You are on page 1of 20

Visoka tehnička škola stukovnih studija u Zrenjaninu

SEMINARSKI RAD

Nastavni predmet: PREDUZETNIŠTVO

RAZVOJ PREDUZETNIČKE IDEJE ZA:


AIRBAG ZA BICIKLISTE

Predmetni nastavnik: Student:Miroslav Marinković


dr Robert Molnar Broj indeksa: IM 25/14-R
Zrenjanin 2016.

1
SADRŽAJ

1. REZIME ........................................................................................... 3

2. UVOD .............................................................................................. 4

3. ANALIZA TRENDOVA ................................................................. 5


3.1. Pristup 1. Posmatranje I praćenje trendova .............................. 5
3.2. Pristup 2. Rešavanje problema ................................................. 7
3.3. Pristup 3. Pronalazak praznina na tržištu ................................. 7

4. IDENTIFIKACIJA POTREBA KUPCA ........................................ 8

5. GENERISANJE INOVACIJE ......................................................... 9

6. PRONALAŽENJE POSLOVNOG MODELA ............................. 11

7. PROCENA TRŽIŠTA ................................................................... 12


7.1. Direktna konkurencija ............................................................ 12
7.2. Indirektna konkurencija .......................................................... 12

8. PROCENA NEFINANSIJSKIH RESURSA................................. 13

9. PROCENA FINANSIJSKIH RESURSA ...................................... 14

10. IZVORI FINANSIRANJA ........................................................... 16

11. ODRŽIVOST POSLOVNE IDEJE .............................................. 17

12. ZAKLJUČAK ............................................................................... 18

13. LITERATURA ............................................................................. 19

14. PRILOZI ....................................................................................... 20

2
1. REZIME

Airbag polako, ali sigurno osvaja i svet motociklista i biciklista. Većina onih koji ne nose
kacigu govore da im smeta, a kako odrasle bicikliste zakon ne primorava na nošenje kacige, tako
je većina, barem u Srbiji, ne nosi. Oduvek su ljudi, kako kažu, obične kacige smatrali neudobnim
i želeli su nešto drugačije od onoga što im je „kao gljiva“ izgledala na glavi.

Moj proizvod je airbag za bicikliste i motocikliste. Može se nazvati i nevidljiva kaciga, pošto
se nosi oko vrata, a ne na glavi. Airbag je dizajniran kao kapuljača koja štiti glavu i vrat
bicikliste. Mehanizam kontrolišu senzori koji detektuju pokrete bicikliste prilikom nesreće.

Princip je takav da u trenutku udara, senzor aktiviraju zračni jastuk koji se naduva oko glave
i sprečava teške povrede. Kapuljača, ili ti, airbag se aktivira u roku od 0,1 sekundi, tako da se
zračni jastuk naduva pre nego što biciklista doživi povredu glave.

3
2. UVOD

Preduzetništvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja


preduzeća, sa osnovnim ciljem stvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti. Ono je vezano za sve
aspekte ljudskog ponašanja i delovanja - razvija kreativnost, pospešuje rađanje ideja i obogaćuje
ljudske potrebe. Preduzetništvo obuhvata zbir znanja, veština i sposobnosti, ali i kreativnost,
pokretački duh, hrabrost, odgovornost, dinamičnost, posvećenost, upornost.

Ako imate ideju koja „obara sa nogu" i dosadilo vam je da lutate sa jednog radnog mesta na
drugo jer smatrate da je ideja koju vi imate perspektivnija ili prosto ne vidite sebe kako pod
tuđom palicom postižete uspeh - preduzetništvo je vaš cilj. Ukoliko ste definitivno zaključili da
je najbolji korak za vas privatna praksa tj. da svoju budućnost vidite kao preduzetnik, odlučno
stupite u realizaciju svojih ideja ili bar dobro razmislite o svojim mogućnostima. Evo šta morate
da znate.
Dakle, osnova uspešnog preduzetništva se temelji na tri stavke:

1. poznavanje - tržišta, kupaca, potreba, tehnologije, neke delatnosti


2. sam preduzetnik - iskustvo, strast, upornost i istrajnost, ogroman rad
3. ideja - san, cilj, neiskorišćena tržišna prilika

Preduzetnik je osoba koja se registrovala za obavljanje određene delatnosti radi sticanja


prihoda. Preduzetnik, dakle, nije pravno lice, već samo pojedinac (fizičko lice) koji ima dozvolu
da obavlja određeni posao. Praktično, ono što zaradiš kao firma ide direktno tebi u džep, ali si
istovremeno ti lično odgovoran i za sve obaveze (uključujuči, naravno, i dugove) koje kao firma
napraviš.
Prednosti registracije u formi preduzetnika jesu:

1. brža i jeftinija registracija


2. mogućnost paušalnog plaćanja poreza, bez obaveze vođenja knjiga
3. povoljniji zakonski tretman (manji zahtevi i jednostavnije procedure), niže kazne, a
često i niže takse.
Mane:

1. odgovornost za dugove celokupnom imovinom preduzetnika;


2. ne može se preneti na drugu osobu;
3. nemoguće ga je dokapitalizovati primanjem partnera;
4. posao postoji samo dok se vlasnik njime bavi;

U doba savremene mode, dolazi i do sve veće potrebe za modnim detaljima koji su ključna
stvar pri odabiru samog proizvoda. Airbag za bicikliste pre svega rešava neugodnost nošenja
obične kacige, a može biti i kao modni detalj.

4
3. ANALIZA TRENDOVA

Trend se dešiniše uglavnom kao pravac ili smer kretanja određene pojave. Analizom kretanja
možemo da bolje predvidimo buduće kretanje određene pojave, ali i da objasnimo prošlost.
Analiza trenda je način predviđanja kroz ekstrapolaciju trendova iz prethodnog perioda u
budućnost. Trend predočuje dugoročnu tendenciju razvoja kretanja nekih varijabli ili njihovih
povezanosti u određenom vremenu. Da biste odredili trend na tržištu onda kada samo drugi vide
mešovite ekonomske signale mora se obratiti pažnja na svaki detalj. Svaki indikator je znak
prekretnici ili novom trendu ili ekonomskom kolapsu. Ispod svakog haosa je red i obrazac, a
potrebno je “samo” uvideti uzorak.

Trendovi se prema trajanju može podeliti na sledeće vrste:


4. Primarni ( preko godinu dana)
5. Sekundarni ( 3 nedelje do 3 meseca)
6. Minorni ( manje od 3 nedelje)
U teoriji primarni trend je glavni trend tržišta i najvažniji od ove tri vrste trendova.

3.1. Pristup 1. Posmatranje i praćenje trendova


Ekonomske sile, društvene sile, tehnološki napreci, te političke i zakonske promene su četiri
trenda okruženja koji se smatraju najkorisnijim prilikom kreiranja poslovnih prilika.

Trendovi koji ukazuju na prilike u vezi sa poslovanjem ili proizvodom su prikazani na


sledećoj slici:

Slika 1. Trendovi koji ukazuju na prilike u vezi sa poslovanjem ili proizvodom

5
Ekonomske sile

 Stanje ekonomije,
 Nivo raspoloživog dohotka,
 Struktura potrošačke potrošnje

Društvene sile:

 Penzionisanje generacije rođene nakon II Svetskog rata


 Povećana raznolikost radnog sveta
 Povećani interes za zdravu prehranu i prirodne proizvode
 Novi žanrovi muzike i novi oblici zabave
 Naglasak na alternativne izvore energije
 Povećana globalizacija poslovanja
 Ekologija i tzv. ekološki lobiji kao bitan element odlučivanja
 Povećana dostupnost PC sa dobrim karakteristikama

Tehnološki napreci:

 Razvoj satelitskih tehnologija


 Sve veći udeo genetski modifikovane hrane
 Nanotehnologije
 Razvoj bio-medicinskih tehnologija i genetskog inženjeringa
 Etički problemi u promjeni sve sofisticiranijih metoda tehnološkog praćenja
(čipovi, krađa identiteta)

Političke i zakonske promjene:

Ko je na vlasti i kakvu ekonomsku politiku vodi?


Na primer:
 OSHA – standard zaštite na radu
 EPA – standard uštede električne energije
 HACCAP – standard sigurnost prehrambenih namirnica
 ISO 14 000 – standard ispunjavanja ekoloških normi u proizvodnji Standardi i
normativi o zaštiti od buke, zračenja, aerozagađenja, zagađenja tla,....

6
3.2. Pristup 2. Rešavanje problema
Drugi vrlo važan pristup za identifikovanje prilika je uočavanje problema i pronalaženje načina
kako da se on reši.
Na primer:

 Previše male tipke na mobilnim telefonima za starije osobe


 Nemogućnost plaćanja stanbenih dažbina putem Interneta
 Problem skupih telefonskih računa
 Elektronska registracija firme u jednom danu

3.3. Pristup 3. Pronalazak praznina na tržištu

Treći, takođe vrlo interesantan pristup za identifikovanje prilika je pronalazak praznina na


tržištu.
Na primer:

 Nema prodavnica koje prodaju igračke koje se fokusiraju na razvoj intelekta kod dece.
 Nema fitnes centara koji su namenjeni samo ženama.
 Restorani koji nude brzu ali i dobru-ukusnu hranu.
 Nema dovoljno prodavnica za one čije se “dimenzije ne uklapaju u prosek”

7
4. IDENTIFIKACIJA POTREBA/PROBLEMA KUPCA

Do ideja se može doći na osnovu poznavanja potreba i želja kupaca. Identifikacija tržišnih
potreba predstavlja uvod u generisanje novih ideja za proizvodom. Svaka ideja ne može da vodi
u razvoj novih novih proizvoda. Ideje mogu poticati i od korišćenja i poznavanja mogućnosti
raspoložive ili nove tehnologije .

Da bi se ideje razvile u novi proizvod potrebno je da zadovolje bar tri testa provere u vezi sa:

 potencijalom za zadovoljenje tržišnih zahteva


 finansijskom izvodljivošću i
 stepenom tehnologičnosti

Pre konačne odluke o izboru idejnog rešenja za proizvod može se izvršiti detaljna analiza
alternativnih idejnih rešenja putem ispitivanja tržišta i probne proizvodnje

Identifikacija potreba okruženja je početni korak u realizaciji svake preduzetničke ideje.


Činjenica je da razvojem društva, više potreba vremenom nastane, nego što ih nestane i to iz
razloga uvećanja ljudske populacije.

U današnje vreme postoje samo obične kacige za bicikliste, u raznim bojama, malo
drugačijim oblicima, ali ne i nevidljive kacige. Pošto se danas uvek prati modni detalji, airbag bi
bio odličan kao modni detalj, jer bi se mogao slagati sa, na primer, kaputom koji nosimo.
Izgledao bi, na neki način, kao šal.

Pored fizičkih lica, potrebu za kacigom imaju i profesionalna lica koja se bave sportom, jer bi
time imali veću preglednost prilikom vožnje.

Airbag za bicikliste je namenjen najviše za profesionalne sportiste koji voze biciklove i može
obuhvatiti veći deo tržišta. Ali naravno namenjen je i za fizička lica koja koriste bicikl kao
prevozno sredstvo.

Ciljne grupe kupaca bi bile:


 Profesionalni vozaci biciklova
 Fizička lica
 Prodavnice kao preprodavci
 Ostali

Na početku, tržište na koje bi se proizvod plasirao je opština Zrenjanin, a kasnije cela Srbija i
region, a zatim i ceo svet.

8
5. GENERISANJE INOVACIJE

Za razvoj novog proizvoda u praksi se koristi model procesa razvoja novog proizzvoda kojim
se proces proizvoda odvija u šest ustaljenih koraka:

1. Stvaranje ideja
2. Izbor idejnog rešenja proizvoda
3. Prethodno oblikovanje proizvoda
4. Izrada prototipa
5. Testiranje prototipa
6. Konačno oblikovanje proizvoda

Kupci Stvaranje ideja Tehnologija

Izbor idejnog
rešenja

proizvoda
Predhodno
Predhodno obliko- oblikovanje procesa
vanje proizvoda

oblikovanje

Izrada prototipa

Testiranje (ispiti-
vanje) prototipa

Završno oblikova- Završno


nje proizvoda oblikovanje procesa

9
Dosadašnji način rešavanja problema bio je u kupovini jeftinih, nesigurnih i monotonih
kaciga koje se lako polome, zbog kvaliteta materijala.
Za razliku od ostalih kaciga, naša kaciga bi bila, kao prvo, nevidljiva što odma dolazi do toga
da je konfornost bolja, ne osećaju pritisak na glavi, odmah se ljudi bolje osećaju pri vožnji.
Materijal kojim bi pravili bi bio jedan od najkvalitetnijih, a pritom i ne toliko skupi.

Naše airbag kacige su inovirane u sledećim segmentima:

 Poseduju najnoviji senzor koji se aktivira za 0,1 sekundu


 Pakovanje proizvoda, jednostavno upakovan, a dizajn „raj za oči”

Slika 2. Izgled airbag kacige

10
6. PRONALAŽENJE POSLOVNOG MODELA

Suština P/U je u zadovoljavanju čovekovih potreba. Što se ove potrebe zadovoljavaju na


primerniji, odnosno kvalitetniji način, tad će i životni vek P/U biti duži, čime se otvaraju
vrata da i preduzetnička organizacija ima perspektivu za dugoročniji opstanak. Svaki P/U
ima svoj životni vek. To se ne odnosi na rok trajanja (korišćenja) P/U, nego na njegovu
aktivnost na tržištu.

Poslovni model je plan preduzeća o tome kako će se ono boriti sa konkurencijom, kako će
koristiti resurse, strukturisati odnose, ophoditi se s kupcima i kreirati vrednost kako bi bilo
održivo i profitabilno.

U Zrenjaninu ćemo imati posebnu lokaciju za naše proizvode gde će se vršiti naša prodaja.
Kasnije će se i u drugim gradovima distribuirati. Odlasci na sajmove,ili neka takmičenja vožnji
biciklova će nam povećati poslovanje.

Prva prodaja će se odvijati u Zrenjaninu, a zatim u celoj Srbiji. Zrenjanin je odlična lokacija
za početnu prodaju proizvoda zbog velikog broja biciklista. Prodaja će biti i preko interneta, radi
prodaje preko inostranstva,a i Srbije.

11
7. PROCENA TRŽIŠTA
Moje početno tržište bi bilo u opštini Zrenjanin, jer bi tu bilo i sedište proizvodnje. Prodaja bi
bila i na internetu.
Ovo su podaci stanovnika i mogućih klijenata opštine Zrenjanin.

Opština Zrenjanin 122.714 stanovnika

Maksimalni mesečni kapacitet proizvodnje 1600 komada

Maksimalni godišnji kapacitet proizvodnje 20.000 komada

Tabela 1. Predviđanje mog proizvoda u prvih 5 godina

1. 2. 3. 4.GODIN 5.
GODINA GODINA GODINA A GODINA
2016. 2017. 2018. 2019. 2020.

Procena 20.000 22.000 25.000 28.000 30.000


obima tržišta
Procena 30% 50% 85% 94% 96%
tržišnog udela
Procena 6000 11.000 21.250 26.320 28.800
prodaje

7.1. Direktna konkurencija


Preduzeća koja nude identičan proizvod ili uslugu – direktna konkurencija.
(Automobilu marke Mercedes direktno konkurišu automobili marki BMW i Audi).

Moje preduzeće neće imati direktnu konkurenciju jer takvih proizvođača u Republici Srbiji
nema, nema, koliko sam upućen, čak ni u svetu.

7.2. Indirektna konkurencija

Preduzeća koja podmiruju istu potrebu, odnosno pružaju istu potrošačku korist – indirektna
konkurencija.
Indirektnu konkurenciju nam predstavljaju preduzeća koja nude proizvode sličnim našim,kao
što su:
 Motooprema – Beograd
 Maxmoment – Beograd
 Pijace
 Đak Sport – Sremska Mitrovica
 Planet Sport – Novi Sad

12
8. PROCENA NEFINANSIJSKIH RESURSA
Tabela 2. Nefinansijski resursi

1.GODINA 2.GODINA 3.GODINA 4.GODINA 5.GODINA


2016. 2017. 2018. 2019. 2020.
Prodajni 2x 4x 5x 7x
objekat 25m2 Prodajni Prodajni Prodajni Prodajni
PROCENA Proizvodn objekat 25m2 objekat 25m2 objekat 25m2 objekat 25m2
PROSTOR i objekat Proizvodn Proizvodn Proizvodn Proizvodn
50m2 i objekat i objekat i objekat i objekat
A
Magacins 50m2 70m2 70m2 100m2
ki objekat Magacins 2x Magacins 4x
50m2 ki objekat Magacinski ki objekat Magacinski
50m2 objekat 50m2 50m2 objekat 50m2

PROCENA
VOZILA 1 kombi 2 kombija 4 kombija 6 kombija 7 kombija

PROCENA
LJUDSKIH 8 12 22 26 34
RESURSA
Senzor Senzor Senzor Senzor Senzor
airbaga,airbag airbaga,airbag airbaga,airbag airbaga,airbag airbaga,airbag
PROCENA jastuk, jastuk, jastuk, jastuk, jastuk,
MATERIJA tkanina tkanina tkanina tkanina tkanina
različitih boja različitih boja različitih boja različitih boja različitih boja
LA

Kreiranje Kreiranje Kreiranje Kreiranje Baza


baza podataka baza podataka baza podataka baza podataka podataka je
PROCENA kreirana
OSTALIH
RESURSA

PROCENA
MAŠINA 1 2 3 3 4

13
9. PROCENA FINANSIJSKIH RESURSA

Procena potrebnog materijala za prvu godinu postojanja preduzeća:

Tabela 3. Procena finansijskih resursa

Potrošiv materijal Cena

Senzor airbaga 200.000€


Airbag jastuk 200.000€
Gorivo 2.000€
Marketing 3.000€
Tkanina različitih boja 2.000€

Ukupna cena materijala 407.000€

Osnovni materijal Cena

Kombi 2.000€
Mašine 5.000€
Računar 500€
Komunalni troškovi 1.000€

Ukupna cena materijala 8.500€

Plata 12.000€
Porez na platu 2.000€
UKUPNO 14.000€

14
Tabela 4. Procena finansijskih resursa na 5 godina
1.GODINA 2.GODINA 3.GODINA 4.GODINA 5.GODINA
2016. 2017. 2018. 2019. 2020.

Procena
prodaje 6000 11.000 21.250 26.320 28.800

Procena
prihoda 600.000 1.100.000 2.125.000 2.632.000 2.880.000
Procena
rashoda 429.500 471.700 539.000 600.300 648.000

Procena
dobitka 170.500 628,300 1.586.000 2.031.700 2.232.000

15
10. IZVORI FINANSIRANJA

Sopstveni izvor: 50.000€


Roditelji: 50.000€
Prijatelji: 50.000€
Banka: 350.000€

Tabela 5. Izvori finansiranja izraženi u procentima

10%

10%

Sopstveni izvor
Roditelji
10%
Prijatelji
Banka

70%

16
11. ODRŽIVOST POSLOVNE IDEJE

Finansijska sredstva u petogodišnjem planu sam obezbedio, tako da nema problema što
se toga tiče. Problem sa kojim se susrećem jeste taj što u Srbiji vlada nezaposlenost stanovnika,
što znači da bi bila manja kupovina. Sa druge strane,prodaja preko interneta meni donosi najveći
profit, pošto moj proizvod prodajem I po inostranstvu, naročito za profesionalne bicikliste.
Primera radi, kada su velika takmičenja, na primer Tour De France ili slična veća biciklistička
takmičenja, prodajom mog proizvoda njima mi daje velik profit zato što bi većina takmičara
kupovala moj proizvod, zbog većeg ugla gledanja I manjeg pritiska na glavi.
Što se tiče radnika, problem je bio samo na početku zbog novih mašina I tehnologija.
Zbog toga je na početku dolazilo do deformisanog proizvoda, zbog manjka edukacije radnika za
tu novu mašinu. Problem je rešen tako što je došlo do dodatnih edukacija radnika koji su u
kratkom periodu savladali sve prepreke oko mašine.

Tabela 6. Analiza rizika

Rezultati
Rizik / Strategija Verovatnoća Efektivnost Ukupna
(Opis) Izlazi održavanja nastajanja ublažavanja Ocena (od 1
Na koje do 5)
utiče

Mogućnost Nemogućnost
Sa
prirodne poslovanja
sigurnošću
katastrofe Osiguranje Mala isplata nastale 3
(požar,poplave)
štete

Tužba u
Ne naplativost Profit se Velika kojoj se sudski
proizvoda gubi Tužba sa (postoji dosta postupak
strankom kupaca koji 3
završava u našu
nemaju novca korist
ili čak neće da
plate)

Strah ljudi od Demonstracija Demonstracija


novog Profit manji proizvoda u Srednja proizvoda u
proizvoda realnim (ljudi se boje realnim 3
situacijama novih situacijama
inovacija)

Svi preduzetnički poduhvati donose velik rizik jednog preduzeća, preduzeće da bi opstalo
potrebo je da preduzetnik I u najgorem scenariju ostane staložen.

17
12. ZAKLJUČAK

Industrija zaštite biciklista u Republici Srbiji skoro da ni ne postoji, iako ljudi sve više zahtevaju
što bolju zaštitu. Ova inovacija bi donela konfornost i veću zaštitu nego što obična kaciga
donosi. Takođe, dosta ljudi prate modne trendove, ovaj proizvod bi im omogućio da biraju izgled
svoje nevidljive kacige.
U mom petogodišnjem planu poslovanja, iako je lošiji zivotni standard u Srbiji, vidi se da se
profit iz godine u godinu sve više povećava. Naravno, prodaja se ne vrši samo u Srbiji, nego u
celom svetu zahvaljujući elektronskoj trgovini. Ljudi cene inovativnost, pogotovo onu u koju je
uložen trud da bi i lepše izgledalo, a i bilo još bolje od običnog proizvoda koji se nalazi na
tržištu.

18
13. LITERATURA

[1] http://www.zrenjanin.rs/1-45-0-1941/Zvanicno---u-Zrenjaninu-75-743-stanovnika--na-
teritoriji-Grada-122-714

[2] https://poslovi.infostud.com/savet/Sta-je-preduzetnistvo/196

[3] http://www.efos.unios.hr/arhiva/dokumenti/P14_Poslovni%20model_2012_13.pdf

[4] http://www.ef.uns.ac.rs/clusterpolisee/download/1_inovacije_preduzetnistvo.pdf.pdf

[5] Molnar, R., Osnovi preduzetništva, Visoka tehnička škola strukovnih studija u
Zrenjaninu, Zrenjanin, 2009.

[6] www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat3338.doc

19
14. PRILOZI

Tabele sam napravio sam na osnovu svojih ličnih procena.

Slika 2.
http://i224.photobucket.com/albums/dd207/mp3men/zanimljivostidana/nevidljivakaciga1.jpg

20