You are on page 1of 23

2/5/2018 POLJOBERZA - REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE

[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][ Po rubrikama ][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ]

Email: Prodaje se seosko imanje,
AUTORSKI TEKSTOVI selo Svilojevo, 5 km od
*
Lozinka: Apatina, 2 km od banje
Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima Junaković, 20 km od
* da nas kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF Hrvatske granice, 60 km od
Zapamtite prijavu na ovom formatu biće objavljeni u roku od nekoliko dana. Madjarske granice. Pola kuce
računaru ! je stara gradnja, potpuno
Prijavite se AUTOR TEKSTA: Časopis Voćarski Glasnik renovirano. Druga polovina
je nova gradnja,delimicno
Registracija • [svi tekstovi]
nedovršena. Uz kuću idu
Prijava štale, svinjci, ambari,
Oglasi pušnica, podrum i pola
REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE hektara okućnice. Idealno za
Oglasi po rubrikama
onog ko zeli da zivi na selu ili
Adresar
želi da se bavi seoskim
Unos oglasa turizmom.
Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih
oblasti poljoprivrede.
Autorske strane
Razmenimo banere
Prijatelji sajta
Uslovi korišæenja
Automatska pretraga
KATALOG POLJOP. PROIZ.
Uvod o katalogu
Unos prodavca
Unos proizvoda
Izmena podataka Rezidba je osnovni pomološki postupak koji utiče na učinak ostalih aspekata
POGLEDAJTE KATALOG tehnologije gajenja voća. Istovremeno, ostali postupci utiču na potrebe i reakcije drveta
POGLEDAJTE PRODAVCE na rezidbu. Efektno vođenje voćnjaka nije skup pojedinačnih tehnika gajenja, već
SEOSKI SAJTOVI integrisani program postupaka koji utiču jedan na drugi. Preporuke vezane za ostale
Pregled i unos tehnike gajenja zasnivaju se na pretpostavci da su stabla pravilno formirana, a
NAJNOVIJE VESTI neobavljanje rezidbe može ograničiti njihov učinak.
Pregled vesti
Rezidba je katalizator koji omogućava delovanje ostalih tehnika gajenja. Neophodno je
Unos vesti
pratiti kontinuirano, najsavremenija tehnološka saznanja, koja svuda u svetu teže ka
AGRO FORUM
tome, da se postigne takav koncept voćarenja, koji omogućava malu voćku na dohvat
NOVO * AGRO FORUM *
ruke (upotreba manje bujnih vegetativnih podloga jabuke) ili (zbog samohodnih
SOFTWARE
platformi) čak veliku voćku, na kojoj je potrebno što manje ručnog rada (osim visoko
Hranjiv. smeše - ON LINE
produktivne berbe 2.000 ili više kg za 8 časova po beraču), koji moraju biti što
GALERIJA SLIKA
jednostavniji, kako bi ih bilo moguće sprovesti jeftinijom i manje stručnom radnom
Galerija slika
snagom. Rezidba ima za cilj pravilno obrazovanja krune, brže prorođavanje, regulisana
KNJIGE
i zadovoljavajuća rodnost, visok kvalitet ploda, dug vek stabla, manja oštećenja od
Pregled knjiga
biljnih bolesti, štetočina i vremenskih nepogoda.
Predložite knjigu
ČASOPISI Ekonomika rezidbe jabuke
Poljoprivredni list
Ribolovačka revija Rezidba ima veliki udeo u troškovima proizvodnje jabuka. Troškovi rezidbe učestvuju
Revija SELO sa otprilike 50% u troškovima rada i 10 -15% u ukupnim troškovima proizvodnje, što
Magazin POLJOPRIVREDA
zavisi od cene jabuke na tržištu, kao i od stabla različite starosti i gustine. Pošto se
velika, starija stabla sa mnoštvom problema pri rezidbi postepeno prevazilaze, a
ZOO HOBY - Moj pas
započinje proizvodnja maldih i gušće sađenih zasada, očekuje se značajna promena u
Dobro jutro
troškovima rezidbe. Iako gusti zasadi zahtevaju intenzivniju kontrolu, rezidba malih
Povrtarski glasnik stabala je znatno efikasnija. Potreba za penjenjem uz stablo se smanjuje ili potpuno
Voćarski glasnik nestaje, što značajno povećava produktivnost rezidbe. Kada se veća efikasnost rezidbe
EUROFARMER ukombinuje sa većim prinosima koji se očekuju u gustim zasadima, treba ocekivati
PČELAR značajno smanjenje troškova proizvodnje. Smanjenje troškova rezidbe biće pokazatelj
Agronomska revija efikasnog upravljanja gustim zasadima jabuke.
Agropress
U pokušaju da smanje troškove rezidbe, neki proizvodači ozibljno zanemaruju ovaj
Suncokret
veoma važan aspekt tehnologije gajenja. Izostavljanje rezidbe je izvor značajnih ušteda
Agrar
jer predstavlja veliki deo ukupnih troškova i plaća se odmah i u gotovini. Za razliku od
Upoznajte LOV propusta u zaštiti od štetočina, neobavljanje rezidbe ne onemogućuje prodaju roda.
LINKOVI Posledice neodgovarajuće rezidbe se sporo razvijaju i teško primećuju. Nažalost, one su
www.poljomasine.net obično dugotrajne.
www.minpolj.sr.gov.yu
Prvi problem koji se uoči ako se rezidba zanemari jeste opadanje kvaliteta ploda, što
stips.minpolj.sr.gov.yu
samo produbljuje ekonomski problem koji je doveo do nedostatka sredstava za rezidbu.
www.poljoprivreda.info Posle godinu ili dve zanemarivanja, troškovi rezidbe će se značajno uvećati, a reakcija
www.agro-glas.com verovatno nece biti zadovoljavajuca. U ovakvim situacijama obično sledi pokušaj da se
poljoprivrednatehnika jačom rezidbom nadoknade godine zanemarivanja. Ovako će se smanjiti prinos i
www.spos.info
podstaći nepotreban vegetativni porast koji će, suprotno očekivanom, negativno uticati
na kvalitet ploda i ozbiljno zakomplikovati buduću rezidbu. Za ponovno uspostavljanje
agropartner.rs
produktivnosti i kvaliteta ploda i stavljanje bujnosti pod kontrolu mogu biti potrebne tri
MALO ZABAVE
ili četiri godine. čim se uspostavi prihvatljiv odnos izmedu vegetativnog i rodnog

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 1/23

2/5/2018 POLJOBERZA - REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE
Igrice porasta, neophodno je obavljati redovnu, godišnju i stalnu rezidbu kako bi se ova
STATISTIKA OGLASA osetljiva ravnoteža održala; troškovi ovakve rezidbe moraju se smatrati veoma bitnim
delom budžeta namenjenom proizvodnji.
Broj korisnika:21795
Broj oglasa:20391 Da bi se postigla bolja produktivnost, voćnjaci sa retko posađenim velikim i starim
U adresaru:730 stablima jabuke se brzo zamenjuju manjim, gušće sađenim stablima. Mišljenja o
Na sajtu:108
optimalnoj visini stabala i razmaku sadnje se razlikuju, a svi se slažu da su manja stabla
...... ekonomski opravdanija. U prošlosti prihvaćeni načini gajenje visokih stabala više nisu
zadovoljavajući, tako da mora doći do značajnih promena u pogledu visne stabala i
razmaka sadnje. Jasno je da rezidbu i formiranje uzgojnog oblika kao načine uzgoja
treba prepraviti i prilagoditi gustoj sadnji.

Prednosti guste sadnje naširoko se predstavljaju javnosti. Očekivanja da će ovakva
stabla rano rađati, da će imati visoke prinose i da u njih neće biti potrebno uložiti veći
rad, nisu se pokazala ispravna. U ispitivanima mladih stabala sađenih na različitom
odstojanju u (Vašingtonu 1976), objavljeno je da se prosečan prinos u voćnjacima
starosti 5-12 godina nije povećavao poslednjih 17 godina. Nije primećeno da prinos
zavisi od podloge, a i gustina sadnje je imala mali uticaj na prinos. Detaljnija
ispitivanja otkrila su da je uticaj određenih uzgojnih tehnika na prinos bio veđi od
uticaja podloge ili gustine sadnje. Rodni potencijal ostvaren je samo u onim voćnjacima
sa gusto posađenim stablima u kojima je velika pažnja posvećena uzgojnim tehnikama.

Prednosti gustog načina sadnje su realne i značajne. Ipak, ove prednosti moći će u
potpunosti da iskoriste samo oni proizvođači koji savesno primenjuju odgovarajuću
tehniku gajenja. U pomenutom ispitivanju, jedan od najvažnijih činilaca koji utiču na
ranu proizvodnju je formiranje uzgojnog oblika mladih stabala. Rezidba i formiranje
uzgojnog oblika se ne mogu razdvojiti, s obzirom da ove tehnike prate jedna drugu kod
mladih stabala, a formiranje uzgojnog oblika mladog stabla u velikoj meri određuje
tehniku rezidbe rodnog stabla. Ove dve tehnike utiču na način i intenzitet porasta, a
greške u primeni bilo koje od njih mogu poništiti trud koji se ulaže u druge tehnike koje
su deo tehnologije gajenja. Pravilna rezidba i formiranje uzgojnog oblika su veoma
bitne za ranu proizvodnju, održivo visoke prinose, optimalan kvalitet ploda i efikasno
upravljanje voćnjakom.

Preporuke za formiranje uzgojnog oblika zavise od uslova uspevanja, posebno
temperature i svetlosti, i mogu se značajno razlikovati u pojedinim oblastima. Razlike u
klimatskim uslovima utiču kako na bujnost, tako i na plodnost, i predstavljaju glavne
faktore na koje treba paziti pri određivanju odgovarajućih programa rezidbe.

Ciljevi rezidbe i formiranja uzgojnog oblika

Iako će u nerodnim godinama uvek biti potrebno obaviti rezidbu do određenog stepena,
naglasak ipak treba staviti na formiranje uzgojnog oblika. Idealno bi bilo da se porast
mladog drveta usmeri na grane koje će biti stalno prisutne na rodnom stablu, pri čemu
treba izbeći suvišan porast koji će se ukloniti pre dolaska na rod. Tehnika formiranja
uzgojnog oblika treba da podstakne ranu rodnost i razvoj snažne osnovne strukture
grana koje će nositi težinu roda u narednim godinama. Osnovni oblik treba da omogući
formiranje i održavanje optimalnog oblika stabla. Formiranje uzgojnog oblika takode
treba da omogući razvoj stabla koje će se u narednim godinama lako održavati. U
smislu ovog održavanja, rezidba je uzgojna tehnika na koju formiranje uzgojnog oblika
najviše utiče. Rezidba starijih stabala u velikoj meri predstavlja popravku ranije
naćinjenih grešaka i propusta.

Količina i kvalitet roda jabuke zavise od odnosa između vegetativnog i generativnog
porasta. Drvenasta tkiva stabla se “takmiče” sa plodovima oko krajnjih produkata
listova, i prekomeran vegetativni rast obavlja se na račun plodova. Umeren vegetativni
porast neophodan je za razvoj velike i funkcionalne lisne površine kao i novih nosećih
grana. Neodgovarajući vegetativni porast utiče na smanjenje rodnosti i veličine
plodova. Na odnos između vegetativnog i generativnog porasta utiče veliki broj
činilaca kao što su đubrenje, vremenski uslovi i težina roda, ali rezidba uvek igra
značajnu ulogu.

U suštini, pravilnom rezidbom se uklanjaju nerodne grane, održava optimalna bujnost
rodnih grana i podstiče stalni razvoj novih nosećih grana koje zamenjuju one koje su
rezidbom uklonjene. Grane mogu biti nerodne iz razloga što je bujnost prevelika ili
premala.

Previše bujna stabla mogu se razviti kao reakcija na prekomerno đubrenje, jaku rezidbu
ili gubitak roda. Nedovoljna bujnost može biti posledica neodgovarajućeg đubrenja,
nedovoljne rezidbe ili njenog izostanka, preteranog odsecanja ili zasenjivanja. Ukoliko
su previše zasenjene, rodne grane će brzo postati nerodne. Za razvoj novih nosećih
grana potrebna je umerena, ali ne prekomerna bujnost i dobra osvetljenost.

U prethodnom nabrajanju činilaca, periodičnost vezana za izlaganje svetlosti (ili
zasenjivanje) je od velike važnosti. Često se kaže da je ograničavajući faktor za rodnost
jabuke senka koju ona pravi sopstvenim stablom. Od podjednake je važnosti i senka
susednih stabala u gusto saćenim zasadima. Iskustva su pokazale su da unutar krošnje
jabuke postoje jasne svetlosne zone.

Sloj plodova i listova na spoljašnjoj površini krošnje dobija veliku količinu dostupne
svetlosti koja prevazilazi potrebe drveta. Drugi sloj prima njemu odgovarajuću
količinu, a treći deo u centru krošnje prima količinu koja nije dovoljna za formiranje
http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 2/23

đubrenja. Tehnike formiranja uzgojnog oblika trebalo bi da budu usmerene ka zasnivanju najefikasnijeg oblika krošnje. vršne grane su kraće i grane su rodne sve do debla. Stabla sa otvorenim centralnim delom. pa je i nerodna zona manja. što će poboljšati sveukupnu efikasnost dela voćnjaka koji se nalazi pod stablima. zemljišta. mogla se tolerisati pri velikim razmacima sadnje. Ovaj način rezidbe kojim se formira otvoreno središte krošnje može veoma brzo pretvoriti gusto sađen voćnjak u gustiš koji je nemoguće kontrolisati. iako nije bila efikasna. oblik i veličina krošnje utiču na njihovu distribuciju. Za razliku od manjih. unutrašnji delovi skeletnih grana u krošnjama sa otvorenim centralnim delom su nerodni. može se zaključiti da su osnovni razlozi za obavljanje rezidbe su postizanje što bolje izloženosti krošnje sunčevoj svetlosti. sklona su formiranju guste krošnje loptastog oblika koja jako zasenjuje donju trećinu stabla. ali efikasnost nije poboljšana. a unutrašnjost ovakve krošnje se brže suši posle kiše. Dva najvažnija faktora koja određuju procenat ukupne lisne površine koja prima nedovoljnu kojičinu svetlosti su veličina i oblik krošnje. veća količina asimilata iz listova dostupna je za formiranje plodova. pa do 24% u stablima standardne visine od 6 metara. Procenat ukupne lisne površine koja prima manje od 30% ukupne svetlosti povećao se od 8% u patuljastim stablima visine 2. što mere zaštite voća čini efikasnijim.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 3/23 . Uspešno dostizanje ovih ciljeva zahteva razumevanje (1) fiziologije porasta stabla. Kao što izloženost svetlosti utiče na proizvodnju hranljivih materija u listovima. Jedan od mnogobrojnih faktora koji utiču na veličinu drveta je rezidba. preko 13-19% u srednje patuljastim stablima visine 3. Ranije je uobičajeno rešenje za ovaj problem bilo ukloniti noseće grane u jako zasenjenoj unutrašnjosti krošnje. Zasenjeni nerodni deo se smanje sa smanjenjem veličinom krošnje. Odavde proizilazi da se u većim krošnjama transformiše veća količina hranljivih materija u materije koje služe za porast drveta. i gornje grane koje su tako postavljene i skraćene da na grane ispod njih bacaju najmanju moguću senku. u gusto sađenim voćnjacima.2/5/2018 POLJOBERZA . kompaktno i efikasno stablo koje će moći da iskoristi maksimum dostupne sunčeve svetlosti. velika stabla imaju više osnovnih nego rodnih grana. orezivanja. a najmanje strukturnih grana. činilaca koji usporavaju rast kao i rezidbe. Konačna veličina drveta biće rezultat međusobnog uticaja podloge. Ova pojava. Takođe imaju mnogo manje osnovnih grana po jedinici površine od stabala sa otvorenim centralnim delom. ovakvom tehnikom su se noseće grane usmeravale ka gornjem i spoljašnjem delu krošnje. Ipak. Ne samo da ovakvo stablo nije rodno svom svojom veličinom. njihovo ujednačeno zrenje i povećani sadržaj šecera. dok ga tehnike rezidbe trebaju održavati tokom trajanja rodnosti zasada. što je dovodilo do pojave veoma velikih stabala.43 m. shodno tome..4. Stabla u zasadima guste sadnje treba da imaju najviše rodnih. Pesticidi se bolje raspoređuju i prijanjaju na rezidbom pravilno oblikovanoj krošnji.net/AutorskiTekstoviJedan. uklanjanje nerodnih grana i formiranje krošnje do efikasnog i stabilnog oblika. Ovako se omogućava i lakši pristup plodovima za vreme berbe. glavni cilj rezidbe mora biti smanjenje visine drveta i povijanje grana kako bi se senka koju drvo pravi samome sebi i susednim stablima svela na najmanju moguću meru. horizontalno postavljene grane. a precizna kontrola veličine drveta zahteva odgovarajuću kombinaciju svih ovih promenljivih faktora. Zona do koje stiže ispod 30% ukupnog sunčevog zračenja je manje rodna i daje sitnije plodove neodgovarajuće boje. već se njegov deo koji daje najveći rod nalazi na vrhu gde su plodovi najteže dostupni. (2) tehnologiju gajenja komercijalnih sorti http://www.9 m. Na malim razmacima sadnje. Zbog jako zasenjenog centralnog dela. Stabla konusnog oblika iste visine i rasporeda grana imaju manje potpornih grana. otvoreni raspored grana koji omogućava prodor svetlosti u unutrašnjost krošnje. U krošnji oblika konusa ili piramide veći procenat ukupne lisne mase izložen je odgovarajućoj količini svetlosti. Pored toga. najveći deo plodova razvija se u donjem delu drveta što olakšava mere nege i berbu. Krošnja konusnog oblika zahteva centralnu vođicu.poljoberza. Ciljevi formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mogu se svesti na jedan glavni cilj - formirati i održati malo. sorte. kojom se veličina može kontrolisati samo do određene granice. Iz svega što je navedeno do sada. Rešenje za postizanje bolje rodnosti nalazi se u uklanjanju nerodnog dela koji je neodgovarajuće osvetljen. Rezidba omogućava formiranje krupnijih plodova. Ovo je na izvestan način imalo efekta pošto su se tako zaista uklanjali neki plodovi u unutrašnjosti.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE kvalitetnog roda. Pored toga.65 . Slika 1: Prodiranje svetlosti u krošnju velikog stabla jabuke. ova tehnika brzo dovodi do pojave krošnji koje se preklapaju i zasenuju same sebe i jedne druge. čak iako su njihovi spoljašnji krajevi rodni.

javlja se veliki broj izdanaka i mali broj cvetnih pupoljaka. Za sve vrste porasta potrebne su hranljive materije koje se proizvode u listu. kvaliteta i ponovnom cvetanju. uloga ovog mehanizma za kontrolu porasta je veća. ali oni obično prelaze u rodne grančice ili ostaju dormantni. i (5) uticaj ostalih faktora na koje rezidba utiče. 2b). pojaviće se veći broj bočnih grana i podstaćiće se formiranje cvetova(sl. težinu roda treba prilagoditi najvećem mogućem broju plodova odgovarajuće veličine. Porast u visinu se najvećim delom odvija iz samog terminalnog pupoljka. (3) osnove formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Sledi detaljna analiza ovih faktora i njihovog međusobnog uticaja. kao i od manje očiglednog zadebljavanja izdanaka i formiranja korena.2/5/2018 POLJOBERZA . Fiziologija porasta stabla Porast stabla jabuke odvija se na nekoliko načina. promeniće se pravac kretanja regulatora rasta. Slika 2 : Rast grana kao reakcija na različitu orijentisanost: a) vertikalan b) u blizini. Ovi prirodni regulatori rasta takođe mogu da spreče razvoj cvetova. jačina rezidbe meri se pre brojem tačaka porasta nego količinom uklonjene drvne mase. Što je odstojanje izmedu stabala manje. Ovu sposobnost imaju izdanci i plodovi koji aktivno rastu i oni se oko hranljivih materija “takmiče” kako međusobno. Količina hranljivih materija je ograničena i činjenica da su usmerene ka plodovima u razvoju smanjuje njihovu količinu dostupnu za porast mladara i korena.poljoberza. 2c). kao i uskladištene rezerve u samom drvetu. porasta letorasta i veličine samog drveta. kao i za obnavljanje rezervi za predstojeći period mirovanja i početnu fazu porasta narednog proleća. ali iznad horizontale i c) ispod horizontale. Na ovaj nacin plodonošenje doprinosi kontroli bujnosti stabla. Izdanci se mogu formirati i iz nekoliko bočnih pupoljaka. kao što su bujnost i rodnost. terminalni porast gotovo prestaje i biva zamenjen bujnim i uspravnim vodopijama blizu osnove grana (sl. Ako se centralna vođica savije do skoro horizontalnog položaja.net/AutorskiTekstoviJedan. Na kraju svake vegetacione sezone.aspx?ime=V001_7. nadzemni deo drveta i koren su u ravnoteži. Sastoji se od razvoja izdanaka. Orezana grana uvek će ostvariti manji porast od neorezane. Ukupan vegetativni porast će se smanjiti. Za ove procese neophodna je zdrava i funkcionalna lisna površina. Ako se vođica savije ispod horizontalnog položaja. Slabija rezidba u gusto sađenim voćnjacima može dovesti do pojačanog vegetativnog porasta.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE jabuke. nedostatak terminalnog porasta i razvoj nepoželjnih bujnih vodopija pod c. kao što je koren. tako i sa ostalim tačkama porasta. proizvodi se veća količina ovih materija koje inhibiraju formiranje cvetova. Veliki broj plodova dovodi do smanjenog porasta korena. U početnom delu vegetacije porast zavisi od uskladištenih rezervi ugljenih hidrata i azota koji su proizvodi fotosintetske aktivnosti u prethodnoj sezoni. Što je bujnost vegetativnog porasta veća. Kasnije tokom sezone za porast drveta i roda služe hranljive materije proizvedene u tekućoj sezoni. Pošto se rezidbom uklanja potencijalna lisna površina za narednu vegetacionu sezonu. Da bi se postigla optimalna kontrola rasta. Tačka porasta stabla jabuke je bilo koje mesto na stablu koje može da usmeri kretanje hranljivih materija iz listova ka sebi. što povećava količinu http://www. Kada dođe do velike vegetativne bujnosti. a utiče i na broj i bujnost izdanaka. Uobičajen način porasta centralne vođice kod jabuke prikazan je na slici 2 a. (4) reakcije na različite vrste rezidbe. Neki načini orezivanja podstiču vegetativni porast na mestu reza što stvara varku pojačanog porasta. Proizvodnja i silazno kretanje regulatora rasta od terminalnog izdanka ograničava formiranje izdanaka iz bočnih pupoljaka. ali je deo koji izraste uvek manji od odstranjenog dela i porasta koji bi on ostvario. listova i plodova koji je vidljiv. Rezidbom u toku mirovanja vegetacije uklanjaju se neke tačke porasta. što može imati za posledicu brzu pojavu gustiša i gubitak rodnih grana zbog zasenjivanja. Isprekidane crte razdvajaju jednogodišnje i dvogodišnje drvo. Primećuje se smanjeni porast i pojava većeg broja grana na slici b u poređenju sa a. Rezidba se uglavnom obavlja tokom zime.htm&autor=18 4/23 .

3 a-c). čitava grana ili izdanak se odstranjuju na mestu spajanja sa skeletnom. i posle ove rezidbe može doći do pojačanog porasta. Do ove pojave uglavnom dolazi zbog prevelikog broja rodnih grančica. rez nastao prekraćivanjem podstiče bujniji porast iz pupoljaka u svojoj blizini i proporcionalno smanjuje razvoj bočnih grana duž te horizontalne grane. Novi izdanci izbijaće posle rezidbe iz pupoljaka u osnovi uklonjene grane. Kao reakcija na jače prekraćivanje jednogodišnjeg drveta. Karakteristične reakcije u porastu bujnih uspravnih grana na prekraćivanje prikazane su na prethodnoj slici. više reaguju na prekraćivanje od manje bujnih sorti. Razlike u intenzitetu porasta stabla posle skraćivanja.net/AutorskiTekstoviJedan.htm&autor=18 5/23 . Ovaj efekat je direktno proporcionalan količini uklonjene lisne mase. Isprekidane crte razdvajaju drvo različite starosti. Ipak. Rani porast izdanaka. Bujne sorte na prekraćivanje reaguju jakim vegetativnim porastom. porast izdanaka i zadebljavanje grana nastavljaju se normalnim tokom.aspx?ime=V001_7. a trogodišnje kako bi se zamenila ili podmladila stara grana. prekraćivanje i potpuno uklanjanje grana i izdanaka. ako rezidba nije ekstremne jacine.poljoberza. i ostavlja se neorezanim da bi se na njemu formirali cvetni pupoljci koji će u narednoj sezoni dati rod. i. Za razliku od uspravnih. uočava se pojačan porast bujnih izdanaka i prelazak rodnih grančica u vegetativne izdanke Prekraćivanje starijih grana d) ima za rezultat prelazak rodnih grančica u nerodne i bujne vegetativne izdanke.3 d) ima za posledicu prelazak potencijalno rodnih pupoljaka u bujne i nerodne vegetativne izdanke. letnja rezidba nema za cilj jačanje porasta. Što je jače orezivanje jednogodišnjeg drveta. Slika 3 (a. ukoliko se ukloni veoma veliki broj tačaka porasta. Tako. jednogodišnje drvo se stoga retko orezuje. Prirodno bujne sorte sa jakim porastom u visinu. Rezidba potpunim uklanjanjem grana zgodna je za odstranjivanje klonulih grana i vodopija. a porast iz preostalih tačaka porasta prekomeran. b. Prekraćivanje starijeg drveta (sl. U ovoj situaciji postoji veliki broj začetaka novih izdanaka koji su nedovoljne dužine. rezove nastale potpunim uklanjanjem grana i izdanaka na prati dramatično povećanje bujnosti vegetativnog porasta. prekraćivanje podrazumeva uklanjanje samo jednog dela grane što ima za posledicu ometanje uobičajenog kretanja regulatora rasta u preostalom delu grane. ukupan porast u narednoj sezoni biće značajno smanjen. Pošto normalno kretanje regulatora rasta u delovima koji nisu orezani ostaje u velikoj meri isto. i koji po svoj prilici neće moći da dostignu neophodnu dužinu. uspravnih grana “Delišesa” na jako prekraćivanje grana u periodu mirovanja vegetacije. na primer u slučaju kada neorezana grana nema dovoljno izdanaka koji bi izneli celokupan rod. kasnije tokom vegetacije listovi nanovo dopune ove rezerve.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE resursa iz korena za preostale pupoljke. Prekraćivanje i potpuno uklanjanje može se obaviti i sa ciljem podsticanja porasta. odnosno potpunog uklanjanja. kao što je “Delišes”. d): Reakcija porasta bujnih. c. mogu se odrediti na osnovu različitih reakcija u kretanju regulatora rasta u orezanoj grani na ove dve tehnike. Ovo dovodi do jačanja koje delimično nadoknađuje uklonjenu drvnu masu. Ipak. Reakcija na prekraćivanje može biti različita i zavisi od uticaja nekoliko faktora. Svi načini rezidbe mogu se podeliti u dve osnovne kategorije. Ako se aktivna lisna površina ukloni sredinom leta.2/5/2018 POLJOBERZA . Nasuprot prekraćivanju. listova i plodova obavlja se na račun rezervi uskladištenih u tkivima drveta. pošto će nova grana koja zauzme njeno mesto formirati rodne grančice koje ce lakše moći da izdrže težinu roda. neto gubitak je minimalan. Velika težina roda može smanjiti ili čak potpuno sprečiti uobičajenu reakciju porasta na rezidbu prekraćivanjem. jača je i reakcija u vegetativnom porastu iz pupoljaka ispod reza (sl. bočnom granom ili deblom. Za razliku od zimske. rezovi treba da su čisti i načinjeni do same osnove izdanka koji se uklanja. Medutim. pre početka kretanja hranljivih materija od listova ka drvetu. Kod potpunog uklanjanja. Za razliku od toga. prekraćivanje uporednih horizontalnih grana dovodi do malog povećanja njihovog vegetativnog porasta u poređenju sa isto tako orijentisanim neorezanim granama. slabija rezidba ima veći uticaj na raspored porasta delova drveta nego na ukupan porast. Da ne bi došlo do zasenjivanja nižih delova drveta. nepravilne rezidbe i http://www. dvogodišnje grane se obično prekracuju kako bi se njihova dužina smanjila. Uopšte. krajnji efekat biće pražnjenje rezervi u drvetu. što dovodi do smanjene bujnosti u narednoj vegetaciji. a) nije bilo prekraćivanja b) prekraćivanje jednogodišnjeg drveta za jednu trećinu c) prekraćivanje za dve trećine d) prekraćivanje za tri trećine (cela jednogodišnja grana je uklonjena). Da ne bi ostali ovakvi pupoljci.

Kako bi se rezovi pravili na odgovarajućim mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodnih pupoljaka. U starije drvo spadaju grane starosti dve ili više godina. Pupoljci koji će dati plodove lako se prepoznaju po obliku. treba znati koje se sekundarne grane i izdanci na njima javljaju: 1. kora između njih počinje da ometa formiranje čvrstog spoja između njih. što će izazvati pojačani porast izdanaka. 4. Na ovim mestima olakšan je prodor insekata i uzročnika bolesti. i na njima još nema bočnih rodnih grančica ili izdanaka. za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo izdanka do pupoljka. Vodopije su bujni vegetativni izdanci koji iscrpljuju drvo pošto koriste hranjlive materije neophodne za proizvodnju ploda. pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji položaj. Veličina patuljastih stabala je između ove dve kategorije i ona se odlikuju bujnim porastom izdanaka. Često se javljaju u osnovi kalemljenih stabala. Reproduktivni pupoljci formiraju se u vegetacionoj sezoni koja prethodi onoj u kojoj će od njih nastati plodovi. Porast se može podstaći uklanjanjem nekih rodnih grančica. Grane koje rastu nadole formiraju mali broj cvetnih pupoljaka. Pupoljci se javljaju samo na dvogodišnjim ili trogodišnjim rodnim grančicama koje nisu deblje od olovke. Opšta pravila koja treba poznavati pre nego što se započne sa rezidbom Kako bi se rezidba obavila na pravilan način. Jednogodišnji izdanci pri vrhu grane predstavljaju najmlađe drvo. odnosno broj i dužinu izdanaka. velikog opterećenja težinom roda ili nepravilne rezidbe. Veze tih grana sa osnovom su slabije. Rezidba prekraćivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograničio ili skrenuo rast centralne vođice ili grana. Patrljci i polomljene grane nastaju posle jakih vetrova. na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti. Broj pupoljaka koji daju cvetove zavisiće od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom predstojećeg zimskog perioda. Retko se mogu pronaći bočno na izdancima. Najveća i najbujnija stabla formiraju se na standardnim podlogama. i obično nose veliki broj rodnih pupoljaka. a berba tih plodova je otežana zbog njihove nedostupnosti. a ostale ukloniti. Njih treba prekratiti da drvo ne bi poprimilo lošu strukturu i nepravilan oblik. potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. treba poznavati bujnost drveta. Oni su veći i više zaobljeni od lisnih pupoljaka i obično se nalaze na vrhovima rodnih grančica i kratkih izdanaka. što olakšava prodor insektima i uzročnicima bolesti.2/5/2018 POLJOBERZA . 8. 6. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna. pa ih treba prekratiti do zdrave grane ili ih potpuno ukloniti. srednje patuljasta ili patuljasta. Uzane račve nastaju kada se grana formira više paralelno nego normalno u odnosu na deblo ili granu sa koje polazi. Za ograničavanje porasta. 3.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE podmlađivanja grana. tj. granu treba prekratiti do slabog pupoljka ili bočne grančice. Do ugrožavanja rasta centralne vođice dolazi kada vodopije ili izdanci u blizini vrha drveta prerastu najviši pupoljak stabla centralne vođice. s tim što se plodovi ne formiraju iz svih začetih pupoljaka. a neke sorte čak formiraju pupoljke po principu slučajnosti i retko zameću veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. Pri orezivanju skeletnih grana. 2. Lisni pupoljci su sitniji i trouglastog su http://www. da li je ona standardna. To su uglavnom postiže orezivanjem bujnih izdanaka vršnog dela drveta koji zasenjuju donje grane. radi lakše rezidbe. na račvama i na mestima ranijih rezova. koje nose rodne grančice i izdanke. pupoljci iz kojih će se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime. Patuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti. što dovodi do oštećenja kore. zasenjuju ili se naslanjaju na rodnije skeletne grane. Rezidbu treba izvršiti tako da se stimuliše umeren porast izdanaka.poljoberza. Intenzitet i bujnost porasta posle rezidbe zavišiće od starosti delova drveta koji su orezani. Na bujnost u velikoj meri utiče podloga. grančice ili grane orijentisane u željenom smeru.net/AutorskiTekstoviJedan. već samo bočnih pupoljaka iz kojih će se u sledećoj sezoni razviti bočne rodne grančice ili izdanci. Žbunasti porast javlja se kada se nekoliko grana razvija iz iste tačke porasta na deblu ili grani. Takode. Zasenjene grane u unutrašnjosti krošnje daju rod slabijeg kvaliteta.htm&autor=18 6/23 . Kako obe grane rastu. Slika 4: Rezidba po godinama rasta grana. pa ih treba orezivati na način koji će tu bujnost smanjiti.aspx?ime=V001_7. 7. 5. U svakom slučaju.

Ako se vođica savije pod težinom roda. 5. prevremeni razvoj. 1. 2. http://www. Treba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako bi se izbegla oštećenja od hladnoće. Kod patuljastih stabala. Treba odstraniti mrtve i odumiruće grane. Pravila formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladih stabala jabuke Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba započeti sa sadnjom. treba odabrati drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini.aspx?ime=V001_7. Ukloniti izdanke koji su nerodni i koji prave senku. 5. 6. a to su obično vodopije i klonuli izdanci.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE oblika. Ovakvu rezidbu treba razvući na nekoliko godina. Osnovni oblik centralne vođice lako se gubi kada dužina gornjih dostigne dužinu donjih grana. makaze za rezidbu za grane srednje veličine i testeru za velike grane. treba je prekratiti do dvogodišnjeg drveta. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa ciljem da se dosta zasenjeno drvo transformiše u rodno tokom samo jedne godine. Prekraćivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane. Koristiti ručne makaze za male grančice. Održavati vec formiran oblik krošnje. Rezidba treba da je jača na zanemarenim stablima ili bujnim sortama. 4. 7. a formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Kada vođica dostigne visinu koja onemogućava berbu. Nalaze se bočno na izdancima i rodnim grančicama.net/AutorskiTekstoviJedan. Često vršni deo krošnje ima previše bujnih uspravnih izdanaka. 8. kao i na vrhovima izdanaka. formira dobru strukturu i podstiče rano formiranje plodova. način porasta stabla. Alat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veličini grane koja se uklanja. pa neke od njih treba potpuno ukloniti. uključujući bujnost sorte. što naravno ne znači da treba zanemariti detaljnu analizu ove tehnike koja sledi i koja će u velikoj meri pomoći pravilniju. a slabija kod manje bujnih sorti.poljoberza. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje. Odabrati centralnu vođicu i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni (one koje rastu u blizini vođice). Slika 4a : Generativni pupoljci nalaze se na vrhovima rodnih grančica. Uklanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja. Uklanjanje većih grana olakšaće preglednost i ukazati koje izdanke i grane treba dalje orezivati. Ukloniti grane koje prave veliku senku. Krupniji su i više zaobljeni od lisnih pupoljaka. Postupak rezidbe stabala jabuke moguće je izraziti u pet pojednostavljenih koraka. Kod polupatuljastih stabala gornje grane trebalo bi da budu najmanje 90 cm iznad donjih. Na stablima sa kojih će se berba obavljati mehanizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog početka. 4. 3. Treba započeti sa pravljenjem velikih rezova. krajnju veličinu stabla i to da li je stablo sa ili bez potpore. Nekoliko opštih praktičnih saveta pri rezidbi: 1. 2. Specifični godišnji planovi variraće u zavisnosti od nekoliko faktora. Onda gornje grane treba prekratiti do odgovarajuće dužine. a završiti sa detaljnijom rezidbom. 3. i to po opštem pravilu tako da njihova dužina iznosi oko dve trećine dužine donjih grana. precizniju i efikasniju rezidbu. Na bujnom stablu sa centralnom vođicom ne bi trebalo da bude više od pet donjih grana. Razumno primenjen plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla eliminiše kasniju potrebu za skupom korektivnom rezidbom. Na njima nema novog porasta i svetlije su boje od zdravih.2/5/2018 POLJOBERZA . Premazi za rane nastale orezivanjem nisu neophodni u periodu mirovanja vegetacije.htm&autor=18 7/23 . Treba završiti detaljnom rezidbom. grane mogu biti i na manjoj međusobnoj udaljenosti.

Način porasta “Zlatnog delišesa”: Uočava se dobro definisana centralna vođica. Uzgojni oblik sorti sa porastom koji ide u širinu. http://www. Pristupi formiranju uzgojnog oblika i rezidbi variraju u zavisnosti od načina porasta konkretne sorte. Pošto najveći broj rezova na mladim stablima podstiče vegetativni porast i odlaže cvetanje. kao što je “Zlatni delišes” ili “Ajdared” može se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik (sl. Slika 7. grananje pod velikim uglom i umeren porast u visinu. Slika 6. preveliki broj skeletnih grana i mali uglovi grananja. Kod bujnih sorti uspravnog porasta kao što je “Delišes” pažnja se mora obratiti na odabir skeletnih grana i njihovo povijanje kako bi se dobio željeni uzgojni oblik (sl. veći naglasak treba staviti na tehnike formiranja uzgojnog oblika nego na rezidbu.poljoberza. Način porasta “Delišesa”.htm&autor=18 8/23 . Stablo prikazano na slici 6. Uočava se bujni porast u visinu koji je konkurentan centralnoj vođici.aspx?ime=V001_7.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Stablo bez potpore Kod mladih stabala. Slika 5.5).net/AutorskiTekstoviJedan.2/5/2018 POLJOBERZA . posle odabira skeletnih grana i skraćivanja centralne vođice. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaju u položaj koji stablu daje maksimalnu snagu i omogućava optimalnu izloženost svetlosti. 6 -8). Uočljivo je odstojanje izmedu skeletnih grana duž debla. rezidbu treba strogo ograničiti na rezove koji su neophodni za pravilan razvoj drveta. Odabir i povijanje skeletnih grana olakšavaju ove probleme i pomažu u kontroli porasta i stimulaciji ranog formiranja ploda.

Nepravilan odabir skeletnih grana može dovesti do prestanka rasta centralne vođice zbog formiranja njihovog prevelikog broja iz jedne tačke debla (sl. treba obratiti pažnju na formiranje centralne vođice.poljoberza.aspx?ime=V001_7. Efekat koji nastaje kada su skeletne grane blizu jedna drugoj. smanjuje konkurentnost centralnoj vođici i uklanjaju smetnje koje donje skeletne grane prave porastu gornjih skeletnih grana više na deblu. Slika 9. Povijanjem se povećava ugao grananja. smanjuje bujnost skeletnih grana.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Slika 8. sa lošom distribucijom svetlosti. podstiče formiranje cvetnih pupoljaka. 10). Gubitak dominacije centralne vođice može dovesti do formiranja loptaste krošnje otvorenog središnjeg dela. Primećuje se naginjanje centralne vođice nad skeletnu granu ispod nje kao i slab porast skeletnih grana na suprotnoj strani drveta. Ograničavanje porasta vođice dovodi do gubitka njene dominacije i razvoja nepoželjnog loptastog oblika krošnje. http://www. Slika 10.9). posle postavljanja štapova koji se koriste pri povijanju grana. njihova težina će dovesti do toga da se vođica savije ili “izgubi plod” (sl. ukoliko se ovo ne obavi. Efekat gubitka centralne vođice zbog “gubljenja ploda”. Plodovi koji se formiraju na glavnom izdanku moraju se ukloniti.Stablo prikazano na slici 7. Tokom prvih godina formiranja uzgojnog oblika.net/AutorskiTekstoviJedan.2/5/2018 POLJOBERZA .htm&autor=18 9/23 . Zasenjivanje ima za rezultat gubitak rodnih grana u unutrašnjosti i formiranje nepoželjnog loptastog oblika krošnje.

Slika 11. Bujni izdanci formiraju se iz pupoljaka najbližih vrhu (b). Kada porast u visinu pređe 45 cm. struktura vođice slabi. Izdanci su obično manjeviše jednake veličine i bujnosti sa iznenadujuće malim uglovima grananja. a razvoj bočnih izdanaka je ograničen u toj meri da nema dovoljno odgovarajućih grana od kojih bi se formirale skeletne grane. najveći broj stabala će u blizini glavnog reza formirati mnoštvo bujnih izdanaka. Jedan od ovih izdanaka. biće potrebno uložiti nešto više truda.aspx?ime=V001_7. posebno “Delišesa”. Oni se razvijaju iz 2 – 4 pupoljka koji su najbliži vrhu. Još neodrvenela šiba se prekrati pri sadnji (a). veoma slično kao kada se formiraju kao reakcija na prvobitni rez.2/5/2018 POLJOBERZA . Izdanci koji su konkurentni vođici uklone se dok su još vodenasti (c). kao što su “Zlatni delišes” i “Ajdared”. Buduća produktivnost voćnjaka je u direktnoj vezi sa pažnjom koja se tokom prvih nekoliko godina posveti formiranju uzgojnog oblika skeletnih grana. vođicu bi trebalo prekratiti za otprilike jednu četvrtinu. U ostalim slučajevima. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta. Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana Verovatno najvažniji postupak u formiranju voćnjaka visoke rodnosti sa stablima dobrog uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletnih grana. pa vođica može preterano porasti u visinu. Može biti neophodno da se vođica redovno prekraćuje i vrši odabir najpoželjnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne dođe na rodnost. Formiranje centralne vođice Tokom prve vegetacione sezone. a njoj konkuretne izdanke pincirati još dok su vodenasti (sl. 11. Kod nekih sorti. 11). http://www.poljoberza. kako je prikazano na sl. U isto vreme. može se pojaviti veliki broj konkurentnih izdanaka. obično onaj najbliži vrhu. Prva skeletna grana trebala bi da bude najmanje 45 cm iznad zemljišta kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se koristi u voćnjaku (sl. treba izabrati za centralnu vođicu. Ciljevi odabira skeletnih grana i formiranja njihovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozicioniranih grana na pravilnom međusobnom rastojanju koje će moći da iskoriste dobru izloženost svetlosti kako bi proizvele i iznele težak rod.htm&autor=18 10/23 . pri čemu iz jedne tačke debla ne sme polaziti više od jedne skeletne grane. Kod manje bujnih sorti koje prirodno rastu ka centralnoj vođici. U ovom slučaju. način održavanja snažne i dominantne vođice zavisiće od sorte i bujnosti. U narednim godinama. što ima za posledicu njeno zasenjivanje i gubitak. Gornje skeletne grane moraju biti kraće od donjih kako bi se održala dobra osvetljenost donjih skeletnih grana. mogu se ukloniti i preostali novi izdanci koji ugrožavaju dominaciju vođice ili može im se promeniti položaj povijanjem.net/AutorskiTekstoviJedan.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Porast plodova još više slabi vođicu koja se obično naginje nad skeletnu granu. Letnja rezidba kojom se postiže dominacija vođice. Ovaj postupak će ojačati vođicu i podstaći porast bočnih izdanaka od kojih se mogu formirati skeletne grane.12 a) Slika 12. Pravila odabira i formiranja uzgojnog oblika skeletnih grana. (a) niz skeletnih grana treba da bude na odgovarajućem međusobnom rastojanju duž debla. Prva skeletna grana treba da bude najmanje 45 cm iznad tla (b) Pogled na stablo odozgo: primećuje se dobar raspored skeletnih grana. na početku vegetacione sezone biće ponekad potrebno pincirati po koji konkurentni izdanak. U blizini reza nastalog rezidbom obično se formira mnoštvo izdanaka. Uklanjanje konkurentnih izdanaka nastavlja se u narednim godinama.

Da bi imala najvecu snagu i kapacitet nošenja roda. obicno je na stablu starom 3-4 godine grana previše kruta da bi se na ugao grananja moglo uticati bilo kojom tehnikom. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. bolje je odmah započeti formiranje skeletnih grana na ovoj visini nego kasnije spuštati glavnu skeletnu granu. Godovi se rasprostiru duž mesta spajanja skeletne grane i debla. a račva jača sa povećanjem veličine i nosivosti skeletne grane.2/5/2018 POLJOBERZA . Povecanje malih uglova grananja treba zapoceti rano. Ukoliko se planira mehanizovana berba. (b) Veći ugao grananja. U tom slučaju. skeletna grana bi trebalo da se formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo (sl. Razvoj niza dobro postavljenih skeletnih grana koji je prikazan na slici 12 obično traje duže od godinu dana. Mali ugao grananja obicno podrazumeva i umetnutu koru (sl. 13a). (a) Manji ugao grananja. sem ako se stabla formiraju nepravilno. Kod sorti uspravnog porasta kao što je “Delišes” ce se obicno formirati mali uglovi grananja. 9). Jačanje osnove skeletnih grana može dovesti do gušenja centralne vođice. što racvu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena i saprofita. 12 a. b). Primećuje se razvoj umetnute kore na mestu spajanja debla i grane (strelica). Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na međusobnom rastojanju od najmanje 20 cm duž debla i da budu raspoređene tako da njihov razvoj ne ometa susedne skeletne grane (sl. što će za nekoliko godina imati za posledicu formiranje nepoželjnog loptastog oblika krošnje (sl. 13b). Iako u jednom momentu ovakva struktura može delovati zadovoljavajuće.poljoberza. http://www. Grananje pod manjim i većim uglom.skeletnih grana. počeće da se naginju jedna ka drugoj i da se međusobno zasenjuju.net/AutorskiTekstoviJedan. kako grane rastu i šire se.htm&autor=18 11/23 . prva skeletna grana trebala bi da bude 75 cm iznad zemljišta kako bi se omogućio prilaz platforme za sakupljanje voća. Ova struktura slabi račvu i predstavlja mesto prodora saprofita i patogena.aspx?ime=V001_7.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Slika 13. Kod mladog drveta postoji iskušenje da se odabere čitav niz dobro raspoređenih grana duž debla koje će biti na malom međusobnom rastojanju.

Stablo sa potporom Slika 15. Konačno.htm&autor=18 12/23 . Formiranje uspravne skeletne grane. Uklanjanje grane do uspravne bočne grane ne poboljšava ugao grananja niti položaj grane i ne može da kontroliše bujan vegetativni porast. Povijanjem se skeletne grane postavljaju tako da celom svojom dužinom maksimalno iskoriste izloženost svetlosti.b). Povijanje takođe pozitivno više utiče na grananje duž skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka. uspravna bočna grana. Savijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podstiče razvoj cvetnih pupoljaka. (c) Ispravan postupak. smanjena vegetativna bujnost. zbog svog nižeg položaja. niti se skeletna grana dovodi u povoljniji položaj.aspx?ime=V001_7. savijanje nižih skeletnih grana omogućava neometani razvoj viših grana. pri čemu se one ne bi trebale saviti ispod horizontalne linije. U ovom slučaju bočnu granu bi trebalo ukloniti pošto će ona. Uklanjanjem uspravne grane do spoljne bočne grane ne popravlja se prvobitini mali ugao grananja.poljoberza. što je slučaj sa uspravnim granama. (a) Uspravna skeletna grana. Smanjenje bujnosti skeletnih grana deluje pozitivno na rast i dominaciju centralne vođice. Uspravna bočna grana nastavice svoj bujni porast i ometaće razvoj skeletnih grana na višim delovima debla. Skeletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 60° u odnosu na deblo. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletnih grana su veća snaga. Pošto će je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom. 14c).REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Važnost povijanja skeletnih grana ne može se prenaglasiti. Primećuje se mali ugao grananja i mala. smatra se da granu treba saviti (sl. (b) nepravilan postupak.net/AutorskiTekstoviJedan. (sl. Ovaj ugao će skeletnim granama pružiti dovoljnu elastičnost tako da težak rod neće dovesti do toga da se saviju ispod horizontalne linije. Za razliku od dosadašnjeg pristupa. Odvajanjem grane povećava se ugao grananja i skeletna grana se postavlja u pravilan položaj. biti zasenjena.Stablo sa potporom. bočnu granu bi treba ukloniti. 14a. pojačano formiranje cvetova i pravilno pozicioniranje za budući razvoj. http://www.2/5/2018 POLJOBERZA . Slika 14.

biraju se tako da se postigne što bolji raspored duž debla. potreba za snažnom centralnom vođicom svodi se na najmanju moguću meru. regulator rasta) i 300 ppm etephona (preparat na bazi iste supstance kao i http://www. formiranje oblika vođice trebalo bi izvršiti rezidbom sa potpunim uklanjanjem.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Uzgojni oblik stabala kojima se na izvestan period postavlja potpora. (sl. Za dobru rodnost presudno je da se porast stabla drži pod kontrolom. uspravnog porasta. postavi u položaj vođice i više se ne dira. trebalo bi formirati na isti način kao kod stabala bez potpore. Slabija bočna grana se zatim veže. pa nijedan njihov deo ne može biti previše zasenjen i odabir skeletnih grana svodi se više na način njihovog rasporeda oko debla nego na međusobno rastojanje. Tokom perioda mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba koristiti kod odstranjivanja bujnog. Kako bi se vođica modifikovala i smanjio porast na vrhu stabla sa potporom. Ovo je posebno bitno kod bujnih sorti i sorti uspravnog porasta koje nisu prilagođene ovim načinima sadnje. Uočava se ponovljena modifikacija vođice kako bi se kontrolisala bujnost vršnog dela drveta i horizontalan položaj skeletnih grana. Pošto kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vođice slabijeg porasta. Kada se kod stabla sa potporom ostavljaju skeletne grane. mora se posvetiti pažnja formiranju pravilnog rasporeda skeletnih grana kako bi se bujnost donjeg dela stabla držala pod kontrolom. (sl. Ovakva stabla su obično dovoljno niska. Ove mere predostrožnosti su pogotovo bitne kod bujnih. Uopšte.7 ili M.aspx?ime=V001_7. i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe.26. 15. koje mogu ostati vegetativne i brzo prerasti sebi namenjen prostor. Kod većine sorti treba prskati u koncentraciji od 1000 ppm Alara (daminozid. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti na kontrolu porasta i iniciranje rane rodnosti. ali koja inače rastu bez nje.htm&autor=18 13/23 .16). Ostali načini rezidbe Letnja rezidba mladih stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika centralne vođice i zakidanje nepoželjnih izdanaka kako bi se ograničio njihov rast.net/AutorskiTekstoviJedan. žbunastog oblika. uspravnih sorti. ali će sprečiti razvoj snažnih vodopija na donjem delu. pošto ono može dovesti do veće bujnosti vegetativnog porasta. Slika 16. Prekraćivanje treba po svaku cenu izbeći.poljoberza. Pošto nema prekraćivanja.2/5/2018 POLJOBERZA . kao što je to često slučaj sa stablima na podlogama M. a oblik zrelog stabla održava vezivanjem. sada se mogu ukloniti. i to tako što će se grane vezivati za žicu ili širiti duž nje. Zrelo stablo vretenasto. porast iz slabije vođice biće manje bujan. Ako su bujne vodopije počele da rastu. Ako mlada stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujnošcu sa malo indikacija da ce doći do rodnosti treba prskati Alar-om ili etephon kako bi se iniciralo formiranje cvetnih pupoljaka. letnje orezivanje trebalo bi odložiti do polovine jula kako bi se smanjila mogućnost ponovnog porasta. 15). Formiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan način razlikuje od formiranja oblika kod stabla bez potpore. Pošto se potpora uglavnom obezbeđuje pomocu žičane mreže ili stubova.

trebalo bi ih skratiti na visinu od oko 75 cm iznad zemljišta. Ukoliko se sade dobro razvijene jednogodišnje sadnice. Prekraćivanje mladih stabala tokom sadnje.poljoberza. grane koje nose plod na donjim skeletnim granama biće izgubljene. tj. trebalo bi je u sledećoj sezoni ponovo poviti. a dugačke izdanke skratiti. Treba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su konkurentni vođici. pa se smanjuje rizik od slamanja grana. Tokom sadnje treba ukloniti izdanke koji se neće ostavljati za skeletne grane. ovaj tretman se ne ponavlja naredne godine pošto bi etephon u ovoj koncentraciji i vremenu delovanja izazvao opadanje većine ili čitavog roda. prekraćivanje skeletnih grana ne podstiče jači porast i trebalo bi ga izbegavati. Izdanci koji se formiraju na donjem delu prošlogodišnje vođice mogu se odabrati za formiranje prvog reda skeletnih grana. program orezivanja treba postepeno prilagođavati cilju održavanja dobre izloženosti svetlosti i kontroli bujnosti duž čitavog drveta. Formiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu formiranja centralne vođice.aspx?ime=V001_7. Kako bi se održao pravilan konusni oblik stabla. dok slabije prekraćivanje ima za rezultat formiranje rozete slabijih izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. Rano tokom leta u prvoj godini porasta. a krošnja će dobiti loptasti ili oblik sličan kišobranu. (a) Prejako skraćivanje.net/AutorskiTekstoviJedan. trebalo bi odabrati centralnu vođicu (sl. Početkom treće godine potrebno je izvršiti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj skeletnih grana držao pod kontrolom i održao željeni oblik krošnje. sredinom leta. Zimsku rezidbu tokom prve godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujnih izdanaka koji neće postati skeletne grane i na prekraćivanje vođice ukoliko za tim postoji potreba. Uočava se bujni porast na centralnoj vođici i dobar porast iz izdanaka u zoni u kojoj će biti odabrane prve skeletne grane. Skeletna grana koja se povije dok je mlada često će nastaviti svoj porast u visinu. Za veoma bujna stabla i sorte kao što je “Delišes”. Povijanje treba obaviti što je moguće ranije kako bi stablo na njega najpovoljnije odreagovalo. što će omogućiti kontrolu vegetativnog porasta i inicirati razvoj cvetnih pupoljaka za narednu godinu. 2-3 nedelje po završenom punom cvetanju.htm&autor=18 14/23 . Formiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta Mlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana (sl. a ne njihova veličina ima primaran uticaj na porast stabla. Nepoželjne vodopije ili izdanci koji se razvijaju sa malim uglovima grananja mogu se pincirati dok su još vodenasti ili orezati kasnije. Rezidba rodnih stabala http://www. donje skeletne grane trebalo bi da budu duže od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. Iako ovo tretiranje može dovesti do izvesnog smanjenja velićine plodova u narednoj godini. njih bi trebalo prekratiti do snažne rodne grančice ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu izbojaka i korena doveo bliže ravnoteži.11). (c) Preslabo prekraćivanje Uočava se kruna lošeg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Ethrel). (b) Prekraćivanje na pravilnu visinu. Kako bi se nastavio njen pravilan razvoj i sprecilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama. može se prekratiti. 17). Sa razvojem drveta treba uklanjati nepotrebne grane. Sve izdanke ispod 45 cm visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti sredinom leta. Uočljiv je preterano bujni porast iz svih tačaka porasta. pošto je tad drvo savitljivije. Povijanje skeletnih grana treba započeti rano tokom druge vegetacione sezone. Ostavljeni izdanci sa malim uglovima grananja mogu se sada poviti pomoću štapova od tvrdog drveta ili kratkih žičanih raširivača kako bi se dobili široki uglovi račvanja. odabira i formiranja oblika skeletnih grana. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podstiče porast izdanaka od kojih će se formirati skeletne grane. treba ga odstraniti. Slika 17. pa tako započinje i formiranje njihovog uzgojnog oblika. Jako prekraćivanje dovodi do preteranog porasta iz preostalih pupoljaka. Ako je gornja skeletna grana mnogo bujnija od donje. Uopšte. kako bi se omogućio razvoj dobro raspoređenih skeletnih grana. U ovom drugom slučaju sadnice bi trebalo prekratiti na visinu od 90 cm. Ukoliko se posade starije sadnice sa već formiranim izdancima. ako se ne planira mehanizovani način berbe. broj plodova.2/5/2018 POLJOBERZA . Ako se dozvoli da gornje skeletne grane postanu predugačke. Obično. a ako neki plod počne da se razvija na vođici. rezidbu treba svesti na najmanju meru. Lakše ih je savijati posle pucanja pupoljaka. koncentraciju Alara treba povećati na 1500 do 2000 ppm. Pošto se uspostavi osnovni oblik drveta i započne formiranje plodova. Dok se ne formira uzgojni oblik.

umereno rodna i rada plodove koji su preveliki. neodgovarajuće boje i često naležu na grane. već ih treba primenjivati na manje bujnim nižim granama i unutrašnjem delu drveta. Pošto plodovi vise slobodno. nisu ni u kakvom dodiru sa granama. mekani i neodgovarajuće boje. U oblastima sa čestim mrazevima. Orijentacija rodnih grana. Sve su ovo pokazatelji neodgovarajućeg načina rezidbe i ukazuju na to da mora doći do nekih promena u načinu i/ili jačini rezidbe. ali je najbolje rezidbu odložiti do sredine zime. Ponekada se stabla orezuju i u periodu porasta. pa je karakterišu mala bujnost i rodnost. Ranija rezidba. ostaci od rezidbe na zemlji u voćnjaku mogu ometati ostale kasno-zimske i rano prolećne radove. pa novi porast započne pre nego što se orezivanje završi. može u velikoj meri povećati opasnost od oštećenja zbog niskih temperatura. lista i ploda – Botryosphaeria obtusa) rezidba vrši posle početka porasta. može doći do dodatnog širenja ove bolesti. Uglavnom bi trebalo izbegavati rezove koji dovode do pojačanja bujnosti na ionako bujnim vršnim delovima stabla. a kada se na njima i formiraju plodovi. Kod kasne rezidbe. Generalno. Nedovoljna bujnost može biti uzrok premale veličine plodova. Previsoka i stabla sa previše gustom krošnjom mogu otežati berbu. Ponekada neodgovarajuće vremenske prilike znacčajno odlažu rezidbu. Program zaštite treba da obezbedi zdravu i funkcionalnu lisnu površinu tokom čitave vegetacione sezone. Ako je. odgovarajuća veličina i boja. postoji tri oblika bujnosti. ali se on periodu od januara do marta. Slika 18. uprkos svim naporima da se umanji. za sastavljanje dobrog plana rezidbe od velike su važnosti i ostali aspekti tehnologije gajenja. Ako se u voćnjacima u kojima postoji problem sa crnom truleži (crna trulež grana. Loša boja ploda može poticati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti. plodovi koji se tu formiraju su često preveliki. Kako se orezuje Program rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe.net/AutorskiTekstoviJedan. zakasnela rezidba neće negativno uticati na rodna stabla dobre bujnosti. oni su mali i neodgovarajuće boje. Grane koje vise (b) su slabo bujne i jako zasenjene. Idealno. Razlike u vremenskim ulovima u različitim godinama mogu dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije. Kada orezivati voćke Rezidba rodnih stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Pošto rezidba i bujnost stabla međusobno utiču jedno na drugo. Neujednačenost reakcija na regulatore rasta. Ovo je posebno bitno kada se drvetu nanose veliki rezovi. bujnost i dalje velika. treba primeniti odgovarajuću količinu đubriva. koji se odnosi na vršni deo stabla karakteriše se velikom bujnošću i umerenom rodnosti. u tehnologiju gajenja treba uključiti i primenu Alar-a na pocčetku sezone. kao što su đubrenje i prva prskanja. i zbog dobre izloženosti svetlosti. Iskustva iz prethodne sezone treba da ukažu na promene koje je neophodno napraviti u programu rezidbe. Plodove karakteriše dobra izloženost svetlosti. kako je to prikazano na slici 18. Oštećenja od niskih temperatura nastala kao posledica rezidbe su veoma često uzroci raznih vrsta raka i truleži drveta. mekani. pa ih pesticidi ne mogu pokriti na odgovarajući način. Uspravna grana (a) je preterano bujna. ali letnja rezidba obično služi za rešavanje specifičnih problema i razmatraće se posebno. rada plodove izvanredne boje. mogu ukazati na postojanje neprihvatljivih razlika u jačini bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. ovo je redak slučaj. bujnost bi trebala da bude ravnomerna dužinom celog stabla. loše obojene plodove. Stabla se mogu orezivati tokom svih zimskih meseci. kao što su preparati koji se koriste za proređivanje plodova ili Alar. i rađa male. Pošto težina roda utiče na bujnost. veoma rodna. Kako se sve tri vrste porasta uobičajeno javljaju kod najvećeg broja stabala. pre nego što drvo dostigne najveću čvrstinu.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 15/23 . Kako bi se održao konstantan i umeren vegetativni porast. uravnoteženim proređivanjem plodova treba podsticati ujednačenu godišnju rodost. Nezadovoljavajući rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da ukažu na to da su stabla previsoka ili da su krošnje previše guste. dok preveliki plodovi mogu imati veze sa preteranom bujnošću koja često predstavlja reakcijiu na prejaku rezidbu. Uspravni porast (a). ako se završi pre cvetanja. Horizontalne grane (c) su umereno bujne i veoma rodne.2/5/2018 POLJOBERZA . Horizontalna grana (c) je umerenog porasta. http://www. Ove su grane nerodne. Grana koja raste sa donje strane veće grane (b) je jako zasenjena.poljoberza. trebalo bi primenjivati tehnike zaštite od mraza kako bi se izbegle katastrofalne štete od gubitka roda. ni rezidba se ne može izvoditi na isti način duž celog drveta. ali će već kasnija rezidba dovesti do smanjenje bujnosti. Kod najvećeg broja stabala. međutim.

Grane koje se naginju nadole (gornja slika) nemaju dobru izloženost svetlosti i obično zasenjuju ostale grane. Starije grane mnogih sorti. Veoma često je proizvođaču koji je navikao na formiranje krošnji sa otvorenim centrom teško da na ovaj način orezuje vršni deo stabla koji ima zadatak da nižim granama obezbedi odgovarajuću izloženost svetlosti. i da ne dođe do njegove pojačane bujnosti. jer dovodi do velikog zasenjeivanja. ponekad ga je teško održati na zrelom drvetu. trebalo bi se potruditi oko vršnog dela – njegov porast treba prilagoditi tako da ne zasenjuje niže grane. U ovom smislu. Kao prvo. kako je prikazano na slici 19. Ovo može da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. vršni delovi gornjih grana se redovno uklanjaju.2/5/2018 POLJOBERZA . Stoga je efektnije ukloniti čitave grane ili njihove velike delove. Pri rezidbi (donja slika) krajeve ovakvih grana trebalo bi prekratiti sve do bočne grane koja je u skoro horizontalnom položaju (a). može biti neophodno sprovesti redovan program podmlađivanja grana. Slika 19. sve do jakih i rodnih bočnih grana. kao što je “Delišes” umeju da klonu. Treba ukloniti grane najveće bujnosti i zadržati manje bujne grane. Kada se postigne ovakva visina. Iako je ovakav oblik relativno lako formirati na mladom.htm&autor=18 16/23 . uklanjanje jedne velike grane podstiče slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manjih grana. Preklapanje grana susednih stabala ne sme se dozvoliti. bez ikakvog prekraćivanja (sl. (slika 4). Rezidba klonulih grana. ipak se na većem broju nižih grana održava rodnost. U nekim slučajevima.aspx?ime=V001_7. pa ga stoga na vršnim delovima većine stabala treba izbegavati.poljoberza. a grane koje rastu nadole iz tacaka na većim granama treba ukloniti u potpunosti (b) Sledeći faktor koji treba uzeti u obzir jeste reakcija na prekraćivanje jednogodišnjeg drveta. 20). pa se veličina grane (i senke koju ona pravi) može značajno smanjiti uklanjanjem krajeva ovih grana.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Tajna ravnomerne bujnosti duž celog stabla je ujednačena izloženost svetlosti svih nosećih grana. a jake bočne grane formiraju tako da zauzmu željeni prostor.net/AutorskiTekstoviJedan. Godinu ili dve pre uklanjanja vršnog dela grane. visina drveta ne sme preći širinu grana. Iako je istina da se otklanjaju potencijalno rodne grane. mere nege i berba plodova na nižim granama su lakše nego na višim. Preterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti samo ako se rez može napraviti na umereno bujnoj http://www. dve stavke su od najveće važnosti. bočna grana. Ovakvo orezivanje podstiče vegetativni porast. bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u približni položaj koji će zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. Kod stabala bez potpore. Kod ovog pristupa. a pored toga. nego izvršiti detaljnu rezidbu na bujnom vrhu stabla. Važnost konusnog oblika krošnje već je ranije naglašena.

a ostavljanje onog umerene bujnosti (g). formiraju veliki broj kvalitetnih grana koje bi trebalo sistematski ukloniti (sl. Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izloženost svetlosti zadovoljavajući. Ovakva rezidba podstiče vegetativni porast.net/AutorskiTekstoviJedan. a završi se preciznim orezivanjem. potrebno je izvršiti precizniju rezidbu. Slika 21: Potpuno uklanjanje kvalitetnih grana.aspx?ime=V001_7. Slike: 20. Mnoge sorte formiraju veliki broj kvalitetnih izdanaka u blizini završetaka grana (Slika gore). ako to nije slučaj. Samu rezidbu treba nastaviti rutinski. a i b). pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane. 21. Rodne grane bi trebalo ukloniti i ravnomerno rasporediti duž glavne grane (donja slika. Starije rodne grančice iz kojih se stalno formiraju grane često oslabe i postanu neproduktivne. U ovoj situaciji. U ovoj situaciji treba prekratiti jednogodišnje grane (Sl. Na donjem delu stabla. Ovaj način rezidbe ide u korist rodnosti. 23 Slika 20. Pravilna rezidba (donja slika) podrazumeva potpuno uklanjanje nekih uspravnih grana (d) kompletno odstranjivanje bujnog izdanka koji se formira iz rodnih grana (e). 3).htm&autor=18 17/23 . uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. Stabla velike bujnosti često formiraju veliki broj vodopija i bujnih uspravnih izdanaka (gore). prekraćivanje bujnog izdanka do veoma kratke i bujne bočne grane ili bodlje (b).poljoberza. i uklanjanje preterano bujnog izdanka.2/5/2018 POLJOBERZA . kako je prikazano na slici 22. Neke sorte. i može se zaštititi jednom vodopijom ili izdanakom koji će se prekratiti na dužinu od 4-6 pupoljaka. prekraćivanje bujne vodopije do horizontalne grane umerene bujnosti (f). Najbolje je obaviti je u sledeća tri koraka: prvo se načine veliki rezovi. najbolji način rezidbe obično predstavlja kombinaciju ova dva ekstrema. Rezidba bujnih uspravnih grana. Ovakva grana je podložnija ožegotinama od sunca. pri rezidbi naglasak treba staviti na uklanjanje prekomerno bujnih grana i zadržavenje grana umerenog porasta. 22. Neke od ovih rodnih grančica. Ovo onemogućava optimalnu izloženost plodova svetlosti. gde bujnost može biti nezadovoljavajuća. i uklanjanje svih dobrih grana (c). pošto ona ima veći efekat od velikih rezova. treba u potpunosti ukloniti.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE bočnoj grani koja ima veliki ugao grananja. pa njihovu bujnost treba podstaći prekraćivanjem i potpunim uklanjanjem. http://www. Izuzetak se može napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujnih vršnih izdanaka veliki deo grane (više od 46 cm) ostao bez tačaka porasta. može biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost (potpuno uklanjanje i obnavljanje rodnih grančica) i ukloniti uspravne grane. zatim se uklone nepoželjne manje grane i izdanci. 21). Nepravilna rezidba (srednja slika) podrazumeva prekraćivanje svih uspravnih grana (a).

Bujnost ovih rodnih grana može se pojačati (donja slika) potpunim uklanjanjem nekih grana (c) i prekraćivanjem ostalih do jakog pupoljka (d). O nerodnosti rodnih grančica (gornja slika) govori prisustvo velikog broja grana (a) i slab porast sa sitnim pupoljcima i ponekom mrtvom rodnom grančicom (b). Slika 23. Veliki broj rezova nastalih prekraćivanjem (a) podstiče nepoželjan vegetativni porast u blizini rezova. Gore: uobičajeno preklapanje u redu u gustim zasadima.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Slika 22. Jačanje rodnih grančica.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=V001_7. http://www.htm&autor=18 18/23 . Sredina: nepravilna rezidba.Preklapanje grana susednih stabala.2/5/2018 POLJOBERZA .

stalni i mali rezovi nastali prekraćivanjem samo podstiču vegetativni porast i nerodnost. ravnomerno odstojanje izmedu rodnih grančica i osigurala maksimalna izloženost plodova svetlosti. Ovakva struktura apsolutno nije u skladu sa konceptom guste sadnje. 19) ili sprečilo međusobno preklapanje grana sa susednih stabala. http://www. na primer asfaltnom emulzijom. One prave duboku senku. pošto su u velikom broju voćnjaka stabla sađena na premalom rastojanju za konkretan odnos podloga-sorta-zemljište. a gornji venac grana je manji od donjeg. Gde je ovaj problem prisutan.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Veliki rezovi se prave pri uklanjanju polomljenih grana.20). stabla čiji uzgojni oblik nije formiran ne razvijaju karakterističan loptasti oblik pošto veliki porast zasenjuje niže grane. Najefikasnije rešenje jeste u potpunosti ukloniti grane koje smetaju ili ih prekratiti do jake bočne grane koja se može formirati tako da se prilagodi tom delu prostora (sl.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 19/23 . kompaktna. Ova rezidba podrazumeva orezivanje potpunim uklanjanjem i jačanje bujnosti rodnih grančica (sl. U ekstremnim slučajevima može biti neophodno redovno sprovoditi postupke podmlađivanja. Kazna za zanemarivanje su velika. pa je zasenjivanje svedeno na najmanju meru. kao što su vodopije i uspravni izdanci (sl. Ovakvo drvo karakteriše optimalna izloženost svetlosti i povoljan odnos izmedu strukturnog i rodnog drveta. Ovde se podrazumevaju i preterano bujne grane. 19). Međutim. Mešavina kiseline i lateks boje može se primeniti bilo kada posle nanošenja reza. i kako bi se održala optimalna bujnost.2/5/2018 POLJOBERZA . Centralna vođica je dobro razvijena. 23). porast vodopija u velikoj meri komplikuje rezidbu u narednoj godini. jako su konkurentne plodovima u zrenju i imaju mali rodni potencijal. obično se oko velikih rezova razvija mnoštvo veoma bujnih vodopija. skeletne grane su na odgovarajućem rastojanju i rodne su sve do debla. Međusobno preklapanje predstavlja mnogo veći problem. Rezultat je često pojava izvrnuto konusnog oblika krošnje. Sledeći korak je uklanjanje nerodnog drveta. da bi se smanjilo zasenjivanje donjih grana (sl. ako su se ove grane nalazile u senci. 21 i 22). Ovaj nepoželjni porast može se kontrolisati tretiranjem rezova 1% rastvorom naftalen-sirćetne kiseline u lateksu. Slika 24. U gustim zasadima. rezovi treba da budu glatki i oštri uz ivicu grane ili debla. kao što je to stablo na slici 25. treba izvršiti preciznu rezidbu. pa stabla već u ranim fazama porasta počinju da prelaze na međusobni prostor. Kod stabala velike bujnosti. odumiru i služe kao mesta prodora truležnica drveta.poljoberza. ali pre početka porasta u proleće. Preostale grane predstavljaju efektivnu rodnu površinu. Ponekad je preporučljivo premazati rane od velikih rezova. izdanaka ili grana. apsolutno zadovoljavajući rezultat postiže se samo ako se poboljša njihova izloženost svetlosti. Gde je prisutno puno velikih rezova. Veoma je bitno dobro premazati ivice reza i koru koja ga okružuje kao i drvo koje je izloženo. neefikasna stabla koja se teško kontrolišu. kako bi se potpuno uklonio ili ograničio porast vršnog dela.Idealni oblik stabla. efikasna i rodna stabla koja je lako kontrolisati (sl.net/AutorskiTekstoviJedan.24). Nagrada za pažnju posvećenu svim detaljima rezidbe i formiranja uzgojnog oblika su mala. Nije potrebno uložiti puno vremena i novca kako bi se popravile greške iz prošlosti. Kod svih postupaka rezidbe koji uključuju uklanjanje vodopija. Patrljci i čvorovi sporo zaceljuju. kao i slabe grane koje vise i koje su uvek u senci (sl.

Dole: Pravilna letnja rezidba.aspx?ime=V001_7. letnja rezidba može biti efektna zamena za druge tehnike http://www. Slika 26. Letnja rezidba.Posledice nepravilnog formiranja uzgojnog oblika i rezidbe. Smanjena količina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. Uklonjene su bujne vodopije (a). Uočavaju se uspravne grane i zasenjivanje plodova. ima nepovoljan odnos strukturnog i rodnog drveta. ali letnjom rezidbom se porast smanjuje mnogo više nego zimskom rezidbom istog intenziteta. zanemarivanje će nedvosmisleno dovesti do formiranja stabla koje je slabo izloženo svetlosti. U gustim zasadima.2/5/2018 POLJOBERZA .htm&autor=18 20/23 . sa uspravnih grana uklonjen je porast iz tekuće vegetacione sezone (b). Uklanjanje aktivne lisne površine tokom vegetacionog perioda smanjuje kasniju akumulaciju hranljivih materija u drvetu.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Slika 25.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan. Gore: Deo vrha stabla tipične bujnosti. grana usmerena nagore prekraćena je do slabije bočne grane (d). nepoželjna uspravna. Letnja rezidba Svaka rezidba dovodi do skraćivanja stabla. ali rodna grana prekraćena je odmah iznad grozda plodova (c) i biće potpuno uklonjena zimskom rezidbom. Ako se pravilno izvede. malo rodnih grana u donjem delu stabla i najveći deo nosećih grana usmerenih više ka gore nego horizontalno.

uz uklanjanje određene količine preraslog nosećeg drveta. (sl. a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje cvetanja. Glavni nedostatak mehanizovane rezidbe ja nedovoljna selektivnost. kao što je lakša kontrola drveta. Najbolje rezultate mehanizovana rezidba pokazala je kod stabala koja tek što nisu dostigla poželjnu optimalnu veličinu. nerodna je i baca tako veliku senku da se nove noseće grane u njenoj unutrašnjosti uopšte ne formiraju. S obzirom da se novo rodno drvo može podići u istom tom vremenskom periodu. Ovakav vegetativni porast je nerodan i ubrzo počinje da pravi specifican problem pri rezidbi. berba i poboljšani kvalitet ploda. Rezovima se ne pravi razlika izmedu grana. a ostavljaju slabije koje su ranije bile jako zasenjene. Mehanizovana rezidba U jabučnjacima se. Kada se uspravne grane jako prekrate. U isto vreme. Iako je. pa ga čak i kod ovakvih stabala. troškovi ovog postupka mogu biti značajno smanjeni. Letnja rezidba može takode značajno poboljšati boju plodova na stablima sa izraženim vegetativnim porastom. uobičajena reakcija je pojava velikog broja bujnih vodopija u blizini reza i ograničen porast novih bočnih grana sa ostalog dela grane. kao i mnoge druge tehnike koje se primenjuju u voćnjacima. Ovim postupkom žrtvuje se najbujniji i najrodniji deo drveta. jako prekraćivanje vrhova velikih stabala često pogoduje jačem prodoru sunčevih zraka. sve se manji deo rezidbe može obaviti mehanizovano. i to u zoni koja je prethodno predstavljala nerodnu unutrašnjost drveta. Nasuprot očekivanom. pogotovo što je za okončanje čitavog posla neophodna precizna rezidba. Reakcija vegetativnog porasta na ovo jako prekraćivanje je takođe nezadovoljavajuća.2/5/2018 POLJOBERZA .net/AutorskiTekstoviJedan. načina šišanja i veštine lica koje obavlja rezidbu. Podmlađivanje starih stabala Ponekad se može javiti potreba za smanjenjem i popravkom strukture stabala koja su velika i stara. Ovaj http://www. Preporučljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i bujnog nepoželjnog porasta na vrhovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom. sa naglaskom na više delove stabla na kojima se ovakve grane uglavnom razvijaju. kombinacija pravilne mehanizovane i dopunske ručne rezidbe može u velikoj meri ubrzati uspostavljanje i održavanje idealnog uzgojnog oblika. a kvalitet plodova nije poboljšan. Njihova efektnost zavisi od vrste mašine. sa različitim uspehom. Pored ovih nedostataka. Ovaj postupak odnosi se na stabla dobre do jake bujnosti.26). previše bujnih uspravnih grana.htm&autor=18 21/23 . veliko strpljenje i vremenski period od obično 3-5 godina. za uspešno podmlađivanje potrebna je izuzetno vešta rezidba. Ako se mehanizovana rezidba uklopi sa pravilnom ručnom rezidbom. Najpraktičniji postupak kod najvećeg broja starih stabala jeste smanjiti rezidbu na najmanju meru u poređenju sa radovima u normalnom voćnjaku i sa željenim kvalitetom ploda i što pre planirati njihovu zamenu novim stablima. bujne vodopije zasenjivanjem utiču na kvalitet plodova i koriste hranljive materije iz listova. kontrola stabala nije merljivo olakšana. ali inače u dobrom stanju. moguće smanjiti veličinu i popraviti strukturu nekih stabala. U ovo vreme se najbolje kontroliše bujnost. treba primeniti u umerenom intenzitetu. Često se razvija gusta krošnja nepropusna za svetlost. pa se vegetativni porast stimuliše tamo gde je pojačana bujnost nepotrebna i nepoželjna. Neuspešnost ovakve rezidbe dovodi do brzog razvoja krošnje sa puno “veštičijih metli” i “vraninih gnezda” koja je skoro nepropusna za svetlost. ima više uspravnih nego horizontalnih skeletnih grana. smanjenje veličine ovakvih stabala bi trebalo da donese neke koristi. Ako se do ovog momenta uzgojni oblik formirao na pravilan način. Kako bi ovaj postupak uopšte imao efekta. Cilj treba da bude uklanjanje nepoželjnih. Neizbežna posledica je značajno smanjenje prinosa. Rezidbu treba ograničiti na uklanjanje trenutnog porasta iz te vegetacije. oštećenja od niskih temperatura i sličnih oštećenja koja dovode do ranog odumiranja stabala. Redovno odstranjivanje dvogodišnjih i trogodišnjih grana će brzo dovesti do značajnog smanjenja noseće površine. Rezidba rano tokom leta može podstaći nepoželjni ponovni vegetativni porast i značajno smanjiti cvetanje budućeg roda. Mehanizovana rezidba. Ovakav način ne može u celini zameniti ručnu rezidbu. Rezultati su veoma retko zadovoljavajući. ova stabla se moraju jako prekratiti na vrhu i sa strane. koristi nekoliko vrsta mašina za šišanje i prekraćivanje vrhova. a nepoželjne rodne grančice se ostavljaju po čitavom drvetu. Na stablima slabije bujnosti ne treba vršiti letnju rezidbu. doduše u prilično maloj meri. Kod stabala sa otvorenim centralnim delom. Rezovi nastali ovakvim orezivanjem jačaju nepoželjni vegetativni porast uspravnih grana na stabalima sa otvorenim centralnim delom u većoj meri nego što to čine na horizontalnim granama stabala sa centralnom vođicom. što povećava ozbiljnost ožegotina od sunca. crne truleži. Uspešno podmlađivanje velikih stabala i održavanje njihove smanjene veličine traži novu generaciju nosećeg drveta. Ovo se može dogoditi samo u izvesnoj meri.poljoberza. Kako drvo raste. je najefikasnija kod malih stabala sa centralnom vođicom i horizontalnim granama.aspx?ime=V001_7.REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE gajenja kojima se kontroliše bujnost. Iako očigledno nije moguće postići sve prednosti guste sadnje. veličine i grade stabala. ovaj postupak je retko vredan truda. Smanjenje prinosa uzrokovano inicijalnim prekraćivanjem teško se može nadoknaditi.

poljoberza. POSTUPAK PODMLAĐIVANJA STAROG STABLA http://www.aspx?ime=V001_7.htm&autor=18 22/23 .REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE proces obično traje 3-4 godine.net/AutorskiTekstoviJedan.2/5/2018 POLJOBERZA . posle toga. mehanizovana rezidba je od prilično male koristi.

2004 dijaspora.ing.htm&autor=18 23/23 .2/5/2018 POLJOBERZA .REZIDBA I FORMIRANJE UZGOJNOG OBLIKA JABUKE Cornell University TRAINING AND PRUNING APPLE TRESS sa enleskog prevela: Katarina Marković.co. [ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][Po rubrikama][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ] Copyright .aspx?ime=V001_7.ch Kliknite ovde za vise informacija www.net/AutorskiTekstoviJedan.yulink. dipl.yu http://www.CerkezNET .poljoberza.