You are on page 1of 630

zoran brujić

BETONSKE KONSTRUKCIJE
U ZGRADARSTVU
prema Evrokodu

skripta

PREDGOVOR

Ova skripta su nastala kao rezultat potrebe da se na jednom mestu sakupi kompletno gradivo
za predmet Betonske konstrukcije, koji se predaje na IV godini osnovnih studija na Građevin-
skom odseku Departmana za građevinarstvo i geodeziju. Sadržaj skripata je u potpunosti pri-
lagođen programu ovog predmeta na Konstruktivnom smeru.

Budući da praćenje i razumevanje gradiva predmeta Betonske konstrukcije pretpostavlja rela-
tivno visok nivo predznanja vezanog za teoriju proračuna betonskih konstrukcija (predmeti
Teorija betonskih konstrukcija 1 i 2), u okviru teksta je dat i relativno obiman rekapitulativni
uvodni deo (Poglavlje 1). Osim želje da se, u okviru iste publikacije, priloži neka vrsta podset-
nika, cilj uvodnog dela je bio i pokušaj da se, u svedenom obliku, ukaže na neke od najvažnijih
principa koji se odnose na betonske konstrukcije i njihovu analizu i projektovanje.
U skladu sa programom predmeta, u većem delu teksta se obrađuje tematika projektovanja
armiranobetonskih elemenata, te su i naredna poglavlja (Poglavlja 2 do 4) struktuirana u formi
klasifikacije elemenata. Poslednjim poglavljem (Poglavlje 5) obrađuju se konstrukcije višes-
pratnih zgrada, kao jedine konstruktivne celine. Konstrukcije drugih inženjerskih objekata se
obrađuju u predmetima na višem stepenu studiranja.

U svom velikom delu, tekst ovih skripata je kompilatorskog karaktera i referencirana litera-
tura je obilato korišćena. Ipak, autor je iskoristio priliku da preuzet materijal opširno dopuni
objašnjenjima, digresijama i komentarima i da naglasi pojedine delove.
Posebna pažnja je posvećena objašnjenjima problema, principa, metoda... za koje se, u dosa-
dašnjem nastavnom iskustvu autora, pokazalo da, kod studenata, postoje nedoumice u razu-
mevanju. U tom cilju, tekst obiluje fusnotama, slikama ili dodatnim objašnjenjima. Pojedini
principi su više puta ponovljeni, u cilju lakšeg praćenja teksta.
Namera autora je bila i da se potencira ne-jednosmernost u projektovanju betonskih kon-
strukcija, validnost različitih rešenja, projektantska sloboda u izboru konkretnih rešenja i o-
pasnosti koje sa ovom slobodom dolaze.

Primena skripata u nastavi će sigurno ukazati na propuste i mane ovako koncipiranog i napi-
sanog teksta. Pomoć studenata i kolega u tom smislu će biti od velikog značaja, na čemu se
autor unapred zahvaljuje.

januar 2018. godine Zoran Brujić

BETONSKE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU (PREMA EVROKODU)
skripta

Zoran Brujić

sadržaj

ii

sadržaj

SADRŽAJ

0. UVOD ............................................................................................................................ 1
0.1. PRIMENA I ZNAČAJ ARMIRANOG BETONA .................................................................................. 1
0.2. PRIRODA ARMIRANOG BETONA ................................................................................................. 1
0.3. PREDNOSTI I MANE ARMIRANOG BETONA .................................................................................. 2
0.4. ISTORIJSKI PREGLED RAZVOJA ARMIRANOG BETONA .................................................................. 3

1. OSNOVE PROJEKTOVANJA AB ELEMENATA ....................................................................... 9
1.1. BETON I ČELIK ZA ARMIRANJE ................................................................................................... 9
1.1.1. Zapreminska masa betona ................................................................................................. 9
1.1.2. Sastojci betona, betonska mešavina i nega betona ........................................................... 10
1.1.3. Čvrstoća betona na pritisak i klasa betona ....................................................................... 13
1.1.4. Čvrstoća betona na zatezanje .......................................................................................... 18
1.1.5. Ostale čvrstoće betona..................................................................................................... 21
1.1.6. Pojava prslina u betonu ................................................................................................... 22
1.1.7. Deformacije betona ......................................................................................................... 26
1.1.7.1. Modul elastičnosti, Poisson-ov koeficijent i modul smicanja betona ............................................................. 26
1.1.7.2. Naponsko-deformacijski dijagrami za beton .................................................................................................. 28
1.1.7.3. Deformacije betona pri ponavljanom opterećenju ........................................................................................ 29
1.1.7.4. Deformacije usled promene temperature ..................................................................................................... 30
1.1.7.5. Vremenske deformacije betona – skupljanje i tečenje .................................................................................. 30
1.1.8. Slom betona .................................................................................................................... 38
1.1.9. Idealizovani naponsko-deformacijski dijagrami za beton ................................................. 40
1.1.10. Posebna svojstva betona, klase izloženosti i vrste betona ............................................... 42
1.1.11. Čelik za armiranje.......................................................................................................... 47
1.2. OBEZBEĐENJE ZAJEDNIČKOG RADA ČELIKA I BETONA ............................................................... 50
1.2.1. Razmak šipki, svežnjevi, savijanje šipki ............................................................................ 50
1.2.2. Prionljivost ...................................................................................................................... 51
1.2.3. Sidrenje (ankerovanje) armature ....................................................................................... 56
1.2.4. Nastavljanje armature ...................................................................................................... 59
1.2.4.1. Nastavljanje armature preklapanjem ............................................................................................................. 59
1.2.4.2. Nastavljanje armature zavarivanjem .............................................................................................................. 61
1.2.4.3. Nastavljanje armature mehaničkim spojnicama ............................................................................................ 63
1.2.5. Zaštitni sloj betona do armature ...................................................................................... 63
1.3. POUZDANOST KONSTRUKCIJA ................................................................................................. 66
1.4. PRORAČUNSKI MODELI I ODREĐIVANJE STATIČKIH UTICAJA ..................................................... 68
1.4.1. Modeliranje konstrukcije .................................................................................................. 69
1.4.2. Dejstva ............................................................................................................................ 70
1.4.3. Uticaji od dejstava ........................................................................................................... 72
1.5. PRORAČUN PREMA GRANIČNIM STANJIMA ............................................................................... 77
1.5.1. Koncept graničnih stanja ................................................................................................. 77
1.5.2. Dejstva i uticaji od dejstava ............................................................................................. 79
1.5.3. Svojstva materijala, geometrijski podaci, proračunska nosivost ........................................ 80
1.5.4. Granična stanja nosivosti ................................................................................................. 81
1.5.4.1. Dostizanje graničnog stanja nosivosti ............................................................................................................ 82
1.5.4.2. Proračunski dokaz granične ravnoteže i nosivosti i kombinovanje dejstava .................................................. 82
1.5.4.3. Granična nosivost preseka za uticaje momenata savijanja i aksijalnih sila .................................................... 86
1.5.4.4. Granična nosivost preseka za uticaje transverzalnih sila ............................................................................... 89
1.5.4.5. Granična nosivost preseka za uticaje momenata torzije ................................................................................ 93
1.5.4.6. Zajedničko dejstvo smicanja i torzije .............................................................................................................. 95

iii

sadržaj

1.5.5. Granična stanja upotrebljivosti ......................................................................................... 96
1.5.5.1. Kriterijumi upotrebljivosti .............................................................................................................................. 96
1.5.5.2. Kombinacije dejstava ..................................................................................................................................... 97
1.5.5.3. Ograničenje napona ....................................................................................................................................... 97
1.5.5.4. Kontrola prslina .............................................................................................................................................. 98
1.5.5.5. Kontrola ugiba .............................................................................................................................................. 103
1.5.6. Prilozi .............................................................................................................................106
1.5.6.1. Izvođenje izraza za smičuće nosivosti za opšti slučaj ................................................................................... 106
1.5.6.2. Izvođenje izraza za dodatnu podužnu silu usled smicanja ........................................................................... 108
1.5.6.3. Smičući napon u tankozidnim zatvorenim profilima izazvan torzijom ......................................................... 108
1.5.6.4. Izvođenje izraza za nosivost za dejstvo momenta torzije ............................................................................. 109
1.5.6.5. Izvođenje izraza za potrebnu količinu poprečne armature za dejstvo torzije .............................................. 110
1.5.6.6. Nastanak i razvoj prslina – idealizacija ......................................................................................................... 110
1.5.6.7. Proračun širine prslina ................................................................................................................................. 112
1.5.6.8. Minimalna armatura za kontrolu prslina ...................................................................................................... 116
1.5.6.9. Rigorozan i pojednostavljen proračun ugiba ................................................................................................ 118

2. LINIJSKI ELEMENTI ...................................................................................................... 123
2.1. GREDNI NOSAČI ....................................................................................................................123
2.1.1. Karakteristike, primena i sistemi .....................................................................................123
2.1.2. Oblikovanje ....................................................................................................................124
2.1.3. Proračun uticaja ..............................................................................................................125
2.1.3.2. Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka ............................................................................... 127
2.1.3.3. Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom ........................................................................................ 135
2.1.3.4. Uticaj vremenskih deformacija..................................................................................................................... 137
2.1.4. Dimenzionisanje i armiranje ...........................................................................................137
2.1.4.1. Proračunska potreba za armaturom ............................................................................................................ 137
2.1.4.2. Armiranje i minimalni zahtevi ...................................................................................................................... 141
2.1.4.3. Bočna stabilnost greda ................................................................................................................................. 157
2.1.5. Prilozi .............................................................................................................................158
2.1.5.1. Izvođenje izraza za minimalnu podužnu armaturu ...................................................................................... 158
2.1.5.2. Pomeranje linije zatežućih sila ..................................................................................................................... 159
2.1.5.3. Bočna stabilnost uskih greda (prema CEB-FIP MC1990) .............................................................................. 160
2.1.5.4. Smicanje na spoju rebra i flanše ................................................................................................................... 161
2.2. STUBOVI................................................................................................................................164
2.2.1. Oblikovanje stubova .......................................................................................................164
2.2.2. Dimenzionisanje preseka kratkih stubova .......................................................................164
2.2.3. Armiranje stubova ..........................................................................................................170
2.2.4. Vitki stubovi ...................................................................................................................173
2.2.4.1. Efekti deformacije stuba, dužina izvijanja .................................................................................................... 173
2.2.4.2. Klasifikacija izolovanog stuba ....................................................................................................................... 177
2.2.4.3. Analiza efekata deformacije stuba ............................................................................................................... 181
2.2.4.4. Koso savijani vitki stubovi............................................................................................................................. 186
2.2.5. Prilozi .............................................................................................................................187
2.2.5.1. Bresler-ov kriterijum „recipročne sile“ ......................................................................................................... 187
2.2.5.2. Veza M-N-κ i model-stub metod .................................................................................................................. 188
2.2.5.3. Metod nominalne krivine prema Evrokodu 2............................................................................................... 191
2.3. OKVIRNE KONSTRUKCIJE ........................................................................................................194
2.3.1. Uvod ..............................................................................................................................194
2.3.2. Proračun i dimenzionisanje okvira ...................................................................................197
2.3.3. Detalji armiranja .............................................................................................................199
2.3.3.2. Nastavljanje armature stubova .................................................................................................................... 199
2.3.3.3. Čvorovi okvirnih konstrukcija ....................................................................................................................... 202
2.3.4. Zglobovi u okvirnim konstrukcijama ...............................................................................213
2.4. REŠETKASTI I LUČNI NOSAČI ..................................................................................................218
2.4.1. Rešetkasti nosači ............................................................................................................218
2.4.1.1. Uvod, primena .............................................................................................................................................. 218

iv

sadržaj

2.4.1.2. Geometrija ................................................................................................................................................... 218
2.4.1.3. Uticaji ........................................................................................................................................................... 220
2.4.1.4. Dimenzionisanje i armiranje ......................................................................................................................... 221
2.4.2. Lučni nosači ...................................................................................................................223
2.4.2.1. Uvod, primena .............................................................................................................................................. 223
2.4.2.2. Geometrija luka i statički sistemi ................................................................................................................. 223
2.4.2.3. Uticaji ........................................................................................................................................................... 228
2.4.2.4. Dimenzionisanje i armiranje ......................................................................................................................... 231
2.5. OSTALI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI ..................................................................................233
2.5.1. Armiranobetonski gredni roštilji .....................................................................................233
2.5.2. Grede sa zategama (dvopojasni nosači) ...........................................................................234
2.5.3. Virendel nosači ...............................................................................................................236
2.6. KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI..................................................................................................237
2.6.1. Uvod, primena, oblikovanje.............................................................................................237
2.6.2. Uticaji .............................................................................................................................238
2.6.2.1. Kontinualno oslonjen kružni prsten ............................................................................................................. 238
2.6.2.2. Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač .................................................................................................... 240
2.6.3. Dimenzionisanje i armiranje ...........................................................................................241
2.7. PRORAČUN ELEMENATA U ZONAMA DISKONTINUITETA ..........................................................242
2.7.1. Strut-and-tie metod .......................................................................................................242
2.7.1.1. Uvod ............................................................................................................................................................. 242
2.7.1.2. Elementi strut-and-tie modela ..................................................................................................................... 245
2.7.1.3. Algoritam strut-and-tie postupka ................................................................................................................. 248
2.7.1.4. Prilog - Standardni problem poremećenog regiona (prema CEB-FIP MC1990) ............................................ 258
2.7.2. Kratki elementi ...............................................................................................................261
2.7.2.2. Uvod, primena .............................................................................................................................................. 261
2.7.2.3. Analiza prenosa opterećenja i proračun ...................................................................................................... 262
2.7.2.4. Primeri proračuna kratkih elemenata .......................................................................................................... 269
2.7.3. Visoke grede (zidni nosači) .............................................................................................275
2.7.3.1. Uvod, primena .............................................................................................................................................. 275
2.7.3.2. Analiza zidnih nosača štapnim modelima .................................................................................................... 279
2.7.3.3. Dimenzionisanje i armiranje ......................................................................................................................... 285

3. MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE I STEPENIŠTA ............................................................... 293
3.1. UVOD....................................................................................................................................293
3.2. PUNE PLOČE OSLONJENE LINIJSKI ...........................................................................................295
3.2.1. Pravougaone ploče .........................................................................................................295
3.2.1.1. Uvod ............................................................................................................................................................. 295
3.2.1.2. Ploče koje opterećenje prenose u jednom pravcu ....................................................................................... 297
3.2.1.3. Ploče koje opterećenje prenose u dva pravca .............................................................................................. 307
3.2.2. Kružne i prstenaste ploče ...............................................................................................320
3.2.2.1. Uvod ............................................................................................................................................................. 320
3.2.2.2. Statički uticaji ............................................................................................................................................... 321
3.2.2.3. Dimenzionisanje i armiranje ......................................................................................................................... 323
3.2.3. Ploče nepravilnog oblika osnove .....................................................................................326
3.2.4. Otvori u punim pločama .................................................................................................328
3.3. PUNE PLOČE OSLONJENE NA STUBOVE....................................................................................332
3.3.1. Uvod, karakteristike, primena, dispozicije... ....................................................................332
3.3.2. Statički „rad“ i tretman ploča direktno oslonjenih na stubove ...........................................335
3.3.3. Određivanje statičkih uticaja ...........................................................................................338
3.3.3.1. Metod konačnih elemenata ......................................................................................................................... 338
3.3.3.2. Približni postupci zamenjujućih traka i okvira .............................................................................................. 339
3.3.3.3. Raspodela koncentrisanih momenata .......................................................................................................... 344
3.3.4. Dimenzionisanje i armiranje (podužna armatura) ............................................................346
3.4. PROBIJANJE PUNIH PLOČA ......................................................................................................350

v

sadržaj

3.4.1. Fenomen probijanja ........................................................................................................350
3.4.2. Kontrolni obim i sila probijanja .......................................................................................351
3.4.3. Proračun napona smicanja od probijanja i smičuće nosivosti ...........................................356
3.4.4. Poprečna armatura za obezbeđenje ploče od proboja ......................................................365
3.4.5. Prilozi .............................................................................................................................369
3.4.5.1. Izvođenje izraza za β, za pravougaoni presek............................................................................................... 369
3.4.5.2. Proračun poprečne armature za probijanje („radijalan“ raspored) ............................................................. 370
3.4.5.3. Kontrola ploča na probijanje prema novijem pristupu................................................................................. 374
3.5. PRORAČUN PUNIH PLOČA PREMA LINIJAMA LOMA ..................................................................377
3.5.1. Uvod ..............................................................................................................................377
3.5.2. Linije loma i momenti plastičnosti ...................................................................................378
3.5.3. Proračun ploča................................................................................................................382
3.6. REBRASTE I KASETIRANE MONOLITNE TAVANICE ....................................................................386
3.6.1. Rebraste tavanice s rebrima jednog pravca pružanja .......................................................386
3.6.2. Kasetirane tavanice .........................................................................................................390
3.7. POLUMONTAŽNE, MONTAŽNO-MONOLITNE I MONTAŽNE TAVANICE ......................................392
3.7.1. Tavanice sa šupljim telima ..............................................................................................392
3.7.2. Montažno-monolitne i montažne tavanice ......................................................................394
3.8. ARMIRANOBETONSKA STEPENIŠTA .........................................................................................397

4. PLITKI TEMELJI I POTPORNI ZIDOVI .............................................................................. 405
4.1. PLITKI TEMELJI .......................................................................................................................405
4.1.1. Uvod ..............................................................................................................................405
4.1.2. Proračunski pristup saglasno Evrokodu 7 ........................................................................407
4.1.3. Projektovanje plitkih temelja prema Evrokodu 7 ..............................................................411
4.1.4. Modeliranje tla................................................................................................................413
4.1.4.1. Linearna promena kontaktnog naprezanja .................................................................................................. 413
4.1.4.2. Winkler-ov model tla .................................................................................................................................... 413
4.1.4.3. Polu-prostorni modeli .................................................................................................................................. 415
4.1.5. Temelji samci .................................................................................................................416
4.1.5.2. Dimenzije stope............................................................................................................................................ 417
4.1.5.3. Dimenzionisanje i armiranje temeljne stope ................................................................................................ 419
4.1.6. Temeljne trake ...............................................................................................................422
4.1.7. Temeljne grede i roštilji ..................................................................................................424
4.1.8. Temeljne ploče ...............................................................................................................430
4.2. POTPORNI ZIDOVI..................................................................................................................433
4.2.1. Uvod, vrste potpornih zidova ..........................................................................................433
4.2.2. Pritisci tla .......................................................................................................................435
4.2.2.1. Statički pritisci tla ......................................................................................................................................... 435
4.2.2.2. Seizmički inercijalni pritisak tla .................................................................................................................... 438
4.2.3. Spoljašnja stabilnost potpornog zida ..............................................................................440
4.2.4. Masivni potporni zidovi...................................................................................................445
4.2.5. Ugaoni (konzolni) potporni zidovi ...................................................................................447
4.2.6. Ugaoni zidovi s kontraforima ..........................................................................................452
4.2.7. Ostali tipovi potpornih zidova/sistema ............................................................................455
4.2.7.1. Pločasti potporni zidovi ................................................................................................................................ 455
4.2.7.2. Ugaoni zidovi od prefabrikovanih elemenata .............................................................................................. 456
4.2.7.3. Zidovi tipa vitlova i T-zidovi .......................................................................................................................... 457
4.2.7.4. Armirana zemlja ........................................................................................................................................... 458
4.2.8. Drenaža..........................................................................................................................460
4.2.9. Prilog – Proračun potpornog zida ....................................................................................461
4.2.9.1. Kontrola spoljašnje stabilnosti potpornog zida ............................................................................................ 461
4.2.9.2. Dejstva prema kojima se dimenzioniše konstrukcija .................................................................................... 469

vi

sadržaj

5. VIŠESPRATNE ZGRADE ................................................................................................ 475
5.1. UVOD....................................................................................................................................475
5.2. DEJSTVA NA ZGRADE .............................................................................................................478
5.2.1. Stalna opterećenja ..........................................................................................................478
5.2.2. Prednaprezanje...............................................................................................................478
5.2.3. Korisna dejstva ...............................................................................................................479
5.2.4. Opterećenja snegom .......................................................................................................482
5.2.5. Opterećenje vetrom ........................................................................................................488
5.2.6. Opterećenje tečnostima i pritiscima tla ...........................................................................494
5.2.7. Termička dejstva ............................................................................................................497
5.2.8. Skupljanje i tečenje betona i neravnomerna sleganja .......................................................502
5.2.9. Ostala dejstva .................................................................................................................504
5.2.9.1. Požarna dejstva ............................................................................................................................................ 504
5.2.9.2. Dejstva pri izvođenju .................................................................................................................................... 504
5.2.9.3. Incidentna dejstva ........................................................................................................................................ 505
5.3. TRANSFER HORIZONTALNOG OPTEREĆENJA ...........................................................................506
5.3.1.1. Sistemi transfera horizontalnog opterećenja ............................................................................................... 506
5.3.1.2. Krute tavanice .............................................................................................................................................. 506
5.3.1.3. Smičući zidovi ............................................................................................................................................... 507
5.3.1.4. Spregnuti zidovi ............................................................................................................................................ 508
5.3.1.5. Okviri ............................................................................................................................................................ 509
5.3.1.6. Dvojni (dualni) sistemi .................................................................................................................................. 510
5.3.1.7. Ploče direktno oslonjene na stubove ........................................................................................................... 511
5.3.1.8. Ostali sistemi za transfer horizontalnog dejstva .......................................................................................... 512
5.4. PRORAČUN KONSTRUKCIJE I PROJEKTOVANJE ELEMENATA ......................................................514
5.4.1. Modeliranje konstrukcije i proračun uticaja .....................................................................514
5.4.2. Dimenzionisanje i armiranje elemenata ...........................................................................517
5.5. EFEKTI DEFORMACIJE KOD KONSTRUKCIJA ZGRADA ...............................................................518
5.5.1. Interakcija tlo-konstrukcija .............................................................................................518
5.5.2. Globalni uticaji drugog reda ............................................................................................522
5.5.2.1. Uvod ............................................................................................................................................................. 522
5.5.2.2. Imperfekcije u globalnoj analizi konstrukcije ............................................................................................... 523
5.5.2.3. Metoda analize efekata deformacije zasnovana na nominalnim krutostima............................................... 524
5.5.2.4. Klasifikacija konstrukcija prema potrebi obuhvatanja globalnih efekata deformacije ................................. 525
5.5.2.5. Proračun globalnih uticaja drugog reda ....................................................................................................... 529
5.5.2.6. Mogućnost praktičnog proračuna ukrućene skeletne konstrukcije ............................................................. 529
5.6. ASEIZMIČKO PROJEKTOVANJE ZGRADA ...................................................................................531
5.6.1. O zemljotresima .............................................................................................................531
5.6.2. Koncept i osnovni principi aseizmičkog projektovanja zgrada..........................................533
5.6.2.2. Uvod ............................................................................................................................................................. 533
5.6.2.3. Analogija sa lancem ...................................................................................................................................... 535
5.6.3. Kolapsi, dispozicije, sistemi... .........................................................................................539
5.6.3.1. Kolapsi konstrukcija zgrada usled zemljotresnih dejstava............................................................................ 539
5.6.3.2. Lokacija i dispozicije ..................................................................................................................................... 543
5.6.3.3. Regularnost konstrukcije prema Evrokodu 8 ............................................................................................... 547
5.6.3.4. Vrste elemenata i konstrukcija ..................................................................................................................... 549
5.6.4. Zemljotresno dejstvo prema Evrokodu 8 .........................................................................554
5.6.4.1. Elastični i projektni spektri odgovora ........................................................................................................... 554
5.6.4.2. Metode analize seizmičkog dejstva (i efekata) ............................................................................................. 558
5.6.4.3. Kombinacija efekata komponenti seizmičkog dejstva .................................................................................. 560
5.6.4.4. Kombinacije zemljotresnih sa drugim dejstvima .......................................................................................... 561
5.6.5. Aseizmičko projektovanje zgrada prema Evrokodu 8 .......................................................562
5.6.5.1. Osnovni zahtevi ............................................................................................................................................ 562
5.6.5.2. Klase duktilnosti i faktori ponašanja ............................................................................................................ 562
5.6.5.3. Analiza konstrukcije ..................................................................................................................................... 565
5.6.5.4. Granična stanja nosivosti ............................................................................................................................. 568

vii

sadržaj

5.6.5.5. Granična stanja upotrebljivosti .................................................................................................................... 572
5.6.5.6. Posebna pravila za projektovanje betonskih zgrada .................................................................................... 573
5.6.6. Panelne zgrade ...............................................................................................................599
5.7. ROBUSNOST VIŠESPRATNIH ZGRADA ......................................................................................600
5.7.1. Uvod, progresivni kolaps ................................................................................................600
5.7.2. Projektne strategije.........................................................................................................601
5.7.3. Klase posledica ...............................................................................................................603
5.7.4. Armiranobetonske zgrade ...............................................................................................603
5.7.4.1. Konceptualno obezbeđenje robusnosti ....................................................................................................... 603
5.7.4.2. Utezanje ....................................................................................................................................................... 605

6. LITERATURA .............................................................................................................. 609

DOCUMENT PROPERTIES:
Number of pages: 630
Number of words: 175651
Number of characters: 1076312 (with spaces: 1250261)
Numbered figures: 963
Numbered tables: 62

viii

neograničenoj mogućnosti oblikovanja. kesoni. kao jači. u zaštiti od ove vrste zračenja. bunkeri. Istovremeno. oba materijala rade zajedno uz očuvanje kompatibilnosti deforma- cija na spoju dva materijala (susedne čestice betona i čelika imaju jednake deformacije). po funkcionalnosti. a neretko i u estetskom. Ipak. Čelik se odlikuje visokom i podjednakom nosivošću na pritisak i zatezanje. 0.) armiranobetonske i/ili prednapregnute konstrukcije se teško mogu zameniti konstrukcijama od drugih materijala.. dimnjaci. a relativno je deformabilan i jeftin.000012 1/ºC.2. u savremenom građevinarstvu. dok je nosivost betona na zatezanje. kao jedno telo je ne samo moguć nego i vrlo koristan. a odlikuju se manjim dimenzi- jama i većom ekonomičnošću kod objekata velikih raspona. dok je njegova vrednost za beton u granicama između 0. tuneli. te konstruktivnim dome- tima.0000148 1/ºC.. Armirani beton ima veliku čvrstoću i postojanost. zgrade.. tornjevi.000010 i 0. zajednički rad dva materijala. nadmašuje druge građevinske materijale. pri temperaturnim pro- menama kojima je kombinovani materijal armirani beton izložen. potporni zidovi.. pod dej- stvom spoljašnjih sila. zbog čega. jednostavnosti. Ovako male razlike predmetnog koeficijenta. Prednapregnuti armiranobetonski elementi su osigurani od pojave pukotina. Primena prednaprezanja kod armiranog betona dodatno širi domen primene. PRIMENA I ZNAČAJ ARMIRANOG BETONA Armirani beton. hidrotehnički objekti.1. prihvata relativno veći deo napona kojima je izloženo ovo kompleksno telo. kao što je kod svakog kamena. rezultuju zanemarljivo malim unutrašnjim naponima. Re- lativno velike je gustine i visokog sadržaja vodonika zbog čega ima sposobnost apsorpcije gama-zraka. mostovi. Ovo ga čini nezamenljivim gradivom kod objekata kao što su skloništa. reologiji.. te kod nekih vrsta specijalnih objekata. iz čega proizilazi njegova primena kod nuklearnih elektrana i. Za veliki broj objekata (silosi. putevi. uopšte. PRIRODA ARMIRANOG BETONA Armirani beton je kombinacija dvaju materijala vrlo različitih po svojim mehaničkim osobi- nama – čelika i betona. dva materijala se razlikuju u apsolutnim vred- nostima nosivosti. Ovaj koeficijent za čelik ima vrednost 0. tako različita po svojoj suštini. učestvuju u prijemu i prenosu opterećenja.. čime štiti čelik od naglih Brujić: Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu) 1 . nedovoljnim da izazovu bilo kakvo oštećenje u elementu. kao monolitna celina. ekonomičnosti. 0. 10 do 15 puta manja od njegove nosivosti na pritisak. koji zajednički. iako je relativno nov materijal (u savremenom obliku). a povoljnije su u ekonomskom i funkci- onalnom pogledu. beton je znatno lošiji provodnik toplote od čelika. Glavni razlozi u prilog ovome su [95]: • Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja čvrsto prijanja uz čelik. mogućno- sti primene. linearnosti ponašanja. • Čelik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog širenja. UVOD 0. Osim u ovome. Čelik u ovom zajedničkom radu.

0/1. te da ispod nje ne učestvuje u prijemu uticaja. Kod proračuna nosivosti grede smatra se da je beton pukao do visine neutralne ose. zasnovana na činjenici da se čelik štiti od korozije okolnim betonom. Za razliku od čelika koji se značajno deformiše na visokim temperaturama. i armirani beton (te armiranobetonske konstrukcije) se odlikuju nizom prednosti i mana u odnosu na druge gradivne materijale. štiti čelik od brzog zagrevanja.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). koji dobro prima zatežuća naprezanja. bazalta. a ovo posebno zavisi od izbora agregata (posebno su otporni betoni sa agregatom od šljake. zgure iz visokih peći. Da bi se smanjile dimenzije poprečnog preseka (u odnosu na samo betonsku gredu). zahteve trajnosti mogu ispuniti samo konstrukcije izvedene u kompaktnom betonu. Sl. U armiranobetonskim kon- strukcijama beton.5cm obezbeđen čelik od pregrevanja (temperature preko 550°C) u trajanju od jednog sata. Dobro ugrađen. armirani beton se pokazao izuzetno pogodnim za izgradnju konstrukcija u područjima sa visokim rizikom od dejstva jakih zemljotresa. ali i činjenicom da se beton odlikuje zadržava- njem (čak uvećanjem) mehaničkih karakteristika tokom vremena. Ipak. redovno i pravilno odr- žavane. Kombinacija dvaju materijala obezbeđuje dobro iskorišćenje svakog od njih na način da se betonom primarno primaju naponi pritiska. Tako je zaštitnim slo- jem betona debljine 2. • Trajnost.3. U osnovne pred- nosti armiranog betona kao materijala treba ubrojati: • Nezapaljivost i otpornost na požar. u zategnutu zonu se postavlja čelik. krutošću i apsorpcionim (prigušenje) sposobnostima.. • Beton štiti ugrađeni čelik od korozije. zaštitnim slojem. Dobro ugrađen. a konstrukcije od armi- ranog betona se primenjuju kod prijema i statičkih i dinamičkih dejstava. materijal (donekle) otporan na dejstvo visokih temperatura. kompaktan beton oslobođen širokih prslina sprečava (zbog bazičnog karaktera hemijskih reakcija i obilnog lučenja Ca(OH)2) prodor vlage i vazduha do čelika za armiranje obezbeđujući eksploatacioni vek konstruk- ciji. 23-mar-18 temperaturnih promena. Sloj betona oko armaturnog čelika je i osnova požarne otpornosti armiranobetonskih elemenata i konstrukcija. Ako posmatramo prostu AB gredu (Sl. 0/1) naprezanu savijanjem. a čelikom zatezanja. • Otpornost prema spoljašnjim uticajima i dejstvima.). pre svega. Dejstvo visokih temperatura ga isušuje (gubi vodu) i time se povećava njegova termička otpornost. Svojom mono- litnošću. PREDNOSTI I MANE ARMIRANOG BETONA Kao što je slučaj kod svakog materijala. kompaktan beton se odlikuje visokom otpornošću na različite vrste hemijske agresije.. dolomita. a ispod zatezanje (posmatrano u podužnom pravcu). iznad neutralne linije vlada pritisak. Trajnost armiranobetonskih konstrukcija je. Armiranobetonska greda 0. 2 . beton je.

bar. niski. nije pravilno. armiranobetonske konstrukcije su teške. armirani beton je relativno mlad. Kako to prevazilazi okvir ovog teksta. što ga. ili ograni- čenog dopuštenog opterećenja tla. beton. razvoj se paralelno odvijao na više lokacija i kontinenata. neophodno vreme za očvršćavanje betona u oplati (izuzev kod montažnih kon- strukcija) i nemogućnost (ili. je razvijen tokom XIX veka. dati istorijski prikaz treba prihvatiti samo kao informativan i nekompletan. Ovo može da predstavlja veliku manu u situacijama visokih intenziteta horizontalnog opterećenja. Sadašnje.. što. Sve ovo čini da je korektan prikaz istorijskog razvoja moguće dati samo u vrlo obimnoj formi. 0. u poređenju posebno sa čeličnim konstrukcijama.. Imajući na umu dimenzije poprečnih preseka elemenata i zapre- minsku težinu betona.. beton je dobar provodnik toplote i zvuka. te da se redovnost tehničkih pregleda i intervencija mora uspostaviti za sve vrste AB ele- menata i konstrukcija. zavisno od vrste objekta. Armiranobetonske konstrukcije su kompli- kovane za izvođenje u smislu da traže mnogo stručno (različite struke) obučenog kadra. ISTORIJSKI PREGLEDi RAZVOJA ARMIRANOG BETONA U poređenju sa drugim klasičnim građevinskim materijalima. u izolacionom smislu. Beton je u prednosti nad čeličnim i drvenim konstrukcijama u pogledu higijene. npr. 0. sklonost prskanju i formiranju pukotina. Naravno. materijalima. kao i svi građevinski objekti. Dodatno. u smislu u kojem ga danas poznajemo. U osnovne mane armiranog betona i armiranobetonskih konstrukcija treba ubrojati: • Velika sopstvena težina. i Broj značajnih događaja i otkrića vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno velik. Troškovi održavanja AB konstrukcija su. Grka ili Rim- ljana. svakako. Prve građevinske betonske konstrukcije su izgrađene u drugoj polovini XIX veka ii. mora biti kombinovan sa odgovarajućim. • Prilagodljivost oblika. otežanost) betoniranja na niskim temperaturama. čini lošim materijalom i. • Provodljivost zvuka i toplote. u tom smislu.4. ii Iako su prve primene betona (hidrauličkih veziva) registrovana još kod starih Egipćana. Ovim je omogućeno izvođenje konstrukcija i elemenata naj- različitijih (i optimalnih) oblika i preseka.. zavisno od nacionalnosti autora različit nivo značaja je pridavan pojedinim događajima. ali i zadovoljenje najrazličitijih arhitektonskih i estetskih kriterijuma. • Higijena. Uvod • Niski troškovi održavanja. često se ovakvo razmišljanje svodi na potpuno odsustvo održavanja. boljim. a za kratko vreme primena betona i armiranog betona se raširila na sve oblasti građevinarstva. budući da nema šupljina u kojima bi bila legla parazita ili se zadržavala prašina. • Komplikovano i sporo izvođenje konstrukcija. višedecenijsko iskustvo pri- mene armiranog betona je ukazalo na činjenicu da je i on sklon različitim vrstama korozije. Međutim. grad- nju čine relativno sporom. i armiranobetonski se pro- jektuju i izvode za odgovarajući rok trajanja. U ostale mane valja ubrojati malu mogućnost naknadnih intervencija. Na žalost. Beton se lije u oplati i to ga čini materijalom u kojem je moguće oblikovati proizvoljne forme. Poglavlje 0 : strana 3 od 8 3 . gubitak mehaničkih svojstava pri dužoj izloženosti temperaturama preko 250°C..

prvi portland ce- ment je proizveden 1824. Nakon prvog patenta na baštovansku burad. ii Joseph Monier (1823-1906). svodova. američki industrijalac.. Sl. Takođe. Monier je patentirao izradu armi- ranobetonskih rezervoara.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). godine. na svetskoj izložbi u Parizu 1854. 4 . iii Joseph-Louis Lambot (1814-1887). Lambot smatra izumiteljom betona. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje. godine). on je počeo izrađivati sudove sličnog oblika načinjene od žičane mreže obostrano omalterisane cementnim malte- rom (Sl. dok je Amerikanac Thad- deus Hyattv sprovodio eksperimente sa armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih konstrukcija za koje je neophodno uvođenje čelika u beton vi. francuskih posebno. 23-mar-18 Pronalazačem armiranog betonai smatra se pariski baštovan Joseph Monierii. iv Ovo je razlogom što se kod nekih autora.. ploča.. Sredinom XIX veka. 0/2. vi Njegovi radovi iz 1850-tih su ostali neprimećeni sve do 1877. Betonski čamac – Joseph-Louis Lambot Ideja primene čelične okosnice obložene cementnim malterom je nešto starija. Joseph Monier: Baštenska burad i shema AB grednog sistema (1867) Sl.. cevi. 0/2). 0/3. v Thaddeus Hyatt (1816-1901). od armiranog betona. izložio čamac (Sl. francuski pronalazač. na istoj izložbi sa Mo- i Ovo je više deklarativna tvrdnja. Naime. koji je svoj pro- nalazak zaštitio 1867. Francuz Joseph-Louis Lambotiii je. kada ih je prvi put publikovao. francuski baštovan. izuzetno je teško utvrditi šta su pravi počeci primene betona budući da se niz bitnih otkrića vezanih za ovo dešavao već od početka XIX veka (npr. 0/3) načinjen od žičane mreže premazane cementnim malteromiv.

rezervoare. patenti u Nemačkoj. zastu- pao i sprovodio svoju ideju štiteći je patentima (prvi francuski patent iz 1867.. u Americi je armirani beton sve više osvajao teren – izvođene su brojne i velike armiranobetonske konstrukcije. 0. U Francuskoj. ravne ploče. koji su sproveli niz naučnih eksperimenata sa Monier-ovim konstrukcijama određujući im jačinu. sile prijanjanja betona i čelika i slično. godine. se pojavio Fran- cois Hennebiqueiii sa svojim sistemom rebraste tavanice (Sl. 1892. Matias Kenan je počeo razrađivati teoretsku stranu problema. omogućio monolitno izvođenje armiranobetonskih konstrukcija. Interesantno je da ove praktične uspehe nije pratilo nikakvo kvantitativno znanje ili modeli proračuna. francuski industrijalac. koji i Francois Coignet (1814-1888). šipovi koji se mogu pobijati. iv Ernest Leslie Ransome (1852–1917). drugi Francuz. posebno su značajna istraživanja inženjera Wayss-a i profesora Johann-a Bauschinger-aii. Ipak. zatim za cevi. Monier-ova zasluga je u tom što je uporno. nemački matematičar i inženjer. gde je razvoj armiranog betona „kaskao“ za Nemačkom. Hennebique je ostvario najveći broj osnovnih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija. Poglavlje 0 : strana 5 od 8 5 . tako. Fransois Coignet: detalji armiranja AB elemenata (1855-1860) i prva AB zgrada (1853) Monier-ovi patenti su imali vrlo ograničenu primenu sve dok ih nekoliko nemačkih firmi nije otkupilo. 1867. ali i u okviru publikovane knjige 1861. takođe). i postizao praktične rezultate. 0/4). Uvod nier-om. prvi je primenio armaturu radi ojačanja konstrukcije na smi- canje. ii Johann Bauschinger (1834-1893). američki arhitekta i inženjer. temelji. francuski inženjer. On je prvi ukazao na potrebu prisustva čelika za armiranje u zonama u ko- jima se očekuje zatezanje (prema Monier-u.. godine za armi- ranobetonske posude. uprkos prolaznim neuspesima.. dao je i približne formule za proračun koje su postigle široku popularnost. Hennebique je u armiranom betonu izvodio ne samo ploče i grede – njegov doprinos je mnogo veći: stubovi. otpornost na požar. Francois Co- igneti. očuvanost čelika. čelik se polagao u sredinu debljine ploče). potporni zidovi. je dao svoj predlog konstrukcija tavanica. Osim toga. koji je izbegao potrebu za čeličnim nosačima u konstrukciji i. 0/4. Pojava prvih brošura sa opisima eksperimenata i metodama proračuna je značajno doprinela primeni armiranog betona u Nemačkoj i Austrougarskoj. svodova i cevi na bazi armiranog betona (Sl. pre svega zahvaljujući inženjeru Ernest-u Ransome-uiv. Sl.. 0/5). Uz materijalnu podršku ovih firmi. Paralelno. iii Francois Hennebique (1842-1921). Paralelno. U okviru tavanice..

(Sl. Treba izdvojiti i Sl. ili grednog mosta u Krapivnu iz 1900. Počev od 1894. kada je većina izložbenih paviljona bila ostvarena u armiranom betonu. 0/6. 0/5. čija je osnovna karakteristika da se armatura sastoji iz čeličnih nosača ili. godine. poput lučnog mosta raspona 45m u Nižnjem Novogorodu iz 1896.. Rebrasta tavanica – Francois Hennebique prvu toranjsku. armiranobe- tonsku konstrukciju svetionika iz 1904. 0/6b). Prvi armiranobetonski mostovi u Rusiji i Josef Melan (1854-1941). 40m visoku. u Nikolaevu [111]. 23-mar-18 je plasirao svoj sistem greda. Velika primena armiranog betona donela je niz novih sistema armiranobetonskih konstrukcija. predložio način spajanja betona sa čelikom u kojem je beton obuhvaćen če- ličnom spiralom i. na taj način. francuski inženjer. austrijski inženjer. čak. Mogućnost široke primene armiranog betona se jasno pokazala na svetskoj izložbi u Parizu 1900. posebno mostovskih. u Americi se primenjuje sistem armiranobeton- skih konstrukcija. izložen troosnom pritisku. Kraj XIX i početak XX veka je vreme prvih značajnih primena armiranog betona i u Rusiji. koji se nisu u mnogome razlikovali od sistema Monier-a ili Henne- bique-a. Od mnogih istraživača armiranog betona tog vremena valja izdvojiti francuskog inženjera Armand-a Considere-aii. godine (Sl. 0/6a). Melani. koji je 1902. 6 . ii Armand Considere (1841-1914). godine.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl. iz čitavih čeličnih konstrukcija (rešetkasti lukovi i nosači). Razlike su se mahom odnosila na oblik preseka armature i njen položaj i raspored.

prizmatičnih ili kupolastih tavanica. Prvi američki propisi su objavljeni 1921. kao i na osnovu daljeg razvoja teorije. široko primenjivan (i u Evropi). Takođe. osnovana je nemačka komisija za armirani beton. i Franz Dischinger (1887-1951). Međutim. The Ingalls Building (1903). Uvod U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proračunske formule i pravila izvođenja armiranobetonskih radova. Posebno zaslužni za njihov razvoj bili su inženjeri Franz Dischingeri. 0/8. koja je na osnovu po- dataka iz prakse. do pojave i masovne primene prostornih konstrukcija u vidu tankih svodastih. francuski građevinski inženjer. što značajno doprinosi razvoju tehnike građenja u ovom materijalu. primena i razvoj novih sistema ne zaostaju za evropskim. kojima je omogućeno savladavanje velikih raspona na ekonomičan način. zbog velike sopstvene težine armiranog betona. išao u pravcu povećanja raspona. Madrid hippodrome (1935) Iako se američka istraživanja armiranog betona u tom vremenu ne odlikuju svestranošću i egzaktnošću evropskih. Hoover Dam (1936) Sl. povećanje raspona je. Sl. logično. u Nemačkoj. tokom treće decenije XX veka. Tarner ( Claude Allen Porter Turner) sistem pečurkastih tavanica. opita i ispitivanja. razvijen i. kasnije. Sl. Tako je 1908. 0/7. Medical Arts Building (1922) Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je. Poglavlje 0 : strana 7 od 8 7 . 0. i Eugene Freyssinetii. ii Eugene Freyssinet (1879-1962). godine. 0/9. tj. do ljuskastih konstrukcija. vodilo neracionalnim konstrukcijama. Potreba za olakšanjem je dovela. nemački građevinski inženjer. prerađivala i una- pređivala propise. u Francuskoj.

Dallas. 0/7b). Madrid. materijala. saznanja do kojih je do- velo pionirsko vreme armiranog betona nisu u mnogome poljuljana. Cincinnati. pojavu i primenu prednaprezanja. ali i njihova optimizacija u smislu ekonomičnosti. Spain. 0/8). • Madrid Hippodrome. • Notre Dame du Raincy. Raincy. Texas. Bauschinger. 1922 – armiranobetonska crkva. Sl. • Medical Arts Building. 1936 – prva velika (221m visoka) be- tonska brana (Sl. USA. posebno. Black Canyon. karakteristični su napori u smeru uvećanja saznanja o ponašanju AB elemenata i konstrukcija. visok oko 64m. kompozitnih konstrukcija.. inovirani su propisi. Paris. sprovođena su brojna istraživanja. 1935 – ljuskasta složena stadionska konzolna nad- strešnica raspona 22 m (Sl. Arizona/Nevada. Neki od pionira armiranog betona: Lambot. primenu različitih vrsta agre- gata. 0/7a). Za poslednje dekade. France... Madrid. – ljuskasti krov raspona 45m.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. oblika. 1903 – prvi AB neboder (Sl. Paralelno. Hennebique ~~0~~ 8 . Monier. uvećavana su saznanja o prirodi i ponašanju armiranog betona. Spain. petnaestosprat- nica. uvećanje sigurnosti i trajnosti konstrukcija. Naredne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona. 23-mar-18 Neki od najznačajnijih pionirskih poduhvata izvedenih u armiranom betonu su: • The Ingalls Building. USA. • Algeciras Market Hall. 1930. montažnih betonskih konstrukcija. Ipak. • Hoover Dam. 0/9). USA. 1922 – 70m visoka zgrada (Sl. izveden u sistemu Ransome. 0/10.

.. a za praktične potrebe se usvaja... za armirani beton...... regulatori brzine vezivanja. postiže se finoćom cementa i agregata. odnosno 2500kg/m3. ciljane velike poroznosti..1. U praksi je od interesa obezbediti da se u konstrukciju ne ugrađuje beton nižeg kvaliteta od onog predviđenog projektom. a..{1.. OSNOVE PROJEKTOVANJA AB ELEMENATA 1. Veća ispunjenost pogoduje otpornosti na mraz (porozan beton se odlikuje većom količinom vode u porama) i nepropusnosti betona (od primarnog značaja kod konstrukcija unutar kojih Brujić: Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu) 9 . Monolitnost betona se obezbeđuje površinskim spajanjem između kamene ispune i cementnog kamena. obično.. gotov beton je neizbežno porozan – poroznost cementnog ka- mena se kreće u granicama 20 do 45%.......).. 1.... vode i agregata (pesak.1.... smanjenjem vodocementnog faktora i zbijenošću. U obezbeđenju ovog zahteva često se koriste metode matematičke statistike i verovatnoće. Očvršćavanje betona je dugotrajan proces tokom kojeg se odvija hidratacija cementa (reago- vanje vode sa cementom) praćena povećanjem čvrstoće i ispunjenosti i još nizom drugih fe- nomena.... Ovi drugi su... njihovim međusobnim težinskim/zapremin- skim odnosom (količina cementa........ Povećanje ispunjenosti povoljno deluje na čvrstoću betona (Sl...... I pored svih preduzetih mera.. Svojstva betona su određena svojstvima svake od komponenata (prvenstveno cementa i gra- nulometrijskim i mineralnim sastavom agregata). Takođe... Saglasno stepenu poroznosti........).15) i makroporozne (p>0.15)..1........1} Gustina betona je primarno određena njegovim sastavom...... ZAPREMINSKA MASA BETONA Praktično sve fizičko-mehaničke osobine betona su funkcija ispunjenosti njegove strukture i gustine. BETON I ČELIK ZA ARMIRANJE Beton je složeni građevinski materijal dobijem mešanjem cementa (veziva)... 1/1)... gustina može biti znatno narušena nepravilnom ugradnjom betona. Dodatno.. 2400kg/m3. Očvrsli beton čini kostur od stvrdnutog cementnog kamena unutar kojeg je raspoređena kamena ispuna (agregat). drobljeni kamen. Osim ovoga.. dva ista betona je nemoguće postići.... betonu mogu biti dodati aditivi kojima se obezbeđuju neka specifična svojstva (aeranti.02 do 0....). Komplementarna vrednost ispunjenosti je poroznost (p):     ........ šljunak.. načelno.... Dalje.......... Budući izuzetno heterogene strukture.. zaptivači.. vode... sredstva protiv mržnje- nja... Ispunjenost betona (δ) predstavlja količnik njegove stvarne (ρ) i gustine potpuno zbi- jenog i osušenog betona (ρ’).... kao proračunska vrednost... Gustina uobičajenih betona se kreće (orijentaciono) u granicama od 2000 do 2800kg/m 3..... a da se zrna ispune međusobno ne do- diruju... poroznost betona je uslovljena i poroznošću samog agregata... plastifikatori.. Cementni kamen se odlikuje manjim ili većim stepe- nom poroznosti – protkan je mrežom sitnih pora ispunjenih vodom i vazduhom... p 1  .. dodacima. 1... sa starosti betona opada njegova poroznost.. kojim je potrebno obezbediti da se sve praznine između zrna agregata popune vezivom.... betoni se klasifikuju na mikroporozne (p=0.......

1/2. • betone normalne težine. Mlevenom klinkeru se dodaje manja količina gipsa (do 5%) radi kontrolisanja vremena vezivanja cementa ali i drugih mineralnih komponenti. varira između 2600 i 3000kg/m3. ii U evropskim normama. 10 . zahteve. Grupa CEM I se od- nosi klasičan portland cement. SASTOJCI BETONA. 23-mar-18 se skladište tečnosti i gasovi).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). brojni su standardi koji se odnose na karakteristike. 1. S obzirom na zapreminsku masu. Osnovni hemijski sastojci ce- menta su kalcijumovi silikati i aluminati. CEM III metalurški. termička provodljivost je obrnuto proporcionalna poroznosti. iako su brojnije klasifikacije koje za ovu granicu usvajaju vrednost od 2800kg/m 3. Cement je mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem ohlađenog cementnog klinkera. cementi su klasifikovani u pet grupa od kojih svaka predstavlja mešavinu različitog odnosa klinkera i ostalih materijala. sastav. kod kojeg sadržaj dodataka ne prelazi 5%. U Evropskim normama EN 197-1:2011ii [48]. Suvoj mešavini cementa. Sam beton je. cement formira cementnu pastu koja očvršćava s vremenom i zarobljava agregat. Slično. krupnog (šljunka) i sit- nog (peska) agregata se dodaje voda. uslove… koji se propisuju ili postavljaju pred sveži ili očvrsli beton. Osnovni standard ovog sadržaja je EN 2016-1. i Gornja granica opsega po zapreminskoj masi za normalne betone je diskutabilna i. Ovde korišćena vrednost odgovara standardu EN 1097-6. CEM II je portland- kompozitni. proizvodnju. u različitim izvo- rima. Karakteristike očvrslog betona su primarno odre- đene sastavom betonske mešavine. BETONSKA MEŠAVINA I NEGA BETONA Armirani beton je kompozitni materijal formiran od čeličnih šipki ugrađenih u očvrsli beton. Iz ovoga može proizaći potreba za primenom makroporoznih betona u nekim situacijama. mate- rijala koji se stvara pečenjem (oko 1400°C) krečnjaka i gline. Sl. takođe. očvrsli betoni se klasifikuju na: • lake betone sa zapreminskim masama od 700 do 2000kg/m3. sa zapreminskom masom preko 3000kg/m3 (sve do kg/m3 za betone sa dodacima barita ili olova). sa zapreminskom masom od 2000 do 3000ikg/m3. a njegova povezanost s srodnim standardima je prikazana na Sl. makroporozni betoni su veće otpornosti na dejstvo plamena/požara. Čvrstoća na pritisak betona u funkciji njegove ispunjenosti [108] Sa druge strane. i • teške betone. Treba napomenuti da je od još većeg značaja za obezbeđenje nepropusnosti betona njegova pravilna ugradnja i nega. kompozitni materijal. jer je nepokre- tan vazduh u porama loš toplotni prenosnik. 1/1.1.2. U reakciji s vodom. CEM IV pucolanski i CEM V kompozitni).

≥ 16.5 ≤ 52. Prirodni agregat se klasifikuje prema vrsti kamena.5 ≤ 62. prema narednoj tabeli (Tabela 1/1). 1/2.0 . čist.5).5 R ≥ 10. Klase čvrstoće cementa (prema [48]) Čvrstoća na pritisak [MPa] Inicijalno Klasa čvrstoće Rana čvrstoća Standardna čvrstoća vreme veziva- 2 dana 7 dana 28 dana nja [min] 32. 1. ≥ 42. kvarcni… Agregat treba da bude hemijski inertan.5 52.5 - ≥ 45 52.0 . a klasifikacija obuhvata tri klase cementa (32. ≥ 62.5 ≤ 52.0 . Klasifikuje se kao krupan.0 .5 N ≥ 20.5.5 ≥ 75 32. ili sitan.5 N ≥ 10.5 ≤ 62. ≥ 52.5 - Agregat (granulat). 42. do 5mm.0 ≥ 32.5 ≥ 60 42. čvrst.5 42. Tabela 1/1. oslobođen organskih Poglavlje 1 : strana 3 od 114 11 .5 N . granitni.5 i 52. predstavlja glavninu zapremine (70-75%) i mase (oko 80%) betonske mešavine. kao bazaltni.0 . Osnove projektovanja AB elemenata Sl. ≥ 32. ≥ 42.5 R ≥ 30.5 R ≥ 20. sa zrnima veličine 5mm i više.normal) i brzo-očvršćavajuće (R – rapid) cemente. Oznake N i R se odnose na normalno (N . izdržljiv. u formi peska i šljunka. Veza standarda EN 2016-1 s „srodnim“ [34] Klasa cementa je određena njegovom čvrstoćom na pritisak nakon 28 dana očvršćavanja.

kada se ograničava sadržaj hlora. laki agregati s zapreminskom masom ispod 2000kg/m3. Dobrim granulometrijskim sastavom se obezbeđuje. definišu se tri načina definisanja betonske mešavine: 12 . Tvrdi agregati. bilo sveže. zrna agregata su zaobljena ili drobljena. prilikom nege betona. koje ne utiču na strukturu betona. Ta- kođe. Zapreminska masa mu je 2200-3000kg/m3. se koriste za betone ot- porne na habanje. voda za piće je dobra za spravljanje i negovanje betona. 23-mar-18 primesa. čelična zrna… Koriste se za proizvodnju teških betona. poput kvarca. 1/3. ubrzivači očvršćavanja. Voda se dodaje mešavini u količini potrebnoj da se postigne potrebna ugradljivost mešavine. Naravno. Svaka druga voda mora biti ispitana i mora biti hemijski dokazana mogućnost njene primene za spravljanje mešavine. Pravilnim izborom granulometrijskog sastava postiže se da cementna pasta popu- njava šupljine između čestica sitnog agregata. ruda gvožđa. bilo očvrsle. ali se dodaje i kasnije. Dodaju se u vrlo malim količinama. zaptivači (redukuju vodopropusnost betona umanjenjem kapi- larnog upijanja vode)… Može se koristi pogodna kombinacija različitih aditiva. umanjuju količinu vode). Evropskim standardom EN 206-1:2000. ubrzivači ili usporivači vezivanja/očvršća- vanja. se koriste za lake i izolacione betone. Teški agregati. s zapreminskom masom preko 3000kg/m3. Sl. su barit. izbegava se segregacija betona. neophodno je osigurati se i dokazati da nemaju hemijski štetne efekte na očvrsli beton ili čelik za armiranje. Sa izuzetkom betona za prednapregnute kon- strukcije. aeranti (povećavaju poroznost formiranjem pravilno raspoređen mehura vazduha). Preporučene granične vrednosti za sastav i svojstva betona. Suprotno. betonske smese. Betonska mešavina ili receptura podrazumeva izbor vrste i količine i proporcija pojedinih sastojaka. Standardni agregati se dobijaju iz prirodnih naslaga (rečni šljunak. ali i ušteda cementa.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). najčešće). stabilizatori (umanjuju takozvano „krvarenje“ betona – izbijanje vode na površinu). a da „smesa“ cementne paste i sitnog agregata popunjava šupljine krupnog agregata. i dobra ugradljivost. osim dobrih fizičko-mehaničkih karakteristika. Mogu biti plastifikatori ili superplastifikatori (poboljša- vaju ugradljivost suvih betonskih mešavina. Evropski standard koji se odnosi na cement ima oznaku EN 12620:2002. EN 206-1 [68] Aditivi (dodaci) betonu se koriste u cilju postizanja nekih poželjnih efekata ponašanja.

Takođe.. ČVRSTOĆA BETONA NA PRITISAK I KLASA BETONA Slom betona. koje mogu biti povezane prslinama. mere negovanja mogu da uključe i prekrivanje folijama. bolje. maksimalna veličina zrna agregata. način ugradnje i nege. kao što su: kvalitet cementa. • Betonska receptura: Ovako specificiranom mešavinom daje se konkretna receptura/sastav kao zahtev proizvođaču. inicira se razvoj deformacija skupljanja betona… Preuranjeno sušenje je moguće spre- čiti stalnim vlaženjem betonske površine. Najbolje je da se vlaženje obavlja prskalicama (kiša) ili perforiranim cevima. Preuranjenim sušenjem (gubit- kom vode. uzrok lomu betona uvek leži u dostizanju njegove zatezne čvrstoće. sastav i zbijenost mešavine. Teorijska objašnjenja čvrstoća betona i mehanizama njegovog ra- zaranja pod spoljnim opterećenjem je vrlo teško formulisati. ne samo zbog primarne uloge betona u prijemu pritiskujućih napona. ograničava se sadržaj hlorida u agregatu. osnovna mera njegovog kvaliteta. vodopropusnost. Osnove projektovanja AB elemenata • Projektni beton: Ova vrsta mešavine se definiše u formi zahteva koji se postavlja pred proizvođača.1. klasa i količina cementa. Specifikacijama se defi- niše čvrstoća očvrslog betona. vodocementni faktor. eventualno. Poglavlje 1 : strana 5 od 114 13 . postavljanjem prekrivača koji zadržavaju vodu. kvalitet i granulometrijski sastav agregata. Ovo je i najvažnija mehanička karakteristika betona. Projektovana svojstva očvrslog betona je moguće obezbediti samo uz adekvatnu negu nakon izlivanja. definiše se maksimalna nominalna veličina zrna agregata (i. u nekim sluča- jevima i hlađenje ili grejanje… 1. sadržaj prirodnih primesa ili aditiva u mešavini. umanjuje otpornost na atmosferske ili hemijski agresivne u- ticaje. Zato se uobičajene teorije čvrstoće na beton mogu primenjivati samo u obliku grube aproksimacije. vodocementni fak- tor. treba napomenuti samo da. 1. u ovim specifikacijama se obavezno navode i drugi spe- cifični zahtevi. ukoliko ih ima. Osim vlaženja. a koji se odnose na karakteristike očvrslog betona. klasa izloženosti. povećava se poroznost. Čvrstoća betona na pritisak (ili.3. načelno. posebno u blizini površine) opada čvrstoća površinskih slojeva betona. mak- simalni sadržaj hlorida. nego i zbog činjenice da je praktično sve ostale mehaničke karakteristike moguće dovesti u relaciju s pri- tisnom čvrstoćom. kako bi se izbegle prsline izazvane naglim hlađenjem betona. Specificira se: vrsta. Bez detaljnijeg upliva u ovu problematiku na mikro-nivou. Merama negovanja betona obezbeđuje se zaštita mladog betona od preuranjenog sušenja usled vetra. vrste i količine aditiva… • Standardizovana receptura: Recepture definisane odgovarajućim standardima. pri čemu treba izbegavati direktno vlaženje mlazom vode. sunca ili niskog nivoa vlažnosti vazduha. Daje se u formi navođenja konkretnog standarda.. zahtevi vezani za granulometrijski sastav). pri jednoaksijalnom pritisku) je funkcija brojnih para- metara. Reč je o materijalu izuzetno ne- homogene strukture protkane porama i mestimičnim šupljinama. posmatran na nivou njegove strukture. nastaje razvojem mikroprslina unutar cementnog kamena ili na spoju sa agregatom.

200.. logično.. 250 i 300mm...... 200........{1..64)..5MPa: fc  F / Ac .2} Evrokod je.... .......... pa se tako za uzorke u obliku kocke daju nominalne di- menzije stranice od 100. Neki od nezado- voljavajućih oblika loma... kojim je.. Rezultat Sl.... Karakteristična čvrstoća betona je određena oblikom i dimenzijom probnog tela (različiti oblici i dimenzije rezultuju različitim čvrstoćama)..... Fraktilna vrednost (p) definiše procenat nedozvoljenih podbačaja čvrstoće. odnosno 6MPa za kocku).. Cilindrični uzorci loma uzorka treba.......... čuvanom u vodi (ili........ 1/5..... u sredini sa vlažnošću 95% pri temperaturi od 20°C)............ količnik aplicirane sile i površine preseka uzorka... određena karakteristična čvrstoća. u standardizovanoj presi [33]..... 150.......... Zadovoljavajući oblici loma uzorka oblika kocke i cilindra [33] Čvrstoća na pritisak je.. 1/6.. starosti 28 dana.. 1/4).. 150. 23-mar-18 Utvrđuje se opitom loma uzorka..... mogu se koristiti i uzorci drugih dimenzija (nije preporučljivo)....... Sl..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).64  5 MPa  fcm  8 MPa ..... Osim nominalnih. Ovom fraktilu odgovara koeficijent normalne raspodele tp (za petoprocentni fraktil jednak 1.. . baziran na opitnom telu oblika cilindra prečnika 15cm...... da bude ostatak koji je približno jednako oštećen na sve četiri slobodne strane... Uzorci mogu biti različitih di- menzija...... a ovaj može biti u nominalnim dimenzijama od 100. za primer betonske kocke.. koji može biti oblika cilindra ili kocke (ili je u pitanju cilindrično jezgro uzorkovano iz konstruk- cije). 1/7). defini- sanim propisanim fraktilom. kao i dozvoljenim procentom podbačaja..... primarno... i u Evrokodu je usvojen jed- nakim 5%.... su prikazani na Sl...{1.. 1/5)........ kod kocke...... 1/4.. a malo na stranama koje su u kontaktu s presom (Sl. 250 i 300mm....... pored standardnom devijacijom (σ ili SD....... Sl. dok su cilindrični uzorci visine duplo veće od prečnika osnove (Sl... 1/6.... najmanje.... 113 (daje površinu kruga od 10000mm2)......... približno 5MPa za cilindar... fck (fcm je srednja čvrstoća raspo- dele): fck  fcm  t p    fcm  1...... Nezadovoljavajući oblici loma betonske kocke [68] Rezultati ispitivanja čvrstoće se raspoređuju saglasno normalnoj raspodeli (Sl................... i uobičajeno se zaokružuje na najbližih 0...........3} 14 ..

C45/55.90 Kocka 15x15x15 0. Osnove projektovanja AB elemenata Ukoliko se ispitivanja čvrstoće sprovode na telima drugačijih dimenzija ili oblika.. dok terminu (iz PBAB) „klasa betona“ odgovara u Evrokodu termin „vrsta betona“. C50/60. načina spravljanja i ugradnje.10 Kako je hidratacija cementa proces koji se odvija dugo. osim od starosti. Me- đutim. Gauss-ova raspodela rezultata ispitivanja čvrstoće pri pritisku [12] Tabela 1/2. klasifikuju u sledeće klase: C8/10. veće (orijentaciono.05 20x20 1. 1/7. to je i čvrstoća betona vremenski pro- menljiva i bitno zavisi od starosti betona (vreme proteklo od završetka ugradnje betona). C25/30. C30/37. C20/25. C35/45. C55/67. Odnosi čvrstoće pri pritisku kocke ivice 20cm i betonskih tela drugih oblika i dimenzija Oblik opitnog tela Dimenzije opitnog tela Odnos čvrstoće 10x10x10 0. C12/15. Poglavlje 1 : strana 7 od 114 15 . C90/105. „yy“ je klasa koja se odnosi na betonsku kocku. poput vrste i količine cementa.26 (d x L) 10x10 1. C80/95. a „xx“ klasa koja se odnosi na betonski cilindar.. relativne vlažnosti sredine u kojoj beton očvršćava. oko 20%) vrednosti napona loma se očitavaju za uzorke oblika kocke. dobijene vrednosti se svode na one koje odgovaraju standardnom cilindru korišćenjem modifikacionih koeficijenata poput onih datih u narednoj tabeli (Tabela 1/2). betoni se. Saglasno karakterističnim čvr- stoćama na pritisak.20 Cilindar 20x40 1. C60/75.00 30x30x30 1. 1. C40/50.95 (a x a x a) 20x20x20 1. C70/85. Sl.02 15x15 1. Zbog većeg odnosa kontaktne površine uzorka i prese i dužine uzorka. vodocementnog faktora. Kod oznake oblika “Cxx/yy“. C16/20. Načelno. Statistički reprezent čvrstoće na pritisak definiše klasu betonai. prema Evrokodu.17 15x30 1.08 10x20 1. vremenski prirast čvrstoće na pritisak (a s njom su u korelaciji i ostale i Postoji terminološka razlika koja se može pokazati zbunjujućom u implementaciji evropskih propisa: terminu „marka“ iz domaćih propisa u Evrokodu odgovara termin „klasa“. upotrebljenih aditiva. načina nege. vremenski tok prirasta čvrstoće betona pri pritisku zavisi i od niza drugih faktora. C100/115 (preporuka je da najviša klasa betona bude C90/105).

..... Beton koji je očvršćavao u uslovima promenljive temperature (ili samo različite od 20⁰C) se....... rapid)....... koji daje vremensku promenu srednje čvrstoće (Sl. koja se odlikuje padom nagiba sa pro- tokom vremena.................................... kao orijentacija prirasta čvrstoće može se koristiti sledeći izraz..{1.25 i uporedni prikaz prirasta čvrstoće za različite klase cementa [12] Kako u fazi projektovanja klasa cementa koji će biti korišćen redovno nije poznata. 1/9......... 1/8.... 1/9) je okvirno prikazan razvoj čvrstoće betona pri normalnoj (20°C) i pri niskoj (5°C) temperaturi.. 1/8):  28 dana  s 1  f cm  t   f cm   cc  t   f cm  e  t  .. slow).. t starost betona u danima................ validan za standardne uslove ne- govanja....... Vremenski razvoj čvrstoće betona u funkciji temperature očvršćavanja [68] 16 .65   273T  t   tT   ti  e  i  ..... fcm srednja vrednost čvrstoće pri starosti od 28 dana........ Zato je od najvećeg interesa njen tok u prvih 28 dana....................5} i 1 gde je Δti broj dana tokom kojih je srednja temperatura T(Δti)... iako to ne isključuje i period nakon toga......20 za brzo očvršćavajuće cemente velikih čvrstoća (klasa „R“. proračunski tretira manje ili više starim od njegove stvarne starosti... .... Primetan je veći uticaj temperature kod korišćenja cemenata niže klase čvrstoće.... 0..... za različite korišćene klase cementa...... U odsustvu eksperimentalnih ili laboratorijskih ispitivanja probnih tela različite starosti...... 23-mar-18 karakteristike betona) je kriva eksponencijalnog oblika... Sl.. .. Tabelom (Sl..... preporuka je da se.... Uticaj varijacije temperature se može obuhvatiti preko korigovane starosti betona:  4000  n  13........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..25 za normalne i brzo očvršćavajuće (klasa „N“... koristi koeficijent koji odgovara brzovezujućim cementima.. normal).........{1...4} s koeficijent koji zavisi od vrste cementa i uzima vrednosti 0.... u takvim situacijama. Vremenski prirast čvrstoće betona za s=0...... Sl... te 0. dakle.38 za sporo očvršćavajuće cemente (klasa „S“..............

..Sl.. kojim se uvode u račun efekti dugotrajnog delovanja opterećenja na čvrstoću (opada sa dugotraj- nošću)...confined)................. Načelno......{1..... u odsustvu preciznijih podataka........ te koeficijentom αcc.......... prema Evrokodu... s njegovim porastom. Naponsko dilatacijska veza (idealizovana) za utegnuti beton [39] Utezanje betona rezultuje modifikovanom naposko-dilatacijskom vezom za beton na način da obezbeđuje veće čvrstoće i veću sposobnost deformisanja betona (na nivou proračunske veze .5   2 / f ck  za  2  0............... a 1...c / fck  ....... fcd........{1.......05  f ck Odgovarajuće uvećane granične dilatacije su:  c 2......... 1/11). okvirno.... . U Evrokodu se... ovaj koeficijent je usvojen 0.... 1/10.c   c 2   fck ..............05  f ck f ck ................... opada čvrstoća... daje sledeći izraz za procenu pritisne čvrstoće utegnutog betona....... 1/11....2   2 / f ck ...6} Saglasno domaćem Nacionalnom aneksu.......7}  f ck  1...........0  5.. koeficijent αcc se konzervativno usvaja jednakim 0..85 za pritiske izazvane savijanjem ili aksijalnom silom....c   cu 2  0. poput smicanja ili torzije.. Sl...........125  2...0   2 / f ck  za  2  0... kao i potencijalni nepovoljni efekti proizašli iz načina apliciranja opterećenja: f cd   cc  fck /  c . čvrstoća betona zavisi od vodocementnog odnosa betonske mešavine. ...... ............. Čvrstoća betona u funkciji vodocementnog faktora [68] Proračunska (design value) pritisna čvrstoća betona..85. Britanskim nacionalnim aneksom... kako je...8} 2 Poglavlje 1 : strana 9 od 114 17 .  cu 2...... 1..............  3   2 ):  f  1......... fck..0 za ostale fenomene.......c (c ....... Sl..... na primer.. u funkciji intenziteta poprečnog priti- ska (pretpostavljeno je da su upravni poprečni naponi jednaki...{1.. određuje se reduk- cijom karakteristične parcijalnim koeficijentom sigurnosti za beton... 1/10. prikazano dijagramom na Sl.......... Osnove projektovanja AB elemenata Takođe.c   ck .....

čvrstoća betona na zatezanje opredeljuje ponašanje betona kad je reš o nastanku..... starost betona...... 1/13... Rezultujuća čvrstoća (tensile splitting strength).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)....sp. ČVRSTOĆA BETONA NA ZATEZANJE Iako se beton.......9}  Ld Za prizmatične uzorke dobijaju se rezultati koji su za oko 10% veći... 1. 1/13.......... a procedura za cilindrični i prizmatični uzorak (kocka) je definisana u EN 12390-6 [33]. ili • opitom direktnog zatezanja betonskih uzoraka...... za cilindrični uzorak... 0. širini i propagaciji prslina..5. Opit određivanja zatežuće čvrstoće se sprovodi na prizmatičnom uzorku (prostoj gredi) opte- rećenoj u trećinama raspona (Sl. Sl. probijanje ili torzija. tem- peratura.{1. i do deset puta) od njegove čvrstoće na pritisak i zavisi od velikog broja parametara: vrsta ispune.. 1/12).... .... Slom u betonu usled zatezanja se realizuje pri vrlo malim vredno- stima dilatacija (0..... način ugradnje ili nege. se određuje prema: 2 F f ct .... 1/12.1.. [14] Opit cepanjem baziran na naponima zatezanja izazvanim lokalnim pritiskom..... proizvode zatežuća naprezanja....... fct...fl (fl – flexure). Zatežuća čvrstoća betona je višestruko manja (orijentaciono... fct... Sl. takođe...1 do.. Ispitivanje čvrstoće pri zatezanju savijanjem [14]...... 1/14....3 promila)... gra- nulometrijski sastav..... vrsta i količina cementa.... Ispitivanje čvrstoće pri zatezanju cepanjem [12]. Sl......1. 23-mar-18 1. uobičajeno........ sp  .. 18 ....... 1/12... kako je prika- zano na Sl....... i Izostaje prevod ovog „kolokvijalnog“ termina.. [12] Čvrstoća betona pri zatezanju se određuje eksperimentalno na sledeće načine: • ispitivanjem nearmiranih betonskih uzoraka savijanjem do loma..4.. ne projektuje za prijem direktnog zatezanja. Na ovaj način određena čvrstoća na zatezanje se naziva modulus of rupturei... Smicanje.... Sl.. što uslovljava promenu ponašanja elementa...... • opitom cepanja uzoraka oblika cilindra ili kocke.. maksimalno.. vlažnost sredine.

.... istina... kojom se pretpostavlja da će slom usled zatezanja početi na najslabijem mestu i brzo se propagirati kroz presek....... na sledeći način: fct  0... Za opitnu prizmu visine 100mm (presek 100x100mm). retko se spro- vodii.......... Kako je opit centričnog zatezanja retko u primeni...10} Čvrstoća na zatezanje pri savijanju može biti određena (ili obrnuto) iz: f ctm.................... treba imati na umu i da se rezul- tati opitnog određivanja čvrstoće na zatezanje karakterišu znatno većom disperzijom nego što je to slučaj kod pritisnih čvrstoća. 1/14b). 1.. Sa većom površinom zategnute zone (najveća je kod centričnog zatezanja)...... predlaže određivanje čvrstoće betona na zatezanje preko one određene testom cepanja.... Evropskim standardima nije precizirana procedura opita i...9  fct ....... fct..... Ovo može biti objašnjeno logikom „najslabije karike“ii. Treba reći i da brojna istraživanja koja se odnose na zatežuću čvrstoću betona značajno vari- raju u rezultatima. ovo ukazuje na 50% veću čvrstoću pri savijanju u odnosu na „direktnu“................ Osnove projektovanja AB elemenata Određivanje direktne zatežuće čvrstoće podrazumeva jednoaksijalni test prikazan skicama na Sl.0 .{1............ Osim ovih razlika..... i predložene odnose zateznih čvrstoća treba shvatiti kao „proračunska“ pojednostavljenja......{1............... u Evrokodu..... pa time...... zatim test cepanjem........... Sl..... bazirana na petoprocentnom fraktilu... i Domaćim Pravilnikom je................sp . u užem smislu......11} gde je h – visina elementa u mm..... Poglavlje 1 : strana 11 od 114 19 . Ispitivanje čvrstoće pri zatezanju direktnim zatezanjem [12]. . u Evrokodu se misli upravo na ovu..... generalno......... .... [14] Sl. a najmanjim – direktnim zatezanjem (Sl.... 1/15)....6  h 1000   1. veća je verovatnoća „slabije karike“ nego kod manjih zategnutih zona...... je. zaključcima i predlozima... fl f ctm   1...... 1/15. ii Preneseno značenje........ Najvećim vred- nostima rezultuje test savijanjem.. u skladu s principom usvojenim u Evro- kodu. 1/14............ Ipak.... pod terminom čvrstoća betona na zatezanje. Čvrstoće na zatezanje u funkciji klase betona i načina određivanja [12] Tri opita mogu rezultirati značajno različitim vrednostima zatežuće čvrstoće.. Karakteristična vrednost čvrstoće na zatezanje. 1/14. fctk...... to se........ bio definisan i oblik opitne epruvete (Sl..

..... ... za srednju vrednost čvrstoće betona pri zatezanju....4})....... iako se primarno vezuje za razvoj prslina.... pa i u domaćem Nacionalnom aneksu....14} gde je α = 1 za starosti manje od 28......... veza kojim se ona dovodi u funkciju čvrstoća na pritisak (unose se u MPa) (Sl.............................{1...... na primer. Sl. načelno. 1/16):  0... Sl. a α = 2/3 za starosti preko 28 dana.....{1.... 1/8. se........ koeficijen- tom αct.... Za različite klase cementa data su krive prirasta čvrstoće na zatezanje saglasno ovom izrazu (Sl...................... ovaj koeficijent se redovno...... 1/17............... ... uz modifikaciju eksponentom α za starosti betona iznad 28 dana: fctm t   cc  fctm ..............................12} Proračunska (design value) čvrstoća betona na zatezanje...... poput pritisne.........................................3  f ck2/3 za  C50/60  f ctm   f cm  za  C50/60 ..... 23-mar-18 U nedostatku eksperimentalno utvrđenih čvrstoća................... 1/17). usvaja jednakim 1..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. Faktori koji imaju uticaj na zatežuću čvrstoću su: 20 .............0): fcd  ct  fctk /  c ........ uticati na veću potrebu za minimalnom armaturom)......... u proračunu se može koristiti sledeća.. .. istom zakonu ko- jem i čvrstoća na pritisak (Sl......... a za više u funkciji srednje.. dimenziono neusaglašena.. proračunski....... kada (najčešće) jeste od interesa postići veće vrednosti........ Vremenski prirast čvrstoće betona za različite klase cementa [12] Visoka vrednost zatežuće čvrstoće nije uvek poželjna (može....12  ln 1  10   Primetiti da je za niže klase betona zatežuća čvrstoća data u funkciji karakteristične pritisne čvrstoće.. fctd....... vremenska promena čvrstoće na zatezanje odgovara... {1..... određuje re- dukcijom karakteristične parcijalnim koeficijentom sigurnosti za beton i.. 1/16............12} 2................ kojim se uvode u račun efekti dugotrajnog delovanja opterećenja na čvrstoću (među- tim..... Računska veza između čvrstoće na zatezanje i na pritisak {1......{1..13} Načelno....

.. Tako.... • Uticaj zapreminskog odnosa cementne paste i agregata na ovu čvrstoću je vrlo mali. umesto šljunka....... 1/18... Koliko god nepouzdan podatak o zatežućoj čvrstoći bio. kao mera ove čvrstoće je uspostavljen mehanički rad udara pri kojem još uvek nije došlo do formiranja pukotine u betonskom elementu.... vode višim vrednostima zatežuće čvrstoće..... • Primena tucanika kao agregata u betonu rezultira nešto većim čvrstoćama. reč je o čvrstoćama koje su 2 do 3 puta veće od onih na zatezanje........ a u nekim situacijama smičući naponi mogu biti značajni u odnosu na normalne izazvane savijanjem (Sl....... U realnim konstrukcijama smicanje je praćeno i normalnim naprezanjima.... Time betoni „masnijeg“ sastava (veće količine cementa) imaju prednost... Naravno..... Element napregnut na odrez (smicanje) Ni jedan od predloga postupaka ispitivanja ove čvrstoće betona nije zadovoljavajuće grupisa- nosti rezultata........5.... • Granulometrijski sastav kojim se favorizuju sitnije frakcije i kojim se ograničava maksi- malna veličina zrna... proračunske vrednosti nisu propisane...... i sve mere kojima se povećavaju ostale (osnovne) čvrstoće betona povoljno utiču na udarnu...... Samo se kvalitativno mogu konstatovati faktori koji povećavaju ovu čvrstoću. oznake odgovaraju onima u Evrokodu... orijentaciono. stalni oblik zavisnosti ove čvrstoće od čvrstoće na pritisak nije postignut ispitivanjima.... pokazalo se da je čvrstoća na udar u korelaciji sa sposobnošću betona da se deformiše – veća sposo- bnost deformacije pri pritisku rezultuje većom udarnom čvrstoćom.. nesumnjivo je da se povećava sa pritisnom..{1... ... OSTALE ČVRSTOĆE BETONA Odrez (čisto smicanje) se manifestuje presecanjem grede na dva dela u situacijama kada je opterećena kao na Sl......15} U izrazu.1.. veće čvrstoće se postižu primenom tu- canika kao agregata.... a.... Poglavlje 1 : strana 13 od 114 21 ......... 1..... 1/18b)... poput temelja pod teškim čekićima...... 1/18a. Sl.. Osnove projektovanja AB elemenata • Čvrstoća na pritisak.... Načelno. Ipak...... Čvrstoća betona na udar može biti od interesa kod elemenata koji su udarno opterećeni....75  f ck  f ct . načelno... 1. Dalje. ni ovde. Jedan od predloga (Morsch) proračunske definicije ovu čvrstoću određuje kao geometrijski srednju vrednost čvrstoća na pritisak (fck) i na zatezanje (fct): f cp  0..

. stubovi.. prsline se mogu pojaviti i tokom očvršćavanja.. a u polju prsline nepravilne orijentacije...7.6. Prsline usled plastičnog sleganja: iznad šipki. ugradnja i nega betona su osnovne mere sprečavanja njihove pojave u ovoj fazi........... Sam beton se pokazuje postojanim kad je o zamoru reči.....85. koja odgovara čvrstoći nakon beskonačno mnogo ciklusa opterećenja i rasterećenja.. 1/19).. POJAVA PRSLINA U BETONUii Prsline se u armiranobetonskim elementima mogu pojaviti već tokom očvršćavanja betona (plastično sleganje.. materijal se „zamara“. proračunska čvrstoća na zamor pritisnutog betona se može odrediti iz:  f  f cd . prsline se mogu pojaviti usled plastičnog sleganja... 1/21)...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). ali se kritičnim mestom javlja njegov spoj sa armaturom. što je pojava karakteristična za veće visine betoniranja – visoke grede.) i kasnije u eksploataciji.. na primer.. debele ploče...... ili mesto prijanjanja.. Uveden je termin „trajna čvrstoća betona“ ili „granica zamora“.. sprečeno slobodno dilatiranje. što rezultuje slomom pri manjim intenzitetima opterećenja od onih koja se apliciraju statički. U nedostatku ovakvih ispitivanja...... a dobra receptura. 22 . 1/19.... između gusto raspoređenih šipki [14] Sl... hidratacija cementa. 1... ... 1/20)...... Tako se kod ploča betoniranih na tlu..16}  250  Preporučena vrednost koeficijenta k1 je 0. kao i na mestima nagle promene geometrije (Sl. za dokaz pritisnutog betona pod cikličnim opterećenjem.... Karakteri- stična mesta pojave ovih prslina su ona gde armatura sprečava slobodno sleganje betona (Sl.....3... U praksi se ona ispituje na bazi ciklusa ponovljenih jedan ili dva miliona puta. Sl........ a t0 je starost betona na početku cikličnog opte- rećenja.. fat  k1  cc  t0   f cd  1  ck  ....... 23-mar-18 Velikim brojem ponavljanja ciklusa opterećivanja i rasterećivanja... Prsline usled plastičnog sleganja usled nagle promene geometrije [14] Kod armiranobetonskih ploča karakteristične su površinske prsline izazvane plastičnim skup- ljanjem betona.. U toku građenja....... i Ipak.{1. u uglovima javljaju kose prsline.... imati na umu i objašnjenja data u §1....1.... 1/20.. Posle ugrađivanja betona... ii Prema [14]. plastično skupljanje...1. O- vim se implicira čvrstoća betona na zamor. Kod kontinualnih ploča (betoniranih u oplati) mogu se pojaviti i prsline iznad plitko postavljene armature (Sl.

koji su uzrok pojavi površinskih prslina. Vremenski prirast čvrstoće betona na Sl. Sl. javljaju Poglavlje 1 : strana 15 od 114 23 . Ovaj fenomen je po- sebno karakterističan za elemente velikih preseka (za masivne elemente). 1/22. javlja razlika u temperaturama unutrašnjosti (viša) i površine (niža temperatura) be- tonskog elementa. Prsline usled plastičnog skupljanja betona [14] Hidratacija cementa je proces u kojem se oslobađa toplota. prilikom izvođenja AB zidova velike dužine. Javljaju se kao globalne ili kao lokalne. a analiza pojave prslina je kjučni uslov određivanja dimenzija. 1/23. 1/25 prikazani su karakteristični rasporedi globalnih prslina za pojedine osnovne slučajeve spoljašnjeg opterećenja. kao što je slučaj kod ma- sivnih hidrotehničkih objekata (brane. Na Sl. usled spoljašnjih dejstava. tada (tokom intenzivne hidratacije) vrlo niska i može biti manja od ovako izazvanih napona zatezanja po površini (Sl. zbog duge putanje odvođenja temperature i. 1/24). potrebno je ograničiti dužinu kampada u kojima se zid betonira. a njihova propagacija ponekad zahvata i celu visinu zida (Sl. 1/22 pokazano. Prsline u dugačkom zidu usled zatezanje [14] sprečenog temperaturnog dilatiranja Takođe. 1. Sl. zbog čega se. tako. javljaju kada na- poni zatezanja u betonu dostignu čvrstoću betona pri zatezanju. Zato se kod ovakvih elemenata betoniranje sprovodi u blokovima ograničenih dimenzija. čvrstoća betona pri zatezanju je. 1/24. temperaturna razlika proizvodi zatežuće napone na površini elementa. Prsline usled čistog zatezanja se. Kako je na Sl. mogu se na donjem delu zida pojaviti vertikalne prsline. Zbog sprečenog slobodnog dilatiranja betona usled njegove promene temperature na mestu spoja s pločom/stopom (betoniranom ranije). 1/23). tokom očvršćavanja betona. zbog sporog hlađenja. 1/21. Osnove projektovanja AB elemenata Sl. Ovo je posebno bitno kod elemenata kod kojih su postavljeni strogi zahtevi po pitanju nepropustljivosti za tečnosti i/ili gasove. samim tim. Prsline usled hidratacije cementa [14] Naime. Prsline se tokom eksploatacije u AB elementima. posebno) ili reaktorskih sudova.

zbog čega uticaji izazvani skupljanjem nisu u potpu- nosti analogni onima od temperaturnih promena.. 23-mar-18 celom visinom poprečnog preseka i upravne su na osu elementa (upravne su na pravac glavnih napona zatezanja). 1/25.. nego i prijanjanjem betona za armaturu. peći. prsline se jav- ljaju u zategnutoj zoni.. i pružaju se uvis skoro do neutralne linije. skupljanje betona je fenomen smanjenja zapremine betona. tečenje betona ne može biti izostavljeno iz analize stanja prslina. tehnološke promene temperature (hladnjače. Sl. da tečenje betona ima veoma velik uticaj na promenu stanja prslina u AB elementima tokom vremena. ne samo vezama sa drugim elementima. prsline se javljaju kao vertikalne u zategnutoj zoni. Tako su u zoni malih intenziteta transverzalnih sila. prsline praktično vertikalne. a ne i armatura. čisto savijanje [14] Uticaji (sile u presecima) u elementima su često izazvani temperaturnim promenama: promene temperature u odnosu na temperaturu građenja. Usled torzije. pojavljuje se veliki broj sitnih prslina. Ova. Kod čistog savijanja. Međutim. Ostale ostaju samostalne. varijacije temperature okolne sredine. uticaji izazvani skupljanjem betona e javljaju i u elementima statički određenih konstrukcija. 1/26. Otud. Tako je skupljanje betona delimično spre- čeno. ali prate trajektorije glavnih napona zatezanja (na njih su upravne). opet upravno na glavne napone zatezanja. Kada je element savijan silama (kombinovano dejstvo momenata i transverzalnih sila). Otud. Sl. samo u zoni armature.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Slična temperaturnim su i dejstva skupljanja betona. kao međuprsline. propagirajući se približno pod uglom od 45⁰ u odnosu na osu elementa. Prsline kod jako armiranih elemenata: čisto zatezanje.. Poput deformisanja pod negativnom tem- peraturnom promenom.). Efikasna mera borbe protiv prslina izazvanih temperaturnim opterećenjima je projektovanje termičkih dilatacionih razdelnica. Neke od njih se spajaju u zbirne prsline i pružaju se celom visinom zategnute zone (Sl. prsline se javljaju po površini. deformaciona. 24 . u zoni armature uz zategnutu ivicu. opterećenja i- zazivaju sile u presecima statički neodređenih konstrukcija. kao „spi- ralne“. skuplja se samo beton. 1/26). Već je pokazano u analizi naponsko-dilatacijskih stanja preseka. Prsline usled spoljašnjih dejstava [14] Kod jako armiranih elemenata. posebno kad je učešće dugotrajnih optere- ćenja značajno. a sa porastom transverzalne sile su sve većeg nagiba. dimnjaci.

Razlog ovim dejstvima može biti neadekvatna eksploatacija. Tako. Tako. Imajući na umu niske vrednosti čvrstoća betona na zatezanje. ali i male debljine zaštitnog sloja betona ili njegove poroznosti). (lokalni) uzrok pojavi prslina može biti posledica degradacije AB elementa. 1/27. u pravcu armature) prslina. te potrebu racionalnog projek- tovanja armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.. Takođe. Konačno. Prsline u AB elementima su često posledica lokalnih koncentracija napona. formiraju se prsline paralelne pravcu pritiska. Seizmička dejstva jačih intenziteta redovno Sl. a karakteristični slučaj je onaj koji se javlja na mestu zglobne veze stuba i temelja. postaje i uzrok progresiji postojećih i stvaranju novih (podužnih. Prsline u zidu usled nejednakog sleganja izazivaju manja ili veća oštećenja AB eleme- nata. Korodirana armatura se prepoznaje mrljama na površini betona. u ele- mentima konstrukcije se realizuju sile u pre- secima. Ukoliko poprečni naponi prekorače čvrstoću na zatezanje. a kao njihova posledica naponi zatezanja u poprečnom. prsline se u betonskim elementima mogu pojaviti i usled različitih nepredviđenih dejstava i/ili preopterećenja. 1/28. horizontalnom. a prsline koje se javljaju odgovaraju alternativnim uticajima (ukrštene prsline). kao posledica velikih lokalnih napona pritiska. incident. koje mogu dovesti do pojave prslina (Sl. Zato. pri apliciranju koncentrisanih opterećenja velikog intenziteta. Ova pojava se naziva cepanjei (Sl. 1/28a). Ukoliko je ova statički neodređena. Ovde je reč o fenomenu vrlo sličnom (praktično istom) prethodnom (cepanju). koje mogu rezultirati i odvalji- i Dobra analogija bi bila ona koja analizira sečenje sira nožem glatkog sečiva. a cilj je zadržati njihovu širinu u prihvatljivim granicama (ograničiti širinu prslina). 1/27). po- java prslina u AB elementima jeste neizbežna. što je razlog pojavi podužnih prslina. Pod pritiskom noža verti- kalno naniže (oštra ivica – mala dodirna površina – velik napon) realizuju se veliki naponi pritiska u vertikalnom pravcu. Poglavlje 1 : strana 17 od 114 25 . pojaviće se i prsline poduž zategnute armature (Sl. osim što ugrožava nosivost elementa/konstrukcije. treba naglasiti da su prsline u AB ele- mentima izloženim zatezanju i/ili savijanju praktično neizbežne tokom eksploatacije. Insisti- ranje na neisprskalim elementima bi imalo za posledicu vrlo neracionalne elemente. u betonu se realizuju zatežući naponi u poprečnom pravcu. Prsline usled cepanja i prsline usled prijanjanja [14] Osim ovoga.. Ovi naponi zatezanja odvajaju jedno parče sira od drugog. 1/28b). Sl. Osnove projektovanja AB elemenata Nejednaka sleganja deformišu konstrukciju. 1. korozija armature (sama najčešće posledica postojanja prslina. usled velikih napona prijanjanja između zategnute armature i okolnog be- tona. Ovakva armatura bubri poti- skujući beton poprečno.

Tabela 1/3. Ove. deformacije pri dugotrajnim opterećenjima.1. 1/29). pak. DEFORMACIJE BETONA Deformacije betona se mogu podeliti u dve grupe: • Zapreminske deformacije su one koje nisu izazvane spoljašnjim delovanjem (silama). zbog čega proces progresira. 1/29. francuski matematičar i fizičar. mogu biti: deforma- cije pri kratkotrajnim opterećenjima. sulfati. napre- zanja pri sprečenim deformacijama… Načelno. 23-mar-18 vanjem komada zaštitnog sloja betona (Sl. Pored defor- macija. Modul elastičnosti. Srednje vrednosti modula elastičnosti u zavisnosti od klase betona Klasa C20/25 C25/30 C30/37 C35/45 C40/50 C50/60 C60/75 C80/95 C90/105 fck [MPa] 20 25 30 35 40 50 60 80 90 fcm [MPa] 28 33 38 43 48 58 68 88 98 Ecm [GPa] 30 31 33 34 35 37 39 42 44 Postoje dva „tipa“ metoda eksperimentalnog određivanja modula elastičnosti.7. Dinamički modul je približno jednak inicijalnom tangentnom modulu statičkog. Prsline usled korozije armature 1. koriste se sledeće karakteristične vrednosti statičkog modula (Sl. gde predstavlja (promenljiv) nagib ove krive (beton svakako nije linearno-elastičan materijal).1.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl. njime je određena i raspodela uticaja u statički neodređenim konstrukcijama. fcm). i • inicijalni tangentni modul. Logično. nitrati). Statički modul elastičnosti se određuje na naponsko-dilatacijskom dijagramu (opterećenje uobičajeno ide do 30 ili 40% čvrstoće na pritisak. 1. skup- ljanja ili bubrenja.7. • tangentni modul. Konvencionalno. Poisson-ovi koeficijent i modul smicanja betona Najznačajnija deformaciona karakteristika betona je njegov modul elastičnosti. utvrđuje se eksperimentalno i raste sa rastom čvrstoće betona na pritisak. pri- menljiv je samo za veoma niske nivoe naprezanja betona. i • Deformacije izazvane delovanjem spoljašnjeg opterećenja. na primer) ili hemijske (hloridi. nego su posledica svojstva betona da menja svoju zapreminu zbog promene temperature. i Simeon Poisson (1781-1840).1. i defor- macije pri ponavljanim opterećenjima. U nastavku su deformacije analizirane sledeći malo drugačiju strukturu klasifikacije. fizičke (dejstvo mraza. Do korozije armature (samim tim i do njenih posledica) može da dođe i usled korozije betona. Sada je dodatno otvoren put vlazi i agresiv- nim supstancama. Dinamički se određuje rezonantnim postupcima na neopte- rećenom betonu. 26 . 1/30): • sekantni modul.

............ što treba imati na umu u situacijama kada se koriste druge vrste agregata (Sl. 1/32):  f t   0...... 1/32..{1....... Modul elastičnosti i naponsko-dilatacijska veza [12] Najčešće korišćena mera modula elastičnosti je njegova sekantna vrednost.... načelno.............3  f cm  Ecm     22 GPa .......... Vremenska promena modula elastič- vrste agregata [12] nosti prema {1.17}  10 MPa  Data veza se.................{1...............3 Ecm  t    cm   Ecm  cc0............ modul elastičnosti se može ravnopravno koristiti i za pritisak i za zatezanje u betonu..... Sl..... 1/30..................... 1/31.. u Evrokodu je predviđeno da se srednje vrednosti sekantnog modula elastičnosti mogu odrediti na osnovu čvrstoće be- tona na pritisak.. 1......18}  f cm  Poglavlje 1 : strana 19 od 114 27 . 1/31)..... procentualno zapreminsko učešće agregata u betonu… Vremenska promena modula elastičnosti je definisana na sličan način kao i promena čvrstoće na pritisak...........): 0............. sledećim izrazom (Tabela 1/3) (ovako definisan.... modul elastičnosti korišćenog agregata.. na vrednosti modula elastičnosti najznačajnije utiču: čvrstoća na pritisak.......3  t   Ecm . Osnove projektovanja AB elemenata Sl... preko koeficijenta βcc (Sl... odnosi na beton spravljen s kvarcnim agregatom..... Moduli elastičnosti za različite Sl........18} [12] Generalno........ Ukoliko se ne raspolaže rezultatima eksperimentalnih ispitivanja..............

1.......... oblika poprečnog preseka nosača. Pravilnikom se prepo- ručuje korišćenje vrednosti Poisson-ovog koeficijenta od 0. . Iako vrednost dila- tacije malo varira u funkciji kvaliteta betona. se može zaključiti i ako se analizira dijagram dobijen konstantnim prirastom deformacija (Sl. 23-mar-18 Za situacije u kojima se uticaj poprečnih dilatacija ne može zanemariti.. Naponsko-deformacijski dijagrami za beton Veza između napona i dilatacija za beton je određena nizom faktora....... 1/33b).. kao i 28 .. Naponsko-deformacijski dijagram na pritisnutoj ivici savijanog preseka [14] Slično. zatim činjenicom da u elementu vlada jednoosno. 1/33......... Veća „ispruženost“ dijagrama... pri konstantnoj brzini nanošenja opterećenja dilatacije loma su svega oko 2 promila (Sl. pravca betoni- ranja......2... Naponsko-deformacijski dijagrami za centrično pritisnut beton za konstantnu brzinu nanoše- nja opterećenja i za konstantnu brzinu deformacija [14] Dilatacije pri lomu su najmanje kod centrično pritisnutih elemenata.19} 2  1    1... 1/34. dvoosno ili troosno naponsko stanje pritiska.. Sl...20 (za isprskali beton – 0...........7............ ova zavisnost je funkcija i kvaliteta betona..... Ta- kođe. njegov uticaj na oblik krive zavisnosti je očigle- dan: stepen zakrivljenosti je bitno veći za betone nižih marki.. Uticaj marke betona na oblik naponsko-deformacijskog dijagrama (normiranog po naponskoj osi) savijanog preseka/elementa je prikazan na Sl... 1/33a). uz bitnu razliku u veličini dilatacija loma. 1/34.... Maksimalni naponi odgovaraju dila- tacijama koje su u relativno uskom području oko 2 promila.. zavisi od načina opterećenja elementa (centričnom silom...... momentom savijanja ili kombinacijom).. Pre svega.... brzine nanošenja opterećenja i dužine nje- govog trajanja..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).{1....42  Eb  0.. te njemu odgovarajuća vrednost modula smicanja: Eb Gb   0.... Sl..4  Eb ... gustine i nosivosti uzengija....0)...

1/36b). Deformacije betona pri ponavljanom opterećenju Pri jednokratnim kratkotrajnim opterećenjima. kako je. 1/36.1. povećava se zakrivljenost zavisnosti. za jed- noosno opterećenu betonsku prizmu. rastu dilatacije loma i smanjuje se čvrstoća. deformacije elementa su pretežno elastične ( εe) i u manjem delu plastične (nepovratne). rezultat su i do 25% manje čvrstoće. Sl. 1/35. Za pravac opterećenja upravan na slojeve betoniranja karakteristične su. Uticaj brzine nanošenja opterećenja i pravca betoniranja na napon-deformacija vezu [14] Na narednoj slici (Sl. Kod primarnog opterećenja kriva zavisnosti ima konveksan. zbog čega fenomen nije moguće izolovano analizirati. Velikim brzinama apliciranja opterećenja odgovaraju veće čvrstoće. uz zadržan oblik krive. 1. 1/36a. 1/35b) prikazan je uticaj pravca betoniranja na postignute čvrstoće be- tonskog elementa. 1/35a. kako je kvalitativno prikazano na Sl. Analizirana zavisnost je u velikoj meri funkcija brzine nanošenja opterećenja. U suprotnom. Sl. pri istim dilatacijama.7 promila. Na istom dijagramu prikazana je i obvojnica čvrstoća betona na pritisak koje odgovaraju raz- ličitim brzinama opterećivanja. za više marke betona je i ovde očigledna. Napon-dilatacija dijagrami za jednokratno i ponovljeno opterećenje i rasterećenje [108] Kod ponavljanih ciklusa opterećenja i rasterećenja deformacijska svojstva se menjaju (Sl. Ranije je konstatovan uticaj utezanja betona na njegovu sposobnost deformisanja (Sl. a vrednosti dilatacija loma su između 3 i 3. prikazano na Sl. Odnos elastičnih prema plastičnim deformacijama zavisi od intenziteta napona: većim odgovara veći udeo plastičnih deformacija (zakrivljeniji oblik zavisnosti ukazuje na to).7. kada se pravci opterećenja i slojeva betoniranja poklapaju. εp. Sa smanjenjem brzine nanošenja sile. 1. manje dilatacije (oko 1. Osnove projektovanja AB elemenata pad dilatacije loma. Treba imati na umu da se za vrlo sporu aplikaciju opterećenja javljaju i značajni efekti tečenja betona.5‰) i skoro linearne zavisnosti. znatno veće čvrstoće betona. a rasterećenja konkavan Poglavlje 1 : strana 21 od 114 29 .3. 1/11).

.. Ipak....... poput svih drugih materijala. čak i stabilnost..2..... Cementno testo koje očvršćava na vazduhu smanjuje svoju zapreminu – skuplja se. Za veće napone. skupljanje i bubrenje su visko-plastične zapreminske deformacije....7.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. 1..1.. uopšte. U oblasti graničnih stanja no- sivosti... se javljaju dominantnim... se deformiše sa promenom temperature okoline.... uglavnom nepovratne (plastične).... Po svom karakteru. slomu.... može biti od interesa.. uko- liko očvršćava pod vodom... ela- stične..... 30 ....1.7. koji se manifestuju kroz uvećanje deformacije. pokazalo se ispitivanjima da agregat i ce- mentno telo mogu imati i bitno različite koeficijente temperaturnog širenja. Već je rečeno da je bliskost ovih koeficijenata za čelik i beton od izuzetne važnosti kada je primena armiranog betona u pitanju uopšte. Koefi- cijent toplotnog širenja betona.. Dugotrajno dejstvo opterećenja... deformacije bubrenja su znatno manje od deformacija skupljanja – oko sedam puta... ii Povećanje kvaliteta i mehaničkih karakteristika materijala (cementa i čelika) omogućava projektovanje i izvođenje konstrukcija srazmerno malih dimenzija preseka... dok. deformacije uvećati nekoliko puta (2 do 4).. koje su zavisne od vrste agregata i vlažnosti sredine.....5. Pri- tom.. a nastavljanje ciklusa vodi povećanju trajnih deformacija i.. prešla u konkavni oblik i pri opterećenju i pri rasterećenju.. i Iako posledice tečenja betona mogu imati povoljan efekat. poput relaksacije nepoželjnih naprezanja usled skupljanja. Vremenske deformacije betona – skupljanje i tečenje Skupljanje i tečenje betona imaju veliki uticaj na stvarno ponašanje armiranobetonskih ele- menata i konstrukcija tokom vremena i....... da bi. . Trajne deformacije se prigušuju i nakon nekog broja ciklusa nestaju........ 1... kada je stanje naprezanja bitno zavisno od stanja deformacije (izvijanje vitkih elemenata i...4... te prslinama i procesom razaranja betona.. No..{1.. nepovoljni efekti...... sleganja oslonaca ili temperaturnih dejstava.. otprilike... Ova- kvo krivljenje dijagrama znak je nastupajućeg zamora materijala. pa daljim povećanjem ciklusa poprima linearni oblik pri opterećenju i konkavni pri rasterećenju. redukciju napona prednaprezanja ili nepovoljnu internu vremensku prera- spodelu naprezanja kod spregnutih elemenata. a posledično uticati na stanje prslina i ugiba u elementima prilikom kontrole graničnih stanja eksploatacijeii.. zbog relativno velikih realizovanih post-elastičnih deformacija. uticaj vremenskih de- formacija je od manjeg značaja. povećava zapreminu – bubri... i tada u izvesnim slučajevima. kod o- vakvih elemenata i konstrukcija u velikoj meri akcentuje problem vremenskih deformacija i ugrožava njihovu funkcionalnost........ sredina intervala mogućih stvarnih njegovih vrednosti. ima proračunsku vrednost:  t  1 105 / C ....... Treba reći da je ovo izuzetno kompleksan problem za precizniju proračunsku analizu..... Deformacije usled promene temperature Beton...7. kriva u prvim ciklusima ima oblik kao za primarno opterećenje... situacije u kojima su efekti drugog reda značajni).20} što je. Vremenski prirast deformacija može inicijalne.. Za male vrednosti napona obe krive se postepeno ispravljaju što rezultuje skoro pro- porcionalnošću između napona i deformacija. Ovo je posebno izraženo kod betona izloženih cikličnim promenama temperature velikih amplituda. Vremenske defor- macije pri delovanju temperaturnog opterećenja su kratko razmatrane u delu §5..... Imajući to na umu. agregat mora biti definisanih termičkih karakteristika. što može da re- zultira velikim unutrašnjim naprezanjima.. kojim je deformacija određena. dalje.... konačno...... 23-mar-18 oblik...

1.. zbog tečnog stanja betonske smese...... deformacije i- zazvane skupljanjem se ne razlikuju mnogo od onih izazvanih temperaturnim promenama... Inten- zitet procesa je najveći u početku... Poglavlje 1 : strana 23 od 114 31 ...{1.. skupljanje nije potpuno slobodno.... armaturni čelik).. realizuje se i proces vremenskog prirasta elastičnih deformacija nastalih u trenutku opterećenja... kojom će ih prihvatiti bez pojave prslina. • Skupljanja usled sušenja (drying shrinkage.. mlad beton se intenzivno vlaži čime se. Osnove projektovanja AB elemenata Moglo bi se reći da je skupljanje parcijalno reverzibilan proces. uz ostale povoljne posledice...21} Skupljanje (intenzitet i tok) je zavisno od niza faktora: Sastav betona. koje se realizuje za vreme očvršćavanja betona i čiji se najveći deo obavi u prvih nekoliko dana očvršćavanja.......... čiji efekat na materijal može neutralisati efekte skupljanja. a nakon relativno dugog vremena (godine) asimptotski teži konačnoj deformaciji (prirast teži nuli).. u procesu hidra- tacije....... U ovoj fazi se. odlaganje njegovog početka je od velike važnosti – ovim odlaganjem se odlaže i pojava unutrašnjih naprezanja skupljanjem izazvanih za kasniji period...... tokom vremena prirast deformacije opada... Proces je zavisan od relativne vlažnosti i temperature okoline.......... nisu od praktičnog interesa... Od primarnog interesa je skupljanje koje se realizuje u fazi očvršćavanja betona (treća faza).. jer povećanjem sadržaja vode menja znak (bubri)...... Skupljanje je proces koji se odvija nezavisno od spoljašnjeg opterećenja. Prisustvo gline u agregatu. Vremenski tok skupljanja se može podeliti u sledeće tri faze: • Skupljanje koje se realizuje od mešanja cementa s vodom do početka vezivanja...... . mogu značajno da intenziviraju proces. Iako se konačne vrednosti skupljanja negom ne menjaju.. ali i konturnih uslova (sprečeno deformisanje).... εcd). Paralelno. Skupljanje očvrslog betona je postepeno vremensko smanjenje njegove zapremine usled nastavka procesa hidratacije cementa i promene vlažnosti cementnog tela...... Pri tome... Prve dve faze se nazivaju „ranim skupljanjem“ i odvijaju se primarno smanjenjem zapremine cementnog testa u procesu hidratacije. Ukupna deformacija skupljanja (εcs). Međutim. • Skupljanje za vreme očvršćavanja....... sam hemijski sastav cementa ne utiče mnogo...... usled ne- homogenosti strukture samog betona (mala sklonost agregata skupljanju..... pod daljim delovanjem dugotrajnih dejstava – tečenje betona....... pro- ces skupljanja neutrališe.... • Skupljanje koje se realizuje od početka do kraja vezivanja... Tokom negovanja.... Po spoljašnjim manifestacijama........ okvirno 24 sata nakon mešanja cementa s vodom.... a betoni sa većom količinom cementa su više skloni skupljanju.. Efekti ovog skupljanja. može biti predstavljena u sledećem obliku:  cs   cd   ca . tako.. Finije mleveni cementi (visokovredni) uzrokuju veće skupljanje cementnog tela... Ovo skupljanje se... prema Evrokodu 2.. koje se realizuje sporo i posledica je migracije vode kroz očvrsli beton... kada beton razvije dovoljnu čvrstoću na zatezanje. Funkcija je realizovane čvrstoće betona... razvija toplotna energija.. Ovo rezultira pojavom unutrašnjih napona koji mogu biti razlogom pojave prslina u betonskoj masi.. kao i povećani vodocementni faktori... može predstaviti kao zbir dve komponente: • Autogenog skupljanja (εca).

...... i Opšti izraz za nominalnu vrednost konačne dilatacije skupljanja usled sušenja je dat u Aneksu B Evro- koda 2 (EN 1992-1)........... 1/37)...................... Tabela 1/4....25}  t  ts   0... veli- čine su u promilima)...... ali ne i na konačne de- formacije.......... Potopljeni betoni bubre..... 1/37..{1....{1...... Skupljanje bitno zavisi od dimenzija elementa....... dok su nominalne vrednosti konačne dilatacije skupljanja date tabelom u nastavku (Tabela 1/5........ ds  t . U Evrokodu 2...... a uticaj ovog faktora se izražava preko srednje debljine preseka............... za nezaštićene elemente u slo- Sl...... Sa priloženih grafika je očigledan uticaj faktora srednje debljine: manje debljine rezultuju intenzivnijim skupljanjem i većim konačnim vrednostima................ dok se za elemente srednje debljine preseka na konačno skupljanje koji se nalaze neposredno iznad vodenih povr- šina može računati sa relativnom vlažnošću od 90%....Sl. h0: h0  2  Ac / u ........24} Vremenski prirast deformacije skupljanja usled sušenja je definisan na sledeći način: t  ts  cd t   ds t ........ konačne vrednosti dilatacije skupljanja usled sušenja (εcd...............{1.0 .... . Uticaj relativne vlažnosti sredine i bodnom prostoru – 70%.............. 1/37..........................................  kh   cd ..04  h03 gde je ts starost betona na početku skupljanja usled sušenja (uobičajeno... .......................Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).................∞) se definišu u funk- ciji relativne vlažnosti sredine....22} koji predstavlja dvostruki količnik površine i obima poprečnog preseka...... ... klase betona i srednje debljine elementa:  cd ............. 1/37. Manja relativna vlažnost ubrzava proces skupljanja i vodi većim defor- macijama (Sl. Za elemente i konstrukcije u zatvorenim prostorima se može proračunski smatrati da se nalaze u sredini relativne vlaž- nosti od 40%.. Re- lativna vlažnost utiče i na vremenski tok skup- ljanja ...................23} gde je kh koeficijent zavisan od srednje debljine elementa.. a h0 se unosi u milimetrima........70 Konačna vrednost dilatacije autogenog skupljanja je definisan u funkciji čvrstoće betona:  ca    2....... Dimenzije elementa (Sl........ i obrnuto......00 0. Koeficijent kh h0 100 mm 200 mm 300 mm ≥500 mm kh 1..85 0..... ts   .... 23-mar-18 Vlažnost sredine. vazduh zasićen vlagom usporava proces......{1.... na kraju negovanja betona). Temperatura okolne sredine utiče samo na vremenski tok skupljanja...... 32 ................... ...... treba imati na umu da se grafik odnosi na idealizovanu situaciju u kojoj je betonski element u uslovima nepromenljive vlažnosti). Obrnuto.75 0.................... .. ts    cd .............. za cemente klase Ni... prema tabeli (Tabela 1/4)................5   fck  10 106 ................

Zato su plastične de- formacije betona izazvane mahom cementnim testom.. Ovaj fenomen.........00 60/75 0....38 0... Kraj tečenja nastupa s završetkom procesa pretvaranja želatinske mase u tvrdu i stabilnu kristalnu rešetku. Dalji porast tečenja je moguć samo uz povećanje optere- ćenja.30 0.....30 0.24 0...21 0.49 0... dok kamena ispuna sprečava njihovu pojavu.. 1/38..15 0.. . prikazan je vremenski prirast ukupne i komponentalnih di- latacija skupljanja.24 0... Nakon odavanja slobodne vode..08 0... želasta masa u obliku testa u kojoj...30 0..2 t . na Sl. 1. Na jednom primeru.27 0.. se naziva tečenje betona...00 90/105 0... osim od intenziteta opterećenja... što uzrokuje tečenje (klizanje između čestica gela).... zavise i od vremena njegovog delovanja (dugotrajnosti)..48 0.19 0.. Osnove projektovanja AB elemenata Tabela 1/5... Zahvaljujući kretanju slobodne i apsorbovane vode.62 0. a nema izražene osobine tečenja pod opterećenjima karakterističnim za beton. S vremenom rastu vremenske elastične (visko- elastične). Kamena ispuna ima veći modul elastičnosti od cementnog testa.... te- čenje postaje sve teže.10 0.00 40/50 0...36 0. u početku.13 0.. posle.. nastaju i rastu kristalni kosturi. cementna masa ima u početku veliku sposobnost za deformaciju i premeštanje bez na- rušavanja strukture. a posebno vremenske plastične deformacije (visko-plastične)..25 0. Nominalne vrednosti konačne dilatacije skupljanja usled sušenja.{1... beton valja zamisliti kao kostur od stvrdnutog cemen- tnog testa u kojem je raspoređena kamena ispuna od sitnih zrna peska i krupnih zrna šljunka ili drobljenog kamena..cube Relativna vlažnost sredine [MPa] 20% 40% 60% 80% 90% 100% 20/25 0.00 80/95 0.0 fck/fck. kako bi se izazvale plastične deformacije krutog kostura koji je izgubio vodu. vre- menske promene deformacija pod dugotrajnim opterećenjem.13 0.. εcd.28 0....58 0.07 0.. Sl...46 0... Postepenim gubitkom apsorbovane vode.... u šupljine migrira apsorbovana voda.  as  t   1  e0. Vremenski prirast dilatacije skupljanja Ukupne deformacije betona pod opterećenjem. U objašnjenju fenomena tečenja [108].17 0. 1/38...00 Vremenski prirast dilatacije autogenog skupljanja je određen s:  ca t   as t    ca   ..26} gde se starost betona unosi u danima.. Poglavlje 1 : strana 25 od 114 33 ...38 0. Cementna kaša koja nastaje izradom betona je......

Čelik. Proračunski. t0     cc  t ... mnogo većeg modula elastičnosti od betona....... Kasnije..... pa time i deformacije tečenja.. Osim toga.... Sl.... kratkotrajnih i dugotrajnih.. Uticaj načina vremenskog nanošenja nosti.. 1/40..... Armatura smanjuje plastične deformacije betona. Sl.. t........ se usled plastičnih deformacija betona elastično deformiše. t0  E t    t .. a i za njega je karakterističan brz prirast u početku i asimptotska težnja ko- načnoj vrednosti. ..... Tre- nutno aplicirano opterećenje vodi znatno većim krajnjim vrednostima tečenja od onog nanetog postepeno. i trenutnih elastičnih dilatacija u trenutku opte- rećenja.... dilatacija pod konstantnim jednoaksijalnim naprezanjem i po rasterećenju Na Sl. Ovim se implicira uticaj starosti betona opterećenja na tok i konačnu vrednost tečenja u trenutku opterećivanja: ranije opterećen beton teži većim vrednostima konačne dilatacije tečenja od kasnije opterećenog. tečenje betona je bitno određeno starošću betona u trenutku opterećenja (t0).. t0   c 0 . 23-mar-18 Poput skupljanja.... tečenje se definiše koeficijentom tečenja. Upotreba portland cementa vodi većem tečenju nego primena visokovrednih ili aluminatnih cemenata..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. vremenski interval t0-t1 je do- voljno dug da se vremenske deformacije mogu razviti. Promena opterećenja vremenom ili način (vremenski posma- trano) nanošenja opterećenja utiče na konačnu vrednost deformacije tečenja (Sl... 1/40). uopšte.. a raz- log je u vremenskom prirastu modula elastič.. Na dijagramu se primećuje da je ela- stična deformacija u t1 manja nego u t0..el  t0   c  t0  34 .. t0:  cc  t ......... Pri tome.{1.... dimenzija preseka i temperature.... Takođe. element je rastere- ćen.s dana i koji je konstantnom opterećenju izložen u trenutku t0..... u trenutku t1... Samim tim.. smanjuje se i tečenje betona.... a u betonu smanjuje. i tečenje je zavisno od sastava betona... čime se odvija preraspodela naprezanja između betona i čelika – napon u armaturi pritisnutog elementa se vremenom povećava. 1/39. betoni veće količine cementa i manjeg vodocementnog fak- tora su manje skloni tečenju.. koji je odr- žavan u vlažnom stanju prvih t0.. Kvalitativni prikaz ukupnih.27}  c .... vlažnosti sredine....... 1/39 kvalitativno su prikazane promene ukupnih i parcijalnih dilatacija u vremenu za jednoaksijalno opterećen element. koji predstavlja odnos di- latacije tečenja u nekom trenutku vremena.

.... t0  ..{1.....{1. 1/44.......3  t  t0   c  t ................. i nominalnom vrednosti koeficijenta tečenja.0 za cemente klase S i 1...................... 1/43.........0 za cemente klase N..5  35   H  1................. Za koeficijent tečenja mogu se koristiti iste vrednosti i pri pritisku i pri zatezanju. Vremenska vrednost koeficijenta tečenja je definisana funkcijom vremenske promene....{1...........T „prilagođena“ starost betona u trenutku opterećenja prema temperaturi (videti §1. Konačne vrednosti koeficijenta tečenja (t=∞)....  3    1.. ..... dok je t0...... Kompleksan način njihovog korišćenja je prikazan skicom (Sl.... 1/42)...20 Koeficijent RH je definisan preko:  1  RH / 100  0. koeficijent tečenja je koeficijent proporcionalnosti dilatacije tečenja i trenutne elastične dilatacije.... na primer)........5 k  0....... 1/41.... ....{1.  2     1.............. Funkcija vremenske promene koeficijenta tečenja je definisana na sledeći način: 0.{1.... Konačne vrednosti koeficijenta tečenja mogu biti očitane i sa nomograma datih na Sl.31}  0....33}  f cm  Efekat vrste korišćenog cementa i temperature se može obuhvatiti modifikacijom vremena nanošenja opterećenja t0:   9  t0  t0............ dok je vremenski tok procesa na Sl.... u funkciji rela- tivne vlažnosti sredine i starosti betona u trenutku opterećenja su grafički prikazane na Sl.............{1.45 za ..7 0....5 ...... Poglavlje 1 : strana 27 od 114 35 ........0 za cemente klase R...... koje se mogu koristiti kada ne postoje rezultati eksperimentalnih ispitivanja..... 1.......... prema Evrokodu 2 [39]...0 ... su definisane u Aneksu B.0 .........{1.. t0   0   c  t ....5 1   0. t0     ...1............28} Jednačine za određivanje koeficijenta tečenja..012  RH    h0  250   3  1500   3 ....... koeficijent tečenja treba zameniti nominalnim nelinearnim:  c  0.....   f cm   16......................45  fck  k  ..........1  3 h0   f cm   f cm  gde je s RH označena relativna vlažnost sredine (relative humidity)......2   0.32}   H  t  t0  Koeficijent βH je funkcija relativne vlažnosti i dimenzija preseka: 0........ . opet u funkciji starosti betona u trenutku opterećenja....... Osnove projektovanja AB elemenata Dakle..........45fck (moguć kod primene prednapre- zanja..........30} f cm 0....2  35   35   RH  1   1    2 ..........................5})....... -1......... 18    ............ .... ......3........ te sta- rosti betona u trenutku opterećenja (preko koeficijenta β(t0)): 0  RH    fcm    t0  . t0     ....... {1. 1     1..........29} Nominalna vrednost koeficijenta tečenja je funkcija relativne vlažnosti sredine i dimenzija poprečnog preseka (preko koeficijenta RH)..............T  gde je eksponent α jednak 0. Ako je napon pritiska u betonu (za starost t0) veći od 0........ t0   e 1...   t0   1 ....... čvrstoće betona (preko koeficijenta β(fcm))..... ... βc.....1  t00........ Zavisi od vremena i od starosti betona.......T   1  0.. tečenje dobija karakteristike nelinearnog fenomena......... k   c / fcm ....... 0:   t .....34} 2t 1..8 ........0 ..

izuzetno kompleksni i zavisni od velikog broja parametara. Ipak. a sama priroda fenomena nije još u potpunosti razotkrivena. kakvima se karakterišu eksploataciona. ali ne i granična stanja nosivosti. prikazane veze se odnose na „radne“ napone. 1/41 [39] U tom svetlu treba imati u vidu i fenomen koji je zapažen tokom merenja sprovedenih na realnim konstrukcijama u proteklih nekoliko decenija da realne vremenske deformacije često 36 . 23-mar-18 Fenomeni skupljanja i tečenja su povezani istom fizičkom prirodom i simultanošću delovanja i međuzavisnošću. Način očitavanja vrednosti konačnog koeficijenta tečenja pomoću nomograma na Sl. kada su od interesa (na primer kod graničnih stanja izvijanja). Fenomeni skupljanja i tečenja su. ali i zbog realnog nepoznavanja stvarnih karakteristika materijala.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 1/45). Nomogram za očitavanje konačne vrednosti koeficijenta tečenja. Zato proračunska analiza mora istovremeno tretirati oba fenomena (Sl. 1/42. za relativnu vlažnost sredine od 50% (unutrašnji uslovi) i 80% (spoljašnji uslovi) [39] Sl. 1/41. Otud. Sl. odstupanja stvarnih termo-higrome- trijskih uslova od proračunskih (konstantnih) ili zbog nepreciznosti modeliranja predmetnih fenomena. proračunski rezultati predstavljaju samo grubu orijentaciju stvarnih. Načelno. očigledno. smatra se opravdanim date relacije koristiti i za gra- nična stanja nosivosti.

1/43. Uzroci ovome su sigurno brojni. zbog čega i njegova vlažnost veći deo vremena može biti veća od vlažnosti okoline. u uslovima pro- menljive vlažnosti sredine. koje može i znatno da se razlikuje od vlažnosti okolne sredine. Ali. beton znatno brže prima vodu iz okoline nego što je odaje. 1. Osnove projektovanja AB elemenata budu osetno manje od proračunskih. 1/44. Konačne vrednosti koeficijenta tečenja u funkciji relativne vlažnosti i starosti Sl. Vremenski tok tečenja u funkciji starosti betona i starosti u trenutku opterećenja Sl. Sl. 1/45. a najlogičnije objašnje- nje leži u činjenici da je za procese skupljanja i tečenja jedan od opredeljujućih faktora stvarno stanje vlažnosti betona. U laboratorijskim uslovima vlažnosti betona i okoline se brzo izjednačavaju. Zbirna deformacija skupljanja i tečenja [108] Poglavlje 1 : strana 29 od 114 37 .

..... 1/47) su kvalitativno prikazane površine loma za beton.... [108]). što može biti od velikog značaja.... 38 . Ovo primenu uobičajenih teorija čvrstoća na beton čini samo grubo aproksimativnom.1. čak.... na primer kod stubova........ Kod višeosnog naponskog stanja mogu da se pojave velike plastične deformacije pred slom.. fi: f cc  f ck  4... Troosnom stanju pritiska (Sl.... Primetiti i da poduž hidrostatičke ose nema limita... na primer)i.. U koordinatnom sistemu glavnih napona.. Kod jednoosnog naponskog stanja beton se deformiše elastično i plastično: elastično do nivoa naprezanja koji Sl. 1/46........ mikro- pukotinama na spoju agregata i očvrslog cementnog testa..... ....... 23-mar-18 1........... pritisku i bočni pritisak. skicom levo je data i površina kojom se ograničava zona glavnih napona za koju je ponašanje betona ela- stično.....5)............ posebno kod troosnog stanja pritiska.. Tri-aksijalne površi loma [25] Na osnovu eksperimentalnih rezultata (Richard..{1... fcc. Brandtzagen i Brown...... Na skicama (Sl...1 fi . Sl... koje rastu i bez prirasta opterećenja... predlaže se sle- deći (grub) izraz kojim se dovode u vezu pritisne čvrstoće pri troosnom.8........... a za jednoosni i troosni pritisak plastične deformacije mogu višestruko (3-4 puta) da nadmaše elastične (videti naponsko-deformacijske dijagrame za beton date ranije.... Deformacije betona koje prethode slomu zavise od vrste naponskog stanja: jednoosno ili višeo- sno... idealno plastičnom materijalu... protkan porama i šupljinama. Razvoj plastičnih deformacija je praćen i povećanjem Poisson-ovog koeficijenta (čak do teorijskog maksimuma od 0..... zbog čega se stiče utisak uvećanja zapremine.. fck. i jednoosnom..... u zoni granične ravnoteže često opravdavaju pretpostavku o idealno elasto-plastičnom ili. Naponsko-deformacijski dijagram okvirno odgovara polovini pritisne čvrstoće.. SLOM BETONA Beton je materijal s izrazito nehomogenom strukturom........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).35} i Velike plastične deformacije. a deforma- cije u smeru dominantnog glavnog napona mogu biti i desetostruko veće od onih koje odgovaraju jednoosnom naponskom stanju.. 1/46) odgovaraju i značajno veće vrednosti najvećeg glavnog napona i značajno veće dilatacije (dugačka zona prirasta deformacije bez prirasta napona). 1/47......

9 graničnog. a s pre- laskom ovog nivoa razvijaju se i po veličini i po broju. ne mogu se ostvariti). Proces nastajanja pukotina i nagli rast deformacija su karakteri- stika područja neposredno pred slom (krti lom). U slučaju troosnog napon- skog stanja pritiska (nema zatežućih napona. slom betona je određen dostizanjem zatežuće čvr- stoće. Primećuje se i da je pritisna čvrstoća pri σ1=σ2 svega (oko) 15% veća od jednoaksijalnih. niti postoji konsenzus oko parametara koji bi takvu jednačinu formirali. glatka zrna agregata rezultuju brzim razvojem pukotina pri nižim nivoima naprezanja nego u slučaju agregata s hrapavom površinom (dro- bina). Ispitivanjem su „pokriveni“ betoni čvrstoća 19 do 58 MPa.4). Interakciona kriva za dvoosno betona (dostizanje pritisne čvrstoće). s nepravilnim i ne-glatkim trajektorijama na- pona) i. No. naponsko stanje. Kupfer [108].7-0. 1/48. lokalna naprezanja. time. daje interakcionu krivu za dvoosno naponsko stanjei u obliku prikaza- nom slikom (Sl. 30% graničnog one ostaju nepromenjene. Pri tome. 1/48). Osnove projektovanja AB elemenata Utvrđeno je da se na spoju agregata i cementa formiraju mikro-prsline već u procesu očvršća- vanja betona. „mršavije“ mešavine (manje cementa) rezultuju nešto većim čvrstoćama betona. a praktično se gubi za faktore veće od 0.65. gra- nično stanje loma nastupa zbog kli- zanja među česticama (dostizanje smičuće čvrstoće) ili zbog drobljenja Sl. Prisustvo agregata menja lo- kalno svojstva betona (čineći ga heterogenim. Tako. Do nivoa opterećenja od cca. Poglavlje 1 : strana 31 od 114 39 . Na koordinatnim osama prikazani su glavni naponi relativizovani odgovarajućim jednoosnim čvrstoćama. Uticaj hrapavosti agregata je posebno izražen pri malim vodocementnim faktorima (ispod 0. Pri konstantnom vodocementnom faktoru. pojedini predlozi postoje. i Prepoznati „bi-aksijalnu“ krivu obeleženu na skici Sl. prema Kupfer-u Još uvek nije formulisana jedinstvena jednačina čvrstoće koja bi obuhvatala sve opšte i specijalne slučajeve jednoosnog ili višeosnog naponskog stanja. na osnovu eksperi- mentalnih istraživanja. kada govorimo o fazi brzog razvoja koji se vremenom nastavlja i bez prirasta opterećenja. 1. prsline se formiraju i u čvrstom telu i spajaju se s ovima na spoju. Ukoliko je naponsko stanje takvo (jednoosno ili višeosno) da se reali- zuju zatežući naponi. a slika pokazuje mali uticaj čvrstoće na analiziranu međuzavisnost. 1/47b. Na opterećenju nivoa 0. na primer i ilustracije radi.

. saglasno tome. 4 .. IDEALIZOVANI NAPONSKO-DEFORMACIJSKI DIJAGRAMI ZA BETON U Evrokodu se predlažei konkretan oblik naponsko-deformacijskog dijagrama za beton koji može da se koristi za potrebe materijalno nelinearne analize konstrukcija... te nominalnom graničnom dilatacijom... Na Sl..... iii Zapravo....... 1/49b prikazane su naponsko-dilatacijske veze za tri različite klase betona........ dozvoljava se i primena drugačijih idealizovanih naponsko-deformacijskih dijagrama ukoliko adekvatno prikazuju ponašanje betona. εcu1. Naponsko-deformacijski dijagram za beton za analizu konstrukcija [39]. ii Postoji kolizija ovako određenog modula elastičnosti i vrednosti date ranije (Tabela 1/3............ 23-mar-18 1.... .{1.  cu1  2.... Sledećeg je oblika (Sl. k  1... 1/49. pored predstavljene veze........ stanja) stanja.. Određena je karakterističnom dilatacijom koja i Naime...8  27   98  f cm   3..... Karakteristične dilatacije su u funkciji klase betona i daju se približno tabelom (Tabela 1/6) i izrazima (čvrstoće se unose u MPa.......{1....5 .. dilatacijom pri maksimalnom naponu.. dijagrami.... u Evrokodu 2 se..8 . prikaz uprošćenih izostaje..9. Sl. u zavisnost nisu „implementirani“ koe- ficijenti sigurnosti.... te zbog činjenice da je kompletan alat (tablice.. strana 26)....37}  100  Korišćenje veličine 0.....4fcm za definisanje sekantnog modula elastičnosti je aproksimacija ii...........31  2. dopušta i primena uprošćenih dijagrama bi-li- nearnog ili samo pravougaonog oblika. nomogrami…) za pomoć pri dimenzionisanju baziran na najsloženijem obliku ove veze. Za proračun graničnog stanja nosivosti na nivou poprečnog preseka (za dimenzionisanje).... primenljiva za tačniju analizu eksploatacionih (uključujući i krajnja eksploataciona.... u Evrokodu 2 se definišeiii idealizovana proračunska konstitutivna veza (takozvani „radni dija- gram“) za beton u obliku „parabola+prava“..... a treba zapaziti da „koristi“ srednju vrednost čvrstoće....1..... Zato..7  f cm0.1  Ecm .... εc1..36} f cm 1   k  2    c1 f cm Data veza odgovara kratkotrajnom jednoaksijalnom opterećenju betona. a sračunate dilatacije su u promilima):  c1  0. [31] Treba imati na umu da je prikazana veza (i njoj slične) namenjena određivanju uticaja u kon- strukciji i da je. fcm.  c . granična... s jedne..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). te da se karakteriše i opadajućom granom.... Zavisnost je odre- đena srednjom vrednošću čvrstoće betona (cilindar)..... 1/49): c k    2   c1  ...... 40 .. Zbog nižeg nivoa tačnosti koji se obezbeđuje njihovom prime- nom.....

40 Ranije je pokazano (§1.60 n 2.3) da se utezanjem betona postižu nešto veće vrednosti čvrstoća.00 2.085   f ck  50   2.. 1/50.38} su zavisni od klase betona i dati su sledećim izrazima.00 2...{1.. Vrednosti karakterističnih dilatacija i eksponenta u izrazu {1... 1/11).. [31] Tabela 1/7..60 2.00 2.40 2.....45 2.30 2.75 1.....4  23...0  0..8}.5 ..... te pripadajućom skicom (Sl...45 1.........4   90  f ck  / 100   2.0 0..50 3.. i eksponent n C20 C30 C40 C50 C55 C60 C70 C80 C90 εc2 2....50 3.80 εcu1 3.60 2...00 2.70 2.50 2..40 1. 1.... što parabolični deo čini bližim pravoj liniji...70 2.7} i {1.80 2....00 1...90 2.30 2... εcu2. za utegnuti beton je funkcija nivoa bočnog napre- zanja (nivoa utezanja) i definisana je izrazima {1...50 3.... ...00 2. 1/51).00 2..00 2..50 3..... višim klasama odgovara i veća dilatacija na maksimalnoj čvrstoći...10 2. te promenljivom vrednošću eksponenta.20 3.6  35   90  f ck  / 100   3. preglednosti radi.. εc2. 1/50b)... naponsko-dilatacijska veza je data dijagramom na Sl..53  cu 2  2..50 3...60 εcu2 3.. Karakteristične dilatacije εc2 i εcu2.. 1/50.. f cd   cc  f ck /  c .50 3..0 4 Visokim klasama betona odgovara niža vrednost eksponenta.. 4 .00 2.. koja je ovde.. ponovljena (Sl. te ma- nja granična dilatacija (Sl.. Grafički.{1.......50 3..6}) je određena karakterističnom čvrstoćom i par- cijalnim koeficijentom za beton..20 2. graničnom dilatacijom.. Ovaj princip modifikacije naponsko- Poglavlje 1 : strana 33 od 114 41 .80 Proračunska čvrstoća (fcd) betona (videti {1. karakterističnom (ili prora- čunskom) čvrstoćom betona pri pritisku...1.60 1.80 2. Naponsko-dilatacijska veza za beton za proračun poprečnih preseka [39]...80 2...38}   f cd za  c 2   c   cu 2 Tabela 1/6. Proračunski oblik naponsko- dilatacijske veze.....00 2.50 2........... n:    c   n  f  1  1    za 0   c   c 2  c   cd    c 2   . fck ili fcd....50 3... Osnove projektovanja AB elemenata odgovara maksimalnoj čvrstoći... te da se može značajno uvećati deformaciona sposobnost betona.  c 2  2.. Karakteristične dilatacije εc1 i εcu1 C20 C30 C40 C50 C55 C60 C70 C80 C90 εc1 2... Sl. odnosno tablicom u nastavku (Tabela 1/7).. predložene u Evrokodu 2...39} n  1..20 2. Takođe..

prema tabeli (Tabela 1/8). zahteva se ispunjenje pojedinih posebnih svojstava. koji su tokom eksploatacije izloženi specifičnim uslovima sredine. Sl. 42 . U pogledu sposobnosti da se suprotstavi prodiranju vode pod pritiskom. Osim toga. Očigledno. Beton se smatra vodonepropusnim ako dubina prodora nije veća od 50mm. s tim što se mogu postaviti i strožiji zahtevi. 1/51. vodonepropusnost se postiže smanjenjem poroznosti. betonu se pripisuje određena vodonepropustljivost definisana pritiskom tečnosti na probno telo i dubinom njenog prodiranja u propisanom.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). hemijska otpornost). u milimetrima. Sl. posude za tečnosti i gasove. na onu predviđenu za upotrebu kod nelinearnih analiza).1. Načelno. Ispituje se izlaganjem betonske površine (uzorci moraju biti bar 28 dana stari) vodi pod kon- stantnim pritiskom od 5 bara (500kPa) u trajanju od tri dana (72 sata). 1/52. Nakon ispitivanja. Zavisnost vodopropusnosti od vodocementnog faktora [68] Domaćim normativima. zaokružena na najbliži ceo broj. 23-mar-18 deformacijske veze za neutegnuti (unconfined) beton može biti primenjen i na druge napon- sko-dilatacijske veze (na primer. vodonepropusnost je osnovni element otpornosti konstrukcija u jako agresivnim sre- dinama (otpornost na sulfate. Naime.10. KLASE IZLOŽENOSTI I VRSTE BETONA Od pojedinih betona. Na Sl. značajnije je kvalitativno sagle- davanje) kriva promene dubine prodora vode prilikom ispitivanja sa promenom v/c faktora. cepa se ispitni uzorak i meri dubina prodora vode. Naponsko dilatacijska veza za utegnuti beton [39] 1. uvođenjem konkretnih marki vodonepropusnosti: V-2 do V-14. vodopropusnost je definisana „striktnije“. postavljaju se i zahtevi po pitanju sastava betonske mešavine (Tabela 1/9). direktna konverzija domaćih marki vodonepropusnosti nije moguća. Vodonepropustljivost se propisuje za hidrotehničke konstrukcije. 1/52 je prikazana (jedna moguća. POSEBNA SVOJSTVA BETONA. ali i za ostale konstrukcije izložene agresivnim uticajima sredine. za koje je propisana dubina prodora vode pod određenim pritiscima. a praktično smanjenjem vo- docementnog faktora. s korakom 2.

Ključni faktori za postizanje dobre otpornosti na mraz su: korišćenje agregata otpornih na mraz (od najveće važnosti. ta- kođe je važno da agregat ne sadrži organske primese). Uzorci se više puta (uobičajeno 25 ciklusa) hlade do temperatura ispod -20°C i ponovo zagrevaju do temperature preko +20°C. prema domaćim propisima Karakteristika betona u pogledu sastava Marka vodonepr. Standardnim ispitivanjem se meri količina betona koja se odvojila (odvalila) od površine nakon određenog broja i učestalosti ciklusa smrzavanja i odmrzavanja uzorka potopljenog u rastvor kuhinjske soli.eruptivni ili aluvijalni sa zrnima 4 do 31. logično. Štetan uticaj mraza na betonske konstrukcije može se očekivati nakon što u njih prodre vlaga i izloži čestom smrza- vanju/odmrzavanju. postizanje visokog stepena vodone- propusnosti.0 150 V-6 7. zahteva od betona koji se nalaze u pretežno vlažnoj sredini i koji su povremeno izloženi smrzavanju i odmrzavanju.0 15 Tabela 1/9. Poglavlje 1 : strana 35 od 114 43 .0 50 V-12 7. u cilju sniženja tačke smrzavanja vode na putevima i formiranja leda). pre svega.0 100 V-10 7. kod kolovoznih konstrukcija.0 150 V-4 3. ili za slojeve debljine do 10cm – maksimalno 8mm). za slojeve do 3cm debljine – maksimalno 4mm. brzom tečenju vode ili teretu koji o površinu udara ili se po njoj kliže. po pravilu je otpornost na mraz povezana sa potrebom obezbeđenja odgovarajuće otpornosti na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. Zahtevi za pojedine marke vodonepropusnosti.50 < 0. a veće frakcije a- gregata moraju biti od kamena otpornog na habanje (eruptivni kamen). Širenje leda izazivaju oštećenja.45 Betoni mogu biti klasifikovani saglasno otpornosti na dejstvo mraza. prema domaćim normativima Marka Pritisak [bar] Dubina prodora [mm] V-2 1.5 mm ili 4 do 16 mm količina cementa > 300 kg/m3 > 350 kg/m3 > 400 kg/m3 v/c < 0. Takođe.0 30 V-14 7. NaCl. Osnove projektovanja AB elemenata Tabela 1/8. površinskih slojeva betona.0 150 V-8 7. 1. kako bi se minimiziralo isplivavanje maltera na površinu. Ova otpornost je od značaja. pre svega. neophodno je obezbediti krutu ili slabo plastičnu konzistenciju svežeg betona. pravilna nega betona. Pritom. mostovskih elemenata i sl. Marke vodonepropusnosti betona. V8 V10 V12 vrsta cementa portland cement ili sulfatnootporni portland cement kvarcni pesak srednje zrnavosti agregat grubi agregat .60 < 0. Minimalna klasa betona za betone otporne na habanje je C35. Otpornost na habanje je osobina koja se zahteva od betona izloženog jakom saobraćaju. Imajući na umu rasprostranjenu primenu soli za odleđivanje (po pravili natrijum-hlorida. moraju se koristiti kvarcni peskovi. visok stepen hidratacije betona (ne preporučuje se ugrad- nja betona neposredno pred mraz). Otpornost na smrzavanje se. malim deblji- nama betonskih slojeva treba pridružiti i male maksimalne veličine zrna agregata (na primer.

trotoari. kao dopunska zaštitna mera. Vertikalna betonska površina putne kon- Umereno zasićenje vodom. Bazeni za plivanje. Klase izloženosti betona Oznaka klase Opis okruženja (sredine) Informativni primer 1 Bez rizika od korozije Beton bez armature ili ugrađenih metalnih delova: sve izloženosti osim izloženosti Beton u unutrašnjosti zgrada sa vrlo nis- X0 smrzavanju. Površina betona u dugotrajnom kontaktu s XC2 Vlažna. Putne i mostovske ploče izložene agen- Visoko zasićenje vodom. marine… XS3 Plima. prskanje talasa… Obalne konstrukcije. redukcije modula elastičnosti i sl. moguće je primeniti nepropusne premaze na izloženim površinama betonske konstrukcije. skupljanja. Beton izložen indus- XD2 Vlažna. soli iz vazduha XS2 Trajno potopljene Obalne konstrukcije. bez agenasa za Horizontalna površina izložena kiši i smr- XF3 odmrzavanje zavanju. Zona prskanja kod odmrzavanje marinskih konstrukcija… 6 Hemijska agresija XA1 Slabo agresivna Prirodne soli i podzemne vode. Delovi mostova XD3 Ciklično vlažna i suva izloženi prskanju. Otpornost betona na toplotu se postiže pravilnim (kompatibilnim) izborom agregata. te obez- beđenjem visokog stepena hidratacije cementa pre prvog izlaganja visokim temperaturama. pre svega. Beton sa ugrađenom armaturom ili metal- nim delovima unutar vrlo suve sredine 2 Korozija izazvana karbonatima Beton unutar zgrada s niskom vlažnošću. Za ovako visoke temperature moraju se koristiti specijalni betoni. a najviše 250°C. 3 Korozija izazvana hloridima Betonska površina izložena hloridima iz XD1 Umereno vlažna vazduha. Mnogi temelji. te je od izuzetnog značaja pravilan izbor mešavine. XC1 Suva ili konstantno vlažna Beton trajno pod vodom. Spoljašnji beton zaštićen od kiše. sa agensima XF2 strukcije izložena smrzavanju i agensima za odmrzavanje iz vazduha. Ploče parkirališta. U slučajevima jake agresije. 23-mar-18 Tabela 1/10. Visoko zasićenje vodom. XA3 Jako agresivna Prirodne soli i podzemne vode. XA2 Umereno agresivna Prirodne soli i podzemne vode. 44 .Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). XC4 Ciklično vlažna i suva Beton u kontaktu s vodom (a nije XC2). ali i savesna nega betona. funkcija njegove vodonepropusnosti. abraziji ili hemijskoj agresiji kom relativnom vlažnošću. marine… 5 Smrzavanje/odmrzavanje Umereno zasićenje vodom. Načelno. bez agenasa Vertikalna betonska površina izložena kiši XF1 za odmrzavanje i smrzavanju. retko suva vodom. Otpornost betona na hemijske uticaje je. retko suva trijskim vodama koje sadrže hloride. Beton u zgradama s umerenom i visokom XC3 Umereno vlažna sredina vlažn. 4 Korozija izazvana hloridima iz morske vode Bez direktnog kontakta s vodom. dejstvo XS1 Konstrukcije blizu morske obale. Tempe- rature preko 250°C vode naglom padu čvrstoće i štetnom uticaju tečenja. sa agensima za XF4 sima za odmrzavanje. pod visokim temperaturama se smatraju one preko 120°C.

te viša temperatura. i da se primenjuju aditivi: superplastifikatori i ubrzivači očvršćavanja. te korišćenjem superplastifikatora. pored čvr- stoće na pritisak moraju imati i posebna svojstva vodonepropusnosti. fizičke dis- kontinuitete. betoni za specijalne konstrukcije mogu biti: • Hidrotehnički beton. a date tabelom (Tabela 1/10). Završna obrada ne sme pokazivati varijacije boje. Primenjuje se za izvođenje hidrotehničkih konstrukcija i. Donji kraj cevi mora biti stalno uronjen u već ugrađeni svež beton. nego se zahteva ugradnja pomoću cevi ili pumpama. mrlje od oplate ili korodiralih šipki. • Beton za prefabrikovane elemente. ovi betoni moraju imati svojstva čvrstoće na zatezanje pri savijanju. biti preduzete i mere za regulisanje temperatur- nog režima u konstrukciji. a u posebnim okolnostima i otpornosti na hemijsku agresiju. Ka- rakteristika samougradnje se obezbeđuje uravnoteženim granulometrijskim sastavom uz veći sadržaj fine frakcije. ovde. bržu mogućnost manipulacije prefabri- kovanim elementima. • Samozbijajući beton se koristi kada je klasična ugradnja betona onemogućena ili otežana. na primer kod gusto raspoređene armature. dodatno. Betonski sloj je. manji udeo sitnih frakcija u granulatu. otpornosti na habanje i klizanje (urezivanje brazdi). pogoduju prirastu čvrstoće. u situacijama kada je „brza“ no- sivost uslovljena prekidima saobraćaja. vo- donepropusnosti. Kod masivnih konstrukcija moraju. za ove potrebe. beton se mora odlikovati minimal- nom markom MB30. umanjenje potrošnje energije za grejanje… Nabrojano može biti od pri- marnog interesa kod betoniranja na niskim temperaturama. otpornosti na mraz i otpornosti na habanje. 1. Beton koji se ugrađuje u prefabrikovane elemente podleže strožijoj kontroli i zahteva neke specijalne uslove vezane za ugradljivost i dimen- zije. pa je od interesa da se beton odlikuje brzim očvršćavanjem. Osnove projektovanja AB elemenata Često je opravdano zahtevati da beton rano postiže značajne čvrstoće – betone visokih počet- nih čvrstoća. Kako bi se izbeglo ispiranje cementa. Poglavlje 1 : strana 37 od 114 45 . ujedno i noseći i gazeći sloj. U očvrslom stanju. Ovo omogućava ranije skidanje oplate. • Beton koji se ugrađuje pod vodom mora imati takav sastav da kod ugrađivanja bude pla- stičan (ugradnja direktno kroz cevi Ø20-40cm). Saglasno nameni. kada se koristi klizna oplata… Načelno. ali i dovoljno koherentan. u trenutku prednaprezanja. • Vidljivi beton. da ne segregira i da bez nabijanja dobije gustu strukturu. Minimalna količina cementa za njegovo sprav- ljanje je 400kg/m3. Za prednapregnute elemente. Prethodne specifične otpornosti betona su usko vezane za klase izloženosti definisane Evro- kodom. nije dopušteno da beton slo- bodno pada kroz vodu. Po pravilu se zahteva brzo oslobađanje kalupa. Danas je podrazumevano. • Prednapregnuti beton. više klase čvr- stoće cementa. veće količine cementa. vidljivi beton mora se odlikovati i otpornošću na uticaje agresivne okoline. Pored odgovarajuće čvrstoće. Do- datno. za betoniranje složenih geometrijskih oblika i/ili tankih preseka. moraju imati ostvareno najmanje 70% propisane čvr- stoće na pritisak. • Beton za kolovozne konstrukcije. ograničenim skupljanjem i tečenjem i vodoneporpustljivošću. Takođe. manje vrednosti v/c faktora. Beton mora biti pažljivo negovan i zašti- ćen od fizičkih oštećenja. otpornosti na mraz i soli. koristi se i iz razloga smanjenja buke ili brže ugradnje.

Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Primer merenja toplote hidratacije [68] • Masivni beton. uključujući i radnu platformu i viseću skelu. 1/54. Ilustracije radi. 23-mar-18 Sl. Zato se u mešavini koriste ce- menti koji razvijaju malu toplotu hidratacije. Ugrađuje se u slojevima ne debljim od 80cm. 1/53 je dat primer šestodnevne promene temperature za ploču debelu 160cm. pa beton star nekih 4 – 6 sati mora biti dovoljno krut da bi nosio sopstvenu masu. kada se ugrađuju velike količine betona za kratko vreme. Problemi očvršćavanja ovog betona su. Visina oplate je obično samo 1. pre svega. popravke i renoviranje. betoniranu u tri sloja. čime se istovre- meno i zbija. Mešavina se karakteriše pojačanom upotrebom fine frak- cije agregata. Oplata. ali ne sme u potpunosti vezati kako se ne bi lepio za oplatu koja se podiže. Koristi se za učvršćivanje svodova tunela. Koristi se za masivne elemente. učvršćivanje stena i kosina. 1/53. maksimalna zrna agregata i do 50mm. oplata se kontinuirano pomera u skladu sa procesom betoniranja tokom rada od 24 sata.20 m. Maksimalna veličina zrna agregata ne prelazi 8mm. vezani za visoke temperature hidratacije i velike temperaturne varijacije (unutrašnje i spo- ljašnje). Kod metode kliznih oplata. 46 . te za sekundarnu konsolidaciju (sleganje) betona. u zavisnosti od temperature. Ugradnja betona prskanjem [68] • Torkret beton se ugrađuje prskanjem pomoću komprimovanog vazduha. Odlikuje se visokim vrednostima rane čvrstoće. te kruto-plastičnom konzistencijom. Polu-suvoj (poput vlažne zemlje) mešavini se u mlaznici dodaju voda i ubrzivač očvršća- vanja. niski v/c faktori. debljine veće od 80cm. višim klasama čvrstoće cementa. visoko kvalitetne obloge. • Beton za klizne oplate. na Sl. se hidrauličkom dizalicom podiže brzinom od 15-30cm na sat.

. Čvrstoća na zatezanje.. Tokom 2009. 1/55. usvojeni su evropski standardi za zavarive betonske čelike.. U Evrokodu 2 [39] se daju zahtevi koji se postavljaju pred čelik za armiranje... granice razvlačenja čelika treba da bude između 400 i 600MPa.. εuk Sl.. kod kojih je granica razvlačenja (fyk) jasno izražena.... te za hladno-vučene čelike.. kod kojih to nije slučaj. čelik za armiranje se klasifikuje u klase A... pa se granica razvlačenja određuje konvencionalno granicom f0.....{1. εuk i ft/fyk.. armature namotane na koture.........2k (napon pri kojem je zaostala plastična dilatacija jednaka 0..... je od interesa u odnosu na granicu razvlačenja (preko odnosa k): ft  k  f yk ...... 1/55.... Na dijagramu (Sl....... • Karakteristika prijanjanja..... fy..... Naponsko-dilatacijski dijagrami za vruće-valjane i hladno-vučene čelike Saglasno Evrokodu 2. 1......2%).1.. • Čvrstoća na zamor..... • Čvrstoća pri zatezanju. • Duktilnost......11.40} Od čelika za armiranje se zahteva zadovoljenja uslova postavljenih po duktilnosti... i Korišćene oznake koje odgovaraju onima iz Evrokoda 2 [39].. Osnove projektovanja AB elemenata 1. a ne iz standarda SRPS EN 10080. rebraste......... sa minimalnom granicom razvlačenja od 500MPa....... u Srbiji... fR. Važeće marke armature su B500A. Saglasno ovim karakteri- stikama..max....... Poglavlje 1 : strana 39 od 114 47 .... • Zavarljivost (weldability).. Ponašanje čelika za armiranje je određeno njegovim sledećim karakteristikama: • Čvrstoća na početku tečenja (granica razvlačenja). zavarenih armaturnih mreža ili binor-armature (rešetke). ČELIK ZA ARMIRANJE Čelik za armiranje koji se ugrađuje u može biti u formi pojedinačnih šipki. B ili C.. • Savitljivost (bendability).. ft..... B500B i B500C.. Sl.. mahom pozivanjem na standard EN 10080 [43].. ft.. dok čelici niže granice razvlačenja više nisu u upotrebi i njihova primena nije dopuštena... .. • Dimenzije preseka i tolerancije.. • Smičuća i čvrstoća vara za zavarene fabričke mreže i binor-armaturu......... godine.. • Maksimalna stvarna čvrstoća........ 1/55) su prikazanii karakteristični naponsko-deformacijski dijagrami za vruće-valjane čelike....... Kako je i samom oznakom sugerisano.2k. fyk ili f0. prethodni standardi kojima su definisani betonski čelici su za- menjeni novim – SRPS EN 10080:2008.. predstav- ljenim preko odnosa k i izduženja pri maksimalnoj sili...

Ovo je očekivano. zavarljivost… Rečeno je. a skoro linearno zavisi od kvaliteta (marke) be- tona. smičuće čvr- stoće. zamor.35 7. Karakteristične zatezne osobine betonskog čelika Čelik fyk [MPa] ft/ fyk [-] εuk [%] B500A 500 1. Propisuju se granične vrednosti i/ili testovi koji se odnose na savitljivost. dimenzione tolerancije. izloženost kiselinama i solima intenzivira proces. prionljivosti… 48 . Geometrija rebara čelika za armiranje Šipke čelika B500A imaju dva (Sl. treba naglasiti da fak- tori koji utiču na njen intenzitet leže u nehomogenosti površine čelika. B500C su slične prethodnima. smičuće čvrstoće. Bez dublje analize hemijskih reakcija koje prate proces korozije. 1/56). Takođe. 1/57c). i Osim mehaničkih. Sl. b) Za prečnike manje od 8mm – 1. Tabela 1/11. 1/56). tolerancija.02. prionljivost.0 Dokaz kvaliteta čelika za armiranje je dužan da obezbedi njen proizvođač.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Prionljivost u funkciji dužine izvlačenja [108] Sl. propisuju se i zahtevi/testovi u pogledu savitljivosti. Klasifikacija čelika za armiranje (oznaka A. Stvarna pri- onljivost rebrastog čelika je i do dva puta veća od one za glatki (Sl. a baziran je na metodama matematičke statistike (Gauss-ova raspodela sa 5%-nim fraktilom). elektrohemijskom procesu kojim se „gubi“ čelik po površini šipki. s obzirom na mnogo bolje karakteristike prionljivosti koje se obezbeđuju rebra- stom armaturom (Sl. zamora. Osim datih ka- rakteristika. 1/57a) ili više nizova paralelnih poprečnih rebara sa istim uglom u odnosu na uzdužnu osu šipke. sledećom tabelom (Tabela 1/11).5 b) B500B 500 1.15. 1/57b) ili više nizova poprečnih rebara. ali ugao svakog niza rebara se razlikuje (Sl. B ili C) određena je. 23-mar-18 Takođe. B500B imaju dva (Sl. nije predviđena ni primena glatke armature. nehomogenosti be- tonske mase i njene isprskalosti.08 5. odgovarajućim standardima su propisani i ostali zahtevi koje je neophodno ispu- niti.05 a) 2. od kojih jedan ima drugačiji ugao u odnosu na druge. 1/56. čelik je sklon koroziji.5 a) Za prečnike manje od 8mm – 1.0 B500C 500 ≥1. ≤1. 1/57. saglasno mehaničkim karak- teristikamai.

te parcijalnim koeficijentom za čelik γs........... i • Dijagrama s horizontalnom gornjom granom.. fyk. istom skicom (Sl....... neredukovan parcijalnim koeficijentom....... 1/59)............. karakterističnom vrednošću granice razvlačenja čelika... Osnove projektovanja AB elemenata Na dijagramu na Sl.. 1/58 prikazana je zavisnost čvrstoće na zatezanje (obe- ležene sa ft) i granice razvlačenja (fy) od temperature kojoj je čelik izložen. 1/59........... Idealizovani i proračunski naponsko-dilatacijski dijagram za čelik [39] Takođe.. 1..... moraju Sl.. prikazan je i idealizovani naponsko-dilatacijski dijagram (gornja isprekidana linija). Može se zaključiti da granica razvla- čenja doživljava nagli pad sa pora- stom temperature preko 100°C...9   uk .... svakako.....41} Sl....... 1/59....... bez ograničenja dilatacije... dok se čvrstoća na zatezanje osetno redu- kuje tek nakon dostizanja tempera- ture od oko 250°C..... koji može biti korišćen za potrebe nelinearnih analiza konstrukcija....... Pad čvrstoće na zatezanje i granice smatrati opasnim po armiranobeton- razvlačenja sa temperaturom [108] ske konstrukcije... Temperature preko 350°C se. 1/58...... ft... Preporučena vrednost za pro- računsku graničnu dilataciju je:  ud  0... u Evro- kodu 2... „radni dijagram“) naponsko-dilatacijske veze za čelik..... Definisane su modulom elastičnosti za čelik. Obe zavisnosti su prikazane skicom na Sl.. ili odnosom k.. Es.. je data u formi izbora između dva bi-linearna dijagrama: • Dijagrama s gornjom („plastičnom“) nagnutom granom sa ograničenjem dilatacije.. Proračunska idealizacija (tzv... čvrstoćom pri zate- zanju........ od 200GPa........... .{1.. Poglavlje 1 : strana 41 od 114 49 ......

......... Prvi zahtev je zadovoljen sa prečnikom valjka od 4Ø za šipke prečnika ne većeg od 16mm.. Pravilima za oblikovanje armature definisani su minimalni radijusi krivina povijanja šipki (zapravo minimalni prečnici valjka oko kojeg se šipka povija)...... d g  5mm. 20mm ..70......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..... Ovim treba da se obezbedi: • Da ne dođe do oštećenja (prslina) u čeliku prilikom savijanja..... Načelno....... a ne nominalnih šipki. Osim pojedinačnih. Drugim zahtevom se definišu sledeći minimalni prečnici valjka: 1/ ab   1/  2   m. za datu šipku................ Dve šipke postavljene vertikalno jedna iznad druge tako da se dodiruju ne moraju da se treti- raju kao svežanj šipki... OBEZBEĐENJE ZAJEDNIČKOG RADA ČELIKA I BETONA 1. i • Da ne dođe do oštećenja (drobljenja) okolnog betona naponima usled skretnih sila... obrada armature se uvek sprovodi u hladnom stanju. U proračunu.42} Sl... Za svežnjeve šipki važe isti zahtevi za rastojanje........ od- nosno 3 u svim drugim slučajevima. mogu da se koriste i šipke grupisane u svežnjeve... 23-mar-18 1....... dok je ab............ mogućnost prolaza igle pervibratora) i razvoja adekvatne prionljivosti......{1... RAZMAK ŠIPKI.....min  Fbt  .. .. Ekvivalentni prečnik nominalne šipke je φn i ne sme biti uzet većim od 55mm..................... svežanj šipki se zamenjuje nominalnom šipkom koja ima isto težište i površinu preseka kao svežanj... polovina osnog rastojanja između šipki upravno na pravac povijanja. ređe ručno... uz napomenu da se meri čisto rastojanje između svežnjeva..... Preporuka je da se usvoji 50 .. 1/60): smin  max  ........... SAVIJANJE ŠIPKI Razmak armaturnih šipki je uslovljen mogućnošću dobre ugradnje betona (prolaz najkrupnijih zrna agregata. ređaju se vertikalno jedna iznad druge... Svežanj čine šipke istih karakteristika. Oblikovanje armature se danas uglavnom izvodi mašinskim putem....... takođe na razmaku ne manjem od minimalnog........... Bez obzira na to.2... 1/60...2......{1.1. Čisti („svetli“) razmak između armaturnih šipki [81] Kada su šipke postavljene u više redova. Maksimalan broj šipki u svežnju je 4 za vertikalne pritisnute šipke i šipke na dužini nastavljanja preklapanjem... SVEŽNJEVI...............43} f cd gde je Fbt granična vrednost zatežuće sile u armaturi prečnika φ.. ali se mogu razli- kovati u prečniku sve dok maksimalni odnos njihovih prečnika ne prelazi 1........ ovo je obezbeđeno ukoliko „svetli“ razmak šipki nije manji od minimalnog (Sl..... odnosno prečnikom valjka od 7Ø za šipke većeg prečnika. ....

................ i (svi uslovi moraju biti istovremeno zadovoljeni) ukoliko su za- dovoljeni prečnici prvog zahteva. širina prslina....................... npr....2.............. Razlozi za obezbeđenjem dobre veze čelika i betona celom dužinom šipki su očigledni.........47} dx jd  dx jd Poglavlje 1 : strana 43 od 114 51 ... Posmatrajmo elementarni deo dužine grede... izduženje šipke biti veće..... tj... usvaja se da na mestu spoja važi potpuna kom- patibilnost deformacija.. i uslov za- jedničkog rada dva materijala............... Korišćena vrednost fcd ne treba da se koristi većom od vrednosti koja odgovara klasi betona C55/67............. odnosno unutrašnje sile pritiska i zatezanja (u armaturi) priraste dC i dT (Sl............................ pod uslovom da Sl....... a... promeni sile u armaturi mora odgovarati sila na kon- taktu..........{1....... Promena momenta izaziva promenu zatežuće sile u armaturi (jd – krak unutrašnjih sila): dT  dM / jd ..........45} Iako je i na ovaj način (samo dobrim usidrenjem krajeva) moguće ostvariti potrebnu nosivost elementa...... se realizuje kon................. Greda se. indeks s): c  s .... Ukoliko nije obezbeđena dobra veza betona i čelika................ a u podužnoj armaturi. Pretpo- stavljeno je da beton ne prima zatezanje................. indeks c............... Konstantna sila u armaturi kao je dobro usidrena na krajevima.................... Osnove projektovanja AB elemenata jednakim debljini zaštitnog sloja uvećanoj polovinom prečnika šipke. Proračunski........ jednaka je di- lataciji čelika.......... 1. 1/61......... tada (pretpostavimo potpuno odsustvo veze betona i čelika)....... po površi.............................. 1/62)...{1.... treba primetiti da će... posledica nepostojanja veze betona i čelika stantna sila zatezanja. dx.... čelika i betona.... da nema proklizavanja (dilatacija betona..................... ponaša kao betonski element ojačan zategom: u gredi se formira pritisnuti luk..2.... 1.................. Neka je U intenzitet sile prijanjanja po jedinici dužine: dT dM V U  dx  dT  U    .............{1..... PRIONLJIVOST Dobra (čvrsta...... istovremeno........44} Promena momenta savijanja u poprečnom pre- seku je praćena promenom sile u šipkama arma- ture preko smičućih napona na spoju....... 1/61): Fs  M max z .... prisna) veza između betona i armature za sva naponska stanja je jedna od osnovnih pretpostavki proračuna armiranobetonskih elemenata...... duž kojeg moment savijanja ima prirast dM........ nije ispunjen uslov monolitnosti armiranobetonskog elementa..... iako je moment po dužini grede promenljiv (Sl................... koji se oslanja na mestu oslonaca.46} Kako šipka (šipke) mora biti u ravnoteži....... . ....{1.. Prečnik valjka ne mora da se proverava (po uslovu drobljenja betona) ukoliko ankerovanje šipke ne zahteva dužinu pravog dela šipke posle kraja krivine veću od 5 φ.... a postoji poprečna šipka prečnika ne manjeg od φ unutar krivine............................ ............ a time i ugib........ ukoliko se radi o unutrašnjoj šipki (nije povijana blizu betonske površine)......... zbog maksimalne „popunjenosti“ dijagrama zatežućih sila u armaturi.....

U. 1/62............ male dilatacije).... i tu je sila zatezanja u armaturi maksimalna {1..... Između prslina beton prima određeni nivo zatezanja. Uočljivo je da stvarna distribucija sile i Ovakvo rezonovanje kod pritisnutih armaturnih šipki nije korektno... Sile koje deluju na elementarni deo grede [82] prvi deo gornjeg izraza: U  dT / dx ...... Tamo su sile prijanjanja usled sa- vijanja relativno male (doprinos betona............... grede su retko izložene čistom savijanju. to njena raspodela ima oblik prikazan poslednjom slikom......... i Ipak..... samo na mestu prsline ( „dodiruje“ „teorijski“ dijagram)... Maksimalni intenziteti sile prijanjanja u neposrednoj blizini prsline su registrovani i eksperimentalno ([82])... u opštem slučaju nose poprečno opterećenje koje izaziva transverzalne sile. 1/63. 52 ...... 1/63a... Beton ne prima nikakve sile zatezanja samo na mestu prsline... sila pri- janjanja.. Promene sile u armaturi i sile prijanjanja elementa napregnutog na čisto savijanje (levo) i e- fekti prslina na distribuciju sila prijanjanja (desno) [82] Posmatrajmo segment grede izložen čistom savijanju na Sl.. praktično......... 23-mar-18 Vidi se da je sila prijanjanja u nekom preseku (po jedinici dužine) proporcio- nalna smičućoj sili preseka....... prema {1. ...... Poslednja slika prikazuje raspodelu sila prijanjanja (puna linija) i njeno odstupanje od prave linije koja proizilazi iz pojednostavljenog modela {1..... Ovim i nivo sile zatezanja u armaturi. T.. ne- izbežna. Dalje.. a proklizavanja u ovoj zoni su............ Sila zatezanja u armaturi uzima vrednost iz pojednostavljenog (potpuno ispr- skalog) modela... uz momente savijanja.. kako je pokazano.....48}....47}...46}.....48} Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). V....{1... stvarna distribucija sila prijanjanja duž kontakta zategnutog čelika i be- tona je znatno složenija od one koja proizilazi iz gornjeg pojednostavljenog modela i pogodniji za dalju analizu je Sl.. proporcionalna promeni sile T sa dužinom šipke (nagib). Kako je.. Na Sl. 1/63b prikazana je tipična greda opterećena ravnomerno raspoređenim teretom i tipičan razvoj prslina.... između dve prsline opada.... a sile prijanjanja ga u beton unose....

I u takvim uslovima. smičući naponi između betona i armature se javljaju: • usled promene sile u armaturi. • usled skupljanja betona. a koje šipka prenosi na okolni beton (Sl.cepanje betona poduž šipke u slučajevima kada je debljina zaštitnog sloja i/ili razmak između šipki nedovoljan da obezbedi prijem zatežućih sila koje se javljaju kao posledica pritiskujućih u pravcu šipke. na mestu prsline. • prilikom realizacije prslina. 1/64. Prionljivost glatke i rebraste armature se bitno razlikuju i da- nas se preporučuje upotreba samo rebraste armature. u okolini šipke (okolni beton ostaje neoštećen). kao posledice promene momenta savijanja. Razvoj pune podužne pukotine na dužini sidrenja armature brzo vodi u slom grede. ovi lokalni lomovi rezultiraju malim lokalnim proklizavanjima i nešto povećanim širi- nama prslina. kada do Sl. Osnove projektovanja AB elemenata prijanjanja ima malo zajedničkog sa „predviđanjem“: značajna lokalna prekoračenja. a beton se drobi lokalno. • pri temperaturnim dejstvima. Imajući na umu prethodno. Otpori čupanju rebraste armature [108] kristala cementa u neravnine šipke ostvaruje se veza koja je nedeformabilna samo do pojave već vrlo malih ugiba. 1. posebno u ranoj fazi (mlad beton). Cepanje betona poduž šipki [108] sloma dolazi prekoračenjem nosivo- sti koju obezbeđuje prijanjanje. Me- đutim. pravilo da je intenzitet ovih sila veći u zonama izraženog smicanja. U armiranobetonskim elementima. karakteristika je samo šipki malih prečnika. Prvi je direktno izvlačenje šipke u uslovima kada je ova opasana značajnom masom be- tona (velike debljine zaštitnog sloja i velik razmak između šipki armature). veza je zavisna samo od trenja i. jasno je da se lokalna prekoračenja nosivosti u okolini prslina moraju dešavati često i na nivoima opterećenja koji su (čak značajno) manji od nosivosti grede. 1/64). zbog (male) razlike u koeficijentima temperaturnog širenja dva materijala. • usled preraspodele dugotrajnih naprezanja između betona i čelika. 1/61). Izvesnije je da će se pre realizovati drugi tip . ostaje „očuvano“. bar uko- liko nisu praćeni daljim razvojem duž šipke/šipki. u skladu s tim. ali ne moraju imati štetnih posledica po globalnu stabilnost elementa. Glatka armatura prijanja za beton adhezijom i trenjem. generalno. celokupnu podužnu silu prima čelik za armiranje. kada. • na mestima sidrenja armature (unosa sile u čelik). lokalno negativne vrednosti (suprotan smer). Za zategnutu armaturu se mogu raz- likovati dva tipa sloma – gubitka no- sivosti prijanjanjem. 1/65. eventualno prisustvo poprečnog pritiska Poglavlje 1 : strana 45 od 114 53 . Urastanjem Sl. S druge strane. Nakon toga. krucijalni značaj dobrog usidrenja krajeva na stabilnost elementa i odavde proizilazi (s osvrtom na Sl. Ipak.

... ..... njihova ivica je nazubljena..............49} 4 Kako je: d b 2 db2    p    db  a   p .... zanemari doprinos napona τt) ili dostizanje smičuće čvrstoće τp ili dostizanje pritisne čvrstoće σp........ drobljenjem (Sl.. dok je za veće razmake karakterističan slom dostizanjem pritisne čvrstoće... za čupanje armature je neop- hodno savladati smičući napon između dva rebra...... Zdrobljeni beton.. koji su u 54 .... 1/66)....... napon pritiska na površini rebra (σp) i smi- čući napon u betonu između dva rebra (τp)...{1....{1. kao mali.. Ukupnom otporu doprinose: smi- čući napon usled adhezije i trenja po omotaču (τt)......... 1/67.50} 4 Sl....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Uslov ravnoteže sila ima oblik: d b 2 db2 Fs      p    db  c   p    db  c   p ... Nazubljena površina sloma i narušena monolitnost betona u okolini prsline [108] Sl... odnosno dostizanje koje čvrstoće ih je izazvalo.. osim adhezijom i trenjem........... 1/65)....... 23-mar-18 je pospešuje. ali i izaziva pritisak na okolni beton što može izazvati degradaciju zaštitnog sloja... 1/66..... Koja god da je površina u pitanju.............. opkoljen plaštom očvrslog betona..... Kod rebraste armature. Dva oblika površine sloma veze beton-čelik [108] Uzrok razaranju veze će biti (ako se... Razlog tome su (kao i uvek u krajnjoj instanci) zatežući glavni naponi. to je:  p  a   p / c . ...... zavisno od odnosa a/c.... Prionljivost u funkciji orijentacije šipke [108] Eksperimentalno su utvrđeni oblici površina sloma.. i dalje pruža otpor čupanju šipke... ostvaruje me- haničkim vezama preko rebara na površini šipke (Sl.. prionljivost se... Kad je razmak rebara mali. Sl.... 1/68........

. Dostignuta zatežuća čvrstoća glav- nim naponom zatezanja ima za posledicu prsline upravne na njihov pravac. definisani sa: • šipke su ubetonirane u elemente manje debljine od 30cm (u Evrokodu – 25cm).. posebno u gornjoj zoni elementa... deblji- nom od 25cm.. beton je naprezan ekscentričnom pritiskom što i- zaziva sekundarne pukotine na mestima koncentracije napona... prema CEB-FIP..1 / u  lb  . 1/68a-d)..... 1/69). 1/67b)..... a time i do sila cepanja u betonu. Uslovi dobre prionljivosti [17] Evrokodom... voda se izlučuje ispod armature..1mm. Zbog napona prijanjanja. Povećanje sile u armaturi je praćeno njenim potpunim odvajanjem od betona i drobljenjem betonskog zuba u okolini prsline. što dovodi do podužnog i poprečnog smicanja....... Kod horizontal- nih šipki..... od gornje slobodne površine elemenata veće debljine od 60cm. a lb dužina sidrenja...... u Evrokodu. 1. .. uslovima dobrog prijanjanja proglašava se deo preseka udaljen najmanje 25cm od gornje slobodne površinei (Sl..... • šipke su ubetonirane na dubini većoj od 30cm.. Osnove projektovanja AB elemenata pojedinim presecima brojno jednaki smičućim (Sl. Računska čvrstoća prionljivosti (fbd) definiše se preko pomaka izvlačenjem: fbd  F    0... Unutrašnje izlučivanje vode i segregacija su karakteristične za zone ispod većih zrna agregata i armature......... uprkos činjenici da su zone segregacije koncen- trisane ispod rebrastih proširenja (značajno pri delovanju sile u armaturi nadole)... Od velikog uticaja na prionljivost je i položaj armature u elementu... Poglavlje 1 : strana 47 od 114 55 ... zbog popuštanja mehanič- kih veza i nastajanja sekundarnih prslina (Sl..... Između dve prsline dolazi do uzajamnog smicanja betona i čelika.. • šipke su ubetonirane u donjoj polovini elemenata debljine između 30 (25) i 60cm.. unosi zamena debljine od 30cm......... u je obim šipke. Sl.. i Generalno valja primetiti određenu koliziju koju...... 1/67a).... ali slično i prema Evrokodu........51} gde je F sila pri kojoj se slobodni kraj šipke pomeri za 0.. Razlog manje prionljivosti horizontalnih šipki je neravnomerna raspodela prionljivosti po o- bimu. • šipke su u nagibu prema horizontali većem od 45º (do 90º). 1/68desno) dat je uticaj položaja šipke u preseku na čvrstoću prionljivosti (fbm)....{1.............. Dobri uslovi prionljivosti su. Drugim di- jagramom (Sl. 1/69.. Odvajanje betona od armature je najveće u blizini prsline. Zato vertikalne šipke imaju bolju prionljivost (Sl.........

....... 1/70..0 za   32mm 2   ..... ... uz parcijalni koeficijent sigurnosti za beton γc=1....57} 56 .......... ... As     / 4  lb  2 .......... 23-mar-18 Prema Evrokodu 2....0................ a za uslove dobre prionljivosti....5............................52} gde je fctd proračunska vrednost čvrstoće na zatezanje bazirane na vrednosti fctk.......55}:   sd ..........................05: f ctd  f ctk .......25 1 2  fctd .. Proračunska dužina ankerovanja se određuje modifikacijom osnovne faktorima α1 do α5: lbd  1  2  3  4  5  lb... maksimalna vrednost karakteristične čvrstoće koja može biti korišćena odgovara onoj za klasu betona C60/75...... Koeficijent η2 je u funkciji prečnika šipke:  1............................................. Koeficijentom η1 se obuhvataju uslovi prionljivosti..........{1............ Na dužini sidrenja.. a fbd računska čvrstoća prionljivosti.......................... ....... 1/72)........... Trajektorije napona u betonu.. Iz ravnoteže sila.... dužine ankerovanja se mere poduž centralne linije šipke (Sl.........53} Pritom...........0 za uslove dobre prionljivosti i 0.. mora da bude zadovoljeno i 1  2  3  0.....2..................................{1.... naponima prijanjanja fbd (Sl........ rqd   4 fbd Za savijene šipke.rqd  lb.......... σsd..........min .........0... sila se iz armature postepeno prenosi na beton........ uz konstantne napone prija- njanja na dužini sidrenja (Sl.......56} lb.... .............. na sledeći način.......... ............54} 132    / 100 za   32mm 1...................... Najjednostavniji i najčešći način sidre- nja armature je njeno produžavanje za određenu dužinu od preseka u kojem armatura prestaje da bude potrebna za prijem uticaja........7 za sve ostale slučajeve.... 1/71.............{1.. Sl. računska čvrstoća prionljivosti u funkciji kvaliteta betona je definisana iz uslova čvrste veze čelika i betona........... 1/70)....... za rebrastu armaturu: fbd  2... prema {1.. SIDRENJE (ANKEROVANJE) ARMATURE Nosivost armature obezbeđuje njeno pravilno sidrenje....... pa je njegova vrednost 1.......... ......{1..55} 4  f bd gde je fyd granica razvlačenja čelika................ 1/71):   f yd Fs  As  f yd  fbd      lb .....05 /  c .. promena sile (lb – dužina sidrenja) u armaturi i napona prijanjanja na dužini sidrenja [14] Osnovna potrebna dužina ankerovanja je funkcija proračunskog (a ne graničnog) napona u armaturi...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)......3...............7 .{1.................. Otpor čupanju šipke Sl.......{1..........

1/75). osim pravim završetkom šipke.15   cd  3  /  2  1. mogu biti: standardna pravougaona kuka.. Osnovna i proračunska dužina sidrenja savijene šipke [39] Tabela 1/12. standardna petlja ili zavarena poprečna šipka (Sl.{1..c) 0.... načini ankerovanja.b..7  2  1.. 1/73a.0 1/73a.0 - tiskom U tabeli korišćena minimalna debljina zaštitnog sloja..04 p  1. 1/74. Drugi (ne-pravi) načini ankerovanja [39] Sl.. 1.15   cd    /  Prava šipka 2  1. 1/73..7 poprečnom armaturom 1/73d Utezanje poprečnim pri- Svi načini ankerovanja 0.min   ..25 As za grede i 0 za ploče).... 1/74 turu Utezanje zavarenom Svi načini prema Sl.58} max 0.0 1/73a.7 4  0.. 10 . 0...b. određena je skicom (Sl. Sl. 4  0. polukružna kuka. 100mm za pritisnutu armaturu  Poglavlje 1 : strana 49 od 114 57 . 1/72.0 Zaštitni sloj betona Drugi oblici (Sl. 100mm za zategnutu armaturu  lb .7  1  0..0 armaturom koja nije za- pravi završetak i drugi    Ast  Ast .7 za cd  3 1   1  1..0 0... Vrednosti K za grede i ploče [39] Minimalna dužina ankerovanja iz izraza {1. 10 .  2  1  0. na dužini lbd. rqd ..0 varena za glavnu arma- oblici (Sl. Sa ΣAst i ΣAst. Sl.min su obeležene površina preseka poprečne armature na proračunskoj dužini ankerovanja lbd.7  2  1....3  lb . odnosno površina preseka minimalne poprečne armature ( 0.0 za cd  3  2  1  0. rqd . Osnove projektovanja AB elemenata gde su koeficijenti α dati tabelom (Tabela 1/12)..7  3  1  K  1. cd.0 1  1.6  lb . 1/73).... Sa p je obeležen poprečni pritisak (u MPa) u graničnom stanju nosivosti. Šipka armature Način ankerovanja čine koeficijenata Zategnuta Pritisnuta Prava šipka 1  1. Pritom.c) K prema Sl. Vrednosti koeficijenata α Faktor koji utiče na veli.min  / As 3  1.c) 1..b.0 Utezanje poprečnom Svi načini ankerovanja: 0.....57} je definisana na sledeći način:  max 0..0 Oblik šipki Drugi oblici (Sl.

Preporučena vrednost za ovu granicu je 32mm. 1/78..... 58 ... dok se za veće ekvivalentne prečnike zahteva smaknuto završavanje. Tada je neophodno dokazati kvalitet zavarenih spojeva.... zbog velikih sila koje prenose... definisano na Sl.59}  4  lb ........ 23-mar-18 Sl. 1/76)........ Način ankerovanja je definisan skicom (Sl. ali uz obezbe- đenje od cepanja poprečnom armaturom. 1/77.. Unutar kuke treba da se pred- vidi podužna šipka.. 1/73: 1  lb. Zategnuti svežnjevi šipki mogu da se prekidaju iznad kraj- njih i srednjih oslonaca.... Alternativno... kao granica posle koje se šipka smatra šipkom velikog prečnika. Ankerovanje uzengija i smičuće armature [39] Ankerovanje uzengija i armature za smicanje normalno treba da se obezbedi pravougaonim ili polukružnim šipkama ili zavarenom poprečnom armaturom..... imaju jače izražene sile cepanja. ankerovanje može da se obezbedi i samo poprečno zava- renim šipkama koje se oslanjaju na beton (Sl......... pri čemu se za ekvivalentne preč- Sl. 1/78).. prema Sl....rqd za slučajeve a.... Ankerovanje zavarenom nike zaključno s 32mm dopušta simultani završetak svih poprečnom armaturom [39] šipki svežnja..{1.... b i c lb.... Šipke velikih prečnikai.. i U Evrokodu se definiše prečnik šipke φlarge.. 1/75........ 1/77....... Sl.eq   . mogu da se sidre i kao prave. Vrednosti cd za grede i ploče [39] Uprošćena alternativa navedenom (komplikovanom) određivanju dužina ankerovanja može biti obezbeđenje ekvivalentne dužine ankerovanja..rqd za slučaj d Takođe.... 1/76.. kao alternativa navedenim načinima sidrenja...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)....... Smaknuto ankerovanje šipki u svežnju [39] Sl.... . treba ankerovati mehaničkim uređajima..

• Podužno rastojanje između dva susedna nastavka preklapanjem ne treba da bude manja od 30% dužine preklopa l0. Pravilima kojima se definiše ovaj način nastavljanja armature obezbeđuju da prenos sile sa jedne na drugu šipku bude sigurno. monolitnost betona u zoni nastavka (sprečiti odvaljivanje zaštitnog sloja). ili kada napon u šipkama ne prelazi 80% proračunske vrednosti čvrstoće. zavarenim preklopom ili mehanički. Pritisnute šipke. te da ne dođe do pojave prslina velike širine u zoni nastavka. Tabela 1/12). NASTAVLJANJE ARMATURE Nastavljanje armature. kao i da prsline ostanu u dopuštenim granicama. Izuzetak mogu biti šipke u presecima čije su dimenzije veće od 1m. šipke velikih prečnika (većih od 32mm) se ne nastavljaju preklapanjem.4. dužina preklopa se mora uvećati za dužinu jednaku čistom razmaku. 1/79) i sledećim odredbama: • Čisto poprečno rastojanje između šipki koje se nastavljaju ne treba da bude veće od 4φ ili 50mm. zbog uslova tran- sporta. dopušteno je nastavljati samo 50% armature u preseku. Nastavljanje armature preklapanjem Prosto preklapanje šipki je. se određuje modifikacijom osnovne dužine preklopa. • Kod susednih nastavaka. Osnove projektovanja AB elemenata 1. {1. 1. lb. Kada su sve zategnute šipke koje se nastavljaju u jednom sloju (i ako su zadovoljeni prethodni zahtevi). dok se koeficijentom α6 uvodi uticaj procenta nastavljene armature u jednom poprečnom preseku (Tabela 1/13): Poglavlje 1 : strana 51 od 114 59 . Sl. 1. l0. Raspored šipki u nastavku je definisan skicom (Sl.1.2. preko spojnice. kao i sekundarna (podeona) armatura uvek mogu biti kompletno nastavljene pre- klapanjem u istom preseku (100%).56}). Dužina preklopa. još uvek. Susedni nastavci šipki preklapanjem [17] Načelno. Nastavljanje armature se može izvesti preklapanjem. sučeonim zavarivanjem.4. pak. dopušteni procenat nastavka preklapanjem može da bude 100%. čisto rastojanje između susednih šipki ne treba da bude manje od 2φ ili 20mm. te zbog ograničenja proizvodnih dužina armature većih prečnika. 1/79. načelno treba izbegavati. dominantni način nastavljanja armature. koeficijentima α1 do α6 (prvih pet koeficijenata je defi- nisano kod određivanja dužine sidrenja armature. Ovim se sila iz jedne šipke predaje drugoj na dužini preklopa posredstvom okolnog betona. Tada. da ne dođe do pojave odlamanja (spalling) betona u oko- lini nastavka. zategnute i pritisnute. Ipak. Kada su šipke ra- spoređene u više slojeva. treba birati preseke sa minimalnim napre- zanjima. Izvođenjem nastavka neophodno je obezbediti siguran prenos sile iz jedne šipke u drugu.2. nastavci armature se često ne mogu izbeći.rqd (isto što i osnovna dužina ankerovanja. Ukoliko mora da bude veće. za mesta nastavljanja.

.............................{1....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).....min treba uzeti (As – površina jedne šipke koja se nastavlja): Ast .......... Minimalna dužina preklopa je određena na sledeći način: l0.........65 l0 od sredine dužine posmatranog nastavka....... Procenat šipki nastavljenih u istom preseku [17] Tabela 1/13..min ...............62} U zoni preklopa...... bilo da su nastavljane šipke za- tegnute ili pritisnute.... između te armature i površine betona.........50 Procenat nastavljene armature u preseku se određuje na dužini od 0.... Prsline na mestu nastavka armature. . prenos sile posredstvom betona čini beton u zoni nastavka pritisnutim poduž nastavka.......... Za nastavke zategnutih šipki..... a ovo za posledicu Sl.. .......40 1................. ρ1 ≤25% 33% 50% ≥50% α6 1. ali ne manju od površine jedne šipke nastavljene preklapanjem...min  As sd / f yd .... a šipke 2 i 3 van definisane dužine)...60} Prilikom određivanja α3....... 200mm ..... 60 ..... neophodno je obezbediti dovoljnu količinu poprečne armature za prihvat poprečnih zatežućih sila............ 1/80 (šipke 1 i 4 su nastavljene u preseku............ daje zatežuća naprezanja u upravnoj ravni (ce- usled napona prijanjanja [52] panje)...61} Sl. 1/81.3   6  lb. prema Sl....{1..00 1.... smatra se da dodatna poprečna armatura nije potrebna...... neophodno je predvideti poprečnu arma- turu ukupne površine jednake zbiru površina svih poprečnih šipki (ili uzengija) paralelnih sloju armature koja se nastavlja preklapanjem.........{1.... za ΣAst........ Naime.... 15 . • Kada je prečnik nastavljanih šipki 20mm ili veći............... Ova poprečna armatura se raspoređuje upravno na pravac nastavljane armature.............. Koeficijent α6 Procenat nastavljenih šipki u preseku.... nego da je poprečna armatura potrebna iz drugih razloga dovoljna da prihvati i poprečno zatezanje. rqd ..... primenjuju se sledeća pravila: • Ako je prečnik šipki koje se nastavljaju manji od 20mm ili ako je procenat nastavljanih šipki manji od 25%. 23-mar-18 l0  1  2  3  4  5  6  lrqd  l0.........min  max 0....... 1/80.... Ovo je posebno izraženo na krajevima preklopljenih šipki..............15 1....... ...............

Spoj se postiže elektrolučnim zavarivanjem.2. Sučeono zavarivanje šipki [14] Mogući načini pripreme šipki za sučeono zavarivanje su prikazani na Sl. na rastojanju ne većem od 4 φ od kraja dužine preklapanja. još po jedna šipka treba da se rasporedi sa spoljašnje strane nastavka. i Izostaju detaljnije odredbe. 1/83). Armatura na ovaj način može biti nastavljena sučeonim spojem ili preklopom. Poglavlje 1 : strana 53 od 114 61 . 1/84). a za ostale načine 5-6mm.2. ima zadebljanje na mestu spoja (Sl. 1/82a. 1/85. Sl. prema Sl. elektrolučnim zavarivanjem s aktivnim gasom… Sučeoni spoj dve šipke. Osnove projektovanja AB elemenata • Ako se u preseku nastavlja više od 50% armature i ako je rastojanje između susednih nastavaka manje od 10φ. Sl. osim poprečne armature koja se zahteva za zategnute. 1/84. 1/82. 1. Minimalni prečnik ovako nastavljane šipke je funkcija načina zavarivanja: kod ručnog elektrolučnog zavarivanja to je 16mm (odnosno 12mm ukoliko se koristi podvezica). zbog topljenja metala u zoni zavarivanja i zbog priljubljivanja. Nastavljanje armature zavarivanjem Nastavljanje armature zavarivanjem je definisano u EN ISO 17760-1 [47]. 1/83. 1. Preklop glavne armature može da se izvede u jednoj ravni ili u slojevima. 1/82b. Poprečna armatura kod nastavljanja preklapanjem: zategnute i pritisnute šipke [17] Za nastavke pritisnutih šipki.4. Nastavljanje preklapanjem zavarenih armaturnih mreža [39] Zavarene armaturne mrežei mogu da se nastavljaju preklapanjem glavne i sekundarne (pode- one) armature. elektrolučnim zavarivanjem s topljivom elektrodom. Poprečna armatura se raspoređuje prema pravilima datim na Sl. poprečna armatura treba da bude u obliku uzengija ili ukosnica (U-šipki). Sl. Poslednjom skicom je prikazano sučeono zavarivanje s podvezicom. re- đanjem jedne preko drugo isto orijentisanih mreža (Sl. ankerovanih unutar poprečnog preseka. zavarivanjem varničenjem.

dok se u slučaju dvostranog dužina varova može redukovati. zbog čega su povoljniji oni sa zakošenim šipkama na dužini vara. Geometrija ovakvog nastavka je definisana na Sl. Nastavak armature treba od kraja krivine šipke biti udaljen minimalno 10φ (Sl. direktno ili posredno. 1/89. 1/86. 1/85. Minimalno udaljenje zavara od mesta povijanja šipke [14] Kod nastavka bez podvezica. 1/87 za slučaj jednostranog zavarivanja. Priprema šipki za sučeoni nastavak [47] Zavareni preklop se izvodi jednostranim ili dvostranim zavarivanjem. na 2. 1/87.5d. Sl. Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Dužina zavara u slučaju dvostranog zavara može da se redukuje na 2. Sl. 1/88. nastavak preklopom kakav je prikazan na Sl. 1/89a se karakteriše ekscentričnošću prenosa sile. 1/86 za slučaj jednostranog zavari- vanja. Dužina preklopa je određena geometrijom datom na Sl. Nastavljanje armature jednostrukim posrednim zavarenim preklopom [47] Kod posrednog nastavljanja (preko podvezice). 1/88). Nastavljanje zavarenim preklopom bez podvezice [14] 62 . 23-mar-18 Sl.5d. ponovo. Nastavljanje armature jednostrukim zavarenim preklopom [47] Sl. zbirna površina prenosnih elemenata mora biti najmanje jednaka površi nastavljane šipke.

Nastavak spojnicom može biti izveden mehanički kada se nastavljane šipke završavaju proši- renjem potrebnim za urezivanje navoja kako se ne bi slabio presek armature (Sl.4. Nastavljanje armature mehaničkim spojnicama Korišćenje mehaničkih spojnica za nastavljanje armature često u gradilišnim uslovima može biti pogodnije od primene zavarivanja. Osnove projektovanja AB elemenata 1. navojem [14] Sl. 1/90.2. preč- Sl. 1/90: nastavak rukavcem sa klinastim zatvaračem. 1/92). 1/92. Nastavljanje armature preko mehaničke spojnice.2. 1/91. Neki tipovi mehaničkih spojnica [14] Sl. Ima ulogu da obezbedi dobru prion- ljivost betona i armature po celom obimu šipki. spojnicom. Velik je broj komercijalnih tipova nastavaka. a neki od njih su prikazani na Sl. Zaštitni sloj kod grednog nik i vrsta armature. Sl. stiskanjem ili kombinovanjem navoja i stiskanja (Sl. Nastavljanje rebraste armature se može sprovesti. te da zaštiti armaturu od korozije i požara.5. 1/91). 1. marka betona. način ugradnje betona i izvo- elementa i detalj podmetača đenja konstrukcije. stepen agresivnosti sredine. ZAŠTITNI SLOJ BETONA DO ARMATURE Zaštitni sloj betona je najmanje rastojanje od bilo koje armature u elementu do njoj najbliže povr- šine betona.3. Poglavlje 1 : strana 55 od 114 63 . Ulogom su određeni i parametri koji utiču na njegovu potrebnu debljinu: vrsta elementa/konstrukcije. rukavac sa metal- nom ispunom i rukavac sa ispunom od ekspanzivnog cementa. Mehanički nastavak stiskanjem spojnice ili kombinacijom navoja i stiskanja [14] Mehaničke spojnice moraju imati potvrde o kvalitetu (ateste) od ovlašćene institucije za ispi- tivanje materijala i konstrukcija. 1. 1/93.

.......... Sl. kao i ostale mere obezbeđenja njegove projektovane debljine (distanceri.... φ je prečnik šipke... Podmetači za obezbeđenje debljine zaštitnog sloja betona – distanceri [14] Nominalna debljina zaštitnog sloja betona........64}   10mm Sa cmin...  cdur ..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. te konstruktivne klase... a φn je ekvivalentni prečnik za grupisane šipke) (Tabela 1/14): Tabela 1/14..b je obeležena minimalna debljina zaštitnog sloja određena zahtevima dobrog prijanja- nja čelika za beton... prilikom projektovanja konstrukcija......... 64 ... Tako.... na pri- mer .{1.....{1........ planovima konstrukcijskog dela mora jasno biti naznačena debljina zaštitnog sloja...b  cmin  max cmin... 1/94).......Sl........ Minimalne debljine zaštitnog sloja iz uslova dobrog prijanjanja Zahtevi dobrog prijanjanja Minimalni zaštitni sloj.... minimalna debljina zaštitnog sloja treba da bude usvojena prema sledećem ( dg.add ...................... za eksploatacioni projektni vek od 50 godina je S4.. Sa cmin.... . 1/94........ nega betona prilikom izvođenja ima primarni uticaj na ot- pornost zaštitnog sloja na dejstva agresivne sredine.. definiše se kao minimalna debljina uvećana za toleranciju (grešku pri izvođenju): cnom  cmin  cdev .... Imajući na umu ovo................ a prepo- ručene modifikacije klase su funkcija različitih kriterijuma (Tabela 1/16). ali i brojna loša iskustva kod objekata projektovanih u poslednjih nekoliko decenija (posebno pre 90-tih godina prošlog veka).. cmin...... Sl.. način oblikovanja i učvršćivanja armature tokom betoniranja. zbog čega mora biti adekvatno projek- tovana. zaštitnom sloju se...... Preporučena klasa konstrukcije... zaštitni sloj se meri od stvarne spoljašnje konture svežnja. dur  cdur .63} Minimalna debljina se usvaja kao najveća od tri vrednosti:  cmin....... Takođe.. Da bi se obezbedio prenos sila prijanjanja i osigurala dobra ugradnja betona. 1/93.......... saglasno Evrokodu 2.. ......... Preporučene minimalne debljine za armirani beton su date u funkciji klase izloženosti. st  cdur ..dur je označena minimalna debljina zaštitnog sloja u odnosu na uslove sredine (okru- ženja).....max je maksimalna nominalna veličina zrna agregata.b Organizacija armature dg ≤ 32mm dg > 32mm Pojedinačne šipke φ Φ + 5mm Grupisane šipke φn Φn + 5mm Kod svežnjeva..... 23-mar-18 Pravilno projektovan i izveden zaštitni sloj predstavlja najvažniji faktor trajnosti armiranobe- tonskih konstrukcija i osnov njihove otpornosti na dejstvo požara............... u nastavku (Tabela 1/15).. mora pristupiti kao pitanju od prvorazrednog značaja.............

γ ima preporučenu vrednost 0mm.dur [mm] Klasa kon. 1. kada su zrna agregata na površini. Zato. površinskom Poglavlje 1 : strana 57 od 114 65 . i ako se primenjuje vrlo precizna merna oprema za monitoring geometrije. +2 +2 +2 +2 +2 +2 +2 ≥C30/37 ≥C30/37 ≥C35/45 ≥C40/50 ≥C40/50 ≥C40/50 ≥C45/55 Klasa čvrstoće -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 Pločasti elementi -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 Specijalna kontrola kvaliteta -1 -1 -1 -1 -1 -1 -1 proizvodnje betona Kada se beton lije u kontaktu s drugim betonskim elementom. sloja u odnosu na uslove sredine. Preporučene modifikacije osnovne klase konstrukcije (S4) Klasa izloženosti Kriterijum X0 XC1 XC2/XC3 XC4 XD1/XS1 XD2/XS2 XD3/XS3 Eksploatacioni vek od 100 g.st.add. Δcdev. zaštitni sloj prema susednom betonskom elementu može biti redukovan na veličinu cmin. Osnove projektovanja AB elemenata Tabela 1/15. debljina zaš- titnog sloja može biti umanjena za debljinu Δcdur. Minimalne debljine zašt. minimalni zaštitni sloj se uvećava za 5mm. ali je preporučena vrednost i ovih članova 0mm. Klase izloženosti strukcije X0 XC1 XC2/XC3 XC4 XD1/XS1 XD2/XS2 XD3/XS3 S1 10 10 10 15 20 25 30 S2 10 10 15 20 25 30 35 S3 10 10 20 25 30 35 40 S4 10 15 25 30 35 40 45 S5 15 20 30 35 40 45 50 S6 20 25 35 40 45 50 55 Aditivni sigurnosni član Δcdur. Tabela 1/16. a za prefabrikovane elemente (podrazumeva se odgovarajuća kontrola kvaliteta) može biti redukovan na vrednost između 5 i 10mm. je preporučene debljine 10mm.b. Sl. 1/95. Za beton s dodatnom zaštitom (oblogom). Takođe. Za betone hrapavih površina. konkretne mogu biti usvojene i većima. ali je predviđeno da Nacional- nim Aneksom može biti promenjen. Površinska armatura [39] Sve navedene debljine zaštitnih slojeva su minimalnog karaktera. za slojeve deblje od 70mm. ovde treba biti oprezan. odnosno. Velike debljine nearmiranog zaštitnog sloja su sklone isprskavanju u procesu očvršćavanja i kasnijem lakšem odlamanju. Ipak. cmin. devijatorski deo može biti redukovan na vrednost u inter- valu između 0 i 10mm. Devijatorski deo (tolerancija) nominalne debljine zaštitnog sloja. kao što za primenu nerđajućeg čelika može biti umanjena za Δcdur. treba predvideti posebno armiranje zaštitnog sloja.

u dva pravca. u sva- kom pravcu. neophodno detaljno analizirati sva relevan- tna dejstva i njihove kombinacije. skici). i • minimalno 0.ext (prema. ukoliko je ispravno usidrena i raspoređena. moraju posedovati dovoljnu sigurnost. 66 . kao i svi njeni elementi. obezbeđenja graničnih uslova ili korektnog izvođenja detalja i neophodnih nastavaka betoniranja. a time i pouzdanosti. konstrukcije u celini. i sa ograničenjima na. sa dovoljnom sigurnošću. Spravljanju. Elemente konstrukcije treba dimenzionisati prema svim graničnim stanjima nosivosti i upotrebljivosti. te izabrati korektne prora- čunske modele za sračunavanje statičkih i dinamičkih uticaja. Osim toga. može da ispuni sve funkcionalne zahteve. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti oblikovanju i konstruisanju elemenata i konstruk- cijskih detalja. Konstrukcija se mora izvesti u potpunoj saglasnosti sa projektom. ugrad- nji i nezi betona mora biti posvećena puna pažnja. 1/95). potrebnu upotrebljivost (funkcionalnost) i zahtevanu trajnost. opet iz razloga prevencije odlamanja nearmiranog dela preseka. eksploataciji ili održavanju armiranobe- tonskih konstrukcija je ostvarenje savremenog principa pouzdanosti. Armiranobetonske konstrukcije se. a koja. Pravilno projektovanje konstrukcijskih detalja je često osnov trajnosti. kada je razlog armaturi veliki prečnik podužnih šipki. Površinska armatura se postavlja. u bilo kom trenutku izgradnje ili eksploatacije. POUZDANOST KONSTRUKCIJA Osnovna pretpostavka pri projektovanju. Pri građenju neophodno je izabrati adekvatnu metodu građenja. 23-mar-18 armaturom koja se najčešće ne obuhvata proračunomi. Act. uz obezbeđenje nezavisnog sistema kontrole.ext. 1. Tokom eksploatacije potrebno je preduzeti sve mere kako bi se izbegla preopterećenja kon- strukcije nepredviđenim dejstvima (u ovom smislu su izuzetak incidentna opterećenja). kada je razlog za postojanje površinske armature velika debljina zaštitnog sloja betona. prema skici (Sl. sa razmacima šipki ne većim od 150mm. građenju. Minimum ove armature. Svaka konstrukcija u celini. površinska armatura se zahteva i u situacijama kada su šipke podužne armature velikog profila. tako i po pitanju kvaliteta ugrađenih materijala. u fazi građenja i eksploatacije. kao: • minimalno 1% od Act. je određen površinom zategnutog betona izvan spoljašnje konture uzengija. mora biti zaštićena slo- jem minimalne debljine. uz uvođenje realnih mehaničkih karakteristika primenjenih materi- jala. preko 32mm (ili ako je ekvivalentni prečnik svežnja veći od 32mm). a eksploatacionim vekom se smatra onaj period vremena u kom konstrukcija.ext.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).5% od Act. moraju odlikovati po- uzdanošću. paralelno i upravno na podužnu armaturu. uzimajući u obzir sve tehnički i ekonomski relevantne parametre. može računati kao deo i podužne i poprečne armature. sama. Uko- i Iako je dopušteno da se. tokom svog eksploatacionog veka. u proračunu konstrukcije. kako po pitanju geometrije elemenata i preciznosti položaja i količine armature (zaštitnih slojeva). Podrazumeva se da je.3.

dodatak armature. kada konstruk- cija ne ispunjava zahteve s ekonomskog aspekta (kraj ovoga može biti dostignut i pre tehnič- kog ukoliko konstrukcija ne ispunjava zahteve sa ekonomskog aspekta). za eksploatacionog veka. Zahtevani vek eksploatacije. iznad minimuma prihvatljivih. neophodno je detaljno analizirati njihov uticaj na elemente i konstrukciju u celini. Načelno (indikativno). i Problem uspostavljanja kvantitativne zavisnosti između potrebnog kvaliteta konstrukcije i njenog eksploatacionog veka otežan je činjenicom da konstrukcija. i ekonomski. Održavanje podrazumeva aktivnosti usmerene u pravcu zadrža- vanja ili ponovnog uspostavljanja potrebnih svojstava konstrukcije i/ili njenih delova. Razloge nedovoljne trajnosti konstrukcija treba tražiti u greškama projekta (nije potrebna pažnja posvećena pita- nju trajnosti). načelno.)..). a projekto- vani vek eksploatacije (ne sme biti kraći od zahtevanog) predviđa projektant. redovnim i adekvatnim održavanjem se može značajno uticati na očuvanje njegovih svojstava. Otud se pitanje trajnosti armiranobetonskih konstrukcija razmatra na mnogo opsežniji način nego što je to bio slučaj u prošlosti. te projektovati adekvatna ojačanja. Pri tome. kada je veliki broj postojećih konstrukcija „potrošio“ znatan deo svog projektovanog eksploatacionog veka. propisuje investitor ili društvo u formi zadatka. a sanacione aktivnosti se sprovode sa ciljem ponovnog uspostavljanja izgubljene sigurnosti i/ili upotrebljivosti. pa se sprovode periodično. može biti izlo- žena dejstvu više različitih generacija opreme.. preventivno održavanje i popravke (sanacije). Problem nedovoljne trajnosti armiranobetonskih konstrukcija je posebno izražen u novije vreme. Otud i česta potreba za adaptacijama i ojačanjima. Pregledima se utvrđuje trenutno stanje konstrukcije i njeno ponašanje.. smanjenje opterećenja. Ojačanja konstrukcija se mogu ostvariti povećanjem otpornosti (povećanje preseka. Zavisno od kategorije projektnog eksploatacio- nog veka (design working life) daju se indikativne dužine. Mere održavanja podrazumevaju i njegovo planiranje. loše projektovanim deta- ljima ili primenom neadekvatnih konstrukcijskih rešenja. promenom stanja napona (naknadno prednaprezanje) ili smanjenjem u- ticaja (promene sistema. ukoliko se pokažu neophodnim. Pod trajnošću se. nego i sa „unutrašnje“ strane. uz redovno održavanje. čak i ukoliko nema tragova oštećenja. 1.. koje odgovara eksploatacionom veku. podrazumeva sposobnost konstrukcije da očuva (zadrži ih iznad minimalne propisane granice) karakteristike sigurnosti (nosivost) i upotrebljivosti (namena) u određenom vremenskom razdoblju. u skladu sa definisanim pro- gramom. Nekad ova potreba proizilazi i iz promene namene objekta. vremenski izražen. Eksploatacioni vek može biti tehnički. projektovanje i pripremu. trajnost konstrukcije nije ugrožena samo spoljašnjim uticajima (agresije). dodavanje oslonaca. a aktivnosti se mogu klasifikovati na preglede. Osnove projektovanja AB elemenata liko u toku eksploatacije nastanu okolnosti koje mogu da dovedu do preopterećenja konstruk- cijei. propustima tokom izvođenja ili u neadekvatnom održavanju konstrukcije u eksploataciji i/ili neadekvatnoj eksploataciji. ili je reč o merama kojima se reaktivno inter- veniše na oštećenjima koja nisu takve prirode da u značajnoj meri (spuštajući ih ispod mini- muma prihvatljivog) naruše svojstva i ponašanje konstrukcije. Mere preventiv- nog održavanja su ili projektovane. vremensko razdoblje u kojem su tehnička svojstva kon- strukcije. vozila i slično. u Evrokodu 0 se navode projektni eksploatacioni vekovi pojedinih vrsta građevinskih konstrukcija ili njihovih delova. Poglavlje 1 : strana 59 od 114 67 . prema tabeli (Tabela 1/17). ojačanje kar- bonskim trakama. Tokom upotrebe objekta.

proračunski model se može razlikovati u skladu sa fazama izgradnje. a uzroci oštećenja otkriveni i otklonjeni. koji uklju- čuje i snimanje položaja i veličine prslina i pukotina i konstataciju oštećenja bitnih za sigurnost konstrukcije. kvalitet materijala. U širem smislu. kada konstrukcija. delovanja okoline (klimatski uticaji. koji predstavljaju neku vrstu njene idealizacije. biološki faktori.. proračunski model može biti različit za raz- ličita dejstva. zbog čega ostatak konstrukcije u proračunskom modelu može biti grubo aproksimiran. Uopšteno.) ili (neadekvatnog) održavanja. uvažavajući posledice pojedinih dejstava na elemente konstrukcije u smislu osla- njanja. ležišta) 10 do 25 godina 3 Poljoprivredni i slični objekti 15 do 30 godina 4 Zgrade i slični česti objekti 50 godina 5 Monumentalne građevine. apliciranih opterećenja (pogrešna upo- treba. što vernije predstaviti realne ka- rakteristike konstrukcije i njenog ponašanja pod dejstvima. Takođe.. npr. Prostorni modeli. s jedne strane. uzroci mogu biti klasifikovani na one koji su posledica svojstava konstrukcije (ge- ometrija. Tako. Složenost sistema je redovno praćena manjom mogućnošću kontrole rezultata i većom mogućnošću greške. svakako.. statički sistem. Današnji razvoj računar- ske tehnike je omogućio komfornu primenu prostornih proračunskih modela za najveći broj konstrukcija iz prakse. Nastala oštećenja (obično vremenskom degradacijom konstrukcije) moraju biti blagovremeno uočena i sanirana. Projektom se predviđaju kontrolni pregledi koji se sastoje od vizuelnog pregleda. Moglo bi se reći da se teži for- miranju racionalnog proračunskog modela.). industrijski objekti… 100 godina Održavanjem je neophodno obezbediti praćenje (monitoring) stanja i ponašanja konstrukcije. stepena naprezanja..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).) koje se izražava kroz eksploatacioni vek građevine.. agresije. zbog čega uprošćena razmatranja ravanskih konstrukcijskih pod-ce- lina gube i na značaju i na opravdanosti primene. realno. „prolazi“ kroz različite statičke sisteme.). Savremeni pristup trajnosti podrazumeva njeno projektovanje kao svojstva konstrukcije (po- put nosivosti. krutosti. mostovi. nemaju alterna- tivu kada je reč o komplikovanim i nedovoljno jasnim prostornim sistemima konstrukcije. Po pravilu se radi o kombinaciji više njih. Vrlo retko je uzrok degradacije konstrukcije jedan.4. obez- bediti potreban stepen jednostavnosti analize.. fizička ili hemijska nekompatibilnost. Ne- kada su od interesa uticaji samo u pojedinim delovima konstrukcije (na primer u temeljima ili tlu). U uslovima povišene agresivnosti sredine o- bavezna je i kontrola stanja zaštitnog sloja betona. te kontrole ugiba glavnih nosivih elemenata pod stalnim opterećenjem. proračunski model sadrži model konstrukcije (geometrija i fizičko-mehaničke karakteristike) i njenog oslanjanja i model opterećenja konstrukcije.. slučajna opterećenja. sa druge strane. Interes je for- miranje proračunskog modela kojim će se. 23-mar-18 Tabela 1/17. PRORAČUNSKI MODELI I ODREĐIVANJE STATIČKIH UTICAJA Uticaji u elementima konstrukcije se određuju korišćenjem adekvatnih proračunskih modela konstrukcije (statičkih sistema). a koji će. Indikativni eksploatacioni vekovi građevinskih objekata Kategorija Indikativni eksploata- projektnog Primer konstrukcije ili dela konstrukcije cioni vek veka 1 Privremene konstrukcije 10 godina 2 Potrošni/zamenjivi delovi konstrukcije (npr.. 1. ili o 68 . ukoliko se vizuelnim pregledom ovo pokaže potrebnim.

... po pravilu....... Redukovani oslonački moment se............... ili...................... posebno definisana. osovinska rastojanja.. zbog različitih načina oslanjanja................ čak........... moraju da budu ili korigovana... Važi: M iv  M min M red  ....... linija.................. Sistemne linije [89] Rasponi pojedinih elemenata u statičkom sistemu najčešće odgovaraju dužinama težišnih... 1/98a).... Za potrebe provere...... ai  minh / 2.. tada..66} 2 i Termin „betonski presek“ se odnosi na poprečni presek armiranobetonskog elementa idealizovan samo površinom betona.. Sl. Određivanje efektivnih raspona [39] Kontinualne grede i ploče koje nisu kruto vezane s osloncima se proračunavaju pretpostavlja- njem mogućnosti rotacije... Uticaj (količina i položaj) armature se u ovome..... t / 2 . određenih kao manje od vrednosti polovine visine elementa i širine oslonca: leff  ln  a1  a2 . Međutim.... ............. zanemaruju.... Ta- kođe....{1.. 1/97. 1... opravdana po- jednostavljenja modela su poželjna u primeni..... U Evrokodu 2 se daje opšti princip za određivanje efektivnog raspona.. Sistemska linija najčešće odgovara težišnoj liniji betonskog elementa....1. te širina oslonaca......... ln... Osnove projektovanja AB elemenata sistemima za koje ne postoji dovoljno iskustvo projektanta.4.. drugim (obično pojednostavljenim) proračunskim modelom... prolazeći kroz težišta betonskihi pre- seka elemenata....65} Način određivanja efektivnih raspona definisan je skicom (Sl.. sistemskih........... najbolji izbor je indirektna kontrola drugim pristupom.... Sl......... kao zbira unutrašnjeg razmaka oslonaca („svetlog“ raspona)... 1/97)... uticaj vuta na promenu geometrije sistemne linije se najčešće zanemaruje (Sl...... ..... Poglavlje 1 : strana 61 od 114 69 ... MODELIRANJE KONSTRUKCIJE Statički (proračunski) sistemi koriste sistemne linije elemenata konstrukcije. Sa druge strane.......{1. i dodatnih dužina na oba kraja grede.. Uticaje sračunate korišćenjem nekog proračunskog modela neophodno je kontrolisati u cilju prepoznavanja eventualnih grešaka proračuna i/ili modela. 1/96... 1. 1/96). ponekad.... što dovodi do mogućnosti paraboličnog zaobljavanja dijagrama oslonačkih momenata (Sl. određuje kao ari- tmetička sredina ivičnog i teorijskog oslonačkog momenta.

Stub je element kod kojeg visina preseka nije veća od četvorostruke širine (u suprotnom je zid). 1/98c. 23-mar-18 Parabolično zaobljavanje momenta savijanja u slučajevima širokih oslonaca je prikazano na Sl. Kako je uvek reč o relativno grubim idealizacijama. Oslonački momenti zavisni od krutosti spoja [89] U prostornom modeliranju konstrukcije. lukovi. odnosno gde se proračunskim modeliranjem defor- mabilnih oslonaca automatski određuju efekti sleganja u konstruktivnim elementima. u pojedinim slučajevima komplikovane geometrije ili njene promene po- duž elemenata. zidovi.. element se klasifikuje kao visoka greda (i/ili zidni nosač). posebno kada se radi o relativno krutim konstrukcijama. zidovi) modeli- raju površinskim elementima. Konačno. Sl. kombinovani elementi… Gredom se smatra element čiji raspon je naj- manje tri puta veći od visine njegovog poprečnog preseka.4. U suprotnom. pri tome je neophodno proceniti posledice usvajanja pojedi- nih konturnih uslova pri proračunu nosivosti i upotrebljivosti. U elementima konstrukcije se. Pločom se smatra element čija je minimalna dimenzija površine najmanje pet puta veća od njene debljine. dok se površinski elementi (ploče. ma- nje ili više verovatno. elementi se modeliraju na način da se preuzimaju fizičke i mehaničke karakteristike od „bruto“ betonskog preseka. u svakom trenutku. pojednostavljenje oblika poprečnog preseka…). statičko ili dinamičko. često ili retko. čije se de- lovanje može klasifikovati kao trajno ili povremeno. realizuju uticaji usled 70 . Pomerljivost oslonaca može biti od velikog uticaja na nivo naprezanja pojedinih elemenata. Elementi konstrukcije se prema svojoj prirodi i funkciji klasifikuju kao grede. U najvećem broju slučajeva. pri čemu je. moraju biti obuhvaćena proračunom. grede i ploče kruto povezane s osloncem mogu se dimenzionisati na ivične vrednosti momenata savijanja (Sl. 1/98. 1. ploče. modeliranje fizičkih i mehaničkih karakteristika materijala. kada se koristi linearno-elastična analiza. je zavisna od izbora metode određivanja uticaja od dejstava. diferencijalna sleganja oslonaca. armiranobetonske konstrukcije su izložene brojnim dejstvima. DEJSTVA U opštem slučaju. najbolje kroz proračunski model kojim se obuhvata interakcija konstrukcija-tlo.4. čak i tada postoje situacije kada su izuzeci od ovog pravila obavezni (pogledati i §1. No. Granične uslove treba usvajati na način da što vernije odgovaraju realnim. stubovi.3)..2. često. podrazumevano. ljuske. Geometrijske karakteristike elemenata se modeliraju u skladu s njihovim nominalnim dimen- zijama. linijski elementi (grede i stubovi) se modeliraju štapnim (linijskim) elementima. S tim u vezi. 1/98b) ukoliko su one bar 65% teorijskih u osi. Sa druge strane. te definicija njihovog po- našanja pod opterećenjem.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). moguće uvesti određena pojednostavljenja (modeliranje elementa promenlji- vog preseka konstantnim.

u razumnoj merii. različitim merama. Zato se određena klasifikacija dejstava javlja potrebom. nepo- kretne opreme. ali obuhva- tajući. Dugotrajnosti delovanja uticaja je značajna prilikom proračuna eksploatacionog ponašanja konstrukcije. • Incidentna dejstva (A): Dejstva koja su. što je omo- gućeno važenjem principa superpozicije za ovu vrstu analize. Dejstva se.. promenljiva dejstva od opreme. U Evrokodu. kada se radi o indirektnim dejstvima. tempera- turnih dejstava. klasifikuju na: • Dugotrajna dejstva: Dejstva koja napadaju elemente konstrukcije dovoljno dugo. a da se kombinovanje obavlja na nivou uticaja od dejstava... tem- peraturna dejstva. ali i indirektnih dejstava skupljanja ili nejednakih sle- ganja. Osnove projektovanja AB elemenata kombinacije različitih dejstava. • Promenljiva dejstva (Q): Ovo su dejstva koja se karakterišu promenom u intenzitetu i/ili položaju ili pravcu tokom vremena. Sl. da se u ovima imaju vremena razviti efekti i uticaji koji su posledica reoloških karakteristika ponašanja betona. Karakteristična dejstva ove vrste bi bile različite vrste eksplozija. poput sopstvene težine konstruktivnih i nekonstruktivnih elemenata. saobraćajna dejstva. kolovoznih zastora. udara vozila i slično. Kada god to može biti značajno. Analizira se i mogućnost njihovog potpunog odsustva. zapreminski) sila ili. Kombinacije stalnih i korisnih opterećenja [89] Dejstva se modeliraju u obliku koncentrisanih ili raspodeljenih (linijski. Sa druge strane. npr. obaveza dobrog projektovanja nalaže potrebu razma- tranja. apliciranjem deformacija. promenljiva dejstva je potrebno analizirati i Fraza "u razumnoj meri" se odnosi na situacije isključivanja proračunskih situacija koje su zanemar- ljivo male verovatnoće pojave. tako. Karakteristična dejstva ove grupe su. Poglavlje 1 : strana 63 od 114 71 . posledica neke vrste incidenta ili havarije. dejstva su klasifikovana prema svojoj promenljivosti u vremenu na: • Stalna dejstva (G): dejstva kojima je konstrukcija neprekidno izložena i koja se ne menjaju u vremenu. obezbeđena komforna mogućnost apliciranja modela opterećenja na model konstrukcije. najnepovoljnijih kombinacija dejstava različite prirode. • Kratkotrajna dejstva: Dejstva koja nisu dugotrajna. Modernim softverima za strukturalnu analizu je.. 1. najčešće jeste) analiza ba- zirana na primeni linearno-elastične teorije. Kada je (a. dejstva snega ili vetra. retko. površinski i. 1/99. korisna dejstva. uobičajeno je da se pojedina dejstva apliciraju kao zasebni slučajevi. Jasno. bez pre- stanka. kako im naziv govori. udarnog (impulsnog) karaktera i velikih intenziteta. verovatnoću pojave pojedinih dejstava i njihovu prirodu. • Seizmička dejstva (AE): Dejstva koja se realizuju tokom zemljotresa su izdvojena kao po- sebna vrsta dejstava.. bilo koja vrsta nelinearnosti analize isključuje ovu mogućnost i nalaže potrebu kombinovanja na nivou samih dejstava. po pravilu. Dejstva male verovatnoće pojave.

nije opravdano aksijalnu krutost određivati iz ne- isprskalog preseka. budući da je. realno očekivati pojavu prslina. zbog male zatezne čvrstoće betona. udeo korisnog opterećenja u ukupnom relativno mali. UTICAJI OD DEJSTAVA Proračun statičkih uticaja u statički neodređenim konstrukcijama (velika većina realnih kon- strukcija) je u velikoj meri zavisan od pravilnog proračunskog definisanja krutosti pojedinih elemenata/preseka. pa se i torziona krutost u velikoj meri redukuje. opterećenjima i rasponima. mogu zadržati "prvobitnu" krutost. Međutim. dok se za stanja na granici loma usvaja činjenica jako isprskalih preseka. Kod elemenata naprezanih na torziju. primarno izloženi aksijalnom pritisku. brojne su i situacije kada ovakav pristup nije dovoljno tačan. 1/99b). u praksi je i dalje dominantan način proračuna statičkih uticaja kojim se zanemaruje isprskalost preseka. a samim tim i uticaj prslina na krutost. greda okvira napregnuta na savijanje. Obrnuto. 1/99a).4. Istraživanjima je dokazan prevashodni uticaj širine torzi- onih prslina na pad ove krutosti. Tako. Kod konstrukcija velikih ra- spona i/ili opterećenja ovako pretpostavljene krutosti mogu biti korišćene u vidu prve iteracije i U Evrokodu. onda je i značaj razmatranja različitih konfiguracija jednog dejstva mali. i pored navedenog.3. 23-mar-18 u njihovim najnepovoljnijim konfiguracijama. Takođe. obrazovanje torzionih prslina može brzo da anulira tor- zionu krutost homogenog preseka. poželjno je i ovaj efekat proračunski obuhvatiti.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). preko idealizovanog preseka. kon- cipiran tako da se za eksploataciona stanja usvaja torziona krutost neisprskalog preseka. Tada je opravdano razmatrati dejstvo duž celog kontinualnog sistema (Sl. u ovom smislu.. daje za praksu zadovoljavajuće rezultate kad je reč o uobičajenim konstrukcijama. na primer. dok stu- bovi istog okvira. Kod jako armiranih elemenata. Kod zategnutih elemenata (zatege. na primer. na primer. većem padu krutosti su skloni slabije armirani elementi. ovde je izabran drugi. Ovo. usled pojave prslina u zategnutoj zoni. utoliko veće ukoliko je presek više napregnut (intenzivniji razvoj prslina). 72 . imati značajno redukovanu savojnu krutost u odnosu na krutost neisprska- log preseka (neki autori procenjuju preostalu krutost u granicama između 50 i 85%). u situacijama kada promene krutosti usled isprskalosti mogu dovesti do značajnih preraspodela uticaja u elementu/konstrukciji. uz pridržava- nje pravila za korektno projektovanje detalja. Zbog moguće konfuzije. ali i količinom čelika za armiranje u pojedinim presecima. pak. u proračun se ulazi sa krutošću neisprskalog homogenog betonskog (samo betonskog) preseka. Kod elemenata napregnutih na sa- vijanje. u ovim sluča- jevima.). za korisna dejstva na konti- nualne sisteme treba razmatrati konfiguracijei koja rezultuju maksimalnim momentima u po- ljima (Sl. tako. te konfiguracije koje uzrokuju maksimalne vrednosti oslonačkih momenata. Proračun armiranobetonskih preseka je. Kod okvirnih konstrukcija. ako je. Krutost je. npr. pojavom prslina dolazi do redukcije krutosti preseka. U ovim situacijama se u proračun uvodi uticaj podužne armature i sadejstva zategnu- tog betona između prslina. Ipak. Takođe. npr. opravdano je u proračun uvesti i doprinos čelika za armi- ranje krutosti elementa. 1. značajno određena stanjem i razvojem prslina u elementu. Proračunski je najčešće opravdano zanemariti uti- caj nivoa spoljašnjeg opterećenja na krutost neisprskalih preseka elemenata i. koristi se termin „slučaj opterećenja/dejstva“. će.

biti obuhvaćen neelastičan rad ili pojava prslina. dopušta se i mogućnost određivanja uticaja na osnovu rezultata ispitivanja na kon- strukcijama i modelima. 1. rasporedom armature koji odgovara uticajima linearne teorije. razmatranog specifičnog naponsko-deformacijskog stanja. Pojavom prslina. na osnovu koje se proračunavaju efektivne krutosti. i pro- izvodi se raspodela graničnih uticaja u velikoj meri slična (nipošto i jednaka) proračunskim. karakteristika preseka. bez obuhvatanja proračunom slabljenja pre- seka usled razvoja prslina. kakvi su npr. kontinualni nosači ili horizontalno nepomerljivi okviri. kojom će. i nelinearne i neelastične karakteristike ponašanja betona i čelika ili nisu dostignute ili nisu izražene. ali i cene projekta i vrednosti konstrukcije. što na ovaj način određene uticaje čini samo orijentacionim. a ispi- tivanjima je neophodno obuhvatiti sva relevantna stanja i opterećenja koja su od interesa za ponašanje projektovane konstrukcije. U Evrokodu 0 (EN 1990). data su uputstva za ovakav pristup. vrste i intenziteta opterećenja. Pri proračunu. Primenom linearne teorije elastičnosti se obezbeđuju rezultati koji. Dodatno. bez odbijanja otvora za kablove npr. • nelinearnoj teoriji. Osnove projektovanja AB elemenata određivanja uticaja. u aneksu D. Izbor teorije proračuna uticaja zavisi od vrste. primena linearne teorije elastičnosti u proračunu uticaja od dejstava je još uvek domi- nantna u praksii. U ovom stanju (eksploatacije). primena ove teorije proračuna daje za- dovoljavajuće rezultate i kod analize graničnog stanja nosivosti. Pritom. ponašaju se elastično. te do preraspodele statičkih veličina s mesta manje na mesto veće krutosti. dobro odgova- raju ponašanju armiranobetonskih konstrukcija u graničnom stanju upotrebljivosti – eksploa- tacije. Linearnom teorijom se pretpostavlja materijalna i geometrijska linearnost problema . beton i čelik. te nepouzdanost koja proizilazi iz ograničenog broja rezultata ispitivanja. Materijali. uzroka nelinearnosti. uz korišćenje pogodne opreme. a njene „nesavršenosti“ se nastoje anulirati pravilnom procenom krutosti po- jedinih elemenata. namene i karakteristika konstrukcije. ili. a pretpostavlja se nepromenljivost krutosti sa promenom intenziteta dejstva/uticaja. kada treba koristiti veliki broj sličnih komponenti ili kada je kontrolnim proverama potrebno potvrditi proračunske pretpostavke. Za mnoge elemente i konstrukcije. Otud. takva ispitivanja moraju biti vođena od strane kvalifikovanih inženjera. što može biti od interesa u situacijama kada nisu na raspolaganju adekvatni proračunski modeli. Ipak. te pro- porcionalnost sila u preseku sa dejstvom. uticaji Poglavlje 1 : strana 65 od 114 73 . Sam ovakav iterativni postupak je brzo konvergentan i najčešće se rezultati visoke tačnosti obezbeđuju već nakon dve ili tri iteracije. kad je lom u pitanju. Prema Evrokodu. ili • teoriji plastičnosti. • linearnoj teoriji sa ograničenom preraspodelom. Ili. Ovakve pretpostavke teško mogu biti održive za stanje granične ravnoteže.. preseci elemenata su još uvek „daleko“ od svog kapaci- teta nosivosti. proračun statičkih uticaja u elementima armiranobetonske konstrukcije se može sprovoditi prema: • linearnoj teoriji elastičnosti. realizacijom efekata tečenja pri dugotrajnim dejstvima i/ili prelaskom u neelastičnu fazu rada oba materijala dolazi do redukcije krutosti preseka eleme- nata. radi se sa ukupnim betonskim pre- sekom. i Opravdanost primene linearne teorije elastičnosti prilikom određivanja uticaja u konstruktivnim ele- mentima za granično stanje nosivosti bazira na činjenici da se načinom armiranja primarno utiče na raspodelu graničnih uticaja. „veštački“. uglavnom.

.............. za dugotrajno opterećenje aplicirano u t0........35 za betone viših klasa određeni linearnom teorijom predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje višestruko statički neodre- đene konstrukcije.. prema takvim uticajima.................. za isprskale elemente usled savijanja... bude zadovoljen limit po visini pritisnutog dela preseka (x) u odnosu na statičku visinu (d)......05  Ec I t Kt  ..... jednakim 18... Generalno.......3  Ec I t Kt  ....... koje se armiranjem.....0    t ... u modelu propisa CEB-FIP... U mo- delu propisa CEB-FIP...... i- majući na umu da se u graničnom stanju nosivosti armatura „uveliko“ nalazi u plastičnoj fazi............ Ipak..........1  Ec I t Kt  .. ovo je neka vrsta proračunkog „trika“.......... t0  0... Dalje... čak i tačnosti.. t0  gde je (t.45 za betone klase do C50/60 ....{1. zbog proračunske sta- bilnosti........ zategnuti čelik nalazi u plastičnoj fazi rada.........69} 1  0.......... na pomenutih 50% krutosti homogenog preseka)......{1. .................... i inače uobičajeni. primena linearne teorije elastičnosti za proračun uticaja u elementima konstrukcije zahteva dovoljnu duktilnost kritičnih preseka (kapacitet rotacije. 23-mar-18 Jednostavna uputstva u tom smislu podrazumevaju grubo redukovanje savojne krutosti greda na račun pojave prslina (npr...... ne baš pogodno za praktičnu primenu................... ... za isprskale preseke usled smicanja... Za torzionu krutost.......70} 1  0.... čime je ovakav razvoj uticaja uslovljen.... Predmetno ograničenje se odnosi na zahtev uslovljen za potrebnim kapacitetom rotacije preseka u kojima se.....3    t .. ovakav zahtev se eksplicitno ne daje u Evrokodu.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)......67}  e  Es 1    t ... daje se..... predlog za redukciju modula elastičnostii betona (u izrazu – preko odnosa modula elastičnosti čelika i betona................ bar ne vezano za primenu linearne teorije elastičnosti.. najčešće). u graničnom stanju nosivosti....{1.... jednostavno..... No.. i Jasno.. .....................{1...t0) koeficijent tečenja u trenutku t...68} 1  1. t0  Kako je pad torzione krutosti izvesno velik kod elemenata u graničnom stanju nosivosti. ii Zapravo.................... t0  0.............. se...... na sledeći način: x d  0........... ostaje pi- tanje racionalnosti. predlažu sledeće konstantne vrednosti (It je torzioni moment inercije homogenog bruto be- tonskog preseka): 0....... u cilju obezbeđenja od lokalnog sloma pre predviđene preraspodele (usled redukovanja krutosti)... αe): Ec ..... uobičajena redukcija predmetne krutosti na nisku vrednost.......... Predlaže se..................71} x d  0...3    t ... ili 15 za sve vrste (kombinovanog) delovanja.... Tako se prema Evrokodu 2 zahtevaii da....... „zanrzava“ ili uzrokuje. 74 . to neki autori preporučuju. opravdano je o ovom ograničenju razmišljati kao o zahtevu....... uticaj tečenja betona može približno da se obuhvati redukcijom modula elastičnosti betona. njeno potpuno anuliranje. modul elastičnosti opterećenog betona realno ne pada s protokom vremena....... za kritične preseke. ovakvog pristupa u nekim situacijama........ za naponsko stanje bez prslina........... U praksi je... za dugotrajna..{1. te da re- alizacija proračunski graničnih uticaja bazira na preraspodeli uticaja. usvajanje koeficijenta αe jednakim 6 (ili prostom količniku modula elastičnosti dva materijala) za kratkotrajna dejstva.... te potreba obezbeđenja do- voljnog stepena duktilnosti kritičnih preseka/elemenata.. tada. reda 5-10% krutosti ho- mogenog preseka.

. ne čudi što je primena nelinearnih teorija još uvek (u nedostatku dovoljno snažne računarske tehnike) vezana za konstrukcije posebnog značaja ili opterećenja.....3).....{1... Na primer: E  g  q  E  g   E q . Imajući ovo na umu....... Svaka od nelinearnosti je proračunski izuzetno zahtevna. Princip superpozicije ne važi. Uticaji od kombinova- nog dejstva su jednaki kombinaciji uticaja od dejstava..... i više nego prethodna.{1.... kasnije...... kasnije.....73} pa je kombinovanje obavezno na nivou dejstava.... a koja (preraspodela) u stadijumu neposredno pred lom može biti značajna..... preraspodele) momenti savijanja u ostalim pre- secima kako bi uslovi ravnoteže ostali zadovoljeni..... manje ili više uspešno... plastifikacija... Primena ove teorije proračuna je... Teorije plastičnosti je za proračun uticaja u armiranobetonskim linijskim i površinskim ele- mentima preporučena modelom propisa CEB-FIP i..... osim zbog jednostavnosti i brzine određi- vanja uticaja... Osnove projektovanja AB elemenata Korišćenje linearne teorije elastičnosti je pogodno. sračunati prema linearnoj teoriji elastičnosti. donekle......... U opštem slučaju.... uslovljena dovoljnom duktilnošću kritičnih preseka elementa u graničnom stanju nosivosti...... i zbog očuvanja važenja principa superpozicije... mora se obezbediti pravilno usidrenje šipki armature prema modifikovanom dijagramu momenata..... mogu prevazići pri- menom neke od ostalih teorija.. ovim se podrazumeva postupak određivanja uticaja od dejstava kojim se uvažavaju činjenice materijalne (zavisnost deformacija-naprezanje) i geometrijske (zavisnost opterećenje-deformacija) nelinearnosti....... ......72}......... mogu biti re- dukovani uz uslov da se koriguju (povećaju............. plastifikacije čelika za armiranje)... načelno...) koji dovode do preraspodele statičkih uticaja. Poglavlje 1 : strana 67 od 114 75 ...... kod armiranobetonskih konstrukcija.... koje na posredan ili neposredan način uvode efekte isprska- losti preseka i plastifikacije armature............... 1. razumljivo...... analogno {1...1. Pogodna je za primenu kod svih statički neodređenih nosača/konstruk- cija u cilju dimenzionisanja preseka prema teoriji loma.... na poznatoj (usvojenoj) zavisnosti moment-krivina i Detaljnije analizirana kod grednih elemenata (§2... EN1992.......72} Ponašanje elemenata u stanju granične nosivosti ne mora da odgovara rezultatima linearne teorije elastičnosti.... tečenje. te kontrolisati stanje prslina u zategnutoj zoni elementa.. može primenjivati u situacijama u kojima i prethodna.. primena proračuna saglasno teoriji drugog reda (uvođenjem samo geometrijske nelinearnosti). a njihovo simultano obuhvatanje složenost problema multiplicira... čime je omogućena separatna analiza na nivou pojedinih dejstava............ Njome se ignorišu fenomeni (prsline..... Momenti savijanja u najopterećenijim presecima (podrazumevano u presecima u kojima se najranije razvijaju prsline i. Linearna teorija sa ograničenom preraspodelomi se.... može se pisati: E  g  q  E  g   E q ... kako bi se omogućila njihova rotacija (uslov preraspodele)...... Bazira na pretpostavkama da elementi imaju svojstvo duktilnosti............... Dodatno. Pri tome se mora voditi računa o posledi- cama sprovedene preraspodele: mora se predvideti odgovarajuća armatura za prijem smičućih sila.. Ovo manjkavosti se.. Primena nelinearnih teorija je zahtevna i redovno je vezana za konstrukcije posebne namene.. te kombinovanje na nivou uticaja..... često ne rezultira praktično upotrebljivim uticajima.................

te pretpostavke geometrijske linearnosti. švajcarski matematičar i fizičar. kakva se pojavljuju kod zaštitnih objekata ili objekata za koje se očekuje izloženost jakim zemljotresima. pretrpele visok stepen oštećenja. dolaskom u to stanje. i Daniel Bernoulli (1700-1782). 23-mar-18 (često samo u bi-linearnom obliku). ovde je reč o konstrukcijama koje su. ali su i dalje stabilne (cilj pravilnog projektovanja konstrukcija na ekstremna dej- stva). konstantnoj krutosti duž elementa. 76 .Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Zato svoju primenu nalazi kod određivanja statičkih uticaja u stanju granične ravnoteže pri incidentnim opterećenjima. Po pravilu. poput proračuna prema linijama loma ili strut-and-tie metoda (metod pritisnutih štapova i zatega). Pri tome se usvaja važenje Bernoulli-jevei hipoteze ravnih preseka. Pogodna je za proračun krajnjih eksploatacionih stanja konstrukcije (kapacitet nosivosti) kod koje su izražene nelinearne deformacije čelika za armiranje i formirani su plastični zglobovi. Proračun zasnovan na teoriji plastičnosti podrazumeva postojanje vrlo duktilnih preseka i pri- marno je (bar za sada) usmeren na projektovanje ploča (naspram linijskih nosača) za koje je razvijena posebna teorija proračuna koja bazira na teoriji plastičnosti – teorija linija loma ili linija plastičnih zglobova. Za potrebe prakse razvijene su jednostavne metode proračuna bazirane na teoriji plastičnosti. te na projektovanje seizmički otpornih konstrukcija.

pak. ili kraće. načelno. jednostavnosti radi. obuhvatiti reološke karakteristike materijala. kao i prelaske konstruktivnih sklopova u mehanizamiii. Poglavlje 1 : strana 69 od 114 77 . Treba naglasiti da se koncept dopuštenih napona još uvek (u domaćoj regu- lativi) primenjuje kod čeličnih ili drvenih konstrukcija. 1/99) je simbolički prikazana tipična opterećenje-deformacija zavisnost armirano- betonskih konstrukcija i označeni su nivoi opterećenja na koje se granična stanja odnose. načelno. zasnovan na pouzdanosti konstrukcije. niti dobiti uvid u stvarni koeficijent sigurnosti preseka ili konstrukcije. klasifikuje se kao stanja loma. ii Koncept proračuna prema graničnim stanjima je zamenio do tada važeći koncept proračuna prema teoriji dopuštenih napona. iii Iako su ove situacije teške za „pozicioniranje“ i predstavljaju neku vrstu prelaza između graničnih stanja upotrebljivosti i loma. Proračunom prema graničnim stanjima dokazuje se sigurnost.5. Ograničavanjem dopuštenih napona na relativno male vrednosti obezbeđeno je. KONCEPT GRANIČNIH STANJA Evrokod je zasnovan na konceptu proračuna betonskih konstrukcija prema teoriji graničnih stanja. Osnove projektovanja AB elemenata 1. Granična stanja upotrebljivosti odgovaraju uslovima korišćenja (eksploatacije) konstrukcije i. kod kojih je teorija dopuštenih napona pokazala brojne manjkavosti: ovom teorijom nije moguće odrediti širinu prslina. konstrukcija (ili njen deo) će se smatrati nepodobnom za predviđenu upotrebu ako je prekoračeno bar jedno od graničnih stanja. Ovakav pristup. Teorija graničnih stanja se zasniva na prihvatljivoj verovatnoći da projektovana konstrukcija neće biti nepodobna za primenu u određenom vremenskom periodu – veku eksploatacije kon- strukcije. obezbeđuje se projektovanje pouzdanih konstrukcijaii. dobiju ne- dopušteno velike deformacije ili lokalna oštećenja. PRORAČUN PREMA GRANIČNIM STANJIMAi 1.1. određena su krutošću elementa/konstrukcije i načinom i detaljima armiranja. 1. koji obuhvata karakteristična naponsko-deformacijska stanja od interesa za teoriju i praksu. Pod pojmom graničnog stanja preseka ili konstrukcije podrazumeva se ono stanje pri kojem presek ili konstrukcija gube sposobnost da se odupru spoljnim uticajima ili. Prema tome. te da su armiranobetonske konstrukcije prvi izu- zetak u tom smislu. Neki aspekti će biti posebno analizirani uz tekst koji se odnosi na poje- dine vrste elemenata.5. Razvoj savremenih materijala i tehnologija omogućio je projektovanje smelijih i vit- kijih konstrukcija. • granična stanja upotrebljivosti. čime prestaje da ispunjava postavljene kri- terijume u pogledu nosivosti. određena su njihovim čvrstoćama i nosivostima. zahteva da se oda- bere ograničen skup stanja za opisivanje ponašanja konstrukcije. Slikom (Sl. trajnosti i funkcionalnosti. praktično. "važenje" Hooke-ovog zakona. i Kratak pregled/rekapitulacija. ova granična stanja uključuju i situacije velikih deformacija koje prethode lomu. Pored toga. Granična stanja se klasifikuju u dve velike grupe: • granična stanja nosivosti – loma. Granična stanja nosivosti razmatraju sigurnost ljudi i konstrukcije i odnose se na lom ele- menta/konstrukcije i. a i zbog činjenice da su posledice ekvivalentne ko- lapsu. Ova stanja uključuju deformacije. trajnost i funkcional- nost betonskih konstrukcija. prsline i vibracije koje mogu da oštete konstruktivne i nekon- struktivne elemente ili opremu ili da naruše funkcionalnost ili izgled objekta.

. • Incidentne – odnose se na izuzetne uslove kojima konstrukcija može biti izložena tokom veka. svojstva materijala ili proizvoda. eksplozije. Stoga se. u opštem slu- čaju. Proračunom prema graničnim stanjima mora da bude dokazano da ni jedno granično stanje nije prekoračeno ni za jednu relevantnu proračunsku situaciju ili slučaj opterećenja. ovde treba biti oprezan: zavisno od namene. Klasifikuju se kao: • Stalne – odgovaraju uslovima normalne upotrebe konstrukcije. 23-mar-18 Dve grupe graničnih stanja su. Ovi zahtevi se. okolne sredine. te za geometrijske podatke. proračunom je neophodno. Odabrane proračunske situacije moraju da budu dovoljno stroge i raznovrsne. može da se koristi proračun direktno baziran na probabilističkim metodama.. • Prolazne – odgovaraju privremenim uslovima kroz kakve konstrukcija „prolazi“ tokom izvođenja ili popravke. zadovoljena i granična stanja upotrebljivosti. granična stanja nosivosti su "kritična" u smislu da su njihovim zadovoljenjem. kada se u modelima konstrukcije i opterećenja koriste relevantne proračunske vrednosti za dejstva. simbolički posmatrano. obezbeđuju primenom proračuna metodom parcijalnih koeficijenatai. Ukratko. Ipak. kakvi su na primer požari. u praksi. 78 .Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). a zatim se daje dokaz ispunjenosti uslova kojima je obezbe- đeno zadovoljenje graničnih stanja upotrebljivosti. analizirati i granična stanja nosivosti i upotrebljivosti. detaljan proračun (dimenzionisanje karakterističnih poprečnih preseka) sprovodi prema teoriji granične nosivosti. može se dogoditi da merodavno ("kritično") bude jedno od graničnih stanja upotrebljivosti. Relevantne proračunske situ- acije treba da budu odabrane na način da se njima uzimaju u obzir okolnosti pod kojima se zahteva da konstrukcija ispuni svoju namenu. Otud. tako da uključe sve uslove koji logično (razumno) mogu da nastanu tokom izvođenja i eksploatacije konstruk- cije. po pravilu. podrazumevano. i Alternativno. Granična stanja se odnose/kontrolišu na proračunske situacije. a zadovoljenjem graničnih stanja upotrebljivosti obezbeđuje se njena trajnost i funkcionalnost. primenjenog sistema. udari… • Seizmičke – odnose se na situacije zemljotresnog delovanja. komplementarne i zadovoljenje jedne ne znači a priori zadovoljenje druge grupe. zadovoljenjem graničnih stanja nosivosti obezbeđuje se nosivost i stabilnost konstrukcije. 1/99. Tipična opterećenje-deformacija zavisnost AB elementa/konstrukcije i granična stanja U velikoj većini slučajeva iz inženjerske prakse. Sl.

može biti predstavljena jednom vrednošću. Za promenljiva dejstva.2. ovo su vrednosti dejstva koje mogu biti prevaziđene tokom dužeg perioda vremena. izdvajaju kao posebna – seizmička dejstva (AE). zbog njegove male varijacije. • Česta vrednost (frequent value). karakteristična vrednost. moraju se koristiti dve vrednosti (uvek nepovoljnija): gornja (Gk. Njom se obuhvata umanjena verovatnoća istovremene pojave (u maksimalnom intenzitetu) dva ili više pro- menljivih dejstava. u situacijama kada je varijacija dejstva nezanemarljivaii ili ako je konstrukcija „osetljiva“ na promenu stalnog dejstva. Glavna reprezentativna vrednost (main representative value) nekog dejstva je njegova karak- teristična vrednost. ψ1xQk. Osim ovoga. Određuje se kao srednja. Fk. u Evrokodu se (samo) za promenljiva dejstva koriste i druge reprezen- tativne vrednosti. ii Koeficijent varijacije veći od 0. prikazan preko jednog skalara.05-0. gornja i ili nominalna vrednost (kada ne odgovara poznatoj statističkoj raspodeli). Gk. ψ2xQk. Međutim. 70) da se. se koristi za proračunski dokaz gra- ničnih stanja nosivosti i nepovratnih graničnih stanja upotrebljivosti. Načelno. 1. se koristi za proračunski dokaz graničnih stanja nosivosti koja obuhvataju incidentna dejstva. načelno. kao i za dokaz povratnih graničnih stanja upotrebljivosti. ψ0xQk.10. Qk. te prema dugotrajnosti delovanja. Takođe. na direktna i indirektna. zbog posebnih uslova i zahteva. po pravilu. saglasno Evrokodu. prema promeni u prostoru. predstavlja preko modela čiji je intenzitet. iii Karakteristične vrednosti klimatskih dejstava. načelno. kao i za proračun povratnih graničnih stanja upotrebljivosti.4. Osnove projektovanja AB elemenata 1. na nepokretna ili slobodna (pokretna). s tim što se seizmička dejstva. zavisno od vrste konstrukcije. koji može da ima nekoliko reprezentativnih vrednosti. promenljiva (Q) i incidentna (A). uzima kao jedna vrednost. reč je o vrednosti dejstva koja može biti prevaziđena samo tokom kraćeg vremenskog perioda. a dejstvo prednaprezanja (P) za granična stanja nosivosti. str. Poglavlje 1 : strana 71 od 114 79 . koje se određuju redukcijom karakterističnih nekim od ψ-koeficijenata. tako. • Kvazi-stalna vrednost (quasi-permanent value). • Vrednost za kombinacije (combination value).sup) i donja (Gk. odgovara medijani statističke (podrazumevano normalne) raspodele. se koristi za proračunski dokaz graničnih stanja nosivosti koja obuhvataju incidentna (i seizmička) dejstva. odgovaraju. Osim karakterističnih. Dejstvo se. i Srednja vrednost. ili nominalnoj vrednosti kada statistička raspodela nije poznata. DEJSTVA I UTICAJI OD DEJSTAVA Već je rečeno (§1. Takođe. kvazi-stalne vrednosti se koriste i za proračun efekata dugotrajnih dejstava. prema prirodi i/ili odgovoru konstrukcije. Sopstvena težina konstrukcije uvek.2. sva dejstva klasifikuju prema svojoj promenljivosti u toku vremena na stalna (G). donja. srednjim povratnim perio- dima od 50 godina.5. po pravilu. dejstva je potrebno klasifikovati i prema poreklu.inf). ova vrednost dejstva se može razma- trati i kao prosečna vrednost nekog dejstva u vremenu. u većini slučajeva. sa određenom verovatnoćom da bude prekoračena/dostignuta u toku referentnog perioda iii. Načelno. na statička i dinamička. dok se gornja i donja vrednost određuju pravilom petoprocentnog (5%) fraktila. na dugotrajna i krat- kotrajna. odgovara ili gornjoj ili donjoj vrednosti. Karakteristična vrednost za stalno dejstvo se.

...i   Sd   f ..........3................. definisane su narednim opštim (i simboličkim) izrazom: Ed   Sd  E  f ...... 1/100) je simbolički. može se prikazati narednim opštim izrazom: X k . ......{1..... Koeficijenti ψ su definisani samo za promenljiva dejstva........ u opštem slučaju predstavlja proizvod parcijalnog koeficijenta sigurnosti za to dejstvo i reprezentativne vrednosti dejstva: Fd   f  Frep   f   Fk i.......... 1.......... Pogodno je pristup uprostiti zamenom dva parcijalna koeficijenta jednim – γF (uči- njeno u {1... Simbol ad se odnosi na proračunske vrednosti geometrijskih podataka.. Reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava [17] Proračunska vrednost (design value............i ... Za seizmička dejstva... Za stalna dejstva se mora praviti razlika između povoljnih i nepovoljnih uticaja.0...................i ..76} Xd   m i Poslednji proizvod je napisan u simboličkom obliku..i  Frep .. ili propisana za pojedine projekte... Fd........ ad  ..... 23-mar-18 Skicom (Sl....... prikazano značenje pojedinih reprezentativnih vrednosti...................  F .... indeks „d“) nekog dejstva. 1/100.. SVOJSTVA MATERIJALA..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...sup...5... GEOMETRIJSKI PODACI.{1. proračunska karakteristična vrednost Ad treba da bude za pojedine pro- jekte propisana.... proračunska vrednost AEd treba da bude određena iz karakteristične... pa se u izrazu podrazumeva vrednost ovog koeficijenta od 1............0 za ne-promenljiva dejstva (po- nekad i za promenljiva)..inf i γG...... ad   E  F.. donje ili gornje. proračunske vrednosti uticaja od dejstava.... Za određeni slučaj opterećenja..... Xd............................... odnosno geometrije......... 80 .75} U izrazu........ AEk.... na dijagramu vremenske promene nekog promenljivog dej- stva...... zavisno od osetljivosti proračuna na promenljivost svojstva materi- jala.. Za incidentna dejstva... .. Ed... sa γSd je obeležen parcijalni koeficijent sigurnosti kojim se obuhvataju nepouzdanosti u modeliranju uticaja od dejstava. Sl. ψ1 ili ψ2 za promenljiva.... PRORAČUNSKA NOSIVOST I svojstva materijala i geometrijski podaci se prikazuju preko svojih karakterističnih vrednosti.....75})....... odnosno 1...{1.......... ψ0.....74} Parcijalnim koeficijentom γf se obuhvata mogućnost nepovoljnih odstupanja vrednosti dejstva od reprezentativnih vrednosti... Karakteristične vrednosti svojstava materijala se određuju standar- dizovanim ispitivanjima ili..i ... zbog čega moraju da budu primenjena dva različita parcijalna koeficijenta: γG.. srednje....... Proračunska vrednost nekog svojstva... usvajanjem nominalnih vrednosti ili proračunskih vrednosti.i  Frep ..

..15 1......80}    M .. u okviru zbirnog parcijalnog koeficijenta (videti {1......0.......50 1........ Kada efekti geometrijskih odstupanja mogu da budu značajni za pouzdanost konstrukcije............. može biti predstavljena u sledećem obliku.. u opštem slučaju i simbolički.......... Parcijalni koeficijenti za materijale za granična stanja upotrebljivosti se. Poglavlje 1 : strana 73 od 114 81 ...4...... Parcijalnim koeficijentom za svojstva materijala....................{1...77} Proračunska nosivost.......... ili ad  anom  a . potrebno je razmatrati nepovoljna odstupanja (ili ova odstupanja „uvrstiti“ u parcijalne koeficijente na strani dejstava i/ili nosivosti): ad  anom . Proračunske vrednosti geometrijskih podataka se uobičajeno predstavljaju preko nominalnih vrednosti............................ .....78}  Rd  Rd    m ..79} Implicitno.. ..15 Incidentne (EN 1992) 1....i   Parcijalnim koeficijentom γRd se obuhvataju nepouzdanosti modela nosivosti...{1....i ....... ad  .. γm...... definisane su vrednosti parcijalnih koeficijenata za svojstva materijala (γM) armiranobetonskih elemenata/konstruk- cija: za beton (γC) i za armaturu (γs) . drugačije propisani.... Osnove projektovanja AB elemenata Ovde je η koeficijent konverzije kojim se obuhvataju uticaji zapremine i razmere. bez korišćenja parcijalnih koeficijenata......... i Neki aspekti proračuna prema graničnom stanju nosivosti analiziraju se kasnije..........80})....... ... Opet je pogodno „grupisati“ parcijalne koeficijente. prema {1..... Tabela 1/18.......... GRANIČNA STANJA NOSIVOSTIi Granična stanja nosivosti se odnose na sigurnost ljudi i sigurnost konstrukcije. Parcijalni koeficijenti za materijale Proračunske situacije γC γS Stalne i prolazne (EN 1992) 1....................5...... ad  ...... Po pravilu ovaj koeficijent može da bude implicitno uzet u okviru karakteristične vrednosti ili.... kao funkcija svojstava materijala i geometrijskih podataka:   X    R  X d .. obuhvataju se moguća odstupanja svojstava od karakterističnih vrednosti......... u Evrokodu 2 i Evrokodu 8.{1......... načelno usvajaju jed- nakim 1.................. u ovom slučaju uvođenjem jednog koeficijenta za materijal:  M   Rd   m ........ ovaj koeficijent može da obuhvati i koeficijent konverzije η. u tekstu koji se od- nosi na elemente za koje su takvi aspekti od posebnog značaja........ kasnije...{1........................ ad   R  k ...i      M .....................78} postaje:   X    X   Rd  R i  k ..... vlage i tem- perature ili drugi relevantni faktori... za specifične slučajeve.... osim u situacijama kada su.i ...i ..77}). ali implicitno i geometrijska odstupanja (ako nisu eksplicitno modelirana......... ad   1 1 Rd   R i  k .....Tabela 1/18.........50 1. 1........i   U zavisnosti od proračunske situacije.. a ponekad (određeno administrativnom regulativom ili zahtevom investitora) i na zaštitu sadržaja objekta....20 1......... ........i ............. pa izraz {1....00 Seizmičke (EN 1998) 1..............

.... potrebno je voditi računa o ovom fenomenu korišćenjem..... pa granično stanje zamora nije merodavno...4...... Ovo stanje granične nosivosti može nastupiti pri normalnim naprezanjima momentima i/ili aksijalnim silama.. To su stanja pri kojima je dostignuto maksimalno (granično) opterećenje – opterećenje pri kojem dolazi do iscrpljenja nosivosti... usled pro- boja. po pravilu izdvojenim analizama.. Rd: Ed  Rd ....... Zamor materijala je posledica opterećenja koja se ponavljaju u eksploataciji. posmatrane kao kruto telo. 1. • Granična stanja loma usled zamora (FAT) konstrukcije ili konstrukcijskih elemenata.... kao i usled dostizanja graničnog stanja prijanjanja i ankerovanja......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... najčešće se tretira kao posebno granično stanje.. gubi sposobnost da i dalje prihvata uticaje spoljnih dejstava..{1... Ipak......... granična stanja koja se odnose na gubitak statičke ravnoteže konstrukcije (EQU) i granična stanja nosivosti (STR) su po svojim posledicama slična. kada čvrstoće tla imaju značajan uticaj pri određi- vanju nosivosti.81} Iako logičan. nego je defini- sano postavljenim limitima.... • Lom ili prevelika deformacija tla (GEO)....... u najnepovoljnijem slučaju jednaka prora- čunskoj vrednosti odgovarajuće nosivosti. uopšte.. promene opterećenja su relativno male...... kriterijum. na primer kod mostova...5...4.... ovim. momenata torzije..2. a manifestuje se kroz smanjenje čvrstoće materijala u odnosu na onu određenu pri statičkom opterećenju. ..... Proračunski dokaz granične ravnoteže i nosivosti i kombinovanje dejstava Iako po svojoj prirodi različita..... Ed.. ipak. i..... za određivanje graničnih vrednosti uticaja u preseku. Ovim proračunom utvrđuje se potreban koeficijent sigurnosti u odnosu na lom preseka..1. ne pokriva sve oblike proračunskih dokaza koji se odnose na izvijanje (situacije kada uticaji drugog reda ne mogu biti ograničeni odgovorom konstrukcije).... pri naprezanjima usled delovanja transverzalnih sila. temelja vibrirajućih mašina ili kranskih nosača. Za najveći broj armiranobetonskih konstrukcija..... koji ne moraju da odgovaraju ni jednom eksploatacionom stanju preopterećene konstrukcije. granično stanje loma nije definisano u formi krajnjeg eksploatacionog stanja. kao i broj ponovljenih opterećenja.5........ Sledi da se proračun prema graničnim sta- njima loma koristi u cilju utvrđivanja kapaciteta nošenja – graničnog opterećenja.. loma preseka ili konstrukcije. 82 ... Si- tuacije u kojima male promene na strani dejstva izazivaju značajne promene na strani uticaja.. kad se relativno velika opterećenja ponavljaju mnogo puta... Proračunskim dokazom je potrebno osigurati da je proračunska vrednost uticaja od dejstava. ili njen deo (može se odnositi i na presek)....... S obzirom da je....... Granična stanja loma karakterišu stanja pri kojima konstrukcija... ili kada čvrstoće materijala ili tla prestaju da imaju uticaj. Ovaj aspekt se dokazuje pro- računom prema graničnim stanjima upotrebljivosti. Dostizanje graničnog stanja nosivosti Stanje granične nosivosti može biti dostignuto u odnosu na (u zagradama su date oznake koje se koriste u Evrokodu): • Gubitak ravnoteže jednog dela ili cele konstrukcije (EQU). pa se u smislu proračunskog dokaza tretiraju zajedno. 23-mar-18 1. Međutim... kako će to u nastavku biti dato.. • Lom kritičnih preseka konstrukcije ili dostizanje izraženih deformacija (STR).... Zato. proračun prema graničnom stanju nosivosti ne daje nikakve podatke o eksploatacionom ponašanju konstrukcije/elementa....... zamor karakterističan samo za određene vrste konstrukcija.............

uz parcijalne koeficijente za dejstva propisuju i parcijalni koeficijenti za nosivost materijala (redukcija mehaničkih karakteristika betona i čelika). • činjenica da je delovanje pojedinih opterećenja manje ili više verovatno. ili se obračunavaju sa svojim minimumom (stalna dejstva). odvija po- lako i postupno (duktilni lom) uz vidljive nagoveštaje (prsline. prilikom projektovanja armiranobetonskih elemenata i kon- strukcija. Konceptom parcijalnih. bez nagoveštaja budućeg loma (krti lom). Poglavlje 1 : strana 75 od 114 83 . Za svaki kritičan slučaj opterećenja. neke čak i zanemarljivo male verovatnoće pojave. Za razliku od pristupa u domaćim propisima (PBAB87). Sa druge strane. čime se obezbe- đuje vremenski interval u kojem je moguće reagovati u pravcu evakuacije ljudi i dobara i/ili podupiranja i rasterećenja elementa/konstrukcije. podrazumeva se da se. te da princip superpozicije ne može uvek biti primenjen. koeficijenata sigurnosti nastoji se dublje imple- mentirati probabilistički princip projektovanju – princip prihvatljivih verovatnoća. 1. kombinovanje dejstava prema Evrokodu je bazirano na metodi parcijalnih koeficijenata.. Obrnuto. za proračun prema graničnim stanjima loma. Ed. gde su parcijalni koeficijenti sigurnosti implementirani samo u smislu uvećanja dejstava (iako je njihov „domen“ širi. poželjno je obezbediti da se dostizanje stanja loma.. uvećavanjem opterećenja. od interesa je koncept projek- tovanja uskladiti i sa stepenom težine posledica eventualnih nezgoda kojima bi se u prese- cima/elementima dostiglo granično stanje loma. i • Kombinacije za seizmičke proračunske situacije. Drugim re- čima. naspram globalnih. proračunske vrednosti uticaja od dejstava. sa aspekta verovatnoća: • činjenica da se pojedine vrste opterećenja mogu proceniti sa različitom pouzdanošću. Saglasno datim klasifikacijama dejstava i proračunskih situacija. u Evrokodu se. • činjenicu da su pojedine kombinacije (u smislu istovremenosti delovanja pojedinih dej- stava) manje ili više verovatne. pri preopterećenju. veliki ugibi. dejstva koja u razmatranim presecima imaju povoljan efekat (deluju povoljno) ili ne formiraju merodavnu kombinaciju opterećenja (izostaju iz kombinacije). Kombinacija dejstava predstavlja njihovu linearnu kombinaciju – zbir proizvoda dejstva i odgovarajućeg parcijalnog koeficijenta. elementi i konstrukcije se dimenzionišu na nivo uticaja koji je veći od realnog. Osnove projektovanja AB elemenata Načelno. imajući na umu da se do uticaja može doći i primenom nelinearnih teorija. uvećavaju parcijalnim koeficijentima si- gurnosti. čime se proračunu daje određeni stepen sigurnosti. Tako je od interesa prepoznati situacije kada se elementi i konstrukcije mogu srušiti iznenada. Različitim vrednostima parcijalnih koeficijenata uvažava se. Prilikom kombinovanja. Kombinacije dejstava su klasifiko- vane u sledeće grupe: • Kombinacije za stalne i prolazne proračunske situacije (osnovne kombinacije). moraju da budu određene kombinovanjem vrednosti dejstava za koja se smatra da mogu da se pojave istovremeno. U ovom smislu. na koji način se obezbeđuje rezerva nosivosti elemenata i konstrukcija. većoj verovatnoći pojave i manjoj pouzdanosti procene odgovaraju i veće vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Tako. očigledno je i iz njihovih vrednosti). (pojedina) dej- stva se. načelno.). i Iako se u često navodi da je reč o kombinovanju uticaja od dejstava. • Kombinacije za incidentne proračunske situacije. razmatraju najnepovoljnije kombinacije dejstavai koja mogu istovremeno optereći- vati konstrukciju. opštija je formulacija o kombinovanju dejstava.

j  Gk . biće:  j 1 G....... ...... j  Gk . Primenjuje se prin- cip „istog izvora“....5p) Za drugu analizu. te u kojoj je zategnuta gornja ivica............  P  P...84} i 1 Dakle.. za- tegnute gornje ivice.. Za pojedine elemente/preseke je povoljnog... budući da postoje kombinacije koje će rezultovati raznostranim momentima..i  0.... Dimenzionisanje ovog preseka podrazumeva analizu situacije u kojoj je zategnuta donja..i  . za druge nepovoljnog.  P  P.. u najopštijijem obliku ima sledeći oblik: Ed   Sd  E  g ........  q ..1  Qk . i U opštem slučaju.0g + 1...... Pogodno je......  Q...... „Logika“ kombinovanja dejstava bazira na pronalaženju najnepovoljnije kombinacije....... deluje povoljno..  q .... zajedničkim: Ed  E  G..i  0... zbog čega dejstva povoljnogi efekta ne treba uvrstiti u kombinaciju na način da se povoljnost nji- hovog delovanja uvećava parcijalnim koeficijentima.83} U „razvijenom“ obliku (simbol „+“ valja tumačiti kao „kombinuje se sa“).....0)..i  Qk ... i/ili potrebi razmatranja. j .......  Q. Kombinacija ima oblik: (1.. proizvod dva parcijalna koeficijenta za- meniti jednim. te ga valja u kombinaciju uzeti sa minimalnim koeficijentom (1.. lako je sagle- dati povoljnost delovanja stalnog opterećenja za presek u sredini srednjeg raspona.. kada se ne tretiraju kao dominantna.......82} Ovom grupom kombinacija se uzimaju u obzir samo istovremena delovanja stalnih i promen- ljivih dejstava. koja ima oblik 1. j   P  P   Q ........... rečeno je (videti {1.. . se organizuje na način da se jedno od njih tretira kao dominan- tno.. j  Gk . ulaze sa svojim vrednostima za kombinacije... 23-mar-18 Principi kombinovanja su logični u smislu razmatranja povoljnosti delovanja nekog dejstva ili mogućnosti.... zbog čega izostaje iz merodavne kom- binacije........i ......{1. pri čemu je potrebno razmatrati „dominantnost“ svakog od promenljivih opterećenja..i  Qk ..... datog na slici...i  Qk .35g.i  .......... sa negativnim momentom...{1.. Više promenljivih dejstava...1  Qk .. povremeno opterećenje deluje povoljno..1 ...{1.....i  0. 84 .. kojim dejstva koja su iste prirode/porekla ne treba da budu razmatrana u međusobnim kombinacijama povoljnosti-nepovoljnosti. ni jedno dejstvo nije univerzalno povoljnog ili nepovoljnog efekta (videti i Okvir 1/1).... kratkog srednjeg raspona. istovremenog delovanja dva dejstva. O povoljnosti nekog dejstva treba razmišljati na sledeći način: dejstvo deluje povoljno ukoliko veći parcijalni koeficijenti sigurnosti uz to dejstvo rezultiraju manjom potrebom za armaturom i/ili manjim dimenzijama elemenata......75})... Povoljnost delovanja Na primeru kontinualnog nosača preko tri polja...... Za prvu analizu.... Pravilo za kombinovanje za stalne i prolazne proračunske situacije. simbolički prikazano.........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. Okvir 1/1... promenljiva dejstva koja formiraju kombinaciju.... čije isto- vremeno dejstvo se analizira.. ..1 . j . stalno dejstvo.1  Qk .1    Q . Ovde treba praviti razliku između stalnih i promenljivih dejstava.

.................5 0..........  1.... po svojoj prirodi..i  Qk ...50 ..1   Qk ....... pravila kombinovanja uključuju čestu ili kvazi-stalnu vrednost dominantnog promenljivog dejstva (izbor odgovara relevantnoj incidentnoj prora- čunskoj situaciji)....7 0........ Ad ...{1. propisane u Evrokodu 0:  G   G. moglo bi se pisati:  Q   Q.1   Qk ........ te kvazi-stalnu vrednost ostalih promenljivih dejstava (izraz je odmah na- pisan u obliku koji koristi „kombinovane“ parcijalne koeficijente:  Ed  E Gk . u funkciji vrste promenljivog dejstva (Tabela 1/19).........0 Koeficijenti ψ..  G. s obzirom da po svojoj prirodi (stalna su) moraju formirati svaku kombinaciju..6 Korisno: Kategorija D: trgovačke prostorije 0... odnosno kvazi-stalna (ψ2) reprezentativna vrednost promenljivog opterećenja su definisani narednom tabelom...7 0. pa takvo dejstvo.......{1........... ako deluju povoljno treba da budu kombinovana s minimalnom (donjom) vrednošću parcijal- nog koeficijenta.......  2.i  Qk ..........7 0.. P...7 0......i  .i  ....7 0.....5 0.  G............. ......7 0...................... treba da budu kombinovana samo ukoliko su nepovoljnog efekta.........8 Korisno: Kategorija F: saobraćajne površine..5 0............00........ Osnove projektovanja AB elemenata Stalna dejstva.87} Treba primetiti da parcijalni koeficijenti za dejstva potpuno izostaju...i  Qk ...7 0........... biće: G k.........3 Korisno: Kategorija C: prostorije za okupljanje ljudi 0.5 0..6 0.... s obzirom da............. j ................. U „razvijenom“ obliku..{1...2 Sneg: nadmorska visina manja od 1000 m 0.. težina vozila manja od 30kN 0..........{1.......2 0................................5 0.0 Sneg: nadmorska visina preko 1000 m 0......................sup  1... ..2 0..86} Izuzetak su promenljiva dejstva alternativnog karaktera (±)........i  Qk . ... u opštem i „razvijenom“ obliku: Ed  E Gk .........0 0..... 1..............6 Korisno: Kategorija G: saobraćajne površine..00....... za seizmičke proračunske situacije... P.......... Za incidentne proračunske situacije....... j  P  AEd   2....5 0..0 Vetar 0...90} i 1 Tabela 1/19. uvek formira kombinaciju....... biće.0 0..1   2..85} Promenljiva dejstva. Poglavlje 1 : strana 77 od 114 85 ....3 Korisno: Kategorija B: kancelarijske prostorije 0.......... Koeficijenti ψ Dejstvo ψ0 ψ1 ψ2 Korisno: Kategorija A: prostorije za domaćinstvo i stanovanje 0.inf  1.... mogu i ne moraju da deluju....... kada povoljnost jednog smera dejstva implicira nepovoljnost drugog. ..1 ili  2. j .. AEd .{1..7 0..i .......88} j 1 i 1 Konačno........... česta (ψ1)...... odnosno da su jednaki jedinici... U suprotnom izostaju iz kombinacije.....0 Temperatura (osim požara) 0.....3 Korisno: Kategorija H: krovovi 0...{1.........9 0....7 0......6 0......i ......1....sup  1..inf  0.. kojima se određuje kombinacijska (ψ0)... težina vozila 30 do 160 kN 0.1 ili  2...7 0..0 0.......6 Korisno: Kategorija E: skladišne prostorije 1..... j  P  Ad   1. s jednim ili drugim smerom.. Logikom minimalnog i maksimalnog parcijalnog koeficijenta.35 .... Time se parcijalni koeficijent uz stalno dejstvo mora analizirati u dve svoje vrednosti.....................89} G j 1 k...........  2....

odnosno oprav- danošću usvajanja takve pretpostavke. Definisanom vezom između napona i dilatacija.3. jednaka je dilataciji u okolnom betonu). U graničnom sta- nju loma. ponovljen na Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Podrazumevano. zbog čega. pri čemu se zanemaruje doprinos zone očvršćavanja čelika graničnoj nosivostiiii. lista pretpostavki tamo data sledi unekoliko drugačiji pristup. zanemaruje se doprinos betona prijemu zatežućih napona u elementu. Uopšte. koristi se drugačiji proračunski pristup. U proračunu se usvaja bi-linearna napon- sko-dilatacijska veza sa maksimalnim naponom u čeliku jednakim granici razvlačenja če- lika. s druge strane. idealizovani. zonama diskontinuiteta.4. U zonama gde prethodni uslovi nisu obezbeđeni. za dato stanje dilatacija (ravno. • Poznata je naponsko-dilatacijska veza za beton. Dok god se radi o delovima konstrukcije u kojima je tok napona i deformacija „gladak“ i kontinualan. tj. posmatrano na delu dužine elementa koji obuhvata nekoliko uzastopnih prslina. 1/101a. pretpo- stavlja se (zasebna pretpostavka) da beton u zategnutoj zoni. 23-mar-18 1. opterećenih mo- mentima savijanja i aksijalnim silama zasnovan je na tri osnovne pretpostavke: • Raspodela dilatacija po visini preseka je linearnai. pretpostavka ravnih preseka može biti opravdana. Pri tome. dovoljno udaljenim od lokalnih naglih promena geometrije i/ili opterećenja. U zategnutoj zoni.9 (Sl. pretpostavka o ravnosti preseka nije zadovoljena. s jedne. ili i Treba naglasiti da principi analize granične nosivosti ovde razmatrani mogu biti primenjeni samo u situacijama koje su dominantno opredeljene baš pretpostavkom ravniog deformisanja. 1/50). kojim se ne postavlja uslov ravnosti deformisanja.5. koristi se proračunski. usled velikih otvora prslina. Dodatno. pojavom i otvaranjem prslina dolazi do proklizavanja između čelika i betona u okolini prsline.1. se usvaja da pretpostavka ravnosti preseka važi i u graničnom stanju loma armiranobeton- skog preseka. lom preseka se redovno realizuje pre dostizanja zone 86 . a ce- lokupna zatežuća sila se poverava čeliku za armiranje. Brojnim eksperimentalnim ispitivanjima je potvrđena opravdanost usvajanja ovakvog pojednostavljenja za nivoe opterećenja koji odgovaraju eksploatacijskim. dijagram definisan u §1. jednoz- načno je određeno naponsko stanje po visini betonskog preseka. Granična nosivost preseka za uticaje momenata savijanja i aksijalnih sila Proračun armiranobetonskih preseka prema teoriji granične nosivosti – loma. pa se ovde javljaju manja odstupanja od predmetne hi- poteze. • Poznata je naponsko-dilatacijska veza za čelik. ii U nabrajanju proračunskih pretpostavki. i pri zatezanju i pri pritisku. Ipak. Ova pretpostavka predstavlja Bernoulli- jevu hipotezu po kojoj su podužne dilatacije u betonu i armaturi u tačkama armiranobe- tonskog preseka proporcionalne odstojanju od neutralne ravni. Posebno je ovo opravdano u pritisnutoj zoni preseka. ne prima napone zatezanja. Ovom pretpostavkom se usvaja napon- sko-deformacijski dijagram za beton (radni ili proračunski dijagram). prosečne dilatacije približno odgovaraju usvojenoj pretpostavci. Za ostvarivanje ove pretpostavke od ključne je važnosti obezbeđenje dobrog prijanjanja armature i okolnog betona. iii Ulaskom čelika (po dilatacijama) u zonu očvršćavanja u elementu bi se razvile ogromne deformacije praćene velikim ugibima i prslinama. u Evrokodu. a i zbog potrebe pojednostavljenja. Ili. u tzv. kompatibilnost dilatacija je zasebna pretpo- stavka. saglasno pretpostavci ravnih preseka). ali odstupanja nisu tog reda da bi bitno uticala na rezultate proračuna. i plastifikacije pritisnute zone. da je obezbeđena kompatibilnost dilatacijaii na spoju: dilatacija u armaturi koja prijanja sa betonom. na račun isprskalosti preseka već za eksploatacioni nivo opterećenja. u graničnom stanju nosivo- sti.

Na- čelno (ima izuzetaka). tačkom B (za koju je dostignuta maksimalna dilatacija sažimanja u betonu. 1/102. εud). Proračunski dijagrami za beton i čelik [39] Konceptom graničnih stanja. maksimalna dilatacija sažimanjai u betonu mora biti redukovana. 1/59) i ponovljeno na Sl. Preciznije. budući da je usvojena pret- postavka ravnog dilatiranja preseka. te tačkom C koja se nalazi u gornjoj (bar za orijentaciju prikazanu skicom) polovini visine preseka. Tačkom C se obezbeđuje. očvršćavanja (na dilatacijama u čeliku od 10 do 20 promila) lomom po pritisnutom betonu (droblje- njem). kako je prikazano u §1. granično stanje nosivosti preseka je definisano dilatacijski. pa su sve ove prave ujedno i granične dilatacione linije. poput napona. tako.11 (Sl. „lepeza“ pravih koje prolaze kroz tačku A zadovoljava uslov dostizanja maksimalne di- latacije u čeliku za armiranje. definisan tačkom A (za koju je dostignuta maksi- malna dilatacija širenja u armaturi. 1/102. na gornjoj. koji se javlja kao posledica redukcije površine pritisnute zone preseka. εc2. za dilatacije. valja primetiti da postoje situacije kada dilatacija širenja ne znači i napon zatezanja ili obrnuto. presek se nalazi u graničnom stanju nosivosti ako je dostignuta bar jedna od maksimalnih dilatacija za beton ili armaturu. da u situacijama kada je ceo presek pritisnut. Poglavlje 1 : strana 79 od 114 87 . Sl. 1. 1/101. εcu2). pritisnutoj. nazivaju dilatacijama pritiska ili zate- zanja. koriste termini sažimanja i širenja. kako je to prikazano na Sl. može se reći da je presek u graničnom stanju nosivosti ukoliko je stanje dilatacija takvo da se realizuje neka od (beskonačno mnogo mogućih) dila- tacionih linija. 1/101b. Osnove projektovanja AB elemenata bi-linearna veza kojom se ne zanemaruje doprinos očvršćavanja betona. i Iako je kolokvijalno uobičajeno da se dilatacije. a u kojoj je dilatacija sažimanja dilatacija pri kojoj pritisnuti beton dostiže maksimalni napon. Zbog toga se u ovom tekstu. Sl. Moguća dilataciona stanja preseka u graničnom stanju nosivosti [39] Skup graničnih dilatacionih linija je. Pri tome. ivici. Počev od prve (leve) granične dilatacione linije – konstantna dilatacija širenja po visini preseka (εud).1.

. Prva dilataciona linija koja čini da je ceo presek na strani sažimanja je ona koja na gornjoj. a na donjoj betonskoj ivici nultu dilataciju. mora biti obračunat bar minimalni ekscentricitet aksijalne sile (minimalni momenat. tako i zbog nasleđa ko- rišćenja baš takve proračunske veze. ili.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).... je.. i za slučaj predmetnog izbora proračunskog dijagrama za čelik.... nego i neophodno usvojiti ograničenje po širenju zategnute armature...... x (na slici je prikazano za situaciju balansiranog loma)....91}   cu 2  Uvođenjem limitirajuće dilatacije tačkom C uvažava se činjenica da betonski preseci u stanju pritiska malog ekscentriciteta ne mogu da razviju granične dilatacije εcu2.. ivici ima dilataciju εcu2. B ili C).. pritisnutoj.dostignuta maksimalna dilatacija sažimanja u betonu..9x25. Dalje „rotiranje“ dilatacionih linija oko tačke A bi vodilo prekoračenju ove granice. εud. što je i poslednja (desna) moguća granična dilataciona linija... .. 23-mar-18 dilatacija u betonu... a sva proračunska pomagala (dijagrami.. Zato... Najlogičnije.. granična dilataciona linija je određena samo jednim pa- rametrom. iii Tip A armature ima proračunsku graničnu dilataciju jednaku 0. treba primetiti da kako se granične dilatacione linije menjaju od leve ka desnoj........ praktično su skoro isključene situacije uniformno pritisnutog (sažimanje) poprečnog preseka.... Treba ukazati i na potencijalnu konfuziju koju može izazvati izbor proračunskog dijagrama za čelik u obliku horizontalne „plastične“ graneii. mereno položajem neutralne linije... obezbeđujući realizovanje maksimalne dilatacije u betonu. Verovatno je.... monotono pomera od negativne beskonačnosti ka pozitivnoj beskonačnosti..... na gornjoj ivici..balansirani lom ... Nastavak formira „lepezu“ dilatacionih linija kroz tačku C... Ovim... Iako deluje da je dilataciona linija određena s dva parametra (na primer: dilatacija gornje be- tonske ivice i dilatacija zategnutog čelika za armiranje)..... kako zbog jednostavnosti. najpogodnije položajem neutralne linije.. posledično) jednak h/30.... određena vred- nošću dilatacije εc2. Tačka C je. Posledično... Opet.. dobar način razmišljanja onaj koji koristi vrednost koja odgovara dijagramu s nagnutom gornjom granom... dobra ideja je ograničenje na konstantnu vrednost. naredni podskup mogućih graničnih dilatacionih linija prolazi kroz tačku B. seku nultu osu uvek u različitoj tački koja se. Ovde se postavlja pitanje koju bi vrednost trebalo izabrati. Kako ovakva dilataciona stanja ne mogu imati opravdanje u bilo kojoj vrsti upoređenja s realnim ponašanjem (posebno za slučajeve zategnutih preseka).......0=22.. te udaljenjem od gornje ivice preseka od ( dC – interno korišćena oznaka):    dC  1  c 2   h .. zaokruženo i Odredbom da čak i u situacijama centrično pritisnutih preseka...... ili na strani širenja..... što nije moguće.... Naime......... εcu2. a u Evrokodu se ne daju bilo kakve preporuke u tom smislu.. ali je samo za granični slučaj .{1.. tablice…) su zavisna od ovog izbora. ukazuju na to i izbori u praktičnoj literaturi...... u tom slučaju granična dilatacija nije definisana. sve do uniformnog stanja dilatacija na strani sažimanja i (dilatacija εc2)..... ali ne manje od 20mm. Ova prava prolazi kroz tačke B i C i poslednja je u podskupu onih koje prolaze kroz B. to je... „Lepeza“ mogućih dilatacionih linija sada „rotira“ oko tačke B smanjujući dilataciju širenja u čeliku za armiranje.. očigledno je sa skice. ili sažimanja.... na vrednost koja odgovara najmanjoj za tri tipa armatureiii. ovo bi vodilo razmišljanju u kojem „lepeza“ mogućih dilatacionih linija rotira beskonačno oko tačke B.....5‰ 88 .... uvećavajući beskonačno dilataciju zategnutog čelika. dva po- menuta parametra nisu nezavisna. x.. ne samo pogodno.. kako u tom slučaju granična dilatacija zavisi od tipa armature (tip A.... pa i tačka A ostaje bez definicije. ii Očekivano.. ovo će biti najčešći izbor projektanata.

1. Osnove projektovanja AB elemenata

- 20‰. Srećna okolnost u ovim razmišljanjima je u činjenici da konkretan izbor nema veliki
uticaj na krajnje rezultate proračuna (dimenzionisanja).
Jednim (graničnim) dilatacionim stanjem je, preko prethodno usvojene naponsko-dilatacijske
veze za beton i čelik, određena i distribucija napona po visini armiranobetonskog (betonskog
i čeličnog) preseka (Sl. 1/103, primer jednostruko armiranog preseka).
Na nivou preseka, spoljašnji granični uticaji i koji se razmatrajuii su moment savijanja MEd i
aksijalna sila NEd. Postupkom dimenzionisanja (najčešće se ovim postupkom određuje potreba
za armaturom u poprečnom preseku) je potrebno pronaći ono granično dilataciono stanje ko-
jem odgovara naponsko stanje takvo da se u potpunosti uravnotežuju spoljašnji uticaji. Iako
u osnovi problem ima dve nepoznate i dva uslova ravnoteže iz kojih se određuju, matematički,
nije direktno rešiv (osim za slučaj zatezanja u fazi malog ekscentriciteta), nego se do rešenja
dolazi iterativno.

Sl. 1/103. Distribucija dilatacija i napona za jednostruko armiran presek [81]

U opštijem slučaju koso savijanog preseka, nepoznatom se javlja i pravac neutralne linije, ali
uslovi ravnoteže se sada postavljaju u „tri pravca“. Svakako, reč je o za-red-veličine komplek-
snijem problemuiii.
Za potrebe praktičnog proračuna, razvijeni su proračunski postupci i odgovarajuća pomagala
(tablice, interakcioni dijagrami…) za različite vrste naprezanja, uz pomoć kojih se problem
određivanja ovakvog ravnotežnog stanja sprovodi direktno. Svakako, danas je očekivano da
se u praksi ovi problemi rešavaju primenom odgovarajućih softvera.

1.5.4.4. Granična nosivost preseka za uticaje transverzalnih silaiv
Za proračun nosivosti elementav pri smicanju, prema Evrokodu, razmatraju se:
• Proračunska vrednost nosivosti pri smicanju elementa bez posebne armature za smicanje,
VRd,c. Ovo je proračunska nosivost samog betona.
• Proračunska vrednost sile smicanja koju može da prihvati armatura za smicanje, VRd,s.

i Na nivou poprečnog preseka, ovo su spoljašnji uticaji. Uobičajeno se smatraju unutrašnjim uticajima
(sile u preseku).
ii Iako su isti principi validni i za opštiji slučaj koso savijanih preseka, pogodno je princip dimenzioni-
sanja opisati na specijalnom slučaju jednoosno savijanog.
iii Razmatrano kasnije (§2.2).
iv Detaljnija analiza će biti sprovedena u sklopu teksta vezanih za pojedine vrste elemenata.
v Načelno, problem smicanja se ne može razmatrati na nivou (izolovanog) poprečnog preseka.

Poglavlje 1 : strana 81 od 114 89

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

• Proračunska vrednost maksimalne sile smicanja koju element može da prihvati, po krite-
rijumu loma (drobljenja) pritisnutih štapova (u modelu rešetke), VRd,max. Ova sila ne zavisi
od armature.
Ni u jednom delu elementa proračunski određena transverzalna sila ne sme da bude veća od
maksimalne po kriterijumu drobljenja betona:

VEd  VRd ,max . ......................................................................................................................................{1.92}

Nezadovoljenje ovog uslova implicira promenu geometrije i/ili korišćene klase betona.

Kod nosača promenljive visine treba da bude obračunat i
doprinos smičućih komponenti sila u pritisnutoj zoni/flanši i
nagnutoj kosoj zategnutoj armaturi, kako je to očigledno sa
Sl. 1/104. Sila Vccd je proračunska vrednost smičuće kompo-
nente u pritisnutoj zoni kada je pritisnuti pojas u nagibu, a
Vtd – u zategnutoj armaturi, kada je zategnuti pojas u nagibu.
Za nagibe pojaseva prikazane skicom, smičuće komponente
pojasnih sila su pozitivne, odnosno uvećavaju nosivost, ili se
Sl. 1/104. Smičuće komponente
mogu posmatrati kao komponente koje, superponirane s
za pojaseve u nagibu [39]
proračunskom transverzalnom silom, umanjuju njenu veli-
činu (formirajući, nazovimo je, ekvivalentnu /nadvučena/)i:

VEd  VEd  Vccd  Vtd . ...........................................................................................................................{1.93}
Sada se ova ekvivalenta sila upoređuje s maksimalnom nosivošću.
U zonama nosača u kojima je proračunska smičuća sila, VEd, manja od nosivosti betona:

VEd  VRd ,c , .........................................................................................................................................{1.94}
nije potrebna proračunska armatura (betonom se primaju smičuća naprezanja). Ovo ne znači,
generalno, da element može ostati potpuno bez poprečne armature (obavezan je minimum
armature; razmatrano u §2.1.4)ii.
Proračunska nosivost betona se određuje na sledeći način:

VRd ,c  CRd ,c  k  100  l  f ck   k1   cp   bw  d  VRd ,c ,min ,
1/3
...................................................{1.95}
 
gde je ρl koeficijent armiranja (unet kao broj, ne kao procenat) preseka podužnom zategnutom
armaturom (koja se u tom preseku može smatrati dobro usidrenom; produžava se od tog
preseka najmanje za dužinu sidrenja uvećanu statičkom visinom preseka - Sl. 1/105) površine
Asl i ne treba biti uzet većim od 2%, k1 je koeficijent preporučene vrednosti od 0.15, dok je σcp
prosečan napon u betonu (pozitivan kao pritiskujući), a koeficijent CRd,c ima konstantnu vred-
nost (dat u preporučenom obliku):
Asl N 0.18 . ................................................................{1.96}
  0.02 ,  cp  Ed  0.2  f cd , CRd ,c 
bw  d Ac c

i Pogledati Sl. 2/23.
ii Dozvoljava se da potpuno bez poprečne armature budu ploče, zbog mogućnosti poprečne redistribu-
cije smičućeg opterećenja.

90

1. Osnove projektovanja AB elemenata

Sl. 1/105. Podužna armatura koja „učestvuje“ u koeficijentu armiranja [39]
Sve naponske veličine treba unositi u MPa (N/mm2). Koeficijentom k se uvodi uticaj veličine
elementa (size-effect), na sledeći način:

k  1  200mm / d . ...........................................................................................................................{1.97}
Ograničenje postavljeno s donje strane, minimalnom silom nosivosti betona je određeno s
preporučenom vrednošću minimalnog napona, vmin:

VRd ,c ,min   vmin  k1   cp   bw  d , vmin  0.035  k 3/ 2  f ck . ..........................................................{1.98}

Primetiti da je izraz {1.95}, i uopšte dokaz nosivosti pri smicanju, postavljen po silama, ali i
da je deo u uglastoj zagradi dimenzije napona, te je analiza mogla biti razmatrana i na na-
ponskom nivou.
U situacijama kada opterećenje deluje u blizini oslonca sa gornje strane (Sl. 1/106), proračun-
ska smičuća sila može da se umanji koeficijentom β, na sledeći načini:
av
0.5  av / d  2.0  VEd ,red    VEd   VEd . ........................................................................{1.99}
2d
Uslov za ovu redukciju je potpuno ankerovanje podužne zategnute armature na osloncu. Za
sile još bliže osloncu, treba usvojiti da je av jednako polovini statičke visine, d.

Sl. 1/106. Opterećenje u blizini oslonca: greda i kratki element [39]

Bez obzira na mogućnost ovakve redukcije, maksimalna nosivost pritisnutih štapova, VRd,maxii,
se upoređuje s neredukovanom silom:

VEd  VRd ,max  0.5   fcd  bw  d ,   0.6  1  f ck  . ........................................................{1.100}
 250MPa 
Ukoliko je proračunska smičuća sila veća od nosivosti betona (uslov {1.94} nije zadovoljen):

i Zapravo, data redukcija se odnosi samo na slučajeve kada se ne uzima u obzir aksijalno naprezanje
(preko prosečnog napona). Opštije, redukcija se može predstaviti i kao dodatak na strani nosivosti, u
obliku: VRd ,c  CRd ,c  k  100  l  f ck    2  d / av   k1   cp   bw  d  0.5   f cd  bw  d .
1/3
 
ii U Evrokodu se za ovo ograničenje, koje se odnosi na situacije opterećenja u blizini oslonca, ne koristi
oznaka VRd,max.

Poglavlje 1 : strana 83 od 114 91

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

VEd  VRd ,c , .......................................................................................................................................{1.101}
mora se odrediti i usvojiti dovoljna količina poprečne armature za obezbeđenje nosivosti veće
od proračunskog uticaja. Međutim, u tom slučaju nosivost je određena samo nosivošću arma-
ture za smicanje, VRd,s (nema doprinosa nosivosti betona):

VEd  VRd  VRd ,s  Vccd  Vtd  . ........................................................................................................{1.102}
Član u zagradi se odnosi na nosače promenljive visine i u nastavku neće biti razmatran.
Generalno prihvaćen model za analizu smicanja u elementima sa armaturom (elementima ko-
jima je potrebna proračunska smičuća armatura) je, takozvani, model rešetke. U opštem slu-
čaju, formiraju ga (Sl. 1/107):
• pritisnuti štapovi gornjeg pojasa, A, kao reprezenti pritisnutog betona u gornjoj zoni,
• zategnuti štapovi donjeg pojasa, C, kojima je predstavljen zategnuti čelik u donjoj zoni,
• kosi „virtualni“ pritisnuti štapovi, B, nagiba θ u odnosu na podužnu osu, kojima se diskre-
tizuje polje pritiska ovako usmereno (trajektorije pritiska), i
• kosi (u opštem slučaju) zategnuti štapovi, D, nagiba α u odnosu na podužnu osu, kojima
je predstavljena poprečna armatura.

Sl. 1/107. Model rešetke [39]
Ispitivanja smičućeg loma pokazuju da je nagib pritisnutih štapova pri lomu, po pravilu, zna-
čajno manji od uobičajeno korišćenog nagiba od 45°. Primera radi, na Sl. 1/108 su prikazani
rezultati konkretnog ispitivanja (merenje deformacija) jednog I-nosača. Dok je opterećenje
malo, dok se nisu pojavile smičuće prsline, glavni pravac dilatacija sažimanja je upravo 45°
(deo 1). No, sa pojavom kosih prslina, ugao nagiba pravca glavnih dilatacija sažimanja opada
(deo 2), da bi se, po formiranju stabilne slike prslina uspostavila nova ravnoteža (deo 3). Sa
početkom tečenja poprečne armature (uzengija), rebro „traži“ novu ravnotežu dalje rotirajući
pravac dilatiranja. U ovom procesu raste napon pritiska u betonu (pritisnuti štapovi) sve do
iscrpljenja nosivosti betona (drobljenje).

Sl. 1/108. Rotacija pravca pritiska s prirastom smičuće sile [31]
Imajući ovakva ispitivanja za osnovu, u Evrokodu se daje sledeći domen za izbor nagiba priti-
snutih štapova:

92

1. Osnove projektovanja AB elemenata

45    21.8 , ili, pogodnije 1  cot   2.5 . .................................................................................{1.103}
Naime, ovde je zaista reč o izboru (osim za situacije kada konfiguracija opterećenja implicira
određeni nagib - Sl. 1/109). Izbor manjeg ugla nagiba vodi ređim uzengijama, ali i većim
naponima u pritisnutom betonu, zbog čega element može biti ugrožen po ovom osnovu. Iako
ne obavezno, ugao θ se bira minimalnim za koji je još uvek zadovoljeno da nije kritična nosi-
vost po pritisnutom betonu, VRd,max.

Sl. 1/109. Situacija kada je nagib θ određen položajem opterećenja [81]
Pritom, napon u pritisnutom betonu je ograničen vrednošću znatno manjom od proračunske
čvrstoće na pritisak, fcd (date su i preporučene vrednosti koeficijenata):

fcd ,lim   cw 1  fcd , cw  1.0 ,  1

   0.6  1 
f ck  . ...................................................{1.104}

 250MPa 
Za opšti slučaj „kose“ poprečne armature (videti izvođenje, §1.5.6.1, strana 106), nosivost na
smicanje je određena manjom od dve vrednosti (nosivost armature i nosivost pritisnutog be-
tona):

 A
 VRd , s  sw  f ywd  z   cot   cot    sin 
 s
VRd  min  . ......................................{1.105}
VRd ,max   cw  1  f cd  bw  z   cot   cot     1 
 1  cot 2  
  
Za uobičajen slučaj vertikalne poprečne armature, prethodni izrazi postaju:

 A
 VRd , s  sw  f ywd  z  cot 
VRd  min  s . .............................................................{1.106}
VRd ,max   cw  1  f cd  bw  z /  cot   tan  

Posledica armiranja nosača poprečnom armaturom je dodatna sila zatezanja, ΔFEd, u zateg-
nutoj podužnoj armaturi, usled sile smicanja, VEd. Ova sila se određuje na sledeći način (videti
izvođenje, §1.5.6.2, strana 108):

FEd  0.5 VEd   cot   cot   . .....................................................................................................{1.107}
Ovako sračunata, sila rezultira proračunskom potrebom za podužnom armaturom koja se do-
daje postojećoj potrebi usled savijanja.

1.5.4.5. Granična nosivost preseka za uticaje momenata torzije
Za proračun nosivosti preseka pri torziji, u Evrokodu je usvojen poznati koncept ekvivalentnog
tankozidnog zatvorenog preseka. Torziono opterećen puni poprečni presek se, za granično
stanje nosivosti, aproksimira svojim obodnim delom – tankozidnim zatvorenim presekom (Sl.
1/110). Zanemarenje unutrašnjeg dela preseka donosi značajno pojednostavljenje proračuna,
a bazira na činjenici da je njegov udeo u torzionoj krutosti relativno mali. Razuđeni preseci

Poglavlje 1 : strana 85 od 114 93

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

mogu da se podele na niz (podrazumevano konveksnih) pod-preseka, od kojih se svaki mo-
delira kao zasebni tankozidni, a ukupna nosivost predstavlja prost zbir parcijalnih. Preseci s
unutrašnjim otvorima (šuplji preseci) se modeliraju kao i puni (bez otvora), s logičnim ogra-
ničenjem da debljina zida proračunskog preseka ne može biti usvojena većom od stvarne.

Sl. 1/110. Razmatrani presek [39]
Efektivna debljina zida ekvivalentnog preseka može da se usvoji kao količnik ukupne površine,
A, i obima preseka, u:
tef ,i  A / u . .......................................................................................................................................{1.108}

Pritom, ne treba da bude manja od dvostrukog rastojanja između spoljašnje ivice preseka i
težišta podužne armature, čime šipke podužne armature ostaju izvan (ili najviše na samoj)
centralne linije (ose zidova). Indeksom i se implicira da se debljina zida odnosi na konkretan
zid (načelno, svaki može biti različite debljine ako se moraju primeniti ograničenja), odnosno
da se kriterijumi vezani za nosivost pri torziji moraju sagledavati u zidu s najnepovoljnijim
uticajima.
Usled dejstva torzionih momenata u betonu se javljaju prsline čime se AB element transformiše
u prostornu rešetku u kojoj podužna (torziona) armatura predstavlja pojasne zategnute šta-
pove, uzengije (poprečna armatura) predstavljaju zategnute štapove ispune, a pritisnuti delovi
betona odvojeni prslinama čine pritisnute štapove rešetke (videti, na primer, Sl. 2/49, strana
151). Napon smicanja u zidu i, τt,i, preseka (presek na Sl. 1/110, na primer, ima pet zidova)
izloženog torzionom momentu TEd, te sila smicanja, VEd,i, u zidu i, mogu da se odrede na
sledeći način (pogledati i izvođenje u prilogu, §1.5.6.3):

 t ,i  tef ,i 
TEd , VEd ,i   t ,i  tef ,i  zi , .............................................................................................{1.109}
2  Ak
gde je Ak površina oivičena centralnom linijom, a zi je dužina posmatranog zida (Sl. 1/110).
Analogno usvojenom kod smicanja, i ovde izostaje potreba za proračunskom poprečnom
armaturom ukoliko je torzioni proračunski moment manji od nosivosti betona na torziju (mo-
ment torzije pri kojem nastaju prsline), TRdc:

TEd  TRd ,c , .......................................................................................................................................{1.110}

pri čemu se nosivost betona određuje iz {1.109}, za zid najmanje debljine, teff,min, usvajanjem
smičućeg napona jednakim računskoj čvrstoći betona na zatezanje, fctd:

TRd ,c  2  Ak  teff ,min  fctd . ................................................................................................................{1.111}

Maksimalna nosivost preseka, TRd,max, po kriterijumu drobljenja pritisnutog betona, može se
sagledati iz dopunjene skice na Sl. 1/111b, (pogledati prilog §1.5.6.4), kada se napon u be-
tonu izjednači s nosivošću na pritisak, koja je definisana za smicanje, {1.104}, uz praktično
neprimetnu razliku korišćenja koeficijenta ν, umesto ν1 (preporučeno – iste vrednosti):

94

1. Osnove projektovanja AB elemenata

 c,max   cw   fcd . ............................................................................................................................{1.112}
TRd ,max  2 c,max  Ak  teff ,min  sin  cos  2  cw  fcd  Ak  teff ,min  sin  cos . .....................{1.113}
Korišćenjem minimalne efektivne debljine zida u izrazu, implicira se kontrola kriterijuma u
„najugroženijem“ zidu. Podrazumevano, u bilo kom delu grede mora biti zadovoljen uslov:

TEd  TRd ,max . .......................................................................................................................................{1.114}

Sl. 1/111. Prostorna rešetka [109]

Uticaji torzije, prikazano na Sl. 1/111, se prihvataju kombinacijom vertikalne smičuće zateg-
nute armature, zategnute podužne armature i pritisnutim kosim betonom.
Sa skice, sila u podužnoj armaturi se, za zid ii, može predstaviti kao:
TEd
Asl  f yd  VEd ,i  cot    zi  cot  . ..........................................................................................{1.115}
2  Ak
Za ceo presek, treba sabrati izraze za pojedine zidove, kako bi se dobila ukupna potreba za
podužnom armaturom:
TEd
Asl   u  cot  , jer je u  zi . .....................................................................................{1.116}
2  Ak  f yd

Potreba za vertikalnom poprečnom armaturom je određena prijemom kompletne smičuće sile
armaturom (pogledati prilog §1.5.6.5):
Asw TEd . ........................................................................................................{1.117}
asw  
s 2  Ak  f ywd  cot 

Drugačije, nosivost koja je obezbeđena poprečnom armaturom asw, biće:

TRd ,s  asw  2  Ak  f ywd  cot  . ..........................................................................................................{1.118}

1.5.4.6. Zajedničko dejstvo smicanja i torzije
S obzirom da, bar u pojedinim „zidovima“ preseka, smicanje i torzija rezultiraju „istim“ smi-
čućim naprezanjima, zajedničko dejstvo smicanja i torzije se analizira nepovoljnijom (u smislu
sabiranja/oduzimanja) superpozicijom dva efekta.
Tako je maksimalna nosivost zadovoljena ako je ispunjeno:
TEd VEd
  1.0 , ......................................................................................................................{1.119}
TRd ,max VRd ,max

a proračunska potreba za poprečnom armaturom izostaje ako je:

i Iako sa slike nije očigledno, podužna sila nije locirana na krajevima zidova (u uglovima), nego je
posledica polja pritisaka u betonu i, smatra se, polja (armaturnih) zatezanja; prostiru se celom duži-
nom svih zidova.

Poglavlje 1 : strana 87 od 114 95

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

TEd V
 Ed  1.0 . ............................................................................................................................{1.120}
TRd ,c VRd ,c

Ukoliko ovaj uslov nije zadovoljen, potrebna je proračunska poprečna armatura, kada se njom
prima kompletno smicanje. S obzirom da izostaje nosivost betona, uslov će biti:
TEd V /2
 Ed  1.0 . .........................................................................................................................{1.121}
TRd ,s VRd ,s

Sl. 1/112. Zajedničko dejstvo smicanja i torzije [109]

Izraz je napisan za slučaj vertikalne poprečne armature (α=90°) u obliku zatvorenih uzengija,
kada treba imati na umu da jedna „torziona“ uzengija obezbeđuje dve „smičuće“ nožice, zbog
čega se pojavljuje ½ u izrazu. Korišćenjem izraza {1.106} i {1.118}, biće:

1  T V  VEdV T
V T  TEd  z VEd 
asw    Ed  Ed   , VEd     . ............................{1.122}
f ywd  cot   2  Ak 2  z  z  f ywd  cot   2  Ak 2 

1.5.5. GRANIČNA STANJA UPOTREBLJIVOSTI

1.5.5.1. Kriterijumi upotrebljivosti
Graničnim stanjima upotrebljivosti se obezbeđuje da se, pošto je zadovoljenjem/dokazom
graničnih stanja nosivosti obezbeđena nosivost i stabilnost konstrukcije, konstrukcija zado-
voljavajuće ponaša pod „radnim“ (eksploatacionim) opterećenjima.
Načelno, proračunom prema graničnim stanjima upotrebljivosti se dokazuje da je granična
vrednost relevantnog kriterijuma upotrebljivosti veća od proračunske vrednosti uticaja (pro-
pisanog u kriterijumu upotrebljivosti) određenog na osnovu relevantne kombinacije dejstava:
Ed  Cd . ..........................................................................................................................................{1.123}

Kriterijumima upotrebljivosti se definišu zahtevi, pre svega u pogledu deformacija (ili efekata
deformacija), koje je proračunski potrebno proveriti ili dokazati za predmetnu konstrukciju i
njene elemente. Propisuju se normativno ili mogu biti određeni zahtevima investitora ili od
nekog nacionalnog administrativnog organa.
Kod armiranobetonskih zgrada, kriterijumi upotrebljivosti se, po pravilu, svode na tri granična
stanja upotrebljivosti:
• ograničenje napona – granično stanje napona,
• kontrola prslina – granično stanje prslina,
• kontrola deformacija/ugiba – granično stanje ugiba.
U dokazu graničnih stanja upotrebljivosti, od posebnog značaja je stanje isprskalosti preseka
elementa. Normalno, presek se može smatrati neisprskalim (bez prsline) ukoliko naponi za-
tezanja pri savijanju nisu veći od srednje vrednosti čvrstoće betona na zatezanje, fctm, (može

96

1. Osnove projektovanja AB elemenata

se usvojitii i fctm,fl, ukoliko se ista vrednost koristi i za proračun minimalne armature). Takođe,
prilikom proračuna širine prslina i sadejstva zategnutog betona, treba da se koristi ista čvr-
stoća, fctm.
Poput zatežuće čvrstoće, i za sve ostale čvrstoće se koriste vrednosti neredukovane parcijal-
nim koeficijentima za materijale:
 c   s  1.0 . ....................................................................................................................................{1.124}

1.5.5.2. Kombinacije dejstava
S obzirom da se graničnim stanjima upotrebljivosti razmatraju eksploatacione karakteristike
ponašanja elemenata i konstrukcija, parcijalni koeficijenti izostaju (jednaki su 1.0).
Kombinovanjem dejstava obuhvataju se (samo) stalna i promenljiva dejstva, a definisane su tri
grupe kombinacija (imenovane prema izabranim reprezentativnim vrednostima za dominan-
tna promenljiva opterećenja): karakteristične, česte i kvazi-stalne.
Karakterističnim kombinacijama se sabiraju stalna (G) (uključujući i dejstva prednaprezanja
(P)) i povremena dejstva nepovoljnog karaktera (Q). Pritom, dominantno promenljivo dejstvo
ulazi u kombinaciju s svojom karakterističnom vrednošću, dok se ostala promenljiva unose
svojim kombinacijskim reprezentativnim vrednostima:

Gj
k, j  P  Qk ,1   0,i  Qk ,i .
i 2
..................................................................................................{1.125}

U čestim kombinacijama, dominantno promenljivo dejstvo se analizira sa svojom čestom vred-
nosti, a ostala promenljiva s kvazi-stalnim vrednostima:

Gj
k, j  P   1,1  Qk ,1   2,i  Qk ,i
i 2
. ............................................................................................{1.126}

Konačno, kvazi-stalnim kombinacijama se analizira kvazi-stalno dejstvo svih promenljivih
dejstava:

Gj
k, j  P   2,i  Qk ,i .
i
.............................................................................................................{1.127}

Budući da se ovim kombinacijama analiziraju „stalna“ dejstva, ove proračunske kombinacije se
primenjuju za analizu uticaja usled dugotrajnih dejstava.
Podrazumeva se, kada postoji mogućnost značajnog odstupanja vrednosti stalnog dejstva od
srednje, treba koristiti reprezentativne vrednosti koje odgovaraju donjoj ili gornjoj granici dej-
stva po pravilu petoprocentnog fraktila odgovarajuće raspodele.

1.5.5.3. Ograničenje napona
Ograničenjem napona, obezbeđuju se elementi od razvoja podužnih prslina, mikroprslina ili
velikog tečenja betona, u situacijama kada bi te pojave mogle da izazovu neprihvatljive (po
funkciju konstrukcije) uticaje.
Podužne prsline u betonu mogu da nastanu ako napon u betonu za karakterističnu kombina-
ciju dejstava prekorači kritičnu vrednost. Ukoliko nisu preduzete druge mere, poput povećanja
debljine zaštitnog sloja u pritisnutoj zoni, ili utezanje preseka poprečnom armaturom, odgo-
varajuća mera može da bude ograničavanje napona pritiska u betonu na vrednost:

i U nastavku je, u svim izrazima, korišćena baš srednja čvrstoća, fctm.

Poglavlje 1 : strana 89 od 114 97

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

 c  k1  fck  0.6  fck . ......................................................................................................................{1.128}

Tečenje betona se može tretirati linearnim ukoliko je napon u betonu za kvazi-stalnu kombi-
naciju dejstava manji od:
 c  k2  fck  0.45  fck , ...................................................................................................................{1.129}

dok je, u suprotnom slučaju, tečenje potrebno tretirati u nelinearnoj formi (videti {1.28}).
Naponi zatezanja u armaturi se ograničavaju kako bi se izbegla ne-elastična dilatacija ili po-
java neprihvatljivo velikih prslina i/ili deformacija. Može da se smatra da veličina prslina u
betonu ili deformacije neće biti neprihvatljive ukoliko se napon zatezanja u armaturi, za ka-
rakterističnu kombinaciju, zadrži manjim od:

 c  k3  f yk  0.8  f yk . ......................................................................................................................{1.130}

Kada je napon posledica prinudnih deformacija, umesto k3, koristi se k4=1.0, dok se za čelik
za prednaprezanje koristi k5=0.75.
Uobičajeno, uticaje u elementima, ali i naponsko-deformacijska stanja poprečnih preseka, za
granična stanja upotrebljivosti, dovoljno je tačno analizirati prema linearnoj teoriji elastičnosti
(podrazumevajući linearnu promenu napona s dilatacijom; naravno, ne i u zategnutoj zoni
preseka s prslinom). Sumirano, proračunske pretpostavke su:
• Ravni preseci i nakon deformacije ostaju ravni;
• Zategnuti, i armatura i beton, se ponašaju elastično;
• Zategnuti beton je elastičan do dostizanja zatežuće čvrstoće, fctm. Preko ove granice, za-
tegnuti beton se ignoriše.
Iako se u Evrokodu ne daju uputstva za proračunsko obuhvatanje efekata tečenja, jedan
(„grub“) pristup može biti onaj u kojem se, umesto tačnije analize, usvaja da je odnos modula
elastičnosti čelika i betona jednak 15i.

1.5.5.4. Kontrola prslina
Kako je u §1.1.6 rečeno, uzroci prslinama u betonu mogu biti brojni i različite su prirode.
Graničnim stanjem prslina se analiziraju one koje su posledica proračunskih dejstava (sile ili
prinudne deformacije) i sprečenog deformisanja, dok se prsline ostalih uzroka sprečavaju (ili
se njihovi efekti ublažavaju) konstruktivnim merama, pravilnim detaljisanjem, dobrom ugrad-
njom i negom betona… Armaturom pravilno raspoređenom u elementu nije moguće sprečiti
pojavu prslina, ali je moguće kontrolisati ovu pojavu na način da se obezbedi formiranje novih
prslina i njihova povoljna distribucija. Detaljno objašnjenje idealizacije nastanka i razvoja
prslina je dato u §1.5.6.6.
I. OGRANIČENJE ŠIRINE PRSLINA
U proračunu AB konstrukcije prema graničnim stanjima prslina, dokazuje se da stanje prslina
svih elemenata konstrukcije, usled najnepovoljnije kombinacije dejstava u toku eksploatacije,

i Stvarni odnos modula elastičnosti dva materijala je u opsegu (oko) 5-7 i koristi se za određivanje
kratkotrajnih (trenutnih) efekata. Uvećanjem ovog odnosa se, zapravo, primenjuje ranije opisani prora-
čunski „trik“ redukcije modula elastičnosti betona. Kada je udeo kvazi-stalnog dejstva u ukupnom pro-
menljivom mali (ispod 50%), preporučuje se korišćenje nižih vrednosti odnosa. S druge strane, za vi-
soka učešća kvazi-stalnog dela u ukupnom promenljivom dejstvu, preporučuje se primena odnosa od
18.

98

1. Osnove projektovanja AB elemenata

ispunjava odgovarajuće kriterijume trajnosti i funkcionalnosti, predstavljene kroz maksimalne
dopuštene proračunske širine prslina.
Među brojnim razlozima zbog kojih je širine prslina potrebno ograničiti, najvažniji su:
• Zaštita armature od korozije. Načelno, armatura se, unutar betona, štiti pasivizacijom: pa-
sivni film oksida na površini čelika, koji je hemijski stabilan u visokoalkalnoj betonskoj
masi, sprečava dalju koroziju armature. Smanjenjem alkalnosti betona, prodorom spoljaš-
njih agresivnih supstanci, pasivni film oksida postaje nestabilan. Zaštita biva narušena,
zbog čega dolazi do korozije armature. Osnovni način zaštite armature od korozije je
sprečavanje prodora ovih agresivnih supstanci. Pored zaštitnog sloja betona potrebne
debljine i kompaktnosti, ovo se postiže ograničavanjem širina prslina. Relativno male širine
(po pravilu ispunjene depozitima kalcijuma) i dalje, u velikoj meri, sprečavaju prodor vlaž-
nog vazduha i agresivnih supstanci do armature, tj. ne ugrožavaju trajnost elementa/kon-
strukcije. Takođe, ograničenjem širine prslina se sprečava i korozija betona.
• Obezbeđenje vodonepropusnosti. Ograničavanjem širina prslina ograničava se propušta-
nje vode kroz beton. Ovo je, po pravilu, kritičan proračunski zahtev prilikom projektovanja
rezervoarskih konstrukcija. Ograničenja širina prslina kojima se obezbeđuje potreban ste-
pen vodonepropusnosti su do 0.2mm.
• Vizuelna „sigurnost“. Osim zbog neprijatnog vizuelnog efekta koji široke (vidljive) prsline
mogu imati, širinu prslina je potrebno ograničiti i iz psiholoških razloga (zabrinutost, o-
sećaj nesigurnosti… korisnika). Smatra se da je ograničenje širina prslina na 0.4mm, za
glatke betonske površine, dovoljno za ispunjenje ovakvih zahteva.
Konkretno, kontrolom graničnih stanja prslina se dokazuje da proračunska širina prsline, wk,
nije veća od granične vrednosti, wmax, a ova se usvaja u funkciji namene i prirode konstrukcije,
uslovima okruženja, ali vodeći računa o ceni kojom strogi limiti mogu rezultirati:
wk  wmax . ..........................................................................................................................................{1.131}

Tabela 1/20. Preporučene vrednosti za graničnu širinu prsline, wmax
AB elementi i prednapregnuti s Prednapregnuti elementi s
Klasa izloženosti
kablovima bez prijanjanja kablovima s prijanjanjem
Kvazi-stalna kombinacija Česta kombinacija
X0, XC1 0.4mm 0.2mm
XC2, XC3, XC4 0.3mm 0.2mm
XD1, XD2, XS, XS2, XS3 0.3mm dekompresija

U Evrokodu 2, granična širina prslina, u funkciji klase izloženosti, se može i usvojiti saglasno
narednoj tabeli (Tabela 1/20). Podrazumeva se da ove vrednosti mogu biti umanjene speci-
fičnim zahtevima (na primer, vodonepropusnost; i do 0.1mm). Za nepomenute klase izlože-
nosti, granične širine prslina se utvrđuju projektnim uslovima za konkretnu situaciju.
II. MINIMALNA ARMATURA
Plastifikacijom armature bi se iz razmatranja isključilo rezonovanje razvoja prslina predstav-
ljeno, na primer, na Sl. 1/126. Ukoliko bi formiranje prve prsline rezultovalo tečenjem arma-
ture, onda se ostale prsline ne bi ni formirale, a kompletna deformacija bi bila koncentrisana
na mestu prve prsline. Proračunski model za određivanje širina prslina je celokupno baziran

i Može biti drugačije definisano, zahtevima investitora, na primer.

Poglavlje 1 : strana 91 od 114 99

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

na pretpostavci elastičnog ponašanja armature, zbog čega se definiše minimalna količina
armature, kojom će elastičan rad i razvoj novih prslina biti obezbeđen.
Dakle, iz uslova ravnoteže sile zatezanja u betonu neposredno pred pojavu prsline i sile zate-
zanja u armaturi (na granici razvlačenja) neposredno nakon pojave prsline, moguće je formu-
lisati proračunski izraz za minimalnu, As,min, količinu armature (opširnije u prilogu §1.5.6.7):

As,min  f yk  kc  k  fctm  Act , .............................................................................................................{1.132}

gde je Act površina betona u zategnutoj zoni neposredno pre pojave prsline. Konzervativno,
koristi se efektivna površina zategnutog betona, Ac,eff, a određuje se na bazi efektivne visine
zategnute zone, prema Sl. 1/113:

hc ,eff  min 2.5   h  d  ,  h  x  / 3, h / 2 . ..............................................................................{1.133}
Koeficijentom k se obuhvata uticaj unutrašnjeg varijabilnog dela naponskog dijagrama, na
sledeći način:
• k  1.00 za rebra manje visine i flanše manje širine od 300mm,
• k  0.65 za rebra veće visine i flanše veće širine od 800mm.
Podrazumeva se primena linearne interpolacije za međuvrednosti.
Koeficijentom kc se obuhvata uticaj oblika naponskog dijagrama u preseku neposredno pred
pojavu prsline. Uzima sledeće vrednosti:


 1.0 za čisto zatezanje

  
 c za savijanje pravougaonih preseka
kc  0.4  1    1.0 . ...........................{1.134}
 k1   h / h   f ctm
  *
 i rebara sandučastih i T preseka


 Fcr
0.9  za flanše sandučastih i T preseka
 Act  f ctm
U ovim izrazima, napon σc je srednja vrednost napona u betonu u preseku:

 c  NEd / b  h , ............................................................................................................................{1.135}
k1 je koeficijent kojim se obuhvata uticaj aksijalnih sila na dijagram napona:
 1.50 ako je N Ed sila pritiska
k1   , ............................................................................{1.136}
2  h /  3  h  ako je N Ed sila zatezanja
*

visinom h* se proračunska visina ograničava na 1m:
h*  h  1.0m , ...................................................................................................................................{1.137}
a Fcr je apsolutna vrednost sile zatezanja u flanši neposredno pre pojave prsline, usled mo-
menta savijanja pri kojem prslina nastaje.

Sl. 1/113. Efektivna površina zategnutog betona [39]

100

Za primene u si- tuacijama koje se razlikuju od navedene. Maksimalni prečnici šipki i razmaci između šipki Napon σs Maks.... kako bi se kontrolisale prsline na bočnim stranama grede (detaljnije u §1.......... Za grede visine preko 1m. Vrednosti u tabeli su sračunate tako da odgovaraju pravougaonim presecima izloženim čistom savijanju..........{1... -/- Napon u armaturi... prečnik / Maks..6.... σs (Tabela 1/21).... može da se smatra da su ispunjeni odgovarajući zahtevi po pitanju širine prslina..7.. te položaju težišta armature udaljenom 10% visine od bliže ivice... Data tabela može da se koristi zajedno s izrazom za minimalnu armaturu................ kao proizvod maksimalnog razmaka između prslina.eff  hcr za čisto zatezanje  s s 2.. i prosečne relativne dilatacije na dužini poremećaja. 1. koja se upoređuje s graničnim širinama. 4/- 450 6/..... ......139} Ako je obezbeđena na ovaj način sračunata količina armature i ukoliko su zadovoljeni bilo uslovi po razmaku šipki. se određuje za for- mirano stabilno stanje prslina.7). daje zahtev dopunskog armiranja površinskom bočnom armaturom (skin reinforce- menti)... KONTROLA PRSLINA BEZ DIREKTNOG PRORAČUNA Kontrola prslina može biti sprovedena direktno. PRORAČUN ŠIRINE PRSLINAii Karakteristična širina prslina.. Definišu se mak- simalni prečnici..6.. bilo uslovi po maksimalnom prečniku (u slučaju prinudnih deforma- cija – samo uslovi po maksimalnom prečniku).... Razmak [mm / mm] [MPa] wk=0....4mm wk=0....... predstavlja i Nije isto što i površinska armatura (surface reinforcement) zaštitnog sloja. u obliku: As ............ na sledeći način:  * f ct ...9 2   h  d  s   .5...max.... sr..........3mm wk=0..... wk. dat u prvoj koloni tabele je efektivni napon za odgovarajuću kombinaciju dejstva (podrazumevano kvazi-stalnu). 6/...... ii Opširnija objašnjenja su data u §1. σs......min   s  kc  k  f ctm  Act .... Tabela 1/21. Osnove projektovanja AB elemenata III.... Relativna dilatacija.. Øs*.. kod kojih je zategnuta armatura koncentrisana na malom delu visine preseka..............eff k h  s   c cr za savijanje  2.. predviđeno je da se modifikuje maksimalni prečnik iz tabele....138}    *  f ct ....9 8   h  d   Sa hcr je obeležena visina zategnute zone preseka neposredno pred pojavu prsline.. pak...... 5/...{1... te naponu u zategnutoj armaturi. odnosno maksimalna rastojanja između šipki. Poglavlje 1 : strana 93 od 114 101 ... IV... .. εm... kao odgovarajuća ciljanoj širini prslina... wk....5..2mm 160 40 / 300 32 / 300 25 / 200 200 32 / 300 25 / 250 16 / 150 240 20 / 250 16 / 200 12 / 100 280 16 / 200 12 / 150 8 / 50 320 12 / 150 10 / 100 6/- 360 10 / 100 8 / 50 5/- 400 8/..... bez proračunskog dokaza.

..................................................... Parametar ρeff predstavlja koe- ficijent armiranja efektivne zategnute zone betona (Sl......max  k3  c  k1  k2  k4   / eff ..6  s 1  m   sm   cm    s  .......................... Za kombinovane uticaje.................. i srednje vrednosti dilatacije u betonu između prslina......max   sm   cm  .... pa je jednak 0...{1. εcm: wk  sr .. Koeficijenti k su definisani na sledeći način: • Koeficijentom k1 se obuhvataju svojstva prijanjanja betona i armature........{1............................................ 1/114................ opšti izraz je: k2   1   2  /  2  1  .r  5   c   / 2 ...........5 za čisto savijanje..........eff .......{1.............{1....... 102 ......6... Ø je prečnik šipke (zamenjuje se ekvivalentnim kada su šipke različitih prečnika)............... Širina prsline na površini betona u zavisnosti od rastojanja između šipki [39] • Koeficijentom k2 se obuhvata uticaj dilatacijskog stanja u preseku (punoća dijagrama).............. .... prosečna relativna dilatacija).0 za čisto zatezanje..........6 za kratkotrajna....... manjim od: st ...................... . 23-mar-18 razliku srednje vrednosti dilatacije armature....eff    1   e  eff   0........ . εsm...........................140} Razlika srednjih dilatacija (ili....................................................... Za rebrastu arma- turu se uzima jednakim 0....... prema Evrokodu 2....141} Es  eff  Es gde je kt koeficijent koji zavisi od trajanja opterećenja i jednak je 0...........4 za dugotrajna.... a c je zaštitni sloj betona do podužne armature................... ....................... a za šipke glatke površine 1........... ... može da se odredi iz:  kt  fct .......................... Sl...{1....... a 1...... 1/113): eff  As / Ac. a maksimalni razmak prslina može da se odredi prema: sr ...... .....143} može da se smatra da nema promene širine prsline po širini preseka............ a αe je odnos modula elastičnosti čelika i betona......... 1/114)..8................................ u slučajevima i kada su armaturne šipke na dovoljno malim međusobnim rastojanjima (Sl........142} Maksimalni razmak između prslina..............{1.144} U izrazu......145} • Koeficijenti k3 i k4 su konstantni i preporučeni u sledećim vrednostima: i Po pravilu je zadovoljen uslov „dovoljno malog“ razmaka...............................Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).................... a 0.

............ stanje ugiba elementa je određeno modulom elastičnosti betona.. čime se ugrožava normalno odvodnjavanje.5.. Prethodno nadvišenje........ • Poznavanje deformacija vodi preciznijem proračunu statički neodređenih konstrukcija.. Takođe...... u bilo kom trenutku vremena.. Često i uticaj skupljanja betona može biti značajan. Poglavlje 1 : strana 95 od 114 103 ................3   h  x  .. granična stanja upotrebljivosti dobijaju na značaju (kao često merodavna).. proračunom prema gra- ničnim stanjima deformacije potrebno je dokazati da maksi- malne deformacije armiranobe- tonskog elementa. • U pojedinim situacijama.. Kontrola ugiba I. Osnove projektovanja AB elemenata k3  3. ..... ali i u boljem razumevanju konstrukcijskog ponašanja koje je prevashodno donela primena računara u analizi...... Razlozi ovome su u višim čvrstoćama i unapređenim performansama savremenih betona. u zahtevima za (još) racionalnijim projektovanjem i korišćenjem većih raspona. nasleđena praksa projektovanja prema graničnim stanjima nosivosti i (skoro) automatsko za- dovoljenje zahteva graničnih stanja upotrebljivosti je sve više upitna i.... starošću betona u tre- nutku opterećivanja. zbog čega se tečenje betona mora obuhvatiti proračunom za dejstvo dugo- trajnih opterećenja.......... Sa napretkom tehnologije. nisu veće od graničnih vrednosti deformacija......... Ograniče- njem deformacija postiže se da ne dođe do oštećenja ovih elemenata....... wc [35] povoljnije eksploatacione kom- binacije dejstava...... usled najne.. • Velike deformacije su i estetski i psihološki neprihvatljive....146} Ako je poprečni razmak šipki veći od (ili kada u preseku nema armature s prijanjanjem): st ... a karakterišu se. načinom oslanjanja elementa.r  5   c   / 2 .. poput zidova ispune......{1..{1................... poznavanje deformacija je....... • Nekonstruktivni elementi.................max  1....5...... generalno.....) zahteva relativno nedeformabilnu podlogu za normalno funkcionisanje.. redovno..148} 1.... usled najnepovoljnijih kombinacija eksploatacionih dejstava.........5........ betonski elementi i konstrukcije postaju sve fleksibilniji.........147} maksimalni razmak između prslina može da se odredi na sledeći način: sr .............. 1..... nivoom opterećenja.. uređaji... k4  0..4 .......................... Time............. poput konzolne gradnje mostova.. uslov izvođenja konstrukcije objekta... uslovima okoline… Na stanje deformacija bitno utiče i ponašanje betona u toku vremena... njegovom zate- žućom čvrstoćom................425 ... ........... Primarno.................. većom krtošću..... Načelno................... . OGRANIČENJE UGIBA Proračunom prema graničnim stanjima deformacija se dokazuje da je stanje deformacija svih elemenata konstrukcije.. Deformacije je potrebno ograničiti iz više razloga: • Oprema objekta (razne mašine.. Sl...... su u direktnom kon- taktu s konstruktivnim elementima............ zbog proračunskih nadvišenja. instalacije ugrađene u konstruktivne i nekonstruktivne elemente dozvoljavaju samo mala relativna pomeranja susednih elemenata..... takvo da ispunjava kriterijume funkcionalnosti............... 1/115................... od drugih materijala.. • Velike deformacije mogu da budu uzrok kontra-nagibima pojedinih površina.{1.

.. ali i za samo nadvišenje važe zahtevi maksimalnog ugiba.. Granična vrednost ugiba je.. granično stanje ugiba moguće je dokazati na jedan od sledećih načina: • Ograničenjem odnosa raspona i visine preseka.............Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..... za kvazi-stalna opterećenja....5  f ck    f ck   za   0  f ck  10 3       12  0  Sa ρ0 je obeležen referentni koeficijent površine armature..... Time.{1. .......... II... elementu dato prethodno nadvišenje wc...{1.. u proizvoljnom trenutku t...... za ugib........................3 za krajnje polje... Tako je.0 za slobodno oslonjenu gredu ili ploču (može i u dva pravca)... prethodno nadvišenje (precamber) elementa može biti korišćeno u cilju kompenzovanja ugiba... vlimi.........151} d   0 1    K  11  1. Pritom... DOKAZ GRANIČNOG STANJA UGIBA PREKO ODNOSA RASPONA I VISINE Eksplicitan proračun ugiba nije neophodno sprovesti za „uobičajene“ elemente i zahteve u odnosu na ugibe.............. ...{1. za različite i U tekstu Evrokoda 2 izostaju konkretne oznake............ Takođe...... granični ugib od kvazi-stalnih opterećenja se ograničava na (l – raspon): vlim  l / 250 .. za ugibe nakon završetka građenja (dodatni)..... Na Sl..... .... Pod „uobičajenim“ elementima i zahtevima se smatraju elementi uobičajenih dimenzija (funkcija raspona i opterećenja) i zahtevi izraženi u {1. Tada je dovoljno obez- bediti određenu visinu elementa. u opštem slučaju........ 1/116 su. potrebno je proračunski dokazati da maksimalni ugib (karakteristična vrednost). Koeficijentom K se proračunski obuhvataju različiti konstrukcijski sistemi. te K=0.. Tako...... uslovima dik- tiranim korišćenom opremom objekta...... i može biti postavljen arbi- trarno.. treba primetiti nedoslednost u obeležavanju kojoj vodi upoređenje s uslovom za prsline ..5  f ck  0  3.. K=1.131}. ali se u Evrokodu 0 (videti Sl. pa je K=1.. mogu se.150} Prema Evrokodu 2... Ovaj kriterijum se postavlja po odnosu raspona i statičke visine elementa u sledećem obliku:       1... fasadama….. ρ je odnos potrebne površine za- tegnute armature i betona u sredini raspona (za konzole – oslonački presek).. dokaz graničnih stanja deformacije se praktično svodi na dokaz graničnog stanja ugiba......... 23-mar-18 Za element izložen složenom savijanju. Zato se. prema Sl............{1........2 za ploče oslonjene direktno na stuboveii............... realizacijom inicijalnog dela ugiba usled stalnog opterećenja (w1) i dugotrajnih ugiba usled stalnih (w2) i promenljivih (w3) dej- stava. određena zahtevima investitora....... • Računskim određivanjem ugiba i upoređenjem s graničnom vrednošću....... pregradama...5 za unutrašnje polje kontinualne grede ili ploče...5  K  11  1..... K=1. da bi se obezbedila generalna funkcionalnost i prihvatljiv izgled konstrukcije. treba primetiti i potencijalan uzrok konfuziji u istovetnom obeležavanju širine prslina i ugiba (slovom w)...... a ρ’ odnos potre- bne površine pritisnute armature i betona... ostvaruje se maksimalni ugib (wmax) kao razlika ukupnog (wtot) i nadvišenja.................. predmetni izrazi su bazirani na dužem rasponu ploče! 104 ............. vmax..... U odsustvu takvih zahteva..149} Ograničenje ugiba kojima bi se mogli oštetiti susedni elementi konstrukcije.. K=1. 1/115..... ii Kod ove vrste elemenata.. nije veći od granične vrednosti u- giba.. može se usvojiti u obliku: vlim  l / 500 .......4 za konzole... 1/115) maksimalna proračunska vrednost ugiba obeležava s wmax... ovde koristi oznaka v......2  f ck   0  1  za   0  f ck 10 3 l         .........149}....

granica razvlačenja čelika je redukovana parcijalnim koeficijentom za čelik od 1.. odnos l/d određen izrazom {1................1   b f / bw  1  0.. integracijom po dužini elementa proizvoda srednje krivine i fiktivnog momenta savija- nja.151} treba redukovati faktorom KT=0... ..req (req – required).. Poglavlje 1 : strana 97 od 114 105 . odgovara: 500/(1............. što je oko 310MPa. važi pravilo linearne interpolacije u obliku: KT  1  0..0.... računski odnosi mogu biti umnoženi faktorom (7m/leff).50)................ Proračun ugiba [14] jagram fiktivnih momenata savijanja: v  t     s  t   M  dzb .... Tako....... proračunski određuje primenom prin- cipa virtuelnog rada.. Na Sl..... Pri- tom.prov (prov - provided) veću od potrebne. 1/117......{1. eksploatacionom nivou..... bazirani su na proračunski potrebnoj količini armature...... za fyk=500MPa.... a za ploče oslonjene na stubove dužeg raspona većeg od 8....152} Dodatno... veći ili jednak od 3............... dijagram srednje kri- vine od spoljašnjih dejstava (g i p...154} l i U graničnom stanju nosivosti.. . Za T-preseke kod kojih je odnos širine flanše.. 1/117 je pri- kazan deo Δl elementa dužine l.... Gornji izrazi su izvedeni uz pret- postavku da je napon u čeliku od odgovarajućeg proračunskog opterećenja u graničnom stanju upotrebljivosti.....15.... prov  ...... prethodno sračunati odnosi mogu da se u- većaju količnikom usvojene i potrebne količine armature.5m/leff)......... i širine rebra. 1............. za grede i linijski oslonjene ploče raspona većih od 7m........ .... u preseku s prslinom... 1/116. jednak 310MPai..5m – faktorom (8.{1.. pravcu i smeru odgovara traženom ugibu... Odnos raspon/visina kao funkcija faktor uvećanja u obliku: koeficijenta armiranja i klase betona [17] 310MPa  s  500MPa  f yk   As . PROVERA UGIBA PRORAČUNOM Ugib se... Zapravo..... na primer)....8 ........4).... opterećenje je uvećano prosečno oko 1.. parcijalnim koeficijentima za dejstva... usled jedinične sile koja po položaju.4 puta (između 1................ bf..........15x1........ Za usvojenu armaturu...... U Evrokodu 2 se konkretno daje Sl....{1...8.....req / As .... As..... kao i di- Sl..........................35 i 1.... Dodatno....................0... bw. As..... date promene predmetnog odnosa u funkciji procenta armiranja (samo) zategnutom armaturom.. za armiranobetonski element izložen slože- nom savijanju. te za K=1...153} III.. Osnove projektovanja AB elemenata klase betona.

........ pa je jednak 1. jasno je iz izraza... razmak dva pojasa je određen krakom unutrašnjih sila. ............157} 1........ t0   ........... ukupna deformacija može da se sračuna korišćenjem metode efektivnog modula elastičnosti za beton........................{1........6.............. u obliku: Ec .. razmatraju se pritisnuti štapovi u nagibu θ i poprečna armatura u nagibu α.......... proračun se svodi na određivanje promene krivine preseka poduž nosača...{1......{1.......... to ovi naponi............... i napona u zategnutoj armaturi za presek s prslinom.... približno može da se odredi preko odnosa napona σsr u zategnutoj armaturi sračunatog za presek sa prslinom......9...................{1.... i • presek upravan na pravac pritisnutih štapova.. U svakom preseku........5 za dugotrajno opterećenje ili velik broj ponavljanja opterećenja....................1.........0 za jedno kratkotrajno opterećenje.... i • element je u potpunosti isprskao – stanje II.....158} Nosivost ovako armirane grede na smicanje može da se posmatra u bilo kom poprečnom pre- seku........ u tom pre- seku ne učestvuju u ravnoteži sila. Za opterećenja čije trajanje izaziva uticaje tečenja.... U opštem slučaju..... z......... generalni... opisan je u prilogu §1.................159} i Mogao bi se......... krivina je zavisna od stanja isprskalosti preseka i konkretnog naponsko-dilatacijskog stanja. σs:   1     sr  s  2 ......... ...... Kako je pravac pritiskujućih napona u betonu paralelan Preseku 1. Zato je nosivost grede određena samo nosivošću armature............... Poprečna armatura je količinski predstavljena po dužini grede.................................. 1/118): Fs  asw  f ywd  z   cot   cot   . 23-mar-18 Načelno.. kojim se obračunava sadejstvo zategnutog betonaii........................eff  Ecm / 1    ............. biće jednak 0.... fywd............... U Evrokodu 2 se preporučuje primena aproksimativnog postupka proračuna kojim se analizi- raju dva ekstremna stanja elementa: • element je u stanju bez prslina – stanje I....... jasno je da se „realan“ ugib nalazi u opsegu koji ova dva ima za granice: v    vII  1     vI ......... pristup........... .............6. Presek 2...... a za opterećenje pojave prsline......................... nazvati i „koeficijentom isprskalosti“..............156} Koeficijentom β se obuhvata uticaj trajanja opterećenja (ili ponavljanja) na srednju vrednost dilatacije. .. a 0.155} Distributivni koeficijenti.....{1........... Izvođenje izraza za smičuće nosivosti za opšti slučaj U modelu rešetke............ 106 .... Nakon što se odredi ugib za ova dva stanja.. ii Očigledno. podrazumevano na granici razvlačenja................... Presek 1.6............5.......5..................... Rigorozni proračun kojim se dosledno sledi ovakav.........5... vI i vII....... na sledeći način: asw  Asw / s .... ........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). PRILOZI 1. Pogodno je izabrati sledeća dva: • presek u pravcu pritisnutih štapova. kosa sila u armaturi je integraljena poduž preseka je (Sl.... U posmatranom Preseku 1............. za elemente bez prslina................

.... 1/118............................................. opet.................. u pritisnutim štapovima deluju upravno na presek..160} kao: VRd  asw  f ywd  z  sin    ...... ... 1/119........ ujedno.................................v  Fc  sin    c  bw  z  tan  . Presek 1 [61] Sl..........164} Deo izdvojen uglastom zagradom prepoznajemo u izrazu {1....................... .......... Ukupna kosa sila u betonu biće (Sl.............................. Osnove projektovanja AB elemenata Vertikalna projekcija ove sile je....................161} cos a njena vertikalna projekcija: Fc ..... 1.................. i nosivost grede (beton ne učestvuje u ovom preseku): VRd  VRd ...................... Presek 2: sila u betonu i sila u armaturi U Preseku 2............. ........160} Sl..167}    cot   cot Sređivanjem ovog izraza (dati su koraci)...{1................165}  cot   cot   pa prethodna jednačina postaje: tan   cot  Fs ......163} a njena vertikalna projekcija: Fs .................................. VRd: tan   cot  VRd   c  bw  z  tan   VRd  .............{1...................... σc................v  Fs  sin    asw  f ywd  z  sin     tan   cot   ........................................................{1........v  VRd  ................... ......................................... Iz Sl.................. . 1/119a): z Fc   c  bw  ...{1............... s  Fs  sin   asw  f ywd  z   cot   cot    sin  .{1...... nosivost grede....... ......................{1............166}  cot   cot   Zbir vertikalnih komponenti sile u betonu i sile u armaturi je...... kosa sila je: Fs  asw  f ywd  z   tan   cot   .................... naponi pritiska..{1..........{1.......... 1/119b................................................. dobija se: Poglavlje 1 : strana 99 od 114 107 ........162} U istom preseku postoji i vertikalna projekcija sile u armaturi..................... ...............................

...........105}....... prema Sl..........{1...5 VEd   cot   cot   ................ preseka (debljine ti) izloženog torzionom momentu TEd...............6..104}:  c  cw 1  fcd .. polarni moment inercije je: 108 . 1/120) kojima se prima smičuća sila......... Razlaganje normalne sile [28] 1.... ...................... Za tankozidni kružni cevasti profil na Sl..... 1/121......105}.160} je direktno određena nosivost arma- ture {1...... 1/121......... Nb  VEd  cot  .172} 2 2 Sl.......................... {1.. izgleda da je rezultujuća normalna sila locirana u donjoj zoni..i gde je Ak površina oivičena centralnom linijom. .....max........ dodatna sila u zategnutoj armaturi se određuje kao razlika sila Na i Nb....... τt. 1....................................................170} Analizom poligona sila (Sl..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)................ .{1....... 1/122..........{1................ se određuje na sledeći način. ΔFEd.................107}: FEd  0................ lako se zaključuje: Na  VEd  cot  ........... u zategnutoj podužnoj armaturi...169} dobija se opšti izraz za VRd.......i. Izvođenje izraza za dodatnu podužnu silu usled smicanja Dodatna sila zatezanja........ određen je približnim izrazom izvedenim za kružne cevaste preseke: TEd  t . 23-mar-18  tan   cot   cot   tan   VRd 1     c  bw  z  tan   VRd    c  bw  z  tan   cot   cot   cot   cot   tan    VRd   c  bw  z   cot   cot       cot   tan   ............... odgovara celoj visini poprečnog preseka.. N..... 1/120.......... Poligon sila za prijem smicanja [28] Sl......3.................5..5..171} Iako slikom prikazano............... zato..........{1.6.. treba imati na umu da i sila u betonu i sila u armaturi odgovaraju polju napona preko cele visine preseka..168}  VRd   c  bw  z   cot   cot    sin   2  1   VRd   c  bw  z   cot   cot      1  cot   2 Ograničenjem napona u betonu na vrednost {1... Time je i dodatna podužna sila odgovarajuća datoj u Evrokodu: N VEd   cot   cot    ............... Na  Nb  VEd   cot   cot   ... Zato i rezultujuća sila........... usled sile smicanja.i  ..........................{1........... a izrazom {1.2.............. Pogodno je........ VEd...{1....... {1. Smičući napon u tankozidnim zatvorenim profilima izazvan torzijom Napon smicanja u zidu i..... . ..........173} 2  Ak  tef ....................... .... normalnu silu razložiti na dve polovine....

.................... na radijusu r....178} Iz analize vertikalnog preseka (Sl.........................{1........................Sl........ ........... ...........6... određen s (teorija elastičnosti):   T  r / J .................4.......................... to u svim izrazima izostaje činilac koji se odnosi na nagib poprečne armature: Sl.... Dm  ..........................................176} to će.........174} 32 4 2 Sl...... 1..................{1....................... ali je zbog malog odnosa debljine zida i poluprečnika.... Osnove projektovanja AB elemenata    D4  d 4   Dd J   Dm3  t ...... Izvođenje izraza za nosivost za dejstvo momenta torzije Kako se kao poprečna arma- tura kod torzionog optereće- nja razmatra samo vertikalna (u vertikalnoj ravni) poprečna armatura.175} Sl.......................... ..................... na radijusu: r  Dm / 2 ...............{1....................................... izraz može........... za radiju od Dm/2 biti: T  Dm / 2 2 T 2 T T     ............... može se pisati: VEd Fc    c  t  z  cos .179} sin  Poglavlje 1 : strana 101 od 114 109 ........................ Smičući naponi u tankozidnom profilu izazvani torzijom Kako je smičući napon usled torzije...... ........ ................................ ... 1/123................................ 1/122............177}   Dm  t / 4   Dm  t 4    Dm / 4   t Ak 0  t 3 2 2 Ovako određen......... 1/123)...{1.................... s dodatnom „greškom“ da se koristi i za ne-kružne zatvorene tankozidne preseke (ilustracija ...... Geometrija kružnog tankozidnog profila Maksimalni smičući napon se javlja na spoljašnjoj konturi............... Sila pritiska u betonu cot   0 ............... 1....5.....{1................................. 1/124)...... opravdano razmatrati ga kao konstantnog po debljini zida............................................... 1/124....{1.....................

..... odnosno na proklizavanje na spoju armatura-beton..... zona diskontinuiteta)............... 1/125): VEd  asw  f ywd  z  cot  . vertikalne.... Izvođenje izraza za potrebnu količinu poprečne armature za dejstvo torzije Do izraza za potrebnu količinu poprečne.. .5.........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).......... te ne „učes- tvuju“ u analizi sila (Sl...182} 1.184} 2  Ak 2  Ak  f ywd  cot  Sl...........180}............ Razmo- trimo razliku kvalitativnom analizom centrično zategnutog štapa (zbog jednostavnosti)...............183} Nakon smene iz izraza {1.. Nastanak i razvoj prslina – idealizacija Rečeno je već da proračunskom kontrolom može biti obuhvaćena samo (srećom i najvažnija) analiza prslina koje su posledica spoljašnjih dejstava. ............. prema {1.......... postoji značajna razlika u raz- voju prslina i njihovih širina za dva uzroka njihovoj pojavi. lako se dolazi analizom sila u preseku poduž pritisnutog štapa..{1............5.......6............................. čime beton ne- posredno uz prslinu ostaje nenapregnut.............. 1/125. čime je implicirano (Sl...{1..................112}........6............... te konzervativnim razmatranjem zida s minimalnom debljinom..............................113}: TRd ... biće: TEd  z TEd  asw  f ywd  z  cot   asw  ........109}: TEd  z VEd    t  z  .. 110 .. 1/126) postojanje zone pore- mećaja (zone proklizavanja..{1... poremećaj prsline se ne oseća............................... Sa povećanjem zatežuće aksijalne sile prva prslina će se formirati u najslabijem preseku iscrp- ljenjem nosivosti betona pri zatezanju........................ U presecima dovoljno udaljenim od prsline (Sl.................. ...6.181} 2  Ak  sin  Ograničavanjem napona u betonu na vrednost definisanu izrazom {1......... načelno sila ili deformacija.5. 23-mar-18 Kako je............... {1...... Samo postojanje prsline određene širine otvora ukazuje na nekompatibilnost dilatacija u čeliku i betonu u zoni prsline. . na način da se čelikom preuzima kompletna sila.min  sin  cos . Sila u poprečnoj armaturi 1........ ....max  2   cw  fcd  Ak  teff .....{1.... 1/130)............ a njenim formiranjem dolazi do redistribucije normal- nih napona u tom preseku....... armature.....{1. Pri tome.......... dobija se izraz za maksimalnu nosivost dat u Evrokodu...... kojem su naponi pritiska u betonu paralelni....180} 2  Ak prethodni izraz se svodi na: TEd  z   c  t  z  cos  TEd  2  Ak   c  t  sin   cos ....

ali se. budući da je armaturni presek manje aksijalne krutosti od armiranobetonskog (prime- timo i da je pojavom prsline redukovana aksijalna krutost štapa). Ovo izduženje. Do pojave prsline aksijalna sila raste sa deformacijom. 1/126. Nove prsline će se. Sa povećanjem aksijalnog opterećenja. kriva opterećenje-deformacija je uglavnom glatka. Daljim povećanjem opterećenja formiraće se nove prsline. je širina prsline. Zona poremećaja prslinom Redistribucija naprezanja kojom je duž zone poremećaja napon u betonu manji. zbog manjeg normalnog napona u betonu. formirati dok god duž nosača postoje ne- poremećene zone (zone maksimalnih normalnih napona u betonu) obarajući krutost elementa ka krutosti samo armaturnog preseka. 1/127). Osnove projektovanja AB elemenata Sl. Opterećenje-deformacija i širina Sl. Daljim povećanjem izduženja elementa širina prsline se ponovo povećava sve dok normalni naponi u neporemećenom delu nosača ne dostignu zatežuću čvrstoću narednog najslabijeg preseka. Sl. kada se formira naredna prslina. obara aksijalnu silu i Poglavlje 1 : strana 103 od 114 111 . 1/127. pad aksijalne krutosti rezultirao redukcijom aksijalne sile poduž štapa. slika se kvalitativno me- nja. Eksperimentalno određena. formiranjem prsline. 1. sa rastom opterećenja. Širina otvora prve prsline je monotono rastuća funkcija izduženja elementa. bez izraženih lomova koji prate prethodnu teorijsku analizu. Opterećenje-deformacija i širina prsline-deformacija zavisnosti za štap izložen prsline-deformacija zavisnosti za štap izložen monotono rastućoj aksijalnoj sili monotono rastućem izduženju Ukoliko je element izložen monotono rastućem izduženju elementa. redukcijom krutosti. 1/128. a trenutno dodatno izduženje i dalji pad krutosti elementa prate formiranje svake naredne (Sl. da bi. naredna prslina će se formirati iscrpljenjem nosivosti sledećeg najslabijeg preseka. to neće dogo- diti u zoni poremećaja prve prsline. uvećano nešto smanjenim izduženjem zategnutog betona u zoni proklizavanja (beton je rasterećen u ovoj zoni). Formiranje svake naredne prsline trenutno. Time pada i napon u arma- turi u preseku s prslinom. samim tim i širina otvora prsline. a u armaturi veći nego duž neporemećenog dela nosača rezultira trenutnim dodatnim izduženjem ele- menta.

kao proizvod prosečnog razmaka između prslina. U značajno pojednostavljenom obliku. • U drugoj fazi (2) se sukcesivno formiraju prsline.6.7. u obe prethodne analize je očigledno. Na Sl. Šrafirana razlika dilatacija. duž nosača. Kraj druge faze je određen situacijom u kojem. Nepoklapanje linija (3) i (4) je posledica angažovanja zategnutog betona između dve prsline.5. koja približno odgovara i monotonom uvećanju sile i monotonom uvećanju izduženja štapa. obeležen je prirast sile s deformacijom koji odgovara aksijalnoj kru- tosti samo čeličnog preseka. 1/130b je kvalitativno prikazana promena dilatacija u čeliku i betonu u okolini prsline. čelik je u elastičnoj fazi rada. • U četvrtoj fazi (5) dostignuta je granica razvlačenja čelika. odno- sno formirana je stabilizovana slika prslina. odnosno širina prsline-deformacije. Prema ovom uprošćenju. nije preostalo neporemećenih regiona. Proračun širine prslina Prosečna širina prslina se određuje za formirano stabilno stanje prslina. 1/129. Pojednostavljena opterećenje-deformacija zavisnost [61] Saglasno prikazanom. njenim većim izduženjem i. a prirast spoljašnjeg dejstva je praćen rastom naprezanja u armaturi. εm. na istoj slici. ne formiraju se nove. ima prosečnu vrednost εm. zbog čega se ovaj izdužuje bez daljeg prirasta sile. dve analize se mogu sažeti u zavisnost datu na Sl. Linijom (4). Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). za dejstva deformacionog karaktera. „testerastog“ oblika (Sl. uslov za formiranje stabilizovane slike prslina (kraj druge faze) može biti postavljen po sili pojave prsline. i prosečne relativne dilatacije na dužini poremećaja. 1/129. 1. Srm. prati ovaj razvoj. 1/128). većom širinom prslina. Prirast aksijalne sile odgovara kru- tosti armaturnog preseka. odnosno po deformaciji. promenljiva duž zone poreme- ćaja. Ovim su i zavisnosti aksijalna sila-deformacija. iz prostog uslova kompatibilnosti. 23-mar-18 smanjuje širine otvora svih prethodnih prslina. a pojednostavljenjem je zanemaren rast aksijalne sile koji. mogu se razlikovati četiri principijelno različite faze u promeni aksijalne sile sa izduženjem štapa: • U prvoj fazi (1) nije došlo do formiranja ni jedne prsline. • U trećoj fazi (3). Nr. za opterećenje silom. posledično. 112 . slika prslina je stabilizovana.

. ......... Takođe..........eff:       s0  Ac  fct . ravnomerno distribuiran poduž šipke u zoni poremećaja....eff ................. to se udaljavanjem od prsline smanjuje napon u armaturi................................. .. izraz za s0 postaje:   2 f ct ..... a raste (od nule) napon zatezanja u okolnom betonu.................25   ....... i betona...................186} Ukoliko se pretpostavi da je napon prijanjanja čelik-beton..... Osnove projektovanja AB elemenata Sl... ρ..... fct...... Pod pretpostavkom da se s0 može odrediti................... Naredna prslina se može pojaviti tek na odstojanju s0..187} Uvede li se u ovaj izraz procenat armiranja armaturnom šipkom.188} 4  Ac   a prosečni razmak se može predstaviti preko minimalnog.. Ovim je prosečni razmak između prslina ograničen u intervalu minimalnog i maksimalnog razmaka.........................{1..3  1.............. 1/130a) i njime se pretpo- stavlja da se širina prsline ostvaruje na račun proklizavanja između čelika i betona........ uvođenjem konstante k1........ ... uslov za određivanje minimalnog razmaka prslina je određen dosti- zanjem čvrstoće betona na zatezanje...................{1.......... deo napona zatezanja pre- daje okolnom betonu................ dužine s0........... dvostruka vrednost s0 određuje i teorijski maksimum rastojanja dve prsline.... 1/130.. Kako se na potezu između dve prsline........5)  s0 .. njime je definisan minimalan razmak između dve prsline...... τ.{1...... duž ove zone: w  Srm   m  Srm   sm   cm  .. εsm....... εcm.................... Promena dilatacije i napona u čeliku i betonu u zoni prsline Očigledno................. koje se realizuje na dužini zone diskontinuiteta (zona uvođenja sile u beton)............... 1..185} Teorijski model se postavlja na centrično zategnutom štapu (Sl........... ova vrednost se može predstaviti i kao razlika prosečnih dilatacija čelika........ ...{1............ angažovanjem prijanjanja čelik-beton........ na kojem napon u betonu dostigne čvrstoću na zatezanje. srm  (1... zavisne od karakteristika prijanjanja: Poglavlje 1 : strana 105 od 114 113 ............eff    s0  0........................ a uobičajeno se usvaja na sredini ovog intervala: s0  srm  2  s0 .

kojim se preko distribucije dilatacija po visini preseka razlikuju različita naponska stanja preseka (videti {1.....25  k1   srm  2  c  .......... 23-mar-18 f ct  0............ Øeq.. Učinjeno je to: • parametrom k2. U Evrokodu 2... uvećanjem razmaka između prslina za dvostruku debljinu sloja: 0......... U Evrokodu 2 je data mogućnost procene širine prsline savijanih preseka modifikacijom pret- hodnog izraza za razmak između prslina... . zbog čega razlika može biti i izraženija...........145}). i i 2 i 1.25  k1   f ct srm  1...................5  0....5   0.... c............................. k1  1....... Osim toga.........192} Sl........ i efektivnog procenta armiranja (površine Ac. u situacijama kada su zategnute šipke različitog prečnika: eq    n      n    .....190}  Kod savijanih preseka............. za konstantu k1 usvojena vrednost od 0....eff.........................25    .............6.......... za rebrastu armaturu....................... ..... Za glatku armaturu se usvaja duplo veća vrednost – 1............. ........ mikroprsline (prsline koje nastaju na spoju čelik- beton....8.....189}     Kako je...... ...... na prosečni razmak između prslina...... za procenu širine prsline na ivici pre- seka......2......{1.... Ovalna efektivna površina zategnutog betona [11] 114 .... pa ostaje dilema praktične pri- mene) prosto „skaliranje“ širine prsline u nivou težišta armature.....{1....... Uobičajeno se.. odnos napona prijanjanja i srednje vrednosti čvrstoće betona pri zatezanju oko 1....{1.................eff zategnutom armaturom). • uvođenjem ekvivalentnog prečnika zategnutih šipki...{1..... uticaj debljine zaštitnog sloja je uveden empi- rijskim............ i i • uvođenjem efektivne površine zategnutog betona.......8 .. 1/131...... a ne propagiraju do ivice elementa) dodatno doprinose deformaciji zaštitnog sloja.......... širina prslina sračunata na bazi ovako određenog razmaka prslina odgovara onoj na nivou (po visini preseka) armature.........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)................ faktorom  h  x   d  x  . preporučuje (mada se samim dokumentima ne navodi..2.191} i 1.................. Otvor prsline će biti veći na zategnutoj (ili više zategnutoj) ivici preseka.. Novija istraživanja ukazuju na veoma značajan uticaj debljine zaštitnog sloja betona...8......... aditivnim....... ρeff: eff = As Ac.eff ....... to je. Ac. u Evrokodu 2.....

... 1  sm   cm    s  ...6  s ............. koristiti maksimalno rastojanje između prslina.......4  c  ....{1.eff  Ac .......... 1...... 1/113): Prosečni razmak između prslina postaje: srm  2  c  0. Eksperimentalno je utvrđeno da može biti određeno korišćenjem prosečnog razmaka između prslina uvećanog za 70%: 0..........eff u betonu)...... napon u betonu poduž elementa varira u intervalu između 0 i fct.....25  k1  k2  eq eff .  sm   sm Es Prosečna relativna dilatacija je razlika prosečnih dilatacija čelika i betona....... .............. Ac..eff (videti {1. Prema Evrokodu 2....... Ipak...... između ostalog.............. ..... kada duž nosača nema neporemećenih regiona.... .....max. i pokušaj da se indirektno uvede efekat veće širine prsline na ivici nego na visini težišta armature Poglavlje 1 : strana 107 od 114 115 ... a prosečna dilatacija je određena ovim naponom i modulom elastičnosti betona:  cm  kt  fct .. 1/131..........{1. Sl........  cm  kt  f ct .......................... Ako primetimo da je deo koji množi kt napon u armaturi u trenutku pojave prsline (odgovara dostignutom naponu fct..............eff ............... ......eff  sm   cm    s  kt   sr  ... Za stabilizovanu sliku prslina.{1............... umesto prosečnog...... proračunski određena prosečna relativna dilatacija je ograničena sa donje strane: 1   m   sm   cm    s  kt   sr   0.... a od proračunskog interesa je određivanje maksimalne širine prsline...196}  sm   s  kt  fct ....................{1.......{1.... prethodni izraz se piše u kraćem obliku:   .................max  1.............:  kt  fct .... U objašnjenjima u literaturi se navodi da je razlog ovome......................7  S rm  3. to je logično. Svođenje na „ravan“ dilatacija daje: N sm   s  As  kt  f ct .. ...............  sr   1   e   eff Es eff Sa αe je obeležen odnos modula elastičnosti čelika i betona.............. Prosečan napon se može prikazati kao deo efektivne čvrstoće..............198} 1 f ct ........eff   1   e  eff  ................eff Ecm .........eff.. ...... koristi se pra- vougaona površina određena visinom hc..{1.......195} Prosečna sila u armaturi je jednaka aksijalnoj sili (sili u armaturi na mestu prsline) umanjenoj za prosečnu silu koju prima beton...........425  k1  k2  eq sr .............194} eff Odavde je očigledno i poreklo konstantnih koeficijenata k3 i k4......................... sr......... je deo površine zategnutog betonskog preseka koji okružuje zategnutu armaturu........eff eff ...199} Es Es i Način određivanja efektivne površine zategnutog betona je konzervativno postavljen (veća površina – manji koeficijent armiranja)......197} Es  eff  Sa αe je obeležen odnos modula elastičnosti čelika i betona.... Analitička razmatranja ukazuju na ovalni oblik angažova- nog betonskog preseka prikazan na Sl....................................eff.................193} Kako prsline poduž elementa nisu uniformno raspoređene................... Osnove projektovanja AB elemenata Efektivna površina zategnutog betona.......................{1.. u prethodnom izrazu.....133}... iz razloga jednostavnostii.............

........ kojom se iscrp- ljuje nosivost betona.. skupljanja. u preseku s prslinom... mora biti zadovoljen sledeći uslov po količini armature.5. Minimalna armatura za kontrolu prslina Kod centrično zategnutog štapa................... kada se koristi kt = 0......... načelno.......... preuzme celokupnu aksijalnu silu....{1.... dok se koeficijentom kc primarno obuhvata uticaj linearno promenljive distribucije normalnih napona po visini preseka (odnosno – naponskog stanja)....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).......... Ovaj doprinos se procenjuje na 40% što rezultira faktorom kt = 0.6. karakteristična širina prslina se određuje za uticaje proizašle iz merodavne kvazi-stalne kombinacije opterećenja...4.......... to je preporučljivo obezbediti minimum armature i u situacijama kada se elementi proračuna- vaju samo na delovanje opterećenja............. koja se upoređuje s graničnim širinama. sr........ Načelno. naponi zatezanja u betonu nisu samo posledica delovanja opterećenja.202} Sl..min  kc  k  Act  f ctm  s .. .. ili – doprinos betona u vidu redukcije deformacije čelika (tension stiffening). prva prslina se realizuje pri aksijalnoj sili Nr.... i prosečne relativne dilatacije...............8...... Za opšti slučaj naprezanja elementa prethodni zahtev se modifikuje uvođenjem faktora kc i k: As ......max........... se nastoji proceniti prosečna vrednost napona u betonu poduž elementa......{1..... predstavlja granicu razvlačenja fyk..200} Podrazumevano................ wk.. očigledno je iz {1...... se određuje kao proizvod maksimalnog razmaka između prslina........ ali opada sa trajanjem ili ponavljanjem dejstva....... Da bi čelik (granice razvlačenja fyk) ostao u elastičnoj fazi nakon što..........201} Ovakav limit se..... 1/132..... . ali u nekim situacijama može biti limi- tiran na nižu vrednost (na primer ako se koriste pojednostavljene metode kontrole prslina).. As: As  f yk  Nr  Ac  fctm  As..... εm: wk  Srm   m .... može pokazati izlišnim.............. 23-mar-18 Fizički smisao člana (kt·σsr) se može sagledati na pojednostavljenom dijagramu datom na Sl...... 1/129....... nego se mogu javiti usled apliciranih deformacija.. opterećen uticajima pojave prsline – kombinacijom 116 .... termičkih pomeranja i sl.195}... Za kontrolu trenutnih širina prslina (ne uzimajući efekte tečenja u obzir) mogu se koristiti uticaji proizašli iz karakteristične kombinacije opterećenja............ Faktorom kt.....  s  f yk .. ovaj koeficijent se određuje na osnovu proračunskog modela kojim se razmatra poprečni presek neposredno pred i neposredno nakon pojave prsline....... Kako je retko moguće garantovati da ove vrste naprezanja neće biti... 1.......... nakon realizacije efekata tečenja betona. Karakteristična širina prsline...{1.min  Ac  fctm f yk . Površina Act je površina zategnutog dela betonskog preseka neposredno pred formiranje prsline... imajući na umu da je količina armature posledica i proračuna prema granič- nom stanju nosivosti. Naponi u preseku neposredno pre i posle pojave prsline Napon σs.6......... .............. Međutim.

koji se javlja posledicom sprečenog deformisanja betona unutar samog elementa.. po oba lica nosača (skin reinforcement). 1/134).. samoravnotežnog.....min  f yk  0..4...... Mcr.. verovatno i nepotrebno. Act... obezbeđena minimalna količina armature locirana uz ivicu preseka. 1/134.. a ne na njegov efektivni deo.. zbog čega u tim delovima treba obezbediti odgovarajuću konstruk- tivnu armaturu za kontrolu prslina... Kako je dato u §1. a.. dela naponskog dijagrama. Ovim je uvedena izvesna nedoslednost u primenjeni princip.. u opštem slučaju... po oba lica nosača unutar uzengija.. Nakon brojnih uprošćenja i aproksima- cija (nekima od njih je teško utvrditi razloge...5.. bez direktnog proračuna. Tako se u Evro- kodu 2... 1/32).. Nije nevažno ni da se postupak kontrole bez direktnog proračuna referencira baš na postupak proračuna........ Grubo..III. u odsustvu detaljnijih objašnjenja).. Ovim će sila pojave prsline biti manja nego kada bi distribucija bila uniformna. nego o- bezbeđuje samo elastičan rad armature.. Na površini se indukuju veća naprezanja zbog delimično spre- čenog deformisanja površinskog betona unutrašnjim... široke prsline se mogu formirati i van e- fektivne zone (Sl... a to vodi i manjoj potrebi za minimalnom armaturom..5... Act. Prsline izvan efektivne zone [28]...... i aksijalne sile. definiše da je u zoni između glavne armature i neutralne linije potrebno ravnomerno rasporediti... te da nije garant rezultujućih širina prslina u okviru određenih limita..5: As....... primenom istog izraza uz korišćenje manjeg napona u armaturi od fyk. kada se mogu očekivati. Sl.... koeficijent kc se svodi na izraz dat u Evrokodu 2. NEd (Sl... Osnove projektovanja AB elemenata momenta savijanja. 1/133).65 do 1........... Koeficijentom k se nastoji obuhvatiti uticaj unu- trašnjeg varijabilnog. Razlika dve površine zategnutog betona može biti posebno značajna kod visokih nosača... Sl. na primer usled skupljanja ili tem- peraturnih promena (Sl..... kako se postupkom proračuna širina prslina implicira.. Naime.. Raspored normalnih napona izazvanih skupljanjem Uslovom da proračunska širina prslina ostane u granicama graničnih obezbeđuje se kontrola prslina unutar efektivne površine betona. . ovaj efekat se.134}... 1. armaturu koja nije manja od one koja se dobija kada se u izrazu za minimalnu armaturu {1.5  kc  fctm  Act .. [2] Poglavlje 1 : strana 109 od 114 117 . minimalna količina armature se odnosi na ceo zategnuti deo preseka..203} Treba primetiti i da je. pogotovu kod visokih elemenata. uvodi kao skalar u intervalu 0.. velike količine minimalne armature....eff.... u Evrokodu 2. 1/133..... {1...... Načelno. ova zona predstavlja samo deo zategnute zone preseka.{1.0. za nosače visine preko 1m.. ograničenje širina prslina se postiže.132} koristi k=0.

ukazuje na to da „nešto više“ od proračunskog modela prikazanog na Sl. u vremenu (Sl. 1/135). Istorija opterećenja elementa [17] Od posebnog značaja u narednoj analizi se može pokazati istorija opterećenja elementa/kon- strukcije. Zato. samo delimično obrazložen u [31]. 1/132 stoji iza konačnih izraza. direktan proračun ugiba je neophodan. nivo opterećenja raste težinom završnih nekonstruktivnih elemenata. Podrazumevano. retko distribuirane) prsline (Sl. „Ri- goroznost“ se dominantno ogleda u razmatranju konkretne istorije opterećenja. kao tačnija alternativa približnim postupcima. e i f. ovaj je često izložen rela- tivno visokim dejstvima (na primer u situacijama kada posmatrana ploča nosi skelu i oplatu tek izbetonirane tavanice narednog sprata – nivo opterećenja b). 1/135. bude veća od minimuma armature.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). može se očekivati da će ovaj (f) nivo opterećenja biti prekoračen povremeno. Ovo je od značaja zbog činjenice da je ugib u velikoj meri zavisan/određen razvojem prslina (promena krutosti) i nivoom dejstva preko onog koji odgovara pojavi prslina. na primer ploče. određena kontrolom graničnih stanja nosivosti. 1. podlozi iz koje proizilazi dati način određivanja minimuma armature. Rigoroznimi proračunom ugiba se obezbeđuje njihova „realna“ procena u svim fazama života elementa/konstrukcije i.9. Rigorozan i pojednostavljen proračun ugiba I. U ranoj fazi života elementa. Podrazumevano je korišćenje odgovarajućeg softvera. za prevenciju lokalizovane prsline. Time kod visokih nosača i dalje postoji opasnost od formiranje jedne (nedistri- buirane. Posmatrajmo jedan uobičajeni dijagram promene opterećenja. može se koristiti uvek. Konačno. 118 . u toku gradnje. Tokom eksploatacije. dovoljno da armatura za prijem zatezanja. 1/134) i nije ispravno rezonovanje da je.6. h (česta dejstva). metod može biti korišćen i za verifikaciju približnih postupaka. minimalna količina armature o- bezbeđuje formiranje novih prslina i njihovu poželjnu distribuciju samo u zoni efektivne povr- šine betona. Po završetku narednih etaža. osim praktične primene. 23-mar-18 Makar se to samo posredno moglo zaključiti iz Evrokoda 2. Na primer.5. RIGOROZAN PRORAČUN U pojedinim situacijama (neuobičajeni/specifični zahtevi/elementi). teorijskoj ili eksperimental- noj. te eksploatacionom aplikacijom kvazi-stalnih dejstava. način određivanja parametra kc. zamerka se mora staviti vrlo površno dokumentovanoj. pojava lokalizovane prsline izvan efektivne zone je predupređena tek kod nosača viših od 1m. Sl. Na datom dijagramu treba primetiti i Terminom se implicira visoka tačnost u smislu proračunskog obuhvatanja uticajnih parametara. kada se nalaže postavljanje dodatne armature po licu nosača u ovoj zoni nosača. česta kombinacija dejstava može biti merodavna. za određivanje da li su se u elementu razvile prsline. Prema Evrokodu 2.

. opreme… Jednom nastala..... potrebno je odrediti kritičnu fazu opterećenja ......... kada relativno mladim betonom treba primiti težinu gornje tavanice.................204} E  1  i  eff ............ stepen isprskalosti (koji se koristi za sve naredne faze) može biti određen. te ukupna krivina: 1 / rtot  1 / rfl   1 / rcs  ..........156}... Ic (postupak dat na Sl..... česta kombinacija pokaže kritičnom fazom... pak.......... kritičnom pokaže neka od ranijih faza (poput faze b na dijagramu)......... na primer........2  ELT • Analizom neisprskalog preseka i (dovoljno je tačno) pretpostavljanjem linearne promene napona po visini preseka...{1...... potrebno je odrediti dugotrajni modul ela- stičnosti betona......... ukoliko se javlja prslina........ 1/136)......... Naredni koraci se mogu prikazati sledećim nizom....... Imajući na umu vremenski prirast čvrstoće betona na zatezanje.......... na sledeći način (gde je s Wi obeleženo eksploataciono opterećenje u fazi i. Eeff ............ i odgovarajući moment inercije preseka................ za jedan presek: • Na osnovu prognozirane istorije opterećenja..... a ϕi je koeficijent tečenja koji toj fazi odgovara............28 ..... skele... koji se može obuhvatiti preko koeficijenta ξ (videti u {1..... Zato je...1 Eeff .... ukoliko se ni u jednoj od ovih faza ne realizuju prsline. određuje se položaj neutralne linije.... 1/136)..... Mcr i utvrđuje da li se za kritičnu fazu opterećenja javlja prslina.... u prvom koraku rigoroznog metoda. Ukoliko se ne javlja.... kritičnom treba smatrati onu kojoj odgovara najviši stepen „iskorišćenja“ čvrstoće betona na zatezanje... ...155})...... potrebno odrediti kritičnu fazu opterećenja (momenat) za koju se pojavljuju prsline.......... Nakon toga............................. određuje se moment pojave prslina. xc.....{1. Ukoliko se........... dugotrajni modul elastičnosti.5   M cr M  2 ...... .......{1.. 1/rcs. Konačno....i  c .205} • Zavisno od razmatrane faze opterećenja... analogno {1. Suprotno (i očekivano)....... u rigoroznom pristupu... oplate..... .... stepen isprskalosti te faze se koristi za sve naredne......... Tako.........{1...... .. krivina preseka je (Iu – za neisprskali presek.......... na sledeći način:   1  0...........207} Poglavlje 1 : strana 111 od 114 119 ..  . ELT (LT – long term)...... MQP – moment za kvazi-stalnu kombinaciju): 1 M QP M QP    1     ..... (Sl.... a αe je odnos modula elastičnosti):  W W  E ELT  W  1  2  .. određen za čestu kombinaciju treba da se koristi prilikom određivanja ugiba pri kvazi-stalnoj kombinaciji dejstava (ali ne i za ranije faze opterećenja).... onda stepen isprskalosti..... prslina trajno redukuje krutost preseka elementa. 1..... korišćenjem odgovarajućih vrednosti za zatežuću čvrstoću betona. U- koliko se. Osnove projektovanja AB elemenata i veliku verovatnoću da se prsline razviju u fazi gradnje. Načelno..  e  Es ....... redukcija nivoa opterećenja nije od koristi u tom smislu.... element ostaje neisprskao za sve faze (ξ=0)..... ovaj momenat nije nužno vezan za maksimalni nivo opterećenja....206} rfl Ee I c Ee I u • Određuje se krivina preseka od skupljanja betona...............

. 120 . {1.. „pokriva“ redukcijom momenta po- jave prsline za 10%........... nje- govom.............. preporučeno..... uz zadovoljenje konturnih uslova (integraciona konstanta) određen je dijagram rotacija preseka (1/rtot(x)). maksimalni ugib se procenjuje na osnovu krivine samo kritičnog preseka i konturnih uslova i konfiguracije opterećenja elementa....... v  x   0   x   dx .. Određivanje momenta inercije isprskalog preseka [17] Ovu proceduru treba ponoviti za niz preseka poduž elementa kako bi se odredio dijagram promene ukupne krivine. Na isti način kao što je prethodno opisano..207}.................. POJEDNOSTAVLJEN PRORAČUN U pojednostavljenom proračunskom pristupu se analiziraju uticaji samo za kvazi-stalnu kom- binaciju dejstvai. ............................ a drugom..... a ugib se procenjuje na osnovu te jedne vrednosti krivine na sledeći način: vmax  K  L2  1/ rtot  .......... i Naravno. može se zahtevati i provera za čestu kombinaciju. 23-mar-18 Sl..... 1/137.208} 0 rtot Sada je ovakav dijagram moguće odrediti i za sve druge relevantne faze opterećenja........... odnosno....... određuje se ukupna krivina kri- tičnog preseka.. x x ... kod oslonca......... Integracijom krivine po dužini elementa.... integracijom određen je dijagram ugiba: 1   x    x   dx ................ Ova nekonzervativnost se. Kritičnim presekom je do- voljno tačno smatrati onaj na sredini raspona.... 1/136.209} Koeficijent K je određen konturnim uslovima i konfiguracijom opterećenja i za različite sluča- jeve predstavljen tabelarno na Sl............205}-{1..{1........... za konzole.... II..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... Dodatno...................... Postupak je isti.....{1...

1. 1/137. Osnove projektovanja AB elemenata Sl. Vrednosti za koeficijent K [17] Poglavlje 1 : strana 113 od 114 121 .

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 23-mar-18 ~~1~~ 122 .

PRIMENA I SISTEMI Grednim nosačima smatramo one linijske elemente koji su pretežno opterećeni na savijanje silama. kao glavni nosači krovnih konstrukcija većeg raspona. Kod mostova grednog sistema primenjuju se kao glavni i sekundarni nosači mostovske konstrukcije. GREDNI NOSAČI 2.1. kao zidni nosači ili visoke grede. Javljaju se sastavnim delom praktično svih inženjerskih konstrukcija i najčešće su ho- rizontalnog pravca pružanja.1. U konstrukcijama zgradarstva su najčešće kruto vezane za vertikalne oslonce (stu- bove). zidovima (Sl.1. U konstrukcijama se gredni elementi najčešće javljaju u sklopu sa drugim elementima: stubovima. gredni nosači mogu biti projek- tovani preko jednog ili više raspona. Okvirne i roštiljne konstrukcije [14] okviri (Sl. pločama. Grednim nosačima se mogu smatrati elementi kod kojih je odnos visine poprečnog preseka i raspona nosača manji od 1/3. grede se tretiraju saglasno teoriji ploča opterećenih u svojoj ravni. osnovni elementi temeljnih roš- tilja itd. 2/1. Statički sistemi grednih nosača [89] U zgradarstvu se primenjuju kao noseći elementi međuspratnih konstrukcija. 2/2. Za veće odnose visine prema rasponu. Načelno. kao sastavni deo temeljnih konstrukcija (temeljne kontra- grede). delimično). 2. Pojavljuju se i kao sastavni deo složenijih armiranobetonskih elemenata: rigle ramovskih konstrukcija. Brujić: Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu) 123 . KARAKTERISTIKE. 2/2). U ovim slučajevima se smatra da su zadovoljene osnovne pret- postavke tehničke teorije savijanja (zanemarenje normalnih napona σy). gredni nosači kombinovanih sistema. Ređi je slučaj da je greda na svom jednom kraju uklještena u masivni zid ili neki drugi element konstrukcije. koji mogu biti formi- rani kao nepomerljivi ili pomerljivi (pot- puno. Sl. LINIJSKI ELEMENTI 2. čime se formiraju armiranobetonski Sl. 2/2). Sta- tički sistem grednog nosača je određen ra- sporedom oslonaca.

kada je to ekonomski opravdano. U pojedinim situacijama kada je visina limitirana. gredni nosači mogu biti konstantnog ili promenljivog preseka. Širina nosača je primarno funkcija zadovoljenja glavnih napona zatezanja. Vute su obično vertikalne i mogu biti projektovane kao pravolinijske ili krivolinijske (Sl. 2/3. može biti opravdano i projektovanje horizontalnih vuta proširenjem preseka (Sl. Karakteristični poprečni preseci grednih nosača Kod većih raspona. Uobičajene visine poprečnih preseka greda se nalaze u rasponu od 1/12 do 1/8 raspona. Tada se koriste T-preseci. ploča saučestvuje u prenosu napona pritiska. nesimetrični i simetrični I-preseci ili. što je čest slučaj kod kontinualnih nosača u okolini oslonaca (mesta maksimalnih momenata savijanja). budući da. 2/4). 2/4). u cilju uštede u težini. Promenljiva silueta se može postići izvođenjem vuta. grede se mogu projektovati razuđenih ili sanduča- stih preseka.1. Sl. zavisno od namene i opterećenja neki drugi. Optimalan oblik preseka je određen potrebnom nosivošću pritisnute zone be- tona. 2/4.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Za prefabrikovane gredne elemente je karakteristična optimizacija poprečnog preseka i za manje raspona. Po dužini. razuđeni oblik poprečnog preseka. OBLIKOVANJE Gredni nosači se najčešće projektuju punog pravougaonog poprečnog preseka. te minimiziranjem zategnute površine betonskog preseka na meru dovoljnu za smeštaj i pravilno vođenje armature. projektuje tako da približno prati promenu momenata savi- janja. ali se proporcionalno menja sa visinom nosača. Vertikalne i horizontalne vute 124 . Silueta nosača se.2. U slučaju krute veze sa međuspratnom pločom. kao pritisnuta. Sl. preseci nosača postaju T-oblika. 23-mar-18 2.

dok horizontalne vute imaju uobičajene nagibe od 1:8 do 1:6. Sl.. u skladu s ranije datim uputstvima (videti §1. na primer). kada se gornja ivica projektuje u nagibu. 2. grede nesimetričnog I-preseka Osim vutama. obezbeđen nagib za krovne ravni (Sl. Oblikovanje oslonačkog dela rebra na širinu uže (donje) flanše. Sa ovako usvojenim rasponima formira se statički sistem nosača. Sl.1.3. ne- ophodno je razmatrati različite rasporede korisnog opterećenja (skladišta. za koji se određuju uticaji. kada se proširenjem pre- seka povećava moć prijema glavnih napona zatezanja. Poglavlje 2 : strana 3 od 170 125 . Proračunski. 2/6. U konkretnoj situaciji. Takav je slučaj kod krovnih grednih glavnih nosača. Jedna vrsta horizontalne vute se često primenjuje u oslo- načkim delovima grednih elemenata (posebno karakte- ristično za montažne grede). kad god to može dovesti do značajnijih promena u rezultatima. sportski objekti. kojim je greda opskrbljena maksimalnim visinama preseka na mestima maksimalnih momenata savijanja. na primer. promenljiva silueta može biti izvedena i promenom visine nosača duž cele njegove dužine. ma kako da su izvedene. 1/97). Uobičajeno je da se za gredne elemente u konstrukcijama zgradarstva uticaji određuju za u- kupno opterećenjei. biblioteke. Montažna greda promenljive visine 2.). po pravilu.1. Uobičajene dužine vuta ne prelaze desetinu raspona grede. koji u ovim zonama imaju maksimalne vrednosti (Sl. 2/5. sprovodi saglasno linearnoj teoriji elastičnosti.. 2/5). Ipak. te eventualnu povoljnost delovanja pojedinih dejstava (različiti rasponi kod konti- nualnih nosača. sa druge strane. uobičajeno je proširenje Sl. a. Sl. PRORAČUN UTICAJA Proračun statičkih uticaja grednih nosača se.4. Minimalne „proračunske“ vrednosti momenata u polju kontinualne grede [89] i Razlog je relativno mali udeo korisnog tereta u ukupnom u konstrukcijama zgradarstva. vertikalne vute su limitirane nagibom na 1:3. 2/6). 2/7. Linijski elementi Vertikalne vute se izvode strmije od horizontalnih. Pri tome. za raspon grede se usvajaju odgovarajuća rastojanja sistemskih linija.

.. ovde daju i dodatne napomene.. uklještene grede opterećene ravnomerno podeljenim opterećenjem (Sl.. 23-mar-18 Kod kontinualnih greda... 1/98a)........ Oslonački momenti kod kontinualnih greda zglobno spojenih sa osloncima [14] Kontinualne grede oslonjene na zidove ili stubove od opeke. kada je oprav- dano oslonački presek grede dimenzionisati na momente na ivici oslonca (ponovljeno na Sl. dakle. U Evrokodu se..sup. Dijagrami momenata savijanja u grednim nosačima [14] 126 .... ova vrednost ne sme biti usvojena manjom vezana s osloncem [14] od 65% vrednosti momenta punog uklještenja............ t (Sl. 2/8. za proračunski oslonački moment treba koristiti veću od vrednosti ivičnog momenta određenog bez i sa preraspo.. Uobičajeno je da se analiziraju kao slobodno oslonjene na krajevima.. 2/8). neophodno usvojiti vrednosti najmanje jednake onima koje odgovaraju momentima u polju obostrano. prilikom dimen- zionisanja je.. 2/9).............................. treba dimenzionisati prema redukovanoj.. kada rotacija grede nije sprečena..... Sl.. FEd... po širini oslonca. bez obzira na rezultat određivanja statičkih uticaja..... paraboličnoj (videti i Sl. Uklještenje nad krajnjim osloncem kontinualne grede je opravdano usvojiti u statičkom sistemu samo kada je ono konstruktivnim merama obezbeđeno i dokazano. Redukcija je jednaka: FEd  t FEd t 2 FEd  t M Ed     .... U slučaju da se za odre- đivanje uticaja koristi linearna teorija s ograničenom raspo- delom.... odnosno jednostrano.. vrednost oslonačkog momenta re- dukovana prema {2. 2/7). nad osloncima..{2... Sl. Takođe.. Sl..... 2/9. ...... za pozitivne momente u polju.1} 4 t 8 8 Češći slučaj je kruta veza grede sa stubovima.... Kontinualna greda kruto delom. 2/10.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). među- tim. Pomenuta redukcija negativnog momenta na vrednost aritmetičke sredine ivičnog i „teorijskog“ je izvedena iz pretpostavke ravnomerne raspodele oslonačke sile.1} može biti primenjena i u ovim situacijama. Konačno......

stanje III. jednostavnije je izvođenje zglobnih od krutih veza (Okvir 2/1). statički određene ili manje statički neodređene konstrukcije su u prednosti. zategnuta podužna armatura je u plastičnoj fazi rada. kako je prika- zano na prvoj skici. 2. Raz- voj prslina i plastifikacija u čeliku za armiranje mogu. Di- jagram momenata bi imao isti oblik kao da je okvir monolitan. karakterističan za montažne elemente. povoljnija od zglobne. Kod montažnih konstrukcija. Načelno. proizvedenih sa konzolnim ispustom dela grednog elementa. saglasno rečenom.2. zbog čega se i naponski dijagram odlikuje vi- sokom nelinearnošću (III). Međutim. U okvirnim konstrukcijama grede su najčešće kruto vezane za stubove. nekad. kod armiranobetonskih ele- menata u statički neodređenim konstrukcijama. nego elemenata izlomljene ose. javljaju se prsline (na ovim mestima je zatežući normalni napon u betonu jednak nuli).1. 2. Pozicioniranjem nastavaka/spojeva montažnih elemenata na mestima nultih mo- mentnih tačaka odgovarajućeg monolitnog P-okvira. Određenu kompenzaciju može da predstavlja racionalniji oblik poprečnog preseka. transport i montaža pravih elemenata. jer joj odgovaraju manje ekstremne vrednosti momenata savijanja i manji ugibi. Linijski elementi Prikazani su (Sl. značajno je jednostavnija (jeftinija) proizvodnja. Za momente jednake i veće od mo- menta pojave prsline. a raspodela napona pritiska po visini pritisnute zone je kvazi-linearna (II).. Na Sl. Ovo stanje. Okvir 2/1. šire se prsline. 2/11 su prikazana karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa opte- rećenog dvema koncentrisanim silama. Montažni П-okvir Optimalno formiran okvir od montažnih elemenata bi. „realni“ samo za male nivoe opterećenja. kontinualna greda. a pritisnuti beton trpi nelinearne deformacije. Krutosti po dužini armiranobetonskih elemenata se menjaju u skladu sa dostignutim naponsko-deformacijskim stanjem. okvir) u kojima se nalaze gredni elementi. greda kod koje je nad krajnjim osloncima ostvareno delimično ili potpuno uklještenje je.3. kada postoji opasnost od neravnomernog sleganja oslonaca ili nekog dru- gog deformacijskog opterećenja. Uticaji koji rezultiraju iz primene linearne teorije elastičnosti su.. bio formiran od stubova oblika ćiriličnog slova G. kojim se momentno ne angažuje spoj grede i stuba (desna slika). Daljim povećanjem opterećenja. Malim momentima savijanja odgovara (približno) pra- volinijska raspodela normalnih napona (Ia). sta- tički. isprskalošću preseka. uz obezbeđenje prenosa aksijalne i transverzalne sile. Momentima neposredno pred pojavu prslina (Ib) odgovara (približno) linearno promenljivo naponsko stanje u pritisnutoj i nelinearno promenljivo u zategnutoj zoni. Preraspodela momenata savijanja i duktilnost preseka Statički uticaji kod statički neodređenih konstrukcija su funkcija krutosti elemenata i njene promene. Ipak. bi omogućilo izostajanje potrebe za ostvarivanjem momentnog kontinuiteta na mestu spoja. i u pritisnutom i u zategnutom delu. 2/10) karakteristični oblici dijagrama momenata savijanja za najčešće statičke sisteme (prosta greda. odgovara graničnom kapacitetu nosivosti pre- seka i koristi se za proračun preseka prema graničnoj nosivosti. Ovo je najčešće odlučujući faktor optimizacije u korist nepovoljnijeg statič- kog sistema. promenom količine armature. kvalitativno da promene stanje Poglavlje 2 : strana 5 od 170 127 .

neophodni i kod konstrukcija/elemenata koji su proračunati i armirani saglasno uticajima linearne teorije elastičnosti. i Rotacija kritičnih preseka je osnova mehanizma transfera opterećenja u realizaciji preraspodele. Pad savojne krutosti preseka je funkcija nivoa naprezanja. I pored toga. ovakav koncept je održiv. odgovaraju linearnoj teoriji elastičnosti. „armirano- betonski elementi ponašaju na način na koji su armirani“. čak i kad je opravdanost u pitanju. T-presek zategnut u gornjoj zoni se karakteriše mnogo dužim padom krutosti. Kon- strukcija (i elementi) dimenzionisani i armirani saglasno ovim uticajima će se u velikoj meri i ponašati na ovaj način. Za pravougaoni i T-presek zategnut u donjoj zoni karakteri- stičan je relativno strm pad krutosti sa pojavom i razvojem prslina. nema dileme da je prednost na strani ovakvog pristupa. Pre- seci koji se odlikuju visokom sposobnošću post-elastične (plastične) rotacije. Naime.. prilikom dimenzi- onisanja poprečnih preseka. 23-mar-18 naprezanja elementa. naravno. rezultati linearne teorije elastič- nosti predstavljaju jedno moguće ravnotežno stanje statički neodređene konstrukcije. Sl. linearna teorija elastičnosti. činjenice da se. Na Sl. uvažavaju se činjenice nelinearnog deformisanja.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sa stanovišta jednostavnosti primene. kolokvijalno. Ovo ne znači da se u tako armiranoj konstrukciji neće realizovati preraspodele naprezanja. na osnovu iznetog u prethodnom paragrafu. 128 . koji je karakteristika praktično celog intervala od pojave prslina do loma. Karakteristična naponsko-deformacijska stanja grednog elementa [14] Postavlja se pitanje koliko ovakva nedoslednost može biti održiva i opravdana. su. pre svega. odnosno uticaji određeni nje- nom primenom. reda veličine 30 do 60%. te održavanje konstantne krutosti isprskalog preseka sve do pred lom. Kvantitativno. ali svakako ne u istoj meri u kojoj bi to bio slučaj da je sa ovakvim preraspodelama kalkulisano. duktilni preseci. konstatujmo i da pad krutosti usled isprskalosti preseka može biti vrlo velik. se koristi i za uticaje u stanju granične nosivosti. Preraspodela naprezanja između preseka i elemenata konstrukcije je moguća tek ukoliko je najopterećenijim presecima (zonama) omogućena dovoljno „dugačka“ plastična rotacija i. još jednom. Posledica je ovo. Kasnije. 2/11. Ali. oblika poprečnog preseka.. ali sa uticajima koji. 2/12 je prikazano kako za tri različita poprečna preseka (jedan pravougaoni i dva T-preseka zategnuta u različitim zonama) kvalitativno i kvantitativno izgleda pad krutosti sa prirastom spoljašnjeg momenta savijanja.

........ odražava na promenu krivine preseka (nagib dilatacione prave). Povećanje dilatacija u čeliku je praćeno............ Pri momentu Mpr javljaju se prslinei... Ili.. a promena kraka unutrašnjih sila (iako se povećava) nije značajna. 2/13. analogan dijagramu napon- dilatacija... Ideali- zovano.... Promena krutosti preseka sa prirastom momenta [14] Sada posmatrajmo kako se povećanje momenta savijanja koji deluje na poprečni presek. ovo je prikazano na Sl......... 2/12. (manjim) povećanjem dilatacija u be- tonu i smanjenjem visine pritisnute zone betona......2} EI U fazi malih vrednosti momenata.. sve do pojave prslina.. linearan.......... prirast krivine je. 2/14)...... Linijski elementi Sl.................. Dijagram je... to se i moment savijanja malo menja sa povećanjem dilatacija. 2/13........ sa ovim povećanjem dilatacije... saglasno Hooke- ovom zakonu.. Kako sila u armaturi...... presek nije u stanju da prihvati svo ono momentno opterećenje koje se javi nakon dostizanja plastifikacije i Razvoj prslina nije trenutan fenomen i realna kriva nema ovako izražene tačke loma (videti Sl......... zbog čega krutost pada (nagib krive je manje strm)..... ........ a prirast krivine sa povećanjem momenta savijanja je veći.... Zavisnost moment savijanja – krivina preseka [109] Čelik koji se do tada ponašao linearno prelazi u plastičnu fazu rada (pri krivini κv).. Sl. Poglavlje 2 : strana 7 od 170 129 ..... koja se karakteriše prirastom dilatacija bez (ili sa malim) prirasta napona... a nagib krive u nekoj tački definiše savojnu krutost preseka (EI)....... Na ovaj način (idealizovano) su dve veličine povezane sve do trenutka dostizanja granice razvlačenja u za- tegnutom čeliku (moment Mv.... na neki način... na primer pravougaoni. videti i Okvir 2/2)... jer je: M  .. 2... ostaje približno konstantna.. usled potrebe očuvanja ravnoteže preseka........{2..

..... 2/14.3} Ova veličina predstavlja meru žilavosti preseka.. Tada govorimo o duktilnom (za razliku od krtog) ponašanju materijala (Sl. Duktilno i krto ponašanje materijala prikazano zavisnošću opterećenje-ugib [14] Duktilitet krivine preseka. moment…).. imajući na umu vrlo visoku sposobnost čelika za dugu plastičnu deformaciju. Duktilnost je univerzalna karakteristika i može biti razmatrana u proizvoljno mnogo različitih oblika. Sl... Proračunom se određuje minimalno potrebna količina arma- ture u preseku i ona tamo mora biti i obezbeđena u elementu....... Načelno.. prilikom projektovanja se. najčešće. to se lom preseka događa..... Smatra se da je preraspodela uticaja u statički neodređenim konstrukcijama obezbeđena tek nakon ostvarenja duktiliteta većeg od nekog koji je u intervalu između 3 i 6...... budući da je njegov ko- laps izazvan drobljenjem betona.. 2/13 direktno definiše faktor duktiliteta krivine preseka napregnutog na savi- janje.......... može se uspostaviti odnos deformacijske veličine loma i početka plastičnog ponašanja............. i odgovarajuće (silom proizvedene) „de- formacije“ (opet u najopštijem smislu: dilatacija...... koji je od značaja u predmetnoj analizi. kao količnik dve krivine – one pri lomu i one pri kojoj počinje plastifikacija čelika: D   u /  v ........ kao što je slučaj sa savojnom krutošću u predmetnoj ana- lizi.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). odnose na poboljšanje karakteristika pritisnute zone preseka....... u ge- neralizovanom smislu (može biti i napon... drobljenjem pritisnutog betona.. kada god se daje zavisnost neke „sile“. ali se za dalji prirast opterećenja ponaša kao zglob – plastični zglob (iznad nekog nivoa opterećenja rotacija je nesprečena)... te da je čelik „kritičan“ samo u situacijama vrlo jako armira- nih poprečnih preseka: • Smanjenje procenta armiranja podužnom zategnutom armaturom.. 2/14)........ Kako je povećanje krivine praćeno redukcijom visine pritisnute zone betona. Duktilni preseci su armirani 130 . Mere kojima je duktilitet krivine preseka moguće povećati. na nivou poprečnog preseka (kao što je to ovde urađeno)... Povećanje dilatacija.. Dijagram na Sl. što se na a- naliziranom dijagramu manifestuje kao približno horizontalna grana – prirast krivine bez pri- rasta momenta savijanja....... pomeranje…)....... Sam presek se..{2...... sposobnosti post-elastičnog deformisanja.... za dva procenta armiranja.. pre svega. 2/15. za krivinu koja je na slici obele- žena sa κu. moguće je posmatrati pomeranje neke tačke konstrukcije u funkciji prirasta spoljaš- njeg opterećenja).. 23-mar-18 u armaturi... ili globalno (na primer.. .. je samo jedna od mogućih definicija/pristupa duktilnosti.. Krutost preseka za ovaj nivo opterećenja je bliska nuli.... znači i povećanje krivine preseka........ Uvek je pogodno dve veličine upariti na način koji nagibu krive daje kon- kretno (direktno) fizičko značenje. Takva zavisnost može biti uspo- stavljena lokalno...... Ideja je da se ukaže na kontradiktornu situaciju kada višak čelika za armiranje ne rezultira dodatnom sigurnošću (prikazano na Sl... naponski.. μ1>μ2)...... Ovim se ne želi reći da preseke treba pod-armirati..... po definiciji.... opire spoljašnjem momentu koji odgovara momentu nosivosti preseka.

Zato. superioran u odnosu na beton čak i kada je prijem pritiska u pitanju. svojim nosivim karakteristikama. linearno-elastično do ovog opterećenja) u pritisnutom betonu i linearnu raspodelu dilatacija po visini preseka. 2. Čak i ako se za određivanje momenta plastičnosti koristi kompleksniji zakon promene napona u be- tonu. razlika intenziteta dva momenta nije velika. ako je As1 površina zategnute armature. Dijagram moment savijanja – krivina za dva različita koeficijenta armiranja [14] • Armiranje pritisnute zone preseka. idealizovano. Granični moment nosivosti MEd se može odrediti iz uslova ravnoteže. Sl. za gra- nično stanje prikazano narednom skicom. a zy – krak unutrašnjih sila: M v  As1  f y  z y . Čelik je. zbog malog prirasta momenta savijanja po dostizanju plastifikacije armature. Okvir 2/2. Moment plastičnosti i granični moment Moment Mv se može približno odrediti (budući da granica uglavnom nije jasno izražena) pretpostav- ljajući linearnu raspodelu napona (AB elementi se ponašaju. treba primetiti da dva momenta odgovaraju drugačijim dilatacijskim stanjima. istim oblikom jednačine. Linijski elementi količinom zategnute armature koja je maksimalno bliska potrebnoj. fy – granica razvlačenja čelika. dodavanje čelika u pritisnutu Poglavlje 2 : strana 9 od 170 131 . Opet. određenoj uz uvaža- vanje svih postojećih okolnosti koje mogu uticati i na njeno smanjenje (na primer činjenica prisustva pritisnute armature u drugoj zoni). 2/15.

kao i §2. 132 .1. koji ima granicu razvlačenja na dilataciji od oko 1. ovde treba biti oprezan. obuhvatajući priti- snutu zonu. Na račun ovoga. više ne postavlja kao pitanje. zbog niže granice razvlačenja. Sl. 2/86). Ovako utegnut presek je sposoban za prijem većih pritisnih naprezanja od slabije utegnutog preseka (videti i §1. povoljno utiču na duktilitet. osim momentom. po pravilu. smanjuje. i Unifikacijom granice razvlačenja betonskih čelika (na 500MPa). sprečava bočno širenje unoseći napone pritiska i u ravni normalnoj na pravac osnovnog pritiska.3. 23-mar-18 zonu ima za posledicu povećanu mogućnost prijema pritiska. Poprečna armatura. glatkog čelika GA (sa granicom razvlačenja 240MPa) će biti potrebno više. 2/16 ovo se. te da. za nižu marku betona može i očitati. te da će time i duktilitet biti veći. Sa Sl. Uticaj vrste betona i čelika na duktilitet preseka [14] • Vrsta čelikai. u (retkim) pojedinim situacijama. a zatezanja povećava duktilnost. Takođe. 2/13 proizilazi da će krivina κv imati manju vrednost. opterećen i aksijalnom silom. 2/16. • Utezanje preseka gustom poprečnom armaturom. konačni ishod po pitanju duktiliteta ne mora uvek biti na strani GA (videti i Okvir 2/3). Sl. bar u smislu granice razvlačenja. uticaj na duktilnost može imati i duktil- nost same armature (izbor tipa).2. za novoprojekto- vane elemente/konstrukcije.3. 1/11. Sl. izbor vrste čelika se. odlaganjem drobljenja. čelici sa nižom granicom razvlačenja (poput GA čelika u ranijoj do- maćoj primeni. • Kvalitet betona.2‰) su duktilniji od onih sa višom (preko 2‰).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Načelno. Ipak. Za prijem istih uticaja prilikom dimenzionisanja. treba imati u vidu da aksijalna sila pritiska. a samim tim se odlaže i trenutak kolapsa preseka. Sa Sl. Ako je presek. Očigledno je da više klase betona obezbeđuju prijem većih napona/sila pritiska. Uticaj količine armature (nivo uticaja koji su je odredili) je sada presudan.

Linijski elementi Prepoznajmo. Iako vrlo slični. odnosno 14mm za RA). 2/13 tri veličine krutosti koje odgovaraju prirastu spoljašnjeg momenta savijanja. na primeru iz [14]. kako po dužini. još jednom. a formiraju ih dva sistema paralelnih i međusobno upravnih žica. 2/17) tok preraspodele. skokovitu (idealizovanu). Otud i razlika u zavarljivosti. Kod rebraste armature razlikuju se dve vrste čelika. koji su u tačkama preseka spojeni elektro-otpornim zavarivanjem. odnosno donje zone (simetrično je i konstantno armirana)). Zavarene armaturne mreže pripadaju hladno- vučenim čelicima. 2. biće pokazan (Sl. Žice armaturnih mreža mogu da budu i glatke i o- rebrene. obostrano uklještene grede. zbog jednostavnosti analize. usvojena konstantne krutosti i nosivosti. Usvajajući ovakvu. na Sl. Okvir 2/3. Takođe. Analizira se promena momenata savijanja u krajnjem i u preseku u sredini raspona sa prirastom ravnomerno podeljenog opterećenja na gredi. kao manje otporne na zamor. tako i za slučajeve zategnute gornje. od- nosno 14-22mm za RA) ili u vidu valjački pravih šipki. Brojevi koji figurišu u oznakama pojedinih čelika se odnose na granicu razvlačenja i na karakte- rističnu čvrstoću pri zatezanju (dati u MPa). Poglavlje 2 : strana 11 od 170 133 . Vrste čelika za armiranje prema PBAB87 Pravilnikom PBAB87 [14] (bile) su definisane vrste čelika i prečnici šipki koji se koriste kao betonski čelik. razlikuju se u sadržaju ugljenika. Posmatrana greda je. šipke tipa 1. su zabranjene za primenu u seizmički aktivnim područjima. promenu krutosti. Glatka i rebrasta armatura se pro- izvode postupkom vrućeg valjanja i isporučuju se u koturovima (maksimalno za prečnike manje ili jednake 22mm za GA. tip 1 i tip2. Bi-armatura se dobija specijalnim oblikovanjem od hladno-vučene žice. u obliku na pola savijenih petlji (22-28mm za GA. u korist tipa 2.

Opet ravnopravnih krutosti. treba primetiti da ni predmetna greda nije armirana saglasno uticajima koji. Konačno. presek u sredini raspona (neisprskao) veće krutosti. Tako i predmetna greda proračunski nije morala biti tre- tirana s uslovima punog uklještenja na krajevima. sve do trenutka formiranja prslina u središnjem delu elementa (tačka B2. Krajnji dijagram momenata savijanja ima jednake vrednosti momenta u polju i nad osloncem – momenat je preraspodeljen. Kada se dostigne moment pojave prslina (tačka A1. a posledica ove rotacije je dalji „život“ grede. kako god bila modelirana i armirana. za mali nivo opterećenja. Statički sistem (model) grede je u određenoj meri i izbor projektanta. tj. koji nije održiv. kada je i ovaj presek dostigne (skica f). Zato je dalji prirast momenta u sredini vrlo mali. koji još nije dosti- gao. O- vim je definisan kraj nosivosti grede. Ipak.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). skica c) u oslonačkom preseku. u gredi će se realizovati baš momenti obostrano uklještene grede. odgovarati i brži prirast momenta. svako dalje povećanje opterećenja aktivira statički sistem kritične konfiguracije. a nad osloncem strm. 23-mar-18 Sl. u stanju da primi viši nivo opterećenja od onoga koji rezultira momentom nosivosti kritičnog (ili kri- tičnih) preseka. Sada. preraspodela naknadnog opterećenja ka preseku u sredini. i Možda. statički neodređena. 2/17. ovaj presek rotira na račun plastične deformacije. ali je očigledno da je greda. Kako je. preseci teže da uspostave momentnu sliku koja jednakim krutostima odgovara (dvostruko veći oslonački moment). sada. do početka razvoja prslina. veći od mo- menta u poljui. apsolutno. ovo će i biti slučaj. Preraspodela momenta savijanja obostrano uklještene grede [14] Saglasno linearnoj teoriji elastičnosti. prema linearnoj teoriji. 134 . odgovaraju obostrano uklještenoj gredi. Sa prirastom opterećenja. Naime. Ovakvo po- našanje se prekida dostizanjem granice razvlačenja čelika u oslonačkom preseku (tačka D1. to će mu. granicu razvlačenja. u čeliku. pri daljem prirastu opterećenja. skica e). nije loše ukazati na (ponoviti) sledeće. pre pojave prslina. doći će i do pada njegove krutosti. oslonački moment je dva puta. skica d). dodatnog objašnjenjea radi. dalje povećanje opterećenja ne može biti više praćeno prirastom momenta nad osloncem.

ne moraju da postoje ograničenja stepena (1-δ) preraspodele (jer je ovaj svakako ograničen kapacitetom rotacije. a uvedenu redukciju preraspodeliti. ne i upotrebljivosti. velikim otvorima prslina i ugibima. realizacija celog opisanog toka bi bila praćena vrlo velikim deformacijama čelika i. Dimenzionisanje koje bi za cilj imalo ovu vrstu optimizacije je bazirano na preraspodeljenim uticajima. Linearna teorija sa ograničenom preraspodelom Iako je pokazano da primena linearne teorije elastičnosti za granično stanje nosivosti može biti opravdana. pokrivajući jedno moguće ravnotežno stanje. Budući da je reč o plastičnim deformacijama. do pot- punog optimuma nije lako doći.1. budući da se preraspodela bazira na modifikaciji efekata određenih linearnom teorijom. Zbog velike među- zavisnosti ulaznih i izlaznih faktora u ovoj analizi. Preraspodela uticaja za kontinualnu gredu dele uticajai. samim tim.3. 2. utrošak materijala. Pokazano je (videti objašnjenja uz Sl. pre je reč o proračunskom postupku. Poglavlje 2 : strana 13 od 170 135 .3. nego bi se rešenja morala tražiti zametnim iterativnim postupcima u kojima je rela- tivno velik broj variranih para- metara. odnosno da se u ostatku konstrukcije obuhvate efekti ove redukcije (naravno. MEd. ii Ovim se posredno implicira i da preraspodeljeni uticaji mogu odgovarati graničnom stanju nosivosti. na vrednost δxMEd. 2/18. Sl. 2/18. Na primeru kontinualne grede ovo je pokazano na Sl. Uvažavajući pristup po kojem postoji izvesna sloboda u izboru statičkog sistema (sve dok je ravnoteža spoljašnjih sila zadovoljena). uz uslov da ravnoteža sila ostane očuvana. po rasterećenju greda bi u znatnoj i vidljivoj meri bila oštećena/deformisana. Ili. Iako. U preseku s maksimalnim (po apsolutnoj vrednosti) momentom dopušteno je umanjiti vred- nost oslonačkog momenta. načelno. moguće je redukovati uticaje u najoptere- ćenijim presecima (presecima u kojima će se. Linijski elementi U praksi. po prirodi stvari. kojim se kapacitet ro- tacije smatra a priori dovoljnim. i Iako se terminom „linearna teorija s ograničenom preraspodelom“ implicira da je reč o metodi analize konstrukcionih uticaja. 2/17) da se ovakva preraspodela može odvijati samo na račun dovoljnog kapaciteta rotacije kritičnih preseka ii. ne samo za moment savijanja). „Prelazno“ rešenje može biti primena ograničene preraspo. bi mogli biti manji. bez provere. u praksi se redovno koristi pristup ograničene preraspodele. 2. najranije i pojaviti prsline). valja primetiti da. eventualno i dimenzije preseka. eksplicitnim dokazom kapaciteta rotacije mora biti dokazano da je moguća predmetna prera- spodela). na ovaj način nije obezbeđeno najracionalnije projektovanje.

....44  1............ u Evrokodu...... ...253 0..... baš ove granice će usloviti potrebu dvojnog armiranja presekai... u funkciji tipa korišćene armature...6‰ 2...... vrednosti za graničnu dilataciju betona (Tabela 1/7)..5} k6  0.... osim navedenih praktičnih razloga.25   0...7} xu d  0....198 0....... to i data ograničenja pritisnute visine za δ=1 imaju smisla.35 za betone viših klasa Efekti proračuna na bazi preraspodeljenih uticaja mogu biti: smanjenje ukupne količine arma- ture (slučaj kod nosača sa velikim udelom korisnog opterećenja) i/ili smanjenje razlike u potrebnoj armaturi oslonačkih zona i preseka u polju.....44 xu  ... Dodatno....................253 0.6   za f ck  50MPa  d   cu 2  d   ..7 0.. u {2.. za  1  0.112 Očigledno je da vrednost δ od 1.. povećava se dopušteni stepen preraspodele (ili kapacitet rotacije.....340 0.9‰ 2...112 0.54  1...266 0. xu:  xu  1.274 0.. ..5x10-3).. U Evrokodu je. ovo pojednostavljeno zahtevom {1.........257 0.........288 0. odnosno postavljanjem armature u pritisnutu zonu........... ..5‰ 3....5 i 2... nezadovoljenje zahteva graničnih stanja upotrebljivosti. duktilnost)....208 0.6‰ 1. iz gornjeg izraza (εcu2=3...192 0. Unošenjem.............186 0..0 0. na sledeći način: k5  0.{2.6   za f ck  50MPa  cu 2  d 3 4  d  U ovim izrazima su k-koeficijenti odmah zamenjeni svojim preporučenim vrednostima/izra- zima.45 za betone klase do C50/60 .... Granica po visini pritisnute zone preseka u funkciji stepena preraspodele i klase betona Granična dilatacija betona.........350 0.329 0.....118 0. dalje..25 d Za više klase betona.. .. postavlja se i apsolutno ograničenje preraspodele.....4}  xu  1..122 0...323 0..183 0.....448  0...... ograničava u funkciji visine pritisnute zone preseka..0. 136 .183 0....... stepen preraspodele (koja ne zahteva eksplicitnu proveru kapaciteta ro- tacije) kod kontinualnih greda i ploča.. granice su date tabelom (Tabela 2/1)....9 0...25   0.... čime se postiže ujednačenije armiranje i Ovo se može i drugačije „čitati“: dvojnim armiranjem.... time.....323 0..... Tabela 2/1. posredno sprečava lo- gičnu posledicu visokog stepena preraspodele – velike deformacije i.... za ostale stepene preraspodele.4}.0 odgovara linearnoj teoriji bez preraspodele..............71}...4  103  xu  k  k   0. εcu2 ≤C50 C55 C60 C70 C80 C90 δ 3........{2...... Šta više....1‰ 2.7‰ 2..... koje se sa odnosom susednih raspona nalaze u intervalu između 0..114 0..45 .........448 0..7 za čelik tipa B ili C   ....4  103  xu  k1  k2   0... 23-mar-18 Tako se..368 0...8 za čelik tipa A Ograničenje stepena preraspodele......6} d 1.. u nastavku ponovljenom: xu d  0..{2... Kako je i za primenu linearne teorije konstatovan uslov relativno visokih duktilnosti kritičnih preseka.......{2.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). dobija se sledeća granica po visini pritisnute zone: xu   0....8 0............

bez obzira na neminovnost ugradnje armature i u pritisnutu zonu. nego i kvalitativnu). na primer. tada. Budući da je teorija proračuna preseka/elemenata prema graničnim stanjima već (načelno) prikazana. Osim količina armatura. Kod montažno-monolitnih konstrukcija ovo može biti od nezanemarljivog značaja. Redovno je proračun prema graničnim stanjima loma merodavan za dimenzionisanje. Pri tome.4. ali ovo je neophodno dokazati kontrolom graničnih stanja upotrebljivosti. granične vrednosti uticaja momenata savijanja i aksijalnih sila odgovaraju istoj proračunskoj situaciji.1. Izvesno.3. kada je i nesimetrijom poprečnog preseka uzrokovan veći stepen (realne) preraspodele. pojedini preseci grede se mogu naći zategnutim u različitim zonama (pogledati. Za različite proračunske situacije. nije uvažena činjenica postojanja i Nije čest slučaj kod monolitnih konstrukcija.3).1. pristupom jednostrukog armiranja. U slučaju statički neodređenih elemenata/konstrukcija. ovde treba ukazati na izvesnu „jednostranost“ razmišljanja vezanog za jednostruko armi- ranje. U oba slučaja. Proračunska potreba za armaturom Pod dimenzionisanjem se.1. 2. Linijski elementi dve zone i izbegavaju se jako armirani oslonački preseci. Podužna armatura grednih elemenata je. Ipak.6). 2. takvi preseci moraju biti dvos- truko armirani. na ovom mestu se daju samo neke dodatne napomene. Retko je proračunski neophodna pritisnuta armatura (visoke aksijalne sile pritiska). 2. saglasno već izloženom (§1. načelno. Očekivano. Samo u retkim situacijama (jako opterećeni i armirani elementi. pod dimenzionisanjem se smatra usvajanje geometrije. ovo dovodi i do vremenske promene sila u presecima armiranobetonskih elemenata. podrazumeva određivanje potrebnih količina po- jedinih armatura elementa. te se primena preraspodele u ograničenom obliku preporučuje. budući da su izloženi malim intenzitetima aksijalne sile.5. DIMENZIONISANJE I ARMIRANJEii 2. ii Posebne odredbe koje se odnose na detalje armiranja greda konstrukcija u seizmičkim područjima će biti prikazane u sklopu poglavlja „Višespratne zgrade“ (§5. i di- menzije preseka. Posebno opravdano je primenji- vati preraspodeljene uticaje kod kontinualnih nosača T-oblika preseka. produkt proračuna grednog nosača prema graničnom stanju loma na simultano dejstvo momenata savijanja i aksijalnih sila. na bazi određenih uticaja i poznate geometrije betonskih preseka. u užem smislu iii.4. O ovome je neophodno voditi računa kad god je od značaja i.1. Poglavlje 2 : strana 15 od 170 137 . Ali. se dimenzionišu uz pretpostavku jednostrukog armiranja preseka.4. iii U širem smislu. na primer. efekti su pozitivni. mogu biti rezultat dimenzionisanja. Okvir 1/1). strogi zahtevi po pitanju ugiba i/ili prslina) granično sta- nje upotrebljivosti je „kritično“ i zahteva korekciju potrebnih količina armature određene prema prvom.4. Za praktičnu primenu razvijena su inženjerska pomagala u obliku tablica ili specijalizovanog softvera. Uticaj vremenskih deformacija Dugotrajno delovanje opterećenja izaziva tečenja betona i promenu deformacije (ne samo vrednosno. preseci grednih elemenata.

... 138 ...... na sledeći način: Fsd  M Ed / z  N Ed ..... MEd. linija zatežućih sila može biti određena........... pa i količine armature mogu biti duboko konzerva- tivne...... obično... ali zbog činjenice da se krak unutrašnjih sila malo menja poduž poteza... ona koja odgovara karakterističnom (dimenzionisanom) preseku.............................. Potreba za armaturom duž nosača......... Opet.......{2..........................{2.....10} i Naravno..................... određuje sila koju armaturom treba prihvatiti duž nosača. Fsd.... čini greška................... za kontinualnu gredu.. 23-mar-18 proračunske armature u pritisnutoj zoni................ prilikom njenog određivanja......... obuhvatanjem i a- ksijalnih sila................9} Na skici (Sl.................Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)............... zi: Fsd  M Ed / z ................. Ovim se... Sila zatezanja u armaturi.. Analogno i za potez na kom je greda zategnuta na gornjoj strani....... ......................... je količnik proračunskog momenta savijanja.......... na bazi pretpostavke jednostruko armiranih preseka.. 2/19... „Pokrivanje“ linije zatežućih sila [39] Alternativno. u situacijama kada u presecima grede postoji i aksijalna sila....... Očigledno je i da je ovakvu liniju moguće formirati u obliku koji direktno rezultuje potrebom za armaturom: As  Fsd / f yd .. za zateg- nutu donju stranu koristi konstantna vrednost za krak unutrašnjih sila....... i kraka unutrašnjih sila.................... u realnim konstrukcijama. za ceo potez preseka jednog raspona...... Dimenzionisanjem su određene potrebe za podužnom armaturom samo u karakterističnim presecima.... se može odrediti prema liniji zatežućih sila..... ..... u situacijama kada aksijalne sile mogu biti za- nemarene................... ....... grafički............. očigledno.. prikazana krivama „A“..... ovakve situacije su karakteristične za preseke s relativno niskim intenzitetima momenata savijanja......{2........ ovakav pristup je moguć samo u situacijama kada aksijalne sile poduž grede ne postoje ili ih je opravdano zanemariti.8} Sl.. ne velika.. kojom se..... 2/19)...... linija zatežućih sila je..... Uobi- čajeno je da se.

. ali i kada je greda T-preseka s širokom flanšom. Time su ispunjeni uslovi za hipotezu rav- nih preseka.. sa strana rebra na širinu rebra.. 2/22.1 l0  0..... Uz logičan uslov da se sadejstvujućom širinom ne može obuhvatiti nepostojeći deo flanše/ploče (desni kraj skice).. Određivanje efektivne širine ploče [39] U Evrokodu 2.. efektivna širina (Sl..2  bi  0. Rasponi l0 [39] Poglavlje 2 : strana 17 od 170 139 ... beff.. Realna i aproksimativna promena napona pritiska po širini ploče [16] Realno ponašanje ovakvih preseka pokazuje koncentraciju pritiskujućih naprezanja u širini flanše koja je u širini rebra i neposrednoj okolini.. . te brz pad sa udaljavanjem od rebra. Ovim se implicira da pretpostavka ravnih preseka nije zadovoljena.{2.i.. 2/20). uslova oslanjanja i poprečne armature.. potrebno je odrediti deo širine ploče/flanše koji zajedno s pločom „saučestvuje“ u prijemu napona pritiska – efektivnu (sadejstvujuću) širinu flanše.1  beff .. 2/22 ako je greda opterećena raspodeljenim opte- rećenjem.... nego se „pomera“ ka gornjoj ivici sa strana rebra.2  b . Sl. 2/20...... 2/21.11} Rastojanje l0 predstavlja razmak između nultih momentnih tačaka duž raspona i može se usvojiti saglasno uputstvima datim na Sl. odnosno da neutralna linija nije prava linija.i  0.2  l0  bi ... Kako bi se pojednostavio pro- račun. bw: beff  bw  beff . raspona.. efektivna širina se određuje u funkciji dimenzija rebra i flanše.. opravdano je proračunski pretpostaviti da se napon pritiska prenosi konstantno po širini. Sl.... Sl. vrste optereće- nja.... Linijski elementi Kada je gredni element deo međuspratne konstrukcije zajedno s punom pločom.. 2/21) se određuje dodavanjem parcijalnih efektivnih širina. ali po efektivnoj širini ploče/flanše (Sl.. gde je beff .. 2..

.... ...... po pravilu se to ne čini.. 23-mar-18 Ovako određene širine flanše.... 140 ........ što bi komplikovalo modeliranje.... Interesantno je primetiti i da efektivna širina flanše ne zavisi od njene debljine......... dosledna pri- mena datih pravila bi uzrokovala promenljiv poprečni presek poduž grede (različit u polju u odnosu na oslonačke zone).. bilo upo- trebljivosti....2.... .. za slučaj kada postoji potreba za smičućom armaturom.12}  z   cot   cot   / 2 za elemente sa smičućom armaturom Konzervativno........... saglasno intenzitetu transverzalne sile (u zoni maksimalnih momenata. gde su obično mali intenziteti aksijalne sile.. Ova armatura se raspoređuje ravnomerno po obimu poprečnog preseka..{2... Nesimetrične T-preseke..................4......... Uz pretpostavku vertikalne orijentacije poprečne armature.......... niti od visine preseka..........5......5  1... i analizom naprezanja izazvanih torzionim momentima je utvrđena potreba za po- dužnom armaturom... treba dimenzionisati na dejstvo kosog momenta savijanja (koso savijan presek).. Ovde treba primetiti da se efektivna širina flanše određuje i za delove grede gde se očekuju negativni momenti savijanja.4):  d za elemente bez smičuće armature ai   ... biće: ai  0.. dok je u zoni oslonaca – po pravilu velika).4..... bilo prema graničnim stanjima nosivosti....... Tako.. posledično...{2...... i Videti i prilog §2...... potreba za podužnom armaturom se javlja i usled potrebe obezbeđenja od glavnih napona zatezanja......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...... razlozi su i. mala je i potreba za ovom dodatnom armaturom..... te nije pogodna za analizu pristupom „linije zatežućih sila“....... Iako je dopušteno umanjiti potrebu za ovom armaturom u pritisnutim zonama preseka (na račun sile pritiska koja deluje u pojasu)...5........ njihov smisao je vezan za potrebe modeliranja elementa i..14} Takođe.... obezbeđuje horizontalnim (poduž ose grede) „pomeranjem“ (shift rule) linije zatežućih silai za dužinu ai (krive „B“ na Sl........... Zato se dopušta i modeliranje grede konstantnog preseka (onog koji odgovara polju) na rasponu............... može se usvojiti du- žina pomeranja koja odgovara minimalnom uglu nagiba pritisnutih štapova... dužinu ai treba odrediti u zavisnosti od toga da li je u pitanju greda sa ili bez proračunske potrebe za smičućom armaturom (oznake – u §1.. .. Iako proširenja u tim zonama nisu od praktičnog značaja prilikom dimenzionisanja poprečnih preseka zategnutih u gornjoj zoni............. ΔFsd..{2.. Pritom....... strana 159. te za potrebe proračuna elementa.. 2/19)..... U praksi se često koristi „proračunski trik“ kojim se dodatna potreba za podužnom armaturom. Osim komplikovanog načina koji prati ovu relativno malu uštedu u količini armature.. primenjuju se „univerzalno“: za potrebe modeliranja konstruk- cije. kada nije sprečena torzija i bočno pomeranje.....1... značajno različita (čak kvalitativno) stanja naprezanja za različite proračunske situacije.... Osim usled savijanja.. određivanja statičkih uticaja.................... deo glavnog napona izazvan smicanjem proizvodi potrebu za dodatnom količinom podužne zategnute armature (videti u §1.125  d .....9  d  2.. često......................13} „Pomeranjem“ linije zatežućih sila obezbeđuje se dodatna sila za prijem podužnom zategnu- tom armaturom: Ftd  VEd  ai / z .4)....5. Ipak.

. Iako je pravac pružanja kosih gvožđa takav da se njima postiže efikasniji (sa manjom količinom armature) prijem glavnih napona zatezanja.. Kosa gvožđa se.. povijanjem armature iz donje u gornju zonu. uzengijama je neophodno prihvatiti indirektno koncentrisano opte- rećenje (Sl.... mesto povijanja locirano suviše daleko od oslonca. pošto je.... načelno.. jednake pretpostavke za ugao nagiba pritisnutih štapova…). 2.. čija se potreba određuje posebno za dejstvo smicanja. ovde ponovljeno ..1..... 2.. tj...15} Posebna vrsta analize se sprovodi za obezbeđenje smičućeg transfera na spoju između rebra i flanše greda T-preseka....1....1.....{2.4)....... Poglavlje 2 : strana 19 od 170 141 ... ali uz uvažavanje činjenice zajedničkog delovanja dva uticaja (zbirna naprezanja.Sl.. od mesta potrebe za kosim gvožđima.4... U pojedinim situacijama... može se koristiti „pomerena“ linija zatežućih sila (Sl.. preglednosti radi.. i Analizirano nešto kasnije . prilikom kontrole i obezbeđenja glavnih napona zatezanja imati na umu i prirast (pozitivan ili negativan) smičuće sile izazvan dejstvom momenta savijanja na promenljivoj visini (Sl..§2.. a posebno za dejstvo torzije. 2/59). na način da je u svakom preseku obezbeđena količina armature najmanje jednaka proračun- skoj. 2/23): Vx  Vx  M x  tan  / dx . Dodatno. Zato. Linijski elementi Proračunska poprečna armatura je rezultat proračuna grednog elementa na dejstvo glavnih napona zatezanja izazvanih transverzalnim silama i momentima torzije.. Najčešće se projek- tuje u obliku vertikalnih uzengija..... 2/58)... mogu se projektovati i kose šipke (Sl... iskustveno se njihova primena pokazala nepo- voljnijom (veće širine prslina) od primene samo vertikalnih uzengija.. naravno. 2/24)..... 2/23. 2/58) ili opterećenje po donjoj ivici grede („obešeno opterećenje“)i. redovno.......... Sl... usvaja prema dijagramima potrebne armature... Način analize je opisan u prilogu (§2...... a ova poprečna armatura ima „karakter“ podužne... mogu projektovati samo u cilju prijema dela glavnog napona izazvanog smicanjem....... fyd. Redukovani dijagrami transverzalnih sila kod nosača promenljive visine [108] Kod nosača promenljive visine (odnosi se i na nosače s vutama) potrebno je. U cilju prijema obe- šenog ili indirektnog opterećenja.. ili da je flanša preseka određena sadejstvujućom širinom ploče......... Kao pogodan metod za obezbeđenje ovog zahteva.......5... kosim delom redovno nije obezbeđeno i potrebno koso gvožđe.4.. Armaturne šipke se usvajaju na osnovu njihove nosivosti koja proizilazi iz pretpostavke maksimalnog napona. bilo da je reč o nezavisnim grednim elementima.. .2.2... ova vrstu armature dobija preporuku primene samo kod preseka kod kojih bi armiranje vertikalnim uzengijama ugrozilo dobru ugradnju betona.. Armiranje i minimalni zahtevi Podužna armatura grednih nosača se. 2/19...... Tada se njihova potrebna dodatna količina određuje iz uslova da same mogu prihvatiti kompletno predmetno opterećenje (Sl.

po pojavi prsline... .... definisana na sledeći način (videti i prilog... 2/25)..... „Pokrivanje“ linije zatežućih sila [39] Bez obzira na rezultat proračuna potrebne podužne armature...18} Dužina ankerovanja donje armature na krajnjim osloncima odmerava se od linije kontakta između grede i oslonca (Sl. kada usvojena armatura može biti i manja od navedene minimalne..... 23-mar-18 Armatura se......... Ovom količinom armature se presek obezbeđuje od krtog loma: situacije kada bi..................5.....max  0. kako je skicom pokazano...{2...min  0..........sup........... u presecima mora biti usvojena bar minimalna zategnuta...II).. usvaja za lokalno najopterećenije preseke..............1.......04  Ac ......25  As...... transfer sile na armaturu...... po pravilu..{2. uzrokovao tečenje armature........................ ..5.......... nosivost šipke na dužini ankerovanja se može pretpostaviti linearno promenljivom (do nule). Osim ovoga.... ni zategnute) od (videti Okvir 2/4): As ..... §2. .... 2/24.1...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)............ a zatim se „ukida“ saglasno padu potrebe za armaturom poduž grede...max  0........16} f yk gde je bt srednja (prosečna) širina zategnute zone (za T-preseke uzima se širina rebra)....bot  2  As.............. ali bar za 20% veća od proračunski potre- bne prema graničnom stanju loma.... Preseke u kojima nije obezbeđena ova količina armature treba smatrati nearmiranim... treba imati na umu i odredbe koje se odnose na minimalne količine armature grede u cilju prevencije koncentrisanja prslina (§1.................. po pojavi prsline..... napon u armaturi ostaje ispod granice razvla- čenja..... strana 158): f ctm Ast ........... Dovoljnom količinom podužne armature se obezbeđuje da....................26   bt  d  0.................{2............max ...........4........ U presecima grede ne sme biti usvojeno više armature (ni pritisnute. A Sl.0013  bt  d .... Pritom.............. Izuzetak su sekundarni elementi u kojima se može prihvatiti izvestan rizik od krtog loma... 142 .17} Površina donje armature na osloncima (i krajnjim i srednjim) na kojima nije proračunski pret- postavljeno uklještenje (ili je pretpostavljeno samo parcijalno uklještenje) mora da bude usvo- jena najmanje jednaka četvrtini površine maksimalne armature u polju: As..5..

i pritisnute.... 2/27): M Ed .15  Ast .. armature na 4% površine betonskog preseka.... može se pokazati da će se kod jednostruko armiranih preseka... ili od dvostrukog prečnika valjka.. zahtevi po visini pritisnute zone mogu biti zadovoljeni i s proizvoljno velikim količi- nama armature. određeni iz uslova ograničenja visine pritisnute zone na 0. Ankerovanje donje armature na krajnjim osloncima (desno – indirektno oslanjanje) [39] Okvir 2/4. Na primeru klasa betona zaključno s C50.... razmatraju količine armature (Sl..... Sa druge strane. 2.45d. Dužina ankerovanja šipki donje armature nad srednjim osloncima ne treba da bude manja od 10φ. moguće je ostvariti zahtevanu duktilnost i s velikim procentima armiranja...... Međutim. i zategnute... 2/26). određuje na osnovu maksimalnog momenta u polju. [28]... ako se presek armira i u pritisnutoj zoni. a zatim dodavanjem dovoljne količine pritisnute armature „podizati“ neutralnu liniju u preseku do zahtevane granice (0..... ta arma- tura treba da je kontinualna. Maksimalna armatura Ograničenje maksimalne količine. u svom minimumu. ovakav zahtev je opravdano (i pogodno) zameniti zahtevom kojim se.. sa pra- vougaonim ili polukružnim kukama. Sl...sup  1  M Ed . ili ne manja od prečnika valjka za savijanje... Ili.. za odgovarajući raspon.sup  0. gde su maksimalni procenti armiranja.15  M Ed . Naime.. ρmax. umesto momenata savijanja.19} Poglavlje 2 : strana 21 od 170 143 .... iako i dalje ostaje bez objašnjenja... u ostalim slučajevima (Sl. 2/25.71}). 2/26. Ankerovanje na srednjim osloncima [39] U monolitno izvedenim konstrukcijama. preseci na osloncima treba da se proračunaju za moment savijanja koji nastaje usled delimične uklještenosti grede... Ukoliko donjom armaturom treba prihvatiti pozitivne oslonačke momente. čak i ako su proračunski pretpostavljeni uslovi pro- stog oslanjanja.max  Ast . Moguće je u zategnutoj zoni usvojiti proiz- voljno veliku količinu armature (preko 4%. a šipke mogu (ne moraju) da se nastave preklopom (skice b i c)... može da izazove nedoumice..max  0..45d). Linijski elementi Sl.{2.. na primer)... s obzirom da izostaje eksplicitno objašnjenje zahteva.... ovo je pokazano u narednoj tabeli.. . značajno strožijim (u smislu ograničenja površine armature s gornje strane) pokazati kriterijum kojim se ograničava visina pritisnute zone (kriterijumi {1.... Tako. Taj moment se. za šipke prečnika najmanje 16mm. čini se da „iza“ kriterijuma maksimalne armature ne stoji razmišljanje o duktilnosti preseka.

minimalni zahtev [81] Na srednjim osloncima greda monolitno spojenih s pločom. [27] U takvim situacijama je poželjno podužnu armaturu smeštenu u flanši obuhvatiti dodatnom uzengijom (Sl. te petomilimetarskim uvećanjem mak- simalne nominalne veličine zrna korišćenog agregata (Sl. 23-mar-18 Sl. kompletna armatura može ostati grupisana unutar širine grede (Sl. 1/60). poželjno je.1. Sl. Sl. površina za- tegnute armature se raspoređuje na efektivnoj širini flanše/ploče (Sl. Minimalni čisti razmak između šipki. Raspored zategnute (oslonačke) armature u preseku s flanšom [39]. i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. 2/29.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). a manjim razmakom se povećava krak unu- trašnjih sila u preseku. 2/28. Međutim. Razmak šipki podužne armature [23] Na ovaj način određen. Ili. Za šipke proračunske pritisnute armature se zahteva da svaka od njih (prečnika φ) bude obu- hvaćena poprečnom armaturom koja je na rastojanju ne većem od 15φ. 2/27. 144 . 2/28b). je odre- đen maksimalnim prečnikom šipke podužne armature. 2/29). Alternativno. prilikom raspoređivanja armature usvajati veće razmake. Raspoređivanje šipki podužne armature u poprečnom preseku je već razmatrano (§1. Vertikalni razmak između šipki nema razloga da bude veći od minimalno zahte- vanog: nema zahteva za prolazom igle sa strane. ili greda T-preseka. što je više od zahteva domaćih propisa. minimalni horizontalni razmak može na ovaj način biti odre- đen/usvojen samo za donji red šipki. Sl. zahtevi dobre ugradnje betona podrazumevaju mogućnost prolaska igle pervibratora (40-50mm) do najnižeg reda armature. Podužna armatura nad osloncima. Imajući ovo na umu. na primer. minimalni razmak između šipki će uobičajeno biti nešto manji od 40mm.2. 2/28). 2/28c).

glavna armatura se vodi nepreki- nuta (ili nastavljena) u širini nosača.Sl. 2/32. dok prava armatura nosača „zadržava“ svoje (Sl. uz bočne površine. 2/33) može prepo- armature (prema PBAB87) [14] ručiti da vertikalni potez između gornje i donje zone bude „podeljen“ bočnim šipkama tako da vertikalni razmak dve armature ni u jednom slučaju ne bude veći od 300mm. U blizini i- vice betonskog preseka ovo je posebno Sl. 2/30. Skretne sile izazvane povijanjem armature [14] opasno. gredni element je potrebno obezbediti i podužnom armaturom postavljenom po visini preseka. 2/33. saglasno kotlovskoj formuli (Sl. ali i pošto- Sl. u ovom slučaju. a vuta dobija svoju podužnu armaturu po visini nosača. 2. 2/34). Poglavlje 2 : strana 23 od 170 145 . Kod horizontalnih vuta. uslovljenom radijusom povijanja uzengije (Sl. 2/31. posredno se (tumačenjem odgovarajućih odredbi za visoke grede. ali i kod provere ispunjenosti zahteva vezanih za mi- nimalno rastojanje između šipki. Linijski elementi Sl. Minimalni razmaci šipki podužne vanjem dosadašnje prakse . Posledica skretnih sila je i pojava zatezanja upravno na ravan povijanja. treba voditi računa o stvarnom položaju šipke. prema Sl. Podužna horizontalna armatura. Vertikalne vute se armiraju posebnom podužnom armaturom koja prati ivicu preseka. 2/30). Povezivanje bočnih šipki [27] Prilikom izrade grafičke dokumentacije. zbog čega je od izuzetne važnosti poštovanje pravila datih u smislu oblikovanja armature. Intenzitet skretnih sila je obr- nuto proporcionalan radijusu povijanja. a uzen- gije se na dužini vute projektuju promenljive visine. ne mora biti preklopljena. Pomeranje ugaone šipke [27] Sl. 2/31. Uobičajeno je da armatura vute ima posebne uzengije. U cilju prevencije deformacije armaturnog koša. Iako se u Evrokodu ne daju bilo kakva konkretna uputstva vezana za njen raspored. zbog mogućnosti istiskivanja zaštitnog sloja betona. Povijanje armature (i zategnute i priti- snute) izaziva skretne sile. 2/32). bočna armatura visokih greda treba da bude povezana na način prikazan skicom. Osim proračunskih i konstruktivnih šipki u gornjoj i donjoj zoni preseka.

Nastavak donje armature kontinualnih greda [27] 146 . 2/36. 2/35. armatura donje zone nastavlja preklapanjem preko oslonca. Kontinuitet armature u donjoj zoni je moguće obezbediti preklopom kao na Sl. 2/26c). 2/34. pravilno je armaturu nastavljati u pritisnutoj zoni.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Armiranje vertikalnih i horizontalnih vuta [89] Kako se. 23-mar-18 Sl. Mesta nastavljanja armature kod kontinualnih greda Sl. može se korisnim pokazati njihovo izvođenje „ukoso“. Sl. Tako se. na mestima najmanjih naprezanja. Sl. 2/35. 2/37. 2/37 (prema Sl. kako je prikazano na Sl. Pri izboru mesta nastavka. uzengije dela s promenljivom visinom svakako razlikuju od u- zengija u delu grede konstantne visine. Kose i vertikalne uzengije vute [13] Nastavljanje podužne armature je neophodno kod greda velikog raspona ili kod kontinualnih sistema. u slučaju kontinualnih greda. kod vertikalnih vuta. dok je gornju poželjno nastavljati u središnjoj zoni polja.

promenu mome- Sl. pogotovu u situacijama kada su projektovane kao montažne konstrukcije. u svojim kosim delovima. Već iz priloženog. Dva varijantna rešenja armiranja kontinualnih greda [108] nata savijanja). 2/38). Za nosače sistema proste grede relativno velikih ra- spona. opterećene sopstvenom težinom i ravnomerno raspodelje- nim linijskim opterećenjem. često se kori- ste nosači promenljive vi- sine. nagib ivice siluete prouzrokovan promenom visinom se može pogodno iskoristiti u cilju obezbeđenja na- giba krovne ravni. 2/39 prikazan je primer četiri simetrične grede pra- vougaonog preseka raspona 10m. Tada se redovno izvode horizontalne donje ivice i nagnutih gornjih ivica. a u cilju dalje racionalizacije poprečni preseci se projektuju T ili I-oblika (Sl. U oba slučaja. Na Sl. Kako je prirast visine kod ovakvih nosača. usvojenim načinom armiranja pokriva se potreba za armaturom definisana „pomerenom“ linijom zate- žućih sila. najčešće. zbog uštede u utro- šku materijala. oči- gledno je položaj preseka sa maksimalno potrebnom armaturom zavisi od nagiba gornje ivice: većim nagibima odgovaraju „kritični“ preseci bliži osloncima. može da preuzme i funkciju obezbeđenja glavnih napona zatezanja (diskutabilno!). otprilike. 2/6). 2. Otud se ovakvi nosači najčešće primenjuju kao glavni krovni nosači kon- strukcija tipa industrijskih hala. 2/38. i jednostavnijeg armiranja odvojenom armaturom dve zone. Varirana je visina preseka u sredini: visina preseka na krajevima je u svim slučajevima 60cm. a središnje visine su 70. kada deo povijene armature. Akcenat je na kvalitativnim razlikama. opet naj- češće. Osim racionalizacije oblika (visina preseka prati. na- ravno. 100. linearan. paraboličan. Poglavlje 2 : strana 25 od 170 147 . te pravim šipkama (Sl. Linijski elementi Kod armiranja kontinualnih greda moguć je izbor između racionalnijeg (manji utrošak čelika) armiranja povijanjem šipki iz donje u gornju zonu. a prirast momenta. i Apsolutne vrednosti ovde nisu od posebnog interesa. to se maksimalna potreba za armaturom ne registruje u presecima sa maksimalnim momentom savijanja. 130 i 160cm i. Na slici su prikazani dijagrami potrebe za podužnom armaturom u donjoj zoni preseka.

Sl. koji su po pravilu opterećeni koncentrisanim silama. B-spoljašnje) [39] • Uzengijai. Dijagrami promene potrebe za podužnom armaturom za različite A-nosače Kod slobodnih krajeva grednih elemenata (kon- zole). sa nagibom u odnosu na podužnu osu koji nije manji od 45°. poput armaturnih kaveza ili lestvičaste armature. razlike nisu velike. sidrenjem „unatrag“. za grubu (ali i dovoljno tačnu) orijentaciju. 2/39. Čelo nosača se obezbeđuje horizontalnim ukosnicama (Sl. • Drugih oblika poprečne armature. koja je ugrađena tako da ne obuhvata zategnutu armaturu. Armiranje kraja prepusta Poprečna armatura greda za prihvat smicanja se usvaja najčešće kao vertikalna. zatvorene ili otvorene (Sl. na levoj skici: zatvorena spoljašnja i otvorena unutrašnja. 2/40. 23-mar-18 U praksi.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 2/41. na desnoj skici: otvorena spoljašnja i po jedna zatvorena i otvorena unutrašnja). podužnu glavnu armaturu iz gornje zone je poželjno poviti u donju zonu. Prilikom armiranja ovakvih elemenata. preko čela nosača. Čak i ako ovim nije određena maksimalna potreba za armaturom. a može biti i kosa. 2/41. pad potrebne armature u delu između kritičnih preseka se odražava i na pad usvojene armature – presek u sredini će imati istu količinu armature kao i kritični preseci. i Primetiti unekoliko proširen domen elemenata koji se smatraju uzengijama (links) prema Evrokodu. 148 . Vertikalna armatura za smicanje (A-unutrašnje. ali je odgovarajuće usidrena i u pritisnutoj i u zategnutoj zoni. • Koso povijenih šipki iz donje u gornju zonu. 2/40). U Evrokodu se navodi da armatura za prihvat smicanja može da se sastoji od kombinacije: Sl. mogu se kontrolisati preseci na trećini raspona. u odnosu na dosadašnju praksu. Sl. koje obuhvataju podužnu zategnutu armaturu i pritisnutu zonu preseka i mogu da budu obimne ili unutrašnje.

. Poglavlje 2 : strana 27 od 170 149 .. nakon zanemarenja normalnih napona upravnih na podužnu osu... 2/43... zbog čega se ne primenjuju često. . 2/42) prikazan je smičući lom grede.. Lom grede smicanjem. Kako se za presek s prslinom........ armiranje vertikalnim uzengijama ostaje dominantno i preporučeno. po pravilu.... nisu posledica Sl. Za kritičnu zonu karakteristične su kose prsline (savijana sredina grede ima vertikalne prsline). savijanja i torzije)... i Maksimalne vrednosti glavnih napona zatezanja.. u zategnutoj zoni može zanemariti normalni napon. Širina kosih prslina u funkciji načina poprečnog armiranja blemima izvođenja...2   . izvor [82] samo smicanja (generalno. a da je najveća širina karakteristična za primenu koso povijene podužne armature (kosih gvožđa). Sa druge strane...2    b2  4  2  1 → nakon b  0 →  1... mogu se odrediti na osnovu poznatih normalnih i smičućih napona. Eksperimentalnim ispitiva- njima (Sl..... karakteristična za vrlo usku zonu oko oslonca. 2/42.. σc i τ. a sam lom se redovno dešava kao iznenadan. saglasno teoriji elastičnosti... po visini preseka. Glavni naponi. stalno valja imati na umu da lom nastupa usled prekoračenja glavnih na- pona zatezanja.... Sl... 2... a ovi naponi........ Na slici (Sl.. U Evrokodu se zahteva da uzengije moraju činiti najmanje 50% (β3=0.... reč je o simul- tano dejstvujućoj kombinaciji smicanja..... te da je upitna moguć- nost njihovog pravilnog postavljanja. primena kosih uzengija je vezana sa pro.. Uz napomenu da je potreba za kosim gvožđima. Zato je ovu vrstu loma teško pre- cizno predvideti (treba ovde pomenuti i još uvek nedovoljno razumevanje fenomena).. su karakteristične za zategnutu zonu i minimalnu širinu preseka. zatim verti- kalnih.. Ipak..........20} 2 Ovo je razlog čestom poistovećivanju problema sa „smičućim“. uprkos uve- denim idealizacijama..5) ukupne površine armature potrebne za prijem smicanja. to celom visinom zategnute zone postoje samo naponi smicanjai:  1.. Linijski elementi U linijskim armiranobetonskim nosačima uglavnom vlada ravno (ravansko) stanje napona. 2/43) je utvrđeno da najmanjom širinom kosih prslina rezultuje primena kosih uzengija. koje se pružaju u pravcu prostiranja glavnih napona pritiska (normalne na pravac glavnih napona za- tezanja).{2..

...... ne dođe do tečenja armature i loma................... načelno....75......... Minimalnom količinom poprečne armature (kao što je bio slučaj i za minimum podužne) se (makar sam izraz ostao „nedokumentovan“) obezbeđuje element od krtog loma nakon pojave prsline....... Sl..... nakon pojave prsline...... Nastavljanje uzengija preklopom [28] Minimalni procenat/koeficijent armature za smicanje....... 2/44).........max  0......21} bw  sin  f yk gde količnik Asw/s (u mm2/m) predstavlja raspode- ljenu površinu armature za smicanje po dužini.... poduž cele grede..........60  d  1  cot   .................. ......................... ... Maksimalno podužno rastojanje između elemenata armature za smicanje je preporučeno na sledeći način (za vertikalne uzengije – 75% statičke visine): sl . pod uslovom da se uzengijom ne prihvata i torzija (Sl.... bw je širina grede/rebra.. između uzengija [27] nutak pojave prsline................... ....{2.{2. s je razmak poprečne armature meren poduž grede...23} Ograničenjem podužnog razmaka između šipki poprečne armature se element obezbeđuje od situacije razvoja kompletne prsline između dve šipke..... potrebno je sprečiti da. broj 0......... Ovo je....{2.............. Minimalni čist razmak imao karakteristike krtog........ a α je ugao nagiba poprečne armature u odnosu na podužnu osu grede.9 je za- menjen s 0............... budući da je vezan za tre.......... 23-mar-18 Kod visokih preseka se dozvoljava da uzengija bude nastavljena preklapanjem na vertikalnom delu uz spoljašnju ivicu preseka................Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...............22} Posebno se definiše maksimalno podužno rastojanje povijenih kosih šipki: sb......... 2/44. je preporučen u sle- dećem obliku: Asw / s f w    min  0....08 ck ..... kada se sila redis- tribuira na armaturu............ Ili....... obezbeđeno ako je razmak manji od: s  z   cot   cot    0..... Ili... Dovoljnom količinom poprečne armature se obezbeđuje da napon u armaturi po pojavi prsline ostane ispod granice razvlačenja......... a usvojeno je najnepovoljnije θ=45°....... svaka prslina mora biti presečena bar jednom šipkom poprečne armature (Sl.. u dimenziono neusaglašenim izrazima u Evro- kodu..... 2/46)....... Bez obzira na tečenje armature......9  d   cot   cot   .... ........... Kao i o- bično........max  0.................75  d  1  cot   ...... karakteristične čvrstoće se unose u MPa... 150 ..... 2/45. takav lom bi Sl.........{2...........................24} U cilju uvođenja određenog stepena sigurnosti (i pokrivanja nepouzdanosti).......

... 2.... i • torziona armatura je najefikasnija ako je locirana uz spoljašnji obim preseka (šta više. zbog čega kosa poprečna armatura ne može biti korišćena za prihvat torzije.. 2/47..... 2/45)... očigledno je: • da poprečnom armaturom treba prihvatiti glavne napone zatezanja na svim površinama grede (ne samo na bočnim površinama... 2/49.....75  d  600mm ...........{2. u cilju obezbeđenja ravnomernog prenosa smicanja po širini pre- seka........ 2/48 i Sl... Sl........ .... 2/48.. 2/49... Naponsko stanje i stanje prslina koje izaziva torzija grede su prikazani na Sl. 2/50)....... kakav je slučaj bio kod smicanja...... Prijem smicanja povijenom armaturom [27] Radi obezbeđenja mogućnosti dobre ugradnje betona... Linijski elementi Sl.25} Sl...... videti i Sl..... • da je orijentacija torzionih prslina na naspramnim površinama grede suprotna. Naponi izazvani torzijom [108] Sl...... 2/50)... 2/46. čist razmak između dve susedne šipke poprečne armature je dobro držati ne manjim od 75mm (Sl. Poglavlje 2 : strana 29 od 170 151 ........ „dobrom praksom“.... a- naliza preseka opterećenog torzionim momentom je zasnovana na formiranju ekvivalen- tnog šupljeg poprečnog preseka....... Sl.... Torzione prsline [108] Iz slike torzionih prslina i naponskog stanja.. ograničeno sledećom vrednošću (videti i Sl......max  0. 2/61): st....... Model rešetke za analizu maksimalnog razmaka šipki poprečne armature [23] U poprečnom pravcu (horizontalno u poprečnom preseku) rastojanje nožica (vertikalnih de- lova/stranica) uzengija je.

„dvodimenzional- nog“. smičućeg). Sl. Fsd. te „štapova“ proračunskog modela (Sl. ravnog. ovim dvema silama. Skicom a1) je prikazana uzengija koja je zatvorena bez preklopa. V. Torzija pravougaonog poprečnog preseka i zamena preseka šupljim [28] Torzioni problem je analogan smičućem: potrebno je obezbediti da se pritisnuti beton između kosih prslina (a u pravcu prslina) ne drobi. 2/52. Model za podužnu torzionu armaturu [28] Zbog navedenog. poprečna armatura mora biti nosivosti koja omogućava prijem kompletnog torzionog momenta. 2/51. 2/52 prikazan je proračunski model za određivanje potrebe za podužnom torzionom armaturom. Iz analize ravnoteže sile u pritisnutom kosom „štapu“. i sile u nožici uzengije (jednakoj odgovarajućoj „smičućoj“). torziona poprečna armatura se usvaja u obliku zatvorenih vertikalnih uzen- gija koje su ankerovane preklapanjem ili polukružnim kukama na krajevima (Sl. 23-mar-18 Sl. Ovakva potreba postoji na svakoj od spo- ljašnjih površina grede. I pored toga (naizgled „podele posla“ dve armature). neurav- noteženom horizontalnom silom/armaturom. Fcw. očigledna je potreba za. te da se armatura za prijem torzije mora odrediti/usvojiti i u popreč- nom i u podužnom pravcu (postoji potreba za podužnom armaturom). te da se armaturom (silama u armaturi) uravnoteže sile pritisnutih „štapova“. 2/51) u- kazuje da je kod torzije problem „trodimenzionalne“ prirode (za razliku od. 2/50. Proračunski model torzirane grede [28] Na Sl. Orijentacija prslina. ali je ankerovana polukružnim ku- 152 . 2/53).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl.

. u / 8 ........ a priroda torzije „ne pravi razliku“ između širine i visine.. smicanja i torzije) po stranama preseka moguće doći do količina za usvajanje. Sl....... {2. za visinu.. Na skici a3)........27} Iako se.......... .. za kvadratične (blizu kvadratnog oblika) preseke...... da li je prvo varijantno rešenje s skice a2) primenljivo i ako širina grede ne obezbeđuje dovoljnu dužinu preklopa............ može li se torziona uzengija „nastavljati“ (formirati iz dve zatvorene..... Podužna torziona armatura se raspoređuje.. tek za jako izdužene........ a ostale šipke se raspoređuju ravnomerno duž unutrašnje konture uzengije. u objašnjenjima. Kako su uzen- gije vertikalne. Za podužno rastojanje torzionih uzengija se.... {2.... poprečna armatura je rezultat superpozicije dva dejstva.... u: sl ...... Drugo varijantno rešenje na skici a2) je dopušteno samo ukoliko je dužina preklopa dovoljna (dužina za nastavak preklopom)........ ali su podužne armature dva problema drugačije distribuirane u preseku......... a s druge.max  min 0.. Preporučeni i nepreporučeni oblici torzionih uzengija [39] Iz ovakve definicije torzionih uzengija ostaje nejasno da li je dozvoljeno sidrenje uzengija samo preklopom u horizontalnoj grani.. otvorena uzengija je „završena“ u obimu ankerovanom armaturom gornje zone ploče. usvaja izraz za maksimalno dopušteno rastojanje dat ranije........... takođe..... ovde je reč o armaturi koja se usvaja kada ne postoji proračunska potreba za njom.... U slučaju zajedničkog dejstva torzije i smicanja........ navodi da je zahtev postavljen u funkciji obima preseka uveden s ciljem prevencije odlamanja betona u uglovima preseka..... prikazane na Sl.{2.... ili je vrlo mala........ pa je prostim sabiranjem separatnih potreba za armaturom (usled savijanja........... čak i bez ovih odgovora.... d.21}........ No..... direktna relacija ostaje nejasna. to je α=90°... Poglavlje 2 : strana 31 od 170 153 . daju se i dodatni zahtevi koji se odnose na rastojanje – osmina obima...... treba koristiti minimalnu dimenziju: d  dmin  min b.. h ..... Tim pre što će ovaj uslov biti merodavan. .. i potreba za podužnom armaturom je rezultat ove superpozicije.... 2.... načelno.... svaka od potrebnih količina podužnih armatura je precizno locirana.. Navodi se da mora postojati bar jedna šipka u svakom uglu preseka... Maksimalno rastojanje dve susedne šipke ove podužne armature je 350mm... Minimalna količina uzengija je već definisana kod analize smičućeg problema...26} Osim toga......{2. dobro je usvajati „sigurna“ rešenja i truditi se da se jednom uzengijom obuhvati ceo presek... Načelno....... i ona se smatra zadovoljavajućom i kad je o torziji grede reči. od kojih se ni jednom ne obuhvata ceo presek)… Ipak.... Linijski elementi kama (završena pravougaonim kukama ne bi mogla da se smatra torzionom uzengijom – pre- crtani primer na slici).... 2/54... ravnomerno po obimu preseka........ 2/53. i Naravno.....75  dmin .22}. s jedne strane..

Zajedničko dejstvo torzije i smicanja [28] U slučaju indirektnog oslanjanja grede. Sl. Raspoređuje se u širini oslonjene grede. 2/55. Sl. prema kojima ova oslonačka armatura treba da bude proračunata u formi vertikalnih uzengija koje obuhva- taju glavnu armaturu oslonačke grede. U takvim slučajevima neophodno je proračunski odrediti potrebnu količinu (oslonačke) arma- ture kojom se prihvataju reakcije oslonjene grede. Indirektno oslanjanje grede B na Sl. Ovaj prenos („vešanje opterećenja“) se obezbeđuje verti- kalnim uzengijama. U Evrokodu se daju uputstva. 2/55. Tretman oslonačke zone kod indirektnog gredu A [28] oslanjanja grede (prikaz u osnovi) [39] Iako oslonjena greda glavnu opterećuje (samo) koncentrisanim opterećenjem. 2/54.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). U slučaju opterećenja u donjoj zoni. Transfer koncentrisanog opterećenja koje deluje na gornjoj i na donjoj ivici [28] Iz istog modela je očigledno i da ovom armaturom „za vešanje“ mora biti prihvaćeno kom- pletno opterećenje donje ivice. Na Sl. neophodno je predvideti dodatnu količinu armature kako bi se prihvatili efekti međuzavi- snosti dve grede. definisano na Sl. 2/58. Sl. na Sl. 154 . 2/56. 2/57. na drugu gredu (Sl. greda B je „obešena“ o gredu A). 2/57b je pokazano da je „prevođenje“ koncentrisanog opterećenja u gornju zonu neop- hodno za realizaciju transfera sile. 23-mar-18 Sl. 2/56. ali se mogu koristiti i delovi dužine sa strana ove širine. 2/57a je pokazano da koncentrisano opterećenje koje deluje na gornjoj ivici grede može biti prihvaćeno prema analogiji s rešetkastim nosačem. treba primetiti da se transfer reakcije obavlja po visini grede (čak pretežno donjim delom oslonjene grede).

.. Prijem indirektnog opterećenja uzengijamai [89] uzengija skučen...... prima kompletna reakcija ploče (ili zbir dve reakcije u situacijama srednjeg oslonca kontinualne ploče.............. 2/58). nego kukama...... i Oznake ne odgovaraju onima iz Evrokoda.susp (susp ... Osim obezbeđenja glavnih napona zatezanja.. Sl............... time. pri savijanju) sprečavanjem širenja i.. 2.... Vertikalnim uzengijama se........ Rečeno je već. nema razloga da se za- brani prijem „obešene“ sile (ili jednog njenog dela) i kosom armaturom glavne grede (Sl.. kao i da je od krucijal- nog značaja dobro ankerovanje verti- kalnih nožica ovih uzengija.. Potpuno analogan ovom je i problem oslanjanja ploče na gredu u nivou donje ivice grede (Sl. konzervativno je usvajati armaturu dovoljnu za prijem kompletne sile...... nego se realizuje visinom njenog preseka.... Iako se u Evrokodu to ne navodi kao mogućnost..... 2/86) poprečnog preseka.. na pri- mer. ova armatura ima „karakter“ podužne (u poprečnom pravcu).... ii Oznake ne odgovaraju onima iz Evrokoda. Ako je reakcija oslonjene grede VEd. što rezultira formiranjem troosnog stanja pritiska podužno pritisnutih elemenata (ili delova preseka. kako bi se predmetni transfer (sa donjeg na gornji kraj) mogao realizovati... povećanu sposobnost prijema pritiska. Linijski elementi Iako prenos opterećenja sekundarne grede nije isključivo po donjoj ivici...... 2/60).... kao na skici). opet...28} Očigledno je i da ova potreba za armaturom mora biti sabrana sa dru- gim potrebama za istom armaturom (uzengijama).{2. Sl.. Prijem obešenog opterećenja uzengijamaii [89] Ukoliko se armatura oslonjene grede ne sidri pravim završetkom (kao na Sl... kuke treba orijentisati u horizontalnoj ravni..suspension) se određuje direktno iz: As ... susp  VEd / f ywd . uzengijama se postiže i utezanje (videti............ Poglavlje 2 : strana 33 od 170 155 . 2/25b).. kako bi se izbeglo poklapanje efekta cepanja betona usidrenjem šipki sa pravcem prslina glavne grede (Sl. 2/58.... 2/59... ... iako poprečna......... 2/59).. potreba za predmetnom armaturom......... As. Ovo se može pokazati i neophodnim u situacijama kada je prostor za smeštaj vertikalnih Sl.

posebne uzengije rebra i flanši. 23-mar-18 Sl. Kod razuđenih poprečnih preseka (T. 2/61). Sl. naponi pritiska (od reakcije oslonca) normalni na pravac armature poboljšavaju uslove sidrenja (Sl. 2/63. I). i u ploči (Sl. a unutrašnje uzengije povijati oko unutrašnjih šipki (Sl. Uzengije širokih greda [27] Kada se deo oslonačke armature preseka spojenog sa pločom smešta u ploču. Sl. 2/62b). uzengijama je. Ovakvo oblikovanje uzengija može biti opravdano i kada je njima potrebno primiti mo- mente savijanja u ploči.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Unutrašnjim uzengijama je potrebno ispuniti zahtev koji se odnosi na maksi- malno poprečno rastojanje nožica uzengija . 2/63). Uzengije kod razuđenih preseka [89] U zoni oslonca. 2/62. 2/62. osim u rebru. glavne napone zatezanja je neophodno kontrolisati. Uzengije flanši mogu biti zatvorene ili se sidriti u rebru (Sl. poželjno je jednom neprekinutom spoljašnjom uzengijom obuhvatiti ceo presek. Sidrenje glavne armature indirektno oslonjene grede Kod širokih preseka. 2/62a). kako je prikazano na Sl. Trajektorije napona pritiska [89] 156 . kada se koriste višesečne uzengije. Kod ovakvih pre- seka. potrebno obuhvatiti kompletnu podužnu armaturu. 2/60. formiraju se. u istom preseku. 2/61. oblikovanjem.25}.{2. Sl. upravno na pravac pružanje grede (na primer kod rebrastih tavanica).

... 2/67. dok još nisu. Linijski elementi Sl. posebno kada je reč o prefabrikovanim gredama.5 za prolazne pror.3. vezama s drugim elementima..... 2/65 – odlamanje be- tona usled pozicioniranja oslonca suviše blizu kraju grede i/ili usled male širine oslonca). Sl. Završetak horizontalne armature vertikalnim i horizontalnim kukama Oslonačku zonu grede. Saglasno razmišljanjima o problemu bočne stabilnosti. situacije  ....... 2/66...... 2/66....1.{2.5 za stalne pror. je potrebno konstruktivnom gustom armaturom troosno utegnuti... Izvijanje pritisnutog pojasa vitke grede [81] Sl.. kako je prikazano na Sl. 2/65... a locirane na način koji ne ugro- Sl.. 2/67). ..29} b 70   h / b  1 3 i h / b  3.. 2/64.. Oslonačke zone moraju biti projektovane do- voljne širine. slična mogućnost se može prepoznati kod greda koje su pro- jektovane zajedno s uskim parapetomi (Sl. kako je prikazano na Sl. 2.. Poglavlje 2 : strana 35 od 170 157 . U Evrokodu 2 se postavljaju kriterijumi čijim zadovoljenjem se smatra da je greda obezbeđena od ovakve vrste gubitka stabilnosti: l0t 50   h / b  1 3 i h / b  2........ Greda s parapetom [81] Opasnost od ove vrste sloma kod greda je vrlo mala i svodi se uglavnom na uske i visoke prefabrikovane grede u fazi montaže.. situacije  gde je s l0t obeležen razmak torzionih oslonaca grede... a b i h su širina i visina grede. Takođe... 2/64.. Loše projektovan položaj/širina oslonca žava ivični beton (Sl. i Interesantno je primetiti i sledeću nelogičnost: ivična greda s parapetom se uobičajeno projektuje uz zanemarenje gornjeg uskog dela preseka. Bočna stabilnost greda Kod uskih greda (upoređeno sa visinom preseka i rasponom) može doći do izvijanja gornjeg pojasa grede. što se protivi logici po kojoj dodavanjem preseku površine mora biti konzervativno.. obezbeđene od ovakve deformacije. o- vakva greda bi bila ugrožena dodavanjem parapeta..4. 2.

.7826  f yk  As  d .... moment pojave prsline....15 Sl..86 Zamenom u {2........ poput.. 158 ....31} Prvi.{2...... 2/68.......5....... razmatra se presek opterećen samo momentom savijanja...... na osnovu Sl...... Zato...1...1.1.. ................. na primer............... u kon- kretnim proračunima....86 f yk i Istina..16} (ovde ponovljeno): f ctm Ast .... biće: bd2 f 0..... Izvođenje izraza za minimalnu podužnu armaturu U presecima grednih elemenata mora biti usvojena bar minimalna zategnuta...... 23-mar-18 Ukoliko dati kriterijumi nisu zadovoljeni... ..15... 2/68........... moment nosivosti tako armiranog preseka......... Pritom..32} 1............ Ili.92  6 ctm z h/2 6 4.. ..... gredu je neophodno proračunski razmatrati u smislu bočnog izvijanja............ MRd.... mora biti veći od momenta pojave prsline.......... ne daju se bilo kakva dodatna uputstva u smislu proračuna ovih efekata........ na osnovu Sl..... .......33} 0.......... moment nosivosti......... biće: f yk M Rd  f yd  As  0............{2........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).3)..............0013  bt  d ............ i da se torzioni uticaji koji proizilaze iz ovakve analize moraju analizirati kod oslonačkih elemenata........ pri čemu se mora uvesti i ekscentricitet geometrijskih imperfekcija jednak l/300 (l – dužina grede).. {2.... te proračunske situacije kojima odgovara parcijalni koeficijent za čelik jednak 1....31}.........263  ctm  b  d ....{2..26   bt  d  0.. Granično stanje preseka [28] Drugi. definisana na sledeći način...9  d   As  0...... Do osnovnog izraza se dolazi jednostavnoi..............30} f yk gde je bt srednja (prosečna) širina zategnute zone (za T-preseke uzima se širina rebra)..... je određen na sledeći način: I b  h3 / 12 b  h2 bd2 bd2 M cr  f ctm   f ctm   f ctm   f ctm   f  .....7826  f yk  As  d  f ctm   As  0.... gde se sugeriše postupak sličan postupku nomi- nalne krivine kod stubova (ukratko prezentovan u prilogu §2.....5.. .. 2/69 (dostignuta je čvrstoća betona na zateza- nje)...{2... iz navedenog uslova da je ovom količinom arma- ture potrebno obezbediti da napon u armaturi po pojavi prsline ostane ispod granice razvla- čenja.9d.34} 4..9  d  0......... Navodi se.... treba slediti uputstva iz referentne literature ili iz drugih normi.......... Mcr: M Rd  M cr . PRILOZI 2..........min  0...1......5... u Evrokodu 2.... i uz pretpostavku da je krak unutrašnjih sila jed- nak 0..... 2...... CEB-FIP Model Code 1990 [24].....{2......

........................... do- bija se: VEd  ai VEd z    cot   cot    ai    cot   cot   ..... Pomerena linija zatežućih sila i dodatna zatežuća sila Naime........ na dužini ai................................ imajući na umu relativno strme priti- snute štapove u tom slučaju......... Dopunski limit (0....39} z 2 2 Izraz za elemente bez smičuće armature je................ Linijski elementi Za nepravougaone preseke.......... proračunska širina se određuje kao prosečna...0013) se može pokazati merodavnim samo za niske klase betona... ............................ Presek neposredno pred pojavu prsline [28] 2....{2.. . Pomeranje linije zatežućih sila U praksi se često potreba za dodatnom podužnom armaturom usled smicanja obezbeđuje „pomeranjem“ linije zatežućih sila za dužinu ai (krive „B“ na Sl...............................................37} koji proizvodi dodatnu zatežuću silu: M VEd  ai Ftd   .................................... Poglavlje 2 : strana 37 od 170 159 ..................................... 2/19)...170}.............1..................... ..... Pritom.......... dužinu ai treba odrediti u zavisnosti od toga da li je u pitanju greda sa ili bez proračunske potrebe za smičućom armaturom:  d za elemente bez smičuće armature ai   .......35}  z   cot   cot   / 2 za elemente sa smičućom armaturom „Pomeranjem“ linije zatežućih sila obezbeđuje se dodatna sila za prijem podužnom zategnu- tom armaturom: Ftd  VEd  ai / z .............. 2/70... ........................{2................{2.........36} Sl..{2........................ prema Evrokodu............. 2...... Sl........... transverzalna sila uzrokuje dodatni moment: M  VEd  ai .....38} z z Prostim izjednačavanjem ove sile s ranije izvedenom dodatnom podužnom silom {1. dat u (vrlo) konzervativnom obliku........{2..... očigledno......5......... 2/69...2............... ......

....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). . Srednji presek grede se proračunava na uticaje kosog savijanja... Razmatra se ravnoteža deformisanog sistema.............. Sl... uz približnu (i direktnu) pro- cenu rotacije središnjeg preseka izazvane torzijom........... uz zanemarenje efekata imperfekcije.{2.. uz dodatnu torzionu rotaciju srednjeg preseka....... 2/71...... 23-mar-18 2............. može biti razmatrana kao konstantna poduž grede i određena tako da odgovara pritisnutom delu preseka pod uticajima prvog reda.. određen uslovom da torzioni moment ostane 160 . Bočna stabilnost uskih greda (prema CEB-FIP MC1990) Prema CEB-FIP MC1990 [24].... pretpostavljajući da na osloncima nema podužnih napona od savijanja. Deformisani oblik grede se aproksimira jednostavnom analitičkom krivom (sinusoidom). Podrazumeva se potpuno torziono uklještenje na krajevima elementa (poput viljuški).4Ecd....... prema skici....1........{2.....41} M yd U drugom..adm.........5....... ea...... ..... a   .......3. ........... Modul smicanja može biti usvojen jednakim 0............. a ve- ličina ugiba se fiksira na vrednost koja odgovara maksimalnoj dopuštenoj rotaciji. U prvom........ θa: l 1 1 1 ea   a  ... biće: Tr  l Tt  0................. glavni na- pon zatezanja je posledica samo torzije........25  f ck2/3  Wt ....40} 2 100  l 200 200 Efekti tečenja se mogu približno obračunati dupliranjem ovih vrednosti (ugiba i rotacije) odre- đenih za pokrivanje geometrijskih netačnosti... prema graničnoj nosivosti.. 2/71.. a  .. a dopuštena rotacija može biti određena torzionim momentom pojave prslina.............adm: M z1d M z1d  M yd     a    B ... Ovu limitirajuću vrednost rotacije je potrebno razmatrati s dva aspekta........ e2... Efekti geometrijskih imperfekcija mogu da se obuhvate preko bočnog „inicijalnog“ ugiba.. Tr.. θadm (adm – admissible). predstavljenog na Sl. i određuje dopuštena rotacija saglasno ovom aspektu – θB....{2... za osiguranje/dokaz visokih (uskih) grednih elemenata sa vitkim pojasom od bočnog gubitka stabilnosti može da se koristi uprošćena analiza drugog reda bazirana na usvojenom jednostavnom obliku izvijenog pojasa.....adm  .........42} T .adm   a .................. GIT... Myd (koriste se oznake sa skice). razmatra se nosivost koso savijanog preseka.   G  IT U većini slučajeva ova druga limitirajuća rotacija je merodavna (kao manja) za proračun... Deformisani presek bočno izvijene grede [24] Torziona krutost........ Za sinusni oblik promene torzionog momenta (drugog reda) po dužini grede.. analizom i momenta savijanja koji je posledica torzione rotacije....... Dalje je dopušteni poprečni ugib drugog reda.

...5. re- zultante Qd.. Poglavlje 2 : strana 39 od 170 161 .... . ..44} EI z gde poprečna savojna krutost iz izraza odgovara... greda treba da bude dimenzionisana tako da poprečni ugib..... 2/72......................... takođe. 2/72.adm   ea ................1............ ΔFd..... može se približno pisati: Qd   e2.{2........................... Ukoliko je flanša u pritisnutoj zoni.... odnosno sila u flanši (Fd+ΔFd) na drugom kraju.... deo armature za prihvat zatezanja može (i podrazumeva se da jeste. Ukoliko je flanša u zategnutoj zoni. 2........ Predmetni transfer smicanja.... na primer.. Smicanje na spoju rebra i flanše Zajednički rad rebra i flanše kod grede T-presekai (greda i sadejstvujući deo ploče) izložene savijanju je obezbeđen prenosom podužnog smicanja na vertikalnom spoju rebra i flanši (preko ovog spoja se „aktivira“ sadejstvujući deo ploče u prenosu opterećenja... e2. Promena sile u flanši.. Za konstantno vertikalno raspodeljeno opterećenje grede.. samo pritisnutom delu poprečnog preseka od momenta prvog reda (kao i za torzionu krutost)........4... jasno je da se predmetna analiza odnosi i na druge poprečne preseke.. Moment savijanja (promenljiv po dužini) u preseku se prima spregom sile zatezanja u armaturi i sila Fd (u pritisnutoj flanši visine hf) na jednom............... ostane u granicama dopuštenog: Qd  tot  l 3 e2   0... qd.. Prosečna vrednost smičućeg napona na ovoj dužini je: Fd ........... adm .......... Sl............... poput sandučastih.. 2........45} vEd  h f  x i Iako se naslovom odgovarajuće sekcije implicira da je problem vezan za gredne elemente T-preseka........... Značenje θtot je određeno na skici.............. ...adm  ea    Tr Td  Tr   e2....0112  e2......... u tom slučaju obezbeđuje „aktiviranje“ ove armature..........{2. je ostvarena prenosom smi- canja na posmatranoj dužini Δx..... ovim transferom se „aktivira“ sadejstvujuća širina ploče u prenosu pritisaka......43}  Qd Konačno................. Linijski elementi u granicama momenta Tr....{2.. komentarisano u §2.....1) da se rasporedi i po širini sadejstvujućeg dela flanše.....1....4.................. Model za analizu problema je dat na Sl........ Model za analizu problema smicanja na spoju rebra i flanše [17] Izdvojen je deo grede dužine Δx.................

.0  cot  f  1...100}): vEd   fcd  sin f  cos f .... se može odrediti na osnovu momenta 162 .. Podužna armatura u flanši odgovarajuća preseku A-A mora biti usidrena iza preseka sa kosim pritisnutim štapom tog preseka (prema skici). ............ Δx.48} 1............. Da bi se obezbedila nosivost pritisnutih dijagonala................... 2/73........... vEd  k  fctd  0...... te zatezanja – popreč- nom armaturom Asf... ΔFd. 23-mar-18 Iz razmatranog modela.... za zategnutu flanšu: 1.46} sf f yd cot  f gde je θf nagib pritisnutih štapova (obeležen na skici).......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)........ problem predmetnog smicanja je postavljen u horizontalnu ravan. Pritom.6 za zategnutu flanšu Ukoliko je smičući napon manji od 40% proračunske zatežuće čvrstoće betona..........25  45   f  38.....4  fctd ....... limitirajuće je rastojanje između sila........................0  45   f  26........ Sl.... količina poprečne armature mora biti usvojena većom od sledećih količina: • armatura određena izrazom {2...................... ......... Ukoliko postoji i savijanje grede u horizontalnoj ravni (kojim se takođe napreže razmatrani spoj)... Promena sile u flanši...{2. u raspodeljenom obliku (mm2/m)..................0  cot  f  2.... i • dovoljnu količinu poprečne armature.....5 za pritisnutu flanšu .......... smičući napon mora ostati manji od mak- simalnog napona pritisnutog štapa..... definisanog na sledeći način (ν – prema {1....... • zbir polovine armature određene izrazom {2.. Potrebno je obezbediti: • da sila u pritisnutim štapovima može biti prihvaćena betonom.......... sledećim izrazom: Asf vEd hf   ..47} pri čemu se definišu intervali po uglu nagiba pritisnutih štapova u nešto drugačijem obliku nego za problem vertikalnog smicanja. koja se proračunski može obuhvatiti – polovina rastojanja od preseka s nultim momentom do preseka s maksimalnim momentom..............{2..46}. za grede opterećene koncentrisanim silama.... Maksimalna dužina segmenta za prostu gredu i ravnomerno raspodeljenu silu [28] U Evrokodu 2 se navodi da je maksimalna dužina posmatranog segmenta dužine.. Potrebna količina poprečne armature je...........{2.. nije potrebna proračunska armatura za prijem razmatranog smicanja................ ............. u kojoj se razmatra prenos pritiska kosim pritisnutim štapovima (struts)..46} i potrebne za prijem smicanja u horizon- talnoj ravni usled savijanja u horizontalnoj ravni.......

θf: .25 i određuje nosivost pritisnu- tog štapa prema {2. • U narednom koraku se ispituje da li je zadovoljena nosivost pritisnutog štapa ispitivanjem uslova {2. zavisno od toga da li je flanša pritisnuta ili zategnuta.47}. Rezultujuća vrednost ugla nagiba je njegova mini- malna vrednost iz dopuštenih intervala. • U drugom koraku se određuje smičući napon vEd. Očigledno. Uslov {2.47} je zadovoljen. 2/73 je pokazana prosečna vrednost napona za maksimalnu dužinu segmenta (četvrtina raspona). prema {2. Na primeru ravnomerno optere- ćene proste grede. dužinom segmenta definisanom u Evrokodu 2. niti ga je moguće zadovoljiti ni uglom od 45°. Moguća su tri ishoda: . ali je povećanjem ugla maksimalno do 45° moguće zadovoljiti uslova {2. Takođe.0 i određuje nosivost pritisnutog štapa prema {2. O- vakav ishod upućuje na promenu geometrije. klase betona… • Sa poznatim uglom nagiba pritisnutih dijagonala. Rezultat ovog koraka je određena vrednost ugla veća od minimalne. 2. maksimalna podužna sila će odgovarati najvećoj promeni momenta savijanja.47} nije zadovoljen. Linijski elementi savijanja i kraka unutrašnjih sila na dva kraja posmatranog segmenta. . mogao bi se formulisati „algoritam“ proračunskog rešavanja problema smicanja između rebra i flanše. Očigledno. vRd. u konzervativnijem pristupu bi se koristile manje dužine razmatranog segmenta uz oslonac. Poglavlje 2 : strana 41 od 170 163 . na Sl. Računajući s određenom preraspodelom. . • U trećem koraku se određuje maksimalna nosivost pritisnutih štapova.45}. odnosno maksimalnoj tran- sverzalnoj sili. usvaja se cotθf=2. u poslednjem koraku je moguće odrediti potrebu za poprečnom armaturom. Ukoliko je flanša zategnuta usvaja se cotθf=1. potrebno je obezbediti njegovo zadovoljenje povećanjem ugla θf. Uslov {2.46}.47} (desna strana izraza). kako bi se utvrdile sile u flanši i njihova razlika ΔFd.47} (desna strana izraza). Imajući na umu sve navedeno. Pretpostavljaju se minimalne vrednosti ugla nagiba pritisnutih štapova. konsta- tuje se da je flanša u pritisku ili zatezanju.47} nije zadovoljen. se analizira „prosečni“ smičući napon na dužini. Ukoliko uslov nije zadovoljen. prema {2. • U prvom koraku se prepoznaje analizirani segment dužine Δx i analiziraju se preseci na krajevima segmenta. Uslov {2. .47}. Ukoliko je flanša pritisnuta.

koji prvenstveno potiču od horizontalnih dejstava. 2. kada je stub jednoosno savijan. određeni i efektima izvijanja. pravougaoni presek stubova je racionalniji ovde nego kod greda. kod kojih ovi efekti mogu biti zanemareni proračunom. Imajući na umu alter- nativni karakter horizontalnih dejstava. a kod montažnih stubova česta je primena razuđenih oblika preseka u cilju raci- onalizacije utroška materijala (Sl. koso.2. kada je stub dvoosno. savijan. osim uslovima dobre ugradnje betona i pravilnog konstruisanja betona. zaduženi i za prihvat momenata savijanja. a merodavna kombinacija opterećenja je.4.2. Prema Evrokodu 2. Najčešće se primenjuje pravougaoni oblik popreč- nog preseka. i Posebne odredbe koje se odnose na proračunske zahteve i detalje armiranja stubova konstrukcija u seizmičkim područjima će biti razmatrane u sklopu poglavlja „Višespratne zgrade“ (§5. Minimalne dimenzije preseka stubova su. Najčešće su vertikal- nog pravca pružanja. U suprotnom. ali i čija je dužina najmanje tri puta veća od visine preseka. stubovi mogu biti opterećeni i značajnim momentima savijanja nastalim kao posledica delovanja gravitacionog opterećenja. ona kojom se minimizi- raju aksijalne sile pritiska. osim za prijem i prenos aksijalnih naprezanja. projek- tuju kao dvoosno ili jednoosno simetrični. ili u pravcu koji se ne poklapa ni sa jednim od glavnih. STUBOVIi Stubovi su linijski elementi značajnih vrednosti aksijalnih sila pritiska. po pravilu. visina je duža stranica) manji od 4. 2/74). primenjuju se kružni i poligo- nalni oblici. U betonskim konstruk- cijama se javljaju kao samostalni elementi ili u sklopu okvirnih sistema. Ili.2.2. 2. stubovi se najčešće. ova sek- cija se odnosi na projektovanje stubova u ne-seizmičkim područjima. i vitke. kod kojih to nije slučaj. DIMENZIONISANJE PRESEKA KRATKIH STUBOVA Kratki stuboviiii se dimenzionišu saglasno uticajima proizašlim iz analize elementa/konstruk- cije prvog reda.1. Tada može biti opravdano usva- janje nesimetrične dispozicije poprečnog preseka. Preseci su u stanju centričnog ili ekscentričnog pritiska (u fazi malog ili velikog ekscentriciteta). reč je o zidovima. kao najjednostavniji za izvođenje ii. Sl.6). Alternativno.2. a maksimiziraju momenti savijanja. 164 . stubom se smatraju elementi kod kojih je odnos stranica poprečnog pre- seka (visina preseka prema širini preseka. OBLIKOVANJE STUBOVA U konstrukcijama su. iii Kriterijume za klasifikaciju videti u §2. Poprečni preseci stubova [89] U pojedinim situacijama. ii S obzirom na silu pritiska. 23-mar-18 2. Saglasno osetljivosti na uticaje izazvane deformacijom (izvijanje) stubovi se mogu klasifikovati na kratke. presekom i armiranjem. 2/74. Momenti savijanja mogu biti orijentisani u pravcu jedne od glavnih osa preseka stuba.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).

5 i γs=1. U slučaju jednoosno savijanih stubova. 2..... 2/75 je.     yd   b  h  f cd b  h  f cd 2 f cd b  h f cd Sl.. Interakcioni dijagram za pravougaoni poprečni presek [20] i Od interesa je samo kvalitativno sagledavanje.. Međutim. NEd. i aksijalne sile.... Linijski elementi Potreba za podužnom armaturom stuba je u potpunosti određena osnovnim proračunskim pretpostavkama graničnog stanja nosivosti i proizilazi kao rezultat zadovoljenja uslova rav- noteže spoljašnjih i unutrašnjih sila na nivou preseka.. apsolutna vrednost nije problem)...{2. Interakcioni dijagrami su i dalje zavisni od apsolutne vrednosti fyd (s obzirom da su sve armature u primeni iste granice razvlačenja od 500MPa.. MEd. Treba primetiti da sa porastom aksijalne sile pritiska momentna nosivost u početku raste. za praktične potrebe. gde inte- rakcione krive ne „polaze“ i ne „završavaju se“ na vertikalnoj osi.. Ukoliko se napravi familija ovakvih interakcionih krivih... Tako će asimetrično armiranim presecima odgovarati i asimetrični dijagrami. ii Samo delimično..... to su interakcioni dijagrami... Poglavlje 2 : strana 43 od 170 165 .... tako..... ρ – geometrijski koeficijent armiranja): N Edu ... Uobičajeno da se daju za parcijalne koeficijente γc=1....... U cilju postizanja univerzalnostiii. kojima se daje veza između graničnih vrednosti momenata savi- janja.. 2/75. preko bezdimenzionalnih vrednosti aksijalne sile (nEd).... a s daljim povećanjem opada.... kalkulacija je... Kriva odgovara jednoj konkretnoj količini armature i može se „čitati“ na sledeći način: interakcionom krivom se daje zavisnost momentne nosivosti preseka u funkciji aksijalnog opterećenja. takav dijagram se može iskoristiti za potrebe dimenzionisanja: za poznate vrednosti spoljašnjih uticaja se očitava kojoj od krivih odgovara tačka kojom su uticaji prezentovani u M-N polju. ..15.... Takođe treba primetiti i da konstrukcija interakcione krive bazira na poznatom odnosu površina dve arma- ture. gde svaka odgovara drugoj količini armature. zametna i zahteva pomoć odgovarajućih inženjerskih pomagala. jer je na taj način „pokriven“ najveći broj praktičnih situacija (stalne i prolazne i sei- zmičke proračunske situacije).. prikazanai kompletna (obe „polovine“) interakciona kriva za simetrično armiran presek.. Na Sl.49} nEd  mEd  ... za poznat odnos količina armatura uz pojedine ivice poprečnog preseka. te od primenjenih parcijalnih koeficijenata za materijale. momenta savijanja (mEd) i količine armature (ω – mehanički koeficijent armiranja.. dijagrami se daju u bezdimenzionalnom obliku. M Ed f As f yd .

.. do odre- đene granice. može se. isključuje se mogućnost centrično pritisnutog preseka.. Sl.... konstantno sažetog preseka... videti i tumačenje dato u Okvir 2/5) i treba da se razmatra u „istoj ravni“ sa odredbom kojom se definiše proračunsko obuhvatanje geometrijskih netačnosti (imperfekcija) – pogledati u §2.50})... za simetrično armirane preseke se mora računati sa minimalnim ekscentricitetom e0 određenim kao funkcija visine preseka: h e0   20mm  M Ed  N Ed  e0 .... momentne nosivosti s rastom aksijalne sile se može prepoznati i kao manja potreba za armaturom preseka za veću aksijalnu silu pritiska. ei. 2/76i.. u nje- govoj pozadini (zaključuje se iz uputstava za primenu Evrokoda.... ii Ne-aditivni karakter znači da se ovaj ekscentricitet ne sabira s ekscentricitetom aksijalne sile.. 2/76...... iako se terminom „minimalni“ implicira ne-aditivni karakter ekscentricitetaii. 2/76 to je učinjeno i vidljivo kao „odsečeni“ vrh dijagrama.. 166 ..{2........... za dodatni ekscentricitet usled imperfekcije.. moguće je sagledati i (bar približno) dilatacijsko stanje preseka. Linije koje na ovakvom dijagramu povezuju tačke interakcionih krivih sa istim graničnim dilatacionim stanjem su prave i takođe date dijagramom....I... od.. pisati: i Za sada. Time.50} 30 Ovakva odredba implicitno može biti obuhvaćena korišćenjem interakcionih dijagrama kon- struisanih uz vođenje računa o njoj (bar o uslovu postavljenom po visini preseka).. videti u §2... korišćenjem ovog pomagala.. nego se koristi samo kao minimalna proračunska „rezultujuća“ vrednost.. što treba imati na umu prilikom razmatranja kombinacija dejstava... pa pada. nakon „pridruži- vanja“ odredbi iz izraza {2. Time on jeste aditivnog karaktera (ipak.. l0. na primer [17]) stoji imper- fekcija ose stuba i/ili položaja aksijalnog opterećenja.4... Jedan bezdimenzionalni interakcioni dijagram [17] turom. dole.50}.2.. do..3...... Kako je za izdvojene stubove ekscentricitet imperfekcije uvek dopušteno pojedno- stavljeno usvojiti jednakim l0/400 (za dužinu izvijanja.1).. Međutim.....4... te samo pritisnuti deo) je dat na Sl... Ili. konstantno rastegnutog..... Kako se preseci stubova mahom (regulisano je to i drugim zahtevima) nalaze u zoni opterećenja kojoj odgovara rast momentne nosivosti s rastom aksijalne sile... osim određivanja potrebe za arma.2. . Naime.... Kod dija- grama na Sl.... Prethodna konstatacija rasta.. Primer jednog bezdimenzionalnog interakcionog dijagrama (samo po- lovina kojom se analizira zatezanje jedne strane. gore. U Evrokodu 2.. 23-mar-18 Jednom polovinom interakcione krive je pokrivena kompletna gama mogućih graničnih dila- tacionih stanja.... svakoj tački interakcione krive odgovara jedno granično dilataciono stanje.......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). to će se često podrazumevati povoljnost delovanja aksijalne sile pritiska (manja potreba za armaturom).... ne treba biti zbunjen „odsečenim“ vrhom dijagrama (videti {2..

Neka su ovi momenti na kra- jevima stuba obeleženi s Mtop i Mbot. kraj stuba.... Minimalni ekscentricitet (drugo tumačenje) Prema tumačenju koje „logičnije“ proizilazi iz terminološke odrednice „minimalni ekscentricitet“...... Budući da će kasnije baš u tom obliku biti korišćeni. od interesa je usvojiti i konvenciju obe- ležavanja (indeksiranja) momenata na sledeći način: • momenti savijanja prvog reda (koji........ određuje se potreba za armaturom kratkog stuba..........51}  400 30  Imperfekcija se uvek razmatra u najnepovoljnijoj orijentaciji.. efekti… koji nisu proistekli iz geometrijski nelinearnih pretpostavki.53} Projektantima danas.. ispre- kidanom linijom su prikazani proračunski mo- menti savijanja poduž stuba.... naravno.......... ekscentricitet e0 ({2. sada........ Ovi poslednji..... 2/77............ Okvir 2/5. 2/77).......... U nedoumici.. dakle..............{2.. Rekapitulacije radi. 2/77... 20mm  ...................... ...... Linijski elementi  l h  ei  max  0 ... određeni „proraču- nom prvog reda“i (reč je o graničnim vrednostima momenata..... od- nosno donji........ Prikazani su i proračunski Sl.... faktorizovanim parcijalnim koeficijen- tima za dejstva..... M bot  N Ed  ei Saglasno dijagramu na Sl................ momenata drugog reda) manji od onog koji odgovara minimalnom ekscentricitetu: N Ed  e0 .. proisteklim iz odgovarajuće pro- računske situacije)..........{2........ na raspolaganju stoji i lepeza specijalizovanih softverskih alata kojima se rešavaju problemi ovog dimenzionisanja. Apliciranje dodatnog momenti nakon apliciranja dodatnog momenta momenta usled imperfekcija usled imperfekcija – puna linija....... i to na način da kraju „2“ odgovara po apsolutnoj vrednosti veći moment prvog reda............ Ovim su momenti savijanja prvog reda na krajevima stuba: M01 i M02 (Sl...........................  M bot  N Ed  ei ...... 2/77..... Poglavlje 2 : strana 45 od 170 167 .... po apsolutnoj vrednosti.....50}) se primenjuje samo ukoliko su ukupni proračunski momenti (nakon dodavanja momenata koji potiču od imperfekcije i. uključuju i imperfekcije) na krajevima stuba će biti obeležavani s indeksom „0“.{2........ u ovom tekstu je kao „važeće“ preuzeto tumačenje koje se odlikuje višim stepenom si- gurnosti proračuna... i Terminom „prvi red“ (koji u nastavku neće biti stavljan u navodnike) se uvek impliciraju analize............. određeni su korišćenjem li- nearne teorije..... ..52} M 02  max  M top ......... kod vitkih stubova.......... Na Sl.... U naj- češćem slučaju simetričnog armiranja stuba konstantnog po njegovoj dužini. tako da uvećava momente savijanja stuba. 2.............. merodavan mo- ment za dimenzionisanje je: M Ed  M 02 .... napišimo:  M 01  min M top . .. ........................ uti- ciaji............. za gornji.... predstavljaju proračunske momente prvog reda.. • krajevi stuba se indeksiraju brojevima „1“ i „2“.

23-mar-18 Kod koso savijanih preseka. Ugao ose savijanja (rezultujuće neutralne linije) uvek pravi otklon od napadne ose momenta ka osi manjeg momenta inercije idealizovanog preseka (Sl. Sl. Interakciona površ i kriva koja spaja tačke istog ugla savijanja [20] Rešenje problema određivanja graničnog stanja napona i dilatacija koso savijanog preseka podrazumeva određivanje rezultujućeg nagiba neutralne linije i njenog visinskog položaja za- 168 . tačke koje sad odgovaraju jednoj vrednosti ugla savijanja nisu više krive u ravni. 2/79a). Samo u specijalnom slučaju rotaciono simetričnog preseka napadna osa momenta i osa savijanja se poklapaju. pri određenoj vrednosti aksijalne sile.x i MEd. 2/79b).y projekcije graničnog momenta na glavne pravce. te saglasno opštim proračunskim pretpostavkama. α. presek opterećen momentom savijanja čiji se pravac (napadni pravac) ne poklapa sa nekom od glavnih osa se savija oko ose (pravac savijanja) koja se ne poklapa niti sa nekom od glavnih osa. Geometrijski. gde su MEd. Rezultat može biti prikazan kao tačka u troosnom koordinatnom sistemu MEd. Variranjem napadnog ugla i aksijalne sile formiraju se interakcione površi za predmetni presek (Sl. podrazumeva zadovoljenje tri uslova ravnoteže. 2/79. 2/78. 2/78). već utoliko što. nisu velika (Sl.y-NEd.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). može biti definisana kao maksimalni mo- ment savijanja nekog napadnog ugla. niti sa napadnom osom momenta. često. Koso savijan presek [20] Granična nosivost nekog poprečnog preseka poznatog načina armiranja i količine armature. rešavanje problema određivanja potrebne količine podužne arma- ture je složeniji. iako odstupanja. U opštem slučaju. umesto dva.x-MEd. Sl.

Linijski elementi dovoljavanje uslova ravnoteže po momentima i aksijalnim silama (Sl..... U tom smislu se često koristi pomoć interakcionih dijagrama za koso savijane preseke (datih. zbog čega je na ovaj način samo korišćenjem odgovarajućeg softvera moguće doći do rešenja..0 . ovo se može da bude urađeno ko- rišćenjem interakcionih dijagrama za jednoosno savijane preseke.... U o- vom drugom slučaju.........0 za kružne preseke... sledećeg oblika: a a  M Ed ..... ii Boris Bresler (1918-2000)...... Načelno........0 1.. x   M Rd ..... .. NRd  Ac  fcd  As  f yd ..... Sl... iii Dati izraz predstavlja aproksimaciju „horizontalnog preseka“ kroz interakcionu površ (koordinatne ose su dve momentne ose)..........y  Ovim.. Poglavlje 2 : strana 47 od 170 169 ..{2. Eksponent a zavisi od oblika poprečnog preseka i. x   M Ed . Ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila za jedan nagib neutralne linije (oznake prema PBAB) U praksi se i dalje koriste približna rešenja. .. za svaki od dva glavna pravca je potrebno odrediti momentnu nosivost preseka ( MRd. jedan od najvažnijih istraživača u oblasti armiranobetonskih konstrukcija... kod pravougaonih preseka..7 1..... iskazanog odnosom aksijalnog dejstva i maksimalne nosivosti centrično pritisnutog preseka: N Ed .5. Tabela 2/2.{2.... a za pravougaone je tabelom data njegova promena u funkciji nivoa aksijalnog opterećenja. podrazumeva se primena pravila linearne aproksimacije.. 2/80). takođe Bresler-ov.. 2/80.................5 2.... Breslerii-ovog kriteri- juma „recipročne sile“ (predstavljeno u prilogu §2........ Koeficijent a [39] NEd/NRd 0.......... u prilozima Priručnika PBAB [15]i) ili se problem koso savijanog preseka razlaže na dva problema jednoosno savijanih preseka.....55} N Rd Tako se eksponent uvek uzima jednakim 2...1 0.... i Naravno.....1).x i MRd.... Ac  b  h . od nivoa aksijalnog opterećenja.. na primer...................2.. kao kriterijum zadovoljenja nosivosti koso savijanog stuba daje drugi.. Kako je oblik ovog preseka zavisan od nivoa aksijalnog opterećenja za koji se presek pravi... to i eksponent a zavisi od ovog nivoa......0 Za međuvrednosti..0 a 1.. može da se proverava zadovoljenje tzv. Reč je o zahtev- nom problemu..... dodatno.y        1.... U Evrokodu 2 se........ prema PBAB87.................54}  M Rd ..... 2......y) za aksijalnu silu iste kombinacije dejstva... kriterijumiii....

..... bar približno.. Zapravo... tako da im se težište poklapa sa težištem preseka.. Minimalan broj podužnih šipki [14] Šipke podužne armature se.. ovde se mogu uključiti i razmišljanja vezana za obezbeđenje duktilnog ponašanja preseka stubova… Nameće se utisak da su (tradicionalno korišćene) visoke vrednosti za minimalni koeficijent pre posle- dica konzervativnog razmišljanja i želje da se. zbog posledica njihovog kolapsa).... stubovi projektuju robusnijima....2........0%.. koja može u izvesnim situacijama da rezultuje horizontalnim prslinama u betonu.... dozvoljava se i primena viših vrednosti koeficijenta... Minimalna ukupna povr- šina podužne armature je preporučena (nacionalnim aneksima može biti promenjena naviše) u sledećem obliku (videti Okvir 2/6): N Ed As ......min  0...... Upoređeno s odredbama većine ostalih najvažnijih normativa (ACI.04  Ac .. Kod razuđenih i nesimetričnih preseka...57} Pritom...........{2.... Takođe. Minimalna podužna armatura stuba Minimalni koeficijent armiranja stuba je.. Ovome u prilog ide i zahtev za armiranobetonske stubove u seizmičkim područjima.... Takođe..... zbog ključne uloge u stabilnosti konstrukcije (ili....... prema PBAB je upravo ovo propisano kao minimalni prečnik podužne šipke stuba).......0% (čime se predmetni kriterijum.. PBAB…)......max  0.....002  Ac . u literaturi. BS.56} f yd Okvir 2/6.... odnosi na ukupnu armaturu u preseku.... samo 0. verovatno je dobra ideja (svakako bez negativnih posledica) ne koristiti dati uslov u njegovoj krajnjoj vrednosti....... .. gde se minimalni koeficijent postavlja na „tradi- cionalnih“ 1. na mestu preklopa armature je dopušteno dupliranje ovog koeficijenta (situacije kada se nastavlja kompletna armatura u preseku).... Sa druge strane............. za razliku od sličnog kod greda.6% i 1.. gde se minimalni koeficijent redovno nalazi u granicama između 0. Pojava prslina u slabo opterećenim stubovima može da bude posledica skupljanja ili temperaturnih uticaja (čak onih u fazi očvršćavanja betona). je karakteristika jako armiranih preseka...... ARMIRANJE STUBOVA Minimalni poprečni presek podužne armature stubova je 8mm (Ømin=8mm)..1   0......... 23-mar-18 2............. takođe treba težiti ispunjenju ovog zahteva.... za minimalni prečnik preporučuje vrednost od 12mm (što odgovara i dosadašnjoj domaćoj praksi. nikad i ne primenjuje)................2%.... UBC... ključno je pitanje koji se uslovi razmatraju u cilju formulisanja ovog minimuma armature. interna preraspodela naprezanja između betona i čelika.. ako je moguće dokazati dobru ugradnju betona (na primer korišćenjem samou- gradljivog betona)... dat u Evrokodu 8....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)........... u Evrokodu 2..... ovo izaziva nedoumice.. .. ali je redovno „pokrivena“ već vrlo malim količinama armature.. s druge strane. 170 ..........3... ali je uobičajeno da se koriste šipke znatno većeg prečnika. Broj šipki podužne armature treba da zadovolji i uslov da se u i Primetiti da se maksimalni koeficijent..... zapravo.. Sl. Tako se često............ Maksimalna količina podužne armaturei stuba je ograničena koeficijentom armiranja od 4%: As .... U odsustvu konkretnih objašnjenja...... 2/81....{2.. postavljen na vrlo nisku vrednost.. po pravilu......... simetrično raspoređuju...

Tako. je ograničen na 20 prečnika najtanje šipke podužne armature. 2/83.max. Minimalni broj podužnih šipki kod kružnih preseka je četiri. 2/83. treba predvideti preklapanje zatvorenih ili otvorenih uzengija (Sl. Uzengije za prijem bočne sile [27] stuba ili usled savijanja zarad nastavljanja preklapanjem. Sl. Sl. 2. jer su tamo najefikasnije (Sl. Sl. U zonama stuba gde podužne šipke menjaju pravac (na primer usled suženja Sl. Uzengije na konkavnim uglovima stuba razuđenog preseka treba pre- kinuti kako bi se izbegla mogućnost izbijanja zaštitnog sloja. a ne-ugaone šipke podužne armature treba obuhvatiti dodatnim zatvorenim uzengijama u cilju sprečavanja njihovog lokalnog izvijanja (Sl. Uzengije razuđenih preseka i grupisanje podužne armature [14] Minimalni prečnik šipki poprečne armature (otvorene ili zatvorene uzengije. 2/82). u dužini jednakoj većoj dimenziji stuba. ne sme biti udaljena od najbliže obuhvaćenei više od 150mm. spiralna armatura) stuba je 6mm. manju dimenziju preseka ili 400mm (najmanja od ove tri). 2/83). ni jedna podužna šipka u pritisnutoj zoni neobuhvaćena uglom uzengije. Poglavlje 2 : strana 49 od 170 171 . Maksimalno međusobno rastojanje po- dužnih šipki nije definisano u Evrokodu 2. Šta više. kada je na dužini preklopa neophodno postaviti bar tri šipke raspoređene na jednakom rastojanju. ali ne bi trebalo da je veće od 40cm. u Evrokodu 2 se navodi da podužne šipke u pritisnutoj zoni moraju biti „gusto“ obuhvaćene uzengijama. poput ugaonih šipki. minimalni prečnik šipki ove armature je 5mm. pa se ovaj opisni termin i ko- risti u Evrokodu 2. ali ne manje od četvrtine maksimalnog prečnika šipki podužne armature. desno). 2/84. Ovako određeno rasto- janje mora da se redukuje za 40% u zonama stuba neposredno ispod i iznad grede ili ploče. Umesto toga. 2/81). Maksimalno rastojanje podužnih šipki [14] Kod jako armiranih preseka poželjno je grupisanje šipki podužne armature u uglovima pre- seka. Uko- liko se poprečna armatura obezbeđuje zavarenim fabričkim mrežama. U cilju obezbeđenja od lokalnog izvijanja pritisnutih šipki. scl. i Obuhvaćena šipka ima sprečeno pomeranje u ravni poprečnog preseka. Isti redukovani limit se odnosi i na zone nastavljanja armature preklapanjem (ako se nastavljaju šipke prečnika većeg od 14mm). ali se uobičajeno postavlja bar šest. razmak između uzengija stubova. 2/82. Linijski elementi svakom uglu preseka nađe bar jedna (Sl.

presek se poprečno uteže čime se stvara troosno naponsko stanje pritiska i. koje sprečavaju slobodno širenje preseka. Objašnjenje za ovo je u činjenici da su efekti utezanja uzengijama izraženi najviše u uglovima. Ovim površina utegnutog dela preseka ostaje relativno malaii. Naponsko-deformacijski dijagram za kružni spiralno armirani stub za različite hodove spirale Sl. Na ovaj način. 172 . 23-mar-18 2/84). savijaju se ka spolja). Kod pravougaonih preseka stubova. presek ima tendenciju širenja u poprečnoj ravni. 2/85. ne sprečavaju i deformisanje preseka između uglova („ponašaju se po- put lančanica“. 2/85 ovo je ubedljivo demonstrirano. presek je pritisnut u sva tri pravca. Logično je. Obuhvatanjem preseka stuba gusto postavljenom poprečnom armaturom (uzengijama. Spiralnim armiranjem se vrlo efikasno utežu poprečni preseci stubova. 2/86 desno). zato da će dodatno utezanje preseka unutrašnjim uzengijama imati vrlo povoljan efekat u ovom smislu (Sl. a smanjenjem hoda spirale (povećanjem koeficijenta armiranja poprečnom armaturom) se može značajno uticati na duktilnost i na nosivost pritisnutog kružnog elementa. Naponsko-deformacijski dijagram za kvadratne stubove sa različitim razmakom uzengija. 2/86). Ovom armaturom. unošenjem pritiska u poprečnoj ravni. Utegnut uzengijama. rastojanje između šipki poprečne armature treba da bude određeno obuhvatajući i e- fekte skretnih sila podužnih šipki. a često i njegova granična nosivost (posebno za spiralno armirane kružne preseke). Sl. Dijagramima datim na Sl. presek ovim širenjem podužno zateže uzengije. 2/86. spira- lama) može se vrlo značajno povećati duktilnost preseka i elementa uopšte. ii Neutegnuta zona se drobi (mrvi) nakon dostizanja jednoaksijalne čvrstoće pri pritisku. ako su ove nagiba većeg od 1/12. a zbog svoje male savojne krutosti. gusto utezanje preseka vodi značajnom porastu duktilnosti.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). i utegnuti deo preseka u funkciji oblikovanja uzengija i Podužno pritisnut. ali ne i velikom prirastu nosivosti (Sl.

primena spiralne poprečne armature ograničena samo na centrično pritisnut. najviše umereno vitke.2.4. Ovim ugibom. količina potrebne podužne armature. Prirast ugiba sa porastom aksijalnog ekscentričnog opterećenja Pri tome. ili ekscentrična aksijalna sila (na ekscen- tricitetu e=MEd/NEdiii). Kriterijumi kojima je određena mogućnost ovakvog tretiranja stubova su razmatrani u §5. Razmak uzengija i hod spirale 2. saglasno teoriji drugog reda (teorija ve- likih deformacija).2. 2/87). 2/88). Sl. stub se smatra zasebnim (izolovanim) elementom ili izdvojenim iz horizontalno ne- pomerljive konstrukcije. prirast momenta i- zazvan ugibom može biti značajan. i na nivou izdvo- jenog stuba. skladno. 2/87. iii S obzirom da se razmatra granično stanje nosivosti. zbog čega se u praksi koriste pojednostavljene metode. ekscentricitet aksijalne sile se povećava. Poglavlje 2 : strana 51 od 170 173 .4. Budući da su stubovi opterećeni značajnim aksijalnim silama. Si- multano obuhvatanje dve nelinearnosti (prethodna je bila geometrijska) je. zasnovane na modifikovanim uticajima prvog reda (proisteklim iz analize konstrukcije).1.5. dužina izvijanja Uticaji na krajevima stuba. Sl. Problem je utoliko izraženiji ukoliko je stub manjih dimenzija poprečnog preseka. i Interesantno je primetiti da je Pravilnikom BAB87. izazivaju deformaciju (ugib) stuba. te ukoliko je aksijalna sila veća. VITKI STUBOVIii 2. duži (vitkiji). a njegovo zanemarenje može za posledicu imati značajan podbačaj u količini armature. ii Na ovom mestu. stub je armiranobetonski. Očigledno.2.4. a samim tim i momenat savijanja i. uticaji su dati u graničnom obliku (indeks – d). Efekti deformacije stuba. 2. stubove. što njegovo ponašanje čini i materijalno nelinearnim. 2/88. moguće su situacije u kojima razmatranje ravnotežnog stanja nedeformisanog stuba nije zadovoljavajuće tačnosti. aksijalne sile i momenti. nego je od interesa analizirati ravnotežno stanje deformisanog elementa. a prirast ugiba/momenta sa aksijalnom silom je nelinearan (Sl. računski zametno. Linijski elementi Za spiralno organizovanu poprečnu armaturui validne su iste odredbe vezane za razmake kao i za uzengije (Sl.

... 2/89)... Dužina izvijanja nepomerljivog i pomerljivog elastično uklještenog stuba [81] i Leonhard Euler (1707-1783).. 2/89................ tačaka inflek- sije.... 2/91... kritična sila Pc (Euler-ovai kritična sila). Za aksijalno opterećene stubove sa nepomerljivim krajevima... ii Na većini crteža je dužina izvijanja obeležena s li........................5  k  1........ Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim krajevima Sl... 2/91.. jednog s horizontalno (relativno) nepomerljivim i jednog s pomerljivim kra- jevima je prikazana na Sl. se izračunava u funkciji savojne krutosti ( EI) i dužine izvijanja stuba (l0ii): Pc   2 EI l02 .. Sl......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). pod kojom dolazi do neograničeno velikog deformisanja (Sl. 2/90). 2/88) aksijalno opterećenog elementa (do gubitka stabilnosti).... švajcarski matematičar i fizičar. faktor efektivne dužine k nalazi se u granicama od 0. Koeficijenti dužine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim krajevima U opštem slučaju............... 174 . Sl. 2/90........{2.. a dužina izvijanja dva takva stuba........ Dužina izvijanja je osnovni parametar – mera – osetljivosti elementa na efekte deforma- cije.......... l0  k  l .0 (Sl.... dok je u slučaju stubova sa pomerljivim kra- jevima njegova vrednost veća ili jednaka 1..... 23-mar-18 Prema teoriji elastične stabilnosti...58} gde se dužinom izvijanja naziva razmak nultih tačaka momenta drugog reda ili.. stub je u uslovima elastičnog uklještenja na krajevima...0 (Sl. .

... ako na neki način može da se proceni dužina izvijanja stubai dalji proračun se može sprovesti na izdvojenom zglobno vezanom zamenjujućem stubu dužine l0. vrednost k koeficijenta treba minimalno uzeti kao 0... i samo približno rešivim. u opštem slučaju. na veličinu i oblik deformacione linije bitno utiče krutost greda (Sl...... Uslovi oslanjanja. Ovo čini problem određivanja dužine izvijanja kod stubova armiranobetonskih konstrukcija izuzetno kompleksnim..... 2........ Poglavlje 2 : strana 53 od 170 175 .............. Dodatno.... 2/92.. dužina izvijanja relativizovana radijusom inercije daje parametar vit- kost (slenderness) stuba:   l0 i  l0  A I .. Sl. stubovi u konstrukcijama su na krajevima elastično uklješteni i različitog stepena pomerljivosti.......{2. 2/92) i njena promena po dužini izazvana pojavom prslina duž elementa.... sastavni deo podužnih i poprečnih okvira (ne figurišu kao samostalni elementi). te je ovo oblast stuba koja može biti merodavna za kontrolu granične nosivosti preseka.. a prikazani Euler-ovi slučajevi.. Sa određenim koeficijentima k za svaki od kra- jeva stuba..... b) pomerljivi krajevi stuba [15] dok će za zglobno vezan kraj stuba ko- eficijent k težiti beskonačno velikoj vrednosti.. k... . Nomogrami za određivanje efektivne dužine: za beskonačno krutu gredu) biće k=0... u dva ortogonalna pravca su različiti... uspostavlja se mera „po- pustljivosti“ uklještenja kraja stuba... a) nepomerljivi... Preporukama domaćih standarda. iz nomograma se očitava faktor efektivne dužine stuba. 2/93) ili odgovaraju- ćim izrazima kojima se koeficijent du- žine izvijanja stavlja analitički u funk- ciju stepena uklještenja krajeva stuba..... Uopšteno gledano.............. Za potpuno uklješten kraj stuba (vezan Sl.. Linijski elementi Maksimalne poprečne deformacije ose stuba i maksimalni prirast momenta savijanja usled uticaja normalnih sila najveći su u srednjoj trećini dužine izvijanja....... 2/93..... Uticaj krutosti greda na dužinu izvijanja stubova u okvirnoj konstrukciji [15] U praksi je uobičajeno određivanje du- žine izvijanja stubova saglasno no- mogramima za određivanje efektivne dužine stuba (Sl. jer se u protivnom dobijaju i U opštem slučaju.. U bezdi- menzionalnom obliku... a samim tim i de- formacije.... su neka vrsta idealizacije......59} Kod armiranobetonskih konstrukcija stubovi su.......4.... stalno je prisutan i problem obuhvatanja efekata prslina kroz redukciju savojne krutosti.... U tom smislu... Pored ovoga.....

na sledeći način (indeks c – considered (razmatrani)..cracked):  lb lb ..... Izrazom {2... to se može učiniti sabiranjem relativnih krutosti dva stuba... na svojim krajevima elastično uklješten..60} se implicira proračun rotacije kraja (uz procenu realnih krutosti grednih elemenata). indeks a – adjacent (susedni) stub):    EI   EI   k        M 1  M 2  ..... U [22] se preporučuje obuhvatanje redukcije krutosti grede prostim polovljenjem (indeks „cr“ se odnosi na isprskao element ...... ako susedni stub ima relativno malu aksijalnu silu (daleko od kritične...61} „validan“.. u opštem slučaju.... a faktorom (1-α) doprinosi uklještenju kraja posmatranog stuba......... uvesti dodatni koeficijent. doprinos stuba S1 se može obračunati preko:  EI   EI    EI   EI   EI c      k        ...  1    M a   l  a  l c  Ovim. a za kritični nivo opte- rećenja posmatranog stuba)... sa kraj A posma- tranog stuba S2 na Sl....... naprotiv...... doprinos grednog elementa vezanog u posmatranom čvoru uklještenju stuba može biti određen i preko relativne krutosti grede....61} lc  l S 2  l S1 M  l  S 2  l  S 1  Okvir 2/7.... ali i da doprinosi stepenu uklještenosti kraja posmatranog stuba. ...... 2/94........ ovo je uvek konzervativna procena. za dejstvo momenta..... Međutim.. što je...62}   M  EI b cr 2  EI b Međutim...... suviše zametno za potrebe praktičnih proračuna.......... α.. Rotaciji kraja stuba se suprotstavlja krutost grednih i/ili temeljnih elemenata s kojima je stub na svojim krajevima povezan.... ..........{2... Tada je izraz {2......{2... Kao alternativa ovome.......... zavisno od konfiguracije konstrukcije........... Naime... susedni stub može da „deli“ isto uklještenje kraja s posmatranim. ...... tako.60} k  M lc Indeks „c“ se odnosi na stub (column). onda oba „dele“ isto uklještenje i uvećavaju njegovu popustljivost.....{2....... po pravilu... ne preporučuje se usva- janje koeficijenta manjeg od 0... načelno..... onda on doprinosi uklještenju kraja stuba....... Na primer... Stub je...... moguće su i situacije u kojima susedni stub doprinosi. U prethodnom izrazu...........................85.... smanjenju popustljivosti uklještenja. definiše rotacije kraja stuba............... Susedni stub Uticaj „susednog“ stuba (stuba iznad za analizu gornjeg. susedni stub faktorom α doprinosi popustljivosti... Stepen popustljivosti u- klještenja kraja stuba u ostatak konstrukcije se. Ili....... M:  EI c ... bez obzira na rezultat........... 23-mar-18 potcenjene vrednosti dužine izvijanja. Takođe... Može se. Sam koeficijent α može biti određen odnosom aksijalne sile u susednom stubu (pri kritičnom opterećenju posmatranog stuba) i kritične sile susednog stuba. U svakom slučaju..... susedni (susedni analiziranom) stub svojom rotacijom smanjuje stepen uklještenja........................ a indeks „b“ na gredu (beam).. Ovo je primarno zavisno od nivoa aksijalnog opterećenja u susednom stubu... Ako oba stuba (i razma- trani i susedni) dostižu granicu svoje stabilnosti pri istom (faktorisanom) opterećenju........ pojednostavljeno.... U čvoru..... odnosno stuba ispod za analizu donjeg čvora... pa njegov doprinos treba uvesti u proračun popustljivosti uklještenja kraja stuba (videti Okvir 2/7).... Tako konzolna greda neće uopšte dopri- 176 ...... u određivanju stepena popustljivosti kraja stuba treba da bude predmet analize...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..... kojim bi se predstavio stepen doprinosa susednog stuba popustljivosti uklještenja posmatranog stuba..... θ....... očigledno je da stepen uklještenja kraja stuba zavisi i od načina oslanjanja suprotnih krajeva greda kruto vezanih u posmatranom čvoru.

.... za praktičnu primenu mogu biti pogodna i inženjerska pomagala u vidu tablica u kojima su ovi izrazi primenjeni za određivanje tabulisanih vrednosti...2. na Sl...... poput date na Sl........45  k2    .. grubo.. Spoljašnja.{2... Preporučena minimalna vrednost koeficijenta popustljivosti.... 2/95.{2. logično.45  k1   0.. prema Evrokodu 2.. 2. Prava linija odgovara teorijskoj nultoj vitkosti Poglavlje 2 : strana 55 od 170 177 .. sa poznatim stepenima popustljivosti na krajevima.. Greda B4... .63}    2   EI / l b  Za okvir na Sl....... Greda koja je na suprotnom kraju zglobno vezana smanjuje stepen uklještenja stuba......... nema takav doprinos. 2/94. njenu krutost treba redukovati.. kao što ni greda B1... Tablica za određivanje faktora poprečnog preseka u smislu momenta sa- dužine izvijanja ukrućenog stuba [17] vijanja za određeni nivo aksijalnog napre- zanja i za poznatu količinu armature u preseku. može biti određen i primenom izraza predloženih u Evrokodu 2:   k1   k2    0. te njenu krutost ne treba uračunavati u sumu kru- tosti greda. Određivanje k – koeficijenata krajeva stuba S2 [20] primer).. Osim preko nomograma.... koja je zglobno ve- zana u čvoru.. redukcija krutosti za 50% preko faktora  (Sl..1 .. 2/94.. za različite vrednosti vitkosti stuba prika- zana je na Sl. pokazano je određivanje k-koeficijenata krajeva stuba S2. . 2/94): k   EI / l  c  0.. je 0.. na primer... koji su nepogodni za primenu u okviru računarskih programa.......2... 2/95.............4.... 2/96.. obrazlaže činjenicom da apsolutna uklještenja u realnim konstrukcijama ne postoje. Pre- dlaže se..... 1  1  k   1  1  k   za neukrućene elemente    1 2  1    2   Konačno... prilikom sračunavanja krutosti greda. Ovakav zahtev se..1 (znatno manje od preporuka domaćih propisa.....64} l   k1  k2  k1   k2    max  1  10  k  k .. zbog čega. Linijski elementi nositi povećanju stepena uklještenja stuba..... interakci- ona kriva odgovara maksimalnoj nosivosti Sl.... koeficijent dužine izvijanja.. Klasifikacija izolovanog stuba Granična nosivost stuba opterećenog aksi- jalnom silom pritiska na ekscentricitetu e...5  1    1   za ukrućene elemente  l0   0.......... zbog slobod- nog suprotnog kraja ne doprinosi uklještenju stuba S2 na kraju B........ 2......

i iz ove analize. prirast momenta spoljašnjeg savijanja je brži nego što je to presek u stanju da prati prirastom unutrašnjeg momenta savijanja. no granična nosivost je još uvek uslovljena nosivošću kritičnog preseka. Sa povećanjem vitkosti ( λ2) raste i uticaj efekata drugog reda.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Uticaj vitkosti na graničnu nosivost stuba i vrsta sloma u funkciji vitkosti [20] Takođe. malim vitkostima stuba. Međutim. da je obuhvatanje efekata deformacije stuba uvek na nepovoljnoj strani. 23-mar-18 stuba. treba je izbegavati) kod armira- nobetonskih stubova. uticaj intenziteta aksijalne sile je implementiran u kriterijume predstavljene u okviru (Okvir 2/8). Ova forma loma (gubitkom stabilnosti) se izuzetno retko realizuje (svakako. Konstatujmo i da je uticaj nivoa konkretnog aksijalnog opterećenja na veličinu efekata defor- macije opredeljujući. a nosivost preseka je uslovljena proračunom koji uva- žava materijalnu nelinearnosti. po pravilu. deformacija štapa ima zanemarljiv uticaj na njegovu graničnu nosivost. odgovara i mala razlika u realizovanim momentima savijanja. mali. preko nelinearnih komponentnih zavisnosti napona i betona. zbog čega je moguće. zbog čega se problem izvijanja. i o ovom parametru (ekscen- tricitetu aksijalne sile) razmišljati u smislu kriterijuma klasifikovanja stuba kao kratkog (efekti deformacije mogu biti zanemareni). Malim aksijalnim silama. u takvim situacijama razmišljati o zanemarenju efekata deformacije proračunom. prirast momenta savijanja usled ugiba stuba je. Sl. 178 . relativno meren. Zbog toga je opravdano (videti i Okvir 2/8). gubitkom stabilnosti. onih kod kojih je ekscentricitet aksijalne sile (prvog reda. kod dominantno savijanih stubova. Granična ravno- teža je dostignuta pre iscrpljenja nosivosti preseka. preko ekscentriciteta prvog reda: za male aksijalne sile je velik. Za niske vitkosti. tako. Za stubove velikih vitkosti ( λ3). Sa praktične strane posmatrano. koja se dostiže iscrpljenjem nosivosti kritičnog poprečnog preseka. odgovaraju i mali prirasti momenta savi- janja. Sa porastom vitkosti. očigledno. svodi na određivanje uve- ćanih momenata savijanja na račun deformacije ose stuba. ovakvo zanemarenje je opravdano. povećavaju se i uticaji drugog reda. 2/96. Jasno je. pored vitkosti. posebno u zoni relativno malih aksijalnih sila. i Dimenzionisanjem preseka saglasno graničnoj nosivosti uvažena je materijalna nelinearnost. Posredno. svakako) velik. Uticaji drugog reda ne postoje.

. kad je značajan.49})... na- čelno) su posledica ugiba stuba.. u ovakvom obliku je praktično neprimen- ljivi... vremenski prirast ugiba usled tečenja betona može značajno da promeni sliku naprezanja (da uveća momente drugog reda. podužna armatura stuba doprinosi njegovoj krutosti.. ... Klasifikacija stubova prema PBAB87 Ilustracije radi. na primer). zbog čega. Sa druge strane. geome- trijske netačnosti (imperfekcije) u izvođenju konstrukcija su neminovne i. U Evrokodu 2 se kriterijum klasifikacije stuba kao kratkog/vitkog postavlja po granici vitkosti i daje u sledećoj formi: lim  20  A  B  C . manifestuju se kao zbir greške položaja aksijalne sile na kraju stuba i inicijalnog ugiba („trbuha“) stuba. moraju biti proračun- ski obuhvaćene...2  eff M 02 Uticaj nivoa aksijalnog opterećenja (videti i Okvir 2/10) je predstavljen imeniocem izraza. Linijski elementi Konačno.7  M 01 . dok je uticaj količine podužne armature uveden preko faktora B. Poglavlje 2 : strana 57 od 170 179 . Sa druge strane. način korišćenja ova dva parametra prepoznavanja stubova kao kratkih su prikazana na slici u obliku u kojem ga domaći propisi definišu... a n je bezdimenzionalna vrednost granične normalne sile .. Ove netačnosti su uporedive s ugibima stuba i.. kod kojeg je konačna vrednost koeficijenta tečenja redukovana na način da se obuhvati činjenica da samo deo ukupnog opterećenja stuba ima dugotrajni karakter. nekad i da ugrozi stabilnost stuba)....nEd. ograničena vitkošću 75..... takođe. C  1.{2.. Domaćim propisima je prepoznata i oblast „umereno vitkih“ stubova.65} n 1  0. s druge strane. A 1 . Okvir 2/8.. Tečenje betona se obuhvata parametrom A. s jedne. stub je kratak po osnovu male vitkosti.. efekti deformacije (uticaji drugog reda) mogu da se proračunski zanemare ako se njima uticaji prvog reda ne povećavaju više od 10%. jer bi ispitivanje kriterijuma kojim se dopušta mogućnost izostavljanja dela analize ne- minovno zahtevalo sprovođenje baš te analize.. a samim tim (bar delom) i za postavljanje kriterijuma zanemarenja.. B  1  2   . proračunski od inte- resa. Kraće.. Naravno. Tako. što može biti značajno kod visokih primenjenih koeficijenata armiranja. uvedimo i sledeće rezonovanje: efekti deformacije stuba (uticaji drugog reda. ugibi stuba nisu (ili ne moraju biti) samo posledica ela- stične deformacije stuba koja odgovara uticajima prvog reda. No... 2... Ovakav opšti kriterijum je već višedece- nijska konstanta u propisima i može biti razmatran na nivou relevantnih uticaja različite pri- rode (momenti savijanja. S jedne strane.. Načelno. svi fenomeni koji značajno mogu doprineti uvećanju ugiba stuba su od interesa za proračunsku analizu. ugibi.. Kao princip (može se primenjivati i Primena mu je u verifikaciji približnih postupaka. u funkciji mehaničkog koeficijenta armiranja (videti {2.. uticaj tečenja betona pod dugotrajnim dejstvom mora biti obuhvaćen proračunom. preko efektivnog koeficijenta tečenja.... ali i po osnovu velikog ekscentriciteta aksijalne sile..

.. ... 180 ..... Time. poslednji je apsolutno veći): M 0e  0.. efektivni koeficijent tečenja ipak obezbeđuje potreban nivo sigurnosti proračuna....... ... kada je moment konstantan poduž stuba ( C=0........7) može prepoznati efekat smanjene dužine izvijanja................3.. predmetnim odnosom se u istu ravan postavljaju uticaji koji odgovaraju eksploatacionim (GSU) i uticaji koji odgovaraju graničnim kombinacijama (GSN)..... promenljivi...... vrednosti... može se računski pokazati....7)... što deluje nedosledno. 2/97....... faktorom C se povoljnijim distribucijama daje viša granica vitkosti kojom su klasifikovani kao kratki. čak i za slučaj delovanja samo stalnog dejstva..........4  M 02 ..67} Kako u ovaj izraz momente na krajevima treba uneti s njihovim stvarnim znacima....{2.66} od 1.... stub je na krajevima opterećen raznostranim mo- mentima istog intenziteta (C=2.. Ukoliko se razmatra i kombinovano dejstvo stalnog i pro- menljivog opterećenja..... prilikom dimenzionisanja vitkog stuba) je od praktičnog interesa definisati ekvivalentni mo- ment prvog reda (videti Sl.. Kako su momenti savijanja poduž stuba...... za koji se može smatrati da je konstantan poduž stuba....... da ovako postavljen.. to će ekvi- valentni moment uvek biti na strani apsolutno većeg...I)... čak je većeg značaja kasnije.... 23-mar-18 univerzalno za procenu deformacije izazvane tečenjem).. predmetni količnik ima samo manje vrednosti........ granična nosivost vitkog stuba je određena ugibom kao. moment drugog reda je maksimalnog pri- rasta..7).2. Zato (i ne samo zato. U najpovoljnijem slučaju.... Efektivni koeficijent tečenja Treba primetiti i da se za slučaj delovanja samo stalnog (dugotrajnog) opterećenja dobija i maksimalna vrednost količnika u {2.. Ipak...qp M 0 Ed . ali od njega apsolutno manji.. konstantne.. Pritom..0/1.. prirast momenta je minimalan i odgovara prepolovljenim dužinama izvijanja stuba. U najnepovoljnijem slučaju... Konačno... to i predmetni odnos momenata može varirati poduž stuba. momentima na krajevima M01 i M02 je već obuhvaćena imperfekcija (videti napomene za apli- ciranje dodatnih momenata usled imperfekcija date u §2.. Tako se u Evrokodu 2 dopušta da line- arno promenljiva distribucija momenta savijanja poduž stuba bude zamenjena ekvivalentnim momentom određenim momentima na krajevima stuba (M01 i M02. Distribucija momenata savijanja drugog reda distribucije momenta prvog reda date na za različite distribucije momenata prvog reda Sl.4.. i upoređivati (odnosom) ovakve... Naime.. u Evrokodu se preporučuje jedno- stavna redukcija odnosom momenta koji potiče od dugotrajnog dela dejstva (qp – kvazi-sta- lno) i ukupnog za razmatranu graničnu kombinacijui: eff    ...... Dakle...... 2/97....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). i Već ovde se može prepoznati jedan od najvećih problema u formulaciji granične nosivosti vitkih stu- bova.. u opštem slučaju...... a posledica je postavljanja odnosa momenata u kombinaciji GSU i GSN.... na primer u [31].......... parametrom A se obuhvata u- ticaj oblika raspodele momenta savijanja prvog reda (momenti na krajevima se u- nose sa svojim pravim znacima)..74.... Obraz- loženje ovog parametra postaje oči- gledno upoređenjem tri karakteristične Sl.. dok se već u situaciji „trougaone“ distribucije (C=1.. eksploatacionim uticajem..........6  M 02  0.... 2/100)....4  M 01  0..35=0..... Slično tome.. t0   M 0 E ....{2...66} Okvir 2/9. po prirodi. efektivni koeficijent tečenja za kompletno dugo- trajno dejstvo je samo oko ¾ koeficijenta tečenja..

to su još i efekti geometrijskih imperfekcija. prosto u- većanje momenata savijanja izazvanih horizontalnim silama određenim konstantnim faktorom. Uticaj nivoa aksijalnog opterećenja Na slici su punim linijama. kod kojih se globalni efekti deformacije mogu zanemariti (§5. adekvatni kriterijumi). Ovakve analize su izuzetno zametne i za performanse današnjih računara.2 (0. za dva koeficijenta armiranja. data je i kriva kriterijuma.1). Granica vitkosti (kojom se odvajaju kratki od vitkih stubova). čime je zanemarena i promena položaja aksijalne sile na krajevima stuba. naravno. odnosno promena momenta savijanja na kraju. uobičajena je primena linearne teorije za određivanje uticaja i opravdana za pro- račun svih drugih armiranobetonskih elemenata. oni su posledica geometrijski nelinearnog proračuna (prema teoriji drugog reda) konstrukcije (u opštem slučaju . koji u zoni male aksijalne sile prati funkciju koja u imeniocu ima kvadratni koren relativne aksijalne sile. prikazane granice po vitkosti (promena gra- nice u funkciji aksijalnog opterećenja) koje su numerički određene iz opšteg uslova 10-toprocentnog uvećanja momenta savijanja prvog reda efektima deformacije..2. ovakav pristup čini izuzetno nepogodnim za praktične potrebe. na primer). Osim efekata drugog reda.prostorne) kojim bi bili obuhvaćene i karakteristike nelinearnog ponašanja materijala (betona i čelika). Otud je i očekivana težnja (čak potreba) da se i analiza vitkih stubova zadrži na sličnom nivou kompleksnosti. odnosno da njihovo pro- jektovanje bude bazirano na uticajima proizašlim iz analize konstrukcije prvog reda i. problematična je mogućnost modeliranja geometrijskih imperfekcija… Sve ovo.4. npr. Okvir 2/10. Analiza odgovara zglobno stubu koji je zglobno vezan na krajevima. Uporedo. te „napadnut“ uticajima prvog reda. Najopštijim postupkom. uvedenom nelinearnošću je isključena mogućnost primene superpozicije na nivou uticaja.2. 2. Kod takvih konstrukcija se može proračunski zanemariti relativno horizontalno pomeranje krajeva stubova (jednog sprata. na nivou tako izdvoje- nog elementa.5. i Jednom od metoda preporučenih za potrebe aseizmičkog projektovanja. Osim toga. Poglavlje 2 : strana 59 od 170 181 . Stub sada može biti posmatran kao izolovan element. a kompletna analiza efekata deformacije može biti sprovedena lokalno. i dodatna analiza kojom se proce- njuju dodatni uticaji (momenti) izazvani izvijanjem mora biti sprovedena. ili efekti tečenja. Naredni korak uprošćenja proračuna se odnosi na horizontalno ukrućene konstrukcije.3. Ukoliko postoje uslovi kojima ovakva pojednostavljena analiza može biti oprav- dana (postavljaju se.4). Linijski elementi Ukoliko stub ne može biti klasifikovan kao kratak. za intenzitete relativne aksijalne sile manje od 0. Analiza efekata deformacije stuba Uticaje deformacije stuba je moguće odrediti/proceniti na više načina koji se međusobno raz- likuju u broju uvedenih aproksimacija i zanemarenja. sugeriše se. vitak je. izdvojen iz konstrukcije s procenjenim konturnim uslovima (pokazano kod određivanja dužine izvijanja .4.15) naglo raste. Tom analizom se razmatraju svi fenomeni koji mogu bitno da opredele ponašanje stuba osetljivog na deforma- ciju.2.§2. u smislu praktične primene je i podra- zumevana (i predstavljena u nastavku). 2. usled efekata deformacije.

50})...... geometrijske imperfekcije moraju biti obuhvaćene analizom efekata deforma- cije.. uvećava momente savijanja prvog reda (videti Sl. {2...2. jedan (M0+) kod kojeg je apsolutno veći moment uvećan imperfekcijskim i drugi (M0-) kod kojeg je taj moment uma- njen (a uvećan je moment suprotnog znaka na drugom kraju stuba i)............ poput {2.. nepovoljnim se može pokazati aplikacija imperfekcijskog ekscentriciteta na obe strane stuba.2)....... zbog čega je potrebno razmatrati dva slučaja: imperfekcija aplicirana na desnu i aplicirana na levu stranu stuba. Na Sl.. Uz dodatne zahteve koji se odnose na minimalni ekscentricitet (komentarisano u §2... θ0... h 30... može se pisati. 2/99).2.... a redukcioni koeficijent αh uvek može konzervativno da se usvoji jednakim 1.69} Ekscentricitet usled imperfekcije se konzervativno definiše konstantnim celom dužinom stuba..68} 2 2 400 400 200 3 l Data je preporučena vrednost za osnovni nagib. Naime... Međutim.. 20mm .....  h   1. 182 . uvek u nepovoljnom smeru.......... Sl..... i Treba primetiti i da aplikacija imperfekcijskog momenta na „negativnu“ stranu nije od značaja kada je momentima savijanja prvog reda zategnuta celom dužinom samo jedna strana stuba. Imperfekcija (momenti njom izazvani) se momentima prvog reda dodaje.... 2/98...... ... Aplikacija momenata imperfekcije strani je nepovoljnosti).... 2/99.. po apsolutnoj vrednosti... u slučaju vitkih stubova... IMPERFEKCIJA Konstatovano je već da. i ovaj aspekt se „komplikuje“... 2/98 je simbolički prikazano da se imperfekcijom obuhvataju netačnosti položaja aksijalne sile i „trbuha“ stuba..... ....0..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).... Imperfekcije imaju „karakter“ uticaja prvog reda...5.. 23-mar-18 I..  0  .........2.51}: ei  max h  l0 400. a za slučaj izdvojenih stubova je najpogodnije način definicije preko dopunskog ekscentriciteta prvog reda..0 . Orijentacija (strana na koju se aplicira) ekscentriciteta imperfekcija je uvek takva da su efekti imperfekcije nepo- voljni... Tako su.. a dijagrami momenata savijanja dobijeni zbirom momenata prvog reda i imperfekcijskih momenata imaju „karakter“ uticaja prvog reda. U Evrokodu 2 se daje nekoliko (ravnopravnih) načina njihovog proračunskog obuhvatanja (videti §5. Imperfekcije [39] Definisane su preko nagiba (greška otklona) θi: l0 l l l 1 2 2 ei  i    h  0  0   h  0  0 . U nastavku će se pod frazom „dijagrami momenata prvog reda“ smatrati da su njima obuhvaćeni i imperfekcijski efekti.. Na taj način aplicirana.....{2. 2/77).. prema skici (Sl. MOMENTI PRVOG REDA....{2. s obzirom da mogu da imaju značajan uticaj na rezultujuće stanje naprezanja vitkog stuba. po definiciji. izvesno je rezultovala pove- ćanom potrebom za armaturom (na Sl... moguća dva dijagrama momenata prvog reda... Tako je prilikom analize ovih e- fekata kod kratkih stubova imperfekcija aplicirana na način da....

.. Izdvajanje model–stuba [15] Razmatra se samo polovina dela stuba između tačaka infleksije (polovina dužine izvijanja) i smatra se da je u uslovima oslanjanja koji odgovaraju konzolnom stubu (videti i 2.{2........ 2...5... M0e.. 2/100): M 0e  0..6  M 02  0. njegova dužina je l0/2..... Na ovaj način je izdvojen model-stub... a podrazumevana Sl... te primeni koefi- cijenta uvećanja (skaliranja) momenta savijanja... 2/101: oblik deformacije drugog reda dela stuba u dužini izvijanja odgovara deformaciji konzole dobijene postavljanjem uklještenja u sredinu dužine izvijanja i tretiranjem krajeva stuba kao slobodnih.. Ipak.2).. Pritom. čak i na nivou jednog elementa..4  M 02 ..67}. Zbog promenljivosti momenta savijanja poduž stuba.. prilikom analize globalnih efekata deformacije (§5..... {2. Tako je i na ovom nivou. 2/100.. Zato se sugerišu približne analize.4  M 01  0........ ii Ravnopravno... opisane u prilogu §2. Poglavlje 2 : strana 61 od 170 183 . moguće slediti opšti pristup baziran na obuhvatanju geometrijske i materijalne ne- linearnosti.2. model-stub je mogao biti zglobno vezan na krajevima deo stuba u dužini izvijanja.... ovaj pristup je suviše zametan za praktične proračune. a dužina izvijanja mu je jednaka dužini izvijanja pred- metnog stuba – l0 (koeficijent dužine izvijanja za konzolu je 2)ii......... o uprošćenoj varijanti model- stub metode..... i Alternativno..... 2/101.. opet različitih u stepenu aproksimacije..5... može se koristiti i metoda zasnovana na nominalnoj krutosti elementa. Linijski elementi II...... opisana u nastavku. Ekvivalentni moment za primenu kod izdvojenih stubova je metoda zasno- vana na nominalnoj krivinii. ova metoda je pogodnija za primenu na nivou konstrukcije.... na- kon učinjenih uprošćenja kojima je omogućena ana- liza pojedinačnog stuba.2.. ... Reč je... No. očigledno je da većoj (nepovoljnijoj) vrednosti ekvivalentnog momenta vodi korišćenje „pozi- tivno“ apliciranog momenta imperfekcije ( Sl.. u cilju pojednostavljenja. Osnov za ovakvo rezonovanje je prikazan na Sl. zapravo.. MOMENTI DRUGOG REDA I na izolovanom stubu posmatrano. momenti savijanja drugog reda se određuju na osnovu pretpostavke konstantnog momenta savijanja poduž stuba – ekvivalentnog momenta.5. efekti deformacije mogu biti analizirani na više načina.70} Sl.2.2).......

..... pa se u pojedinim slučajevima može po- kazati da je krivina potcenjena (zbog čega se naknadno multiplicira faktorom Kϕ)..................Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).... ii Tečenje betona kod pritisnutih vitkih armiranobetonskih stubova izaziva povećanje ugiba.   0...01  yd nbal  0.............. za efektivnu visinu treba u- Sl.........................75} Konačno.......45  d eff  .....73} gde je is – poluprečnik inercije ukupne površine armature........ Koeficijentom Kϕ uvodi se uticaj tečenjaii (primetiti da su efekti tečenja po „karakteru“ efekti drugog reda).............. ugib drugog reda je definisan izrazom e2    l02 / c .... l0  2l . koeficijentom Kr se obračunava uticaj nivoa aksijalnog opterećenja: nu  nEd f f Kr   1........... u kritičnom preseku (u uklještenju)........ Efektivna statička visina preseka [31] zeti sledeću vrednost.. ϕeff: K  1    eff  1.. ... 2/102................... Tačan proračun ovih efekata podrazumeva upotrebu složenog mate- matičkog aparata (isprskao presek... ..........{2.........4    l 2  0........ Ovim je procena................... deformacija u bilo kom preseku je određena samo krivinom. 23-mar-18 Pretpostavljajući (još jedna aproksimacija) da se oblik deformacije drugog reda konzolnog stuba može predstaviti sinusnim zakonom. is  I s As ......0 ............ empirijskim izrazom u funkciji efektivnog koeficijenta tečenja......... nu  1   ................................. .. poput ove...............{2... na sledeći načini: e2  0...........4 ...{2.............. t0   2 i   75 i M 0Ed N Ed  h ...... se usvaja jednakom statičkoj visini u situacijama kada je podužna armatura koncentrisana samo uz dve naspramne ivice preseka......... je određena pretpostavkom da je dostignuta granica razvlačenja i u zategnutoj i u pritisnutoj armaturi (ne betonu!)................. sama pro- cena (osnovne) krivine ne obuhvata efekte tečenja....... κ............. prema Sl.....moment prvog reda):   .. κ0.... Efektivna statička visina preseka................ a samim tim i smanjenje njihove nosivosti.... . a nbal je relativna normalna sila koja odgovara maksimalnoj momentnoj i Konkretno..... konzervativna u svim situacijama kada granica/e razvlačenja nije dostignuta. . po pravilu......... nelinearan zakon tečenja. 2/102: d eff  h 2  is ..71} Za preseke s konstantnim simetričnim (i simetrično armiranim) presekom.35  f ck   ............ u Evrokodu 2.......76} nu  nbal f cd f cd Očigledno... . Kϕ=1) u situacijama kada su ispunjeni sledeći uslovi (M0Ed .....     yd  0... Ipak.  0   yd  0.............0 .......... redistribucija naprezanja beton-čelik i dr......{2..)...{2...... na maksimalnom kraku............... preporučuje se sle- deća procena za krivinu preseka u uklještenju:   K r  K   0 ....1    l02 ...{2.............. Zbog toga se može smatrati opravdanim korišćenje približnih metoda proračuna.74} 200MPa 150 Uticaj tečenja se može potpuno zanemariti (postavljanjem efektivnog koeficijenta tečenja na vrednost 0....... a faktor c se za stu- bove konstantnog preseka i momenta usvaja jednakim 10 (što je zaokruženo  2 ). Ukoliko je bar deo armature raspoređen uz bočne stranice.... 184 ..... deff.................72} Procena „osnovne“ vrednosti krivine........ nu je relativna aksijalna nosivost (centrično opterećenog) preseka stuba (uključivši i doprinos armature)....

ovaj maksimalni momenat se približno može odrediti kao zbor ekvivalentnog momenta i maksimalne vrednosti momenta drugog reda (zbog lokacijskog nepoklapanja dve vrednosti. nakon što se ugib umnoži aksijalnom si- lom. Konačno. Sl. Očigledno. 2/103). 2.3).5. ovim je pretpostavljena dužina izvijajna stuba manja od dužine stuba. Uobičajena (uglavnom kon- zervativna) procena maksimalnih „negativnih“ vrednosti ugiba/momenata je polovina maksimal- nih u sredini dužine izvijanja. Linijski elementi nosivosti preseka (aksijalna sila pri kojoj presek ima najveću momentnu nosivost). količina armature nije poznata. 2/104. Dijagram momenta drugog reda III. Budući da. 2/105. U ovom slučaju. UKUPNI MOMENTI Ukupni momenti se. Poglavlje 2 : strana 63 od 170 185 .4. Pritom. ali i „negativne“ vrednosti van dužine izvijanja (Sl. NEd) ima sinusnu promenu poduž dužine izvi- janja stuba. sada. što rezultuje momentom M02+ kao merodavnim za dimenzioni- sanje krajnjeg preseka stuba na strani apsolutno većeg momenta savijanja prvog reda (Sl. Može se očitati s interakcionog dijagrama ili grubo usvojiti jednakom 0. određuju zbirom momenata prvog i drugog reda. Apsolutno manji krajnji moment prvog reda (M01) se uvećava polovi- nom maksimalnog momenta drugog reda. Na ovaj način određen ugib drugog reda (odnosno momenat. 2/103.2. mehanički koeficijent armiranja se može usvojiti takvim da odgovara geometrijskom od 1% (u vezi s ovim videti prilog §2. konzervativno je (rezultuje apsolutno većom vred- nošću) negativni deo momenta dru- gog reda pridružiti apsolutno većem momentu prvog reda. stvarni zbir je nešto manji). prilikom dimen- zionisanja. Analizi- rana distribucija momenta savi- janja drugog reda odgovara „pozitivnom“ momentu prvog reda (M0+) i maksimalni ukupni moment u središnjem delu stuba odgovara zbiru ove dis- tribucije momenta prvog reda i Sl. odnosno mo- mentu M01-. Zbir „pozitivnog“ momenata prvog reda i drugog momenta drugog reda (Sl. preseci stuba moraju biti Sl. 2/104). Zbir „negativnog“ momenta prvog reda i drugog osigurani najmanje na dejstvo mo- menata savijanja prvog reda.

.... od dva pravca...........0 ....... zahteva se zadovoljenje krite- rijuma nosivosti koso savijanog stuba (videti {2.....2.... merodavna za di- menzionisanje preseka stuba.{2........... 2/106. 2/107.... zbirni dijagram (zapravo anve- lopa) može biti iskorišćen i za separatno di- menzionisanje pojedinih preseka stuba. Preporučuje se apliciranje geometrijskih imperfekcija samo u jednom. 2/106) je prikazana predmetna anve- lopa momenata savijanja..... M01  0.77} Svakako... Ekscentricitet aksijalne sile [39] i Momentne nosivosti se određuju za predmetnu proračunsku (graničnu) aksijalnu silu........78} pret- postavlja poznatu armaturu u stubu..5  M 2  ........... Već činjenica da bi stub u dva glavna pravca mogao biti različitih relativnih pomerljivosti krajeva. Koso savijani vitki stubovi Sl...... a a ...... dužina izvijanja i vitkost... te uvećani momenti prvog reda.........4.. 2........ za svaki glavni pravac se posebno utvrđuje pomerljivost...78} Treba primetiti da kontrola uslova {2. U nastavku je dat približni postupak preporučen u Evrokodu 2... Eksponent je.. Na narednoj slici (Sl.. ovde ne treba smetnuti s uma da je pretpo- stavkama kojima su uvedene procene kri- vine kritičnog preseka pretpostavljeno si- metrično armiranje stuba. za pravou- gaone preseke.. ukazuje na to...... svi momenti se razmatraju u svojim apsolutnim vrednostima): M Ed  maxM02 ........ merodavan za dimenzionisanje moment će biti maksimalni od sledećih (simbolički zapis....... Para- metar koji određuje eksponent je odnos gra- Sl.. .. Tako.. M0e  M 2 . nepovoljnijem........ dat ranije (Tabela 2/2).54}) po odnosu proračunskih momenata i mo- menata nosivosti za dva pravca:  M Edz M Rdz    M Edy M Rdy   1..4..... u situacijama kada je opravdano armirati stub promenljivom podužnom armaturom..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..... kao i da za ovaj problem ne postoji dužina izvijanja ili vitkost kao karakteristika stuba.. No. te ona mora biti usvojena (očekivano nakon uvećanja momenta savijanja u dva pravca i dimenzioni- sanja kritičnog preseka kao koso savijanog) kako bi se mogle odrediti momentne nosivosti za svaki od pravacai. Anvelopa momenata savijanja duž stuba Problem koso savijanih vitkih stubova je znatno kompleksniji od jednoosnog problema. Uz pretpostavku da će svi preseci pduž stuba biti armirani na istovetan način (nepro- menljiva podužna armatura stuba).. NEd. na primer korišćenjem odogovarajućih interakcionih dijagrama. 186 .................. Nakon što su određeni uvećani momenti savijanja.{2.. Ideja (iako inženjerski diskutabilna) približne analize je u prostoj dekompoziciji problema kosog izvijanja na dva problema jednoosnog... 23-mar-18 2/104)..

...... ................. Linijski elementi nične aksijalne sile i granične nosivosti centrično pritisnutog preseka (poznate armature).{2... Tako. podrazumeva korišćenje ši- rine i visine ekvivalentnog pravou- gaonog preseka.... nego odgovaraju oznakama na skici..0..... Novofor- mirana površ je.. Za kružne preseke..................... načelno predstavljaju širinu i visinu preseka.....{2... Međutim... Bresler-ov kriterijum „recipročne sile“ Bresler je predložio aproksimaciju interakcione površi sledećim izrazom i: 1 1 1 1 ................. Nux i Nuy granične vrednost sile za jednoosno savijan presek...81}    Nu N ux N uy N u 0 Nu granična vrednost aksijalne sile (Evrokod oznaka je NEd)..... Nu0 granična vrednost aksijalne sile za centrično opterećen presek..........2..... heq  iz  12 ....5. prikazan na 2..... 2...5..... Ukoliko je stub dominantno savijan u jednom pravcu........{2..... presek može da se tretira „jednoosno“. za preseke drugih oblika se... PRILOZI 2........ konveksna........ određenog pravi- lom jednakih momenata inercije bruto betonske površine za dva Sl. beq i heq......... 2..2 i  0... biće: I y/z beq  iy  12 ..1....... daje veza ex–ey–1/N (Sl...... .... takođe. za presek proizvolj- nog oblika površine A................. 2/108.79} je očiglednije.......... za slučaj pravougaonog preseka.. Poglavlje 2 : strana 65 od 170 187 ..78} nije neophodno kontrolisati........2......... Kriterijumi koji određuju kada je stub domi- nantno savijan u jednom pravcu su dati narednim izrazima (ey i ez su odgovarajuće kompo- nente ekscentriciteta aksijalne sile.... Tačka granične nosivosti na zadatim ekscentricitetima se određuje kao tačka sekantne ravni određene sa tri tačke: i Oznake (indeksi) ne odgovaraju konvenciji u Evrokodu...79} z y ez beq e y d eq Širina i visina..... uslov {2...2.80} A Drugi deo datog uslova {2. 2/109)... ovim izra- zom.... a vitkosti stuba u dva pravca su upore- dive.. Najjednostavnije je matematičku pozadinu predloženog izraza predstaviti modifikacijom inte- rakcione površi. njegova je vrednost uvek 2.. Sl......2 ).......... Ukoliko se napadna tačka aksijalne sile nalazi unutar osenčenih zona... i y / z  . u dva pravca. kojom se umesto veze Mx–My–N...... 2/108): y  ey heq ez beq (  2 i z  2) i (  0. te momenata inercije za glavne ose Iy i Iz........................5 (korišćena je oznaka d za ukupnu visinu preseka)..... Kod pravougaonih preseka to će biti upravo dužine b i h. . Presek dominantno savijan u jednom pravcu [20] pravca....

.2.....odgovara maksimalnoj B graničnoj aksijalnoj sili na ekscentricitetu ey′.....ey...4..2... n ... 23-mar-18 tačka A (0. 2/109. Bresler-ov približni postupak Greška koja se ovom aproksimacijom čini odgovara razlici položaja tačaka D (tačka na inte- rakcionoj površini) i D’ (tačka na sekantnoj ravni........... k    d 103 .0.... odnosno m-n-k veza.. krivina preseka se definiše kao (d je statička visina):    b   a  / d ..1/Nuy) .............. za različite vrednosti N. 2/109... prikazani trougao izvesno unutar inte- rakcione površi.. ovaj metod koristi poznatu vezu na nivou preseka između momenta savijanja.........II 188 ........... gde su m.. C 1/N ux A 1/Nu0 1/N uy ex ex ey ey Sl.. n i k bezdimenzionalne vrednosti momenta savijanja.... koju određuje Bresler-ov kriterijum) na Sl....1/Nux) . Veza M-N-κ i model-stub metod Jedan od najpogodnijih (najmanje nepogodnih) postupaka za praktičnu primenu kada se pre- tenduje na visoku tačnost je postupak model-stubi.....3......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).....{2................. za razliku od korišćenog u §2. zbog konveksnosti interakcione površi.........82} Za praksu je (zato što postaje nezavisan od kvaliteta betona i odnosa stranica pravougaonog preseka) pogodniji bezdimenzionalni oblik M-N- veze..{2.. tačka B (ex... Kao osnovu...... pri čemu je ex = 0. Treba primetiti da tačka sekantne ravni D’ nije unutar trougla..83} Ac hfcd Ac fcd i Ovde je reč o „tačnom“ model-stub postupku..... ... tzv.. ovim nije obezbeđena konzervativnost postupka a priori.........2............... normalne sile i krivine preseka: Mu Nu m .... koju je pogodno predstavljati u obliku M(κ)....odgovara maksimalnoj graničnoj aksijalnoj sili na ekscentricitetu ex′. D tačka C (0..0.... D’ pri čemu je ey = 0........... Pri tome.1/Nu0) ... aksijalne sile i njegove krivine............. Iako je.......odgovara maksimalnoj 1/Nu graničnoj aksijalnoj sili za centrično opterećen presek. M-N-κ vezu............ 2...5..

... Prvi lom se javlja kada dilatacija gornje (pritisnute) armature dostigne dilataciju na granici razvlačenja.... Spoljašnje i unutrašnje sile preseka pri krivini i Za uspostavljanje ove veze uvode se pretpostavke proračuna prema graničnom stanju loma..... treba rešiti iz Teorije konstrukcija poznati integral: Poglavlje 2 : strana 67 od 170 189 . zbog materijalne nelinearnosti.... te za različite koeficijente armiranja preseka.. Veze m-n-k za jednu vrednost relativne normalne sile jući krive. Njemu mora da bude jednak spoljašnji moment savijanja Mu..............84} Ilustracije radi.. uz pretpostavku korišćenja čelika RA400/500........ da izazove pretpostavljenu krivinu: M ui  M ri .30.. u slučaju domaćih propisa. Da bi se odredilo pomeranje vrha konzole opterećene horizontalnom silom H u vrhu..{2. a time i moment unutrašnjih sila Mri............ No...... 2/110.... kod koje. pri kojem ostaje očuvana ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila (Sl.... to je treći deo m–n–k veze.. spoljašnjim linearno promenljivim momentima savijanja odgovara nelinearna raspodela krivina preseka..... Svakoj krivini κi (u intervalu od 0 do maxκ).. Sa stanovišta teorije konstrukcija. čime je definisana veli- čina spoljašnjeg momenta koji će....... Linijski elementi Sl.... uz datu silu Nu......... 2/111.............. a zbog nelinearnih deformacija preseka pri datim spoljnim opterećenjima još i materijalno nelinearan.. 2/112.. a drugi kada se to dogodi sa dilatacijom donje (zategnute) armature.......... Oba odgovaraju lomu bi-linearnog radnog dijagrama čelika za armiranje. izostavljen.... 2/110).. očigledno je da kriva koja predstavlja ovu vezu ima dva loma. na osnovu uslova ravnoteže spoljašnjih i unutrašnjih sila. prikazan je oblik m–n–k veze sračunate prema odredbama Evrokoda 2 (Sl. kod analize pritisnutog vitkog stuba potrebno je rešiti stanje unutrašnjih sila i deformacija elementa... Posmatrajmo konzolu sa Sl.. Za presek poznatih karakteristika i za poznatu vrednost spoljašnje granične normalne sile Nu moguće je odrediti maksimalnu nosivost preseka na savijanje ( maxMu) i odgovarajuću maksi- malnu krivinu (maxκ)..... problem koji je zbog uticaja normalnih sila na stanje momenata savijanja geometrijski nelinearan. 2. 2/111) za nivo aksijalnog opterećenja definisan bezdi- menzionalnom normalnom si- lom -0............. odgovara jedinstveno stanje dilatacija (εai i εbi).... Posmatra- Sl. Kako je prema odredbama PBAB'87 dilatacija zatezanja ograničena baš na vrednost koja odgo- vara granici razvlačenja.. svakako.. treba primetiti da je prirast momenta savijanja posle ove granice minimalan što odgovara i ranije iznetoj konstataciji.....

...85} 0 0 Ako se zna zakon promene krivine preseka u funkciji veličine momenta savijanja.... jer svakom novosračunatom stanju pomeranja odgovara novo stanje momenata savijanja......1  0  l02 ........87} ili..... Pomeranje vrha konzole je poprečno neopterećen između krajeva) se javlja u preseku u uklještenju.{2..................... Ako proračun deformacija i sila ne konvergira ..... ......... 23-mar-18 l l a   M  x  M  x  / EI  x  dx   M  x    x  dx . 2/112. egzaktnog............................. a d=h-a – statička visina preseka stuba..................{2....1   0  h   0   1  0.. Ovo je pretpo- stavka model-stub postupka...................... onda se pomeranje može sračunati korišćenjem Mohr-ove analogije ili numeričkom integra- cijom......................... veličine nor- malne sile pritiska........ U nastavku će bezdimenzionalni ekscentriciteti biti obeležavani oznakama koje su korišćene za apsolutne ekscentricitete: etot e2 e1  etot .......... h h h Na dijagramu etot-k0.. 190 ..... tada se proračun u principu sprovodi iterativno........... Podelimo li sada bezdimenzionalnu m–n–k vezu bezdimenzionalnom nor- malnom silom n.....................1  k0   h  a  h  ..................................... linija promene ukupnog ekscentriciteta je prava i raste sa porastom pro- menljive krivine... h – visina poprečnog preseka stuba........86} Ako se ukupni ekscentricitet definiše kao zbir početnog ekscentriciteta e1i i ekscentriciteta drugog reda e2: etot  e1  e2  e1  0.... može se isko- ristiti iskustvo teorije elastične stabilnosti kojim se oblik deformisane ose stuba može dovoljno tačno aproksimirati sinusnim zakonom..........{2.{2.. u bezdimenzionalnom obliku: 2 2 etot e1 l  e h  l0    0.............. konzolni stub za koji se pret- postavlja da je usled uticaja prvog i drugog reda pretrpeo deformaciju u obliku sinusnog polu-talasa....................  e1 .................4   0  l 2  0.... količine i rasporeda armature u preseku date geometrije ( m-n-k veza)...........89} n N h h i U ovoj analizi.... krivine preseka u uklještenju (κ0): e2  0................... l0  2l .........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... ekscentricitetom prvog reda se obuhvataju i imperfekcije i efekti tečenja.................. dakle...............  e2 . Ako je stub visok i pritisnut. Model–stub je........ pomeranje vrha stuba može da se izrazi u funkciji.....pomeranja usled normalnih sila rastu brže od prirasta nosi- vosti preseka pri povećanju krivina .........88} h h h h gde je: k0 – bezdimenzionalna krivina preseka u uklještenju...... svešćemo M–N–κ vezu na isti oblik bezdimenzionalnosti: m M e    f  k0  ..... Uz opravdano zaokruženje π2~10... Najveći moment savijanja prvog i drugog reda (stub Sl.....................1  0  l02 . rešenja..............{2..lom usled gubitka stabilnosti.. Umesto ovakvog......... za sada nepoznate........

konzola . Slučaj koji odgovara gubitku stabilnosti. Linijski elementi Sada prava {2.88} daje zakon promene spo- ljašnjeg opterećenja za presek u uklještenju u funkciji krivine tog preseka. 2. te ovakav slučaj odgovara gubitku stabilnosti konstrukcije. Metod nominalne krivine prema Evrokodu 2 Poglavlje 2 : strana 69 od 170 191 . 2/114.2. 2/114b). 2/100). Ovim slučajem je definisan minimalni koeficijent armiranja preseka. odnosno minimalnoj potrebnoj količini armature Ukoliko kriva unutrašnjeg ekscentriciteta sve vreme ostaje ispod prave spoljašnjeg ekscentri- citeta (Sl.3. Spoljašnji i unutrašnji ekscentricitet vrednosti krivine k0’ koja odgovara jedna- kom ekscentricitetu spoljašnje i unutrašnje aksijalne sile (jednakost momenata savijanja).5. Razvoj deformacija će se zaustaviti na onoj Sl.89} daje zakon promene unutrašnjih sila poprečnog preseka (Sl. za "model-stub" se može usvojiti polovina "zglobno" vezanog dela stuba (deo stuba između tačaka infleksije) . a ne samo kontrole usvojene armature. 2/101). Pokazano je: • Za druge tipove nepomerljivih stubova (stubovi koji nisu konzole) bez poprečnog optere- ćenja. Sl. Pod uticajem spoljašnjeg opterećenja krivina u kritičnom preseku se povećava dok ne bude zadovo- ljena ravnoteža spoljašnjih i unutrašnjih sila. 2/113. 2/113 to je prikazano presekom krive unutrašnjeg i prave spoljašnjeg opterećenja.čija je visina jednaka polovini dužine izvijanja (videti Sl. 2/113). tj. 2. Granični slučaj odgovara si- tuaciji u kojoj prava spoljašnjeg ekscentriciteta tangira krivu unutrašnjeg ekscentriciteta (Sl. Ovo znači da bi iterativnim postupkom po količini armature mogao da se reši problem dimenzionisanja stuba. dok kriva {2. potrebna ko- ličina armature u preseku. 2/114a). ne može doći do uravnoteženja spoljašnjeg i unutrašnjeg momenta savi- janja. • Linearno promenljivi moment prvog reda se može zameniti ekvivalentnim konstantnim duž ose stuba (Sl. Na Sl.

prikazan je samo jedan dijagram. „nova“ vrednost koeficijenta Kr. Normalnoj sili i ovako određenom ukupnom momentu odgovara. koeficijent Kr definisan u formi koja omogućava njegovo korišćenje u postupku provere dovoljnosti usvojene armature (poznat koeficijent armiranja)..90} nu  nbal f cd Ovim. Ovim je. Interakcioni dijagram za Kr [81] „tačne“ (u granicama tačnosti oči- tavanja....0) može se odrediti moment drugog reda i.. takođe iterativni. sugerisana je Sl.. podrazumeva korišćenje posebnih interakcionih dijagrama (Sl.....5.. 2/115.... „stvarnim“ koeficijentom armiranja. koji odgovara položaju težišta armature po visini na 20% visine preseka).. U iterativnoj proceduri... očitavanjem s dijagrama..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Za jednu (poznatu... ....II ({2. u narednoj iteraciji se postupak može ponoviti sa ovako određenim.4 ... Tačniji proračun uključuje ite- rativni proračun koji je analogan predstavljenom model-stub postupku (§2.. sada. kojoj odgovara nova vrednost koeficijenta Kr… Iterativna procedura se završava/prekida kada je razlika dve „susedne“ vrednosti koeficijenta dovoljno mala. 2/116.. a kraj iteriranja je određen dovoljno malom razlikom „ulazne“ i „izlazne“ vrednosti koeficijenta armiranja.0 ... nbal  0.76}).. u smislu da nije korišćena pretpostavka o linearnoj promeni krivine s pro- menom aksijalne sile. može približno očitati vrednost koefici- jenta Kr.. 2/116.... 192 . pretpostavljenu…) vrednost ω i njoj odgovarajuću vrednost koeficijenta Kr. ukupan moment savijanja. uz pomoć kojih se se za par (relativnih) uticaja m-n. zapravo. arbitrarnom usvajanju količine armature ovde nema mesta.{2. Drugi način. nu  1   ..2)....... 23-mar-18 U delu §2.. Koeficijentom Kr se nastoji proceniti vrednost krivine kritičnog preseka izvijenog stuba. kojoj odgovara nova vred- nost ukupnog momenta savijanja. 2/115): nu  nEd f Kr   1. pretpostavljen krajnji rezultat dimenzionisanja i.2.. Vredno- sti očitanog koeficijenta su........... Promena krivine sa aksijalnom silom [81] gruba aproksimacija u proračunu nomi- nalne krivine usvajanjem koeficijenta armiranja od 1%. Konstatujmo da su oba predložena postupka iterativnog karaktera i ne baš jednostavna za praktičnu primenu.usvajanjem linearnog zakona promene krivine na potezu normalne sile u opsegu od Nbal do Nud (Sl. na osnovu kojih se određuje potreba za podužnom armaturom (stvarno ω). striktno gledano.. određeni su momenti drugog reda (time i ukupni momenti) duž stuba. „Zrakaste“ linije povezuju tačke u m-n polju jednake krivine (istog dilatacionog stanja).. dalje.2..     yd ... naravno)... u funkciji proračunske aksijalne sile. Predloženo pojednostavljenje može biti opravdano samo u (čestim) situacijama vitkih stubova armiranih relativno malim količinama armature. Pretpostavljanjem jedne vrednosti za Kr (preporučeno 1. Sl.4. linearnom aproksimacijom .3..

za veliku većinu praktičnih situacija.5‰. Poglavlje 2 : strana 71 od 170 193 .45. 2. Grubo. Naime.35 i 0. prema Evrokodu 2. uz zadržanu pretpostavku simetričnog armiranja. predlo- žena vrednost za relativnu aksijalnu silu balansiranog loma ne odstupa mnogo od „tačne“. Preporučena vrednost odgovara simetrično armiranom preseku kod kojeg su težišta armatura (gornje i donje) udaljena od bliže ivice pre- seka oko 0. 2/115 prikazanih 2‰). ali i klase betona (preko pada granične dilatacije kod visokih klasa). Ipak.4 za nbal može biti okarakterisana kao „grubo“ proce- njena. Linijski elementi Primetimo da i približna vrednost od 0. na Sl. može se naći u intervalu između 0. ova vrednost aksijalne sile odgovara balansiranom lomu kod kojeg su simultano realizovane granične dilatacije po pritisnutom betonu i zategnutoj armaturi (ova poslednja se. razlikuje od. Time je tačno sračunata njena vrednost funkcija načina armiranja preseka (raspored i položaj armature). te klasama betona sa graničnom dilatacijom εcu2 jednakom 3.2h.

manje deformacije. Statički sistemi prostih okvira [89] U statičkom smislu okviri mogu biti statički određeni ili neodređeni. manje dimenzije preseka.. svojstveno i prirodno monolitno izvođenim armiranobetonskim konstrukcijama je značajno uticala na ovo. Sa stanovišta konstruktivne racionalnosti prednost je na strani uklještenih okvira.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. Sa druge strane. 2/117. 2/117. na stub. prenose i mo- menti savijanja. 23-mar-18 2. Sl.. horizontalnim ili nagnutim. takozvano okvirno dejstvo: pod dejstvom vertikalnog opterećenja sa grede se. u povoljnijem polo- žaju od odgovarajuće proste grede.3. Sl.3.1. okvir na dva zgloba i uklješteni okvir (Sl. takođe. Opet. 2/118). greda prima i određenu aksijalnu silu. Okvirno dejstvo [89] Zahvaljujući krutim vezama grede i stuba. čime je. uslovi fundi- ranja ili karakteristike tla. ali i neki drugi faktori. kojom je omogućen prenos momenata savijanja. veza. Okviri se najčešće primenjuju u konstrukcijama zgrada i hala. OKVIRNE KONSTRUKCIJE 2. Sl. prikazane su na Sl. 2/118. monolitna. Činjenica da je ostvarivanje monolitne veze elemenata. transverzalnih i/ili aksijalnih sila sa jednog na drugi element. UVOD Okvirni sistemi su među najčešće korišćenim konstruktivnim elementima kod armiranobeton- skih konstrukcija. Dalje. ali i u praktično svim drugim vrstama armiranobetonskih konstrukcija. pravolinijskim ili poligonalnim gredama. postiže se. 2/119. Karakteristični primeri okvirnih sistema [89] Okvir (prost okvir) je element koji čine dva stuba povezana gredom na način da je između elemenata ostvarena kruta. što za posledicu ima manje apsolutne vrednosti momenata savijanja u gredi (Sl. mogu usloviti primenu dvozglobnih ili statički 194 . te nepomerljivim osloncima.. Različite dispozicije prostih okvira sa vertikalnim ili kosim stubovima. budući da se njima obezbeđuje mini- malan utrošak materijala. stubovi su sada izloženi i savijanju. 2/119). zbog čega moraju biti krući. a osnovni tipovi su okvir na tri zgloba.

Sl. 2/121. Sl. Ovo poslednje je slučaj kod konstrukcija fundiranih na tlu lošijih karakteristika ili kod okvira izloženih velikim temperaturnim opterećenjima. za- visno od broja polja i broja etaža. poput temeraturnih ili sleganja oslonaca. ili povezivanjem temelja zategom. horizontalna nepo- merljivost oslonaca je uslov okvirnog dejstva. e- ventualno. okviri mogu biti jednobrodni ili višebrodni. Posebno kod krutih konstrukcija. Na temelje se time prenosi. horizontalna sila i. Brodovi i spratovi okvira [89] Složeni okvirni sistemi (takođe ih zovemo okvirima) se formiraju povećanjem broja etaža i/ili brodova (polja). sistemai. Nepomerljivost oslonaca [89] vertikalne. Očigledno. Nepomerljivost temelja (Sl. formiranje statički određenih (ali i manje puta statički neodređenih) sistema se može javiti kao neophodno. 2/120. 2/123a) ali i umetanjem zglobova. Postiže se konstruisanjem temelja u koje su stubovi uklješteni ili s njima zglobno nepomerljivo vezani. mogu biti sa krutim. Zglobovi u okvirnim sistemima [89] Sl. neravnomernim sleganjem oslonaca. a u funkciji načina oslanjanja i veze sa temeljima. kao i međusobne veze pojedinih okvira. Tako. Linijski elementi određenih. 2/121). moment savijanja. na primer. sa zglobnim vezama ili kombinovani (Sl. za manja. a na tlo se prenosi samo vertikalna reakcija). „razigravanjem“ dispozicije (Sl. 2/123. 2/122. kada postoji mogućnost značajnih intenziteta o- vakvih dejstava. Karakteristični primeri okvira kod industrijskih hala [89] i U statički određenim sistemima se ne realizuju uticaji od indirektnih dejstava. 2/122). 2/120) se obezbeđuje trenjem preko kontaktne površine temelja i tla. osim Sl. jednospratni ili višespratni (Sl. trozglobnih. 2. Poglavlje 2 : strana 73 od 170 195 . za veća hori- zontalna opterećenja (sada se zategom primaju horizontalne komponente. kada je potrebno neutralisati uticaje izazvane.

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). (Sl. Izdvajanje zatvorenih okvira iz površinskih konstrukcija [89] Okvir. postiže se formiranjem prostornih okvira. Ovakve. Sl. konstrukcije velike dužine u odnosu na dimenzije preseka doz- voljavaju izdvajanje preseka jedinične dužine forme zatvorenog okvira. 2/128. tunela. što je češći slučaj. 2/126). 2/125). 2/127 je prikazana pro- storna okvirna jednospratna kon- strukcija karakteristična za indus- trijske hale. 2/124. mogu se delovi konstrukcija formiranih od površinskih elemenata statički tretirati kao zatvoren okvir. ali raspored stubova može usloviti i ramove drugačijih dispozicija (Sl. Na Sl. pogodno je prostorne okvire svesti na pojedinačne ravanske. To je često slučaj kod analize konstrukcija silosa. naj- češće prizmatično oblikovane. Prostorne ramovske konstrukcije [89] Ovo se najčešće čini povezivanjem stubova gredama u dva ortogonalna pravca. načelno. 23-mar-18 Kao specijalan slučaj ravanskih okvirnih sistema mogu se javiti i zatvoreni okviri. mogućnost prijema optere- ćenja proizvoljnog pravca. Stubovi se najčešće projektuju pravougaonog 196 . Zatvoreni okvirni sistemi [89] Sl. cevi. 2/126. podzemnih prolaza. Sl. Sl. prenosi opterećenje u svojoj ravni. 2/125.. 2/127.. Jedan prostorni okvir višes- pratne zgrade je prikazan na Sl. Prostorni rad. Mogu biti formirani od linijskih elemenata ili. za grubu kontrolu ili za orijentaciju. Ekonomičnost jednospratnih ra- Sl. 2/124. Iako danas primena softvera za strukturalnu analizu obezbeđuje brz proračun uticaja u pro- stornim okvirima. Jednospratni prostorni okvir industrijske hale [89] movskih konstrukcija izvedenih u armiranom betonu ide do raspona od oko 25m. a označavanjem po- dužnih i poprečnih okvira je asoci- rana ravanska dekompozicija pro- stornog sistema.

a i granični uslovi predstavljaju samo Poglavlje 2 : strana 75 od 170 197 . Širina grednog elementa na spoju sa stubom [27] 2. Sl. 2/129b. Višespratne okvirne konstrukcije se najviše primenjuju u konstrukcijama različitih vrsta zgrada i formiraju se. 2/128. Za novije vreme je karakteristična primena softverskih alata. Uobičajeni rasponi u konstrukcijama zgradarstva se kreću u granicama 4 do 10m. Ne samo to. za sistemske linije se usvajaju težišne linije elemenata. a samim tim i u krutosti. a veze ele- menata. na ovome nije svrsishodno insistirati (često je i kontraproduktivno) i greda se potpuno ravnopravno. a geometrijske karakteristike koje se modeliranim elementima pridružuju najčešće odgovaraju homogenim betonskim presecima. PRORAČUN I DIMENZIONISANJE OKVIRA Proračun uticaja u elementima okvirnih konstrukcija se sprovodi uobičajenim metodama teo- rije elastičnosti. Prostorna okvirna konstrukcija Iako se iz estetskih razloga može insistirati na uklapanju širine grede i odgovarajuće dimenzije stuba (Sl. u nagibu ili u kolenastoj konfiguraciji. te prostorno modeliranje ramovskih konstrukcija. tečenje i skupljanje dodatno pospešuju preraspodele uticaja. te da već pri eksploatacionom opterećenju dolazi do određene preraspodele uticaja u odnosu na rešenja teorije elastičnosti. Za velike raspone je karakteristično projektovanje grednih elemenata promenljive visine. načelno. za veće. zbog monolitnog načina izvođenja. odnosno T ili I oblika preseka. zajedno sa površinskim elementima. Međutim. deo opterećenja je aktivan i pre formiranja kompletne konstrukcije. izvesno je da se grede i stubovi okvira međuso- bno razlikuju u stepenu isprskalosti. 2/129a). Linijski elementi preseka. treba imati na umu da širine grede mnogo veće od širine stuba dovode u pitanje potpuni transfer naprezanja u krutom čvoru. može projektovati užom ili širom od stuba (Sl. 2.3. Ipak. Gredni elementi se konstruišu pravougaonog preseka za manje raspona. Sl. „ređanjem“ jednospratnih okvira jedan na drugi.c). njihovim zglobnim ili krutim povezivanjem u prostornu konstrukciju. Pri formiranju proračunskog modela.2. su najčešće krute. sledeći se njenim sistemom i opterećenjem. a relativno retko (montažne konstrukcije) razuđenih oblika preseka. 2/129.

3.2). ali praktično upo- trebljivi (sloboda u modeliranju bazirana na duktilnom ponašanju elemenata je diskutovana ranije. Ivični stubovi i kraj grede mogu. Tipični oblici dijagrama momenata savijanja u višespratnoj ramovskoj konstrukciji. i obrnuto. na primer u §2. Modeli približnog proračuna Iako su danas (zbog razvoja računarske tehnike) od sve manjeg značaja. 2/130c. Sl. su prikazani na Sl. 2/132. 2/131. mogu poslužiti približne praktične metode. Sve ovo vodi zaključku da uticaji određeni pri- menom teorije elastičnosti mogu biti prihvaćeni samo kao približno tačni. 2/130b. a manji spregom sila. 2/131). za verti- kalna i horizontalna dejstva. orijentacije radi (ali i za kontrolu rezultata proračuna kom- pleksnijih modela). 2/130. biti proračunati korišćenjem jed- nostavnog modela na Sl. Za horizontalna dejstva. za grubu analizu uticaja u pojedinim elementima. uticajno. Grede male krutosti vode situaciji u kojoj se veći deo momenta spoljašnjih sila prihvata uklještenjima. Sl. raspodela uticaja je određena odnosom krutosti greda i stu- bova (Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl.1. 2/132. Uticaj odnosa krutosti greda i stubova na raspodelu momenata savijanja u stubovima [89] Tako. za vertikalna dejstva. 23-mar-18 grubu idealizaciju stvarnih uslova fundiranja. Tipičan oblik dijagrama u okviru usled vertikalnih i horizontalnih dejstava 198 . Tačnije rezultate obezbeđuje složeniji model na shemi Sl. kruta veza stuba i grede može biti zanemarena i greda tretirana kao kontinualna.

3. 2.3. pri čemu. na čvo- rove u kojima su vezani linijski elementi. pogodnim mestom za nastavljanje armature javlja sredina dužine stuba. Uvećani broj šipki u presecima ove zone. DETALJI ARMIRANJA Armiranje linijskih elemenata okvira (i greda. 2/133. kao i detalji nastavljanja armature. svakako ne doprinosi povećanoj duktilnosti ovih preseka (duk- tilno ponašanje pritisnutih preseka je. izvesno je da se na dužini preklopa duplira broj šipki u preseku. ukoliko je za gredne elemente analiziran određeni stepen preraspodele maksimalnih momenata savijanja (ograničena redistribucija). Nastavljanje armature stubova Kod višespratnih okvirnih konstrukcija. načelno. Zato se u nastavku analiziraju samo detalji armiranja koji se odnose. po pravilu nepoznata). nema potrebe za pridržava- njem šipki u vertikalnom položaju… Pogodnosti sa Sl. tako i Poglavlje 2 : strana 77 od 170 199 . te mogućnošću pojave značajnijih momenata torzije (i u gredama. čak i ako se nastavak armature preklopom ne treba smatrati „lošim mestom“ po pitanju kontinuiteta prenosa sile. uticaji u ramu mogu biti proračunati i kompleksnijim pristupima. Uobiča- jeno je da se ovaj nastavak obavlja prostim preklo- pom (svih) šipki podužne armature. javlja se potreba da podužna armatura stuba nižeg sprata bude nastavljena armaturom gornjeg stuba. a time i zona nastavka postaje „osetljivija“ na nepredviđena dejstva i mogući „okidač“ neplaniranog defor- misanja konstrukcije.3. budući da su za nju karakteristične minimalne vrednosti momenata savijanja. poput redukcije savojne krutosti greda (obuhvatanje isprskalosti). Progušćenje uzengija stuba na stanovišta jednostavnosti izvođenja su nesumnjive.2. teže obezbediti). Sprovodi se prema određenim vrednostima uticaja (pre- sečnih sila). mestu nastavka podužne armature [89] Sa druge strane. 2. Time je deo armature donjeg stuba koji viri iznad prekida betoniranja minimalne dužine. stubove trebe dimenzionisati saglasno ne-preraspodeljenim uticajima. Prostorno modelirane konstrukcije se karakterišu koso savijanim stubovima. u ovakvim razmiš- ljanjima. Linijski elementi Osim uobičajenog pristupa određivanja uticaja u elementima.3. Dimenzionisanje preseka elemenata okvira u potpunosti odgovara postupcima za dimenzio- nisanje grednih elemenata i stubova. Zato se. Počev od grubih intervencija na krutostima ele- menata. te da je ovo praćeno re- alizacijom zatežućih naprezanja upravno na pravac nastavljane armature. neposredno iznad nivoa međuspratne konstrukcije. kako za vertikalna. koji podrazumeva modeliranje elemenata s njihovim bruto betonskim karakteristikama (armatura je u fazi modeliranja kon- strukcije. Ovo je od posebnog interesa u analizi post-elastičnog rada konstrukcije. pa do nelinearnih metoda proračuna uz obuhvatanje materijalnih nelinearnosti. da se angažuje beton između šipki u prenosu opterećenja. 2. i stubova) je razmatrano u prethodnim sekci- jama. Ovim. nastavak armature predstavlja neku vrstu „poremećaja“ u trajektorijama naprezanja. o- lakšana je manipulacija. a posebno u stubovima). te primenu linearne teorije elastičnosti. kao „poslednje linije odbrane“ konstrukcije od rušenja. pre svega. na prekidu betoniranja. kada se baš na ove zone računa u smislu duktilnog ponašanja. bez obzira na njihov rad koji nije maksimalno efikasan.

moraju biti blago povi- jene da bi se mimoišle s ispuštenom armaturom Sl. mesto nastavka armature [27] ukoliko ih ima. je karakterističan isti problem. pro- stim prepuštanjem armature donjeg stuba preko horizontalnog prekida be- toniranja na nivou gornje ivice međus- pratne konstrukcije. Ovo poslednje rešenje se primenjeno. vođenjem armature kroz dva sprata. 2/135. nastavak armature se izvodi u formi ispuštanja ankera. U svakom slučaju. 2/134. ali. Drugom mogućnošću se može predvideti nastavljanje kompletne armature u preseku. pa bi i za njih trebalo da se predvidi navedeno povijanje. ukoliko razlike u potrebi nisu velike. kada se u jednom pre- seku ne bi nastavljala kompletna podužna armatura. Ovo povijanje treba predvideti na dovoljno velikoj du- žini. istina ne često. Presek na mestu nastavka [27] žaja koja je uzrokovana preklapanjem dveju pravih šipki. Tada. Smaknutim nastavcima jedne polovine na parnim. bu- dući locirane na istom mestu u horizon- talnom preseku. a na sledećem nivou samo „neparnih“. Preporučeni (mak- simalni) nagib ovog povijanja je 1:12. kod unutrašnjih šipki se može tolerisati nepreciznost polo- Sl. I Sl. na nivou jednog sprata bi mogli biti nastavljana samo armatura „parnih“ stubova. opet. Ipak. Neka vrsta kompromisnog rešenja. Treba primetiti da su moguće i situacije u kojima u gornjem stubu (ili bar u donjem preseku gornjeg stuba) postoji veća potreba za armaturom nego u donjem. armatura donjeg stuba može biti usvojena u količini gornjeg. nastavak podužne armature ne treba da se realizuje u samom čvoru okvira. Tako je na Sl. bi moglo biti ono koje podužnu armaturu vodi dužinom dva sprata i nastavlja je na svakom drugom. 23-mar-18 za horizontalna dejstva. bez predmetnog po- vijanja. bi se pokazala poželjnim pristupom. između suprotstavljenih zahteva projektovanja i izvođenja. postupnost u nastavljanju armature. 2/134. 2/135 prikazan presek stuba na mestu nastavka. da bi se izbeglo njeno bočno izvi- janje kao pritisnute. može prepoznati i u domaćoj praksi. Oblikovanje armature gornjeg stuba i za unutrašnje (ne-ugaone) šipke stuba. Takođe. a druge na neparnim spratovima bi se obezbedila pomenuta postupnost nastavljanja. Ugaone šipke gornjeg stuba.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Ukoliko su dva susedna stuba istih di- menzija preseka. Ako razlika 200 . a povijene šipke gor- njeg stuba su prikazane neispunjenim kružićima. najmanje za prora- čunski određenu potrebnu dužinu pre- klopa.

Prilikom formiranja armaturnih koševa stubova. Kako je.6). u ovoj zoni limitiran redukovanim maksimalnim razmakom. 2/133). a iste je visine). 2. po pravilu. prema Evro- kodu 2.2. i • maksimalni razmak uzengija ne sme biti veći od 60% osnovne vrednosti maksimalnog razmaka u zonama preklopa podužne armature (ako je maksimalni prečnik nastavljane armature veći od 14mm). u slučaju kad je gornji stub samo u jednoj dimenziji manji (manje je samo širine. te apsolutnih 400mm.1). [27] Kada je gornji stub manjih dimenzija preseka (obrnuto nije izgledno) od donjeg. moguće je šipke donjeg stuba poviti u nagibu. manja dimenzija poprečnog preseka. Takođe. neke od šipki donjeg stuba mogu nastaviti pravo u gornji. zahteva se da se na dužini preklopa obezbedi najmanje tri uzengije. rezultira gustim utezanjem i baš razmatranih zona stuba uzengijama.3): • maksimalni razmak uzengija ne sme biti veći od 60% osnovne vrednosti maksimalnog razmaka u zonama dužine najmanje jednakim većoj dimenziji poprečnog preseka. u §5. Razmak uzengija je. treba računati i s položajnom (položaj arma- ture) tolerancijom od 10mm. prema skici Sl. Nastavljanje armature kad su stubovi različitih preseka [89]. i inače.4. Linijski elementi u potrebi to opravdava. zonu nastavljanja armature potrebno obezbediti odgovarajućom količinom poprečne armature (razmatrano u §1. 2/136. određuje kao minimalna od tri dužine: dvadesetostruki mini- malni prečnik šipke nastavljane podužne armature. na primer. Sl. po oba osnova redukcije (videti u §2. Međutim. navedeni minimalni zahtevi za poprečnom armaturom su po pravilu zadovoljeni strožijim zahtevima za obezbeđenje potrebnog nivoa duktilnosti preseka (razmatrano kasnije. iz prekida betoniranja treba predvideti dodatne ankere (odgovarajuće armaturi gornjeg stuba) koji su usidreni u dovoljnoj dužini u donji stub. šipke donjeg stuba ne mogu nastaviti pravo u gornji stubii. preporučeno. to u zonama nastavka podužne armature stuba moraju biti predviđene uzengije za prijem napona cepanja. ii Zapravo. Iako se u Evrokodu 2 i Utezanje preseka će biti primarni cilj postavljanja ovih uzengija. Poglavlje 2 : strana 79 od 170 201 . U situacijama relativno malih suženja stuba. 2/136a. obično njihovim progušćenjem na polovinu razmaka uzengija u sre- dišnjem delu stuba (Sl.2. Osnovni maksi- malni razmak se. Zadovoljenje takvih zahteva.

Vertikalno i horizontalno opterećen uklješteni okvir U oba slučaja već linearno-elastičnom analizom se. Ukoliko se ne može zadovoljiti ovako definisan nagib. Potrebno je obezbediti da nosivost čvorova bude jednaka nosivosti priključnih elemenata.3. U nastavku su zasebno razmatrani karakteristični čvo- rovi okvirnih konstrukcija. Jasno. dosadašnjom praksom se podrazumevalo da se ovaj nagib mora kompletno realizovati u visini međuspratne kon- strukcije (praktično neizvodljivo kod bezgrednih međuspratnih konstrukcija) i da ne sme biti veći od 1:6. Ukoliko je horizontalno optere- ćenje velikog intenziteta. Pojedini čvorovi mogu biti izlo- ženi dejstvu alternativnih momenata. 2/137b). 202 . u čvoru registruju visoke koncentracije napona σ1 na unutrašnjem uglu (naponi pritiska za negativan i zatezanja za pozitivan momenat). u tim situacijama čvor će naizmenično biti zatezan na spoljašnjoj i na unutrašnjoj strani. 2/137a). te radijalni glavni napon σ2 u pravcu dijagonale čvora (zatežući za pozitivan i pritiskujući za negativan moment). kao što je slučaj pri delovanju seizmičkog opterećenja. zavisno od smera horizontalnog opterećenja. Principi za ovo vezani su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na aseizmičko projektovanje višespratnih zgrada. da im je unutrašnja ivica zategnuta (Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 23-mar-18 ne daju konkretna uputstva kao limitirajuća za primenu ovog načina i. 2/136b. što ih čini predmetom detaljnije analize.c). mo- mentima koji potiču od gravitacionih dejstava (Sl.3. Jednostavno armiranje bez nastavaka armature u čvoru. SPOJ KRAJNJEG STUBA I KRAJNJE GREDE (UGAONI ČVOR) U najčešćem slučaju. a takva da do krtog loma čvora ne dođe pre nego što se u vezanim elementima razviju plastične deformacije (plastični zglobovi). mogu biti u situaciji. zbog skretanja sile pritiska u betonu i zatezanja u armaturi. po pravilu. na mestu posmatranog čvora. a u gornji njegov deo se postavlja armaturni koš (sa uzengijama. kao i dobar kvalitet i ugradnja betona su osnov dobrog ponašanja čvora u eksploataciji. ugaoni čvor okvira je opterećen momentima savijanja kojima je zateg- nuta spoljašnja strana (closing moments). Međutim. I.3. pozitivni momenti mogu da budu veći od negativnih koji odgovaraju gravitacionom. armatura donjeg stuba se završava u međuspratnoj konstrukciji. 2. horizontalno opterećeni okviri. 2/137. Poseban problem predstavlja analiza čvorova u situacijama kada su opterećeni cikličnom opte- rećenju i rasterećenju. primetiti) kojim su obezbeđeni ankeri za podužnu armaturu gornjeg stuba (Sl. te da ceo čvor dovedu u stanje zategnute unutrašnje ivice (opening moment). Čvorovi okvirnih konstrukcija Postizanje krute veze elemenata u okvirnim konstrukcijama je određeno pravilnim proraču- nom i armiranjem čvorova. kako je i U Evrokodu 2 se samo daje obaveza prihvata rezultujućih upravnih sila poprečnom armaturom za na- gibe veće od 1:12. Sl. Na ovaj način čvor je opterećen.

Naponsko stanje u čvoru i oblikovanje čvora sa vutama [89] Kada je čvor zategnut sa spoljašnje strane (negativan moment). 2/138. 2. čvorne zone pokazuju „poremećeno“ ponašanje za koje analiza preseka koja bazira na zanemarenju glavnog napona σ2 nije dovoljno tačna. kojim se nastoji uspostaviti jednostavan rešetkasti sistem pre- nosa opterećenja najopterećenijim Sl. Poglavlje 2 : strana 81 od 170 203 . poželjno je obezbediti da momentna nosivost čvora bude najmanje jednaka nosivosti krajnjih preseka elemenata koji se sustiču u čvoru (Sl. a detaljima armiranja je neophodno obezbediti se od nepoželjnih posledica. Šta više. za dejstvo pozitivnog momenta. Time se. a re- zultati njime obezbeđeni se karakterišu konzervativnošću. Reč je o postupku koji ba- zira na teoriji plastičnosti (načelno se analizira post-elastično stanje razmatranog dela). Sl. Linijski elementi prikazano na skici Sl. 2/140). u ovim zonama se ne može opravdati ni proračunska pretpostavka ravnog deformisanja preseka. Ukratko (opširnije u §2. 2/140.7. Poželjna lokacija „kritičnih“ preseka [28] pravcima. posebno kad je reč o pozitivnom mo- mentu. 2/139. Sl. zajedno s trajektorijama glavnih napona. 2/139). U tom smislu. Naponsko stanje u čvoru za pozitivan moment [59] Danas dominira pristup analize „po- remećenih“ zona betonskih kon- strukcija primenom postupka priti- snutih štapova i zatega (strut-and- tie method). dodatno. Zato. a postoji i opasnost od drobljenja i odlamanja zaštitnog sloja betona. na unutrašnjem uglu se rea- lizuje naglo skretanje trajektorija glavnog napona pritiska (prati unutrašnje ivice elemenata). analiza naprezanja čvorova mora biti sprovedena na kompleksniji način. značajno poboljšanje u redukciji (ublaženju) koncentracije naprezanja čvora je moguće postići projektovanjem vuta. 2/138. što rezultira visokom koncentracijom pritiska (Sl. uvećava i visina preseka čvora. Zbog prisustva radijalnog glavnog napona (što nije karakteristika preseka van zone čvora). Velike lokalne plastične dilatacije pritisnutog betona su neizbežne. Načelno.1).

2/140) konstatovati i pomeranje neutralne linije ka unutrašnjosti. te sa povećanjem krutosti stuba u odnosu na gredu. 2/142 je prikazan model čvora. Sl. čvor se može analizirati preko jednostavnog štapnog modela prikazanog na Sl. Idealizacija stanja naprezanja u čvoru [108] U ovim situacijama (jednakih visina preseka). posmatrano. 204 . 2/140b. 23-mar-18 odnosno krak pojasnihi sila (Sl. Ovako. lokalni naponi i armiranje čvora [89] Sl. u radijalnom pravcu realizuju se pritiskujući naponi kao posledica skretanja pojasnih sila (skretne sile. 2/141). Podrazumeva se da je kompletna podužna arma- tura grede i stuba (veća od dve) prevedena preko čvora. 2/142. 2/141. Treba (Sl. idealizovano. 2/143a. Na Sl. a kada su preseci dva ele- menta uporedivih visina. 2/143. Sl. Skretne sile. ii Ugaoni čvor je najmanje ugrožen kada je zategnut sa spoljašnje strane. Zatežuće sile u armaturi i pritiskujuće u betonu daju dijagonalnu rezultantu 2 V .c).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). glavni naponi su u pravcima dijagonala čvora. Greda i stub su približno jednake visine [59] i Termin „pojasne sile“ se koristi za dve osnovne: silu pritiska u betonu. koja izaziva cepanje u upravnom pravcu ukoliko je dostignuta zatežuća čvrstoća betona. te zatezanja u armaturi. te visoku zateg- nutu zonu i maksimalno zatezanje bliže neutralnoj liniji nego spoljašnjoj ivici preseka. a u jezgru čvora se javlja čisto smicanje. Kada su greda i stub približno jednakih visina poprečnog presekaii (odnos visina između 2/3 i 3/2). Potreba za vutama ove vrste raste sa povećanjem momenta u čvoru. Sl.

S jedne strane poželjno je radijus povijanja držati što većim. dodavanje radijalne uzengije u čvoru (Sl. a njima i veći intenziteti zatežućih naprezanja upravno na radijalni pravac. Za njihov prijem se može predvideti povijena lestvičasta armatura zavarena za povijenu glavnu. 2/144 ili. drobljenjem betona u radijalnom pravcu (karakteristično za visoke procente armiranja podužnom armaturom). kao alternativa. Poprečna armatura u čvoru [59] Dalje. Ovakav razvoj događaja se može preduprediti dodavanjem „interne“ podužne armature malog profila (Sl. prema Sl. 2/144a). 2/142a. Sl. time. te pravilnim sidrenjem unutrašnjih pritisnutih šipki u čvor (Sl. Preporuka za usvajanje radijusa povijanja. Takođe. Povijena zategnuta armatura može. kako bi se u čvoru obezbedio što veći krak sila. sklon odlamanju. pri- kazan na Sl. da bude velikih prečnika. Sl. ali i upravno na ravan čvorai. 2/143b). 2/146. ugaoni čvor opterećen zatvarajućim momentom može da doživi tri oblika loma: droblje- njem betona u pritisnutom pojasu. kako bi se redukovao intenzitet skretnih sila. 2. 2/145. te odlamanjem betona zaštitnog sloja sa strane. kojom se bolje prati prav ugao čvora i vezuje ovaj nearmirani deo. Poglavlje 2 : strana 83 od 170 205 . povoljnog efekta u njegovom donjem delu. za veće dimenzije preseka. čime je uzrokovan i veliki radijus njenog povijanja (Sl. 2/143b). Sl. 2/141b. 2/145. 2/144. Završeci petljama [59] i Sumirajmo. može biti primenjen način armiranja lakom mrežom u više redova (2-3 reda). Velikim radijusom će spoljašnji ugao čvora ostati nearmiran u debljini znatno većoj od debljine zaštitnog sloja betona i. većim količinama zategnute armature povijene kroz čvor (većim naprezanjima čvora) odgovaraju i veći intenziteti skretnih sila radijalnog pravca. s tim što se njom postiže i utezanje kosog preseka. kojom se balansira između dva suprotstavljena zahteva je usvajanje radijusa povijanja u intervalu između 60 i 80% manje (od dva elementa) visine preseka. Sl. Armiranje za prijem cepanja [89] Sl. a sa druge poželjno ga je usvajati što manjim. 2/144). 2/143b) je sličnog efekta. ali i povoljnog efekta kad je reč o odlamanju neutegnutog betona zaštitnog sloja (videti štapni model preseka čvora na Sl. Linijski elementi Osnovnim načinom armiranja se ovakav proračunski model prati prostim povijanjem spoljaš- nje armature stuba u gredu. gde je izložen visokim pritiskuju- ćim naponima.

2/146 (karakterističan za spojeve ploče i zida).. 2/147a.......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... Sl...   45 . .....{2.. Štapni modeli razmatrani kod „zatvara- jućeg“ momenta ne mogu biti korišćeni uz prosto obrtanje znakova. Ako se primeti da je kod ovakvog čvora očekivano (jednaki momenti. 2/148a.... umesto otvo- renih ukosnica.. U situacijama kada je greda znatno veće visine od visine stuba....... a na Sl. „otvarajućim“ momentom.... 2/147b.. mogu biti korišćene i zatvorene uzengije. Greda veće visine preseka od stuba [39] Značajno komplikovanije je obezbeđenje ugaonog čvora u situacijama kada je (može biti) za- tegnut s unutrašnje strane. odgovaraju razlici sila zatezanja u armaturi stuba i grede: F td 3   Ft 2  Ft1   tan    Ft 2  Ft1  .... Štapni model i način armiranja primenljiv samo za male momente [59] Najjednostavniji model za analizu je prikazan na Sl. horizontalne sile Ftd3 u zbiru.. mala aksijalna sila pritiska u stubu...... prethodni štapni model ne može biti uspostavljen zbog malog ugla pritisnutih betonskih štapova. Prenos opterećenja može biti analiziran preko štapnog modela prikazanog na Sl. šipke unutrašnje.. znatno manja visina preseka stuba) da je potreba za podužnom armaturom stuba veća nego kod grede...... može biti primenjen samo u slučaju prenosa malih momenata savijanja) način armiranja čvora prikazan na Sl. modelom se ukazuje i na veliki pritiskujući napon kose orijentacije po visini čvora. kojim je pretpostavljen nagib pritisnutih štapova od (oko) 45°. ravnopravno. zategnute...... 2/148b i odgovarajući način armiranja.......... kojom se daje i pravilan način armiranja ovakvog čvora....... Iz modela.. Problemi su brojni. Takođe. 2/148. prikazano na Sl.91} Modelom se prepoznaje i potrebna dužina sidrenja razlike dve podužne armature.. jer zategnuta armatura s unutrašnje strane čvora ne može iz stuba da se povije u donju zonu grede (skretne sile bi odlamale zaštitni sloj betona). Pritom. 23-mar-18 Ne preporučuje se (ili. 2/147.... armature moraju biti 206 .. Sl. Prvo. kojim je određena potreba za dodatnom horizontal- nom armaturom.. Očigledno je da je potrebna dodatna horizontalna armatura po visini čvora (grede)... može se shvatiti i da se dodatnom ho- rizontalnom armaturom po visini čvora obezbeđuje sidrenje razlike dve podužne armature.

. Zato su ovakav način analize i odgo- varajuće armiranje primenljivi samo u situacijama prenosa relativno malih momenata...... zbog čega nije sprečeno formiranje prsline uz zategnute armature i odvajanje spoljašnjeg betona (Sl.. granica je.... Linijski elementi usidrene već na mestu čvorova 1 i 2... zatežuću radijalnu silu je moguće prikazati u obliku (indeks „1“ se odnosi na element manje visine. Ovim.............. Prikazano preko količine podužne arma- ture (posredno.. Zato je bolje rešenje povijanje zategnute armature u petlju (Sl..   T2 / T1 ... a naredna je kosa. z1  z2 ...... je moguće prihvatiti kosim (radijalnim) uzengijama...... radijalne uzengije nisu usidrene van čvora. upravna na radijalni pravac zatezanja...... Osim toga..... 2/152a).. 2. Prva prslina se formira u unutrašnjem uglu čvora. 2/149): R  T12  T22  T1 1   2  Аs ...... spoljašnji beton može biti odvaljen („izguran“).... Sl... Uzengije za prihvat radijalnog zatezanja Za način armiranja koji odgovara najjednostavnijem modelu. Štapni model i način armiranja za momente umerenog intenziteta [59] Poglavlje 2 : strana 85 od 170 207 .{2......1  f y 1   2 .{2... Odatle proizilazi i da je primenljivost rešenja u kojem izostaje armatura za prihvat radijalnog zatezanja ograničena na čvorove opte- rećene malim intenzitetima otvarajućih momenata... za jednake visine preseka stuba i grede:   0. što implicira primenu ankernih ploča ili glavastih zavr- šetaka (studs)... 2/149. na Sl.......45  fct / f y .............. a s obzirom da je i spoljašnja armatura pritisnuta..... nosi- vost čvora je limitirana zatežućom čvrstoćom betona. oznake sa Sl.... reč je o nivou momentnog naprezanja). 2/150.... 2/151.... Ako se radijalno zatezanje ne prihvati adekvatnim na- činom armiranja.. Sl...92} Radijalnu zatežuću silu R.. Iz ravnoteže sila.......... 2/149.93} Ovim je određena i potreba za odgovarajućom količinom kose armature... za veće (umerene) napadne momente..... ukoliko ne postoji armatura za prihvat radijalnog zatezanja... ... 2/151b)...... ... prema Sl..... kontrola naprezanja čvorova (pritisak-pritisak-zatezanje) pokazuje da nosivost betona postaje strog ograničavajući faktor...... prikazan je očeki- vani razvoj prslina......... Prikazan je i odgovarajući štapni model.. 2/150. Međutim.... prema Johansson-u [28]....... Redosled formiranja prslina Sl.

propagacija narednih prslina. Sl. Način armiranja pogodan za velike momente [59] Odgovarajući štapni model je dat na Sl. 2/152. jer pojasne sile ostaju iste kao i u prethod- nom modelu. posledično. 2/153). Na ovaj način odlaže se trenutak formiranja prve prsline (Sl. 2/149) i. ali i utezanjem čvora (radijalni pritisak skretnih sila). Iako se u Evrokodu 2 (Aneks Sl. 2/154. formira se prslina poduž povijene armature sa spoljašnje strane čvora (Sl. Iz njega se može zaključiti da je kosa armatura samo dodatak na prethodni način armiranja (model). 1973). Sl. 2/144). 2/154. nego se najbolji rezultati postižu baš njihovom kombi- nacijom (i petlje i kose uzengije). Karakterističan lom čvora armiranog: a) kosim uzengijama (Nilsson. ali „jezgro“ čvora ostaje „u funkciji“. 2/152b).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). osenčeni deo je u riziku od odlamanja. Umesto dija- gonalne. 2/153. 208 . b) petljama [28] Dva načina armiranja nisu isključiva. Štapni model za prenos velikih momenata savijanja [59] J) sugeriše primena ove kose armature tek za čvorove opterećene visokim intenzitetima momenata (geometrijski procenti armiranja preseka zategnutom armaturom veći od 2%). 23-mar-18 Zategnuta armatura povijena u petlju sprečava pojavu kose prsline povijenim delovima upravno na pravac prsline. zbog utežućeg e- fekta koji se ovim uzengijama realizuje. Značaj kosih uzengija raste sa povećanjem rizika od odla- manja zaštitnog sloja betona sa strane (poput razmatranog na Sl. istraživanjima Johansson-a je utvrđena potreba za njom i za znatno niže intenzitete opterećenja. Dalje povećanje efikasnosti čvora se može postići odgovarajućom količinom koso postavljene armature uz unutrašnji ugao (Sl.

recimo do 20° otklona. pritisne pojasne sile se ne uravnotežuju. Zato. Primenjuju se rešenja koja odgovaraju kosim uzengijama s prethodnih skica. 2/158. 2/155. prema Sl. rešenja preporučena za „zatvarajući“ moment u tom smislu. a nepokrivena rezultanta skretanja sile zatezanja se prihvata le- pezastom serijom uzengija (Sl. U svakom slučaju. koja mora biti prihvaćena („obešena“ o donji deo grede) usi- drenom vertikalnom armaturom. Zategnuta (unutrašnja) armatura se prepušta pravo. nego rezultuju zatežućom silom po visini preseka. validna su i kod „otvarajućeg“. Sl. kakvi se javljaju kod stepenišnih konstrukcija ili kod krovnih greda u nagibu. Linijski elementi Problem odlamanja nearmirane zone čvora uz spoljašnji ugao i dalje postoji. S druge strane. Problem je. kako je pokazano štapnim modelom na Sl. 2/157-gore). pri velikim momentima savi- janja. 2. može se do- pustiti i neprekidno vođenje zategnute armature. Šta više. pa time i bolje pratiti spoljašnji prav ugao. 2/156). i ovde treba predvideti „prelaznu“ kosu armaturu (poput razmatrane na Sl. 2/157. koja može biti manjih prečnika. Odlamanje ugla [59] II. Armiranje kolenaste grede [89] Još efikasnijim se pokazuje rešenje kojim se u zoni kolena projektuje vutasto proširenje grede. KOLENASTA GREDA Situacija „otvarajućeg“ momenta se može prepoznati i kod kolenastih delova grednih eleme- nata. 2/157-dole. 2/158. uz obavezan uslov da skretne sile u potpu- nosti budu prihvaćene lepezom uzengija (Sl. 2/153). Sl. Lom visine kod greda s nagnutom gornjom ivicom [59] Slično (ali ne i analogno). u situacijama uglova bliskih pravom. u zoni loma visine kod greda s nagnutom ivicom. kod ovog čvora spolj- nom stranom se povija pritisnuta armatura. problem može biti i ozbiljniji nego u situacijama zatvarajućih momenata. Za kolena koja su bliska pravcu. Poglavlje 2 : strana 87 od 170 209 . 2/156. utoliko izraženiji ukoliko je otklon od pravca (180°) veći. Sl. naravno. Štapni modeli i armiranje kolena grede [59] Sl. budući da je sada ova zona izložena pritisku.

u istom čvoru. stubom predaje značajan moment savijanja (ili. kao na Sl. mali moment u stubu [59] Na narednih nekoliko primera je demonstrirana primena ovih principa. stub sa zategnutom armaturom [59] Sl. Gornji čvor. zategnuta armatura stuba se povija oko jezgra čvora u gredu s kojom gradi sistem „zatvarajućeg“ momenta.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). • „zatvarajući“ moment koji se sa stuba prenosi na jednu od greda u spoju treba da bude prihvaćen povijanjem armature „po spoljašnjoj strani“ i obuhvatanjem jezgra čvora. 2/160. 23-mar-18 III. Sl. 2/160. 2/159 je prika- zan štapni model gornjeg čvora. SPOLJAŠNJI. Na Sl. • „otvarajući“ moment koji se sa stuba prenosi na jednu od greda. a pritisnuta armatura stuba sidri od čvorne tačke završetka pritisnutih pojaseva. Gornji čvor. 2/159. 2/161. zategnuta armatura se ankeruje pravo. Ovde treba imati na umu da 210 . potrebno je prepoznati situacije razmatrane kod ugaonog čvora. GORNJI I SREDNJI ČVOR U čvorovima u kojima se sustiču tri (gornji čvor dve grede i stuba ili spoljašnji čvor grede i dva stuba) ili četiri elementa. Alternativno (ne i preporučeno). kada je razlika krajnjih momenata dve grede velika). Gornji čvor. treba prihvatiti pravom horizon- talnom armaturom koja prolazi kroz čvor. Zategnuta armatura grede se kontinualno pruža kroz čvor. raznostrani momenti u gredi [59] Kada se. Sl. u kom je presek stuba pritisnut celom visinom. sa grede na gredu. mehaničkim sredstvima. ukoliko ga ima. se pokriva armaturom saglasno analiziranom za tu vrstu opterećenja ugaonog čvora. a pridržavati se sledećih logičnih preporuka: • moment koji se prenosi kontinualno.

Armiranje spoljašnjeg čvora Nosivost spoljašnjeg čvora može biti narušena bilo dostizanjem čvrstoće prionljivosti između betona i armature. 2/163b i c mogu biti razmatrana kao alternativa. zbog prekida betoniranja nepo- sredno ispod grede. Tipičan štapni model i odgovarajući način armiranja gornjeg čvora u situacijama raznostranih momenata na krajevima greda (poput distribucije momenata za horizontalna opterećenja) je prikazan na narednoj skici (Sl. Sile. Sl. 2/161) i odgovarajući je analizi „otvarajućeg“ momenta. Momentni dijagrami u spoljašnjem i gornjem čvoru [89] Zategnuta. 2/164). Sa druge strane. gde se očekuje pojava prsline. to je armiranje predstavljeno poslednjom skicom (Sl. te vertikalne pukotine (odvaljivanje zaštitnog sloja) sa spoljašnje strane čvora. 2/162 su prikazani. armatura grede u spoljaš- njem čvoru može biti usidrena u stub (Sl. Fs2g+Fs1d prenose se prijanjanjem na visini ne većoj od visine grede hb. Ovi zatežući relativno brzo dostižu zateznu čvrstoću betona. c). U cilju prevencije ovih pukotina. b. što ima za posledicu formiranje dijagonalne prsline. Mala čvrstoća prionljivosti je karakteristična za gornju zonu grede neposredno uz čvor. bilo dostizanjem zatežuće čvrstoće betona u jezgru čvora. gornja. ali i gde je i beton lošiji. Sl. Sl. Naponsko stanje u čvoru [108] Poglavlje 2 : strana 89 od 170 211 . 2/163a). mala visina grede može biti uzrokom male nosivosti čvora. pojavljuju se približno dijagonalni glavni naponi zatezanja i pritiska (Sl. zate- zanja i pritiska. Malu visinu grede prate veliki naponi prijanjanja. Kako se horizontalna dejstva mahom karakterišu mogućnošću delovanja i u drugom smeru. Veliki naponi prijanjanja pojavljuju se između armature stuba i betona u području čvora. 2/161c) adekvatnije. pod dejstvom sila na čvor. ekspe- rimentalno je pokazano. karakteristični oblici i smerovi dija- grama momenata savijanja za spoljašnje i gornje čvorove okvirnih konstrukcija. 2/164. Na Sl. ali je ovo povezano sa problemima izvođenja. 2/162. Linijski elementi zategnuti štapovi štapnog modela moraju imati pun kapacitet nosivosti (već na tim mestima moraju biti potpuno usidreni) u odgovarajućim čvorovima štapnog modela. Otud. rešenja prikazana na slikama Sl. 2/163a. 2. 2/163. Otud. uz detalje klasičnog armiranja. od najvećeg značaja su gusto postavljene horizontalne zatvorene u- zengije u čvoru (Sl.

Sl. Veza temelja i stuba [89] potrebno prihvatiti posebnom arma- turom. vrlo zahtevno. 2/167 prikazani su detalji armi- ranja stuba uklještenog u temelj. 2/167. Najefikasniji način prijema napona zatezanja u čvoru podrazumeva propuštanja kroz čvor uzengija i stuba i grede. Ukoliko se na spoju temeljnog jastuka i temelja mogu pojaviti i zate- žući naponi. zbog delovanja sila na čvor. Ovi drugi su. Proračunski model i armiranje unutrašnjeg čvora [59] Na Sl. a u drugom klasični primer uklještenog temelja. 2/165. 2/165 je prikazan najnepovoljniji slučaj opterećenja unutrašnjeg čvora. U prvom slučaju dato je uklještenje stuba u nearmirani temelj (danas retko) preko temeljnog jastuka. izvođački posmatrano. 23-mar-18 Sl. razlog pojavi pukotina. Armatura spoljašnjeg i unutrašnjeg čvora [59] IV.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). njih je. kako je pokazano. u njegovom jezgru se javljaju dijagonalno orijentisani glavni naponi pritiska i zatezanja. koji odgovara visokim intenzitetima horizontalnog dejstva. iako je ovo. 212 . Podužna armatura neprekinuta prolazi pravo kroz čvor. 2/166. bez povijanja iz stuba u gredu (Sl. 2/165b). I ovde. zbog malih zatežućih čvrstoća betona. KRUTA VEZA STUBA I TEMELJA Na Sl. Sl.

.... u poređenju sa susednim elementom (Sl.. može biti ostvaren naglim suženjem poprečnog preseka na maloj dužini elementa (pravi zglob) ili se sličan efekat može ostvariti i promenljivom visinom preseka elementa..... 2/168).. ne manji od 15cm: 1 1  1 1 d0      d  15cm . 2/169).. Prekid betoniranja ne sme biti u samom zglobu....... karakterističan primer lokalnog naprezanja je u- nos sile prednaprezanja na mestu ukotvljenja... .. 2/170a. Načelno. kako je prikazano na Sl.. 2/169.. kao i širina preseka tačkastog zgloba se usvajaju u sledećim granicama.3.c). Sl...... Može biti projektovan u cilju smanjenja stepena statičke neodređenosti konstrukcije ili postizanja statički odre.. Izložen je uticajima aksijalne i transverzalne sile (ne i momenta savijanja).. Osim kod zglobova. Visina poprečnog preseka zgloba...... te izborom preseka malog momenta inercije.. a visina se ka krajevima postepeno povećava za...4.......... dok je tačkasti ekvivalent sfernom zglobu... Na mestima gde se spoljašnja sila unosi u element preko relativno male površine javljaju se lokalni naponi pritiska... Primena zglobova [89] đenih sistema (Sl.... 2. Pravi zglob – geometrija [14] Pravi zglobovi se projektuju naglim suženjem poprečnog preseka (najčešće stuba). Grlo zgloba se projektuje zaobljeno. 2/168.. [89] Zavisno od toga kakvu rotaciju omogućuju..... 2/170b.. 1 do 2cm (lakše uklanjanje oplate). ukupno. Poglavlje 2 : strana 91 od 170 213 ..{2. b0      b  15cm . 2/171a). Sl..... Način ostvarivanja zglobova [14]. 2/170.. Linijski dozvoljava rotaciju samo u jednom pravcu..... zglobovi mogu biti tačkasti i linijski (Sl. Lokalni naponi se relativno brzo rasprostiru na širinu elementa: smatra se da je već na dubini približno jednakoj širini elementa ( z ≅ d) ra- spodela napona po širini konstantna (Sl... Linijski elementi 2. ZGLOBOVI U OKVIRNIM KONSTRUKCIJAMA Zglob (momentni zglob) je mesto u armi- ranobetonskoj konstrukciji koje dozvo- ljava relativnu rotaciju delova sa njegove dve strane.94}  4 3  4 3 dok se visina zgloba (t) redovno usvaja kao petina manje dimenzije poprečnog preseka.. Sl.

...... Ac1 površina na koju se lokalno naprezanje rasprostire... za tačkasti zglob: FRdu Ac1 f0d   f cd   3. posledično. Rasprostiranje lokalnog pritiska [14] Za veće dimenzije preseka na koji deluje..........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... Saglasno Evrokodu 2........ .......... b1  3b0 (Sl...... Proračunska distribucija naprezanja za lokalno opterećene površine [67] Zglob mora biti kontrolisan u smislu zadovoljenja lokalnih napona pritiska... Može se računati sa nagibom rasprostiranja napona od približno 1:2 uz zadovoljenje uslova: d1  3d 0 ... 23-mar-18 Sl. možda i nesimetrično......{2.............. u drugom pravcu..................... što je izraženo uslovima: h  b2  b1 ......{2... 2/172 za pravougaonu opterećenu površinu: • proračunski se pretpostavlja centrično rasprostiranje naprezanja do maksimalnih dimen- zija stranica tri puta većih od stranica opterećenog pravougaonika..96} Ac 0 Ac 0 gde je Ac0 opterećena površina....... lokalni napon (ili za delovanje više lokalnih napona)... lokalna čvrstoća definisana je na sledeći način.. površina rasprostiranja može biti i manja od površine preseka elementa............................ i h  d2  d1 ....... 2/171... c)...0  fcd . Čvrstoća betona pri lokalnom pritisku (f0d) je veća (može biti i znatno veća) od proračunske čvrstoće pri pritisku betonske kocke (fcd).. pokazana na Sl.... No. 2/172... a FRdu je rezultantna nosivost (sila) koju presek može prihvatiti raspodeljenu na površini Ac0....dvoosnog) stanja pritiska..... .. ali uz uslov da raspro- stiruća zapremina mora da ostane unutar gabarita betonskog elementa.............. rasprostiruće zone se ne smeju preklapati. i............. Sl. formiranje troosnog (kod linijskih .... I u Evrokodu 2 se definišu ovakva pravila........... Razlog ovome je sprečenost bočnog deformisanja okolnim betonom (ekvivalent utegnutosti preseka) i... 214 ....... ovde je podrazumevano da se utezanje ostvaruje poprečnom armaturom.........95} • ukoliko je površina opterećena s više lokalizovanih opterećenja.. • visina rasprostiranja lokalizovanog opterećenja (širenja napregnute zone) odgovara mak- simalno nagibu od 1:2...... 2/171b...

.. .. zato. 2/177)..................... Treba imati na umu i da značajno veća lokalna čvr- stoća na pritisak kod tačkastog zgloba potiče od utegnutosti pritisnutog betona radijalnim (zatvoren pun krug) pritiskom okolnog betona....... 2/176) i mogu se odrediti empirijskim izrazom (oznake odgovaraju onima na Sl. Usvajaju se tanji profili..99} 2 4 4 2  d1  i Uopšte.... zglob se...97} Ac 0 Ac 0 Podužna armatura stuba se dodatno obavija ukosnicama koje prate njegovo donje čelo...... predlog ranijih normativnih odredbi. i pored ne retke primene. zatežućih napona σx u pravcima upravnim na trajektorije pritiska........ Sl...... ii Ipak...... pa i Evrokodom... Armiranje zgloba i okolnih elemenata [89] Otklon u prostiranju pritiskujućih napona σz (Sl.0%.......... U tom svetlu........98} b1  d12 Ukupna sila zatezanja na dubini z = d1 može se odrediti prema planu sila na Sl....508  . 2/172) nije „pokriven“ ovakav slučaj lokalizovanog naprezanja.. zglobne veze se novijim normama......... ne treba smetnuti s uma da se efekat utezanja postiže i poprečnom armaturom.. 2/171a) dovodi do pojave napona cepanja....2%). iii Ovde je svakako za preporuku korišćenje većih koeficijenata armiranja od propisanih minimalnih (samo 0....... a tek za veće dubine zatežući............... 2.{2... prila- gođen prethodnom Evrokodovom obliku. 1/48)................ može biti samo posredno i „u duhu“ propisa... Kod linijskog zgloba ovakav „prsten“ se ne može uspostaviti (jedan pravac ostaje bez predmetnog utezanja)....... videti na primer Sl... budući da datom skicom (Sl.25  F0  1  0  ...... Praksa ukazuje na minimalne koeficijente bliske 1............... Zaključivanje........ Kon- trolisan na lokalna pritiskujuća naprezanja....... armira minimalnom koli- činom podužne armatureiii... Naponi u x-pravcu su do dubine od približno z ≅ 0..........{2......... Sl....... ....6d (Sl.. kao pritisnut. podužnu armaturu zgloba treba obuhvatiti i unutrašnjim uzengijama (Sl..........1d pritiskujući.0  fcd .... Poglavlje 2 : strana 93 od 170 215 .....{2............ 2/173.... 2/176: F0  d1 d0  d1  d  Fq :     :  Fq  0.. Maksimalnu vrednost dostižu na dubini od približno z ≅ 0. U slučaju većih intenziteta aksijalne sile. koji moraju biti gusto utegnuti preklop- ljenim uzengijama..... 2/173.......... ...... pa i lokalna čvrstoća mora biti osetno manja (dvoaksijalno stanje pritiska rezultuje relativno malim porastom pritisne čvrstoće.... Linijski elementi Za linijski zglob izostaju jasna uputstvai....... 2/176): F0   d1  d 0   x  0........ može se kritički razmatrati u smislu njegove nekon- zervativnostiii: FRdu A f0d   f cd  3 c1  3.. praktično igno- rišu.........

...{2.... Pritisnut štap [39] Sl.. 2/174..... u prethodnim izrazima se.... umesto vertikalne sile može koristiti „rezultantna“.... za svaki od pravaca se određuje potreba za ovom armaturom i..........100} Ftd  0.....25 s 0............. . Ftd (malopre obe- ležena s Fq)....... te u obliku armaturne mreže ili zmijaste armature na strani temelja (Sl... daje se slična.........25 2 Fd b2 d2 Sl.............. prema Sl..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)......... 2/176.101}  Fd  Poprečna armatura se obezbeđuje u obliku progušćenih uzengija na strani stuba............{2.. u zonama diskontinuiteta. ali nešto drugačija slika polja na- pona (Sl.... Dijagram rasprostiranja napona cepanja po dubini elementa ukazuje na potrebnu visinu zone obezbeđenja (armatura postavljena samo uz lokalnim-pritiskom-opterećenu ivicu nije efikasna.... može se pisati za silu zatezanja.................. 2/175............. 2/174).. koristi se baš izraz {2.......... Frd: F  Frd  Fd  1   hd  . 23-mar-18 U preporukama vezanim za Evrokod 2 [67].30.. 216 ..25 Fd Ftd  0. ... 2/173).......99}.... većim od 10% vertikal- nih.. Naponi cepanja kao posledica lokalnog pritiska [108] Načelno... u funkciji rezultantnog lokalnog pritiska. 2/172.......... Ukoliko je sila pritiska praćena i značajnim transverzalnim silama....... 2/175. Sl...... Korišćenjem oznaka sa Sl..... F : b2  b1 .... kojom se zona poprečnog pritiska daje višom nego u prethodnom modelu. i Domaćim preporukama..... Polja napona ispod lokalizovanog opterećenja [59] U praktičnim situacijama neophodno je preduprediti cepanje betona uzrokovano ovom silom postavljanjem odgovarajuće količine armature... Fhd..... uz konzervativnu zamenu faktora 0.. d  d1 .... Za proračunske potrebe se može koristiti sila zatezanja određena izrazom datim u Evrokodu 2 u smislu potrebe za poprečnom zategnutom armaturom upravnom na pritisnute betonske štapove.. čak ni zategnuta)......

.. uzajamnim oslanjanjem dva kratka elementa....... potrebno je projektovati i kosu armaturu za prijem smicanja.. 2/173b......... Armiranje i proračun su povezani sa projektovanjem kratkih elemenata (Sl. tj.. prema skici. Sila zatezanja upravno na pritisnuti pravac Izraz {2.....{2... 2/178)..102} As . Poglavlje 2 : strana 95 od 170 217 ............. Linijski elementi Okvir 2/11.. francuski inženjer........ Njen oblik je prikazan na Sl...... i Augustin Mesnager (1852-1933)...incl  2  sin   f yd Sl........ nemački inženjer.....................75NEd.. a ovako armiran zglob se naziva Mesnageri-ovim............ kada je transverzalna sila veća od 0.... Potrebna količina ove armature se određuje iz celokupne transverzalne sile: VEd . ii Heinrich Gerber (1832-1912)... 2/178........100} je linearna aproksimacija krive određene elastičnom teorijom.... 2.. Armiranje Gerber-ovog zgloba [108] Zglob u grednom elementu može biti izveden kao Gerberii-ov........ Ukoliko je zglob opterećen transverzalnom silom visokog intenziteta.. 2/177....... Armiranje zgloba [108] Sl..

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). vertikale (Sl. b). 23-mar-18 2. zbog čega se primenjuju za savladavanje većih raspona. anuliraju ovaj benefit. Mogu se projektovati kao armiranobetonske ili prednapregnute. Mali utrošak materijala čini ih racionalnim elementima i. konkurentnim drugim vrstama nosača. Uvod. kao glavni krovni nosači. i kod mostovskih konstrukcija (danas retko). ne neophodno.4. po pravilu. moguća ušteda čelika i do 40%. Rešetkasti nosači u zgradarstvu su. For- miraju je pojasni štapovi – štapovi gornjeg i donjeg pojasa. u odnosu na gredni. a štapovi ispune. primena Rešetkasti nosač se formira od niza štapova povezanih u čvorovima u stabilnu strukturu. 2/180a. Kod krovnih konstrukcija. u polju navedenih raspona.4. u pojasnim štapovima na način da manjim vrednostima stinjenosti (rešetke manje visine) odgovaraju veće sile (manji krak unutrašnjih sila). Uobičajeno je da se svi štapovi krovne rešetke projektuju unutar zatvorene prostorije (Sl. visinskog položaja krovnog pokrivača u odnosu na re- šetku. i obrnuto. rasponi su uobi- čajeno između 15 i 30m. kao i od stinjenosti. donjeg zatezanju. po pravilu. kada su troškovi proizvodnje kompenzovani uštedom u materi- jalu. te samom konfiguracijom strukture. Iako su. Za raspone preko cca. stinjenost ovih nosača se kreće u rasponu od 1/10 do 1/7. Za mostovske rešetkaste nosače su karakteristična polumontažna ili monolitna rešenja. U zgradarstvu. kod armiranobetonskih rešetkastih nosača. gde se koriste kao glavni nosači. štapovi gornjeg pojasa su izloženi pritisku. Geometrija Odnos ukupne visine rešetke (H) prema rasponu (L) naziva se stinjenost rešetke.2. Pri tome. troškovi oplate. 2. REŠETKASTI NOSAČI 2. i štapovi ispune – dijagonale i.1. Sl. u situacijama kada postoji mogućnost (ako ne postoje visinska ograničenja. Rešetkast nosači: elementi i geometrija [89] Odlikuju se malim utroškom betona i komplikovanom oplatom.4. čime se izbegavaju neprijatni prodori štapova kroz krovni pokrivač (prokišnjavanje). 2/179). a mogu da se proizvode prefabrikovani u celini ili u delovima. mogu biti pritisnuti ili zategnuti. te ako postoje dovoljno snažne dizalice) za njihovo izvođenje.1. eliminišu nejednaka temperaturna dejstva na štapove i postiže bolji 218 .4. veze između štapova su krute. Nalaze primenu u konstrukcijama zgradarstva. REŠETKASTI I LUČNI NOSAČI 2.1. šta- povi rešetke su pretežno aksijalno opterećeni.1. No. izborom odgovarajućih oblika i dimenzija poprečnih preseka. Oblik rešetke zavisi od nagiba krovne površine (štapovi gornjeg pojasa se obično projektuju u nagibu koji prati nagib krovne ravni). zavisno od orijentacije. pre svega. Stinjenost opredeljuje nivo uticaja. montažni elementi. 2/179. 15m. rešetkastim nosačem je.

umesto rožnjača. Alter- nativno. U tom slučaju. pojasevi se najčešće pro- jektuju kao paralelni (Sl. uopšte. kako je pokazano na Sl. na rešetkasti nosač. Zato je izborom oblika zgodno obezbediti da se ravan oslanjanja rešetke nalazi iznad težišta ukupne njene mase. kada krovni pokrivač opterećuje donji pojas nosača (Sl. generalno. kod „jednovodnih“ rešetki. Sl. kao na Sl. U suprotnom. moguće postići i statičke pogodnosti (oblik potporne linije). Oblikovanje čvora rešetkastog nosača [89] Takođe. Potreba za vertikalama uzrokovana rasporedom rožnjača [89] Pri određivanju oblika ispune i razmaka čvorova rešetke poželjno je imati situaciju u kojoj se koncentrisano opterećenje sa krova na rešetku prenosi u njenim čvorovima. 2/180a. najčešće armiranobetonskih i/ili prednapregnutih. rešetkasti nosač povezan rožnjačama sa drugim elementima krovne konstrukcije (drugim rešetkastim nosačima. poželjna je struktura u kojoj su duži štapovi zategnuti. Oblici rešetkastih nosača [89] Kod krovova na jednu vodu ili. Linijski elementi estetski efekat. neophodno je kontrolisati stabilnost rešetke u fazi montaže. a kraći pritisnuti (zbog izvijanja). 2/180b). 2/181. kada još nije pričvršćen za ostatak konstrukcije (na primer vetrom upravnim na ravan rešetke). Kao krovni pokrivači kojima se zatvara krovna ravan. U ovom slučaju opterećenje se sa pokrivača prenosi na rožnjače. a dalje. često se njima ne obezbeđuje dovoljno mali razmak čvorova. Kako su rešetkasti nosači montažni elementi. rešetka može biti postavljena i izvan gabarita korisnog prostora. a oslanjaju se na rešetkaste nosače. Po pra- vilu. Sl. kod štapova ispune. kojima se savladava raspon dva rešetkasta glavna nosača. dijagonalne štapove valja projektovati u nagibu što bližem uglu od 45°. 2/180. Štapovi pritisnutog pojasa se mogu projektovati promenljivog nagiba. pa je neophodno projektovati i vertikalne štapove ispune. mogu se koristiti i montažne betonske ploče ili ploče od lakog be- tona. treba projektovati pravim. čime je. zbog nepovoljnog uticaja skretnih sila. krovno opte- rećenje se na rešetkasti nosač prenosi kao ravnomerno raspodeljeno. najčešće) je obezbeđen od preturanja u eksploatacionoj fazi. u vidu koncentrisanih sila. ali i eksploatacije. pak. Sl. 2. 2/182. 2/181. te preduzeti privremene i/ili konstruktivne mere kojima se ona (stabilnost) obezbeđuje. ko- riste se najčešće laki krovni pokrivači koji se oslanjaju na sistem paralelno postavljenih rož- njača. Retko. 2/180c). osim praćenja krovne ravni. Iako su rešetke sa trougaonom ispu- nom estetski prihvatljivije. a stubovi na koje se oslanja se rade različitih dužina. a. Zategnuti pojas. zbog čega valja uskladiti razmak rožnjača sa razmakom čvorova rešetke. to je od značaja obezbediti sigurnost od njego- vog prevrtanja u fazi montaže. Poglavlje 2 : strana 97 od 170 219 .

pre svega štapova donjeg pojasa (videti deo kod Lučnih nosača.4. Zato se najčešće projektuju pravougaonog preseka (oblik nije od posebnog interesa. čvor treba da ima širinu najšireg štapa (Sl. Dominantno su opterećene u svojoj ravni. može da ima za posledicu potrebu za većom savojnom krutošću štapa. de facto. To se postiže izborom preseka štapova sa malom savojnom krutošću u ravni rešetke. opterećeni i van čvorova. najčešće pravougaonih. prednost imaju rešetkasti nosači ko- jima su svi štapovi (i pojasni i štapovi ispune) jednake širine (Sl. te forsiranjem prenosa krovnog opterećenja u čvorove rešetke. preraspodeli uticaja unutar elemenata samog nosača. ali i. 2/182a). Sl. jednostavnih oblika preseka. Iako je uobičajeno da se. Uticaji Rešetke se najčešće konstruišu kao jednorasponske. Savojnom krutošću van ravni rešetke. ako ničim onda sopstvenom težinom. štapovi se odupiru bočnom izvijanju. U slučaju da se u čvoru sustiču štapovi različitih širina. Najčešće se štapovi projektuju konstantnog poprečnog preseka po dužini. a nedvosmisleno je od interesa umanjiti momente savijanja. a retko kao kontinualne. danas.3. u štapovima rešetke se javljaju aksijalni uticaji. 2/182). Čvor treba da bude bez oštrih ivica kako bi se izbegli ne- povoljni uticaji koncentracije napona. Štapovi ispune se biraju pravougaonog ili kvadratnog oblika preseka. krute.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Mogući poprečni preseci štapova pritisnutog pojasa [89] janja nisu mali. 2. po dužini štapa. Oblikovanjem štapa u T obliku moguće je postići oba cilja. dok se. kada ni analiza znatno složenijih modela nije problem. pravilan izbor aksijalnih krutosti pojedinih štapova je od velikog značaja kad je o deformacijama rešetkastog elementa reč. kod 220 . te od nivoa sekundarnih uticaja (momenti savijanja). a pravougaoni je najjednostavniji) na način da im se mini- mizira savojna krutost (Sl. Veći moment inercije u ravni re- šetke je logičan izbor u situ- acijama kada momenti savi. Tako. statičkim proračunom. radi lakšeg izvođenja. Estetski. Zategnuti pojasni štapovi su izloženi velikim aksijalnim silama zatezanja. 2/201). Zbog većih sila. rešetke su višestruko statički neodređene struk- ture. pojasni štapovi su obično većih površina preseka od štapova ispune. 2/183. Kao dominantni. 23-mar-18 Čvorovi rešetke se oblikuju tako da se ose svih štapova koji se u jednom čvoru sustiču seku u jednoj tački (centrisanje štapova). nema potrebe za ovom vrstom pojednostavljenja proračuna. Često se ovi uticaji savijanja nazivaju sekundarnim. a prenos krov- nog opterećenja van čvora. 2/183b). 2/183). S obzirom da su veze štapova. Štapove rešetke valja modelirati kruto spojenima u čvorovima. AB rešetkasti nosači tretiraju kao nosači sa zglobno vezanim štapovima. Poželjno je da međuso- bno budu jednake širine. Posebno je značajan pravilan izbor aksijalne krutosti zategnutih štapova. s njima vezano. rešetkasti nosači su neminovno. Ipak. a cilj projektovanja rešetki je njihova minimizacija. kao sekundarni javljaju relativno mali momenti savijanja u ravni re- šetke. Sl. kao posledica krutih veza u čvorovima. Pritisnuti pojasni štapovi se projektuju pravougaonog ili T preseka (Sl. Poprečni preseci štapova rešetke zavise primarno od znaka i intenziteta aksijalne sile. Međutim.1.

ispravljaju se u vertikalni položaj u kojem se vrši njihov transport i montaža. poput odgovarajućih stubova. to je. Pri tome.4. Mnogo većim problemom se može pojaviti izvijanje upravno na ravan rešetke. 2/184) najčešće minimalnom količinom podužne armaturei. najčešće. po pravilu uz pret- Sl. u cilju smanjenja površine poprečnog preseka štapa. Presek se armira (Sl.3).4. dok se kod prednapregnutih donjih pojaseva najčešće računa sa aksijalnom krutošću bruto betonskog preseka. aksijalna krutost je bliska onoj koja potiče samo od armature. Sl. Zato. 2/185. bez obzira na krute veze. a dimenzije poprečnog preseka priti- snutih štapova birati imajući na umu moguće izvijanje. prihvatanje rešetke najčešće ne odgovara njenom eksploatacionom oslanjanju.1. nalaze u stanju pritiska malog ekscentrici- teta. 2. kao uostalom svi montažni elementi. Kako se u pojasnim (nekad i u štapovima ispune) realizuju velike sile pritiska. treba usvajati čvorno rastojanje. ali za fazu montaže se potrebnim mogu pojaviti mere privremenog obezbeđenja od izbočavanja. kada pritisnuti pojas nije ničim bočno pridržan. Armiranje poprečnih preseka pritisnutog pojasa [89] Zategnuti pojas se karakteriše velikim intenzitetima aksijalne sile. Linijski elementi armiranobetonskih zatega (štapovi donjeg pojasa).2. zbog čega pojedini štapovi u ovoj fazi mogu biti izloženi aksijalnim silama suprotnog znaka od eksploatacionog. kako je dato na Sl. 2/184. Poglavlje 2 : strana 99 od 170 221 . Kako kod zategnutih elemenata krak armature nije od interesa. Za dužinu izvijanja štapa u ravni rešetke uvek. dužina izvijanja je cela dužina pritisnutog pojasa. 2/185. S obzirom da je reč o montažnim elementima. Dimenzionišu se kao centrično ili ekscentrično (faza malog ekscentriciteta) zategnuti. 2. u drvenoj ili če- ličnoj oplati. Armiranje preseka zatege [89] postavljanje simetričnog rasporeda armature po površini preseka. to problem stabilnosti (izvijanja) postaje aktuelan. čime je i njihovo armiranje određeno. iako poželjno. Naknadnim povezivanjem rešetke sa ostalim elementima krovne konstrukcije problem bočnog izvijanja nestaje (osim ukoliko se krovno opterećenje ne prenosi na donji pojas). problem aktu- elan u fazi montaže rešetkastog nosača. te vrlo malim momentima savijanja. rešetkasti nosači. preko C30 (naravno. moraju biti proračunski obezbeđeni i za sve predeksplo- atacione faze. Dimenzionisanje i armiranje Preseci pritisnutih pojasnih štapova se. u meri u kojoj je to limitirano stabilnošću elementa). Nakon očvršćavanja i skidanja oplate. Rešetkasti montažni elementi se najčešće izvode u horizontalnom položaju. te da se koristi pritisna čvrstoća betona. poželjno podužnu armaturu raspoređivati po celoj površini preseka. Iako je opterećenje u fazi montaže malo i isključuje težinu krovnog pokrivača. prednost ima primena viših klasa betona. za preporuku je primena većih minimuma armature od onih definisanih u Evrokodu 2 (§2. i Opet.

Aksijalne sile u štapovima ispune su znatno manjih intenziteta. 2/188. Usidrenje zategnute armature u oslonački čvor. Oslonački čvor se karakteriše prostornim stanjem naprezanja usled unosa velik koncentrisanih sila. Promena pravca sile zatezanja unosi veliku aksi- jalnu (skretnu) silu u vertikalu. može biti sprovedeno preko ploče za sidrenje (Sl. a zategnuta se produžava za dužinu sidrenja. Zato ga treba armirati u sva tri pravca kako bi se obezbedio od cepanja. Čvor: gornji pojas – vertikala – dijagonala [89]. a ukoliko nije. ili. 2/187). 2/187. 2/186. [108] Na narednim skicama su dati karakteristični detalji armira- nja čvorova rešetkastih nosača. 222 . Sam donji pojas može biti prednapregnut (Sl. retko.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sidrenje može biti pravim delom šipke. Sl. 23-mar-18 „Zmijasta“ armatura na slici ima funkciju obezbeđenja položaja (i razmaka) šipki podužne armature. ukoliko ne postoji dovoljno prostora za Sl. armaturu je poželjno nastavljati zavarivanjem. treba izbeći nastavljanje podužne armature. i I pritisnuta armatura se sidri. Sl. 2/188b). konstruisanje arma- ture mora biti takvo da se o- bezbedi monolitnost i krutost uz što jednostavnije izvođenje. sa ili bez kuke. Na Sl. talasasto (Sl. Čvor: donji pojas – krajnja dijagonala – vertikala [89] razvoj dužine sidrenja. Ukoliko je moguće. Načelno. Čvor: donji pojas – vertikala – dijagonala [108] vodi „preko“ teorijskog čvorai. 2/188 prikazana su armiranja čvora u kojem se sustiču dva zategnuta štapa i pritisnuta vertikala. 2/186a. Armatura pritisnutog štapa se Sl. 2/189b). a opet je reč o presecima koji su centrično ili ekscentrično (mali ekscentricitet) pritisnuti ili zategnuti.

a strela (f) je visina luka merena u polovini raspona (Sl. oblik ose luka je moguće pogodno izabrati na način da se poklapa (da minimalno odstupa od nje) sa potpornom linijom opterećenja i. Horizon- talna. nepomerljivost oslonaca obezbeđuje postojanje horizontalnih reakcija pri vertikalnim opterećenjima. dalje implicira rad preseka u fazi malog ekscentriciteta pritiska i odsustvo prslina. kada čelična armatura ima i ulogu skele i oplate.2. raspon (L) je horizontalno rastojanje oslonaca. Elementi i geometrija luka [89] Osa luka je linija koja spaja središta njegovih poprečnih preseka. Na mestu oslanjanja. u- činila lučne elemente još lakšim i racionalnijim i omogućila savladavanje izuzetno velikih ra- spona (danas. 2/190). Linijski elementi Sl. čime se oslonci odupiru težnji „ispravljanja“ luka. dok se kod mostovskih konstrukcija retko koriste za raspone manje od 30m (do nekoliko stotina metara). relativno mali momenti savijanja. LUČNI NOSAČI 2. Primenjuju se kao glavni nosači srednjih i velikih raspona industrijskih ili sportskih hala ili drugih objekata visokogradnje. 2.2. ukoliko je pravilno projektovane geometrije. Ovim se duž luka.4. Ovim. armiranobetonski luk predstavlja jedan od najracionalnijih elemenata u betonskim konstrukcijama uopšte.4. da se Poglavlje 2 : strana 101 od 170 223 . što. U konstrukcijama zgradarstva se primenjuju za raspone veće od 20m. uz vertikalnu.4. Takođe. [108] 2. lukovi mogu biti zglobno nepomerljivo oslonjeni ili uklješteni. kod mostovskih konstrukcija. Geometrija luka i statički sistemi Za poznatu konfiguraciju opterećenja. spajanjem lamela u kon- zolnom načinu gradnje. za novije vreme je karakteristično i montažno izvođenje lučnih konstrukcija. od uticaja. Primena betona visokih čvrstoća je.2. te kao glavni mostovski nosači. time. Odnos strele i raspona se naziva stinjenost luka. Oslonački čvor [89].2. Danas se vrlo često primenjuju lučne konstrukcije sa krutom armaturom (čelični profili ispunjeni be- tonom visoke čvrstoće). 2. višestruko prevazilaze raspone od 100m). Sl. Uvod. javljaju dominantno sile pritiska i. 2/189. primena Lukovi su zakrivljeni ili izlomljeni nosači sa konveksnom stranom prema gore i sa nepomer- ljivim (praktično nepomerljivim) osloncima. 2/190. u novije vreme.1.

kao višestruko statički neodređena konstrukcija relativno velike savojne krutosti. te je od posebnog značaja pravilan izbor načina i realizacija fundiranja. Sl. preko dubokih dolina (povezano sa dobrom mogućnošću prijema horizon- talnih sila na mestima oslanjanja). obezbediti horizontalnu nepomerljivost oslonaca. uslova oslanjanja ili nivoa opterećenja. 23-mar-18 minimiziraju momenti savijanja. • Trozglobni lukovi su statički određene konstrukcije minimalnih momenata savijanja i i- mune na deformacione uticaje. plići lukovi odgovaraju slabo opterećenim. a preseci lukova pretežno aksijalno opterete. 224 . Pri tome. Takođe. ujedno. Kombinovani lučni sistemi [89] Kod svih ovih sistema neophodno je. posebno blisko krajevima. 2/191): • Uklješteni luk je najjednostavnija lučna konstrukcija i. kojim je potrebno primiti opterećenje uz minimiziranje deformacija tla. Veličine sekundarnih uticaja su srazmerne stinjenosti (veće su kod dubljih lukova). Ovo i opredeljuje njihovu primenu na slučajeve kada postoji realna opasnost od pomeranja/razmicanja oslonaca. Zglobovi komplikuju i usporavaju izvođenje. zavisno od statičkog sistema. kod mostova) i zahtevaju strožiji režim održavanja tokom eksplo- atacije. to se oblik ose luka prilagođava uglavnom stalnom opterećenju kod konstrukcija zgradarstva. 2/191. pešačkim mostovima. najpogodnija za savladava- nje velikih raspona. 2/192. ili na lukove velike stinjenosti (plitke). Kod mostovskih sistema.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Stinjenost lukova u konstrukcijama zgradarstva je uobičajeno u intervalu između 1/10 i 1/6. izazivaju oštre lomove deformacione linije (neprijatni udari vozila. osetljiva je na deforma- cijska dejstva kakva su pomeranje oslonaca. a duboki su karakteristični za mostove visokog ni- voa opterećenja. • Dvozglobni luk se najčešće primenjuje kod plitkih lukova u cilju smanjenja statičke neo- dređenosti i redukcije intenziteta momenata savijanja. stinjenost može biti u širokom intervalu između 1/16 i 1/2. kako je rečeno. Negativna (loša) posledica uklještenih krajeva je pojava većih mome- nata savijanja (tzv. sekundarni uticaji). Sl. odnosno stalnom i delu korisnog (kvazi-stalnom delu korisnog). kod mostovskih konstrukcija. temperaturni uticaji ili uticaji skupljanja be- tona. Statički sistemi prostih lukova [89] Mogući statički sistemi prostih lučnih nosača su (Sl. Kako je optere- ćenje tokom eksploatacije promenljivo.

kojima opterećenje predaje vitkom luku. Radi smanjenja mo- menata savijanja u zatezi (usled sopstvene težine). u situacijama kada postoji potreba da se sekundarni elementi oslone u hori- zontalnoj ravni. mala savojna krutost luka implicira i dominantno stanje pritiska u presecima luka. luk se često kombinuje sa ostalim elementima krovne ili mostovske konstruk- cije. ovde se mora puna pažnja posvetiti izduženjima zatege: s jedne strane ovo je ekvivalent razmicanju oslonaca. 2/193. Vešaljke luka sa zategom [108] • Greda ojačana vitkim lukom. sa druge opre- deljuje projektovanje oslonačkih elemenata. 2/194. Luk sa zategom i Langer-ova greda kao glavni krovni vezači [89] • Luk sa zategom i kosim vešaljkama. Sistem se često primenjuje kod mostovskih konstrukcija. ili kao čelični element. 2/192): • Luk sa zategom je lučna konstrukcija čiji su krajevi spojeni zategom. podrazumeva lučni deo male savojne krutosti. 2/194a). ili Nilsen-ov luk. Sl. Kruta greda je elastično oslonjena na stubove. Primena ovakvog sistema je redovna kod industrijskih hala (Sl. nema zategu. koja se projektuje kao savojno kruta. Sl. koja preuzima hori- zontalne reakcije luka i time oslobađa oslonce potrebe njihovog prijema. gde bi prenos horizontalnih reakcija u vrhove stubova za posledicu imala velike momente u uklještenjima stubova. rasteretile lučni nosač u izvesnoj meri. osim u- loge zatege. sada. Kombinovani sistem sada može biti samo prosto oslonjen. • Vitki luk sa gredom za ukrućenje sa gornje strane. kao i oslobađanja temeljnih konstrukcija od velikih ho- rizontalnih sila. Sama zatega može biti projektovana u armi- ranom ili prednapregnutom betonu. čime se formiraju kombinovani lučni sistemi. „veša“ o lučni element. se projektuje sa kosim vešaljkama. Opet. 2. za razliku od prethodnih sistema. Poglavlje 2 : strana 103 od 170 225 . ovakvi sistemi se koriste i za glavne krovne nosače konstrukcija hala (Sl. Osnovni reprezenti ovakvih sistema su (Sl. Ipak. zbog čega se u njemu generišu vrlo mali momenti savijanja. kako bi se i one angažovale u prijemu savijanja i. preuzima na sebe kompletno savijanje. Linijski elementi U cilju dalje racionalizacije elementa. zatega se. takozvanim vešaljkama (Sl. Ređe. Greda. nego se horizontalne reakcije predaju fundamentima. Ovakav sistem je pogodan za mostovske konstrukcije sa kolovoznom konstrukcijom postavljenom preko ovih krutih greda. 2/194b). ili Langer-ova greda. time. 2/193). čime je izložen skoro isključivo aksijalnom pritisku.

Sl. teži se maksimal- nom iskorišćenju materijala. u situacijama kada je to iz nekog razloga pogodno ili potrebno (montažne konstrukcije. dok je kod mostovskih konstrukcija manja (1/100 do 1/60 raspona). Zavisno od statičkog sistema u kom se primenjuju. Sl. Delovi poprečnog preseka su povezani poprečnim rebrima (c. mogu se pro- jektovati većih i manjih sa. višedelni preseci zahtevaju i skupu i komplikovanu oplatu. a minimizira se i savojna krutost luka u svojoj ravni. moguće projektovati i u obliku naglog suženja popreč- nog preseka luka (Sl.. Sa druge strane. 2/193). Pri izboru zakona promene visine/širine luka. Najjednostavniji. kružnog ili paraboličnog oblika. ili poligonalna na način da aproksimira neku od ovih krivih. velika koncentrisana opterećenja koja prave lomove u potpornoj liniji. Promenom momenta inercije utiče se na raspodelu uticaja duž statički neodređenog luka. Visina preseka luka (Sl. d. 2/195.). je pra- vougaoni oblik.. a karakterišu se i manjim vitkostima u ravni luka. 2/196). a time je moguće postići i efekat zglobnih veza. Optimalno (najracionalnije) rešenje podra- zumeva primenu sandučastih preseka (f do i). e). Zglobove je. u odnosu na visinu. Većom širinom pre- seka. Zglobovi [89] Silueta luka može biti konstantne ili promenljive visine i/ili širine. i najstariji u primeni. Poprečni preseci lučnih nosača [89] vojnih krutosti (a ili b). Većim stinjenostima (dubokim lukovima) odgovara parabo- lični. Primenjuju se kod mostovskih konstrukcija velikih raspona. 2/196. 2/195. Kako se aksijalna naprezanja relativno malo menjaju duž luka. I ovi preseci se projektuju velike savojne krutosti na bočno savijanje. to promenu otpornih momenata preseka treba uskladiti sa promenom maksimalnih (anvelopa) momenata savijanja. zavi- sno od težnje za minimiziranjem momenata savijanja ili njenog odsustva. naravno. Luk se može projektovati i kao poligonalni ili kolenast. kojim se obezbeđuje velika krutost van ravni luka uz minimalan utrošak materijala. 23-mar-18 Osa luka je najčešće zakrivljena. 226 . kod objekata zgradarstva je redovno u granicama između 1/40 do 1/30 raspona. Povećanje bočne stabilnosti se još efikasnije ostvaruje projektovanjem višedelnih poprečnih preseka.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). postiže se veća stabilnost luka na izvijanje upravno na svoju ravan. a manjim oblik kružnog luka. Mogućnosti izbora oblika poprečnog preseka lučnih nosača su velike. a neke od njih su prikazane na Sl.

od izuzetnog je značaja njeno obezbeđenje. dopri- nos (pasivni otpor tla) površine A-C. ili preko ispuš- tenih ankera i direktnog oslanjanja oslonačkog luka na stubi (Sl. oblik i dimenzije temelja su određene i vrstom i karakteristikama tla na kojem se fundira. Nepokretna veza se može ostvariti zavarivanjem čeličnih pločica ankerovanih u stub i u luk. 2/198). srednju polovinu imaju konstantne visine i sužavaju se ka krajevima. 2/199. U slučaju uklještenog luka. optimalno. oslonci se pro- jektuju kao masivni temelji oblika prilagođenog pravcu i veličini opterećenja. U slučaju kombinovanih sistema kod kojih se horizontalna reakcija prima zategom. Dodatno povećanje je moguće postići stepenastim oblikova- njem kontaktne površine temelja (Sl. Kako je horizontalna nepomerljivost krajeva element na kojem bazira racionalnost lučnih ele- menata. bez zatege. Dodatno. Oslonci prostih lučnih sistema [89] Kod kvalitetnog tla (npr. najracionalnije je srednje dve trećine projektovati kon- stantnog preseka. momenat savijanja. stena). 2/191a). 2/199). kada se želi postići pokretni oslonac. Saglasno. 2/198. Pri proračunu sigurnosti na klizanje. fundiranje je uobičajeno za prijem vertikalnih opterećenja. temeljna stopa se obično konstruiše u nagibu. 3 – uklješteni luk u obliku srpa. dodatne sigurnosti radi. Kod prostih lučnih sistema. Poglavlje 2 : strana 105 od 170 227 . oslanjanje na stubove se projektuje preko ležišta od tvrde gume ili preko metalnih valjaka. Linijski elementi Na Sl. eventualno. a ka krajevima povećavati moment inercije. pretpostavlja se da ukupna horizontalna sila luka mora biti primljena samo silama trenja na donjoj površini (A-B). kada se na oslonce luka prenose kosa sila i. Dvozglobni lukovi. Sl. kako bi se povećala otpornost na klizanje. 2 – uklješteni luk sa kon- stantnim momentom inercije. 2/197 prikazani su dija- grami momenata savijanja u luko- vima različitih statičkih sistema: 1 – uklješteni luk sa prirastom momenta inercije ka osloncima (Sl. 2. Sl. i Primetiti da su lučni nosači u zgradarstvu redovno montažni elementi. osim u slučaju kvalitetne stene. Oslanjanje lučnih krovnih nosača sa zategom na stubove [89] Kod krovnih nosača u sistemu sa zategom. a zanemaruje se. Momenti savijanja za lukove različitih sistema [89] 4 – luk na dva zgloba. i 5 – luk na tri zgloba. 2/197. luk na tri zgloba ima najveće momente inercije u četvrtinama i sužava se ka zglobovima. Sl.

opet u cilju minimiziranja momenata savijanja od sopstvene težine. između dve prsline saučestvuje u prijemu zatezanja. Momenti u funkciji razmicanja oslonaca ksijalna krutost proizilaze iz bruto beton- skog preseka. nema potrebe obu- hvatati prilikom procene krutosti. danas uobičajeno. relativno mala pomeranja su uzrok velikoj (i kvalitativnoj) promeni u distribuciji momenata savijanja. dok su na drugoj i trećoj skici dati dijagrami za realizovano horizontalno razmicanje luka od 2cm i 6cm. Kod čelič- nih zatega usvaja se aksijalna krutost bruto čeličnog preseka. lučne elemente je oprav- dano modelirati takvima da im savojna i a- Sl. 2/201). dok je kod lu- kova sa zategom pravilna procena krutosti (aksijalne) zatege od velikog značaja. 2. Kod zatega od prednapregnutog betona obračunava se aksijalna krutost bruto betonskog ili Sl. Ovi uticaji izostaju ukoliko se zatega predna- preže pre izvođenja luka. 2/200 (samo kvalitativna analiza je od interesa) kojim su date distribucije mo- menata savijanja za luk raspona 20m koji je opterećen ravnomerno raspodeljenim optereće- njem po horizontalnoj projekciji. Ovi uticaji se određuju standardnim postupcima teorije konstrukcija (metoda sila) ili. i zatega se redovno projektuje ispod nivoa terena. a samim tim i izduženje čelika (ujedno i izduženje zatege) je manje nego što bi bio slučaj kada bi se aksijalna krutost 228 . zbog čega napon u armaturi zatege nije konstantan (Sl. procena aksijalne krutosti je slože- nija. Pri tome. u zatvorenom kanalu. U slučaju oslanjanja na temelje. zatega se oslanja na blisko postavljene pokretne (omogućuju rad zatege) oslonce (ekvivalent vešaljki). beton koji se u eksploatacionom stanju karakteriše izvesnom zatežućom čvrstoćom. Zategnuta. 2/200. Unutar kanala. Napon u armaturi zatege [89] idealizovanog (doprinos čelika) preseka. distribucija momenata savijanja poduž luka je u velikoj meri određena uslovima horizontalnog oslanjanja. ovo se odnosi na pra- vilnu procenu njihovog otklizavanja. 2/201. Ovo je ubedljivo demonstrirano pri- merom na Sl. budući da je njom određen stepen krutosti horizontalnog oslanjanja.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Kod armiranobetonske zatege. Zato je pravilna krutosti ho- rizontalnog oslanjanja od izuzetnog značaja. Uticaji Preseci luka su izloženi pritisku u fazi malog ekscentriciteta. Sa druge strane. zbog čega proračun sagla- sno uticajima proizašlim iz proračuna prema teoriji prvog reda daje zadovoljavajuće re- zultate. budući da preseci nisu jako armirani.2. Ovde je od interesa trenutak utezanja kablova – utezanje kablova nakon izvođenja luka ima za posledicu uticaje u luku izazvane silom prednaprezanja.3. kojim je obezbeđena zaštita i kontrola zatege. a samim tim i krutost značajno redukovanu u odnosu na krutost bruto betonskog preseka. Doprinos armature.4. prosečan napon σap je manji od onog na mestu prsline σa. Momenti savijanja na prvoj skici odgovaraju horizontalno nepomerljivim krajevima luka. Očigledno. 23-mar-18 Kod lukova sa zategom koji se fundiraju u tlu. uz pomoć odgo- varajućih softverskih alata. Međutim. logično. armiranobetonska zatega će imati razvijene prsline.

............ za slučaj simetrične i antimetrične deforma- cije...... kada je....t je modul deformacije betona pri zatezanju........ odnosno antimetričnu.  EF eff  Ea Fa /  ... prema {2............... formu gubitka stabilnosti maksimalne ordinate ekscentriciteta usled imperfekcije biti: L L L L a  i   .... U prilog ovoj „opreznosti“ idu i sve manje dimenzije poprečnih pre- seka lukova sa porastom čvrstoća betona. a za trozglobne – simetrična za stinjenosti manje od 0...... 2/202 su prikazani karakteristični oblici de- formacije lukova u trenutku gubitka stabilnosti. a  i   ............ Takođe.. koja u trenutku odre- đivanja uticaja nije poznata. za koji je preporučeno usvajanje polovine onog koji odgovara pritisku.......t  Act gde je fctm čvrstoća betona na zatezanje....... odgovarajuće obliku gubitka stabilnosti.................................... Neka je sa ψ obeležen odnos maksi- malnog i prosečnog napona.......... Karakteristični oblici pri gubitku stabilnosti [89] Prilikom kontrole stabilnosti potrebno je obračunati i vremenske priraste deformacije usled tečenja betona......... Act je površina betonskog preseka zatege.................... 2/203a). u Evrokodu 2 i podrazume- vano) formi u obliku koji prati izvijenu formu luka (prema Sl......105} pa će za simetričnu... kao i efekte imperfekcija.. Ec ..... .. tako i upravno na ravan luka.t  Ecm / 2 ...... .{2........... čime je impliciran iterativni proračun.106} 2 400 4 800 i Prema Evrokodu 2.... najčešće. Na Sl........ a (EF)ef efektivna aksijalna krutost zatege:    ap /  a .. .......... Treba primetiti da procena krutosti zatege zavisi od količine armature.......104}   a  As  Ec . merodavna je antimetrična konfiguracija..... a Ec.68} (ovde ponovljeno): i   h  0  0  1/ 200 ...{2..........................103} Za određivanje koeficijenta ψ.. 2......3. Linijski elementi zatege izjednačila sa krutošću samo čelika za armiranje....... ....................... merodavna simetrična forma gubitka stabilnosti (Sl...... Poglavlje 2 : strana 107 od 170 229 ............. 2/202........ stabilnost luka može biti ugrožena horizontalnim razmicanjem oslonaca...... odnosno antimetrična za stinjenosti veće od ove..................{2...... Ordinate distribucije imperfekcije poduž luka su određene uglom imperfekcije θi........... proračun luka na izvijanje u sopstvenoj ravni je neophodan uvek kada je visina preseka luka manja od 1/25 raspona...... kako u ravni....... za uklještene i dvozglobne lukove... Po pravilu.... Kod lučnih nosača velikog rasponai neophodna je kontrola stabilnosti luka... As površina armature u zatezi........{2............... Sl.. 2/203)... Dodatni ekscentriciteti usled imperfekcija se apliciraju u izlomljenoj ili sinusoidnoj (preporuka.... koje je potrebno analizirati (kao i uvek) u najnepo- voljnijoj distribuciji..... modelom propisa CEB-FIP je predloženo: 2  f A  E A   1   ctm ct   s s ....

.......110} 20MPa 170 Ac  f cd Za poznatu distribuciju imperfekcija i kritičnu silu određenu na bazi nominalne krutosti (videti u §5........... veća od polovine razvijene dužine Koeficijentom k1 se obuhvata uticaj čvrstoće betona... ...... a koeficijentom k2 uticaj aksijalne sile........ 2/203.....................2 1....2 ..............................16 0... ...........109} Sl. štapu....16 1......107} Sl.............. 23-mar-18 Proračunske dužine izvijanja se određuju saglasno obliku luka... Prema Evrokodu 2......... . K Stinjenost luka Luk na 3 zgloba Luk na 2 zgloba Uklješteni luk 0... u funkciji stinjenosti luka i njegovog statičkog sistema (videti i Sl...................... ekvivalentnom....2 – 0.. dužina izvijanja može biti predstavljena u obliku: l0  K  lu .........13 1..................................... Ako se sa lu obeleži polovina razvijene dužine luka... 2/204.. ....1 – 0. kroz redukciju.........4 1.. λ (n – relativna aksijalna sila): f ck  k1  .70 0. k2  n   0............. NEd.. se mogu koristiti vrednosti date tabelom (Tabela 2/3)....3 1....... u trenutku gubitka stabilnosti iznosi (kritična sila): Ncr   2   EI nom l02 .......72 Aksijalna sila pritiska koja odgovara pravom (ispravljenom) proračunskom.......108} gde se indeks „nom“ odnosi na nominalnu aksijalnu krutost... Dužina izvijanja dvozglobnog luka... n  N Ed .......3 – 0..... može se odrediti re- dukcijom proračunske vrednosti savojne krutosti neisprskalog preseka:  EI nom  Kc  Ecd  I c .......................10 0....{2.. Tabela 2/3....16 1.............. Ekscentricitet imperfekcije za simetričan i antimetričan oblik gubitka stabilnosti [67] Za vrednosti koeficijenta dužine izvijanja.................... obu- hvataju efekti isprskalosti preseka i tečenja betona....2........{2.70 0............... distribucija ukupnih (uvećanih) momenata savijanja može biti određena primenom 230 .5.. i vitkosti..............Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...{2. obliku izvijene forme i statič- kom sistemu luka....{2.. Faktor dužine izvijanja luka....... K... 2/204)...... kojom se................04 0.3)... K c  k1  k2 / 1  eff  .......

...... Dimenzionisanje i armiranje Dimenzionisanje preseka luka se sprovodi saglasno uticajima proisteklim iz statičkog prora- čuna..... 2..2). radi boljeg utezanja preseka..................4.5. ovo je definisano na sledeći način:    2 M Ed  M 0 Ed   1   ..111}   N cr / N Ed   1  c0 gde koeficijent c0 zavisi od oblika distribucije momenta savijanja prvog reda poduž dužine izvijanja....... Obuhvata se uzen- gijama...{2............... Armiranje poprečnih preseka lukova [89] Sl.... Prema Evrokodu 2............ zbog čega treba predvideti uzengije kojima će ove sile biti primljene..0....... Sl.. Sila u uzengijama (po metru dužnom) se određuje prema kotlovskoj formuli............. Linijski elementi postupka uvećanja (skaliranja) momenata prvog reda (M0Ed) faktorom povećanja momenta (moment magnification factor.. dodavanjem unutrašnjih.. 2/205)......... videti i §5........... Konzervativno može biti usvojen jednakim 8...... imaju tendenciju ka izbacivanju zaštitnog sloja betona skretnim silama...   ........ oko 0. 2/207....... ako je Fa sila u armaturi: Fa Fuz  ..........{2. ......8%. 2/205.. 2/206. višesečnim.. za veće širine..4............. zbog čega se u njima usvaja minimalna armatura.... Nastavljanje podužne armature se projektuje preklopom ili zavarivanjem........112} r Sl.. 2.......... Prihvatanje skretnih sila uzengijama [108] Poglavlje 2 : strana 109 od 170 231 .. Armatura se raspoređuje sime- trično (Sl.... dvosečnim ili............. spoljašnje i unutrašnje [108] Pritisnuta armatura na spoljašnjoj i zategnuta na unutrašnjoj strani savijanih lukova. ... poput preseka stubova.. Uzengije.....2. a retke su situacije (veliki momenti savijanja) kada je opravdan njen nesi- metričan raspored........ Preseci luka su najčešće pritisnuti u fazi malog ekscentriciteta...........

3. 23-mar-18 Zglobovi se dimenzionišu i armiraju (Sl.4). Armiranje oslonačkog bloka i sidrenje armature zatege [89] 232 . 2/208). Od velikog je značaja dobro usidrenje armature zatege (Sl. a ovu zonu treba ojačati i gustom poprečnom armaturom. preko ivice oslonca. u cilju prihvatanja lokalnih napona. 2/211). čime je omogućeno jednostavno pravo sidrenje šipki (b). savijanje armature u čvoru mora biti po blagom luku. ankerovanje se može sprovesti zavari- vanjem armature za čeličnu ploču koja se postavlja na oslonački blok sa spoljašnje strane ( c). Oslonački blok i ovde. 2/210). Armiranje vešaljke [89] ostatak. Sidrenje armature zatege [108] Sl. Sl. Kako bi se smanjile sile cepanja (posledica skretnih sila). U nedostatku prostora za sidrenje. Kod manjih raspona (a) treba nastojati da se veći deo armature zatege prevede preko oslonca (tačka A) a Sl. 2/211. dobro je o- bezbediti konzolno produženje zatege preko oslonca. 2/209) na način kako je to pokazano kod okvirnih konstrukcija (§2. 2/209. bar. 2/210. treba armirati gustom troosnom mrežom formiranom od tanjih profila (Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 2/208. Vešaljke kombinovanih lučnih sistema se dimenzionišu na centrično zatezanje (eventualno na zatezanje u fazi malog ekscentriciteta) i armiraju simetrično uz pravilno obezbe- đenje dobrog sidrenja šipki (Sl. Ukoliko postoji mogućnost. Armiranje zglobova lučnog nosača [89] Sl.

1. 2. ali i trougaone. osnove. budući da je opterećeni nosač elastično oslonjen na poprečne elemente. OSTALI KOMBINOVANI LINIJSKI NOSAČI 2. 2/212. mogu se značajno potceniti vrednosti momenata savi- janja. na podužne. izazvani ugibom grede drugog pravca. a koje su dominantno opterećene upravno na svoju ravan. te uslovima pravilnog vođenja armature. u sadejstvu sa pločom.. 2/214. Prilikom određivanja statičkih uticaja. 2/213).5. 2/213. a ovi. ARMIRANOBETONSKI GREDNI ROŠTILJI Gredni roštilji su ravanske konstrukcije formirane od greda dva ili više pravaca pružanja. T oblika. Precenjivanjem (na primer usvajanjem torzione kru- tosti homogenog betonskog preseka). u gredama roštilja se javljaju i torzioni uticaji. tra- pezne. Sl. odnosno. Grede dva pravca mogu biti iste ili različite visine. kada su u obodnim čvorovima oslonjeni na stubove ili „jake“ grede.. Neki primeri grednih roštilja [89] Poprečni preseci greda su najčešće pravougaoni.. opet. opterećenje koje deluje na jedan nosač se prenosi na susedne. Sl. Sl. Uvrtanje grede roštilja [89] Poglavlje 2 : strana 111 od 170 233 . Oslonjene su na krajevima greda i/ili u pojedinim čvorovima (Sl.. koje se međusobno presecaju u čvorovima. kružne. najčešće pravougaone. što je uslovljeno intenzitetom sila u prese- cima. Nekoliko primera statičkih sistema grednih roštilja [89] U statičkom smislu. U objektima zgradarstva se koriste u sklopu međuspratnih konstrukcija. od posebnog je značaja procena torzione krutosti greda roštilja. Linijski elementi 2. ali su moguće i drugačije dispozicije. Pod dejstvom vertikalnog opterećenja. 2/212). Roštiljne konstrukcije se u zgradarstvu ko- riste za pokrivanje većih površina/rastera. Ovo ih („rad u dva pravca“) čini racionalnim nosačima.5. poput onih primenjivanih kod rebrastih međuspratnih konstrukcija (Sl. Najčešća je primena roštilja sa ortogonalno postavljenim gredama.

Sl. Sl. gde se upotrebljavaju kao glavni ili sekundarni nosači. Dvopojasni nosači [89] Statički. 234 . predaje joj i značajne sile pritiska. u takvim situacijama. Greda se projektuje kao armiranobetonski element. vertikale mogu biti armiranobetonske ili čelične. meka armatura može uspešno biti zamenjena kablovima od visokokvalitetnog čelika. usled isprskalosti. Sl. prednapregnuta ili armiranobetonska. a pošto je zatega usidrena u samu gredu. Primena ovakvih sistema je karakteristična za krovne konstrukcije velikog raspona. na mestu ukrštanja armatura se ređa naizmenično. U suprotnom. Zbog pojave uvr- tanja greda. 2/215. uzengije treba izvoditi preklopljene preko kraće strane. u armiranobetonskoj zatezi. kada su grede dva pravca iste visine. Redukcija statičke neodređenosti zanemarenjem torzione krutosti greda [89] Armiranje grednih roštilja u svemu odgovara armiranju grednih elemenata.5. vrlo niska) opravdano je zanemariti postojanje torzione krutosti. gredni element može da ostane u stanju pritiska u fazi malog ekscentriciteta. Kod nosača velikog raspona. Podužna armatura u čvoru 2. znatno većim vredno- stima dopuštenih napona odgovaraju i znatno veća izduženja zatege. 2/216). greda se oslanja kruto na krajevima. Ovim se značajno redukuju momenti savijanja u gredi (u odnosu na prostu). ukoliko je usvojena u više redova (Sl. Pogodno je da grede dva pravca budu različite visine iz razloga nesmetanog prolaska podužne armature dva pravca kroz čvor. 2/215. GREDE SA ZATEGAMA (DVOPOJASNI NOSAČI) Kombinacijom grednog nosača i poligonalne zatege mogu se formirati vrlo racionalni elementi sposobni da savladaju velike raspone uz minimalan utrošak materijala. kako je pokazano na Sl. a zatega se projektuje kao čelična. Ovim. U statičkom proračunu ovo može da znači značajnu redukciju statičke neodređenosti. preko vertikala – konti- nualni nosač na elastičnim osloncima. Međutim. a elastično na zategu.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).2. 2/216. pa se proračun saglasan teoriji drugog reda javlja neophodnim. 2/217. 23-mar-18 Za granično stanje nosivosti (kadaje torziona krutost.

Linijski elementi Sl. Poprečni preseci dvopojasnih nosača [89] ravan nosača. Beogradska Arena – Montaža krovnih nosača (izvor: AG Magazin) Poglavlje 2 : strana 113 od 170 235 . odnosno u četvrtinama kod pravih greda. 2/220. Dvopojasni nosači. Sl. Za velike raspone povoljna je primena sandučastih preseka. Stinjenost ovakvih nosača je u granicama između 1/15 i 1/7. osetljivi na deformacije generalno. Vertikale se obično projektuju u trećinama raspona u slučaju kolenaste grede. 2. 2/219. Shematski prikaz konstrukcije Hangara 2 na aerodromu u Surčinu [6] Kako je greda pritisnuta. 2/219). te povećanja ugiba kablova. Skraćenje grede ima za posledicu i skraćenje raspona zatege (lančanice). često i višedelni (Sl. 2/218. Ovo je razlog što su poprečni preseci greda često većeg momenta inerciju u ravni normalnoj na Sl. moraju biti kontrolisani i u smislu vre- menskih deformacija betona – promene dužine (skraćenja) pritisnute grede. to se i u ovom slučaju mora kontrolisati mogućnost bočnog izvijanja.

prostorna krovna konstrukcija Beogradske Arene (Sl. VIRENDEL NOSAČI Virendeli nosači su gredni ele- menti sastavljeni od mreže kru- Sl. Puna krajnja polja jednog rešetkastog nosača koja u nekim situacijama može biti konkurentna (ili povoljnija od njih) rešetkastim ili lučnim nosačima. te sistem vertikala. 236 . te kao glavni nosači mostovskih konstrukcija. Postignuta je ra- cionalna konstrukcija. 2/222. Sa druge strane. 2. a u novije vreme.5. Nastali su u težnji da se racionalizuje puni gredni element formiranjem četvorougaonih otvora. Pravolinijska i poligonalna konfiguracija [89] tih četvorouglova. Glavna krovna konstrukcija Arene je „roštilj“ koji formiraju tri podužna i četiri poprečna glavna dvopojasna nosača. belgijski inženjer. a donji je formi- ran od čeličnih kablova.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 2/220). 23-mar-18 Sl. 2/223. izosta- janje dijagonalnih šta- pova (ali i trouglastih struktura“) ih čini jedno- stavnijim za izvođenje u odnosu na rešetkaste nosače. dok razmak između njih formiraju kosnici i devijatori. 2/221. Sve veze elemenata su krute.3. Izgradnja Beogradske Arene [6] Primer uspešno izvedene konstrukcije velikog raspona sa ovim sistemom je konstrukcija Han- gara 2 na aerodromu u Surčinu. Sl. Pojasevi se konstruišu kao paralelni pravolinijski ili poligo- nalni. a primenjuju se kao krovni i međuspratni glavni nosači u zgradarstvu. i Arthur Vierendeel (1852-1940). Mogu biti projektovani u sistemu proste ili kontinualne grede. Gornji pojas je armiranobetonski. koji formiraju gornji i donji pojas.

1. Primena kružnog prstenastog nosača [89] spoređenih po obimu kruga. 2/225a). U oba slučaja. utrošak armature je veći nego kod ostalih kom- binovanih linijskih sistema. zbog momenata savijanja i transverzalnih sila visokog nivoa. na primer. prstenasti nosač se koristi kao prelazni oslonački element. temeljnim nosačem (gredom) ispod stubova ra. U takvim situacijama. može biti izložen uticajima momenata savijanja. prstenasti nosač je dominantno savijan u vertikalnoj ravni. (Sl. i pored obezbeđene vertikalne nepomerljivosti. Sl. prstenasti nosač može biti kontinualno oslonjen na zidove. 2/225.6. KRUŽNI PRSTENASTI NOSAČI 2. Šta više. radi mogućnosti prijema smicanja. kružne ploče oslanjaju na niz stubova. uobičajeno je njegovo projektovanje u pred- napregnutom betonu. U tom slučaju. u sopstvenoj ravni. Diskontinualno oslonjen prsten i rotaciono-simetrično opterećenje prstenastog nosača [89] Poglavlje 2 : strana 115 od 170 237 .6. I tada. Sl. obodnim nosa- čem na spoju ljuskastih ele- menata. dovoljnom savojnom krutošću. kada je nosač izložen aksijalnim silama visokog intenziteta. UVOD. Sa druge strane. usled momenata uvrtanja. Ovaj princip je. kojim se. a kao posle- dica zakrivljenosti realizuju se i momenti torzije po dužini prstena (Sl. konični) elementima. U drugom slučaju. 2. istina za rešetkasti nosač. Velika vertikalna opterećenja mogu usloviti projektovanje virendel nosača bez otvora u kraj- njim poljima. 2/224.. OBLIKOVANJE. obezbeđuje linijske uslove oslanjanja po obodu.. kada se kao posledica javljaju dominantno aksijalne sile.. 2.. prikazan na narednoj fotografiji (Sl. nezavisno od konfiguracije ili promene opterećenja. bilo da je reč o zidovima od opeke ili da je monolitno spojen sa armiranobetonskim ljuskastim elementom kružne osnove. a kada ploči. PRIMENA. 2/223). U konstrukcijama. 2/224). Kružni zatvoreni prstenasti nosač je čest element armi- ranobetonskih konstrukcija kružne osnove i javlja se o- bodnim oslonačkim ele- mentom kružnih i prstena- stih ploča. neretka uloga prstenastog nosača je obezbeđenje hori- zontalnog oslonca ljuskastim (sferični. dok je sam oslonjen diskontinualno na stu- bove. ali i vođenja kablova za prednaprezanje. prstenasti element može biti izložen i dejstvu horizontalnog opterećenja. Linijski elementi Forsirano krute veze između štapova imaju za posledicu vrlo krutu konstrukciju velike nosi- vosti.

..... na primer)..........114} F bd E bd dok je promena poluprečnika (Δr) data narednim izrazom......... prstenasti nosač se najčešće oblikuje pravougaonog oblika........ 238 ...... za „membranske“ uslove....  r    ......... to se i sam prsten često proračunava u uslovima zadovo- ljene rotacione simetrije geometrije i opterećenja (Sl.   0.... Kontinualno oslonjen kružni prsten U uslovima rotacione simetrije...... u prstenu se realizuje aksijalna sila... 2/226) koje deluje u te- žištu prstenai................. . a obrtanje izostaje: H  r2 r    r  ......... nepravilni.. Sl.6...113} Normalni naponi i dilatacije su......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..................115} E b d Uz zanemarenje širine b prema radijusu. može se smatrati da sve tačke preseka prstena imaju jednaku deformaciju....... UTICAJI 2. ............ mada su........... i Primetiti da je opterećenje ravnotežno (samo-ravnotežno). te kako su ovakve konstrukcije gravitaciono najčešće rotaciono-simetrično i optere- ćene gravitacionim opterećenjem........... da se presek pomera kao kruto telo (Sl......................... Prsten opterećen u svojoj ravni (kotlovska formula) [89] Pod dejstvom horizontalnog rotaciono-simetričnog opterećenja (Sl...... 2/225b).......... 2/224b............6...... ...... prema kotlovskoj formuli (direktno iz uslova ravnoteže): Z  H  r ..2...........1... 2/226....{2........ 2/227). te ravnomerno raspodeljenim momentima uvrtanja.........{2.............. za pravougaoni presek: Z H r H r  .. koje se može razložiti na vertikalnu i horizontalnu komponentu........ 2.2................................. mogući i drugi...... Membranski (statički određeni) uslovi oslanjanja prstena podrazumevaju nesmetanu promenu prečnika ploče i sprečeno vertikalno ugibanje....... tj....................... 23-mar-18 Kako se javlja elementom konstrukcija koje svojom geometrijom zadovoljavaju rotacionu si- metriju..{2.. U poprečnom preseku..... oblici (Sl..... kontinualno oslonjen kružni prstenasti nosač može biti opte- rećen ravnomerno podeljenim (linijskim) opterećenjem....... posebno kad je spoj ljuskastih elemenata u pitanju......

..........116} Sl.....................................{2. 2/228... Dilatacija.............. uz ponovno zanemarenje širine preseka prema radijusu..... Prsten opterećen rotaciono-simetričnim momentima uvrtanja i kombinovanim uticajima [89] Normalni naponi. 2/228a): M  m  r ..................... 2.{2........................ linearno promenljivi........ r    r   y ................................117} I bd3 dok su naponi na ivici: 6mr mr    ....................... a izložen je momentima savijanja.119} E b d3 E b d3 Sada se do obrtanja preseka može doći iz promene poluprečnika ivičnih vlakana ( Δr0): 6  m  r2 r0 m  r2 r0     .................... Linijski elementi Sl. 2/227.................... ........ .....{2..... Poglavlje 2 : strana 117 od 170 239 ...........................{2. situacija je „pomalo“ paradoksalna: po dužini linijski element ne trpi ver- tikalnu deformaciju.................. u prstenu se realizuju konstantni momenti savijanja u vertikalnoj ravni i (Sl............................ Prikazanom smeru opterećenja odgovaraju mo- menti savijanja koji zatežu donju stranu prstena.. Konstatujmo i: spoljašnji momenti koji uvijaju kružni linijski element se primaju momentima savijanja u vertikalnoj ravni.... Deformacija prstena opterećenog u svojoj ravni [89] Pod dejstvom rotaciono-simetričnih momenata uvrtanja (m)................120} E b d2 d /2 EI i Kao posledica zakrivljenosti........................... su funkcija položaja po visini preseka: M 12  m  r  y  y...............{2................ kako je opet reč o ravnotežnom opterećenju............... ......... odnosno promena poluprečnika..............118} bd 2 W Prsten se deformiše obrtanjem poprečnih preseka oko svog težišta za veličinu χ........... ne realizuju se oslonačke reakcije............................................................................................ ................ u funkciji položaja po visini preseka je: 12  m  r 12  m  r 2   y .... Kako „membranski“ uslovi oslanjanja obezbe- đuju nesmetanu rotaciju preseka................ ..

. su: dQ dM x dM y  pr  0.........{2... „membranski“ oslonjen. a za statički pre- kobrojnu izabrati horizontalnu.  Qr  Mx ... 2/230.... svođenjem spoljašnjih sila na težište preseka i dekompozicijom (projekcijama) mo- guće je opšti slučaj opterećenja svesti na dva navedena (Sl. 2/228b)........... prema Sl.. 2/229...... .... kada na kontinualno. Analiza sila na elementarnom delu diskontinualno oslonjenog kružnog prstena [89] Uslovi ravnoteže za diferencijalno mali isečak diskontinualno oslonjenog prstenastog nosača...... vertikalno opterećenje rezultira momentima savijanja (i pratećim transverzalnim silama) i momentima torzije poduž prstena....122} d 2 Sl....{2.6... Diskontinualno oslonjen prstenasti nosač Kod diskontinualno oslonjenog prstena... statički određenom sistemu..2.... i kada se širina preseka može zanemariti u odnosu na radijus.... M y  A  sin   B  cos   p  r 2 .  dM y  0 ..121} d d d iz čega se sređivanjem dolazi do diferencijalne jednačine.... Ravnomerno vertikalno opterećenje.. Sl.... Mx i Tz 240 ....... ali je moguće usvojiti ih u osnovnom...2.............Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). .......... prsten deluju rotaciono-si- metrična opterećenja proizvoljnog pravca.. 23-mar-18 U opštem slučaju. te njenog rešenja: d 2M y  M y   p  r 2 .......... rotaciono-simetričnu...... 2/229. Dijagrami My. reakciju. Uslovi oslanjanja koji podrazumevaju slobodno horizontalno pomeranje redovno se ne javljaju u realnim konstruk- cijama.............. 2.

Naizmenično opterećenje. Sl.6. u opštem slučaju. 2/231. statički neodređene. ali se za neke specijalne slučajeve opterećenja mogu izvesti samo iz uslova ravnoteže. 2/230): • R  2  r  p / n . 2. Dijagrami My. identična. Poglavlje 2 : strana 119 od 170 241 .  cos    sin   • M y  r2 p  1 . M x   r 2 p     . M x  r 2 p      . 20  2 / n .  sin  0   sin  0  • Q  r  p   .  n  sin  0   n  sin  0  • Q  r  p   . torzije.3. Linijski elementi Integracione konstante su u funkciji ivičnih uslova. U nastavku su data rešenja za dva karakteristična slučaja opterećenja. opterećen u poljima naizmeničnim ravnomerno podeljenim opterećenjem ±p (Sl. Qmax    r  p / n . Sile u presecima su. Pravila i preporuke za vođenje i nastavljanje armature su. 2.    cos      sin   • M y  r2 p  1 . Mx i Tz Kružni nosač sa parnim brojem oslonaca ravnomerno raspoređenih po krugu. Kružni nosač sa proizvoljnim brojem (n) ravnomerno po obimu raspoređenih oslonaca i opte- rećen ravnomerno raspodeljenim vertikalnim opterećenjem (p) (Sl. Qmax    r  p / n . 20  2 / n . 2/231): • R  0 . aksijalne i transverzalne sile. DIMENZIONISANJE I ARMIRANJE Dimenzionisanje i armiranje kružnog nosača u svemu odgovara onom kod grednih elemenata napregnutih pomenutim uticajima momenata savijanja. takođe.

ii Sam princip je poznat u svojoj „neformalnoj“ interpretaciji po kojoj razlika u efekatima dva različita ali statički ekvivalentna dejstva postaje vrlo mala na dovoljno velikoj udaljenosti od samog dejstva. pretpostavci ravnog deformisanja. Međutim. PRORAČUN ELEMENATA U ZONAMA DISKONTINUITETA 2. Ovo je ilustrovano na Sl.Venant-ovog principa Međutim. čelik i beton. kojim se konstatuje da se efekti diskon- tinuiteta-poremećaja (tačke u kojima se aplicira opterećenje.Venant-ov princip se odnosi na zone dovoljno udaljene od poremećaja.1. ekvivalentan (sa istim uticajima) slučaj opterećenja je ravnomerno raspodeljeno dejstvo po celoj površini pre- seka. time i kompletna teorija savijanja) je utemeljena u St. odnosno. 23-mar-18 2. Pri (relativno) malim naponima. francuski matematičar i naučnik. dovoljno udaljene. te na zone u kojima mogu biti primenjeni. Kompletna armiranobetonska konstrukcija može biti izdeljena na zone diskontinuiteta. Uvod Proračun armiranobetonskih elemenata (prema teoriji savijanja).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). često nazivane B-regionima („B“ od beam /greda/ ili od Bernoulli). kada se beton nalazi u elastičnom području rada i dok je ne- isprskao. zasniva se na rav- noteži spoljašnjih i unutrašnjih sila. nazivane D-regionima („D“ od diskontinuitet ili od disturbance /poremećaj/).) gube („amortizuju“) na (relativno malim) udaljenostima od tačke poremećaja većim od veće dimenzije poprečnog preseka. St. Za ove. kompletan element može biti klasifi- kovan kao D-region.7. U nekim slučajevima. gde se vidi da se po- remećaj lokalizovanog opterećenja prestaje primećivati („osećati“) kod preseka koji su na do- voljno velikoj udaljenosti od poremećaja. često. pa i u daljem tekstu. postoji i rigorozna formulacija u kompleksnoj matematičkoj formi (ovde nije predstavljena). Posebno je važna pretpostavka (kojom je ovakav pristup proračunu uopšte omogućen) linearne promene dilatacija po visini preseka. U zoni oko diskontinuiteta (dimenziono određenoj većom dimenzijom poprečnog preseka) usvojene pretpostavke teorije savijanja armiranobe- tonskih greda ne mogu biti primenjene (ne „važe“). Sl.. čvo- rovi. te na usvojenim (idealizovanim) konstitutivnim zakonima za materijale.Venanti-ovom principu. Ovakva pretpostavka (a. kakvi su na primer kratki elementi ili visoke gredne ili zidni nosači. kada bi sve trajektorije naprezanja bile prave i paralelne.7. pretpostavka da ravni preseci po deformisanju ostaju ravni.1. Nekoliko ka- rakterističnih primera D-regiona je prikazano na Sl. dii. 242 . Ilustracija St. te je ove zone potrebno analizirati na drugi način. unutar kojih principi teorije savijanja ne važe. u okolini poremećaja. 2/233. po pojavi prslina naponski kontinuum (naponsko polje) je poremećen i dolazi do preraspodele i Adhémar Jean Claude Barré de Saint-Venant (1797-1868). 2/232. preseke. nagle promene geometrije. naponi i u D-regionima mogu biti određeni primenom teorije elastičnosti. 2/232. STRUT-AND-TIE METOD 2.7. načelno. Na- ravno..1. kompatibilnosti deformacija na spoju čelika i betona. a ne i na zone diskontinuiteta.

konstrukcija sigurno može da primi. na primer. Dalje. zbog niza drugih raz- loga. budući da simultano uključuje uticaje svih sila (aksijalne sile. transverzalne sile. način prijema i prenosa opterećenja . rešenja se odlikuju konzervativnošću: usvajanjem naponske slike (polja napona) koja obezbeđuje ravno- težu sa spoljašnjim opterećenjem. što nije slučaj s klasičnim pristupom „poprečnog preseka“. onda je qu donja granična vrednost (lower bound) kapaciteta nošenja . U opisnoj formi. Zone diskontinuiteta (D-regioni) [2] Ovako postavljen. pojednostavljeno) prezentovati unutrašnje sile unutar D-regiona korišćenjem odgovarajućeg statički određenog rešetkastog modela. Pritom. a da pri tome nigde nije prekoračen napon granice razvlačenja. Može se okarakterisati kao univerzalni metod/pristup. uz poštovanje kriterijuma tečenja (ograničenje napona). Sl. ili u graničnim stanjima upotrebljivosti isprskalih elemenata. ST metod je vrlo pogodan za analizu D-regiona i zona opterećenih smičućim silama. Ovim se i vrlo kom- pleksni problemi mogu predstaviti modelom jednostavnim za rešavanje. Pretpostavljajući/obezbeđujući da je konstrukcija dovoljno duktilna da obezbedi realizaciju potrebnih preraspodela sila/naponaiii. ovim metodom se obezbeđuje mehanički model za proračun konstrukcije koji projektantu pruža mogućnost boljeg razume- vanja ponašanja D-regionaiv (u odnosu. Poglavlje 2 : strana 121 od 170 243 . mogao bi se nazvati. Kada se to dogodi. opterećenje loma na ovaj način određeno potcenjuje (manje je od) teorijsko opterećenje loma. 2. ii Naime. iii Načelno. za model/metod. u smislu da se njime mogu analizirati i zone kontinuiteta. Drugim rečima: kon- strukcija će „pronaći“ (bar) taj. 2/233. moguće je (po cenu gubitka tačnosti. najmanje. u daljem tekstu se. Zamenjujućim nosačem se simulira tok sila u isprskalom betonu nakon realizovanja plastičnih preraspodela. ovo (potrebna duktilnost) treba shvatiti kao zahtev da se drobljenja betona neće dogoditi pre intenzivnog razvoja plastičnih deformacija u čeliku za armiranje. momenti savijanja i torzije) u analizu. metod nalazi primarnu primenu u zonama diskontinuiteta prilikom analize graničnog stanja nosi- vosti. „model (ili metod) sa pritisnutim štapovima i zategama. opterećenje qu. Ovo koincidira s više puta ponovljenim: ponašanje armiranobetonske konstrukcije (pred lom) je u velikoj meri određeno načinom (konfiguracijom) njenog armiranja. na primer. ST metod je baziran na lower bound teoremi (teorema donje granice) teorije plastičnosti: Ako postoji opterećenje qu za koje je moguće odrediti naponsku sliku koja zadovoljava uslove ravnoteže. ili neki drugi efikasniji. iv Iako se često (na primer u Evrokodu 2) strut-and-tie postupak navodi kao univerzalan. koristi termin štapni model/metod ili engleski strut-and- tie model/metod. pa i granična stanja upotrebljivosti. obezbeđena je konzervativnostii.“ Kako bi se izbeglo stalno korišćenje opisnog naziva. često i samo ST. na empirijske ili polu-empirijske me- i Doslovni domaći ekvivalent ovom nazivu ne postoji. koji se naziva strut-and-tie modeli. Linijski elementi unutrašnjih sila.

budući da se model usvaja saglasno dispoziciji spoljašnjeg opterećenja. sam rešetkasti model nije jedinstven niti jednoznačan. Na- kon toga sprovedena su brojna istraživanja kojima je postupak dalje razvijan. Schafer-a. Dalji razvoj je polje primene postupka proširio sa domena visokih greda. „Strut-and-tie modeli [2] Počeci primene metoda datiraju još s kraja XIX i početka XX veka. kada su modeli kojima se prati tok sila primarno korišćeni za opisivanje naponskog stanja u regionima opterećenim smičućim silama. opterećenog koncentrisanom silom u sre- dini raspona. na Sl. Na primeru zidnog nosača (visoke grede) sistema proste grede. i Ustaljeno je obeležavanje zatega punim. ii August Ritter (1826-1908). Prvu primenu postupka nalazimo kod Ritterii-a i Morschiii-a. nemački inženjer.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). pravi razvoj ovog metoda je vezan za osamdesete godine XX veka. da bi kasnije bio proširen u istraživanjima Le- onhardtiv-a. 244 . koji se sastoji od dva pritisnuta kosa betonska štapa i jednog horizontalnog čeličnog zategnutog. 23-mar-18 tode/formule). Ovim ispitivanjima je ustanovljeno polje primene ST postupka. Jedan ST model se sastoji od: pritisnutih prostih betonskih štapova (struts). zidnih nosača ili kratkih elemenata na praktično sve betonske konstrukcije. iv Fritz Leonhardt (1909-1999). Franz-a. Collins i Mitchell su razmatrali deformacije rešet- kastog modela i izveli racionalan postupak proračuna za smičuća i torziona opterećenja. odnosno nodal zones). 2/234. Sivo šrafirano su obeležene čvorne zone. 2/234) najjednostavniji ST model. Sl. Kupfer-a i drugih. iii Emil Morsche (1872-1950). a zatim i Schlaich-a. Kao ilustracija. a pritisnutih štapova – isprekidanim linijama. odnosno čvornih zona (nodes. 2/235. a do- men primene je ograničen fiksnom konfiguracijom opterećenja. prvi put dosledno sistematizovan i kada su postavljene naučne osnove oslonjene na teoriju plastično- sti. Leonhardt-a i Thulmann-a. zategnutih čeličnih štapova (ties) i čvorova. nemački inženjer. ali i kojima je ispitivana njegova pouzdanost. 2/235 je prikazan Ritter-ov rešetkasti model za proračun smicanja grednog elementa. Ritter-ov rešetkasti model (1899) Međutim. Rusch-a. Posebno značajna su istraživanja Bay-a. gde klasična teorija savijanja nije mogla biti primenjena. prikazan je (Sl. Sl. Sa druge strane. nemački inženjer. kada je u istra- živanjima Marti-ja i Mueller-a (u okviru Ciriške škole).

prevelika konzervativnost postupka (posebno zbog zanema- renja doprinosa betona smičućoj nosivosti) ali. Po dužini. kada se polje pritiska širi poprečno između čvor- nih zona. koji mogu da izazovu podužne prsline (Sl. čak. nego i neophodnost njegove primene. načelno. zbog jednostav- nosti. 2/234). sposobni da prenesu opterećenje do oslonaca ili susednih B-regiona. ne samo mogućnost. Strut-and-tie modeli se odnose na D-regione. a 2004. Dimenzije poprečnih preseka pritisnutih štapova i zatega se nazivaju debljinom i širinom (bar kad je o ravanskim modelima reč). u analizi smicanja u zonama statičkih ili geometrijskih diskontinu- iteta. konstatuje se i. U cilju pojednostavljenja. w. može se sastojati od paralelnih elemenata ili biti predstavljen lepezastim poljem (fun-shaped) pritiska (Sl. 2/238).2. Ta- kođe. Kako je rečeno. Može biti samostalan element. Sl.7. U reviziji iz 2002. dopuštaju primenu postupka. B-regionima se. kao alternativu. Danas svi najvažniji svetski propisi koji se od- nose na betonske konstrukcije predviđaju. američki ACI. Model propisa CEB-FIP 1990 [24] daje mogućnost primene strut-and-tie postupka. Pritisnuti štap (strut) je unutrašnji betonski štap koji prenosi sile pritiska. godine i evropski Evrokod 2 propisi uvode ovaj proračunski postupak. 2/238). Linijski elementi odnosno domen problema za koje se ovakav pristup rešenju može smatrati pogodnim. 2/236. 2. Za potrebe dimenzionisanja. kao generalnog pristupa u analizi D-regiona. tako. 1984. godine. Ovo poprečno širenje je praćeno naponima zatezanja upravno na pravac pružanja pritisnutog štapa. Različiti tipovi pritisnutih štapova Poglavlje 2 : strana 123 od 170 245 . Flašasti oblik se razvija u zonama gde je polju pritiska slobodno poprečno širenje u masu elementa. pri čemu su D-regioni delovi elementa unutar udaljenosti d (veća dimenzija poprečnog preseka) od mesta apliciranja sile ili geometrijskog diskontinuiteta. Formiraju ih pritisnuti štapovi i zatege među- sobno povezani u čvornim zonama. smatraju svi delovi elementa van D-regiona. može biti prizmatičan (pravougaonog oblika) ili „flašastog“ oblika (bottle-shaped). 2/237). 2. u B-regionima se može smatrati da ravni pre- seci po deformaciji ostaju ravni. Konzervativno prateći njegov razvoj. uglavnom. Kanadski propisi (Canadian Concrete Code). flašasti oblik se zamenjuje oborenim krajevima (nagib 1:2) i uniformnim centralnim delom (Sl. a širina. 2/236. Dimenzije poprečnog preseka su određene naponskim uslovima na kontaktu pritisnutog štapa i čvorne zone. godine. se meri u ravni rešetke (Sl. dimenzija upravna na ravan rešetkastog modela. b. češće se koriste prizmatični štapovi. Sl.1. i njegova nekonzervativnost u pojedinim situacijama. gde je debljina. Elementi strut-and-tie modela Strut-and-tie postupak podrazumeva podelu elemenata na D-regione i B-regione. ST postupak se postepeno uključuje u pro- pise za projektovanje betonskih konstrukcija.

konzervativno se zanemaruje doprinos betona u prijemu sila zateza. Sl. U ovom drugom slučaju. dimenzioniše se poprečna armatura sa ciljem kontrole podužnih prslina. Sastoji se od armature i okolnog betona. dijagonalni šta- povi su orijentisani paralelno očekivanim pravcima prslina. Za potrebe pro- računa. 2/240. 2/239. Okolni beton definiše površinu preseka zatege i širinu regiona raspolo- živu za njeno sidrenje. 23-mar-18 Kapacitet nosivosti pritisnutog štapa je funkcija efektivne čvrstoće betona na pritisak.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). uzengije (poprečna armatura) ili bilo koja armatura druge namene (konstruktivna. Tipovi pritisnutih štapova Sl. Zategama se u ST modelu predstavlja podužna armatura (funkcija pojasnog štapa). 2/237. Zbog podužnog prskanja. budući da se u suprotnom može očekivati krti lom u zoni sidrenja. iako imaju veći presek u središnjem delu. Jedinstvena i podeljena čvorna zona nja (kompletno zatezanje se poverava armaturi). 2/238. Sl. flašasti priti- snuti štapovi su manje nosivosti od prizmatičnih. 2/238. Flašasti oblik pritisnutog štapa (bottle-shaped strut) [2] Načelno. Sl. pritisnuti betonski štapovi u ST modelu imaju funkciju ili pojasnih štapova rešetka- stog nosača. Saglasno ovome. Kritičnim će se pokazati adekvatno usidrenje zatega. Klasifikacija čvorova 246 . Zatega (tie) je zategnuti element u strut-and-tie modelu. na primer). redovno pri opterećenjima manjim od projektovanog kapaciteta. ili funkciju dijagonala kojima se prenosi smicanje do oslonaca. kada su deo sprega sila kojim se prihvata momentno opterećenje. ko- rišćenjem ST modela pritisnutog štapa prikazanog na Sl. koncen- trično. koja je određena poprečnim naprezanjima pritisnutog štapa.

CCT. Može biti tretirana kao jedna celina ili podeljena na manje zone. dok se T (tension) odnosi na zategnuti štap. 2/239. mogu se opisati i kao mesta u kojima sile me- njaju svoj tok (pravac). ploče preko koje se nanosi opterećenje. kao što su dimenzija oslonačkog stuba. Tako. u ravni strut-and-tie modela. a ne dve kao u ovom slučaju. Tako se u čvoru mogu susticati tri pritisnuta štapa. CTT i TTT (Sl. wsupport i us. 2/242. čvorovi se klasifikuju na: CCC. 2/242): dimenzije čvorne zone. Linijski elementi Čvorovi (nodes) su tačke u strut-and-tie modelu u kojima se seku ose pritisnutih štapova. onda. Sl. jedan pritisnuti i dva zategnuta ili tri zategnuta štapa. Poglavlje 2 : strana 125 od 170 247 . Zavisno od znakova sustičućih sila. Ovde se podrazumeva da se u čvoru sustiču tri štapa. kako je ilustrovano na Sl. 2/241). Dimenzija jedne stranice čvorne zone je redovno određena fizičkim uslovima. najmanje tri sile se moraju susticati u čvoru. 2/240). Takođe. 2/242. su pro- porcionalne silama pritiska koje deluju na čvornu zonu. Čvorna zona pod hidrostatičkim pritiskom Hidrostatičke čvorne zone podrazumevaju da su lica zone upravna na dejstvujuće sile. Dimenzije ostalih strana se. τ=0). a ne realizuju se smičući naponi u čvoru (Sl. pravi hidrostatički pritisak podrazumeva tri dimenzije. a C (compression) se odnosi na pritisnuti štap. Da bi ravnoteža bila moguća. 2. i sile pritiska i sile zatezanja izazivaju pritisak u čvornoj zoni. oslonačke ploče ili slično. Sl. Ekvivalentno predstavljanje CCT čvora CCC čvorom Međutim. odre- đuju tako da očuvaju konstantan nivo napona unutar čvora. wstrut. i Istina. 2/241. Zato ter- min treba shvatiti samo kao intuitivan. čvorne zone se smatraju izložene hidrostatičkom pritiskui (Sl. a da su dužine stranica proporcionalne silama. zatega i koncentrisanih opterećenja. zato što se zatežuće sile tretiraju takvima da prolaze kroz čvornu zonu i ankeruju na udaljenijoj strani čvora unoseći pritisak u zonu čvora (Sl. dva pritisnuta i jedan zategnuti. Čvorna zona (nodal zone) je zapremina betona u okolini čvora unutar koje se odvija transfer sila. čime naponi na licima postaju jednaki.

j. koja nije uključena u primarnu čvornu zonu. • Određivanje rezultantnih sila na konturama izdvojenih regiona. 2/244. Konačno. Dalje. određena presekom čvorne zone i odgo- varajućeg pritisnutog štapa. okvirno. na nekoliko proračunskih nivoa. njenog dela. odnos napona na su- sednim ivicama valja držati većim od 0. Ova zona se može shvatiti kao deo zone preklopa pritisnutih šta- pova i zatega. 2/243. Sl. češće.3. mogu biti korišćeni na nivou konceptualnog projektovanja obezbeđujući grubi uvid u ponašanje konstrukcije ili njenog dela. Nemogućnost primene hidrostatičke čvorne zone Međutim. Zato se koristi pro- širena (extended) čvorna zona (Sl. praktično je nemoguće formirati složenije strut-and-tie modele korišćenjem samo hidrostatičkih čvorova (na primer. pa se. dužina sidrenja se može realizovati i van čvorne zone. 2/245. 2/244). Kako je pokazano desno. Ili: ovim je određena raspoloživa dužina sidrenja zatega. U protivnom.7.1. sprovođenje sledećeg algoritma: • Definisanje i izdvajanje D-regiona. Sl. Primena postupka podrazumeva.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Ovim se produžava zona u kojoj se sila iz zatege predaje betonu. Algoritam strut-and-tie postupka Strut-and-tie modeli mogu biti korišćeni u različite svrhe. Sl. najveći značaj postupka je u pruža- nju osnove za detaljni proračun i dimenzionisanje konstrukcije ili. mogu biti korišćeni za verifikaciju postojećeg rešenja. Ne-hidrostatički čvor Dužina čvorne zone često nije dovoljna za adekvatno usidrenje armature. 2/243). t. 2/244). rezultati mogu biti nekonzervativni. 23-mar-18 Sl. Sl. sa poznatom konfiguracijom armature. Tako. Prema Schlaich-u [97]. 2/245. tada. kod kojih se pojavljuju smičući naponi.5. koriste ne-hidrostatički čvorovi (Sl. 248 . Proširena čvorna zona 2.

Načelno. 2/233. One su uglavnom „glatke“ (bez naglih promena) unutar B- regiona. 2/246). identifikuju se D-regioni za kasnije izolovano razma- tranje. • Projektovanje zatega i njihovog usidrenja. do konačnog rešenja se dolazi kroz iterativni proces u kojem su neop- hodne korekcije prethodnih konfiguracija. • Detalji i provere minimalnih zahteva. Još nekoliko ka- rakterističnih primera dato je na narednim slikama (Sl. Trajektorije napona u D. Ovako definisan algoritam nije u potpunosti jednosmeran. kako na krajevima. zatezi. 2/248. Sl. 2/248). Sl. dakle.i B-regionima [97] Takođe. najviše jednake njihovoj efektivnoj nosivosti (kapacitetu). mesto delovanja koncentrisanog opterećenja ili oslonačke reakcije) u dužini jednakoj visini preseka (ili drugoj. D-region se pruža na obe strane mesta diskontinuiteta (nagla promena geo- metrije. prvi primer). dimenzionisanje je određeno logičnim stavom da mora biti zadovoljeno da su gra- nične sile koje deluju u pritisnutom štapu. 2/247. I. Linijski elementi • Izbor rešetkastog modela prenosa sila unutar izdvojenog regiona. intenziteti napona naglo opadaju s udaljavanjem od zona poremećaja. dimenziji).i D-regione Kako je rečeno. budući da postoji interakcija poje- dinih koraka. kod čvornih zona. IZDVAJANJE D-REGIONA I SILE NA KONTURAMA D-REGIONA U prvom koraku. • Provera kapaciteta nosivosti pritisnutih štapova. većoj. Podela greda na B. čvornoj zoni ili opterećenoj površi. 2/246. U slučaju geometrijskog diskontinuiteta. Sl. D-regioni okvirne konstrukcije Poglavlje 2 : strana 127 od 170 249 . Otud. za razliku od turbulentnog toka koji imaju u D-regionima (Sl. • Usvajanje dimenzija čvornih zona i preseka štapova. 2/247. tako i u središnjim delovima. Kao jedan od indikatora zona po- remećaja mogu da se koriste trajektorije napona i/ili dilatacija. 2. njegova dužina pružanja ne mora biti jednaka na obe strane (Sl. Sl.

2/249 predstavljeno nizom koncentrisanih sila. budući da nije jednoznačan i da je projektantska procena i veliko iskustvo i veština. a dispoziciono rešenje rešetke je ograničeno zahtevom da se pritisnuti štapovi mogu presecati samo u čvornim zonama (zatege mogu presecati pritisnute štapove). mora biti unutar gabarita i- zolovanog D-regiona. Dalje. Kompletan rešetkasti model. Ove sile su „ulaz“ (spoljašnje opterećenje) za strut-and-tie model. Momentno opterećenje ugaonog čvora okvira Kada je jedno lice D-regiona opterećeno konstantnim ili linearno promenljivim naponom. odnosno: sile bi trebalo da prate putanje maksimalnih krutosti. not a cookbook analysis procedure. efikasna rešenja su ona koja odgovaraju energetskom minimumu. Na primeru zidnog nosača (Sl. 23-mar-18 Sl. 2/251) analiziraju se tri alternativna rešetkasta modela (svaki od njih zadovoljava osnovne zahteve). često se pokaže neophodnim podeliti konturu na segmente koji će odgovarati pojedinim pri- tisnutim štapovima ili zategama. IZBOR REŠETKASTOG MODELA Izbor rešetkastog modela koji reprezentuje D-region je najdelikatniji korak postupka. određuju se intenziteti. daju i smernice za formiranje rešetkastog zamenjujućeg nosača. 2/249. Načelno. 2/250.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). takođe. a. Ovome valja dodati i praktičnu nemogućnost vođenja armature (zatega) pod proizvoljnim uglovima. Momentno optere- ćenje ugaonog čvora okvira je.“ [64] 250 . Mogući rešetkasti modeli za zidni nosač i „The ST method is a design tool for thinking engineers. te izračunati rezultujuće sile za svaki segment. Raspodeljeno opterećenje na zidnom nosaču: aplicirano opterećenje i rezultantne sile Kada je D-region definisan. Tako je ra- spodeljeno opterećenje zidnog nosača na Sl. položaji i pravci rezultujućih sila koje de- luju po konturi regiona. u svojim spoljašnjim dimenzijama. budući da su pritisnuti štapovi znatno veće krutosti od zatega. važan faktori. to je poželjan model u kojem je broj zatega sveden na minimum. Sl. na Sl. Sl. predstavljeno spregom koncentrisanih sila. 2/251. 2/250. II. dok je reaktivno raspodeljeno opterećenje predstavljeno koncentrisanim. kao ograničavajući faktor.

Rešetkasti modeli koji imaju pritisnute štapove u zonama i pravcima maksimalnog pritiska. Trajektorije napona i ST model Mogući postupci za formiranje odgovarajućih rešetkastih modela uključuju i usvajanje trajek- torija i dijagrama napona određenih elastičnom analizom. Teorijski. koje su povezane jed- nom zategom. dalje. te za tri alternativna rešetkasta modela (Sl. koje su. Upoređujući model s prethodnim. Poslednji model. Alternativni rešetkasti modeli za konzolni zidni nosač Sl. posebno položajno gledano. i koji zadovoljava ravno- težne uslove) se može okvalifikovati zadovoljavajućim i upotrebljivim. poželjan izbor je argumentovan analizom ponašanja rešetkastog nosača kroz zavisnost pomeranje-opterećenje. težak za kvantifikativno sistematizovanje. Linijski elementi Prvom skicom se daje poželjni model ovako opterećenog i oslonjenog nosača. tek kada se realizuju velika tečenja. ne samo što je nepotrebno komplikovan. Rešenja teorije elastičnosti mogu ukazati na zone maksimalnih naprezanja. 2. nego sadrži i gornju zategu koja se aktivira sa velikim „kašnjenjem“ u odnosu na donju. Drugom skicom je prikazana alternativa kod koje se vertikalnim pritisnutim štapom opterećenje prenosi u čvornu zonu u dnu nosača. Praktično. Pritisnutim šta- povima se opterećenje direktno prenosi čvornim zonama kod oslonaca. broj tačaka prenosa opterećenja je veći. 2/253. oslonjene na vertikalne pritisnute štapove iznad oslonaca. ali i na pravce glavnih napona i tok sila (trajektorije). svaki mo- del kojim se poštuje (bar približno) konstrukcijska krutost (naravno. Ovim. Ovog puta. a Poglavlje 2 : strana 129 od 170 251 . Međutim. Sl. 2/252. fleksibilnost rešetke je veća. a prihvata se s dve dijagonalne zatege. Sve ovo ukazuje na manju efikasnost modela (neefikasan tok sila). broj zatega je veći. na projektantu je izbor logičnog modela koji efikasno koristi zatege i kojim se minimizira potencijal za razvoj prslina. postoji jedinstveno optimalno (energetski minimum) rešenje za izbor rešetkastog nosača. broj parametara koji moraju biti varirani u potrazi za minimumom je prevelik i. 2/252). Slična analiza je data i za konzolni zidni nosač.

ali i izbe- gle komplikacije vezane za nekompatibilnost deformisanja štapova. da bi se sprečile velike plastične deformacije). Sl. Na nekoliko slika. 2/255. svakako manji od 45⁰. U većini vodećih svetskih propisa za projektovanje armira- nobetonskih konstrukcija. načelno. Pogodnost koju donosi formiranje rešetkastog modela na osnovu rezultata elastične analize je i mogućnost korišćenja ST postupka za probleme pri eksploatacionim opterećenjima. Tako se u [53] prepo- ručuje (Sl. ne manje od 30⁰. 2/256) usvojiti ugao θ1 oko 60⁰. Sl. će. prikazani su rešetkasti modeli za nekoliko karakterističnih konstrukcija/D- regiona. uglove između pritisnutih štapova i zatega treba držati većim od usvojene minimalne vrednosti. a za uglove θ2 i θ3 oko 45⁰. u čvoru. ne manje od 45⁰. Ilustracija ovoga je data na Sl. 2/254. dati efikasne rešetkaste modele za ST analizu. za „skretanja“ koncentrisanog opterećenja (ugao α) se predlaže ugao od oko 30⁰. Ravanski rešetkasti modeli Sl. 23-mar-18 zatege u zonama i pravcima maksimalnog zatezanja. 2/256. ravanski i prostorni (Sl. se ograničava s donje strane na 25° do 31° (na primer u [2]). 2/254. ugao između pritisnutih štapova i zatega. Preporuke za usvajanje nagiba pritisnutih štapova 252 . Trodimenzionalni rešetkasti modeli Da bi se redukovale prsline (odnosno. Sl. 2/253.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 2/255). Takođe.

.......... u analizi čvorne zone ove štapove treba zameniti ekvivalentnim. Načelno.... upravna na ravan elementa.... u {2... proračunskih modela. Dimenzionisanje čvornih zona se zasniva na pretpostavci da su glavni naponi u sučeljenim štapovima paralelni osama tih štapova.. mora da bude zadovoljeno: Fu    Fn .. mogući su i alternativni pristupi. Tako se neretko (kada postoji raspoloživ prostor za to) koristi onaj koji pritisnute štapove drži znatno širim od minimalnih zahteva.... redovno predstavljaju polazište za određivanje dimen- zija.. Generalno.......{2. Za ST modele propisana je njegova vrednost od 0... ne samo vezano za ST postupak) obuhvataju nesigurnosti čvrstoće mate- rijala... Zbog uslova da rešetkasti model svojim gabaritima (koji uključuju širine štapova) mora ostati unutar gabarita D-regiona koji reprezentuje.... s kojim se predmetni štap sučeljava u čvoru. (Fu. uopšteno.. širina štapova rešetke zavisi od intenziteta sile koja se njom pre- nosi.123}). po pravilu...... kojom se ovaj.. Ekvivalentni čvor Debljine (upravno na ravan modela) štapova i čvornih zona su... akcentujući u proračunu dimenzionisanje zatega. te. 2/257.. ST model se može koristiti za određivanje potrebe za tom armaturom (slično kao kod pritisnutih štapova flašastog oblika). Poglavlje 2 : strana 131 od 170 253 . kojim se dosledno (dakle.. za elemente modela i za čvorne zone...75. ili da se obezbedi dodatna armatura........ poput oslonačke ploče..... definišući dimenzije čvornih zona. DIMENZIONISANJE ŠTAPOVA I ČVORNIH ZONA U narednom koraku postupka potrebno je odrediti dimenzije preseka štapova i čvornih zona... ali i od dimenzija susednih elemenata... Rečeno je već da vrlo često neće biti moguće organi- zovati ST model korišćenjem samo hidrostatičkih čvornih zona... Sl...... u zoni čvora......... ne budu veće od kapaciteta nosivosti štapa ili čvorne zone.. dimenzionisanjem se obezbeđuje da sile u štapovima ili sile na licima čvorne zone...... Linijski elementi III..... . dimenzija........ a  je faktor redukcije nosivosti.... 2/257). prema ACI 318 [2].123} gde je Fn nominalna nosivost (štapa ili čvorne zone). U tom slučaju. Tako..... neophodno je...... 2.. Spoljašnji elementi fiksne geometrije.. na primer. Međutim. Kapacitet nosivosti pritisnutog štapa (kapacitet pritisnutog štapa) je. Tada se može pokazati neophodnim da se smanji i debljina elemenata ST modela.... dužine apliciranja opterećenja ili širine oslonačkog stuba........... ili povećati njegovu širinu (samim tim i dimenzije čvorne zone... često je dimenzija oslonačke ploče ili opterećene površine u tom pravcu manja. određen pre- sekom samog štapa i nosivošću čvorne zone.. na primer.. usvojene dimenzije mogu donekle promeniti ge- ometriju rešetke. obezbeđuje od cepanja betona.. upravnim na lice čvora.. jednake međusobno i odgovaraju debljini AB elementa. Ukoliko pritisnuti štap nema dovoljan kapacitet nošenja. rezultantnim (Sl....... Osim pristupa u kojem se dimenzije preseka štapova usvajaju u funkciji maksimalnih napona. Ukoliko dva ili više pritisnutih štapova idu ka istom licu čvorne zone....

........... 23-mar-18 posledično........ fcu...... Parcijalni i puni diskontinuitet [39] Prema ACI 318 [2]................ 2/258a). ili povećati nosivost štapa podužnom armaturom....... 2/259..85 fc’) predstavlja efektivnu pritisnu čvrstoću betona pod dugotrajnim pritiskom. koja se razlikuje za slučajeve „parcijalnog “ (T1) i „punog diskontinuiteta“ (T2) prikazane na Sl.. u situacijama kada je izložen poprečnom pritisku ili nije izložen nikakvom poprečnom napre- zanju (Sl.... širine stuba..................... na primer.................85 za i Faktor (0................... nosivost (maksimalni napon pritiska...s. a 0..... odgovara proračunskoj čvrstoći betona pri pritisku:  Rd ..... fc’: f cu . ako je reč o flašastom oblik) i efektivnom čvrstoćom fcu...............125} Poprečna armatura pritisnutih štapova flašastog oblika se određuje iz zatežuće sile....................... Prema Evrokodu 2...................... [72]... ili 0...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...................... za slučajeve kada je obezbeđena dovoljna količina poprečne armature........ pak.).......n  ...........max) pritisnutog betonskog štapa. 2/258....... fcu. ....... štap u poprečnom pravcu zategnut.. kao manjom od dve čvrstoće: efektivne pritisne čvrstoće pritisnutog štapa.........126} Sl......{2.........134}:  Fns  fcu  Ac .. T..........n {2..........127} Efektivna čvrstoća pritisnutog štapa....... .....{2.... ........ Odgovara naponu pritiska kada se koristi pravougaoni blok pritiska umesto..........{2..85  f c i.........25  1  0................ 254 .max  fcd ..........124} Sl.............25   b  a  / b   F .....75...... fcu.. određuje se na bazi pritisne čvrstoće betona.max  0. f cu  min f cu ... T2  0................7  a / h  F ..“ parabola + prava“ oblika..... vrednost ovog faktora je.... Za pritisnute štapove flašastog oblika.. ....... 2/259: T1  0... i dimenzije oslonačke ploče... ili 0.s i efektivne pritisne čvrstoće čvorne zone.. nosivost se redukuje:  Rd .. Pritisnuti štapovi bez i sa poprečnim zatezanjem [39] Ukoliko je..... f cu ... σRd..............0 za normalne betone........0 za prizmatične oblike pritisnutih štapova....{2.. s .{2.........60 λ (λ=1....75 ili 0.... nominalna nosivost pritisnutog štapa je određena površinom preseka pritisnutog štapa (na njegovom kraju... s   s  0.6    fcd . ........128} Faktor βs treba uzeti jednakim 1.............................    1  fck / 250MPa .......

.............. Armatura koja preseca pritisnuti štap – poprečna armatura [2] Dodatni zahtev se postavlja preko minimalne količine (procenta) poprečne armature (Sl... na primer). paralelne osi štapa... Linijski elementi lakoagregatne).......130} Da bi se kontrolisala isprskalost unutar D-regiona............. kakve su As1 i As2 na Sl...... je prost proizvod površine podužne armature zatege i napona na granici razvlačenja: Fnt  Ats  f y .... ovih „serija“ šipki može biti i više od dve........................... Nosivost pritisnutog štapa je.... a u svim ostalim slučajevima (Sl...... za armiranobetonske elemente (bez prednaprezanja).... 2/260..... Sl...... 2..... Nominalna nosivost zatege........... pravilno usidrene i obuhvaćene uzengijama (poput centrično pritisnutih stubova)......... ....3% .129} b  s1 b  s2 Načelno..40...... ugao koji pravac serije zaklapa s osom pritisnutog štapa ne sme biti manji od 40⁰.... uz korišćenje nagiba 2:1...... 2/259).......... 2/260) βs=0............ Ovu potrebu za armaturom može pokriti bilo koja armatura koja preseca pritisnuti štap pod nekim uglom.........{2........... fy/ i njegove površine): Fns  f cu  Ac  As  f s ............ Međutim. Sl.. tada.. Geometrija zatege mora biti izabrana na način da armatura ostaje unutar geometrije D-regiona............. 2/261): As1 A  sin  1  s 2  sin  2  0.. 2/261........131} Poglavlje 2 : strana 133 od 170 255 ............................. Pritisna nosivost pritisnutog štapa (u smislu sile koju može da prenese) može biti povećana dodavanjem pritisnute podužne armature...{2......................... Za pritisnute štapove u zategnutim elementima usvaja se βs = 0.. .............. Proračunska potreba za poprečnom armaturom se može odrediti korišćenjem lokalnog ST modela prikazanog na Sl....................{2............ 2/238... 2/238 (poput Sl................60........ zbir no- sivosti betona i čelika (proizvod napona u pritisnutom čeliku /može se koristiti napon na gra- nici razvlačenja... 2/261... zatege se projektuju tako da pri eksploa- tacionim opterećenjima naponi u armaturi ostanu ispod granice tečenja......... Prsline paralelne pritisnutim štapovima i prsline koje seku pritisnute štapove [2] „Dovoljna količina“ poprečne armature (iz prethodnog pasusa) je ona kojom se mogu prihvatiti poprečna zatezanja nastala kao posledica poprečnog širenja polja pritisnih napona (Sl...... ukoliko postoji samo jedna serija...... za situacije kada to nije slučaj.

. 2/262a prikazana je proširena čvorna zona CCT čvora s ekscentričnim pritisnutim štapom...n .. 2/263. θ................ Na Sl. prikazana je proširena čvorna zona i sidrenje armature jednog CTT čvora. je ostvarena prepuštanjem šipki u prostor iza čvora.{2.................. Oblik proširene čvorne zone je funkcija ugla................. a puna dužina sidre- nja... kao i produžetkom arma- ture preko suprotnog kraja čvora (Sl.. 23-mar-18 Težišna osa podužne armature i osa zatege treba da se poklapaju... wt.......... • Maksimalna širina je ona koja odgovara iscrpljenju efektivne čvrstoće zone čvora {2.... pod kojim pritisnuti štap ulazi u čvornu zonu.... 2/262b..................... Sidrenje zatega Sl. Sl... 2/245).................... ukoliko postoji prostor za to.............Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sidrenjem armature treba da se obezbedi puno usidrenje pre mesta gde šipka (rezultantna šipka) napusti proširenu čvornu zonu......... i širine zatege...... širine oslonačke ploče.134}: wt ........... Na Sl.n: Fnn  fcu .. Ukoliko ne postoji razvoja dužine sidrenja pravim produžetkom šipke........ ............. la.132} Sidrenje zatega se realizuje unutar čvorne i proširene čvorne zone.....{2... na primer)..max  Fnt / fcu . ........... 2/262.n  An ... obeležen presek od kojeg počinje sidrenje armature............... lb..... wt. potrebno je usidriti armaturu na neki od alternativnih načina (čeone ploče..... fcu....... Širina zategnutog štapa........ Ne-hidrostatički čvor i podeljena čvorna zona Nominalna pritisna nosivost čvorne zone je funkcija efektivne čvrstoće čvorne zone.......133} 256 ........................ može da varira između sledećih krajnjih vrednosti: • Minimalna širina odgovara samo jednom redu armature zatege i jednaka je zbiru prečnika te armature i dvostrukog zaštitnog sloja betona do ivice armature zatege..

.... koristiti: f cu ... Linijski elementi Pritom..... 2/264b):  Rd .... tako........ Kod ne- hidrostatičkog čvora (Sl......85. CCC.. uz normalne.. na licu čvorne zone..... Uobičajeno se ovi naponi menjaju normalnim (glavnim) koji deluju na površini koja odgovara preseku štapa i upravna je na osu štapa. za CTT čvorove (Sl.............. Rd .. sa porastom broja zatega u čvoru..............max  max  Rd .........4....80 za CCT čvorove..0.................134} Ovde faktor βn reflektuje rastući stepen poremećaja čvorne zone usled inkompatibilnosti di- latacija zatezanja u zategama i dilatacija pritiska u pritisnutim štapovima.......137} a preporučena vrednost za k3 je 0......... Za određivanje efektivne pritisne čvrstoće čvorne zone može se..... a ν’ je dato u {2.. jednakim 1. 2/244.. 2/264a) može biti određena iz:  Rd .. Sl.............. uzeto upravno na pravac sile..1 .. deluju i smičući naponi........ većinski u zonama poremećaja: kod kratkih elemenata. 2/263a)....3............85  f c ....1 .....125}...... Rd .....135} gde je preporučena vrednost za k1 – 1.0 za CCC čvorove...{2..4).max  k3    fcd ....{2..... Prethodno je isti pristup korišćen u analizi čvorova okvirnih sistema (§2..............75..... koja nije upravna na osu štapa..... 2/263b).n   n  0....... Sl.............. . a tradicionalno se koristi u analizi pre- nosa smicanja (§1......... Bira se... Rd .......... 2/264.... ............ te visokih greda (zidnih nosača).........5.2   k2    f cd .. ........................................... 2/264c):  Rd .....max  max  Rd . te jednakim je 0......... U pojedinim slučajevima naponi moraju biti provereni i u presecima kroz podeljene čvorne zone (Sl.. 2. Za CCT čvorove (Sl.... CCT i CTT čvor [39] U nastavku je analizirana primena postupka baziranog na formiranju štapnih (ST) modela kod elemenata koji su.... površina An je: ili površina lica čvorne zone na koje sila deluje. Prema Evrokodu 2........... jednakim 0.... Opet se analizira sila upravna na presek (pravac AB na slici)...........3). Konačno..........60 za CTT i za TTT čvorove..............3.....2 . Kod hidrostatičkog čvora osa štapa je svakako upravna na lice čvorne zone...{2.. (pre svega) zbog svoje geometrije i načina opterećenja......... prema ACI 318.....3   k1    fcd .............. ..... Poglavlje 2 : strana 135 od 170 257 .........136} Preporučena vrednost za k2 je 0.{2... računska vrednost maksimalnog napona pritiska na licu čvorne zone jed- nog CCC čvora (Sl.

.1.. određeno γ treba da ostane u granicama između 0 i 1. 2/265a.4. kod kojeg se deo direktnog prenosa pritiska pritisnutim štapom prima dodatnim rešetkastim modelom. kada je a  2  z . Takođe... predstavlja poprečnu armaturu (grupisanu seriju poprečne armature).. granici. • Za položaje koncentrisanog opterećenja udaljene od oslonca. Sl.5  0    2  1  a   2  a / z  1 . transfer se obavlja rešetkastim sistemom – model 2 (Sl. Ukoliko ovo predstavlja proračunski problem (a.. opterećenje se dominantno prenositi prvim modelom kada je a bliže levoj. 2/266b). ideja je u sledećem: • Za položaje koncentrisanog opterećenja blizu oslonca...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl.. 2/265b.. Osnovni i poboljšani ST model [24] Naime.. u transferu opte- rećenja „učestvuju“ oba sistema prenosa opterećenja. transfer se obavlja strmim pritisnutim pravcem – model 1 (Sl.{2.. očigledno..... SLUČAJ A≥Z U situacijama kada je dejstvujuća sila na horizontalnom udaljenju od oslonca manjem od z  cot  . 258 . a drugim – kada je a bliže desnoj.. se može približno odrediti linearnom interpolacijom definisanih granica: a a     A   B ... VERTIKALNO OPTEREĆENJE BLIZU OSLONCA. 23-mar-18 2. prenos pritiska se može ostvariti direktno.   0. kada je z / 2  a  2  z . Prilog . 2/265... Nije teško zaključiti da je sila u vertikalnoj zatezi upravo jednaka sili F. kada je a  z / 2 . obeležen s γ.. treba primetiti i da je problem 2 analogan klasičnom smičućem problemu..Standardni problem poremećenog regiona (prema CEB-FIP MC1990) I. Pritom... i inače) preporučljivo je razmatrati povoljniji i kompleksniji sistem prikazan na Sl. 2/266a). Međutim...7. 2/266. Stepen učešća problema 2. . mali nagib pritisnutog štapa prema horizontali može za posle- dicu imati velike vrednosti pojasnih sila sprega. kosim pritisnutim pravcem kako je prika- zano na Sl..138}   z   z   z 3 Svakako. • Za položaje sile između ovako definisanih granica. Dva moguća ST modela prenosa opterećenja Vertikalna zatega modela 2...

.. 2/268b). 2/268.... 2/267. Dekompozicija problema Kako se uglovi pritisnutog štapa u dva modela razlikuju. 2..{2....... Linijski elementi Na ovaj način. zapravo određena nagibom pritisnutog štapa problema 1. Za isti deo elementa... Dva moguća ST modela prenosa opterećenja i Klasifikacija implicirana kriterijumima datim u naslovima (a>z ili a<z) je....... Poglavlje 2 : strana 137 od 170 259 ......... Strmijim nagibima od 45° odgovara rešenje s horizontalnom zategom......... ......... problem se dekomponuje na način da se prvim modelom analizira opterećenje intenziteta 1     F .. 2/268a) je vrlo strm........ Nakon zapažanja da je izduženost regiona definisanog dimenzijama a i z sada vertikalne orijentacije.139}  z  3 N / F II. Sl.... N........ SLUČAJ A<Zi Kada je (horizontalno) rastojanje između sile i oslonca manje od polovine visine kraka (kada je a  z / 2 )..  F (Sl... izraz za stepen učešća se modifikuje uticajem aksijalne sile na sledeći način (prema [24]):  a  2  a / z 1 0     1 ... pritisnuti štap „osnovnog“ modela (Sl....... to se kontrola pritiska u štapu može približno sprovesti za rezultantnu silu pritiska iz dva modela (i odgovarajući nagib je između nagiba dva modela)........ zbog čega se može razmatrati alternativni model sa horizontalnom zategom (Sl... Sl... horizontalna zatega postaje iste prirode kao vertikalna u prethodnom slučaju.... VERTIKALNO OPTEREĆENJE BLIZU OSLONCA..... a drugim .... kada uz moment savijanja deluje i aksijalna sila.... 2/267)...........

a krak z postaje a (i obrnuto)...... Ovim je i stepen učešća svakog od dva modela u ukupnom definisan prethodnim izrazom {2..... biće:  z  2  z / a 1 0    1 ... 23-mar-18 I za ovaj slučaj preporuka je da se koristi kombinovani statički neodređeni model nastao kom- binacijom dva pomenuta (Sl.... .. aksijalna sila je sada sila F ( N  F )... 2/269).Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)..139}.......... Poprečna sila iz prethodnog slu- čaja je sada Fc ( F  Fc )............................. rotiranom za 90°..140}  a  3  F / Fc Sl. treba primetiti da je model 2 u potpunosti ekvi- valentan modelu 2 iz prethodnog slučaja...... Dekompozicija problema 260 ..................{2..... 2/269............. Takođe........... Uz navedene zamene....

koji se razlikuju u nagibu donje ivice. kratki konzolni no- sači opterećeni koncentrisanom silom. može se zaključiti da je kosa ivica povoljnija u statičkom smislu. date trajektorije napona pritiska.2. 2/272 prikazane su trajekto- rije (određene elastičnom analizom) glavnih naponai kod kratkih eleme- nata opterećenih vertikalnom silom. Međutim.2. kao oslonci prefabrikovanih elemenata u montažnom načinu gradnje. zbog prslina koje su karakteristika već eksploatacionih opterećenja. a. a za posledicu imaju plastične i viskozne deformacije. prilikom proračuna. primena teo- rije elastičnosti kod ovih elemenata nije primerena. KRATKI ELEMENTI 2. Slično. na primer. Takođe. kakav je slučaj kada u neposrednoj blizini oslonca deluje poprečna koncentrisana sila velikog intenziteta (Sl. Kratki elementi [14] d (Sl. fotoelastičnim postupkom. nije veći od statičke visine elementa. načelno.. 2/271. Punim linijama su. i duže grede (a>d) će pokazivati karakteristike kratkih elemenata. 2/270a). napona kratkih elemenata [108] i omogućava postavljanje aproksi- mativnih postupaka proračuna. 2/272. U praksi. Upoređenjem dva slučaja. kratki elementi su pre površinski elementi opterećeni u svojoj ravni nego linijski. 2/271): kao oslonci podužnih nosača kran- skih staza.. baš kao i prethodnim uslovom definisani „pravi“ kratki elementi. očigledno. Na Sl. Uvod. a ispre- kidanim – zatezanja. a predstavljaće u celini poremećen region. Linijski elementi 2. Sl. Trajektorije gl. ili primenom metode konačnih elemenata. pri oblikovanju Gerber-ovih zglobova. računski. 2/270b). Sl.2. ili na dilata- cionim razdelnicama. smatraju i delovi grednih nosača na kojima dolazi do znatne promene transverzalne sile na dužini grede koja nije veća od njegove visine. jer obezbeđuje nešto povoljniji (male razlike) ugao unosa sile i Trajektorije mogu biti određene.7. primena Kratki elementi su. kratki elementi se često primenjuju (Sl.7. zbog čega i njih treba uvrstiti u domen narednih razmatranja. Slika pravaca naprezanja je izuzetno informativna Sl. 2. eksperimentalno. kratkim elementima se. zbog čega ni njihov proračun kao linijskih nije prihvatljiv. često velikog intenziteta. na svom kraju. Obično se kratkim elementom prepoznaju situacije kada raspon elementa (krak sile u odnosu na uklješ- tenje). Primena kratkih elemenata [14] Zbog specifičnosti oblika. 2/270. Poglavlje 2 : strana 139 od 170 261 .

Sl. 2. i ukupna zatežuća sila Fs je nepromenljiva. kod malih površina podložnih pločica može doći do lokalnog preopterećenja i drobljenja betona i/ili cepanja ispod pločice (slika e).2. i Najčešće se citiraju eksperimentalna istraživanja Franz-a i Niedenhoff-a. dodatno.3. nakon spajanja ovih prslina (karakteristično za vrlo kratke kratke elemente). rigorozno gledano. Dijagonalno cepanje po dužini pritisnutog štapa (slika b). uz vertikalno. opterećenje može biti uzrok vertikalnim prslinama i slomu po njoj (slika f). U opštem slučaju. 262 . na primer. a slom se „realizuje“ drobljenjem pritisnutog betona. baziranom na pretpostavci ravnog deformisanja. pravi re- lativno velika poprečna sila koja se prenosi do stuba kosim pritisnutim štapom.7. 23-mar-18 pritiska u stub. a „otvarajući“ na stub iznad (ukoliko postoji). značajnu razliku u odnosu na analizirani čvor okvira. Uobičajeno se preseci stuba neposredno ispod i iznad kratkog elementa analiziraju standard- nom analizom preseka.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).I).3.3. 2/233).3. 2/273. Kod ravne donje ivice (jednostavnije za izvođenje). pogotovu izložen dinamičkim opterećenjima. nakon pojave pukotine uz lice stuba. Samim tim. kratkim elementom se prenosi „zatvarajući“ moment na stub ispod. kod kratkih elemenata. Niz kratkih i odvo- jenih dijagonalnih pukotina (slika c) vodi slomu usled klizanja. osim vertikalnom silom. jedan deo ele- menta ostaje neiskorišćen i. intenzivno istraživani od strane Kriz-a i Raths-a. Na Sl. horizontalno. 2/273 prikazani su mogući mehanizmi otkaza kratkih elemenata. Slično. i ovi preseci nalaze unutar poremećenih regiona (videti. iako se. Me- đutim. Konačno. Analiza prenosa opterećenja i proračun Slično ugaonom čvoru okvirne konstrukcije (analiziranom u §2. Slomu usled zatezanja gornje zone izazvanog momentom savijanja (slika a) prethode velike deformacije horizontalne armature. Sl. sklon odvaljivanju na spoju napregnutog i nenapregnutog dela. Mogući tipovi sloma kratkih elemenata [108] Eksperimentalno je pokazanoi da su naponi zatezanja uz gornju ivicu konzole praktično kon- stantni celom dužinom od ivice stuba do mesta dejstva sile. kratki element je opterećen i horizontalnom. rezultiraće slomom smicanjem u pritisnutoj zoni. Opterećenje naneto ekscentrično na podme- tač lokalno preopterećuje beton (slika d) vodi slomu „cepanjem“.

Zbog toga. sličan) način (Sl. Ove sile se uravnotežuju poligonom sila u stubu koji je skoro osnosimetrično preslikan poligon sila u kratkom elementu. Ipak. Odgovarajući štapni model za kratki element i analiza samo ispuštenog dela [59] Ipak. i ovde treba primetiti izvesne razlike koje štapni pristup implicira u odnosu na tradicio- nalni pristup. Ft. u čvoru 1 i skretnom silom pritiska u čvoru 2. nije i zadovoljavajući za celinu poremećene zone. a pritisnuti pojas donjeg stuba. 2/274) i odgovarajuće voditi i anke- rovati armaturu u stub iza lica čvora. Ft1. kao i ispušteni deo kratkog elementa. iz čega pro- izilazi da je čvorna zona stuba u ekvivalentnom stanju naprezanja. 2/274). 2/275b). Skretanje (lom) u prenosu pritiska na opisani način rezultuje skretnom silom zatezanja. Kosim pritisnutim štapom se ova sila od čvora 1 do koncen- trisanog čvora u korenu kratkog elementa – čvor 2. vertikalnom Fsd i horizontalnom silom Hsd. se podrazumeva analiza kratkih elemenata. baš kao što je slučaj prilikom standardnog i U savremenim preporukama. Uobičajeno. Očigledno. Naime. kao pore- mećenih regiona. ST model se odnosi i na čvorni deo stuba. Fc0. pa se u analizama može zanemariti. kojim se smatralo da je dovoljno analizirati samo ispušteni deo kratkog elementa (poput prikazanog na Sl. kako ostaje nepromenjen i sveobuhvatnim modelom. štapnim modeliranjem . 2/275a. 2. pa i u Evrokodu. Štapni mehanizam [108] (ST) modeli za kratki element opterećen po gornjoj ivici. ova poslednja je relativno mala. tradicionalni pristup. Osim samog ispusta kratkog elementa. te zategnutim pojasom gornjeg stuba. Poglavlje 2 : strana 141 od 170 263 . Na osnovu iznetog kristalisao se štapni mehanizam kao aproksimativni pristup prora- čunu kratkih elemenata (Sl. koji podrazumeva razlaganje spoljašnjeg koncentrisanog dejstva (u opštem slučaju – kosog) na horizontalnu silu zatezanja i kosu silu pritiska. tada. Sl. 2/275b je očigledno da je spreg sila Fc0 i Ft1 određen momentom spoljašnjeg opterećenja. 2/274.ST modelom. sila pritiska. 2/275. Fsd. koja se pruža od napadne tačke sile do korena kratkog elementa je približno konstantna. i iz jednostavnog modela na Sl. detaljnije je prikazan odgovarajući štapni Sl. Linijski elementi Takođe. kako je skicom prika- zano. Na Sl. prima kompletno vertikalno opterećenje. vertikalna komponenta opte- rećenja se prima pritisnutim pojasom donjeg stuba. a već je konstatovan relativno mali uticaj oblika konzolnog ele- menta na trajektornu sliku. ispušteni deo kratkog elementa i dalje može biti razmatran na isti (zapravo.

... ili... češće. maksimalne sile sprega su odre- đene uslovom nultog smičućeg napona.. Sl. Analiza čvora 1 [59] na Sl........... 2/278.. do lica stuba.. 23-mar-18 dimenzionisanja preseka (u neporemećenim regionima)... 2/274): M sd  Fsd  c  Fsd  ac ili M sd  Vsd  c  H sd  h ... Zato je spoljašnji moment potrebno odrediti na bazi većeg krakai – c...... glavasti završeci).... može biti relativno velika. biće ( h .. ne prekorače čvrstoćuii........... treba izbegavati..... 2/277.....{2..... Međutim... Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. u tradicionalnom pristupu je nekonzervativnost kraka opterećenja delimično kompen- zovana preporukom manjih dužina za krak unutrašnjih sila (oko 80% statičke visine).... Analiza čvora 2 [59] Da bi se izbeglo oštećenje ivica. oslonačka ploča (podmetač) treba da bude uža od širine kratkog elementa... odnosno za slučaj i vertikalnog i horizontalnog.. Može se izvesti da je: Vsd   H sd   2  c5   1     .. 2/276b. treba da se razmatra hidrostatički čvor prikazan Sl.. Ukoliko....... Pretpostavlja se da ho- rizontalna armatura kompletno ankerovana iza čvora (shematski prikazano na skici).. 2/275-desno)......... ii Podsećanje: kod hidrostatičkog čvora. Tradicionalno povijanje podužne arma- ture nadole (Sl.... preko kojeg se prenosi sila na kratki element... kao i da se opterećenje aplicira celom širinom kratkog elementa (b.... na Sl. postoji i hori- zontalno opterećenje. uz vertikalno...sa Sl. razlika između dva kraka........ „Kritične tačke“ analizirane strukture su čvorovi...... Udaljenje podmetača od ivice [14] mora biti dovoljno udaljen od prednje ivice... σc6. Glavni napon u čvornoj zoni neće prekoračiti čvrstoću čvorne zone ukoliko „zakošeni“ naponi σc5 ispod oslonca.. 2/276... Takođe. ... 2/276a....... c i ac....... kako i S obzirom na male dužine ac... Sl. ovi naponi su jednaki..... .. 264 ...... povijanjem armature u horizontalnoj ravni (Sl. 2/278)............ 2/280).{2.. i „fiktivni“ horizontalni od zatege. 2/275b).. b1<b (Sl. Tradicionalnim pristupom. 2/282). zbog male raspoložive dužine iza čvora................. Zahtevano usidrenje armature iza čvora je mo- guće efikasno obezbediti ili mehaničkim ankero- vanjem (čeone ploče. Za slučaj samo vertikalnog opte- rećenja........ U slučaju samo vertikalnog opterećenja kratkog elementa.. stanje čvora 1 odgovara standardnom oslo- načkom CCT čvoru (slika rotirana za 180°)..141} Opet.......142} b  a5   Vsd     odakle je očigledan doprinos horizontalne sile... optimalnu u širini obuhvaćenoj horizontalnim petljama glavne armature (Sl.. što je slučaj u hidrostatičkom CCC čvoru 2...... spoljašnji moment je određen krakom sile ac. oslonačka ploča...

ankerovanje armature ove zatege treba da bude povijanjem nadole. Sl. Kosa i horizontalna armatura za prijem transverzalnih sila [14] Dijagonalni pritisnuti štapovi su u povoljnijoj situaciji od pripadajućih čvorova. ankerovanje treba obaviti obuhva- tanjem spoljašnje podužne armature stuba. ova horizontalna sila obezbeđuje skretanje pritisnute pojasne sile gornjeg stuba. 2/281. ali su sigurni tek ukoliko je obezbeđen prijem na-njih-upravnih napona zatezanja okolnim betonom ili. ka unutrašnjoj strani donjeg stuba. Otud. na primer). pri čemu su horizontalne uzengije efikasnije od vertikalnih Poglavlje 2 : strana 143 od 170 265 . Dve funkcije podužne armature kratkog elementa [59] Sl. Linijski elementi se ne bi ugrozio ugaoni deo kratkog elementa (njegovo odlamanje). na primer neoprenskih ležišta. Konačno. ali. Povijanje nadole [14] Analiza čvora 3 (na Sl. analizirano hidrostatičko naprezanje čvornih zona je za pretpostavku imalo ravnomeran prenos pritiska po površini naleganja. 2/275a) je nešto kompleksnija. 2/279). 2/280. 2/279. 2. za zonu ispuštenog kratkog elementa. za deo koji odgovara zatvarajućem momentu. U praksi se ova „po- dela“ može sprovesti povijanjem kompletne zategnute armature kratkog elementa u stub. 2/281a). Čvor 2 je tipa CCC (u njemu se sustiču tri pritisnuta štapa nakon što je zanemareno pojasno zatezanje gornjeg stuba). Horizontalna zatežuća sila u čvoru jed- nim delom odgovara prijemu „zatvarajućeg“ momenta spoljašnjom povijenom armaturom (kao na Sl. Iako je ova armatura najefikasnija kada je pravca upravnog na pritisnuti štap (Sl. poput uzengija (Sl. kao preseka u neporemećenom B-regionu (komentarisano ranije). na spoljašnjoj strani. te dodavanjem horizontalnih uzengija neposredno ispod i iznad podužne armature kratkog ele- menta. dodatnom poprečnom armaturom rebra za prihvat zate- zanja usled skretanja („flašastog“) trajektorija pritiska. Ovo se uspešno obezbeđuje primenom elastomernih podmetača. oko jezgra čvora. 2/143. Sl. u drugom delu. zbog jednostavnosti izvođenja se često projektuje u ortogonalnom rasteru. Drugim delom. a maksimalni glavni napon je zadovoljen već dimenzionisanjem pre- seka stuba ispod kratkog elementa.

4..lnk  k1  As  0. 2/282.... Tradicionalno se. osim glavne armature za prihvat zatezanja...... Sl. u domaćim normama.. ST model prema Evrokodu 2 [39] potrebno je predvideti vertikalne (Sl.7....... svakako analizirati i primer §2... i obrnuto. Uobičajeno se. ba- zirana na statički neodređenom štapnom modelu prikazanom na Sl.....144} Za kratke elemente veće dužine ( ac  hc / 2 ).4. ove armature može biti manje nego što je potrebno za potpuni prijem glavnih napona zatezanja koje odgovara linearno-elastičnoj analizi elementa.. Sl.....25  As . Horizontalna i vertikalna armatura za prijem smicanja [108] Načelno..... 2/283. koristi kom- binacija horizontalnih i vertikalnih (Sl. budući da će se zatezanje zna- čajno redukovati nakon pojave prslina i „ispravljanja“ trajektorija pritiska u pravac određen čvorovima 1 i 2. treba da se predvide i horizontalne (Sl....143} Za kratke elemente male dužine ( ac  hc / 2 ). 2/284b) uzengije površine (model i razjašnjenja dati u primeru §2. 2/281b). .. ..II): i Tako se..... 2/283.....2.. {2. gde je sa β obeležena razlika uglova nagiba kose armature i kosog pravca od 45º. 23-mar-18 za strmije nagibe pritisnutih štapova (Sl...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Potrebna količina kose armature treba da bude raspoređena na način da bude relativno ravnomerno raspoređena duž linije koja spaja napadnu tačku sile i koren elementa (Sl.. U Evrokodu 2 (u informativnom aneksu. armatura za prijem uticaja od transverzalne sile sračunava direktno iz ukupne transverzalne sile i postavlja se kao (preporučeno) kosa.. pak.... pak..2..I). 2/284a) ili kose uzen- gije površine: As ....5 . dosledno. površine: Aak  Tu /   2   v  cos  .. Nagib pritisnutih šta- pova je... ograničen: 1  tan   2.7..... 2/281a).. za proračun kratkih elemenata se daju unekoliko drugačija (delom čak suprotstavljena prethodno iznetom) uputstva... i konzervativno. potreba za kosom/ortogonalnom armaturom bazira na kompletnoj transverzalnoj sili i.. 2/282)..... {2. 266 .

2/284.7...... .......... Uzengije kod kratkih elemenata male i veće dužine [39] Demonstracije radi (ali i zbog potrebe uvođenja dodatnih objašnjenja i otklanjanja nedoumica koje načelno definisanje ostavlja).145} f yd f yd Dalje. preporuke iz Evrokoda se mogu prihvatiti kao obavezujuće......I) i relativno velike (§2..2.... Osim proračunskom...... prikazano na Sl..... kao i u kontroli širina prslina.......... 2.... Drugi deo sile se Poglavlje 2 : strana 145 od 170 267 .......... u ostatku... navodi se da glavna zategnuta armatura mora biti ankerovana na oba kraja.... mora biti gusto armiran i horizontalnim i verti- kalnim konstruktivnim uzengijama.5  Ed ...... Sl.7..4... Prvim mehanizmom se jedan deo sile vertikalnim uzengijama prevodi u („veša o“) gornju zonu i..{2.. 2/285a i b.......... pri čemu se početkom dužine ankerovanja na strani kratkog elementa smatra unutrašnja ivica oslonačke ploče preko koje se prenosi opterećenje.... u prilogu su ugrubo dati proračuni kratkog elementa male (§2. Linijski elementi FEd F As .. Sl.lnk  k2   0.2..... svakako. „Obešeno“ opterećenje kratkog elementa [59] Kada je kratki element opterećen po donjoj ivici...... je ekvivalentan opi- sanom prenosu opterećenja kratkog elementa opterećenog u gornjoj zoni.II) dužine... mogu da se razmatraju (i realizuju) dva me- hanizma prenosa opterećenja... kratki element.... Razlog ovome je i u mogućim drugačijim mehanizmima sloma kratkog elementa.... dok se početkom dužine ankerovanja na strani stuba smatra presek s vertikalnom armaturom bližeg kraja stuba (što nije u skladu s ranije razma- tranim štapnim modelima i zaključcima iz njega proizašlim).4... 2/285.. U tom smislu......

a drugi u donjem delu (Sl. Kosa sila Fs2 se. takođe. 2/271a). 2/288. Oslabljeni deo grede kod Ger- ber-ovog zgloba se. ovi mehanizmi ukazuju i na poželjan raspored arma- ture. Sl. Greda opterećena u blizini oslonca [14] Sl. kratki elementi mogu biti približno anali- zirani podelom vertikalnog opterećenja na dva jednaka dela. Sam slučaj opterećenja samo uz donju ivicu elementa je u realnim konstrukcijama izuzetno retka situacija. nosač kranske staze celom visinom oslanja na kratki element (Sl. Sl. tretira kao kratki element. kada se. po pravilu. 2/287. 23-mar-18 prenosi kosom zategom. od kojih jedan deluje u gornjem. Indirektno opterećen kratki element [108] opterećenog u blizini oslonca je u svemu analogno proračunu i armiranju kratkog elementa (Sl. Kombinovani. 2/286. mora primiti dodatnom količinom armature (na već potrebnu tog pravca). Pritom. Armiranje Gerber-ovog zgloba [108] 268 . Tradicionalno.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Proračun i armiranje grednog elementa Sl. 2/286). i njegova analiza je. vezana za situacije indirektnog opterećenja kratkog elementa. 2/287). na primer. 2/288. očigledno. u takvim situacijama. 2/285c. 2/285c. Jedan način njegovog armiranja pri- kazan je na Sl. „učešća“ ovih modela su određena pojasnim silama u stubovima. prikazan na Sl.

Poglavlje 2 : strana 147 od 170 269 . na me- đusobnom kraku z.0  0. FEd =700kN.max.137}: Sl. Beton je klase C35/45 (fck=35MPa).78MPa s 1. 2.max.86 19.83MPa c 1. a čelik je B500.83  17.85   19.15 Pritisna čvrstoća čvorova je određena s {2. 2/289.4. preko podmetača površine 300x150mm (b1xa5). Primeri proračuna kratkih elemenatai I.2  k2    fcd  0.5 f yk 500 f yd    434. a ova je određena potrebnom površinom za prijem sile FEd. na ekscentricitetu ac=125mm. ST model udaljena 40mm: d  400  40  360mm .50MPa  Rd .05MPa  Rd .3  k3    fcd  0.75  0. s obzirom da je: ac  125mm < hc / 2  200mm .83  12. Geometrija f ck 35   1 1  0. od gornje ivice elementa Sl.85  0. Uz pretpostavku da je zategnuta armatura. to je pritisna čvrstoća – σRd. Kratki element je male dužine. i Prema [32]. Linijski elementi 2. karakteristične čvrstoće na granici razvlačenja od fyk=500MPa. prema skici. b   Rd .20kNm . x1. 2 2 a momenat savijanja je: M Ed  FEd  a  123.0 f cd   cc   0. Odgovarajuće proračunske čvrstoće betona i čelika su: f ck 35. svojim težištem.64mm .2. PRORAČUN KRATKOG ELEMENTA MALE DUŽINE Kratki element je dužine 250mm i širine i visine 400mm.64 a  ac   125   176mm .79MPa Položaj čvora 1 je određen širinom pritisnutog po- jasa. Ovaj momenat se prima spregom sila Ft i Fc.86 19.max.1: FEd x1   102.86 19.135} do {2.86 250MPa 250  Rd . 2/290.7.max.83  14. Kako je donji čvor 1 čvor tipa CCC.max. Opterećen je proračunskom vertikalnom silom.1  k1    fcd  1.1 čime je krak opterećenja: x1 102.

..05MPa .25kN . sin  Sl.9  d  324mm  y1  360  324  36mm ... tako.{2.. u ukupnom je moguće doći analizom krutosti grede za dva problema...78MPa Međutim.. time i problem) može biti dekomponovan na dva nezavisna. saglasno preporukama CEB-FIP MC90..146} h    3  FEd / Fc 3 z / a Fc a 270 ... bez dopunskih uslova.. Sa druge strane..... 23-mar-18 do maksimalne dužine kraka z je moguće doći numeričkom analizom kojom se zadovoljava uslov da je pritisnuto lice čvora 1 silom Fc u granicama (tačno na granici) čvrstoće čvora..25kN  875mm 2  812  As  905mm 2  ... . pa su i sile sprega određene..... razmatranim u §2. Međutim.. Do koeficijenta „učešća“ drugog modela..........7.... M Ed Fc  Ft   380. z Kontrola naponskog uslova za vertikalno lice čvora je zadovoljena (krak je mogao biti usvojen i nešto većim): Fc  Fc   13. svaki sa svojim učešćem u ukupnom opterećenju: FEd  FEd  FEd  1   h   FEd   h  FEd ili Fdiag  FEd  1   h   Fdiag   h  Fdiag .. f yd 434... Model (a... Pretpostavimo.. a naknadno pokazati da pred- metno lice čvora zadovoljava ovaj naponski uslov.. 2/291.. nije moguće jednoznačno odrediti sile u svakom od štapova. b  2  y1 Potrebna količina zategnute armature je određena zatežućom silom sprega: As  Ft  380...... 2/291.. jer je FEd z .. γh.......4. ST model predložen u Evrokodu 2 (Sl. 2/290) je statički neodređen i. prikazana na Sl.1. može se približno odrediti sledećim izrazom: 2  z / a  1 2  z / a  1 ....1  17.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)...... opravdano je pretpostaviti krak unutrašnjih sila. Dekompozicija štapnog modela Iz štapnog modela drugog „problema“ se lako prepoznaje da je: Fwd  Fc . ali i širina predmetnog lica čvora (2y1): z  0....23MPa   Rd .max...II..... da je krak unutrašnjih sila jednak 90% (podrazumevano je između 80 i 90%) statičke visine preseka.....

b1  a5 300 150mm2 Kako uslov nije zadovoljen.5.84 . a 176 3  1.84  1   1. a5  165mm .60 U primeru je: z 324 2 1.50 0.50 γh 0.55 .max 2  14.144} definisana je minimalna količina ove armature.00 1. Konstruktivno.33 1.50MPa .25 0.25  210kN Asw  Fwd  210kN  483mm 2  3U10  As  471mm 2  . z/a ≤0. Odgovarajući napon pritiska se upoređuje s čvrstoćom CCT čvora: FEd 700kN  Fd    15. Skica armiranja kratkog elementa (samo armatura elementa) Poglavlje 2 : strana 149 od 170 271 .00 0.50 2. ispod podmetača. prema {2.75 1. za kratki element je još usvojeno: 3U8 . dobija se nulto „učešće“ γh). f ywd 434.00 0. a provera pokazuje da je uslov ispunjen: Asw  471mm2  0.horizontalne uzengije stuba neposredno uz glavnu armaturu Dopunske horizontalne uzengije su usvojene zbog usvojenog načina armiranja kojim se kom- pletna zategnuta armatura povija u stub.44 0. 2/292.56MPa   Rd .84 Sada je određena i potreba za dodatnim horizontalnim uzengijama: Fwd   h  Fc  0.78MPa Izrazom {2.vertikalne uzengije 2U8 .55  380. to je „učešće“ drugog problema manje (za odnos z/a=0.25  905  226mm2 Potrebno je još proveriti i naprezanje čvora 2. pa je. Linijski elementi Što je kratki element veće dužine.00 a/z ≥2.13 0. neophodna je korekcija dimenzija naležućeg podmetača: b1  300mm.00 1. 2. Sl.146}:  h   0.67 0.

2/294.1  17. b  2  y1 Sl. karakteristične čvrstoće na gra- nici razvlačenja od fyk=500MPa.max.max. PRORAČUN KRATKOG ELEMENTA RELATIVNO VELIKE DUŽINE Kratki element je dužine 325mm.1. time i problem) opet može biti dekomponovan na dva nezavisna. 2 2 M Ed  FEd  a  118.7. Geometrija FEd 500kN x1    71. 2/294. bez dopunskih uslova. Kratki element je relativno velike dužine.  Rd .64MPa   Rd . Sl. Opterećen je proračunskom vertikalnom silom.50 .05 . od gornje ivice elementa udaljena 40mm.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).5 a  ac   200   236mm . ukupan krak opte- rećenja i momenat savijanja su:  Rd .3  12. FEd =500kN.79MPa . nije moguće jednoznačno odrediti sile u svakom od štapova. kao. preko pod- metača površine 200x150mm (b1xa5).05MPa x1 71.3kN .max. prikazana na Sl. s obzirom da je: ac  200mm > hc / 2  150mm .78MPa Iz štapnog modela drugog „problema“ se lako prepoznaje da je: Fwd  FEd  .max.I): 272 . Ovog puta. te da je krak unutrašnjih sila jednak 80% statičke visine: d  300  40  260mm .0kNm . na sledeći način (razmatrano u 2. M Ed Fc  Ft   567. Štapni model je. a širina pritisnute pojasne zone stuba. Beton je klase C35/45 (fck=35MPa). svojim težiš- tem. statički neodređen i. Proračunske čvrstoće ostaju iste kao i u prethodnom primeru. f yd 434. 23-mar-18 II. Uz pretpostavku da je zategnuta armatura. ST model Potrebna količina zategnute armature je određena zate- žućom silom sprega: As  Ft  567. predložena podela može biti predstavljena. a čelik je B500. koji odgovara ovom slučaju.2  14. na ekscentricitetu ac=200mm. preko koefi- cijenta učešća drugog modela. z Kontrola naponskog uslova za vertikalno lice čvora je za- dovoljena (krak je mogao biti usvojen i nešto većim): Fc  Fc   13.4. prema skici. za ovaj slučaj drugačiji (u izvesnom smislu – zarotiran za 90°) i prikazan na Sl.max. z  0.8  d  208mm  y1  260  208  52mm . širine 400mm i visine 300mm. 2/295.30kN  1305mm 2  816  As  1608mm 2  .1  17. svaki sa svojim učešćem u ukupnom opterećenju.  Rd .1 400mm  17. b   Rd . Opet je ST model. Model (a.5mm . 2/293.05MPa .

..135   h  0...... Linijski elementi 2  a / z 1 h  ...1.... U primeru je: a 236   1...0 – samo prema drugom problemu....... III.4 implicirana je klasifikacija problema saglasno odnosu Poglavlje 2 : strana 151 od 170 273 ...5 odgovarati analiza samo prema prvom „problemu“.... f ywd Potrebno je još proveriti i naprezanje čvora 2..horizontalne uzengije stuba neposredno uz glavnu armaturu Dopunske horizontalne uzengije su usvojene zbog usvojenog načina armiranja kojim se kom- pletna zategnuta armatura povija u stub.... ispod podmetača..max 2  14.........50MPa . veći od proračunske: Asw  Asw....5  FEd  575mm 2  4U10  As  628mm 2  ............147} 3 Ovim će odnosima a/z manjim od 0..... 2/295..... Konstruktivno.....42  Fwd  0...... za kratki element je još usvojeno: 3U8 ..{2...78MPa Međutim....7. Odgovarajući napon pritiska se upoređuje s čvrstoćom CCT čvora: FEd 500kN  Fd    16....67MPa   Rd ....min  0..horizontalne uzengije 2U8 ..... 2...................145} određen je minimum ove armature.... KOMENTAR Treba primetiti određenu nedoslednost datih preporuka za proračun kratkih elemenata prema Evrokodu. izrazom {2......... a odnosima a/z većim od 2. f ywd 434. Dekompozicija štapnog modela Sada je određena i potreba za dodatnim vertikalnim uzengijama: Fwd 210kN Asw    483mm 2 ....42  FEd  210kN ... a5  150mm . b1  a5 200 150mm2 Kako uslov nije zadovoljen... . Analizom datom u §2... neophodna je korekcija dimenzija naležućeg podmetača: b1  250mm.. z 208 Sl..

..{2... dok su slučajevi horizontalnog i vertikalnog armiranja kratkog ele- menta........148} z0 hc / 2 Očigledno.....Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)......149} 2 274 ............... ...... bi vodila kriterijumu: ac ac  1......................45°).................................................. u Evrokodu 2........ 2/296......Sl.......... odvojeni odnosom spoljašnjih dimenzija kratkog elementa – ac/hc.. 2/296) kojom je prikazan ST model („pravog“) kratkog elementa prema Evrokodu 2...... 2/283 (ponovljeno ......0 ... dosledna primena kri- terijuma po nagibu kosog pritisnutog štapa osnovnog modela (kriterijum klasifikacije pro- blema ...... ST model kratkog elementa [39] Ovakav izbor veličina koje definišu predmetni kriterijum se može opravdati praktičnim razlo- zima (veličine poznate na početku proračuna).......................... Sl.. Prema Sl..... kako bi se izbegla potreba određivanja „kraka“ z0...... umesto  1. ..................0 ......... uvedena je aproksimacija: hc z0  ............ 23-mar-18 a/z (manje ili veće od 1)............{2.............

a zidnim nosačima oni s odnosom preko 0. opterećenim na savijanje.i tro-rasponskog zidnog nosača u zgradarstvu [110] Zidovi iznad otvora (prozori. Očigledno je i da je nelinearnost distribucije veća kod viših nosača. nego se svi elementi s predmetnim odnosom većim od 0. biti korišćena oba termina. U Evrokodu 2.20 (ili 0.2 (0. kao ni konzolni nosači visine do 1m. Uvod. U o- vom tekstu će.. 2. bilo zbog visokog intenziteta opterećenja.25). imaju veliku visinu. Sl. po- našanje ovih nosača se. nego u presecima u polju. čime je ovim terminom obuhvaćeno i područje zidnih nosača iz domaćih normi. Iako svojim gabaritima površinski (jedna dimenzija je ubedljivo manja od preostale dve). saglasno ustaljenoj praksi. Poglavlje 2 : strana 153 od 170 275 .1. tako da ova postaje uporediva s rasponom. Takođe. i Ovde postoji terminološka konfuzija. bilo iz funkcionalnih razloga. U među-intervalu se elementi prepoznaju kao visoke grede. Jednorasponski i kontinualni zidni nosač [14] Zidni nosači se primenjuju u konstrukcijama bunkera.5). uslovljeno oblikom i velikom krutošću u vertikalnoj ravni. Teorijski. 2/297. 2/299. ovi ele- menti su funkcijom pre linijski. što njihovim projektovanjem mora biti obuhvaćeno.7. zbog svoje infor- mativnosti. Sl. videti i Okvir 2/12. Međutim. Javljaju se kao jednorasponski ili kontinualni elementi (Sl. 2/298. VISOKE GREDE (ZIDNI NOSAČI) 2. Linijski elementi 2. relativno malih raspona. „postaju“ zidni nosačii. ipak..3.7. kod višespratnih zgrada (naj- češće u podrumskim etažama ili u krupnopanelnoj gradnji).3. paralelno se (po pravilu u okvirima) daju i upoređenja proračuna s domaćom praksom. vrata). već za odnose visine prema rasponu veće od 0. Ovo je demonstrirano na Sl. kod rezervoara. o- vakva klasifikacija ne postoji. ne moraju biti proračunski tretirani kao zidni nosači. primena Kada gredni nosači. Primeri jedno. gde su prikazane nelinearne distribucije dilatacija po visini pre- seka visokih greda. 2/298). silosa. grednim elementima se smatraju oni koji su s odnosom visine prema rasponu ispod 0. razlikuje od greda. pak.25) nema opravdanja za usvajanje hipoteze ravnog deformisanja (ravni preseci nakon deformacije ostaju ravni). kao i da je veća u oslonačkim presecima kontinualnih.33 smatraju vi- sokim gredama. a prilikom pro- jektovanja tretiraju kao elementi s karakteristikama i grednih i zidnih nosača. uporedivi s grednim.4 (0. Prema domaćim normama. bez obzira na odnos dimenzija. u temeljnim kon- strukcijama. Prema Evrokodu 2.

nije opravdana. u funkciji odnosa raspona i visine nosača. Nelinearna distribucija dilatacija kod jedno.i dvorasponskih visokih greda [59] Ni pretpostavka o linearnom rasporedu normalnih napona σx po visini preseka. Promena maksimalnih ivičnih napona pritiska s promenom odnosa H/L [14] Sl. Distribucija normalnih napona po visini preseka za različite odnose H/L [14] Na Sl.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). 2/299. 23-mar-18 granica između grednih elemenata i visokih greda je postavljena nešto fleksibilnije. Distribucije normalnih i smičućih napona u karakterističnim presecima [14] 276 . 2/300 kvalitativno su prikazane distribucije normalnih napona (za presek iznad oslonca i u polju) koje odgovaraju različitim odnosima visine i raspona nosača: sa po- rastom ovog odnosa raspodela je sve „udaljenija“ od linearne. Na Sl. na odnosu visine prema rasponu od 1/3. 2/301 je. data promena odnosa maksimalnog napona pritiska relativizovanog onim koji odgovara linearnoj distribuciji naprezanja. na primeru jednorasponskog elementa. logično. Sl. zarad ilustracije razlike zidnih i grednih nosača. Sl. 2/301. Sl. 2/300. 2/302.

u odnosu na optere- ćenje po gornjoj ivici. Indirektno (posredno) oslanjanje zidnog nosača [14] Zidni nosač može biti oslonjen samo u svom donjem krajnjem delu na stubove (na primer kao na Sl. 2/300. {2. Imajući na umu redovno vrlo visoke intenzitete sila koje zidni nosači prenose na oslonce. 2/305).. zidni nosači su često opterećeni i po donjoj ivici. Kod konzolnih zidnih nosača.... Takođe. može se primetiti da je krak unutrašnjih sila (rezultante pritiska i zatezanja) kod zidnih nosača (relativizovan visinom pre- seka) manji nego kod grednih. 2/303). teorijska rešenja pokazuju da su vrednosti horizontalnih normalnih na- pona u delu zida iznad visine jednake ra- sponu praktično zanemarljive (Sl. Ostajući u domenu elastične analize. Takođe. ova granica se postavlja na odnosu H/L=2.0 . direktno ili. Kod nosača vrlo velike visine. preko oslonačkih ojačanja. kada se ploča ve- zuje/oslanja za zid uz njegovu donju konturu. 2.. Sl... 2/297). 2/305. osim po ivicama. 2/303.. 2/304... na primer iz Sl. čineći nosač u vertikalnom pravcu zategnutim. indirektno. Ovo je razlog što se proračunski aproksimi- raju „kvadratnim“ zidnim nosačima sa jedi- ničnim odnosom visine i raspona: H / L  1.. kada je visina veća od raspona. sa porastom visine preseka i krak unutrašnjih sila u Poglavlje 2 : strana 155 od 170 277 . Linijski elementi Posledicom ovakvog ponašanja javlja se i nemogućnost određivanja stanja naprezanja u ele- mentima na bazi analize poprečnih preseka.. .. Sl. do neke visine.. pravi kvalitativnu razliku u distribuciji normalnih napona σy po visini preseka (Sl. te da se deo zida iznad ove zone tretira samo konstruktivno. Različiti položaji opterećenja po visini zidnog nosača [14] Osim po gornjoj ivici.. 2/302). zidni nosač se može javiti opterećenim i negde po svojoj visini (Sl. Zidni nosači izuzetno velike visine [14] mevati da za ovako visoke nosače proračun- ski biva angažovana samo „kvadratna“ zona zida. Na istoj skici date su i distribucije normalnih napona σx i smičućih τxy u karakterističnim presecima.0  H / L  1. Ovaj slučaj opterećenja. Sl.150} U svim narednim analizama će se podrazu... prednost je uvek na strani indi- rektnog (posrednog) oslanjanja na stubove ili poprečne zidove celom visinom ili delimično.

Međutim. zavisno od uslova agresivnosti sredine.. važnije. manifestuje kao pad krutosti u oslonačkim zo- nama. Iako diferencijalna sleganja u ovom slučaju ne prelaze 0..5 . 23-mar-18 oslonačkom preseku postaje manji od odgovarajućeg u preseku u polju. kod krajnjih polja kontinualnog nosača jednak je 80%. Ovim konzolni prepusti imaju ka- rakter zidnih nosača tek za visine veće od dužine prepusta...... i maksimalni pozitivni momenti skoro duplo veći od onih koji defor- maciju oslonca ne uzimaju u obzir.. gde je L0 razmak nultih momentnih tačaka.. zbog čega su vrlo osetljivi na deformacijska opterećenja kakva su.......... odno- sno nešto manjom vrednošću oslonačkih. Sl. L.6mm.. nejednaka sleganja oslonaca. Zidni nosači prema PBAB87 Prema domaćim normama PBAB87. 2/307 je tačkastom linijom prikazan momentni dijagram dvorasponskog nosača određene saglasno teoriji vitkih greda. Dischinger predlaže primenu sledećih izraza za središnja polja kontinualnih nosača (Sl... Kontinualni (statički neodređeni) zidni nosači se karakterišu izuzetno visokom krutošću na savijanje u vertikalnoj ravni. zidnim nosačima se smatraju grede kod kojih je: H / L0  0... uz pretpostavku neposrednog oslanjanja. 2/306): ql 2 ql 2 max M p   1  4 2  ..... u od- nosu na dijagram momenata kontinualne grede (Sl. L0 je jednak rasponu nosača. kojim se obuhvata uticaj konturnih uslova na krajevima zida. na Sl. 2/307). Uticaj pomerljivosti oslonaca na raspodelu uticaja u zidnom nosaču [59] 278 . mogu i značajno ugroziti funkcionalnost i trajnost konstrukcije. Tako... kod konti- nualnih (statički neodređenih) zidnih nosača.... Sl. Vrlo mala diferencijalna sleganja mogu izazvati značajne preraspodele uticaja poduž nosača. zbog čega se i realna raspodela momenata savijanja karakteriše preraspodelom.. a kod srednjih 70% dužine odgovarajućeg raspona. . oslanjanje na elastične oslonce.. a punom linijom je prikazan dijagram određen linearnom anali- zom površinskog elementa.... te prsline koje. razlika u dijagramu momenata je veoma velika: ne samo što je negativni moment potpuno nestao. Kod jednorasponskih nosača. Preraspodela momenata savijanja kontinualnog nosača [14] Stepen preraspodele je funkcija i širine oslonca..{2.. a nešto većom vrednošću momenata u polju.151} 24 12 Okvir 2/12... nego su.. 2/306. min M o   1  2   1    . na primer...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).. Ilustracije radi.. Ovo se... 2/307. isprekidanom linijom je prikazan dijagram određen uz pretpostavku oslanjanja zida na 3m visoke stubove..

7. ali i da je prilikom analize uticaja od velike važnosti i dobra procena krutosti oslonaca. budući da su plastične deformacije sličnog intenziteta kao i one koje odgovaraju elastičnoj analizi. • U cilju prevencije velikih redistribucija. ili najvećim delom. ili ceo unutar poremećenih.3.7. velika razlika u distribucijama momenata (i odgovarajućim reakci- jama oslonaca. 2/310. 1/61).7. time) ukazuje. putanjama transfera opterećenja. njegovog oslanjanja i kon. Ovaj proces je povezan s plastičnim deformisanjem. ST model prema određenim trajektorijama (šta više. a izbor odgovarajućeg modela je predmet analize u funkciji statičkog sistema nosača. do odgovarajućih trajektorija elastične analize se može doći i korišćenjem jednostavnih modela i grube mreže konačnih elemenata. zidni nosač je. Svi principi navedeni u §2. jednostavan model se može „razgranavati“. formiranjem prslina u elastičnoj analizi [59] betonu. Osim toga. 2. 2/308. i Pre loma. 2/309 i Sl. 2. preporučljivo pola- zište za kreiranje ST modela je slika trajektorija naprezanja proistekla iz elastične analizei (podrazumevano određene primenom metode konačnih elemenata).3. 2/309. prema [59]. plastične deformacije neophodne za „prilagođavanje“ konstrukcije redistribucijom uticaja će relativno lako moći da se ostvare u limitima mogućnosti materi- jala. Bar za prvu i- teraciju. Konačno. Kompleksni modeli su u prednosti ukoliko su visoko optimizovani. transformiše u lučni sistem sa zategom. a kako još uvek ne postoje dovoljno razrađeni i provereni postupci za proračun prslina u zidnim nosačima. sumirani (a. Ako je model ori- jentisan na način da „prati“ elastično ponašanje. Ovo ne mora da znači da se ST model u potpunosti poklapa s elastično Sl. preporučljivo je analizirati jednostavne modele sa što manjim brojem elemenata/štapova. zidni nosač se. svakako. konstrukcija će prilagoditi svoje unutrašnje sile modelu korišćenom za njen proračun (prema kojem je i armiran). ovim je posredno ukazano i na potrebu da zidni nosači poseduju dovoljnu duktilnost kako bi se uticaji mogli preraspodeliti saglasno „novona- stalim“ uslovima. razvojem prslina. D-region figuracije opterećenja. očigledno je da se pristupom određivanja uticaja poput onog kod greda čini značajna greška u predikciji realne raspodele.2.I. po pravilu lokalnim intervencijama (Sl. i na relativno mali značaj visoke tačnosti u proračunu uticaja (ovo. Takođe. to je dodatni oprez za preporuku. validni i u nastavku su.1.1 su. Analiza zidnih nosača štapnim modelima Zbog svojih gabarita. Linijski elementi Dakle. Dugotrajna opterećenja mogu inicijalne prsline u širini povećati i preko 3 puta. sa druge strane. Primer predmetnog načina modeliranja je prikazan na Sl. Zato. 2/310). u kasni- jim iteracijama. što valja imati na umu prilikom projektovanja armature elementa (videti §1. Sl. Poglavlje 2 : strana 157 od 170 279 . Sposobnost plastičnog deformisanja je limitirana krtim ponašanjem betona. Zato je podrazumevani proračunski pristup baziran na primeni pojednostav- ljenih štapnih (ST) modela. dodati su i neki nepominjani): • Prednost je na strani jednostavnijih modela.2. opravdava grube približne postupke).1. D-regiona (Sl. Sl. saglasno §2. zavisnim od kvaliteta modela. Naknadno. svakako. 2/308). trajektorije se ispravljaju).

„Rasprostiranje“ konc. Ivice i površine elementa treba da budu obezbeđene ivičnom i površinskom arma- turom u cilju kontrole isprskalosti. 280 . kao odgovarajući nagibu pritisnutog štapa.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). kad god je to moguće (Sl. većem od 45° (θ≥45°). problem je statički neodređen. predmetna sila Fw jednaka delu aplicirane sile koji „pripada“ drugom problemu. 23-mar-18 Sl. Tako. zatege treba da budu orijentisane paralelno i ortogonalno na stranice elementa (uz moguće izu- zetke). Uglovi između štapova [59] ostane veći od 30°. opterećenja [59] oslonaca) koja se apliciraju na ivicu ili u ugao elementa se „šire“/„rasprostiru“ kroz element približno pod uglom od 62. odnosom koje prema apliciranoj sili Fi je određeno „učešće“ dru- i Opet treba primetiti da je u drugom „problemu“. 2/311. 2/312). 2/313a. zbog čega je modelom potrebno voditi računa o mogućnosti njenog postavljanja u pravcima modelom određenim. 2/291). 2/310. 2/313c). odstupanja od prethodnog principa su često poželjna (čak i neophodna) u cilju formiranja jednostavnog modela. U vrlo čestim situacijama kad nije. Uglovi manji od 30° nisu realni i povezani su s velikim ne- kompatibilnostima dilatacija u zoni čvora. što se može prepoznati kao statički neodređena ve- ličina sile Fw (Sl. • Uglove između pritisnutih štapova i za- tega treba birati najmanje jednakim 45°. Više zategnutih šipki mogu da se predstave jednom zategom lociranom u težištu šipki koje reprezentuje.5° na po- četku. • Zavisno od oblika i konturnih uslova. uključujući „ispravljanje“ trajektorija s udaljavanjem od napadne tačke. • Koncentrisana opterećenja (ili reakcije Sl. Jednostavan i „razgranat“ ST model [59] • Zatege u štapnom modelu predstavljaju armaturu.5° (Sl. kada ni granica od 45° ne može biti zadovoljena. čime je. može se koristiti „prelazni“ model na Sl. Tako se kod zidnih nosača može „tolerisati“ ugao „rasprostiranja“ do 45° (δ≤45°). Ova dva modela su u potpunosti analogni analiziranim komponentnim modelima kod krat- kih elemenata (Sl. iz oslonca. Kombinovana primena dva modela (pokazana kod kratkih ele- menata) je standardni „postupak“ ST metoda. primenljiv i kod zidnih nosača. treba obezbediti da predmetni ugao Sl. određen i optimalni pravac pritisnutog štapa od δ=32. Kako je re- čeno. prema Sl. 2/312. kao što je o- bično slučaj čvora u kojem se sustiču dve ortogonalne zatege i pritisnuti štap. 2/313b. Za pliće zidne nosače. 2/311a).

.. ko- rišćeni modeli moraju da se (većim delom) poklapaju u položaju i orijentaciji zatega.... 2/313...... Ipak.. Dva „problema“ statički neodređenog ST modela [59] • ST model može biti kinematički nestabilan.. zbog čega se razvoj modela ni ne Poglavlje 2 : strana 159 od 170 281 .. model sa Sl. konfiguraciju.. najčešće u formi četvorougaonog dela rešetke.. Univerzalna preporuka za određivanje ovog „učešća“. na primer. Načelno. na primer. dalje.. to je moguće postaviti kriterijum mini- muma rada sila u zategama na pomeranjima... optimizovan. Model može biti.... Takav model može da razvije prevremeni lom u delu konstrukcije.. Razlozi za ovo su (pretpostavlja se da greška modeliranja nije elementarnog karaktera) velika odstupanja mo- dela od elastičnog ponašanja (ne zaboraviti da nosač „počinje“ s elastičnim ponašanjem).. Bez obzira na stabilnost ST modela. moguće je dodati proizvoljan broj dijagonalnih pritisnutih štapova („nulti“ štapovi) kako bi se postigla statička određenost......... pret- hodni predlog postaje: 2  a / z 1 0  Fw   F  F ............ 2/314... „Loš“ model je (i) onaj koji se ne može realizovati neposredno pred slom.. stabilni (statički određeni) sistemi mogu biti razmatrani za niz raz- ličitih konfiguracija opterećenja.. sva navedena pravila (principi)... odnosno Fw=F za a≥2z. Linijski elementi gog „problema“ u ukupnom... odno- sno za intenzitet sile Fw je linearna interpolacija između dva ekstremna slučaja: Fw=0 za a≤z/2.... Ovi štapovi su praktično neopterećeni i ne utiču na tok sila.... Ovom vrstom optimi- zacije se „cilja“ model s najmanjim inten- Sl... obezbeđuju prevenciju od kreiranja „lošeg“ modela. ali... po pra- vilu.... iako je i tada model „optimizovan“ samo za jednu.. Sl... Ovo još uvek ne znači da je i konstrukcija nestabilna (videti. zbog čega je razvoj plastičnog modela uslovljen mogućnošću velikih plastičnih deformacija.. i dalje ne vode jednoz- načno optimalnom rešenju. 2/314b bio prepoznat kao loš.. u opštem slučaju..... jer će i najmanje pomeranje četvorougaonog „panela“ izazvati dijagonalne pritiskujuće sile kojima se uspostavlja stabilnost modela.. po pravilu kritičnu. Kako su deformacije primarno karakteristika zatega... 2..... 2/309)....... na primer prema energet- skom kriterijumu.... Dobar i loš ST model [59] zitetima unutrašnjih sila i deformacija. jasno je da prilikom razmatranja različitih konfiguracija opterećenja (različitih proračunskih situacija).... • Labilni (statički pre-određeni) modeli mogu da odgovaraju samo specifičnoj konfiguraciji opterećenja.{2........ Takvom optimizacijom bi.....152} 3  N sd / F Sl... Uz obuhvatanje i aksijalne sile (pozitivno zatezanje). Suprotno....

Plastična (velika) deformacija armature bi rezultovala smanjenjem visine pritisnute zone uz sredinu gornje ivice nosača i lom bi se realizovao drob- ljenjem betona u osenčenoj zoni (d). konstatovao bi se razvoj prslina prema skici (d): prsline bi se razvile upravno na pravac zatega (AB. Glavni naponi pritiska su prikazani isprekidanim linijama i grubo „ispraćeni“ pritisnutim štapovima ST modela na slici (c). 2/316. U najmanju ruku. ostaje konstantna u većem delu raspona. CD i EF). Jednorasponski zidni nosač opterećen koncentrisanom silom [110] Za jednorasponski nosač opterećen ravnomerno podeljenim opterećenjem po gornjoj ivici. ali tada slika razvoja kosih prslina nije u potpunosti objašnjena. u praksi je uobičajeno korišćenje „gotovih“ rešenja. Ipak.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Zbog toga. ST model sa slike (c) može biti zamenjen jednostavnijim. raspodeljeno opte- 282 . na donjoj ivici preseka. a- naliza je data na Sl. Jednorasponski nosač opterećen koncentrisanom silom je analiziran na Sl. prikazanim na slici (e). budući da se menja položaj neutralne linije. Slikom (b) je prikazana distribucija normalnih napona u vertikalnom preseku u sredini raspona. Distribucija normalnih napona po visini preseka je slična prethodnoj. Testiranjem ovakvog nosača (prezentova- nog modelom (c)) do loma. ovom lomu bi mogao da prethodi lom izaz- van „popuštanjem“ ankerovanja šipki donje zatege. primena navedene optimizacije implicira zametnost analize nesvojstvenu praktičnim proračunskim situacijama. Sl. Trajektorije napona mogu biti „ispraćene“ jednostavnim ST mode- lom prikazanim na skici (c) ili kompleksnijim sa slike (d). ali je i promena sile zatezanja po rasponu mala). visok nivo plastičnog deformisanja implicira i probleme vezane za širine prslina. 2/315. Skicom (a) su opet date trajektorije glavnih napona proizašle iz elastične analize nosača. 2/315. Slikom (a) su prikazane trajektorije glavnih napona određene elastičnom analizom. Maksimalna vrednost napona zatezanja (ne istovetno i sile zatezanja. s tim što je ovde (skica (b)) pokazana i mala razlika u dijagramu normalnih napona za vertikalni presek u četvrtini raspona. 23-mar-18 obavlja do kraja. U prvom slučaju. u tačkama E i F. raz- vijenih za uobičajene (česte) „specijalne slučajeve“. Alternativno. U nastavku su razmatrani ST modeli za osnovne sisteme i opterećenja zidnih nosača.

2/316. prave kvalitativno dru- gačiju sliku. horizontalni pravac je pritisnut). odnosno četiri sile. 2/317. a u drugom na četiri sile. Linijski elementi rećenje je podeljeno na dve. time. Sl. obešenog opterećenja. Jednostavan i kompleksniji ST model su prikazani na skicama (b) i (c). horizontalnom orijentacijom. 2. kako je pokazano eksperimentalnom fotografijom (Sl. Sl. Očekivani slom bi bio iniciran drobljenjem betona u zoni oslanjanja. Prsline pred lom [59] diskretizaciji ravnomernog opterećenja s dve. 2/317). koja ukazuje na potrebu prenosa „obešenog“ opterećenja u gornji deo zida. a razlika je opet u Sl. i u manjoj ugroženosti pritisnutog betona u gornjoj zoni (primetiti i razliku u slici trajektorija glavnih napona. ukazuje na vertikalni prenos. te na formiranje plitkih pritisnutih lukova kojima se ovo opterećenje transferuje osloncima. može za posledicu imati i slom usled drobljenja betona u gornjoj zoni. Razvoj prslina prilikom testiranja ova- kvog nosača (d) do loma bi odgovarao prikazanom na slici (e). Razlika u odnosu na prethodni je u manjoj visini razvoja prslina. Jednorasponski zidni nosač opterećen ravnomerno po donjoj ivici [110] Poglavlje 2 : strana 161 od 170 283 . pa. Jednorasponski zidni nosač opterećen ravnomerno podeljenim opterećenjem [110] Armiranje samo u donjoj zoni implicirano jednostavnijim mo- delom (c). Na Sl. armaturom. Skica razvoja prslina (d) očigledno. Trajektorije glavnih napona (a). 2/318. sada. 2/318 je analiziran jednorasponski zidni nosač opte- rećen ravnomerno podeljenim opterećenjem po donjoj ivici. u gornjoj zoni.

načelno.za krajnja polja i prve oslonce kontinualnog nosača. ST model dvo-rasponskog. položajem odgovara onoj kod grednih nosača. određuju uz pretpostavku ravnog deformi- sanja preseka. kontinualnog. Presečne sile se. zanemarena je realna razlika u kraku unutrašnjih sila za presek nad osloncem i presek u polju (usvajaju se jednake vrednosti). 284 . 2/319. Glavna podužna armatura.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). u odnosu na gredne. podrazumevano (naravno. ne i aksijalnom silom. zidnog nosača [59] Okvir 2/13.5  H  1. z p  zo  0.i u gornjoj. u funkciji je zatege). ali i principa koji ostaju nepromenjeni ni novijim pristupom.8  H / L . 2/319.5  H  1. ST model kontinualnog zidnog nosača preko dva polja. a kod kontinualnih . na primer).3  H  3  H / L . 23-mar-18 I ovim (i kod prethodna dva je to slučaj) ST modelima se jasno sugeriše/uvažava činjenica male promene zatežuće sile u donjoj zoni poduž raspona (u svim modelima ona je konstantna. z p  zo  0.10  H .za konzole. Očigledno. za prijem negativnih momenata savijanja. Sile zatezanja.65  Lk  0.za jednorasponski nosač. mo- guće je obuhvatiti i uticaj elastičnog oslanjanja. „Modifikacijom“ se uvažava konstatovana činjenica relativno manjih realizovanih dužina kraka unutrašnjih sila kod zidnih nosača. kao za gredne elemente. za preseke opterećenje momentom savijanja. se određuje kao količnik graničnih vrednosti momenata i kraka sila u karakterističnim presecima: Z u  M u / z . formiran na istim principima. konsta- tujmo i da se domaćim normama proračun zidnih nosača svodi na modifikaciju proračuna (baziranog na proračunu poprečnog preseka) grednog elementa.9  H / L . zo  0. Sile u podužnoj armaturi prema domaćim normama Zbog informativnosti pristupa. Sl.za srednja polja i oslonce kontinualnog nosača. je pri- kazan na Sl. Za krak unutrašnjih sila se koriste preporučene vrednosti date na sledeći način: z p  0. Kod jednoraspon- skih zidova je locirana u donjoj zoni za prijem pozitivnih.

.. sdb   . minimalno za svako lice i za svaki od pravaca (sdb – razmak šipki predmetne armature.. U tom smi- slu.. te ukoliko se računa sa karakteristikama ponašanja pritisnutih štapova kao utegnutim.. 2. preklopljene s ukosnicama po donjoj i gornjoj ivici... 2/320. Alterna- tivno. Prsline kod zidnih nosača opterećenih 15cm) u zonama iznad donje glavne podužne po gornjoj i donjoj ivici [14] armature... Kako bi se ove prsline držale u prihvatljivoj širini. ovakve preporuke izostaju)..... Alternativno. ovom armaturom nisu automatski kompletno pokrivena zatezanja upravna na priti- snute štapove. Linijski elementi 2.db  mm2 300mm    0.... 2/320a)... Površinska armatura treba da bude organizovana na način da se horizontalne šipke nalaze unutar vertikalnih (videti. modelu propisa. od koristi je sagledati i neka specifična pravila za armiranje ovakvih nosača. 2/322). Tako.{2.3.. treba konstatovati i da je dati minimum postavljen na vrlo malu meru... Sl.. neophodno je i U svemu ostalom.. . za visoke grede se daju samoi odredbe vezane za minimum površinske arma- ture. celom površinom..153}  sdb min m  2b Ovom armaturomii se kontrolišu efekti prslina. a preklopljene s ukosnicama u gornjoj... opterećenje koje potiče od sopstvene težine zidnog nosača se može tretirati kao de- lujuće uz donju ivicu. mogu biti oblikovane u formi zatvorenih uzengija.... makar se samim normama ne daju (istovremeno... Međutim. treba predvideti ortogonalnu mrežu armaturnih šipki. Za slučaj delovanja opterećenja po donjoj iviciiii.... za potrebe praktičnog proračuna. Takođe.. Horizontalne šipke se na ivicama. ali se i ovde mogu koristiti šipke u obliku uzengija. već pri eksploatacionim opterećenjima javlja se sistem prslina koje su u središnjem delu praktično horizontalne (Sl. b – širina (debljina) zidnog nosača):  As .7...... ova armatura se može smatrati i delom potre- bne za prijem sila zatega.. a moguća je i kombinacija dva načina vođenja: povijene u petlju u donjoj zoni. do visine polovine nosača. Načelno... te da je usvajanje većih količina preporučljivo. ii Minimalni koeficijent armiranja korespondira i s onim u domaćim normama.. Vertikalne šipke mogu biti oblikovane kao prave.. 2/320b) i koji formira sistem „etažiranih“ lukova. poželjno. celom visinom preseka..3.. na svakom licu nosača.. što nije direktno predmet modeliranja štapnim modelima: poprečno zatezanje pritisnutih štapova ili površinske dilatacije u okolini zatega. na primer. Poglavlje 2 : strana 163 od 170 285 . fib MC2010 [61].. potrebno je obezbediti proračunsku količinu poprečne armature... diskutabilno da li dovoljnu i da se kontroliše razvoj ranih (termičkih) prslina.... Kod nosača opterećenih po gornjoj ivici for- mira se sistem strmih prslina (ponovljeno na Sl. ali je zbog male količine od male „pomoći“... zbog čega se vertikalna armatura javlja neefikasnom.. sopstvena težina može biti razmatrana s polovinom uz svaku ivicu..1%  b  150 .. Ipak. od najveće koristi su preporuke date u CEB-FIP MC90 [24] (interesantno je da u novijem. projektant je upućen na korišćenje odgovrajućeg ST modela i armiranje saglasno izabranom modelu i opštim pravilima ovog pristupa. Zato se preporučuje usva- janje horizontalne armature za 25 do 50% veće od minimalne (i na razmaku ne većem od Sl.... nisu ni u koliziji s opštim principima i pravilima ST proračunskog pristupa).. iii Konzervativno..... završavaju preklapanjem s ivičnim ukosnicama. Dimenzionisanje i armiranje U Evrokodu 2.

te prijema efekata neravnomernih sleganja.. Sl.......... do oslonca.... Za slučaj ravnomerno po- deljenog opterećenja qEd.......... glavna podužna armatura vodi se neprekinuta duž celog ra- spona... između gornje i donje ivice..... 23-mar-18 predvideti relativno gustu (razmaci manji od 15cm) vertikalnu armaturu.. sa mogućnošću skraćenja u zonama bližim osloncu. 2/303c) (d-y)/d.. gde ova armatura preuzima ulogu zatege sa malo promenljivom aksijalnom silom po dužini... od oslonca... Vertikalnom površinskom armaturom se prima deo ovog opterećenja. kako je pri- kazano na Sl.. nego je njena funkcija konstruktivnog karaktera sa ciljem sprečavanja bočne nestabil- nosti.. Sl.. Glavna i površinska armatura jednorasponskog zidnog nosača [24] Kod jednorasponskih nosača. 2/322.. Ukoliko opterećenje deluje negde po visini zidnog nosača............... kojom se „veša“ opte- rećenje za gornje delove nosača.................... 2/315).. .. I kod nosača opterećenih po donjoj ivici se preporučuje progušćenje horizontalne armature u donjoj polovini visine nosača. 2/321.... 2/321..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)....... za deo opterećenja određen odnosom (oznake sa Sl........ biće: asw  qEd / f yd .. Razlog ovome je pomenuti mehanizam rada zidnog nosača poput luka sa zategom..... I eksperimentalno je nesum- njivo utvrđena jaka zavisnost granične nosivosti zidnog nosača od realizovanog stepena usi- drenja (videti i tekst uz Sl..... a u oblasti oslonca se mora dobro usidriti....154} Ova vertikalna armatura se bez prekidanja vodi na način da obuhvata donju glavnu armaturu i pruža se visinom preseka... Kada ne postoji dovoljno prostora za usidrenje pravim 286 ....... Tada se potrebna količina vertikalne armature određuje iz uslova da se njom prihvata kompletno opterećenje po donjoj ivici......... ali pod uslovom da se vodi neprekidno (bez preklopa ili ukosnica). Potreba za ovom armaturom ne proizilazi iz proračunskog mo- dela. većeg od 14mm)....... deo nosača iznad opterećenja se tretira na način koji odgovara opterećenoj donjoj ivici.. Vertikalna armatura za „vešanje“ opterećenja [24] Poduž svih ivica zidnog nosača je potrebno obezbediti bar po dve ugaone šipke debljeg profila (na primer....{2..

Linijski elementi produžetkom šipki.. na oba lica nosača jednako. 2/324. predstavlja velika širina zategnute zone..{2...6h (zona 2).. od polovine do polovine susednih raspona). uobičajeno. Ovim..... a druga polovina („parne“ šipke) može biti ukinuta na horizontalnom odstojanju 0.2h.......... pri čemu se....12h.... deo koji se postavlja u zonu 1 je određen s: Aso. formirajući površinsku armaturu u zoni između... Zategom ST modela se.. 2.............. Poglavlje 2 : strana 165 od 170 287 . oslonačka armatura se raspo- ređuje na čak 80% visine preseka...4h od ivice oslonca.. Od ukupne potrebe za oslonačkom armaturom.. Oslonačka armatura se simetrično usvaja i postavlja na oba lica nosača.. polovina ove podužne armature („neparne“ šipke) vodi celom dužinom raspona (načelno......... Razlozi za ovo leže u velikoj visini zateg- nutog dela preseka (videti Sl.....155} dok se ostatak smešta u zonu 2. donja armatura se vodi na isti način. 2/306... Sl. pri čemu se iznad srednjih oslonaca pravo prepušta u susedno polje.... u nepromenljivoj količini duž celog raspona i u visini jednakoj 0. ankerovanje treba izvesti povijanjem....... 2/323....... Kod kontinualnih zidnih nosača.. uz gornju ivicu. Sidrenje na krajnjim osloncima odgovara onom kod jednorasponskih nosača... Sa smanjenjem visine (približavanjem gredi) zida raste pro- cenat oslonačke armature zone 1.. i Prema preporukama domaćih normi – 15%... korišćenjem U-petlji (ukosnica) ili mehaničkim sidrenjem...... 2/324).5  Aso  l / h  1 . na primer). takođe.. sidrenje ove armature treba sprovesti povijanjem u horizontalnoj ravni (Sl....... 2/323).... Zone preporučene distribucije oslonačke podužne armature [24] Oslonačka armatura se raspoređuje u dve zone (Sl. Zona uz gornju ivicu (zona 1) je visine 0. Sidrenje podužne armature [14] (u slučaju kuka u vertikalnoj ravni).. kako bi se izbegla opasnost cepanja betona Sl.... . Kod indirektno oslonjenih zidnih nosača. I ovde je poželjna upotreba tanjih armaturnih profila na razmaku koji ne prelazi 15cm (vezano za maksimalni dopušteni razmak šipki arma- ture koja se postavlja po licu nosača – polovima maksimalnog razmaka).. te zbog manjih zahteva po pitanju dužine sidrenja... Sidri se u zoni oslonaca.. gde postoje uslovi za to.. Prednost je na strani tanjih profila arma- ture zbog povoljnog uticaja na širinu prslina.1  0.. 2/323)... a ispod nje je zona visine čak 0..... Ova armatura se raspoređuje u najnižih 12%i visine poprečnog preseka (Sl.

. Sl.. popunih onih za prijem raspodeljenog opterećenja po donjoj ivici. Ova armatura mora biti postavljena po celoj visini zone vertikalnog transfera reakcije i usidrena povijanjem u zajedničku zonu dva zida ili ankerovana ukosnicama (Sl.. velike potrebe za uzengijama).. U tom smislu.. 2/326. . kojim je pretpostavljeno da se transfer opterećenja s poprečnog zida obavlja samo u do- njem uglu poprečnog zida. a velikih optereće- nja (posledično. dok je oslonački zid indirektno opterećen. neophodno je preduzeti odgovarajuće mere na strani poprečnog. zida. Podrazumevano. drugačije oznake): PEd . što je slučaj kod direktnog oslanjanja zidnog nosača. Naime. celom visinom nosača.inc Sl... 2/56)..inc.vertikalno smicanje. pri čemu se osim zajedničke površine dva zida mogu koristiti i uski prostori sa strane (Sl.156} 2  f yd  sin  Ovde treba primetiti i razliku u prijemu reakcije poprečnog zida uzengijama i kosim šipkama. deo reakcije (preporučeno.. i ovde je uzengijama oslonačkog zida potrebno prihvatiti („obesiti“) kompletnu reakciju oslonjenog zida. poprečni zid je indirektno oslo- njen. i ugla pod kojim su šipke povijene u odnosu na horizontalu.. uzengijama se obezbeđuje prijem koncentrisane reakcije delujuće u donjoj zoni oslo- načkog zida. Svakako. 2/327 je prikazano jedno rešenje kojim je obezbeđen transfer reakcije poduž određene visine nosača.. mora biti uravnotežen. {2.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). povoljnije stanje naprezanja je transfer ove reakcije većom dužinom... 2/325. ova armatura je i deo donjeg zategnutog pojasa nosača (zategnuti pojas se na krajevima 288 . duž donje polovine visine). 2/327b... Na Sl. α (Sl. Istovre- meno.inc  . jasno je da par sila kosi pritisak . Sl. PEd. ove uzengije se. vode neprekinuto.. Poput indirektnog oslanjanja grednih eleme- nata.. a raspored koso povijenih šipki ukazuje na prijem sile duž određene visine (na primer.. u ho- rizontalnom smislu – horizontalnom armaturom...... indirektno oslonjenog. ali da bi se obezbedio.. 2/325c.. Kose šipke – plan sila [14] As . 2/325a. Kako se vertikalno smicanje zapravo prenosi preko kosih pritisnutih betonskih štapova. prema Sl. 23-mar-18 U situacijama kada se poprečni zidni nosač oslanja na drugi. 2/326.. uzengije predstavljaju konzervativno reše- nje.. horizontalne ukosnice obeležene pozicijom 3).. Potrebna količina ove armature se određuje na bazi intenziteta dela reakcije koji se prima ko- sim šipkama. do 60%) može biti prihvaćen povijenom kosom armaturom postav- ljenom u sredini debljine zida.. Indirektno opterećen zid [59] Zbog ograničenosti prostora.

2. Sl. Sl. Linijski elementi raspona povija ka gore). drugi zid… Poglavlje 2 : strana 167 od 170 289 . Horizontalna armatura za obezbeđenje zone transfera reakcije poprečnog zida [59] Alternativno. 2/328a. Dodatna armatura za obezbeđenje zone transfera reakcije poprečnog zida [59] Iz plana sila modela je jasno da dijagonalni pritisci u betonu u uglu odgovaraju dvostrukoj sili (2Fc) pritiska u (globalno) pritisnutom štapu. u potpunosti odgovarajuće indirektnom oslanjanju zidnog nosača. Za prijem ovih dveju sila je potrebno obezbediti dodatnu armaturu u količinama koje odgovaraju silama u zategama. 2/328b (videti i Okvir 2/14). 2/327. a prema skici Sl. na stub. može se razmatrati ST model prikazan na Sl. a dijagonalna sila pritiska se „razgranava“ ortogonalnom armaturnom mrežom. u formi uzengija ili ukosnica (položaj čvora je vrlo blizu ivice). Oslanjanje zidnog nosača na poprečni zid je. Mana ovakvog pristupa je smanjenje kraka pojasnih sila usled visokog težišta zategnutog pojasa. a sila u horizontalnoj zatezi – pojasnoj sili zatezanja (Ft2=Ft1). pozicija 6). Takođe. kod kojeg zategnuti pojas ostaje nisko u preseku (na slici simbolično prikazano samo šipkama jednog reda. I horizontalnu i vertikalnu armaturu treba oblikovati bez prekidanja na ivicama. sa stanovišta datih razmatranja obezbeđenja zone vertikalnog transfera. sila u vertikalnoj zatezi u uglu odgovara reaktivnoj sili (Ft3=V). 2/328.

. Sl..{2... u (preporučenih 12% visine nosača)... prethodni zahtev se može „relaksirati“ povećanjem površine razmatranog preseka... to se maksimalni pritisak određuje saglasno {2.. 2/329....... prema Sl. Kod direktno oslonjenih zidnih nosača..... ne računa s doprinosom proračunske armature...... prema skici..... te da se. širinom oslonca... Krajnji CCT čvor [59] Sl.CCT .. Kod krajnjih oslonaca formira se klasičan CCT čvor... kritičnim se može pokazati i ovaj pritiskujući napon........ Vertikalna armatura mreže je određena potrebom prijema kompletne reakcije (transverzalne sile)..... dok je kompleksnijeg oblika iznad srednjih oslonaca Sl... 2/330............ te je neophodno proveriti i uslove po licu čvora širine a5: Fc 5   Rd ... 2/330..... 290 ..{2... što odgovara pritisnutim dijagonalama u betonu nešto strmijim od ugla od 45°......... prema Sl... ........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu)... Kritičnim se javlja oslonački (horizontalni) presek zbog potrebe prijema velikih reakcija rela- tivnom malom površinom (bxa1)..CCT  As  f yd ... a1................. Po pravilu...max.... 2/328. transfer vertikalne reakcije se obavlja samo u donjoj zoni preseka.. ..... Kako je reč o CCT čvoru. sa definisanom površinom dodatnog armi- ranja.. 2/331.136}: VRd  a1  b   Rd ....... neophodno je predvideti vertikalnu armaturu za- rad obezbeđenja dovoljne nosivosti... i nagibom dijagonalnog pritisnutog štapa....... visinom zategnutog pojasa.........max.... Ili........... S obzirom da je sila u pritisnutoj dijagonali većeg intenziteta od reakcije... treba obezbediti dovoljnu nosivost ovog lica čvora... načelno.. θ....... korekcija visine zategnutog pojasa može biti od koristi. Srednji oslonački čvor [59] Čvor u uglu je određen debljinom zida.....157} Ukoliko u donjoj (oslonjenoj) zoni nosača postoji „proširenje“ u obliku ploče........ dok je se za određivanje potrebne horizontalne armature koristi 80% sile reakcije. Obezbeđenje zone oslonca prema PBAB87 Obezbeđenje zone transfera vertikalnog opterećenja indirektno oslonjenog zidnog nosača prema PBAB preporukama odgovara modelu razmatranom na Sl............... 2/329...........................158} a5  b U slučaju da uslov nije zadovoljen... 23-mar-18 Okvir 2/14.......

Srednji čvor se može posmatrati kao dvostruki CCT ugaoni (krajnji) čvor. za preporuku je da se svaki konkretan slučaj posebno analizira. a kako. projektantima se sugeriše poseban oprez u obezbeđenju oslonačkih zona od krtog loma. te kako su šipke ove armature. 2. relativno velikih prečnika za povijanje u petlju u širini debljine zida. Sl. to je preporuka da se ankerovanje obavi ukosnicama (videti na Sl. Primer armiranja kontinualnog zida [59] S obzirom da se naponske slike u kontinualnom zidnom nosaču. Sl. Kada je zidni nosač opterećen koncentrisanim silama. ilustracije radi. prikazan plan armiranja jednog dvorasponskog kontinualnog zidnog nosača. 2/332. Poglavlje 2 : strana 169 od 170 291 . ne postoji dovoljno prostora za realizaciju dužine ankerovanja pravim završetkom. Reakcije direktno oslonjenog zidnog nosača [14] Vertikalna armatura oslonačkog elementa mora biti prepuštena u zidni nosač i tamo usidrena. Generalno. po pravilu. radikalno menjaju već sa vrlo malim diferencijalnim sleganjima. 2/331. te pratećeg poprečnog cepanja. Linijski elementi Horizontalna pojasna armatura mora biti u potpunosti ankerovana. a pogotovu oslonačke reak- cije. 2/332 je. te razmatranje anvelope ne- povoljnih „razvoja“ događaja. najbolje je velike intenzitete koncentrisanog optere- ćenja prihvatiti projektovanjem vertikalnih rebara (stubova). posebno s aspekta prijema i uvođenja sila u površinski element. po pravilu. 2/332). koja se prostiru celom visinom zida (baš kao što je to preporučeno i kod oslanjanja – indirektno). Na Sl.

...159}  min Q  l  c . Lokalizovano priti- skujuće dejstvo će za posledicu imati razvoj napona zatezanja u horizontal- nom pravcu. za koje je potrebno predvideti armaturu uz obe ivice.. Koncentrisano opterećenje zidnog nosača [14] da je dovoljna za prijem četvrtine sile Qu.. Od posebnog značaja kod ovih nosača je (analogno zidnim nosačima) dobro usidrenje šipki glavne armature i obezbeđenje nosača horizontalnom armaturom celom dužinom grede... „prelaznu“..... Glavna armatura se celom ili dvo-trećinskom količinom prostire celim rasponom.... 2/333 prikazan je slučaj delo- vanja koncentrisanog opterećenja na gornjoj ivici zida. Iako nije aktuelno sa stanovišta propisnih odredbi. njihovu definiciju. u formi zatege.. armiraju se odvojenim šipkama gornje i donje zone.. Količina svake od ovih armatura se određuje na način Sl.... orijentaciono. . 2/333. Data je skica plana armiranja proste i kontinualne visoke grede je data. 23-mar-18 Na Sl.. pri čemu je pretpostavljeno da vertikalno rebro ne postoji. sada. Q  d  2c  za ivične oslonce   u u   l d  Okvir 2/15... te vertikalnim uzengijama. kako je pokazano na skici. Visoke grede u domaćoj praksi Domaćom praksom su prepoznate visoke grede kao „prelazni“ elementi između grednih elemenata i zidnih nosača.... a od velike važnosti je njeno dobro sidrenje na ivičnim osloncima... treba dodati i silu koja potiče od koncentri- sanog opterećenja.. 2  d  za srednje oslonce    Tu   .. iznad oslonaca. principi armiranja ovakvih elemenata ostaju nepromenjeni...{2. ~~2~ 292 . Transverzalnoj sili od ostatka opterećenja. a koja se računa kao manja od sledećih vrednosti (prema PBAB87):   Qu l  2c Qu d  2c  min  2  l .Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).......... Visoke grede sa odnosom raspona prema visini u granicama između 2 i 5.. Pravila za njihovo armiranje uvažavaju baš ovakvu......... kojima treba prihvatiti ukupne glavne napone zatezanja.

gredni elementi. Pune AB ploče jednog pravca prenosa opterećenja oslonjene na grede Puna ploča se tretira kao kontinualna. Pune armiranobetonske ploče oslonjene na grede su među najčešće korišćenim tavaničnim sistemima u primeni. po pravilu i. uprkos manama vezanim za njihovu veliku težinu ili loše izolacione karakteristike. u dva pravca. UVOD Međuspratne konstrukcije pregrađuju višespratne objekte određujući im etaže. a može biti izvedena sa ili bez vuta. otpornosti na dejstvo visokih temperatura. na Sl. 3/1. ne nužno ravnopravnih dimen- zija (Sl. u oplati formiranoj na licu mesta u samom objektu (zgradi). biće razmatrane u nastavku praćenjem sledeće klasifikacije : • monolitne. Imaju funkciju prijema vertikalnog i horizontalnog opterećenja i prenosa na stubove i zidove. uopšte. 3. ukoliko postoje grede u dva ortogonalna pravca. 3/2a). češće. Brujić: Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu) 293 . Zahvaljujući svojoj trajnosti. Najčešće se primenjuju monolitne tavanice. umesto na stubove. pločom se opterećenje prenosi u dva pravca. na stubove se mogu pružati samo u jednom (ređe. 3/1b je prikazan sistem paralelnih greda među kojima su i se- kundarne grede oslonjene na poprečne gredne elemente. • kombinacija greda i punih ploča koje opterećenje prenose u dva pravca. ili • rebraste ili kasetirane tavanice. MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE I STEPENIŠTA 3. • tavanice sa šupljim telima (polu-montažne). S obzirom na velike mogućnosti njihovog dispozicionog i statičkog rešenja. Pri tome. velikoj krutosti u svojoj ravni i ostalim navođenim povoljnim karakteristikama armiranog betona kao materijala. Kada se grede pružaju samo u jednom pravcu. 3/1b. do- minantno se izvode u armiranom betonu. Načelno. Liju se in situ. Mogu da se projektuju kao: • kombinacije greda i punih ploča koje opterećenje prenose u jednom pravcu. ali za konfiguraciju i Ne nužno na stubove.1. Ploče s vutama se češće primenjuju kod punih ploča jednog pravca pružanja. puna kontinualna ploča neminovno prenosi opterećenje upravno na grede (ka gredama). u jednom pravcu. i • montažno-monolitne i montažne međuspratne konstrukcije. Sl. Sl. oslonjeni. 3/1a) ili. Na primer. • pečurkaste pune ploče sa ili bez kapitela. Sl.

bilo u sklopu okvira koje formiraju zajedno sa stubo- vima. kada obezbeđuju tavanici i dvoosni prenos opterećenja na oslonačke grede ili zidove. koriste prefabrikovani oplatni elementi (zarobljena oplata) za oblikovanje preseka noseće mo- nolitne betonske konstrukcije. Rebrastim tavanicama se nazivaju one kod kojih je tanka puna AB ploča ojačana grednim ele- mentima – rebrima s donje strane na način da donja površ tavanice nije ravna. izvođenje ovih tavanica se karakteriše značajno povećanim troškovima formiranja oplate. odnosa stranica većim od 2 ploče mogu biti ana- lizirane kao da prenose opterećenje u jednom pravcu.. Rebra se mogu pružati samo u jednom pravcu. zahvaljujući dvoosnom pre- nosu opterećenja. iako efikasnije u prenosu opterećenja. uz mere pokrivanja armaturom mome- nata u drugom pravcu. koje se. Ideja orebravanja tavanice je logična: minimiziranjem debljine ploče i grednim prenosom opterećenja. nego su rebra vidljiva. oslanjaju u tačkama međusobnih preseka. kod koji se. time i racionalnije. kada i tavanica prenosi opterećenje samo tim pravcem.). podrazumeva tretman kontinualne ploče kao nepo- kretno vertikalno oslonjene na obodne grede i. zbog oblika. Takav je slučaj prikazan na Sl. se pokazuju značajno efikasnijim i racionalnijim elementima. u primeni je čitav niz različitih rešenja polumontažnih tavaničnih konstrukcija. međuspratne (i krovne) konstrukcije mogu biti formirane i od ploča drugih oblika osnove (kružne. a u novije vreme masovno i u stanogradnji. prenoseći opterećenje u kraćem pravcu. Ukršteni gredni elementi se. trougaone. samim tim i u težini tavanice. S druge strane. 3/2a). bilo kao nezavisnih kontinualnih greda. nepravilne…). 3/1b. Ove „bezgredne“ tavanične konstrukcije imaju kontinualnu punu ploču direktno oslonjenu na stubove ili oslo- njenu na stubove preko kapitelnih konstrukcija. u pojednostavljenoj i za praksu redovno dovoljno tačnoj analizi. oslanjaju na „jake“ grede drugog pravca. Pečurkaste međuspratne konstrukcije (Sl. na stubove (Sl. koja razmatra interakciju ponašanja svih konstruktivnih elemenata. gde se ploče. Krstasto-armirane ploče. biblioteke. Ove druge se.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). oslanjaju na grede jednog pravca. dalje. Uglavnom za potrebe stanogradnje. oslonjene na stubove Projektovanje tavaničnih ploča u kombinaciji s grednim elementima. 23-mar-18 greda koje formiraju polja ploča izduženim. Sl. koje imaju uporedive raspone u dva ortogonalna pravca. tamo gde su ovi uporedivi s onima glavnog pravca. 3/2b) se primenjuju kod većih korisnih opterećenja (skladišta. ostvaruje se značajna ušteda u količini betona. ili mogu biti postavljena u dva (ređe u tri) pravca. 294 . Primena odgovarajućih softvera za strukturalnu analizu omogućuje detaljniju analizu. nazi- vaju kasetiranim tavanicama. Pune ploče oslonjene na grede i pečurkaste tavanice. garaže. 3/2. u sledećem koraku. ma na koji način to bilo uči- njeno. se jav- ljaju još složenijima za izvođenje. analizu grednih elemenata.. Kasetirane tavanice. najčešće. uglavnom (klasifikacija ne može biti do kraja dosledna). u odnosu na pune ploče. Osim pravougaonog oblika.

2. uobičajena praksa Pune ploče su minimalne debljine 7cm u slučaju kada su opterećene površinskim opterećenjem. 3. ploče su dvoosno napregnuti elementi kod kojih napone zatezanja prima armatura najčešće postavljena u dva ortogonalna pravca. Uslovi oslanjanja ivica ploče (konvencija) [89] linijski na zid ili gredu. oblika. 10cm ako je reč o pločama po kojima se kreću putnička vozila. Pri tome. Minimalne debljine punih ploča. tačkasto na stub ili može imati slobodnu. kod kojih je samo jedan (donji) deo tavanične konstrukcije prefa- brikovan. Prelaznim rešenjem između monolitnih i montažnih se javljaju mon- tažno-monolitne tavanice. ali može biti i drugih. 3/3. Ploča može biti oslonjena Sl. kraća strana će biti obeležavana sa lx.2. Minimalna debljina krovnih ploča je 5cm. a drugi deo se betonira in situ. Minimalna debljina ploče je. Uvod Pod armiranobetonskim pločama podrazumevaju se ravni površinski nosači male debljine u odnosu na ostale dve dimenzije. tavanična konstrukcija može biti formirana od gotovih prefabrikovanih elemenata. 3. Ploče kod kojih je odnos debljine i kraće strane manji od 0. 3/3 data je konvencija obeležavanja uslova oslanjanja ivica ploče. Poglavlje 3 : strana 3 od 112 295 . PRAVOUGAONE PLOČE 3. neoslonjenu. dominantno momenti savijanja. kod pravougaonih ploča.2.1. momenti uvijanja i transverzalne sile. opterećene dominantno upravno na svoju ravan – savijane. Za kontinualne ploče može biti približno usvojen jednakim 4/5 kraćeg raspona. ili ploča može biti kruto ili elastično uklještena.2. Opterećenje se može pojaviti u površin- skom. ivicu. Međuspratne konstrukcije i stepeništa Konačno. proiz- voljnih. a duža sa ly. prefabrikovani delovi tavanice formi- raju oplatu za naknadno izliven beton. Na Sl. Ukoliko se prefabrikovanim elementima formira kompletna tavanična konstrukcija reč je o montažnim tavanicama.1. kada je rotacija potpuno ili delimično sprečena. Okvir 3/1. Za ove odnose veće od 0. odnosno 12cm za ploče opterećene teretnim vozilima. Linijsko oslanjanje može biti slobodno.1. linijskom ili koncentrisanom (mada se koncentrisano dejstvo uvek prenosi preko neke površine) obliku. Na ovaj način. dok se debele mogu pojaviti potre- bnim kod temeljnih konstrukcija ili kod specifičnih objekata poput skloništa. PUNE PLOČE OSLONJENE LINIJSKI 3. Površina koju ploča pokriva je najčešće pravouga- onog oblika. gde je l0 razmak nultih momentnih tačaka po kraćem rasponu. kada nije sprečena rotacija na osloncu. U opštem slučaju. a statički uticaji se određuju primenom teorije elastičnosti ili plastičnosti. određena i sledećim uslovom min h  l0 35 . U inženjer- skim konstrukcijama se primenjuju uglavnom tanke ploče. dodatno. a kao posledica opterećenja u srednjoj ravni ploče mogu se javiti i aksijalne sile. Pune su one ploče koje su bez šupljina ili „razgranatih“ delova u poprečnom preseku. Pod dejstvom opterećenja. Navedene minimalne deb- ljine ploče se ne odnose na ploče rebrastih i kasetiranih tavanica. po teoriji debelih ploča. ploče se proračunavaju kao debele. deformaciju ploče prate sile u preseku.2 se smatraju (proračunavaju) tankima.

Treba primetiti i da je proračunska potreba za pritisnutom armaturom kod ploča nepoželjna.. po pravilu manje od širine grede. Vute kod punih ploča [89] Najčešće.. Međutim. 1/116). zbog čega informativno može biti oslanjanje na uobičajenu praksu (videti Okvir 3/1). dati kriterijum se može kori- stiti samo u okviru iterativne procedure. pa je praksa.... da se efek- tivni rasponi modeliraju jednakim osnom rastojanju oslonačkih elemenata (videti i Okvir 3/2).. načina oslanjanja ploče i koeficijenta armiranja zategnutom i pritisnutom armaturom se postavljaju granice po odnosu raspona i statičke visine ploče čijim zadovoljenjem se smatra da je automatski zadovoljen i zahtev graničnog stanja ugiba – ugib je manji od l/250.... 1/97.... 3/4)..... Iako postoji mogućnost da se i pločom manje debljine zadovolje kriterijumi ugiba.. posredno. 23-mar-18 Ploča može biti pojedinačna... a retko..1} Sl.... {1.. 3/4c) za manju od vrednosti polovine debljine ploče i polovine širine oslonca: leff  ln  a1  a2 ... i u Evrokodu 2 se implicira minimalna (ili poželjna) debljina ploče........... jaka preporuka ostaje na zadovoljenju baš predmetnog kriterijuma. kriterijumima i po odnosu raspona i statičke visine u cilju zadovoljenja graničnog stanja ugiba (razmatrano u §1. to je očekivano da efektivni raspon bude određen na bazi debljine ploče........ ovo je po- vezano s nepogodnostima softverskog modeliranja elemenata.. se zadebljavaju u oslonačkim zonama formiranjem vuta. a ovaj poslednji je i maksimalni nagib koji proračunski može biti usvojen.. ipak.{3...II. 3/4. sa rasponima lx i ly. ploče se projektuju konstantne debljine. ili kontinualna u jednom ili oba smera.......... Za efektivni raspon ploče se usvaja svetlo rastojanje između oslonaca uvećano na svakom od krajeva ( a1 i a2. S obzirom na nepoznat koefici- jent armiranja ploče u trenutku preliminarnog određivanja njene debljine.... Proračunski rasponi punih ploča su definisani opštim odredbama za efektivne raspone linijskih elemenata i ploča (Sl............ 3/5........ bez i Konkretno. ponovljeno na Sl.. Sl.. kod konzola – samo na jednom kraju.. te se izraz može koristiti s nultom vrednošću odgovarajućeg koefici- jenta armiranja.... .. ovim kriterijumima u funkciji klase betona........Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). zbog komplikovanijeg izvođenja..... sa istim ili različitim rasponima u odgovarajućim pravcima x i y..... Efektivni rasponi punih ploča [39] Kako je uobičajeno oslanjanje ploča na gredne elemente....... Vute se projektuju uobičajeno u na- gibu 1:4 do 1:3.. Sl. U Evrokodu 2 se ne daju eksplicitni zahtevi vezani za minimalne debljine punih ploča......5...151}....... Međutim..5. 296 ...5. Sl...... a posebna proračunska kontrola ugiba nije potrebna....

Pritom. ali ne i manja vrednost od 65% momenta punog uklještenja. Poglavlje 3 : strana 5 od 112 297 . 2/9). Ploče koje opterećenje prenose u jednom pravcui Pravougaone ploče (Sl. 3/7) koje su oslonjene samo na dve naspramne strane (pojedinačne ili kontinualne) i ploče koje su uklještene samo na jednoj strani (slobodne na ostale tri) prenose opterećenje osloncima samo u jednom pravcu. prema PBAB87 Prema domaćim normama. Visina vute se obično projektuje uporediva sa debljinom ploče. proračunski raspon ploča se usvaja jednakim osovinskom rasponu oslo- načkih elemenata (grede. Samo u slučajevima kada su oslonački elementi velike širine (veće od 0. Naravno. teorijski raspon. Dimen- zionisanje preseka nad osloncima se može spro- vesti u odnosu na redukovane vrednosti oslonač- kih momenata. Proračunski raspon.1. se određuje 5%-nim uvećanjem svetlog raspona (raspona svetlog otvora). Kontinualne ploče mogu da se analiziraju uz pretpostavku da su na osloncima slobodno oslo- njene (osloncima nije sprečena rotacija).2. doprinos vuta krutosti se zanemaruje. u oba smera. Okvir 3/2. Kada je ploča kruto (monolitno) vezana s oslo- načkim elementom. prema skici. Transverzalne sile kod tankih ploča su redovno dovoljno male da bi kontrola glavnih napona zatezanja rezultovala potrebom za osiguranjem. 2/8). kao merodavan za dimenzi- onisanje može da se koristi moment u preseku Sl. Međuspratne konstrukcije i stepeništa obzira na stvarni. zidovi). dovoljno je analizirati traku jedinične širine (uobičajeno 1m) kao gredni element. 3. ovo mora biti i proračunski pokazano. 3. Moment savijanja nad osloncima [89] na ivici oslonca (Sl. Prilikom određivanja statičkih uticaja. a sračunati uticaji važe za svaku susednu i U daljem tekstu se koristi i fraza „ploče jednog pravca“. merodavna vrednost momenta na ivici oslonca treba da odgovara ne-preraspodeljenim uticajima (kada se koristi analiza s pretpostavkom preraspodele uticaja). 3/6 (i ra- nije na Sl.2. Ploče se najčešće dimenzionišu prema momentima savijanja i aksijalnim silama (ukoliko ih ima).1lo) ili kada ne postoji jasno definisan oslonački element. 3/6. Razmatramo li ravnomerno podeljeno opterećenje ovakvih ploča. kako je prikazano na Sl.

Izuzetak predstavljaju zone u blizini oslonaca kontinualnih sistema.... a sa My u upravnom pravcu na glavnii.... 3/8) ploče je približno prizmatična (cilindrična)....... „Prizmatična“ deformaciona površ i momenti savijanja ploča „jednog pravca“ gde je sa Mx obeležen moment savijanja u glavnom pravcu..... ν. Deformaciona površ (Sl. koji su po vrednosti jednaki: M y   M x ....... gde je glavna armatura u gornjoj zoni..... svaka traka glavnog pravca je u svom bočnom deformisanju ograničena susednim glavnim trakama. uobičajeno je da se za indeks momenta savijanja koristi pravac armature koju...................20 (proračunski se obično usvaja jednakim 0.................. kada podeona armatura može da izostane ukoliko nema i Kod površinskih elemenata..... Glavna arma- tura se određuje dimenzionisanjem izdvojenog grednog elementa i postavlja u pravcu ra- spona..Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Ova armatura se naziva podeonom i propisima se ograničava na minimalno 20% glavne... podeonom) pravcu javljaju oko pet puta manji momenti savijanja od onih u glavnom.. to se u ne-glavnom (tzv..... to se i u ovom pravcu realizuju momenti savi- janja.. ....... kod kojih se moment savijanja prikazuje u obliku raspodeljenog momenta na jediničnoj širini (kN/m).. 298 . 23-mar-18 traku.. umesto ose oko koje momenat savija. Time je i potreba za armaturom ne-glavnog pravca srazmerno manja....... Sl....{3...... Kako je Poisson-ov koeficijent za beton u granicama između 0... Kako je bočno deformi- sanje određeno Poisson-ovim koeficijentom.......... kao potrebnu.. 3/7..............16 i 0.. 3/8....20)..... proizvodi...2} Sl.... Ploče „fizički“ jednog pravca [89] U drugom pravcu (pravac paralelan osloncima) posmatrano..

. Tako su njegove vrednosti za glavnu armaturu 0.. .132})..075% za mre- žastu MA500/560 armaturu.. Za glavnu armaturu.. 0. transfer sile na armaturu. voditi u više redova..0013  d   ..5.1): f ctm  mm2  Ast . Pregled je dat u narednoj tabeli (Tabela 3/2). Slično.. Tabela 3/1... treba imati na umu da je uslov odsustva poprečnih momenata savijanja teško ispuniti kod linijskog oslanjanja ploča na gredne elemente..4 4..3} f yk  m  Primenom izraza {3.4.. mora zadovoljiti i apsolutne vrednosti propisanog minimuma.15% za glatku armaturu GA240/360.. ali bar za 20% veća od proračunski potrebne prema graničnom stanju loma.. ploča u svakom pravcu mora biti armirana bar minimalnom količinom zategnute armature..17 0..10% za rebrastu armaturu RA400/500 i 0....20 0... Izuzetak su sekundarni elementi u kojima se može prihvatiti izvestan rizik od krtog loma.. Minimalna armatura punih ploča. kao i u §2.. Međutim.5.1.. Sa gornje strane.. količina podeone armature se uo- bičajeno ograničava na količinu 65% glavne armature..26 Ovom količinom armature se presek obezbeđuje od krtog loma: situacije kada bi...1 4.13 0. {1. {2. kada usvojena armatura može biti i manja od navedene minimalne. i Mogućnost izostavljanja podeone armature u zoni iznad oslonaca kontinualnih sistema se eksplicitno navodi u Evrokodu 2.. po pojavi prsline. u funkciji korišćene vrste armature. određenom na isti način kao i kod grednih elemenata ii (već korišćeno u §2.. 3.4. načelno. Minimalni koeficijenti armiranja punih ploča (fyk=500MPa) fck [MPa] ≤25 30 35 40 45 50 60 70 90 fctm [MPa] 2. Kod lako armiranih/opterećenih ploča ovaj uslov često nije moguće ispuniti zbog odredbi kojima se definiše minimum armature.10% za glatku GA240/360.075% za mrežastu MA500/560 armaturu (date vrednosti minimalnih procenata armiranja su validne za glavnu armaturu svih punih ploča).5 3.3} određeni minimalni koeficijenti armiranja rastu s pritisnim čvrstoćama (klasom) betona na način prikazan tabelom (Tabela 3/1). ii Primenom izraza {3.... Osim ovoga.. Osim ovako definisanih minimuma armatura... ali i na mestima dejstva koncentrisanog opterećenja.....3} Poglavlje 3 : strana 7 od 112 299 .....15 0.... postavljaju se i maksimalni razmaci za podeonu armaturu...... Uslovi pravilne ugradnje betona diktiraju i potrebu postavljanja armaturnih šipki na dovoljno velikom međusobnom udaljenju – preporučuje se da osovinski razmak šipki ne bude manji od 5cm.. 0.26   d  0....... Međuspratne konstrukcije i stepeništa poprečnih momenata savijanjai. opet postavljene u funkciji vrste armature: 0. Kod debljih ploča armatura se može. Preseke u kojima nije obezbeđena ova količina armature treba smatrati nearmiranim.2 3..... treba imati na umu i odredbe koje se odnose na minimalne količine arma- ture grede u cilju prevencije koncentrisanja prslina (§1..8 4....5. Minimalno. razmak šipki armature ne sme biti veći od dvostruke debljine ploče. Okvir 3/3...23 0.9 3... uzrokovao tečenje armature.6 5. propisuju se i maksimalno dopušteni razmaci između susednih šipki pojedinih armatura.2. Minimalna količina podeone armature..24 0.min  0.. ukoliko postoji potreba...{3. definišu se minimalni geometrijski procenti armiranja punih ploča u najviše napregnutim presecima..II. prema PBAB87 U Pravilniku BAB87..085% za rebrastu RA400/500 i 0. na mestima maksimalnih naprezanja....21 0. dok za ostatak ploče važe oko 50% veći razmaci.1. niti od 250mm.6 2.18 0.16}. osim iz pomenutog uslova petine glavne armature...0 ρmin [%] 0..

Za površinske ele- mente.5  h  450mm Kao i kod grednih elemenata. što za posledicu ima manje maksimume mo- menta savijanja (neposredno ispod koncentrisanog opterećenja). 23-mar-18 Tabela 3/2.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). u ovim situacijama. 3/10 prikazani su ugibi i oblici momenata savijanja u dva pravca za jednu ploču prosto oslonjenu samo na dve naspramne ivice. ali i veću zonu rasprostiranja. Očigledno. 3/9. površina zategnute ili pritisnute armature u preseku (izvan zone nastavljanja armature) je ograničena i sa gornje strane. u ovoj zoni je neophodno obezbediti veću količinu armature podeonog pravca od do sada pominjane. Glavna armatura ploče se projektuje kao spoljašnja. Sl. 300 . odnosno Ø/s (profil Ø na razmaku s). koeficijentom armiranja od 4%. Iz prikazanih dijagrama se već može zaključiti da se „poremećaj“ koncentrisane sile „oseća“ na jednom delu dužine ploče – u zoni dejstva koncentrisane sile. gde su karakteristični uticaji određeni u linijski raspodeljenom Sl. dobijajući na taj način veću statičku visinu. 3/9). je karakteristično i određivanje i usvajanje armature u linijski raspo- deljenom obliku. Dejstvo koncentrisane sile na ploču „jednog pravca“ i Razmak šipki je obeležen s e. a podeona kao u- nutrašnja (Sl. u linearno-elastičnoj analizi homogenog materijala određena Poisson-ovim koeficijentom: veće vrednosti ovog koeficijenta „rasprostiru“ koncen- trisano opterećenje poprečno na veću širinu. umesto Poisson-ovog koeficijenta. Time. od interesa je obezbediti veće količine podeone armature od minimalnih 20% glavne. 3/10. Kod armiranobetonskih elemenata. Dužina (paralelno liniji oslanjanja) zone je. pravcu. koncentrisano optere- ćenje se „rasprostire“ po dužini podeonom armaturom. Koncentrisano opterećenje i na ploči „jednog pravca“ angažuje savijanje u drugom. podeonom. Maksimalni razmaci šipki Glavna armatura Podeona armatura Najopterećeniji preseci i zone koncentrisanog opterećenja 2  h  250mm 3  h  400mm Ostatak ploče 3  h  400mm 3. umesto u apsolutnom – mm2/m. Na Sl. Armiranje ploče „jednog pravca“i [89] obliku (kN/m ili kNm/m).

............... momenat se ne raspoređuje konstantno po širini b3....... b3.. odnosno 1:1 kroz kompaktne materijale (Sl...{3... prema (Sl........ biti zamenjen kružnim ukoliko se stranice pravougaonika ne razlikuju u dužini više od 50%:   2  b1  b  ......{3.................................................. 3/12.. Sl..... koncentrisana opterećenja (nikad nisu zaista tačkasta) mogu biti zamenjena lokalnim povr- šinski raspodeljenim opterećenjima... 3/11)........................................... ........... ..... 3/12.............. Koncentrisano i linijsko opterećenje [89] Momenat koncentrisanog opterećenja (u obliku kNm............{3......................6} i Naravno... pri tome...... Sl..........65....... Međuspratne konstrukcije i stepeništa U proračunu površinskih elemenata................4} Zona „osećanja“ koncentrisanog opterećenja.............. Površina u srednjoj ravni ploče na koju se koncentrisano opterećenje rasprostire se određuje proširenjem površine na površini delovanja u nagibu 2:1 kroz rastresite........... 3........... pri opterećenjima bliskim graničnim............. nego je opada od mesta delovanja kon- centrisanog opterećenja na obe strane................. sračunat kao za gredni nosač) se na širini b3 može (dovoljno je tačno) raspodeliti ravnomernoi: M p  M P b3  kNm/m ...... 3/12): b3  b2  lx  Asp / As ...........5} Na isti način se određuje širina ove zone i kada je reč o linijski koncentrisanom opterećenju prikazanom na Sl...... 3/11................... raspona ploče i pretpo- stavljenog odnosa podeone i glavne armature......... Rasprostiranje koncentrisanih opterećenja [89] Pravougaoni oblik površine koncentrisanog dejstva može.... koji se za ovaj slučaj obično usvaja u maksi- malnoj vrednosti – 0.......... se određuje u funkciji prethodno određene širine dejstva koncentrisanog opterećenja u srednjoj ravni ploče. Usvajanje konstantne vrednosti ima opravdanje u podrazume- vanoj duktilnosti elementa i sposobnosti da.. Poglavlje 3 : strana 9 od 112 301 ........... b2.... u cilju umanjenja vrednosti pojedinih statičkih uticaja.. ...... preraspodeli uticaje saglasno izabranom načinu armiranja.....

3/13. usled deformacije. a stepen uklještenja je odre- đen relativnom torzionom krutošću grede. Rasprostiranje koncentrisanog opterećenja u ovom slučaju može biti usvojeno kao što je prikazano na Sl. u svemu kao što je ranije opisano. i obezbeđenje od prskanja ploče u ovom preseku ii. 3/15. Sl. Sl. iako su zahtevi koji se u ovom smislu daju u Evrokodu 2 znatno blaži: moment elastičnog uklještenja koje nije modelom obuhvaćeno treba i Za armaturu poduž ivice se može (i uobičajeno je) se koristiti ista armatura koja se koristi za armira- nje ostatka ploče u tom pravcu. Uobi- čajeno je simetrično armiranje ivične zone podužnom armatu- Sl. 3/15c). Prihvatanje momenata elastičnog uklještenja. 302 . Uloga konstruktivne armature u gornjoj zoni je. realizovala koncentrisana prslina. u praktičnim proračunima se ovo zanemaruje i ploča se tretira kao slobodno oslo- njena. kako je rečeno. Ovim su određeni momenti u polju nešto veći (konzervativno). Dejstvo koncentrisane sile na ivici konzolne ploče [89] rom i povijanje glavne armature u donju zonu ploče (Sl. pod uglom od 45º. na slobod- noj ivici. 3/13). postiže se kon- struktivnim armiranjem. kao na Sl. ii Nearmiranoj u gornjoj zoni. elastično uklještenje. o čemu treba voditi računa prilikom armiranja ploče. Veza između ploče i ivične grede je. 23-mar-18 Dejstvo koncentrisane sile na i- vici konzolne ploče. time i pre svega.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). te načinom armiranja ploče. 3/13. Prijem momenata elastičnog uklještenja na slobodno oslonjenoj ivici ploče [89] Budući da je torziona krutost grednog elementa za naprezanja bliska graničnom stanju nosi- vosti mala. Na krajnjim osloncima je u praksi uobičajeno povijanje polovine armature iz polja nad krajnji oslonac (Sl. 3/14. Prilikom određivanja potrebne količine glavne armature u zoni dužine 2·a. 3/14. ili obezbeđenje ivične zone U-šipkama (ukosnicama) i armatu- rom uz ivicu u obe zonei. Podrazumeva se da se kod kontinualnih punih ploča uticaji mogu odrediti pretpostavljanjem određenog stepena njihove preraspodele. rezultuje i pozitivnim podužnim momentima savija- nja. ponovo se koncentrisani moment P·a može uprosečiti (konzervativno je). U zoni uticaja koncentrisanog opterećenja. u angažovanju okolnog betona u smislu prijema zatežućih naprezanja (raspoređivanje prslina). realno. u ploči bi se. raspodela glavnog oslonačkog momenta ima oblik prikazan sli- kom. Obezbeđenje slobodne ivice ukosnicama i podužnom (uz ivicu) armaturom [39] Ploče se uobičajeno armiraju šipkama manjih prečnika u dva pravca.

to kod kontinualnih ploča bez vuta. 3/16. moment elastičnog uklještenja treba usvojiti jednakim 25% maksimalnog momenta u susednim poljima. U oba slučaja. Armatura za njegov prijem mora biti propisno usidrena nad krajnjim osloncem. 3/16. 3. Mogućnosti armiranje jdnorasponskih ploča [89] Uobičajeni načini armiranja za ploče preko jednog raspona dati su na Sl. Sl. a za kontinualne ploče na Sl. Međuspratne konstrukcije i stepeništa da se odrede kao najmanje jednaki 15% momenta u polju. 3/17. moguć je izbor između načina armiranja koji podrazumeva povijanje armature iz donje zone u gornju i načina kod kojeg je svaka od zona armirana nezavisnom armaturom (najčešće samo prave šipke bez kuka). Sl. Ukoliko je reč o srednjem osloncu (retke su situacije kada se zanemaruje kontinuitet ploče nad srednjim osloncem). o čemu treba voditi računa prilikom usvajanja razmaka armaturnih šipki i u polju. Kako su negativni momenti savijanja iznad oslonaca veći od maksimalnih pozitivnih u polju (bar ukoliko nije korišćena ograničena preraspodela). armatura iz polja povijena sama nije dovoljna nad osloncima. Mogućnosti armiranja kontinualnih ploča [89] Poglavlje 3 : strana 11 od 112 303 . Načinom armiranja se teži minimiziranju broj različitih pozicija armature. Svaka šipka glavnog pravca mora imati svoju podeonu armaturu. Otud se nad osloncima mora dodati i prava armatura. Načelno. predmetna konstruktivna armatura treba da pokrije dužinu najmanje 20% raspona. 3/17.

3/19. ni za najnepovoljniju kombinaciju opterećenja. prema {2. Vute se. a zbog činjenice da ploča dominantno prenosi opterećenje kraćim pravcem. proračunski određena linija zatežućih sila se. kod kojih je raspon u jednom pravcu značajno veći od drugog raspona. donja armatura ploča se ne preklapa (Sl. prsline u ranoj fazi očvršćavanja elementa. i kontinualne i jednorasponske ploče ostaju nearmirane u gor- njoj zoni u središnjem delu raspona. kao posledica. Zato je za ploče većih debljina (na primer. u situacijama kada ne postoji. podrazumeva se armiranje „nesimetričnim“ i mrežama. horizontalno pomera za dužinu jednaku statičkoj visini ploče. preklop može biti izmešten pored čvora. d.12}. u cilju jednostavnijeg proračuna. u pojedinim situacijama mogu biti tretirane. Deformacija izdužene ploče oslonjene na sve četiri ivice i Ad-hoc fraza. armiraju zasebnom kosom armaturom kojom se prate ivice beton- skog preseka. Zbog razlike potrebne armature u dva pravca. kao ploče koje opterećenje prenose u jednom. odnosno potrebnih dužina pojedinih šipki glavne armature. Za ploče bez smičuće armature. 304 . odnosi se na mreže različite količine armature u dva pravca. Sl. Ovo je slučaj kod izduženih ploča. 2/19). 3/18. Sl. Ipak. 3/18a). može se koristiti postupak „pokrivanja“ linije zatežućih sila (opisano kod grednih elemenata. s tim da završeci šipki (ili kuke) budu izvan širine oslonca.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). dozvoljeno je vutu ostaviti nearmiranom (Sl. 23-mar-18 Nastavljanje armature u donjoj zoni se ostvaruje preklapanjem nad srednjim osloncima. Kod ploča većih površina uputno je koristiti se zavarenim armaturnim mrežama. u slučaju načina armiranja kojim je previđeno povijanje armature iz donje u gornju zonu. te. tri ili dve susedne ivice). mogućnost zategnute donje ivice u zoni vute. u opštem slučaju. Ploče koje su oslonjene na način da omogućuju prenos opterećenja u dva pravca (ploče oslo- njene na sve četiri. 3/18b). preko 30cm) uputno predvideti armaturu u obe zone celom površinom ploče. Sl. Kod ploča velike debljine ovim bi se formirala velika zapremina nearmiranog betona. U određivanju mesta povijanja pojedinih šipki. Pri tome. Alternativno. Armiranje ploča sa vutama [89] Prikazanim načinima armiranja.

Međuspratne konstrukcije i stepeništa Kod izduženih ploča. Tačnija analiza (ili granica po odnosu postavljena na višu vrednost od 2. rastu asimptotski težeći momentu proste grede. smatra se da je već odnos dužeg i kraćeg raspona jednak 2.0) se uvek može koristiti. 3/19). Naravno. zavisno da li u kraćem ili dužem pravcu. predmetnu granicu mogli i značajno umanjiti ili povećati. 3/21). 3/21. Ovo se manifestuje pove- ćanim vrednostima pozitivnih momenata savijanja i. moguće je prepoznati njen sre- dišnji deo koji se približno prizmatično deformiše. dok momenti dužeg pravca opadaju asimptotski se približavajući petini (zato što je usvojeno ν = 0. vrednostima negativnih mome- nata savijanja uporedivih sa maksimalnim vrednostima momenata savijanja glavnog pravca (Sl. Maksimalni momenti u dva ortogonalna pravca u funkciji „izduženosti“ ploče [89] Na dijagramu (Sl. ovo je samo mogućnost za jednostavniji proračunski tre- tman. iz slike njihove deformacije (Sl. kod koje momenti dva pravca imaju istu vrednost. na krajevima (posebno kod kontinualnih ploča). Počev od kvadratne ploče. 3/20) je prikazana promena momenata savijanja u kraćem. sa porastom izduženosti. Sl. Mx. Momenti u poprečnom i podužnom pravcu kontinualne ploče Za krajeve polja ploča jednog pravca karakterističan je dvoosni rad. 3.2) momenta proste grede kraćeg pravca. U ovoj zoni ploča opterećenje (konstantan ugib podužnog pravca na to ukazuje) prenosi poput ploče kojoj oslonački uslovi diktiraju rad u jednom pravcu. Ipak. i u dužem. 3/20. pravcu pravougaone ploče prosto oslonjene na sve četiri ivice kod koje se varira odnos raspona ly/lx. Iako iz prikazanog dijagrama to ne proizilazi ubedljivo. posebno. My. momenti kraćeg pravca. Poglavlje 3 : strana 13 od 112 305 .0 dovoljno velik da se ploča „dva pravca“ može proračunski tretirati kao ploča „jednog pravca“. Treba primetiti i da su analizirani samo uslovi slobodnog oslanjanja. ne treba smetnuti sa uma rad ovakvih ploča u dva pravca. Sl. a da bi uslovi uklještenog oslanjanja.

....9} Konačno......... po pravilu.... Minimalna količina poprečne armature je definisana izrazom {2..........5......21}: Asw / s f w    min  0..... ali u većoj količini)..... U Evrokodu 2 se.... nema potrebe za proračunskom smičućom armaturom.7} bw  sin  f yk a maksimalni podužni (u pravcu glavne armature) razmak uzengija (u nagibu α) je određen izrazom {2.........max  d ...{3.................max  0............. zbog velike širine i maksimalne „popunjenosti“ poprečnog preseka.. to........22}......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).... Sl........ Kako su pune ploče..... datim kod grednih elemenata: sl . Preporuka u tom smislu je usvajanje ove armature u ko- ličini između 60 i 100% glavne armature u odgovarajućem polju (Sl........... ne sme biti veće od 1.....{3.............5d (znatno veće nego kod greda)....................... velike smičuće nosivosti.... poput glavasto završenih šipki na primer.....4...... Oslonački momenti savijanja u podužnom pravcu [89] klještenja (poput rečenog uz Sl. Tada se potrebna smičuća (prema §1.. oblikovanjem vertikalnih uzen- gija usidrenih oko šipki glavne armature ili na neki drugi način........ za pune ploče..... na primer) je moguća potreba za poprečnom armaturom........ maksimalno poprečno rastojanje nožica uzengija................4) nosivost obezbeđuje nizom povijenih šipki.................... Nad krajnjim osloncima u podužnom pravcu je potrebno u gornjoj zoni obezbediti arma- turu količine između 33 i 50% glavne armature u polju.. ....08 ck ... . date su i vrednosti odgovarajućih momenata savi- janja)......75  d  1  cot   .. 3/22...................... 23-mar-18 Zato se iznad oslonaca u poduž- nom pravcu mora obezbediti armatura koja je u količini upo- rediva sa armaturom glavnog pravca................ u cilju prijema momenata elastičnog u.... ................... Ipak. 3/15........8} dok je maksimalni podužni razmak koso povijenih šipki: sb................... posebno navodi da je minimalna debljina ploče sa armaturom za smicanje 200mm................ ili šipki poprečne armature gene- ralno.. u pojedinim situacijama (velika opterećenja malih raspona.... 306 .. 3/22....................{3. ploče su elementi bez poprečne armature.

po tri ivice ili dve susedne. Svakako treba imati na umu da razvoj računarske tehnike danas jeste obezbedio mogućnost brzog određivanja statičkih uticaja u pločama proizvoljnih oblika.2. presečnе sile u pravougaonoj ploči se određuju rešavanjem diferencijalne jednačine (četvrtog reda) za elastičnu površ (ugib) ploče. mo- mente torzije (Mxy) i transverzalne sile (Tx i Ty). te da zahtevaju glavnu podužnu armaturu u Sl. pogotovu kad je reč o potrebama projektovanja. Načelno. Primeri pojedinačnih i kontinualnih dva pravca. kada se prethodnima pridružuju i uticaji u ravni ploče: normalne sile ( Nx i Ny) i smičuće sile (Nxy). po- jedinačne ili kontinualne. u zatvorenom obliku. od interesa je i raspodela dejstvujućeg tereta na oslonačke ivice – oslonačke reakcije.1. u nastavku. zbog čega se u praksi do predmetnih uticaja dolazi ili primenom softvera za strukturalnu analizu baziranog. Za ploču opterećenu po svojoj površi (površinskim. ali i da time približne metode nisu u potpunosti izgubile na značaju. pravougaone ploče oslonjene po sve četiri ivice. uz uvođenje ogra- ničene preraspodele uticaja. §3. posebno kada je od interesa krajnji nosivi kapacitet. Opterećenje upravno na ravan ploče produkuje u presecima momente savijanja dva pravca (Mx i My). Načelno. Naravno. Za ploču slobodno oslonjenu po sve četiri ivice. ili korišćenjem tablica koje u parametarskom obliku daju uticaje (po pravilu samo ekstremne) u pločama. ploča može biti opterećena i u svojoj ravni. 3/24. Poglavlje 3 : strana 15 od 112 307 . Međuspratne konstrukcije i stepeništa 3. Zbog činjenice da prenose opterećenje u dva pravca. na metodi konačnih elemenata. posebno u smislu grubog sagledavanja ponašanja ploče i razvoja inženjerske intuicije i logike. kod kontinualnih ploča. se uobičajeno odre- đuju primenom linearne teorije elastičnosti. a preraspodela prenosa opterećenja između dva pravca je određena primarno geometrijom. načina oslanjanja i opterećenja. Statički uticaji u pločama. postoje samo za specijalne slučajeve oslanjanja i opterećenja ploče. 3/23). Za nekoliko karakterističnih slučajeva oslanjanja pojedinačnih ploča dati su. linijskim ili koncentrisanim opterećenjem) određuju se sile u presecima za dva ortogonalna pravca. Dominantni momenti savijanja (u polju) su karakteristika kraćeg pravca. Ploče koje opterećenje prenose u dva pravca Linijski oslonjene (slobodno oslonjene ili kruto ili elastično uklještene) po ivici pravougaone ploče koje ne zadovolja- vaju uslove prenosa opterećenja u jed- nom pravcu – opterećenje prenose u dva pravca (Sl. ili nekom od približnih metoda.5). oblici dijagrama presečnih sila su dati na Sl. oblici dijagrama uticaja u karakterističnim presecima. a ređe. Proračun uticaja prema teoriji elastičnosti se. najčešće. Takođe. ove ploče se često nazivaju i pravougaonih ploča koje „rade“ u dva pravca [14] krstasto armiranim pločama. Međutim. analitička rešenja. 3. U po- jedinim situacijama. paralelna ivicama ploče. zasniva na pretpostavkama tankih ploča (debljina ploče je mala u odnosu na ostale dimenzije). analizu ploča je po- željno sprovesti primenom postupaka baziranih na teoriji plastičnosti (linije loma. po pravilu. 3/23.3. to su sve.

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

Sl. 3/24. Sile u presecima i reakcije kod ploče slobodno oslonjene po obodu [89]
Torzioni momenti se na spoju dva „čela“ (mesto susticanja dve slobodno oslonjene ivice), bu-
dući ortogonalni jedan u odnosu na drugog, međusobno ne potiru, nego rezultuju koncentri-
sanom silom u uglu, koja teži da izdigne ugao ploče iznad linije oslanjanja.

Sl. 3/25. Sile u presecima i reakcije kod ploče uklještene na tri i slobodno oslonjene na jednoj ivici [89]
Na sledećoj slici (Sl. 3/25), prikazane su presečne sile i reakcije za ploču koja je na tri ivice
uklještena, a na četvrtoj slobodno oslonjena.
Momenti torzije su karakteristika samo slobodno oslonjenih ivica, kako se vidi iz skice, kao
što se vidi i raspodela momenata uklještenja duž uklještenih ivica. Pravac sa uklještenim kra-
jevima se „ponaša“ kao krući od onog sa slobodno rotirajućim krajevima, što se vidi po manjim
vrednostima momenta My (skice uticaja su razmerom usklađene). Kod uklještene ivice raspo-
red reakcija u potpunosti odgovara rasporedu transverzalnih sila, dok su reakcije duž slo-
bodne ivice i funkcija Poisson-ovog koeficijenta.
Na Sl. 3/26 je prikazana distribucija presečnih sila za ploče s jednom slobodnom (neoslonje-
nom) ivicom. Ostale ivice su, u prvom slučaju slobodno oslonjene (a ploča je opterećena jed-
nako podeljenim teretom), a u drugom su uklještene (uz linearno promenljivo površinsko
opterećenje ploče).

Sl. 3/26. Sile u presecima kod ploča s jednom slobodnom ivicom [89]
Zavisno od odnosa dužina stranica, načina oslanjanja i položaja slobodne ivice (kraća/duža),
maksimalni uticaji mogu biti karakteristika oboda ploče ili nekog preseka u unutrašnjosti.
Konačno, primetimo i da ploča može biti oslonjena (slobodno ili uklještena) i na samo dve
susedne ivice, a da prenosi opterećenje u dva pravca. Na Sl. 3/27 su prikazani uticaji za ploču

308

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

koja je slobodno oslonjena po levoj ivici, uklještena po donjoj i slobodna po preostale dve
ivice. Prva slika daje distribuciju momenata Mx i My (svaki u „svom“ pravcu), a druga distribuciju
momenata torzije.

Sl. 3/27. Sile u presecima za ploču oslonjenu na dve ivice
U realnosti ne postoje idealni uslovi oslanjanja ploče. Uvek je reč o relativno (manje ili više)
uklještenom kraju. Uobičajena (dobra) praksa je aproksimacija veze kraja ploče s gredom (ili
serklažem, neopterećene zidom) slobodnim osloncem. Sa druge strane, kad nad srednjim
osloncima postoji kontinuitet ploče, ili ako su krajnji oslonci opterećeni teškim zidom, može
se usvojiti da je ploča na tom kraju kruto uklještena. Dodatne mere opreza i eventualne štetne
posledice ovakve idealizacije valja preduprediti konstruktivnim merama.
Za čitav niz različitih slučajeva odnosa dužina stranica, opterećenja (površinskih najčešće,
konstantnih ili linearno promenljivih) i oslanjanja (na četiri ili na tri) pravougaonih punih ploča,
u literaturi postoje dijagrami i tabele koeficijenata kojima je moguće odrediti, najčešće
ekstremne, vrednosti statičkih uticaja. Moguće je pronaći i tablice i dijagrame s uticajnim
površinama, korisne u situacijama nepravilnog rasporeda opterećenja, te prisustva koncentri-
sanih i/ili linijskih opterećenja.
Tako se pojedinačne ploče oslonjene na četiri ivice klasifikuju prema načinu oslanjanja, na
ukupno devet vrsta (Sl. 3/28), a vrednosti momenata u polju i oslonačkih (tamo gde ih ima) se
određuju kao proizvod rezultantnog opterećenja ploče i koeficijenta koji zavisi od vrste uticaja
i od odnosa dužine stranica. Pri tome, na ovaj način se određuju samo ekstremi pojedinih
uticaja, dok promena pojedinog uticaja između ekstremnih vrednosti ostaje nepoznata.

Sl. 3/28. Različiti tipovi pravougaonih ploča oslonjenih na četiri ivice [15]
Kao alternativa ovome, za ploče opterećene jednakopodeljenim opterećenjem i oslonjene na
sve četiri ivice, u praksi se često primenjivao i približni, Marcus-ov postupak. Postupak bazira
na ideji dekompozicije ukupnog (p) opterećenja na deo koji se (fiktivno) prenosi x-pravcem
(px) i deo koji se prenosi y-pravcem (py):

Poglavlje 3 : strana 17 od 112 309

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

p  px  py . .........................................................................................................................................{3.10}

Parcijalna opterećenja, delujući samo po trakama ploče svog pravca, izazivaju ugibe traka,
čijim se izjednačavanjem u preseku srednjih traka dva pravca formira uslov za dekompoziciju
opterećenja.

Sl. 3/29. Marcus-ov postupak i odgovarajući bezdimenzioni koeficijenti [14]

Analiziraju se dve upravne trake jedinične širine, svaka sa sebi odgovarajućim konturnim uslo-
vima (Sl. 3/29), kao gredni elementi. Izjednačavanjem ugiba u preseku traka, uz {3.10}, for-
miran je sistem dve jednačine za određivanje dva nepoznata parcijalna opterećenja:

kwx px  lx4 kwy p y  l y
4
wx  wy →    . ............................................................................................{3.11}
384 Eb I b 384 Eb I b
kwx  l y4 kwy  lx4
px  k px  p   p , i p y  k py  p   p. .......................................{3.12}
kwx  lx4  kwy  l y4 kwx  lx4  kwy  l y4
Sa poznatim parcijalnim opterećenjima, uticaji se određuju za izdvojene linijske nosače –
trake, nezavisne od susednih. Za momente u polju, biće:

M x  kMx  px  lx2 , i M y  kMy  py  l y2 . ..........................................................................................{3.13}
Međutim, trake nisu nezavisne od susednih, te su ovako određeni momenti savijanja veći od
realnih – zanemaren je uticaj momenata uvijanja. Naime, izvesno je da momenti savijanja,
počev od srednje trake, ka krajnjoj, opadaju u intenzitetu, ka nuli na ivici. Ovim se razvijaju
momenti uvijanja, koji (moglo bi se i tako posmatrati) umanjuju vrednosti momenata savijanja.
Da bi se obuhvatio ovaj uticaj (momenata uvijanja), Marcus, i kasnije Leser, su uveli korekcione
koeficijente, kojima se redukuju momenti savijanja (izraz u uglastoj zagradi rezultira brojem
manjim od 1) i kojima prethodni izraz {3.13} prelazi u:

 20  l 
2

M x  1    x   k Mx  k px   k Mx  px  lx
2

 3  l y  
 
. ...................................................................................{3.14}
 20  l y 
2

M y  1      k My  k py   kMy  p y  l y
2

 3  lx  

Za momente nad osloncima, biće (bez redukcije):

M xo  kMox  px  lx2 i M yo  kMoy  py  l y2 . .....................................................................................{3.15}

310

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

Reakcije oslonaca ploče su od interesa za proračun (analizu opterećenja) ostatka konstrukcije.
Poput momenata savijanja, mogu se, u praktičnim proračunima, odrediti primenom tabulisa-
nih koeficijenata za njihov proračun, primenom Marcus-ovog postupka ili postupkom pripa-
dajućih površina.
Realna distribucija oslonačkih reakcija duž linijskog oslonca je krivolinijska (Sl. 3/30a; primer
kvadratne ploče uklještene po sve četiri ivice) i, time, nepogodna za praktičnu primenu, zbog
čega se, u praksi, distribuiraju aproksimativno.

Sl. 3/30. Distribucija oslonačke reakcije duž ivice i aproksimacija konstantnim opterećenjem [89]
Na identičan način onom za momente savijanja, u literaturi se daju i tabele koeficijenta za
određivanje oslonačkih reakcija. Rezultat njihove primene je, po pravilu, rezultantna reakcija
za jednu ivicu, Q, dok se u izboru distribucije ove sile poduž oslonačke ivice najčešće, u praksi,
usvaja jednakopodeljeno opterećenje (Sl. 3/30b):
q  Q / l . ...............................................................................................................................................{3.16}
Iako zbog jednostavnosti primene i nevelike razlike u
rezultatima opravdan, ovaj način distribuiranja je, u
odnosu na realni (blizak paraboličnom) na strani nesi-
gurnosti, budući da rezultira manjim momentima sa-
vijanja u gredi. O ovome se mora voditi računa u situ-
acijama kada to može biti od interesa.
Marcus-ov postupak može biti korišćen i za određiva-
nje oslonačkih reakcija. Reakcija svake trake daje
(konstantno raspodeljeno) opterećenje za oslonački e- Sl. 3/31. Oslonačke reakcije primenom
lement (Sl. 3/31): Marcus-ovog postupka [14]

Rx  Tx  kTx  px  lx i Ry  Ty  kTy  py  ly . ...... {3.17}

Sl. 3/32. Postupak pripadajućih površina [108]
Reakcije oslonaca mogu efikasno, za praktične potrebe, biti određene i postupkom pripada-
jućih površina. Površina ploče se deli na onoliko delova koliko oslonjenih ivica ima (najčešće

Poglavlje 3 : strana 19 od 112 311

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

četiri) linijama koje približno odgovaraju dominantnim linijama prslina u ploči, neposredno
pred lom (prelazak u mehanizam), prilikom njenog opterećivanja do loma (videti i §3.5). Sva-
kom osloncu sada odgovara trougaona ili trapezna površina, a opterećenje s ove površine se
prenosi na oslonac, kao trapezno ili trougaono (Sl. 3/32). Ovakva distribucija oslonačkog
opterećenja, rečeno je već, više odgovara realnoj, krivolinijskoj, od konstantne.
Uglovi α, koji definišu ovu preraspodelu zavise od načina oslanjanja susednih ivica, koje se u
posmatranom uglu sustiču. Za identične uslove oslanjanja susednih ivica (obe slobodno oslo-
njene ili obe uklještene) linija loma je pod uglom od 45⁰ (simetrala pravog ugla), a linija loma
koja kreće iz ugla gde se sustiču slobodno oslonjena i uklještena ivica je pod uglom od 60⁰ u
odnosu na uklještenu ivicu (Sl. 3/32, Sl. 3/33).

Sl. 3/33. Primeri određivanja oslonačkih reakcija postupkom pripadajućih površina [89]

Za ploče opterećene koncentrisanim opterećenjem, kakav je često slučaj kod, na primer, ploča
drumskih mostova, proračun presečnih sila je veoma složen, a za karakteristične slučajeve
oslanjanja u literaturi je moguće pronaći sređena rešenja. Budući da koncentrisano opterećenje
najčešće menja svoj položaj, to su, u ovakvim situacijama, pogodniji dijagrami i tabele kojima
se definišu uticajne površine, od onih koji daju vrednosti uticaja za fiksno opterećenje. Uti-
cajne površine se, analogno uticajnim linijama kod linijskih nosača, konstruišu za određeni
uticaj (statičku veličinu), kao posledica delovanja jedinične koncentrisane sile.

Sl. 3/34. Uticajna površina za momenat savijanja Mx u sredini slobodno oslonjene kvadratne ploče [89]
Ilustracije radi, na Sl. 3/34 je prikazana uticajna površina (predstavljena izo-linijama) za mo-
ment savijanja x-pravca za kvadratnu ploču oslonjenu slobodno na sva četiri kraja. Koncen-
trisano opterećenje se „svodi“ na srednju ravan ploče postajući površinsko na relativno maloj
površi. Zapremina uticajne površi ispod opterećene površi umnožena intenzitetom raspode-
ljenog opterećenja daje traženu vrednost uticaja za koji je uticajna površina konstruisana.
Naravno, budući da je uticaj određen s grafika, greška određivanja može biti značajna.
I pored navedenog, činjenica je da je danas očekivani način proračuna statičkih uticaja kod
ploča onaj koji upošljava softver za strukturalnu analizu, najčešće baziran na primeni metode

312

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

konačnih elemenata. Ovim se prevazilazi, ne samo greška primene nekih od prethodnih postu-
paka, nego i ograničenja koja oni donose, pre svega u smislu uniformnosti oslanjanja i opte-
rećenja. Jednostavnost primene je samo dodatni benefit. No, još jednom, prikazani postupci
ostaju od neprocenjive važnosti u smislu razvoja inženjerske logike, ali i upotrebljivo sredstvo
praktičnog proračuna u odsustvu odgovarajućih softverskih alata. Opet ne treba zaboraviti:
načinom armiranja je u velikoj meri, između ostalog, određeno ponašanje armiranobetonskih
elemenata i konstrukcija.
U realnim konstrukcijama ploče se najčešće javljaju kao niz monolitno izlivenih ploča zajedno
sa nosećim gredama u dva ortogonalna pravca (međuspratne konstrukcije, na primer). Pri
tome se i odnos dužina stranica pojedinih polja ovakve, kontinualne, ploče redovno nalazi u
granicama između 1.0 i 2.0, čime ploče moraju proračunski biti tretirane krstasto-armiranima.
Po pravilu je i debljina ploča u sistemu međusobno jednaka, a često je i razmak oslonaca
nepromenljiv u nekom od pravaca.

Proračun uticaja u kon-
tinualnim pločama se u
praksi često svodi na
proračun pojedinačnih
ploča oslonjenih linijski
(slobodno ili uklješte-
nih) na sve četiri ivice.
Konturni uslovi se biraju
u funkciji postojanja Sl. 3/35. Dekompozicija kontinualne ploče na pojedinačne [14]
krute veze kraja ploča s
susednim poljem (Sl. 3/35). Uslov za ovakvu dekompoziciju je jednakopodeljeno opterećenje
svih polja istovremeno. Osnov za ovo raščlanjavanje leži u približno horizontalnoj tangenti na
liniju ugiba ploče na mestu iznad oslonca. Linijom/površi ugiba određeni su ostali uticaji, a
horizontalna tangenta odgovara upravo uslovima punog uklještenja. Očigledno, dodatni uslov
raščlanjavanja su i (bar) približno jednaki rasponi susednih ploča.
Uticaji se, sada, određuju za pojedinačne ploče, a eventualno različite vrednosti oslonačkih
momenata savijanja za dve ploče na mestu njihovog spoja (zbog različitih uslova oslanjanja
i/ili različitih raspona) se prevazilaze usvajanjem vrednosti jednake aritmetičkoj sredini dva
momenta:

M o  0.5   M Lo  M Do  . .....................................................................................................................{3.18}

Primerom na Sl. 3/36 je pokazana opravdanost ovakvog pristupa.

Sl. 3/36. Izjednačavanje oslonačkih momenata

Poglavlje 3 : strana 21 od 112 313

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

Tipičan primer kontinualne ploče opterećene jednakopodeljenim opterećenjem po celoj povr-
šini istovremeno je dno rezervoarske/bazenske konstrukcije, na primer. Često je ovakvo raš-
članjavanje moguće i u konstrukcijama zgradarstva, kada je intenzitet korisnog opterećenja
(u daljem tekstu - p) mali u odnosu na stalno opterećenje (nadalje - g), koje je, mahom, rav-
nomerno površinski raspodeljeno. Međutim, čak i tada, a posebno u situacijama velikih kori-
snih opterećenja (skladišta, biblioteke...), ovakav proračun nije na strani sigurnosti.
Povremeno (obično korisno) opterećenje, načelno, treba analizirati u rasporedima koji vode
najnepovoljnijim uticajima u presecima ploče, a različitim presecima odgovaraju različiti naj-
nepovoljniji rasporedi korisnog tereta. Direktno se može primeniti analogija s najnepovoljnijim
rasporedom opterećenja kontinualnih linijskih nosača, ekstrapolirana u još jednom pravcu. Na
Sl. 3/37 dati su najnepovoljniji položaji korisnog opterećenja koji vode ekstremnim vredno-
stima obeleženih momenata savijanja. Redom: maksimalne vrednosti momenata oba pravca u
opterećenim poljima (šah raspored opterećenja), maksimalni oslonački moment x-pravca, te
maksimalni oslonački momenti y-pravca.

Sl. 3/37. Najnepovoljniji rasporedi korisnog opterećenja
Za kontinualnu ploču velikog broja polja broj ovakvih rasporeda može biti velik, a analiza
uticaja time zametna. Jednostavniji način predstavlja dekompozicija korisnog opterećenja na
dva slučaja, tzv. simetrični i antimetrični:
p p
ps  , pa   . ............................................................................................................................{3.19}
2 2
Ovim se opterećenje u šah rasporedu (prva slika na Sl. 3/37) može prikazati kao zbir optere-
ćenja ps, koje deluje preko cele ploče, i opterećenja koje naizmenično, u šah rasporedu, deluje
u intenzitetu +p/2 ili –p/2 (Sl. 3/38).

Sl. 3/38. Dekompozicija korisnog tereta na simetrični i asimetrični deo
Razlog baš ovakvoj dekompoziciji leži u obliku deformacije antimetrično opterećene ploče
(poput antimetrično opterećenog kontinualnog linijskog nosača), koji približno odgovara
zglobnoj vezi između susednih, raznosmerno opterećenih ploča, kako je dato na Sl. 3/39.
Za simetrični deo opterećenja (a takvo je i stalno opterećenje) uticaji u poljima kontinualne
ploče mogu biti određeni pojedinačno za svako polje (uz osrednjavanje vrednosti oslonačkih

314

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

momenata), a slično je, samo sada pretpostavljajući zglobnu vezu između raznostrano opte-
rećenih polja, moguće učiniti i za antimetrično opterećenje. Ukupni (sad ekstremni) uticaji se
određuju superpozicijom uticaja nastalih usled simetričnog opterećenja na statičkom sistemu
koji tom opterećenju odgovara i uticaja usled antimetričnog opterećenja na statičkom sistemu
koji antimetričnom opterećenju odgovara.

Sl. 3/39. Zglobna veza između susednih raznosmerno opterećenih polja ploče [14]

Primera radi, za gornje levo polje ploče na Sl.
3/38, biće analizirana dva sistema prikazana na
Sl. 3/40. Drugi sistem ostaje bez oslonačkih mo-
menata.
Slično prikazanom dekomponuje se i korisno
opterećenje koje je u rasporedu koji rezultuje
ekstremnom vrednošću oslonačkih momenata sa-
Sl. 3/40. Superpozicija uticaja s dva sistema
vijanja. Dekompozicija opterećenja na simetrični i
antimetrični deo rezultira i istosmerno opterećenim susednim poljima (Sl. 3/41).

Sl. 3/41. Dekompozicija korisnog tereta na simetrični i asimetrični deo

Za polje čijoj desnoj ivici odgovara oslonački mo-
ment za čiju je ekstremnu vrednost korisno opte-
rećenje postavljeno u ovakav raspored, dva
sistema će sada imati oblik sa Sl. 3/42.
Prilikom proračuna uticaja na ovaj način pogodno
je, zbog istog rasporeda, superponirati (zajed-
nički tretirati) stalno opterećenje i simetrični deo Sl. 3/42. Superpozicija uticaja s dva sistema
korisnog. Naravno, za potrebe dimenzionisanja
uticaji neće biti određeni za prost zbir ovih opterećenja, nego za linearnu kombinaciju koja
svakom opterećenju pridružuje odgovarajući parcijalni koeficijent sigurnosti (obično
1.35g+1.5ps).

Poglavlje 3 : strana 23 od 112 315

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

Sl. 3/43. Uporedni prikaz rezultata za nepokretno oslonjenu i za ploču oslonjenu na grede nepokretno
oslonjene na stubove: ugibi, momenti savijanja, potrebna armatura u donjoj i u gornjoj zoni ploče
Vrednosti oslonačkih reakcija se, kod kontinualnih ploča, određuju na isti način kao i kod
pojedinačnih, ali uz uvažavanje činjenice da ekstremne vrednosti reakcija ne mogu istovre-
meno da deluju po svim oslonačkim gredama, te o najnepovoljnijim rasporedima reaktivnog
opterećenja kad su oslonački elementi u pitanju. Naravno, greda ispod spoja dve susedne
ploče je opterećena dvema reakcijama. Kao ilustracija, prikazan je način određivanja oslonač-
kih reakcija postupkom pripadajućih površina (Sl. 3/44).

316

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

Opet treba primetiti ograničenu mogućnost primene prikazanog postupka samo na regularne
ploče bez većih otvora, približno jednakih raspona u svakom od pravaca, opterećenih teretom
jednakog intenziteta po svim poljima. Realne konstrukcije su retko takve i primena ovakvog
približnog postupka redovno podrazumeva i dodatna gruba uprošćenja. Samo po sebi, na-
ravno, ovo ne mora da vodi loše projektovanoj ploči, ali iskustvo i inženjerski rezon postaju
faktori od presudnog značaja.

Sl. 3/44. Oslonačke reakcije - postupak pripadajućih površina
I ovde je danas očekivana primena odgovarajućih softverskih aplikacija (MKE) prilikom odre-
đivanja statičkih uticaja uz mnogo veći komfor i domen primene od bilo kojeg približnog
postupka. Dodatno, složenijim modelima (cela konstrukcija) mogu biti obuhvaćeni i do sada
nepominjani efekti, kakvi su realna (naspram beskonačne) krutost oslonačkih greda. Upored-
nim dijagramima (Sl. 3/43) prikazana je, često i kvalitativna, razlika u uticajima koje donosi
realna krutost oslonačkih greda u odnosu na beskonačno krute.
Potrebna debljina ploče određuje se prema, po apsolutnoj vrednosti, maksimalnom momentu
savijanja. Poželjno dilataciono stanje za granično stanje nosivosti kritičnog preseka odgovara
duktilnom lomu uz blago neiskorišćenu graničnu dilataciju betona.
Potrebna podužna armatura se određuje za dva pravca u karakterističnim presecima s lokalnim
ekstremima momenata savijanja. Armatura dva pravca se postavlja u dve ravni, zbog čega
jedan pravac ima manju statičku visinu od drugog. Dominantnom, po pravilu kraćem, pravcu
(pravac s maksimalnim apsolutnim vrednostima momenta savijanja) pridružuje se veća sta-
tička visina, a kod približno kvadratnih ploča se može dogoditi (nije od posebnog značaja) da,
zbog razlike u statičkim visinama, pravac s manjim momentom savijanja ima veću potrebu za
armaturom. U svakom slučaju, zbog relativno malih debljina ploča, razlike u statičkim visi-
nama mogu imati posledice u rezultatima potrebe za armaturom koji su od značaja.

Sl. 3/45. Različite statičke visine armature dva pravca [108]

Poglavlje 3 : strana 25 od 112 317

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu), 23-mar-18

Minimalni koeficijenti armiranja, za
oba pravca, u najnapregnutijim pre-
secima, su isti onima za glavnu arma-
turu ploča jednog. I odredbe kojima
se definiše maksimalan razmak
između šipki odgovaraju onima datim
za glavnu armaturu ploča koje opte-
rećenje prenose u jednom pravcu.
Načelno, konstruisanje armature
krstasto-armiranih ploča treba da
odgovara linijama zatežućih sila.
Kako ove, zavisno već od načina Sl. 3/46. Shema armiranja krstasto-armirane ploče [89]
određivanja statičkih uticaja, ne mo-
raju biti poznate, valja se koristiti uobičajenim relativnim dužinama i mestima povijanja šipki.
Pad momenata savijanja od srednje ka krajnjim trakama se može ogledati i u usvojenoj arma-
turi. Preporučen način redukcije armature ka krajevima dat je na Sl. 3/46.
Armiranje traka u svemu odgovara onom prikazanom kod ploča koje opterećenje prenose u
jednom pravcu (Sl. 3/16, Sl. 3/17). Armatura može biti vođena nezavisno u donjoj i gornjoj
zoni, ili može biti povijana iz donje u gornju. Uprkos nešto većem utrošku armature, armiranje
pravim šipkama je znatno jednostavnije za izvođenje i smatra se poželjnim.

I ovde (videti Sl. 3/15) postoji potreba raspo-
deljivanja koncentrisane prsline i prijema
momenata elastičnog uklještenja na kraje-
vima ploče koji su proračunom tretirani kao
slobodno oslonjeni. Ovo se čini ili povijanjem
armature polja nad krajnji oslonac ili doda-
vanjem armature u ovu zonu (Sl. 3/47).
Prilikom izbora vrste armature, za ploču valja
Sl. 3/47. Prijem momenata elastičnog uklještenja
koristiti istu vrstu kao i u ostatku konstruk-
na slobodno oslonjenim krajevima ploče [89]
cije. U slučajevima velikih površina ploča
opravdana je i, zbog veće brzine izvođenja, poželjna primena fabričkih armaturnih mreža.
Treba primetiti da i pored krstastog armiranja (gde su šipke jednog pravca „podeone“ šipke
drugog pravca) kontinualne ploče i dalje imaju potrebu za podeonom armaturom, u zonama
uz oslonce, gde je podeona armatura u gornjoj zoni i paralelna liniji oslanjanja. Naime, u ovoj
zoni, u središnjem delu dužine oslonca, postoji glavna armatura upravna na oslonac, ali ne i
ona s njim paralelnai. Potrebna količina podeone armature se određuje na poznat način, uz
uslov zadovoljenja minimalnog procenta njenim armiranjem.
Konstatovana je već „težnja“ slobodno oslonjenih uglova ploče da se izdižu kao posledica me-
đusobne neuravnoteženosti torzionih momenata. Odizanje ploča se sprečava ili obodnim

i Pravilo je da gde god, u nekoj zoni ploče (donjoj/gornjoj) postoji armatura jednog pravca, mora
postojati i njoj podeona armatura. Izuzetak, mogućnost izostajanja podeone armature u gornjoj zoni,
paralelne osloncu, je ranije komentarisan.

318

3. Međuspratne konstrukcije i stepeništa

opterećenjem ploče (fasadni zidovi, na primer) ili, ukoliko ono izostaje, posebnim ankerima
za tu namenu. Sila kojom se sprečava odizanje ploče, a na osnovu koje se izračunava potrebna
površina ankera ili potrebna težina zida, izračunava se iz:

0.0926  q  lx
2
za l y / l x  1.0
R . ............................................................................................{3.20}
0.1324  q  lx za l y / lx  2.0
2

No, u ploči u kojoj je sprečeno odizanje slo-
bodno oslonjenih uglova se realizuju na-
poni zatezanja u gornjoj i donjoj zoni ploče
pod uglovima od 45⁰ (po simetrali ugla, u
gornjoj zoni) i 135⁰ (upravno na simetralu
pravog ugla, u donjoj zoni), kako je prika-
zano na Sl. 3/48. Ovi naponi zatezanja se
redovno prihvataju ortogonalnim armatur- Sl. 3/48. Naponi zatezanja u uglu ploče i
nim mrežama u obe zone ploče, u kvadrat- dodatna armatura za njihovo obezbeđenje [14]
noj ugaonoj površini prikazanoj skicom.
Potreba za ovom armaturom proizilazi iz intenziteta momenata savijanja definisanih sledećim
izrazom (za vrednosti između koristi se pravilo linearne interpolacije):
0.0463  q  lx2
 za l y / lx  1.0
M  . ...........................................................................................{3.21}
0.0662  q  lx za l y / lx  2.0
2

U uputstvima uz Evrokod 2, navodi se da ugaonu armaturu u ortogonalnom rasporedu treba
usvojiti, u svakoj od zona, u količini ne manjoj od 75% količine armature potrebne u najopte-
rećenijem preseku u polju. Ovo će rezultirati manjom potrebom za armaturom od proračunate
prema momentu u izrazu {3.21}. Takođe, navodi se da je minimalna dužina ove armature jedna
petina kraćeg raspona, mereno od unutrašnje ivice oslonca (blisko navedenom na Sl. 3/48b).

Poglavlje 3 : strana 27 od 112 319

Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). Sl. 3/49. dimnjaci. Uvod Pune armiranobetonske kružne i prstenaste ploče su karakteristične za objekte kružne osnove. krovnim pločama nadstrešnica. Primena kružnih i prstenastih punih ploča [89] Obično (nije pravilo) se oslanjaju po svom obodu.2. Stepen uklještenja ploče u prstenasti nosač raste s smanjenjem prečnika i s povećanjem dimenzija preseka prstena (posebno visine. 23-mar-18 3. Najčešće se javljaju krovnim i temeljnim pločama kružnih rezervoara.1. ploče se na oslonačke vertikalne elemente oslanjaju preko kružnog prstenastog linijskog elementa (§2. upravno na svoju ravan. i aksijalno. Kontinualno i diskontinualno oslanjanje kružnog prstena [89] U opštem slučaju.). prstenastim spratnim pločama u objektima zgradarstva kružne osnove i slično (Sl. kružne ploče su opterećene na savijanje. 3/50). u zavisnosti od oslonačke pod- konstrukcije. 3/50. kontinualno. koji im obezbeđuje uslove bliske nepokretnom oslanjanju u vertikalnom pravcu (dovoljnom krutošću prstenastog elementa u vertikalnoj ravni).2.2.. U ovom drugom slučaju. 320 . KRUŽNE I PRSTENASTE PLOČE 3.2. na niz stubova. budući da torziono opterećenje prsten prihvata savijanjem u vertikalnoj ravni. Linijsko oslanjanje.6). može biti takvo da omogućava slobodnu rotaciju kraja ploče ili da je potpuno ili delimično sprečava. 3/49). Sl. Projektuju se konstantne ili promenljive (posebno čest slučaj kod temeljnih ploča) visine.. u svojoj ravni (tipičan primer je zatezanje koje u ploču rezervoara unose cilindrični zidovi opterećeni tečnošću iznutra). na armiranobetonske zidove ili zidove od opeke. po pravilu ravnomerno raspoređenih po obimu (Sl. (a neretko i u prvom). ili diskontinualno. temeljnim pločama to- ranjskih konstrukcija (vodotornjevi.

......................... Statički uticaji Pod dejstvom upravnog opterećenja........... torzioni momenti..... u kružnim pločama se realizuje prenos opterećenja u dva pravca (glavni pravci su radijalni i tangencijalni)...........{3................... Mr i Mφ......... ..26} Sa w0 obeležen je partikularni integral. u opštem slučaju....................... M    K  2   ........... tada..........{3. a od presečnih sila javljaju se momenti savi- janja u dva glavna pravca. Mrφ........ 3/52........22}  r r r r   r r r r   K E d3 d 4 w 2 d 3 w 1 d 2 w 1 dw p  r      ....... pa jednačina ima oblik {3........2......... oblik (Sl...{3........... a za zadovoljene uslove rotacione simetrije (i po optereće- nju)....22}.......... Međuspratne konstrukcije i stepeništa 3..2.....2...... ..24}  dr r dr   dr r dr   d 3 w 1 d 2 w 1 dw  Tr   K  3   ... Diferencijalna jednačina četvrtog stepena po ugibu kružne ploče ima........... 3/51a................25}  dr r dr 2 r 2 dr  w  w0  A  B  r 2  C  r 2  ln r  D  ln r ...........{3.......... . 3/52. Presečne sile i uslovi ravnoteže [89] Presečne sile u ploči i oblik rešenje jednačine su.. T  0 ... ....23} dr 4 r dr 3 r 2 dr 2 r 3 dr K Sl. Sl..... .. M r  0 .... 3/51.............. a konstante A do D se određuju iz konturnih uslova....... i transverzalne sile Tr i Tφ (prikazano na elementarnom isečku na Sl.............. 3/51b) dat jednačinom {3..  12 1   p 2  2  2 2  2   2 2   ..................23}:   2 1  1  2   2 w 1 w 1  2 w  p  r .. Neki statički sistemi kružnih i prstenastih ploča [89] Poglavlje 3 : strana 29 od 112 321 .. izostaju promene u tangencijalnom pravcu.............. Neki od mogućih sistema (konturnih uslova) kružnih i prstenastih ploča dati su na Sl.............. određene sledećim izrazima:  d 2 w  dw   d 2 w 1 dw  M r  K  2   ..... 3.{3...

.............. za ravnomerno raspodeljeno površinsko opterećenje........... 23-mar-18 Ilustracije radi.. ......... Kružna ploča nepokretno uklještena po obimu [14]..29} Sl..... a  ...............31} 16 16  Za osnovne slučajeve konturnih uslova kružnih i prstenastih ploča... 3/55a).......... 3/53..........27} 64  K  1   a 2 12 1  2   q  a2 q  a2 Mr  1   2    3     ..28} 16   16  Za slučaj opterećenja rotaciono simetričnim momentima uvijanja.........{3. Sl..{3.. 3/54... q...... opterećenu ravnomerno raspodeljenim optereće- njem............... K  .......... za kružnu ploču koja je slobodno oslonjena po svom obimu....... .......... najčešće po obimu... .. 322 ..... dobija se (Sl.......... Kružna ploča slobodno oslonjena po obimu [14]............{3..... 3/53b): M r  M  M .........   ............ u literaturi se lako mogu pronaći tablično data rešenja po ugibima i presečnim silama savijanih pločai... normalni naponi (u radijalnom i tangencijalnom pravcu) i Na primer u Prilogu 5 u [89]..................... ........... M   1    1  3     2  ........{3.....{3.... 3/54): q  a4 Ed 3  1   2  . Sl. [89] Kod kružnih i prstenastih ploča opterećenih u svojoj ravni (opet za rotaciono-simetrično opte- rećenje...Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).................. K  2 r D w .. biće (Sl... q. 3/53a): q  a4  5   r D Ed 3 w  1   2     2  .... a  ..... ..... M    3      2  1  3    . [89] Za ploču nepokretno uklještenu po obimu....   ......30} 64  K a 2 12 1  2   q  a2 q  a2 Mr  1     3      2  .................................... te za najčešće slučajeve opterećenja (po pravilu rotaciono-simetričnog)....... biće (Sl....

........................................................{3....{3.34} Konstante A........ npr.. 3/55b)... 3/55a............... .. koja zadovoljava uslove: N r 1 dF N d 2F r    .. biće: Nr  N  p  const.35} Na narednoj skici (Sl. Razmatra se i dimenzioniše........... radijalni i tangencijalni pravac.33} dr 4 r dr 3 r 2 dr 2 r 3 dr a njeno opšte rešenje se nalazi u obliku: F  A  ln r  B  r 2  C  r 2  ln r  D ... druga slika).........3............. Očigledno je da će se prstenaste ploče sa smanjenjem širine (b-a)........ svojim uticajima približavati onima već uspostavljenim za kružne prstenaste linijske nosače (kotlov- ska formula)............. ... 3........... nezavisno. Kružne ploče rotaciono-simetrično opterećene u svojoj ravni i elementarni deo površine [89] Za slučaj......... opterećene i upravno na svoju ravan i u svojoj ravni..... B i C su određene konturnim i uslovima kompatibilnosti deformacija...... .....2. Za ploče manjih raspona....... opterećenog momentom savijanja i.......... normalnom silom.... Sl.... a potreba za armaturom je rezultat dimenzioni- sanja pravougaonog poprečnog preseka jedinične širine...2.. 3/56....{3............................. u opštem slu- čaju........... Diferencijalna jednačina po funkciji F....... 3............ eventualno...... Poglavlje 3 : strana 31 od 112 323 ....... Obodno opterećenje prstenaste ploča [89] U realnim konstrukcijama.............. Dva pravca se razlikuju u statičkim visinama.. često se daju tabulisana rešenja............. moguće je projektovati i ortogonalno armirane kružne ploče (Sl...... 3/56) prikazana je promena normalnih sila po prečniku za slučajeve opterećene unutrašnje i spoljašnje ivice prstenaste ploče... 3/57b)............... 3/55.... smičući naponi su jednaki nuli................... Dimenzionisanje i armiranje Sl.....32} d r dr d dr 2 ima sledeći oblik: d 4 F 2 d 3 F 1 d 2 F 1 dF        0 .. ujedno i pravci pružanja glavnih armatura Sl. 3/57a.. kružne i prstenaste ploče su složeno savijane..................... U uslovima zadovoljene rotacione simetrije......... Međuspratne konstrukcije i stepeništa se mogu pretpostaviti ravnomerno raspoređeni (konstantni) po visini preseka (Sl...{3....... Za osnovne slučajeve opterećenja i oslanja- nja kružnih i prstenastih ploča u svojoj ravni..... kružne ploče opterećene po konturi linijski (Sl..i    .......... .......

Glavni pravci pružanja armature. Druga mogućnost je da se ortogonalna mreža u središnjem delu ploče obezbedi po- sebnim pogodnim oblikovanjem radijalne armature prikazanim na Sl. u realnim situacijama. smanjujući se ka centru. Najčešće (i preporučeno) radijalne šipke se prekidaju. može pokazati suviše komplikovanim i za oblikovanje i za izvođe- nje. a koji se odnose na maksimalne razmake između šipki. Radijalna armatura se formira od pravih šipki usmerenih ka centru ploče. što za posledicu ima napone zatezanja u pravcu visine ploče (Sl. u ravni ploče. u tački centra momenti dva pravca moraju biti jednaki – tačka singu- lariteta). zbog čega se u o- voj zoni oblikuje na poseban način. 3/58. Između ostalog. Kako ortogonalna mreža iste količine armature u dva pravca obezbeđuje tu količinu u svakom radijalnom pravcu (Okvir 3/4). Ranije definisani minimalni zahtevi vezani za armaturu punih AB ploča. Tangencijalna armatura se formira od armaturnih šipki povijenih po kružnici postavljenih na proračunski usvojenom odstojanju eφ. 3/57. ortogonalno armiranje [89]. Oblikovanje radijalne armature u centru ploče [89] žom (Sl. razmatranih u zoni koju mreža pokriva (dodatno. Naime. zbog čega je razmak između šipki ove armature linearno (sa poluprečnikom posmatranog preseka) promenljiv. radijalni i tangencijalni. radijalna organizacija šipki u okolini centra ploče je. tangenci- jalna armatura radijalno. Kod kružne ploče bez otvora u sre- dini. te na minimalne količine armature. 3/58). 3/59. ovaj se na- čin. njeno lociranje na manju statičku visinu o- bezbeđuje veće c – time i veću površinu pri- Sl. 23-mar-18 Sl. zakrivljena i zategnuta. su validni i kod ovih. 3/59b. poželjno je radijalnoj armaturi dati veću statičku visinu. ova armatura može izazvati cepanje betona i odvaljivanje zaštitnog sloja. to se mreža usvaja prema potrebi za odgovarajućim količinama armatura polarnih pravaca. na ovaj način se tangencijalnoj armaturi obezbeđuje veća debljina zaštitnog sloja.Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu). pri- tiska okolni beton skretnim silama. neodrživa. Skretne sile tangencijalne armature [108] jema napona cepanja. 3/59a). po prirodi stvari. 324 . Zato. a središnji deo ploče se armira ortogonalnom mre- Sl. Postavljena preblizu ivici. Ipak. [14] Iako to ne mora biti pravilo. Preklapanjem se o- bezbeđuje kontinuitet armature.

Međuspratne konstrukcije i stepeništa Sl. vezu ploče i oslonačkog kružnog prstena treba proračunati i saglasno rezultatima obezbediti potrebnu armaturu u gornjoj zoni ploče. zbog čega je broj šipki te pozicije duplo veći od prethodne) razmaka između šipki. načelno. moguće postići povijanjem svake druge radijalne šipke u gornju zonu. krutošću.6. nove serije šipki se. od nekog preseka. Okvir 3/4. Za šipke radijalne armature. ovakvom ortogonalnom mrežom je obezbeđena ista količina armature u svim radijalnim pravcima. a ne torzionom. 3/61. Dodavanjem. osim skoka u obezbeđenoj površini armature postiže i polovljenje (najčešće se šipke nove serije umeću između šipki postojeće.1. Ili. 3/61). prikazano na desnom kraju preseka. Količina armature koju obezbeđuje jedna „serija“ radijalnih šipki (pozicije 1 i 2 na Sl. i Kod pravougaonih ploča je izbor slobodnog oslanjanja bio opravdan malom torzionom krutošću grede u stanjima visoke isprskalosti. Kod prstenastih ploča sa slobodnim krajem. potreba za armaturom u radijalnom pravcu je. S druge strane.2. dati u preseku. zbog čega i radijalnu ovom treba prilagoditi. preporučljivo je armiranje oboda tangencijalno u dve zone. Armiranje pune i prstenaste ploče [89] Sl. Iako je to. Međutim. Na prvoj slici je prikazano armiranje ploče slobodno oslonjene po obodu. Ukoliko se pretpostavljaju konturni uslovi slobodnog oslanja- njai. Načelno. Promena radijalne armature s radijusom Karakteristični planovi armiranja. prezentovana konveksnom krivom. Zato je za preporuku nezavisno armiranje gornje zone. što je mogao biti i razlogom umetanja nove serije. Ortogonalna mreža i radijalna armatura Ortogonalnom mrežom koja ima jednake količine armature u dva pravca: f ax  f ay  f a . 3/60. zbog čega „pokrivanje“ potrebe za armatu- rom ne može biti visoko efikasno. [cm /m] 2 je u nekom pravcu pod uglom α obezbeđena sledeća količina armature: f a  f ax  cos 2   f ay  sin 2   f a   cos 2   sin 2    f a . 3/60. kako je pokazano u §2. pune i prstenaste ploče dati su na Sl. Utoliko je „proglašavanje“ ovog oslonca slobodnim kod kružnih ploča manje opravdano nego u slučaju pravougaonih ploča. zato. po pravilu. razmak se povećava s odstojanjem od centra (radijusom). Poglavlje 3 : strana 33 od 112 325 . opada s radijusom konkavnom krivom. vero- vatno je da će na taj način razmak šipki u donjoj zoni postati veći od maksimalno dopuštenog. u gornjoj zoni treba predvideti armaturu za prihvat momenata elastičnog uklještenja. 3. kružni oslonački gredni element radijalne momente s oboda ploče (momente koji uvijaju presek prstena) prihvata svojom savojnom.

ili kao pravougaone (Sl....... efikasno se mogu primenjivati i za Sl. Ekvivalentna dužina stranice kvadratne ploče se može odrediti iz (Sl.... Takođe. pojavljuju se trougaone ili trapezne ploče....25   2    f yd / r . pronaći tabulisana rešenja statičkih uticaja... Najčešće se oblikuju kao jednakostranične (optimalno) ili jednakokrake....36} Sl...... 23-mar-18 Ploče manjih raspona mogu biti približno proračunate i armirane kao kvadratne.. 3/62): a  0..... Trougaone i trapezne ploče [89] velike raspone.2..3... 3......Betonske konstrukcije u zgradarstvu (prema Evrokodu).5  D    0.... Zbog toga... 3/65)......... 3/63.. 3/62.... Trougaone ploče su u statičkom smislu vrlo ra- cionalni elementi.......... 3/58) mogu biti određeni kao petina (Poisson-ov koefici- jent) radijalnih... Konturni uslovi trougaonih ploča [89] nata..... p  0... Ortogonalno armirana ploča [108] Sl...... ispravno je uzengijama pridržati tangencijalnu armaturu (Sl.... 3/64..{3........... kod silosnih levkova...... kod kosih mostova...9  D ..... da- nas pre svih metode konačnih eleme- Sl..{3..........37} Rezultujući naponi se upoređuju s računskom čvrstoćom betona na zatezanje........ 326 .............. jer se... ili kod kojih se grede pružaju u tri pravca...... σy... ali je u