You are on page 1of 16

Висока школа за туризам и хотелијерство Академска 2017/2018 година

Требиње

Семинарски Рад
Предмет: Културно-историјске основе туризма

Тема: Споменици Париза

Професор: Студент:

Нина Милинић Исидора Јокановић

Требиње, март 2018. Године


САДРЖАЈ

УВОД .............................................................................................................................................. 1
1. ИСТОРИЈА ПАРИЗА .............................................................................................................. 3
2. РЕЛИГИЈА И СТАНОВНИШТВО ПАРИЗА ..................................................................... 5
3. ЗНАМЕНИТОСТИ И КУЛТУРА ПАРИЗА ........................................................................ 6
3.1 Триумфална капија ............................................................................................................... 8
3.2 Сен Шапел ............................................................................................................................. 9
3.3 Палата инвалида ................................................................................................................. 10
3.4 Сакре Кер ............................................................................................................................. 11
3.5 Пантеон ................................................................................................................................ 12
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................ 13
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................ 14
УВОД

Париз је највећи и главни град Француске, познат је и по имену „Град свијетлости“.


Налази се у центру Париског басена, на ријеком Сеном. Управо та ријека дијели град
Париз на два дијела тј. На на сјеверну „Десну обалу“ и на мању, „Лијеву обалу“.

Слика 1. Грб Париза

Град представља политичко, економско, онразовно и културно средиште


централизоване француске државе, а и Европе.

Париз је један од најзначајнијих свијетских градова и предстоница, у њему се


налазе центри организација као што су Унеско и ОЕЦД и неформалног Париског клуба. Са
свијетом је повезан са два велика аеродрома и шест главних жељезничких станица.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, у те атракције


спадају и споменици Париза што и јесте тема овога рада.

Са историјом дугом два милиона година, у Паризу се одиграло много битних


историјских догађаја, као што је дао неколицину великих историјских личности. Због тога
Париз сваке године посјети преко тридесет милиона туриста. Управо тај податак нам
говори да је главни град Француске најпосјеценија свијетска дестинација.

1
Град има преко два милиона становника, а урбана зона преко дванаест милиона
становника.

Слика 2. Застава Париза

2
1. ИСТОРИЈА ПАРИЗА

Најранији археолошки знакови људског насељавања подручја данашњег Париза


дитирају око 4200. Година п. н. е. Претпоставља се да је Париз касније добио име по
келтском племену Паризи, који су населили подручје око ријеке Сене средином 3. Вијека
п. н. е. око келтске тврђаве под именом Лутеција. Тврђава се налази на оствру под именом
„De la site“.

Када су се римљани 52. године п. н. е. први пут приближили овом насељу Паризи су
спалили Лутецију и све мостове. Након освајања римљани су са лијеве стране Сене на
брду саградили град , то брдо ће касније бити познати под именом Свете Женевјеве.
Изворно је град назван „Лутеција“ , али назив је касније промјењен у Лутеце, у римској
Галији овај град се звао „Civitas Parisiorum“, или Паризија, што и јесте први најсличнији
назив овоме данашњем, али тај град није имао већи значај.

Кроз наредне вијекове град је добијао на значају из разлога јер се у њему појављују
палате, купитали, храмови и театри.

Падом римског царства Париз почиње да слаби, тако да до 400. године Париз
напушта велики број становника. Тада је град добио и своје заштитинике, а то су Свети
Жермен и Света Женевјева, за које се вјерује да су хунског ратника Атилу убиједили да
поштеди град у 5. вијеку. При крају римске окупације град је назван именом које је нама
најбоље познато тј. Париз.

Долазак Маровинга у 5. Вијеку означио је крај римске владавине. Париз је постао


предстоница меровиншке државе под кра љем Ходовехом првим. Током владавине
Каролинга град су више пута нападали Нормани. Владари династије Капет су Париз
прогласили предстоницом Француске, што је један од битнијих података за Париз. Краљ
Филип Август је утврдио град и изградио палати Лувр. У то вријеме се на десној обали
развило занатство.

Краљ Шарл пети је подигао зидине око града ради одбране од Енглеза. Током
стогодишњег рата Паризом су владали Енглези.

3
Слика 3. Париз послије „Стогодисњег рата“ 1493. Година

За вријеме владавине Луја XIV уведена је улчична расвјета, модернизовано је


снабдијевање водом и изграђене су болнице. То су били први значајнији напредци за
Париз. Он је наредио и рушење зидина око града и изградњу великих градских булевара.
Париз је остао, без премца, политички, привредни и демографски центар Француске.

Године 1789. у Паризу избила је Француска револуција у циљу рушења монархије и


стварања Француске републике. Крајем 19. а почетком 29. вијека у Француској је одржано
шест Свијетских изложби. Ове изложбе су подвукле глобални и политички значај Париза.
1871. године град су освојиле Њемачке трупе, након чега слиједи Париска комуна.

Град је у другој половини 19. вијека доживио велике архитектонске промјене, у то


вријеме је изграђена жељезничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III и
препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Љетње олимпијске игре су одржане у Паризу 1900. и 1924. године.

4
2. РЕЛИГИЈА И СТАНОВНИШТВО ПАРИЗА

У старом и средњем вијеку, а и касније, становништво Париза је пролазило кроз


велике ратове, епидемије и периоде глади, тако да је њихова бројност стангирала. Тако је
рецимо, 1832. године у епидемији колере страдало 20. 000 људи. Тек је период
индустријске револуције у 19. вијеку означио почетак снажног демографског развоја. Од
1846. до 1876. године број становника се од једног милиона удвостручио. Године 1921. у
Паризу је живјело око три милиона људи. До данас је број становника, у ужем тј.
централном цијелу Париза опао, али се њихов број у Париском региону попео на више од
девет милиона. По густини становника у ужем центру, Париз је први међу милионским
градовима свијета. По закону, француски пописи становништва не смију да прикупљају
податке о етничкој или религијској припадности становништва. Међутим, по подацима из
1999. године види се да је 19.4% становништва рођено ван европске Француске. Према
томе је Париз веома мултикултуралан град. Највише нових имиграната пристиже из Кине
и Африке. Историјски, у Париз се досељавају Исталијани, Јевреји из централне Европе,
Руси послије Окобарске револуције, Јермени, људи из француских колонија, шпански,
португалски и сјевероафрички економски емигранти.

Од осамдесет процената становништва који се индетификују као вјерници , 75%


припадају католичкој цркви. Град има 94 католичке општине, око 15 грчких и руских
православних, као и једну српску (парохија Светог Саве у Паризу), која се налази на
сјевероистоку Париза, у 18. арондисману. У Паризу постоји седам синагога за око 220.000
Јевреја, и двије џамије за 50.000 муслимана. Неки подаци говоре да су 15% становништва
Париза управо муслимани. Само 12% хришћана и 15% Јевреја су активни вјерници.

5
3. ЗНАМЕНИТОСТИ И КУЛТУРА ПАРИЗА

Француска престоница има стотине вриједних историјских грађевина, цркава,


улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 умјетничких галерија, око 100 позоришта,
преко 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана.

Слика 4. Париз ноћу

У Паризу стално постоји велика понуда културних догађаја попут концерата,


фестивала и модних изложби. Дворци Фонтебло и Версај (оба у предграђимна) и обале
Сене су на УНЕСКО-вој листи свијетске баштине. УНЕСКО има своје сједиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам је изграђена у готском стилу између 1163. и 1235.
године. Друга знаменита црква је базилика Сакр Кер на брду Монмарту из 1914. године.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвећен умјетности
19. вијека, нарочито умјетности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (национални
музеј савремене умјетности), музеј човјека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј,
Роденов музеј, Париске Катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. године је најстарија јавна библиотека у


Француској. Национална библиотека у Француској се налази на двије локације. Зграда

6
„Ришеље“ је у другом арондисману, крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој
библиотеци се процјењује на тридесет милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотка..

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља посзоришта,


опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди
Франсез, основан крајем 17. вијека и позориште на Јелисејским пољима. Национална опера
париза наступа на двије локације . Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, названа по
архитекти Шарлу Гарнијеу) која је отворена 1875. године и која је са великом квадратуром
највећи свијетски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је
опера Бастиља која је отворена 1989. године.

Сада ћемо навести неке познате грађевине, авеније, паркове и четвирти Париза.
Међу њима ћу навести и неке значајне споменике које ћу описати у даљњем дијелу рада.
То су:

 Монмартр – стециште умјетника и боема,


 Авенија Јелисејка поља – најпознатија Париска авенија,
 Монпарнас – историјска четврт умјетника. Данас је ту и високи
контроверзни небодер,
 Тријумфална капија – славолук посвећен француским ратницима,
 Пантеон – бивша црква, од 19. вијека музеј заслужних француских великана,
 Палата инвалида - низ репрезентативних грађевина из 17. вијека немјењених
смјештају ратних ветерана. Данас је то музеј и гробница више историјских
личности, укључујући Наполеона,
 Гран пале – велика изложбена хала из 1900. године,
 Ајфелова кула – споменик архитектуре индустријског доба из 1889. годоне,
 Трг Конкорд – мјесто гдје се за вријеме Француске револуције налазила
гиљотина,
 Парк Тиљерије – историјски парк поред палате Лувр,
 Латинска четврт – стециште универзитетске омладине, профсора и
интелектуалаца,

7
 Гробље Пер Лашез – на њему су сахрањене многе значајне личности (Блзак,
Шопен, Оскар Вајлд, Едит Пјаф, Марија Калас, Џим Морисон)
 Дефанс – модерна четврт савремене архитектуре са финансијским
институцијама,
 Дворац Версаји – представља један од споменика,
 „Fonntaine des Innocents“ – представља најмажнији спомненик ране
ренесансе у Паризу.
 Сен Шапел,
 Обелиск из Луксора,
 Сакре Кер.

У наставку рада ћемо детаљније причати о помишљењу многих најзначајнијим


споменицима за Париз.

3.1 Триумфална капија

Триумфална капија у Паризу је споменик на тргу Шарла де Гола, који је такође


познат као „Трг Етоал“. Налази се на источном дијелу авеније Јалисејска поља. Овај
славолук је споменик борцима за Француску, посебно оним из Наполеонових ратова. Ту се
данас налази и споменик Незнаном јунаку.

Слика 5. Триумфална капија у Паризу

8
Споменик је пројектовао Жан Шалгрен 1806. године нешто послије битке код
Аустрелица. Изградња је траја до раних 1830-их година. Проекат не неокласицистичка
интерпретација староримског Титовог славолука. На њему је вјерски представљена
симболична борба голе француске младежи против брадатких њемачких оклопника. Овака
врста представа је била карактеристична за споменике из доба прије Првог свијетског рата.

3.2 Сен Шапел

Сен Шапел се налази на острву Сите у Паризу. Када је грађена требало је да буде
пупак свијета, фокус француске монархије. Подигнута је по налогу Луја IX. Требао је да
буде грандиозни реликвијар, реликвијар свих реликвијара. Ту су пренјете реликвије из
Цариграда. Она је на неки начин симулација Богородице Фарске из Цариграда.

Слика 6. Сен Шапел

Сен Шапел је двоспратна грађевина, ту је и један стаклени реликвијар који је од


пода до прозора у витражу са разним сценама. Нагласак у апсиди се ставља са сценом
крунисања Давида. По правилу у готичким грађевинама нема унутрашње декорације,
међутим овдје има. Скулптура овдје визуализује небеско царство на Земљи. Дуж једне и
друге стране је по 6 апостола, а Христос је окружен ученицима. То је наглашавање
француског краљевства и моћи је такође израђено чињеницом да су сви сводови

9
прекривени пламеним љиљанима. У 14. вијеку Карло IV у Прагу прави једну врсту капеле
која је имитација Сен Шапела, а све су оне имитације Богородице Фарске.

3.3 Палата инвалида

Палата инвалида је барокно-класицистичка грађевина у центру Париза,


настала је у периоду 1679 – 1708 године.

Слика 7. Централни дио Палате инвалида

Архитекта ове палате је био Жил Арден Мансар. Палата обухвата и војничку цркву
са куполом. Овај комплекс је изграђен по налогу краља Луја XIV, а примарна функција је
била збрињавање рањених и осакаћених војника. Краљ је имао визију да ово буде и
меморијални споменик свим херојима ратова у оквиру кога би се налазила црква великих
капацитета.

Палата инвалида има једну од најипресивнијих купола у свијетскох архитектури,


испод које се налази Наполеонов Саркофаг. Званично име централне грађевине са куполом
је „Краљевска капела инвалида“. Црква је саграђена 1679. године, а купола завршена тек
1690. године.

Данас се ту налази тијело Свете јелене.

10
3.4 Сакре Кер

Базилика Секре кер је римокатоличка црква на брду Монматр у Паризу. Послије


Ајфеловог торња то је друга највиша тачка Париза (203 метра).

Слика 8. Сакре Кер

Црква је посвећена срцу Исуса Христа.

Безилику је у 19. вијеку пројектовао архитект Пол Абади. Овим шпројектом је


однио побједу на конкурсу на коме је учествовало 78. кандидата. Базилика је проектована
у римско-византијском стилу, са узорима у црквама Свете Софије у Инстабулу и Светог
Марка у Венецији. У стручним круговима овај пројекат се не сматра нарочито умјетнички
успијелим. Изградња је почела 1884. године. Надгледао ју је Адаби, а послије његове
смрти исте године још шест архитеката. Трајала је до 1914. године, прва служба одржана је
1919. године.

Темељи цркве су дубоки 33 метра дам се грађевина не би слегала. Димензије цркве


су 85 са 35 метара, уз висину од 85 метара. Са велике куполе се може видјети простор са 40
километара даљине.

Иконографија приказана у цркви је националистичка. Ту је приказана Јованка


Орлеанка и краљ Луј IX.

11
3.5 Пантеон

Пантеон је зграда која се налази у Латинској четврти у Паризу. Направљена је као


црква посвећена Светој Женовеви и као мјесто за скупљање свих њених реликвија.
Међутим након неколико промјена зграда је данас најпознатији маулозеј у којем је
сахрањен велоики број познатих личности.

Слика 9. Пантеон

Краљ Луј 15. је 1744. године обећао да ће у коликом оздрави постојећи рунирани
манастир Свете Женовеве замијенити чудесном грађевином.

Темељи су постављени 1758. године, а због бројних проблема је завршена 1790.


године.

Црква је осмишљена да се у основи налази крст са масивним тремом над


коринтским стубовима. Овај веома амбициозан пројекат је учинио да грађевина буд
еогромних димезнија.

Само нека значајна имена која се налазе у овом маулозеју: Волтер, Виктор Иго, Луј
Брај, Пјер Кири, Марија Кири.

12
ЗАКЉУЧАК

Париз је највећи и главни град Француске, познат је и по имену „Град свијетлости“.


Налази се у центру Париског басена, на ријеком Сеном. Управо та ријека дијели град
Париз на два дијела тј. На на сјеверну „Десну обалу“ и на мању, „Лијеву обалу“.

У овоме раду било је много ријечи управо о Паризу и о његовим знаменитостима, у


које спадају и његови споменици што и јесте тема овога рада, а уједно ти споменици чине
Париз величанственим какав и јесте.

Набојани су многи споменици и наведен њихов културни и историјски значај и


представљају туристичке атракције туристима који долазе из свих крејва свијета а ово су
неки од њих:

 Триумфална капија,
 Пантеон,
 Сакре Кер,
 Палата инвалида,
 Сен Шапел.

Те грађевине односно споменике смо описали у овоме раду, тј. причали о њиховом
настанку , градђи и значају.

Поред њих имамо још пар значајних објеката као што су: Обелиск из Луксора,
фонтана Сен Мишел и многи други.

13
ЛИТЕРАТУРА

1. „Ayers, Andrew“, „The Arhitecture of Paris“, 2004. година


2. Употреба интернета (scribd.com, knjiznica.hr, hrcak.srce, wikipedia.com)

14