You are on page 1of 22

Dr Jelena Perović

Docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Finansijski lizing*

Zakonska regulativa finansijskog lizinga1

Posao finansijskog lizinga u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o finansijskom


lizingu koji je usvojen 27. maja 2003. godine2. Donošenjem ovog Zakona, finansijski
lizing kao značajan institut savremenog poslovnog prometa, u našem pravnom sistemu
dobija svoje pravno utemeljenje3. Regulišući jednu, relativno novu sferu privredno-
pravnih odnosa, ovaj Zakon nastoji da u te odnose ugradi visok stepen pravne sigurnosti,
a da time ne ograniči mogućnost njihovog daljeg razvoja, već naprotiv, da taj razvoj
ohrabri i stimuliše. Iz tih razloga, Zakon svojim normama određuje opšte okvire ovog
posla, dopuštajući ugovornim stranama da, unutar njih, svoje odnose regulišu
saglasnošću svojih volja.

Zakon o finansijskom lizingu izazvao je značajnu pažnju i interesovanje kako od


strane domaće i inostrane poslovne javnosti tako i od strane doktrine. O njegovom
opštem značaju i praktičnoj primeni, govori podatak da je u roku od 5 meseci od kad je
ovaj Zakon stupio na snagu, u Republici Srbiji investirano preko 30 miliona evra u
poslove finansijskog lizinga zaključenih u skladu sa ovim Zakonom4, a da se u toku 2004.
godine planira ulaganje od preko 100 miliona evra od strane postojećih lizing kompanija s
jedne strane i osnivanje većeg broja novih lizing kompanija s druge strane5. Donošenju
ovog Zakona prethodila je široka javna diskusija, u okviru koje su domaći privrednici
snažno podržali njegovo usvajanje, ističući da je jedan takav zakon "preko potreban" za
razvoj privrednih subjekata i oživljavanje domaće privrede. Po njegovom usvajanju, ovaj
Zakon ocenjen je, od strane relevantnih međunarodnih institucija i uglednih lizing
kompanija kao jedan od najboljih zakona u regionu.

Regulisanjem finansijskog lizinga zakonskim putem, u odnose koji proističu iz


ovog posla ugrađuje se neophodan stepen pravne sigurnosti, izražen kroz ostvarenje dva
osnovna zahteva: a) stvaranje uslova za efikasno i neometano odvijanje poslova
finansijskog lizinga u našoj zemlji; b) pravna zaštita ekonomski slabije ugovorne strane.
U tom kontekstu, u ovom radu biće izložena najznačajnija pitanja koja je potrebno imati u

* Tekst predtavlja isključivo autorsko pravo Autora


1 Više o f. lizingu, J.Perović, Komentar Zakona o finansijskom lizingu, Beograd, 2003;

J.Perović, Finansijski lizing kao faktor podsticanja investicija, Zbornik radova sa savetovanja
ekonomista, održanog na Kopaoniku u martu 2004, pod nazivom Kopaonik biznis forum –
Oživljavanje privrede i ubrzanje tranzicije, mart 2004, str.140-152, Savez ekonomista Srbije.
2 "Službeni glasnik Republike Srbije", Beograd, 27. maj 2003, br.55.
3 Osnovni izvor prava korišćen u ovom Zakonu pri određenju definicije posla finansijskog

lizinga, njegovih osnovnih karakteristika, kao i prava i obaveza subjekata ovog posla, bila je
UNIDROIT Konvencija o međunarodnom finansijskom lizingu (Unidroit Convention on
International Financial Leasing). Komparativnom analizom ovog Zakona s jedne i Konvencije
s druge strane, može se zaključiti da je Zakon, posebno u pogledu osnovnih pitanja, preuzeo
veliki broj rešenja Konvencije, integrišući tako međunarodno prihvaćene standarde u
nacionalno zakonodavstvo, a u skladu sa celokupnim nacionalnim pravnim sistemom,
pravnom tradicijom i fundamentalnim pravnim principima. Pored UNIDROIT Konvencije,
značajan izvor prava pri izradi ovog Zakona predstavljala su rešenja srpskog Zakona o
obligacionim odnosima koja se odnose na pravne poslove srodne finansijskom lizingu, a
uzimana su u obzir i pravila nacionalnih zakona drugih zemalja koji uređuju materiju lizinga,
kao i stavovi doktrine i sudske prakse u uporednom pravu.
4 juni –novembar 2003. godine
5 Politika, 26.11.2003.
vidu radi boljeg razumevanja materije koju reguliše Zakon o finansijskom lizingu, kao i
svrhe koja se ovim Zakonom nastoji ostvariti.

Ekonomski značaj finansijskog lizinga

Finansijski lizing, kao posao novijeg datuma koji u Evropu dolazi iz SAD krajem
pedesetih godina dvadesetog veka, postao je široko prihvaćen i često primenjivan posao,
prilagođen potrebama savremenog poslovnog prometa. Razlozi takve "popularnosti" i
ekspanzije finansijskog lizinga u poslovnom svetu ogledaju se, bez sumnje, u
ekonomskim prednostima koje ovaj posao podrazumeva za subjekte koji u njemu
učestvuju.

Za primaoca lizinga, on predstavlja mogućnost pribavljanja opreme bez


ulaganja sopstvenog kapitala ili uzimanja kredita. Značajna pogodnost za primaoca
lizinga ogleda se i u činjenici da, po prestanku ugovora o finansijskom lizingu, on ima
pravo da se opredeli za jednu od tri opcije: a) da predmet lizinga vrati davaocu lizinga
(često primalac lizinga nema interes da trajno zadrži predmet lizinga); b) da predmet
lizinga otkupi (obično je reč o simboličnoj ceni s obzirom da se uračunava ukupno
plaćeni iznos na ime lizing naknade); c) da produži ugovor o finansijskom lizingu
(nekad primaocu lizinga više odgovara da predmet lizinga zadrži u svojstvu primaoca
lizinga nego u svojstvu vlasnika).

Za davaoca lizinga, finansijski lizing je povoljan s obzirom da zadržava


pravo svojine na predmetu lizinga, te ne snosi rizike karakteristične za poverioca
koji odobrava kredit. U tom kontekstu, treba imati u vidu i činjenicu da je u našem
pravnom sistemu realizacija hipoteke, kao najznačajnijeg oblika založnog prava, u velikoj
meri otežana zbog nesređenog stanja zemljišnih knjiga s jedne i sporog i kompleksnog
postupka izvršenja s druge strane. Iz tih razloga, sve do sve do sprovođenja
sveobuhvatne reforme sistema obezbeđenja u našoj zemlji, finansijski lizing će
predstavljati značajan instrument finansiranja, kako zbog ekonomskih prednosti koje on
per se podrazumeva, tako i zbog činjenice da ne pretpostavlja odobravanje kredita, koje
po definiciji mora biti adekvatno obezbeđeno.

Finansijski lizing pogodan je i za isporučioca, za koga ovaj posao predstavlja


izvor kontinuirane prodaje pouzdanom kupcu pod, po pravilu, povoljnim uslovima.

U tim okvirima, uspostavljanjem odgovarajućeg pravnog okvira za posao finansijskog


lizinga, obezbeđuje se stvaranje zdrave konkurencije na tržištu finansijskih usluga,
proširenje kapitalnih investicija, razvoj privrednih subjekata, a posebno malih i
srednjih preduzeća, veća efikasnost u poslovnom prometu, poboljšanje kvaliteta
proizvoda i proizvodnje uopšte, što sve zajedno doprinosi oživljavanju privrede i njenom
ubrzanom razvoju.

Definicija posla finansijskog lizinga

Zakonom o finansijskom lizingu data je definicija posla finansijskog lizinga (čl.2.),


čime je ovaj posao u srpskom pravnom sistemu dobio svoje precizno pravno određenje.

Prema Zakonu, “Posao finansijskog lizinga je posao u kome davalac lizinga:


1) sa isporučiocem predmeta lizinga određenim od strane primaoca
lizinga zaključuje ugovor na osnovu koga stiče pravo svojine na
predmetu lizinga, prema specifikaciji primaoca lizinga i pod
uslovima koje, ukoliko se odnose na interese primaoca lizinga,
odobrava primalac lizinga (ugovor o isporuci);

2
2) sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu
kojim se obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje
držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a
primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu
naknadu u ugovorenim ratama”.

U suštini, reč je o dva ugovora – ugovoru o isporuci i ugovoru o finansijskom


lizingu koji svojom uzajamnom povezanošću čine celinu posla finansijskog lizinga. Ovako
određen pojam posla finansijskog lizinga predstavlja široku pravnu formulu koja obuhvata
različite oblike ovog posla koji često podrazumevaju i različite pravne režime ali kojima
ipak dominiraju određene zajedničke karakteristike koje otvaraju mogućnost formulisanja
jedne ovakve definicije.

Te karakteristike ogledaju se, pre svega, u trodimenzionalnom odnosu koji


finansijski lizing uvek podrazumeva, a koji se ogleda u postojanju tri subjekta posla:
davaoca lizinga, primoca lizinga i isporučioca, kao i u pravilu da se naknada koju
primalac lizinga plaća davaocu lizinga za korišćenje predmeta lizinga (lizing
naknada) utvrđuje prvenstvenim uzimanjem u obzir amortizacije celine ili
najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Ove dve osobenosti u svojoj simbiozi
predstavljaju osnovna obeležja koja finansijski lizing podrazumeva, istovremeno čineći
ključne tačke razgraničenja posla finansijskog lizinga od drugih srodnih pravnih poslova.

U okviru trodimenzionalnog odnosa subjekata finansijskog lizinga, davalac lizinga


zaključuje dva ugovora – ugovor o isporuci i ugovor o finansijskom lizingu.

Ugovor o isporuci. Ugovor o isporuci je ugovor koji davalac lizinga zaključuje sa


isporučiocem (proizvođačem) koga je izabrao primalac lizinga, prema specifikaciji
izrađenoj od strane primaoca lizinga i pod uslovima koje, ukoliko se odnose na interese
primaoca lizinga, odobrava primalac lizinga, a na osnovu koga davalac lizinga stiče pravo
svojine na predmetu lizinga. Iako je, po pravilu, reč o prodaji, ovaj ugovor u Zakonu je
označen kao ugovor o isporuci polazeći pre svega od toga da se između davaoca lizinga
i isporučioca, umesto prodaje, može uspostaviti i neki drugi ugovorni odnos koji
podrazumeva potpuno pravno raspolaganje predmetom lizinga, a u kome davalac lizinga,
pod uslovima predviđenim ovim Zakonom, stiče pravo svojine na predmetu lizinga (na
primer ugovor o razmeni).

Ipak, nezavisno od naziva, ono što predstavlja specifičnost ovog ugovora u


odnosu na ″klasičan″ dvostrani ugovorni odnos jeste činjenica da on podrazumeva
određeno učešće trećeg lica – primaoca lizinga, koji nije ugovorna strana ugovora o
isporuci. Ono se ogleda u tome što primalac lizinga, po pravilu, određuje isporučioca sa
kojim će davalac lizinga zaključiti ugovor, sačinjava specifikaciju prema kojoj davalac
lizinga pribavlja predmet lizinga od isporučioca i najzad, odobrava one uslove ugovora o
isporuci koji se odnose na njegove interese u svojstvu primaoca lizinga.

Ovo učešće primoca lizinga u ugovornom odnosu koji nastaje između davaoca
lizinga i isporučioca, logična je posledica specifične prirode posla finansijskog lizinga, u
kome se davalac lizinga, po pravilu, javlja samo kao finansijer posla. Kao takav, on de
facto ne ulazi u pitanja izbora proizvođača, vrste, količine i kvaliteta opreme koja je
predmet finansijskog lizinga, kao ni njene isporuke osim ako ugovorom nije predviđeno
da on vrši isporuku predmeta lizinga. Iz tih razloga, primalac lizinga, po pravilu, odobrava
one klauzule ugovora o isporuci koje se odnose na vrstu, količinu i kvalitet opreme koja je
predmet lizinga, način, vreme i mesto isporuke predmeta lizinga (ako ugovorom nije
predviđeno da iporuku vrši davalac lizinga), kao i druge klauzule čija je sadržina vezana
za ugovor o finansijskom lizingu koji on zaključuje sa davaocem lizinga. S druge strane
međutim, primalac lizinga ne može ulaziti u one klauzule ugovora o isporuci koje imaju
″čisto″ inter partes dejstvo i odnose se isključivo na uzajamna prava i obaveze ugovornih

3
strana ovog ugovora (na primer, uslovi pod kojima davalac lizinga stiče pravo svojine na
predmetu lizinga).

Ugovor o finansijskom lizingu. Ugovor o finansijskom lizingu je ugovor koji


davalac lizinga zaključuje sa primaocem lizinga i kojim se obavezuje da na primaoca
lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a
primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim
ratama.

Specifična priroda posla finansijskog lizinga čini da ugovor o finansijskom lizingu,


na isti način kao i ugovor o isporuci, rađa izvesne pravne posledice koje predstavljaju
odstupanja od pravila o inter partes dejstvu ugovora, protežući svoje dejstvo i na treće
lice – isporučioca, koje nije strana u ovom ugovornom odnosu.

Najznačajnija od njih ogleda se u tome što za materijalne nedostatke predmeta


lizinga, ako drukčije nije ugovoreno, primaocu lizinga ne odgovara davalac lizinga
koji je druga ugovorna strana ugovora o finansijskom lizingu, već isporučilac koji
se sa primaocem lizinga ne nalazi u ugovornom odnosu (čl.16.).

Ipak, ovo opšte pravilo poznaje tri značajna izuzetka.

Prvi se odnosi na činjenicu da je pomenuta odredba dispozitivnog karaktera,


što znači da će se ona primeniti samo ukoliko drukčije nije ugovoreno. Tim putem,
ugovornim stranama se ostavlja sloboda da ovo pitanje urede saglasnošću svojih volja,
što će u praksi najčešće i biti slučaj.

Drugi izuzetak odnosi se na pravna sredstva koja primalac lizinga u slučaju


materijalnih nedostataka može upotrebiti prema isporučiocu. Prema Zakonu o
obligacionim odnosima, kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o
materijalnom nedostatku može: 1) zahtevati uklanjanje nedostatka ili predaju druge
stvari bez nedostatka (ispunjenje ugovora); 2) zahtevati sniženje cene; 3) izjaviti da
raskida ugovor. U svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete
(član 488.). Primalac lizinga međutim, ne može prema isporučiocu upotrebiti sva pravna
sredstva predviđena Zakonom o obligacionim odnosima. Odredba člana 16. predviđa
odgovornost isporučioca za materijalne nedostatke u vidu opšteg pravila, ali članom 38.
koji predstavlja njegovu konkretizaciju, isključeno je pravo primaoca lizinga da u takvom
slučaju raskine ili poništi ugovor o isporuci, kao i pravo da od isporučioca zahteva
sniženje cene. Ovakvo rešenje je razumljivo, budući da su raskid i poništaj ugovora, kao
i cena po kojoj je davalac lizinga kupio predmet lizinga, pitanja koja su vezana isključivo
za ugovorni odnos davaoca lizinga i isporučioca, te u pogledu njih nema mesta
odstupanju od inter partes dejstva ugovora. To znači da primalac lizinga, u slučaju da
predmet lizinga ima neki materijalni naedostatak, od isporučioca može da zahteva
ispunjenje ugovora u vidu uklanjanja nedostatka ili predaje druge stvari bez nedostatka
(zamena stvari), kao i naknadu štete. Razume se, time se ne dira u njegovo pravo da
raskine ugovor o finansijskom lizingu, predviđeno članom 24. ovog Zakona.

Treći izuzetak odnosi se na slučaj u kome je izbor isporučioca izvršio davalac


lizinga. U takvom slučaju, za materijalne nedostatke predmeta lizinga, primaocu
lizinga solidarno odgovaraju davalac lizinga i isporučilac (čl.39.).

U pogledu obaveza ugovornih strana ugovora o finansijskom lizingu koja imaju


čisto inter partes dejstvo, sam pojam ugovora o finansijskom lizingu ukazuje na osnovnu
obavezu davaoca lizinga da prenese ovlašćenje držanja i korišćenja određene pokretne
nepotrošne stvari na primoca lizinga, kako bi ovaj mogao da je upotrebljava za
ugovoreno vreme i uz ugovorenu naknadu koja se isplaćuje u ugovorenim ratama. Pored
obaveze prenosa ovlašćenja, davalac lizinga obavezan je da pruži zaštitu primoacu

4
lizinga od pravnih nedostataka predmeta lizinga, tj. da mu omogući neometanu državinu
predmeta lizinga6.

S druge strane, primalac lizinga, za korist koju ugovorom o finansijskom lizingu


dobija, dužan je da davaocu lizinga pruži odgovarajuću naknadu, koja se u ovom poslu
per definitionem isplaćuje u ratama i to je njegova osnovna ugovorna obaveza. Pored
toga, on je dužan da predmet lizinga preuzme na način, u vreme i na mestu predviđenom
ugovorom, nezavisno od toga da li isporuku vrši isporučilac ili pak, davalac lizinga. Kako
ugovor o finansijskom lizingu primaoca lizinga ovlašćuje da predmet lizinga koristi za
određeno vreme, pretpostavlja se i njegova obaveza da taj predmet koristi onako kako je
to ugovorom bilo predviđeno ili kako proizilazi iz namene same stvari, da se prema njemu
ophodi sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina, kao i da ga održava u
ispravnom stanju i vrši potrebne popravke na njemu. Pošto prestane ugovor o
finansijskom lizingu, primalac lizinga je dužan da davaocu lizinga vrati predmet lizinga, s
obzirom da se ovim ugovorom ne prenosi pravo svojine, već samo ovlašćenje držanja i
korišćenja i to za određeno vreme. Ipak, reč je o dispozitivoj normi s obzirom da je Zakon
ugovornim stranama ostavio slobodu da predvide pravo primaoca lizinga da, po
prestanku ugovora, otkupi predmet lizinga ili produži ugovor o finansijskom lizingu – tzv.
pravo opcije. Najzad, u najvećem broju slučajeva, obaveza osiguranja predmeta lizinga
je na strani primaoca lizinga, iako se ugovorom može drukčije predvideti.

Razgraničenje od srodnih pravnih poslova

U uporednom pravu ne postoji jedinstven stav u pogledu klasifikacije različitih


vrsta lizing poslova, kako u suštinskom, tako i u terminološkom smislu, što često dovodi
do nerazumevanja, pa i čak i konfuzije pri njihovom teorijskom objašnjenju. Najčešće
dileme javljaju se u pogledu razgraničenja finansijskog lizinga od: prodaje sa
zadržavanjem prava svojine, prodaje sa obročnim otplatama cene i zakupa odnosno
posla koji se u praksi često označava kao operativni ili direktni lizing. Određenja se
razlikuju ne samo od zemlje do zemlje, već i u okviru iste zemlje, ono što se u jednom
zakonu građanskopravne prirode smatra finansijskim lizingom, u drugom zakonu
poreskog ili računovodstvenog karaktera, može se smatrati operativnim lizingom,
zakupom, i sl. Ovakva situacija je u potpunosti razumljiva, imajući u vidu da je reč o poslu
koji ne spada u red klasičnih ugovora koje građanski zakonici evropskih zemalja poznaju
i uređuju.

Ipak, od brojnih različitosti i manje tipičnih oblika, u praksi međunarodnog


poslovnog prometa izdvojile su se određene opšte karakteristike ovog posla, na osnovu
kojih se sa sigurnošću može zaključiti da predstavljaju determinante koje određuju
posebnost i prirodu posla finansijskog lizinga. Te karakteristike ogledaju se, kao što je
rečeno, u trodimenzionalnom odnosu koji finansijski lizing nužno podrazumeva, kao i u
pravilu da se lizing naknada utvrđuje prvenstvenim uzimanjem u obzir amortizacije celine
ili najbitnijeg dela vrednosti predmeta lizinga. Takav stav široko je prihvaćen u teoriji i
praksi uporednog prava i usvojen u UNIDROIT Konvenciji o međunarodnom finansijskom
lizingu.

Finansijski lizing razlikuje se od prodaje sa zadržavanjem prava svojine pre


svega po tome što se klauzula o zadržavanju prava svojine na strani prodavca ugovara
radi obezbeđenja prodavčevih potraživanja prema kupcu. Kad kupac isplati cenu u
celosti, on automatski postaje vlasnik stvari koja je predmet prodaje. Nasuprot
tome, finansijski lizing ne podrazumeva automatski prenos prava svojine na
primaoca lizinga. U okviru ovog posla može se ugovoriti da će po prestanku ugovora o
finansijskom lizingu primalac lizinga otkupiti predmet lizinga, međutim to je samo jedna
od mogućih opcija koje stoje na raspolaganju primaocu lizinga. Pored toga, za razliku od

6
V. čl.18-21.

5
prodaje sa zadržavanjem prava svojine, otkup predmeta finansijskog lizinga ne
ugovara se radi obezbeđenja davaoca lizinga.

Finansijski lizing se razlikuje od prodaje sa obročnim otplatama cene pre svega


po tome što kod ove vrste prodaje kupac postaje vlasnik u momentu kada mu je
stvar predata, što kod finansijkog lizinga nije slučaj.

Finansijski lizing razlikuje se od posla koji se u praksi označava kao operativni ili
direktni lizing pre svega po tome što operativni lizing podrazumeva samo dve strane –
davaoca lizinga koji je istovremeno i isporučilac, i primaoca lizinga. Ugovorne strane
zaključuju ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da preda određenu stvar primaocu
lizinga na upotrebu, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća određenu
naknadu. U ovom slučaju, s obzirom da su isporučilac i davalac lizinga isto lice, nema
trećeg subjekta posla, već je reč o ugovornom odnosu koji proizvodi klasično inter partes
dejstvo. Pored toga, u ovoj vrsti posla, amortizacija vrednosti predmeta lizinga po pravilu
ne predstavlja primarni kriterijum pri utvrđenju lizing nakande. Najzad, mogućnost
ugovaranja prenosa prava svojine na predmetu lizinga sa davaoca lizinga na primaoca
lizinga po isteku ugovora, nije od uticaja na razgraničenje finansijskog lizinga od
operativnog, budući da obe vrste posla podrazumevaju mogućnost unošenja takve
klauzule u ugovor.

Iz ovakvog određenja operativnog lizinga proističe zaključak da ovaj posao, po


svojoj prirodi i bitnim karakteristikama, ispunjava sva obeležja zakupa, te da de facto ne
predstavlja ništa drugo do ugovor o zakupu odnosno jedan od njegovih modifikovanih
oblika, što se određuje u zavisnosti od sadržine svakog konkretnog posla. U pravnom
sistemu Srbije, ugovor o zakupu regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima.

Upravo u svetlu tih činjenica treba tražiti odgovor na pitanje zbog čega Zakon o
finansijskom lizingu ne reguliše i "operativni lizing". Tokom izrade ovog Zakona, takva
pitanja često su postavljana iz krugova poslovne prakse, što je razumljivo, imajući u vidu
nerazumevanje i konfuziju koji se javljaju prilikom određenja pojma finansisjskog lizinga
u suštinskom i terminološkom smislu, a iz razloga o kojima je bio reči. Ipak, ova i slična
pitanja u značajnoj meri su doprinela unošenju odredbe člana 13. u tekst Zakona, budući
da su, ukazavši na probleme koji se mogu javiti prilikom njegove primene, učvrstila
uverenje zakonodavca o potrebi eksplicitnog razgraničenja finansijskog lizinga od
"operativnog", kao i od drugih srodnih pravnih poslova. Prema ovoj odredbi, ugovor u
kome su davalac lizinga i isporučilac isto lice, ne smatra se ugovorom o finansijskom
lizingu u smislu ovog Zakona. Na takav ugovor primenjuju se pravila Zakona o
obligacionim odnosima, zavisno od prirode konkretnog ugovora (zakup, prodaja sa
obročnim otplatama cene, i sl.).

Subjekti u poslu finansijskog lizinga

Polazeći od specifične prirode i kompleksnosti posla finansijskog lizinga,


zakonodavac, u cilju otklanjanja mogućih nejasnoća, u odredbi člana 9. eksplicitno
utvrđuje koja se lica, u smislu ovog Zakona, smatraju subjektima posla finansijskog
lizinga. Reč je o davaocu lizinga, primaocu lizinga i isporučiocu.

Davalac lizinga. Da bi se jedno lice u smislu ovog Zakona smatralo davaocem


lizinga, potrebno je kumulativno ispunjenje dva uslova: a) da je reč o privrednom društvu
koje obavlja poslove finansijskog lizinga u skladu sa propisima države u kojoj je
osnovano; b) da je minimalni uplaćeni novčani deo osnovnog kapitala tog društva
100.000 evra. Izmenama Zakona o finansijskom lizingu od 15.07.2005. Narodnoj banci
Srbije data su značajna ovlašćena vezana za osnivanje i poslovanje lizing kompanija.
Jedna od najznačajnijih izmena ogleda se u određenju prema kome dobijanje odobrenja
NBS predstavlja uslov za obavljanje finansijskog lizinga u Republici Srbiji.

6
Primalac lizinga. Jedna od najvećih dilema koja se postavila prilikom izrade
ovog Zakona, odnosila se na pitanje treba li primenu Zakona ograničiti na poslove u
kojima se predmet finansijskog lizinga koristi u profesionalne svrhe, tako da primalac
lizinga može biti samo privredni subjekt odnosno lice koje obavlja registrovanu delatnost
radi sticanja dobiti ili pak, tu primenu treba proširiti i na fizička lica koja ne obavljaju
privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Na osnovu iscrpne analize rešenja domaćeg i
uporedno-pravnog zakonodavstva i stavova doktrine s jedne strane, kao i na osnovu
široke diskusije sa predstavnicima domaće i međunarodne poslovne prakse s druge
strane, autori Zakona priklonili su se drugoj tezi, koja dozvoljava da primalac lizinga bude
fizičko lice koje ne obavlja privrednu delatnost u vidu zanimanja. Ovakvo rešenje
argumentovano je, pre svega, potrebama domaćeg pravnog prometa.

Naime, iako se neposredni cilj ovog Zakona ogleda u podsticaju privrednih


aktivnosti i razvoju privrede uopšte, njegova opšta svrha ne iscrpljuje se u domenu
poslova isključivo privrednopravne prirode. On pred sobom ima misiju izgrađivanja
pravne sigurnosti, fer poslovne prakse i dobrih običaja u odnosima koji nastaju u oblasti
finansijskog lizinga, bez obzira na različite statuse subjekata tih odnosa. Konačno
praktično ishodište ovog Zakona ogleda se u porastu životnog standarda stanovništva
uopšte, što podrazumeva potrebu da njegova primena obuhvati što širi krug pravnih
subjekata. Iz tih razloga, zakonodavac je nastojao da pronađe gipko rešenje koje treba
da obezbedi pravnu sigurnost u ovoj vrsti ugovornih odnosa ali da istovremeno ne zatvori
put celini pozitivnih efekata koje ovaj Zakon sobom nosi, već, naprotiv, da te efekte
podstiče.

Isključenjem fizičkih lica koja se ne bave privrednom delatnošću iz oblasti


primene ovog Zakona, bio bi postignut suprotan efekat: ova kategorija lica za koju je
finansijski lizing, zbog svih prednosti koje sobom nosi, ekonomski povoljan posao, bila bi,
u slučaju ulaska u ovu vrstu ugovornog odnosa, lišena pravne sigurnosti koju obezbeđuje
upravo zakonsko regulisanje ovog instituta. To znači da bi ugovori o finansijskom lizingu
u kojima se u svojstvu primaoca lizinga javlja fizičko lice koje ne obavlja privrednu
delatnost bili prepušteni proizvoljnosti prakse, čime se upravo stvara osnov za moguće
zloupotrebe od strane davaoca lizinga kao ekonomski jače strane.

U tom kontekstu treba poći od konkretnih rešenja ovog Zakona koja predstavljaju
osnov za pravnu sigurnost primaoca lizinga u poslu finansijskog lizinga zaključenog u
skladu sa ovim Zakonom. U takva rešenja spadaju:
 odobrenje primaoca lizinga onih uslova ugovora o isporuci koja se
odnose na njegove interese, pri čemu naknadne izmene tog ugovora ne
proizvode dejstvo prema primaocu lizinga ukoliko on na njih ne pristane;
 imperativna odredba o bitnim elementima i formi ugovora o finansijskom
lizingu;
 imperativna odredba o statusu i minimalnom osnovnom kapitalu davaoca
lizinga;
 odgovornost za materijalne nedostatke na predmetu lizinga;
 imperativna odredba o odgovornosti davaoca lizinga za pravne
nedostatke koja se ugovorom ne može ograničiti ili isključiti;
 pravilo prema kome prenos prava svojine na predmetu lizinga ne utiče na
pravni položaj primaoca lizinga;
 pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu zbog neblagovremene ili
nesaobrazne isporuke odnosno pravo primaoca lizinga da, u slučaju
neblagovremene ili nesaobrazne isporuke, obustavi isplatu lizing naknade
sve dok davalac lizinga ne ispuni obavezu isporuke koja je u svemu u
skladu sa ugovorom, kao i odgovornost isporučioca u takvom slučaju;
 imperativna odredba prema kojoj naknada štete prouzrokovane
neplaćanjem lizing naknade treba davaoca lizinga da dovede u položaj u
kome bi se nalazio da je primalac lizinga ispunio svoju obavezu u skladu
sa ugovorom, te da njena visina ne može premašiti tako utvrđen iznos;

7
 pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga ili produži ugovor.

Tim putem, u potpunosti je obezbeđena ravnopravnost ugovornih strana ugovora


o finansijskom lizingu, a primalac lizinga, u pogledu stepena zakonske zaštite, stavljen je
u jednak pravni položaj sa svim drugim pravnim subjektima koji zaključuju ugovore u
skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima (prodaja, zakup, kredit, zaloga, i dr.), a koji
u tom pogledu sadrži široko prihvaćena pravila uporednog prava i međunarodnih
konvencija i subjektima ugovornih odnosa obezbeđuje pravnu zaštitu adekvatnu
uslovima tržišne privrede.

Postupak za povraćaj predmeta lizinga

Za neometano odvijanje posla finansijskog lizinga u našem pravnom sistemu, bilo


je neophodno obezbediti mehanizme putem kojih će davalac lizinga, kao vlasnik
predmeta lizinga, u slučaju neispunjenja obaveza od strane primaoca lizinga, moći
efikasno da realizuje svoja prava na predmetu lizinga. Iz tih razloga, Zakon o
finansijskom lizingu, za slučaj raskida ugovora zbog neplaćanja lizing naknade, predviđa
poseban, skraćeni postupak za sticanje državine na predmetu lizinga, koji davaocu
lizinga omogućava da predmet lizinga povrati na način koji je efikasan i pravno siguran
za obe ugovorne strane. Reč je o pitanju od velikog praktičnog značaja, budući da
efikasan postupak za povraćaj predmeta lizinga predstavlja conditio sine qua non pri
opredeljenju lizing kompanija za ulazak u poslove finansijskog lizinga u jednoj zemlji.

Prema pravilima Zakona, ugovorne strane mogu, pred nadležnim sudom, u


vanparničnom postupku, zapisnički utvrditi da su se sporazumele da, u slučaju
neplaćanja lizing naknade od strane primaoca lizinga o dospelosti, davalac lizinga ima
pravo de predmet lizinga preuzme u državinu. Potpisani zapisnik o sporazumu ugovornih
strana ima snagu sudskog poravnanja koje predstavlja izvršnu ispravu. Tim putem,
davaocu lizinga pružena je mogućnost da se, bez pokretanja parničnog postupka,
direktno obrati izvršnom sudu sa zahtevom za povraćaj predmeta lizinga. Drugim rečima,
ukoliko primalac lizinga ne ispuni obavezu plaćanja lizing naknade u skladu sa ugovorom
i ne preda dobrovoljno predmet lizinga, davalac lizinga može, na osnovu potpisanog
zapisnika o sporazumu ugovornih strana, podneti izvršnom sudu zahtev za donošenje
rešenja o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga ili lica u čijoj se državini on
nalazi i predaji tog predmeta davaocu lizinga u državinu.

Izvršni sud je dužan da o zahtevu davaoca lizinga odluči u roku od tri dana od
dana podnošenja zahteva, a zatim, ako usvoji zahtev, da u narednom roku od tri dana od
dana donošenja rešenja sprovede postupak oduzimanja predmeta. Primalac lizinga
može u roku od tri dana od dana prijema rešenja izjaviti prigovor da je izvršio obavezu
isplate, čime se obezbeđuje njegova zaštita od eventualnih zloupotreba od strane
davaoca lizinga. Uz prigovor se moraju podneti pismeni dokazi. Tako izjavljeni prigovor
nema suspenzivno dejstvo tj. ne odlaže izvršenje rešenja o oduzimanju predmeta lizinga.
Dalji postupak po prigovoru se odvija u skladu sa opštim pravilima Zakona o izvršnom
postupku.

8
Ugovor o lizingu

Lizing industrija, u modernom smislu, razvijena je pedesetih godina XX veka u SAD. Na


teritoriji Srbije, posao finansijskog lizinga pravno je regulisan odredbama Zakona o
finansijskom lizingu, koji je donet u maju 2003. godine, čime je stvoren zakonski okvir za
razvoj ove aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona, kojima je Narodna banka Srbije
određena kao institucija koja izdaje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga,
daje saglasnost na imenovanje organa upravljanja, vrši nadzor nad poslovanjem
davaoca finansijskog lizinga i preduzima korektivne mere, donete su u julu 2005. godine.
U ovom radu biće objašnjeno šta je to lizing i kakva je njegova pravna priroda.

1.1. Nastanak i razvoj

O vremenu nastanka Ugovora o lizingu postoje razlicita misljenja, od toga da je nastao u


Egiptu jos pre 3000.g.p.n.e. odnosno da je nastao u SAD 1877.godine, kada je Bell-
Telephon-Company umesto da prodaje svoje telephone, iste davala na koriscenje u vidu
lizinga, odnosno 30-tih godina XX veka u SAD u vidu finansiranja nekretnina, a u Evropi
60-tih godina, odnosno u sadasnjem obliku 50-tih godina XX veka u SAD. U svakom
slucaju zemljom porekla se smatraju SAD, dok ga industrijski razvijene zemlje prihvataju
polovinom XX veka.
Ugovor o lizing razvio se iz klasicnog ugovora o zakupu. Naziv lizinga potice iz engleskog
jezika od glagolskog oblika to lease I oznacava zakup, najam, iznajmljivanje. Danas je u
poslovnoj praksi prihvacen izraz lizing I kao takav figurira I u pravnoj I ekonomskoj sferi.

Lizing, posmatran u užem smislu reči je u stvari zakup. U početnim fazama razvoja,
između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo razlika. Vremenom, lizing poslovi su
se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao u vidu davaoca lizinga,
finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i zakup, budući da
obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga različitog
profila, itd.

Razloge nastanka lizinga prvenstveno treba tražiti u razvoju tehnike i tehnologije, pojavi
moderne investicione opreme sa visokim stepenom proizvodnih performansi,
savremenih proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i
metoda finansiranja, novim načinima plasmana opreme kao i u stalnoj težnji
kompanija da u uslovima oštre konkurencije pronađu profitabilne angažmane na
svetskom tržištu. Proizvođači opreme su preko lizinga pronašli mogućnost povećanja
obima i efikasnosti realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te
opreme u lizingu vide šansu za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih
pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih sredstava odjednom.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata,
baziran na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga
(najčešće mašine i investicionu opremu) korisniku lizinga, a korisnik tu opremu
koristi na način i u roku utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cenu korišćenja
predmeta lizinga, a po isteku perioda korišćenja opreme ima pravo da istu vrati,
produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj cijeni.
Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na
primer opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj
finansijskoj instituciji, banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu
izda u zakup na određeni rok", a po isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti
predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu. Tokom perioda korišćenja opreme pravo
vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga. U osnovi lizing posla leži
ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se reguliše taj posao.
Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing naknadu,
period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.

9
2. POJAM I KARAKTERISTIKE UGOVORA O LIZINGU

Pojmovno odredjenje ugovora o lizingu nije jednostavno zbog raznovrsnosti ovog


ugovora u praksi i zbog razlicitog pristupa u njegovom definisanju. Njega definise, kako
pravna, tako i ekonomska nauka. Medjutim od bitnog znacaja je razgraniciti lizing posao
u formi finansijskog lizinga, od ugovora o lizingu, kao dela lizing posla.

2.1. Ugovor o lizingu

U pravnoj teoriji u definisanju ugovora o lizingu polazi se od stava da je to ugovor


obligacione prirode. Stoga se, po pravilu,definise kao ugovor koji zakljucuje dve strane,
od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu
lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjeni period
koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se
obavezuje da preuzme predmet lizinga, da placa lizing naknadu u ratama i da po
isteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi (svakako po nizoj ceni) ili vreme
koriscenja produzi zakljucujuci novi ugovor uz nizu naknadu.
Ugovor o lizingu je formalan ugovor, jer mora biti sacinjen u pisanoj formi.
Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora , a to su :
1. Naznacenje predmeta lizinga ; 2. Iznos lizing naknade koju placa primalac
lizinga; 3. Iznos pojedinacnih naknada i njihov ukupan broj; 4. Vreme placanja i 5.
Rok na koji je ugovor zakljucen.
Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.),
Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade
koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja,
kao i rok na koji je ugovor zaključen.
Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine
od dana zaključenja ugovora.

Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i
način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je
obavezna da osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način
prestanka ugovora, opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta
predmeta lizinga, njegova montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova,
servis i tehničko-tehnološko unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za
korišćenje predmeta lizinga i druge elemente o kojima ugovorne strane postignu
saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari
bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se
zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari,
dok kod ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Lizing je posao u kome davalac lizinga:

• sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče pravo svojine
nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac
lizinga,

• sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o lizingu, kojim na primaoca lizinga prenosi


ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac mu za
to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

10
U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i na određeni vremenski
period je daje na korišćenje primaocu lizinga, koji je zauzvrat dužan da davaocu vrši
periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru o lizingu.

Postoje dve osnovne vrste lizinga:


1. operativni lizing
2. finansijski lizing

Za razliku od operativnog lizinga koji je veoma sličan klasičnom iznajmljivanju, finansijski


lizing je mnogo kompleksnija transakcija. To je oblik kreditnog aranžmana koji finansira
nabavku određene opreme za potrebe primaoca lizinga.
Vlasništvo nad predmetom lizinga, tokom celog perioda trajanja ugovora o finansijskom
lizingu, ostaje na davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti tzv. pravo
opcije, tj. pravo primaoca lizinga da otkupi predmet lizinga po isteku ugovora. Primalac
lizinga ima puno pravo da predmet lizinga nesmetano koristi tokom trajanja ugovora o
finansijskom lizingu i da uživa sve koristi od njegovog korišćenja, ali ujedno snosi i sve
rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik
predmeta.
Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva,
odnosno pokretna nepotrošna dobra, te se javlja kao alternativa sopstvenim sredstvima,
bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti. Ovaj
oblik finansiranja se često poredi sa bankarskim kreditima, jer su po nekim
karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način
knjigovodstvenog evidentiranja...). Međutim, bitne karakteristike finansijskog lizinga koje
ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su:
• finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,
• nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,
• davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom celog perioda ugovora o lizingu,
• predmet lizinga ujedno predstavlja i sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega davaoci
lizinga često ne zahtevaju druga sredstva obezbeđenja,
• davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju propasti ili oštećenja predmeta (osiguranje
predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom
postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno pravo).

Registar finansijskog lizinga

Agencija za privredne registre vodi registar finansijskog lizinga u skladu sa


zakonom. Registar finansijskog lizinga počeo je sa radom 4. januara 2004. godine i
predstavlja jedinstvenu centralizovanu elektronsku bazu podataka u koju se upisuju
podaci o ugovoru o finansijskom lizingu, izmene i dopune tih podataka, zabeležbe
sporova koji se tiču predmeta lizinga i prestanak ugovora o finansijskom lizingu.
Davalac lizinga je dužan da zahtev za upis ugovora o finansijskom lizingu podnese u
roku od sedam dana od dana isporuke predmeta lizinga, odnosno zahtev za upis izmene
i dopune podataka o ugovoru o finansijskom lizingu, kao i brisanje podataka iz registra u
roku od sedam dana od momenta nastupanja činjenica koje su tu izmenu i dopunu,
odnosno brisanje podataka uslovile. Navedene zahteve može da podnese i primalac
lizinga, ako je to određeno ugovorom o finansijskom lizingu.
Svrha postojanja registra i upisa ugovora o finansijskom lizingu u registar jeste
dostupnost podataka o zaključenim ugovorima o lizingu (i predmetima lizinga)
široj javnosti. Upisom ugovora o finansijskom lizingu u registar smatra se da su
treća lica upoznata sa postojanjem ugovora o lizingu, odnosno niko se ne može
pozvati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci o finansijskom lizingu upisani u
registar.
Podaci upisani u registar nisu dokaz o postojanju svojinskih ili drugih prava na
predmetu lizinga, niti o punovažnosti bilo kog pravnog posla.

11
Prednosti i nedostaci lizinga

Lizing predstavlja veoma značajan vid finansiranja privrede. Najbolji pokazatelj značaja
lizinga predstavlja stopa učešća investicija u osnovna sredstva finansirana putem lizinga
u ukupnim investicijama u osnovna sredstva jedne privrede. Tako se, prema podacima
Leaseurope za 2004. godinu, ova stopa kreće i do 24% (u Velikoj Britaniji i Irskoj) i beleži
konstantan rastući trend od 2000. godine. Učešće lizinga u nabavci osnovnih sredstava u
zemljama centralne i istočne Evrope je takođe značajno i u proseku iznosi 18,5%. S
obzirom na to da se radi o novom vidu finansiranja kod nas (najveći broj davalaca lizinga
je osnovan u 2003. godini), ovaj pokazatelj za 2004. godinu u Srbiji, prema nekim
procenama, iznosi ispod 4%.
Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz
činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja
ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne
sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za
novoosnovana, mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve korisnike sa slabijom
kreditnom sposobnošću, odnosno korisnike koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da
ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju
finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti korisnika (što je dominantan faktor
pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja
koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga,
odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.
Procedura odobrenja finansiranja je u slučaju finansijkog lizinga najčešće kraća u odnosu
na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva
obezbeđenja (npr. hipoteke) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju
uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno
dovodi do ukupnog smanjenja transakcionih troškova.
Dodatna prednost finansijskog lizinga, naročito u slučaju novoosnovanih preduzeća, jeste
mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu
saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko
njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu da, u sklopu ovog aranžmana,
ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog
unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i
sl.
U inostranoj, a u poslednje vreme i u našoj ekonomsko-pravnoj teoriji iznete su ne samo
brojne prednosti već i nedostaci lizing poslova. Ti nedostaci se odnose na sledeće
činjenice: lizing društvo ima tipizirane ugovore (formulare), njegova cena pored
efektivnih troškova dotičnog posla sadrži i rizik i dobit. Treba istaći da je svaki lizing
posao poseban ekonomski slučaj za sebe. Ne samo da ono što jednom preduzeću
odgovara ne mora da pogoduje i drugom preduzeću, nego i ono što je preduzeću kao
opredellenje odgovaralo u jednom periodu ne mora biti uspešno i u narednom periodu.
Međutim, izvesno je da u svetu razvijene tržišne privrede finansiranje lizingom
predstavlja značajan činilac tokova reprodukcije i to posebno u uslovima kada su
finansijski izvori ograničeni i kada je cena investicione opreme suviše visoka.

Ugovor o lizingu

Ugovor o lizingu je onaj ugovor kojim se jedna strana (davalac lizinga) obavezuje da
ustupi na korišćenje ugovorom utvrđenu sadržinu (opremu ili celokupna postrojenja), a
druga strana da s njom obavi radnje privređivanja uz plaćanje naknade davaocu lizinga.

Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine
od dana zaključenja ugovora. Ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.),
Ugovor o lizingu obavezno sadrži: precizno određenje predmeta lizinga, iznos naknade

12
koju plaća primalac lizinga, iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja,
kao i rok na koji je ugovor zaključen.

Pored navedenih ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: mesto, vreme i
način isporuke predmeta lizinga, svojina na predmetu lizinga, strana koja je obavezna da
osigura predmet lizinga i rizici od kojih treba da bude osiguran, način prestanka ugovora,
opcija kupovine ili produženja ugovora, troškovi transporta predmeta lizinga, njegova
montaža, demontaža i tekuće održavanje, zamena delova, servis i tehničko-tehnološko
unapređenje, obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i druge
elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost.

Ugovor o lizingu ima osnovni cilj da omogući korisniku da privređuje upotrebom stvari
bez njihove kupovine. Ugovor o lizingu se razlikuje od ugovora o zakupu, zato što se
zakupodavac nikada po isteku ugovora ne lišava svojine na zakupljenom stvari, dok kod
ugovora o lizingu to ne mora biti slučaj.

Subjekti ugovora o lizingu

Davalac lizinga je lice koje, uz zadržavanje prava svojine na predmetu lizinga, prenosi na
primaoca lizinga ovlašćenje držanja i korišćenja na predmetu lizinga, na ugovoreno
vreme i uz ugovorenu naknadu.

Prethodno navedeno lice jeste privredno društvo, osnovano u skladu sa zakonom kojim
se uređuje pravni položaj privrednih društava, čiji novčani deo osnovnog kapitala ne
može biti manji od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan uplate i koje je dobilo dozvolu Narodne banke Srbije za obavljanje
poslova finansijskog lizinga u skladu sa ovim zakonom.

Davalac lizinga može da obavlja samo delatnost finansijskog lizinga.

Davalac lizinga dužan je da u svom poslovanju obezbedi da njegov osnovni kapital uvek
bude u iznosu koji nije manji od predviđenog iznosa. Zahtev za izdavanje dozvole za
obavljanje poslova finansijskog lizinga osnivači privrednog društva podnose Narodnoj
banci Srbije.

Uz zahtev se podnosi sledeća dokumentacija:

1) osnivački akt društva;

2) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala;

3) dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti za obavljanje poslova finansijskog


lizinga;

4) program rada privrednog društva za period od tri godine;

5) spisak lica predloženih za članove organa upravljanja, odnosno predloženih lica s


posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, preporuke o stručnim i profesionalnim
kvalitetima tih lica, dokaz da ta lica nisu osuđivana za krivična dela koja ih čine
nepodobnim za obavljanje ovih funkcija, kao i dokaz da im nije izrečena mera zabrane
obavljanja delatnosti.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti propisanih
uslova. Pri razmatranju zahteva i dokumentacije Narodna banka Srbije ocenjuje i
poslovnu reputaciju osnivača privrednog društva i predloženih članova organa

13
upravljanja, odnosno lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima i propisuje
kriterijume za ocenu poslovne reputacije.

Davalac lizinga je dužan da:

1) Narodnoj banci Srbije dostavlja godišnji izveštaj o poslovanju, sa finansijskim


izveštajem i mišljenjem ovlašćenog revizora;
2) Narodnu banku Srbije obavesti o statusnim i drugim promenama koje se
registruju u registar privrednih subjekata;
3) dostavlja i druge podatke na zahtev Narodne banke Srbije.
4) da Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o
imenovanju članova organa upravljanja, odnosno lica sa posebnim ovlašćenjima i
odgovornostima

Narodna banka Srbije može da propiše obavezu davaocima lizinga da na posebno


otvorenom računu kod banke drže sredstva rezerve.

Ako Narodna banka propiše ovu obavezu istim aktom propisaće i visinu sredstava
rezervi, stopu izdvajanja tih sredstava, kao i način i uslove njihovog korišćenja.

Nadzor nad obavljanjem poslova davaoca lizinga vrši Narodna banka Srbije na
osnovu naloga guvernera Narodne banke Srbije ili lica koje on ovlasti.
Ako su u postupku nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, prema davaocu lizinga
preduzimaju se mere koje se odnose na:

1) upućivanje pismene opomene;

2) upućivanje nalogodavnog pisma, uz mogućnost izricanja novčane kazne;

3) izdavanje naloga za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, uz mogućnost izricanja


novčane kazne davaocu lizinga, kao i članovima njegovih organa upravljanja, odnosno
licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima;

4) oduzimanje dozvole za obavljanje poslova finansijskog lizinga.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje poslova


finansijskog lizinga, ako:

1) je dozvola izdata na osnovu neistinitih i netačnih podataka osnivača privrednog


društva;
2) davalac lizinga prestane da ispunjava uslove potrebne za izdavanje te dozvole;
3) davalac lizinga ne dostavlja propisane izveštaje, dokumentaciju i druge podatke
o svom poslovanju na propisani način i u propisanim rokovima;
4) davalac lizinga ne omogući vršenje nadzora nad njegovim poslovanjem;
5) se utvrdi da je novčani deo osnovnog kapitala davaoca lizinga manji od onog
koji je propisan zakonom;
6) u ostavljenom roku davalac lizinga nije sproveo mere koje mu je naložila Narodna
banka Srbije, odnosno ako nije otklonio razloge za uvođenje tih mera.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja nadzora nad obavljanjem
poslova davaoca lizinga
Nadzor obuhvata:

14
1) posrednu kontrolu izveštaja i druge dokumentacije, kao i drugih podataka koje davalac
lizinga dostavlja Narodnoj banci Srbije, odnosno kojima Narodna banka Srbije raspolaže;
2) neposredan uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju davaoca lizinga.

Primalac lizinga, u smislu ovog zakona, je pravno ili fizičko lice na koga davalac lizinga
prenosi ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na ugovoreno vreme i uz
ugovorenu naknadu.

Isporučilac predmeta lizinga (u daljem tekstu: isporučilac), u smislu ovog zakona, je


pravno ili fizičko lice koje na davaoca lizinga prenosi pravo svojine na predmetu lizinga,
radi njegove predaje primaocu lizinga na držanje i korišćenje, na ugovoreno vreme i uz
ugovorenu naknadu.

Prava i obaveze iz ugovora o lizingu

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:

• obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;


• odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga
(ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje,
umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu
lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu;
• pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu,
pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu;
• pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase, u slučaju
stečaja primaoca lizinga;
• poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja
lizing naknade – sud je dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva
donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak
oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog
rešenja.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:

• obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenom


ugovorom;
• pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u
skladu sa ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči sa docnjom ili ako
predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na
obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu sa ugovorom o
lizingu;
• naknadne izmene ugovora o isporuci, sa čijom sadržinom se primalac lizinga
saglasio, ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne
pristane;
• odgovornost za štetu prouzrokovanu korišćenjem predmeta lizinga;
• obaveza održavanja predmeta lizinga;
• obaveza plaćanja lizing naknade;
• odgovornost za slučajnu propast ili oštećenje predmeta lizinga od momenta
preuzimanja predmeta;
• obaveza osiguranja predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti isporučioca premeta:

15
• obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji
su predviđeni ugovorom o isporuci;
• odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

Procedura finansiranja putem finansijskog lizinga:

1. izbor predmeta i pribavljanje ponude isporučioca predmeta;


2. ponuda isporučioca predmeta se, uz zahtev za finansiranje, predaje davaocu lizinga,
na osnovu čega davalac lizinga sačinjava ponudu za finansiranje (informativna ponuda).
U nekim slučajevima, isporučilac predmeta lizinga može da sačini informativnu ponudu
davaoca lizinga;
3. davaocu lizinga se podnosi dokumentacija (spisak potrebne dokumentacije se može
naći na Internet stranama davaoca lizinga) koja je potrebna za donošenje odluke o
odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje;
4. ukoliko je zahtev odobren, pristupa se potpisivanju ugovora o finansijskom lizingu sa
davaocem lizinga;
5. po potpisivanju ugovora uplaćuje se učešće i drugi troškovi predviđeni ugovorom;
6. preuzimanje predmeta lizinga od isporučioca predmeta;
7. otplata rata lizing naknade.

Prestanak ugovora o lizingu

Ugovor o lizingu prestaje:


• istekom ugovornog roka,
• otkazom ugovornih strana,
• raskidom ugovora i
• prestankom postojanja jedne od ugovornih strana

Ugovor o lizingu takođe prestaje ako predmet lizinga bude uništen nekim slučajem više
sile.

Predmet lizinga ne prelazi u svojinu primaoca lizinga protekom roka na koji je ugovor o
lizingu zaključen.

Ugovorom o lizingu može se predvideti pravo primaoca lizinga da, po proteku roka na
koji je ugovor zaključen, otkupi predmet lizinga po ceni koja je ugovorom određena ili da
produži ugovor o lizingu (pravo opcije).

Primalac lizinga je dužan da davaoca lizinga obavesti o svojoj odluci da otkupi predmet
lizinga ili da produži ugovor o lizingu, najkasnije mesec dana pre isteka roka na koji je
ugovor zaključen.

Zaključak

Lizing je veoma važan izvor srednjoročnog i dugoročnog finansiranja, jer predstavlja


ekonomski efikasno rešenje nabavke sredstava potrebnih za poslovanje
preduzeća. Lizing pruža mogućnost preduzećima da modernizuju svoju opremu i
samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. Lizing je naročito pogodan za mala i

16
srednja preduzeća, kao i nova, tek osnovana preduzeća koja često ne mogu da
računaju na druge mogućnosti finansiranja. Upravo zato, vlade mnogih zemalja
podržavaju lizing kao važan metod podsticanja investicija. Lizing industrija je danas
u svetu veoma razvijena. U mnogim zemljama se putem lizinga finansira više od četvrtine
svih nabavki poslovne opreme. Samo u
zemljama u razvoju se godišnje putem lizinga finansira nabavka nove opreme i vozila u
vrednosti od preko 40 milijardi dolara.

U Srbiji finansijski lizing je u početnoj fazi razvoja. Zakon o fi nansijskom lizingu


Republike Srbije je usvojen u maju 2003. godine. Radi se o modernom zakonu, koji je
podsticajan za razvoj tržišta lizinga.
Postoji nekoliko bitnih stavki definisanih ovim zakonom:
1. Predmet finansijskog lizinga je pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i
sl.).
2. Primalac lizinga može biti pravno ili fizičko lice.
3. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od
dana zaključenja ugovora.

U Srbiji je već registrovano nekoliko lizing kompanija koje već nude mogućnosti lizinga
opreme, mašina i vozila. U praksi se u proseku najčešće nude ugovori trajanja 2-5
godina sa učešćem primaoca lizinga od 10-25%. Sve vrste lizinga imaju za cilj da na
nov i savremen način ubrzaju proširenje izvora finansiranja tokova reprodukcije, jer
finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što
korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje i dobiti, bez povećanja
stepena zaduženosti. Lizing se kod nas najčešće koristi za kupovinu novih automobila.

Dakle, umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna
preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću), iznajmljujući traženu opremu na
određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuću naknadu. Lizing aktivnosti
se najčešće obavljaju između tri poslovna partnera: primaoca, odnosno korisnika
investicione opreme (najčešće je to proizvodno preduzeće), isporučioca, odnosno
proizvođača ili prodavača tražene investicione opreme i lizing društva (finansijer),
koje investicionu opremu kupuje od proizvođača i stavlja je na raspolaganje
primaocu (korisniku).

Nije teško zaključiti da se lizing temelji na proširenoj koristi. Korisnik je potencijalni


kupac koji je kupovinu opreme odgodio ili je istu istovremeno uveo u sopstveno
korišćenje. Isporučilac je proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do
finansijskih sredstava neophodnih za kontinualnost svoje proizvodnje. Lizing
finansijer je posrednik koji stavlja korisniku lizinga opremu na korišćenje uz
naplatu naknade. Po isteku ugovora o lizingu korisnik može da odabere sledeća
rešenja: da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade, da korišćenu opremu vrati
ili da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je ona imala u momentu
zaključivanja lizing posla.

CA Leasing Srbija donirao vozilo Gradskom centru za socijalni rad


Ključevi automobila marke Citroen C3, koji je CA Leasing Srbija namenio Gradskom centru za socijalni
rad, juče su uručeni ovoj ustanovi. Zahvaljujući novom vozilu usluge centra biće dostupnije većem broju
korisnika a posebno kada je reč o intervencijama u slučajevima porodičnog nasilja i zaštite dece od
zlostavljanja i zanemarivanja.
CA Leasing Srbija u duhu korporativne društvene odgovornosti nastavlja tradiciju doniranja vozila
organizacijama kojima su ona najpotrebnija. Prošle godine, to je bila donacija organizaciji Mali Veliki
Ljudi, a ove godine to je Gradski centar za socijalni rad.
SAJAM AUTOMOBILA - NIKAD NIŽA KAMATA OD 1,99%!

17
Pozivamo Vas da nas posetite na štandu beogradskog sajma u hali 4 u periodu održavanja
„DDOR BG CAR SHOW 05“ u periodu od 17. do 23. marta 2016. godine i otkrijete uslove koji se
ne odbijaju.
U saradnji sa kompanijom FIAT automobili Srbija, CA Leasing nastavlja sa atraktivnom ponudom za
modele FIAT Tipo, Doblo, 500L i Ducato gde se lizing odobrava sa nominalnom kamatnom stopom od
1,99% godišnje i rokom otplate do 60 meseci.
Takođe, u saradnji sa KIA AUTO DOO pripremili smo za Vas beskamatno finansiranje novih KIA vozila
odnosno kamatnu stopu od 0%.
Tradicionalno, za vreme trajanja sajma automobila, svim pravnim i fizičkim licima nudimo atraktivnu
nominalnu kamatnu stopu već od 3,99% godišnje.
Pored akcijskih uslova, CA Leasing Vam nudi i povoljne uslove osiguranja Vašeg novog automobila.

Lizing za preduzetnike
Osnovna dokumentacija za podnošenje zahteva za lizing za sve preduzetnike
o Ponuda dobavljača
o Informativna ponuda CA Leasing Srbija prihvaćena od strane klijenta
o Fotokopija overenog rešenja nadležnog opštinskog organa uprave ili Agencije za privredne registre
sa svim promenama (poželjno je da poslednje rešenje bude starosti do 3 meseca)
o Fotokopija lične karte (obe strane) ili pasoša preduzetnika
o Fotokopija kartona deponovanih potpisa lica ovlašcenih za zastupanje, overenog pečatom kojim će
se overavati instrumenti plaćanja
o Fotokopija uverenja o izmirenim poreskim obavezama (nadležne RUJP) - starosti do 15 dana
o PIB
o Fotokopija OP obrasca
Dodatna dokumentacija za Preduzetnike koji su u sistemu PDV-a
o Zahtev za finansiranje i potpisana saglasnost klijenta da CA Leasing može pristupiti Kreditnom
birou
o Fotokopija potvrde o izvršenom evidentiranju za PDV
o Fotokopija overenog bilansa uspeha za poslednje dve poslovne godine i poslednji bilans za tekuću
godinu (ili bruto bilans na dan podnošenja zahteva)
o Fotokopija overene prijave o plaćenom PDV-u (mesečno/tromesečno)
Dodatna dokumentacija za Preduzetnike koji nisu u sistemu PDV-a
o Zahtev za finansiranje i potpisana saglasnost klijenta da CA Leasing može pristupiti Kreditnom
birou
o Fotokopija Rešenja o paušalnom plaćanju poreza na dohodak za samostalno obavljanje delatnosti
o Potvrda o prometu po tekućim računima za poslednje dve godine i tekuću godinu zaključno sa
danom podnošenja zahteva

Lizing za fizička lica


Dokumentacija za fizička lica koja je potrebna za podnošenje zahteva za lizing:
o Ponuda dobavljača
o Informativna ponuda Ca Leasing-a prihvaćena od strane klijenta
o Zahtev za finansiranje i potpisana saglasnost klijenta da CA Leasing može pristupiti Kreditnom
birou
o Fotokopija lične karte (obe strane) ili pasoša
o Fotokopija zdravstvene knjižice

18
o Overen obracunski list plate za poslednja 3 meseca
o Potvrda o zaposlenju
o Fotokopija radne knjižice
o Obrazac Administrativne zabrane popunjen i overen od strane Vašeg poslodavca
Napomena - Vlasnik firme ili radnje koji podnosi zahtev za finansiranje kao fizičko lice mora pored
dokumentacije za fizičko lice dostaviti i dokumentaciju za pravno lice, odnosno preduzetnika.

Lizing za pravna lica


Dokumentacija za pravna lica koja je potrebna za podnošenje zahteva za lizing:
o Ponuda dobavljača
o Informativna ponuda CA Leasing Srbija prihvaćena od strane klijenta
o Zahtev za finansiranje i potpisana saglasnost klijenta da CA Leasing može pristupiti Kreditnom
birou
o Fotokopija overenog završnog računa za poslednje dve poslovne godine (Bilans uspeha, Bilans
stanja i Statistički aneks) i bruto bilans na dan podnošenja zahteva
o Fotokopija overenog rešenja iz Agencije za privredne registre sa svim promenama (poželjno je da
poslednje rešenje bude starosti do 3 meseca)
o Fotokopija Akta o osnivanju preduzeća
o Fotokopija lične karte (obe strane) ili pasoša direktora i vlasnika preduzeća (ukoliko nije ista osoba),
kao i boravišna dozvola (ukoliko je strano lice)
o Za svako strano pravno lice koje je osnivač/vlasnik preduzeća, sa minimalno 25% vlasničkog udela
ili akcija, potrebno je dostaviti izvod iz registra, a ukoliko je u pitanju fizičko lice - fotokopija
pasoša
o Fotokopija Kartona deponovanih potpisa lica ovlašćenih za zastupanje, overenog pecatom kojim će
se overavati instrumenti plaćanja
o Fotokopija OP obrasca lica ovlašćenih za zastupanje preduzeća i direktora
o Fotokopija Odluke direktora o razvrstavanju preduzeća po veličini ukoliko podatak o veličini ne
postoji na završnom računu
o PIB, fotokopija potvrde o izvršenom evidentiranju za PDV
o Fotokopija poreske prijave poreza na dodatu vrednost za poslednji obračunski period
Napomena - Za zahteve čiji iznos finansiranja prelazi 100.000 EUR, pored pomenute dokumentacije
neophodno je dostaviti za poslednje dve poslovne godine: Fotokopiju overenih dodatnih računovodstvenih
izveštaja (Izveštaj o tokovima gotovine i izveštaj o promenama na kapitalu), Fotokopiju napomena uz
finansijski izveštaj i Fotokopiju revizorskog izveštaja (ukoliko je preduzeće u obavezi da ih radi)

Finansiranje vozila

Finansiranje putničkog programa namenjeno je fizičkim i pravnim licima.


CA Leasing Srbija izlazi u susret zahtevima i mogućnostima klijenata koji mogu doći do željenog vozila
uz jednostavnu proceduru i brzo odobravanje.

Procedura
- Birate predmet lizinga kod proizvođača ili ovlašćenog lica
- Dostavljate profakturu isporučioca u CA Leasing Srbija gde će Vam biti kreirana ponuda u
skladu sa Vašim potrebama i mogućnostima
- Predajete zahtev za odobrenje lizinga i dokumentaciju potrebnu za procenu boniteta
- Nakon odobrenja finansiranja potpisujete ugovor, uplaćujete učešce i predajete sredstva
obezbeđenja plaćanja

19
- Preuzimate na korišćenje predmet lizinga od isporučioca

ASKO OSIGURANJE
CA Leasing je od Narodne Banke Srbije dobio saglasnost za obavljanje poslova zastupanja u
osiguranju. S obzirom da težimo zadovoljstvu naših klijenata za Vas smo pripremili raznovrsne
ponude osiguranja kao i mnogobrojne popuste.
Uživajte u sigurnosti svog vozila dok mi vodimo računa oko osiguranja vašeg ljubimca. Sva pitanja
vezana za osiguranje vašeg novog vozila ili opreme možete uputiti našem Menadžeru za zastupanje u
osiguranju putem e-mail adrese branislav.jovanovic@ca-leasing.rs ili putem telefona na broj 064/83-63-
008

http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PRAVO/UgovorLizing.html

Ugovor o lizingu je definisan i u ekonomiji i u pravu. Pošto postoje različite definicije ovog
instituta, osvrnućemo se na pravno viđenje lizinga. Građani od skoro mogu da kupuju i
stanove na lizing, nakon što su na snagu stupile izmene i dopune Zakona o finansijskom
lizingu. Da bi pojasnili šta je to lizing, osvrnućemo se na ugovor o lizingu koji proističe iz
Zakona. Poreklo lizinga datira još iz sumerskog doba. Arheolozi su 1984. godine u
sumerskom gradu Ur pronašli glinene tablice sa elementima ugovora o lizingu. Starost tablica
je utvrđena na 2010. godinu pne. Dakle, proslavljamo jubilej 4000 godina lizinga. Pedeset
godina kasnije, Hamurabi, kralj Vavilona, u svom Zakoniku (poznat kao Hamurabijev zakonik)
utvrdio prva pravila lizinga. Tu praksu su preuzele i sledeće velike civilizacije Egipat, Grčka i
Rim. Međutim, najviše su institut lizinga razvili Feničani.

U ugovoru o lizingu postoje tri strane: davalac lizinga, isporučilac predmeta lizinga i primalac
lizing usluge (korisnik). Isporučilac predmeta lizinga prenosi pravo svojine predmeta lizinga na
davaoca lizinga koji predmet, potom, daje korisniku lizinga na korišćenje i držanje na
ugovoreno vreme i ugovorenu naknadu. Davalac i isporučilac lizinga moraju biti različita lica.
Prednosti lizinga su da se ne uplaćuje se depozit kao kod kredita, potpisivanjem ovih poslova
ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga i sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju
se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe. Celovita lizing konstrukcija
podrazumeva lizing kao način kreditiranja, gde je ugovor o lizingu samo jedan deo celog
posla. Mogao bi se definisati kao ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da će korisniku
dati na privremeno korišćenje određenu stvar, koju mu je u svojinu predao isporučilac
premeta lizinga. Važno je reći da davalac lizinga zadržava pravo svojine nad predmetom.
Korisnik se obavezuje da će plaćati naknadu za korišćenje predmeta u ugovorenim ratama,
kao i da će po isteku ugovora predmet vratiti davaocu lizinga ili će produžiti korišćenje ili, pak,
otkupiti ga. Obaveza davaoca lizinga sastoji se u, pre svega, predaji stvari koja je predmet
ugovora o lizingu na korišćenje korisniku. Dalja obaveza davaoca je održavanje objekta
lizinga na način kako je ugovoreno. Potonja obaveza je zaštita od evikcije (odgovornost zbog
pravnih nedostataka) i na kraju, davalac lizinga je obavezan da po isteku ugovora prenese
svojinsko pravna ovlašćenja na primaoca lizinga (korisnika). Obaveza korisnika lizinga je pre
svega da preuzme predmet lizinga, kako je ugovoreno. Potom korisnik mora plaćati lizing
naknadu u skladu sa ugovorom. Dalja obaveza se sastoji u iskorištavanju lizing objekta na
ugovoren način i u skladu sa namenom. Na kraju, ako nije ugovoreno drugačije, korisnik je po
proteku roka obavezan vratiti predmet lizinga. Obaveza isporučioca lizinga je predaja
predmeta lizinga primaocu lizinga u ispravnom stanju, sa pripacima – na način, u mestu i u
vreme predviđeno ugovorom. Isporučilac lizinga ne može biti odgovoran davaocu u primaocu
lizinga za istu štetu. Druga obaveza je da ugovor koji je zaključio sa davaocem lizinga ne
može naknadno menjati sa dejstvom prema primaocu lizinga, bez saglasnosti primaoca.

Uobičajene klauzule u lizing ugovorima način i uslovi isporuke vlasništvo na predmetu lizinga
preuzimanje obaveze u vezi sa porezima i taksama troškovima transporta obaveza zamena
delova, servis itd. Specifične klauzule u lizing ugovorima isključenje odgovornosti davaoca
za neizvršenje isporuke isključenje odgovornosti davaoca za mane opreme Postoji više vrsta
ugovora o lizingu. Dva najčešća su finansijski lizing i direktni lizing. Finansijski lizing je
trostrani pravni posao u kome učestvuju tri lica, a zaključuju se dva ugovora. Pravo svojine na
opremi koja je predmet ugovora stiče davalac lizinga. Primalac ima na raspolaganju sva

20
pravna sredstva, osim prava na raskid ugovora, ako prodavac ne izvrši ili neuredno izvrši
ugovor. Direktni lizing je dvostrani lizing. Davalac je istovremeno i prodavac, koji i nakon
zaključenja ugovora ostaje vlasnik stvari. Karakteristično je da ne postoji bavični rok unutar
koga se ne može otkazati ugovor pa obe strane pod uslovima iz ugovora mogu otkazati
ugovor. U suštini, to je zakup ili drugi ugovor sa određenim specifičnim klauzulama. Ostale
vrste ugovora o lizingu su lizing pokretnih i nepokretnih stvari, kratkoročni i dugoročni lizing,
sale and lease back lizing itd.

Лизинг (енгл. Leasing) је пословни однос између два правна или физичка лица, у
коме једно лице, уз накнаду, уступа другом на договорено време, право на
коришћење одређеног простора и/или опреме за обављање његове делатности.
Ова врста послова карактеристична је за земље у транзицији, у
којима предузећа обично немају довољно новца да уложе у куповину нове опреме
или технологије, па до таквих ресурса долазе лизингом. Услови закупа регулишу
се уговором, којим се поред осталог утврђује вредност закупњених добара, рок
лизинга, висина и начин плаћања закупнине у одговарајућим ратама и др. Према
светској пракси у зависности од рока на који се даје ресурс зависи и закупнина -
односно што је рок краћи она је већа.
Предности лизинга су следеће:

 Не уплаћује се депозит као код кредита


 Потписивањем ових послова не умањује се кредитна способност примаоца
лизинга
 Средства за отплаћивање рата издвајају се из текућих прихода чиме опрема
отплаћује саму себе
У пословима лизинга, за разлику од класичних купопродајних послова, власништво
над предметом закупнине остаје непромењено.
У складу са уговором о лизингу, закупац може по истеку рока: 1) да откупи
закуљено добро, 2) да новим уговором продужи закуп, 3) да откупи закупљено
добро по тржишној цени неамортизоване вредности или уговором о лизингу по
унапред договореној цени.

Правна регулатива[уреди]
Уговор о финансијском лизингу као и сам посао финансијског лизинга правно су
регулисани у законодавству Републике Србије Законом о финансијском лизингу
који је донет у мају 2003. године.
Посао финансијског лизинга, у смислу овог закона, је посао у коме давалац
лизинга:

1. са испоручиоцем предмета лизинга одређеним од стране примаоца лизинга


закључује уговор на основу кога стиче право својине на предмету лизинга,
према спецификацији примаоца лизинга и под условима које, уколико се
односе на интересе примаоца лизинга, одобрава прималац лизинга (уговор
о испоруци);
2. са примаоцем лизинга закључује уговор о финансијском лизингу којим се
обавезује да на примаоца лизинга пренесе овлашћење држања и
коришћења предмета лизинга на уговорено време, а прималац лизинга се
обавезује да му за то плаћа уговорену накнаду у уговореним ратама (уговор
о лизингу).
Уговор у коме су давалац лизинга и испоручилац исто лице не сматра се уговором
о лизингу у смислу овог закона већ уговором о закупу.
Уговор о финансијском лизингу је именовани, двострано обавезан, теретан,
формалан, комутативан, формуларан, као и intuitu personae уговор.

21
Напомена: Преузето из Закона о финансијском лизингу Републике Србије.

22