vi|ena predstava sa tolikim ansamblom, slo`enim scenama {to su rediteljski besprekorono oblikovane, razli~itim raspolo`enjima i psiholo{kim stanjima koja se prepli}u neprekidno rasta~u}i iluzije u gotovo nepodno{ljivoj ratnoj psihozi. To je zaista iskrena `elja da se poka`e ve}a pozori{na i `ivotna zainteresovanost za stvarnost koju pre`ivljavamo. Drama Ku}i Ljudmile Razumovske razlikuje se od dela Draga Jelena Sergejevna. Sada je to slika onih mladih ljudi koji su se na{li u kovitlacu promena, bez ku}e, prijatelja, pomo}i starijih, prepu{teni sebi i `ivotu u kome za njih nema mesta. Sve je to Radoslav Milenkovi} razradio da bi istina mogla da bude {to vidljivija. To je pomak u odnosu na njegovu poznatu predstavu Murlin Murlo koju je radio po tekstu Koljade, s tim {to je uspeo da iskrenosti da autenti~nu grubost, spontanost i `ivotnu ubedljivost. Atelje je ovim predstavama neosporno vra}ao samopouzdanje. Spreman je na ruzik, ose}aju se potrebe za promenama i veruje da se samo smelo{}u i iskrenim zanosom osigurava budu}nost. A to je ve} bilo pou~no i ohrabruju}e za druge ansamble. Zvezdara teatar je, uz izvesnu simboliku u svome teku}em repertoaru dao prednost Aleksandru Popovi}u, jednom od onih autora na ~ijim delima je i izgra|en ugled ovog pozori{ta. On je sam odlu~io da postavi svoj komad Ba{ bunar. Kao i ranije zbunjivali su podnaslovi – “scenski ra~inar, par – nepar, na pet hvati, u {est stopa, uz ne{to epiloga”. [ta sve to zna~i u predstavi koju je autor sam krajnje jednostavno komponovao sa dva gluma~ka para {to se neizmeni~no pojavlju na pozornici sve do finalne scene, objasnio je igrom kao svojim na~inom mi{ljenja i ose}anja. Za nekog je to bilo, mo`da, proizvoljno re~eno, povratak avangardi ili kripto istorijski komad, a oko ove dramaturgije se pletu i druge fraze poput onih o herojskim matricama, otklju~avanju sudbine klju~em – kalauzom i ko zna {ta jo{ uz nagla{avanje nekakvih tipskih obrazaca koji, u su{tini, sa predstavom i onim {to iz nje zra~i nema ba{ mnogo uzro~ne veze. Pa ipak, u samom tekstu Popovi} je eksplicitno jasan – tragedija koja je zadesila srpski `ivalj u Kninskoj krajini, li~kim bespu}ima ili na krvavom Kordunu zgusnula se u jedno duboko ose}anje mu~nine, pora`enosti, nespokojstva {to navodi na razmi{ljanje o `ivotu a jo{ vi{e o smrti. Njega ne interesuju uzroci ovog ljudskog bezna|a, ne bavi se profanom politikom, zbog toga se ponekad {titi narodnim uzre~icama, frazama koje su promenile smisao, iskri~avim odblescima cini~nog duha koji sam sebe brani od potpunog razo~arenja. Da bi sve bilo jasnije, Aleksandar Popovi}, mo`da, upro{}ava situacije, likove i radnje svodi samo na ono {to mu se ~ini da je funkcionalno i bitno, a pri tome me{a farsi~no sa tragi~nim, komi~no sa pateti~nim, u osnovi bori se sa onim gorkim saznanjima koja, na kraju, ne mo`e da ne ka`e u svome tekstu. Zato i njegov tekst izaziva ~as smeh, a ~as tugu, a sve to sa unutarnjim optere}enjem jer je dejstvo usmereno ka gledaocima kod kojih se stvara postepeno ose}anje tes-

174

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

kobe. Zato je Ba{ bunar tu`na komedija, sumorna drama, optu`nica, ali i vapaj u ime `ivota, potreba da se svedo~i emocijama, `elja za oporukom, da se olako ne zatremo i ne odri~emo `ivota. Sve je to iskazano na pozornici u stilu koji je prepoznatljiv u opusu ovog autora, {to celoj predstavi, uz svu oporost, obezbe|uje autenti~nost i {ire metafori~no dejstvo. Lari Tompson, tragedija jedne mladosti je jo{ jedno svedo~anastvo da Du{an Kova~evi} nastoji da prevazi|e neke svoje ranije literarne opservacije o `ivotnim neprilikama i nastavi da stvara na ne{to druga~iji i mo`da atraktivniji i raznovrsniji na~in. On to nastoji da u~ini ubedljivim kroz paralelne radnje, nove likove, ali tako da ostane i dalje, uz sve aktuelnosti, ipak u izvornom krugu apsurdnog `ivljenja. To se potvr|uje kroz pri~u o Katarini, ~udnoj upravnici jo{ ~udnijeg pozori{ta i glumcu Belom i njegovim reakcijama uo~i same predstave, a zatim Bojanu, Draganu i Oliveru Nosu – stvarnoj i nestvarnoj li~nosti u jednom ~oveku i njegovoj porodici. To je `ivot i iluzija, ginjol koji sam `ivot re`ira, a u kome su ljudi lutke, la`ni junaci, ali i `ivi gubitnici. Humor je ne{to bla`i, cinizam sasvim prigu{en, ali i ozbiljna potreba da se kroz razne forme na sceni i dalje iz `ivota be`i u ma{tu i neke zami{ljene daljine. Sasvim druge vrste je komad U plamenu strasti Ivana Lali}a koji je scenski uobli~io Gor~in Stojanovi} kao “balkansku sapunsku operu”, koja je inspirisanja saznanjem samog pisca koji ka`e “da mu `ivot proteklih godina u maloj latinsko ameri~koj dr`avi Srbiji nije ostavio previ{e izbora – jer toliko jakih emocija, raspaljenih strasti i toliko besmislenih smrti verovatno ima jo{ samo u popularnim televizijskim serijama”. U daljnjem tuma~enju pisca na{ `ivot je sastavljen od la`i pa ga treba najlak{e predstaviti nizom neobaveznih scena koje mogu svaka za sebe da ~ine jedan lo{ ske~ te da se onda mehani~ki dopunjavaju. Re`ija je to shvatila kao mogu}nost da se poka`e izvitoperivanje strasti, karikatura ve`e za tragi~ne doga|aje koji su se desili na ovim podru~ijima,istina je isklju~ena, ironija neutralizovana, a sve u formi ki~a koji ne mo`e ni{ta da objasni. Re`ija je stoga glumce izvodila i uvodila na scenu namerno kao u estradnim predstavama, ga{enjem svetla i uno{enjem klupe, stolice ili nekog drugog rekvizita. Sve je koncentrisano na la`ne portrete, jo{ la`nije sukobe i smrti iz pi{tolja koji se dime, ali ne ubijaju. U stvari otvoren je problem – da li se politi~ku literaturu i izvornu komediju mo`e zameniti bulevarskim egzibicijama – a sve to ukazuje da se upravo i Zvezdara teatar nalazi i dalje na ozbiljnoj prekretnici i novim isku{enjima. Bitef teatar je izveo nekoliko kontraverzinih, razli~itih po sadr`aju i `eljama, a {to je najva`nije – intenzitetu delovanja scenskih projekata kakvi su Detinjarije Rajmona Kusa, Uli~ni psi Kventina Tarantina ili Trainsportting Irvina Vel{a. Me|u njima najvi{e pa`nje privukla je kamerna slika Master klas Terensa Meknelija, posve}ena uspomeni na veliku opersku divu Mariju Kalas. Tekst je gotovo dokumenatran i obuhvata javni ~as na “D`ulijardu”, gde je Marija Kalas

1996–1997.

175

testirala i proveravala talenat mladih operskih peva~a. Otud je i ambijent tako uslovno nazna~en. Tu Alisa Stojanovi} nije imala {ta da prekraja jer je tekst toliko precizan, a istovremeno jednostavan, da nisu mogu}e nikakve dodatne intervencije, pa je sva pa`nja i koncentrisana na samo zbivanje i posebno postupke i re~i slavne umetnice. U repertoaru Bitef teatra ova predstava je pre izuzetak nego pravilo. Rastere}ena nerealnih ambicija i svakojakih proizvoljnosti zadr`ala se u svojim dokumentaristi~kim okvirima iz kojih je zra~ila neposrednost, ~ednost, mladost ali i gor~ina iskustva samog `ivota. Ister teatar je izi{ao sa svojim novom produkcijom Karta za vi{e vo`nji, koju je iskoristio u stilu neverbalnog teatra da je osmisli Damir Kale{i. Kult teatra se zadovoljio sa dve komercijalne predstave – Joj, Karamela, Hoze Sinistera San~eza i Beograd na kolenima Miroslava Mom~ilovi}a. Pozori{te na Terazijama je neo~ekivano privuklo pa`nju jednom svojom nesmotrenom postavkom Hamleta Viljema [ekspira. U nekompetentnoj upravi hteli su da prekinu tradiciju, koju je stvaralo nekoliko generacija darovitih komi~ara i karakterbnih glumaca, da se afirmi{e terazijska scena humora, prave komedije i mjuzikala. Unutra{nja rovarenja, diletantska rukovo|enja i besmisleni spoljni uticaji u~inili su da se u ovom trenutku na njihovom repertoaru nalazila samo jedna izigrana komedija i dva prili~no ra{timovana mjuzikala. Za ovaj neslavan poduhvat na{li su nezgrapan, povr{an i rogobatan prevod i reditelja bez ozbiljnijeg scenskog iskustva. Za{to je onda ~udno {to skratili neke od najsuptilnijih scena, izbacivali ~uvene misli i stihove sa kojima su ranije mnogi glumci otkrivali smisao `ivota i tra`ili svoje istine, i pomerili strukturu samog dela. Sve je tako na pozornici bilo grubo, bahato, vulgarizovano, a uz to nasilno aktuelizirano da bi se prikazao raspad sistema u jednoj dr`avi i tako pre{lo sve granice dozvoljenog. Ovo se jednostavno nije moglo pre}utati i preraslo je u kulturni skandal. Beogradsko dramsko pozori{te se u svemu ovome nije snalazilo pa se ~inilo kao da opet po~inje iz po~etka s tim {to nije moglo da na originalniji na~in osmisli svoj repertoar. Zato i ne iznena|uje {to je po inerciji poseglo za komadom Arsenik i stare ~ipke D`ozefa Keserlinga i Mister dolar Branislava Nu{i}a. Ostalo se u konvencionalnim okvirima i onom {to je ve} vi|eno, bez obzira {ta su u tome sudelovali reditelji iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta Dimitrije Jovanovi} i Miroslav Belovi} .Ovi reditelji su poku{avali da pove`u glumce razli~itog iskustva, talenta i afiniteta u atmosferi gde je zajedni~kom igrom trebalo da dosegnu do izvornog delovanja, ali to se, na `alost, nije moglo dogoditi. Zbog toga je te{ko je bilo okarakteristati ovaj pozori{ni trenutak u beogradskom glumi{tu. Dosta razli~itih inicijativa, mnogo previranja, improvizacija, po neka zna~ajna predstva, ali daleko vi{e dilema i nejasno}a koje je te{ko bilo razjasniti. Otkud toliko nesporazuma? Za{to nema vi{e smelih iskoraka ka novim formama? Gde su velike predstave? Dokle }e se nivo pozori{nog

176

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

`ivota odre|ivati samo po onome {to se prikazuje na najzna~ajnijim pozornicama? Kako to da u ovim mukotrpnim traganjima za sopstvenom autenti~no{}u ima malo izrazito darovih i smelih umetnika? Mo`emo li se osloboditi scenskog konformizma, skromnih i izrazito li~nih `elja i ograni~enih htenja? Pozori{na umetnost, kako se ~esto isticalo, nije bila u Novom Sadu nikakav poseban problem. U tom domenu Srpsko narodno pozori{te je uvek nalazilo na~ina kako da komunicira sa dru{tvenom sve{}u u svojoj sredini. Ni jedan trenutak u ansamblu nije bio pogodan za ekstremne stavove, mada se ~esto po neko zaletao i jedva zaustavljao na ivici podno{ljivog, mogu}eg ili estradno atraktivnog. Dominantno je bilo da tu postoje doma}e ili sopstvene autenti~ne istine. Sada je na red do{lo Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, a u tuma~enju Egona Savina, jednog od najupornijih ovakve stvarala~ke orijentacije. Reditelj je u svojoj predstavi pro{irio tematiku na gotovo sve godine socijalisti~kih zanosa i paradoksa, a po nekim scenama moglo se tvrditi da dose`e i do ovih trenutaka i aktuelnih dru{tvenih zbivanja. Ta adaptacija je izvedena uglavnom pomo}u scenografskih promena u ambijentu, na pomalo ~udan na~in – u pozadini svega, pozornicom dominira jedan klozet! Od tro{nog prostora koji se sav povija pri svakom ulasku, to postaje postepeno kupatilo, da bi na kraju bila velika i luksuzna prostorija, {to oli~ava rasko{ novih bogata{a. Izvrsne redukcije i upro{}avanje teksta koje je obavila re`ija, imali su za cilj da osna`e zamisao o gruboj farsi sa jetkom satirom sprovedenoj kroz celu radnju. Doga|aji su na izgled realisti~ni, mada sve ima i simboli~no zna~enje. Hronika se preobra`ava u niz varijanti, a o svakoj mo`emo da sudimo na osnovu odre|enih situacija. Sve to se ~ini kao neki daleki i nestvaran doga|aj – karikatura `ivota. Ljudi su, zapravo, marionete jednog potpuno la`nog sistema, koji funkcioni{e tako surovo, a opet nestvarno, kao da je neki san. O{trica satire se naro~ito ustremljuje na aktere posle njihovih izlazaka iz zatvora. Zapravo, niko ne ostaje ~itav, svi su deformisani, na granici ludila. Ovakvo ~itanje Mre{}enja {arana kao nekakve globalne metafore jednog sistema ili dru{tva je sasvim mogu}e. Zato je ovo vi{e istra`iva~ki projekat nego predstava kojoj je stalo do atrakcija, a me|u mnogim bezli~nim, i takva ima svoj puni identitet. Predstava je bila zapa`ena od kritike i na{la se u zvani~nom programu ~etrdeset drugog Sterijinog pozorja, gde je Egon Savin dobio nagradu za re`iju. U senci ovog zbivanja na{lo se izvo|enje Revizora Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja, u temeljitoj, korektnoj i celovitoj postavici Vitalija Dvorcina, koji je na raznim srpskim pozornicama poslednjih sezona prikazivao svoje najbolje re`ije iz mati~nog pozori{ta. Milan Karad`i} je opet poku{ao da komediju Pop ]ira i pop Spira stilizuje u kontrastima izme|u realisti~ke igre i neobi~nih obrta koji su podse}ali na manire de~ijih pozori{ta. Izme|u svega toga stajale su Opasne veze [oderloa de Lakloa, koje je Du{an Petrovi} predstavio u novoj adaptaciji, gde

1996–1997.

177

su, pored uobi~ajenih skra}enja, kori{}eni fragmenti pisama iz samog romana, a izvesne scene izme|u posluge razigravane, kako bi se dobile {to upe~atljivije slike onog {to ~ine plemi}i u salonima, ali i u prostorijama iza toga. Neosporno je da se kroz igru i izvesne rediteljske aran`mane do{lo do odre|enih vrednosti, ali se poja~ala i nedoumica oko stila i na~ina kojim se dolazi do pravog izraza. Srpsko narodno pozori{te je volelo ovakve izazove. To se potvrdilo ~ak i na kamernoj sceni, gde je igrana Gospo|ica Julija Augusta Strindberga i Zoolo{ka pri~a Edvarda Olbija. Te razli~ite komade koji ve} dugo opstoje na pozornici, ose}ali su kao sopstveno iskustvo koje im dozvoljava da ~e{}e igraju i ono {to drugi izbegavaju, ili u svojoj lakomislenosti smatraju nedovoljno aktuelnim ili primerenim trenutku. U Novosadskom pozori{tu na ma|arskom jeziku – Ujvideki Szinhaz, scenski izraz je bio dokaz identiteta i bez obzira na sve probleme i te{ko}e, pa i oscilacije u stvarala~kom entuzijazmu, uspevali su da se brane od spoljnih, a pogotovo lokalnih uticaja. Zdu{no su se zalo`ili za prezentaciju Amfitriona Molijera, u re`iji I{tvana Verebe{a, a ni{ta manje nisu bili zainteresovani ni za postavku ^oveka koji pravi ki{u Natana Ri~arda Ne{a. Pri tome su se trudili da izbegnu svako pore|enje sa istoimenim filmom. To je pratilo nekoliko komada iz standardnog repertoara ma|arskih pozori{ta, kao {to su Tavan Gabora Presera, Gospo|a Karnjo Mihaila ^okanja ili Kr{ derbi Lasla \er|elija. Ceo svoj umetni~ki potencijal su me|utim, koncentrisali na izvo|enje komada Bu|enje prole}a Franka Vedekinda i Prosja~ku operu Bertolda Brehta u dosta zanimljivim i osobenim postavkama. Somborska scena je oboga}ena sa tri nove premijere: Lepotica i zver Igora Bojovi}a, Progon ili ubistvo @an Pola Maraa, u scenskom izvo|enju {ti}enika du{evne bolnice u [arantonu po zamisli Markiza de Sada, ali je najvi{e pa`nje privuklo Putovanje u Nant slikara i pisca Eugena III Ko~i{a, u re`iji Ljuboslava Majere. Niko nije znao da do kraja protuma~i tekst, ali su ga gledali sa interesovanjem, veruju}i da je pred njima sasvim novo, originalno i neobi~no delo. Ta~no je samo da je neobi~no, kao i druga dva teksta, Ljudo`der i Nenadani put Kalvarija Adolescenta. U ~emu su autorovi podsticaji i {ta `eli da ka`e? To ni on sam nije hteo da do kraja otkrije, pa je tako stvorena loklana misterija oko zna~enja pojedinih re~i, koje bi trebalo da asociraju na skrivene strahove, nezadovoljstva, potisnute `elje, uni{tena verovanja i apsurdnu stvarnost. Zato je razumljivo da likovi u komadu nose neobi~na imena – Motalba, Perera de Boemi, Boldinoti de Boldini, Langinioti ili Nonserati. A u stvari, to su na{e, lako prepoznatljive protuve, skitnice, pijanci koji se vuku po periferijskim kr~mama. Na sceni je analogno tome predstavljena podrumska rupa, u koju se ska~e kroz vrata postavljena visoko u pozadini. Na podu punom neravnina i slame, stoji kosi {ank, a na sredini rasklimatani sto sa dve stolice. U taj brlog uska~u likovi jedan po jedan i gotovo svaki staje prvo uz {ank, potom pada, pa se taj fizi~ki geg

178

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

neprekidno ponavlja. Reditelj je delo shvatio kao koloristi~ku igru unutar bezna|a. U Subotici je kona~no upotpunjen repertoar za dva odvojena ansmabla, Srpsku i Ma|arsku dramu, mada su razlike bile neznatne, tako da je bilo gotovo svejedno da li se pojedina dela igraju na jednom ili drugom jeziku. Pa ipak se insistiralo na razlikama u samoj igri {to je, po svemu sude}i, bila jedna od namera nove uprave. U Srpskoj drami se ose}ao uticaj ranijeg iskustva prepoznatljivog stila. Igrana je Smrtonosna motoristika Aleksandra Popovi}a, u re`iji I{tvana Hupke, koji je odmah zatim postavio komediju @enidba i udadba Jovana Popovi}a Sterije. Radoslav Dori} je uobli~io je Cacu u motelu Rejmonda Kenoa, a Slobodan Jovanovi} komad Laku no}, majko Mar{e Norman. Publika je o~igledno sama napravila izbor, pa je najvi{e interesovanja bilo za Smrtonosnu motoristiku. Za Ma|arsku dramu, Tibor Vajda je postavio komad Vudi Alena Sviraj to opet, Sem, dok je Bela Kalo re`irao Mro`ekov tekst Strip – teaze. Tu su jo{ komadi Meniherta Lakato{a Ljubav i kletva i Svira jedna violina u aran`manu Zoltana Kova~a. Od svega toga, za javnost je bila najzanimljivija premijera komada Bezgrani~no Ferenca Deaka u re`ijskoj koncepciji Ljubomira Dra{ki}a. Za to vreme u Zrenjaninu je prire|ena samo jedna nova premnijera i to Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a u re`iji Steve @igona. On je na ovoj sceni ve} predstavio nekoliko Nu{i}evih dela u potpuno nekonvencionalnim i sasvim li~nim vi|enjima. Tako je i sada @ivkinu ku}u oko koje rastu kukuruzi, smestio na daleku periferiju nekog grada. Vidljivo je da je re~ o sirotinjskoj gradnji, jer je sprat na tu u|ericu prosto nadodat bez ikakvog plana. Prema takvom ambijentu modifikovan je prvo lik @ivke a zatim i svih ostalih. Ona je priprosta `ena, seljanka, zdrava i radna, koja se odjednom na{la u ~udu kojeg ne razume a {to uti~e na njeno pona{anje. Stevo @igon je uporno javnosti nametao svoja obja{njenja, ali niko od onih koji su poznavali delo Branislava Nu{i}a to nije mogao prihvatiti. Narodno pozori{te “Sterija” u Vr{}u, htelo je ponovo da osve`i svoj program raznim delima igranim po drugim pozori{tima. Pri tome nije bilo nekog posebnog entuzijazma, niti je nekom od odabranih dela obezbe|en poseban scenski tretman i publicitet. U pitanju su komadi ^imi Borisa Aprilova, Luda no} Reja Kunija, Ljubav D`ord`a Va{ingtona Mira Gavrana i Bluz osmeh Miroljuba Nedovi}a. Sve se svelo prosto na neko rutinsko obavljanje posla, gde se pazilo samo na to, da sve predstave budu korektno izvedene i prihvatljive za publiku. Pozori{tima u Zrenjaninu i Vr{cu te{ko je padalo pore|enje sa onim {to se doga|alo u Kikindi. Tamo je bilo o~igledno vi{e gluma~kog entuzijazma i zainteresovanosti da predstave, bez obira na sadr`aj, imaju {to verodostojniju izra`ajnost. To se moglo uo~iti u postavci komada Iza kulisa Majkla Frejna, kome je reditelj Velimir Mitrovi} dao izvestan stil, atmosferu i lako}u koju su prihvatili

1996–1997.

179

glumci. Sve se ponovilo i u Mandragoli Nikole Makijavelija, koju je obradio Nenad Gvozdenovi}. Na sceni mladih, Dragan Ostoji} je postavio delo Danila Harmsa Slu~ajevi i svoje delo Cirkus Pikadili. Ne{to skromnija ostvarenja, ali jo{ uvek dovoljno privla~na za publiku. U vojvo|anskim pozori{tima sezona je tako protekla u znaku onog {to je prezentiralo Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu, a bilo je zapa`eno i Narodno pozori{te u Somboru. Njihove predstave Mre{}enje {arana i Putovanje za Nant su se izdvojile, uz mnoga priznanja kritike, uvr{}ene u vi{e specijalnih programa, posebno Sterijinog pozorja. Donosile su i odre|ene poruke – jedino je bilo neizvesno da li su one stigle do drugih ansambala i glumaca. Takva shvatanja dobila su svoj legitimitet i u nekim gradskim i regionalnim pozori{tima u unutra{njosti Srbije. Uprave se lako menjaju i ve} po pravilu razlozi su dosta standardni – sukobi sa gradskim mo}nicima, nedovoljna sredstva, unutarnji konflikti ili nesposobnost da se situacija u ku}i radikalnije menja. Promene se svuda neprekidno o~ekuju, a nezadovoljstvo se naj~e{}e svaljuje na upravu. Otud je sve manje izjava o nekakvom naglom ili neo~ekivanom preobra`aju u izrazu, radikalnijem pobolj{anju materijalnih uslova za rad ili ambicioznijim poduhvatima. U tom hroni~nom nespokojstvu, artikulisana je jo{ jedna teza koja podrazumeva da je savremeno u pozori{tu specifi~na i posebna oznaka kojom se ukazuje na najprikladnije delovanje u odre|enoj sredini. U Kru{eva~kom pozori{tu se dugo verovalo da sve zavisi samo od sposobnosti upravnika. Njemu se verovalo i o~ekivalo da }e im ne samo stvoriti bolje uslove za rad nego i u~initi da budu iznad lokalnih okvira, ravnopravni u svemu sa beogradskim pozori{tima. Kada su ga vlasti podr`ale da postane upravnik jednog od najatraktivnijih beogradskih pozori{ta – glumci su se zabrinuli za svoju sudbinu uz ono uobi~ajeno – {ta }emo sada? No, ansambl je nastavio da deluje na platformi koja je ve} bila u javnosti prihva}ena kao podsticaj za jo{ vitalnije predstave. Nastavljeno je sa gostovanjima beogradskih glumaca, pa kada se pojave tri legitimna prvaka najuglednijih ansambala u jednoj predstavi kakva je Protekcija Branislava Nu{i}a, onda je to ohrabrenje za reditelja Darijana Mihajlovi}a, ali i za glumce da stvore {to celovitiju predstavu. Milan Karad`i} je u realizaciju Molijerovog Don @uana do{ao sa kompletnom ekipom saradnika, sastavljenih isto tako od uglednih scenografa, kostimografa, dramaturga i koreografa. Kvalitet ove predstave je zatim proveravan na drugim pozornicama, od Vranja i Pri{tine do Sombora i Novog Sada. Ljuboslav Majera je prihvatio isto tako da svoju viziju Hasanginice Ljubomira Simovi}a radi sa ansamblom u kome u su klju~ne uloge interpretirali glumci iz drugih pozori{ta. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, vo|ena je ne{to druga~ija politika. Tu se ose}ao pritisak sopstvene tradicije i potreba za neprekidnim dokazivanjem da je ansambl homogen i sposoban za svaki poduhvat. Gluma~ka uprava, koja se ovde ustalila, prvenstveno je u svojoj programskoj orijentaciji

180

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

vodila ra~una o raspolo`enju vode}ih ~lanova, a zatim o tekstovima u kojima su oni `eleli da igraju, ili su nalazili da tu ima rola u kojima bi mogli da se potvrde na novi na~in. Upravo stoga, nisu sebe optere}ivali teoretskih zahtevima ili neostvarljivim idejama, neprekidno ponavljaju}i da pozori{ni izraz stvaraju glumci. To im ina~e, niko nije osporavao, pa su mogli da izvode {ta su zapravo hteli. Tako su ovaj trenutak obele`ili sa dve komedije: Balkan ekspres Gordana Mihi}a, koji je na rediteljski sve` i zanimljiv na~in osmislio Voja Soldatovi}, i Pokondirena tikva Jovana Popovi}a Sterije, u doma}oj varijanti, koju je pripremio Dragan Jakovljevi}. On je aran`irao i Ljubavnika Harolda Pintera. Mnogi su bili relativno zadovoljni, mada je sve ostalo u lokalnim okvirima. U`i~ko pozori{te je u odre|enim vremenskim ciklusima iskazivalo entuzijazam i ambicije koje su ~esto prevazilazile njegove realne mogu}nosti. Nakon izvesnih kolebanja i gr~evito iznu|enih projekata, kao da je nastupilo sada izvesno smirenje ili rezignacija. Prihva}eno je da @oro Cvetanov Ivanov i na njihovoj sceni postavi svoje delo Cirkus u cirkusu, ve} vi|eno u drugim sredinama. Glavni i mo`da jedini ambiciozni projekat im je stoga bio Zganarel ili Uobra`eni bolesnik u preciznoj postavci Du{ana Mihailovi}a. On je sam na~inio uspe{nu adaptaciju, dr`e}i se stila u igri glumaca, te nastoje}i da iz sasvim odre|ene forme, iza|e sa jasnim, razumljivim i u dana{nje vreme, prihvatljivim smislom. Na jugu zemlje ili ta~nije u Pri{tini, sa dosta pa`nje pra}ena su nastojanja da Pokrajinsko pozori{te odr`i zapo~eti zamah i da ustali svoj repertoar bez ikakvih predrasuda, u Srpskoj i Albanskoj drami. Tu i nije bilo vremena, a ni mogu}nosti za rasprave o specifi~nosti repertoara, jer je jedino je bilo va`no da predstave imaju odre|eni nivo, te da ih prihvata javnost. Tako je Velimir Mitrovi} postavio Kralja Ibija okovanog Alfreda @arija u dosta zanimljivoj varijanti, vi{e kao komediju nego kao farsu, sa izvesnim ubla`enjima u retorici glavnog junaka. Sledila je zatim Golubnja~a Jovana Radulovi}a, u konceptu mladog reditelja Juga Radivojevi}a, sa nagla{enom anga`ovano{}u i subjektivno{}u, koja se mogla tuma~iti na vi{e na~ina. Ovde se pojavio i Miroslav Benka sa svojom vizijom Zle `ene Jovana Popovi}a Sterije, koja je sa njegovim poznatim i izma{tanim slikama vojvo|anskog ambijenta, kao i stilizacijama, predstavljala na ovoj pozornici pravo otkrovenje. Albanska drama se koncentrisala na Molijerovog Tvrdicu kojem je Aslan Hasaj dao ubedljiv ambijent i igru. U `elji da se klasi~nim delima podigne gluma~ki izraz na `eljeni nivo, bio je prihva}en ovde i Otac Augusta Strindberga, kojeg je kao psiholo{ku dramu punog intenziteta, re`irao daroviti Selami Taraku. U oba ansambla vladala je potreba za igrom uz izvesnu me|usobnu toleranciju, koja je odudarala donekle od dru{tvenog konteksta zbivanja koja su okru`avala pozori{te. Leskova~ki glumci nisu bili posebno ambiciozni u ovom trenutku. Iscrpili su se najvi{e sa rediteljem Slavenkom Saletovi}em, koji je od njih o~ekivao da

1996–1997.

181

naprave {to atraktivniju predstavu ^aruge Radoslava Pavlovi}a. Na lokalnom nivou bila je predstava Narodnog poslanika Branislava Nu{i}a, sli~no je bilo i sa kamernim tekstovima, koji su popunjavali repertoar male scene. To su bili Emigranti Slavomira Mro`eka i Stra{ni laf Du{ana Radovi}a. Sli~no raspolo`enje bilo je i me|u pirotskim glumcima, koji su odigrali ^arlijevu tetku Brendona Tomasa kao vodvilj prilago|en ukusu poznatih gledalaca, te komad Pirot be{e varo{, koji je pripremio Miodrag Simonovi}, a kao staru razglednicu, o`iveo Bora Grigorovi}. Ne{to inventivniji je bio repertoar u Zaje~aru, gde su se glumci trudili da {to ubedljivije prika`u komad Dobrivoja Ili}a Agonija, snovi|enje Nikole Pa{i}a, u ~ijom scenskom predstavljanju je, po svojoj rediteljskoj zamisli, anga`ovao Vladimir Lazi} ceo gluma~ki ansambl. To je bilo sve u prikladnoj formi, ujedna~eno u izrazu, pa je ovom predstavom pozori{te gostovalo u vi{e gradova. Lazi} je odmah zatim o`iveo na sceni Venecijanku, daju}i odu{ka ma{ti i gluma~koj razigranosti, na sasvim prikladan na~in. U ovim sredinama najvi{e je odjeknula vest da nova uprava Narodnog pozori{ta u Ni{u, namerava da anga`uje poznate dramaturge, teatrologe i kriti~are, kako bi zajedni~ki projektovale aktuelni, ali i dugoro~ni program, sa kojim bi delovao ovaj ansambl. Pri tome nisu skrivane ambicije da to po svome kreativnom potencijalu treba da bude jedno od zna~ajnijih pozori{ta u zemlji. Dogovoreno je da odmah odmah posle premijere komada Pe{ice Slavomira Mro`eka, koja je u svemu izvedena sopstvenim snagama, zapo~nu temeljitije pripreme za glavni projekat sezone, prezentaciju komada Putuju}e pozori{te [opalovi} po zamisli Dejana Mija~a. U tome je uspeo, pa je ovo novo izdanje Putuju}eg pozori{ta [opalovi} delovalo impresivno, pove}alo interesovanje za nove doma}e tekstove i {to je najva`nije, probudilo je zaista nadu da }e do}i do toliko `eljenog smirivanja strasti u ansamblu i zajedni~kog usmerenja ka istra`ivanju izraza koji }e delovati na impresivnom nivou. Uklju~ivanje Simovi}eg dela u repertoar podstaklo je upravo da prihvati i komad mladog makedonskog pisca Dejana Dukovskog, Mamu mu, ko je prvi po~eo. Literarna balada sa simbolima koje je lako prepoznati, na tome je upravo u svoj re`iji insistirao reditelj Jug Radivojevi}. Svi oni koji su videli ove predstave i ~uli najave uprave, nisu se toliko uzbu|ivali u gledali{tu, koliko u pozitivnoj atmosferi koja je zra~ila iz samog pozori{ta. To je samo po sebi za ni{ku javnost bilo ravno doga|aju, pa se najvi{e i govorilo o tome – da li }e sve to {to je obe}ano biti i ostvareno. U [apcu su, radili sa mnogo vi{e spokojstva nego u drugim gradovima i pozori{tima. Kriza rukovo|enja ih je jo{ uvek mimoilazila, pa su nastavili da se dogovaraju sa svojim stalnim gostuju}im rediteljima, otvoreni i prema mladim, koji sti~u u drugim sredinama umetni~ku afirmaciju. Me|u njima je imao prednost Aleksandar \or|evi}, kojem je omogu}eno da postavi Pri~u o carevom zato~eniku Miodraga Stanisavljevi}a, sa njegovim ma{tovitim slikama i poetskim

182

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

zanosima, privla~nim za sve uzraste publike. Kokan Mladenovi} je `eleo da iz svoje vizije sagleda Mre{}enje {arana Aleksandra Popovi}a, u dosta slobodnoj ali i aktuelnijoj postavci, uz uzvesne subjektivne projekcije i tuma~enja odre|enih pojava. U tome je bio vrlo dosledan pa je njegova predstava dobila svoj pe~at i vizu da bude prikazana i proveravana u Beogradu ali i u drugim gradovima, na vi{e gostovanja. Mladenovi} je na ovoj sceni o`iveo i poznati komad iz stare dubrova~ke knji`evnosti Buzdovan Kleme Grubi{i}a, gde je bio jo{ slobodniji, razigraniji u tempu i izrazu, sa zaista impresivnim prizorima. Zanimljivo je pri tom, da su u grupi mladih reditelja bili upravo oni koji su ve} stekli zavidnu afirmaciju na poznatih scenama. Svi su oni bili spremni da rade na slo`enim i zna~ajnim tekstovima pa je tako Nikita Milivojevi} postavio komad Rozenkranc i Gilden{tern su mrtvi, Toma Stoparda. Postojalo je jo{ se}anje na predstavu Neboj{e Komadine, iz devesto sedamdesete godine, sa kamerne scene u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Reditelj Nikita Milivojevi} je osetio potrebu da se poigra sa ovim [ekspirovim junacima koji su u Hamletu uvek predstavljali sporedne likove, bez ve~eg zna~aja za samu tragediju. Milivojevi} je u njima video na svoj na~in, simbole vlasti i manipulacija, koji opet tra`e farsi~nu igru uz mnoge neobaveznosti ali i prepoznatljivih postupaka. Radoslav Milenkovi}, koji je prosto i{ao iz predstave u predstavu, prihvatio se nove postavke Tanga Slavomira Mro`eka. Popularnost ovog dela o~igledno nije jenjavala, jer se posle ~etrdeset godina, u drugoj ili tre}oj rediteljskoj generaciji, jo{ uvek otkrivala tajna njegovog uspeha. Taj klasi~ni sukob generacija koji se izrodio u farsu, nije ni{ta izgubio vremenom, ali je scenu oslobodio raznih konvencija, omogu}iv{i da se likovima pristupa na sasvim druga~iji na~in. To iskustvo savremenog teatra ovde je usagla{eno sa subjektivnim odnosom prema tekstu, pa se dobila neobi~na, efektna, ponekad u svojoj satiri~nosti i sumorna predstava, ~ije dimenzije nisu ni~im ograni~ene. Taj program po odabranim delima i njihovim tuma~enjima, dao je zaista utisak zadovoljstva, jer su sve predstave na svoj na~in bile u domenu umetni~kog do`ivljaja. Mo`da je ova sezona bila po mnogo ~emu sli~na a opet razli~ita od ostalih. Takve ocene mogle su se ~uti i u drugim prilikama. Jer, sva ta mi{ljenja vezana su za stalnu potrebu da se objektivizuju procesi, trajanje i delovanje pozori{ta. Zaklju~ci su se uglavnom odnosili mahom na problematiku sa kojom su se suo~avali pojedini ansambli, ili celokupan pozori{ni `ivot u na{oj zemlji. Te{ko}e dolaze otuda {to se sva ta mi{ljenja uglavnom zasnivaju na odlukama pojedinih `irija sa festivala koji se u prole}e i leto, u svakom slu~aju pri kraju sezone, odr`avaju u raznim gradovima. Mnogima se ~ini da su nagrade Sterijinog pozorja u svemu tome najbitnije. Odkako su nas napustili drugi narodni, proglasiv{i svoje dr`ave – okosnicu programa ~ine predstave srpskih pozori{ta uz simboli~ne dodatke iz Crne Gore i Republike Srpske. U zvani~nom programu su se ovog puta na{le predstave Lari Tompson, tragedija jedne mladosti,

1996–1997.

183

Turneja, U plamenu strasti, Mre{}enje {arana, Putovanje za Nant i Beogradska trilogija. Bitne nagrade, za re`iju, tekst i adaptaciju, uz mnoge gluma~ke, pripale su umetnicima iz ove sredine. Na vr{a~koj Pozori{noj jeseni, najbolja predstava je bila Mizantrop Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ova predstava je progla{ena najboljom i na Jugoslovenskom pozori{nom festivalu u U`icu. Na Susretima profesionalnih pozori{ta “Joakim Vuji}”, za najbolju predstavu progla{eni su Rozenkranc i Gilden{tern. @iri festivala Susreti Vojvo|anskih pozori{ta, za svoju najbolju predstavu proglasio je Putovanje u Nant. To su ujedno, predstave o kojima se najvi{e govorilo i pisalo tokom sezone. Ove i druge predstave, ukazale su me|utim, i na druge pojave, mo`da jo{ zna~ajnije od nagrada. Sada se ve} jasno uo~avalo da je do{lo do radikalnijih promena u savremnenoj dramaturgiji, te da se u njenim okvirima pojavila nova generacija pisaca. Na sceni se tako|e ne{to sli~no doga|alo – jer su reditelji srednje generacije do{li u poziciju da se odmeravaju sa onima koji tek sti~u afirmaciju. Sa scenografima i kostimografima, pa i glumcima, taj proces je zapo~eo ve} pre nekoliko sezona, i zahvatio sve oblike scenskog stvarala{tva. Da li smo dovoljno objektivni u procenjivanju njihovog doprinosa zajedni~kim stremljenjima, ostaje tek da se vidi. Su{tinski – sve to je moglo da bude shva}eno i kao pribli`avanje kraju ovog veka, kada }e se morati, bez obzira na svu objektivnost procena ili metodologiju rada i kriterijume, uobli~iti definitivno slika svega u~injenog.

184

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1997–1998.
Najtragi~nija vest sa kojom su se suo~ili svi pozori{ni ljudi u zemlji pa i mnogi u javnosti – bila je veliki po`ar u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Dogodio se na pozornici u ranim jutarnjim ~asovima. To je izazvalo najrazli~itija negodovanja, uz pitanje – za{to je moralo to da se dogodi? Vatrogasne komande su vi{e sezona izdavala re{enja o zabrani rada pozori{ta, ali time se niko ozbiljno nije pozabavio. Ta se situacija ponavljala punih dvadeset godina. Kona~no je Skup{tina grada obezbedila sredstva za protivpo`arnu signalizaciju i alarme, ali oni tog jutra nisu radili. Da li je postojala i ako jeste, za{to nije spu{tena gvozdena zavesa? Bilo je jo{ mnogo pitanja, nedoumica, radile su razne komisije, da na kraju kona~ni izve{taj nikada nije objavljen, tako da za ovaj nemili doga|aj niko nikada nije ni odgovarao. Tek tada, kada je pozori{te nestalo – shvatilo se kona~no da je to gotovo nenadoknadiv gubitak, jer uni{teno je sve {to je moglo da posvedo~i o zna~aju onog {ta je ovo pozori{te u proteklih pedeset godina u~inilo u na{oj pozori{noj kulturi. Kada su se u ansamblu osvestili, za}utali su, nastoje}i da odr`e kakav, takav, kontinuitet u radu, do nekih budu}ih i sre}nijih vremena. Svi su pre{li na scenu teatra “Bojan Stupica”, gde su prikazane Mrtve du{e Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja, ve} ranije pripremljene za prikazivanje na Velikoj sceni. Atmosfera je bila mu~na, jer se to doga|alo dok su ru{eni temelji stare zgrade. Pored tolikih adaptacija ovog teksta, na~injena je u kompilaciji jo{ jedna, koja odmah stvara utisak da ova gorka poema nije pro~itana na savremen na~in. Stara tuma~enja, po kojima se iza svakog zla u ~oveku, nalaze mra~ne |avolje sile, uz ona po kojima su sve li~nosti tek prividno `ive, udaljila su nas od dejstva te slo`ene i neobi~ne pri~e. Apstraktni dekor je uz to podse}ao na neki sve`e iskopani grob po ~ijim se visokim stranama batrgaju statisti, poput crva ili |avola, upli}u}i se neprekidno u radnju, ~udnim i iracionalnim gestovima. Suprotno piscu, ko~ije kao simbol, nisu kori{}ene aktivnije u prikazivanju ^i~ikovljevih lutanja ruskim prostranstvima. Uz to se naivno verovalo u njegovo kajanje, bez razumevanja za Gogoljeve nevolje sa cenzurom, pa je ceo finalni deo adaptiranog teksta protekao u rastakanju, tako da drama nije ni izdaleka celovita ni ~ista, optere}ena uz to nepotrebnim pojedinostima. Re`ija Dejana Mija~a je nastojala da svaki od mnogobrojnih likova oblikuje na odre|eni na~in, i u tome je imala vi{e uspeha nego u iskazivanju novih zna~enja Mrtvih du{a. Ali, do kraja je ostao nerazja{njen upravo ^i~ikov, koji nije dovoljno misaono artikulisan, dat kao mlad i

1997–1998.

185

pomalo naivan, gotovo zaveden nekim zlom, kojim upravlja druga ruka ili je to samo brzopletost i ona lakovernost {to krasi Hljestakova u Revizoru, pogotovo kada ga sam pisac opisuje tako da nije ni mlad ni star, ni mr{av ni debeo, a u svakom slu~aju duboko iskvarenog duha, pun iskustva grandioznog prevaranta, tako daleko od konverzacije i brze reakcije, na kojoj se insistiralo. Me|utim, sve te ozbiljne rasprave te{ko je bilo voditi, jer je bilo o~igledno da je ova predstava izvedena iz prkosa, uprkos neda}ama koje su zadesile ansambl, te nam se ~inilo da ju je najlak{e prihvatiti kao znak vitalnosti i potvrde da uvek postoji mogu}nost za dijalog oko tih delikatnih tema koje zadiru u su{tinu Mrtvih du{a. Komad Pukovnik ptica Hriste Boj~eva je izveden u ~ast pedesetogodi{njice velikog teatra. Nije to, me|utim, bila nikakva zvani~na proslava pa ~ak ni konvencionalno obele`avanje, ve} tu`na improvizacija. Pre podne su se glumci okupili na zgari{tu velike dvorane da bi prisustvovali simboli~nom otvaranju radova na obnovi zgrade. Na ve~ernjoj premijeri bio je upadljivo mali broj istaknutih javnih i kulturnih radnika, jo{ manje umetnika i tek po neki politi~ar. Predstavljeno je nekoliko jo{ `ivih umetnika koji su igrali u prvoj predstavi Kralj Betajnove, bez prigodnih govora, ~ak bez ijedne ru`e. Predstava koja je potom usledila nametala je utisak koji se u delu javnosti ve} du`e ose}ao, a to je – da je definitivno zavr{en jedan kontinuirani period razvoja Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Pukovnik ptica je zanimljiva satira, ne posebno originalna, ali tako sa~injena da se pisac vi{e mo`e smatrati srpskim nego bugarskim. Pitanje je , ko je zapravo lud? Oni {to odlu~uju o na{im sudbinama, ili grupa ljudi kojima su se du{e razbolele, a oni se na{li u razvalinama davno napu{tenog manastira “40 mu~enika”. negde u vrletima Bugarske, zaboravljeni od sveta, napu{teni od strane bolnice koja je tu smestila obolele i osudila ih da `ivotare, gladuju ili tra`e izbavljenje u iluzijama. Drama je zami{ljena kao pri~a lekara koji je odlu~io da do|e u ovo prokleto mesto, sledi njegovo upoznavanje sa bolesnicima, dok se ne dogodi preokret jer bombarderi Nato pakta slu~ajno izbacuju tovare sa hranom i uniforme namenjene Bosni, uvereni da je Balkan sve {to okru`uje rati{te. Pukovnik koji je tri godine ~utao, pora`eni heroj avganistanskog rata, prvi obla~i uniformu Ujedinjenih nacija, postepeno obu~ava i ostale, stvaraju}i malu grupu komandosa, koja po pticama {alje svoje poruke o nezavisnosti, ali svuda nailaze na zatvorena vrata i pora`avaju}e ~ekanje. Pi{~ev misaoni anga`man je otvoren i opredeljen. Reditelj Radoslav Milenkovi} ga je potpuno razumeo, stvoriv{i na sceni odgovaraju}i ambijent, atmosfera ima dosta prepoznatljivih detalja, a radnja je besprekorno vo|ena, pa je to zaista upe~atljiva celina. Pa`nja javnosti se sasvim prirodno pomerila ka Narodnom pozori{tu, gde su se uslovi relativno normalizovali, za njihovu ustaljenu produkciju. No, do{lo je i do nekih promena, koje su sugerisle da izraz ne}e vi{e po~ivati isklju~ivo na ~lanovima anasmbla, ve} }e se uvesti izvesni producentski aran`mani, koji pod-

186

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

razumevaju da se u glavnim ili mnogim ulogama u novim komadima, pojavljuju glumci iz drugih pozori{ta. Za{to onda Tartif, ako uprava me|u svojim glumcima nije prepoznala ni Tartifa, ni Orgona ni Elviru? Dugo je trajao vakum izme|u stare i nove uprave, zato je sve u~injeno ne bi li se u javnosti stekao utisak nekakvog novog po~etka, a on je, ka`u, uvek te`ak. Spolja gledano, Tartif je neosporno ambiciozan projekat. Oslanja se doslovno na re~i velikog komediografa, u prvom redu misaonog pisca i glumca, dok je sve drugo sasvim proizvoljno, u maniru takozvane gluma~ke postmoderne. Za tako ne{to reditelj Laslo Babarci je pripremio ambijent u kome je razra|en poznati koncept o dvanaest vrata, iza kojih se vidi visoki zid od {lja{te}eg {im{ira. Uz to su kori{}eni za kostime, elementi iz razli~itih epoha, od Molijerove do Bomar{eove, prisutna je i ideja o dvostrukom Heruvimu, te niz detalja koji podse}aju na razli~ite komade. Likovi su potpuno prepu{teni inicijativi, pa Orgon pomalo podse}a na Kir Janju, uz dozu samoironije, a Tartif se pojavljuje sav izmrcvaren, sa telohraniteljem ili slugom koji ima zadatak da ga stalno {iba, dekorativnom pobo`no{}u koje nestaje kada se pojavi zavodni~ko sladostra{}e, a ovo opet nije do kraja artikulisano. Kleant u me|uvremenu ~ita “Blic”, tako da tu ima svega – zanimljivih trenutaka, ali i nerazumljivih ili nepotrebnih gestova. U su{tini, Tartif jeste postmoderna predstava sazdana od svega i sva~ega, jer je sve dopu{teno, {to bi moglo da zna~i dobro i lo{e, korektno ili ve} vi|eno, no, opet na neki na~in, efektno uskla|eno. Ve{to upakovano, ne deluje zamorno, ali nije ipak bilo u stanju da dovede do ushi}enja, niti da razotkrije ne{to od onog nepoznatog {to se ve~no skriva u delima velikih pisaca kakav je Molijer. Otud ne ~udi da se u zavr{nom prizoru pojavljuje grupa malih heruvima sa belim perikama, u blistavim, srebernastosjajnim odelima, koji pletu paukovu mre`u, vezuju}i njome Tartifa. Mnogo vi{e pa`nje je izazvala nova postavka Pokondirene tikve Jovana Popovi}a Sterije. Od komedije je poku{ano da se na~ini tragi~na farsa sa aktuelnim zna~enjem. Zato se do{lo do ideje da je to slika provincije, zaboravljenog sveta palanke koji ho}e da se u svome apsurdu ovekove~i, i ostane zanavek, s one strane vremena. Trebalo je uz to do}i do metafore o zatvorenom dru{tvu. Zbog toga, verovatno, na kraju tarabe, koja se prote`e preko cele scene, po~inju da se di`u u nebo. Fema se uzaludno penje na merdevine i uporno lupa po daskama, ponavljaju}i “Pariz, Pariz”. Kod nas je ve} stvorena tradicija novih is~itavanja dela ovog zna~ajnog na{eg komediografa. Pod uticajem toga su mnogi mla|i reditelji, pa na neki na~in i Egon Savin. To se ogleda u konceptu predstave i njenim detaljima. Tako prvo strada lik mlade devojke Evice, koju redovno skidaju, dodaju}i joj seksualne scene. Ovog puta to nije samo na travi, nego kroz tarabu. Fema je u po~etku prikazana kao ostarela seljanka koja pretura po sanduku tra`e}i verovatno novac koji joj je ostao od pokojnog mu`a. Sva je u crnom, sa opancima na nogama i maramom na glavi. U jednom tre-

1997–1998.

187

nutku, kada pogleda u plavetilo neba, pojavi joj se pred o~ima lepeza od paunovog perja i ona se kao op~injena, penje na ogradu. Da li je op~injena bljeskom nekog drugog sveta ili se u njoj sve `ivo pomerilo, tek, po~inje da bunca i da se preobra`ava, tra`e}i od drugih da prihvate njenu igru. U nastavku, ona se preodeva u crvene, a zatim bele sve~ane haljine, kin|uri, ali ipak ostaje u opancima. U su{tini zanimljivo koncipirani lik, nije dobio unutarnje preobra`enje, niti je zra~io energijom, pa se sve vi{e iskazivala otu|enost Feme od njene su{tine. Sve je spoljno, negativno, usitnjeno i subjektivno. Re`ija, uz sav trud, ipak nije postigla dramu apsurda, metafora je ostala zatrpana karikaturom, komedija se otimala uni{tavanju, a dramske reakcije su samo remetile ravnote`u likova. Sve je ovde u znaku eklekti~kog egzibicionizma, veliki napor u dokazivanju be`ivotnih teza, pa samim tim ponajmanje umetni~ki domet niti ne{to istinski novo, {to bi trebalo ceniti. Me|utim, ove dve predstave su se u mnogo ~emu razlikovale od onog {to je na Velikoj sceni vi|ano u ovom pozori{tu poslednjih sezona. Htelo se da bude na~injen pomak u izrazu, a da se to opet razlikuje od onog {to je do tada ~inilo Jugoslovensko dramsko pozori{te. Jednostavno – ni pristup novom ne bi trebalo da bude jednoobrazan ni konvencionalan. Razbijano je formalno savr{enstvo forme, pomalo je kori{}eno savremeno iskustvo i ne{to od ideja koje su se javljale u vreme postmodernizma. Dok se to ne dogodi, u pozori{tu su se dramaturzi vi{e posvetili Maloj sceni, gde su prire|ene ~etiri nove premijere. Harvud je u na{e pozori{te uveden sa Garderoberom, a sada su u Narodnom pozori{tu verovali da mu se jo{ vi{e pribli`avamo sa dramom Majstor, koja postavlja pitanje kako da prepoznamo zlo~ince me|u nama, kada se oni predstavljaju kao obi~ni, jednostavni pa ~ak i dobri ljudi? Da li imamo pravo na osvetu, ka`njavanje ili treba sve da se prepusti vremenu i zaboravu? Sve je to kod Harvuda vezano za otkrivanje ratnog zlo~inca Romana Koza~eka, Ukrajinca po poreklu, koji punih pedeset godina `ivi u krugu jedne gra|anske engleske porodice. Oni ga smatraju svojim, zavoleli su ga, imaju obzira prema njegovoj starosti, `ele}i da mu pru`e i pravnu za{titu u trenutku kada policijski inspektori nastoje da ga identifikuju kao nekada{njeg pripadnika dobrovolja~kih odreda iz sastava esesovske divizije “Galicija”, koja je u~estvovala u likvidaciji mnogih Jevreja. Sre}a {to je ovakav delikatan tekst, pun piholo{kih nijansi i mnogih zna~enja, tuma~io Dimitrije Jovanovi}. Majstor je zaista delo koje nam je bilo potrebno i u ~ijoj interpretaciji mo`emo da osetimo savremeni teatarski senzibilitet i intelektualne dimenzije scene. U izboru stranih dela, na{ao se i Sakati Bili Martina Makdone, koji je obradio rediteljski \or|e Marjanovi}. Oko ovog dela mladog irskog pisca bilo je dosta nedoumica – otkud ono na repertoaru nacionalnog teatra i ~emu sve treba da slu`i program Male scene. Njegova dramaturgija je plod lektire, oslanja se vi{e na O’Nila i Ibzena nego na O’Kejsija, zato na ve} prevazi|eni na~in

188

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

poku{ava da crnim humorom i prepoznatljivo izvitoperenim likovima, gradi melodramu. Dvoje nesre}nih ljudi, svesnih da im se rodilo dete koje }e biti bogalj, u nemogu}nosti da mu omogu}e le~enje, pune vre}u kamenjem, otiskuju se ~amcem na uzburkano more, ube|eni da }e se po njihovoj smrti naplatiti osiguranje i tako olak{ati `ivot nesre}nom Biliju. To je seoska tajna o kojoj svako zna po ne{to, ali se }uti, dok se na kraju sve ne objasni. Jer, dete prihvataju i odgajaju dve nastrane tetke. Ne manje iznena|enje izazvalo je postavljanje komada Zagonetne varijacije Erika Emanuela [mita, u re`iji Bo`idara \urovi}a. Uz svako ovakvo delo servirane su informacije gde se ovaj komad igra po svetu, verovatno da bi se razbila teskoba, ose}anje izolovanosti i odvojenosti od ostalog sveta i umetnosti. Ali na `alost, kriterijumi po kojima se to vr{i, nisu ni malo pouzdani. Za razliku od Majstora, u ovom komadu ima dosta intelektualnog egzibicionizma, pone{to literature, melodramskog {tiva, dramskih obrta, bizarnosti koja bi publici trebalo da poka`e {ta je to aktuelno u svetu teatra. Na pustom ostrvu `ivi nobelovac Abel, bolesnik i patnik, koga pose}uje putnik koji se predstavlja kao novinar, nameran da sazna da li je glavna li~nost u najnovijem romanu ovog neobi~nog pisca, plod literarne ma{te ili stvarna li~nost? Cela predstava se sastoji od njihove konverzacije, na trenutke usiljene, koja se nekoliko puta prekida, dok na kraju ne saznamo da je junakinja stvarna li~lnost, sa kojom je ovaj pisac nekada davno do`iveo velike strasti. Re`ija je krajnje diskretna i svodi se na gotovo neprimetno usmeravanje ovog dramati~nog razgovora. U ovaj program se gotovo skladno uklopio i tekst Gorana Markovi}a Govorna mana, koga je trebalo da protuma~i Milan Karad`i}. Autorovo polazi{te je da deformacije u govoru, govorne mane, nisu samo fiziolo{kog porekla. Iza toga mora da postoji vi{e uzroka na koje ljudski organizam mo`e da reaguje time {to }uti, re~nik su`ava na nekoliko re~i, poistovetiv{i se sa profesijom, karakterom, ulicom. Re~ je o mladim ljudima koji se svakodnevno susre}u i ~ije se sudbine neprekidno prepli}u, a na~in govora otkriva karaktere, dvoli~nost, sebi~nost, bezskrupoloznost i sve one karakteristike vremena punog razgoli~ene amoralnosti. Sve je spoljno u komunikaciji, dok ne u|emo u domen emocija, a tada se lik menja, pokazuju}i su{tinu svog svakodnevnog `ivljenja. Zanimljivo je da se jedno delo Ronalda Harvuda, Na ~ijoj strani, na{lo i na novom programu Ateljea 212. To je u na{im pozori{tima dosta u~estala praksa, jer kada otkrijemo jednog pisca, ~ini se da svi treba da ga igraju kao da je on jedini na ovom svetu. Ovaj gest se pravdao kvalitetom dela i ulogama koje su pru`ale glumcima zna~ajne podsticaje za igru. Pri~a je jednostavna – Vilhelm Furtvengler je bio veliki nema~ki dirigent koji je za vreme nacista ostao u svojoj zemlji, postigao slavu, da bi ga neposredno po zavr{etku rata, mnogi optu`ili za saradnju sa omrznutim re`imom. Morao je da pro|e poput mnogih drugih, isle|ivanje pred tribunalom za denacifikaciju. Oslobo|en je svih optu`bi, ali ga

1997–1998.

189

je do smrti pratila senka saradnje sa Hitlerom i njegovim pristalicama. Komad je upro{}en i precenjen, ali je Lenka Udovi~ki od njegovog jezgra na~inila zanimljiv konverzacioni konflikt. Sve drugo je prepu{teno glumcima, s tim {to je znala~ki kori{}ena muzika uz dosta tonskih efekata. Osmi{ljavanje `ivota je te{ko, a sli~ne predstave poma`u da se na tome uspe{no istraje. To se jo{ vi{e nagla{avalo prilikom izvo|enja komada Art Jasmine Reze. Re~ je o bulevarskom hitu prepoznatljive konstrukcije, kojoj se dodaju jo{ epiteti postmoderne, {to je dovoljno za uspeh u na{oj sredini. Tema je samo naizgled nova i neobi~na. Dermatolog, sa izrazitom `eljom da u svome stanu ima pomodnih dela, kupio je jednu platno kre~eno u belo, koje ushi}eno predstavlja svojim prijateljima kao remek delo. Svoje sagovornike ube|uje da na platnu postoje unutarnje supstance, koje osloba|aju misaonost slike i daju joj mitsku dimenziju. Pisac u stvari, koristi belo platno da bi ras~lanio njihove me|usobne odnose, doveo u pitanje li~ne stavove pojedinaca i izobli~io su{tinu me|uljudskih odnosa. Te{ko je bilo zamisliti jednostavniju i izra`ajniju predstavu. Na praznoj pozornici se nalaze tri fotelje, a u pozadini to famozno platno. Glumci se dopunjavaju u konverzaciji, obja{njavaju, prihvataju na sebe odre|ene ritmove, intenziviraju scene, ra{~lanjuju svoj i tu|i `ivot, tako da zamisao Alise Stojanovi} nije pre{la u parodiju moderne umetnosti, ve} se zadr`ava u domenu psiholo{kih razja{njenja, uz dokazivanje pi{~evih teza da je `ivot sa la`nim vrednostima besmislen i gotovo nemogu}. Atelje 212 je zatim prikazao tekst Bekstvo Mihaila Bulgakova. Omogu}io je tako Ljubomiru Dra{ki}u, u stilu pomalo zaboravljene tradicije ovog pozori{ta, da okupi vi{e istaknutih glumaca sa raznih scena i stvori galeriju vrlo upe~atljivih likova, raznovrsnih izraza, iznijansirane plastike pune unutarnje snage, {to ovom projektu daje vitalnost i u znatnoj meri opravdanje. Kraj sezone je do~ekan u posebnoj atmosferi koju je kreirao Jago{ Markovi}, postavljaju}i na scenu Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, pisca nove generacije dramskih autora u ovoj sredini. Scena je oslikana kao |ubri{te ili dvori{te sa oronulim fasadama i polusru{enim zidovima. Ako smo do{li do dna `ivota, ovo je ipak, vi{e od toga, jer sve neodoljivo podse}a na one filmske postavke u kojima se opisuje bezna|e na periferiji nekih polmrtvih gradova. Porodi~ne pri~e su, u stvari, samo skica, vi{e nepovezanih scena, nekakav sinopsis, pretekst za predstavu koja ne mora ni~im re~enim u tekstu da obavezuje. Re`ija je to obilatno koristila kako bi pokazala kako deca reaguju na teme koje zaokupljuju ili dovode do o~aja njihove roditelje. Oni se u toj svojoj igri, u kojoj se pona{aju kao odrasli, doti~u demonstracija na ulicama, inflacije, otkaza na poslu, nema{tine, dok na kraju ne do|e do ponavljanja motiva o odlasku u inostranstvo. Ta scena je mo`da i najupe~atljivija, u njoj “roditelji” prosto umiru. Tada deca shvate da su u svojoj igri pre{la granicu farse i i{la u domen istinske drame. Uz ovaj raznovrstan program, za Teatar u podrumu spemljene su monodrame

190

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ispovesti varalice Feliksa Krula Tomasa Mana i Jovana od metroa Vidosava Stevanovi}a. Tome je pridodana duo drama Bra~na igra Edvarda Olbija i neobi~an komad Alberta Ramsdela Garnija Silvija, koji je privukao posebnu pa`nju svojim sadr`ajem ali i gluma~kim interpretacijama. Bizarno ili ne, tek `enka psa, po imenu Silvija, ostala je bez gospodara, ne znaju}i kuda da krene, dok je ne na|e sredove~an Greg i ne dovede u svoju ku}u. Tu se `ivotinja pona{a ~as kao pripadnik svoje vrste, a jo{ vi{e kao ljudsko stvorenje koje razgovara sa uku}anima i prolazi kroz razne peripetije. Pse}i `ivot je postao tako metafora za svakodnevicu, zato i ne iznena|uje {to se Silvija upli}e u odnose Grega i njegove `ene Kejt, da bi postala okosnica pri~e. Ako izbor sam po sebi mo`da nije pravi, Milica Kralj je od Silvije napravila zanimljivu, te~nu, zabavnu predstavu na ivici melodrame i komedije. Sve potvr|uje da je ova sezona bila mo`da i presudna za Atelje 212, jer je posle dosta kolebanja, u zna~ajnoj meri osavremenjen repertoar, otvorena vrata mladim glumcima i rediteljima, tako da se moglo govoriti o zajedni~koj nameri da se upravo na ovim pozornicama mora tra`iti izraz novih kvaliteta koji }e u svojoj savremenosti tra`iti postojanost i trajnost. Novu vitalnost je ispoljio i Teatar Zvezdara, ~iju je upravu kona~no preuzeo njihov glavni autor, Du{an Kova~evi}. Uz svu pragmati~nost ili prakti~nost, on je bio sklon da ovo ostane, bez ve}ih potresa, scena na kojoj }e se izvoditi prevashodno komadi savremenih dramskih autora. Za njega je pojam doma}e drame imao mnogo {ire zna~enje i daleko fleksibilnije ga je tuma~io nego u drugim pozori{tima. Prednost je zato data Virusu Sini{e Kova~evi}a, koji je poverovao da je sida spasonosna pojava oko koje mo`e da konstrui{e aktuelnu pri~u. Za ekspoziciju je uzeo nekoliko lekarskih informacija o virusu side, njegovom razmno`avanju i mogu}im posledicama. Dok se to slu{a, name}e se misao nije li mo`da pisac `eleo da napravi pedago{ko – popularni traktat kako bi mlade ljude upozorio {ta ih ~eka u preteranim i nekontrolisanim seksualnim frustracijama. Za glavni lik bira mladog i popularnog rok peva~a, kod koga njegov zet lekar i o~eva prijateljica, tako|e lekar, svako svojim analizama, dolaze do istovetnog zaklju~ka. Uslov je, naravno, da promeni na~in `ivota, prestane sa nekontrolisanim kontaktima i dr`i se strogih lekarskih uputstava. Junak, naprotiv, nastavlja jo{ `e{}e da se na neki na~in sveti dru{tvu time {to {iri zarazu oko sebe. Vrhunac drame nastaje kada se k}i lekarke zaljubi u ovog nere}nog junaka. Lekarka zaboravlja na sve svoje ranije tirade i na jednom koncertu ubija ovog nesre}nika. Mladi} ima toliko prisebnosti da pre umiranja ka`e – ovo je kraj! Tada nastaje svirka orkestra “Deca lo{ih muzi~ara”, a publika nije u zabludi da li je ovo parodija, komedija i uop{te kakva je to predstava. Data je zatim {ansa mladom piscu Sr|anu Koljevi}u da u re`iji Nikole Pejakovi}a predstavi svoj dramski prvenac Parabelum. To je, prema autoru, pri~a o lutaju}oj krivici, jer je svako svakom kriv za `ivot kojim `ivi. U bosanskim ratnim zbivanjima sve je pomereno iz svoga le`i{ta, po~ev od situacije koja se doga|a

1997–1998.

191

kod neke grani~ne rampe izme|u dva sveta na reci, likova koje je te{ko psiholo{ki objasniti, do ironije od koje ni{ta nije po{te|eno. Predstava je data u naturalisti~kom okviru, gde je sve razoreno, pa ona deluje kao krik, apsurd, bol i farsa kojom se autor podsmeva sebi i svetu za koji je vezan u bosanskom krvavom pejsa`u. Kada nema komada sa pravom politi~kom sadr`inom – onda dolazi obi~no do raskoraka izme|u `elja i ostvarenja. Koriste se pomodne melodrame, bizarne pri~e ili neobavezne scenske egzibicije kakva je Sme{na strana muzike, u kojoj glumci ~ine orkestar koji svira, peva i pone{to ka`e, ne glume}i pri tom ni{ta. Ima tu ne~eg od bulevarskog pozori{ta, nekakvih moralisti~kih preobra`enja i deskripcije realnosti. Tog novog lutanja najvi{e ima upravo u komadu Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira Ivana Lali}a, koji je trebalo, uz sve ambicije pisca, da predstavlja dosta apstraktan oma` poznatom delu Balkanski {pijun Du{ana Kova~evi}a. Mo`da je zbog toga za ovu predstavu najlak{e parafrazirati pisca koji upotrebljava velike re~i, tvrde}i da se svaki put, kada u Srbiji sin udari na oca, Srbija na|e u ozbiljnom problemu! Naravno, stvari nije trebalo uzimati tako ozbiljno, jer se i autor ose}a jednim od premla}enih sinova, koji uzvra}aju udarac ocu tamo gde je najosetljiviji. To je po njegovom uverenju televizor. Zato se koristi tehnika skrivene kamere. Preko ekrana majka Desanka saznaje da je sumanuti profesor ubio radnika Budimira. Dok ga `ena oplakuje, nagove{tava se farsa, ovaj se pojavljuje `iv i iznena|en da se tako ne{to moglo dogoditi. Posle toga sledi njegovo uobra`enje da je zaista mrtav. Ova neobavezna igra je zami{ljena kao srpska SF opera. U beogradskim pozori{tima ni jedan program nije ostvaren do kraja ili je svaki do`iveo toliko promena da se te{ko da razabrati ~emu koji ansambl istinski te`i. U Beogradskom dramskom pozori{tu su se odjednom setili Suparnika Ri~arda Brinzlija [eridana, i to na po~etku pedesete jubilarne sezone. Ovo pozori{te ve} nekoliko sezona neprekidno iznova po~inje, obnavlja se, preobra`ava u izrazu, dovode}i mlade glumce i reditelje. U svemu tome oni su se repertoarski oslonili u dobroj meri na dela koja su nekada sa uspehom igrana na njihovoj i drugim beogradskim pozornicama. Obnova se}anja ima svoju vrednost, pa se Milan Karad`i} nije trudio da po svaku cenu formalno modernizuje ovo delo ili da ga interpretira na potpuno subjektivan na~in. Zatim je na red do{ao komad Svi moji sinovi Artura Milera. Pri tome se mislilo da je upravo sada trenutak da se po~ne preispitivati savest ratnih profitera. Bilo je razumljivih primedbi i pitanja da li }e se sinovi na{ih bogata{a na}i u sli~nim dilemama koje zaokupljuju Milerove junake? Svoju rediteljku postavku Dimitrije Jovanovi} nije optere}ivao sli~nim dilemama, a jo{ manje potrebom da se pri~a aktuelizuje po svaku cenu. Po njemu, tema nije lokalna, ni trenutna, jer svoju aktuelnost crpi iz subjektivnih istina u `elji da odgovori na pitanje – da li ljudi mogu biti sre}ni ako ih optere}uju porodi~ne tajne, zamagljene iluzije i ne-

192

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

spokojstva u kojima se odvajaju od dru{tva? Ove dve predstave na Velikoj sceni su donele izvesno samopouzdanje ansamblu, koji je uz Malu scenu formirao i svoj Studio. Prikazana su dela: Svakodnevno pozori{te Bertolda Brehta, komedija Petra Pecije Petrovi}a Vrag ne spava, Vrte{ka Artura [niclera, Preferans Dostojevskog, Klasni neprijatelj Najd`ela Vilijamsa, Keti i nilski konj Marija Vargasa Ljosa i Ludakove bele{ke Nikolaja Vasiljevi}a Gogolja. Sve su to bile minijature ograni~enog dejstva. Bitef teatar je tako|e zastao pred problemom kako da oformi atraktivan program, nije imao novih projekata i to je iskoristila grupa glumaca, zajedni~ki osmisliv{i komad Slu{kinje @ana @enea, u kome su sve `enske uloge tuma~ili mu{karci, bez mnogo imitacije i dosta efektno. Ister teatar je bio malo aktivniji, pa je doslovno svojoj osnovnoj orijentaciji da istra`uje vi{e pokret nego re~i, organizovao predstavu Izlo`ba a zatim predstavio komad Na{a gospa od cve}a @ana @enea. Kult teatar nije iza{ao sa novim premijerama, nastoje}i da revitalizuje reprize svojih najuspelijih produkcija. Ve~ernja scena Radovi} skoro da je bila sasvim uga{ena, pa je razumljivo {to novih projekata nije bilo ~ak ni u najavi. Pozori{te “Bo{ko Buha” je na sceni “Kod konja” postavilo dve nove predstave – u pitanju su Furka Ognjena Georgijevskog, u obradi Anje Su{a i Oliver Tvist kojeg je osmislio za odrasle redutelj Neboj{a Bradi}. Ni jedna od ovih predstava nije imala unutarnjeg napona koji bi sna`nije impresionirao gledaoce. Pozori{te na Terazijama, privremeno preseljeno u salu Doma kulture “Vuk Karad`i}”, sve ~e{}e je sebe najavljivalo kao Teatar T, iza{lo je sa komedijom Darija Foa Ne mogu da platim i ne}u da platim . Gotovo da i nije trebalo praviti dekor jer se i u Foovoj produkciji naj~e{}e oslikava ambijent kao u starim ili putuju}im pozori{tima. Reditelj Slavenko Saletovi} sledio je ovog popularnog pisca, glumca, reditelja ili scenografa, koji koristi u svome delu pone{to iz italijanske pu~ke komedije, fragmente komedije zabuna, provla~e}i kroz sve to jaku socijalnu notu, uz minimalne intervencije, uglavnom svedene na kontrast izme|u tipi~no italijanske komedije koja oscilira izme|u bukvalnog realizma i izvesnih stilizacija. Povod svemu je krajnje jednostavan – dovoljno je da u samoposluzi pove}aju cene pa da siroma{ne doma}ice izazovu pravu pobunu i pometnju. Dario Fo voli da se poigrava sa `ivotom, ali nije zajedljiv ni zlonameran. U postoje}im okolnostima, ovakva aktivnost na beogradskim scenama u javnosti je prihva}ena ne samo sa razumevanjem nego i isticanjem pojedinih predstava kao vrednih upravo po vitalnosti svoga izraza. Otud ne iznena|uje izbor za zvani~ni program ~etrdeset i tre}eg Sterijinog pozorja: odabrani su Pokondirena tikva i Govorna mana Gorana Markovi}a, iz programa Narodnog pozori{ta, zatim Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, u realizaciji Ateljea 212. Van konkurencije pozvan je i muzi~ko scenski spektakl koji su priredili glumci ovog pozori{ta pod naslovom Brod plovi za Beograd. Mi{ljenja su mogla da budu

1997–1998.

193

razli~ita, ali u osnovi je postojao pozitivan odnos prema pozori{tu, jer se verovalo da uprkos op{toj krizi, prilikama koje su se drasti~no menjale, realnosti koja je trpela razne deformacije, ispunjava ili istrajava na svojim mogu}nostima. U takvim prilikama pa`nja javnosti nije bila usmerena samo na velike i popularne ansamble nego i na ove koji su delovali u pojedinim gradskim centrima ili regionalnim sedi{tima gde se tako|e ose}ala ta unutarnja snaga koja prosto tera na nove izazove. Jedan od takvih gluma~kih stani{ta bio je i Sombor, gde se za vreme naj`e{}ih pometnji u ovoj sezoni, pojavila potreba za o`ivljavanjem dela koja su nekada bila u centru interesovanja javnosti i pozori{ne kritike. Kokanu Mladenovi}u, koji se vi{e od drugih mladih reditelja bavio ovim proverama, omogu}eno je tako da po sopstvenoj zamisli realizuje novo izdanje farse Afera nedu`ne Anabele pesnika Velimira Luki}a. Ona je nastala pre gotovo tri decenije, o njoj je izre~eno dosta pohvala, ali se sasvim retko izvodila. U njoj je autor spokojno drugovao sa velikim Knezom, imao razumevanja za njegovu seksualnu avanturu sa mladom isku{enicom Anabelom, zabavljao se u dru{tvu raspusne kneginje, respektovao Inkvizitora, sentimentalno patio zbog sudbine nedu`nih i lepiv ve{tica, rado se upu{tao u meditaciju sa ukletim filozofom o polo`aju intelektualaca u odnosu na autokratsku vlast. Javnosti je svojevremeno, posle premijere u Jugoslovenskom dramnskom pozori{tu, sugerisano da pisac izra`ava svet oko sebe i opet svet u sebi. To ube|enje prihvatio je sada Kokan Mladenovi}, u scenografiji velelepnog ki~a koja je bila vrlo atraktivna, sa deset kipova istovetnih doga koje su postavljene kru`no oko scene. Zavisno od situacije, njihov se raspored menja, ali zna~enje ostaje isto – to su telohranitelji koji uporno ~uvaju ambijent u kome `ivi Knez, kako unutra ne bi u{lo ni{ta {to bi moglo da poremeti njegovu mo}. Draperije su u jakim bojama, dominiraju crvena i crna, pa je ova istorijska improvizacija oboga}ena kostimima, slobodno kreiranim izvan bilo koga odre|enog stila. U pozadini se na velikom platnu vide uveli~ani snimci mase koja protestuje, a tokom prestave se ilustruju razli~ita raspolo`enja prema Knezu i vo|ama koji su ih izdali tokom demostracija. U nameri da poka`e kako su ti dometi mase bezna~ajni, re`ija se trudi da praznine u tekstu popuni prepoznatljivim detaljima, ubaciv{i ih sa svih strana oko Kne`evog trona, uz gomilu papirnatih avion~i}a! Osnovni cilj aktera, u ovakvom ambijentu je da se zata{ka skandal, predvodnik protesta, filozof Hart, prevede u poslu{nika koji }e ipak svedo~iti da je Anabela ve{tica, a zatim po istom mehanizmu, da se privu~e na drugu stranu i vo|a studenata. Ovaj postupak razgoli}uje scenu, pa ne mo`e da se izbegne mehani~ka ilustracija teza. Ne{to sli~no se dogodilo i u Kikindi, gde je Miroslav Benka prihvatio da iznova sagleda komad Kamen za pod glavu Milice Novkovi}. U ovoj postavci pojavilo se u klju~nim ulogama i nekoliko glumaca Srpskog narodnog pozori{ta, pa je stvorena predstava {irih dimenzija, koje su ovom tekstu dale sasvim novu sliku, u kojoj se me{aju mentaliteti i psiholo{ke reakcije. To je bilo mogu}e jer

194

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

reditelju tradicija nije mnogo zna~ila, nedovoljno je poznavao i savremena doma}a literarna stremljenja, pa se pouzdao u svoju ma{tu i izraziti scenski instinkt. Za takav izraz potreban je sna`an unutarnji naboj i na tome se insistiralo kod svih aktera, kao preduslov da ova kompozicija dobije svu slo`enost, da teme zadobiju istinitost, te da se kroz sve to metafori~no potvr|uju neposrednost i autenti~nost. Bilo je mesta i za misao o savremenom `ivljenju, jer su sva nastojanja i{la za tim da potvrde univerzalnost zna~enja dela. Takva opora, ~udna i ubita~na predstava se odmah izdvojila i na{la na zvani~nom programu Sterijinog pozorja. U drugim vojvo|anskim pozori{tima takvih iznena|enja ili posebnih projekata u domenu doma}e dramaturgije nije bilo mnogo. Srpsko narodno pozori{te je istina, imalo u svom programu Laki komad Neboj{e Rom~evi}a i Roba ljubavi koji je u osnovi poznati komad U plamenu strasti Ivana Lali}a, ali bez novih pomeranja u izrazu. U prvi plan je iznenada iskrsla premijera Ma~ke na usijanom limenom krovu Tenesi Vilijamsa, u sagledavanju Ljuboslava Majere. Oko nje se odmah ustalilo mi{ljenje da je re~ o zanimljivoj postavci, stabilnoj igri, zdru`enim emocijama, izrazu ~iji nivo nadilazi ve} uobi~ajenu prose~nost. Prirodno, najvi{e pa`nje je usmereno na igru famozne Margaret, mlade `ene udate za Brika, a prisustvo njegove porodice se ose}a zaista kao ma~ka na usijanom limenom krovu. Ta fraza se u predstavi vi{e puta ponavlja, uz mnoga druga obja{njenja. Ljuboslav Majera je reditelj koji voli upro{}ene i jasne, ali i subjektivne postavke. U~inilo mu se da je vreme u~inilo svoje, tako da je tekst oslobodio izvesnih intencija poznatog pisca u atmosferi, preteranom verbalizmu i likove sveo na njihove elementarne oznake. Iz svega toga zra~i dramati~nost koja natkriljuje racio, pokazuju}i subjektivnu ljudsku nadmo} nad samom sudbinom. Predstava deluje stoga kao potreba da se vratimo elementarnim ljudskim emocijama i istinama li{enim proizvoljnog egzibicionizma, {to je upravo Majera osetio i na ~emu je uspe{no istrajao do samog kraja. Sve ostalo {to je u ovom pozori{tu bilo jo{ pripremljeno, Pepo ili pobuna an|ela Andora Sila|ija i Pe{ice Slavomira Mro`eka, pro{lo je gotovo nezapa`eno. Izme|u Novosadskog pozori{ta – Ujvideki szinhaz i Srpskog narodnog pozori{ta retko kada je dolazilo do su{tinske saradnje. Ponekad su ti kontakti bili tehni~ke prirode ili su anga`ovani u pojedinim predstavama srpski glumci koji su vladali odli~no ma|arskim jezikom. Otud ni u ovim slo`enim vremenima nije dolazilo do kordinacije u planovima, razgovora o trenutnoj situaciji niti o budu}nosti pozori{ta u Srbiji. Ansambl je bio dosta izolovan i uglavnom je umetni~ki komunikaciju ostvarivao sa pozori{tima u Somboru, Subotici i Zrenjaninu gde su se izvodile predstave na ma|arskom jeziku. Zato je njihov repertoar bio dosta jasno postavljen unutar onog {to se doga|alo u ma|arskim pozori{tima, odakle su birani prevodi klasi~nih i mnogih savremenih dela, a posebno kori{}eni izvorni tekstovi njihovih aktuelnih pisaca. Ta dugogodi{nja praksa nije se

1997–1998.

195

ni sada, pod specifi~nim okolnostima, menjala niti je to ko o~ekivao. \er|i Hernjak je izveo Policajce Slavomira Mro`eka, koncepcijski ne{to druga~ije nego {to se obi~no izvode u na{im pozori{tima. Ambijentalno zbivanje je prilago|eno nekoj me{avini iskustva austrougarske i ma|arske policije. Viktor Nagi je obradio tekst Stvaraoci zvezda, koji su zajedni~ki napisali Matija{ Varkonji i Tibor Miklo{, samo se ovla{ doti~u}i likova poput Nerona, Agripine ili Seneke, uz slobodne improvizacije. Luda i d`elat Jir`ija Voskoveca, Jana Veriha i Jaroslava Je`eka je u re`iji Geze Baloha bio potpuno stilizovan, u crnim kostimima. Tu su se na{li komadi poput Kola Artura [niclera, gluma~ki dosta zanimljivo odigrano, i posebno Prizori iz bra~nog `ivota Ingmara Bergmana, koje je pripremio [andor Laslo, u verziji prilago|enoj njihovoj stalnoj publici. Predstave kojom bi se na neki na~in uticalo na na{a pozori{na aktuelna zbivanja jednostavno nije bilo, niti je tako ne{to bilo i planirano. Javnost je posle svih onih doga|aja po~etkom ove decenije, u i oko Narodnog pozori{ta u Subotici, nastavila da prati kako se ovde prikupljaju umetni~ke snage koje bi trebalo da obnove srpsku i ma|arsku scenu, a koje bi se oslanjale na autohtonu tradiciju i imale prepoznatljivo mesto u na{em pozori{tu. Predstave sa teku}eg repertoara, naravno nisu na istom nivou, ali one najkarakteristi~nije, ra|ene bez buke, prazne propagande ili preteranih ambicija, zra~e iskrenom `eljom da se neguje savremeni izraz. To se posle komedije Dvanaest stolica Iljfa i Petrofa u postavci Petra Zeca, i Amadeusa Pitera [efera, kojeg je prilagodio mogu}nostima srpske drame Jovica Pavi}, potvrdilo na najefektniji na~in komadom Don @uan se vra}a iz rata Edena fon Horvata, u postavci Radoslava Milenkovi}a. Stvorena je na pozornici fluidna celina u kojoj se kroz nekoliko paralelnih tokova varira sudbina onih {to su iza{li iz rata sa zajedni~kim ali i li~nim traumama. Odmah na po~etku je sna`no nagla{ena neverica da je rat zavr{en, a zatim sledi opisivanje onog mu~nog prilago|avanja realnosti. Neki fragmenti su zaista puni aktuelnog naboja, pogotovo kada demobilisani vojnik dugo okleva da se vrati ku}i, ne `ele}i suo~avanje sa istinom koju tek nejasno naslu~uje – devojka koju je voleo, prestala je da pi{e pisma, a mu~e ga strah i o~aj da li ga je zauvek napustila. Zbog toga on u svim `enama i devojkama koje susre}e, prepoznaje ne{to od svojih izgubljenih iluzija. Da bi su{tina bila jasnija i vidljivija, ceo dekor je sveden na nekoliko praznih sanduka municije, preko kojih su pore|ane daske, nalik na nekakav sto za kojim se svi okupljaju, te jedan bolesni~ki krevet. Scene se formiraju sasvim slobodno, prepli}u se sudbine, preru{avaju karakteri u raznim pri~ama, u igri ima potrebe da se {to jednostavnije iska`u psiholo{ki odnosi i situacije, spontano nametnute svakom gledaocu. To je celovita predstava, savremenog kapaciteta, veoma fluidna, gorka, ali posebne plastike, veoma vitalna u izrazu i jedna od najboljih vi|enih u ovoj sezoni. Ma|arska drama je osve`ena novim glumcima koji se vra}aju sa {kolovanja u Segedinu i Budimpe{ti. Talenti su im dobro provereni a u svakoj predstavi se

196

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

vide da su pro{li dobru i specifi~nu {kolu. To je ono najvrednije u ovom ansamblu. Repertoar im je, sli~no onom u Novosadskom pozori{tu, dosta heterogen i obuhvata razli~ite `anrove ali i tekstove ~ije je vrednosti ili scenske podsticaje te{ko proveravati. Tako je igrana Sirota Kata Betlen I{tvana Ko~i{a, zatim komad Sija sunce iznad Seneke Elmera Kin~e{a pa Sre}an doga|aj Slavomira Mro`eka. Najvi{e zainteresovanosti mladi glumci su pokazali za njihovu projekciju agresivnosti simboli~ki iskazanu kroz delo Bure baruta Dejana Dukovskog. U njegovoj scenskoj realizaciji, oslobo|enoj svog osnovnog lokaliteta i sasvim slobodno postavljenoj, u~estvovali su reditelji Ferenc Peter i Petronela Kermeci. Predstava je bila zaista `estoka i impresivna. Zrenjaninskim pozori{tem “To{a Jovanovi}”, vladala je dosta spokojna i radna atmosfera. Reditelji Ljuboslav Majera i Miroslav Benka su ne samo animirali lokalni ansambl, ve} su iz Novog Sada privukli neke poznate glumce. Stvarala se atmosfera u kojoj se moglo bez ikakve prisile istra`ivati, ma{tati i negovati izvestan optimizam i snaga da se ansambl odupre na svoj na~in svemu {to se spolja me{a u njihove `ivote. O tome je govorio i program, u kome se na{la adaptacija dela Papagaj Danila Ki{a, kojeg je radila Vesna Topalov. Predstava je bila pa`ljivo osmi{ljena i to se kao vrednost potvrdilo na reprizama u Novom Sadu i Beogradu. Mnogi su u gledali{tu i van njega, bili iznena|eni uspe{nom obradom Sofoklove Antigone, koju je izvr{io reditelj Ljuboslav Majera. Koncept je bio krajnje jednostavan, iz tragedije je ostranjena svaka patetika, a sve {to je dramati~no i sudbonosno uneto je u aktere od kojih se, uprkos tim moralnim dilemama i psiholo{kim optere}enjima, o~ekivalo da se iska`u krajnje prirodno i savremeno, jer je projekat te`io upravo da ispita kako te ve~ne ljudske nesre}e odjekuju u ovom vremenu punom ratnih strahota, svakojakih podela i neo~ekivanih reakcija. To je bila zaista imprevisna predstava, po svim indikacijama savremena, pa je postala, {to se retko doga|alo u novije vreme sa anti~kim tekstovima, najpopularnija predstava ovog ansambla, potvr|ivana cele sezone na mnogobrojnim gostovanjima, posebno u Beogradu, Somboru i Ni{u. Miroslav Benka je prihvatio da postavi komad M 70 Mirka Stojkovi}a, koji je bila prepuna stvarnosti obi~nih ljudi, radnika, dobrovoljaca, zarobljenika, vojnika, terorista, i uz svu svoju surovost pro`eta idealima, verom, iluzijama i simbolima koje je u sebi sadr`avao Beli an|eo. Potresno svedo~anstvo, mo`da nedovoljno profilisano u emocijama, ali ubedljiva kao ona prva i neposredna reakcija na sve {to smo do`iveli, ~ega smo se upla{ili, suo~ili ili po`eleli da se nikada nije dogodilo. Izme|u antike i neposrednih do`ivljaja na{ih ratnih trauma, strepnji i nesre}a, na{ao se komad Spaseni Edvarda Bonda. Branko Popovi} je njegovu agresivnost poku{ao da prilagodi vremenu, ali je bilo te{ko da se emocije usklade, pa je ova korektno ura|ena predstava, ostala pomalo u senci ve}ih i izazovnijih projekata.

1997–1998.

197

Pozori{te “Sterija” u Vr{cu je bilo skromnijih planova, pa je u sezonu u{lo komedijom Jovana Popovi}a Sterije La`a i parala`a, koju je neobi~no, ali originalno i samo njegovoj ma{ti svojstveno, kreirao Miroslav Benka. Ovim projektima kojima se neprekidno istra`uje opus velikog komediografa, uprava pozori{ta je smatrala da ispunjava svoju osnovnu du`nost prema piscu ~ije ime sa ponosom nose. Sve drugo, kao {to su komedije Ludi dan Reja Kunija ili Hajde da se igramo bile su manje zanimljive. Ne{to vi{e se htelo sa Majstorom Ronalda Harvuda, u re`iji Miodraga Milanovi}a, ali se nije oti{lo dalje od korektne realisti~ke igre. Kao kuriozitet sezone je odluka da se poluamatersko pozori{te “Dobrica Milutinovi}” u Sremskoj Mitrovici, proglasi profesionalnim. Po~elo je skromno, predstavama za decu, ali se ve} posle prvih premijera oglasilo ne{to ambicioznijim projektima. Posle uspeha {aba~kih glumaca sa predstavom ]elava peva~ica E`ena Joneska, i kru{eva~ki glumci su, bez ikakvog kompleksa, po`eleli da se pozabave ovim poznatim tekstom. Posle uspeha postignutog u novije vreme, omogu}eno je Jago{u Markovi}u, najvi{e hvaljenom i osporavanom reditelju najmla|e generacije, da svojom nepredvidivo{}u, ekscentri~no{}u i ma{tom, sa grupom stalnih saradnika, na~ini predstavu koja }e biti verovatno krajnje subjektivna i neobi~na. Da bi u sve ovo bili sigurni, neke od glavnih uloga prepustili su najpoznatijim dramskim umetnicima i nije im smetalo {to je kritika kasnije ovu predstavu smatrala vi{e beogradskom, nego kru{eva~kom. Jago{ je po svome oprobanom obi~aju, ]elavu peva~icu pretvorio u sopstveni projekat. Pri tome se nije obazirao na pi{~eva nekada{nja upustva, niti ranije interpretacije, do{av{i na ideju da pravi razne kombinacije. Ambijent je sveo na diletansku i sku~enu pozornicu u obliku sobe sa dvoje vrata, na levoj i desnoj strani, te malim prozorom u pozadini. Na proscenijumu su dve visoke fotelje. To je svega nekoliko kvadrata scenskog prostora, bez dovoljno pojedinosti koje bi ozna~ile tipi~nu dnevnu sobu u toj tipi~no engleskoj, malogra|anskoj porodici. Sve {to se tu nalazi od ljudi do stvari, trebalo je da bude oli~enje konformizma, li{enog unutarnjeg smisla. Rediteljska pa`nja je bila koncentrisana na glumce, bukvalno usvojiv{i koncept po kome su glumci pozori{ne lutke. Njihov govor je postao gotovo mehani~ki i te{ko je bilo u takvom ambijentu prona}i ona skrivena zna~enja apsurda, te do}i do vrednosti kojima }e se ovaj komad u~initi zanimljivim, ironi~nim i privla~nim. Izme|u likova se ne uspostavlja prava komunikacija, sve je nekako apstraktno, od pokreta do govora, karikatura prelazi u burlesku, proveravaju se ideje o apsurdu, kroz vrlo slo`ene fizi~ke mehanizme, vr{e prekrajanja i pomeraju tuma~enja, tako da je ovo zaista predstava kakvu je `eleo Jago{ Markovi}. To je bilo dovoljno da ona izazove {iru pa`nju, bez obzira na kontraverzna mi{ljenja ili sudove. Zbog toga je komedija Putovanje Gospodina Peri{ona E`ena Labi{a, u dosta efektnoj postavci Milana Karad`i}a, sa duhovitim mla|im komi~arima koji sti~u sve ve}e simpatije kod beogradske

198

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

publike, stavljena pomalo u drugi plan. No, ostaje ~injenica da ovo pozori{te mo`e da egzistira i na drugim pozornicama. Upravo zato se i njihova ranija produkcija Hasanaginice na{la u takmi~arskom programu Sterijinog pozorja. Retko koje pozori{te je prolazilo kroz cikli~ne krize, kao {to je to ~inilo Narodno pozori{te u Ni{u. To su uglavnom bili unutarnji neposrazumi grupa glumaca, koje su se me|usobno nadmetale oko repertoara. Pa ipak, uprkos takvim ~esto nelagodnim odnosima, ovde su se, s vremena na vreme, pojavljivali gotovo nepredvi|eni doga|aji i smeli iskoraci sa neobi~nim ili provokativnim predstavama. Ovog puta se to dogodilo sa komadima Virus Sini{e Kova~evi}a i Ja, Klaudije D`ona Mortimera i Roberta Grejvsa. Bilo je nedoumice – za{to odmah posle predstave u Zvezdara teatru, ova nova postavka, i to sa mladim rediteljem Milo{em Jagodi}em? Po njihovim analizama, tekst je bio zanimljiviji, neposredniji i dramati~niji nego njegova predstava u re`iji samog autora. Zato se sada o~ekivalo da }e ga na ni{koj sceni, ovaj reditelj protuma~iti na druga~iji na~in. To je upravo pojava koja je bila prisutna u gotovo svim pozori{tima – ~inilo se da je pro{lo vreme grupe beogradskih reditelja koji su prakti~no dr`ali dve tre}ine svih pozori{ta. Da li se razbio taj monopol i rutinsko preno{enje ve} prikazanih predstava, upravo u toj drugoj polovini devedesetih godina, pozori{ta su postala blagonaklona prema rediteljima koji su tek sticali svoju pozori{nu afirmaciju. Reditelj Milo{ Jagodi} je shvatio da Virus mo`e da bude tek povod za sintezu raznih socijalnih, psiholo{kih i drugih te{ko}a koje uslovljavaju razne deformacije, pojave i lo{e znake nad na{om sudbinom. Glumcima je ostavljeno da pri~u u~ine verodostojnom, da sami prona|u u sebi unutarnju aktivnost, razvijaju}i dramski potencijal i kr~iv{i put do sopstvenog izraza. Sasvim prirodno se dakle, ova postavka Virusa na{la na programu Sterijinog pozorja. Sli~an postupak je prime}en i u radu glumca Irfana Mensura, kao reditelja predstave Ja, Klaudije. Scenu je uokvirio crnim zavesama, sa nekoliko dekorativnih elemenata, uveo sna`ne muzi~ke efekte, uz kostime prilago|ene na{em iskustvu. Svi likovi su bili stilizovani, ali tako da se istovremeno iskazuje i lice i nali~je. To se potenciralo maskama i jakom crnom {minkom. Va`ne scene unutar takve postavke bile su realisti~ne i sadr`ajne. Nije se insistiralo na psihologiziranju ni eti~kim odnosima, u `elji da doga|aji budu osvetljeni slobodnije, subjektivnije i na relativno kreativan na~in. U tome se potpuno uspelo. Uz ove predstave i{ao je Tamni vilajet Miroljuba Nedovi}a, kome Dejan Krstovi} nije obezbedio scensku ubedljivost. Nasuprot tome, Budalasta vlastelinka Lope de Vega, u re`iji Ljubomira Dra{ki}a, imala je svoju odgovaraju}u plastiku i sve druge kvalitete, tra`ene u tuma~enjima ovakvih poznatih i potpuno istra`enih komedija. Program, u kome tri od ~etiri premijere imaju o~ekivani ili pri`eljkivani nivo – su neosporan uspeh. U pojavama koje su nagove{tavale optimisti~ke vizije, bilo je razli~itih iznena|enja. Me|u onim prijatnijim je odluka vranjskih vlasti da se poznato

1997–1998.

199

amatersko pozori{te “Bora Stankovi}”, pretvori u profesionalno. To se obja{njavalo visokim kvalitetom pojedinih njihovih ostvarenja, koja su dobila mnoge festivalske nagrade, kao i organizacijom i stvarala~kim potencijalom koji mo`e da zadovolji uslove i sve drugo {to se o~ekuje od drugih ansambala. Novi program je najavljen komadima Sama u ku}i Miroljuba Nedovi}a, zatim Propast sveta na Veligdan Radosava Stojanovi}a i Seme 10 Srboljuba Aritonovi}a, koje je postavio Jug Radivojevi}, mladi i daroviti reditelj, potekao upravo iz ove sredine. Tu se na{la jo{ i O`alo{}ena porodica Branislava Nu{i}a u re`iji Vladimira Jevtovi}a. Za to vreme, u Leskovcu su predstavili @ivot u pozori{tu Dejvida Memeta, kojeg je pa`ljivo i studiozno opisao David Putnik. Malogra|ane Maksima Gorkog pouzdano i znala~ki je predstavila sa odre|enih portretima i u psiholo{ki adekvatnoj atmosferi, Cisana Murusidze. Radi{a Gruji} je za sebe obradio delo Odbrana Sokratova i smrt, po Platonu, koji su sve ~e{}e glumci na izmaku karijere `eleli da uvrste u li~ni repertoar. U Pirotu su bili izrazito aktivni, pa su svoj program prvo najavili komedijom Oskar je kriv za sve Kloda Manjijea. Usledila je Pono}na provala Miroslava Mitrovi}a, te dva ambicioznija projekta – A Ni{ava te~e li te~e Miodraga Simonovi}a, u obradi Bore Grigorovi}a, sa loklanim koloritom, i Preno}i{te Slobodana Stojanovi}a, u re`iji Vladimira Lazi}a. De~ju scenu su obogatili novim predstavama, ali ni jedna od njih nije, uz sve zalaganja glumaca, iza{la izvan poznatih okvira u izrazu. Jo{ vi{e novih predstava bilo je u pozori{tu “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru. Dosta se o~ekivalo od komada Viktor ili besmrtna mladost Du{ana Jovanovi}a, ali se u re`iji Sa{e Latinovi}a pokazalo da je ova farsa sa aktuelnim prizvukom, pomalo okasnela, pa ne deluje dovoljno stimulativno ni na glumce a ni na samo gledali{te. Otud favorizovanje Ku}e strave Franca Ksavera Kreca, kako bi se javnost uverila da ovaj ansambl neguje izrazito savremene i slo`ene scenske forme. Bo`idar Dimitrijevi} je tako|e postavio Tramvaj zvani `elja Tenesi Vilijamsa, u dosta oporim realisti~kim okvirima, bez `elje da se ova drama tuma~i na ne{to sve`iji ili druga~iji na~in. Kako je dela Miroljuba Nedovi}a istovremeno igralo nekoliko pozori{ta, to se i na ovoj sceni pojavio njegov komad Kraljevi} Marko i Musa Kesed`ija, vi{e kao narodna pri~a bajkovitog sadr`aja i ilustracija. Sa ovakvim programom, mada nije bilo izuzetnih ostvarenja, moglo je da se deluje i iska`e zainteresovanost za vitalnije produkcije. Teatar “Joakim Vuji}” je bio uvek na nekom raskr{}u izme|u Beograda i Ni{a, sa svojim subjektivnim a ~esto i pristrasnim procenama sopstvenih mogu}nosti. Ta samouverenost se ispoljila ve} na prvoj premijeri Ognjene kupine Jelice Zupanc, posve}ene Svetom Savi i li~nostima koje su ga okru`avale. Oblikovanje likova, preru{avanja i raspored unutar pojedinih slika, uredili su ili osmislili sami akteri, pa je re`iju potpisao – kolektiv. To je bio prigodni nastup, vi{e kao nekakav pedago{ko istorijski podsetnik i ni{ta vi{e. Sledila je zatim Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske, bez potrebnog dramskog na-

200

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

boja. Pomaka u izrazu me|utim, nije bilo, tako da je svuda bila vidljiva rutina i ve} standardizovana igra skromnijeg dometa. Otud ne iznena|uje {to izuzev susreta “Joakim Vuji}”, nisu imali nove predstave za niz festivala odr`avanih {irom zemlje. U`i~ko pozori{te je opet imalo svoje motive da stvara predstave inspirisane nacionalnim ose}anjima i dru{tvenim raspolo`enjima ove sredine u to vreme. Tako je igrana Nezavisna republika u`i~ka Slobodana Simi}a, vi{e kao stilizovani recital, zatim Dozivanje svetog imena srpskog, koje je opet kao kostimirani recital sa dora|enim slikama priredio i na scenu postavio Aleksandar Milosavljevi}. U taj program se uklapao istorijski komad Stefan Du{an Mileta Kordi}a. Svi ti komadi, me|utim, nisu nai{li na o~ekivano interesovanje publike. Zato je drugi deo programa obuhvatao dela Pra}ka Nikolaja Koljade, koji je bio jo{ jedna njegova opservacija u naturalisti~kom stilu, o prilikama u tada{njem ruskom dru{tvu, zatim Kraj vikenda Mome Kapora, pa Boing – boing Marka Kamoletija. Posebna o~ekivanja su bila vezana za reditelja Kokana Mladenovi}a, koji je nameravao da komediju Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi}, postavi malo druga~ije i subjektivnije nego {to se to ~inilo u drugim pozori{tima. Teatar “Ljubi{a Jovanovi}” u [apcu, imao je svoje saradnike i sa njima su odlu~ili da postave dramu U logoru Miroslava Krle`e, u re`iji Aleksandra \or|evi}a. To je bilo jedino delo ovog poznatog pisca koje se na{lo na repertoaru srpskih pozori{ta. U~injen je zna~ajan napor celog ansambla da bi se pomoglo reditelju da osmisli sna`nu antiratnu predstavu prepunu brutalnosti, o~aja, izgubljenosti i zaludnosti u porazu. Radoslav Milenkovi} se pozabavio Tetoviranim du{ama Gorana Stefanovskog, dokazuju}i da ova sna`na drama unutarnjih jakih ose}anja nije izgubila svoju aktuelnost. Reditelj Ljuboslav Majera prihvatio je da postavi komad mladog pisca @eljka Huba~a Klanac, u kome je na sceni me|u glumcima bilo izvorne atmosfere, ne{to ju`nja~kog mentaliteta, te vi{e likova `ivotne ubedljivosti. Nekako po strani delovalo je i dalje Narodno pozori{te u Pri{tini. Ansambl je bio relativno konsolidovan i motivisan, pa je realizovan Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a, u malo neobi~nom vi|enju reditelja Juga Radivojevi}a. Ulo`eno je dosta truda da bi Mislav Benka mogao da na~ini ma{tovitu viziju ^uda u [arganu Ljubomira Simovi}a. Velimir Mitrovi} je skladno izrazio Revizora Nikolaja Vasiljevi~a Gogolja. Sve ove predstave, bez obzira na specifi~nosti i mogu}nosti, nosile su pe~at jedne `elje da se do|e do celovitog, neposrednog i izvornog izraza. Imalo je to delovanja i na albansku dramu gde je D`evat ]oraj predstavio Servis du{a Dauta Demakua, sa specifi~nim sadr`ajem i lokalnim mentalitetom. Agim Selimi je imao mnogo vi{e ambicija a i mogu}nosti, da na~ini zanimljivu predstavu Ujke Vanje Antuna Pavlovi~a ^ehova, {to je i u~inio. Sve te predstave imale su standradni okvir, u kome glumci nisu bili sputavani da iska`u svoje li~ne sposobnosti.

1997–1998.

201

Ma koliko da pozori{ta ne vole statistike, pogotovo one zbirne, za ovu veoma slo`enu i fluidnu sezonu one su veoma pou~ne. Ukazuju da su `ivotne prilike i dru{tvena zbivanja uticala na izvesno smanjenje broja gledalaca. Uz to, sakupljeni podaci kazuju da je odr`ano sto pedeset pet premijera i da je ne{to vi{e bilo interesovanja za predstave ra|ene prema tekstovima doma}ih nego inostranih autora. Najzna~ajnije predstave su bile Pokondirena tikva Jovana Sterije Popovi}a, Afera nedu`ne Anabele Velimira Luki}a, Kamen za pod glavu Milice Novkovi}, Hasanaginica Ljubomira Simovi}a, Govorna mana Gorana Markovi}a, Virus Sini{e Kova~evi}a, Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, ]elava peva~ica E`ena Joneska, Ja, Klaudije D`ona Mortimera, Mrtve du{e Nikolja Vasiljevi~a Gogolja, Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenovi}. [ta donose ove predstave a i samo vreme? Emocije glumaca, reditelja ili pisaca bile su takve da su prosto blokirale svaku raspravu o formama, kvalitetu, stilovima ili scenskim znakovima. Sticao se utisak da su se sjedinili vreme, prostor, ljudi i dru{tvo, sve je izgledalo dosta nestvarno a bilo je i mnogo onih koji nisu bili svesni da su se vi{e identifikovali sa trenutkom realnosti nego sa samim predstavama. Mo`da bi mnogo toga, nekad ranije, bilo okvalifikovano kao neuspeh pojedinaca ili celih ansambala. Sada su sve koji su delovali u pozori{nom `ivotu povezale emocije subjektivne prirode. Nikada nije bilo o~iglednije da je pozori{te zaista umetnost vremena i realnosti. Ako se tako gleda – onda je ova sezona dala vi{e od o~ekivanog.

202

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

1998–1999.
Unutra{nje politi~ke konfrontacije, uz spoljne pritiske, prosto su razarale svakodnevni javni `ivot zajednice i privatni svakog pojedinca. U takvim prilikama mnoge ideje i programi, gubili su ne samo svoju osobenost, borbenost, otvorenost ili stvarala~ke podsticaje, ve} su neki i prosto zamirali. U kulturnoj javnosti su aktivirani svi mehanizmi odbrane, usmereni na to da se sa~uvaju ansambli na okupu i da u~estvuju u smirivanju op{te napetosti, neprijatnih slutnji da se ratne opasnosti sve vi{e nadvijaju nad na{om zemljom i otpora me|unarodnim uticajima, koji su prosto zamagljivali svaku viziju budu}nosti. Kako je svim ustanovama sugerisano da rade normalno, istovremeno se pripremaju}i za aktivnost u ratnim i potpuno nepredvidljivim uslovima, to je od septembra devedeset osme po~ela naizgled uobi~ajena aktivnost na pripremanju novih predstava. Me|utim, odmah na po~etku je bilo svima jasno da }e ovo biti jedna od najneobi~nijih sezona, pa se ~ak postavljalo i pitanje da li je treba vrednovati na uobi~ajeni na~in? Jedino publika, {to je bilo izuzetno ohrabruju}e, nije bila takvog mi{ljenja. Dvorane se nisu praznile, a mnogi su u njima tra`ili nekakvo olak{anje ili spokojstvo pred naslu}enim sudbonosnim doga|ajima. Pozori{ta su ipak, kako se ubrzo pokazalo, ostavljena sama sebi, prepu{tena im je svaka inicijativa, a jedino se spu{tena zavesa smatrala nepo`eljnom, pa ~ak i mrtvom formom! Najte`a situacija je bila u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu posle katastrofalnog po`ara. Uz sve ute{ne i eufori~ne izjave da }e se sve brzo obnoviti i reklamnih donacija u nekakvim materijalima, od gvo`|a do tkanina, kako se sve vi{e sagledavala prava situacija, nestajalo je samoodbrambenog entuzijazma. Najavljena je samo jedna nova premijera i to Bli`e, kod nas nepoznatog engleskog televizijskog pisca Patrika Marbera. I on je, u skladu sa praksom ustaljenom ve} neko vreme, uvr{}en me|u autore nove engleske drame. Takva mi{ljenja lansiraju prevodioci sa engleskog jezika, koji su prosto preplavili pozori{no tr`i{te mnogim tekstovima uglavnom potpuno nepoznatih autora, koje ~ak ni ozbiljna kritika u njihovoj zemlji ne prime}uje. Mlada rediteljka Alisa Stojanovi} je u nekoliko prilika ve} obznanila da je privla~e upravo ekstravagantna dramska {tiva, zato i ne brine o literarnim vrednostima, voli otvorenost, neposrednost i re~nik koji nije u svakodnevnoj upotrebi na na{im pozornicama. To je ono {to se podrazumeva pod bulevarskom igrom na{eg senzibiliteta. Re~i su direktne, otvorene, pogotovo kada se govodi o seksu. A to je upravo tema

1998–1999.

203

koja se ovde varira u muzi~kom stilu fuge, gde ~etvoro tra`e jedni druge, kroz ispovesti i odnose nastoje da budu bli`i, iskreniji, sastaju se i raspravljaju. Bila bi to mo`da i komedija u kojoj ima ne~eg od stripa, da na kraju iza aktera ne ostaje tu`na praznina. Zato predstava brzo postaje monotona, jer se iste re~i ponavljaju, radnja tako|e, a smisao izmi~e. To {to se moglo videti na sceni je ~udno i provokativno. Skromna literarna osnova, malo egzibicionizma i potreba da se uspostavi kontakt sa specifi~nim raspolo`enjima publike. Narodno pozori{te je tako|e te{ko podnosilo prilike u kojima smo `iveli i radili, pa je bilo dosta kolebanja oko programa. Preovladalo je mi{ljenje da treba favorizovati kamerne predstave koje }e se izvoditi na maloj sceni koja je preimenovana u Scenu “Ra{a Plaovi}”. Po~elo je sa dosta neobi~nim tekstom Pavela Kohouta Cijanid u pet koju je Bo`idar \urovi} postavio kao konverzacionu dramu za dve glumice. Sa mnogo vi{e pompe najavljivana je dramatizacija romana Mamac Davida Albaharija, u postavci Mirjane Erceg. Re~ je o precenjenom i pomalo pomodnom piscu, za koga se poverovalo da }e odlaze}i u svet gde }e `iveti i stvarati mirno, praviti novu i originalnu literaturu. Ali tu, na `alost, izvornosti nema. Prepli}u se realisti~ki dijalozi izme|u pripoveda~a Donalda sa imaginarnim prizorima. Najvi{e je tu re~i o poreklu, porodici i posebno majci. Replike su krajnje konvencionalne, ponekad sasvim povr{ne. Posle sentimentalnog i gotovo privatnog iskaza slede op{te poznate misli o `ivotu, veri, obi~ajima, a samo donekle i o na{oj dru{tvenoj situaciji. To je ono kada Donald pita pisca – za{to su Srbi toliko optere}eni istorijom, kao da drugi narodi ne cene svoju pro{lost! Ili – ako si toliko nostalgi~an, za{to si dolazio toliko daleko u ovu zemlju! Mira Erceg nije bila takvog mi{ljenja, pa je aran`irala predstavu pu{taju}i da pojedine scene utonu u sentimentalnu atmosferu koja se dopunjava nostalgijom i tugom, vi{e zbog gubitka porodi~nog doma nego same zemlje. Re`ija ne izo{trava nagove{tene konflikte, insistira na plasti~nosti likova i lirizmu koji neutrali{e svaki sna`niji gest, nastoje}i da odr`i tokom zbivanja ujedna~eno psiholo{ko stanje. Stvorena je tako formalno kultivisana predstava bez dramskog intenziteta i izvornosti. Jo{ ve}a zabluda je postavljanje komada Kokice Bena Eltona. Reditelj Du{an Petrovi} je bio u dilemi da li je to parodija, ozbiljna drama ili komedija, kako mo`da pisac sugeri{e. Opredelio se zna~i, za sistem imitacije svih `anrova. Zato je uz kori{}enje odgovaraju}e tehnike, ovo trebalo da bude multimedijalna predstava. Kako na kraju konfuzne pri~e niko ne `eli da preuzme odgovornost za ovo {to se doga|a na sceni ili `ivotu, radnja se srozava u nekakvu krvavu komediju u kojoj se gubi svaki smisao. Ako je to humor, nama je stran, a akteri ga ba{ ne razumeju, pa otud rediteljeva neodlu~nost i njihovo zajedni~ko lutanje od scene do scene. Povr{nost i publicitet su posebno do{li do izra`aja prikom postavljanja komada Suze su O.K., poznate novinarke Mirjane Bobi} Mojsilovi}. Svoje delo ona je ozna~ila kao savremenu melodramu. Priliku je hteo da iskoristi reditelj Milan Karad`i}, pa je prihvatio

204

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

scenografiju u stilu ameri~kih konvencionalnih melodramskoih {tiva, sa visokim balkonom i stepeni{tima sa obe strane scene, a ispod toga aran`iranim malim salonom skromnog name{taja i uobi~ajenih detalja, kako se to radilo po~etkom {ezdesetih godina. Lako je uo~iti da se u komadu nalaze dve pri~e koje se samo formalno uskla|uju. Ona spoljna, kojom dominira balkonska promocija mladog pesnika, banalna je i nepotrebna. Tu se mogu ~uti nacionalisti~ke nabrajalice, postmodernisti~ka kompilacija, videti devojka zaokupljena sopstvenim erotizmom i nejasnom igrom re~i oko pupka. Autorka tu pla}a svoj danak anga`ovanom novinarstvu. Unutar toga je drama lepe `ene poodmaklih godina koja je prekinula karijeru radijske peva~ice, jer ju je izdao glas. Re`ija je ipak vodila pri~u korektno, bez strasti, potpuno unutar konvencija. Nije se uspelo ~ak ni sa imitacijama `ivota, a parodija se odnosi tek na detalje i pojedine likove. O~ekivalo se da nad nesre}nim ljubavnim jadima glavne junakninje svi prolijemo suze, a to se ipak nije dogodilo. Sledio je zatim komad Kafkin K. Alena Beneta. On je upravo potvr|ivao da su sumnje u verodostojnost tekstova koji nam se podme}u kao izabrana dela nove engleske drame, sasvim razumljive. Jeftina propagandna demagogija se o~igledno za trenutak uvukla u nekompetentnu repertoarsku politiku koja nastoji da sistemtski obezvredi dramsko stvarala{tvo. Pri tome valja napomenuti da se u Beogradu ve} odavno ne igraju izvorni dramski tekstovi Franca Kafke. Eksperimenti sa alternativnim scenama nemaju `eljeni efekat. Umesto toga, publici je ponu|ena tra~erska rasprava o tome da li je Franc imao mali polni organ, manji nego njegov otac kojeg je zbog toga mrzeo. Mo`e li se psihoanalizom od takve pretpostavke do}i do novih tuma~enja `ivotnih postupaka, pa i literature ovog neobi~nog pisca? Konfuzija je bila o~igledna, pa je to donekle i obja{njenje {to na Velikoj sceni nije prire|enja ni jedna nova premijera. Tek na kraju kada je do{lo do bombardovanja i onih u`asavaju}ih scena po gradovima i Beogradu – izveden je koncertno oratorijum Persijanci, po Eshilovoj tragediji. Ali to je bilo premalo za stvaranje antiratnog raspolo`enja u gledali{tu koje je radije slu{alo stare opere. Odjednom je mnogo toga postalo sporno u pozori{nom `ivotu glavnog grada. ^este promene upravnika i kolebanja u repertoarskim opredeljenjima, preterani subjektivizam i povr{nost onih koji su u vlasti odlu~ivali o sudbini pojedinih pozori{ta, dovele su do promene odnosa i niza drugih problema koje je bilo te{ko razumeti, a kamoli re{avati. U tim ~asovima je najvi{e prisebnosti i stvarala~ke odlu~nosti bilo u Ateljeu 212, ali ne i samostalnosti u kreiranju repertoara. Zato je posle Sakatog Bilija u Narodnom pozori{tu, ovde prihva}en jo{ jedan komad Martina Makdone, Lepotica Linejna. Tema je poznata – odnos ostarele, sebi~ne, hipohondri~ne majke i nesre}ne najmla|e k}erke. Te{ke su, sumorne i pomalo morbidne scene koje proizilaze iz irske tradicije i socijalne literature, na~ina `ivota, prilika i ve~ne te`nje da se pobegne oz tog kala u neku obe}anu budu}nost. Zato se re`ija opredelila za ambijent male kamene ku}e sa

1998–1999.

205

grubim name{tajem, oskudnim stvarima, uz pravu ki{u i vatru. Igra je jasna, u jakim strastima koje u klju~nim trenutcima osvetljavaju najskrivenije misli i ose}anja. Spolja je sve realisti~no, sa karakteristi~nim detaljima, sa otvorenim ose}anjima koja deluju toliko sna`no, da se ne mo`e uvek razlu~iti `ivot od iluzija. Zoran Ratkovi} ne ubla`ava ni malo opori jezik, kontrastne strasti, dozvoljava naturalizam kao na~in da se potvrde istine na sceni, uz ve{to vo|enje radnje, kako bi i najrobusniji opisi bili svedeni na ljudsku meru. Kroz sve to provla~i se potreba za rastere}enjem svega {to uni{tava ~oveka i njegovu iskonsku prirodu. Tako je i nastala ovo kamerno izvo|enje upe~atljivog gluma~kog do`ivljaja. Svi su se u ovom projektu vodili za tim surovim istinama i grani~nim predelima izme|u istina i iluzija dok nisu stvorili pravu scensku dramu. Me|utim, ni njima jedna predstava nije zna~ila kriterijum ispod kojeg se nije moglo i}i dalje, pa se zato odmah pokolebao utisak o mogu}nostima i stremljenjima ansambla, kada se pojavila Opera za tri gro{a Bertolda Brehta, u re`iji Nikite Milivojevi}a. Kako je ovo bila godina u kojoj je svet odavao po~ast delu velikog pisca, koje simbolizuje ono izuzetno umetni~ko i `ivotno dejstvo u transformacijama modernog teatra, o~ekivalo se da }e i ovde do}i do novog ~itanja, originalnije i nadahnutije vizije, koja }e mo`da svojom autenti~no{}u, biti neko zave{tanje za budu}nost. Ni{ta se od svega toga nije dogodilo, pa ovo predstavljanje nije nikome slu`ilo na ~ast. Ali, kako se brzo neprijatni doga|aji zaboravljaju, ubrzo se vratilo spokojstvo i samozadovoljstvo, predstavom Velika sveska koju je prema tekstu Agote Kristof, osmislio Kokan Mladenovi}. To je ura|eno na najbolji mogu}i na~in, kroz se}anja na strahote rata i one doga|aje koji ljudska bi}a izobli~avaju, do cini~nog saznanja da i najlep{i snovi o maj~inoj ljubavi, sre}nom detinjstvu i `eljama da do`ivimo lepu budu}nost, mogu da nestanu iz nas, kada se brutalno suo~imo sami, neza{ti~eni, sa javom koja ne obe}ava ni{ta vi{e do smrt. Bajka se tako izobli~ila u surovu realnost, ne`na ose}anja se gube u gor~ini, a realizam natkriljuje cinizmom. To bolno odrastanje u sveop{toj nesre}i je tema sna`nog, neobi~nog i potresnog romana, prevedenog na scenski jezik. Reditelj sa razumevanjem staje na stranu dva de~aka blizanca koje majka sklanja i napu{ta u zaba~enom selu kraj granice, prepu{taju}i ih Babinoj mrzovolji i njihovom biolo{kom snala`enju. Ovde na sceni su ambijent, pri~a i de~ji `ivoti, sa`eti u stanje o~aja, unutar minskog polja u kome svaki nesmotreni pokret donosi jo{ vi{e nesre}e. Konkretizacija je potpuna, a zatim se vr{e uop{tavanja. Intelektualni stav se pretvara u do`ivljaj, a ovaj dobija obele`je posebnog stila. Na ne{to druga~ijem principu formiran je program Teatra u podrumu. Tu prakti~no nije bilo mesta ni za kakav dekor, sve je bilo uslovno, uglavnom se koristio po neki sto, ili stolica i odgovaraju}a rekvizita. Re`ija se tuma~ila kroz igru glumaca i atmosferu u tom zatvorenom i za igru dosta neprikladnom prostoru. Uz dramu Prokleti Kovalski Neboj{e Rom~evi}a, sledi ona na~elna

206

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

opaska o literaturi koja se bavi na{im ljudima, izbeglim u svet. Njima se pristupa uglavnom na isti na~in – to su gubitnici, ljudi koji su ostali bez ideala, avanturisti ili oni koji `ele po svaku cenu da bolje `ive. To se naj~e{}e prevodi u naturalisti~ke drame, uz drasti~ne kontraste koji naj~e{}e zavr{avaju u grotesci. Tako je i u ovoj smi{ljenoj scenskoj konstrukciji. Mladi bra~ni par `ivotari negde na periferiji Pitsburga u krajnjoj bedi. Imaju nevolja sa jezikom, pogotovo sa stalnim zaposlenjem i zato organizuju ve~eru za jedan stari bra~ni par, ube|eni da bi ovi mogli da im pomognu u ostvarivanju lep{ih `elja. Sve je tu izme|u socijalne drame i komedije. Glavni gost veruje da ovaj mladi} ima veze sa srpskom vladom, kako se predstavlja, i mo`e da obezbedi prodor na balkansko tr`i{te. Ali se ubrzo razotkriva i stari gospodin veruje da je to neka zavera, te da iza svega stoje prsti mo}nog gazde Kovalskog. Komad je naizgled savremen, potka mu je veoma tanka, opservacija zanemarljiva, a sama igra ga nadilazi. Jo{ jedan doma}i komad, ovog puta filmskog reditelja Milo{a Radovi}a, ^orba od kanarinca, na{ao se u podrumu. Na temu braka, porodice i li~ne slobode, na~injena je predstava sa brzim promenama, lakim i neosetnim prelascima iz komedije u melodramu, iz drame u tragediju i opet u komediju, zaustavljanjem vremena, re`ijskim postupcima u kojima ponavljanje identi~nih scena ima funkciju podra`avanja premotavanja magnetofonske trake unapred i unazad, a sve bez ozbiljnih razoga. Radovi} bi morao da zna da pisanje o banalnostima lako mo`e da odvu~e u banalnost. Na kraju je bitan ukus jela kome su svi dodavali po ne{to ne bi li ga pobolj{ali, zaboravljaju}i da je i u loncu va`an sadr`aj. Njega ovde nema, pa zaludna ve{tina i razli~iti dramatur{ki obrti. Uz sve ovo, pridodat je tekst Leonarda Ger{a D`il i D`on, ali bez odre|enog efekta. Jednostavno, sve {to ne mo`e na Velikoj sceni, mo`e u Teatru u podrumu. Ta tehnologija uspeha i proma{aja, vidljiva je i u drugim pozori{tima. Izgleda da prosto nigde nije mogu}e da sve predstave budu bar pribli`no zanimljive i osmi{ljene, u stilu koji bi ansamblu osiguravao poseban identitet. Tako se dogodilo i u Zvezdara teatru, gde je od svega najavljenog, izvedena samo jedna monodrama, Kontejner sa pet zvezdica Du{ana Kova~evi}a. Scena je gotovo beketovska. Profesor je svoj specijalno adaptirani kontejner vezao lancem za nogu, da mu ga ne bi neko ukrao. Time je pisac `eleo da demonstrira svoju zainteresovanost za `ivot, politi~ke i socijalne fenomene. Pominje se kalendar za godine koje su pro{le, uz opasku da biv{im ljudima, sada bez budu}nosti, nisu potrebni novi kalendari, jer su dobri i stari. Doga|aji koji su nekada izgledali dramati~no, pore|ani su pored onih koji su se dogodili poslednjih deset, pa sve izgleda malo druga~ije. Sve se to prelama kroz glavu ovog ~oveka, koji je na trenutke veoma lucidan, iako ga je tramvaj tri puta udario i poremetio glavu i izgled. Prepoznatljiv je niz pojedinosti, od toga kako su se nekad stvarali mo} i vlast, do aktuelnih prilika. Pominju se konkretna imena, nazivi nekih partija, demostracije, spoljni i unutra{nji neprijatelji, pojave ~iji smo svedoci. Pisac

1998–1999.

207

Kova~evi} demonstrira svoj subjektivizam i na kraju se ne zbunjuje ~ak ni ve{}u da je njegov poreme}eni junak postao ambasador. Uz to je i{la i drama Nek ide `ivot Ranka Bo`i}a, koja je ostala bez odjeka. Zbog svih ovih pojava niko nije javno negodovao. Ljudi su posmatrali kako se koje pozori{te snalazi ili poku{ava da ide dalje. Napor je bio vidljiv posebno u Beogradskom dramskom pozori{tu. Sa Malogra|anima Maksima Gorkog, poku{ali su da na~ine porodi~nu i dru{tvenu dramu, u kojoj bi reditelj Radoslav Milenkovi} izo{trio iskustva i prilagodio tekst savremenijem poimanju ovih, uvek aktuelnih problema. Prvi deo je postavio realisti~ki, u ure|enom gra|anskom salonu, gde mlada i nesre}na devojka tuguje. Sve je to improvizovano pred oslikanom pozadinom, kao u nekom putuju}em pozori{tu, sa svetlima ispred publike, `ele}i valjda da poka`e trivijalnu izve{ta~enost. Glumci ga u tome nisu sledili, pa su nastavili da prolaze kroz svoje emocije, dok finalni prizori nisu odigrani na razgoli}enoj sceni. Savremenih odre|enja gotovo da nije bilo, pa se produbljivao jaz izme|u re`ije i igre. I ovog puta se pokazalo da nije lako da se izdigne iz bezli~nosti i do|e do pravog izraza. Sli~no se dogodilo sa Rodoljupcima Jovana Popovi}a Sterije, u interpretaciji Gor~ina Stojanovi}a. Za one koji tra`e neprekidno novo ~itanje Sterije i ma{tovitu kreativnost, ova predstava mo`e biti do`ivljena kao poraz. Jer ovaj reditelj ne pravi predstavu u standardnom smislu – ni{ta ne otkriva, ne istra`uje, konflikte ne re{ava, zbivanja pretvara u meditaciju ili sopstvene komentare, dok ne do|e do zavr{ne scene, gde sabija svu tu razasutu energiju i pokazuje nali~je la`nog srbovanja, u situaciji iz koje izbija gor~ina. Prostor je stje{njen, emigranti sede na sanducima ispucane municije, ogra|eni crvenom trakom, kao da je tu pala bomba, sa izbegli~kim emocijama koje deluju optu`uju}e. U tom stilu je ceo ovaj prikaz koji po~inje statistima obu~enim u bele kostime, kako lebde tu poput nekih senki pro{losti i prikrivaju realnost, {to drasti~no menja sliku na{eg mentaliteta i sveta. Kada se pomeri zavesa, poka`e se oronuli zid u sivom tonu, koji mo`e da ozna~ava }orsokak, ili nali~je neke zgrade u koju se, kao u zatvoreno dru{tvo, ne mo`e da u|e. Tu su pokretne stolice na kojima sede kao prikovani, akteri ove pobune, a ima i drugih proizvoljnosti i komentara, estravagancije u pona{anju, neobi~nih pokreta, nepredvidivih reakcija, na ivici stilizacije, a u prilikama koje izgledaju prili~no delikatne i neprili~ne, jer se izbeglice tretiraju kao ljudi koji su izop{teni iz dru{tva. U `elji da pobegnu od jednog {ematizma, upali su u drugi, te{ko prihvatljiv za svakog ko poznaje prirodu ovog izuzetnog dela. Proma{aja je bilo i na Maloj sceni, a me|u njima je jedino ne{to vi{e publiku zainteresovao Rekviziter Uglje{e [ajtinca. To je ispovedna dramska novela o ostarelom rekviziteru provinijckog pozori{ta. O~igledne su bile asocijacije na jedan is~ezli svet od kojeg ostaju samo polomljeni delovi name{taja, kostimi iz raznih epoha, staro oru`je i sve drugo od ~ega se na sceni stvaraju nove iluzije. @elja je bila da se do|e do metafore, u kojoj }e pozori{te predstavljati sliku `ivota. Lepa zamisao, ali bez pravog kontakta sa stvarno{}u.

208

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Bitef teatar nije imao nijednu svoju samostalnu produkciju. Preuzeo je predstave Dijalog u paklu izme|u Makijavelija i Monteskjea Morisa @olija od grupe “Ogledalo” a Magi~no popodne Volfganga Bauera od Fakulteta dramskih umetnosti. Ister teatar tako|e nije uspeo da stvori novu predstavu, ostaju}i kod reprize ve} vi|enih. Kult teatar je demonstrirao svoju vitalnost sa dva komada Radoslava Pavlovi}a, Moja mama i Vidimo se u Den Hagu, od kojih je ova druga u re`iji Darijana Mihajlovi}a imalo uspeha u zemlji i inostranstvu. Nenad Ili} je na~inio predstavu ili kazivanje o vladici Nikolaju, a Petar Zec je ovde sa svojim studentima prikazao Izbira~icu Koste Trifkovi}a. U Malom pozori{tu o`ivela je Ve~ernja scena Radovi}, na kojoj se pojavila ve} od ranije poznata predstava Srpska drama Sini{e Kova~evi}a. U pozori{tu na Terazijama ili Teatru T, prire|ena je samo komedija @or`a Fejdoa Hotel “Slobodan promet”, u jednoj rutinskoj postavi, tek da se razonodi publika. Pa ipak, op{ta slika o pozori{nim zbivanjima bila je dosta sumorna, neregularna, u ratnim uslovima i bilo je predloga da se ona prosto izostavi iz pore|enja sa onim {to je do tada stvoreno ili {to }e biti tek pokazano u narednim godinama. Za optimiste je bilo daleko va`nije {to su pozori{ta ipak sa~uvala prisebnost ansabala koji se nisu raspali i koji su izdr`ali sve {to se doga|alo u zemlji, ostav{i na svojim pozornicama. U ovom ko{maru dogodilo se ne{to nesvakida{nje, {to po zna~aju prevazilazi ove trenutke nespokojstva. Od po~etka devedesetih godina, iz privatnih fondova Madlene i Milana Jankovi}a finansirane su mnoge dobrotvorne akcije, pogotovo one humanitarnog karaktera, posebno prisutne u spasavanju novoro|en~adi, zatim nezbrinute dece, {kolovanju u zemlji i inostranstvu najboljih studenata na{ih univerziteta, a posebno pomaganje Srpske akademije nauka i umetnosti, pojedinih fakulteta, narodnih biblioteka i desetina ustanova koje su delovale u kulturi, saeljom da se prebrodi ovaj te`ak period i kultura ne posustane u svojoj mnogostrukoj aktivnosti. U okviru tako obimnog programa, oformljen je projekat o osnivanju pozori{ne institucije “Madlenijanum” . Ona je nastala zakupom napu{tene zgrade u Zemunu, gde je godinama ranije, delovalo Narodno pozori{te iz Beograda. Programski je to trebalo da bude multimedijalni internacionalni kulturni centar, koji }e se postepeno razvijati kroz razne aktivnosti, incirane od same Fondacije. Za po~etak je odlu~eno da to bude kamerna opera, s tim {to bi njena scena bila otvorena za stvaranje baletskih predstava i gostovanja mnogih ansambala sa svojim najboljim dramskim ostvarenjima. U perspektivi se o~ekivalo da }e ovo pozori{te i samo po~eti da stvara specifi~ne dramske programe i vr{i multimedijalno povezivanje raznih umetni~kih formi u savremenom stvarala~kom izrazu. Tako je dvadeset {estog januara devedeset i devete, izvedena prva operska premijera, Tajni brak Domenika ^imaroze, sa umetni~kom ekipom u kojoj su u~estvovali istaknute li~nosti iz sveta muzike i pozori{ta. To je zaista bilo ne{to novo – jer ve} samo saznanje da je otvoren “Madlenijanum” i da u njemu deluje prva privatna kamerna opera

1998–1999.

209

na balkanskih prostorima, budilo je nadu da }e mo`da i u drugim sredinama do}i do sli~nih plodonosnih inicijativa u preobra`enju kulturnog `ivota i njegovom osloba|anju od birokratskih stega, ideolo{kih usmerenja i politi~kih manipulacija, kako bi se sasvim slobodno trasirali novi putevi u kulturnom, a posebno scenskom stvarala{tvu. Zbog svega ovoga {to se zbivalo u `ivotu i kulturi, razumljivo je da su se mnogi interesovali u svojim sredinama kako su sve ovo pre`ivele njihove pojedine institucije. Posebno je bila uo~ljiva aktivnost najmla|eg vojvo|anskog pozori{ta u Kikindi. Ono ne samo da nije obustavilo rad nego je nastavilo poja~anom aktivno{}u sa specifi~nom orijentacijom u izrazu. Naime, znali su da }e se samo kvalitetnim predstavama osloboditi svog diletantskog nasle|a, i tradicionalizma koji je pritiskivao gotovo sva pozori{ta, jer to je jedini na~in da ravnopravno deluju sa onim poznatijim i u javnosti odavno prihva}enim. Program je sa~injen tako, da se nova publika podse}a starih vremena, poznatih doga|aja i `ivotnih korenova u kojima se prepoznaju specifi~nost podneblja i ljudi koji ovde `ive. ^inilo se stoga da je veoma prikladno da se ve} na po~etku sezone prika`e delo Radoslava Dori}a Kako Banat kroz rodoljublje ide, koje u stvari predstavlja panoramu svega {to se pamti jo{ od Kosovskog boja i Milo{a Obili}a. Zatim je Dimitrije Jovanovi} predstavio Staklenu mena`eriju Tenesija Vilijamsa, stvaraju}i veoma izra`ajnu i psiholo{ki iznijansiranu dramu o porodici, zajedni~kim nesre}ama i nadama. Zatim je prikazan komad Milana Jeli}a Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera, sa humorom u kome je bilo pone{to novog, {to nije vi|ano u standardnim ili poznatim komedijama. Uz to, sve svoje predstave iz ranijih sezona su revitalizovali i iznova lansirali u svome redovnom programu. U Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu, su opet smatrali da u ovim sumanutim vremenima publiku ne treba prisiljavati da gledaju te{ke i morbidne naturalisti~ke drame, pa su odlu~ili da izi|u u javnost sa tri nove produkcije, Eh, ti Francuzi Fransoa Tesandjea, Kloda Fortuna i Andrea Prage, kome je Voja Soldatovi} dao odgovaraju}i scenski kolorit, zatim je komedija Koste Trifkovi}a Sve je dobro {to dobro svr{i do`ivela potpunu adaptaciju i scensku obradu Miroslava Benke, da bi na kraju ovog malog ciklusa o`ivljena i na ovoj sceni farsa Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovi}a. Sve te predstave igrane su poletno, jednostavno i le`erno, pa su {irile po gledali{tu pravo zadovoljstvo. To se prenelo i na njihovu lutkarsku scenu, gde je bilo nekoliko izuzetnih ostvarenja kakva su Mala princeza Ksenije Stojanovi}, ili Carski peva~i Srboljuba Stankovi}a. U Vr{cu se nisu kolebali oko najavljenog programa i realizovali su ga gotovo u celosti. To je bilo pre svega izvo|enje Tanga Slavomira Mro`eka, koje je ve} postalo klasika savremenog glumi{ta, a Velimir Mitrovi} je umeo da ga aktuzelizuje novim varijacijama na temu starih i mladih u ku}i i svetu. Tu su jo{ bili Boing – boing Marka Kamoletija, tekst Bajka o mrtvoj carevoj k}eri Nikolaja Koljade, koji jo{ nisu igrala druga pozori{ta, pa

210

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

@enski razgovori Du{ana Radovi}a i posebna scenska kompozicija Umetno{}u protiv rata, koju je pripremio Ivan Andrejevi}. U Subotici je opet bila specifi~na situacija jer su se ma|arska i srpska drama nagla{enije borile za presti`. Ma|arski glumci su bili izuzetno aktivni, izvo|enjem ~ak {est premijera, {to je jo{ malo ko uspeo u ovim trenucima. Uglavnom su to bile kvalitetne predstave u stilu savremenog ma|arskog scenskog izraza, sa nizom gluma~ki upe~atljivih rola. Po~elo je komedijom Bolje me slu`i draga Alfonsa Pasoa, pa je do{la Svadba Antona Pavlovi~a ^ehova, Nostalgi~ki kabare Bele Kalo, Smrt i devojka Arijela Dorfmana. Ovaj komad je Atila Andra{ realizovao sa posebnom autorskom grupom. Dosta pa`nje je posve}eno i delu Imre, ovde ne{to otkucava savremenog ma|arskog pisca Miklo{a Hubajia, koje je inspirisano sudbinom [ekspirovog Kralja Lira. Na kraju je pa`nja posve}ena scenskoj konstrukciji Ona i on koju su na~inili Maleski, Stravinski i Ger{vin, a koju su pripremili studenti Umetni~ke akademije iz Novog Sada. Srpska drama se zadovoljila sa dve premijere, Narodnim poslanikom Branislava Nu{i}a i Prvi Izraela Horovica. Nu{i}eva komedija je prirodno, igrana sa vi{e poleta i dopadljivosti, do`ivev{i veliki broj izvo|enja. Za to vreme u Somboru kao da je vladalo neko zati{je, ali i i{~ekivanje {ta }e se dogoditi u zemlji. Nisu ni jedan projekat izdvajali posebno, niti ga pripremali sa ambicijom da bude reprezentativan na festivalskim scenama. U atmosferi smirivanja strasti, data je puna sloboda Ljuboslavu Majeri da nastavi sa svojim specifi~nim stilizacijama Sterijinih komedija. Ovog puta je to bila Zla `ena, u prepoznatljivom stilu, ali sa dosta ma{tovitosti, novih i neobi~nih, gotovo nadrealisti~kih re{enja. Reditelj je potpuno napustio realisti~ke okvire komedije, za{av{i u veoma subjektivan postupak iracionalnog prepoznavanja tragi~nog polo`aja `ene, u dru{tvu koje je svedeno samo na predrasude i spoljne manire, ve} davno prevazi|enog morala. Sve je to bilo vi{e od o~ekivanog i ubrzo se potvrdilo kao specifi~na scenska vizija koja je ubrzo na{la svoj put do glavnog programa Sterijinog pozorja. Ni{ta sli~no se nije dogodilo sa delima Povratak Rucantea, Ludilo u dvoje E`ena Joneska ni Sre}nom princu Aleksandra Jankovi}a. Sasvim neo~ekivano, aktivirano je pozori{te “Dobrica Milutinovi}” u Sremskoj Mitrovici, gde je sve bilo podre|eno izvo|enju drame Tri sestre, Antona Pavlovi~a ^ehova. Veliki trud, ali ipak skroman domet u samoj igri. Uz to su predstvaljeni komadi Nadrealisti Miroslava Mom~ilovi}a i [kolice Izraela Horovica. Za sve ovo vreme u Srpskom narodnom pozori{tu nisu smatrali da treba da se nadme}u sa ostalima, isti~u svoje programe u prvi plan ili da redovnoj aktivnosti daju posebni zna~aj. Za to je bilo dosta razloga objektivne prirode, a nije zanemarljiv ni uticaj op{te atmosfere u gradu i zemlji. Pa ipak, izvesno iznena|enje predstavljale su scenske slike koje je aran`irao Du{an Petrovi} na osnovu tekstova Aleksandra Ti{me, pod naslovom Vere i zavere, ~iju je aktuelnost bilo te{ko sporiti, bez obzira {to je re~ o prikazu bez ve}e scenske vrednosti.

1998–1999.

211

To je verovatno uticalo da se promeni atmosfera u ansamblu i da se vi{e entuzijazma u|e u realizaciju Mere za meru Viljema [ekspira, u re`iji Dejana Mija~a. Oko ove postavke bilo je dosta nejasno}a. Kori{}en je prevod Aleksandra Sa{e Petrovi}a, sa dosta re~i i fraza iz svakodnevne upotrebe. To je verovatno pobudilo i druge iz autorske ekipe, pa su kori{}ena se}anja na na{e stare pisce, dok su Marina Dr`i}a i njegovog Dunda Maroja prosto ugra|ivali na razne na~ine u predstavu. Verovatno se mislilo da }e nam dramska radnja biti tako bli`a ili duhovitija. Su{tinski problem je bio u tome da li }e delo biti aktuelno u svakom vremenu, podsticajno onima koji imaju potrebe da se suo~e sa trajnim dilemama o moralu, vlasti, ucenama i dvoli~nim strastima u prepoznatljivim okolnostima. ^udno je stoga {to se re`ija opredelila za ekspresionisti~ki komponovanu scenu, na kojoj se nalazi gomila kamenja ili stena, kao nekakvo brdo sa suvim drvetom na vrhu. U podno`ju je zatvor, kao pe}ina, pa se postavlja pitanje – gde je to i kad? Prvi put smo se ovde susreli sa muzi~kim dizajnom predstave u kojem je na rub pozornice postavljen mali muzi~ki sastav koji bi `ivim, a bezli~nim muziciranjem trebalo da uti~e na emotivni intenzitet, samim tim i na stvaranje odre|enenih duhovnih stanja bitnih za ubedljivost misaonih opservacija. Izraz su me|utim, sputavale donekle konvencije i okvir koji ima dosta vi|enog. To se posebno odnosi na su|enje An|elu, kada knez Vi}enco silazi u gledali{te, rukuje se sa publikom i prizor aran`ira po svojim afektivnim ~ulima. Projekat je za trenutne pozori{ne prilike bio velik i nezamisliv na drugim scenama. U njegovom sadr`aju ima dosta zanimljivosti koje mogu da impresioniraju, ali ire{enja koja nemaju vi{e nikakvu teatarsku vrednost. Oud `aljenje {to ovo veliko delo nije tuma~eno sa jo{ vi{e strasti, prefinjenog ukusa, nadahnu}a i potrebe celog ansambla za punijim do`ivljajem. Komedija Nemam da platim i ne}u da platim Darija Foa, koja je zatim sledila, nepotrebno je stilizovana i prepu{tena estradnoj igri. U Novosadskom pozori{tu Ujvideki szinhaz, spoljni doga|aju ni malo se nisu dotakli scene. Sve je kao i pro{le sezone, samo {to je standardnom repertoaru dodato osam novih premijera! Ako se izuzme delo Ku}a gde se dobro jede Martina ^i~vaka, to su uglavno poznata dela: Crna komedija Pitera [efera, Slu{kinje @ana @enea, [est lica tra`i pisca Lui|ija Pirandela, Kraj partije Samjuela Beketa, u adaptaciji \or|a Lebovi}a, Emigranti Slavomira Mro`eka i Ljubavi D`ord`a Va{ingtona Mire Gavrana. Uz sve ovo na~injen je i kabare prema dosetkama Ferenca Molnara i Frige{a Karintija. Sve je na svoj na~in relativno zanimljivo, postoji standardizovani scenski re~nik, savremena scenografska re{enja, ali se igra retko sa stra{}u i posebnim identitetom. U ovim kriznim situacijama, pozori{ta su postala egzistencijalni problem za glumce u mnogim lokalnim sredinama. Pona{ali su se shodno lokalnim uslovnostima, razumevanju onih koji su materijalno ali i ideolo{ki jo{ uvek brinuli o kulturi, pa je shvatljivo {to je nestalo sa pozornica zapaljivih tirada i traktata protiv odnosa u dru{tvu i mnogo toga drugog ~ime su bili optere}eni mnogi

212

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

doma}i tekstovi koji su svoju popularnost tra`ili kroz slike bliske politi~kom pozori{tu. Kada je u pitanju ~ak i ovakvo `ivotarenje, politika se stavlja u stranu i brige su sasvim druge prirode. [to se i{lo prema jugu, to je nespokojstvo u pozori{tima bilo sve uo~ljivije. Mnogi nisu uspeli da odr`e stalnu aktivnost, a planovi su se zadr`ali tek u prvim nagove{tajima ne~eg {to je trebalo da se dogodi. Ratna psihoza zahvatila je mnoge glumce jo{ nekoliko meseci pre bombardovanja, pa je ja~alo raspolo`enje da treba pre svega da se sa~uvaju `ivoti, a tek kasnije da se misli na pozori{te. O nekom kreativnom entuzijazmu se samo ponegde sporadi~no govorilo. Veliki ansambl kakav je ni{ko pozori{te, odustao je pre}utno jo{ u pro{loj godini od najavljenih promena u umetni~koj politici, beogradski savetnici su se prakti~no povukli, a nije bilo ni interesovanja uglednijih reditelja za postavkama novih komada. Zadr`ao se samo glumac Irfan Mensur, ~ija je predstava Ja, Klaudije bila ocenjena kao neosporan uspeh. Njemu je povereno da pripremi novu verziju Ta{ane Bore Stankovi}a, ali nije bilo raspolo`enja da se u~ini napor kako bi se prevazi{la iskustva iz ranijih postavki ovog komada na ni{koj i beogradskoj sceni. Zapravo, nije se ni znalo do koje je mere zaista verodostojno ono {to je ostalo u se}anju i kritikama, i koliko otkriva su{tinu dela. Ostavljeni su izvesni folklorni i dekorativni elementi u manirima i atmosferi, ali tu ipak nije bilo nikakvog originalnijeg, dubljeg, ni savremenijeg tuma~enja bilo ~ega iz opusa ovog velikog, osobenog pisca. Novih premijera nije bilo, stare su ponavljane vi{e iz nu`de,tek da se odr`i nekakav kontinuitet u radu, interesovanje publike je bilo sve manje, pogotovo u prole}e devedeset i devete, kada su po~ela bombardovanja grada. Gotovo istovetna situacija je bila u Teatru “Joakim Vuji~” u Kragujevcu. Prire|ena je rutinski, u realisti~kom maniru, na ivici privatnosti, sa emotivnim nabojem u pojedinim likovima, adaptacija teksta Stevana Jakovljevi}a Na le|ima je`a, kako bi se podsetili stradanja srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu i time podstakli patriotizam kojim bi trebalo odbraniti dostojanstvo naroda u trenutcima jo{ jedne nacionalne katastrofe. Ovde je ~ak i broj repriznih dela selekcioniran, a broj izvo|enja sveden na simboli~nu meru. U Kru{evcu su tako|e videli samo jednu novu postavku i to Otmicu i vaznesenje Julijane K. @eljka Huba~a, koju je scenski zainteresovano, osmislio Ljuboslav Majera. Inspiracija Nu{i}evim poimanjem mentaliteta je dovela do zanimljive igre u kojoj se mladi ljubavnici nalaze izme|u dva sveta i postaju povod daleko dubljem sagledavanju stvarnosti i pro{losti, ili svega onog {to `ivi me|u nama, sa opisom socijalne i kulturne sredine, koja svemu ovome daje specifi~nost i zanimljivost. Ostalo su bile predstave za decu i reprize najboljih predstava ranijih sezona. U U`icu se najavljivalo vi{e dela, ali su u potpunosti pripremili Koplje @eljka Huba~a, koji je ovaj komad sa~inio prema romanu Dorotej Dobrila Nenadi}a.

1998–1999.

213

Za de~ju scenu je aran`iran Kapetan D`on Piplfoks Du{ana Radovi}a, u obradi Miroslava Belovi}a i to je bilo sve. U pozori{tu “Bora Stankovi}” u Vranju hteli su da rade po svaku cenu, pa su postavili Sumnjivo lice Branislava Nu{i}a, u standardnoj prezentaciji, kao i komad Pred novim `ivotom Dragoslava Nenadi}a. Ostali program su popunili novim predstavama za decu, jer im se ~inilo da je to najlak{e i najpotrebnije. U Leksovcu je najaktivniji bio Radi{a Gruji}, koji je pored svog Antiratnog kabarea re`irao i sopstveni komad Sve }e se razjasniti, uz farsu Ljubinko i Desanka Aleksandra Popovi}a. Tu se na{la jo{ i komedija Adamova jaja Alda Nikolaja, kao i dve de~je predstave na Maloj sceni. Sve se to dogodilo prakti~no do po~etka devedeset i devete godine, kada je zamrla aktivnost na novim predstavama. U Pirotu su poku{ali da zadr`e prisebnost, pa su sa malim prekidima radili cele sezone. Uspeli su da prika`u svoje novitete – [irok `ivot Miodraga Simonovi}a, Renesansu ljubavi Baneta \uri~i}a i Stjuardese Marka Kamoletija. Standardno i bez ve}eg zna~aja. U Zaje~aru je tako|e odr`ana relativno stabilna radna atmosfera tokom cele sezone. Glavni projekat je predstavljalo izvo|enje Nenagra|enog ljubavnog truda Viljema [ekspira, u dosta preciznoj i studioznoj re`iji Du{ana Mihailovi}a. Predstava je imala stila u scenografiji, kostimima i igri pojedinih glumaca. Sledila je adaptacija Alhemi~ara Paula Koelja, jer se ra~unalo na sve ve}u popularnost ovog pisca u mnogim na{im gradovima. Interesovanje za njen sadr`aj je bio dosta skroman. Vladimir Lazi} se setio komedije Jedna `ena i tri mu`a Petra Pecije Petrovi}a, a na kraju je do{la kabaretska predstava Daj mi krila jedan krug. U {aba~kom pozori{tu “Ljubi{a Jovanovi}” ograni~ili su se na dve nove produkcije. Kokan Mladenovi} je ma{tovito i na svoj na~in video komediju Dugo putovanje u Jevropu Stevana Koprivice, dok je Ivan Klemenc na osnovu terksta Du{ana Radovi}a ^udne stvari, komponovao jednu neobi~nu predstavu u kojoj je izra`avanje pokretom bilo dominantno. U posebnoj situaciji se na{lo Pokrajinsko pozori{te u Pri{tini. Ono je upravo izlazilo iz konsolidacije i u znatnoj meri uravnote`ilo programske te`nje sa mogu}nostima ansambla, osna`enog mladih glumcima. Velimir Mitrovi} je otvorio sezonu Rodoljupcima Jovana Popovi}a Sterije, koja je u ovom specifi~nom ambijentu dobila potpuno druga~ije zna~enje. Albanska drama je iza{la sa svojom verzijom Plautovog Hvalisavog vojnika, kojeg je obradio Aslan Hasaj. Mladi glumci na srpskoj sceni su sa velikim entuzijazmom adaptirali i sebi prilagodili Porodi~ne pri~e Biljane Srbljanovi}, ali su posle prvih predstava morali da se evakui{u i spuste zavesu na svoju scenu. U tim ratnim vihorima, op{toj seobi srpskog `ivlja i napu{tanju Kosova i Metohije, na{li su se svi glumci srpske

214

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

drame. Posle tog egzodusa, albanski mo}nici su Pokrajinsko pozori{te odmah spremno proglasili svojim i po~eli da uklanjaju sve tragove i se}anja na ono {to se stvaralo decenijama u ovoj sredini. Pometnja koja je sve zadesila u vreme agresije i bombardovanja, bila je pogubna za ve~inu festivala. “Dani komedije” u Jagodini su prekinuti. Drugi su, poput susreta “Joakim Vuji~” bili odlo`eni za vreme kada pro|e ova ratna nesre}a. U najte`oj situaciji je bilo Sterijino pozorje koje nije `elelo da menja svoj ve} oformljeni program. U tome je bilo dosta prkosa ,nacionalnog i politi~kog zanosa. Ali kada su ~uveni novosadski mostovi sru{eni, nastala je prava pometnja. Ovi doga|aji u javnosti su do`ivljeni ne samo kao tragedija Novog Sada, nego i cele zemlje. Uprava Sterijinog pozorja je pomerila po~etak festivala sa svog tradicionalnog termina – dvadeset i {estog maja, objavljuju}i javnosti da }e priredbe po~eti deset dana posle okon~anja agresije. Tome je u Srpskom narodnom pozori{tu prethodila Komemoracija sru{enim novosadskim mostovima, na kojima je ~itana tu`balica Ljubomira Simovi}a, nazvana “Pismo glumcima i mostovima”. U njemu je, pored ostalog, bilo napisano: “Cilj ovih ru{enja je da se uni{ti svetlost i da se ubije duh. Duh se, me|utim, ne ubija tako lako. Zar }e moj `ivot pro~i u gledanju kako se, svuda oko mene, ru{e svi mostovi, isve {to je ljudska ruka stvorila? Ali i onda kada nam sve dokazuje da je zlo ja~e od dobra, i da je ru{enje izvesnije od stvaranja, mi }emo, ma koliko to bilo ludo i nerazumno, verovati u dobro i stvaranje.Veruju}i u to, ja vidim kako preko na{ih nevidljivih i neuni{tivih mostova na ovu novosadsku scenu sti`u pisci i glumci…” Upravni odbor Sterijinog pozorja, u pro{irenom sastavu je doneo odluku da se ni po koju cenu ne odustaje. Uz nevi|ene tehni~ke napore u~injeno je sve da se skelama i ~amcima prevezu glumci i dekor. Festival se tako odr`ao od devetnaestog do dvadeset i petog juna. Ovo je zaista bio ratni susret pozori{ta i sve na{e ranije rasprave ili promi{ljanja izraza su se na trenutak u~inile nebitnim. Sve motivacije su se splele oko toga kako da se pre`ivi. Sre}na okolnost uz sve to bila je da se u ovom su`enom izboru predstava na{lo nekoliko koje zaista zavre|uju zajedni~ku pa`nju. To se pre svega odnosi na Karolinu Nojber koju je na osnovu teksta Neboj{e Rom~evi}a, priredio sa beogradskim glumcima, a u saradnji Budve grada teatra i Ateljea 212, reditelj Nikita Milivojevi}. Kao celina, predstava je stvarala upe~atljiv do`ivljaj. Mogu}e da je u novo nastaloj amosferi njen zna~aj bio malo precenjen, ali je ona nesumnjivo bila – ono najbolje {to je vi|eno u ovoj nesre}noj sezoni. Zla `ena Jovana Popovi}a Sterije je jo{ jednom potvrdila svoje kvalitete, u re`iji Ljuboslava Majere. Ovaj reditelj se zalo`io i za afirmaciju mladog autora @eljka Huba~a i njegovo delo Otmica i vaznesenje Julijane K. Kada se sve sabere, ovo Sterijino pozorje je bilo uspe{nije nego {to se uop{te moglo predvideti.

1999–2000.

215

1999–2000.
Sve ono {to se doga|alo u pozori{nom `ivotu u leto i jesen devesto devedeset devete, bilo je prepuno kontraverznih ose}anja, najrazli~itijih procena, pesimisti~kih ili opet optimisti~kih prognoza. Pa ipak, brzo su zaboravljene one zapaljive tirade koje su svetu upu}ivane sa Sterijinog pozorja i drugih festivalskih i prigodnih manifestacija. ^im su prestala brutalna razaranja zemlje, oni najprisebniji su jednostavno ignorisali apokalipti~ne tvrdnje da je na{e pozori{te razoreno, osiroma{eno, dezorganizovano, marginalizovano, te da se u nekim od svojih vitalnih funkcija nalazi na ivici katastrofe. Ne{to od svega toga bilo je prisutno, ali je preovladala svest da je, kao i u `ivotu, nu`no da se vrati radu i kontinuitetu, pri ~emu se mislilo na ve} planirane projekte. Me|u tim verovanjima koja su iskazivali pojedinci, bilo je razli~itih tonova i pri`eljkivanja. Dok su jedni zagovarali obnovu svega, me|u ekstremista je bilo onih koji su smatrali da je ovo idealan trenutak da se poni{ti sve {to je do tada stvarano, i da se na razvalinama postoje}eg stanja igradi jedna sasvim nova, maglovita platforma za neko novo, budu}e pozori{te. Istovremeno je {iren strah da bi pozori{no stvaranje moglo da se odrekne eksperimenata i avangarde, te da se vrati u uske nekada{nje okvire akademskog realizma, sa novom ideolo{kom nadgradnjom. To je pratila izvesna zebnja da bi posle rata i mu~nine koju su izazvala razaranja zemlje, moglo sve da se svede na bukvalno prepri~avanje li~nih i kolektivnih trauma, drama i tragedija, kao obele`avanje trenutka i vremena koje dolazi. [ta sve nije re~eno u tih nekoliko meseci ili nedelja! Reakcije javnosti su ipak bile druga~ije nego {to su to o~ekivali oni {to su neprekidno lamentirali nad na{om tu`nom sudbinom. Naglo je na samom po~etku sezone do{lo do {irenja uverenja da se proces stalnog razvoja vi{e ni~im ne mo`e zaustaviti i da je osnovno da se pru`i podr{ka svakoj inicijativi ili projektu, pojedincu ili ansamblu, koji je obuzet ovakvim te`njama i ima snage da ih pretvori u svoja kreativna ostvarenja. Te{ko je ipak pore}i da je bilo, sasvim prirodno, malaksalnosti, odsustva li~nog entuzijazma kod pojedinih umetnika i upitanosti da li bi trebalo po svaku cenu u ovako razorenoj zemlji, nestabilnom trenutku i u mnogobrojnim oskudicama, istrajavati na stvaranju originalnih scenskih ostvarenja? U Narodnom pozori{tu u Beogradu nije bilo takvog kolebanja pa su sve stvarala~ke snage koncentrisane na dva velika projekta, Maksima Crnojevi}a Laze Kosti}a, u postavci Nikite Milivojevi}a i Galeba Antona Pavlovi~a ^ehova, prema zamisli

216

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Steve @igona. To su ujedno bili najzna~ajniji poduhvati, bez obzira na o~ekivanja i rezultate, u srpskom pozori{tu. Po{tovaoce tradicije i zna~aja Narodnog pozori{ta, obuzimalo je posebno raspolo`enje – jer su ve} dosta dugo o~ekivali da se na Velikoj sceni kod Spomenika dogodi ne{to {to odgovara njegovoj predstavi o tome {ta bi i kako trebalo tu da se izvodi. Me|utim, ve} na prvoj premijeri do~ekao ih je hladan, velelepan spektakl, bez pravih glumaca i divne poezije Laze Kosti}a. Slobodan Stojanovi}, pisac i dramaturg, smatrao je da je delo velikog pesnika u znatnoj meri zastarelo, pa se odlu~io na dopisivanje i prekrajanje Maksima Crnojevi}a i to nazvao pretenciozno – dramskom restauracijom! Gradio je ~ak nove scene, menjao karaktere, dodavao ubistva, unosio u poetske pasa`e imena trava, raznih jela i za~ina. Nije bilo ubedljivog obja{njenja za{to je izvedeno skrnavljenje teksta koji ima svoju poetsku celovitost i literarni integritet. Za ovu priliku izgra|en je velelepan dekor koji bi pre bio pogodan za neku klasi~nu veliku operu, nego ovu potresnu tragediju. Izgra|ena je du`deva palata sa stubovima i ukra{enim tavanicama, za glumce su na~injeni rasko{ni kostimi i druga oprema kakva na ovoj pozornici u dramskim predstavama nije vi|ena ni u ranijim vremenima. Reditelj je uzeo pone{to od teksta Laze Kosti}a, ostavio je dosta dopisanih scena i replika, ali je najtu`nije {to nije osetio lepotu i snagu poezije iz koje proisti~e ljudska tragedija. Nije bilo mnogo obzira ni prema glumcima, nije se vodilo ra~una o njihovom izrazu, jer je bilo pojedinaca predanih patetici i pravom romantizmu. Zanemareni su tako najlep{i stihovi, pratio se mehani~ki fizi~ki tok doga|aja, {to je doprinelo utisku da se ovde nije shvatilo kako je nemogu}e graditi savremeni izraz bez izvornih ljudskih emocija, unutarnjeg do`ivljaja i bola koji jedini mo`e od `ivota i sudbine da na~ini pravu scensku metaforu. Tako je nastala praznina u veleleponoj dvorani {to je nekog moglo i da zadivi, ali to sigurno nije bila nova vizija Maksima Crnojevi}a. Nepovoljan utisak ubla`io je, u znatnoj meri, Stevo @igon svojim Galebom. Stvorio je predstavu sa autenti~nim ambijentom, afiniranom atmosferom, asno izra|enim i postavljenim odnosima izme|u pojedinih likova, sa mnogo tuge, izgubljenih iluzija, ~e`nje za ljubavlju, sete i kroz sve to protkanog dramskog intenziteta, koji stvara gotovo neprimetno stanje zajedni~kog bezna|a. To je bila potencijalno sna`na metafora, koja bez obzira na igru pojedinih glumaca, natkriljuje predstavu i daje joj aktuelno zna~enje. To je bila zaista jedna od onih zna~ajnih predstava koje je on ostvario na beogradskim pozornicama. Na sceni “Ra{a Plaovi}” dogodilo se ipak ne{to neo~ekivano. Od raznih cevi podignuta je na pozornici konstrukcija na dva sprata, ~etvrtastog oblika, sa malim prorezima na drvenim zidovima, kroz koje mogu unutra da zavire dve ili najvi{e tri glave. Ti ravni zidovi su patinirani u folklornom stilu. Broj gledalaca na~i~kanih oko tih proreza, po ve} ove{talom bitefovskom obi~aju, ograni~en je na stotinak. Unutar ove konstrukcije, prvo se unosi duga~ki sto i dve klupe koje

1999–2000.

217

treba da do~araju ~itaonicu starih knjiga, ali kada je tu i {iroki krevet, to je spavaonica smerne i lepe `ene Tajbele, oko koje se zatim plete igra magijama. Demon je poznat iz opusa Isaka Ba{evi}a Singera, kao pri~a Tajbela i njen demon. Ma kako ovaj prostor bio ste{njen, deluje fascinantno, podse}a na delove starih sinagoga, siroma{nih jevrejskih ku}a razasutih po balti~kim prostranstvima, budi mnogobrojne asocijacije. Re`ija Egona Savina iskazala je retku privr`enost ovoj literaturi, sa puno razumevanja i ljubavi. Taj demonski rodoslov uvek je privla~io mlade ljude. Tu ima dosta o kabali kao tajanstvenom tuma~enju starozavetnih stihova. Savin je, uz sva neophodna tuma~enja o tome kako se mladi} identifikuje sa jednim od demona da bi zaveo Tajbelu, bio dosta suzdr`an, bez proizvoljne manipulacije erotikom. Tako je nastala neobi~na predstava, privla~na, bogata iznutra, prepuna tragi~ne ~e`nje. U njoj ima surove zbilje, neslu}ene lepote, mnogobrojnih parabola, jer se ovde u osvajanju tu|e `ene prevarom me{a tradicija sa religijom, a istovremeno sve to pretvara u stvarala~ki ~in. Poduhvat je prosto nadilazio sve one sumnjive i povr{ne postavke, vi|ene u poslednje vreme na ovoj pozornici. Sasvim drugih pretenzija bila je postavka Bergmanove sonate, prema scenariju za film Jesenja sonata Ingmara Bergmana. Tatjana Mandi} Rigonat je time `elela da na~ini oma` velikom majstoru filma i teatra, u stilu okasnele postmoderne, u slavu njegovog zanosa snovima, ~e`njama i nadama. Zato je ona scenario shvatila tek kao partituru gde mo`e slobodno da varira strindbergovsku strastvenost, asocijalnost i duboke ljudske ponore, iz kojih majka i njena k}i crpe energiju za me|usobna razmi{ljanja i obra~une. U drvenom ambijentu letnjihovca na Severnom moru, poput povetarca proti~u treptaji, se}anja na pro{lost, ali uz prisustvo surove realnosti. Sve je trebalo da potvrdi shvatanje da emocije ~ine su{tinsku igru u ljudskoj psihi. Predstava je ra|ena sa pretenzijama, preoptere}ena raznim shvatanjima i tuma~enjima odre|enih ideja, tako da se gubila unutarnja dinamika i prirodni intenzitet emocija. Na kraju je predstavljen komad mladog autora Vojislava Savi}a, ^uje{ li mama, moj vapaj, u tuma~enju Ljuboslava Majere. To je ambiciozno zami{ljena komedija bezna|a. Tema je nasle|ena iz literature od Balzaka do Beketa, gde porodica sastavljena od ludaka, osobenjaka i ~udnih priroda, odlazi na izlet koji traje jedan dan, a mo`da i ceo `ivot. Uz to se kroz {umu koja ih okru`uje, stalno mota ~ovek koji tra`i svoju odbeglu `enu. Te{ko bi to bilo sve objediniti da nije potunog rediteljskog anga`ovanja Majere, koji prosto po svome ose}anju kreira predstavu u kojoj je bitno da glumci budu stalno u ulogama, da se preobra`avaju kroz situacije koje se formiraju, razgra|uju i opet na drugi na~in sastavljaju. Su{tinski – sve ovo je bilo zanimljivo u toj prvoj poratnoj sezoni, jer je odra`avalo `elju ansambla da Narodno pozori{te stabilizuje repertoar i profili{e na savremen na~in svoj scenski izraz, u duhu sopstvenog iskustva. To je, bez obzira na ocene pojedinih predstava, delovalo kao ohrabrenje drugim ansamblima,

218

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pogotovo onim koji nisu imali u sebi takve mogu}nosti intenzivnog delovanja i preobra`enja. To se najvi{e odrazilo na Atelje 212, gde je gotovo spontano aktivirana kod mladih glumaca potreba za dokazivanjem, u najrazli~itijim delima savremene orijentacije. Dejan Mija~ je tako postavio Divlji med Majka Frejna. To je bilo dopisivanje ili prerada ^ehovljevog komada Platonov, kakva su bila uobi~ajena u engleskim pozori{tima. Ali u teatru, gde su hteli da demonstriraju svoju originalnost u vo|enju repertoarske politike, prvr`enost iskustvu, redu i planskom radu, to je izazvalo dosta problema. Mnogi su se pitali – za{to u vreme, kada je ceo svet obele`avao jubileje Antona Pavlovi~a ^ehova, nije bilo smelosti da se na nov na~in protuma~i neko od dela ovog velikog pisca. Reditelj se trudio, koliko je to bilo mogu}e, posebno u prvom delu predstave, da stvori odgovaraju}u atmosferu i glumce dovede disciplinovano do stilskog jedinstva u igri. Gluma~ki, to nije bila lo{a predstava. Frejneve improvizacije u nastavku, onemogu}ile su glavnim protagonistima unutra{nje prodiranje u nespokojstvo i ~ehovljevske tragi~ne vibracije, pa je u nekim pasa`ima do{lo do prodiranja parodi~nih odstupanja. Samo jednom je Franc Ksaver Krec, nema~ki avangardista bio zanimljiv za na{u publiku, kada je u Ko{utnjaku prikazan na Bitefu njegov komad Dvori{te, u “novom realizmu”. To je bila moda koji su u Ateljeu koristili jo{ tri puta, sa tri komada, ali se ni sa jednim nisu proslavili. Sada su poku{ali i ~etvrti put sa delom Nagon, kada je ta naturalisti~ka moda sasvim pro{la i kada se teatar vra}a izvornim formama i punoj autentici izraza. Radoslav Milenkovi} je o~ekivao da }e {okirati publiku s bizarnostima, s obzirom da se komad igra na groblju, na kome stanuju grobari, pripremaju}i jame i cve}e na one koje }e uskoro ovamo doneti. Ali i to se moglo prihvatiti da je predstava imala unutra{nju energiju, distancu prema bukvalnosti zbivanja, samoironiju ili razumevanje za prljav{tine iza kojih sigurno ne stoji nikakva metafora. Makedonski reditelj Aleksandar Popovski je anga`ovan da postavi komad Roberto Cuko Bernara Kolteza. Za tu priliku na~injena je limena fasada nekog dobro ~uvanog zatvora sa dva nivoa, dole male ~elije, a gore galerija sa prolazima. Kroz sve to stalno se prolazi uz lupu i lomnjavu, ~esto uz bljesak refletora i jakih efekata, pa se prepli}u neka virtuelna i sada{nja realnost. Ispred takvog zatvora sede dva starca – ~uvara, obu~ena kao komandosi, sa kopljima u rukama, nemo}ni da spre~e Roberta Cuka da pro|e kroz zidove gotovo nevidljiv, dok ne ode put sunca, kada ga vidimo na nebu, u to~ku `ivota, kako svetli i nestaje. Da li je on neko snovi|enje, balada o ubici oca, majke, inspektora policije i jo{ ponekog? Nije samo publika nego i pozori{te u dilemi – ko je taj Cuko? Zatvorenik ili tajni agent, ljubavnik ili siled`ija? Pogotovo {to ovaj junak u dva nevezana monologa stalno ponavlja da je normalan i razuman momak koji se nije nikada isticao, `eljan da bude proziran kao staklo, da nema ni boju ni miris i da mo`e da prolazi kroz zidove. U svakom slu~aju, to je literarna konstrukcija o buntovniku bez

1999–2000.

219

razloga, neprilago|enom i idealizovanom nasilniku {to stalno nekom dr`i no` pod grlom. Reditelj je sve to pretvorio u niz impulsivnih efekata. Komad je ilustrovan tako kroz bezbroj malih scena, neki prizori su zbog toga igrani na posebno osvetljenim plo~ama, uz neprekidni bljesak pomu}ene svesti. Komad nema posebnu vrednost, predstava je `estoka i neobi~na, ali {ta ona zna~i? Publici je ostavljeno da svojim instinktima naga|a. Uz to je i{ao Pelikan Augusta Strindberga, u promi{ljenoj postavci Davida Putnika, kao i Lift za kuhinju Harolda Pintera, po `elji mladih glumaca, da sami budu i svoji reditelji. U su{tini, ovako kontrastan repertoar odra`ava s jedne strane gr~evito nastojanje da ansambl u izrazu bude ponovo aktuelan i savremen, a sa druge, nesigurnost onih koji su pripremali ansambl. Iz Narodnog pozori{ta i Ateljea, stizale su tako kontraverzne poruke prema kojima su drugi bili ravnodu{ni. Najvi{e problema je bilo u Zvezdara teatru, gde jo{ uvek nisu bili svesni da je ceo repertoar sastavljen od dela doma}ih savremenih autora, koji se na razne na~ine bavio aktuelnim zbivanjima, a u stvarnosti izgubio svoj smisao. Zato su oklevali da sastave novi program, zadovoljavaju}i se da iz jedne predstave koja je davno igrana u Ateljeu 212, uzmu deo teksta Dragoslava Mihailovi}a i da ga predstave kao monodramu pod naslovom Putnik. I to je bilo sve. Zato je javnost o~ekivala kakve }e na sve to biti reakcije u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Ono je bilo dosta hedikpirano time {to je definitivno, kada je po~elo ras~i{}avanje onog {to je ostalo posle velikog po`ara, postalo svima jasno da za du`e vreme svoj program moraju da modifikuju, ambicije da umeri i da se zadovolje sku~enom scenom teatra “Bojan Stupica”. To su mnogi do`iveli kao ~injenicu da trenutno nema Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Pa ipak, sa rado{}u je do~ekana jedna dobra, kultivisana i gluma~ki stabilna predstava Vi{njika Antona Pavlovi~a ^ehova. Niko se tome zapravo nije nadao, a uprkos svemu, Dimitrije Jovanovi} je stvorio jednu viziju, koja je u sve gledaoce unosila potrebnu nadu. Uz to je i{la jedna studentska postavka komada ^ekaju}i Godoa Samjuela Beketa, gde je pa`nja bila koncentrisana na to da li glumci donose ne{to {to jo{ nije bilo vi|eno. Odmah zatim je prikazan komad 11 nedelja Radoslava Pavlovi}a, u re`iji Irene Risti}. To je trebalo da bude drama, mo`da i neka samoironi~na komedija, puna velikih i poznatih re~i sakupljenih sa raznih strana, kao {to su recimo – “Politi~ari slave pobedu, a obi~an svet je o~ajan u porazu”, “Tukli bismo se jo{, ali je komandant rekao – ku}i momci, rat je gotov”, “Na{i politi~ari su u{li u ovaj rat sa namerom da ga izgubimo”, ili “Vodi}emo jo{ jedan rat do kona~nog poraza”. Publika je sve to rado slu{ala, a autor je sa tim tokom cele predstave upravo i ra~unao. Zato je verovao da je na~inio komad o tragi~nom do`ivljaju pojedinaca u tih jedanaest nedelja koliko su trajala bombardovanja. Rat je tako ovde okvir za dosta bizarnu, ali i trivijalnu pri~u izrazitih komercijalnih htenja. Nesre}a je jedino {to u njoj u~estvuju mladi i daroviti glumci. Centralna li~nost je mlada `ena ~iji mu`

220

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

odlazi na fornt. Svako bombardovanje ili okretanje prozora na stalenom potkrovlju ili nestanak svetla u njoj produbljuje strahove. Njeno telo i razum kao da pulsiraju u tom ritmu, pa se uvodi mlada susetka, radi njenog erotskog naboja. Ima i drugih ekscentri~nosti, pogotovo kada se uklju~i ~uvar ma~ke koja je ostala u ambasadi, dok ne do|e do poziva na grupni seks i jednog no`a u stomaku. Mnogo vi{e pa`nje i nedoumica je izazvala pojava Ko{tane Bore Stankovi}a, na ovoj sceni, kao predstava mladog reditelja Juga Radivojevi}a. Odmah valja naglasiti da je to bila smela i originalna postavka, prkosna u odnosu na sva ona nakaradna shvatanja koja su se mogla ~uti u novije vreme, kako je ovo delo prevazi|eno kao jedan od simbola tradicionalnog repertoara. U pozadini je bareljef meseca kakvog znamo sa svemirskih fotografija. Na sceni je utabana crna zemlja i ni{ta drugo. Kostimi podse}aju na Borino vreme, uz savremene akcente i krojeve, naro~ito kod same Ko{tane. Stare i poznate melodije su prevedene u nove aran`mane, ~ime su dobijeni sasvim originalni pasa`i, pa je muzika dobila na dramskom intenzitetu. Reditelj je odbacio sva ove{tala folklorna re{enja, kondenzovao zbivanje na odnose me|u ljudima, li{io se bole}ivosti i sveo tekst na ono {to je bitno, na pri~u o Ko{tani koja je sada bez sladunjavosti, kriti~na o mentalitetu “koji mnogo kazuje”, li{ena bezrazlo`ne nadmenosti pojedinih had`ija, do rasprave o poni`enju `ene u sredini koja poku{ava da sa sobom u novo vreme vu~e iskustva i navike turskih vremena. Spasavanje Ko{tane je fascinantno, pa su sve te pri~e o “karasevdahu” i “pustoj mese~ini”, dobile ironi~nu senku koja im je izmenila zna~enje. Tekst nije unaka`en, odba~ene su samo predrasude i prosto se ~ini kao da je `iva freska o~i{}ena od ~a|i, sve}a, tamjana i svega onog {to je na ovu dramu nanelo vreme. Prljave ruke @an Pol Sartra, bile su pre trideset godina na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozori{tva, ne samo umetni~ki nego prevashodno dru{tveni doga|aj. Nikada nije vi|eno tako sna`no misaono osporavanje i razobli~avanje dogmatskog komunizma. Podsticalo se {iroko interesovanje publike i javne rasprave o pitanjima koje je ovaj smeli i anga`ovani autor inicirao svojim delom. Sada je postalo o~igledno da je taj nekada{nji politi~ki naboj, u konfrontaciji ideja, potpuno splasnuo. realisti~ki dekor je zamenjen u izvenoj meri stilizovanim, kostimi su bli`i na{em vremenu, bez posebnih karakteristika, a kada mladi Igo krene u samoubistvo, veruju}i da }e tako postati slobodan, osvetljenje se klizanjem po tavanici pomi~e na samo gledali{te. Nekad je izvo|enje Prljavih ruku predstavljalo u na{im pozori{nim stremljenjima vrhunski nivo savremenog i anga`ovanog izraza, a sada je to neka vrsta ve{ta~kog, sa dosta naivnosti aran`iranog trileram sa politi~kom pozadinom i jakom melodramskom intonacijom. U postavci Radoslava Milenkovi}a nije vi{e misaona drama, pa nema produbljavanja teksta, jo{ manje li~nog stava, radnja te~e dosta usiljeno, igra je nategnuta, bezvoljna, pa tek na trenutke dolazi do istinskih konfrontacija. Pucnjevi i grubo kretanje revolucionara i ubica su vi{e nejasni

1999–2000.

221

muzi~ki i zvu~ni efekti. Sve je nekako iz druge ruke, zbog ~ega je publika vi{e obra}ala pa`nju na tekst, nego na samo izvo|enje. Tako da je bilo jasno, da ovo nije novo tuma~enje Prljavih ruku. Situacija je, kada je re~ o novoj repertoarskoj politici, stvarala~kim namerama i dilemama, bila manje ili vi{e, u svim beogradskim pozori{tima, dosta sli~na. U Beogradskom draskom pozori{tu su upravo glumci bili inicijatori da se vi{e igra i smelije osmi{ljava program sa novim projektima. Za komade koji su se jo{ koliko do ju~e ~inili savremnim, odjednom nije bilo interesovanja. Zato je ovde ukazano poverenje novim piscima, pa je izveden komad Cipele od kengurove ko`e Katarine Milutinovi}, sa rediteljkom Irenom Risti}. Po nekom ve} dosta davno ustaljenom mi{ljenju, svakodnevna politika i uli~ni verbalizam su omiljene teme na{e publike. Ipak, droga i sve {to je s tim u vezi, mlade mnogo vi{e zanima. Dvorana na Crvenom krstu bila je prepuna mladi}a i devojaka. [ta njih vi{e tu zanima – tehnologija nabavke, slike halucinacija ili posledice sa poukama koje im se sugeri{u? Vrednosti ovog izvo|enja nisu pri tome presudne. ^ini se ipak, da je to samo povod za sopstvena razmi{ljanja ili preispitivanja Za{to se be`i u drogu, da li ih svet starijih prosto tera u to zlo i mo`e li se “skinuti” ili iza}i iz svega toga, u stvarnosti zamagljenih perspektiva. To je bila skromna, korisna i potrebna predstava. Siroma{no vreme, jo{ siroma{nije pozori{te, pa je onda takva i literatura. Va`no je da je puna dvorana! To je bilo obja{njenje uz predstavu Samo vi ajte, a mi }emo graktat i arlaukat Miodraga Karad`i}a, koju je uobli~io Milan Karad`i}. Ve}ina savremenih crnogorskih pisaca koji pi{u za pozori{te i televiziju, nastoji da putem arhai~nih formi humora o`ivi ove{tali manirizam i stvori, zapravo regionalni humor, koji se zasniva na tipiziranim likovima, klaustofobi~nim situacijama, dosetkama i nadmudrivanjima. Postupak je potpuno isti u mnogim delima i samo se menja tema razgovora. Za Miodraga Karad`i}a, u ovoj prilici tema su {ezdesete godine ovog veka, kada se njegovi junaci nalaze ve} u podmaklom dobu, ali sa `ivim se}anjem na ~etrdeset prvu, petu i ~etrdeset osmu, koje su za njih potpuno `ive godine. Sve {to im je bilo va`no, tada se dogodilo – ustanak, oslobo|enje i informbirovska opredeljenja. Pisac veruje da se na tome mo`e praviti savremena komedija. Isko{ena pozornica sa nekoliko stolica, a u pozadini platno na kojem se ~esto pojavljuje senka seoske crkve. Neko kolje koko{ke na pragu ku}e glavnog junaka, ostavlja krvave tragove, a u obli`njoj bogomolji se ~uju ~udni glasovi. To je dovoljno da se isplete pri~a o neprijatelju, podseti na ratna stradanja i utvrdi da se u ne~astivim silama i delima ose}a ruka ideolo{kog neprijatelja. Desilo se na ovoj pozornici jo{ ne{to neobi~no, okupili su se glumci iz Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, Narodnog pozori{ta i Ateljea 212, da veteranima ku}e o`ive komad Veliki dan Slobodana Stojanovi}a, u kome je varirana u osnovi tema iz zemunice Na le|ima je`a, poznata iz Srpske trilogije Stevana Jakovljevi}a. Razlika u odnosu na ranije dramatizacije je u tome {to je

222

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pisac `eleo da zaviri u bugarsku zemunicu, koja se nalazi sa druge strane fronta. Stojanovi} se u svome tekstu koristio i drugim motivima na ovu temu, kada ljuti ratnici, za trenutak na neki sveti dan prestanu da pucaju jedni na druge, pome{aju se, zbratime, iznapijaju, pa nastve jo{ `e{}e da se biju. Pitanje je jedino, kakvo sve to mo`e da ima danas zna~enje, uz silne nacionalne tirade i romanti~arske zanose? To me|utim, nije bio problem za postavku Radoslava Dori}a. Napravljene su dve zemunice, iznad njih prazan prostor na kojoj se okupljaju me{tani i vojnici. Na kraju sezone u ovom pozori{tu su se odlu~ili da izvedu dramu Ku}a s prozorom, njihove glumice Ljiljane La{i}. U svome pledoajeu za ovu predstavu, ona je napisala – “ova drama mo`e da se dogodi u bilo kojem gradu ove nesre}ne zemlje. Ili neke druge? Slu~ajno se doga|a na Vra~aru, u kraju gde sam odrasla i gde sada starim. Svakog dana jedna ku}a manje, jedna porodica manje. Ponekad ot{krinut prozor, a iza njega neki tro{ni pohabani ljudi. Da li su jo{ `ivi?” Sve se to ose}a u tekstu, odnosno u atmosferi i ambijentu u kome su likovi oslikani sa darom. To je potvrdio i reditelj Vladimir Lazi}. Ohrabruju}e je bilo da su predstave na ~etiri tradicionalne beogradske scene – u Narodnom pozori{tu, Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, Beogradskom dramskom pozori{tu i Ateljeu 212, veoma brzo stabilizovane u svome izrazu. Najbolje predstave iz ranijih sezona su uglavnom obnovljene u svom integralnom obliku, a nove su mogle da budu tuma~ene na razne na~ine. Nedovoljna profilisanost pojedinih programa stvarala je, kao i ranije, mnoge nesporazume, jer je te{ko bilo da se utvrde sve inicijative, usaglase estetski kriterijumi i istraje na identitetu izraza u pojedinim ansamblima. Razlike su bile toliko male u nijansama, da ni jedan ciklus predstava nije mogao da se ve`e za odre|ena stremljenja u domenu savremenog ili modernog izraza. Na ovakve primedbe su ~esto reagovali upravnici, a posebno reditelji, zastupaju}i shvatanje da estetski principi vi{e nisu aktuelni, jer to redovno vu~e u neku vrstu dogmatizma, bez obzira da li je re~ o formi, na~inu izraza ili traganju za smislom same igre. To su, me|utim, bila ipak pojedina~na mi{ljenja koja su vi{e pravdala neuspehe nego {to su podsticala nova usagla{avanja oko na~ina kako da se do|e do sna`nijih, slo`enijih i u zna~enju bogatijih ostvarenja. Ako je javnost osporila Pozori{tu na Terazijama da u okviru svog tradicionalnog programa u domenu komedije, mjuzikala i operete radi i na ~isto dramskim strukturama izraza, da li se mogu tolerisati i nedoslednosti u ovakvim usmerenjima kod drugih grupa? Odgovor na to ipak nije bio sadr`an u vodvilju @or`a Fejdoa Umrla je gospo|a majka gospo|ina, iako u relativno zanimljivoj postavci Soje Jovanovi}, koja ga je svela na kamernu formu bez ikakvog formalizma, nasilnih re{enja, izvitoperivanja teksta, osavremenjivanja po svaku cenu, pa nezavisno od ambijenta u kojem se igra, deluje dosta zanimljivo. Poruka je bila jasna, upravo sada kada su pozori{ta, a i publika, jo{ u depresiji,

1999–2000.

223

igrati Fejdoa mo`e na sve da deluje kao potrebno olak{anje. Bitef teatar nije mogao da na|e svoje mesto u ovakvim kretanjima, pa se makar za trenutak, prepustio stihiji izvode}i monodrame, duo drame i kamerne sastave koje su pripremali samostalno reditelji i glumci. To su Ljubavnik Harolda Pintera, Prole}e je no}na mora u Srbiji (kolektivni projekat) i Pismo diktatoru Fernanda Arabala, s tim {to ni jedna od ovih produkcija nije imala ni svoj, tako ~esto pri`eljkivani subjektivni identitet. U Ister Teatru je Damir Vijuk na sceni predstavio svoju zamisao Damage sa pokretom koji dominira nad re~ima. Kult teatar je iza{ao sa dve nove postavke, Odani vojnik i velika deca Kristofera Fraja, u obradi Ivane Vuji} i novo delo @eljka Huba~a Bli`e zemlji, sa Vladimirom Lazi}em kao rediteljem. Mladi autor je hteo da na~ini dramu sa paralelnim pri~ama – jedna se zbiva posle bugarsko srpskog rata u raspolo`enjima koja donosi poraz, a druga u dana{nje vreme, posle ratnih doga|aja sa bosanskih podru~ja, odakle su se neki momci vratili tako|e optere}eni ose}anjem poraza i razorenih `ivota. Predstava je, bez obzira na izvesne neuskla|enosti u igri i re`iji, imala ipak vi{i nivo od nekih koji su ranije izvo|ene na ovoj sceni. Najvi{e je to bio uspeh samog pisca. Malo pozori{te je obnovilo ve~ernju scenu Radovi}, ali na druga~iji na~in nego {to je to bilo ranije, sa vodviljem Neodoljivi {valer Selimar E`ena Labi{a. Ostale alternativne scene se nisu jo{ ponovo oglasile. Jedino je privatno pozori{te “Slavija” nastavilo sa svojim standardnim programima u kojima je prikazivalo dela doma}ih autora, na na~in koji je stalno privla~io nove i nove gledaoce. U takvom okru`enju posebnu pa`nju je izazivala kamerna opera “Madlenijanum” na zemunskoj sceni, napu{tenoj od Narodnog pozori{ta iz Beograda. Koncept je bio jedinstven i specifi~an za na{e prilike, inspirisan `eljom da se operski i baletski izraz pove`e ~vr{}e sa dramskim, kako bi se dobile celine specifi~nog izra`ajnog dejstva. Dosta toga je uzeto iz opere, uz `elju da ni to ne bude tuma~eno na klasi~ni na~in, pokretima je davano zna~enje re~i i elemenata dramske radnje, uz odgovaraju}e svetlosne efekte i vizuelne kompozicije u scenografiji, {to je delovalo svojom sve`inom kao boga}enje pozori{nog `ivota. Shvatanje da je sve pozori{te, ovde se uspe{no dokazivalo upravo izvo|enjem Nasilja nad Lukrecijom Bend`amina Britna, u postavci Ri{arda Perita. Re~ je o predstavi izrazitih umetni~kih htenja, uobli~enih u stil modernih evropskih interpretacija dela ovog izuzetnog kompozitora. To je nekonvencionalni poduhvat vrlo sadr`ajne strukture, u kome se prepli}u muzi~ki pasa`i sa izrazito dramskim izrazom. To je uticalo na scenografiju, kostime i atmosferu u kojoj se prvo iznose razlozi ove drame, a zatim plete vrlo suptilno pri~a puna lirskih trenutaka, dramatike i tragike, u kojoj diminira lik Lukrecije. Tako je dobijena predstava `ive scenske forme, izrazito umetni~kih kvaliteta. Njihov projekat Orfej u podzemlju, koji su ostvarili Krunoslav Simi} i Boda Markovi}, privukao je ne samo pa`nju, nego i dileme kako da se defini{u transformacije

224

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

poznatih muzi~kih partitura ili specifi~nih kompozicija, za scensko izvo|enje. Boda Markovi} se razlikuje u mnogo ~emu od na{ih poznatih literarnih i pozori{nih postmodernista. On je uzeo fragmente muzi~kih kompozicija vi{e kompozitora modernih opredeljenja, i koriste}i tonske tehni~ke mogu}nosti radiofonije, uspeo da stvori sinteti~ku kompoziciju, koja je opet poslu`ila Krunoslavu Simi}u da kreira baletrsku predstavu, inspirisanu poezijom Branka Miljkovi}a. Srpsko narodno pozori{te je `elelo da se uklju~i u obele`avanja jubileja velikih stvaralaca poput Aleksandra Sergejevi~a Pu{kina i Antona Pavlovi~a ^ehova, pa su prednost dali delima Evgenije Onjegin i Galeb. Pou~eni brzopletim i neodmerenim postavkama na drugim pozornicama, u ovom ansamblu su sa tim velikim i tek nagove{tenim projektima, o~ekivali da stvore oko sebe tolerantnu atmosferu, punu razumevanja i zadovoljstva {to je odr`an koninuitet u delovanju. Zato se Evgeniju Onjeginu pristupilo sa krajnjom ozbiljno{}u, u postavci Branka Ple{e. On se u svojoj adaptaciji dr`ao originalnog teksta, ne obaziru}i se na povr{ne operske interpretacije. Ovde su emocije bile izvorne, a re`ija ih je okru`ila odgovaraju}om atmosferom, gde je realizam bio uslovan, jer su se izvesne stilizacije gotovo spontano nametnule. Galeb je u re`iji @arka Tomi}a ostao ipak u granicama ve} vi|enog, pa su se glumci trudili da budu ubedljivi i da oko sebe stvaraju tu atmosferu izgubljenosti, ~e`nje za ljubavlju i unutarnjeg savladavanja sopstvenog bezna|a. Ljubosav Majera je zaista bez predrasuda, is~itav{i na druga~iji na~in Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a, sagledavaju}i doga|aje na zemlji i na nebu, kao lice i nali~je, ili kontraste koji upotpunjavaju sliku o svetu prepunom razli~itih ljudskih sudbina. Mo`da je ovim predstavama tek pone{to nedostajalo da u njima prepoznamo sva `eljena zna~enja koja }e im odrediti pravu vrednost, ali to nikog nije zabrinjavalo, jer se gluma~ki ansambl prosto budio, u `elji da ode dalje od sopstvenog iskustva. Glumci Novosadskog pozori{ta “Ujvideki szinhaz”, su manje reagovali na ono {to se doga|alo izvan njihove scene, pa je kontinuitet u izrazu bio tako jo{ uo~ljiviji. To se potvrdilo ve} sa izvo|enjem Ko{mara I{tvana Erkenjija, a posebno u Pripitomljavanju Jano{a Siverija. Ova komedija apsurda imala je svoju posebnu dramatiku i na~in saop{tavanja, {to je re`ija umela da ugradi u predstavu. To je bilo odmah zapa`eno, tako da se ovo ostvarenje na{lo na programu ~etrdeset i petog Sterijinog pozorja. Glumci su to do`iveli kao posebno priznanje, upravo u trenutku kada su svima bila potrebna neka ohrabrenja. Sledili su zatim prikazi Vini Pua Alana Milnea i Medejino ogledalo Lasla Vegela. Sve se ovo ~ak smatralo zna~ajnim pomakom u repertoarskim interesovanjima ovog pozori{ta. Da je pozori{te institucija posebnog zna~aja, najbolje se moglo uo~iti u Somboru. Glumci su bili za{ti}eni od mnogih isku{enja, i u ovim nestabilnim trenutcima, mogli su da iska`u svoje `elje, ne samo da igraju ve} i da dosegnu odre|ene vrednosti. U saradnji sa Kokanom Mladenovi}em postavili su komad

1999–2000.

225

Ru`enje naroda u dva dela Slobodana Seleni}a. Reditelja nije zanimala predstava svojevremeno izvedena na sceni teatra “Bojan Stupica” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu, pa je na~inio radikalno novu adaptaciju, te dosledno svojim opservacijama, na~inio predstavu daleko jednostavniju, ali zato ~istiju i neposredniju u izrazu. Izba~eni su iz teksta svi retori~ni komentari i radnja je uslovljena tako, da je predstava bila vo|ena kohezionom snagom, dovoljno jakom da se odrazi na igru svih glumaca. Ova postavka je izazvala razli~ite komentare, ali je uvr{}ena u zvani~ni program Sterijinog pozorja, pa je Kokanu Mladenovi}u pripala Sterijina nagrada upravo za njegovu ve{to osmi{ljenu adaptaciju. Pokojnika Branislava Nu{i}a obradio je opet na svoj na~in, Neboj{a Bradi}, stvaraju}i komediju prepoznatljivih smicalica i uzbu|enja. I to je bila predstava sasvim zadovoljavaju}eg nivoa u izrazu, tako da je u potpunosti o`ivljena atmosfera stvarala~kog naboja. U Subotici je stvorena jedna izuzetna predstava Hede Gabler prema tekstu Herika Ibzena, u obradi Du{ana Petrovi}a. Za ovu predstavu se vezuje doga|aj kakav je ~ak i u pre|a{nje mirnodopsko vreme, bio nezamisliv. Vlada Kraljevine Norve{ke, zaintertesovana za o~uvanje svojih kulturnih vrednosti, donacijom je pomogla je da se predstava pripremi na kvalitetan i studiozan na~in, te da dobije svoju dostojnu prezentaciju. Valja naglasiti da nije re~ o nekoj prigodnoj, pretencioznoj ili propagandnoj promociji. Od ansambla se o~ekivalo da stvori predstavu dostojnu pisca. Na~injena je vi{e nego skromna scenografija sa zidom na sred pozornice, {irine kamina, sa udubljenjima u koja Heda Gabler mo`e da postavi sliku svoga oca. Okolo su crne zavese, a od name{taja, na golom podu su dvosed i jedan pove}i sto. U {turoj atmosferi, do{la je do izra`aja li~nost Hede Gabler, koja neprekidno insistira da je zovu po mu`u, mada je o~igledno da ga ne voli i da samo ona zna razloge zbog kojih se za njega udala. Du{an Petrovi} je svu pa`nju koncentrisao upravo na tu junakinju prepunu unutra{njih lomova, trauma, svesti o sebi i svima onima koji je okru`uju. Mlada je, pomalo otu|ena, kapriciozna, ume da se distancira od situacija kroz koje prolazi, postepeno se otrkiva, ponekad izmi~e i sama sebi, ume da posmatra, da }uti i prolazi kroz vrlo delikatna stanja na neobi~an na~in. Njen realizam nije konvencionalan, odnose diktiraju unutra{nja raspoolo`enja, hladnokrvna je kada je ucenjuju, a uz sve te muke pokazuje izvesno dostojanstvo, nikada ne podle`u}i trivijalnostima, vrlo neobi~na u trenucima o~aja. Ovo je neka vrsta oporavka i vra}anja na put mirnijih istra`ivanja u domenu izraza, a istovremeno i potvrda da u ovom i sli~nim pozori{tima, ima gluma~kih potencijala, posebno me|u mla|im glumcima, koji su u stanju da se u odre|enim okolnostima potvr|uju kroz kreacije najvi{eg dometa, {to je kvalitet koji se ne mo`e podcenjivati. Uz ovu zaista sna`nu predstavu i{le su – monodrama Sumnja Radoslava Dori}a, Ples na praznik Lunase Brajana Frila i ve} vi|eni tekst No} ludaka u gospodskoj ulici Milo{a Kre~kovi}a. Paralelno sa ovim programom, ma|arska drama je u re-

226

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

pertoar uvrstila komade Klara Za~ Geze ^ata, Hopa cupa Bele Kala, Sveop{ti neprijatelj, koga potpisuju I{tvan Ta{nadi, Jano{ Siveri i Feliks Lajko. Od drugih autora tu je Leonard Ger{ sa komadom D`il i D`on. Na kraju je do{la potpuno moderno obra|ena tragedija Romeo i Julija Viljema [ekspira, u rediteljskom konceptu Eve Nasladi. Sve to je bilo kao i u drugim vojvo|anskim pozori{tima, u znaku jedne ili dve zna~ajne predstave, dok su ostale popunjavale svojom korektno{}u druge potrebe ansambala. Kada se o~ekivalo da }e novoformirana pozori{ta iskazati ve}u osetljivost na dru{tvene prilike ili mo`da ~ak privremeno obustaviti pripremanje novih predstava – glumci u Kikindi su iza{li na scenu vrlo ambiciozno, sa slo`enom ansambl predstavom Poseta stare dame Fridriha Direnmata, u re`iji Miodraga Dinulovi}a. Zatim su sledila izvo|enja komada Ludi od ljubavi Sema [eparda i Slede}i Terensa Meknelija, koje su rediteljski obradili glumci. Komediju Za{to ubiti suprugu-a Antonija Amurija, postavio je Dragan Ostoji}, a U poverenju Pitera [efera, Bojana Lazi}. Najva`nije je bilo da se publici pru`i {to vi{e novih zadovoljstava. ªli~no je bilo u Sremskoj Mitrovici, gde je Dragan Jovi~i} postavio Paklenu pomorand`u Alda Nikolaja, Ljiljana Todorovi} Beogradsku trilogiju Biljane Srbljanovi}, dok je Zoran Lozan~i} bio zaokupljen predstavom Bili Holidej. Svima njima je bilo va`no da ih u ovom scenskom naponu, podr`i publika. Zrenjanin je poput Sombora i Subotice, uvek bio uva`avan ne samo po svojim predstavama, nego po tome {to se oko njihove scene u pozori{tu “To{a Jovanovi}” stalno, kada je god mogu}e, okupljali mnogi kulturni i javni radnici, ne samo ovog regiona nego i {ire, stvaraju}i atmosferu vrlo podsticajnu za ugledne reditelje i zna~ajne predstave. Sada su bili u fazi konsolidacije, bez preterane aktivosti. Postavili su Saputnika Hartoga, komedije Bila je to {eva Efraina Ki{ona i Molijerove Skapenove spletke, koje je osmislio na sasvim zadovoljavaju}i i zanimljiv na~in Radoslav Dori}. Pozori{te “Sterija” u Vr{cu bilo je u sli~noj situaciji, sa reduciranim programom u kome su bile samo kratke komedije Branislava Nu{i}a, pod naslovom Nije muva nego `ena i Zunzara Bogdana ^ipli}a. Ovo je bilo dopunjeno programom Vr{a~ke pozori{ne jeseni, gde su se na ovoj priredbi na{le zaista vredne predstave kakve su Kir Janja, Lukrecija ili @dero, Ko{tana, Skapenove spletke, O`alo{}ena porodica, Zla `ena i Prokleta avlija, koje su po mnogo ~emu odra`avale ovaj trenutak u stvaranju srpskih pozori{ta. Kru{evac je bio jedan od optimisti~kih znakova brzog oporavka na{eg glumi{ta, gde je ve} krajem septembra devesto devedeset devete, stvorena predstava Prokleta avlija koju je prema istoimenom tekstu Ive Andri}a, komponovao i re`irao Neboj{a Bradi}. Ko god ceni velikog pisca, zna da je ovo jedno od njegovih najlep{ih i najumnijih dela, u kojima se neprekidno prepli}e na{a daleka pro{lost kao usud sada{njosti i metafori~no naslu}uje tragika koju mo`e da donese budu}nost. Podstaknut dramatur{kim analizama Proklete avlije, redi-

1999–2000.

227

telj je stvorio je dosta sa`etu dramatizaciju u kojoj se sva pa`nja koncentri{e na likove fra Petra, ]amila, Haima, Nevinog, i likom Kara|oza u prvom planu. Ostali portreti, uz one bizarne, ali izuzetno va`ne pojedinosti, nisu ga, izgleda, zanimale. Bradi} je u svojoj scenografskoj zamisli odabrao ~etvrtastu, mre`astu povr{inu odozdo osvetljenu, jednu limenu zavesu u pozadini, na ogoljenoj pozornici bez rekvizita i samo sa jednom posudom, u kojoj na proscenijumu, Kara|oz ~uva vodu kojom ispira svoje krmeljive o~i i kvasi glavu od silnih migrena. Kostimi su blago stilizovani, s tim {to je neobi~nom isledniku i upravniku zatvora, dato odelo sa duga~kim ko`nim kaputom, {to bi po svemu moglo da asocira na nekoga koga bismo svi hteli da zaboravimo. Taj Kara|oz je dominantan zahvaljuju}i ~udesnom tekstu, a ~udestan je, ~udnovat i poseban sporih pokreta, cini~an, na trenutke agresivan, gricka semenke, neprekidno je dvosmislen, kao da se i sam nalazi na ivici ludila. Gluma~ki, likovi su prosto kao fotografisani, a opet `ivi, sa uo~ljivim karakteristikama. Izvu~ene replike ili sentence Ive Andri}a, u pojedincima imaju neverovatnu aktuelnost koja odzvanja gledali{tem. Name}e se misao o kolektivnoj krivici, zajedni~kom zatvoru, bezna|u, a tek na kraju Kara|oz rezignirano izra`ava o~ajni~ku nadu da }e i ova mu~nina jednom pro}i. To je ono {to je javnost privuklo ovoj predstavi koja je imala velikog odjeka, gde god je bila prikazana, posebno u Beogradu. Kona~no se priznalo da scenska ostvarenja koja dolaze iz Sombora, Subotice, Zrenjanina, Ni{a ili Kru{evca mogu da ~ine svojim najboljim izdanjima, deo zajedni~kog repertoara, uz igru pouzdanih scenskih vrednosti. U senci ove euforije je ipak ostalo i malo gor~ine – kako u~initi da i ostale predstave budu pribli`no na istom izra`ajnom nivou. To se potvrdilo na kru{eva~koj sceni, gde pore|enje sa Prokletom avlijom nisu mogle da izdr`e predstave poput Kad neko zazvoni Andre Pol Antoana, Kidaj od svoje `ene Reja Kunija i Tajna ~arobne muzike Tode Nikoleti}a. Mnogi su naslu}ivali u ~emu je problem oko izraza, ali nisu imali spasonosna re{enja. Programi teatra “Joakim Vuji}” u Kragujevcu, su to manje ili vi{e potvr|ivali iz sezone u sezonu. Oni su dostigli odre|eni standard u interpretacijama i na tome su se zadr`avali, bez obzira na primedbe da to vodi u manirizam, osporava svaki rizik ili radikalniji izlaz iz manirizma. Opravdanje se uglavnom tra`ilo u sadr`aju pojedinih dela, ili osustvu rediteljskih inovacija na pozornici. Murlin Mulro Nikolaja Koljade je, prema mnogim mi{ljenjima u samom ansamblu, za to najbolji primer. Komad je blizak na{em vremenu, jo{ vi{e emocijama ljudi koji iskazuju svoju nemo} pri suo~avanju sa sudbinom i izazovima sa kojima ranije nisu bili suo~eni. Bez obzira na realisti~ki koncept predstave koji je izlo`io reditelj Jano ^anji, glumci su spontano osetili tragiku radnje gde se pojedinac snalazi u drasti~nim promenama koje uti~u neposredno na sudbinu svakog lika, stvoriv{i krajnje potresnu i ubedljivu sliku koja nije vezana toliko za ambijent, koliko za vreme i njegove slo`ene protivure~nosti. To

228

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

se odmah prenelo na publiku, pa je izvo|enje ovog komada bili ne samo uspe{no na njihovoj mati~noj pozornici, nego i u nizu gradova gde su gostovali. S tim nisu mogle da se porede predstave Dangube \ordana Bruna ili Ko se boji Vird`inije Vulf Edvarda Olbija, koju su glumci prilagodili sebi u re`iji i igri. Komad Vojislava Savi}a ^uje{ li mama, moj vapaj tako|e je ostao na nivou standardne ilustrativne igre. Ovaj ansambl, nekada tako mo}an i izra`ajan, trpeo je jo{ uvek posledice gluma~ke uprave i produbljenog samozadovoljstva koje je obuzdavalo svaki iskorak iz rutinski sastavljenog repertoara. Sli~no je bilo i u Leskovcu, s tom razlikom {to je ansambl bio skromniji u svojim nastupima, potpuno prilago|en lokalnim navikama. Tako je bilo sa vodviljem Ne {etaj se gola @or`a Fejdoa, koji je i ovog puta ukazivao na probleme savremene komedije, i sa ne{to ve}om zainteresovano{}u postavkom Tramvaja zvanog `elja Tenesi Vilijamsa. Ne{to ve}i uspeh je postignut sa delom Dr`avna tajna Ljubi{e Din~i}a, koji je scenski osmislio i u izrazu u~inio aktivnijim Slavenko Saletovi}. Kako glumci iz tog kruga koji su imali ambicija da se ogledaju u re`iji, nisu mogli da izi|u iz kruga manirizma– to je iz nu`de uvek ostala otvorena scena za gostovanja, pogotovo uglednijih ili bar poznatijih reditelja. Zato ne iznena|uje {to su u{li u koprodukciju sa pozori{tima iz Kumanova i ^ustendila kako bi se sa tekstom Ku}a na granici Slavomira Mro`eka, a u re`iji Branka Brezoveca, stvorila zanimljivija i u uzrazu sve`ija predstava. Pozori{te “Bora Stankovi}” u Vranju, jo{ uvek je bilo preokupirano savla|ivanjem problema koji se javljaju na putu od poluamaterskih ka profesionalnim obavezama prema publici. Zato ne iznena|uju monodrame poput Sam protiv NATO, koju je za sebe pripremio Dragan Marjanovi}, ili komad koji je vezan na izvestan na~in za `ivot Bore Stankovi}a, koji je za scenu napisao i postavio Radoslav Dori}. Velimir Mitrovi} je anga`ovan da o`ivi melodramu Ranjeni orao Mir Jam, a glumac Aleksandar Mihajlovi} se zauzeo za scensku prezentaciju Serenade Slavomira Mro`eka. Skroman program, u skromnim uslovima i sa skromnim izrazom. Javnost je uvek bila osetljiva i puna pa`nje prema pozori{tima koja su delovala u grani~nim mestima, ili takozvanim rubnim podru~jima zemlje. Tako je bilo dosta zabrinutosti za sudbinu ansambla srpske drame Narodnog pozori{ta iz Pri{tine, koji se posle ratnih zbivanja i pogroma na Kosovu i Metohiji, morao da povu~e dublje u Srbiju. Problem je bio – gde }e glumci na~i uto~i{te, da li }e nastaviti samostalno da deluju, ili }e se pridru`iti nekom pozori{tu i razi}i na sve strane. U Kosovskoj Mitrovici je predstavljena monodrama Radoslava Stojanovi}a Metohijska ikona, dok za nove premijere nije bilo uslova. Da bi se ipak odr`ao ansambl na okupu, poku{ano je sa obnovama nekih ranijih predstava poput Zle `ene Jovana Popovi}a Sterije. Za to vreme, u Pirotu je bilo vidno nastojanje da se odr`e ste~ene pozicije u lokalnoj sredini, pa je za glavni projekat odabran komad Neprijatelj naroda Henrika Ibzena. Glumci su to vrlo zainteresovano prihvatili pa je to bio njihov vidljivi uspeh, potvr|en na mnogo-

1999–2000.

229

brojnim gostovanjima, od Ni{a i Kru{evca, do Beograda i dalje, do Sombora i Zrenjanina. Po obi~aju, i ovde je bila izvedena jedna monodrama lokalnog sadr`aja, Piro}anac Dragoljuba Markovi}a, dok je komad Senke orahove grane Srbislava Minkovi}a, predstavio u svojoj rediteljskoj obradi Borislav Grigorovi}. U ansamblu pozori{ta “Zoran Radmilovi}” u Zaje~aru, bila je sli~na situacija. Ana Milovanovi} je priredila svoj komad Ana i lopta, zatim su glumci osmislili Medveda Antona Pavlovi~a ^ehova, dok je Bo{ko Dimitrijevi} od teksta Dragoslava Mihajlovi}a, na~inio monodramu Boginje. Jedini projekat na koji su se svi zajedno usredsredili je izvo|enje farse Bertove ko~ije ili Sibila Velimira Luki}a, koji je posle mnogih godina, nastojao da protuma~i Dejan Krstovi}. To im je bila jedina i neobi~na predstava, koja je privukla izvesnu pa`nju i u drugim gradovima gde su sa njom gostovali, od Ni{a do [apca. U programu novih premijera Narodnog pozori{ta u Ni{u, nije bilo tekstova sa lokalnim sadr`ajem, a ni gluma~kih monodrama. Nisu se u ansamblu mogli da sporazumeju oko savremenih doma}ih tekstova, pa su odlu~ili da im satiri~na komedija Samoubica Nikolaja Erdmana, bude najva`niji anga`man u sezoni. Brigu o tome prepustili su reditelju Dejanu Krstovi}u, a najvi{e interesovanja je izazvao tekst uz nekoliko gluma~kih interpretacija. Svetozar Rapaji} i Bo{ko Dimitrijevi}, svoju pa`nju su koncentrisali na komad Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske. Kako se ovo delo pojavilo sa izvesnim zaka{njenjem posle prikazivanja na nekoliko drugih pozornica, reditelji se nisu bavili toliko novim tuma~enjima, koliko samim izrazom. Marisav Radisavljevi} je po obi~aju `eleo da po malo istra`uje i ekspermineti{e, pa je ovog puta odabrao komad Mir Aristofana, nastoje}i da u njemu prona|e ne{to od onih univerzalnih asocijacija, koje same po sebi mogu da budu aktuelne i me|u nama, u ovom trenutku. Niko nije sporio repertoar ali ni poricao da je ovo pozori{te moglo da ima raznovrsniji i {iri izbor dela savremenog sadr`aja. Ta potreba da se bude druga~iji upravo po naslovima dela koja se stavljaju na program, bila je veoma uo~ljiva me|u glumcima u`i~kog pozori{ta. Pri tome se stalno vodilo ra~una o balansu umetni~kih, socijalnih i dru{tvenih ~inilaca, kao va`nih podsticaja za anga`ovanost koja je ovde prosto dobijala veoma ~esto i svoju normativnu vrednost. Po~elo se dosta obazrivo sa komadom Umri mu{ki Alda Nikolaja, koji je ~esto bio zastupljen u programima gotovo svih regionalnih pozori{nih ku}a. Monodrame su tako|e negovane iz ube|enja da se njima podsti~u individualne inicijative i kreativne ambicije pojedinaca. Sada je odabran jedan neobi~an komad, koji jo{ nije ovde igran, Hamletma{ina Hajnera Milera i Majkla Palmera. U grupi kamernih predstava, na{lo se izvo|enje komada Stamena Milovanovi}a Povratak, koji je osmislio Miodrag Milanovi}. U me|uvremenu se stvarala atmosfera oko dva daleko zna~ajnija projekta – Bogojavljenske no}i Viljema [ekspira, u re`iji Branka Popovi}a i Per Ginta Henrika Ibzena, u postavci Kokana Mladenovi}a. Obe ove predstave bile su dobro

230

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

opremljene, sa adekvatnim dekorom i kostimima kojima su se reditelji trudili da stvore odgovaraju}u atmosferu za misaono jasan i emotivno prirodan izraz. To su bile prilike za kolektivnu igru koja je izmicila ponegde onom ve} vi|enom i potvr|ivala vitalnost izraza. To je posebno bilo vidljivo u Per Gintu, opremljenom po najvi{im trenutnim strandardima u na{im pozori{tima. Za to vreme je {aba~ko pozori{te “Ljubi{a Jovanovi}”, predstavilo svoj uravnote`eni repertoar sa ~ak {et premijera. I ovde je pripremljen komad Koko{ka Nikolaja Koljade, koji je postao popularan me|u glumcima, a osmislio ga je Radoslav Milenkovi}. Predstava je znala~ki organizovana, sa adekvatnom atmosferom, bez preteranog inistraanja na prepoznatljivim detaljima, sa jasnim likovima i naturalisti~kim ambijentom. Koljadu je i ovde publika prihvatila kao pisca koji upravo zadovoljava interesovanje za novo sagledavanje dru{tvenih odnosa i li~nih sudbina u trenutcima kada nestaje jedna ideologija, a druga nastoji da se nametne, bez ikakvih obzira i obe}anja da }e pojedincu biti bolje. Bilo je tu izvesne simbolike. Ovaj reditelj je istovremeno postavio i komad savremenog doma}eg autora Neboj{e Rom~evi}a Laki komad, u sasvim prihvatljivom maniru. Zanimljivo je kako su zamislili Vlast Branislava Nu{i}a. Re`iju su poverili glumici Miri Banjac, da tu primeni svoje iskustvo i shvatanje pi{~evog humora. Nemanja Petronja je poku{ao da se potvrdi u radu na komadu Plemeniti gospodin Pursonjak Molijera. Uporedo sa ovim premijerama, pripremljen je program “Sve~anosti Ljubi{e Jovanovi}a”, sa predstavama Vlast Branislava Nu{i}a, u re`iji Mire Banjac, San o Balkanu pozori{ne trupe “Balkan novi pokret”, Skapenove spletke Molijera, \e god sam bio, svuda sam poginuo Radoslava Dori}a, Amerikanka Nikolaja Koljade u postavci Radoslava Milenkovi}a, te Stradija Radoja Domanovi}a i Nemanje Petronje, Ko{mar I{tvana Erkenjija, sa Laslom [andorom, Galilej Bertolda Brehta i Draga Jelena Sergejevna Ljudmile Razumovske iz tuzlanskog pozori{ta. U {aba~kom pozori{tu su tradicija i iskustvo veoma prisutni u stvaranju mi{ljenja da je ovo otvorena scena na kojoj se izvode predstave razli~itih stilskih opredeljenja, ali uvek u koordinatama sveg onog {to se doga|a u beogradskim i regionalnim pozori{nim centrima.

2000–2001.

231

2000–2001.
Gotovo niko nije ni primetio da smo u{li u sezonu koja se nalazi na razme|i izme|u dva veka. Ali, kako realnost uti~e na na{e `ivote, pa samim tim i na stvarala{tvo, bilo bi neprirodno da se ne upitamo – {ta je u~injeno za proteklih sto godina i {ta nas o~ekuje? Pojedini ansambli nisu bili raspolo`eni za takva razmi{ljanja i brige su se svodile na to kako da se posle kratkotrajne stabilizacije svih osnovnih aktivnosti, pripremi program za nekoliko narednih meseci. Za pojedince je bilo va`no kako da uti~u na publiku i kritiku, kako da se promene navike ili sru{e predrasude, kako da se oslobode svih normativnih ograni~enja i kona~no stvore raspolo`enje u kome }e se ceniti stilsko formiranje izraza u novim formama, kao i anga`ovanost ili smisao odre|enih do`ivljaja. Me|utim, sasvim neo~ekivano, do{lo je do naglih dru{tvenih previranja prema kojima ni jedno pozori{te nije ostalo po strani. Zato, kako se ve} krajem jeseni pokazalo, ovi trenutci nose mnoga iznena|enja, a jo{ vi{e protivure~nosti, iz kojih nije lako iza}i. Najdrasti~nije se to ispoljilo u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Dru{tvena previranja su uznemirila savest glumaca, operskih peva~a, baletskih igra~a i svih ostalih, pa su pravljeni krizni {tabovi za pojedine grupe i delatnosti, dok nije formiran centralni krizni {tab, koji je jednostavno preuzeo sve rukovode}e funkcije pozori{ta. U toj konfuznoj situaciji odustalo se od ve}ine najavljenih projekata, tako da je tek u martu dve hiljade prve, odr`ana jedina premijera na velikoj sceni Putuju}e pozori{te [opalovi}, u re`iji Kokana Mladenovi}a. Reditelj se nije poneo konvencionalno, nije se obazirao na pore|enja sa predstavom Jugoslovenskog dramskog od pre deset godina, pa se videlo da je radoznao, da ima o~igledno potrebu da se suo~i sa takvim isku{enjima i javno predstavi svoj do`ivljaj. Njegova verzija je po mnogo ~emu nezavisna, razli~ita, zapravo surova pesni~ka balada, koja se varira na osoben na~in. Reditelj se uglavnom dr`ao teksta, s tim {to je svoju pa`nju usredsredio na trupu [opalovi}a, koju ~ine svega ~etri glumca. Kako je re~ o mladom ~oveku, nije neobi~no {to ne zna mnogo o tome kako se igralo za vreme okupacije, pa glumce vi{e parodira i ironi{e u stilu primernijem da se ovo doga|a pre bar jednog veka. Ovako pome{ane su godine, a scene na probama dopunjene i namerno persiflirane, kako bi se istakao jad i beda svih onih spremnih da igraju na otvorenom pija~nom prostoru kao i u senci ve{ala. Vasilije [opalovi} je uglavnom u kostimu jednog od buntovnika iz [ilerovih Razbojnika, sa perikom na glavi, dok poku{ava da lebdi nad stvarno{}u i

232

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

da je ne prime}uje dok god to ne mora. Tek kada se suo~i sa gubitkom licence za davanje predstava, [opalovi} shvata da je to kraj iluzije i igre, te da smrt postaje realna opasnost za celu njegovu ekipu. Re`ija je tako intervenisala kod oblikovanja i drugih likova, s tim {to su joj izmicale neke pojedina~ne inicijative a sama se nije sna{la u tome kako da prika`e mlade skojevce, Nemce i sve drugo {to se mota u ovakvom ambijentu. Na sceni “Ra{a Plaovi}”, najzanimljivije je bilo videti komad ^ovek slu~ajnosti Jasmine Reze, u postavci Tatjane Mandi} Rigonat. U kupeu nekog voza sede stariji gospodin na jednoj strani, za koga se kasnije lako utvrdi da je pisac, a na drugoj mlada `ena koja se tokom vo`nje otkriva da je po{tovalac njegove literature. Tekst je pisan monolo{ki – svako od ova dva usamljena bi}a na svoj na~in glasno razmi{lja o `ivotu, pro{losti, bli`njima, snovima, trenutnim preokupacijama, obi~lnim i neobi~nim stvarima. [to se predstava gleda sa zanimanjem, valja zahvaliti suptilnoj gluma~koj igri. Re`ija je u tome skoro nevidljiva, ali se ose}a njeno prisustvo u glumcima. Dr`i se psiholo{kog realizma, paze}i da ne izgubimo interesovanje za njegov sadr`aj. Predstava je po svome delovanju predstavljala zaista ne{to vi{e od onog {to se ~esto vi|alo na ovoj sceni. Novoj upravi nije to izgleda bilo dovoljno, pa su na brzinu probnu salu pretvorili u novu scenu “V sprat”. Otvorena je monodramom Milisava Krsmanovi}a Moji ispadi a zatim je pretenciozno igrana predstava Balkanska plastika, koju je priredila Ivana Vuji} prema knjizi Mage Magazinovi} – Moj `ivot. [ta }e od svega ovog opstati i za kakvu }e se repertoarsku politiku opredeliti Narodno pozori{te – ostalo je tek da se vidi. Kada smo svojevremeno rasturali zemlju, prave}i nove dr`ave, mnogi intelektualci su prednja~ili u podizanju visokih bedema u svojim egzaltacijama, ube|eni da se vi{e ne}emo sretati ni na nebu a kamoli na zemlji. Ovo stanje se naro~ito pogibeljno odrazilo na pozori{ta. U Beogradu, bez obzira na sve izazove, u tom pogledu smo, ipak, dovoljno prisebni i ~asni, ni jednog tu|eg pisca nismo nasilno prisvojili niti odstranili iz na{e kulture, stalno isti~u}i da su mnogi od njih, poput Begovi}a, Krle`e, Cankara, Vojnovi}a, Marinkovi}a ili Desnice, veoma mnogo doprineli razvoju na{e pozori{ne umetnosti. Krle`in dramski opus je oduvek bio poseban problem, ali ne za na{e umetnike. Ekskluzivno domoljubljem ostra{}eni kriti~ari poku{avali su da ga obezvrede ~ak i u hrvatskoj knji`evnosti. Vreme ga je odbranilo, posebno u Beogradu, gde nema zaista nikakvih predrasuda o dramama koje se igraju na na{im pozornicama sa malim prekidima od kraja dvadesetih godina dvadesetog veka. Vi{e generacija ga je tako proverilo u svojim interpretacijama, od koje su neke ostale antologijske, pa je razumljivo {to je do{lo do osve{}enja jer se u tom trenutku igraju dva dela – U logoru i Leda, sa najavom Gospode Glembajevih. Atelje 212, koji polako ali sigurno, napu{ta avangardni i politi~ki repertoar, te`e}i da se predstavi kao savremeni teatar raznovrsnih htenja, a sve zbog izvesne sku~enosti i gubljenja identiteta drugih pozori{ta, poverio je Dejanu

2000–2001.

233

Mija~u da izdejstvuje svoju verziju Lede. On ju je shvatio kao cini~nu igru u nekoj simboli~noj karnevalskoj no}i i zato je prihvatio ideju da pozornica bude razgoli}ena. Na gruboj pozadini nemarno je oka~eno nekoliko slika sa motivima Lede i labuda, a na sred pozornice je zadr`an kanabe na kome se dosta mlako i bez ikakve po{tenije strasti okon~avaju seksualni odnosi Melite i Klare sa vitezom Urbanom. Dame su zaista obu~ene atraktivno, sa prozra~nim ogrta~ima i haljinama. Da skandalozna malogra|anska drama mo`e da preraste lako u grotesku posvedo~ili su neki aran`mani, posebno forsiranje lika Madam, koja u estravagantnom belom kostimu sa upaljenom prskalicom na visokom belom {tapu li~i na vilu iz bajki, a svojim glasom ~as poja~ava erotske uzdahe Melite, ~as parodira situacije i ambijent, postav{i nevidljiva za u~esnike, ali svuda u klju~nim prizorima prisutna kako bi komedija bila izvurnuta do apsurda. La`an svet, ali realisti~ki odnosi izme|u glavnih aktera, deluju zaista tako da u svim svojim komponentama Leda deluje kao ironi~na komedija. Ima tu grubog slikanja karaktera, rafinmana u dramskim akcentima, erotske aktivnosti, razli~itih ose}anja, kvalitetnog izraza i izrazitog, vremenu prilago|enog senzibiliteta. Leda je tako potreban poku{aj ili poduhvat, kako ga ko shvata. Krle`a je vra}en na na{u pozornicu, a to je najva`nije. Odmah zatim je ponovo do{ao na program jedan tekst Jasmine Reze Tri verzije `ivota, u postavci Alise Stojanovi}. To je razumljivo samo ako se zna da je ne{to od ve{tine bulevarskih pozori{ta ugra|eno u mnoga htenja na{ih ansambala. Ateljeu 212 nije bilo dovoljno {to su glumci uspeli da na~ine zanimljivu i relativno atraktivnu predstavu od komada Art, pa su sa ovom spisateljicom posle Narodnog pozori{ta, hteli brzopleto da ponove uspeh. U su{tini, re~ je o tipi~nom bulevarskom komadu sa intelektualnim pretenzijama. Od glumaca se u ovakvim prilikama tra`i samo rutinska igra. Sve se vrti oko astrofizi~ara Ibera i njegovog {efa koji mu sti`e u posetu, dan ranije od ugovorenog sastanka. Malo je tu aktera, ali svi u nekakvom nerazumevanju padaju u banalne situacije, gde je te{ko razlikovati privatne interese, neostvarene ambicije i vatrene `elje. Ova konfuzija se ponavlja u tri verzije. Re`ija nije pratila gluma~ke reakcije, pa je bilo i bezli~nih trenutaka, kao i ve{ta~ke napetosti. Samim tim ova gromoglasno najavljivana predstava nije ispunila o~ekivanja. Jo{ manje uspeha bilo je sa komadom Mala ljubav za mene ili {ta pla{i Vinsenta Prajsa Du{ana Risti}a. Za Teatar u podrumu pripremljena je lagana i neobavezna komedija Mje{oviti brak Stevana Koprivice, u aran`manu Milana Karad`i}a, kao i komad Kolateralna {teta Tarika Alija i Hauarda Brentona, kojeg je ovom sku~enom prostoru glumcima prilagodio Bo`idar \urovi}. Pozori{te je svim ovim komadima pokazivalo upravo svoja razli~ita interesovanja i ispitivanja, kako mo`e da deluje u pojedinim `anrovima, jo{ uvek neopredeljeno kojim putem dalje. Otvaranje sezone na Novoj sceni Teatra Zvezdara mnogi su do~ekali kao ne{to zaista lepo u na{em pozori{nom `ivotu. Kada su po~etkom osamdesetih

234

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

godina stvorili ovo pozori{te, to je bila vi{e {upa u kojoj je improvizovan `eljeni scenski ambijent nego prava pozornica. Ali i takva je imala zna~ajnu ulogu u na{em suo~avanju sa sopstvenim istinama i ne`eljenom sudbinom. Sada su ga opet entuzijasti preuredili, stvoriv{i Novu scenu sa rotacionom binom, koja svojim obrisima podse}a na dvoranu Beogradskog dramskog pozori{ta, sa identitetom stvorenim u staroj i dotrajaloj dvorani. “Od biv{eg re`ima nismo uzeli ni{ta, a sada{nja vlast nije mogla da nam pomogne” zabele`io je Du{an Kova~evi}, koji, otkako je postao upravnik, ponavlja da }e stvorti novi kulturni centar. U novom ambijentu, uz svu na{u radost, nije mogla da se oseti ona potrebna radoznalost – da li je Du{an Kova~evi} oti{ao dalje od svojih poznatih dela kakva su Maratonci tr~e po~asni krug, Radovan III, Sabirni centar, Balkanski {pijun ili Profesionalac, koji su u mnogome obele`ili ovaj `ivot. Kova~evi} je i u novom delu Doktor [uster zadr`ao svoju osetljivost za realnost, kao i prisebnost duha, o ~emu impresivno svedo~i zavr{ni prizor iz ove tragikomedije, gde glavni junak doktor Nikola Kos, ~uveni hirurg oteran u prevremenu penziju i `ivotom poni`en, nemo}no gleda haos koji ga okru`uje i kona~no tera u ludilo, bekstvo u neke u`asavaju}e iluzije, odakle izlazi sa starim koferom na obalu Dunava, dovikuju}i la|arima da ga povedu iz ove nedo|ije u kojoj se vi{e niko ne pona{a normalno, niti ume da bude ~ovek. Podtekst je – {ta su od nas u~inili i {ta nam dalje rade? Ovde je nevolja {to ovaj ugledni pisac, iz nepoverenja u reditelje, i dalje sam postavlja i tuma~i svoje komade. Zato se iznova opredelio za skromnu, jednostavnu i ilustrativnu scenografiju, ostavljaju}i u tom prostoru glumce da deluju kao svet razorenih iluzija. Jedni su zaista bili u paralelnim svetovima, a drugi bukvalno realisti~ni. Pisac se na to mnogo ne obazire, veruju}i da nas izdi`e iznad prose~nosti i navodi na suo~avanja sa su{tinskim oznakama savremenog teatra. U drugom planu, {to je razumljivo, na{la se duo drama Neboj{e Rom~evi}a Krivica. Ne{to vi{e interesovanja izazvao je novi komad Mladena Popovi}a Buba u re`iji Egona Savina. Opet jedna od varijacija na temu “vidimo se u ~itulji”. Glavni junaci su lepa devojka koja za sebe ka`e da je “sponzoru{a” i njen ose}ajni brat o~igledno sklon pederastiji. Oni `ive u sopstvenom o~aju, potpuno su socijalno razgoli}eni, prepuni besmisla, tuge i izgubljenosti, i trebalo bi prema piscu, da predstavalju simboli~no uni{tenu generaciju devedesetih. Njihove ispovesti su te{ka i neiskazana patnja. Komad preferira socijalnu dramu o savremenim mladim ljudima, ali je u rediteljskoj postavci modelirana u nekakvom estradnom rok stilu. Sve ovo je ipak prihva}eno uz saznanje da Zvezdara teatar ne}e menjati svoju orijentaciju, usmeren na prikazivanje novih dela savremenih pisaca. Javnost je sa interesovanjem pratila kako }e se Jugoslovensko dramsko pozori{te sna}i na svome zgari{tu i u kojoj meri je mogu}e da scena teatra “Bojan Stupica” preuzme bar osnovna repertoarska htenja celog ansambla. To se nije moglo tako lako ni brzo da dogodi, pa su se oglasili samo jednom

2000–2001.

235

premijerom, i to komada Paviljoni, novog i mladog autora Milene Markovi}. Naslov drame je trebalo da bude simboli~an i posve}en u`asavaju}im slikama bezna|a koji se mo`e na}i izme|u stambenih blokova na Novom Beogradu, raspadu morala, otpadcima ljudske svesti, uni{tenim jezicima, odnosno onim grani~nim situacijama koje li~e na ludnicu. Uz to je trebalo da se suo~imo sa razgoli}avanjem dekoracija ideologije koja je inspirisala gradnju ovih stambenih bolokova. Naravno, sve je to popra}eno estetskim analizama `ivotnog taloga u kojem se koprcamo, uz stalno pitanje – ~emu se nadamo? Da bi to bilo scenski {to ubedljivije, od monta`nih cevi na~inena je na pozornici konstrukcija sa ~etiri kasete nalik na neke prostorije, po zidovima je kao u karikaturama oslikan ambijent sa crte`ima ogledala, slika, delova kupatila i tako redom. I ovo je trebalo da prihvatimo kao nekakav katalog samouni{tenja. Na proscenijumu dva momka, o~igledno pomerena, osvetljavaju crvenim snajperskim svetlom pojedine boksove, cini~no komentari{u}i i obja{njavaju}i radnju, dok se na kraju ne ume{aju kao provalnici i ubice koji }e zadaviti jedan drugog. U ovoj predstavi nije u pitanju gluma~ka igra. Ona je sa mladim glumcima unapred programirana i konceptu naturalisti~ki sagledanog savremenog `ivota trebalo bi da da verodostojnost. Beogradske scene su uprkos svemu, ipak o`ivele. Bilo je dosta lutanja, nesnala`enja, prose~nosti i odsustva pravih ideja, ali se svuda po ne{to doga|alo. Sticao se utisak da svi `ele da izi|u iz zone sivila, ali umetnost je kroz te pomalo i opasne forme, gubila identitet i osnovno zna~enje. Vi{e se govorilo o raznim dru{tvenim formama nego stvarala~kim te`njama, uzorima pa i zadovoljstvima. Svi su hteli da ne~em svedo~e, veruju}i da je to ve} samo po sebi, neka odre|ena vrednost. Tu nije moglo biti ni govora o nekom posebnom stilu, a is~ezle su i mnoge ranije pretpostavke. Odnosi izme|u pozori{ta i dru{tva su bili sasvim poreme}eni, svi su verovali da izra`avaju sebe, pouzdanih merila u tome nije bilo, pa su mnoge pojave bile nerazumljive. U Beogradskom dramskom pozori{tu, kad god bi se menjale uprave, bilo je poku{aja da se dinamizuje rad i postavi {to vi{e novih predstava. Slike ruske aktuelne stvarnosti bile su svuda manje ili vi{e popularne, pa je na Crvenom krstu na{la mesto jedna takva naturalisti~ka slika o bedi svakodnevnog `ivota – Konkurs Aleksandra Galina, ali je bilo primetno u gledali{tu izvesno zasi}enje opservacijama, pa je predstava primljena sa izvesnom nelagodno{}u. Sticao se utisak da tako napadno nametane slike o~aja u svakodnevnom `ivotu niko nije hteo da prihvati kao ne{to nama blisko – jer su mnogi ljudi prosto ~eznuli za nekom nadom. Zato su komadi Odva`ne devojke Rona Manroa ili Dan D`. Filipa Vujo{evi}a, uz sav napor da se predstave u {to prihvatljivom svetlu, ostali ipak nedovoljno zapa`eni. Utisak je trebalo da bar donekle popravi program Nove scene – ali i tu dela kakva su Pra}ka Nikolaja Koljade, Pijanista Aleksandra Barika ili ^ioda sa dve glave Aleksandra Gatalice kao i Viza Vide Ognjenovi}, nisu ostavljala ni{ta

236

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

povoljniji utisak. Suvi{e je sve to bilo sku~eno, skromno, bez atraktivnijih pri~a i zanimljivijih postavki, pa je shva}eno vi{e kao samozavaravanje nego prodor u ne{to novo i nepoznato. Kuriozitet je to {to je Neboj{a Bradi}, kao novopostavljerni ~elnik Beogradskog dramskog popzori{ta, ceo svoj anga`man ulo`io u uspeh projekta Zlatno runo, prema tekstu Borislava Peki}a. Specifi~nost ili kuriozitet je bio u tome {to je ovo prva pozori{na predstava koju je u sasvim novim dru{tvenim okolnostima finansirala organizacija G l7 plus, koja je, kao nevladina institucija sa velikim uticajem na dr`avnu politiku i izbor li~nosti koje }e voditi ovu zemlju u druga~iju budu}nost, odlu~ila da se pozabavi kulturom, posebno pozori{tem u marketin{ke svrhe. Zlatno runo’je fantazmagorija u sedam tomova, vrlo slo`eno i te{ko prohodno tkivo. Zato se,verovatno svi bave fragmentima, pa je kao sadr`aj predstave uzeta epizoda o istorijskom {minkanju mrtvog sultana pod zidinama Sigeta. Predstava se svodi na dijalog izme|u lekara Kir Kajsunizadea i {minkera Simeona Njega. Povremeno se isped zavese na|e Agatodemon, porodi~ni duh, narator, senka senki svih ljudskih zabluda,da filozofski prokomentari{e ono {to se zbiva na pozornici. Njegover re~i zbunjuju, pogotovo {to je u ~udnom kostimu i sa maskom na o~ima, koja podse}a na neke poznate junake horor filmova. [turost dekora i kostima sugerisala je hladno}u koja je sve vi{e predstavu, i pored zanimljive gluma~ke igre, pretvarala u neku vrstu koncerta bez odre|enog finala. Za to vreme zanimljive, a i pomalo ~udne stvari, zbivale su se u Bitef teatru. Ovde se iz sezone u sezonu nagove{tavao celovit i originalan program, ali to niko nikada nije video. Samostalno je izveden komad Damira Vijuka Crta, zatim sa Baletskim studijom Madlenijanum, predstava Niti, a sa Omen teatrom predstava Ordo virtutum. Od svega toga najzanimljivije je bilo to {to se sa programa Budva – grad teatar, pojavila predstava Pad u re`iji Gor~ina Stojanovi}a, prema tekstu Biljane Srbljanovi}. To je pamflet o Nadmajci nacije koja se neprekidno pora|a – prvo ku}u, zatim televizor, Beli dvor i crkvu Svetog Save. To su nekakvi aktuelni simboli ~iji redosled pomalo zbunjuje. Re`ija te makete re|a na pro~elju pozornice. Na kraju, oko svoje zemlje Nadmajka nacije plete bodljikavu `icu i izoluje se od celog sveta. Ovaj reditelj u`iva da pravi perverzne, izazovne, skandalozne i proma{ene predstave. Zato je sam zamislio ambijent kao kutiju od svetlog lima sa bezbroj pisoara u kojima akteri hlade {ampanjac, vr{e nu`du, umivaju se i tako redom. Satira je bez ikakvih emocija, u znaku neukusa, bez prirodne veze sa poetikom pravog teatra. O`iveo je i Centar za kulturnu dekontaminaciju, u kome je Mira Erceg postavila Smert Uro{a petago 2001 Stefana Stefanovi}a, u sofisticiranom aran`manu, zatim komad Zmijin svlak Slobodana [najdera, kojeg je nastojao da protuma~i Bojan \or|ev, a se na{ao i Bordel ratnika, kojeg je osmislila tekstovima Ivana ^olovi}a i Mirslava Krle`e, reditelj Ana Miljani}. Svaki od ovih projekata imao je svoje specifi~nosti, ali ih je te{ko bilo prihvatiti kao razli~ite vidove izraza modernog teatra. Ister teatar je postavio delo Pustinja Damira

2000–2001.

237

Vijuka, u njihovom ve} prepoznatljivom stilu koji je vi{e cenio pokret nego samu re~. Kult teatar se predstavio samo sa jednom novom predstavom – @ivot iz po~etka Milosava Mom~ilovi}a, u re`iji Stefana Sabli}a, s tim {to je bila zapa`enija igra glumaca nego sam tekst. Samo jednu novu premijeru omogu~ilo je radi svoga postojanja Pozori{te na Terazijama, a to je bio Paradoks Neboj{e Rom~evi}a, ne{to izme|u drame i komedije, ~emu ni Milan Karad`i} svojom re`ijom nije mogao da obezbedi pravi scenski do`ivljaj. Pozori{te “Slavija” je u me|uvremenu postalo pravo komercijalno privatno pozori{te, koje je delovalo po svim principima tr`i{ta, uz jednu bitnu zanimljivost – prikazivalo je samo produkciju doma}ih tekstova, samostalno pripremanih od strane pojedinih samoorganizovanih gluma~kih dru`ina. U ovoj sezoni uz vi{e repriznih predstava, premijerno su igrana dela Ljubavnici Petra Zeca, ]era}emo se Matije Be}kovi}a, Damin gambit Du{ana Cveti}a, Sezona naru~enih ubistava Radoslava Dori}a i Slobodne `ene balkanske Ljiljane La{i}. Ove komade re`irali su Petar Zec, Jovica Pavi}, Radoslav Dori} i Na|a Janjetovi}. Opreme su po pravilu bile skromne i strogo funkcionalne, glumci su se skupljali iz svih beogradskih pozori{ta, igra je bila prirodna, nenametljiva, sa posebnom pa`njom na komunikativnost izraza i jasno}u u stvaranju pri~e ili doga|aja. Publika je bila presudna za `ivot svake predstave, pa tu nije bilo nikakvih dilema oko toga koliko }e se dugo nalaziti na repertoaru. Izvan svih ovih alternativnih prostora i pozornica, delovao je KPGT – Me|unarodni art centar Ljubi{e Risti}a. Oni koji su navra}ali u staru, napu{tenu a ogromnu [e}eranu na ^ukarici, sada su bili iznena|eni. Ispred tog sablasnog i oronulog zdanja, napravljena je impozantna zimska ba{ta sa bezbroj stolova i lepih stoljnaka, a na svakom kavez sa bar jednim papagajem. Na zidovima {lifovana ogledala u pozla}enim okvirima, razne umetni~ke slike, kao u boljim klubovima. Tu su kompjuteri za igrice i sajber atmosfera. Jo{ jedna velika i luksuzno opremljena dvorana sa biranim name{tajem i koncertnim klavirom. Sve u luksuznom i sofisticiranom ki~u najvi{eg reda. Kroz taj luksuz provode vas hostese i pu{taju na druga vrata – kroz koja upadate u blato, neosvetljeno dvori{te puno raznog sme}a i {uta. Kontrast je {okantan. Zatim po~nete da se uspinjete uz mnogobrojne stepenice i napu{tene hale iz kojih je izneta ma{inska starudija, a ostavljene samo metalne grede izme|u spratova. Dok se motate po tome bespu}u, glumci i statisti su raspore|eni uz taj put nade, neki sa osvetljenim sve}ama, a ima ih i koji ne{to govore ili stoje u pozama dostojnim Jadnika Viktora Igoa. Usput mladi}i u uniformama progone druge, ponavljaju}i samo jednu re~ – mar{. U razvalinama ima nekoliko dvorana, a Krle`ina drama U logoru, izvodi se u jednoj koja nosi naziv Jovanovi}ev tavan. Sve je ovde ~udno, neverovatno i apsurdno, da se pitate kakav je razlog da se ovo zdanje sre|uje, ko to finansira, kada se zna da je pozori{te Ljubi{e Risti}a van svakog sistema kojima se poma`u ili finansiraju druga pozori{ta, i {ta je kona~no svrha svega

238

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ovoga – da li je to ta avangardna alternativa postoje}im i tradicionalnim scenama? Reditelj Filip Gaji} je pravi u~enik Ljubi{e Risti}a, pa je sasvim svejedno ko od njih dvojice potpisuje ovu predstavu. Scenografa tu nema a sve {to se unese u dvoranu mo`e biti iskori{}eno za igru. Kostimi su iz nekog fundusa, ali mogu da poslu`e. Paralelno se prepli}u razne sudbine i me{aju epizode, od kojih se neke prekomponuju tokom radnje u sasvim druge celine. Tu ima naturalizma, ali i izvesnih stilizacija sa cvetnim buketima. Sve to sugeri{e dosta verno, ambijent nekog vojnog logora. Posebno se oslikava bezna|e, panika pa i neki od va`nijih doga|aja. Ali, nema gradacija i celo zbivanje se de{ava u jednoj ravni. Suvi{e se igra kolektivno, suzdr`ava subjektivni do`ivljaj, uglavnom pokazuju izvesne spoljne karakteristike, ali se ipak, gotovo spontano, sve to spu{ta na nivo odre|enog emotivnog stanja. Zanimljivo je da se u ovoj, kao i u drugim predstavama, okupio veliki broj mladih glumaca spremnih da ovde igraju i prate Ljubi{u Risti}a. Sve ove promene, razne inicijative, stvaranje novih, a posebno privatnih pozori{ta, glumci su u regionalnim centrima do`ivljavali na svoj na~in. Informacije su bile nepotpune, ~esto krajnje povr{ne, a lokalni uslovi nisu bili podsticajni za bilo kakve promene. Oni koji su godinama poku{avali da ne{to u~ine ili promene u svojoj sredini su se umorili, ili razo~arali, pa ih je bilo dosta, na neki na~in pomirenih sa sudbinom. Skromna primanja, te strah za elementarnu egzistenciju, u~inili su da se pojedine grupe prosto zatvaraju oko svoje scene. Gotovo da nije bilo prelazaka iz jednog pozori{ta u drugo. Kamerne scene, tamo gde ih je jo{ bilo, prosto su `ivotarile, a izvo|eni programi nisu imali ozbiljnijeg uticaja na izraz ili ugled ansambla. Prema jednoj ozbiljnoj anketi i istra`ivanjima koja su sprovele umetni~ke akademije i stale{ka udru`enja, bili su sasvim retki mladi glumci koji su se vra}ali u rodna mesta ili prihvatali anga`mane izvan Beograda. Sistem nagra|ivanja je bio takav – da prakti~no ni jedan nije mogao da podnese ni najosnovnije egzistencijalne tro{kove, pa je lako bili objasniti {to je u Beogradu bilo koncentrisano nekoliko stotina diplomiranih glumaca, u i{~ekivanju bilo kakvog anga`mana u pozori{tima, na televiziji ili filmu. Novi ~lanovi pojedinih ansambala, ako ih je i bilo, uglavnom su dolazili iz kruga amatera, koje je entuzijazam i uzbu|enje vodilo ka profesionalnim scenama. Kod ovih mladih ljudi materijalni momenat, s obzirom da poti~u iz sredine u kojoj pozori{te deluje, nije bio uvek presudan. Sve je to uticalo na stvaranje rezignacije u kojoj je te{ko bilo da se ma{ta probudi i stvori zainteresovanost za nove ili neobi~ne projekte. ^esto menjanje upravni~kih timova tako|e je vr{ilo negativni uticaj na stvarala{tvo, jer su se repertoarski planovi brzo menjali, ili zaboravljali kao ne{to {to je apsolutno neostvarljivo. Poseban problem su bili reditelji – u roku od nekoliko sezona, preko ovih scena pro{lo je dosta mladih stvaralaca, ali se mali broj zadr`ao u pozori{noj produkciji, dok su sasvim retki bili oni koji su se ~vr{}e vezivali za odre|ene

2000–2001.

239

ansamble. Slobodan status je samo nekolicini obezbe|ivao minimalne uslove za rad i stvaranje. Tamo gde je jo{ bilo nepomu}enih ambicija, vr{en je permanentni pritisak na uprave da se anga`uju za odre|ene projekte poznati beogradski reditelji. Me|utim, krajem devedesetih godina, njihovi honorari dostigli su enormne sume, pa nisu bili usamljeni slu~ajevi da se jedna re`ija pla}a kao ceo ansambl za nekoliko meseci rada. Zato su im obi~no davane dve predstave po njihovom li~nom izboru, ali ni to nije bilo dovoljno, pa su se javljale tihe pobune glumaca, zbog kojih je vi{e upravnika bilo prisiljeno na ostavke. Neprekidno se pri tome postavljalo isto pitanje – kako odre|eni reditelji za svoje predstave na beogradskim scenama dobijaju pohvalne kritike, a kada te, ili sli~ne, repliciraju u regionalnim pozori{tima, bivaju podcenjivani ili prosto ignorisani, kao da je to ne{to manje vredno. Me|utim, i tu je bilo izuzetaka, {to je sve uticalo na rad pojedinih gluma~kih kolektiva. Ni{ko pozori{te je zbog tih ali i drugih, prete`no njihovih internih problema, bilo godinama vi{e ili manje u krizi. Ambicije pojedinaca nisu jenjavale, {to je delovalo na podvajanja u ansamblu, nesigurnost uprava koje su se smenjivale, uplitanje lokalne samouprave, ali i ja~anje otpora na sva re{enja koja su dolazila sa strane. Uz to, ovde su vi{e nego drugde, bila nagla{ena ose}anja samozadovoljstva i vi{ih vrednosti, koje nisu mogle da se potvrde na pozornici ni u javnosti. Mnogo toga bilo je prisutno i uo~ljivo u ovoj sezoni, pa ne iznena|uje {to je prire|ena samo jedna nova premijera, Hamlet rimejk Svetislava Basare, za ~iji tekst se unapred znalo na osnovu procene njegovih kvaliteta, da ne mo`e da dovede do `eljenog uspeha. U Leskovcu je tako|e, zbog raznih okolnosti od kojih su mnoge poznate i u drugim ansamblima, do{lo do redukcije programa, pa su odigrani samo Rodoljupci Jovana Popovi}a Sterije, u postavci Davida Putnika, koji je `eleo da na~ini potpuno prepoznatljivu, ali savremenu verziju ovog tako zna~ajnog i uvek aktuelnog dela. U U`icu je bilo sli~no, s tim {to su se opredelili za potpuno nezanimljiv tekst Aleksandra Novakovi}a Sistem, koji je scenski obradio Stefan D`eparoski. Ni{ta manje nesre}an izbor nije ni komad Marije Stojanovi} Pacolovac, poveren Darijanu Mihajlovi}u da ga priredi za scenu. Ne{to aktivniji su bili u kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, gde su se setili teksta Du{ana Kova~evi}a [ta je to u ljudskom bi}u {to ga vodi prema pi}u, upam}en vi{e po filmu Gorana Paskaljevi}a, nego po pozori{noj prezentaciji. Bo`idar \urovi} se trudio da ovo delo uobli~i izme|u realizma i stilizacije, ali je efekat bio veoma skroman. I ovde se pojavilo jedno delo bez ozbiljnijih scenskih kvaliteta, Oni niotkuda Stanice Lazarevi}, ali se brzo ispostavilo da je to mnogo truda oko krajnje problemati~nih dela. U Pirotu su se posvetili adaptaciji Pokondirene tikve Jovana Popovi}a Sterije, ali nisu na{li u njoj ni{ta od onog {to su o~ekivali, dok je jo{ problemati~nija bila postavka komada Lari Tompson, tragedija jedne mladosti. U Vranju su `eleli da sa~uvaju entuzijazam iz ranijih sezona upustiv{i se u slo`enu postavku Svadbe Kre~inskog

240

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Suhovo-Kobilina, koja je ipak na kraju upro{}ena i prilago|ena njihovim mogu}nostima. Poku{alo se stoga sa komadom Klupa u parku Aleksandra Geljmana, koji je uobli~io u prihvatljivom aran`manu Svetozar Rapaji}. Glumci u zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” prepustili su se komedijama Magarac @or`a Fejdoa i @enidba i udadba Jovana Popovi}a Sterije. Ne{to vi{e njihove zainteresovanosti prime}eno je u Beogradskoj trilogiji Biljane Srbljanovi}, u tuma~enju Bo{ka Dimitrijevi}a. @or` Fejdo je spasavao sezonu i u [apcu, gde je publici prezentiran vodvilj Dama iz Maksima. Uz tu rutinsku igru, na{ao se komad Poziv na pogubljenje Aleksandra ^ervinskog, ali uz sav rediteljski trud Radoslava Milenkovi}a, nije se oti{lo dalje od ilustracije teksta. Kada se sve to skupi, tek su Rodoljupci, @enidba i udadba i Hamlet rimejk odudarali unekoliko od onog prose~nog i ve} toliko puta vi|enog izraza. Na osnovu kojih kriterijuma procenjujemo vrednost pojedinih pozori{ta, naro~ito onih koji deluju u regionalnim kulturnim centrima? U vreme poslednje krize mnogih ansambala, u Srbiji se dosta ra{irilo verovanje da op{te kriterijume valja potpuno problematizovati. Za{to ne dopustiti po{tovaocima pozori{ne umetnosti u pojedinim gradovima ili centrima, da oni na osnovu svojih potreba, ukusa pa i drugih ~inilaca sami procenjuju vrednosti ostvarenja na pozornici svoga pozori{ta? ^emu forsirati neke nove, pa ~ak i avangardne forme, ako za to nema uslova, ili ako glumci nisu u stanju da unutar takvih ograni~enja ostvare puni scenski do`ivljaj? Jesu li to umetni~ka ili dru{tvena pravila u domenu stvarala{tva? Ko sve tuma~i ono {to se mo`e videti na sceni? Kada se na sceni Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu pojavila nova verzija O`alo{}ene porodice u re`iji Dejana Mija~a, s obzirom na njegove ranije uspehe i predstave, bilo je dosta onih koji su i ovu predstavu bili skloni unapred da proglase za doga|aj. No, igra nije potvr|ivala takve procene, jer se na sceni nije oti{lo dalje od blage realisti~ke stilizacije i dekora koji je tek ne{to savremenije koncipiran od onih iz pi{~evog vremena. To se me|utim nije dogodilo u komadu Pravo na Rusa Uglje{e [ajtinca, u re`iji Olivere \or|evi}. Predstava je bila razu|ena, a anegdota o mladom i lepom ruskom vojniku koji se na{ao u nekom srpskom selu, nije izdr`ala dramsku tenziju, pa se raspala na nekoliko scena, koje su onako razbacene u prostoru, potpuno ugu{ile svaku dinamiku te dosta usiljene radnje. Su{tinski – komad mladog pisca nije dramatur{ki dovoljno osmi{ljen, vi{e je to skica sa dugom ekspozicijom i kratkom radnjom, a sve u stilu amaterskih dru`ina, pa je te{ko bilo utvrditi otkud toliko zanimanje za ovaj tekst. Sli~no se dogodilo sa Torkvatom Tasom Johana Volganga Getea, kojeg Du{an Petrovi} svojom re`ijom nije pribli`io publici, ni savremenom izrazu na kom se donekle insistiralo. Te relativisti~ke procene su posebno nagla{ene kada je re~ o delu Cuba libre, kontraverznog i plahovitog Ivana Lali}a. On se ovde nametao svojim o~igledno subjektivnim opservacijama na{ih ranijih i sada{njih `ivota. Crveni kontejneri su tako postali simbol mnogih na{ih postojanja. To je

2000–2001.

241

prosto bilo izazivanje polemike i zalaganje za krajnju procenu svega ~ega se se}amo, ili onog {ta bi `eleli da zaboravimo. Na kraju su, du` celog proscenijuma, postavljene klozetske {olje na koje sedaju glumci. Da li je to poni{tavanje na{ih ili tu|ih `ivota? Reditelju Kokanu Mladenovi}u, a i nekima drugima se ovo u~inilo ekstravagantnim, pomodnim, uz to smelim i anarhi~nim, {to je sve dovoljno da se ka`e i – novo, {to zna~i, otvoreni put ka zvani~nom programu Sterijnog pozorja. U programu od devet predstava – dve potpuno kontraverzne, Cuba libre i Pravo na Rusa, zastupale su Srpsko narodno pozori{te, a po tom kriterijumu ih je te{ko osporavati ili re}i da ne zadovoljavaju ni jedan od dosada{njih standarda u pozori{nom izrazu. Iracionalni subjektivizam je posebno bio vezan za Novosadsko pozori{te “Ujvideki Szinhaz”. Bilo je stoga veoma zanimljivo gledali delo Toma Stoparda ra|eno prema [ekspirovom Hamletu, Rozenkranc i Gilden{tajn su mrtvi, a isto tako i satiri~nu komediju Samoubica Nikolaja Erdmana, kako u ovom aran`manu deluju sa ove pozornice. Te`ilo se profesionalizmu u otvorenim formama, {to se pokazalo kao veoma efikasno u postavci Kose G. Makdermonta i D`. Rada, koju je kao racionalno aran`irani spektakl postavio Viktor Na|. Kako je to bilo ipak ne{to neobi~no, ova predstava se na{la, makar i izvan konkurencije, na Sterijinom pozorju. Ove postavke su potpuno ostavile u senci komad Moja Karadin, koju je kao psiholo{ku dramu, napisala Katlin Karadi. Somborski glumci ovaj put nisu imali predstavu za Sterijino pozorje. Okupili su se oko Zorana Ratkovi}a, osmisliv{i Bogojavljensku no} Viljema [ekspira. Kroz psiholo{ke portrete, duhovito aran`irane pojedine situacije i razigranost punoj spontanosti i komike, postignuta je celovitost koja je imala u svemu prikladnu atmosferu i dopadljivu formu. Sve drugo je bilo daleko skromnije, poput predstava Kopenhagen Majkla Frejna, u vi|enju Anje Su{e, monodrama Major Gavrilovi} Olivera Jankovi}a i The step, koji je prema tekstu Viljema [ekspira adaptirao i postavio glumac Du{an Jovi}. Jo{ skromnije je bilo u Sremskoj Mitrovi}i, gde su na pozori{noj sceni “Dobrica Milutinovi}”, prikazana dva komada, Bog Vudi Alena, bez o~ekivanog razumevanja publike i Stolice E`ena Joneska, koje su imale daleko vi{i nivo u izrazu sa poznatim beogradskim glumcima. U Subotici je Drama na srpskom jeziku bila ne{to aktivnija nego Drama na ma|arskom jeziku. I jedni i drugi su imali svoja posebna interesovanja u repertaoru, koji je kao celina bio dosta zanimljiv, a po nekim predstavama i atraktivan. To je ve} videlo po komadu Improvizacije u~enih `ena Molijera, koje je u atraktivnoj scenografiji, ra|enoj u prirodnom drvetu, postavio Ljubomir Dra{ki}. Predstava je u njegovom rediteljskom stilu, sa lako}om u postavci zapleta, odre|ivanju pojedinih likova i odmerenosti izme|u psiholo{kih i satiri~nih valera. Gluma~ki je to bila sadr`ajna i zanimljiva predstava. Uz Dra{ki}a – radio je i Ninoslav [}epanovi}, na dve predstave potpuno razli~itog sadr`aja,

242

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ludilo u dvoje E`ena Joneska i Dugi `ivot kralja Osvalda Velimira Luki}a, u dosta savremenom konceptu, na sceni koja je postavljena na vi{e nivoa, sa izrazito farsi~no vi|enim pojedinim likovima. Delo Europejci Hauarda Barkera, u stilizovanim kostimima, pa i igri, rediteljski je postavio @arko Tomi}. Za to vreme u Ma|arskoj drami dva projekta su bila pod pa`njom celog ansambla. To su Mese~ev splavar Vere{a [andora i Neki to vole vru}e. U Mese~evom splavaru, autoru je pomagala Erna [andor, stilizuju}i celu predstavu, koju je po njihovim sugestijama, rediteljski kona~no uobli~io \er|i Hernjak. Ovo delo imalo je vi{e zna~enja, koja su privla~ila podjednako glumce i publiku, pa nije nikavo iznena|enje {to se {to je predstava prihva}ena ne samo u vojvo|anskim mestima gde `ive ljudi ma|arske nacionalnosti, nego i u Ma|arskoj, posebno u Budimpe{ti. Vere{ je autor ma|arske verzije libreta za mjuzikal Neki to vole vru}e, koji je Zoltan Mezei postavio odmereno, ujedna~enom igrom, ali i detaljima koji su se u ovoj komediji nametali ritmom i pikanterijom. Sve je to bilo stilski precizno obra|eno, tako da se moglo smatrati da su oba dela vrlo uspe{na. Zrenjaninsko pozori{te “To{a Jovanovi}” je u svome usmeravanju bilo veoma samostalno, sa `eljom da okuplja doma}e, posebno zavi~ajne pisce i da vodi ra~una o raspolo`enju javnosti u ovom kulturnom regionalnom sredi{tu, pa je nastojalo da istakne kako se sezone razlikuju jedna od druge. Ovaj put sve tri nove produkcije su bile vezane za doma}e autore. Zlatan Dori} je osve`io komad Izme|u dva voza Milana Tutorova, {to se smatralo izuzetnim poduhvatom, Predrag [trbac je bio zaokupljen humoristi~kim tekstom Brane Crn~evi}a Prijateljstvo, zanat najstariji, a Vladimir Lazi} je adaptirao za ovu priliku Crnu rupu Gorana Stefanovskog. To je bila neobi~na, impresivna i tako ure|ena predstava da je delovala veoma emotivno, sa veoma odre|enim zna~enjima. Ono {to je me|utim, bilo zajedni~ko svim ovim prezentacijama, jeste poseban vid anga`ovanosti. Ideje nisu napadno isticane i plasirane, mnogo toga je u izrazu bilo mek{e i subjektivnije plasirano nego ranijih godina, uz zajedni~ko ube|enje da su antidogmatska razaranja izra`ena u mnogim delima koja su se izvodila tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ve} iskazala i potvrdila svoje namere, tako da je sada bilo lako da se uo~i izvesna distanca u izrazu, kako bi sve to bilo {to prirodnije i neposrednije do`ivljeno. Zanimljiv repertoar imalo je pozori{te “Sterija” u Vr{cu. Po njihovom na~elnom opredeljenju – uvek je trebalo inovirati po neko delo Jovana Popovi}a. Svakom takvom poduhvatu omogu}avani su prikladni uslovi i potrebna atmosfera, kako bi glumci sa u`ivanjem i predano{}u uobli~avali svoje likove. Sada je na redu opet bio Kir Janja, u re`iji Vladimira Lazi}a. U osnovi, to je bila realisti~ka predstava, s tim {to su izvesne situacije pa i igra bili pomerani ka blagoj farsi, paze}i da se ne zapadne u karikaturu. Ta predstava je potvrdila svoje kvalitete na gostovanjima u Beogradu i mnogim gradovima Srbije. Miroslav Benka je u tekstu koji je sam priredio pod naslovom Stradija, What is this,

2000–2001.

243

inspirisan jednom od najlep{ih satiri~nih knjiga starije srpske knji`evnosti, `eleo da iska`e svoju impresiju pro{losti, ali tako da mnoge stvari iz sada{njosti na|u svoje komentare u njegovom aran`manu. Na sve ovo – do{la je Velika doktorska bajka Karela ^apeka, u re`iji Predraga Kalabe, a koja je ipak, svojom pri~om i simbolikom, postala zanimljivija za mla|e gledaoce. U svemu tome bila je veoma va`na forma u kojoj se izvodi predstava. Drugim re~ima, nije va`no {ta se ka`e, koliko kako se to ~ini. Mnogi su zapravo `eleli, bez obzira koja vrsta literature bila prisutna, da naglase scenski prikaz i ambicije umetni~ke prirode. Verovalo se da pozori{te izlazi iz krize isto onako kao {to to ~ini i samo dru{tvo, tako da je umetni~ki integritet veoma va`an za budu}u afirmaciju scene. Niko vi{e nije hteo da stane iza verbalnih pamfleta, estradnog humora, pa ni vulgarne anga`ovanosti bilo koje vrste. Tu nije bilo znakova konformizma niti odustajanja od saznanja da su odnosi prema realnosti uvek problemati~ni, a da se na pozornici redovno iskazuju kao slo`eni i simboli~ni. Vi{e bi se sve ovo moglo da tuma~i kao pro{iravanje pozori{nih interesovanja, ali ne na osnovu ideolo{kih opredeljenja. koliko uskla|enih umetni~kih principa epohe. Nije ovo vezivano za nekakav novi romantizam, nedefinisani heroizam, jo{ manje intelektualnu superiornost nad iskustvom i tradicijom. Jednostavno – javila su se shvatanja po kojima se nove forme ne mogu vi{e vezivati samo za eksperimente i apstrakciju, nego za `ivot koji odbacuje svaku idealizaciju, u potrazi za jednostavnim, ma{tovitim, spontanim, prirodnim i realnim formama.

244

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

2001–2002.
Po najavljivanim programima i prikazanim premijerama, te{ko je odmah bilo identifikovati promene, za koje se moglo sa sigurno{}u tvrditi da nagove{tavaju novo razdoblje u razvoju scenskih umetnosti u srpskim pozori{tima. Ovo se opravdavalo tvrdnjom da nema potrebe da se ogla{avamo posebnim deklaracijama, s obzirom da se pod slobodom stvarala{tva oduvek, a naro~ito na po~etku ovog milenijuma, podrazumevala nu`nost komunikacije i svesne artikulacije izraza u svakoj sredini, grupi pa i pojedincu. Subjektivno iskustvo, shodno tome, ne povezuje umetnike vi{e ideologijom i drugim iznu|enim vezama, koliko samim izrazom. To popdrazumeva slo`enije odnose, ve}e i prirodnije me|usobne uticaje, kao i stvaranje zaista novih formi delovanja. Razlog vi{e {to mnogi u budu}nost gledaju sa optimizmom – nestalo je politike koja nas je pritiskivala na razne na~ine gotovo celo stole}e, u ime neprirodnog politi~kog jedinstva, paralelnog i istovremenog razvoja, da bismo postali bli`i i potrebniji jedni drugima. U srpskom pozori{tu, rastere}enom mnogih predrasuda, ne postoje vi{e politi~ki nego samo umetni~ki ciljevi. Nema vi{e samodovoljnosti, kompromisa, potrebe za nadmetanjem sa raznim ideologijama, pa je ostalo samo istinsko stvarala{tvo, tolerantno prema razli~itim interpretacijama, ali u domenu autenti~nog i savremenog izraza. Su{tina srpskog pozori{ta, kao i umetnosti uop{te, nije ni u ideologiji, politici, nacionalizmu, nego u jeziku scene i delima koja potpuno pripadaju istorijskom duhovnom iskustvu i znamenjima naroda koji `ive na ovoj zemlji. Legitimne te`nje su stoga sadr`ane u zahtevu za stalnim promenama. Nisu povla~ene nikakve crte izme|u onog {to je stvoreno ili {to }e tek biti ostvareno. Zato su umetnici koji su stekli svoj umetni~ki integritet u poslednjim decenijama dvadesetog, sasvim spokojno krenuli kroz prve sezone dvadeset i prvog veka. To nisu nikakve nepremostive ni ~vrste granice, niti potreba da se me|usobno preispitujemo ili odre|ujemo – jer }e jedino vreme pokazati da li smo spremni da delujemo u nekakvom diskontinuitetu, ili prosto prevazilazimo svoje delovanje. Autonomnost umetnosti je upravo otvorenost prema raznim inicijativama, fenomenima ili pravcima koji vode na razli~ite na~ine, promenama u kojima }e se sve poznate esteti~ke dileme re{avati na druga~iji na~in. Tu se, zapravo, razilaze idealisti i skeptici. U Narodnom pozori{tu kao najstarijoj pozori{noj instituciji u Beogradu, verovali su da je najbolji odgovor na sve izazove i teoretske pretpostavke, favorizovanje novih premijera. Po~elo se sa Milevom Ajn{tajn Vide Ognjenovi},

2001–2002.

245

koja je bila istovremeno pisac i reditelj. Tu veliku `enu je opisala kao sentimentalnu pa}enicu, bezli~nu, prepunu melodramskih izliva i optere}enja. Zato ovo nije biografska drama, ve} slobodno izvrtanje karaktera, gde se daje zna~aj ~injenicama koje nemaju nikakvu vrednost za njen odnos sa Albertom Ajn{tajnom. Nema prave drame, istinskog sukoba, unutra{njeg prodiranja u su{tinu, niti sagledavanja egzistencijalnih istina. Gotovo ceo prvi deo predstave je zamorno opisivanje atmosfere me|u studentima profesora Vebera. Nadareni |aci tog ekscentri~nog starca kakvi su Albert, Grosman i ostali, krajnje su bezli~ni, u naivnim aran`manima sa igrom koja je spoljna, opisna i bez ikakvog identiteta. Svega nekoliko re~enica se odnosi na Alberta i Milevu. Zato nije ni ~udo {to je Milevinog oca Mari}a pretvorila u pokajnika koji oplakuje sebe i svoju porodicu. U ni{ta boljem polo`aju nije ni Milevina majka Marija, dok je posebno neprijatan opis sulude Milenine sestre Zorke. Sugeri{e se tako da je Milena iz poreme}ene porodice, uz tvrdnju da je i sama rodila jednu bolesnu devoj~icu, te da joj je ~ak i jedan od sinova bio neurasteni~an, pa ga je ve} u ranoj mladosti trebalo strpati u ludnicu. Izme|u ove junaknjinje i Alberta se su{tinski ni{ta ne doga|a. Pone{to se opisuje, ali sve je to za dramu periferno, da bi imalo snagu kojom se razbijaju ~injenice ili otvaraju ponori kroz koje dolazimo do esencijalnih stavova, emocija i istina. Jer, bez ikakve pristrasnosti, ova drama, kao i njena postavka, nemaju dramatur{ke slo`enosti, dokumentarnosti, autenti~nosti ni izvornog do`ivljaja. Za Narodno pozori{te to je ve} daleko ve}i problem nego {to se moglo i pretpostaviti – {ta poznate li~nosti unose u novi vek? Da li one same po sebi predstavljaju vrednost koja ne podle`e nikakvoj novoj verifikaciji? [ta zna~e komadi u kojima nema kriti~ke misli koja navodi na nova shvatanja scenske umetnosti? Mo`e li se u novo sa arhai~nim formama izraza? Sli~ne dileme pratile su i druge predstave na velikoj sceni ovog pozori{ta. Poznati pedagog, a uz to reditelj, Predrag Baj~eti}, poku{ao je da sa mladim glumcima o`ivi stare tekstove kakvi su Kre{talica i [najderski kalfa Joakima Vuji}a, Adam i berberi su prvi ljudi Jakova Ignjatovi}a, Podvala i \ido Janka Veselinovi}a, u sopstvenoj adaptaciji kojoj je dao naslov Komendija{i, ali smisao celog ovog projekta je bio dosta nejasan. Stapati sva ova dela u jedno istorijsko iskustvo, ne zna~i istovremeno sticanje superiornosti savremenog izraza, pa se moglo pratiti tek subjektivno ispoljavanje nekoliko darovitih pojedinaca koji }e tak kasnije sazrevati na na{im pozornicama. Ni{ta manje nije bila problemati~na ni predstava ra|ena na osnovu knjige Radoslava Petkovi}a Sudbina i komentari, u re`iji Alise Stojanovi}. Zabluda je bila da se novo u pozori{tu mo`e da gradi na starim literarnim zabludama o vrednostima ovog kontraverznog dela. Napravljena je predstava koja je bila vi{e preporuka za standardizaciju scenskog konformizma, nego {to je u njoj bilo autonomnih ciljeva koji bi otvarali rasprave o novim pozicijama scene u odnosu na literarne predlo{ke. Otud je pa`nja javnosti bila usmerena na Veliku dramu Sini{e Kova~evi}a kao i na novu

246

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

postavku Neprijatelja naroda Henrika Ibzena. Kova~evi} je, kao pisac i reditelj sopstvenih vizija, `eleo da stvori impoznatnu ansambl predstavu i imao je hrabrosti da na scenu izvede trideset glumaca kojima }e sam da odredi karakter i mesto u radnji. Te{ko je me|utim, tvrditi {ta je ovaj smeo i zanimljiv dramski autor, osobenog i prepoznatljivog senzibiliteta, hteo da postigne ovim tekstom. Je li to saga o porodici Zarija Vu~i}a koja se nakon uobi~ajenih kolebanja posle rata kre}e iz svojih vrleti i ~amotinje u siroma{tvu, put vojvo|anskih sela i bogatih ku}a oduzetih od ljudi nema~kog porekla? Politi~ka drama sa izvesnom ironijom, kamernim fragmentima tragi~nog karaktera? Otkud toliko sumornosti, nespokojstva i tragi~nog ose}anja vremena? U svakom slu~aju, tema prisilne kolonizacije nije nova. U literaturi, posebno na filmu, ona je obra|ena upe~atljivo i sasvim dovoljno. Isto se to odnosi na stvaranje zadruga, surovo otimanje `ita i svega {to su seljaci mogli da sakriju od novih i bezobzirnih vlasti, a pogotovo teme vezane za Informbiro, pa sudbine pojedinih generala koji su ostavljali svoje ratne drugarice, tra`e}i mlade glumice i balerine za rasko{ne vile, nasilno useljene na Dedinju. Mnogo toga matrijala ovom piscu nije bilo ni potrebno, ali on je verovatno poput Bertolu~ija u filmu, hteo da na pozornici ima svoj roman, u kome }e pratiti kroz razne prepoznatljive tipi~ne epizode, sudbine tri generacije jedne porodice, ali i niz njihovih zemljaka i prijatelja. Posebno mesto u svemu tome ima tragika nema~kih porodica koje su posle rata terali pravo u logore, gde su im `ene i devojke silovane, a zatim svi zajedno deportovani u Nema~ku. Ali, ne vredi se sporiti sa piscima koji imaju ambicija da re`iraju svoje tekstove. Ako se o literarnoj kompoziciji i gomilanju materijala mo`e razmi{ljati, re`ija je uspelija i kvalitetno sadr`ajnija nego neke ranije Kova~evi}eve postavke. Na sceni je to u osnovi realisti~ka igra sa izvesnim poetskim stilizacijama, prevashodno u dekoru, zatim tu je glas sa neba, pisma mrtve majke svome potomstvu, romanti~ni efekti, razna osvetljenja i makete sela, uz kostime relativno faktografski autenti~ne, mada su neki ekspresionisti~ki bili pretrpani maramama i crnilom, uz muzi~ke reflekse, {to je sve bilo dosta te{ko uskla|ivati unutar `ive dokumentaristike. Sve je to zajedno delovalo dosta ozbiljno a na trenutke dramati~no i potresno. Velika drama je opse`na, to je neosporno. Ali, ona ima impresivne siline uprkos svemu, a mo`da u tome ansambl Narodnog pozori{ta prepoznaje svoje zajedni~ke mogu}nosti. To je jedan od onih sredi{njih problema u izrazu, na koji jo{ uvek nemamo valjane odgovore. Bora Dra{kovi} se upravo sa ovim dilemama susretao u postavci Neprijatelja naroda. Mo`e li subjektivitet ~oveka sopstvenih uverenja da se odr`i u savremenom svetu i zahtevu da se indentifikuje sa dru{tvom i sredinom u kojoj `ivi? Da li on upravo odbijanjem da prihvati raspolo`enje mase svoju subjektivnost pretvara u snagu koja ga modifikuje kao li~nost, koja opet, po cenu svog tragi~nog polo`aja, zadr`ava distancu prema spoljnom svetu? Zato je ovde i najvi{e pa`nje bilo posve}eno Doktoru Stokmanu i Mortenu Kilu, kao

2001–2002.

247

nosiocima dve etike i dva poimanja li~nih i dru{tvenih interesa. Na ~emu }e se zasnivati novo pozori{te – na kriti~kom iskustvu i subjektivnom do`ivljaju stvarnosti? [ta je uslov daljeg razvoja? Da li su integracije svega onog {to se doga|a na velikim i malim kamernim scenama nu`ne kao prepostavka za bogatije scenske do`ivljaje? To se moglo razabrati tokom izvo|enja drame Stanje {oka Sema [eparda, na sceni “Ra{a Plaovi}”. Egon Savin je zrelo i svesno opredeljen, u{ao u razja{njenje drame koja je nastala posle Zalivskog rata a sada neo~ekivano deluje metafori~no{}u izuzetno aktuelno. To ipak, nije njena su{tina. Pisac je oti{ao daleko od mladena~kih zanosa Beketom i u svesti svojih sunarodnika prona{ao one prostore kojima se neprekidno do~aravaju ili zbivaju {okovi a pojedinac ne utvr|uje samo otu|enost od sveta nego i od samog sebe, izgubljenih emocija i snova, be`e}i iz ose}anja mrtvila i samo}e. Gorke su to istine koje imaju svoje veoma precizno dejstvo. Otud kod Savina nema improvizacija u re`iji, u {turoj realnosti se nalaze snovi ili u ve} razbijenim snovima prepoznaje ne{to od uni{tenog `ivota. U tom pogledu, indikativna je scenografija, u ambijentu porodi~nih restorana dekorisanih u stilu pop arta {ezdesetih godina. Na polovini pozornice, uz dva ugaona zida, stolovi i klupe sa fragmentima tekstova na zidu. Iznad druge polovine prazne pozornice, visoko u vazduhu, lebdi u prirodnoj veli~ini maketa istovetnog prostora, kao da je u igri samo pola restorana. To je ve} jedno simboli~no otkrivanje da svet koji tu biti{e uni{tava sam sebe. Zahvaljuju}i Savinu i glumcima, Stanje {oka je predstava puna simbola koji se pretvaraju u metafore, a traume ovog trenutka prenosi u ose}anje i svest gledalaca. To se nije moglo re~i za predstave kakve su Odbrana gospo|e Klito Mestres Monserat Rug, pa ni za Dramu na jednom stani~nom peronu Samuela Ben{etrita, iako su se gledaoci ponadali da }e to kona~no biti povratak reditelja Arsenija Jovanovi}a u njegovu mati~nu ku}u. Scena “V sprat” koja je bila od samog po~etka sporna po svome repertoaru, pa i prostoru za igru, dala je nove podsticaje za rasprave predstavama Polaroidi Marka Rejvenhila, u re`iji dosta smele i nepredvidive Ksenije Krnajski, a posebno Hasanaginice Ljubomira Simovi}a, u postavci Jago{a Markovi}a. Ovaj reditelj je svojim povremenim ekstravagantnim re`ijama stekao ugled baroknog, subjektivnog, nekonvencionalnog i prkosnog stvaraoca, {to se mnogima sa skromnim pozori{nim iskustvom, ~inilo atraktivnim, a po mnogim shvatanjima i pomodnim. Ovde je on daleko smireniji, promi{ljeniji, odgovorniji i {to je najva`nije, blizak shvatanjima da je re`ija na izvestan na~in simbol predstave, mogu}nost uticaja na zbivanje, stilizacije, odabiranja i stvaranja vizuelne kompozicije. Zato zbunjuje {to je ovde sprovedena jedna ~udna koncepcija – u izrazito kamernom prostoru, na~injena je kvadratna kosina gotovo prema dimenzijama sale, s tim {to je sa svake strane ostavljen tek prolaz za glumce, a publika, do koje je autoru teksta veoma stalo, zgurana je u jednu stranu. Moglo je to da

248

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

bude ne~ija volja, ali se sigurno pogre{ilo, jer je ova zamisao te{ko izvodljiva i na velikoj pozornici. Prostor je ina~e obra|en scenografski kao pustara, sve je sasu{eno, tek {to se nije pretvorilo u pra{inu koja natkriljuje vreme i sudbine. Hasanaginica Ljubomira Simovi}a zaslu`uje da bude ponovo igrana. Forma ljudskog posrnu}a je postala njena izvorna vrednost. Sve ostalo je mo`da precenjeno. Obnavljanje te poetske svesti Jago{ Markovi} je obavio uglavnom krajnje delikatno i pred nas izneo bitna pitanja `ivota, tekstu svakako produ`iv{i trajanje. Kroz sve ove uspe{ne, zanimljive, originalne ili bezli~ne i nedovoljno izra`ajne predstave, postalo je o~igledno da je preuranjeno govoriti o scenskom izrazu novog milenijuma. To jednostavno nije nomenklatura odre|enih vrednosti, nego proces za koji je te{ko utvrditi da li je i kada po~eo, ali je izvesno da }e on trajati kroz slede}ih sto, mo`da i vi{e godina. Uvek }e prema tome biti predstava aktivnog delovanja, onih koje su u pojedinim segmentima postale tipizirane aktivnosti, ili izmi~u ~ak i tehni~kim eksperimentima, a kojima pozori{te name}e svoju celovitost i nedeljivost. Izraz se neprekidno upotpunjava u svojoj mnogostrukosti, tako da niko sam za sebe ne mo`e u svemu da predstavlja moderan teatar ili teatar budu}nosti. Nemogu}e je prema tome izdvajati samo neke karakteristike savremenog scenskog stvarala{tva, te na osnovu njih donositi zaklju~ke o svim bitnim karakteristikama savremenog pozori{ta. Ve} se godinama u pozori{tima susre}emo sa jednim fenomenom – svako svoje predstave, bile one dobre ili osrednje, progla{ava kultnim. U tom krugu predstava za pam}enje, ve} punih dvadest pet godina stvara se predanje da je izvo|enje drame ^udo u [arganu izuzetan doga|aj. Za{to je onda ponovo igramo? Mogu se ~uti takva pitanja, jer nije nikad jasno da li `elimo da proverimo potencijal drame, utvrdimo da li ona korespondira sa ovim vremenom, da li je re~ o novom rediteljskom vi|enju ili kako koji glumac igra poznate likove Ikonije, An|elka, Skitnice ili Vilotijevi}a. Sve se promenilo, najvi{e vreme, uz gluma~ke generacije, a to upravo nala`e da se ne odre|ujemo prema onom {to se dogodilo, ve} da se uverimo kako se stvaraju novi kvaliteti u izrazu. Dejan Mija~ se nije o~igledno optere}ivao tom gluma~kom ikonografijom, a jo{ manje metaformama i aktuelnostima koje su ranije isticane kao posebne vrednosti. Jednostavno je pre~istio tekst, sa`eo ga u dve celine, zadr`ao njihovu dramsku i poetsku su{tinu i stvorio predstavu u kojoj postoji sve {to je pesnik zamislio, s tim {to su izna|ena neka nova zna~enja. [to bi se reklo – sve je kao pre, samo malo druga~ije. Koncentracija gluma~ke energije tako je locirana u dva plana – racionalan i realisti~an oko kafane “[argan”, gde se na periferiji sakupljaju izgubljeni, razo~arani ili marginalizovani ljudi i onaj drugi, pesni~ki iracionalan, koji ostaje u domenu se}anja, sa mrtvim ratnicima iz Prvog svetskog rata. Ambijent je rafinirano obra|en, pa se stvara utisak da se sve to doga|a iza neke napu{tene fabrike, ~ija se oronula fasada i porazbijani prozori prote`u u pozadini du` celog ovog prostora. Tekst sada deluje gu{}e i jasnije, mada ni u ovoj

2001–2002.

249

predstavi nije bilo mogu}e razre{iti sve probleme koji se nalaze u tekstu. Ako je delo inspirisano pesnikovom uznemireno{}u i nespokojstvom nad sudbinom njegove zemlje – porazno deluje saznanje da se ni{ta nije promenilo, te da su beda i nesre}a deo na{ih sudbina. Kada se ovaj komad pojavio, najvi{e pa`nje je privla~ila li~nost Vilotijevi}a, ~oveka sa govornice koji besomu~no vi~e, agituju}i za reforme, dok svi ne prestanu da ga slu{aju i na kraju ga ne odnesu sa pozornice, posle ~ega biva degradiran i li{en svakog politi~kog zna~aja. Sve je to nekada podse}alo na prilike u kojima su od ljudi stvarani informbiroovci, karijeristi, dou{nici i ~ankolizi, zalu|eni komunisti~kom dogmatikom. Reditelj je osetio da je ta pri~a izgubila dosta od svoje aktuelnosti, da su danas ljudi ravnodu{ni prema takvim verbalnim pozivima na promene, odricanja i `rtvovanja za nekakve imaginarne ideale, pa je lik sveden na epizodu. Ako se mislilo simboli~ki na patnje Srbije – one su mahom, i danas prepoznatljive, s tim {to elementarna poeti~nost ne sadr`i vi{e plakatsku glasnost niti ukazuje na tragi~nost bitisanja. U Ateljeu se tako ni{ta bitno ne menja – kada ho}e, iskazuju smelo svoju programsku vitalnost, ali ne uklanjaju ostale zablude. Tako se dogodilo da su pored ove predstave, publici pokazali i Ve~eru sa prijateljima Donalda Margulisa, bez ozbiljnijih scenskih vrednosti. Jo{ jedno njegovo delo na{lo se na sceni Teatra u podrumu, Sabrane pri~e, sasvim subjektivno obra|eno od strane Tatjane Mandi} Rigonat, zatim Kaput mrtvog ~oveka Hajdane Baleti}, Bedni ljudi Dostojevskog i vodvilj E`ena Labi{a i Marka Mi{ela Jedva ste~e zeta. To je ustupak mladim rediteljima ili piscima, da se poigravaju sa nepoznatim i novim delima, osim kada se podceni tekst Dostojevskog, pa biva gurnut na ovu neprikladnu scenu. Velike oscilacije u htenjima i realizacijama, tako da ne postoji stabilna politika koja bi se mogla odupreti raznim kompromisima ili bezna~ajnim pojavama koje bacaju senku ~ak i na velike poduhvate kakva je bila koprodukcija sa Toma` Pandur Teatrom i Multimedijalnim festivalom Ex Ponto iz Ljubljane, oko realizacije Hazarskog re~nika Milorada Pavi}a, za ~ije je izvo|enje ure|en poseban prostor za igru i balkoni za gledaoce, iza velike scene Sava centra. Ovim su jednostavno prekra}ena sva ona dugogodi{nja nadmetanja raznih producenata, menad`era, dramatizatora i scenarista oko toga ko }e pre da iskoristi popularnost ovog literarnog dela. Stvorena je predstava mladog slovena~kog reditelja Toma`a Pandura, rafiniranog ose}anja za savremeni teatar, koji je upravo oko ovog projekta sjedinio mnoge saradnike i aktere, za koje se jo{ uvek verovalo da vi{e nikada ne}e sara|ivati, {to je potvrdilo uverenje da se sve mo`e kada se ho}e. U prostoru kojeg su gledaoci osmatrali sa svih strana, na po~etku nema nikakvog klasi~nog dekora – ve} trinaest gomila finog pustinjskog peska, a gore visoko, nevidljiva me{ina iz koje polako curi mlaz tog kristalnog praha. Tu princeza Ateh, po Pavi}evim re~ima, u devetom veku supruga, k}erka ili sestra a mo`da i sve to zajedno, vladara hazarske dr`ave Kagana, putuje kroz snove u dubinu vremena i prostora, prenose}i poruke, predmete i

250

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

doga|aje u pro{lost i budu}nost. Ima scena, koje su veoma ma{tovite i slobodne, re`ija ume da uskladi ritmove izme|u pokreta, istio~nja~kih muzi~kih motiva, zami{ljenih slika uz postmodernisti~ke kostime svih stilova, kako bi {to vi{e naglasila tu prolaznost vremena. Nekoliko igra~kih numera je fascinantno, ali malo smeta prenagla{enost erotske trivijalnosti, od homoseksualizma do travestiranih egzibicija. Ali, sve to ne smeta Panduru da se na trenutke pribli`i onome poetskom jezgru koje Hazarski re~nik ~ini romanesknom baladom o `ivotnoj prolaznosti, gubitku identiteta i stapanju sa drugim ljudima i njihovim verama, obi~ajima, identitetom i namerama. Pandurova postavka je potpuno u stilu evropskog savremenog teatra odre|enih tendencija i na Bitefu, koji se unapred za nju opredelio, delovala je zaista reprezentativno. Ovakvi poduhvati odu{evljavaju, ali i zbunjuju po{tovaoce Ateljea 212, jer ga je te{ko pratiti izme|u hrabrosti i odu{evljenja, do zabluda ili potpunog razo~arenja. Jedna od pouka svih ovih predstava je bila – da se pozori{te, ma {ta htelo, za {ta se opredeljivalo, kojim stilskim odre|enjima bilo naklonjeno, ipak mora da se vra}a onom {to ~ini su{tinu teatarske iluzije, potrebnoj lepoti i duhovnom zadovoljstvu. To se navi{e ose}alo u Zvezdara teatru, koje je sa aktuelnom doma}om dramom, ironi~nim poigravanjem sa realno{}u, prolazilo kroz te{ke izazove, bez odlu~nosti da radikalnije promeni shvatanja o smislu savremenog teatra i ispolji ve}e razumevanje za promene koje relativiziraju stvoreno. Zato je uspeh do`iveo samo komad An|ela Stevana Koprivice, u prikladnoj postavci Milana Karad`i}a, dok su komadi poput Kontuzova Hrista Boj~eva i Nikole Pejakovi}a, a pogotovo Ve~eras slu{ate Du{ana Risti}a, vrlo brzo pali u zaborav. Jo{ u te`em polo`aju bio je Bitef teatar, sa svojim repertoarom ni malo ubedljiv, odre|en, smeo ni predodre|en za rizi~ne ili sasvim nove poduhvate. Sa projektima kakvi su bili Ja nisam kao ti Borisa ^ak{irana, Organizacija rada Isidore Stani{i}, Pasija po telu Andreja A}ina, Topografija ekstrema Bojane Mladenovi}, Hurry up! Svetlane \urovi}, Sarcasticus ili ro|enje virusa Nenada ^oli}a, nije se moglo posti}i ni{ta vi{e, do subjektivne primitivne zablude autora. Te{ko}e sa svojim samostalnim projektima ili onima koje su nudile grupe autora, imao je i Centar za kulturnu dekontaminaciju. Ne iznena|uje stoga {to se u ovoj sezoni nisu pojavili ni sa jednom predstavom, a posebno {to nisu ni nagove{tavali {ta u ovim okolnostima podrazumevaju pod pojmom dekontanimiranim scenskim prostorom. Pozori{te na Terazijama nastavilo je rad u rezignaciji i neverici da }e se u dogledno vreme vratiti mati~noj sceni. Me|u komedijama koje bi eventalno osve`ile repertoar i ponovile uspeh predstave Lukrecija iliti @dero, nisu na{li ni{ta {to bi ih podstaklo na neki ozbiljniji izazov, pa su se svili oko muzi~ko scenskog repertoara. Problem je bio kako da se uspostave poreme}eni kriterijumi oko toga {ta treba da se prika`e. Da bi skrenuli pa`nju javnosti, odlu~ili su da parodiraju novu predstavu i u njoj, sami sebe. Setili su se onog sjajnog filma Do gole ko`e, o radnicima bez posla, pa je Ivana Dimi} na~inila po tom

2001–2002.

251

motivu jednu rakova~ku verziju mjuzikla. Nekada je taj bazen bio dika socijalisti~ke izgradnje, la`nih iluzija i sre}nih radnika, {to je u ovom delu izneto kao uvertira. Zidovi zapu{tene fabrike oblepljeni radni~kim simbolima, petokrakama, srpovima sa ~eki}ima, svi akteri se pojavljuju u belim sletskim kostimama sa crvenim zastavicama, a reditelj, Jug Radivojevi}, pripremio ih je da pevaju drugu Titu i socijalizmu. Me|utim, kada se skinu zastave, ostanu oronuli zidovi fabrike sa velikom kapijom na kojoj su katanac i lanac. Ambijent je sam po sebi {okantan, deluje krajnje sumorno, pogotovo {to radnici koji gluvare pred improvizovanim dragstorom i kafanom, ve} u drugoj re~enici opominju gledaoce da je to njihov raj – Rakovica! Sve to na neki na~in pogoduje atmosferi u kojoj bi re`ija `elela da bude bukvalna i autenti~na. U pojedinostima ima istine, ali se istovremeno `eleo mjuzikl i socijalna drama. Tu nema adekvatne pri~e, nekoliko dosetki ne zamenjuje komediju, pa sve deluje dosta dugo i prazno, dok radnici ne uve`baju program u kome }e zajedni~ki nastupiti kao striptiz igra~i pod imenom Traktor. Ansambl je u takvoj igri uglavnom na{ao sebe, pa se sticao utisak da se glumci ne zabavljaju samo radni~kom, nego i sopostvenom bedom. Da bi podsetili na ranije uspehe, pored Golje, na~inili su predstavu Briljantin II prema uzorku D`ima D`ejkobsa i Vorena Kejsija. Te{ko je bilo glumcima, peva~ima i igra~ima u nepodno{ljivim tehni~kim i materijalnim uslovima, da stvaraju bilo kakvu iluziju, a kamoli da izra`avaju zadovoljstvo sopstvenim nastupom. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu preovladalo je jedno shvatanje koje je uticalo da se programska politika preusmeri ka sasvim odre|enom senzibilitetu, za koji se pretpostavljalo da odra`ava sasvim novi ukus, potrebe i ose}anja kod veoma odre|enih pojedinaca koji deluju u javnom `ivotu, a posebno u kulturi. Hteli su svoje posebne autore, birali su na ~udan na~in dela iz svetske literature i hteli projekte po kojima }e biti prepoznatljivi, tako da ih prati publicitet sli~an onom kakav je imao Atelje 212 sredinom sedamdesetih godina. Zato su se i odlu~ili da igraju komad Supermarket Biljane Srbljanovi}, u re`iji Alise Stojanovi}. Komad je komponovan je u `elji da se istakne neka vrsta traktata o izjedna~avanju polova. Tokom predstave se ponavlja zatvorena scena u {kolskoj u~ionici, hodniku i direktovoj kancelariji. Svaki prizor po~inje istim re~ima, likovi su uglavnom {ablonizirani i tek se na zavr{etku poznatih situacija otkrije po neki novi podatak. Supermarket je u su{tini, konstrukcija nema~ke inspiracije. Imena su mahom njihova, pone{to je nazna~eno o odnosima onih sa Istoka i Zapada, ima prikrivenih misli i asocijacija, ali i patologije. Simboli~no, to je mesto na kome se svako mo`e poslu`iti ~ime `eli, seksom po izboru i asortimanu, idejama, pro{lo{}u i ko zna ~ime jo{. U pitanju je samo cena, mo`da nekog zanima i poreklo, ali to je svakako sporedna stvar. Glavne li~nosti su u~enica koja odr`ava kontakte sa kolegom, ali je otvorena za sve kombinacije u kojima nema predrasuda ni prema znatno starijim. Alisa Stojanovi} je profesio-

252

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

nalno sve to aran`irala na principu forma – funkcija, pa njena re`ija pokriva sve jasne ili tek nagove{tene teze. Ljudsko bi}e je otu|eno, svedeno na tehni~ku ulogu predmeta. Li{eni emocija, akteri su uklopljeni u sistem koji sa`imanjem dobija oblik scenske forme. Sve je sra~unato da bude {okantno, jer to garantuje odre|eni uspeh i publicitet, ne samo piscu, nego i pozori{tu, a nije uop{te bitno {ta sve to u teatru zna~i. Ubrzo zatim, na|en je komad koji upotpunjuje ovakvu atmosferu u Teatru “Bojan Stupica”. To je Shopping and fucking Marka Rejvenhila, s tim {to ga je re`irala Iva Milo{evi}. O tim komadima koji obra|uju na razne na~ine homoseksualne teme, drogu i totalno odsustvo elementarnih ljudskih vrednosti i morala, posti`e u delu javnosti ve} veoma zanimljive ocene, pa ne iznena|uje {to ih odre|erna publika gleda sa razumevanjem. Paviljoni, Supermarket i sada Shopping and fucking predstavljaju o~igledno doslednu programsku liniju u kojoj komadi jedinstvenog sadr`aja, svaki na svoj na~in, nastoje da {okiraju, navedu na konfrontacije, problematizuju realnost i sa otvorenom drsko{}u prepri~avaju ono {to se mo`e pro~itati na posebnim sajtovima. Uprava pozori{ta koja svesno svoj repertoar usmerava na ovakve projekte nije ni malo bezazlena niti u nekoj trenutnoj zabludi. To je svesno opredeljenje u kome se izvesne dru{tvene deformacije koriste za jasne ciljeve. Destrukcija je – program. Ali ako svaki pisac, reditelj ili glumac ima svoj stil, kako definisati stil pozori{ta? Ko, zapravo, odlu~uje {ta }e se i kako igrati? Da li je u novom vremenu va`an bilo ~iji subjektivni umetni~ki identitet? Bezbroj je pitanja koja se mogu danas postavljati svakom pozori{tu, posebno onim najzna~ajnijim, kakvo je Jugoslovensko dramsko pozori{te. Neko }e pomisliti da uop{te ne znamo {ta je, ni ~emu te`i savremeno pozori{te. Zato su mnogi do`iveli pojavu Skupa Marina Dr`i}a, kao otkrovenje, ili novu razvojnu fazu u ansamblu na sceni teatra “Bojan Stupica”. Druga~ije re~eno, iz naturalisti~kih krajnosti i opsena, mo`da se krenulo u stilski eklektizam. Cela predstava, u re`iji Jago{a Markovi}a, deluje krajnje sofisticirano, ali i kao opsena koja reducira psiholo{ke opservacije, pa i identitet pisca. U ovom aran`manu ima vidljivog majstorstva, pa su pojedini prizori tako postavljeni, kao odblesci zbivanja, krajnji uzdasi ili krici nekih ose}anja. U to se upli}e postmodernisti~ka ironija, pa neki debilni momci nose savremene igra~ke. Sve je to upakovano efektno, mo`e da fascinira gledali{te, kao {to je ni{tavilo odu{evilo glumce na pozornici. Kada me|utim, splasne taj prvi utisak o ne~em neobi~nom, malo ostane od predstave i ona ne otvara dubine u kojima bi tra`ili sopstveni smisao. To su atrakcije u kojima je Jago{ Markovi} daleko ve}i majstor nego drugi reditelji, {to njegovim predstavama daje popularnost. Drasti~nih promena u repertoarskoj politici Beogradskog dramskog pozori{ta za ovu i naredne sezone, bar u najavama nije bilo. Na Crvenom krstu su `eleli da odr`e orijentaciju koja je ja~ala ambicije jednog otvorenog i savremenog pozori{ta. Pri tome su morali da ra~unaju sa ograni~enim umetni~kim kapacitetom ansambla, pa im je bilo te{ko da se izdignu iznad prose~nosti i

2001–2002.

253

pojedine predstave pretvore u doga|aje {ireg umetni~kog dejstva. Kada se odlu~ivalo o tekstu Pandorina kutija Gorana Markovi}a, mnogi su se prise}ali {ta se sve doga|alo oko najave skora{njeg otvaranja policijskih dosijea, kada }e svako mo}i da se upozna sa onim {to su o njemu mo`da prikupile tajne slu`be. Ubrzo se ispostavilo da to mo`e biti opasno iskustvo, ali sasvim retko i zadovoljstvo – jer suo~avanje sa istinama ili la`ima, prijateljima, izdajnicima, ili neprijatnim okru`enjem koje vam smi{lja tegobe, nesre}e, pretnje, ponekad i smrt, donosi vi{e mu~nine nego radosti. Da kod publike sam naslov ne bi doveo do zabune, citiran je tekst iz Gr~kih mitova Roberta Grivsa, koji govori kako je Epimetej poklonio svojoj `eni Pandori, kr~ag u kome su bili zatvoreni svi duhovi {to su mogli da na{kode ljudima – starost, tegoban rad, slabost, ludilo, porok i strast. Ona ga je odmah otvorila i napolje se razlete{e svi poroci ovog sveta! Kada se taj mit prevede u na{u realnost , lako je pretpostaviti {ta bi se moglo dogoditi kada bismo razotkrili sve tajne. Razumljiva je `elja za aktuelno{}u. Da li je ovo suo~avanje izvr{eno prerano ili prekasno – ko zna, utisak je mu~an. Stvarnost je diktirala formu, uti~u}i i na izraz. To je na odre|eni na~in bio problem i sa drugim postavkama, jer Privatni `ivoti Noela Kauarda i Zver na mesecu Ri~arda Kalinoskog, nisu mogli da prerastu korektnost niti da za`ive punom verodostojno{}u. Da bi ubla`ili utisak koji su ostavljale ove predstave na velikoj sceni, izvesne nade su vezivane za Novu scenu, gde su se opet po~etnici – reditelji i glumci ve`bali i ogledali u razli~itim tekstovima. To su Gorke suze Petre fon Kant Rajnera Vernera Fasbindera, u dosta bledoj postavci, bez one poznate agresivnosti i nezadovoljstva realno{}u kako se to doga|alo u ranijim postavkama ovog dela, a jo{ skromniji izraz je bio u Gospo|ici Juliji Augusta Strindberga i Kurvi iz Harlema Entonija Sverlinga. Ne{to `ivlja je bila predstava Gospodin Foka Gordana Mihi}a, ~iji tekst nije izgubio vitalnost. To ipak, nije moglo mnogo da pomogne pozori{tu, jer je nastavljeno sa gomilanjem predstava u kojima je bilo najva`nije da se pojave mladi zanesenjaci, ali bez pravih stvarala~kih motiva. O tome svedo~e Ispovesti Stavrogina Save Radovi}a, komadi Majka i dete Juna Fosea i Ubistvo sestre D`ord` Frenka Markusa. Mnogo truda, ali na`alost, ni~eg stvarno novog ili originalnog. Nasuprot ovakvim predstavama, optere}enim raznim zahtevima i nadama, u pozori{tu “Slavija”, situacija je bila jednostavnija i ~istija. Jer, suprotno ranijim predrasudama, ovde nije dolazio svet koji ba{ ni{ta ne zna o pozori{tu, pogotovo {to je re~ o glumcima koje je bilo mogu}e videti i na drugim beogradskim scenama. Za njih je ova scena bila veliko isku{enje – pru`ala je mogu}nost zarade ali i neposrdnu komunikaciju sa publikom, kako bi ovi susreti imali pozitivne okvire i odgovaraju}u atmosferu. Sezonu je pre`ivelo i reprizirano osam predstava iz prethodne sezone, {to je bio ve} uspeh koji nije za podcenjivanje. Njima je pridodata i jedna nova produkcija Dogodine u isto vreme Bernarda Slejda, u re`iji Bo`idara \urovi}a, koja je tek trebalo da se potvrdi pred gledaocima.

254

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Zanimljivih pojava bilo je u “Madlenijanumu” gde se, pored izvo|enja kamernih opera, dosta pa`nje posve}ivalo baletskoj igri sa dramskim sadr`ajem i nekonvencionalnim koreografskim re{enjima. Tako se prilikom postavke Ni`inskog – zlatne ptice razgrani~avaju uloge koreografa i reditelja. Uz to se uvodi kod nas nedovoljno istra`ivan fenomen takozvane “aleatorijske drame”, kao novog vida dramskog izraza. U obja{njenjima autora ovog projekta, isticano je da se ova forma kreira po sistemu “numera”, sa novim zna~enjem, jer u tim strukturama ona postaje samostalni nosilac dramske funkcije, ~ine}i jezgro predstave. To je zapravo, nagove{taj multimedijalnih projekata, za koje se tra`e novi autori. Za to vreme u Novom Sadu ponovo su o`ivele alternativne scene sa mladim ali i poznatim glumcima u ovoj sredini. Najozbiljniji poduhvat je trebalo da bude osnivanje “Portal teatra” sa osobenim scenskim izrazom. To je nagove{teno jo{ prilikom osnivanja, dve hiljadite godine, kada je prire|ena programska predstava Jelisaveta Bam Danila Ivanovi~a Harmsa u modifikovanom ekspresionisti~kom stilu. Sada je Ljubosav Majera postavio komad @anine Mir~evske Dies irae, uglavnom sa glumcima Srpskog narodnog pozori{ta. To je jo{ bilo izrazitije prilikom predstavljanja Otela Viljema [ekspira, u obradi Olivere \or|evi}. Grupa “Duplo dno” izvela je Paklenu pomorand`u Entonija Bard`isa, a ansambl “Ogled” predstavio se Grobnicom za Borisa Davidovi}a Danila Ki{a. Bile su tu jo{ i predstave Krevet Ratka Radivojevi}a, u prezentaciji teatra “Brod”, Space Saloma Marijana Prpa Fina i grupe “Infant”, kao i Stvaranje duge Aleksandra Mladenovi}a, sa “Teatrom Human”. Ma kako se glumci trudili to su ipak, kako se ubrzo ispostavilo, tek marginalni projekti koji ni na koji na~in nisu mogli da konkuri{u onome {to se izvodilo u Srpskom narodnom pozori{tu. Glavni projekt sezone bilo je novo izvo|enje drame Gospoda Glembajevi Miroslava Krle`e, u adaptaciji i re`iji Egona Savina. Oko ove predstave na~injena je posebna atmosfera, nagla{avana je va`nost uspostavljanja pokidanih pozori{nih veza, posebno sa Zagrebom i literaturom ovog zna~ajnog, ne samo hrvatskog nego i jugoslovernskog pisca. Sve je upro{}eno ve} u adaptaciji teksta, a posebno re`iji, koja je morala da prilago|ava intenzitet dramske radnje, pa i sam izraz, mogu}nostima pojedinih glumaca. Predstava je ipak do`ivela uspeh, potvrdiv{i se na vi{e festivala, sa zapa`enim nagradama. Na Sterijinom pozorju, igrana je u ~ast nagra|enih dramskih umetnika. @arko Tomi} je u svojoj re`iji proveravao dana{nje dejstvo komada Oslobo|enje Skoplja Du{ana Jovanovi}a. Predstava je bila realisti~ki komponovana, oslobo|ena politi~ke napetosti, dosta prirodna u izrazu i komunikativna sa gledaocima. Takva, svedena na svoju su{tinu i lako prepoznatljiva u se}anju, bila je prikladna za gostovanja, pa je ~ak prikazana i u Puli. Predstava Kazanova Dejvida Grejga, privla~ila je svojim sadr`ajem i igrom mladih glumaca. U javnosti je sve ovo prihvatano kao uravnote`en program koji potvr|uje

2001–2002.

255

vitalnost i `elju da se neprekidno ansambl potvr|uje ambicioznijim poduhvatima. Novosadsko pozori{te – Ujvideki szinhaz u ovakvim dinami~nim zbivanjima nije `elelo da ostane po strani, pa je pokazivalo ne samo zapa`enu aktivnost, nego i nove valere u izrazu. To je bilo potvr|eno ve} sa premijerom poznatog komada Bertolda Brehta Dobri ~ovek iz Se~uana, u re`iji [andora @otera. Predstava je imala dobro razra|enu unutarnju strukturu, precizan izraz, odre|enu simboliku i nametala se stilski svojom celovito{}u. Sledili su San an|ela \ule Fehera, Karneval Bele Hamva{a i posebno zanimljiva Jerma Federika Garsije Lorke, u originalnoj interpretaciji Kinge Mezei. Ono {to je u ovom trenutku bilo posebno zanimljivo jeste zauzimanje ansambla da se na njihovoj sceni organizuje Prvi festival vojvo|anskih ma|arskih pisaca. Na ovoj manifestaciji predstavljena su tri pisca, Ferenc Kontra, I{tvan Be{edes i Atila Palo{. Kroz ovaj program Novosadsko pozori{te bilo je prisutno na Sterijinom pozorju izvan konkurencije, kao i na drugim specijalizovanim festivalima. Gotovo ceo ansambl somborskog pozori{ta i po neki gosti sa novosadskih scena, pojavili su se u predstavi Opsada Crkve Svetog spasa, koju je prema romanu Gorana Petrovi}a, osmislio Kokan Mladenovi}. U neobi~noj scenografiji koja podse}a na stare manastire i zvonike, realnost se izme{ala sa pro{lo{}u na neobi~an na~in, pa fantastika deluje stvarno, a ono {to je realno, nadilazi sebe u dosta slo`enoj kompozciji, koja je kao celina dobila integrativnu mo} i dejstvo. Predstava se prirodno na{la na zvani~nom programu Sterijinog pozorja, a sa nagradama koje je dobila, potvrdila se kao jedan od najzanimljivijih projekata u na{em pozori{tu. Stvorene su jo{ dve predstave posebnog stila i identiteta, Bu|enje prole}a Franka Vedekinda, u postavci Gor~ina Stojanovi}a i [est lica tra`i pisca Lui|ija Pirandela, u postavci Davida Putnika. Sve su to bili ozbiljni poduhvati, gde su reditelji i glumci sasvim oslobo|eni spoljne napetosti, neizvesnosti i lutanja za identitetom, tra`ili i nalazili sebe u onome {to je u njima podsticalo intuiciju da se kre}e, kroz ma{tu gde se i realne ~injenice vide u druga~ijem svetlu. Vojvo|anska pozori{ta se nisu optere}ivala vremenom ni nekakvim isforsiranim promenama, spokojno nastoje}i iz predstave u predstavu, da svojim mogu}nostima reaguju na ono {to im pojedina dela ukazuju. Od njih se naj~e{}e o~ekivalo da svoju igru prilagode potrebi da se stvara raznim sadr`ajima nova scenska realnost. Tome su se prilagodila i novonastala pozori{ta, kao u Kikindi, gde je Velimir Mitrovi} nastojao da se suprotstavi konvencionalnom pristupu Uje`u Branislava Nu{i}a. Radoslav Dori} je ovde prikazao svoje More panonsko, a Vladimir Lazi} se pozabavio komedijom Petra Pecije Petrovi}a – Crko’ bez toga. Zanimljivo je to da je na ovoj pozornici na druga~iji na~in nego u Ateljeu 212, prikazan komad Roberto Cuko Bernara Mari Koltesa, prema zamisli Bojane Lazi}. Uspeli su ustale izraz na odre|enom nivou, a da u tome budu

256

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

ubedljivi. U zrenjaninskom pozori{tu “To{a Jovanovi}”, za glavnu premijeru odabrali su Bogojavljensku no} Viljema [ekspira, sa rediteljem Radoslavom Dori}em. Pri tome je bilo najva`nije da su se i oni oslobodili automatizma u komediji, te da su od prvobitno zami{ljenog zapleta, do{li do spontane igre koja je zra~ila stilom i ma{tovito{}u. Poznati komad Vladimira Vojnovi}a @ivot i priklju~enija vojnika Ivana ^onkina u vi|enju Ljubosava Majera je vi{e od realisti~ne slike sa ironi~nom distancom, jer se istrajavalo na onim fragmentima koje mo`emo razumeti i u svome vremenu. Ozbiljna predstava sa potpunom komunikacijom sa gledali{tem. Uz ove komade, shodno tradiciji, izveden je i tekst Uglje{e [ajtinca Govorite li australijski u aran`manu Vladimira Popadi}a. To je bilo sasvim dovoljno da se i ova sezona proglasi ne samo uspe{nom nego i potvrdom da igra ovde ne zastareva, a glumci ne robuju ilustrativnosti pa u njihovoj ma{tovitosti asocijacije postaju spontane, osloba|aju}e od te{kih utisaka i nespokojstva. Ne{to sli~no je vi|eno u postavci Gospo|ice Julije Augusta Strindberga na sceni vr{a~kog pozori{ta “Sterija”, koja je ra|ena prema zamisli Miroslava Benke i dovedena do pune izra`ajnosti. Narodno pozori{te u Subotici je u duhu sopstvenog iskustva igru stabilizovalo u domenu savremenih htenja koja su ih navodila na stilsku preciznost i superiornost u odnosu na svet stvarnosti. Ta igra bez predrasuda bila je veoma efektna u komediji Sluga dvaju gospodara Karla Goldonija sa rediteljem Kokanom Mladenovi}em, koji se nije zadovoljavao samo efektnim re{enjima, nego je upravo svojom ma{tovito{}u u svakoj sceni nastojao da osporava realnost, ma kako ona bila ~udna, izvitoperena i sme{na. Du{an Petrovi} je na{ao specifi~an izraz za iskazivanje drame Vi{njik Antona Pavlovi}a ^ehova, nalaze}i da ova tragikomedija ima jo{ uvek neizrecivih istina koje mogu da uzbude podjednako glumce i gledaoce. On je ovde realizam u~inio apsurdnim i tako oslobodio glumce preteranog nagla{avanja li~ne nesre}e i bola, kako bi ih li{io potrebe za psihologiziranjem i izopa~avanjem karaktera jer su unutarnje krize izazvane spoljnim situacijama daleko sadr`ajnije i nesre}nije. Ovim projektima su dodane predstave 10, 9 ,8 Jelene Mijovi} i Dom Riordanovih En Nobl. Izme|u Srpske i Ma|arske drame unutar zajedni~kog pozori{ta bile su sve uo~ljivije razlike – kako u odabiru tekstova, tako i u na~inu igre. To, me|utim, nije bilo izdvajanje po svaku cenu, ve} vi{e vra}anje kulturi koja je u ovoj sredini i me|u pripadnicima ma|arske nacionalnosti tra`ila mogu}nosti za aktivnije delovanje. Bili su fleksibilni i prilagodljivi, ~ak i onda kada im nije polazilo za rukom da prevazi|u odre|ene suprotnosti ili dosegnu do sinteza koje bi im uz sve drugo obezbedile izvornost ili autenti~nost u do`ivljaju. To se potvrdilo kroz izvo|enje komada D`oni pod oru`jem Daltona Trumba i Bredlijasa Smita, Ne boli Agote Kri{tof, No} ubica Hoze Trijana i drugih koji su se javljali u ovom programu. Najuspe{nija izvo|enja su bili zato Totovi I{tvana Erkenjija, gde je specifi~an humor na temu apsurda, sa ma|arskim specifi~nostima doveden do efektne i veoma produk-

2001–2002.

257

tivne igre. Ova predstava je imala uspeha u vojvo|anskim i ma|arskim gradovima gde god je izvo|ena. Posebna pa`nja je poklanjana zabavnim {tivima, operetskim scenarijima ili mjuziklima u raznim kombinacijama, a sada je na redu bila Titanik – revija na vodi I{tvana Ta{nadija, koju je rediteljski obradio \er|i Hernjak u dosta smeloj i atraktivnoj viziji. Sve je to bilo u odre|enoj funkciji, mada je i tada te{ko bilo u svemu obezbediti isti nivo i delovanje sa pozornice. U svakom slu~aju – Narodno pozori{te u Subotici je pokazivalo zainteresovanost da pravi {to vi{e premijera i da iskoristi sve svoje mogu}nosti, a one, kako se pokazivalo, nisu bile ni~im unapred ograni~ene. Izme|u ovih vojvo|anskih pozori{ta i onih drugih koji su stvarali predstave u drugim srpskim regionalnim centrima, lako su bile uo~ljive razlike u shvatanjima mnogih dilema oko toga kako i na koji na~in ostvarivati nove projekte ili se zalagati za neka nova shvatanja izraza. To, naravno, nije spre~avalo promene, niti je pove}avalo protivure~nosti, pogotovo kada se zna da je kod svih postojala saglasnost da je razvoj mogu} i na najmanjim i najskromnijim scenama, da svako ima pravo na sopstveni izraz, te da sve te razli~itosti te`e ka sintezi koja }e neutralizovati prevazi|ene forme i arhai~ne vidove dru{tvene anga`ovanosti. Da li ih je bilo dovoljno – to je ve} pitanje na koje se tra`io odgovor u svakom pozori{tu posebno. Teatar “Joakim Vuji}” se opet na{ao u periodu oporavka, odre|enije repertoarske politike i nagla{enijih ambicija u samom izrazu. To se iskazivalo u postavkama dela poput Doktor [uster Du{ana Kova~evi}a, u re`iji Jovana Gligorijevi}a, koji je predstavi obezbedio zanimljivost i dinamiku u iskazivanju doga|aja ali uz istovremeno sen~enje svih likova sa ironijom koja je oscilirala od lika do lika. Postavka Juga Radivojevi}a Kod ve~ite slavine Mom~ila Nastasijevi}a je ra|ena sa izrazitim umetni~kim ambicijama, a veoma zanimljiva je bila re`ija Petra Zeca Sme{nih precioza Molijera. Da sve ne bi bilo sumorno i neprijatno u zna~enjima, pobrinuo se Rade Marjanovi}, koji je na osnovu tekstova Du{ana Radovi}a na~inio zabavnu reviju Stara dobra vremena. Na kru{eva~koj sceni su nastavili sa orijentacijom da stvaraju predstave za standardni repertoar, ali i onaj festivalski, za koji se ula`u posebni stvarala~ki napori. Takav projekat je bila iscenacija Korena Dobrice ]osi}a, u vi|enju Neboj{e Bradi}a. U ovoj viziji je anga`ovano vi{e mladih beogradskih glumaca, ali se u igri nije prime}ivala razlika u odnosu na lokalne snage, jer je rediteljski okvir bio dosta ~vrst, a izraz doveden do potrebne funkcionalnosti, koja je opet rezultirala ekspresijom ograni~enog dometa. U sagi o Kati}ima kroz nekoliko generacija, hteli su da dosegnu autenti~nost i zna~enje velikih romana. To je bio veliki izazov za malo pozori{te, zato je sve pojednostavljeno i svedeno na golu fabulu. Te{ko je u tipi~nim slikama prepoznati svu specifi~nost ove literature, a pogotovo pratiti i razumeti svet, sav okrenut sebi, prepun ose}anja krivice prema sopstvenim korenima. Nad pozornicom su prema dubini na~injena tri okvira kao za uveli~ane fotografije, sa grubim stolovima. Tu se toliko agresivno govori, da su

258

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

problemi stopljeni, a psiholo{ki nije u njih ni mogu}e do kraja u~i. Ne{to od zna~ajnog romana se tu ose}a, pa ne iznena|uje da je ova predstava za kratko vreme do`ivela pedeset izvo|enja u Kru{evcu, Beogradu, Novom Sadu i nizu drugih gradova {irom Srbije i Crne Gore. Do koje mere je funkcionisao ovaj sistem, potvr|uje predstava Hodi u ba{tu Mod Noela Kauarda, koju je reditelj Ljubomir Dra{ki} postavio sa svojim stalnim saradnicima i glumcima iz Beograda. Uz ovo je realizovana Lekcija E`ena Joneska, prema zamisli Predraga Stojmenovi}a. Ovo poznato delo iz kolekcije teatra apsurda, na{lo se i na programu leskova~kog pozori{ta u viziji Nenada Todorovi}a. Ovaj reditelj je postavio komad Ljudmile Razumovske Ku}i, uz izvesne specifi~nosti koje su delovale dosta efektno. Tu su se na{li dela Om~a na om~u Majkla Stjuarta i Tajanstvena fioka Juliju{a Volskog, koju je odgonetao reditelj @oro Ivanov. Sasvim dovoljno – da glumci potvrde svoju zainteresovanost za nove elemente scenske igre. Novu potvrdu da su na putu sazrevanja pokazali su u vranjskom pozori{tu “Bora Stankovi}” sa ambiciozno ura|enim predstavama Oslobo|enje Skoplja Du{ana Jovanovi}a, u re`iji Filipa Gaji}a i Nesporazum Alberta Kamija, koji je osmislio Radoslav Radivojevi}. U Narodnom pozori{tu u Ni{u u svakom trenutku, bez obzira na unutarnje nesporazume, nedoslednosti u repertoarskoj politici ili nezadovoljstvo polo`ajem u pozori{nim zbivanjima, postojao je unutarnji potencijal koji je pod stanovitim okolnostima mogao uvek da bude aktiviran u pozitivnom smislu. Samo tako je bilo mogu}e razumeti sve ono {to se ovde zbivalo i {to je optere}ivalo njihovo sopstveno iskustvo. Retko su se zanosili jednostranim odlukama ili usmerenjima, uporni u nastojanju da ostanu otvoreni za razne forme i stilska stremljenja u izrazu. Otud javnost ~esto nije mogla da shvati otkud tolika kolebanja i za{to ovaj pozori{ni centar nije uvek me|u onim odlu~uju}im kreativnim snagama koje projektuju budu}nost pozori{nog delovanja na na{im prostorima. U izmenjenoj atmosferi sada su gotovo svi u ansamblu bili zaokupljeni postavkom Ukro}ene goropadi Viljema [ekspira. Milan Karad`i} je uspeo da podstakne glumce da se nadigravaju i svaku scenu nadgra|uju ma{tom, pa je bila na sceni vidljiva lako}a pokreta, zadovoljstvo u pojedinim obrtima, ritam koji svi podjednako slede, tako da je svim tim naporima stvorena predstava koja je mogla biti prihva}ena u svakoj sredini. Sa uspehom je prikazivana u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju. Uz to je Radoslav Milenkovi} na osoben na~in tuma~io Polonezu Oginjskog Nikolaja Koljade, sa ~ijim se delima ve} potvrdio na vi{e na{ih pozornica. Ono {to je ovde bilo zanimljivo – jeste da su glumci prihvatili ovo delo sa ose}anjem ali i vizuelnom percepcijom, tako da su mogli da svaki lik i situaciju ras~lane do krajnosti. Pri tome se nisu obazirali {to se izvesne ~injenice ~ine poznatim i razumljivim, jer se ovde nije primenjivao metod podra`avanja. Feliks i Doris je duo drama Bila Menhofa, koju je Olivera \or|evi} potpuno prilagodila na{em senzibilitetu i glumcima. Sve ovo protuma~eno je u ansamblu kao vra}anje sebi, {to je ve} bilo zna~ajno ohrabrenje za druge projekte.

2001–2002.

259

Pirotsko pozori{te je bilo svojevrstan fenomen, kao jedan od brojno najmanjih ansambala, sa svega nekoliko profesionalnih glumaca. To ih me|utim nije ograni~avalo, umeli su da komuniciraju sa nizom reditelja sa beogradskih i drugih pozornica, ulaze}i u projekte koji su ih objektivno prevazilazili svojim zahtevima. Ispomagali su se amaterima ili pojedinim glumcima drugih pozori{ta. Tako su sada na~inili svoje verzije Sumnjivog lica Branislava Nu{i}a, u re`iji Branka Popovi}a, zatim su obezbedili da Nikolaj Poljakov postavi Ujka Vanju Antona Pavlovi}a ^ehova, a Pavle Lazi} da izi|e sa svojim vi|enjem komada ^ekaju}i Godoa Samjuela Beketa. U uslovima koji su im omogu}avali rad, to je za njihovu sredinu bilo sasvim zadovoljavaju}e. U zaje~arskom popzori{tu “Zoran Radmilovi}”, poku{avaju}i da budu originalni u repertoaru, sada su odabrali komade Evalda Flisara A Leonardo i Neboj{e Rom~evi}a Terra incognita, ali bez o~ekivanih uspeha. Za glumce Narodnog pozori{ta u U`icu, bilo je najva`nije da osmisle sa rediteljem Miodragom Milanovi}em savremenu verziju Molijerovog Tartifa, a u tome su tek donekle uspeli, jer atmosfera na sceni, kao i igra glumaca, nisu bili dovoljno uskla|eni. [aba~ki glumci su za to vreme ne{to usporili svoju uobi~ajenu scensku dinamiku, ogledav{i se samo u dve nove predstave, La`i i parala`i Jovana Popovi}a Sterije, sa rediteljem Velimirom Mitrovi}em, ispod ranijih iskustava i dosta skromnoj u izrazu, i sa ne{to vi{e zainteresovanosti u Kaskaderu Bratislava Petkovi}a, kojeg je za svoje kolege, postavio glumac Petar Lazi}. To je ipak bilo premalo za ansambl koji je umeo da bude smeliji, ambiciozniji i bli`i zna~ajnijim vrednostima. Skeptici su se kao obi~no, ovaj put ne{to glasnije, pitali – {ta se novo dogodilo u na{im pozori{nim `ivotima? ^emu istrajavati na odgovorima koji su uvek dvosmisleni ili sa kojima se sve relativizuje na tim scenama sa razlogom ili bez njega? Bitef tra`i za sebe druga~ije pozori{te, i u ovoj sredini koja ga omogu}uje, dok Sterijino pozorje istrajava na kontinitetu i pravu da bitno uti~e na doma}e savremeno dramsko stvarala{tvo. Statistike nisu nikom posebno naklonjene, svako ih tuma~i na svoj na~in. Neosporno je ipak da su se sva pozori{ta stabilizovala posle dru{tvenih kriza u zemlji, na razme|u dva veka. Uz to, pove}alo se interesovanje publike, pa su dvorane sve punije. Isto tako, vi{e je premijera, repriznih predstava pa i neobi~nih projekata, {to ve} samo sugeri{e da se aktiviraju motivacioni sistemi kod mnogih umetnika, pa i nekih ansambala. Time se potvr|uje da pozori{ta ne prekidaju kontinuitet u svome delovanju, i da se ne zanose nekim radikalnim promenama. Pre bi se moglo stoga tvrditi da je re~ o prilago|avanju vremenu i senzibilitetu vezanom funkcionalno za duhovne potrebe odre|ene sredine. U tom kontekstu nije va`no koliko, nego kakvih predstava ima. One najbolje, bez obzira koliko ih je malo, sasvim sigurno potvr|uju da su podsticaji upravo do{li iz tih ose}anja da je nu`no biti savremen u odre|ivanju smisla i prirode izraza.

260

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

2002–2003.
U kratkom vremenskom periodu do{lo je do kadrovskih promena i smena u mnogim pozori{tima. Javnost je s pravom o~ekivala da }e sve te promene dovesti do materijalne konsolidacije pojedinih ansambala, sre|ivanja unutarnjih odnosa, uvo|enja anga`mana putem ugovora, potpunog otvaranja odre|enih scena prema glumcima iz drugih ansambala i izjedna~avanja njihovih prava sa onima koji su tu stalno zaposleni, sna`enja novog sistema rukovo|enja javnih ustanova sa velikim ovla{}enjima upravnih odbora, upravnika i {to je najva`nije, odvajanja umetni~kog rukovo|enja od poslovnog menad`enta. Kako novi zakonski propisi o kulturnim delatnostima, a posebno pozori{tima, nisu do kraja definisani – ostalo je niz nedore~enosti, koje su vi{e zbunjivale nego {to su omogu}avale nova re{enja. Tim pre, {to je preovladalo mi{ljenje da ne treba `uriti sa privatizacijom u pozori{nom `ivotu. To je zna~ilo da }e i dalje dr`avnu podr{ku u`ivati Narodno pozori{te u Beogradu, Srpsko narodno pozori{te u Novom Sadu i pozori{ta u kojima deluju ansambli nacionalnih manjina. Sve ostalo je prepu{teno brizi gradskih uprava i regionalnih centara, s tim {to je ostavljeno da se mogu formirati sasvim slobodno nova privatna pozori{ta, ali da }e o eventualnoj pomo}i, ili trajnim dotacijama odlu~ivati gradski forumi, na osnovu predstava i dostignutih vrednosti. Novina je bilo i to {to se u velikim sredinama pojavila ideja da mnogi mogu biti izjedna~eni na taj na~in, {to }e se godi{nje raspisivati konkursi za odre|eni broj projekata i predstava. Ranije pretpostavke ili o~ekivanja da }e pojedina pozori{ta iza}i sa svojim stvarala~kim platformama i repertoarima za vi{e sezona, pokazala su se izli{nim. Za to je postojalo vi{e obja{njenja – koga da ti planovi obave`u, kada se sa umetni~kim osobljem o~ekuje prelazak na ugovorne anga`mane? Kako unapred obavezati gostuju}e reditelje za realizaciju programa koji nisu u domenu njihovih stvarala~kih interesovanja? Ko mo`e sa umetni~kim autoritetom da trasira budu}a kretanja u istra`ivanjima novih puteva ili stilskih opredeljenja? ^iji su to programi, kada iza njih ne stoje nikakve pretpostavke, ni materijalne garancije da }e biti zaista i ostvareni, bez obzira ko ih trenutno usvaja? Su{tinski – te vizije o bli`im ili daljnim vremenima i doga|ajima, prakti~no malo koga je zanimalo. Pragmati~no, godina za godinu, ili sezona za sezonu, pa }e se tako postepeno slagati slika o pozori{tu novog milenijuma, kao procesa stalnog razvoja i mogu}eg preobra`enja. O tome odlu~uju dru{tvene uslovnosti kroz politiku koju artikuli{u gradski odbornici u pojedinim gradovima i centrima. To naravno, ne

2002–2003.

261

obavezuje niti spre~ava pojedince da ma{taju o sopstvenim ili ~ak na{im iluzijama, mimo sezonskih i odobrenih planova. Najizrazitije turbulencije u repertoarskoj politici i sistemu upravljanja, bele`ene su u velikim pozori{tima. U tom pogledu najvi{e pa`nje su privla~ili doga|aji u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Promene koje su se dogodile u javnom `ivotu tokom dve hiljadite, najdrasti~nije su se ispoljile upravo u ovoj ku}i. Krizni {tabovi su prosto namatali nove rukovodioce u drami, operi i baletu, te na odre|eni na~in uticali na formiranje aktuelnih programa. Bilo je tu naglih i neo~ekivanih promena i planova koji su trebalo da na neki na~in uspostave diskontinuitet sa ranijim iskustvom, nametnuv{i se velikim i kapitalnim projektima. Za tako ne{to nisu izvr{ene temeljitije promene, pa se toga nije ni formulisala nova estetska platforma nacionalnog teatra. Zato je razumljivo kolebanje da se klasika tuma~i na novi na~in, a uz to vodi ra~una o dominaciji savremenih izra`ajnih htenja, s kojima bi se ansambl zalagao za presti` sa drugim pozori{tima. Sve to je uticalo da se donese odluka o postavci Fausta l i Fausta 2 Johana Volfganga Getea, u adaptaciji i re`iji Mire Erceg, s tim da to budu dve samostalne predstave, od kojih bi se jedna igrala na velikoj sceni pred klasi~nim gledali{tem, a druga s one strane zavese, na pozornici, zajedno sa publikom. O toj pomalo anarhi~noj megalomaniji svedo~i i to {to je gotovo istovremeno spreman veliki operski spektakl Faust, koji }e se izvoditi u Sava centru. Za{to sve ovo, kako obezbediti ubedljive odluke na sceni – to niko nije mogao unapred da predvidi. Sve to zajedno, kako se ubrzo pokazalo, bila je ambiciozna ali nedovoljno promi{ljena avantura, koja se nije mogla ostvariti na op{te zadovoljstvo. Veliki scenski prostori tra`e posebnu dramatur{ku kompoziciju predstave i svi koji su verovali ili imali iluziju da su to samo tehni~ki problemi prelaska sa malog na veliko, tako su prolazili. Zabluda trenutka je bila u tome {to su se svi umetni~ki ansambli i mnogi saradnici izvan pozori{ta, anga`ovali na ovoj totalnoj prezentaciji Geteovih vizija. Neuspeh u operi imao je izvesnog uticaja na ono {to se doga|alo u drami. Mira Erceg je sasvim bila optere}ena literaturom o ovom neobi~nom delu, istovremeno `ele}i da na~ini svoju repliku na sve te komentare. Htela je nekonvencionalnu scenografiju, ali ni tu nije bilo doslednosti, pa su neke klju~ne scene zbijene na mali prostor, dok su daleko prostraniji delovi pozornice ostavljani za prizore od kojih su neki ras~lanjivani, uz to optere}ivani raznim drugim intervencijama. Tako je lik Margarite pretvoren u tri mlade glumice, a dosta je dato va`nosti duhovima, peva~ima i duhovima igra~ima. Bilo je tu i drugih nepotrebnih intervencija, koje su skretale pa`nju sa su{tinskih odrednica drame. Kroz sve to, lik Mefista, pa i Fausta, ostao je u granicama konvencionalnog i ve} vi|enog. Ali, rediteljka i uprava nisu se zadovoljili samo ovom op{irnom fascinacijom, nego su istovremeno zamislili jo{ jednu predstavu, iza zavese na pozornici, gde su se u nekoliko grupa koncentrisali gledaoci. Kako im nije bila dovoljna sva dubina pozornice, to su

262

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

zamislili da se kroz dekorisne hodnike i specijalna osvetljenja, na pojedinim stajali{tima doga|aju odre|eni prizori. Tu su ~etiri Fausta sa bezbroj situacija koje je bilo sasvim te{ko pratiti. Moglo se nekom u~initi da je ovo nagomilavanje materijala izraz postmoderne u teatru, jer se pojavljuju velike reklame aviona Lufthanse iz kojeg izlaze akteri, ali sve to je zanemarljivo kad se zna da moderan izraz te{ko podnosi retori~ke analize i formalizaciju do`ivljaja. Nikada nije dobijen odgovor – za{to se sve ovo ~ini i sa kakvim smislom! Ta nejasno}a je pratila jo{ jedan ambiciozni projekat, izvo|enje Vi{njika Antona Pavlovi}a ^ehova, u rediteljskom aran`manu Aleksandra Popovskog. U stilizovanom dekoru htela se isto tako sitilizovana igra, sa prepoznatljivim kostimima i re{enjima koja ~ak i subjektivni do`ivljaj nastoje da predo~e distanciranjem od svakog iskustva. U sredini koja poznaje mnoge rediteljske varijacije ^ehovljevih dela, sve ovo nikog ozbiljnije nije dotaklo. Podjednako bu~no su najavljivane premijere na kamernoj sceni “Ra{a Plaovi}”, uz isticanje njihove posebne va`nosti, kao u slu~aju dela Kantri Martina Krimpa, sa rediteljem Stivenom Rentmorom. Tim povodom dato je na znanje javnosti da je re~ o projektu “Nova drama”, kao dela sezone britanske nove drame, koja }e se verovatno ostvariti u saradnji sa Britanskim savetom. Kantri je, navodno, obnovljena i savremena varijanta pastoralne igre, u koju se uz poznatu alegoriju unose prizori iz savremenog `ivota. Da je re~ o parodiji, lak{e bi se razumela, ali pretenzije su mnogo ve}e – lekar napu{ta grad u kome je fizi~ki i duhovno sve zaga|eno, odlazi daleko na selo sa `enom i decom, stari ambar pretvara u ku}u za stanovanje, u`iva u travi i cve}u i tu dovodi svoju mladu ljubavnicu. Tog trenutka padaju u vodu sve pri~e o lepoti predela, jer nastaje klasi~na melodrama sa tri lica. Sledio je komad Bukefal Bo{ka Puleti}a, o Aristotelu i Aleksandru, koji je privukao izvesnu pa`nju {to se u tako ozbiljnu raspravu o sudbini sveta i ~oveka upu{ta jedan glumac. On je sebe tekstom sasvim opravdao. Uobra`eni bolesnik Molijera do`iveo je u re`iji \or|a Marjanovi}a jo{ jednu sasvim subjektivnu ali u mnogo~emu i proizvoljnu postavku, be`e}i od pravog smeha i njegovog dejstva. Daleko neposrednija bila je postavka Ribarskih sva|a Karla Goldonija, koja je na sku~enom prostoru, uz minimalni dekor bila koncentrisana na spontatnost do`ivljaja uglavnom mla|ih ~lanova ansambla, pa se tako pri~a rastvorila, a svaki lik imao ne{to svoje, ali ipak ne prelaze}i u otvorenu karikaturu. Bilo je tu stilizacija, naivnosti, ali i atraktivnih prizora, pa je predstava pulsirala iznutra svojim prirodnim ritmom i neposredno{}u. To se me|utim, nije ponovilo sa Crnim mlekom Vasilija Sigarjeva, u kome, uz sav trud rediteljke \ur|e Te{i}, nije moglo da se dopre do izvornih emocija. [ta sve to zna~i ili {ta se moglo o~ekivati, samo su neka od radoznalih pitanja na koje nije bilo odgovora. Mo`da je re~ o nesporazumu, jer jo{ uvek je neko verovao da je za pozori{te najva`nije da javnost neprekidno obasipa novim delima doma}ih i stranih autora. U sve to su se ume{ale razne teorije, pa ne ~udi {to je Ivana Vuji} odlu~ila da svoga Hamleta Viljema [eks-

2002–2003.

263

pira, inscenira u probnoj sali ili Sceni na V spratu. Da se ne bi koristila kreativnim iskustvom prethodnika, ona je u taj prostor unela nekoliko tona gvo`|urije, od koje su sa svim strana postavljene konstrukcije kao neki balkoni ili prolazi, {to je tako|e u raznim prilikama ve} vi|eno, kako bi se u tim veranjima, tr~anjima i obra~unima mnogo {ta doga|alo. Na sredini praznog prostora postavljen je bilbord na kome su razapeli samog Hamleta. Od ovog nesre}nika se o~ekivalo pre svega da poseduje tehni~ke ve{tine a zatim da do|e i do emotivnog usmerenja svojih pokreta. Predstava je progla{ena eksperimentalnom, ali to je bila samo u tehni~kom smislu, dok je tragi~ka radnja ostala manje ili vi{e netaknuta, s tim {to neke od klju~nih situacija nisu bile ni posebno nagla{avane. Zato se moglo razumeti pitanje upu}eno upravi pozori{ta – ako igrate Hamleta u probnoj sali, {ta }ete ~initi na velikoj sceni? Svaki {ok je trebalo tuma~iti kao ne{to novo, ~ak i kada to nije bilo novo. U Ateljeu 212 bili su manje optere}eni takvim razmi{ljanjima. Na ovoj sceni se verovalo da je svaka nova premijera neko, makar i malo, pomeranje unutar vitalnosti izraza. Zato su rediteljima po ve} ustaljenom pravilu dozvoljavali potpuno subjektiva tuma~enja klasi~nih i savremenih tekstova. To im je bilo daleko prihvatljivije nego kriti~ka ispitivanja ili psiholo{ke analize onog {to se ~inilo da pisac `eli da iska`e. Od njegovog sveta trebalo bi na~initi svoj sopstveni. To je nastojao da postigne Jago{ Markovi} u komadu Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke. Sasvim je bilo izvesno u ovom trenutku da se u beogradskom glumi{tu sa pa`njom i posebnim interesovanjem prate predstave ovog popularnog reditelja. Jago{ Markovi} je tekst krajnje reducirao i sveo na ono {to mu je bilo neophodno da bi se pratila pri~a. Tako je sebi oslobodio prostor, nije se mnogo obazirao na pisca, zanemario je donekle poetiku tragi~nog i koncentrisao se na stvaranje atmosfere, koja }e odra`avati stanja kroz koja prolaze ove nesre}nice. U scenografskom okviru sazdanom od visokih kamenih zidova, zazidanih prozora, u stilizovanim kostimima crne i bele boje, glumci uz sav rediteljski relativizam, nalaze spontane podsticaje za svoje do`ivljaje. Nije presudno da li su tuma~enja pojedinih postupaka ta~na, koliko reakcije deluju verodostojno. Bitno je u svemu subjektivnost i impresija. O~igledno je bilo nastojanje da se stvori neobi~na i vredna predstava sa likovnim sadr`ajem i u tome se uspelo. Travenov Egzibicionista, u preradi Du{ana Jovanovi}a, jeste neobi~an komad, a ne i toliko zanimljiv i vredan kako se pretpostavljalo. Milan Karad`i} je to potvr|ivao svojom re`ijom, a u tome su i glumci bili saglasni. Gra|anin plemi} Molijera je bila prilika da reditelj Ljubomir Dra{ki} svede svoje iskustvo iz nekoliko raznih postavki koje je radio na drugim pozornicama i da {to potpunije tuma~i ne samo temu, nego da oseti i one unutarnje vibracije ovog neobi~nog autora. Prikladan drveni dekor, izvorni kostimi, relativne preciznosti u samoj igri, doveli su da predstava bude celovita, bliska klasici, dovoljno spontana i po potrebi artificijelna, komedija sa stilom, koja publici na-

264

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

me}e odre|ena raspolo`enja. Nasuprot ovom programu, ma kako ga komentarisali – u Teatru u podrumu, bilo je vi{e dinamike, ali i najrazli~itijih povoda da se igra daleko vi{e, neobaveznije pa i problemati~nije. Posle relativno uspelog prikaza Posete gospodina Grina D`efa Barona, koju je aran`irao Stefan Sabli}, usledila je Prva ljubav Samjuela Beketa, koju je osmislila na sceni Marica Vuleti}, zatim komad Uho grlo no` Vedrane Rudan i Fantomi Jelene Kajgo, koje je predstavio Gor~in Stojanovi}. Ne{to vi{e pa`nje izazvao je delo Dvije hrvatske spisateljice Tene [tivi~i}, koju je u prepoznatljivim situacijama i re~ima, predstavila Sne`ana Banovi}, nailaze}i na dosta neo~ekivani publicitet. Jugoslovensko dramsko pozori{te je do`ivelo jedan od najlep{ih i najuzbudljivijih trenutaka u svome `ivotu. Posle katastrofalnog po`ara ~iji izroci nisu nikada do kraja i objektivni istra`eni – Beograd sa mnogobrojnim donatorima, svestan {ta je u nacionalnoj kulturi zna~ilo ovo neosporno najbolje jugoslovensko, srpsko i beogradsko pozori{te sa me|unarodnim renomeom, posle nekoliko godina mukotrpne sanacije izgradio je po me|unarodnim standardima najlep{e mogu}u pozori{nu zgradu, prvu koja je otvorena u dvadeset i prvom veku. Tehni~ki tu je sve {to }e odgovarati verovatno najvi{im zahtevima pozori{ne umetnosti u nekoliko narednih sezona. Time je ovo pozori{te dobilo uslove koji ga sasvim izvesno mogu ponovo izdi}i me|u vode}e ansamble na{eg pozori{ta. Kako svi veliki dru{tveni i kulturni doga|aji imaju svoju senku – ovde su se prilikom otvaranja mogli ~uti uz uzvike odu{evljenja i prigu{eni tonovi nespokojstva, podstaknutog time {to ansambl nije bio u mogu}nosti da stvori bar jednu novu reprezentativnu predstavu, ravnu po zna~aju ovom tako veli~anstvenom i retkom slavlju. Mo`da nisu imali uslova za rad, a mo`da ih je dugogodi{nje ~ekanje umrtvilo u zanosima, tek iza{li su sa obnovljenom predstavom Rodoljupci Jovana Popovi}a Sterije, koju je svojevremeno kreirao sa velikim uspehom Dejan Mija~. Od te nekada{nje slave i divljenja malo je ostalo, pa je sve delovalo kao nategnuta repriza, bez onog bogatog zra~enja koje je proisticalo iz pojedinih prizora i izraza glavnih protagonista. No, pozori{te `ivi, i uskoro je pozvan makedonski reditelj Slobodan Unkovski, koji je na ovoj pozornici tokom devedesetih godina pro{log veka imao zna~ajnih uspeha, da postavi u subjektivnom ali po intencijama modernom konceptu, Galeba Antona Pavlovi}a ^ehova. Stilizovani dekor, bukvalna otu|enost, premalo simboli~nih zna~enja, izbegavanje preciznijih tuma~enja, nisu mogla da oforme celinu koja bi obuhvatila ne samo poznate nego i neobi~ne, ili skrivene delove ove poetizovane tragedije. U Teatru “Bojan Stupica”, Unkovski je postavio novo delo [ine Milene Markovi}, na temu otu|enosti u na{em savremenom ambijentu. Bilo je tu dosta bola, mu~nine, nesnala`enja i opiranja ostanku na dnu `ivota. Na kraju je Jago{ Markovi} predstavio svoje autorsko delo koje je nazvao Govornica. U dubokom snegu postavljena je jedna javna govornica ispred koje se guraju razni nesre}nici sa svojim o~ajni~kim potrebama da uspostave komunikaciju s nekim

2002–2003.

265

koji im se ~ini potreban, drag, ili tek kao prilika da se razbije samo}a. Sve ove predstave, da li kao celine ili u fragmentima, svedo~ile su da u samom pozori{tu postoji `elja da slede orijentaciju iz ranijih sezona, dakle, da se izraz na njegovim pozornicama artikuli{e u stilu savremenog teatra suzdr`anih emocija i efektnih slika, koje }e uz svu spoljnu artificijelnost, mo}i da kreativno izra`avaju stanja u kojima se nalazimo, vi{e nego da realisti~ki komentari{u `ive doga|aje iz stvarnosti. Trebalo bi da to bude specifi~no i `ivo izra`avanje, te da se po tome razlikuje od drugih ansambala. Formalno gledano, Beogradsko dramsko pozori{te je bilo neobi~no aktivno, sa dosta dela na svome programu koja se nisu pojavljivala ~esto ili uop{te u repertoarima sli~nih ansambala. Na velikoj sceni je prire|eno ~ak pet novih premijera, {to je znatno vi{e nego i u jednom drugom pozori{tu. Mo`da su to zanimljiva dela, ali bez sadr`ajnijeg scenskog delovanja. Klin Sajmona Deja, Kaj sad Borivoja Radakovi}a u sagledavanju Egona Savina, Apologija neprijatelju Jovana Popovi}a, u vi|enju Davida Putnika, Frederik ili bulevar zlo~ina Erika Ermanuela [mita, na koji je ne{to vi{e pa`nje privukla re`ija Milana Karad`i}a, te Glengeri Glen Ros Dejvida Memeta. Sve je to u su{tini bilo zagovaranje odmerenog izraza, koji se po potrebi kretao od agresivnog realizma do izvesnih stilizacija koje je te{ko bilo u svemu uskladiti. Tako je Neboj{a Bradi} uobli~io pri~u D`ozefin o neobi~noj igra~ici kao simbolu odre|enog vremena, dok je @arko Tomi} postavio delo Dvadeset i ~etiri zida Igora Marojevi}a. Stevan Bodro`a bio je zaokupljen tuma~enjem teksta Ovo bi mogao biti va{ sre}an dan Mileta Prodanovi}a, dok je Olivera \or|evi} pomogla Daliji A}in da predstavi sopstvenu monodramu Glory hole. Beogradsko dramsko pozori{te se ipak ovim predstavama ograni~enog trajanja, stabilizovalo u kulturnom `ivotu vi{e svojim prepoznatljivim specifi~nostima i osrednjom igrom, nego trajnijim vrednostima. Bitef teatar je uporno istrajavao na alternativnim programima, zadovoljan onim {to ~ini, izvan glavnih tokova pozori{nih zbivanja, predusretljiv prema neobi~nim predstavama i inicijativama, ~esto potpuno nepoznatih mladih entuzijasta ili grupa koje su povezivale pojedince sli~nih sklonosti i mi{ljenja. Tako je Nenad Proki} re`irao No} Helvera Ingmara Vilkvista, kao duo dramu `ivljeg gluma~kog izraza. Ana Zdravkovi} se predstavila re`ijom Ljubavi Mari [izgal, dok su Isidora Stani{i} i ^arni \eri} na~inili svoj Lift. Jelena Bogavac je uobli~ila tekst Milene Bogavac – North Force sa dosta zanimljivih pojedinosti u igri. Time se samo potvrdilo mi{ljenje da Bitef teatar namerno ostaje po strani kao projektno pozori{te alternativnih tendencija. Centar za kulturnu dekontaminaciju iza{ao je sa novom predstavom Hamletma{ina Hajnera Milera, koji je postavila Nada Kokotovi} kao koreodramu proverenog scenskog izraza. Ister teatar je ostao dosledan svome izrazu, u prepoznatljivom stilu osmisliv{i dve nove predstave, Lista sumnjivih ili ko je pojeo puding i @ega, koje su kreirali Damir Vijuk, Ljubomir i An|elija Todorovi}. Pozori{te na Terazijama je svoju

266

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

dramsku produkciju ograni~ilo na prigodne monodrame i izvo|enje Ljubinka i Desanke Aleksandra Popovi}a. Ovaj komad je re`irao glumac Milenko Zabla}anski, nastoje}i da sjedini svoje gluma~ko znanje sa `eljom za samostalnim formiranjem predstava, ali u ne{to izmenjenom stilu, manje oslonjen na iskustvo, koliko na generacijsko ose}anje farse i igre apsurda. Zabla}anski se pojavio i kao autor predstave iz muzi~ko scenskog programa, Zamisli `ivot, ali sa daleko manje uspeha. Glavni projekat sezone je bilo delo Dva mirisa ru`e Emilija Karbaljida, u dosta osmi{ljenoj i atraktivnoj re`iji Slavenka Saletovi}a. Me|u alternativnim i privatnim trupama, i dalje je dominantno bilo pozori{te “Slavija”, kao otvorena scena na kojoj su nastupali beogradski glumci svih profesionalnih pozori{ta. Svoje premijere do`ivelo je delo Ljiljane La{i} Jasmin na stranputici, koji je osmislio dosta efektno i komunikativno Vladimir Lazi}. Radoslav Dori}, jedan od za~etnika ovog teatra, iza{ao je sa svojim novim autorskim ostvarenjem Srbi grade ku}u aktuelnog i zanimljivo ispri~anog sadr`aja. Isidora Bjelica se pojavila sa neobi~nim komadom Sarajka u parlamentu ili lustrirana popi}ka, koji je sama osmislila na sceni u neobi~nom aran`manu, publici veoma zanimljivom. Miladin [evarli} je tako|e svoj komad Zavodnik sam re`irao, nastoje}i da svoju ideju {to jasnije i doslednije sprovede gluma~kom igrom. Kada se tome doda da je na repertoaru ovog pozori{ta bilo i {esnaest najuspelijih produkcija iz proteklih sezona, jasno je za{to je publika postala jedan od dominantnih oznaka uspeha u “Slaviji”. Zvezdara Teatar je bio u trenutnoj nedoumici – da li u nedostatku adekvatnih novih doma}ih tekstova, u repertoar uvede inostrane pisce? Poku{alo se to sa komadom Pogled u nebo Dejvida Hera u tuma~enju Ljiljane Todorovi}, ali publika nije prihvatila sa razumevanjem ovu programsku promenu. Kada se sve ovo ima u vidu – tri pozori{ta, Narodno, Jugoslovensko dramsko i Atelje 212, bila su klju~na za razumevanje onih najvitalnijih pojava u beogradskom pozori{nom krugu. U repertoarskoj politici pojedinih ansambala nije se ni{ta neobi~no doga|alo niti su takve inicijative nagove{tavane, uz valjana obrazlo`enja. Nije bilo dela koja bi radikalno prekinula sa svim onim {to se doga|alo u dvadesetom veku, posebno onim teorijama o savremenom i avangardnom, a pogotovo ne onih koja su odra`avala neka nova mi{ljenja ili estetske stavove o pozori{noj umetnosti. Jo{ uvek je teatar apsurda, razna shvatanja o teatru re~i ili pokreta, razli~ite stilske tendencije na sceni i u slobodnom prostoru, nalazio svoje opravdanje pred gledaocima. Sve to nije isklju~ivalo interesovanje za ono {to se doga|alo u regionalnim i gradskim pozori{tima. Kru{eva~ka scena je bila test koji je budio {ira interesovanja. Mnoge je zanimalo kako je Neboj{a Bradi} sa svojim glumcima i onima koji su dolazili iz drugih ansambala, uspeo da u par sezona stvori nekoliko predstava koje su kvalitetom mogle da se mere sa mnogo uglednijim i popularnijim ansamblima. Sada kada je on napustio ovu sredinu, kao da je nestalo

2002–2003.

267

one energije koja je zra~ila iz pojedinih postavki, pa je pozori{te opet utonulo u lokalne okvire. Sa predstavama kakve su U mre`i Reja Kunija i Klopka za bespomo}nog ~oveka Robera Tome, nije se moglo dosegnuti do realizacija na vi{em nivou izraza. Teatar “Joakim Vuji}” u Kragujevcu nosio se sa drugim problemima – pre svega sa ube|enjem ansambla da sve {to ~ine ve} samo po sebi ima posebnu vrednost. Tu je nastupalo vi{e veoma darovitih glumaca, ali te{ko su postizali jedinstvo koje bi ih izdvojilo u njihovoj igri i u~inilo da pojedine predstave dobiju to pri`eljkivano zna~enje. Na komediju su se ~esto oslanjali pa su i sada poznatog komi~ara Ljubomira Ubavki}a, koji je potekao sa njihove scene, anga`ovali da osmisli O`alo{}enu porodicu Branislava Nu{i}a. Ali, dalje od prise}anja i sopstvenog iskustva se nije oti{lo. Ve}e ambicije su polagane u Galilejev `ivot Bertolda Brehta u re`iji Neboj{e Bradi}a. Kultivisana predstava, pomalo hermeti~na i bez otvorenije komunikacije koja bi joj obezbedila mnogostrukost u delovanju i vezala za sada{nje vreme. \or|e Milosavljevi} je postavio svoj komad Iskoristi dan namenjen mla|im gledaocima, ali ni kod njih nije nai{ao na znatnije interesovanje. Sli~no je bilo sa delom Mirjane Ojdani} @ivot je sve {to te sna|e u re`iji Juga Radivojevi}a. Igra se kretala od realisti~kioh prizora, do persifla`e i karikature. Na osnovu svega ovoga, te{ko je bilo uo~iti da li u ovakvom repertoaru postoje neki novi impulsi koji usmeravaju ceo program ka ne~em zanimljivijem, {to bi bar nagovestilo da se postepeno prevazilazi rutina i ve} odavno standardizovani izraz. Sli~nih dilema bilo je i me|u leskova~kim glumcima. Da li ono {to igraju ima za njih i ceo ansambl subjektivno neke posebne potrebe i gde se postavljaju ciljevi do kojih treba dosegnuti. Inscenacija @or`a Dandena Molijera, u dosta agresivnoj re`iji Radoslava Milenkovi}a, nije mogla da u tom pogledu pru`i ozbiljniju argumentaciju. Sli~no je bilo i sa Prosja~kom operom u obradi Vaclava Havela i realizaciji Katarine Petrovi}. Logi~an redosled zbivanja uz izvesne farsi~ne elemente u igri, tek da su aktere dr`ali u atmosferi me|usobnog dopunjavanja i karakterizacije. Sve lokalno, uz niz tehni~kih problema koje je trebalo re{avati oskudnim sredstvima, bilo je i na pozornici “Bora Stankovi}” u Vranju. Komad Krivovo Radoslava Stojanovi}a imao je pretenzije da bude svojom tematikom savremen, ali uz kori{}enje izvesnih folklornih simbola i lokalnih asocijacija, koje je uskla|ivao rediteljski Jug Radivojevi} velikim trudom i malim dometom. Ta tendencija da se prevashodno udovolji lokalnim potrebama, potvr|ena je i u Pirotu, gde se sva pa`nja usredsredila na postavku Ko{tane Bore Stankovi}a, u re`iji Slobodana Aleksi}a, koja je istrajavala na poznatom iskustvom i `elji da sve bude spontano, pomalo uzbudljivo i u pesmi zanimljivo. Ni{an Srbislava Minkovi}a, imao je veoma skroman literarni i scenski potencijal. Ne{to vi{e se poku{alo sa tekstom Glupaci Nila Sajmona, koji je osmislio dosta zanimljivo Ra{ko Mladenov, sa pokretnom scenom na pozornici, ali je u izrazu sve to bilo nedovoljno artikulisano da bi se na pokazanoj igri mogao da uspostavlja bilo

268

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

kakav sistem vrednosti. U zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}”, bilo je ne{to vi{e zainteresovanosti za nove predstave. U znak se}anja na glumca ~ije ime nose, postavljen je njegov komad Ne/sumnjivo lice, koje predstavlja dosta skromnu adaptaciju i komentar na popularni tekst Branislava Nu{i}a. Reditelj Nenad Gvozdenovi} je poku{ao da stilizuje ovu komediju ali glumci su sa naporom ostajali na izvesnoj distanci prema originalu, koji ih je neodoljivo vukao ka izvornom humoru. Sa pa`njom je postavljen komad Bela ru`a za Dubljansku ulicu Miodraga Zupanca, u adekvatnoj atmosferi i realisti~koj postavci Bo{ka Dimitrijevi}a. Jug Radivojevi} je pokazao svoju subjektivnu impresiju dela Ta{ana Bore Stankovi}a, sa izvesnim novim akcentima, koji su drami obezbedljivali unutarnju tragiku i spoljnu ubedljivost. U Ni{u je ponovo do{lo do smene uprave, a to su pojave koje hroni~no uti~u na rad njihovog gluma~kog ansambla. Dok su se smenjivala o~ekivanja i nadanja, postavljen je samo jedan novi komad, Evalda Flisara Sutra }e biti bolje sa rediteljem Dejanom Krstovi}em. U toj eklekti~koj konstrukciji, pojavljuju se likovi ~uvenih umetnika – Jesenjina, Rembranta, Ni`inskog i Mi{kina, pa otuda potreba da se mitske pri~e pribli`e savremenim gledaocima, bar kao zanimljive informacije. U tome se relativno uspelo, pa je je ova predstava gostovala u Beogradu, Novom Sadu i vi{e gradova u zemlji, ali i u Sloveniji i Austriji. U ni{kom pozori{tu su, kao i u mnogim drugim, samo ovde sa ve}om zainteresovano{}u, glumci pitali {ta i kako da se igra? Oni sami u sebi nisu mogli da artikuli{u na zadovoljavaju}i na~in sve motive koji bi ih doveli do novih uspeha, to su o~ekivali od uprave koja je trebalo po njihovom uverenju da na odre|eni na~in integri{e njihove subjektivne `elje, potrebe sredine, interese pozori{ta i sve ono {to se danas podrazumeva pod savremenim izrazom. Narodno pozori{te u U`icu bilo je gotovo uvek izdvojeno ili po strani od ovih zajedni~kim dilema koja su strujala kroz pojedine regionalne pozornice. Verovali su uvek, bez obzira na uspeh, da njihovo delovanje treba da bude u okvirima onog {to se smatra izrazom savremenog teatra. Zato su, posle toliko drugih postavki i tuma~enja, omogu~ili reditelju Branku Popovi}u da osmisli svoju verziju Hasanaginice Ljubomira Simovi}a. Koncepcijski, tu je bilo nekoliko novih intervencija i tuma~enja odnosa izme|u mlade Hasanaginice i njenog okru`enja. Predstava je imala izvesne tragike, emotivnog naboja i stilizovanih prizora koji su ostavljali na publiku dosta ubedljiv utisak. Ljiljana La{i} je ovde do`ivela premijeru svoga komada Stanica Brodarevo u kome su dve glumice na~inile svojom igrom pravu predstavu. Radoslav Dori} je aran`irao komad Odisej ne stanuje ovde Dejana Gligorijevi}a, prave}i dosta verno atmosferu u pozori{tu gde se priprema predstava iz anti~kog repertoara. Sve to natkrililo je predstavljanje romana Vuka Dra{kovi}a No} |enerala. Za scenu ga je priredio Bo{ko Puleti}, a re`irao Jovica Pavi}. Tu se pojavilo u va`nijim ulogama nekoliko glumaca iz beogradskog Narodnog pozori{ta, {to je bilo stimulitivno i za

2002–2003.

269

~lanove doma}eg ansambla, pa je stvorena predstava odre|enog misaonog sklopa, sa ubedljivom igrom koja je imala odjeka, ne samo u ovoj sredini, nego i drugim gradovima zemlje. Ona je ~ak bila povod za vi{e polemika i kriti~kih razmatranja doga|aja koje je tako emotivno opisao Vuk Dra{kovi}, a koji su prosto delili publiku, mada ni igra glumaca, ni sama predstava nisu bili sporni. Sli~no onome {to se zbivalo u Ni{u ili Zaje~aru, dogodilo se u [apcu, gde je tako|e bila takozvana otvorena kriza rukovo|enja. Bilo je nastojanja da se posledice takvih zbivanja {to pre potisnu i saniraju unutar ansambla, pa je sastavljen dosta zanimljiv i neobi~an programu. U njemu su dominirale Kineske bajke Dena Totera, koje je u svojoj predstavi prikazao i ilustrovao igrom reditelj Voja Soldatovi}. Ta predstava je bila potpuno prilago|ena na{em senzibilitetu, uz neophodna tuma~enja pripoveda~a i pokazivanje kako se to sve izvodi u pozori{tu. Dosta pa`nje je privukao komad Sastanak na vrhu Roberta Dejvida Makdonalda, u kome se pojavljuju li~nosti Eve Braun i Klare Peta~i, `ena vezanih za Hitlera i Musolinija. I ovu predstavu je uobli~io realisti~ki, bez dodavanja ironi~ne distance, Voja Soldatovi}. Jug Radivojevi}, koji je ve} svojim neobi~nim i savremenim tuma~enjima Ko{tane Bore Stankovi}a izazvao dosta opre~ne komentare, nije odustajao od svoje osnovne koncepcije, koju je samo varirao i prilago|avao mogu}nostima ansambla. Kada se od pozori{ta tra`ilo da sami nazna~e ili preporu~e svoja najbolja ostvarenja – mnogi su se dvoumili. Tek bi neki izdvojili po jednu a bilo je i onih sa kriti~kom sve{}u, koji su jednostavno }utali, {to je samo po sebi govorilo o njihovom odnosu prema sopstvenim ostvarenjima. Pri tome niko nije negirao da su im scene otvorene i da postoje radne mogu}nosti za smelije scenske poduhvate, pa ~ak i umetni~ki zanimljive eksperimente. Bilo je upravnika koji su iskreno priznavali da su nemo}ni u koncipiranju programa. Na njih ne samo da su uticali reditelji iz metropole, nego i lokalni glumci, prvaci koji su prihvatali samo ona dela u kojima su videli za sebe odre|ene uloge. U poslednjim sezonama vi{e njih je samo i re`iralo odre|ene predstave, veoma skromnog i uglavnom konvencionalnog izraza. Naravno, postoje i druga~ija obja{njenja za sve ono {to se de{ava u gradovima {irom zemlje. Postoje shvatanja koja brane tezu da ekonomske i dru{tvene prilike, posebno u odre|enim sredinama, bitno uti~u na kvalitet pozori{nog `ivota. Koliko su se puta samo istra`iva~i i statisti~ke slu`be `alile da im se ne dostavljaju ta~ni podaci o broju prodanih ulaznica i gledalaca odre|enih predstava. Nisu stoga zanemarljive ni one pojave koje prosto iniciraju pojedinci i grupe tvrdnjama da pozori{ta ne treba da slede op{ta kretanja u domenu savremene scenske umetnosti, kako u zemlji tako i u svetu, jer to zna~i zanemarivanje lokalnog iskustva i ste~enog identiteta. Bilans gostovanja u Beogradu pojedinih ansambala i njihovih najboljih predstava nije takav da bi automatski pove}avao ugled i popularnost u sopstvenoj sredini. Zato se mnogo ~e{}e spominje pro{lost i neke posebno uo~ene ili vrednovane pred-

270

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

stave, nego one koje se sada nalaze na aktuelnim repertoarima. To je o~igledno be`anje od istine koja se uporno ponavljala u ~injenicama da je dvadeseti vek bukvalno zavr{en bombardovanjem, a da su pre`ivela pozori{ta izgubila mnogo toga od svog prirodnog entuzijazma i nivo velikog broja predstava svela na ivicu onog uslovno prihvatljivog. Od svih pozori{ta u zemlji sve ovo se najmanje doticalo glumaca u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki Szinhaz, gde se igralo nesmanjenim tempom u okvirima jedne dugoro~ne orijentacije. Ovde nije bilo velikih problema sa rediteljima, radili su pod istim uslovima oni najbolji koje smo vi|ali u drugim vojvo|anskim pozori{tima, a po potrebi su gostovali i stvaraoci iz ma|arskih pozori{ta. Pri tome valja naglasiti da je njihov uticaj bio daleko prisutniji od onog koji je sa smanjenom snagom dolazio sa srpske strane. Materijalno osigurani kao kulturna institucija nacionalne manjine, lak{e su savladavali probleme koji se javljaju u teku}oj produkciji. Isto tako naviknuti na slab odziv gledalaca, za mnoge predstave nisu morali da prave kompromise po svaku cenu, uz nastojanje da odr`e sve svoje projekte, bez obzira na literarne vrednosti, na nivou koji ih je ozna~avao kao savremeno pozori{te. Prednost je u ovoj sezoni imalo delo Judita, najpoznatijeg ma|arskog pisca koji `ivi i radi u Novom sadu, Lasla Vegela. To je drama vrlo slo`enih podsticaja i unutarnjih te{ko}a, dok ne do|e do dramati~nog razre{enja sudbine same Judit. Sve je to sa`eo u rediteljsku studiju neospornih kvaliteta Peter Tomori. U ovom programu na{ao se reditelj Ljubosav Majera, koji je inscenirao na dosta ma{tovit i izra`ajan na~in, tekst Ru`i~asta smrt Ljubomira Feldeka, koja je do`ivela vi{e uspe{nih repriza, od kojih je najvi{e pa`nje privuklo gostovanje u Budimpe{ti. [andor Laslo se pozabavio komadom [ta je batler video D`oa Ortona. Primetan je bio gluma~ki anga`man oko komada Horasa Makoja Konje ubijaju, zar ne? I ovde je reditelj Ljubosav Majera nastojao da stvori dramati~nu i realisti~ku predstavu sa tragi~nim finalom, koji sadr`i vi{e emocionalno intoniranih poruka o o~aju i sudbini izgubljenih i nesre}nih ljudi. Na kraju je Viktor Na| razigrao ceo ansambl u postavci mjuzikla ^ikago D`ona Kandera, Freda Eba i Boba Fosa. Kako su svake sezone u novije vreme, prire|ivali po jednu ovakvu predstavu, ustalila se praksa da mjuzikli budu na stalnom repertoaru. To je verovano razlog {to je ~ak i na maloj sceni na~injen Ben Akiba Night Club – Show. Ma kako bili odvojeni od drugih pozori{ta u Vojvodini, komunicirali su na gostovanjima sasvim slobodno, obra}aju}i se publici svih nacionalnosti. Paralelno sa ovim programom dosta kvalitetnog izraza, prire|en je drugi festival vojvo|anskih ma|arskih pisaca, na kome su prikazani komadi Atile Bala{a, Katalin Ladik i \ule Fehera. U Srpskom narodnom pozori{tu sa novom upravom do{lo je do naglog o`ivljavanja ambicioznijih planova, sa shvatanjem da sve svoje probleme mogu da re{e u sopstvenoj ku}i, te da druga pozori{ta, koja su smatrali sebi ravnim, ne predstavljaju im nikakvu smetnju da defini{u iznova svoju posebnost i auten-

2002–2003.

271

ti~nost. To je istovremeno podrazumevalo ne{to nagla{enije opredeljenje za slobodnije delovanje na sceni, bez uobi~ajenih stilskih ograni~enja u izrazu. Sve je ovo podstaklo Boru Dra{kovi}a da na~ini neobi~nu, ali u su{tini savremenu predstavu sa mnogobrojnim aktuelnim asocijacijama unutar komada Vojceh Geogra Bihnera. Nije se u svemu tome te`ilo ekstremnosti po svaku cenu, izbegnute su proizvoljne psiholo{ke analize, agresivnost je dobila odre|eni smisao, a buntovne reakcije su bile potpuno u korespodenciji sa savremenim svetom. Bilo je tu grubosti, ali i nastojanja da se sjedine razli~iti stavovi, kako bi drama dobila na `ivotnoj verodostojnosti, uz odbranu Vojceha kao ljudskog bi}a. Re`ija je prosto bdila nad dramom Vojceha koga su ka`njavali zbog njegove odlu~nosti da zadr`i nepokolebljivo svoje stavove, zbog kojih su ga progonili do samog ludila. Ova postavka je upravo zbog svega toga bila puna dvosmislenosti, prate}i kako Vojceh, kao jedinka, mo`e da opstane u potpuno otu|enoj sredini, koja mu od samog ro|enja name}e kalupe pona{anja, mi{ljenja i delanja. To je bila uzbudljiva slika istina, ose}anja ali i misli ovde sa`etih u jednu potpuno novu celinu, koja postaje i umetni~ka forma. Posle toga usledio je jo{ jedan veliki projekat Ravangrad \or|a Lebovi}a, kome je Dejan Mija~ posvetio u svojoj postavci ne samo znanje, iskustvo ve} i zainteresovanost da se upravo kroz likove u koje se utapa gotovo ceo ansambl, obradi emotivno i psiholo{ki galerija portreta ljudi koji ~ine tu metafori~nu celinu. Kroz sve to protkani su dru{tveni odnosi koji se formiraju izme|u glavnih aktera, tako da je spoljna forma predstave zapravo okvir unutar kojeg se artikuli{u ti neobi~ni odnosi, ali isti~u i asocijacije sa kojima se opet dolazi do onih stanja {to prosto odre|enim postupcima odre|uju izvorna zna~enja. Stvorena je tako bogata freska, sa~injena od ljudskih sudbina prepoznatljivihi u njihovoj protivure~nosti, kroz objektivnu sliku, stvarenu u tom specifi~nom prostoru. Mija~ je prosto `eleo da svi na neki na~in opi{u ali i izi|u iz sebe, kako bi se dobila {to potpunija psiholo{ka realnost bogate sadr`ine. Zato se poznavaocima zbivanja u na{em pozori{nom `ivotu ~inilo prirodnim da ova zna~ajna postavka otvori upravo ~etrdeset i osmo Sterijino pozorje. Istovremeno je za prate}i program odabran komad Disko svinje Endija Vol{a u re`iji Predraga [trbca. Uz ove zaista zanimljive i neobi~ne postavke, Voja Soldatovi} je aran`irao @enski orkestar @ana Anuja u atraktivnom dekoru, sa igrom u kojoj je bilo bezbroj nijansi koje su stvarale atmosferu zadovoljstva. Za kamernu scenu bio je namenjen i komad Nakaze Bogdana [panjevi}a. Komad je za scenu pripremio Nemanja Petronje, u~iniv{i ga jo{ zanimljivijim i neobi~nijim, pa je stoga uvr{ten u festivalske programe. Sve ovo je bila potvrda da sna`no motivisan ansambl mo`e da subjektivnim snagama izrazi one op{te te`nje da pozori{te uvek posti`e ne{to vi{e i da se modifikuje u izrazu novih dimenzija. Za najstarije srpsko pozori{te to je bilo izuzetno va`no saznanje, jer je podrazumevalo istovremeno da pozori{na umetnost zadr`ava samo one najop{tije i fundamentalne karakteristike, koje ni

272

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

na koji na~in ne ograni~avaju promene pa ni specifi~ne umetni~ke te`nje u odre|enoj sredini. Na alternativnim novosadskim scenama bilo je vi{e poku{aja da se o`ive neki od ranijih projekata. Tako je ponovo po~elo da deluje Kamerno pozori{te muzike “Ogledalo”, koje je uspelo da osmisli predstavu Hamlet – landscape na ~ijoj rediteljskoj obradi su sudelovali Ivan In|in, Urlih Hardt, Mi{el Minor i Franc Hodl. To je zapravo, bila jedna neobi~na koprodukcija u kojoj su jo{ sudelovali “Alter art” iz Travnika, “Arci Vasto” iz Italije , iz Poljske “Teatar Hibib” i “Diskoteatar Metropolis” iz Berlina. Predstava D’orfusao nastala je u saradnji sa D’Orfeu Cultural Association iz Portugala. Pozori{te mladih je na svojoj Dramskoj sceni priredilo Smrtonosnu motoristiku Aleksandra Popovi}a, sa rediteljom @arkom Tomi}em, a Ljubosav Majera je re`irao Kengure Vojislava Savi}a. Hamlet all stars osmislio je Dragoljub Selakovi}. Grupa Saveza dramskih umetnika Vojvodine priredila je Leptiricu koju je osmislio Miroslav Trifunovi} zajedno sa rediteljem Ivanom Cerovi}em. Sve ove predstave prikazivane su na ograni~enom broju repriza. Somborsko pozori{te, slede}i ranije iskustvo, nije se ovaj put opredelilo da iznova igra neki ve} poznati komad doma}ih dramskih autora. Kako novih nije bilo u reprezentativnom izboru, odlu~ili su se da ovog puta igraju punim zamahom dela inostranih pisaca. Prva na redu je bila premijera dela Radost ubijanja Vilfrida Hapela, koji je pripremio Du{an Petrovi}. Predstava je bila opora, stilski razasuta izme|u naturalisti~kih pojedinosti i izvesnih stilizacija, a sa govorom koji je imao od po~etka do kraja strogo odre|enu funkcionalnost i smisao. Iva Milo{evi} je bila anga`ovana da inscenira delo Kazimir i Karolina Edena fon Horvata, u realisti~kom prosedeu punom otu|enosti i prigu{enih ose}anja. Kokan Mladenovi} je pokazao interesovanje da ponovo rediteljski i{~ita komad Majstor i Margarita Mihaila Bulgakova. U pojednostavljenom dekoru hteo je da razgoliti mehanizam ideolo{ke torture i nemo} pojedinca, zapostavljaju}i fantastiku i druge elemente ove veoma tanane i izra`ajne strukture. Radoslav Milenkovi} je predstavio delo Edvarda Bonda – Nigde nikog nemam, u jakoj ekspresiji. Ono {to je odmah bilo uo~ljivo u ovom repertoaru, jeste da su uglavnom okupljeni provereni mladi reditelji, da nisu ponavljali ili prenosili svoje ranije re`ije i {to su svi nastojali da stvore predstave sa umetni~kim identitetom. Kada se tome doda da su sve te predstave imale svoj scenski integritet, i da je ansambl delovao samouvereno dolaze}i bez kolebanja u Beograd, da se svojim elementarnim vrednostima potvrde kod druga~ije publike. U tom vremenu, pozori{te “Dobrica Milutinovi}” je poku{avalo gr~evito da se izdigne do pouzdanog profesionalizma, {to je bilo veoma te{ko bez stalnog i uigranog ansambla. Predstave, Pozori{te – komedija koju je autorski osmislio Dragan Jovi~i} i Kako se uzme Alana Ejkborna, u re`iji Bo`idara \urovi}a, nisu mogle da promene situaciju, pa su svi ovi napori ipak ostali na marginama

2002–2003.

273

pozori{nih doga|anja. U srpskoj drami Narodnog pozori{ta u Subotici odlu~ili su se da izvedu tekst Gorana Stefanovskog – Bahanalije. Kokanu Mladenovi}u se u~inilo da od toga mo`e da na~ini grupnu a neobi~nu predstavu, u kojoj }e igra svih glumaca biti podre|ena jednoj misli i to je postigao. Ameri~ki san Edvarda Olbija bio je poveren Aleksandru Bo`ini ali on nije mogao da izi|e iz konvencionalnih okvira. Predrag [trbac je re`irao Kola mudrosti – dvoje ludosti Aleksandra Nikolajevi}a Ostrovskog, u realisti~kom stilu koji je podr`avan scenografijom i kostimima, kako bi sve delovalo kao zbivanje u dana{njem vremenu. U svemu tome bilo je gluma~ke osmi{ljenosti i otvorenosti, pa je izraz dosezao do pune zrelosti a u pojedinostima i do individualne specifi~nosti. Ma|arska drama se tako|e opredelila za tri nove postavke, Bokternica polazi [andora Ridega i Petera Timara sa rediteljem \er|om Hernjakom, koji je postavio i Pero Daga Rajta. Kako je re~ o tekstovima koji nisu podsticali na ve}e gluma~ke izazove, sve se svelo na realisti~ke i korektne ara`mane bez posebnog izra`ajnog identiteta. Komediju Buba u uhu @or`a Fejdoa, predstavio je Ljubomir Dra{ki}. Posebno zna~ajne predstave nije bilo na ovim programima – ali se prime}ivao napor da se dostignut nivo u izrazu na obe scene uglavnom o~uva. U kikindskom pozori{tu, ~inilo se da je raniji optimizam ne{to splasnuo, pa jednostavno nije bilo ozbiljnijeg anga`ovanja na daljem profiliranju repertoara. Ljubosav Majera je postavio bez nagla{enije zainteresovanosti komad Leptiri su slobodni Leonarda Ger{a, dok je Nenad Gvozdenovi} poku{avao da u~ini uverljivu konstrukciju Nenada Ili}a Hamletova tuga pregolema, ode Nora a Godoa nema. U narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}” u Zrenjaninu su, naprotiv, imali ne{to vi{e entuzijazma, pa su sledili rediteljsku koncepciju Du{ana Petrovi}a u oblikovanju na ne{to osobeniji na~in komedije Narodni poslanik Branislava Nu{i}a. Predstava je imala unutarnje plastike, efektnih scena i dobro plasiranog humora, pa je ve} posle premijere postala jedna od njihovih najgledanijih predstava, {to se ubrzo potvrdilo i na mnogim gostovanjima. Krvave svadbe Federika Garsije Lorke re`irao je Jug Radivojevi}. Postavka se razlikovala od mnogih drugih igranih na na{im pozornicama, po stilizaciji, simbolima i neobi~nim aran`iranju pojedinih scena. U svemu tome bilo je izvesne novine i re{enja koja su izazivala nedoumicu kod poznavaoca Lorkinog poetskog dela. [uma Aleksandra Nikolajevi~a Ostrovskog prepu{tena je Radoslavu Milenkovi}u da je slobodno postavi prema svome li~nom ose}aju. Bilo je tu humora, sete ali i dramati~nih tonova, {to je sve zajedno bilo objedinjeno veoma jasnim porukama. Ru~ni rad @an Kloda Danoa je tako|e osmislio kao farsu Radoslav Milenkovi}. Sve je to bilo na odre|enom nivou, dosta prepoznatljivo u izrazu, pa se mogao ste}i utisak da je to potvr|ivanje ugleda koje je ovo pozori{te sa dosta napora ~uvalo u svojoj sredini. U pozori{tu “Sterija” u Vr{cu, hteli su da imaju ne{to druga~iji repertoar, gde }e dominirati komadi sa tematikom apsurda u savremenom svetu. Miroslav Benka je uobli~io Emigrante Slavomira

274

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Mro`eka, dok je Vird`inija Marina Guzina postavila ^as (lekcija) E`ena Joneska. Glumci su umeli da to odigraju na adekvatan na~in, mada to nije izazvalo posebnu pa`nju u gledali{tu. Mnogo vi{e interesovanja je bilo za komediju Svet Branislava Nu{i}a, u re`iji Pavla Lazi}a, koja je igrana u realisti~kom stilu. Sve to, me|utim, nije prlazilo granice korektnosti. Od vojvo|anskih pozori{ta uvek se o~ekivalo po nekoliko zna~ajnijih predstava. Kriterijumi se nisu ni sada menjali, ali je bilo sasvim malo onih koje su se izrazom izdvajali. Stoga se stekao utisak da izraz uglavnom stagnira na dosegnutom nivou. Izvesne analize onih koji su videli sve ove predstave ukazivale su da je to mo`da dovoljno za njihove lokalne prilike, ali ipak nedovoljno za {ira interesovanja ili me|usobna pore|enja. Za{to je to tako – nije bilo lako odgovoriti, jer je o~igledno da se te{ko menja forma pa i sadr`aj igre. Pozori{ta se nisu mogla posmatrati kao izolovane institucije, mimo svega {to se doga|alo u njihovoj neporednoj okolini ali i {ire, u samoj zemlji. Igra nije dolazila u pitanje, ve} se postavljalo kao dilema kako da se prilagodi spoljnoj atmosferi, odr`i kontinuitet i eventualno preobraze vitalne mogu}nosti, a da se u~vrste zaista nadahnutim predstavama. Vi{e je to bilo premi{ljanje nego rezignacija. Kada je preovladalo mi{ljenje da pozori{te ne mo`e da deluje izvan op{tih okolnosti, te da ne bi valjalo podsticati atmosferu nespokojstva, javile su se i optimisti~ke procene situacije. ^esto je nagla{avano da postoje predstave u ~ije vrednosti ne bi trebalo da se sumnja – Ravangrad ili Kraj stole}a, Hazarski re~nik, Hasanaginica, Skup, Disko svinje, Paviljoni, Majstor i Margarita, Narodni poslanik, Kazimir i Karolina, Vi{njik, Zver na mesecu, i jo{ nekoliko koje zajedni~ki mogu da obele`e ovu sezonu.

2003–2004.

275

2003–2004.
Novi po~etak o kome se govorilo jo{ krajem dvadesetog veka, ne mora da bude vezan za jednu sezonu, neko pozori{te niti grupu darovitih pojedinaca. On mo`e da traje jo{ dugo, da se ispoljava kroz simboli~nu komunikaciju svih onih koji deluju u savremenoj scenskoj umetnosti. Prihvatanjem vrednosti koje se javljaju sa najboljim predstavama, dolazi se do usagla{avanja odre|enih zna~enja i uzajamnih odnosa koji omogu}avaju razumevanje izme|u razli~itih grupa i pojedinaca, {to bitno uti~e na stvarala{tvo. Predstave su tako postale mostovi me|usobnih prepoznavanja, simboli onih procesa koji u svakom stvaraocu podsti~u ne samo subjektivno iskustvo nego nove forme izraza. Novo pozori{te, savremeno pozori{te ili pozori{te budu}nosti, kako neki vole da isti~u, ne stvara se slu~ajno i ne pripada samo izuzetnim pojedincima. O~ekivano pozori{te mo`e tako do}i samo kroz stvaranje novih i zna~ajnih predstava, ~ime se potvr|uje da su u postoje}oj duhovnoj atmosferi pomaknute granice slobodnog stvarala{tva. Te{ko}a je jedino u tome {to jo{ uvek ne znamo ili ne umemo da se suprostavimo na stvarala~ki na~in svemu {to nas uslovljava konformisti~kom prose~no{}u, tolerancijom prema proma{ajima ili onom {to te`i da sve, pa ~ak i eksperimente, standardizuje, konzervira ili okrene prema pro{losti. Unutarnji sadr`aj pozori{ta o kome neprekidno sanjamo, je niz razli~itih puteva koji vode razvoju i potvr|ivanju fundamentalnih oznaka su{tine izraza. To se doga|a, vi{e ili manje u svakoj sezoni. U Jugoslovenskom dramskom pozori{tu prihvatili su mnoga od ovih shvatanja, uvereni da razvoj nije nikada jedna i homogena aktivnost i da ona podrazumeva da se u svakoj sredini mogu da razvijaju posebni procesi po kojima identifikujemo specifi~ne forme izraza i kulturne posebnosti. Tako je bez velikih najava stvorena i publici prezentirana nova postavka Mleta~kog trgovca Viljema [ekspira, u veoma inventivnoj re`iji Egona Savina. U slo`enom dekoru sa~injenom od visokih fotografija iz venecijanskog ambijenta, izdignutih i me|usobno ukr{tenih prolaza kao na nekim kanalima, u rafiniranim kostimima savremenog kroja, negde izme|u ranijih i sada{njih moda, vrlo ve{to je stvorena pri~a o [ajloku i fascinantnoj Porciji. To je ne{to najlep{e {to je vi|eno poslednjih decenija na na{im pozornicama. Veliki pisac nije izneveren, ali je njegov smisao za igru dobio zaista nova zna~enja. Porcija je kombinacija lepe `ene, na trenutke {armantnog mu{karca, a mo`da i travestita kojeg tuma~i, suprotno ustaljenoj tradiciji, umesto lucidne mlade dame jedan ni{ta manje zavodljiv i vispren mu{karac. U njihovom nadmudri-

276

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

vanju oko vra}anja duga i otkidanja `ivog mesa ima izuzetne lepote, briljantnosti duha, potresne igre i atmosfere koja se prenosi na sve aktere. Ima tu intuicije, ose}anja, misli koje se stapaju u slike neoptere~ene psiholo{kim ilustracijama, a koje se prosto pesni~ki izdi`u, lebde}i izme|u naturalizma i intelektualne igre, sa poetskim treptajima i ~istom tragikom. Molijer – jo{ jedan `ivot Mihaila Bulgakova, uz autorske i rediteljske komentare, ras~lanjivanja pa i dopune, predstavio je Du{an Jovanovi}. To je predstava programirana za velikog glumca koji se nalazi u zenitu svoje karijere, {to je upravo potrebno re`iji da je osen~i tako da svi drugi likovi budu sagledani ne samo kroz Molijerovu sudbinu nego i vreme u kom se oblikovala njegova sudbina. U tome ima li~nog, intelektualnog promi{ljanja i stava koji prelazi u ironiju u pojedinim likovima, a ponegde prelazi u karikiranje. To se posebno odnosi na portret Luja velikog, u kome se pojavila glumica, sa instrukcijama da ga prika`e kao sme{nu figuru koja potpuno odudara od te predstave o veli~ini, mo}i i strahu od kojeg zazire i veliki Molijer. Njegov lik bi zaslu`ivao komentar, posebno pojedini prizori u kojima sam sudeluje. Ovde su, ~ini se ukr{tena tri individualna stava o polo`aju umetnika u diktatorsklim re`imima, pisca, reditelja i Molijera. Naravno, izvesne specifi~nosti na kojima je Bulgakov insistirao kao metafori, promenile su do izvesne mere osnovno zna~enje, ali ne i su{tinu, kako isti~u Jovanovi}eve intervencije. Svuda je bilo skepse, pa i prema glavnom junaku, {to je sa suzdr`ano{}u u nekim prilikama u~inilo da ono univerzalno, simboli~ki ozna~eno kao odnos Luja i Molijera, dobije farsi~nu formu, koja nas udaljava od neposrednog saznanja. U ovoj seriji izveden je i Pse}i valcer Leonida Andrejeva, u re`iji Dejana Mija~a. Opet bizaran tekst, popularni glumci, saznanje kroz igru, uz rediteljski suzdr`an i rafinirani izraz. To je jedna od onih predstava kojoj se divite zahvaljuju}i njenoj artificijelnosti, ali koja vas emocionalno ostavlja potpuno hladnim. Aimboli Andrejeva su odavno izgubili prvobitnu asocijativnost i ovda{nje uporno insistiranje da njegovo delo mo`e i danas da ima avangardno dejstvo nisu se potvrdili na pozornici. Da li je na sve njih uticala moderna arhitektura novo podignute scene i gledali{ta, pa su smatrali da scenski jezik valja formalizovati, ili je ne{to drugo po sredi? Tek problemi su se otvarali na dosta neo~ekivan na~in. Ako svaki reditelj insistira na krajnjoj subjektivnosti – kako sve ovo spojiti i u~initi da pozori{te nanovo izgradi prepoznatljivi scenski jezik. U Teatru “Bojan Stupica”, kao u nekom drugom pozori{tu, ~inilo se da vladaju drugi principi na kojima se oblikuju predstave. Plava soba Dejvida Hera je podstakla Alisu Stojanovi} da se pribli`i jednom apstraknom izrazu vi{e nego {to je to bilo potrebno. Iva Milo{evi} je bila zaokupljena tuma~enjem poruka Nila Labjuta u komadu Razvaljivanje, ali bez nagla{enijeg odu{evljenja. Ambiciozna Tatjana Mandi} Rigonat poku{ala je da o`ivi tekst Terasa Jovana Hristi}a, ali se pokazalo da je to gotovo nemogu}e. Htelo se u svemu savremeno i

2003–2004.

277

racionalno, a za takav izraz jo{ uvek je te{ko pridobiti {iru javnost. Sve su to samo potvrde principa – razli~itosti unutar jednog programa, odnosno pozori{ta, bez obzira koliko ima scena. Prakti~no to je zna~ilo da se svi zala`u za izvesne inovacije u izrazu, ali ne i drasti~ne preokrete, jer to jednostavno nije bilo mogu}e. Stoga su u prvi plan iskakale predstave u kojima je bila poja~avana ili isticana rediteljska individualnost, pa su pisci bili u njihovoj senci, a glumci su se vrednovali po tome kako i na koji na~in tuma~e ili ose}aju ono {to im re`ija sugeri{e. U kojim kategorijama scenska iluzija treba da se artikuli{e? U Narodnom pozori{tu hteli su, shodno svojoj ranijoj praksi u nekim sezonama, da paralelno idu u vi{e pravaca. Jednom, dosta davno, imali su problema sa hrvatskim dramati~arem Slobodanom [najderom. Sada su ga zbog njegovog individualisti~kog delovanja u inostranstvu i netoleranciji u svojoj domovini, smatrali prosto – po`eljnim piscem. Bilo je i onih prigodnih komentara da se tako uspostavljaju mostovi komunikacije izme|u dva naroda! Odlu~eno je da se izvede jedan od njegovih novijih komada – Nevjesta od vjetra. Re`ija je poverena televizijskom reditelju i majstoru u snimanju neobi~nih spotova, Borisu Miljkovi}u. Verovalo se da }e on televizijskom tehnikom osna`iti pozori{ni izraz i u~initi ga fleksibilnijim u odnosu na primenu novih tehnika, ili u {irem smislu multimedijalnih tehnologija. On se zadovoljio izvesnim spoljnim elementima, modifikuju}i scenski prostor tako {to je produ`io proscenijum u pistu koja deli gledali{te na dva dela. Unutar toga bilo je nekoliko originalnijih efekata koji su me|utim, ve} na po~etku ograni~ili svaku neposrednost do`ivljaja. Sve je bilo formalizovano, po ne{to dovedeno do perfekcije, ali na u{trb onog emotivnog, pa je dobijena uglavnom predstava kakvu je podsticao sam pisac, a to je – da ona bude vi{e instrumenat njegovog mi{ljenja nego ose}anja. Sve je bilo, manje ili vi{e koretno, ali hladno i pomalo udaljeno od publike. Kome pripada i ~emu slu`i ovakva predstava? Iz onog dela programa koji je sugerisao da je do{lo vreme da se preispitaju popularni doma}i tekstovi iz sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka, odabran je Sabirni centar Du{ana Kova~evi}a. Uobli~io ga je Bo`idar \urovi}, dokazuju}i da izme|u realizma i apstrakcije nema nepremostivih razlika, da su to lice i nali~je `ivota, ali ne otkrivaju}i pri tome ni{ta novo. Da li je to samo problem re`ije? Jo{ uvek su najpopularniji pisci tog vremena u`ivali odre|eni autoritet u pozori{tu. i malo ko se usu|ivao da u|e u radikalniju analizu njihovih osnovnih vrednosti. Te{ko je bilo priznati na sceni da je vreme u~inilo svoje i da je mnogo toga re~enog ili pokazanog ostalo u onda{njom raspolo`enju, te da je skoro uzaludno tra`iti ne{to novo. Teza da u `ivotu sre}e nema je toliko puta ponavljana da sada deluje kao op{ta fraza. Ono {to se nalazi iza smrti i `ivi mo`da u se}anju, idelizovano je, ali opet prema predstavama koje stvaraju `ivi, tako da je te{ko oti}i dalje od verovanja da se realnost sama po sebi, ovakva kakva je, razgra|uje. Potvrdilo se da i dalje Kova~evi}a igraju, ali

278

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Sabirni centar nije u novim okolnostima dobio prave impulse vitalnosti pa je bilo o~igledno, mada se pre}utkivalo, da ve} odlazi u istoriju. Zato ne iznena|uje {to je daleko vi{e od svega ovoga izazvala pa`nju javnosti nova postavka Gospo|e ministarke Branislava Nu{i}a, koja se, u raznim verzijama, odr`ava na repertoaru Narodnog pozori{ta jo{ od vremena @anke Stoki}. Ova inovacija je poverena Jago{u Markovi}u, a pratila je ceo projekat neobi~na propaganda koja je nametala utisak da sve {to je do sada ~injeno sa ovom popularnom komedijom nije vredno spomena i da je iz savremene perspektive ovo njegova prava i verodostojna su{tina. Do toga, me|utim, re`ija sama nije do{la. Ona nije locirana u odre|enom vremenu – jer su neke scene po~ivale na izvesnim impresijama sa kraja devetanaestog, neke sa po~etka dvadesetog veka a bilo je i onih koje su neposredno evocirale prilike u pedesetim godinama dvadesetog veka. To je simboli~ki bilo ozna~eno na proscenijumu gde je na jednoj klupi bio prepoznatljiv znak u ~uvenom i prvom radio aparatu koji je proizveden u na{oj zemlji, popularno znanom kao “Kosmajac”, dok je odmah iza njega postavljen {poret kakav je bio u modi pre skoro dvesta godina. Da je ceo taj svet koji se ovde provla~i kroz pri~u na neki na~in ki~ – svedo~i veoma strma kosina koja valjda predstavlja vreme, a sa koje su se svi survavali, te na{li na uskom prostoru na pozornici, da bi gore pri vrhu samo ostale neke pernate `ivotinje kao simbol neprolaznosti na{ih obi~aja, naravi ili ne~eg drugog. Osnovna pri~a nije mogla biti uni{tena ali je dosta pojednostavljena, tako da nije bilo onog spontanog humora koje ovo delo ina~e nosi. Zato se me{ala estradna gluma, stilizacije i karikature, pa se tek u fragmentima mogla prepoznati izvesna pronicljivost duha. Hteli su da pobegnu od tradicije, u tome su sasvim uspeli, ali ona nije prevazi|ena niti je uop{te do{lo do sveobuhvatnije kriti~ke vizije koja bi se potvrdila u savremenom teatru. To je, kada se sti{ala buka, postalo jasno da }e ova predstava ostati verovatno u analima Narodnog pozori{ta kao jedna od onih velikih zabluda koje se doga|aju uvek kada nema jasnih motiva ni kreativnog do`ivljaja. Scena “Ra{a Plaovi}” i dalje nije jasno programski definisana. Eksperimenti su preba~eni u probnu salu na petom spratu, kao specifi~an scenski prostor, a ovde bi trebalo da bude savremeni repertoar. On se me|utim, vi{e odre|uje formalno, po piscima i naslovima njihovih dela nego samim postavkama. Izvo|enje dela Sibil Berg – Pas, `ena, mu{karac u re`iji Zijaha Sokolovi}a je pre konvencionalna nego savremena po svojim kvalitetima. Sinopsis o slobodi koji je priredio Ljubivoje Tadi} na osnovu poezije Darinke Jevri} i Srboljuba Miti}a, ostao je u granicama ve{to uobli~enog recitala rodoljubivih tirada. Nezvani gost Nine Valse u re`iji Vide Ognjenovi} je obra|en u psiholo{ki intoniranom realizmu, saglasno sa programom Budva – grad teatar. Sa Domom kulture iz Pan~eva tako|e je na~injena jedna koprodukcija i to – izvo|enje Kova~a Milo{a Nikoli}a. Ni jedna od ovih predstava nije izdr`ala ozbiljnije provere vrednosti. Sa takvim

2003–2004.

279

koprodukcijama se nastavilo i na Sceni V sprat tako {to je u saradnji sa “Omen teatrom” izvedena predstava @ivot ili pozori{te? koju je priredila Gordana Lebovi}, po tekstu [arlote Solomon i Marije Karaklaji}. Tu se na{ao i komad Ti{ina treznih Kinge Mezei, koji je sama i re`irala, dok je Gor~in Stojanovi} bio zabavljen Intimusom Jelene Kajgo. Ni u jednoj od tih predstava nije bilo novih vizija u izrazu, a ni stvarala~kih formi. Narodno pozori{te je htelo ne{to vi{e, nije se pri tome ~ak ni obaziralo mnogo na sopstveno iskustvo, ali je i ono bilo ograni~eno velikim brojem reditelja raznih afiniteta i stvarala~kih mogu}nosti. Sve je to trebalo uskladiti, ali su ambicije razli~ite, pogotovo {to jedni prilaze sceni sa emocijama, a drugi potpuno racionalno. Za jedne je predstava ne{to {to se podrazumeva pod pojmom akcija, drugi veruju da je to subjektivni do`ivljaj, neko se mu~i sa tim da do|e do nekog saznanja o `ivotu, ima potrebe za odre|enim ciljevima, a isto tako javljaju se i ideje o ~istom izrazu. Saznanja o repertoaru nemaju, kao ni u mnogim ranijim prilikama, bitnog zna~enja za same glumce pre nego {to se podele uloge. Tada ih zanima samo ono {to bi trebalo da igraju, a tek kasnije kada se dogodi uspeh ili neuspeh, doga|a se da izraze svoje mi{ljenje. Na taj na~in oni ~ine kompromis izme|u uprave i reditelja, predstavljaju}i korpus lako prilagodljivih aktera, koji tek svojim emocionalnim do`ivljajem ili racionalnim promi{ljanjem mogu da uti~u na zajedni~ki izraz. Sada je primetno da bi neki od njih `eleli da se ve} u mladosti oku{aju kao reditelji i dramaturzi, organizuju samostalne grupe, pone{to tehni~ki eksperimenti{u, ali isto tako i da upravljaju pozori{tima. U nekoliko novijih prilika bilo je javnih rasprava o tome – da li su gluma~ke uprave spas za pozori{ta ili prava formula za rukovo|enje i harmoni~ne odnose unutar ansambala. Jedinstvenog odgovora nema, ali se zato ukazuje na Atelje 212, gde se posle dugove~nih rediteljskih uprava, ustalila gluma~ka, prema ~ijim programima nema unutarnjih glasnijih osporavanja. I ovde bi hteli, kao i u ostalim beogradskim pozori{nim ku}ama, da naglase privr`enost savremenim teatarskim htenjima. Sa velikim zadovoljstvom je isticano da je komad Amerika, drugi deo Biljana Srbljanovi} poverila ovoj sceni i reditelju Dejanu Mija~u. To je jedna mala i skromna pri~a o dobro situiranom mladom ~oveku koji nailazi na peripetije u poslovnom i privatnom `ivotu. Vi{e je re~ o psiholo{koj impresiji nego ozbiljnom razmi{ljanju i analizi dru{tvenih odnosa. Pravi se od toga dosta sofisticirana pseudo socijalna drama, u kojoj je autorka istovremeno i narator koji opisuje likove i ono {to }e se dogoditi, uz naravno svoje zaklju~ke. Drama ne predstavlja ni{ta novo ni zna~ajno u savremenoj srpskoj dramaturgiji, ali te{ko je osporovati hvalospeve kriti~ara koji su sve {to Srbljanovi}eva napi{e prograsili unapred za najvi{e domete ne samo na{e nego i evropske dramske literature. Everyman – Svako Gorana Stefanovskog je je sli~an poduhvat. I on se na{ao u stranom ambijentu u kome poku{ava da sublimira sopstvena iskustva. \ur|a Te{i} je nastojala da tim opa`anjima da na zna~aju u vi{e tehni~kom

280

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

nego psiholo{kom pogledu. Tekst je zajedno sa predstavom prihva}en vi{e iz lepog se}anja i po{tovanja prema autoru koji je bio zna~ajno ime ne samo u makedonskom savremenom teatru sedamdesetih i osamdesetih godina, ve} i u srpskom. Vreme je ipak u~inilo svoje pa su se mnogi posetioci radije se}ali njegovih nekada{njih pozori{nih uspeha. Glumac Erol Kadi} po`eleo je da se ogleda kao reditelj, pa mu je odmah pru`ena prilika da na velikoj sceni postavi komad D`epovi puni kamenja Mari D`ouns, sa mladim glumcima, s tim {to sve vi|eno na sceni vi{e govori o njegovom literarnom i scenskom ukusu, nego kvalitetu igre. Na kraju je uvr{}en u repertoar jedan koncert pod nazivom [uman u kome je pijanistkinja Irina De~ermi} adaptirala fragmente prepiske izme|u Klare i Roberta [umana, a glumac Goran [u{ljik sve to poku{ao da uobli~i pored njenog klavira, na kojem je izvodila klavirska dela iz opusa ovog velikog kompozitora. Na maloj sceni ili Sceni u podrumu, glumica i profesor glume Gordana Mari}, htela je da osve`i na{a se}anja na nekada{nju njenu ve`bu Neuhvatljivi sistem glume. Sada je dopunila svoja istra`ivanja, pa je u sopstvenoj re`iji predstavila Neuhvatljivi sistem glume 2, u kome je zajedno sa svojim studentima i sama u~estvovala. Kako na velikoj sceni biva ponekad da se pored bezna~ajnih komada ne mo`e na}i mesta za klasi~ne tekstove, to je Henrih IV Lui|ija Pirandela uz asistenciju reditelja Du{ana Petrovi}a jednostavno spu{ten u neprikladan podrumski prostor gde ga nije ni bilo mogu}e predstaviti na adekvatan na~in. Pri~u o D`ipsiju Trolmanu aran`irala je Sla|ana Kilibarda za veoma uski krug gledalaca. Sli~no je bilo i sa delom Put do nirvane Artura Kopita, koje je Iva Milo{evi} svojom postavkom prosto ispratila u zaborav. Sve ovo zajedno imalo je samo efekta za one koji prisustvuju premijerama, dok je ostalim predstavama prepu{teno da se same potvr|uju. Time se nije moglo izbe}i pitanje da li se Atelje 212 zaista menja, kakva je njegova uloga u podsticaju novih teatarskih iluzija, u ~emu je njegova scenska anga`ovanost i da li se mo`e govoriti o antikonceptualnom zanosu koji ih s remena na vreme obuzima. U svakom slu~aju – kako sve vi{e pozori{ta pretenduje da bude savremeno po svaku cenu , neminovno se postavlja dilema kako ih razlikovati u samom izrazu. Odgovor na ovakve izazove nije mogao da na|e ni sam Du{an Kova~evi} koji je preuzeo rukovo|enje Zvezdara teatrom. Na novoj sceni prire|ena je samo jedna premijera i to Povratak Harolda Pintera. Nikita Milivojevi} je nastojao da sastavi svoju repliku na sva ona na{a i inostrana tuma~enja opusa ovog poznatog engleskog savremenog pisca, koji se upravo poslednjih decenija pro{log veka proslavio delima na temu teatra apsurda. Kako dalje? Zar zaista nema dela nove srpske dramaturgije koja bi zadovoljili ukus onih koji odlu~uju o njihovim vrednostima? Taj problem je mu~io sve i u Pozori{tu na Terazijama. Sa izborom komedija te{ko je i{lo, pa su se tek zadovoljili komadom Ljubav, ah ljubav Tihomira Ili}a i posebno Pop ]irom i pop Spirom, koji im je u svojoj verziji

2003–2004.

281

priredio Jug Radivojevi}. Obe ove izvedbe zasenio je muzi~ko scenski spektakl Cigani lete u nebo, koji je veoma pretenciozno i dosta uspe{no predstavio Vladimir Lazi}, uz dirigenta Vojkana Borisavljevi}a i koreografa Krunoslava Simi}a. Po svemu sude}i, unutar ansambla je po~elo da jenjava interesovanje za ambicioznije dramske poduhvate, uz prirodno okretanje ka operetama i mjuzikalima u novim aran`manima, koje je publika prihvatala sa ve}im interesovanjem. Kako na}i sebe sa sopstvenim programom u aktuelnim pozori{nim zbivanjima mu~ilo je i Kult teatar, u kome su verovali da mogu biti pragmati~ni tako {to bi negovali komercijalne predstave sa oslanjanjem na umetnost savremene scene. U toj dilemi su nastale predstave – @aklina banderk Stevana Koprivice, koja je u re`iji Slavenka Saletovi}a ra|ena u koprodukciji sa grupom “Favi teatra”, a zatim Dar Zorice Simovi}, tako|e u postavci Slavenka Saletovi}a. Sve ovo se najmanje ticalo Pozori{ta “Slavija”. Njihovo opredeljenje za nove doma}e tekstove sa izri~itim poverenjem u komunikaciju sa savremenim gledali{tem, ostalo je nepokolebano. Pozori{te je otvoreno za sve izazove, a na programu ostaju samo oni za koje se opredeli publika. Na red su tako do{li Pastir Milivoja Majstorovi}a, koji nije pre`iveo ovaj test, i Kafana “Kod zajedno” Ljiljane La{i}, u kome je ova pozatna glumica i sama sudelovala uz asistenciju reditelja Jovice Pavi}a. A sve to uz napomenu da su njeni tekstovi ovde u`ivali sasvim uo~ljivu popularnost, pa i izvesnu vrednost. U Beogradskom dramskom pozori{tu su verovali da imaju svoje odre|eno mesto u savremenom pozori{nom `ivotu. Nije ih u tome moglo pokolebati ni op{te uverenje da su im pojedine predstave heterogene, da kvalitet kod svih nije ujedna~en i da imaju te{ko}a sa izborom dela koja }e ih definisati kao aktivno pozori{te sa sopstvenom stvarala~kom platformom. Branili su se od kriti~kih opservacija o pojedinim delima, da njih ne obavezuju prevashodno literani kriterijumi. Ukazivali su na autonomnost scene i sa`imanje literarnih, misaonih i scenskih elemenata u odre|ene izra`ajne strukture. To bi ujedno zna~ilo i odbacivanje ilustracija ili podra`avanja, a sve u korist {to slobodnije simboli~ke komunikacije unutar pojedinih predstava. Nema unapred prihva}enih zna~enja, a ona prava se tek stvaraju kroz samu igru. Sve je to lak{e zamisliti nego sprovesti u delo, {to se videlo upravo kroz niz prezentacija na Novoj sceni. Adresant nepoznat Katrin Kresman Tejlor, zami{ljeni je dijalog izme|u Maksa Ajn{tajna i Martina [ulca, koji je bez te{ko}a obradio Stefan Sabli}. U ne{to povoljnijoj poziciji je bila Milica Kralj rade}i duo dramu prema tekstu X+Y=O Borislava Peki}a, jer se prevashodno oslanjala na igru popularnih glumaca. Troje D`ulijen Barns, poslu`ilo je glumici Mileni Pavlovi} za jo{ jednu njenu ve`bu iz re`ije. Mladen Popovi} je sam postavio svoj komad Masla~ak i retard. Anja Su{a je istra`ivala komad Trgovina Alberta Ostermajera, a Ana Todorovi} je istra`ivala {ta zna~e Creeps/nakaze Luka Hibnera, dok je Neboj{a Bradi} svojom re`ijom stajao iza prikazivanja komada Oskar i mama Roz Erika [mita.

282

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Ni jedna od ovih predstava nije mogla da potvrdi u svemu uspe{nost ovog pozori{ta u stvaranju originalnijeg repertoara. Ako tekstovi nisu posedovali respektabilniju literarnu vrednost, ni glumci na sceni te{ko da su bili kreativniji i sposobniji za komunikaciju izme|u odre|enih simbola. To je prosto gomilanje predstava kako bi se dobio {to {iri repertoar i zamaglilo ose}anje da mnoge od njih nisu imali zna~enja koja su im pridodavana. Za veliku scenu su zato izdvojena samo dva projekta, Vinsent Nikolasa Rajta, posve~en uspomeni na velikog slikara Vinsenta van Goga, u re`iji Anje Su{e i Villa Sachino Gorana Markovi}a, koju je osmislio Milan Karad`i}. Oba su na svoj na~in uspela, mada potpuno razli~ita i osobena. Anja Su{a je na~inila vizuelno prihvatljivu biografiju ~udnog ~oveka i umetnika za koju su gledaoci bili zainteresovani da je vide i ~uju. Tu nije bilo nikakvih ozbiljnijih inovacija niti isticanja specifi~nih scenskih znakova u samom izrazu. Milanu Karad`i}u je data mogu}nost da jo{ jednom i na subjektivni na~in ispri~a {ta se doga|alo izme|u kralja Aleksandra Obrenovi}a i njegove `ene kraljice Drage, uz pojavu vi{e generala, oficira i ministara. U su{tini to je potreba da se svedo~i bez predrasuda, mimo dru{tvenih konvencija i strogosti, ali i daleko od novih saznanja. Utisci su na granici feljtonistike, a na tome je te{ko graditi indentitet pozori{ta. Beogradsko dramsko, opredeljuju}i se za relativisti~ki koncept razli~itih pristupa i ideja, ipak nije moglo da se izdvoji iz op{te atmosfere i trke za publicitetom, pa je samo potvr|ivalo da se nalazi na prepoznatljivim pozicijama. Bitef teatar je bio u jo{ gorem polo`aju, jer nije ni nagove{tavao da mo`e ozbiljnije u~estvovati u dijalogu oko toga kojim putem dalje u traganju za druga~ijim vrednostima scenske ekspresije. Zadovoljavali su se da budu projektno pozori{te bez stalnog ansambla, uz prihvatanje inicijativa pojedinaca ili odre|enih grupa, sastavljenih po subjektivnim afinitetima. To su pokazivale predstave ^as iz tetova`e Konstantina Kostjenka, Crna soba Nele Antonovi}, Porazgovarajmo o `ivotu i smrti K{i{tofa Bizjoa, Crvena Milene Bogavac, Border line Ivane Tabori, Bit no... Neboj{e Ivanovi}a. Malo je tu bilo prakti~nog rada, malo tra`enja sebe i malo nagove{taja da dolaze neki novi pozori{ni entuzijasti. Izvan svega toga ostajao je “Madlenijanum” sa svojim programskim te`njama da sjedini u domenu opere i baleta moderni pokret sa neverbalnim pozori{nim izrazom. Ovaj put poverenje je ukazano {panskom koreografu i igra~u Ramonu Uljeu, koji se u svojim ostvarenjima zala`e za ideje da se budu}nost ostvaruje u pozori{tu gde tekst nije presudan koliko li~nost onih koji u njemu deluju. Triptih je po autoru ispisan rukopisom oslobo|ene plastike igra~evog tela, koji na specifi~an na~in povezuje igru sa teatrom. Zato se on i bavi najistan~anijim nijansama emocija, unutra{njih nemira, nesporazuma, sumnji, sukoba, lepote i ljubavi. Me|u doga|ajima koji su najvi{e privukli pa`nju javnosti, na{le su se dve potpuno razli~ite postavke komedije Gospo|e ministarke. Dok je Narodno po-

2003–2004.

283

zori{te iz Beograda isticalo rediteljski aran`man Jago{a Markovi}a, u Somboru je prezentirano neobi~no vi|enje ove komedije od strane Gor~ina Stojanovi}a. Obe predstave su hvaljene i osporavane, da bi se na{le i u zvani~nom programu ~etrdeset i devetog Sterijinog pozorja. Upravo u Novom Sadu, za vreme festivalskih dana, prire|en je poseban skup koji se bavio temom Gospo|a ministarka Branislava Nu{i}a – neprolaznost drame ili neprolaznost predrasude, na kojem su se mogle ~uti razne opservacije o ovome delu, uz stalne osvrte na predstave koje su se borile za presti`. Ni jedna od njih nije dobila nagrade ni priznanja zvani~nog `irija, {to ne mora da bude i merilo njihove vrednosti. Dva mlada reditelja koja deluju u istoj pozori{noj sredini, potpuno su na svoj na~in i mimo iskustva i tradicije do`iveli Nu{i}evu komediju. Osnovno je da nisu hteli da se inspiri{u ni~ijim uspehom, uz sav rizik koji nosi ovakav izazov. Somborsko pozori{te odavno vi{e niko ne smatra malim, gradskim ili provincijskim teatrom. Gotovo svake druge godine pojavljivali su se sa predstavama koje su bile ne samo prime}ene u javnosti, posebno na pojedinim festivalima, nego i odmeravane sa onim najboljim, prikazanim na novosadskim a i beogradskim pozornicama. Te{ko je na}i zna~ajnog reditelja koji ovde nije stvarao, tako da je njihova scena bila prihvatana i cenjena upravo po novim formama i druga~ijim interpretacijama poznatih doma}ih pa i stranih dela, a uz to i tekstova savremnenih dramskih autora.To je jedinstven centar koji je lako ulazio u rizik i projekte za koje se nije moglo unapred znati da li }e uspeti ili ne. U njihovoj Gospo|i ministarki, tekst je uglavnom po{tovan, ali je kroz predstavu transponovan u vreme koje obuhvata ceo dvadeseti vek, {to se vidi po scenografiji i kostimima, da bi na kraju bilo sasvim u dana{njoj atmosferi. Zar je onda ~udno {to su se pojavljivale i farmerke u Nu{i}evoj komediji? Problem nije bio u osavremenjivanju igre – ve} u tome da li je to drama sa dubljim implikacijama, satira ili prava komedija. Sve ostalo {to su stvorili paralelno sa Gospo|om ministarkom, palo je u senku. To se odnosi na dramu ^elik Radoja ^upi}a, koju je sam autor postavio, nagla{avaju}i dramsku tenziju radnje u realisti~koj atmosferi i reduciranom dekoru. Glumica Olgica Nestorovi} je re`irala svoj tekst Bra}a karijes sa skromnim dometom, dok je Tatjana Mandi} Rigonat bila zaokupljena socijalnim ponorima u ljudima koje je `ivot gurno na marginu, u komadu Mrtve u{e Olega Bogajeva. U Srpskom narodnom pozori{tu favorizovan je prikaz Sna letnje no}i Viljema [ekspira. Kokan Mladenovi} je u svojoj re`iji prepravljao pa i dopisivao tekst, osavremenjivao igru automobilima na pozornici, bazenom na proscenijumu i izvesnim asocijacijama koje su Tezeja prikazivale kao modernog diktatora koji se bahato zabavlja sa svojim podanicima. On je naravno, okru`en ne samo svitom nego i telohraniteljima, pa ipak te{ko je bilo takvu povr{nu ilustraciju u~initi predstavom od identiteta. Ve} na prvim predstavama pokazalo se da je to rediteljska zabluda u koju je poverovalo i samo pozori{te. Ostale predstave

284

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

bile su manje ili vi{e u stilskim okvirima koje su sugerisali sami tekstovi. Jelena \or|evi} se predstavila dramom Kome verujete, iz prepoznatljive realnosti, koju je sa dosta neposrednosti i psiholo{kih obja{njenja postavio Darijan Mihajlovi}. Predstava je imala specifi~ne misaonosti, pa je razumljivo {to se na{la u zvani~nom programu Sterijinog pozorja. Mlada rediteljka Ksenija Krnjajski poigrala se sa Pokondirenom tikvom Jovana Popovi}a Sterije, napraviv{i dosta duhovitu farsu van vremena i prostora, u kojoj su neke od njenih stilizacija bile neobi~ne ali i prihvatljive. Marija Stojanovi} je predstavljena komadom Sigurna ku}a, a Aleksandar Novakovi} komadom Zubi. Izme|u njih na{li su se komadi U lovu na buba{vabe Janu{a Glovackog i Ven~anje Vitolda Gombrovi~a. Razli~ite su to forme, od socijalne drame do farse, s tim {to je te{ko bilo na}i za sve pravi scenski izraz. Zato su neke od njih brzo iscrpele scoje delovanje. U pozori{tu se nisu zbog toga mnogo uzbu|ivali jer su svesno u{li u rizik sa novim tekstovima, nedovoljno afirmisanim piscima i sasvim mladim rediteljima, u `elji da na~ine iskorak iz uobi~ajenih repertoarskih tokova, pokazuju}i zainteresovanost da se novim snagama osve`i zajedni~ka kreativnost. Umetni~ka transformacija je uvek mogu}a a njen cilj mora da bude afirmacija onih vrednosti koje u sebi poseduju op{ta zna~enja. Zato ovo pozori{te niko i nikada nije mogao da dovede u pitanje, pa je uz Narodno pozori{te u Beogradu, imalo poseban dru{tveni tretman, kao institucija kulture od op{teg zna~aja. To je ujedno odre|ivalo njegove obaveze da neprekidno revitalizuje stvarala~ke potencijale, u ~emu su upravo i videli svoj program za budu}nost. @ivot u Novosadskom pozori{tu – Ujvideki Szinhaz, je tekao svojim tokom, bez ozbiljnijih dilema oko toga kako i kuda dalje – ma|arski jezik i otvorenost prema srpskoj i ma|arskoj pozori{noj kulturi, bilo je glavno opredeljenje, uz interesovanje za evropska literarna i scenska kretanja. Novi ciklus je otvoren Krvavom svadbom Federika Garcije Lorke, u re`iji Jo`efa ^ajlika, u kojoj su osnovne emotivne reakcije bile veoma izra`ajne. Svaki lik je maksimalno individualiziran, a drama iskazivana u vi{e slojeva, od kojih je onaj vizuelan bio veoma plasti~an i ma{tovit. Sirano de Ber`erak Edmonda Rostana, poveren je Ljuboslavu Majeri, koji se nije mnogo udaljavao od osnovne pri~e i standardnih re{enja. Rakoci – istorijski ~as je predstava koju je osmislio Andrea Jankovi}, tako da je publika izuzetno bila zainteresovana za njena izvo|enja. Me|u tim velikim zahvatima, na{ao se i Platonov Antona Pavlovi~a ^ehova, koji je rediteljski obradio Tomas Fedor. Crnog Petra je osmislio Zoltan Sere{, dok je veoma zanimljivu predstavu Via Italia, po tekstu I{tvana Dominkosa, re`irala Kinga Mezei. U kamernom izvo|enju na{li su se komadi Vreme se pribli`ava Line Knutzon, i Na dnu na{e {ume Tomasa Dilana. Najavljeno je prikazivanje komada ma|arskih pisaca koji `ive i stvaraju u Vojvodini, u okviru posebnog festivalskog programa. Izbor je na~injen od dela I{tvana Be{edesa, Erne Verebe{ i Zoltana Danjija. Osnovni moto festivalskog programa je bio da glumci

2003–2004.

285

moraju da podsti~u stvarala{tvo na svome maternjem jeziku i da ga svojim predstavama populari{u. U Narodnom pozori{tu u Subotici, ma|arska drama je bila aktivnija nego srpska i izvela je vi{e premijera. To se, zbog specifi~nih uslova vi{e doga|alo na Kamernoj sceni, nego u dvorani bioskopa “Jadran”, gde su izvo|ene slo`enije predstave. Tu je vi|en Kabare D`oa Masterofa, D`ona Kandera i Freda Eba, u re`iji Fri|e{a Kova~a, sa dosta atraktivnim numerama, u kojima posebno dolazi do izra`aja `enski sastav ansambla. Na ovoj privremenoj pozornici, igran je na srpskom jeziku komad La`ni napad, pogre{na odbrana Marije Karaklaji}, u obradi Ljubosava Majere. Kako su oba ansambla izgubila svoju mati~nu pozornicu u staroj zgradi predvi|enoj za trajnu sanaciju ili potpuno napu{tanje, osnovni problem je bio kako da se sa~uvaju predstave i postoje}i nivo. Prihva}eno je stanovi{te da upravo teku}i repertoar u svakom trenutku odra`ava realne dimenzije i kvalitet rada pozori{ta. U pozori{tu “To{a Jovanovi}” je bila vidljiva opreznost oko toga – {ta i kako da se igra. Ako ve} predstava Iza kulisa Majkla Frejna ne mo`e da na to pru`i valjani odgovor, u~injen je dodatni napor oko postavljanja dela Laki komad Neboj{e Rom~evi}a i ^etvrta sestra Janu{a Glovackog, za koga su se sve vi{e zanimali u srpskim pozori{tima. Nisu pri tome u prvom planu bile rediteljske ideje Milo{a Jagodi}a i Radoslava Milenkovi}a i forme, koliko unutarnji sadr`aji predstava. Kako ih u~initi efektnim i ubedljivim, bilo je. osnovno. Prilike u kojima je delovalo zrenjaninsko pozori{te bile su relativno stabilne, ali ipak zavisne od razli~itih uticaja i odnosa koji su se formirali ili menjali oko samog pozori{ta. U pozori{tu “Sterija”, kao i u njima sli~nim ansamblima – najva`nije je bilo odr`ati kontinuitet delovanja i na odre|enom nivou. Svi u ansamblu su bili svesni da izuzetne predstave nisu pravilo, pa su tako sa podjednakim interesovanjem realizovali komediju Karla Goldonija Ah, to vreme u`ivanja, sa rediteljem Vladimirom Lazi}em i Osvrni se u gnevu D`ona Ozborna, sa Neboj{om Dugali}em. U Kikindi je gluma~ki ansambl opet bio pod neprekidnom pa`njom, kako da se samopotvrdi i stekne poverenje javnosti novim predstavama. Zato se igralo vi{e i sve sadr`ajnije, {to se potvrdilo predstavama Pigmalion Bernarda [oa, Kod “Ve~ite slavine” Mom~ila Nastasijevi}a i Bilo jednom na Balkanu @eljka Huba~a. Svako pozori{te je imalo svoju pri~u, ali kada su one pore|ene, nije te{ko razabrati da u njima ima i ne~eg zajedni~kog. Problem nije bio samo u tome da se odr`ava odre|ena programska orijentacija, vodi ra~una o sredini kojoj je to namenjeno nego i da se neprekidno osve`ava svest da se ne sme stagnirati u zadovoljstvu sa postignutim, nego dalje kretati ka ne~em jo{ vrednijem, jer se upravo u tome iskazuje zainteresovanost za budu}nost. Kru{eva~ko pozori{te je to veoma ubedljivo pokazalo u postavci adaptacije romana Me{e Selimovi}a Dervi{ i smrt, koju je izveo i afirmisao Neboj{a Bradi}. Njegova re`ija je i ovde

286

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

bila veoma selektivna u izno{enju detalja, slika je bila stilizovana, gluma subjektivna, vi{e izra`ajna, nego narativna i zato se do{lo do ogoljene konkretnosti, koja najbolje kazuje kako se ostvaruje dogmatizam vlasti, pokazuju}i nemo} pojedinca, a `ivot, bez obzira na vreme, kao apsurd kome se ne mo`e izma~i. Od komada Vladimira i Olega Presnjakova odabran je Terorizam, u kome su uz glavni lik Pukovnika uvek prisutni prvi, drugi putnik, prva ili druga `ena i prvi ili drugi mu{karac. Mnogo je tu bilo verbalizma, izgovorenog na ljulja{kama. Egon Savin je anga`ovan da osmisli Svinjskog oca Aleksandra Popovi}a. Ova postavka je zbog neobi~nog sadr`aja i izvo|enja, izazvala dosta pa`nje ne samo u Kru{evcu nego u Beogradu i Budvi. Mala scena ovog pozori{ta je kona~no dobila svoje ime, “Bata Putnik” u znak po{tovanja i se}anja na ovog poznatog reditelja, koji je u~inio veoma mnogo, upravo na profesionalizaciji i subjektivnoj projekciji izraza na njihovoj mati~noj sceni. U kragujeva~kom pozori{tu “Joakim Vuji}”, tako|e je ~injeno mnogo da stalno bude prisutna me|u glumcima svest, da upravo od njihove igre zavisi da li }e fundamentalne karakteristike tradicije i mogu}nosti do}i do punog izra`aja. Kada }e se to dogoditi, nije se moglo ta~no predvideti, a pogotovo kada se sezona po~ne sa vodviljom @or`a Fejdoa Hotel – slobodan promet ili tekstom Gola Vera \or|a Milosavljevi}a. Sva dela o srpskim vladarima i knezovima ovde su rado uvek vi|ena, pa je tako premijeru do`ivela i drama Milo{ Veliki Ma{e Jeremi}, u rediteljkom osmi{ljavanju Neboj{e Bradi}a. Me|utim, glavna predstava je bila ipak Romeo i Julija Viljema [ekspira, u re`iji Pijera Valtera Polica. Kako u ovom pozori{tu postoje uo~ljivi afiniteti prema klasici, to je rediteljki koncept u kome je bilo dosta novih komentara i mi{ljenja prihva}en sa vidljivom zainteresovano{}u, {to je preraslo u zajedni~ki do`ivljaj u veoma ubedljivom izrazu. U tom trenutku – izvo|enje Romea i Julije bilo je jedno od najboljih i najzanimljivijih novih postavki dela iz opusa Viljema [ekspira na na{im aktuelnim scenama. U Ni{u su se interesovali za razli~ite forme koje se javljaju sa izborom komada za nove predstave. Komad No`evi u koko{kama Dejvida Herovera, osmislio je Miroslav Benka u subjektivno vi|enom realizmu. Bestidnik Erika Emanuela [mita je u re`iji Ljiljane Todorovi} donekle stilizovan, a No} ubica Hoze Trijana osmi{ljena kao kriminalisti~ko {tivo. Bio je to scenski prostor u koji je i Kokan Mladenovi} u{ao svojim ~itanjem na novi na~in drame Je li bilo kne`eve ve~ere? Vide Ognjenovi}. Bilo je tu spoljnih, ali i unutarnjih analiza, razdvajanja dramskih ~inilaca, kako bi slike na pozornici delovale u svakoj predstavi kao ne{to posebno i izvorno. To je bilo ipak mnogo vi{e od prilago|avanja ukusu doma}e publike i radilo se o tome da igra na pozornici ne bude samo puko predstavljanje knji`evnosti ili razli~itih rediteljskih ideja, ve} iznala`enje dubljeg smisla `ivota, {to pozori{tu obezbe|uje ve}u humanizaciju njegove scene. U Pirotu su bili uglavnom zaokupljeni popunom teku}eg repertoara, s obzirom da se brzo iscrpljivalo interesovanje publike za pojedina dela i njihova

2003–2004.

287

izvo|enja. Bo{ko Dimitrijevi}je tako do{ao u priliku da postavi Sofoklovu Antigonu, a sledili su zatim komadi Pravdenici Alberta Kamija, Cicine stolice Miodraga \ur|evi}a i Zar i ti, sine Drag~e, kao kompilacija aktuelnih tekstova koju je izvr{io i sceni prilagodio Milo{ Jagodi}. U Zaje~arskom pozori{tu “Zoran Radmilovi}” nisu imali svoju repliku o sezonama koje im predstoje, jer su opet zapali u krizu uprave. Zadovoljili su se stoga pre`ivljavanjem uz reprizne predstave, a od noviteta predstavili su Po~asno ve~e Alfreda Baldu}ija. U Leskovcu, sa komedijom Iza kulisa Majkla Frejna, tako|e nisu otkrivali nove mogu}nosti svog izraza. Izvesnih kolebanja bilo je i na sceni Narodnog pozori{ta u U`icu. Izme|u Pokojnika Branislava Nu{i}a, u vi|enju Dejana Pen~i}a Poljanskog, komada U naviljcima Petra Pecije Petrovi}a i Porfirogeneze \or|a Milosavljevi}a, te{ko je bilo razmi{ljati o usmerenjima za du`e vreme. Osnovna dilema je bila – mo`e li se heterogenim repertoarom iskazivati autenti~nost sopstvenog izraza. Sve to ukazuje da su u ve}ini regionalnih pozori{ta stvarala~ki problemi bili isti. Kako `iveti i stvarati – od sezone do sezone. Da li to uti~e na odre|ene deformacije u izrazu, ne potiru li se raniji uspesi i mo`e li se verovati da do uspeha dolazi vremenom i po nekom automatizmu? Koliko su u svemu tome prisutni spoljni faktori ili psiholo{ka ograni~enost u htenjima koja se reflektuju na sve {to biva izvedeno na regionalni i malim scenama? U [apcu su nastojali da sami iza|u iz tog kruga, tra`e}i u sebi one snage koje bi stalno podsticale na samoprevazila`enje onog do tada postignutog. Verovalo se da je to mo`da preduslov za druga~ije izazove u novom vremenu. Primetnog entuzijazma bilo je u izvo|enju Ribarskih sva|a Karla Goldonija, promi{ljanja apsurda i otu|enosti u delima Nastojnik Harolda Pintera i Duplo dno Gorana Stefanovskog. Kada su dela poznata i uglavnom ve} potvr|ivana na pozornicama, {ta treba da se dogodi pa da pozori{ta ne primaju mehani~ki reflekse onog ve} prepoznatljivog, pa da iza|u izvan ograni~enja koja im name}e sopstveni konformizam, ili, kako odagnati strah pred isku{enjima novog i nepoznatog? Da li su predstave poput Bilo jednom na Balkanu, Pokondirena tikva, Pokojnik, Pop ]ira i pop Spira, Gospo|a ministarka, @aklina bandeka, Via Italija, La`ni napad – pogre{na odbrana, Milo{ Veliki, Dervi{ i smrt, prava slika onog {to se doga|a u regionalnim pozori{tima? Kada }e se u svemu mo}i da mere sa onim {to se stvara u Beogradu i Novom Sadu? Mnogima se takvi zahtevi ~ine vra}anjem u pro{lost i sputavanjem li~nih incijativa, da se opet do|e u sfere optimizma. Ako ve} imamo svoju istoriju i sada{njost, za{to ne bismo imali i pravo na sopstvenu budu}nost. U tome su se mogli da razaznaju izvesni znaci ohrabrenja pred obja{njavanjem onoga {to o~ekujemo od pozori{ta. Da li je to samo odgovornost pojedinaca, ili svih koji deluju na sceni i oko nje, ili pak dru{tvene sredine, uz `elju da svako ima pravo na sopstveni izbor ciljeva i slobodnog stvarala~kog delovanja.

288

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

^ekanje
Uz sva obja{njenja, ipak se na kraju svi zajedno vra}amo u domen `elja, pa je razumljivo {to se opet javlja pitanje – da li smo do{li do novog po~etka? Od kada se on ra~una? Postoje li predstave me|a{i? Sa kojim stilom ili stilovima ulazimo u novu epohu? Da li se uop{te zna kada }e ona u svim pozori{tima po~eti? Ima li u vreme raznih turbulencija i ne{to jasnijih promena, koje mogu da podsete na iskustvo minulog stole}a? Zar se prvi nagove{taji na{ih odvajanja od romanti~arskih zanosa nisu osetili na pozornici tek negde oko devesto desete godine? Nisu li se sve doskora pamtili prvi dolasci hudo`estvenika i egzaltacije na{ih mladih glumaca iz tre}e generacije, njihovim fascinatnim `ivotnim realizmom. Kada smo uspeli da se oslobodimo me|uratnog akademizma i njegovih konvencija? Ko nas je terao na pokornost dogmatskom realizmu i pod~injavanju pozori{ta i njegovom pretvaranju u primenjenu ideologiju? Zar je bilo lako izboriti se sa raznim zabranama, pogotovo onim koje se osporavale egzistencijalisti~ke ideje i prodor kriti~ke svesti u teku}e repertoare? [ta se sve doga|alo na putu do antidrame i teatra apsurda? Kada smo po`eleli da klasiku pretvorimo u pomodnost sedamdesetih godina? [ta su tada predstavljale slobodne forme? Ko su to bili u na{em pozori{tu reditelji nove stvarnosti? Mo`e li se farsa i izvotepereni teatralizam prihvatiti kao otkri}e ne~eg druga~ijeg od onog {to smo i ranije znali? Nismo li se oduvek nalazili izme|u sopstvenih, tu|ih mitova i na{e stvarnosti? Avangardu sedamdesetih i osamdesetih mnogi u na{im pozori{nim centrima nisu ni osetili, a kamli do`iveli, pa za{to se tako brzo pre{lo na lansiranje postavangarde? Ko je kod nas ve} na izmaku sedme decenije proglasio kraj dvadesetog veka? [ta se postiglo neprekidnim insistiranjem da se lociramo izme|u realizma i apstrakcije? Da li je ikada obja{njeno {ta je u pojedinim pozori{nim trenutcima predstavljala klasika a {ta antiklasika? Nismo li se odu{evljavali lutalicama i sanjarima, tra`e}i u drugima novu energiju, dive}i se rediteljima izmenjene stvarnosti, dozvoljavaju}i sebi devedesetih godina, da iznosimo proizvoljna i nedo`ivljena se}anja na budu}nost. To je ono vreme, kada su nas obasipali surovom stvarno{}u, strahovima, ni{tavilom, zlom, erosom, uz ube|enje da }emo na kraju ovog dugog perioda kona~no shvatiti da smo vi{e rasturali, relativizirali i poni{tavali nacionalni identitet pozori{ta, nego {to smo se zajedni~ki borili za nove stvarala~ke ideje. Gde su nam umetni~ki manifesti o jedinstvu u razli~itosti, ili protesti protiv vulgarizacija izraza, pretvaranju scene u estradu i obezvre|ivanja umetni~kog stvaranja, u ime pomodnosti

^ekanje

289

i efemernih doga|aja koji nisu trajali ni jednu sezonu. To {to se doga|alo u Beogradu, a povremeno u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Kragujevcu, Kru{evcu ili Ni{u, nije nikada uticalo na celokupan pozori{ni `ivot u na{oj zemlji. Zato nije ni malo pouzdano shvatanje da su mnogi ostali u senci novih formi, okrenuti vi{e pro{losti i tradiciji nego razvoju i slobodi stvarala{tva. Izvesne pojave i doga|aji otuda ~ekaju tek svoja prava obja{njenja. Istori~ari kulture i teatra su po obi~aju skepti~ni, te{ko prihvataju saznanje da sada{nji savremeni teatar u svim svojim formama poti~e tek iz {ezdesetih godina dvadesetog veka. Onog trenutka kada smo obezvredili sve dotada{nje sisteme vrednosti, a izraz problematizovali i relativizovali, nastali su mnogobrojni problemi koje nismo uspeli nikada da re{imo do kraja, pa se zato oni prenose i u novo doba. Iza lepih re~i da svako ima pravo da stvara jedan novi svet iluzija, teatar koji `eli da ispuni svojim sadr`ajem i subjektivno{}u i da se preko scene vrati sebi i svojoj prirodi, mogla se javno videti konfuzija, u kojoj je bilo dosta poku{aja da se pozori{te svede na trenutna raspolo`enja i postane sredstvo kojim se ispoljavaju i afirmi{u odre|ena trenutna interesovanja. Takvo pozori{te trenutka nije `elelo da stvara tradiciju, nisu mu bile potrebne vrednosti i ono je po svom htenju bilo ne{to sasvim drugo od onog za {to su se generacije kroz dugi niz godina pripremale. U aran`manima koje su pojedine grupe i ansambli prire|ivali bilo je socijalnih protesta, zadovoljstva stihije, besciljnih lutanja, politi~ke anga`ovanosti, religioznog fanatizma, komercijalnog diletantizma. Osnovno je bilo prisvojiti mo} koju je imalo pozori{te nad gledaocima, pridobiti ih za svoje pratioce ili po{tovaoce, a ponekad su ~ak radi ekstravagancije odbijani aplauzi ili bilo kakva pomo} i sau~estvovanje. Sve sa ~im smo u ovim pokretima bili suo~eni, protivure~ilo je pozori{tu kao umetnosti, i nije se insistiralo da prisutne doga|aje po svaku cenu smatramo umetni~kim ~inom. Sve je to izazivalo kontrareakcije, ~ak i `elju da se bude konzervativan u ime odbrane sopstvenih shvatanja o smislu pozori{nog delovanja. Pa ipak, nametnuto je shvatanje da biti moderan ne zna~i istrajavati po svaku cenu na svojoj autenti~nosti ve} da to upravo valja tuma~iti kao priliku da se u saradnji sa drugima mo`e potvr|ivati u onim formama koje odgovaraju svim sredinama i ljudima sli~nih potreba i raspolo`enja. Zato ne iznena|uje {to se o tome najvi{e govorilo u beogradskom pozori{nom krugu, gde su tokom devedesetih godina, jedno za drugim stvarana alternativna i projektna pozori{ta. Oko njih su se okupljali uglavnom mladi ljudi koji sebe jo{ nisu videli u tradicionalnim okvirima i ustaljenom sistemu vrednosti. To je moglo da zna~i izvesno samozadovoljstvo i verovanje da se ovim posti`e nezavisnost u odnosu na va`e}e norme, ose}anja prema umetnosti i stvarnosti u kojoj `ivimo. Pritisak ovakvih teza i raspolo`enja vremenom je izgubio svoj prvobitni intenzitet ali to nije zna~ilo uspostavljanje kontinuiteta sa onim {to se stvaralo paraleno na mnogim profesionalnim pozornicama. U Beogradu je pozori{ni

290

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

`ivot bio okrenut sebi, u Novom Sadu dolazilo je povremeno do kolebanja, retko do ekstremnosti, dok su ostali mahom bili po strani ili su poku{avali da se uklju~e u te slo`enije igre svojim posebnim predstavama, po pravilu kreiranim od strane reditelja iz glavnog centra. Mala i regionalna pozori{ta pri`eljkivala su sasvim druga~iju sudbinu. Savremeno pozori{te nije tako uspelo nikada da u celosti formuli{e svoja nova na~ela i otvori se ka druga~ijem sistemu vrednosti. Procene doga|aja kroz koje smo pro{li u novije vreme tek su fragmentarne, uvek vi{e subjektivne nego ~injeni~ne, sa mnogo proizvoljnog i inferiornog. Me|utim, valja priznati da se kroz sve ovo u znatnoj meri promenila svest o pozori{tu tako da je te{ko pretpostaviti da nastupa period prilago|avanja, relaksacije od svih pritisaka i atmosfere u kojoj }e pozori{ta biti vi{e zainteresovana za svoju stvarala~ku budu}nost. Kada }e do nje do}i – kroz deset ili dvadeset godina i koja generacija treba da je ostvari? Da li su uop{te svi za to i zainteresovani? Sve se nekako prepu{ta slu~aju i verovanju da }e se problemi vremenom sami po sebi razre{iti, da }e se strasti sti{ati, svako na}i svoje mesto koje zaslu`uje i da }e pozori{te, bez obzira na bolje ili slabije predstave, biti uvek ono {to jeste i {to je bilo. To je i razlog {to vi{e ne izdvajamo svake sezone one najzna~ajnije predstave, jer su svi kriterijumi u opticaju postali nepouzdani i relativni, pogotovo ako stojite na stanovi{tu da su sve forme podjednako va`ne, a da slobodu izraza stvaramo na protivure~nosti razli~itih estetskih ideja. Kroz na{a pozori{ta nije jo{ pro{la tranzicija, tako da su sva profesionalna pozori{ta zadr`ala svoj dru{tveni status, koji podrazumeva prevashodno sam na~in finansiranja od strane gradskih skup{tina i republi~kih ministarstava. Da li }e oni podr`avati institucije ili }e se opredeliti za slobodno stvarala{tvo jo{ nije definisano! Mo`e li pozori{te i dalje da bude vi{e dru{tvena nego subjektivna pojava? [ta zna~i i kako se tuma~i pluralizam interesa, kada se u dr`avnim strukturama, celokupna kulturna politika prepu{ta pojedinim partijskim grupama i njihovim opredeljenjima? Mogu li sve politike da budu deo na{e pozori{ne istine? Pogotovo kada se one otkrivaju kroz izraz kao na~in sagledavanja, otkrivanja ili razotkrivanja svih fenomena savremenog `ivota. Nove ideologije zapravo nema, (da li je i potrebna), ali recidiva stare ima i jo{ dugo }e biti. [ta pozori{te zna~i u takvim okolnistima? Pojam pozori{ta nikada do kraja u na{oj sredini nije obja{njen, {to je upravo jedan od razloga da se sada tra`i reinterpretacija svega onog {to {to smo mu kroz ceo dvadeseti vek i u posebnim prilikama pridavali u zna~enju. Shvatanje da je to deo na{e duhovnosti, samim time i kulture, povezivan je sa tradicijom, istorijom ali isto tako i sa dru{tvenim sistemima i ideolo{kim odre|enjima. Uvek je postojao nesklad izme|u esteti~kih te`nji i onih pragmati~nih, koje su u raznim varijantama zagovarale prevashodno potrebe dru{tva u sagledavanju sebe kroz scenske iluzije. Kroz moralnu, socijalnu ili politi~ku anag`ovanost, trebalo je do}i do umetnosti. Zar u jednom trenutku socijalna umetnost nije bila

^ekanje

291

neka vrsta pobune protiv gra|anskog ili ta~nije bur`oaskog poretka, dok na kraju pozori{te nije usmeravano kao protest protiv svih devijacija levi~arske diktature? Sve forme umetnosti su bile istorijski uslovljavane, pozori{te ponajvi{e, uz opravdanje da je to umetnost vremena. Samim tim scena se ne mo`e odvojiti od potreba i te`nji dru{tva. Za tako shva}eni dru{tveni konformizam odabran je u pozori{tu realizam, u svim svojim varijantama, kao izraz koji najpotpunije podle`e racionalnoj kontroli. Bilo je stoga o~ekivanja da }e se ve} u prvim sezonama novog veka razviti kriti~ka analiza svega u~injenog, ali do toga nije do{lo. Pozori{ta se te{ko osloba|aju mnogih ove{talih shvatanja i tuma~enja po kojima scenski izraz nije samo reprodukcija `ivota, nego njegovo tuma~enje, pa i stvaranje iluzija koje mogu da budu korisne dru{tvu. Te{ko je raspravljati na novi na~in o odnosima dru{tva i pozori{ta, kada se zna da je ono potpuno zavisno finansijski od raznih fondova i bud`eta. Ovo je verovatno razlog {to retko koji pojedinac postavlja u javnosti pitanje – u ~emu se sada ogleda dru{tvena funkcija umetnosti scene – u kojim idejama, formama, misaonim odre|enjima i moralnim normama? To je ona vulgarizovana podela – ako je pozori{te dru{tveno onda je i umetni~ko, a ako je privatno, mora da bude prevashodno komercijalno, bez izvornih estetskih opredeljenja. Iz toga sledi da je pozori{no stvaranje uslovljeno vi{e trenutnim ekonomskim, nego op{tim odnosima. Zato se niko ne usu|uje da projektuje neke budu}e odnose, jer te{ko je razbiti ube|enja da }e oni jo{ dugo zavisiti od trenutnih dru{tvenih i `ivotnih prilika. U tome nije te{ko prepoznati stare levi~arske ideje sa po~etka dvadesetog veka – da se samo u novom dru{tvu mogu stvarati nove forme pozori{ne umetnosti. Kakav `ivot – takvo pozori{te, ili vizija o novom, koja nije mogu}a u stvarnosti koja tra`i da je pozori{te u svemu sledi i izra`ava na svoj specifi~an, ali realisti~an na~in. Druga~ije pozori{te tako mo`e da se sagleda i kao utopija koja }e se mo`da jednom ostvariti kada sve ideje i ideali budu usmereni prema zajedni~kim i univerzalnim ciljevima! U nemogu}nosti da se razre{e bar teoretski ovi odnosi – naj~e{}e se priziva zakon o pozori{tima, koji se stvara ve} decenijama, pa je te{ko predvideti kako }e on uskladiti svakodnevne nu`nosti i stvarala~ke slobode. U takvim prilikama nekom se mo`e sa razlogom ~initi da nije mnogo uputno jo{ uvek ni razmi{ljati o autonomnosti pozori{ne umetnosti. Optimisti~ka shvatanja ipak ukazuju da su se i u takvim prilikama stvarale zna~ajne predstave, koje iskazuju vitalnost scenske kulture. @ivotna zbilja se radikalno menja, pa samim tim svi ranije uspostavljeni odnosi nemaju vi{e prvobitni zna~aj. Zato se ne mo`e sve odbacivati, dovoditi u neposrednu zavisnost od politi~kih opredeljenja, jer pozori{te, uprkos svemu ima svoje posebno iskustvo u kome ima ne~eg specifi~nog, verodostojnog i autenti~nog, {to neposredno obavezuje sve one stvaraoce koji danas deluju na na{im pozornicama. Mogu}e je imati razli~ita mi{ljenja o pojedinim predstavama, ~ak ih i osporavati ili u najdrasti~nijim situacijama zabranjivati, ali to

292

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

nikada nije moglo dovesti u pitanje pozori{te ni njegovu su{tinu. Tako se stvorilo ose}anje da, bez obzira na zavisnost od dru{tvenih okolnosti, pozori{te iznutra neprekidno sebe obnavlja, stvara i otkriva prema ne~emu {to je upravo njemu jo{ uvek nedosti`no, da uspeva da nadvisuje svoja pojedina~na ostvarenja, pru`aju}i perspektive koje nas li{avaju neizvesnosti i strahovanja da }e sve ovo nestati bez traga. To je stalni protest protiv obezvre|ivanja, koje je trajalo pune ~etiri decenije, do kraja veka, a koje je tek poslednjim naporima obuzdano. U svemu tome pora`avaju}e deluje da niko nije branio pozori{te i da je ono moglo biti napadano sa svih strana i mogu}ih pozicija. Sve {to smo postigli progla{avano je tradicionalnim, gra|anskim, prevazi|enim, demodiranim, muzejskim i uporno se tvrdilo da je takav teatar brana slobodnom izrazu, otvorenoj metafori~nosti, udru`ivanju prema afinitetima, povezivanju sa svetom i subjektivnim izrazom. Jedini na~in da se re{e konflikti koji su postojali izme|u pozori{nog institucionalizma i na{e li~ne vizije scenskog ~ina, bilo je u potpunoj negaciji svega postignutog. Protagonisti ovakvih ekstremnih raspolo`enja jednostavno su nas ube|ivali da ovakvo pozori{te nikom vi{e ne treba, da ga prosto ne}emo, da nam nije nu`an njegov sistem vrednosti, na~in izraza i da }e pozori{te biti tek ono {to {to }e u svom ru{ila~kom zanosu neko po`eleti da iznova stvori. Sve to je optere}ivano raznim teorijama i njihovim tuma~enjima onog {to bi tebalo da bude moderno i egzistencijalno kao jedno mogu}e. Zagovaran je radikalizam, uz opravdanje da ni{ta nije toliko sveto da bi ga trebalo sa~uvati ili se na njega obazirati. Novo me|utim, nije suprotstavljano starom kao mo}nija i plodonosnija alternativa, jer se po svaku cenu izbegavalo pore|enje i odmeravanje. Polazilo se od onih najpovr{nijih saznanja da se ceo svet menja te da je nu`no da se mi sami promenimo, da shvatimo da `ivot koji `ivimo, pa i pozori{te koje volimo, nije vi{e ono {to nam pru`a zadovoljstva, tako da se protiv sopstvenog konformizma mo`emo boriti jedino ako se opredelimo za avangardno ru{ila~ke parole. Vi{e nije ni{ta kao {to je bilo ju~e, sve {to smo cenili u pozori{tu sada je besmisleno, a sve {to smo ostranjivali iz njega sada je vrednost, pa se javlja i sugestija da je demokrati~nost u tome {to se svako mo`e baviti pozori{nim ~inom, {to za estradne egzibicije nije potreban talenat, {to neznanje nije sramota ve} naprotiv vrlina i neposrednost sa kojom se mo`e iza}i na ulice. Na{e pozori{te nije do~ekalo spremno ovu pomamnu pomodnost i nije umelo da odbrani na pravi na~in svoj stvarala~ki integritet. Nastalo je upravo devedesetih godina izvesno kolebanje, bilo je znakova inferiornosti i zbunjenosti, a kao posledica toga i odre|enih dru{tvenih doga|aja, opao je entuzijazam i re|ale su se osrednje ili sasvim bezli~ne i konvencionalne predstave. U poslednjih dvadeset godina nije tako stvorena ni jedna postavka koja bi prevazi{la Jegora Buli~ova, O`alo{}enu porodicu ili Suton. Ekstremisti nisu pobe|eni, nego su prosto nestali u zbivanjima koja su zahvatila zemlju u poslednjim godinama dvadesetog i prvim godinama dvadeset prvog veka. Ostala je pusto{ i letargija u

^ekanje

293

kojoj je nemogu}e tra`iti da se svi koji su na ivici socijalne egzistencije bore za neprekidno prevazila`enje i samoodricanje od postignutog, zaboravljanje pro{losti i sopstvenih vrednosti. Vi{e nije pitanje da li imamo pravo da stvaramo jedan novi svet, da pozori{te koje `elimo ispunimo svojim duhovnim sadr`ajem i individualno{}u u do`ivljaju, ve} kako da se preko scene vratimo ponovo sebi i svojoj prirodi. Pozori{te, o ~ijoj sudbini neprekidno razmi{ljamo kao o svojoj sopstvenoj, nije nikada zavisilo u stvarala~kom smislu od spoljnih definicija, stavova ili uticaja koji bi ga sami po sebi mogli da pribli`e umetnosti. U njegovoj biti uvek je bilo sadr`ano verovanje da se velike predstave i zna~ajne gluma~ke kreacije ne mogu pojaviti same po sebi, da je za to potrebna odre|ena dru{tvena atmosfera, materijalna predusretljivost, vreme, istrajnost i mnogo drugog {to uslovljava istinsku kreativnost. Iskustvo je va`no upravo stoga da bismo postali svesni ovih organskih odnosa i kompleksnosti uslova razvoja i slobodnog delovanja. Zato ne bi trebalo da bude niko po strani, niti da bude samo pasivno prisutan u izgra|ivanju modernog izraza. Ako je pozori{te jedan od simbola slobode ljudskog duha, stalnog ma{tanja i samopotvr|ivanja u vremenu i prostorima na{eg `ivljenja, nema razloga za pesimizam. Dovoljno je saznanje da kreativnost, bez obzira na broj izuzetnih ostvarenja ili zna~ajnih pojava, nije presahla. To mu obezbe|uje onu potrebnu nezavisnost od svega {to je prolazno i ~ini sposobnim da u svakom povoljnom trenutku izmeni svoje programe, prevazi|e postignuto i iska`e se u svojoj smelosti, vitalnosti i originalnosti u odnosu na ono {to se trenutno ~inilo kao ograni~enje. Sve zavisi od toga kakve }e biti njegove reakcije na unutarnje mogu}nosti i spoljne realnosti. Ni jedan ansambl, a kamoli grupa ili pojedinac ne mogu da vi{e budu neprikosnoveni uzori – jer svako ima pravo da produbljuje smisao i da se potvr|uje u specifi~nostima sopstvenog izraza. Pravo pozori{te je uvek harmonija i razumevanje me|u mnogima, pa i druga~ijima, i lako je stoga primetiti da njegovo metafori~no zna~enje uvek tra`i potvrdu u savremenom izrazu i iskazivanju su{tine `ivota. Zato je ono i u na{oj sredini toliko samosvojno, vitalno i autenti~no. Da li je na{e pozori{te na kraju dvadesetog veka zaokru`ilo sva interesovanja koja su se u njemu javljala i pripremilo sebe za ono {to se o~ekuje u budu}nosti? Afirmisana je sloboda stvarala{tva i potreba za prevazila`enjem postignutog, uz neprekidno traganje za novim vrednostima. To daje povoda mi{ljenju da }emo se uvek nalaziti izme|u nekog kraja i nekog po~etka. Mo`da je ovo svest o neiscrpnim mogu}nostima izraza i vrednostima koje }e uvek biti duhovne oznake izvornosti, neposrednosti i savremenosti ove umetnosti. Pozori{te je tako iluzija koju svako mora pro`iveti i trajanje koje uslovljava i omogu}ava permanentnu aktivnost, obnovu i sna`nija dejstva u izgra|ivanju uvek modernog izraza Zar onda kraj i po~etak nisu isto izvori{te, na kome se ohrabruju stvarala~ke snage da tra`e sebe i potvr|uju se kroz slobodu izraza?

294

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Izme|u kraja i po~etka
Pozori{ni `ivot u Srbiji od 1986. do 2005.

II DEO Repertoar

296

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Skra}enice
Ad. = adaptacija Ap. = autor pesama Asr. = asistent re`ije Dir. = dirigent Izb. m. = Izbor muzike Kapel. = kapelmajstor Korep. = korepetitor K. = kostimograf Kl. = Kreator lutaka Kor. = koreografija Lek. = Lektor M. = muzika Mask. = Izrada maski P. = pisac Pom. k. = pomo}nik kostimografa Pom. r. = pomo}nik reditelja Pom. s. = pomo}nik scenografa Pr. = prevodilac R. = reditelj S. = scenograf Scen. p. = scenski pokret Tp = tekst pesama

Repertoar

297

BEOGRAD
NARODNO POZORI[TE

(343) 30. januar 1987. (Scena u Zemunu) Ve~iti mlado`enja P: Jakov Ignjatovi}, Dram, R: Miroslav Belovi}, Asr: Nikola Jefti}, S: Miodrag Taba~ki, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojkan Borisavljevi}, Dram: Milenko Misailovi} i @arko Komanin, Kor: Vladimir Logunov. I: Branislav Jerini} (Sofronije Kiri}), Ksenija Jovanovi} (Sofija Kiri}), Predrag Ejdus ([amika Kiri}), Sini{a ]opi} (Pera Kiri}), Stela ]etkovi} (Katica Kiri}), Lidija Pletl (Lenka Kiri}), Zorica Mirkovi} (Pelagija Kiri}, Starica), Branko Jerini} (^am~a), Predrag Tasovac (Kre~ar), Ljiljana Jankovi} (Sara), Gorjana Janji} (Agra), Du{an Jak{i} (Pola~ek), Stanislava Pe{i} (Matilda), Sonja Kne`evi} (Lujza, Mimika), Aleksandra Nikoli} (Juca Sokolovi}), Vuka Dun|erovi} (Gospo|a Sokolovi}), Pavle Min~i} (Moler), Dragan Nikoli} (Nenad Brkovi}, La|ar Pepi), Lenka Udovi~ki (Olga Brkovi}), Zinaid Memi{evi} (Poru~nik Karlovi}), Andreja Mari~i} (Nestor Profit), Radovan Miljani} (Talijan, Antonije, [egrt), Branka Sekulovi} (Ciganka \ita, Nemica), Suzana Petri~evi} (Frajla, Bela Ciganka), Ljiljana Gazdi} (Talijanka, Frajla), Minja Stevovi} (Talijanka, Ma|arica, Frajla), ^edomir Vu~kovi} (La|ar Steva), (344) 15. mart 1987. (Scena u Zemunu) Ujka Vanja P: A. P. ^ehov, Pr: Zorka Velimirovi}, R: Ivica Kun~evi}, Asr: Zvonimir Jov~i}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Neven Frange{. Dr: @arko Komanin i Milenko Misailovi}, Lek: Olivera Bro~i}. I: Petar Bani}evi} (Serebrjakov), Aleksandra Nikoli} (Jelena Andrejevna), Stela ]etkovi} (Sofija Aleksandrovna), Ksenija Jovanovi} (Marija Vasiljevna Vojnicka), Petar Kralj (Vojnicki),

Predrag Ejdus (Astrov), Miroslav Petrovi} (Telegin), Mira Bobi} (Marina). (345) 22. maj 1987. (Scena u Zemunu) Kosovska hronika P: Rajko \ur|evi}, Dram: @arko Komanin, R: Cisana Murusidze, Asr: Zvonimir Jov~i}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Milica Radovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Olivera Bro~i}. I: Du{an Jak{i} (Aleksa), Milka Luki} (Jevrosima), Sonja Jaukovi} (Danica), Vasa Panteli} (Ded Danilo Milin~i}), Gojko Baleti} (Slavoljub), Dragan Nikoli} (Unuk Danilo Milin~i}), Andreja Mari~i} (Rade), Mihajlo Viktorovi} (Rajim), Bogi} Bo{kovi} (Neziri), Dragan Maksimovi} (Avdula), @eljka Ba{i} (Arifa), Rastko Tadi} (Drago Stojkovi}), Bogoljub Dini} ([aljoku), Bo{ko Puleti} (Kapetan Jankovi}), Ramiz Seki} ([aban Bunjaku), Rade Popovi} (Ferat), Ra{a Simi} (Strahinja Petrovi}), Predrag Mileti} (Petar), Sini{a ]opi} (Sve{tenik), Zvonimir Jov~i} (Nikola), Olivera Viktorovi} (Jovanka), Du{ko Pavlovi} (Jusuf), Vanja Petkovi} (Milan), Du{an Ostoji} (]amil), Slavko A}in (Hiseni), Stoji} Ma{i} (Imeri), ^edomir Vu~kovi} (Drugi sve{tenik), Vuk Mileti} (Danilo), Dorjan Kolund`ija (Pavle), Sveto Miranovi}, Dejan Milosavljevi} (Mladi Albanci). (346) 1. novembar 1987. (Scena u Zemunu) Marija Magdalena i apostoli posle tajne ve~ere P: Ernest Bril, Pr: Ljubica Rosi}, R: @elimir Ore{kovi}. Pom. r: Zvonimir Jov~i}, S: Petar Pa{i}. K: Milica Radovanovi}, M: Zoran Hristi}, Lek: Du{an Mihajlovi}, Scen. pok: Vladimir Logunov. I: Aleksandra Nikoli} (Marija Magdalena), Boris Komneni} (Vartolomijv), Dejan Milosavljevi} (Jakov Mla|i), Radovan Miljani} (Andreja), Rade Markovi} (Petar), Ljubivoje Tadi} (Jovan), Lidija

298
Pletl (Marija), Mida Stevanovi} (Toma), Milan Mihailovi} (Jakov), ^edomir Vu~kovi} (Filip), Rade Popovi} (Mateja), Slavko A}in (Tadija), Zvonimir Jov~i} (Simon), Bogdan Dikli} (Nepoznati), Boris Andrusevi} (Nikodim), Miroslav Petrovi} (Josif). (347) 15. januar 1988. (Scena u Zemunu) Anfisa P: Leonid Nikolajevi~ Andrejev, Pr: Neda Nikoli}-Bobi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Ivana Stefanovi}, Lek: Du{an Mihailovi}, Scen. p: Dragana Ivanji. I: Boris Komneni} (Fjodor Ivanovi~ Kostomarov), Svetlana Bojkovi} (Aleksandra Pavlovna), Stela ]etkovi} (Anfisa), Ljiljana Blagojevi} (Nino~ka), Mihajlo Viktorovi} (Pavel Pavlovi~ Anosov), Milka Luki} (Aleksandra Ivanovna Anosova), Ognjanka Ognjanovi} (Baka), Milan Mihailovi} (Tatarinov), Sini{a ]opi} (Rozental), Vladan Savi} (Gimnazist Pe}a), Darko Tomovi} (Pomerancev), Predrag Mileti} (Lakej), Branka Sekulovi}, Olivera Viktorovi} (Anarhistkinje), Minja Stevovi} (Ka}a), Milo{ Dragi} (Pijanista), ^edomir Vu~kovi} (Sve{tenik), Sanda Sekulovi}, Jelena Simi} (Deca). (348) 6. mart 1988. (Scena u Zemunu) Apis P: Miodrag Ili}, R: Dejan Mija~, Pom. r: Zvonimir Jov~i}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Dr: Neboj{a Rom~evi}, Kor: Dragana Ivanji. I: Petar Bo`ovi} (Dragutin Dimirtrijevi} Apis), Rade Markovi} (Politikant), Branislav Plati{a (Stevan Ne{i}), Du{an Jak{i} (Aleksandar Ma{in), Marko Nikoli} (Ljubomir Vulovi}), Lepomir Ivkovi} (Vojislav Tankosi}), Bogoljub Dini} (Petar Mi{i}), Predrag Tasovac (Stojan Proti}), Boris Andrusevi} (Ljubomir @ivkovi}), Miodrag Lazarevi} (Jovan Avakumovi}), Bo{ko Puleti} (\or|e Gen~i}), Vasilije Panteli} (Engleski poslanik), Rade Popovi} (Austrougarski poslanik), Dragan Ocokolji} (Milan Novakovi}), Enver Petrovci (Petar @ivkovi}), Bogdan Dikli} (Velimir Vemi}), Branislav Plati{a (Milan Stojkovi}), Du{an Vojnovi} (Milan Milovanovi}-Pilac), Ramiz Seki} (Jovan Atanackovi}), Lidija Pletl (Milka Novkovi}), Petar Bani}evi} (Nikola Pa{i}), Milenko Pavlov (Rade Malobabi}), Predrag Ejdus (Aleksandar Kara|or|evi}), Zinaid Memi{evi} (Muhamed Mehmedba{i}), Rodoljub Simi} (Vladimir Jovanovi}), Miroslav Petrovi} (Damnjan Popovi}), Darko Tomovi} (Ljubomir Jovanovi}-^upa), Predrag Mileti} (Tihomir Mari}), Mom~ilo @ivoti} (Petar Ne{i}), Milorad Stevanovi} (Ljuba

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Jovanovi}-Patak), Branko Jerini} (Temeljko Veljanovi}), Sini{a ]opi} (\or|e Konstantinovi}). (349) 31. mart 1988. (Scena u Zemunu) Kako mogu da te ~ujem kad voda te~e P: Robert Anderson, Pr: Dragoljub Andri}, R: Borislav Grigorovi}, Pom. r, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, S: @ak Kuki}, K: Svetlana ^konjevi}, Lek: Du{an Mihailovi}. I: Andreja Mari~i} (Herb Miler), Dragan Zari} (D`ek Bernstejbl), Olivera Viktorovi} (Doroti), Milenko Pavlov (Poling), Vladan Savi} (Prodavac), Stanislava Pe{i} (Harijeta), Bogdan Mihajlovi} (D`ord`), Sanja Radivojevi} (D`il), Mihajlo Viktorovi} (Herbert), Vuka Dun|erovi} (Marta), (350) 22. novembar 1988. (Scena u Zemunu) Pokojnik P: Branislav Nu{i}, R: Pavle Min~i}, S: Milutin Ili}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Scen. pok: Dragana Ivanji. I: Vlastimir \uza Stojiljkovi} (Pavle Mari}), Predrag Ejdus (Milan Novakovi}), Petar Bani}evi} (Spasoje Blagojevi}), Vasa Panteli} (Gospodin \uri}), Boris Komneni} (Ljubomir Proti}), Predrag Tasovac (Anta), Rade Markovi} (Mladen \akovi}), Bogi} Bo{kovi} (Aljo{a), Bogdan Mihajlovi} ([varc), Branka Vasovi} Pe{i} (Rina), Ksenija Jovanovi} (Agnija), Sonja Kne`evi} (Vukica), Rade Popovi} (Policijski agent), Zorica Mirkovi} (Marija), Gorjana Janji} (Sofija). (351) 10. novembar 1989. (Scena na Trgu repulike i Zemunu) Orestija P: Eshil, Pr: Branka Jovanovi} i Svetlana Slap{ek, R: Mira Erceg, S: Miodrag Taba~ki, K: Ljiljana Dragovi}, M: Ivana Stefanovi}, Dr: Darko Luki}, Kor: Jelena [anti}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: “Agamemnon”: Petar Kralj (Stra`ar), Sonja Jaukovi} (Klitemestra), Petar Bani}evi} (Taltibije), Danilo Lazovi} (Agamemnon), Svetlana Bojkovi} (Kasandra), Bogdan Dikli} (Egist), Mida Stevanovi}, Predrag Tasovac, Du{an Jak{i} (Gerontsko ve}e), Mirko Petkovi}, Rastko Tadi}, Branko Jerini}, Rodoljub Simi}, Radovan Miljani}, Toma Jovanovi}, Vasa Panteli}, Predrag Mileti}, Du{an Jankovi} (Gerontske stare{ine), Vesna ^ip~i}, Suzana Petri~evi}, An|elka Milivojevi}-Tadi}, Branka Sekulovi}, Aleksandra Petkovi}, Minja Stevovi}, Maja Tica (Slu{kinje);

Repertoar

299
I: Predrag Tasovac (Krizal), Olivera Markovi} (Filamenta), Olga Odanovi} (Armanda), Sonja Kne`evi} (Anrijeta), Bogdan Mihajlovi} (Arist), Svetlana Bojkovi} (Beliza), Branko Vidakovi} (Klitandar), Milenko Pavlov (Tridton), Dragan Nikoli} (Vadius), Milka Luki} (Martina), Boris Andrusevi} (Bele`nik), Nenad Todorovi} (@ilijan), Predrag Radojkovi}, Nenad Radojkovi} (Lakeji). (354) 20. jun 1990. (Mala scena) No}na frajla P: Aleksandar Popovi}, R: Nenad Ili}, S: Geroslav Zari}, K: Angelina Atlagi}, M: Vojislav Kosti}, Pom. r: Zvonimir Jov~i}. I: Rade Markovi} (Slavoljub mu~eni), Stanislava Pe{i} (Draginja njegova), Dragan Zari} (Aleksa njihov), Radmila @ivkovi} (No}na frajla sva~ija), Pavle Min~i} (Pan Krsman ma ~iji), Bogdan Mihajlovi} (Marta ni~ija), Angelina Miju{kovi}, Vera Mil~i}, Katica Koji}, Ratka Milosavljevi}, Zorka Vuki}evi} (Peva~i), Miodrag Govedarica, Jovan Kuhujenko, Rista Radojkovi} (Muzi~ari). (3555) 24. jun 1990. (Scena na Trgu republike) Ve{tice iz Salema P: Artur Miler, Pr: Dragoslav Andri}, R: Aleksandar Luka~, S: Sne`ana Petrovi}, K: Biljana Kecman, M: Vlada Mila~i}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ivica Klemenc. I: Gojko Baleti} (Pre~asni Paris), Olivera Viktorovi} (Beti Paris), An|elka Milivojevi} Tadi} (Tituba), @eljka Ba{i} (Ebigejl Vilijams), Aleksandra Petkovi} (Suzana Volkot), Suzana Petri~evi} (G-|a Ana Patnen), Dragana Varagi} (Elizabeta Proktor), Sini{a ]opi} ([erif Herik), Darko Tomovi} (Denfort). (356) 4. novembar 1990. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Je li bilo kne`eve ve~ere? P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Dragana Ivanji, Lek: Radovan Kne`evi} i Gabrijela Arc. I: Petar Bani}evi} (Ilarion Ruvarac), Marko Nikoli} (Ja{a Tomi}), Predrag Tasovac (Gospodin Mihajlovi}), Branko Jerini} (Gospodin Savi}), Predrag Ejdus (Laza Dun|erski), Darko Tomovi} (Mirkovi}), Branko Vidakovi} (Mili}), Branislav Jerini} (Svetozar Mileti}), Dragan Zari} (Gospodin Stojkovi}), Bogoljub Dini} (]iri}), Rade Miljani} (Radula{ki), Du{an Jak{i} (Joki}), Pavle Min~i} (Dimitrijevi}), Vladan Gajovi} (Brat Makarije), Zinaid Memi{evi} (Horovo|a Volf), Lepomir Ivkovi} (Stra`ar), Ksenija Jovanovi} (Gospo|a Amalija), Slavka Jerini} (Gospo|a Radula{ki),

“Hoefore”: Ljiljana Dragutinovi} (Elektra), Tihomir Stani} (Orest), Branko Vidakovi} (Pilad), Sonja Jaukovi} (Klitemestra), Bogdan Dikli} (Egist), Predrag Mileti} (Sluga), Neda Ognjanovi} (Predvodnica zarobljenih Trojanki), Vuka Dun|erovi}, Ksenija Jovanovi}, Svetlana Bojkovi}, Mira Bobi}, Gorjana Janji}, Ognjanka Ognjanovi}, Dobrila ]irkovi} (Zarobljenice); “Eumenida”: Boris Komneni} (Apolon), Tihomir Stani} (Orest), Sonja Jaukovi} (Duh Klitemestre), Ksenija Jovanovi} (Atena), Branko Vidakovi} (Pilad), Aleksandra Nikoli} (Pitija), Predrag Tasovac (Starac), Vesna ^ip~i} (Suzana Petri~evi}, An|elka Milivojevi} Tadi}, Branka Sekulovi}, Aleksandra Petkovi}, Minja Stevovi}, Maja Tica (Erineje), Mida Stevanovi}, Rastko Tadi}, Du{an Jak{i}, Mirko Petkovi}, Rodoljub Simi}, Branko Jerini}, Radovan Miljani}, Predrag Mileti} (Ve}nici). (352) 18. februar 1990. (Scena na Trgu republike) Vojvotkinja od Malfija P: D`on Vebster, Pr: @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, R: Ivana Vuji}, S: Miodrag Taba~ki, K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, M: Ivana Stefanovi}, Kor: Jelena [anti}, Dr: Aleksandar D. Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Sonja Jaukovi} (Vojvotkinja od Malfija), Petar Bo`ovi} (Ferdinand), Miodrag Krivokapi} (Danijej de Bosola), Milan [trlji} (Antonijo Bolonja), Rade Markovi} (Kastru~io), Boris Komneni} (Kardinal), Ljubivoje Tadi} (Delo), Vladan Gajovi} (Rodrigo), Sini{a ]opi} (Grisola), Mirko Petkovi} (Markiz od Peskare), Radovan Miljani} (Grof Malatesti), Aleksandra Nikoli} (Julija), Vuka Dun|erovi} (Stara gospo|a), An|elka Milivojevi} Tadi} (Kariola), Milan Janji} (Luda), Vuk Mileti}, Luka Ili}, Dragan Stankovi} (Vojvotkinjina deca); PRVI BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Persefona), Mihajlo \uri} (Pluton); DRUGI BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Vojvotkinja), Mihajlo \uri} (Sunce), Svetozar Adamovi} (Zvezda), Ljubi{a Nikoli} (Mesec); TRE]I BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Leda), Mihajlo \uri} (Crni labud), Svetozar Adamovi} (Beli labud); ^ETVRTI BALETSKI INTERMECO: Maja Milo{evi} (Venera), Mihajlo \uri} (Satir), Svetozar Adamovi} (Kentaur), Ljubi{a Nikoli} (Harpija). (353) 25. februar 1990. (Scena na Trgu republike i Zemunu) U~ene `ene P: Molijer, Pr: Dragoslav Ili}, R: Jago{ Markovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Dejan Panteli}, M: Igor Gostu{ki, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. p: Jelena [anti}.

300
Milka Luki} (Gospo|a Radovanovi}), Aleksandra Nikoli} (Milica Tomi}), Draqana Varagi} (Katarina Lugomirski), Dobrila ]irkovi} (Gospo|ica Jojki}eva), Nada Blam (Gospo|ica ]iri}eva), Sonja Neimarevi} (Gospo|ica Gavanski), An|elka Risti} (Gospo|ica Zeremski), Dobrila Stojni} (Gospo|ica Popovi}eva), Lidija Pletl (Gospo|ica Savi}), Ljiljana Jankovi} (Gospo|a Lugomirski), Katarina Pavlovi}, Gordana Komari} (Gospo|e). (357) 24. novembar 1990. (Kamerna scena) Poslednja potraga za zlatom P: Gordan Mihi}, R: Oliver Viktorovi}, S: Milutin Ili}, K: Ljiljana Dragovi}, Scen. p: Predrag Pani}, Izb. m: Nikola Ne{kovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Marko Nikoli} (Milo{), Boris Komneni} (D`ek), Zorica Mirkovi} (Danka), Bogdan Mihajlovi} (U{ke), Zinaid Memi{evi} (D`ind`er), Dragan Maksimovi} (Cager), Gorjana Janji} (Cagerova sestra), Mihajlo Viktorovi} (Zgureni), Lepomir Ivkovi} (Sulja), Dragan Mi}anovi} (]ora), Sini{a ]opi} (Rajko Rebac), Olivera Viktorovi} (Makica), Mida Stevanovi} (Poti}), Boris Andrusevi} (Upravnik motela), Mom~ilo @ivoti} (^i~a), Radovan Miljani} (Piksi), An|elka Risti}, Neda Osmokrovi}, Aleksandra Petkovi}, Svetlana \isalov, ^edomir Vu~kovi}, Milenko Pavlovi}, Milan \or|evi}, Bora Milenkovi}, Slobodanka Mihajlovi}, Zlata Petkovi}, Divna Popovi}, Sun~ica Mika{inovi}, Darko Bobeti}ovi} (Traga~i). (358) 22. mart 1991. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Sirano de Ber`erak P: Edmon Rostan, Pr: Milan Dimovi}, R: Egon Savin, S: Marina ^uturilo, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Predrag Manojlovi} (Sirano de Ber`erak), Ivana Mihi} (Roksana), Branko Vidakovi} (Kristijan de Nevijet), Predrag Ejdus (Konte de Gi{), Pavle Min~i} (Ragno), Radovan Miljani} (Le Bre), Branko Jerini} (Kapetan Karbon de Kastel-@alu), Dragan Nikoli}, Andreja Mari~i}, Predrag Mileti}, Predrag Kolarevi} (Kadeti), Gojko Baleti} (Linjijer), Zinaid Memi{evi} (Vikont de Valver), Mirko Petkovi} (Monfleri, Kalu|er), Dobrila Stojni} (Dru`benica Roksanina), Milka Luki} (Majka Margerita), Dobrila ]irkovi} (Sestra Marta), An|elka Risti} (Sestra Klera), Sini{a ]opi} (Nametljivac), Darko Tomovi} (Belroz), Vladan Gajovi} (Kesaro{), Bogoljub Dini} (Gra|anin), Jelena Ivani{evi}(Prodava~ica slatkih pi}a), Vuk Mileti}, Tijana Had`i Nikoli} (Deca).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(359) 25. april 1991. (Kamerna scena) Pat ili Igra Kraljeva P: Pavel Kohout, Pr: Branimir @ivojinovi}, R: Borislav Grigorovi}, S: @ivorad Kuki}, K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, Pom. r: Zvonimir Jov~i}. I: Olivera Markovi} (@ena), Predrag Tasovac (Doktor), Mirko Petkovi} (Kelerman). (360) 11. maj 1991. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Jov~a P: Borisav Stankovi}, Ad. i R: Gradimir Mirkovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Predrag \api}, M: Zoran Hristi}, Kor: Bratislav Grbi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Branislav Jerini} (Jov~a), Bogdan Mihajlovi} (Toma), Milenko Pavlov (Arsa), Ekrem ^ehaji} (Had`ija), Mida Stevanovi} (Deda-vladika), Boris Andrusevi} (Mita), Radovan Miljani} (Mladen), Sini{a ]opi} (Jovan), Predrag Mileti} (Konju{ar), Miomir Radojkovi} (Stojmen), Lajo{ Balog (Prijatelj iz Prizrena), Branko Babovi} (Sin prijatelja iz Prizrena), Ljiljana Konti} (Marija), Ankica Milenkovi} (An|a), @eljka Ba{i} Savi} (Vaska, Zulfa), Ljiljana Gazdi} (Sofija), An|elka Risti} (Vela), Ljiljana Jankovi} (Magda), Zorica Mirkovi} (Naca), Nada Blam (Stojna), Slavka Jerini} (Naza), Slavko A}in, Du{an Ostoji}, Anat Mi}ovi} (Svatovi), Vuk Mileti}, Maja \uri~i} (Deca Mladena i Vaske). (361) 23. maj 1991. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Divlja patka P: Henrik Ibzen. Pr: Boba Blagojevi}, R: Nikola Jevti}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Davor Roko, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Petar Bo`ovi} (Jelmar Ekdal), Danilo Lazovi} (Gregers Verle), Rade Markovi} (Verle), Mihajlo Viktorovi} (Ekdal), Nada Blam (Gina), Mirjana Jokovi} (Hedvig), Vuka Dun|erovi} (Gospo|a Serbi), Boris Komneni} (Reling), Milutin Jev|enijevi} (Molvik). (362) 22. novembar 1991. (Mala scena) Napoleon I P: Ferdinand Brukner, Pr: Renata Ulmanski, R: Na|a Janjetovi}, S: Geroslav Zari} K: Predrag \api}, Izb. m: Predrag Stamenkovi}, Scen. p: Ferid Karajica, Lek: Nada Andreji}, Dram: Aleksandar D. Kosti}.

Repertoar

301
Pom. r: Branislava Kuburovi}, Zoran Rangelov i Vojin Paunovi}, Korep: Jasmina @ivadinovi} @uvela. I: Predrag Manojlovi} (Ri~ard III), Branko Vidakovi} (Kralj Edvard IV), Mihajlo Pleskonji} (Vojvoda od Bakingama), Ljubivoje Tadi} (D`ord`), Marko Nikoli} (Lord Hestings), Milan [trlji} (Ser Vilijams Kejtsbi), Branko Jerini} (Lord Stenli), Vladan Gajovi} (Ser Ri~ard Ratklif), Radovan Miljani} (Ser D`ems Tirel), Mirko Petkovi} (Kardinal Bauter Keterberijski), Dragan Nikoli} (Anton Vudvil), Bojan @irovi} (Lord Grej), Milutin Dap~evi} (Markiz od Dorseta), Zinaid Memi{evi} (Ser Robert Bakenberi), Bogoljub Dini} (Predsednik londonske op{tine), Stela ]etkovi} (Elizabeta), Ksenija Jovanovi} (Margarita), Vuka Dun|erovi} (Vojvotkinja od Jorka), Dragana Varagi} (Ledi Ana), Dragana \uki} (Ledi Margarita Platad`enet), Jolanda Gromer (Elizabeta, k}i Elizabetina), Aneta Stojni} (Ledi Margareta), Nemanja Todorovi} (Edvard V), Stefan Buzurovi} (Ri~ard), Sini{a ]opi} (Dejton), Predrag Mileti} (Forest), Dobrila Stojni} (Glasnik), Dobrila ]irkovi}, Zorica Mirkovi}, Dobrila Stojni}, Predrag Mileti}, Predrag ]opi}, Radovan Miljani}, Sofija @ugi}, Sofija Dujakovi}, Rista Mihi}, Nena Ne{kovi} (Gra|ani). (366) 22. novembar 1992. (Mala scena) Osvrni se u gnevu P: D`on Ozborn, Pr: Nada ]ur~ija Prodanovi}, R: Bal{a \ogo, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Petar Antonijevi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Mihajlo Pleskonji} (D`imi Porter), Darko Tomovi} (Klif Luks), Sandra Nogi} (Alison ^orter), Dragana Varagi} (Helena ^arls), Bogoljub Dini} (Pukovnik Redforn), Tanja Jovi}evi} (Peva~ica). (367) 25. decembar 1992. (Scena na Trgu Republike) Kir Janja P: Jovan Popovi} Sterija, Rd. Egon Savin, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Predrag Ejdus (Kir Janja), Nada Blam (Juca), Tamara Vu~kovi} (Katica), Lepomir Ivkovi} (Mi{i}), Milenko Pavlov (Kir Dima), Mihajlo Viktorovi} (Petar), Mali{a \ura{kovi} (Pandur). (368) 14. mart 1993. (Mala scena) Tu`na je nedelja P: Peter Miler, Pr: Gabrijela Arc, R: Bo`idar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Orli}, Ad: Pavle Min~i}, Izb. m: Vladimir Markovi}, Scen. p: Ljiljana Dulovi}, Lek: Milorad Telebak.

I: Predrag Ejdus (Napoleon), Svetlana Bojkovi} (@ozefina), Teodora Stankovi} (kg) (Marija Valevska), Sonja Kne`evi} Neimarevi} (Marija Lujza), Gojko Baleti} (Taljeran), Marko Nikoli} (Bertije), Zinaid Memi{evi} (Meneval), Borivoje Mladenovi} (U~itelj igranja, Fu{e). (363) 1. februar 1992. (Mala scena) ^e`nja pod brestovima P: Jud`in O’Nil, Pr: Stevan Petrovi}, Ad. i R: Aleksandar Dun|erovi}, Dram: Ma{a Jeremi}, S: Dejan Panteli}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Branislav Jerini} (Efraim Kebot), Milenko Pavlov (Simeon Kebot), Dragan Maksimovi} (Piter Kebot), Darko Tomovi} (Ibn Kebot), Sonja Jaukovi} (Ebi Patnem), Bogdan Mihajlovi} (Svira~), Bo{ko Puleti} (Stari farmer), Gordana Janji} (@ena), Ljiljana Jankovi} (Stara `ena), Vjera Mujovi} (Devoj~ica), Ljiljana Cincar Danilovi}, Svetlana \isalov, Olivera Ra{kov, Zoran Zakonovi}, Bratislav Stanisavljevi} (Igra~i i igra~ice). (364) 14. mart 1992. (Mala scena) Play ^ehov P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Pr: Zoran Bo`ovi}, R: Cisana Murusidze, S. i K: Milica Radovanovi}, Kor: Krunoslav Simi}, M, Pom. r: Zvonimir Jov~i}. I: “Prosidba”: Mihajlo Viktorovi} (Stepan Stepanovi~ ^ubukov), Zorica Mirkovi} (Natalija Stepanovna), Sini{a ]opi} (Ivan Vasiljevi~ Lomov); “Medved”: Branka Vasovi} (Jelena Ivanovna Popova), Lepomir Ivkovi} (Grigorij Stepanovi~ Smirnov), Rodoljub Simi} (Luka); “Jubilej”: Milan [trlji} (Andrej Andrejevi~ [ipu~in), Stanislava Pe{i} (Tatjana Aleksejevna), Rastko Tadi} (Kuzma Nikolajevi~ Hirin), Olivera Markovi} (Nastasja Fjodorovna Mer~utkina), Predrag Mileti} (^lan banke), Zvonimir Jov~i} (Aran`er sve~anosti), Bora Milenkovi}, Milenko Pavlov (Statisti), Krunoslav Simi}, Ljubi{a Vu~i}, Branislav Tojagi} (Emocije). (365) 15. april 1992. (Scena na Trgu republike i Zemunu) Ri~ard III P: Viljem [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Lidija Pilipenko, Lek: Radovan Kne`evi}. Dram: @arko Komanin,

302
I: Pavle Min~i} (Re`e [ere{), Aleksandra Nikoli} (Helen), Du{an Jak{i} (Konobar, Pop), Predrag Tasovac (Oto Klemperer, Bruno, Oficir, ^ancuz), Sini{a ]opi} (Tivadar Bili~i, Jasonji, Mu{karac, Vojnik, Kolporter), Dobrila ]irkovi} (Prostitutka). (369) 11. maj 1993. Izbira~ica P: Kosta Trifkovi}, Ad. i R: Radoslav Dori}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Kor: Jelena [anti}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Marko Nikoli} (Sokolovi}), Ognjanka Ognjanovi} (Jelica), Vesna Trivali} (Mal~ika), Du{anka Stojanovi} (Saveta), Mihajlo Viktorovi} (Timi}), Nada Blam (Kata), Isidora Mini} (Milica), Gojko Baleti} (Branko), Zoran ]osi} ([tancika), Milenko Pavlov (To{ica), Branko Jerini} (Jovan). (370) 22. maj 1993. (Mala scena) Kraj partije P: Semjuel Beket, Pr: Aleksandar Sa{a Petrovi}, R: Pavle Lazi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Dragan Maksimovi} (Ham), Mile Stankovi} (Klov), Mirko Petkovi} (Neg), Ljiljana Konti} (Hela). (371) 5. jun 1993. (Mala scena) Dijamantska ogrlica P: Zoran Bo`ovi}, Rd; Gradimir Mirkovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Predrag \api}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Dragan Zari} (Inspektor), Olga Spiridonovi} (Dana), Stanislava Pe{i} (Ana), Radovan Miljani} (Milo{), Bojana Maljevi} (Tanja), An|elka Risti} (Stana), Boris Andrusevi} (Nikola). (372) 1. oktobar 1993. Mesec dana na selu P: Ivan Sergejevi~ Turgenjev, Pr: Milo{ Moskovljevi}, R: Cisana Murusidze, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Vladimir Logunov, Izb. m: Zvonimir Jov~i}. I: Lepomir Ivkovi} (Arkadije Sergeji~ Islajev), Branka Vasovi} (Natalija Petrovna), Olga Spiridonovi} (Ana Semjonova Islajeva), Dragan Maksimovi} (Ignjatije Ili~ [pigeljski), Danijela Ugrenovi} (kg) (Vero~ka), Branko Vidakovi} (Mihailo Aleksandrovi~ Rakitin), Sonja Neimarevi} (Lizaveta Bogdanovna), Ramiz Seki} ([ef), Vojin ]etkovi} (kg) (Aleksije Nikolajevi~ Beljaiev), Bogdan Mihajlovi} (Atanasije Ivanovi~ Bolj{incov), Bo{ko Puleti} (Matvej), Zorica Mirkovi} (Ka}a), Stefan Buzurovi} (Kolja),

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(373) 8. oktobar 1993. (Mala scena) Pomozi mi P: @eljko Mijanovi}, R. i. K: Vladimir Lazi}, S: Nevenka Vidak, Izb. m: Petar Antonovi}, Scen. p: Petar Rajkovi}. I: Mihailo Viktorovi} (Henri Klejton), Olivera Viktorovi} (^eril Klejton). (374) 1. novembar 1993. Maska P: Milo{ Crnjanski, R: Nikita Milivojevi}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, Kor: Vladimir Logunov, Izb. m: Vitomir Simurdi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Vera ^uki} (Generalica), Vesna Stanojevi} (Glumica), Neboj{a Dugali} (]ezare), Darko Tomovi} (Branko Radi~evi}), Du{an Jak{i} (Raja~i}), Mirko Petkovi} (Baron Bah), Boris Komneni} (Baron [aler), Zinaid Memi{evi} (Nako), Andrej Mari~i} (Dani~i}), Vladan Gajovi} (Stankovi}), Aleksandar Duni} (Stratimirovi}), Milka Luki} (Pelagija Voinovi}), Dobrila Stojni} (Baronesa), Predrag Tasovac (General), Aleksandar Kuburovi} (@an), Radmila Smiljani} (Primadona). (375) 14. decembar 1993. Ukro}ena goropad P: Viljem [ekspir, Pr: Sima Pandurovi} i @ivojin Simi}, R: Vladimir Jevtovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Milanka Berberovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Jug Radivojevi}. I: Marko Nikoli} (Batista), Bogdan Mihajlovi} (Vi}enco), Rastko Tadi} (U~itelj), Dragan Nikoli} (Lu}enco), Sergej Trifunovi} (Petru~io), Danijela Mihailovi} (Katarina), Nata{a Ninkovi} (Bjanka), @eljko Mitrovi} (Gremio), Boris Pingovi} (Hortensio), Vojin ]etkovi} (Tranio), Neboj{a Dugali} (Grumio), Predrag Mileti} (Biondelo), Dobrila ]irkovi} (Udovica). (376) 26. decembar 1993. (Mala scena) Sokratov testament P: Ivan Pani}, R: Velimir Mitrovi}, S: Dejan Panteli}, K: Predrag \api}, M: Zoran Hristi}, Scen.p: Ivan Klemenc, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Lica u prologu: Ramiz Seki} (Dikeos), Mihajlo Pleskonji} (Teofilos), Dragan Maksimovi} (Adelfos), Du{anka Stojanovi} (Helene), Mida Stevanovi} (Antiresija), Radovan Miljani} (Glasnik), Vasilije Panteli} (Sokrata besedi); Lica: Dragan Maksimovi} (Bratoljub Tantalovi}), Du{anka Stojanovi} (Ifigenija Tantalovi}), Branko Vidakovi} (Homer (Ruzmarin) Pandilovi}), Mida

Repertoar

303
(380) 6. maj 1994. Vo`d Kara|or|e i Knez Milo{ P: @arko Komanin, R: Gradimir Mirkovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Zoran Hristi}, Kor: Krenare Nevzati. I: Marko Nikoli} (Kara|or|e), Branko Jerini} (Milo{ Obrenovi}), Ljiljana Gazdi} (Ljubica), Mirko Petkovi} (Petar I Petrovi} Njego{), Radovan Miljani} (Aleksandar I Romanov), Nada [ari} (Carica), Gojko Baleti} (Mahmud II), Bogdan Mihajlovi} (Mara{li Ali-pa{a), Stanko Bogojevi} (Fjodor Petrovi~ Tolstoj), Andreja Mari~i} (Nikolaj Petrovi~ Rumjancev), Predrag Kolarevi} (Vilijam Boven), Mihajlo Pleskonji} (Johan fon Rajmund), Mile Stankovi} (Konstantin Konstantinovi~ Rodofinikin), Boris Komneni} (Atanasije Stojkovi}), Predrag Mileti} (Pavle Sretenovi} Lisovi}), Mida Stevanovi} (Vujica Vuli}evi}), Ramiz Seki} (Jakov Nenadovi}), Boris Andrusovi} (Mladen Milovanovi}), Neboj{a Ili} (kg) (Jakov), Bo{ko Puleti} (Dragi} Vojki}), Vladan Gajovi} (Nikola Novakovi}). (381) 15. maj 1994. (Mala scena) Gospo|ica Julija P: August Strindberg, Pr: Mihajlo Stojanovi}, R: Stevo @igon, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Lidija Mijomanovi}. I: Ivana @igon (Gospo|ica Julija), Milenko Zabla}anski (@an), Vera Dedovi} (Kristina). (382) 9. oktobar 1994. (Mala scena) Centrifugalni igra~ P: Todor Manojlovi}, Ad: Sr|an Koljevi}, R. i Izb. m: Melina Pota Koljevi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Milorad Stojakovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Ljubivoje Tadi} (Bil), Daniela Kuzmanovi} Pavlovi} (Lilijana), Vladan Gajovi} (Oleg), Slavka Jerini} (Gospo|a sa crvenim suncobranom), Du{an Jak{i} (Ministar), Predrag Tasovac (Savetnik), Boris Pingovi} (Sekretar), Zoran ]osi} (Barmen). (383) 8. novembar 1994. @ivot je san P: Pedro Kalderon de la Barka, Pr: Nikola Mili}evi}, Ad. i R: Nikita Milivojevi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Zoran Eri}, Kor: An|elijaTodorovi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Rade Markovi} (Bazilije), Neboj{a Dugali} (Sigizmund), Boris Komneni} (Astolfo), Miodrag

Stevanovi} (Obren Mijajlovi}), Mihajlo Pleskonji} (Bogoljub Tantalovi}), Ramiz Seki} (Ostaci Pravdoljuba Tantalovi}a), Radovan Miljani} (Po{tar), Bojan Ivi} (kg), Ivan Jevtovi} (kg), Dejan Lutki} (kg), Boris Milivojevi} (kg) (Hor Skulptura). (377) 7. mart 1994. Pigmalion P: Bernard [o, Pr: Borivoje Nedi}, R. i Izb. m: Jovica Pavi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Kor: Ivica Klemenc, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Petar Bani}evi} (Henri Higins), Ivana @igon (Eliza Dulitl), Ksenija Jovanovi} (G-|a Higins), Predrag Tasovac (Pukovnik Pikering), Branislav Jerini} (Alfred Dulitl), Ljiljana Konti} (G-|a Pirs), Olga Spiridonovi} (G-|a Hil), Sonja Neimarevi} (Klara), Boris Pingovi} (Fredi), An|elka Risti} (Sobarica), Zoran ]osi} (Prolaznik), Boris Andrusovi} (Sarkasti~ar). (378) 15. mart 1994. (Mala scena) Pobratim P: Novica Savi}, R: Borislav Grigorovi}, S: Danilo Re{etar, K: Predrag \api}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Ivan Bekjarev (Jordan), Slavka Jerini} (Vasilija), Ljiljana Blagojevi} (Kosara), Vladan Gajovi} (Predrag), Milka Luki} (Vida), Bo{ko Puleti} (Dragovan), Mida Stevanovi} (Vuleta), Vojin ]etkovi} (Biserko), Predrag Mileti} (Mijat), Predrag Kolarevi} (Prvi), Aleksandar Duni} (Drugi), Dejan Lutki} (Tre}i). (379) 30. mart 1994. (Mala scena) Tetovirana ru`a P: Tenesi Vilijams Pr: Ileana ]osi}, R: Milenko Mari~i}, S: Boris Maksimovi}, K: Mira ^ohad`i}, Izb. m: Zvonimir Jov~i}. I: Sonja Jaukovi} (Serafina Dele Roze), Ljubivoje Tadi} (Alvaro Man|akavalo), Daniela Kuzmanovi} Pavlovi} (Roza Dele Roze), Ivan Zari} (kg) (D`ek Hanter), Lidija Pletl (Estela Hoengarten), Nata{a Ninkovi} (Flora), Ljiljana \uri} (Besi), Draflan Zari} (Otac de Leo), Vuka Dun|erovi} (Asunta), Ramiz Seki} (Trgova~ki putnik), Gorjana Janji} (Gospo|ica Jork), Radovan Miljani} (Lekar), Ljiljana Jankovi} (Pepina), Ognjanka Ognjanovi} (Violeta), Danijela Ugrenovi} (\uzepina), Neboj{a Ili} (kg) (De~ak), Aleksandra Jankovi} (kg) (Ve{tica), Aleksandra Milkovi} (kg), Daniela Vranje{ (kg), Dijana Marojevi} (kg), Anastasia Radojkovi} (kg) (@ene).

304
Radovanovi} (Klotaldo), Branko Vidakovi} (Klarin), Du{anka Stojanovi} (Stela), Danijela Ugrenovi} (Rosaura), Bo{ko Puleti} (Dvorski mar{al), @eljko Santra~ (Dvorski slikar), Ivana Tomi}, Karolina Jankovi}, Vesna Vlahovi} (Dvorske dame), Neboj{a Ili} (kg), Milo{ Timotijevi} (kg), Danijel Si~ (kg) (Vojnici Astolfa), Bojan Ivi} (kg) (An|eo), Zoran ]osi} (\avo). (384) 22. novembar 1994. O`alo{}ena porodica P: Branislav Nu{i}, R: Radoslav Dori}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Vesna Radovi}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Milenko Pavlov (Agaton Arsi}), Bogdan Mihajlovi} (Tanasije Dimitrijevi}), Mihajlo Viktorovi} (Proka Puri}), Dragan Zari} (Trifun Spasi}), Lepomir Ivkovi} (Mi}a Stanimirovi}), Zoran ]osi} (Dr Petrovi}), Zorica Mirkovi} (Simka), Ljiljana Gazdi} (Vida), Ljiljana Blagojevi} (Gina), Sonja Jaukovi} (Sarka), Nela Mihailovi} (Danica). (385) 17. decembar (Mala scena) Mandragola P: Nikolo Makijaveli, Pr: Vera Bakoti} Miju{kovi}, Ad. i R: Vladimir Jevtovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Milanka Berberovi}, M: Ljubomir Ninkovi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Boris Pingovi} (Kalimako), Gojko Baleti} (Siro), Slobodan Ninkovi} (Meser Ni~a), Vojin ]etkovi} (Ligurio), Dobrila Stojni} (Sostrata), Vladimir Jevtovi} (Fra Timoteo), Nela Mihailovi} (Lukrecija). (386) 31. januar 1995. Razvojni put Bore [najdera P: Aleksandar Popovi}, R: Kokan Mladenovi}, S: Bojana Risti}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Nenad Milosavljevi}, Kor: An|elija Todorovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Branimir Brstina (Bora [najder), Ljubivoje Tadi} (Selimir), Branko Jerini} (Piklja [igri}), Tihomir Arsi} (Vitomir Kambaskovi}), Branislav Jerini} ([pira Klonfer), Zoran ]osi} (Miloje), Danijela Ugrenovi} (Lina Perekitka), Radmila @ivkovi} (Rozika), Milica Mil{a (Goca), Zoran Maksi} (Licitator), Ljiljana Danilovi} Cincar (Drugarica Harmonika{), Sr|an Popovi}, Dejan Jak{i} (Udba{i), Milica Arsi}, Jovan Jovi} (Pioniri), Vera Veljkovi}, Svetlana \ura{kovi}, Tatjana \ur|evi}, Svetlana \isalov, Olivera Ra{kov, Jasmina Gra~anin, Zoran Trifunovi}, Miodrag Kozlina,

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Uro{ Uro{evi}, Miroslav Bibin, Dejan Mrakovi}, Vladimir Adamovi}, Aleksandar Sekuli}, Sa{o Veljkovi}, Vladimir Lau{evi}, Sr|an Dojkovi}, Slobodan Toponarski, Zoran Milanovi}, Mali{a \ura{evi} (Radnici, Narod). (387) 16. februar 1995. (Mala scena) Posle milion godina P: Dragutin Ili}, R: Sa{a Latinovi}, S: Dejan Panteli}, K: Ljiljana Orli}, M: Ksenija Ze~evi}, Kor: Jelena Jovi}, Dram: Bo{ko Milin, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Mida Stevanovi} (Natan), Andreja Mari~i} (Danijel), Andrija Kova~ (Zoran), Suzana Petri~evi} (Svetlana), Predrag Kolarevi} (Sanko), Predrag Mileti} (Biljan), An|elka Milivojevi} Tadi} (Zora), Jelena Ivani{evi} (Lagan), Sandra Petrovi} (Statua), Vladimir Stanojevi} (Zvezdan), Damir Todorovi}, Boris Brankovi} (Duhosvet), Dragan Stojanovi}, Dejan Stojanovi} (Merkurovci). (388) 24. mart 1995. (Mala scena) Tesla ili Prilago|avanje an|ela P: Stevan Pe{i}, R: Du{an Mihailovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Radomir Mi}ovi}, Mask: Nijaz Memi{, M: Petar Antonovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Ljubivoje Tadi} (Tesla), Radovan Miljani} (D`on Smit), An|elka Milivojevi} Tadi} (Glas). (389) 10. jun 1995. (Mala scena) Stilske ve`be P: Rejmon Keno, Pr: Danilo Ki{, Ad. i R: Vera Crven~anin, S: Nevenka Vidak, K: Svetlana Konjovi}, Kor: An|elija Todorovi}, Izb. m: Biljana Krsti}, Lek: Sanja @ivanovi}, Pom. r: Andreja Mari~i}. I: Aleksandar Sre}kovi}, Aleksandra Nikoli}, Andreja Mari~i}, An|elka Risti}, Bojana Kova~evi}, Zoran ]osi}, Jelena Ivani{evi}, Ognjanka Ognjanovi} @uti}. (389) 1. novembar 1995. (Mala scena) Poslednja bitka P: Slobodan @iki}, R: Gradimir Mirkovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Zoran Hristi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Kor: Ivica Klemenc. I: Sonja Jaukovi} (Kneginja Milica), Suzana Petri~evi} (Jefimija), Predrag Tasovac (Patrijarh Jefrem), Boris Andrusevi} (Iguman manastira Ljubostinja), Aleksandar Duni} (Stevan Lazarevi}), Ivan Tomi} (Vuk Lazarevi}), Marina

Repertoar

305
I: Petar Bani}evi} (D`ems Tajron), Stanislava Pe{i} (Meri Kavan Tajron), Branko Vidakovi} (D`ems Tajron), Dragan Maksimovi} (Edmund Tajron), An|elka Milivojevi} Tadi} (Ketlin). (393) 3. maj 1996. Trojanke P: Euripid, Pr: Lucija Carevi}, R: Irini Konidari, Pom. r: Andreja Mari~i}, S: Nevenka Vidak, K: Ljiljana Orli}, Izb. m: Dimitrije Golemovi} i Dragan Mla|enovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Bratislav Grbi}. I: Ksenija Jovanovi} (Hekaba), Suzana Petri~evi} (Kasandra), Sonja Jaukovi} (Andromaha), Du{anka Stojanovi} (Atina), Lidija Pletl (Helena), Lepomir Ivkovi} (Posejdon), Tihomir Arsi} (Menelaj), Mirko Petkovi} (Taltibije), Ognjanka Ognjanovi} @uti}, Ljiljana Gazdi}, Sonja Neimarevi}, Nela Mihailovi} (Horovo|a), Nikola Jovi} (Astijanah), Gorjana Janji}, Ljiljana Jankovi}, An|elka Risti}, Zorica Mirkovi}, Ljiljana \uri}, An|elka Tadi}, Jelena Ivani{evi}, Bojana Kova~evi}, Danica Zdravi}, Ljiljana Cincar Danilovi}, Katica Koji}, Mirjana Lazarevi}, Olivera Ra{kov (Hor). (394) 26. jun 1996. (Scena u Zemunu) Revizor P: Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj, Pr: @ivojin Bo{kov, R. i Izb. m: Kokan Mladenovi}, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Branka Petrovi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Tamara Afanasijev. I: Branislav Jerini} (Anton Antonovi~ Skvoznjik Dmuhanovski), Nada Blam (Ana Andrejevna), Du{anka Stojanovi} (Marija Antonovna), Bogdan Mihajlovi} (Luka Luki~ Hlopov), Anastasia Radojkovi} (@ena Luke Luki~a Hlopova), Aleksandar Hrnjakovi} (Amos Fjodorovi~ Ljapkin Tjapkin), Branko Jerini} (Artemije Filipovi~ Zemljanika), Bo{ko Puleti} (Ivan Kuzmi~ Spekin), Aleksandar Sre}kovi} (Petar Ivanovi~ Dop~inski), Neboj{a Ili} (Petar Ivanovi~ Bop~inski), Jano{ Tot (Ivan Aleksandrovi~ Hljestakov), Branko Vidakovi} (Osip), Mali{a \ura{evi} (Fjodor Andrejevi~ Ljuljukov), Marko Stani} (Ivan Lazarevi~ Rastakovski), Rade Popovi} (Stepan Ivanovi~ Koropkin), Danica Zdravi} (Fevrona Petrovna Peplje{ina), Dobrila ]irkovi} (Podoficirova `ena), Danijel Si~ (Abdulin), Zoran Maksi} (Mi{ka), Zoran Trifunovi} (Narednik policije), Sr|an Popovi} (General). (395) 25. decembar 1996. (Mala scena) Puritanska komedija P: Ivan M. Lali}, R: Bo`idar \urovi}. S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}.

Berat (Olivera), Mirko Petkovi} (Vuk Brankovi}), Stanko Bogojevi} (\ura| II Stratimirovi}), Branko Jerini} (Jigit-pa{a), Bo{ko Puleti} (Stanivuk), Predrag Kolarevi} (Veli{a), Ljubomir Bandovi} (Golub), Dragan Koji} (Gubavac, I glasnik), Danijel Si~ (II glasnik), Ljiljana Cincar Danilovi} (Tu`balicu peva). (390) 22. novembar 1995. Idiot P: Fjodor Mihajlovi~ Dostojevski, Pr: Jovan Maksimovi}, R: Stevo @igon, Pom. r: Andreja Mari~i}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Neboj{a Dugali} (Mi{kin Lav Nikolajevi~), Ivana @igon (Nastasja Filipovna), Tihomir Arsi} (Rogo`in Parten Semjonovi~), Du{an Jak{i} (Tocki Atanasij Ivanovi~), Mida Stevanovi} (Jepan~in Ivan Fjodorovi~), Slavka Jerini} (Lizaveta Prokofjevna), Daniela Kuzmanovi} Pavlovi} (Agglaja), Lidija Pletl (Aleksandra), Sonja Neimarevi} (Adelaida), Boris Pingovi} (Ivolgin Gavrilo Ardalionovi~), Bogdan Mihajlovi} (Ivolgin Ardalion Aleksandrovi~), Ljiljana Konti} (Niria Aleksandrovna), Ana Komanin (Varvara), Marko Nikoli} (Lebedev), Gojko Baleti} (Ferdi{~enko), Bo{ko Puleti} (Pticin), Sergej Trifunovi} (Ipolit), Ljiljana Gazdi} (Darja Aleksejevna), Aleksandar Mati} (Radomski Evgenije Pavlovi~), Kosovka Jovanovi} (Pa{a), Tatjana \ur|evi} (Ka}a), Dimitrije Ili} (Keler), Rade Popovi} (Lakej), Marko Stani} (Ivan Petrovi~), Nikola Bulatovi} (Kolja), Jasmina Ivani{evi} (Vera Lebedeva), Dejan Jak{i} (Oficir), Ljubi{a Opa~i}, Jovan Male{evi}, Tatjana Danilovi}, Nata{a Danilovi}, Tanja Divni} (Cigani, gosti, Rogo`inova dru`ina). (391) 8. decembar 1995. Don @uan P: Molijer, Pr: Mladen Leskovac, R. i Izb. m: Petar Zec, S: Boris Maksimovi}, K: Boris ^ak{iran, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Sonja Vuki}evi}. I: Tihomir Stani} (Don @uan), Vladan Gajovi} (Zganarel), Nela Mihailovi} (Dona Elvira), Darko Tomovi} (Don Karlos), Aleksandar Duni} (Don Alonso), Mirko Petkovi} (Don Luj), Milo{ Timotijevi} (Francisko), Nata{a Ninkovi} ([arlota), Dijana Marojevi} (Maturina), Neboj{a Ili} (Pjero), Radovan Miljani} (Gospodin Diman{), Danijela Vranje{ (Cerlina). (392) 22. decembar 1995. Dugo putovanje u no} P: Jud`in O’Nil, Pr: Voja ^olanovi}, R: Velimir Mitrovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Predrag \api}, Izb. m: Zoran Mileti}, Lek: Sanja @ivanovi}.

306
M: Milo{ Petrovi}, Scen. p: Ferid Karajica. Lek: Sanja @ivanovi}. I: Milan Mihailovi} (Uro{ Pavlovi}), Aleksandra Nikoli} (Ksenija), Gojko Baleti} (Jovan Stanivuk), Dobrila ]irkovi} (Elizabeta), Ognjanka Ognjanovi} @uti} (Jagoda), Predrag Tasovac (Petar), Milka Luki} (Kosara), Danijel Si~ (Po{tar), Bogdan Mihajlovi}, Dobrila Stojni} (Spikeri). (396) 7. mart 1997. Kume i kneginje P Milosav Mirkovi}, Ad. i R: Cisana Murusidze, S. i K: Bojana Nikitovi}, M: Biljana Krsti}, Lek: Stanislava Radovanovi}. I: Sonja Neimarevi} (Jelena, supruga Kara|or|eva), Zorica Mirkovi} (Ljubica, supruga kneza Milo{a), Bo{ko Puleti} (Vuk Stefanovi} Karad`i}). (397) 3. oktobar 1997. Tartif P: Molijer, Pr: Sima Pandurovi}, R: Laslo Babarci, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Zoran Obrenovi}, Kor: Vladimir Logunov, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Ivana Dimi}, Pom. r: Laslo Keseg i Milica Kralj. I: Bogdan Dikli} (Tartif), Predrag Ejdus (Orgon), Olivera Markovi} (Madam Pernel), Radoslav Milenkovi} (Kleant), Nada Blam (Dorina), Jasna \uri~i} Jankov (kg) (Elmira), Andrej [epetkovski (Damis), Mihajlo La|evac (Valer), Zlatija Ocokolji} (Marijana), Mirko Petkovi} (Loajal), Goran Pupovac (Policajac (dete). (398) 19. novembar 1997. (Mala scena) Majstor P: Ronald Harvud, Pr: \or|e Krivokapi}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Nata{a Ninkovi} (Kresida Fild), Branislav Jerini} (Roman Koza~enko), Boris Pingovi} (D`ulijan Fild), Boris Komneni} (Detektiv inspektor Vo{born), Dragan Petar (Detektiv policajac Majder), Danijela Mihailovi} (Marijan Stoun), Vasa Panteli} (Nikita Fedorenko), Ksenija Jovanovi} (Sestra Sofija), (399) 26. decembar 1997. (Mala scena) Govorna mana P: Goran Markovi}, R: Milan Karad`i}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Dram: Ivana Dimi}. I: Predrag Ejdus (Mi{el), Neboj{a Dugali} (Petar), Isidora Mini} (Slavica).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(400) 18. januar 1998. Pokondirena tikva P: Jovan Popovi} Sterija, R: Egon Savin, S: Geroslav Zari}. K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Jelisaveta Sabli} (Fema), Hana Jov~i} (Evica), Predrag Ejdus (Mitar), Sonja Neimarevi} (An~ica), Boris Komneni} (Jovan), Nada Blam (Sara), Bogdan Dikli} (Ru`i~i}), Dragan Zari} (Vasilije). (401) 20. mart 1998. (Mala scena) Sakati Bili P: Martin Makdona, Pr: \or|e Krivokapi}, R. i Izb. m: \or|e Marjanovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Jelisaveta Tati} i Biljana Dragovi}, Mask: Nijaz Memi{, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Ru`ica Soki} (Kejt), Sonja Jaukovi} (Ajlin), Petar Bani}evi} (D`oni Patinmajk), Daniel Si~ (Bili), Neboj{a Ili} (Bartli), Paulina Manov (Helen), Ljubomir Bandovi} (Babibobi), Radovan Miljani} (Doktor), Olivera Markovi} (Mama). (402) 2. maj 1998. (Mala scena) Zagonetne varijacije P: Erik Emanuel Smit, Pr: Stanica Lazarevi}, R: Bo`idar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljilpna Dragovi}, Izb. m: Milo{ Petrovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Marko Nikoli} (Abel Znorko), Boris Pingovi} (Erik Larsen). (403) 3. oktobar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Cijanid u pet P: Pavel Kohout, Pr. i R: Bo`idar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Milo{ Petrovi}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Sonja Jaukovi} (Sofija), Nela Mihailovi} (Irena). (404) 29. oktobar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Mamac P: David Albahari, Ad: Ivana Dimi}, Ad: R: Mirjana Erceg, S: Jasna Dragovi}, K: Bojana Nikitovi}, Izb. m: Bojana @i`i}, Dram: Slavko Milanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Jelena [anti}, Korep: Ana Simi}, Pom. r: Janja Rakus. I: Tihomir Arsi} (Pripoveda~), Ksenija Jovanovi} (Majka), Rade Markovi} (Otac), Branislav Jerini} (Ruben Rubenovi~), Gojko Baleti} (Donald).

Repertoar

307
(410) 31. mart 2000. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Bergmanova sonata P: Ingmar Bergman, Pr: Dobrila Stojni}, Dram: R: Tatjana Mandi} Rigonat, S. i K: Milena Jefti} Ni~eva Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Vladimir Logunov, Pom. r: Aneta Stojni}. I: Ru`ica Soki} ([arlota), Dobrila Stojni} (Eva), Vjera Mujovi} (Helena), Neboj{a Kunda~ina (Viktor). (411) 25. april 2000. (Velika scena)

(405) 8. decembar 1998. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Kokice P: Ben Elton, Pr: Ivana Dimi}, R: Du{an Petrovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Dragoljub \uri~i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Sonja Divac, Mask: Nijaz Memi{. I: Tihomir Stani} (Brus), Zoran ]osi} (Karl), Katarina @uti} (Velvet), Aleksandra Nikoli} (Fara), Ivan Jevtovi} (Vejn), Nata{a Ninkovi} (Skaut), Anastasia Radojkovi} (Bruk), Ljubinka Klari} (Novinarka Kirsten), Zoran Maksi} (Bil). (406) 14. mart 1999. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Suze su O.K. P: Mirjana Bobi} Mojsilovi}, R: Milan Karad`i}, S. i K: Angelina Atlagi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Tanja Bo{kovi} (Marija Kali}), Vojin ]etkovi} (Sima Kralj), Marko Nikoli} (Viktor Novak), Radovan Miljani} (Smerdlovski), Dragan Nikoli} (Topalovi}), Slobodan Ninkovi} (Davidovi}), Suzana Petri~evi} (Na|a), Predrag Tasovac (Korepetitor). (407) 9. april 1999. (Velika scena) Persijanci P: Eshil, Pr: Milo{ \uri}, R: Bo`idar \urovi}, S: Boris Maksimovi}, M: Milo{ Petrovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Tihomir Arsi} (Kserkse), Ksenija Jovanovi} (Atosa), Petar Bani}evi} (Duh Darijev), Branislav Jerini}, Rade Markovi}, Predrag Tasovac, Mida Stevanovi} (Hor persijanskih staraca), Marko Nikoli} (Glasnik), Aleksandra Nikoli} (Narator). (408) 17. jun 1999. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Kafkin K. P: Alen Benet, Pr: \or|e Krivokapi}, R: Maja Milatovi}, S: Aleksandra Zdravkovi}, K: Ljiljana Orli}, M. i Izb. m: Ivan Anti}, Lek: Sanja @ivanovi}, Kor: Tamara Ivanovi}. I: Zoran ]osi} (Kafka), Branko Vidakovi} (Sidni), Sonja Neimarevi} (Linda), Predrag Tasovac (Otac), Branko Jerini} (Herman K.). (409) 15. mart 2000. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Demon P: Isak Singer Ba{evi}, Pr: Jovan ]irilov, R. i Izb. m: Egon Savin, S: Miodrag Taba~ki, K: Bojana Nikitovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Ksenija Krnajski. I: Daniel Si~ (Alhonon), Zlatija Ocokolji} (Tajbele), Ljubomir Bandovi} (Mena{e), Predrag Ejdus (Rabin), Slobodan Toponarski, Sr|an Dojkovi} (Samesi).

Maksim Crnojevi} P: Laza Kosti}, Ad: Slobodan Stojanovi}, R: Nikita Milivojevi}, S: Geroslav Zari}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Zoran Eri}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Slobodan Be{ti}. I: Miodrag Krivokapi} (Ivo Crnojevi}), Sonja Jaukovi} (Jevrosima), Boris Isakovi} (Maksim), Dragan Maksimovi} (Du`de od Mletaka), Boris Pingovi} (\or|e), Danijela Ugrenovi} (An|elija), Danijela Mihailovi} (Fileta), Darko Tomovi} (Milo{), Bo{ko Puleti} (Makarije), Vladan Brkovi} (Jovan kapetan), Miodrag Rako~evi} (\ura Kujund`i}), Predrag Mileti} (Ilija Likovi}), Vladan Gajovi} (Radoje), Rade Markovi} (Vitore Karpa~o), Ivan Ivanov (Su`anj), \or|e Teodosi} (Marko), Ansambl Baleta: Iva Janketi}, Ivana Gli{i}, Tamara Ivanovi}, Goran Stani}, Sr|an Mihi}, Du{an Mihajlovi}. (412) 19. maj 2000. (Velika scena) Galeb P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Pr: Zoran Bo`ovi}, R: Stevo @igon, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Petar Antonovi}, Lek: Sanja @Ivanovi}, Pom. r: Andreja Mari~i}. I: Ljiljana Blagojevi} (Irina Nikolajevna Arkadina), Milan ^u~ilovi} (Konstantin Gavrilovi~ Trepljev), Mida Stevanovi} (Petar Nikolajevi~ Sorin), Ivana @igon (Nina Mihailovna Zare~na), Gojko Baleti} (Ilja Afanasijevi~ [amrajev), Lidija Pletl (Polina Andrejevna), Ivana Jovanovi} (Ma{a), Neboj{a Kunda~ina (Boris Aleksijevi~ Trigorin), Marko Nikoli} (Evgenije Sergejevi~ Dorn), Lepomir Ivkovi} (Semjon Semjonovi~ Medvedenko), Uro{ Uro{evi} (Jakov). (413) 4. jun 2000. (Scena “Ra{a Plaovi}”) ^uje{ li, mama, moj vapaj? P: Vojislav Savi}, R: Ljuboslav Majera, S: Vladimir ^ap, K: Ljiljana Orli}, M: Miroljub Aran|elovi} Rasinski. I: Gojko [anti} (Rodoljub), Radmila @ivkovi} (Aleksandra Leksa), Branko Vidakovi} (Radivoje),

308
Igor Pervi} (Andreja), Zoran ]osi} (Nenad), Anastasia Radojkovi} (Javorka), Sonja Kne`evi} (Sestra), Radovan Miljani} (^ovek). (413) 7. februar 2001. (Scena V sprat) Moji ispadi P: Milisav Krca Krsmanovi}, Ad: Petar Kralj. I: Petar Kralj. (414) 27. februar 2001. (Scena “Ra{a Plaovi}”) ^ovek slu~ajnosti P: Jasmina Reza, Pr: Ljiljana Jeremi}, R: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Aleksandar Deni}, M: Ivan Rankovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Vladimir Logunov. I: Petar Bani}evi} (Mu{karac), Dobrila Stojni} (@ena). (415) 6. mart 2001. Putuju}e pozori{te [opalovi} P: Ljubomir Simovi}, R: Kokan Mladenovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Zoran Hristi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Pom. r: Katarina Petrovi}. I: Branko Jerini} (Domazet), Zoran Maksi} (Milun), Miodrag Krivokapi} (Drobac), Vladan Gajovi} (Blagoje Babi}), Danijela Ugrenovi} (Gina), Danijela Mihailovi} (Simka), Ivana Fotez (Dara), Zlatija Ocokolji} (Tomanija), Boris Komneni} (Vasilije [opalovi}), Vera ^uki} (Jelisaveta Proti}), An|elika Simi} (Sofija Suboti}), Mihajlo La|evac (Filip Trnavac), Ivan Ivanov (Sekula), Mira \ur|evi}, Maja Vukoi~i}, Bojana Gute{a, Nata{a Balog, Vesna Vari}ak, Ivana Kne`evi} (Gra|anke). (416) 7. maj 2001. (Scena V sprat) Balkanska plastika P: Magdalena Magazinovi}, Magdalena Magazinovi}, Ad: Ivana Vuji} i Slavenka Milovanovi}, R: Ivana Vuji}, Dram: Slavenka Milovanovi}, K: Milena Ni~eva Jevti} Kosti}, M: Zoran Hristi}, Kor: Vladimir Logunov, Dram: Zoran Rai~evi} i Slavko Milanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Tanja Popovi}, Pom. r: Milan \ukanovi} i Anja Kori}anac, Pom. k: Tamara Jovanovi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Ru`ica Soki}, Dobrila Stojni}, Aleksandra Nikoli}, An|elka Milivojevi} Tadi}, Danica Ristovski, Milica \uki}, Isidora Stani{i} (Magdalena Magazinovi}), Tanja Popovi} (Stanka Magazinovi}), Slobodan Be{ti} (Branko Popovi},

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Gerhard Gezman), Neboj{a Kunda~ina (Risto Magazinovi}), Gojko Baleti} (Gazda, Trgovac, Glumac partizan), Zoran ]osi} (Vojnik, Hitler, Ministar, U~itelj, Lekar), Maja Milanovi} (Mod Alan), Svetlana Markovi} (Kristl Grabovska), Bojana Mladenovi} (Isidora Dankan), Ljiljana Cincar Danilovi} (Katica Savkov Koji}, Svetlana \isalov (Deca Balkana), Dragoljub Deni} (Jevrem), Iva Janketi}, Lidija Darmanovi}, Olga Oi}an, Vera Radenkovi}, Neboj{a Stankovi}, Sr|an Mihi}, Mihajlo Stefanovi} (Balet). (417) 26. oktobar 2001. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Stanje {oka P: Sem [epard, Pr: Olivera Milenkovi}, R: Egon Savin, S: Miodrag Taba~ki, K: Katarina Gr~i}, M: Asim Sarvan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. r: Natalija Matunovi}. I: Predrag Ejdus (Pukovnik), Danijela Kuzmanovi} Pavlovi} (Glori Bi), Radmila @ivkovi} (Bela `ena), Josif Tati} (Beli mu{karac), Goran [u{ljik (Stabs). (418) 30. oktobar 2001. Mileva An{tajn P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Isidora @ebeljan, Dram: Svetislav Jovanov i Milo{ Kre~kovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Kor: Scen. p: Sonja Lapatanov, Pom. s: Mira{ Vuksanovi}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi} i Marija Mihailovi}. I: Tihomir Stani} (Gospodin Mari}), Ognjanka Ognjanovi} (Marija), Nada [argin (Zorka), Mihailo Janketi} (Profesor Veber), Anita Man~i} (Mileva), Igor \or|evi} (Albert), Nenad Radovi} (Grosman), Slobodan Stefanovi} (Erat), Radmila Tomovi} Grinvud (Ru`ica), Sena \orovi} (Milana), Jelena Jovanovi} (Helena), Ivan Bosilj~i} (Mi{el), Ivan Zari} (Konrad-Moric), Mihajlo La|evac (Hans Albert), Nenad Stojmenovi} (Edvard), Milo{ Dragi} (Franc), Milo{ Bursa} (Tete (dete)), Marko Kostadinovi} (Hans Albert (dete)), Sa{a Tanaskovi} (Fotograf). (419) 25. novembar 2001. Komendija{i Ad. i R: Predrag Baj~eti}, S: Mira{ Vuksanovi}, K: Jelena D`uki} Male{evi}, M. i Ap: Aleksandar Mileti}, Dram: @eljko Huba~. I: KRE[TALICA: Leana Vu~kovi} (Pelagija), Sloboda Mi}alovi} (Kata), Milo{ An|elkovi} (Mihail), Miodrag Fi{ekovi} (Petar), Ana Frani} (Ptica). [NAJDERSKI KALFA: Nenad Mari~i}, Milo{ Vlalukin, Miodrag Fi{ekovi} (Gavrilo), Marija Vickovi}, Katarina Radivojevi}, Sloboda Mi}alovi}

Repertoar

309
Rai~evi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Pom. r: Hinka ^oli} Jovanovi}. I: Petar Bani}evi} ([arl), Dobrila Stojni} (Mi{el), Slobodan Be{ti} (Vinsent), Ljiljana Dragutinovi} (Glas). (434) 22. februar 2002. Velika drama P: Sini{a Kova~evi}, R: Sini{a Kova~evi}, S: Geroslav Zari}, K: Marina Vukasovi} Medenica, M: Ksenija Ze~evi}, Dram: @eljko Huba~, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ivica Klemenc i Slobodan Petkovi}, Pom. k: Olga Mr|enovi}. I: Vuk Kosti} (Milorad Vu~i}), Tanasije Uzunovi} (Zarija Vu~i}), Ljiljana Blagojevi} (Vidosava Vu~i}), Miodrag Radovanovi} (Milorad Vu~i}), Ru`ica Soki} (Tijana), Rada \uri~in (Zorka Vu~i}), Sonja Kola~ari} (Marija Helga Hofman), Ljubivoje Tadi} (Savo Vukoti} Cicko), Ljubomir Bandovi} (Batri} Vu~i}), Nenad Mari~i} (Stevan Vu~i}), An|elka Tadi} (Darinka), Branislav Toma{evi} (Danilo Vu~i}), Srba Milin (Pop Stojan), Lepomir Ivkovi} (Novak Sekulovi}), Andreja Mari~i} (\or|ija Labovi}), Branko Jerini} (Svetozar Jankulov), Sini{a Ubovi} (Momir Vu~i}), Ivana Jovanovi} (Zorka Vu~i}), Du{anka Stojanovi} (Jelistina Vu~i}), Ana Kaplarevi} (Branka Vu~i}), Marko Coli} (Zarija Vu~i}), Vjera Mujovi} (Vjera), Milena Sijerkovi} (Janica), Bojana Stefanovi} (Tijana), Aleksandra Nikoli} (Kristina Vu~i}), Predrag Mileti} (Ranko Mijovi}), Uro{ Uro{evi} (Optu`eni, Milo{), Ljiljana Gazdi} (Marija Helga Hofman), Bo{ko Puleti} (Branko Lazovi}), Jelena Helc (@ena Ranka Mijovi}a), Neboj{a Petrovi} (Sin Ranka Mijovi}a), Borko Sari} (Dutina), Ana Savi}evi} (Olga), Zoran Milovanovi} (Aleksandar), Ljiljana Cincar Danilovi} (Pionirka). (435) 6. mart 2002. Sudbina i komentari P: Radoslav Petkovi}, Ad: Jelena Mijovi}, R: Alisa Stojanovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, M: Ivana Stefanovi}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Maja Milanovi}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}. I: Ljuba Tadi} (Despot \or|e Brankovi}), Tihomir Stani} (Pavel Volkov, Pavle Vukovi}), Nata{a Ninkovi} (Katarina Rizni}, Marta Kova~), Stela ]etkovi} (Spiridon, Grof ^arnojevi}), Vladan Gajovi} (Kapetan Tripkovi}, \oka skok, Drug iz komiteta), Branko Vidakovi} (Grof Bri|ida), Neboj{a Kunda~ina (Malte`anjn, ^ovek u orijentalnoj no{nji), Rade Markovi} (Dositej Obradovi}), Branislav Jerini} (Jovo Kurtovi}),

(Jelka), Branislav Toma{evi}, Igor Ili}, Milo{ An|elkovi} (Vrbovina), Ana Frani}, Leana Vu~kovi}, Zorana Be~i} (Maca). ADAM I BERBERIN PRVI LJUDI: Nenad Mari~i} (Gla|enovi}), Milo{ An|elkovi} (@arkovi}), Katarina Radivojevi} (Mileva), Milo{ Vlalukin (La}man Predi}). PODVALA: Leana Vu~kovi} (Draga), Ana Frani} (Milka), Igor Ili} (Ne{a), Zorana Be~i} (Nera), Branislav Toma{evi} (Vule Pupavac). \IDO: Marija Vickovi} (Ljubica), Ana Frani} (Petra), Miodrag Fi{ekovi} (Maksim), Sloboda Mi}alovi} (@ivana), Nenad Mari~i} (Zdravko), Igor Ili} (Mili}), Milo{ Vlalukin, Leana Vu~kovi} (Momci i devojke). (420) 31. novembar 2001. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Odbrana gospo|e Klito Mestres P: Monserat Rug, Pr: Dragana Varagi} i Marta Marin, R: Kris Abraham. I: Dragana Varagi} (Klito Mestres). (421) 1. decembar 2001. (Scena V sprat) Polaroidi P: Mark Rejvenhil, Pr. i R: Ksenija Krnajski, S: Mira{ Vuksanovi}, K: Bojana Nikitovi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Maja Milanovi}. I: Danijela Mihailovi} (Helen), Bojan Baj~eti} (Nik), Hana Jov~i} (Na|a), Damjan Kecojevi} (Viktor), Radivoje Kne`evi} (Tim), Boris Pingovi} (D`onatan), Maja Milanovi} (Japi br. 6), Tanja Popovi} (Japi br. 66). (422) 30. decembar 2001. (Scena V sprat) Hasanaginica P: Ljubomir Simovi}, R. i Izb. m: Jago{ Markovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, Dram: Ivana Dimi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. k: Branka \uri~i}. I: Marinko Mad`galj (Hasanaga), Vanja Ejdus (Hasanaginica), Radmila @ivkovi} (Majka Hasanagina), Aleksandar Sre}kovi} (Beg Pintorovi}), Ksenija Jovanovi} (Majka Pintorovi}a), Darko Tomovi} (Efendija Jusuf), Branislav Jerini} (Ahmed), Nenad Stojmenovi} (Asker Suljo), Igor \or|evi} (Asker Huso), Stefan Kapi~i} (Musa). (433) 14. februar 2002. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Drama na jednom stani~nom peronu P: Samuel Ben{etrit, Pr: Dobrila Stojni}, R, S. i Izb. m: Arsenije Jovanovi}, S: Mile Radulovi}, K: Katarina Gr~i}, Dram: Zoran

310
Milorad Stevanovi} (Vikentije Raki}), Aljo{a Vu~kovi} (Admiral Senjavin), Sa{a Tanaskovi} (Major), Vladimir Gligori} (Pijanista). (436) 21. jun 2002. Neprijatelj naroda P: Henrik Ibzen, Pr: Stevan Predi}, Ad: Maja Dra{kovi} i Boro Dra{kovi}, R. i S: Boro Dra{kovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Sanja @ivanovi}, Scen. p: Tanja Popovi}, Pom. s: Mira{ Vuksanovi}. I: Mihailo Janketi} (Doktor Stokman), Aleksandra Nikoli} (Katarina Stokman), Nada [argin (Petra), Pavle Radulovi} (Ajlif), Nikola Nikoli} (Morten), Tanasije Uzunovi} (Peter Stokman), Branislav Jerini} (Morten Kil), Milenko Zabla}anski (Hovstad), Mihajlo La|evac (Bilig), Predrag Tasovac (Aslaksen), Lepomir Ivkovi} (Horster), Milorad Stevanovi} (Vlasnik ku}e u kojoj stanuju Stokmanovi), Srba Milin (Trgovac Vik), Igor Damjanovi} (Pijanac), Stanko Bogojevi} (Gra|anin), Rade Brzakovi} (Eversen), Miodrag Rako~evi} (Radnik), Marko Stani} (Glamstad), Dragan Vu~eli} (Ku}evlasnik), Jasmina @ivanovi} (Devojka), Ljiljana Cincar Danilovi} (@ena), Andrija Kova~ (Gospodin), Sandra Spasovska (Gospo|a), Anton Ostruganj (Truba~). (437) 11. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Kantri P: Martin Krimp, Pr. i Dram: Marija Stojanovi}, R: Stephen Wurentmore, S: Mira{ Vuksanovi}, K: Katarina Gr~i}, M: Isidora @ebeljan. I: Aleksandra Nikoli} (Korina), Svetislav Gonci} (Ri~ard), Vladislava \or|evi} (Rebeka). (438) 17. oktobar 2002. (Scena V sprat) Hamlet P: Vilijam [ekspir, Pr: Laza Kosti} i Sima Pandurovi}, Ad. i Dram: Slavenka Milovanovi}, Molina Udovi~ki Fotez, Boban Jevti} i Ivana Vuji}, R. i Izb. m: Ivana Vuji}, Pom. r: Smiljana Kudi} i Aneta Stojni}, S: Boris Maksimovi}, K: Du{ica Kne`evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Scen. p: Tanja Popovi}. I: Slobodan Be{ti} (Hamlet), Dobrila Stojni} (Gertruda), Igor \or|evi} (Klaudije), Neboj{a Kunda~ina (Duh Hamletovog oca), Zoran ]osi} (Polonije), Nenad Stojmenovi} (Laert), Ivana Jovanovi} (Ofelija), Mihajlo Jovanovi} (Horacio), Ivan Bosilj~i} (Rozenkranc, Gildenstern), Tanja Popovi} (Gluma~ka Kraljica, Ozrik), Aleksandar Popovi} (Fortinbras), Tanja Popovi}, Gabrijela Dobrota, Jasmina Kova~evi}, Ivana Koraksi}, Nata{a Risti}, Nemanja \or|evi}, Katarina Fejgelj, Bojana Ili} (Glumci).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(439) 2. decembar 2002. Faust 1 P: Johan Volfgang Gete, Pr: Brana @ivojinovi}, Ad. i R: Mira Erceg, Pom. r: Natalija Matunovi}, S: Nevenka Vidak, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, M: Zoran Eri}, Ma: Suzana Petri~evi} i Vladimir Petri~evi}, Dram: Zoran Rai~evi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Kor: Isidora Stani{i} i ^arni \eri}, Scen. p: Ivica Klemenc. I: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Suzana Petri~evi} (Gospod, Peva~ica), Bojana Stefanovi} (Prvi Arhan|eo, Magareta 1), Sonja Kola~ari} (Drugi Arhan|eo, Margareta 2), Sena \orovi} (Tre}i Arhan|eo), Barbara Milovanov (An|eo-~uvar, Majmun~e 1), Milo{ \or|evi} (Vagner), Milena \or|evi} (Duh zemlje), Vanja Ejdus (Margareta 3), Bojana Stefanovi}, Milena \or|evi}, Sena \orovi}, Danica Todorovi}, Jelena Helc, Sonja Kola~ari} (Duhovi-peva~i), Dunja Crni}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Dragana Bulut, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana Kova~evi} (Duhovi-igra~i), Danilo Brako~evi} (De~ak-Faust), Igor Damjanovi} (Stari ciganin), Aleksandar Nikoli} (Ciganin svira~, Majmun-svira~), Milena \or|evi}, Vanja Ejdus, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Uro{ Uro{evi}, Bojan Baj~eti}, Stanko Bogojevi}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Dunja Crni}, Dragana Bulut, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana Kova~evi} (Cigani), Danica Ristovski (Glavna ve{tica), Aleksandra Kruni}, Ljubica Kova~evi}, Viktorija Mihajlov, Kosta Brdari}, Nikola Babi}, Mihajlo Jovanovi} (Gra|ani i gra|anke), Predrag Raki} (Majmun~e 2), Ivana @igon (Lepa Helena), Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov, Uro{ Uro{evi}, Igor Damjanovi}, ^arni \eri}, Dragana Bulut, Dunja Crni}, Sanja Vinkovi}, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana Kova~evi} (Javno mnjenje), Stanko Bogojevi} (Sve{tenik), Bojan Baj~eti} (Valentin), Uro{ Uro{evi}, Stanko Bogojevi}, Milo{ \or|evi}, Bojan Baj~eti}, Igor Damjanovi}, Sonja Kola~ari} (Zao duh, ve{ci i ve{tice), Jelena Milanovi}, Dunja Crni}, Sanja Vinkovi}, Predrag Raki}, Sa{a Budimlija, Brana Todorovi} (Duhovi Valpurgine no}i), ^arni \eri} (Lucifer), Aleksandra Kruni}, Viktorija Mihajlovi}, Brana Kova~evi}, Boban Lazi}, Kosta Brdari}, Nikola Babi}, Jovo Bosni}, Aleksandar Arsi}, Danijel Mijajlovi}, Nenad Andri}, Nenad Joksimovi}, Vojin Tubi}, Vuk Tubi}, Aleksandar Vuki} (Kafanski gosti, Gra|ani, D`elati). (440) 9. januar 2003. Faust 2 P: Johan Volfgang Gete, Pr: Brana @ivojinovi}, Ad. i R: Mira Erceg, Pom. r: Predrag Kalaba, S: Nevenka Vidak, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, M: Zoran Eri}, Ma: Vladimir Petri~evi},

Repertoar

311
PLANINA: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Milo{ Timotijevi} (Mefistov pomo}nik 1), Uro{ Uro{evi} (Mefistov pomo}nik 2), Dejan [arkovi} (Mefistov pomo}nik 3), Stanko Bogojevi}, ^arni \eri}, Predrag Raki}, Brana Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} (Hor vojnika), FILEMON i BAUKIDA: Srba Milin (Filemon), Ognjanka Ognjanovi} (Baukida), Suzana Petri~evi} (Putnik, Preru{eni gospod), Uro{ Uro{evi}, Milo{ Timotijevi}, Dejan [arkovi} (3 Mefistova pomo}nika), PALATA: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Milo{ Timotijevi}, Uro{ Uro{evi}, Dejan [arkovi} (Mefistovi pomo}nici), PONO] 1: Ivana Jovanovi} (Briga), Jelena Helc (Beda), Danica Todorovi} (Nevolja), Maja Nosovi} (Krivica), PONO] 2: Predrag Ejdus (Faust), Ivana Jovanovi} (Briga), Tihomir Stani} (Mefisto), Stanko Bogojevi}, Uro{ Uro{evi}, Milo{ Timotijevi}, Dejan [arkovi}, Predrag Raki}, Brana Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} (Lemuri), FAUSTOVA SMRT: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Suzana Petri~evi} (Gospod), Danilo Brako~evi} (De~ak Faust), Bojana Stefanovi} (Margareta 1), Sonja Kola~ari} (Margareta 2), Vanja Ejdus (Margareta 3). (441) 2. februar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Bukefal P: Bo{ko Puleti}, R: Maja Milatovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Orli}, M: Petar Antonovi}, Lek: Sanja @ivanovi}. I: Radovan Miljani} (Aristotel), Zoran ]osi} (Aleksandar), Danijela Tomovi} (Helena). (442) 13. mart 2003. Vi{njik P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Pr: Kiril Taranovski, R: Aleksandar Popovski, Pom. r: Sanja Be{ti} i Petar Nikoli}, S. i K: Angelina Atlagi}, M: Kiril D`ajkovski, Dram: Molina Udovi~ki Fotez i Zoran Rai~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Isidora Stani{i}, Pom. s: @eljko Rudi}, Pom. k: Radica Komazec. I: Jasna \uri~i} (Ranjevska Ljubav Andrejevna), Goran [u{ljik (Gajev Leonid Andrjevi~), Sonja Kola~ari} (Anja), Nata{a Ninkovi} (Varja), Neboj{a Glogovac (Lopahin Jermolaj Aleksejevi~), Boris Isakovi} (Trofimov Petar

Dram: Zoran Rai~evi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Kor: Isidora Stani{i}, Scen. p: ^arni \eri}, Ivica Klemenc i Isidora Stani{i}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi} i Branka \uri~i}. I: LAVIRINT U FUNDUSU: Nenad Andri} (Faust 1), Jovo Bosni} (Faust 2), Sr|an Mileti} (Faust 3), Danilo Brako~evi} (Faust 4); PITOM PREDEO: Predrag Ejdus (Faust), Suzana Petri~evi} (Gospod), Bojana Stefanovi}, Sonja Kola~ari}, Vanja Ejdus (Margareta, An|eo); MASKARADA: Slobodan Be{ti} (Car, Veliki pan), Tihomir Stani} (Mefisto, Dvorska luda), Ivana Jovanovi}, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov, Milo{ Timotijevi}, Uro{ Uro{evi}, Jelena Milanovi}, Sanja Vinkovi}, Dunja Crni}, Dragana Bulut, Predrag Raki}, Brana Kova~evi}, Nenad Andri}, Jovo Bosni}, Sr|an Mileti}, Vuk Tubi}, Vojin Tubi}, Aleksandar Arsi}, Goran Suboti}, Milan Bo{kovi}, Aleksandar Vuki} (Maske, Dvorani i dvorske dame), Stanko Bogojevi} (Kancelar), Dejan [arkovi} (Rizni~ar), Predrag Ejdus (Faust, Pluto), Danilo Brako~evi} (De~ak Faust); HOMUNKUL: Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto), Vanja Ejdus (Homunkul), Milo{ \or|evi} (Vagner); KLASI^NA VALPURGINA NO]: Predrag Ejdus (Faust), Vanja Ejdus (Homunkul), Tihomir Stani} (Mefisto), Milo{ Timotijevi} (Erihto, Protej), Ivana Jovanovi} (Sfinga 1), Maja Nosovi} (Sfinga 2), Milena \or|evi} (Manto), Jelena Helc (Lamija 1), Predrag Raki} (Lamija 2), Barbara Milovanov (Lamija 3), Danica Todorovi} (Empuza), Ivana Jovanovi}, Milena \or|evi}, Maja Nosovi} (3 Forkide), Tihomir Stani} (Mefisto, Forkida), Uro{ Uro{evi}, Stanko Bogojevi}, ^arni \eri} (Filozofi), Predrag Raki}, Dragana Bulut (2 labuda), Brana Kova~evi} (Orfej), HELENA: Ivana @igon (Lepa Helena), Tihomir Stani} (Mefisto, Forkida), Milena \or|evi} (Pantalida), Sonja Kola~ari}, Jelena Helc, Ivana Jovanovi}, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov (Hor Trojanki), Predrag Raki}, Brana Kova~evi} (D`elati), Dejan [arkovi}, Uro{ Uro{evi}, Milo{ \or|evi}, Stanko Bogojevi}, Milo{ Timotijevi} (Mu{ki hor); HELENA i FAUST: Ivana @igon (Lepa Helena), Predrag Ejdus (Faust), Tihomir Stani} (Mefisto, Forkida), Milena \or|evi} (Pantalida), Sonja Kola~ari}, Ivana Jovanovi}, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov (Hor Trojanki); EUFORION: Ivana @igon (Lepa Helena), Predrag Ejdus (Faust), Carni \eri} (Euforion), Tihomir Stani} (Mefisto, Forkida), Milena \or|evi} (Pantalida), Sonja Kola~ari}, Ivana Jovanovi}, Jelena Helc, Danica Todorovi}, Barbara Milovanov (Hor Trojanki);

312
Sergejevi~), Nenad Stojmenovi} (Epihodov Semjon Pantelejevi~), Du{anka Stojanovi} (Dunju{a), Nada [argin ([arlota), Predrag Tasovac (Firs). (443) 20. mart 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Uobra`eni bolesnik P: Molijer, Pr: Bogdan Popovi}, R. i Ad: \or|e Marjanovi}, Pom. r: Branislav \akovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Igor Gostu{ki, Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: Stevan Aleksi}, Pom. k: Branka \uri~i}. I: Boris Komneni} (Argan), Sena \orovi} (Belina), Zlatija Ivanovi} (An`elika, Luj`ica), Marko Nikoli} (Berald), Branislav Toma{evi} (Kleant), Branko Vidakovi} (Gospodin Diafoarus), Mihailo La|evac (Toma Diafoarus), Radovan Miljani} (Gospodin Pirgon), Igor Ili} (Gospodin Fleran), Du{ko Premovi} (Gospodin Bonfoa), Nela Mihailovi} (Toaneta). (444) 4. jun 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Ribarske sva|e P: Karlo Goldoni, Pr: Ivo Tijardovi}, Ad. i R: Goran Ru{kuc, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Ivan Brklja~i}, Dram: Molina Udovi~ki Fotez, Lek: Aljo{a Vu~kovi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}. I: Lepomir Ivkovi} (Toni), Nada Blam (Pa{kva), Vladan Gajovi} (Furte), An|elka Tadi} (Libera), Marija Vickovi} (Lucijeta), Nenad Mari~i} (Bepo), Zlatija Ivanovi} (Keka), Nada [argin (Ur{ula), Branislav Toma{evi} (Ivanko), Radivoje Bukvi} (Kri{te), Igor \or|evi} (I`e), (445) 6. jul 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Crno mleko P: Vasilij Sigarjev, Pr: Marija Stojanovi}, R: \ur|a Te{i}, S: Boris Maksimovi}, K: Bojana Nikitovi}, M: Vladimir Petri~evi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}. I: Boris Komneni} (Narator), Bojana Stefanovi} (Lutka), Boris Pingovi} (Ljov~ik), Ljiljana Blagojevi} (Blagajnica), Zorica Mirkovi} (Petrovna), Radovan Miljani} (Mi{anja), Nela Mihailovi} (Teta Pa{a). (446) 7. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Pas, `ena, mu{karac P: Sibil Berg, R: Zijah Sokolovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Katarina Gr~i}, M: Vlada Divljan, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Mask: Dragoljib Jeremi}. I: Zijah A. Sokolovi} (Pas), Sonja Kne`evi} (@ena), Slobodan Be{ti} (Mu{karac).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(447) 21. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Sinopsis o slobodi P: Darinka Jevri} i Srboljub Miti}, Ad: Ljubivoje Tadi}. I: Ljubivoje Tadi}, An|elka Milivojevi} Tadi} (Glas), Veljko Nikoli} (Udaraljke), @or` Gruji} (Duva~ki instrumenti). (448) 23. oktobar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Nezvani gost P: Nina Valse, Pr: Nevena A{kovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Vrane{evi}, Dram: Molina Udovi~ki, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}, Mask: Nijaz Memi{. I: Aleksandar \urica (Otac Filip), Aleksandra Nikoli} (Sestra Suniva), Sena \orovi} (Liza), Slobodan Stefanovi} (Fiksi), Mihailo La|evac (Kleven). (449) 13. novembar 2003. (Scena “Ra{a Plaovi}”) Kova~i* P: Milo{ Nikoli}, R: Stefan Sabli}, S: Dejan Panteli}, K: Katarina Gr~i}, Dram: Zoran Rai~evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Ivica Klemenc, M: Anja \or|evi}. I: Branko Vidakovi} (Peter), Milenko Pavlov (Aca), Zorica Mirkovi} (Lujza), Stanko Bogojevi} (Ivan). * Koprodukcija Narodnog pozori{ta, Beograd i Centra za kulturu, Pan~evo. (450) 5. decembar 2003. (Velika scena) Nevjesta od vjetra P: Slobodan [najder, R: Boris Miljkovi}, Pom. r: Sla|ana Kilibarda, S: Marko Japelj, K: Ljiljana Orli}, M: Isidora @ebeljan, Scen. p: Ivica Klemenc, Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: @eljko Rudi}, Pom. k: Nevenka Milosavljevi}, Mask: Nijaza Memi{ i Dragoljub Jeremi}. I: Marija Vickovi} (Gema Boi}), Igor \or|evi} (Feliks Stjasni), Lepomir Ivkovi} (Ivan Likoti}), Bojana Stefanovi} (Vanda), Tanasije Uzunovi} (Paolo Grimaldi), Branko Jerini} (Dr Gustav Kraekelin), Radovan Miljani} (Pater don Teobald Ri~i), Milo{ Vlalukin (Mladi}), Nenad mari~i} (Anto Gilbota), Miodrag Fi{ekovi} (Klaker), Sini{a Ubovi} (Namje{tenik), Ana Savi}evi} (Balerina), Lazar Dubovac, Dejan Nikoli}, Ivan Pantovi}, Ivan Isailovi}, Milo{ Tanaskovi}, Vujadin Milo{evi}, Uro{ Zmijanac, Marko Radulovi} (Statisti).

Repertoar

313
dete), Dejana Miladinovi} (Anka), Aleksandra Nikoli} (U~iteljica engleskog), Ivana Jovanovi} (Devojka u haljini), Mladen Obradovi}, Ivan Nikoli} (@andari), Bo`idar Kosti}, Sr|an Mileti}, Zoran Trifunovi}, Milan Bo{kovi}, Milan Dmitrovi}, Nenad Andri}, Aleksandar Vuki}, Danijel Mijajlovi}, Jovo Bosni}, Branko Tani} (Statisti). (454) 17. mart 2004. (Scena V sprat) Ti{ina treznih P: Kinga Mezei & Kata \armati, At: Geza ^at, Pr: Sava Babi}, R, S: Kinga Mezei, Pom. r, Scen. p: Gabor Na|pal, K: Katarina Gr~i}, M: Silard Mezei, Dram: Kata \armati, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Slobodan Be{ti} (Krapek), Zlatija Ivanovi} (Ema), Nenad Mari~i} (Palika), Igor \or|evi} (Fri|e{), Milo{ \or|evi} (Jakab), Milo{ An|elkovi} (Rihard), Vartan Baronijan, Nemanja Bugar~i}, Sava \uri}, Iva Milo{evi}, Danijel Petrovi}, Mihailo Samoran.(Muzi~ari) (455) 25. maj 2004. (Scena V sprat) Intimus P: Jelena Kajgo, R, S: Gor~in Stojanovi}, K: Lana Cvijanovi}, Dram: Milo{ Kre~kovi}, Pom. s: Mile Radulovi}. I: An|elka Simi} (Jovana), Aleksandar \urica (Lubi), Danijela Kuzmanovi} (Sonja), Branko Vidakovi} (Ivan), Darko Tomovi} (Damir).

(451) 26. decembar 2003. (Scena V sprat) @ivot ili pozori{te?* P: [arlota Solomon & Marija Karaklaji}, Ad, R: Gordana Lebovi}, Pom. r: Marta Milutinovi} i Nikola Ljuca, S: Dragana Markovi}, K: Dragana Ognjenovi}, M: Igor Gostu{ki, Dram: Marija Karaklaji}, Kor: Galina Borisova. I: Vanja Ejdus ([arlota Solomon), Sena \or|evi} ([arlota Kan), Nada [argin ([arlota Kan), Damjan Kecojevi} (Amadeus Daberlon), Jano{ Bu{ (Amadeus Daberlon, Orfej Nager), Stefan [teref (Amadeus Daberlon, Albert Kan), Milena Morav~evi} (Paulinka Bimban), Dragana Alfirevi} (Franciska Kan), Marko Mili} (Nacista). * Koprodukcija Narodnog pozori{ta, Beograd i Omen teatra. (452) 29. decembar (Velika scena) Sabirni centar P: Du{an Kova~evi}, R: Bo`idar \urovi}, S: Geroslav Zari}, K: Lana Cvijanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Dram: Slavko Milanovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Pom. s: Nevenka Milosavljevi}, Mask: Nijaz Memi{ i Dragoljub Jeremi}. I: Mihailo Janketi} (Mihajlo Pavlovi}), Ognjanka Ognjanovi} (Tetka Angelina), Darko Tomovi} (Ivan Pavlovi}), Nada Blam (Leposava Lepa pekarka), Vlastimir Velisavljevi} (Simeon Savski), Anastasija Radojkovi} (Jelena Kati}), Nenad Stojmenovi} (Petar), Zoran ]osi} (Bata Konj). LICA U SABIRNOM CENTRU: Nela Mihailovi} (Milica Pavlovi}), Igor \or|evi} (Stevan Savski Keser), Tihomir Stani} (Janko Savski), Branko Jerini} (Marko Pekar), Predrag Tasovac (Doktor Kati}), Boris Pingovi} (Sre}ko Ruzmarin), Milo{ Dmitrovi}, Mikojan Bezbradica (Statisti). (453) 10. mart 2004. (Velika scena) Gospo|a ministarka P: Branislav Nu{i}, R: Jago{ Markovi}, Pom. r: Marko Kesi} i Marko Manojlovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Vladimir Petri~evi}, Dram: Jovan ]irilov, Scen. p: Marija Momirov, Pom. k: Olga Mr|enovi}. I: Radmila @ivkovi} (@ivka), Milo{ \or|evi} (Sima Popovi}), Olga Odanovi} (Dara), Marko Janji} (Raka), Aleksandar Sre}kovi} (^eda Uro{evi}), Boris Komneni} (Dr Ninkovi}), Predrag Tasovac (Ujka Vasa), Milka Luki} (Tetka Savka), Ksenija Jovanovi} (Tetka Daca), Du{ko Premovi} (Pera Kaleni}), Radovan Miljani} (Te~a Panta), Du{anka Glid Stojanovi} (Soja), Branko Jerini} (Te~a Jakov), Darko Tomovi} (Sava Mi{i}), Rade Markovi} (Pera Pisar), Mihailo La|evac (Bistro

314

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(252) 8. februar 1987. (Pozori{ni salon) Laku no}, majko P: Mar{a Norman, Pr: Da{a Drndi}, R: Radoslav Milenkovi}, S. i K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Olga Spiridonovi} (Telma Kejts), Mirjana Vukoji~i} (D`esi Kejts). (253) 7. mart 1987. Revizor P: Nikolaj V. Gogolj, Pr: @ivojin Bo{kov, R: Dejan Mija~, S: Miodrag Taba~ki, K: Biljana Dragovi}, M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Dr: Nenad Proki}, Lek: Branivoj \or|evi}. (250) 4. oktobar 1986. (Scena Doma kulture “Vuk Karad`i}”) Dom Bergmanovih P: Nenad Proki}, R: Nevena Jana}, S. i K: Sne`ana Petrovi}, M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Predrag Tasovac (Konrad Bergman), Branka Petri} (Alisa Bergman), Stela ]etkovi} (Ana Bergman), Jasmina Rankovi} (Laura Bergman Lajbovic), Dubravko Jovanovi} (Danijel Bergmai), Neboj{a Bako~evi} (Du{an), Biljana Ma{i} (Jasna), Borivoje Kandi} (Beri Lajbovic), Marko Ba}ovi} (Leon Koler), Vlasta Velisavljevi} (Semjon Ju{kevi~), Toma Tasovac (Mali Danijel). (251) 15. novembar 1986. Seobe P: Milo{ Crnjanski, Dram. i R: Vida Ognjenovi}, S: Marina ^uturilo, K: Biljana Dragovi}, M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Dr: Du{an ^. Jovanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Gojko [anti} (Vuk Isakovi~), Irfan Mensur (Pavle Isakovi~), Josif Tati} Trifun Isakovi~), Marko Ba}ovi} (\ur|e Isakovi~), Toni Lauren~i} (Petar Isakovi~), Marko Todorovi} (Baron Engel{oten), Mirko Bulovi} (Kapetan Antonovi~), Slobodan Be{ti} (Major Pi{~evi~), Mirjana Vukoji~i} (Kumurija Isakovi~), Sanja Milosavljevi} (Ana Isakovi}), Zlata Petkovi} (Varvara Isakovi~), Tanasije Uzunovi} (Meand`i}), Kapitalina Eri} (Dadilja), Branko Milenkovi} (Arkadije), Miodrag Radovanovi} (Garsuli), Dragan Petrovi} (Kornet Tercini), Vladan Savi} (Zekovi~), Slavko Simi} (Trandafil), Olga Spiridonovi} (Femka), Mihailo Janketi} (Major Bo`i} \ur|ija Cveti} (Gospo|a Evdokija Bo`i~), Ljiljana Me|e{i (Tekla Bo`i~), Elizabeta \orevska (Katinka Isakovi~), Vojka ^ordi} (\in|a), Borivoj Kandi} (Agagijanijan). I: Mihailo Janketi} (Gradona~elnik), Mirjana Vukoji~i} (Ana Andrejevna), Vesna Trivali} (Marija Antonovna), Milo Miranovi} ([kolski nadzornik), Stojan De~ermi} (Sudija), Ivan Bekjarev (Upravnik bolnice), Dragoljub Milosavljevi} Gula (Upravnik po{te), Branko Cveji} (Dop~inski), Nikola Simi} (Bop~inski), Sr|an Todorovi} (Hljestakov), Predrag Lakovi} (Osip), Rahela Ferari (Avdotja), Vlasta Velisavljevi{ (Abdulin), Sanja Milosavljevi} (Po{ljepkina), Kapitalina Eri} (Podoficiru{a), Marko Ba}ovi} (Kafanski momak), Milan Gutovi} (Hristijan Ivanovi~), Radomir Lazarevi} (Mi{ka), Mla|a Veselinovi} (Policajac), Sr|an Pe{i} (Popicijski pisar), (254) 25. mart 1987. (Scena SKC Beograd) Gospo|a Kolontaj P: Agneta Plejel, Pr: Blagoje Marinkovi}, R: Ivana Buji}, S: Marina ^uturilo, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Enco Lesi}, Dr: Vencislav Radovanovi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Mirko Bulovi} (Direktor Pozori{ta, Berija), Radoslav Milenkovi} (Lenjin), Branislav Jerini} (Staljin), Danilo Lazovi} (Pavle Dibenko), Rada \uri~in (Gospo|a Kolontaj), Ferid Karajica (Majakovski) Borivoje Kandi} (Oskar, Bodi), An|elka Milivojevi} (Marija, Olga), Vladan Savi} (Vasilije, Sergej), Olga Savi} (Na|a), Luka Ili} (Aljo{a), Ivan Janketi}, Zoran Kuzmanovi} (Agenti), Desanka Sandulovi} (Tamara). (255) 6. maj 1987. Bu|enje prole}a P: Frank Vedekind, Pr: Filip Filipovi}, R: Haris Pa{ovi}, Asr: Irina Gilji}, S: Marina ^uturilo, K: Svetlana Cvijanovi}, Izb. m: Vitomir Simurdi}, Dr. Nenad Proki}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Mare Sesardi}. I: Branislav Le~i} (Melhior Gabor), \ur|ija Cveti} (G|a Fani Gabor, Prof. Mu{ica), Miodrag

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORI[TE

Repertoar

315
(Stevan Stankovi}), Slobodan Be{ti} (Obrad Cvetkovi}), Miodrag Radovanovi} (Pop Sava), Radoslav Milenkovi} (^apajev), Branko Cveji} (Upravnik), Milan Gutovi} (U~a), Ljuba Todorovi} (\oka), Cvijeta Mesi} (Andre), Toni Lauren~i} (Pukovnik), Dragan Petrovi} (Major), Vojislav Brajovi} (Milo{ Obrenovi}), Mihailo Kosti} (Vujica), Borivoje Kandi} (Jermenin), (259) 22. januar 1988. (Pozori{ni salon) No` i magla P: Danilo Ki{, R: Bo{ko Dimitrijevi}, K: Sne`ana Kova~evi}, M: Ba{kim [ehu, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Marko Ba}ovi} (Mladi}), Radmila Andri} (Marija), Stojan De~ermi} (Emil). (260 26. februar 1988. (Teatar “Bojan Stupica”) Tuce svilenih ~arapa P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Stevo @igon, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, Izb. m: Jugoslav Bo{njak, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Sonja Lapatanov. I: Dragoljub Milosavljevi} Gula (Joca Radulovi}), Bosiljka Boci (Sofija), Zlata Petkovi} (Ru`ica), Sr|an Pe{i} (Stanko), Radmila Radovanovi} ((Gospo|a Risti}), Mirko Bulovi} (Gojko Filipovi}), Vesna Trivali} (Mica), Ivan Bekjarev (Sveta), Rade Lazarevi} (Mika), Ljuba Bogdanovi} (Pop). (261) 16. april 1988. Bal P: Bertolt Breht, Pr: Slobodan Glumac, Ad: Nenad Proki}, R: Eduard Miler, Pom. r: Irine Gili}, S: Marina ^uturilo, M: Predrag Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. pok: Jelena [anti}, Kr: Vladimir @ivanovi}. I: Predrag Manojlovi} (Bal I), Predrag Vrane{evi} (Bal II), Vlasta Velisavljevi} (Meh), \ur|ija Cveti} (Emilija), Dubravko Jovanovi} (Johanes [mit), Mla|a Veselinovi} (P{irer), Vesna Latinger (Dama), Mirjana Jokovi} (Johana), @arko Lau{evi} (Ekard), Branka Puji} (Lujza), Tatjana Ven~elovski, Irena Stepi} (Dve sestre), Ljiljana Me|e{i (Sofija Barger), Tatjana Ven~elovski (Mlada `ena), Dragan Petrovi} (Vacman), Dragan Jovanovi} (Tedi). (262) 18. maj 1988. (Pozori{ni salon). [ta to Kabu{ pogre{no radi P: Maks Fri{, Pr: Slobodan Glumac, R: Olga Savi}, Pom. r: Dragana Ivanji. S: Marina ^uturilo, K: Biljana Dragovi}. M: Vera Milankovi}. I: Olga Savi}, An|elka Milivojevi}, Ivan Jagodi}, Borivoje Kandi}.

Radovanovi} (G. Gabor, Pastor, Rekgor, Sun~anica, Prokurst), Vladica Milosavljevi} (Vendla Bergman), Branka Petri} (G|a Bergman, Prof. Tojaga), Slobodan Be{ti} (Moris [tifel), Dijana [por~i} (G|a [tifel, Prof. Saraga), Predrag Tasovac (G. [tifel, Prof. Kostolom), Dubravka Peri} (Baka [tifel, Opatica, Guvernanta), Ljiljana Me|e{i (Marta Bazel), Ferid Karajica (Dr Bazel, Prof. gimnastike, Prokurstov pomo}nik), Jasmina Rankovi} (^ovek pod maskom, Kova~eva `ena, Vergla{, Kip, Prostitutka, Sobarica), Mile Stankovi} (G. Miler, Poslu`itelj, Lako}emo), Dubravko Jovanovi}, Ljubomir Todorovi}, Aleksandar Ala~, Tatjana Ven~elovska (Gimnazijalci, Pitomci popravnog doma). (256) 25. jun 1987. (Lokrum-Dubrovnik i Kalemegdan-Beograd) Oluja P: Viljem [ekspir, Pr: Antun [oljan, R: Dejan Mija~, Asr: Nenad Proki}, S. i K: Zlatko Bourek, M: Mladen i Predrag Vrane{evi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Lokica Zeki}. I: Voja Brajovi} (Alonzo), Radoslav Milenkovi} (Alonzo), Gojko [anti} (Prospero), Irfan Mensur (Antonio), Radomir Lazarevi} (Ferdinand), Miodrag Radovanovi} (Gonzalo), Ljubomir Todorovi} (Adrian), Dragan Petrovi} (Francisko), Milo{ @uti} (Kaliban), Branko Cveji} (Trinkulo), Milan Gutovi} (Stefano), Josip Tati} (Kapetan), Anica Dobra (Miranda), Jasmina Rankovi} (Ariel), Tatjana Ven~elovska (Irida), Mirjana Jokovi} (Cerera), Vesna Stanojevi} (Junona), Zorana Dimitrijevi}, Goran Dani~i}, Neboj{a Ljubi~i} (Vilenjaci). (257) 15. decembar 1987. (Teatar “Bojan Stupica”) Ludi od ljubavi P: Sem [epard, Pr: David Albahari, R: Dijana Milo{evi}, S: Jelena Stankovi}, K: Zoran Bosanac, M: Goran Pojati} i Valdet [a}iri, Kor: Sonja Lapatanov. I: Vladica Milosavljevi} (Mej), Branislav Le~i} (P{irer), Dubravko Jovanovi} (Martin), Predrag Lakovi} (Otac). (258) 25. decembar 1987. (Teatar “Bojan Stupica”), Ru`enje naroda u dva dela P: Slobodan Seleni}, R: Dejan Mija~, S: Boris Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Radovan Kne`evi}, Ri~ard Burns i @ozlin Lazin. I: Milo{ @uti} (Slavoljub Medakovi}), Tanasije Uzunovi} (Jezdimir Ku{trimovi}), Irfan Mensur

316
(263) 21. maj. 1988. Spaseni za dlaku P: Torton Vajdler, Pr: Dragoslav Andri}, R: Piter [ifter, Pom. r: Lari Zapia, S: Petar Pa{i} i Nevenka Vidak, K: Milanka Berberovi}, M: Enco Lesi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Sonja Lapatanov. I: Miodrag Radovanovi} (G. Antrobus), Branka Petri} (G-|a Antrobus), Dragan Bjelogrli} (Henri), Vesna Trivali} (Gladis), \ur|ija Cveti} (Sabina), Olga Spiridonovi} (Vra~ara), Vlasta Velisavljevi} (Inspicijent), Toni Lauren~i} (Voditelj), Vesna Latinger (G-|ica Muza), Marko Ba}ovi} (Razvodnik u pozori{tu), Milorad Mandi} (Dino), Ljuba Bogdanovi} (Mojskije), Miljana Aksi} (Mamo), Toma Tasovac (Raznosa~ telegrama). (264) 26. jun 1988. (Teatar “Bojan Stupica”), Markiza De Sad P: Jukio Mi{ima, Pr: Vi{nja Makijedo, R: Radmila Vojvodi}, S: Zoran Risti}, K: Leo Kula{, Izb. m: Predrag Vrane{evi}, Dr: Nenad Proki}, Lek: Branivoj \or|evi} i @ozlin Lazin, Scen. pok: Ferid Karajica, Korep: Vladimir @ivanovi}. I: Ljiljana Me|e{i (Renede Sad), Radmila Andri} (Gospo|a De Montrej), Ivana @igon (Ana Prosper), Cvijeta Mesi} (Barunica de Simijan), Jasmina Rankovi} (Grofica de Se-Fon), Sanja Milosavljevi} ([arlota). (265) 31. januar 1989. Valjevska bolnica P: Dobrica ]osi}, Ad: Borislav Mihajlovi} Mihiz, R: Dejan Mija~, Pom. r: Sa{a Latinovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, Dr: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. pok: Milovan Ga|anski. I: Mihajlo Janketi} (Vojvoda @ivojin Mi{i}), Milo Miranovi} (Pukovnik Had`i}), Gojko [anti} (Potpukovnik Dragutin Dimitrijevi}-Apis), Mihajlo Kosti} (Pukovnik Milivoje An|elkovi}-Kajafa), Milan Gutovi} (Major Gavrilo Stankovi}), Radoslav Milenkovi} (Radojko), Miodrag Radovanovi} (Dr Nikolaj Maksimovi} Sergejev), Irfan Mensur (Dr Filip Simi}), Svetlana Bojkovi} (Nade`da Petrovi}), Zlata Petkovi} (Gospo|a Stefanovi}), Katarina Gojkovi} (Milena), Dijana [por~i} (Du{anka), Vesna Latinger (Ru{ka), Ljiljana Me|e{i (Ka}a), Vojka ^avajda (Petrana), Goran Dani~i} (Pepi), Josif Tati} (Milovan), Predrag Lakovi} (Tola Da~i}), @arko Lau{evi} (Miloje), Borivoje Kandi} (Sibin), Neboj{a Ljubi{i} (Petar), Sr|an Mileti} (Radovan), Dejan Mati} (Veli~ko), Dejan Paro{ki (Branko), Marko Ba}ovi} (Prota Bo`idar).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(266) 5. mart 1989. (Teatar “Bojan Stupica”), Svetlost u no}i P: Beri Stejvis, Pr. i Dram: Emilija Cerovi}, R, S. i K: Kristofer Martin, Pom. r: Lari Zapia, K: Biljana Dragovi}, M: “Blood, sweet and tears”, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Aleksandar Ber~ek (Galileo Galilej), Sanja Milosavljevi} (Polisena), Dragan Petrovi} (\epe), Tanasije Uzunovi} (Sagredo Nikolini), Mirko Bulovi} (Ma|ini, Morozini, Rikardi, Kardinal od Kremone), Stojan De~ermi} (Zici, Karlo Barberini), Ferid Karajica (Libri, ^ezare, Kardinal Bord`ija), Marko Todorovi} (Kardinal Belarmin, Kardinal od Askolija), Toni Lauren~i} (^ezi, Fran~esko Barberini), Mla|a Veselinovi} (Viesta, Kardinal Zakija), Branko Milenkovi} (Aldobrandini, Kardinal Verospi), Stevan Grubi} (Fabricius, Kardinal Bengivoljo, Kalu|er), Vojislav Brajovi} (Mafeo Barberini), Ivan Bekjarev (Firencuola), Ivan Janketi} (Kalu|er). (267) 7. april 1989. Dozivanje ptica P: Aristofan, R: Haris Pa{ovi}, Pom. r: Gor~in Stojanovi}, S: Marina ^uturilo, M: Zoran Eri} i Sr|an Hofman, Dr: Irina Gili}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Sonja Vuki}evi}, K: Lana Cvijanovi}. I: Slobodan Be{ti} (Dr Adonis Vernalis, Eskulap, Iscelitelj, Raj~ica), Tatjana Ven~elovski (Tu`na `ena, Satir, Jorikova du{a, Ki{na raj~ica), Sonja Vuki}evi} (Stidljiva `ena, Mra~na ptica, Du{a Pepela, Raj~ica), Aleksandra Pleskonji} Ili} (Eurinoma, Boginja, Rekviziter, Aplbi), Dragan Jovanovi} (Dr Adonis Vernalis, Eskulap, Iscelitelj, Raj~ica), Mirjana Karanovi} (Bremenita `ena, Dadilja, Velika ptica, Du{a majke), Neboj{a Ljubi{i} (Baram, Barabam, Barabambas, Babarabambas), Radomir Lazarevi} (Hiperion, Bog koji to nije, Rekviziter, Neutrino), Predrag Manojlovi} (Pisteter Psihepaskola), Cvijeta Mesi} (@ena pustog pogleda, @ena ludog duha, Ofelijin duh), Branka Petri} (@ena koja peva, @ena neispevane `elje), Irena Stepi} (Ustreptala `ena, Kraljica Lavirinta, Du{a neke kurve). (268) 29. april 1989. (Pozori{ni salon), @ak ili pokornost P: E`en Jonesko, Pr: Milovan Danojli}, R: Nikita Milivojevi}, S: Zoran Risti}, K: Sne`ana Kova~evi}, M: Danilo Stefanovi}, Scen. pok: Dragana Ivanji. I: Borivoje Kandi} (@ak), Vojka ^avajda (@aklina), Ivan Bekjarev (@ak-otac), Bosiljka Boci (@ak-majka), Varja \uki} (Roberta I, II), Vlasta Velisavljevi} (Robert-otac), Olga Savi}

Repertoar

317
[atel-Taro), Ivan Bekjarev (Ridbef), Dejan Paro{ki (@urden), Stevan Grubi} (Lakej). (273) 21. januar 1990. Na letovanju P: Maksim Gorki, Pr: Milan \okovi}, R: Egon Savin, S: Miodrag Taba~ki, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Milo{ @uti} (Basov), Varja \uki} (Varvara), Vesna Trivali} (Kalerija), Dragan Petrovi} (Vlas), Tanasije Uzunovi} (Suslov), Ljiljana Me|e{i (Julija), Marko Ba}ovi} (Dudavko), Mirjana Vukoji~i} (Olga), Vojislav Brajovi} ([alimov), Radoslav Milenkovi} (Rjumin), Maja Dimitrijevi} (Marija Ljvovna), Branka Puji} (Sonja), Predrag Lakovi} (Dvota~ka), Toni Lauren~i} (Zamislov), Goran Dani~i} (Zimin), Sr|an Pe{i} (Semjonov). (274) 25. maj 1990. U potrazi za Marselom Prustom P: Nenad Proki}, R: Dejan Mija~, S: Miodrag Taba~ki, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Ksenija Ze~evi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Dejan Pajovi}. I: Irfan Mensur, Neboj{a Ljubi{i}, Miodrag Radovanovi}, Tanasije Uzunovi}, Cvijeta Mesi}, Radmila Andri}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Radmila Radovanovi}, Slobodan Be{ti}, Sr|an Pe{i}, Branka Petri}, Irina Ljubi}, Milan Gutovi}, Mirjana Jokovi}, Dragan Jovanovi}, Goran Dani~i}, Sr|an Mileti}, Vladica Milosavljevi}, Dragan Petar, Rade Markovi}, Petar ]irica, Dejan Ra{i}, Aleksandar Suboti}. (275) 19. oktobar 1990. (Pozori{ni salon)

(Robert-majka), Danilo Stefanovi}, ^aslav Man~i}, Lidija Mijomanovi} (Muzi~ari). (269) 2. jun 1989. (Teatar “Bojan Stupica”), @ivot u pozori{tu P: Dejvid Mamit, Pr, Ad. i R: Lari Zapia, S: Geroslav Zari}, K: Jelena Bogavac, M: Aleksandar Sanja Ili}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. pok: Dragana Ivanji, Kor: Lidija Mijomanovi}. I: Stojan De~ermi} (Robert), Radoslav Milenkovi} (D`on). (270) 7. septembar 1989. Dibuk P: [olom An-Ski, Pr: Eugen Verber, R: Edvard Miler, S: Marina ^uturilo, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Gabor Len|el, Dr: Nenad Proki} i Milo{ Kre~kovi}, Lek: Branivoj \or|evi}, Kor: Jelena [anti}. I: Miodrag Radovanovi} (Reb Sender Brinicer), Mira Furlan (Lea), Rahela Ferari (Frade), Katarina Gojkovi} (Gitl), Vesna Trivali} (Basje), Dejan Paro{ki (Mena{e), Ljuba Bogdanovi} (Nahmen), @arko Mitrovi} (Reb Mendl), Irfan Mensur (Me{uleh), Milo{ @uti} (Reb Ezrielke), Mi}a Tomi} (Mihoel), Slavko Simi} (Reb [im{en), Ferid Karajica (I Batlen, I Dajen), Dragan Jovanovi} (II Batlen, II Dajen), Dragoljub Milosavljevi} (Meir), Dragan Petrovi} (Hanen), Toni Lauren~i} (Henoh), Danilo Stefanovi}, Nenad Kora~in, Goran Stankovi}, Milo{ Petri~i}, ^aslav Man~i} (Batleni, Dajeni), Dubravka Peri} (Jevrejka), Andrija Verber, Jovan Verber (Deca). (271) 5. novembar 1989. (Teatar “Bojan Stupica”) Draga Jelena Sergejevna P: Ljudmila Razumovska, Pr: Mirka Jankovi}, R: Gor~in Stojanovi}, S: Aleksandar Deni}, K: Ljiljana Petrovi}, Izb. m: Aleksandar Mirkovi}. I: Cvijeta Mesi} (Jelena Sergejevna), Tatjana Ven~elovski (Olga), Milo{ Jovanovi} (Basov), Neboj{a Ljubi{i} (Vladimir). (272) 19. januar 1990. (Teatar “Bojan Stupica”), Velika auto trka P: @or` Fejdo, Pr: Miroslav Karaulac, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Sonja Lapatanov, Izb. m: Kornelije Kova~, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Branka Petri} (Gospo|a Grobua), Radmila Radovanovi} (Fedra), Vojka ^avajda (Gabrijela), Dragan Bjelogrli} (Etjen [aplen), Marko Todorovi} (Le Brizon), Nikola Simi} (Amori de

Gle, Srbi P: Jelica Zupanc, R: Miodrag Radovanovi}. I: Miodrag Radovanovi}. (276) 18. novembar 1990. (Pozori{ni salon) Milena iz Praga P: Margareta Buber-Nojman & Olga Savi}, R: Olga Savi}, S. i K: Boris ^ak{iran, M: Nata{a Bogojevi}. I: Maja Dimitrijevi} (Greta), Mirjana Vukoji~i} (Milena), Marica Vuleti} (Milena, Jana, Lota), Slobodan Be{ti} (Franc Kafka). (277) 6. decembar 1990. (Teatar “Bojan Stupica”) Sumnjivo lice P: Branislav Nu{i}, R: Nikola Simi}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Branivoj \or|evi}.

318
I: Nikola Simi} (Jerotije), Radmila Savi}evi} (An|a), Ljiljana Me|e{i (Marica), Branko Cveji} (Vi}a), Predrag Lakovi} (@ika), Marko Todorovi} (Milisav), @arko Mitrovi} (Tasa), Dubravko Jovanovi} (\oka), Borivoje Kandi} (Aleksa @uni}), Mla|a Veselinovi} (Gazda Spasa), Dragoljub Milosavljevi} (Gazda Miladin), Goran Dani~i} (Josa), Stevan Grubi} (Rista). (278) 24. januar 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) Revolucija svetih devica P: Hrosvitha, Pr: Vladeta Jankovi}, Ad. i R: Nenad Ili}, S: Sne`ana Petrovi}, K: Biljana Kecman, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Jelena [anti}, Lek: Branivoj \or|evi}. I: Olga Spiridonovi} (Agneza, Dioklecijan, Pafnutije), Vesna Latinger Luka~ (Perpetua, Mudrost, Igumanija), Branka Puji} (Gertruda, Vera, Taida), Dijana [por~i} (Genoveva, Nada, Druzijana), Vesna Lon~arevi} (Paulina, Ljubav, Marija), Radmila Andri} (Anastazija, Sisinije, Jevrem), Brana Petri} (Klotilda, Dulcitije, Avram), Vojka ^avajda (Brigita, Prvi vojnik, Kalimah), Tanja Ven~elovski (Veronika, Drugi vojnik, U~enik), Bosiljka Boci (Justina, Gospo|a, Gostioni~arka), Zlata Petkovi} (Marta, Gospod, Prijatelj), Radomir Vu~i} (\avo). (279) 15. mart 1991. Narodni poslanik P: Branislav Nu{i}, R: Dejan Mija~, S: Aleksandar Zlatovi}, K: Biljana Dragovi}, M: Vojislav Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}, Dram: Vesna Stani{i}, Pom. r: Irena Risti}. I: Mihajlo Janketi} (Jevrem), \ur|ija Cveti} (Pavka), Vesna Trivali} (Danica), Branko Cveji} (Spira), Jelisaveta Sabli} (Spirinica), Goran Dani~i} (Ivkovi}), Rada \uri~in (Gospa Marina), Milan Gutovi} (Sekuli}), Milan Bogunovi} (Jovica Jerkovi}), Branimir Brstina (Sima Soki}), Dejan Paro{ki (Sreta), Dejan Mati} (Mladen), Danilo Stefanovi}, Vladimir Bajagi}, Goran Stankovi}, Borislav Jovanovi}, Steva Grubi}, Petar ]irica (Narod). (280) 3. april 1991. Pozori{ne iluzije P: Pjer Kornej, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Slobodan Unkovski, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. I: Dubravko Jovanovi} (Alkarnd), Milo{ @uti} (Pridaman, @eront), Marko Ba}ovi} (Dorant, Tamni~ar, Erast), Vojislav Brajovi} (Matamor, Gaskonjski), @arko Lau{evi} (Klendor), Dragan Jovanovi} (Adrast), Mira Furlan (Izabela).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(281) 7. maj 1991. Knez Pavle P: Slobodan Seleni}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Ljiljana Dragovi}, M: Gabor Len|el, Lek: Branivoj \or|evi}, Pom. r: Jasmina Milovanovi}. I: Neboj{a Ljubi{i} (Narator), Irfan Mensur (Knez Pavle), Toni Lauren~i} (Sesil Perot, Karneluti), Ivan Jagodi} (Milan Stojadinovi}, Milo{ Crnjanski, Bora Mirkovi}), Cvijeta Mesi} (Kneginja Olga), Sanja Milosavljevi} (Princeza Marina, @anet), Dragan Petrovi} (D`ord`i, Masterson), Ljiljana Krsti} (Maman), Vlasta Velisavljevi} (Anton Koro{ec), Miodrag Radovanovi} (Kembel), Slavko Simi} (Vladimir Ma~ek, Patrijarh Gavrilo), Marko Todorovi} (Slobodan Jovanovi}, Du{an Simovi}), Mla|a Veselinovi} (Rista Retrovi}, \eneral Pe{i}), Josif Tati} (Dragi{a Cvetkovi}). (282) 11. jun 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) Mario i ma|ioni~ar P: Tomas Man, Ad. i R: Nikita Milivojevi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bjanka Ad`i} Ursulov, Kor: Sonja Vuki}evi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Ivan Bekjarev (^ipola), Sonja Vuki}evi} (Dvojnik), Dejan Mati} (Asistent), Slobodan Be{ti} (Mario), Varja \uki} (Silvestra), Olga Savi} (Profesorka), Vesna Latinger (Gospo|a An|olijeri), Vlasta Velisavljevi} (Gospodin An|olijeri), Borivoje Kandi} (\ovanoto), Vladimir Logunov (Gviskardo), Aleksandar Vildman (Aleksandar), Dunja Joci}, Ivana Naumovski, Maja Divac, Miljana Pantovi}, Nemanja Dimi}, Milo{ \or|evi}, Slobodan Radusin, Du{an Petkovi} (Deca). (283) 16. oktobar 1991. (Teatar “Bojan Stupica”) 011 P: Momo Kapor, Ad: Rada \uri~in, R: Ivana Vuji}, S: Todor Lalicki, K: Liljana Petrovi}, Izb. m: Sa{a Subota, Kor: Ferid Karajica. I: Rada \uri~in i Mihajlo Janketi}. (284) 27. oktobar 1991. Bela kafa P: Aleksandar Popovi}, R: Branko Ple{a, S: Mileta Leskovac, K: Biljana Dragovi}, M: Goran Ple{a, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Milo{ @uti} (Mom~ilo Jabu~ilo), Branka Petri} (Majka Janja), Goran Dani~i} (Deli Jova), Jasmina Rankovi} Avramovi} (Crkva Ru`ica), Radoslav Milenkovi} (Sr|a Zlopogle|a), Ivana @igon (Zora [i{arka), Goran Ple{a (Majkl Hepiend).

Repertoar

319
(290) 3. jun 1992. Bogojavljenska no} P: Viljem [ekspir, Pr: Velimir @ivojinovi} Massuka, R: Jago{ Markovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Bo`ana Jovanovi}, Kor: Sonja Lapatanov, M: Ansambl “Renesans”, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Slobodan Ninkovi} (Vojvoda Orsino), Dragan Mi}anovi} (Sebastijan), Mirsad Tuka (Kurio), Mihajlo Janketi} (Vitez Tobi [tucalo), Radoslav Milenkovi} (Vitez Endrju Jezoliki), Milo{ @uti} (Malvolio), Vlasta Velisavljevi} (Fabijan), Goran [u{ljik (Luda), \ur|ija Cveti} (Olivija), Jasmina Rankovi} Avramovi} (Orsina), Ivana @igon (Marija). (291) 7. oktobar 1992.

(285) 29. februar 1992. Razbojnici P: Fridrih [iler, Ad. i R: Branislav Le~i}, S: Bojana \urovi}, K: Angelina Atlagi}, M: Enriko Josif, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Dejan Pajovi}, Korep: Lidija Milovanovi}, Pom. r: Jug Radivojevi}. I: Miodrag Radovanovi} (Maksimilijan fon Mor), Neboj{a Ljubi{i} (Karl), Dragan Petar (Franc), Ljiljana Bi}ani} (Amalia fon Edelrajh), Marko Ba}ovi} ([piglberg), Dragan Jovanovi} ([vajcer), Dejan Mati} ([varc), Mirsad Tuka (Grim), Goran Dani~i} (Racman), Uliks Fehmiu ([ufterle), Radomir Lazarevi} (Roler), Dejan Paro{ki (Hans), Slavko Simi} (Danijel), Marko Todorovi} (Sve{tenik), Dragan Mi}anovi} (Pastor Mozer). (286) 6. mart 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) Lakrdija{ Ad. i R: Irfan Mensur, S: Marko [anjevi}, M: Aleksandar Sanja Ili}, Kor: Sonja Vuki}evi}. I: Irfan Mensur, Jelena Jovi}, Milica Risovi}. (287) 10. april 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) Ne o~ajavajte nikad P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Miroslav Belovi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Vojkan Borisavljevi}, Lek: Radmila Vidak, Kor: Sonja Lapatanov. I: Ivan Bekjarev (Marcel Chabanon), Vesna Trivali} (Mme Marta Chabanon), Dubravko Jovanovi} (Casimir Hubert), Borivoje Kandi} (Gustave Proteau), @arko, Mitrovi} (Octavian Arsen), Dubravka Peri} (Mme Adelle Arsen), Branko Puji} (Mlle Nenette Dausset), Maja Dimitrijevi} (Mme Vatou Blot). (288) 24. april 1992. (Pozori{ni salon) Tri `ivota Isidore Dankan P: Zinovij Sagalov, Ad. i R: Miroslav Belovi}, S: Dunja Bo{kov, K: Fe|a Gruji}, Izb. m: Predrag Stamenkovi}, Lek: Radmila Vidak. I: Maja Dimitrijevi} (Isidora Dankan). (289) 21. maj 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) Govor mo~vare & ]utanje mora P: Margerit Jursenar & Verkor, Ad. i R: Olga Savi}, S. i K: Boris ^ak{iran, M: Nata{a Bogojevi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Ferid Karajica. I: Stojan De~ermi}, Goran Radakovi}, Sanja Milosavljevi} i Olga Savi}.

Hamlet P: Vilijam [ekspir, Pr: @ivojin Simi} i Sima Pandurovi}, R: Gor~in Stojanovi}, S: Todor Lalicki, K: Boris ^ak{iran, M: Zoran Eri}, Scen. p: Sonja Vuki}evi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Miodrag Krivokapi} (Klaudije), Branislav Le~i} (Hamlet), Petar Bani}evi} (Polonije), Mirsad Tuka (Horacio), Dragan Mi}anovi} (Laert), Dejan Mati}, Ra{a Markovi} (Rezenkranac, Gildenstern), Rade Lazarevi} (Ozrik), Branimir Popovi} (Marcelo), Neboj{a Kunda~ina (Bernardo), Sonja Vuki}evi}, Tanja Ven~elovski, Slobodan Be{ti} (Glumci, Grobari), Uliks Fehmiu (Fortinbras), Mirjana Karanovi} (Gertruda), Irena Mi~ijevi} (Ofelija), Marko Todorovi} (Duh Hamletovog oca). (292) 9. decembar 1992. (Teatar “Bojan Stupica”) Balada sa Zejtinlika P: Milosav Mirkovi}, Ad. i R: Miroslav Belovi}, S: Vladimir Mareni}, K: Milanka Berberovi}, Scen. p: Slobodan Be{ti}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radmila Vidak, Pom. r: Milo{ Jagodi}, Mask: Vukosava Nikolin. I: Maja Dimitrijevi} (Sestra Svetog Ratnika), Ivan Jagodi} (^uvar Zejtinlika), Du{ica Stevanovi} (Eros-Tanatos). (293) 5. januar 1993. Vesele `ene Vindzdorske P: Vilijam [ekspir, Pr: Borivoje Nedi}, R. i Izb. m: Branko Ple{a, S: Mileta Leskovac, K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Mask: Biljana Kecman, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Gojko [anti} (Vitez D`on Falstaf), Vladislav Mihailovi} (Fenton), Milo Miranovi} (Praznoglavi}), Toni Lauren~i} (Mr{avko), Miodrag Radovanovi} (Ford), Mihajlo Kosti} (Pejd`), Miroslav @u`i} (Pop Hju Evans), Goran

320
Ple{a (Doktor Kajus), Dragoljub Milosavljevi} (Gostioni~ar “Kod Podvezice”), Goran Dani~i} (Bardolf), Predrag Kolarevi} (Pi{tolj), @enja Anti} (Robin Crvenperko), Borivoje Kadi} (Bezazlenko), Dejan Paro{ki (Ragbi), Vesna ^ip~i} (G|a Ford), Radmila Radovanovi} (G|a Pejd`), Katanna Gojkovi} (Ana Pejd`), Rada \uri~in (G|a @urka), Lidija Mijomanovi}, Igor Niki}, Tatjana Adamovi}, Ivana Kecojevi}, Milo{ Vu~kovi}, Ranka Simonovi}, Dejan Pavlovi}, Darko Krsti}, Goran Stankovi}, Vesna Borovi}, Verica Vlajkovi}, Sr|an Vanovi} (Gra|ani i gra|anke, Vile i vilenjaci), Nenad Risti}, Predrag Jovanovi}, Marko Uro{evi}, Zoran Sokolovi} (Sluge). (294) 27. januar 1993. Plava ptica P: Moris Meterlink, Pr: Du{an @. Mila~i}, Ad, R. i S: Irfan Mensur, Kor: Sonja Vuki}evi}, K: Lana Cvijanovi}, M: Sanja Ili}, Pom. r: Dejan [por~i}. I: Mirjana Karanovi}, Cvijeta Mesi}, Vesna Trivali}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Katarina Gojkovi}, Neboj{a Ljubi{i}, Dragan Petar, Slobodan Be{ti}, Dubravko Jovanovi}, Hristina Popovi}, Sonja Vuki}evi}, Ranko Tomanovi}, Nata{a Beljakova, Denis Kasatkin, Ru`ica Jovanovi}, Konstantin Te{ea, Maja Markovi}, Violeta Muingo, Mi{a Muingo. (295) 25. februar 1993. (Teatar “Bojan Stupica”) Ludi od ljubavi P: Sem [epard, R: Kolektiv, S: Jelena Stankovi}, K: Boris ^ak{iran, M: Nenad Leli}, Kor: Jelena Jovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Vladislava Milosavljevi} (Mej), Branislav Le~i} (Edi), Dubravka Jovanovi} (Martin), Predrag Lakovi} (Otac). (296) 2. mart 1993. Devojka modre kose P: Vida Ognjenovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kne`evi}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. I: Mihailo Janketi} (Gazda Jevrem), Branka Petri} (Staka), \ur|ija Cveti} (Draginja), Tamara Vu~kovi} (Jevra), Ivana @igon (Grozda), Vesna Latinger (Gaga), Marko Todorovi} (Jovan), Toni Lauren~i} (Jevto), Goran Dani~i} (Marko), Dejan Paro{ki (Rade), Neboj{a Kunda~ina (Milan), Tanasije Uzunovi} (Alibeg), Vlasta Velisavljevi} (Junuz-efendija), Vojin ]etkovi} (Asker), Sr|an Ivanovi} (Vojnik).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

(297) 9. mart 1993. (Teatar “Bojan Stupica”) ^ika{ke perverzije P: Dejvid Memet, R: Omar Abu El Rub, S: Zoran Panteli}, K: Dejan Panteli}, M: Nata{a Bogojevi}. I: Dragan Jovanovi}, Dragan Mi}anovi}, Branka Puji}, Olga Odanovi}. (298) 11. jun 1993. Florentinski {e{ir P: E`en Labi{, Pr: Ivanka Pavlovi}, R: Ljubomir Dra{ki}, S: Petar Pa{i}, K: Bo`ana Jovanovi}, M: Vojislav Kosti}, Korep: Ljiljana Danilovi} Cincar, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Neboj{a Ljubi{i} (Fadinar), Nikola Simi} (Nonakur), Miodrag Radovanovi} (Bopertui), Vlasta Velisavljevi} (Vezine), Branko Cveji} (Tardjvo), Goran Dani~i} (Boben), Tanasije Uzunovi} (Emil Tavernije), Dejan Paro{ki (Feliks), Goran Ple{a (Ahil de Rozalba), Tamara Vu~kovi} (Elen), Zlata Petkovi} (Anais), Branka Petri} (Baronica de [ampjnji), Ljiljana Me|e{i (Klara), Katarina Gojkovi} (Vird`ini), Mla|a Veselinovi} (Kaplar), Sne`ana Budimli} (Sobarica kod Baronice), Dijana Nini}, Mirjana Jovanovi}, Vesna Borovi}, Lidija Mijomanovi}, Tanja Adamovi}, Goran Simonovi}, Mitko Davidovski, Darko Krsti}, Vlatko Krsti}, Ljubi{a Din~i}, Predrag Jovanovi}, Stevan Grubi} (Hor). (299) 20. jun 1993. Mein kampf P: Georg Tabori, Pr: Zoran Milutinovi}, R: Gor~in Stojanovi}, S. i K: Boris ^ak{iran, Kor: Sonja Vuki}evi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Predrag Ejdus (Hercl), Josif Tati} (Lobkovic), Dragan Petar (Hitler), Sanja Milosavljevi} (Grethen), Jasmina Rankovi} Avramovi} (G|a Smrt), Dejan Mati} (Himti{st), Rade Markovi} (Karl Keplin), Sonja Vuki}evi} (Rozamunda). (300) 24. jul 1993. La`ni car [}epan Mali P: Petar II Petrovi} Njego{, Ad: Slobodan Stojanovi}, R: Dejan Mija~, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Rambo Amadeus, Lek: Petar Peri{i}. I: Milo Miranovi} (Vladika Sava), Petar Kralj (Teodosije Mrkojevi}), Nikola \uri~ko (Arhi|akon Petar, potonji Petar II Petrovi} Njego{), Toni Lauren~i} (Andrija \ura{kovi}), Vojislav Brajovi} ([}epan Mali), Milo{ @uti} (Beglerbeg), @arko Lau{evi} (Georgi knjaz Dolgorukov), Slobodan Ninkovi} (Serdar Vukale), Dragan Mi}anovi} (Vojvoda Vuksan), Goran Dani~i} (Vojvoda Drago), Neboj{a Glogovac (Serdar Niko \urov),

Repertoar

321
(305) 5. avgust 1994. Troil i Kresida P: Viljem [ekspir, Pr: Branimir @ivojinovi}, R: Dejan Mija~, S: Geroslav Zari}, K: Bojana Nikitovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Ivica Klemenc, Dram: Slobodan Stojanovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Milo Miranovi} (Prijam), Neboj{a Ljubi{i} (Hektor), Neboj{a Glogovac (Troil), Slobodan Be{ti} (Paris), \or|e Marjanovi} (Helen), Toni Lauren~i} (Eneja), Ivica Klemenc (Antenor), Vlasta Velisavljevi} (Kalhant), Branko Cveji} (Pandar), Tanasije Uzunovi} (Agamemnon), Josif Tati} (Menelaj), Slobodan Ninkovi} (Ahil), Goran Dani~i} (Ajant), Petar Kralj (Ulis), Mi}a Tomi} (Nestor), Vojin ]etkovi} (Diomed), Dragan Petar (Patrokle), Vojislav Brajovi} (Terzit), Vladislav Mihailovi} (Aleksandar), Tanja Bo{kovi} (Helena), Sanja Milosavljevi} (Andromaha), Ljiljana Me|e{i (Kasandra), Katarina @uti} (Kresida). (306) 23. septembar 1994. Poslednji dani ~ove~anstva P: Karl Kraus, Pr: Matilda Trifunovi}, Ad: Nenad Proki}, R. i Izb. m: Gorcin Stojanovi}, S: Todor Lalicki, K: Boris ^ak{iran, Kor: SonjaVuki}evi}, Pom. r: \or|e Marjanovi}, Dram: Jelena Mijovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Predrag Ejdus (Zanovetalo, Karl Kraus), Cvijeta Mesi} ([alekova), Radoslav Milenkovi} (Povolni), Josif Tati} (Pokorni), Miroslav @u`i} (kg) (Novotni), Dragan Zari} (kg) (Generala), Vlasta Velisavljevi} (General Nepalek), Ivan Jagodi} (Pukovnik, Baron), Tanasije Uzunovi} (Grof), Goran Dani~i} (Major), Dejan Paro{ki (Poru~nik), Vesna Latinger (Nepalekovica), Nikola \uri~ko (Falota), Rade ml. Markovi} (Optimist), Dejan Mati} (Patriota), Marko Ba}ovi} (Civil Honorabilis), Sonja Vuki}evi} (Angelus Novus), @enja Anti} (Pipi Hendl), Ivan Zari} (Foto reporter), Alesandar Sre}kovi} (Reporter), Petar ]irica (Kolporter). (307) 3. februar 1995. Vartolomejski va{ar P: Ben D`onson, Pr: Ni}ifor Naumov, Ad, R. i S: Irfan Mensur, K: Bojana Nikitovi}, M: Sanja Ili}, Dram: Du{an ^. Jovanovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ferid Karajica i Ivica Klemenc. I: Marko Stojanovi} (Litlvit), Miodrag Radovanovi} (Rabi Bizi), Boris Milivojevi} (Vinvajf), Nikola \uri~ko (Kvorlus), Dubravko Jovanovi} (Kouks), Dragan Petrovi} (Vosp), Radoslav Milenkovi} (Overdu), Marko Ba}ovi} (Lederhed), Ivan Zari} (Najtingejl), Toni Lauren~i} (Ed`vert), Vladislav Mihailovi} (Munkaf), Miroslav @u`i} (Nokem),

Branko Cveji} (Graf Bujovi}), Neboj{a Ljubi{i} (Slijepac guslar), Vlasta Velisavljevi} (Kosta Paljikarda ili Stanko). (301) 4. decembar 1993. Ni`inski P: Mladen Popovi}, Ad, R. i S: Irfan Mensur, K: Lana Cvijanovi}, M: Sanja Ili}, Kor: Sonja Vuki}evi} i Vladimir Logunov, Dram: Du{an ^. Jovanovi}. I: Slobodan Be{ti}, Jasmina Rankovi} Avramovi}, Miodrag Radovanovi}, Katarina Gojkovi}, Mirjana Karanovi}, Dragan Petrovi}, Aleksandra Milkovi}, Tamara Vu~kovi}, Dubravko Jovanovi}, Tanasije Uzunovi}, Ljiljana Me|e{i, Dijana [por~i}, Nikola \uri~ko, Iva Janketi}, Vukosava Jak{evac, Steva Grubi}, Irfan Mensur; Balet: Sonja Vuki}evi}, Denis Kasatkin, Isidora Stani{i}, Lidija Pavlovi}, Lidija Darmanovi}, Kristina Nikolovska, Ivana Komari}, Jelena Milanovi}, Aleksandra Peto{evi}, Dalija Danilovi}, Dolores Logunov. (302) 16. januar 1994. Garderober P: Ronald Harvud, R: Dejan Mija~, S: Todor Lalicki, K: Bojana Nikitovi}, M: Vojislav Kosti}. I: Ljuba Tadi}, Petar Kralj, \ur|ija Cveti}, Olga Savi}, Bojana Ze~evi}, Nikola Mili}, Toni Lauren~i}, Vlasta Velisavljevi}, Mla|a Veselinovi}, Ranko Kova~evi}, Sne`ana Budimli}. (303) 27. januar 1994. (Teatar “Bojan Stupica”) Ro|aci iz najboljih dana P: Predrag Ka{}elan, R: Omar Abu El Rub, S: Bojana \urovi}, K: Dejan Panteli}, M: Rambo Amadeus. I: Dragan Mi}anovi} (Uro{ Najdani}), Dragan Petar (Radenko), Ana Sofrenovi} (Andrijana), Goran Dani~i} (\uro), Neboj{a Glogovac (Simo). (304) 16. maj 1994. (Teatar “Bojan Stupica”) Tergovci P: Karlo Goldoni & Emanuilo Jankovi}, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Ivan Bekjarev, Vojin ]etkovi}, Vesna Trivali}, Tamara Vu~kovi}, Rade Markovi}, Katarina Gojkovi}, Toni Lauren~i}, Dejan Paro{ki, Sanja Milosavljevi}, Borivoje Kandi}, Goran Dani~i}.

322
Dragoljub Milosavljevi} (Trablol), Radmila Radovanovi} (G|a Litlvit), Rada \uri~in (G|a Pjurkraft), Vesna Latinger (G|a Overdu), Jovana Petrovi} (G|a Grejs), Dijana [por~i} (Tra{), Branka Petri} (Ursula), Stevan Grubi} (Brisl), Dragoljub Milosavljevi}, Irfan Mensur, Jovan ]irilov (Prolog). (308) 18. mart 1995. Bure baruta P: Dejan Dukovski, R: Slobodan Unkovski, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Vlatko Stefanovski, Pom. r: Vojin Paunovi}. I: Vojislav Brajovi} (Dimitrije, D`imi), Slobodan Ninkovi} (An|elko), Dragan Jovanovi} (Sveta), Branko Cveji} (Blagoje), Boris Milivojevi} (Aca), Dragan Mi}anovi} (Simon), Tamara Vu~kovi} (Ana), Neboj{a Glogovac (Andreja), Cvijeta Mesi} (@ena), Josif Tati} ([ofer, Policajac), Milica Mihailovi} (Svetle), Sergej Trifunovi} (\or|e), Vojin ]etkovi} (Geze), Dragan Nikoli} (\ore), Goran Dani~i} (Topuz), Slobodan Be{ti} (Boris), Goran [u{ljik (Kiril), Neboj{a Ljubi{i} (Mane), Mirjana Karanovi} (Evdokija), Boris Isakovi} (Kosta). (309) 10. maj 1995. (Tatar “Bojan Stupica”) Tri visoke `ene P: Edvard Olbi, R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Scen. p: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Ksenija Jovanovi} (@ena A), \ur|ija Cveti} (@ena B), Ana Sofrenovi} (@ena C), Vladislav Mihajlovi} (Mladi}). (310) 12. novembar 1995. (Teatar “Bojan Stupica”) ^incano za Smirnovu P: Ljudmila Petru{evska, Pr: Novica Anti}, R: Vitalij Dvorcin, Pom. r: Nenad Gvozdenovi}, S: Krstomir Milovanovi}, K: Sne`ana Kova~evi}, Izb. m: Zoran Jerkovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ivica Klemenc. I: Tanasije Uzunovi} (Pa{a), Radoslav Milenkovi} (Valja), Slobodan Be{ti} (Kostja), Mirjana Vukoji~i} (Ela Smirnova), Katarina Gojkovi} (Polina [estakova), Ljiljana Me|e{i (Rita Dru`injina). (311) 11. januar 1996. (Velika scena) Gospo|a ministarka P: Branislav Nu{i}, Ad. i R: Dejan Mija~, Pom. r: Vladimir Popadi} i Predrag [trbac, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Scen. p: Ivica Klemenc.

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

I: Mirjana Karanovi} (@ivka), Vesna Trivali} (Dara), Boris Milivojevi} (Raka), Branislav Le~i} (^eda Uro{evi}), Vojislav Brajovi} (Dr Ninkovi}), Ljuba Tadi} (Ujka Vasa), Branka Petri} (Tetka Savka), Vesna Latinger (Tetka Daca), Slobodan Ninkovi} (Jova Pop-A), Milan Gutovi} (Te~a Panta), Nikola Gavrilovi} (Mile), Danica Maksimovi} (Soja), Milo Miranovi} (Te~a Jakov), Josif Tati} (Sava Mi{i}), Ranko Kova~evi} (Policijski pisar), Tamara Vu~kovi} (Anka), Goran Dani~i} (Rista Todorovi}), Predrag Ejdus (Pera Kaleni}), Branko Cveji} (Pera pisar), Petar ]irica (Momak), Marko Petrovi} (Lulu{). (312) 5. mart 1996. Knez Mihailo P: Svetlana Velmar Jankovi}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Geroslav Zari}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Boris Bunjac, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Dragan Petrovi} (Knez Mihailo), Miodrag Radovanovi} (Anastas Jovanovi}), Rade Markovi} (Ilija Gara{anin), \ur|ija Cveti} (Anka Konstantinovi}), Nata{a Ninkovi} (Katarina Konstantinovi}), Kapitalina Eri} (Tomanija Obrenovi}), Ivan Bekjarev (Milivoje Petrovi}-Blaznavac), Predrag Tasovac (Dr Karlo Pacek), Toni Lauren~i} (Benjamin Kalaj), Marko Ba}ovi} (Antonije Ore{kovi}), Mla|a Veselinovi} (Nikola Hristi}), Dejan Paro{ki (Milan Mili}evi}), Vladislav Mihailovi} (Svetozar Gara{anin), Stevan Grubi} (Petar). (313) 11. april 1996. U potpalublju P: Vladimir Arsenijevi}, Ad: Damir Vijuk, R: Nikita Milivojevi}, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, M: Zoran Eri}, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ferid Karajica. I: Neboj{a Glogovac (Vladimir), Anita Man~i} (An|ela), Vojin ]etkovi} (Dejan), Rastko Lupulovi} (Vanja), Nikola \uri~ko (Lazar), Branka Petri} (Vida), Miodrag Radovanovi} (Mihajlo), Olga Savi} (Branka), Rade Markovi} (Stevan), Tanasije Uzunovi} (Oficir JNA), Bojana Ze~evi} (Ro|aka), Branka Veselinovi} (Ljuba), Kapitalina Eri} (Zoza). (314) 29. novembar 1996. (Teatar “Bojan Stupica”) Punjene tikvice P: Sanja Domazet, R: Aleksandra Kova~evi}, S: Vladislav T. Lalicki, K: Ljiljana Petrovi}, M: Zoran Eri}, Kor: Vladimir Logunov, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Nikola Simi} (Arkadije Arkadijevi~), Slobodan Ninkovi} (Ivan Ivanovi~), Dubravko Jovanovi} (Vasilije Vasilijevi~), Dejan Mati} (Pesnik), Mla|a

Repertoar

323
K: Vladimir Buhinjik, Izb. m: Darinka Ristovi}, Kor: Sonja Vuki}evi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Neboj{a Ljubi{i} (Irod, Oskar Vajld), Vojin ]etkovi} (Johanan, Pod`ers), Neboj{a Glogovac (Mladi Sirijac, Volter Grend`ers, Ros, Judejac, Nazare}anin), ^arni \eri} (Tigelin), Marko Petrovi} (Kapodo~anin), Igor Filipovi} (Nubijac, Tejlor), Aleksandar Sre}kovi} (Prvi vojnik, Parker), Vladislav Mihailovi} (Drugi vojnik, Atkins), Milan Kalini} (Tre}i vojnik), Milan Antoni} (^etvrti vojnik), Marko Uro{evi} (Pa`), Sr|an Ivanovi} (Rob), Dejan Mati} (Naman), Cvijeta Mesi} (Irodijada, Majka Oskara Vajlda), Slobodan Be{ti} (Saloma, Alfred Daglas-Bozi). (319) 10. jun 1997. (Scena ispod rotacije) Folie a deux –Ekstaza smrti P: Hajner Miler, Pr: Branka Jovanovi} i Mira Erceg, Ad. i R: Nenad Proki}, S: Boris Maksimovi}, K: Lana Cvijanovi}, Scen. p: Jelena [anti}, Dram: Biljana Srbljanovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Tamara Vu~kovi} (Mertej, Medeja, Ofelija), Branislav Le~i} (Valmon, Jason, Hamlet). (320) 3. april 1998. (Teatar “Bojan Stupuca”) Pukovnik ptica P: Hristo Boj~ev, Pr: Novica Anti}, R: Radoslav Milenkovi}, S: Juraj Fabri, K: Jelisaveta Tati}. M: Antonije Pu{i}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Nenad Veselinovi} i Branislav Staji}. I: Predrag Ejdus (Doktor), Neboj{a Ljubi{i} (Fetisov), Milo{ Timotijevi} (Ha~o Televizor), Dubravko Jovanovi} (Matej), Josif Tati} (Kiro), Dejan Mati} (David), Milica Mihajlovi} (Pepa), Mihajlo Paskaljevi} (^i~a Petko, Ilija). (321) 6. maj 1998. (Teatar “Bojan Stupica”) Mrtve du{e P: Nikolaj Vasiljevi} Gogolj, Pr: Milovan Gli{i} i Stanka Gli{i}, Ad, Pom. r: Tatjana Mandi} Rigonat, R: Dejan Mija~, S: Du{an Ota{evi}, K: Biljana Dragovi}, Izb. m: Darinka Ristovi}, Scen. p: Ferid Karajica i Slobodan Be{ti}, Lek: Ljilana Mrki} Popovi}. I: Slobodan Be{ti} (Nepoznati), Branimir Brstina (Pavel Ivanovi~ ^i~ikov), Dragana Jankovi}, Jovana Ercegovi} (Selifan, Devoj~ica), Rade Markovi} (Gubernator), Mihajlo Janketi} (Manjilov), Ivan Bekjarev (Mihail Semjonovi~ Sobakevi~), Milo Miranovi} (Aleksej Ivanovi~), Dejan Paro{ki (Antipator Zeharijevi~), Marko Ba}ovi} (Sisoj Pafnutjevi~), Goran Dani~i} (Nozdrjov), Vlasta Velisavljevi} (Mi`ujev), Sanja Milosavljevi} (Lizjanka Manjilova), Ivan Markovi} (Temistokulus), Vuka{in Markovi} (Alkid),

Veselinovi} (Mitrofan Mitrofanovi~), Dragoljub Milosavljevi} (Poligraf Poligrafovi~), Goran Dani~i} (Aleksej Aleksijevi~), Sanja Milosavljevi} (Esmeralda Esmeraldovi~), Bata Paskaljevi} (Pokojnik), Stevan Grubi} (Petar Petrovi~), Irena Sladi} (Pionirka). (315) 30. decembar 1996. Poloneza Ognjinskog P: Nikolaj Koljada, Pr: Novica Anti}, Ad. i R: Vida Ognjenovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Predrag Vrane{evi}, Kor: Sonja Lapatanov, Lek: Radovan Kne`evi}, Pom. r: Rado{ Popadi}. I: Jasmina Avramovi} (Tanja), \ur|ija Cveti} (Ljudmila), Josif Tati} (Sergej), Marko Ba}ovi} (Ivan), Neboj{a Glogovac (Dima), Bojan Dimitrijevi} (Dejvid). (316) 12. februar 1997. Mizantrop P: Molijer, Pr: Radmila Miljani} Nikoli}, R: Dejan Mija~, S: Miodrag Taba~ki, K: Angelina Atlagi}, Scen. p: Ferid Karajica, Izb. m: Darinka Ristovi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Dragan Mi}anovi} (Alsest), Nikola \uri~ko (Filent), Vojin ]etkovi} (Oront), Isidora Mini} (Selimena), Milica Mihajlovi} (Elijanta), Cvijeta Mesi}, Olga Odanovi} (Arsinoja), Dragan Petrovi} (Akast), Goran [u{ljik (Klitandr), Vlasta Velisavljevi} (Diboa), Petar ]irica (Redar), Milo Miranovi} (Bask). (317) 19. april 1997. (Teatar “Bojan Stupica”) Beogradska trilogija P: Biljana Srbljanovi}, R: Goran Markovi}, S: Du{an Ota{evi}, K: Jelisaveta Tati}, M: Zoran Simjanovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Pom. r: Dragana Martinovi}. I: PRAG, ^E[KA: Dragan Jovanovi} (Mi}a Jovi}), Nikola \uri~ko (Mi}a Jovi}), Radmila Radovanovi} (Alena); SIDNEJ, AUSTRALIJA: Anastasia Radojkovi} (Sanja), Goran [u{ljik (Milo{), Tamara Vu~kovi} (Ka}a), Bogdan Dikli} (Dule); LOS AN\ELES, AMERIKA: Bojan Dimitrijevi} (Jovan), Mara Radulovi} (Mara), Neboj{a Milovanovi} (Da~a), Ksenija Zelenovi} (Ana Simovi}). (318) 28. maj 1997. Saloma P: Oskar Vajld, Pr: Jovan ]irilov, R. i Izb. m: Roman Viktjuk, S: Vladimir Bojer,

324
Jelisaveta Sabli} (Nastasja Petrovna Korobo~ka), Milan Gutovi} (Piju{kin), Ljiljana Me|e{i (Mavra), Branka Petri} (Sofija Ivanovna), Radmila Radovanovi} (Ana Grigorijevna), Marko Petrovi} (Levi), ^arni \eri} (Srednj), \or|e Petrovi}. (322) 16. februar 1999. (Teatar Bojan Stupica) Bli`e P: Patrik Marber, Pr: Jovan ]irilov, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Izb. m: Dragoljub \uri~i} i Nikola Dimu{evski, Kor: Andrej Piter Grinvud. I: Branka Kati} (Alisa), Neboj{a Glogovac (Dan), Branislav Le~i} (Lari), Vladica Milosavljevi} (Ana). (323) 2. februar 2000. (Teatar Bojan Stupica) Vi{njik P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Pr: Zoran Bo`ovi}, R: Dimitrije Jovanovi}, S: Jasna Dragovi}, K: Ljiljana Dragovi}, M: Isidora @ebeljan, Lek: Radovan Kne`evi}, Scen. p: Ivan Klemenc. I: \ur|ija Cveti} (Ranjevska Ljubov Andrejevna), Milena Vasi} (Anja), Jasmina Rankovi} Avramovi} (Varja), Gojko [anti} (Gajev Leonid Andrejevi~), Slobodan Ninkovi} (Lopahin Jermolaj Aleksejevi~), Goran Dani~i} (Trofimov Petar Sergejevi~), Miroslav @u`i} (Simeonov-Pi{~ik Boris Borisovi~), Ljiljana Me|e{i ([arlota Ivanovna), Slobodan Te{i} (Epihodov Semjon Pantelejevi~), Vesna Stankovi} (Dunja{a), Vlasta Velisavljevi} (Firs), Ljubomir Bandovi} (Ja{a). (324) 11. maj 2000. ^ekaju}i Godoa P: Samjuel Beket, Pr: Aleksandar Petrovi}, R: Bojana Lazi}, S. i K: Sa{a Ivanovi}, M: Anja \or|evi}, Lek: Radovan Kne`evi}. I: Ivan Bekjarev (Estragon), Slobodan Te{i} (Vladimir), Nikola Simi} (Poco), Sr|an Ivanovi} (Sre}ko). (325) 20. maj 2000. 11 nedelja P: Radoslav Pavlovi}, R: Irena Risti}, Pom. r: An|a Nikoli}, S: Ivana Proti}, K: Dragica Pavlovi}, M: Isidora @ebeljan. I: Milena Panovi} (Natalija Srbinovi}), Ljubomir Bandovi} (Goran Srbinovi}), Mirjana Lazarevi} (Darija Paji}), Dragan Petrovi} (Nenad Brki}). (326) 22. jun 2000. Ko{tana P: Borisav Stankovi}, R: Jug Radivojevi}, S. i K: Dejan Panteli}, M: Miroljub Aran|elovi}

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

Rasinski, Kor: Petar Rajkovi}, Scen. p: Milovan Ga|anski. I: Miodrag Radovanovi} (Had`i Toma), Pavle Peki} (Stojan), Slavko Simi} (Arsa), @ika Milenkovi} (Mitke), Mla|a Veselinovi} (Marko), Miodrag Rako~evi} (Policaja), Dimitrije Ili} (Grkljan), Rada \uri~in (Kata), Radmila Radovanovi} (Magda), Milena Vasi} (Ko{tana), Vesna Stankovi} (Sal~e). (327) 26. jun 2000. Prljave ruke P: @an-Pol Sartr, Pr: Olga Savi}, Ad. i R: Radoslav Milenkovi}, Pom. r: Milena Pavlovi}, S: Juraj Fabri, K: Dragica Pavlovi}, M: Isidora @ebeljan, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev. I: Mihailo Janketi} (Oderer), Neboj{a Milovanovi} (Igo), Nata{a [olak (D`esika), Danijela Mihailovi} (Olga), Marinko Mad`galj (Slik), Ljubomir Bandovi} (@or`), Predrag Tasovac (Karski), Dubravko Jovanovi} (Princ Pol), Radoslav Milenkovi} (Luj), Petar Mihajlovi} ([arl), Sr|an Karanovi} (Franc). (328) 26. maj 2001. (Teatar “Bojan Stupica”) Paviljoni P: Milena Markovi}, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Mojsilovi} Popovi}, Scen. p: Ivica Klemenc. I: Josif Tati} (Knez), Cvijeta Mesi} (Lepa), Paulina Manov (]era), Sr|an Timarov (D`iga), Radivoje Bukvi} (Macan), Nata{a [olak (Mala), Gordan Ki~i} (]opa), Rada \uri~in (Baba Dobrila), Branka Petri} (Baba Ljudmila), Neboj{a Milovanovi} (I lopov), Goran Dani~i} (II lopov). (329) 9. decembar 2001. (Teatar Bojan Stupica) Supermarket P: Biljana Srbljanovi}, R: Alisa Stojanovi}, S: Darko Nedeljkovi}, K: Zora Popovi}, M: Neboj{a Ignjatovi}, Scen. p: Sonja Vuki}evi}. I: Predrag Ejdus (Leonid Crnojevi~), Nata{a [olak (Diana Crnojevi~), Slobodan Ninkovi} (Brita), Cvijeta Mesi} (Koleginica Miler), Goran [u{ljik (Kolega Majer), Boris Milivojevi} (Mali), (330) 21. februar 2002. (Teatar Bojan Stupica) Shoping and fucking P: Mark Rejvenhil, Pr: Olivera Milenkovi}, R: Iva Milo{evi}, S: Gor~in Stojanovi}, K: Jasmina Ignjatovi}, M: Marko Nasti}. I: Nata{a Markovi} (Lulu), Bojan Dimitrijevi} (Robi), Igor Filipovi} (Mark), Goran Dani~i} (Brajan), Goran Jevti} (Geri).

Repertoar

325
(335) 26. maj 2003. Rodoljupci P: Jovan Popovi} Sterija, R: Dejan Mija~, Pom. r. i Dram: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Aleksandar Deni}, K: Biljana Dragovi}, Izb. m: Bo`idar Obradovi}, Lek: Radovan Kne`evi}, Kor: An|elija Todorovi}. I: Vojislav Brajovi} (@utilov), Tanja Bo{kovi} (Nan~ika), Sofija Juri~an (Mal~ika), Ratko Vujisi} (Eden), Nenad Jezdi} ([andor Lepr{i}), Mirjana Karanovi} (G-|a Zeleni}ka), Jano{ Tot ([erbuli}), Boris Isakovi} (Smrdi}), Tihomir Stani} (Gavrilovi}), Miodrag Radovanovi} (Na| Pal), (336) 25. jun 2003. Galeb P: Anton Pavlovi~ ^ehov, Pr: Kiril Taranovski, R: Slobodan Unkovski, Pom. r: Sanja Be{ti}, S: Meta Ho~evar, K: Lana Cvijanovi}, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Vladica Milosavljevi} (Irina Nikolajevna Arkadina), Nikola \uri~ko (Konstantin Gavrilovi} Trepljev), Ljubivoje Tadi} (Petar Nikolajevi~ Sorin), Nata{a [olak (Nina Mihailovna Zare~ina), Slobodan Ninkovi} (Ilja Afanasijevi~I [amrajev), Ljiljana Me|e{i (Polina Andrejevna), Milica Mihajlovi} (Ma{a), Dragan Mi}anovi} (Boris Aleksejevi~ Trigorin), Vojislav Brajovi} (Jevgenije Aleksejevi~ Dorn), Dubravko Jovanovi} (Semjon Semjonovi~ Medvedenko). (337) 24. oktobar 2003. (Velika scena) Molijer – jo{ jedan `ivot P: Mihail Afanasijevi~ Bulgakov, @an Batist Poklen de Molijer i Du{an Jovanovi}, R: Du{an Jovanovi}, Pr: Milan ^oli} i Bogdan Popovi}, Pom. r: Sanja Be{ti}, S: Meta Ho~evar, K: Bjanka Ad`i} Ursulov, Pom. s: Jasna Vastl, Pom. k: Sne`ana Simi} , M: Drago Ivanu{a, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Dene{ Debrei. I: Predrag Manojlovi} (@an Batist Poklen de Molijer), Mirjana Karanovi} (Madlena Be`ar), Radmila Tomovi} Greenwood (Armanda Be`ar de Molijer), Branka Petri} (Marieta Rival), Neboj{a Glogovac ([arl Varie de Lagran`), Gordan Ki~i} (Zaharija Muaron)m Nada [argin (Filber de Kruasi), Bogdan Dikli} (@an @ak Buton), Jelisaveta Sabli} (Luj Veliki), Dragan Jovanovi} (Markiz D’Orsini – Jednooki), Neboj{a Ljubi{i} (Nadbiskup de [aron), Slobodan Te{i} (Markiz de Lesak), Marinko Mad`galj (Pravi~ni obu}ar), Josif Tati} ([arlatan za klavsenom), Ljiljana Me|e{i (Neznanka s maskom), Slobodan Ninkovi} (Otac Vartolomej), Branislav Jevti}, Radivoj Kne`evi}, Milan Antoni}, Sanja Vinkovi}, Ivan Isailovi}, Sandra Vlatkovi}, Katarina Mitrovi} (Glumci, Kalu|eri, Dvorjani)

(331) 15. mart 2002. (Teatar Bojan Stupica) Skup P: Marin Dr`i}, R. I Izb. m: Jago{ Markovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Lana Cvijanovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Pom. s: Marko Kesi}, Pom. k: Lana Pavlovi}. I: \ur|ija Cveti} (Skup), Ma{a Daki} (Andrijana), Cvijeta Mesi} (Variva), Olga Odanovi} (Grube), Marinko Mad`galj (Kamilo), Aleksandar Sre}kovi} (Dobre), Predrag Ejdus (Zlati kum), Branka Veselinovi} (Niko), Rade Markovi} (D`ivo), Gordan Ki~i} (Munuo), Stefan Kapi~i} (Pasimaha, Trgovac vodom), Marko Janji} (Drijemalo). (332) 13. jun 2002. (Teatar Bojan Stupica) Andromaha P: @an Rasin, Pr: Gordan Mari~i}, R: Uro{ Jovanovi}, S: Jelena Mirkovi} i Pe|a Jovanovi}, K: Vesna Teodosi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Ferid Karajica i Tijana Blagojevi}. I: Milena Ra`natovi} (Andromaha), Sr|an Timarov (Pir), Neboj{a Milovanovi} (Orest), Hana Jov~i} (Hermiona), Branislav Trifunovi} (Pilad), Ljiljana Me|e{i (Kleona), Vesna Stankovi} (Cefiza). (333) 25. novembar 2002. (Teatar “Bojan Stupica”) [ine P: Milena Markovi}, R: Slobodan Unkovski, Pom. r: Ksenija Krnajski, S. i K: Angelina Atlagi}, Izb. m: Neboj{a Ignjatov, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Kor: Marija Momirov. I: Boris Milivojevi} (Debil), Sergej Trifunovi} (Junak), Neboj{a Glogovac (Gadni), Jelena \oki} (Rupica), Marinko Mad`galj (Masni 1, Pecaro{ 1, Domorodac 1), Neboj{a Milovanovi} (Masni 2, Pecaro{ 2, Domorodac 2), Nikola \uri~ko (Veseli). (334) 15. februar 2003. (Teatar “Bojan Stupica”) Govornica P: Jago{ Markovi}, R: Jago{ Markovi}, S: Boris Maksimovi}, K: Biljana Dragovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. p: Marija Momirov. I: Aleksandar Sre}kovi} (Vuka{in Dimitrijevi}), Ksenija Jovanovi} (Sofija Petrovi}), Cvijeta Mesi} (Zorica Ili}), Vojin ]etkovi} (Ranko iz Beograda), Stefan Kapi~i} (^ovek iz {ume), Predrag Ejdus (\or|ije Had`i-Milentijevi}), Olga Odanovi} (Milica Gerasimovi}), Marinko Mad`galj (Gagi-Zoro), \ur|ija Cveti} (Elena Vlahov Dimitrijevi}), Rade Markovi} (Poeta).

326
(338) 23. novembar 2003. (Teatar “Bojan Stupica”) Plava soba P: Dejvid Her, Pr: Danica Ili}, R: Alisa Stojanovi}, S: Mr|an Baji}, K: Zora Milivojevi}, Izb. m: Robert Klajn, Kor: Branka Puji}. I: Vanja Ejdus, Boris Milivojevi}. (339) 3. februar 2004. (Velika scena) Mleta~ki trgovac P: Vilijam [ekspir, Pr: Svetislav Stefanovi} i Hugo Klajn, R, Izb. m: Egon Savin, Pom. r: Sla|ana Kilibarda, S: Miodrag Taba~ki, K: Kristina Ignjatovi}, Pom. s: Sara Sablji}, Pom. k: Sla|ana Tatar, Dram: Milo{ Kre~kovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Irfan Mensur (Antonio), Predrag Ejdus ([ajlok), Goran [u{ljik (Basanio), Dragan Mi}anovi} (Porcija), Miodrag Radovanovi} (Gobo, Tubal, Du`d mleta~ki), Goran Dani~i} (Knez marokanski, Knez aragonski), An|elika Simi} (Nerisa), Neboj{a Milovanovi} (Gracijano), Sr|an Timarov (Lorenco), Pavle Peki} (Salanio), NikolaVujovi} (Salarino), Goran Jevti} (Lanselot Gobo), Slobodan Pavelki} (Tamni~ar), Isabella Appiah, Ana Simi}, Jelena Angelovski (Porcijine dvorkinje). (340) 29. mart 2004. (Teatar “Bojan Stupica”) Razvaljivanje P: Nil Labjut, Pr: Marija Stojanovi}, R: Iva Milo{evi}, S: Gor~in Stojanovi}, K: Boris ^ak{iran, M: Vladimir Pejkovi}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. I: Nenad Pe}inar (Mladi}), Jelena Stupljanin (Su), Gordan Ki~i} (D`on), Tamara Vu~kovi} (@ena). (341) 3. maj 2004. (Teatar “Bojan Stupica”) Terasa P: Jovan Hristi}, Ad, R: Tatjana Mandi} Rigonat, S: Aleksandar Deni}, K: Milena Jevti} Ni~eva Kosti}, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}, Scen. pok: Vladimir Logunov. I: Nada [argin (Olga), Branka Petri} (Blanka), Igor Filipovi} (Ivan), Nenad Jezdi} (Vladan), Marija Jak{i} (Vera). (342) 6. jun 2004. (Velika scena) Pse}i valcer P: Leonid Andrejev, Pr: Novica Anti}, R: Dejan Mija~, Pom. r: Maja [imi}, S: Vladislav Lalicki, K: Lana Cvijanovi}, M: Anja \or|evi}, Dram: Marina Milivojevi} Ma|arev, Lek: Ljiljana Mrki} Popovi}. Scen. pok: Ivica Klemenc. I: Branislav Le~i} (Henrik Tile), Nikola \uri~ko (Karl Tile), Jelena \oki} (Jelisaveta), Goran [u{ljik (Aleksandrov, zvani Feklu{a), Jasmina Rankovi} Avramovi} (Sre}na `ena), Marko Ba}ovi} (Tizenhauzen Andrej Andrejevi~), Slobodan Te{i} (Jermolajev Dmitrij Ivanovi~), Nikola Simi} (Lakej).

Petar Volk / Izme|u kraja i po~etka

BEOGRADSKO DRAMSKO POZORI[TE

(135) 13. novembar 1986. (Nova scena) Be~ki tango P: Peter Turini, Pr: Slobodan Glumac, R: Zoran Tasi}, S: Velizar Srbljanovi}, K: Marija Kova~evi}. Lek: Nada Andreji}, Kor: Dragana Ivanji. I: Olga Stanisavljevi} (Marija), Miodrag Popovi} Deba (Josef). (136) 19. decembar 1986. O`alo{}ena porodica P: Branislav Nu{i}, R: Milenko Mari~i}, Asr: Slobodan [uqagi}, S, K, Mask: Juraj Fabri, M: Vojislav Kosti}, Lek: Branivoj \or|evi}, Scen. p: Dragana Ivanji. I: @ika Milenkovi} (Agaton Arsi}), (Tanasije Dimitrijevi}) Du{an Po~ek, Slobodan Ninkovi}