You are on page 1of 8

ИЗВОРИ:

Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia I/II, edd. Thallóczy L. – Jireček C. – Sufflay E.,
Vindobonae, 1913, 1918.

Albania Sacra. Geistliche Visitationsberichte aus Albanien. 1. Diözese Alessio, ed. Bartl P., Wiesbaden 2007.

A. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Sarajevo 1985.

A. Aličić, Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69 godine, Sarajevo 2008.

А. С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије.XV и XVI век,
књ. I, Чачак 1984, 369; књ. II, Чачак 1985,

Annales Colonienses Maximi, MGH SS XVII MGH SS XVII.

Д.Анастасијевић, Српски архив Лавре Атонске, Споменик СКА 56 (1922) 9 – 14 .

Ansbert, Historia de expeditione Friderico imperatoris, ed. S. Chroust, Quellen zur Geschichte des Kreuzzuges
Kaiser Fridrixhs I. Monumenta Germaniae Historica, Scriptores rerum Germanicarum V, Berolini 1928.

Архимандрит Леонид, Стара српска писма, Гласник СУД 7/24 (1868)

Barletius M., De Scodrensi Obsidione, Basel 1556.

М. Башић, Старе српске биографије I, Београд 1924.

N. Beldiceanu, Les actes des premiers sultans conservés dans les manuscrits turcs de la Bibliothèque nationale a
Paris II, Paris-La Haye 1964

Д. Бојанић, Фрагменти једног пописа видинског санџака

D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz 15. i 16. veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast,
Beograd 1974.

Antonii Bonfini, Rerum Hungaricarum Decades, quatuor cum dimidia, Lipsiae 1771.

Б. Брокијер, Путовање преко мора, превод и коментар М. Рајичић, Београд 1950.

J. Valentini , Acta Albaniae Veneta I-III (1-24), München 1968-1979.

M. Vego, Tri povelje o posjedima hercega Stjepana Vukčića Kosače, Iz istorije srednjovjekovne Bosne i
Hercegovine, Sarajevo 1980, ...

А. Веселиновић, Дубровачко Мало веће о Србији (1415-1460), Београд 1997.

A. Verancsics, Összes munkái II, Pest 1857.

G. Wenzel, Árpádkori új okmánytár VII, Pest 1869.

Византијски извори за историју народа Југославије, I-VI, Београд 1955-1986.

1
М. Влаинац, Из путописа Ханса Дерншвама 1553-55. године, Браство 21 (1926) 60-61, 99.

G. Gelcich, Memorie storiche sulle Bocche di Cattaro, Zara 1880.

J. Gelcich, L. Thallóczy, Diplomatarium Ragusanum, Budapest 1887.

H. Gelzer, Ungedruckte und wenig bekannte Bistumerverzeichnisse der Orientalischen Kirche, Byzantinische
Zeitschrift 2 (1893), 22 – 72.

Gregorii I Papae registrum epistolarum, t. I, edd. Ewald P. – Hartmann L., Berolini 1891.

Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, ( превод Л. Мирковић ), Београд 1935.

Данилови Настављачи, превод Л.Мирковић, Стара српска књижевност 7, Београд 1989

A. Degrand, Souvenirs de la Haute – Albanie, Paris 1901.

М. Динић, Грађа за историју Београда у средњем веку I, Београд 1951.

М.Динић, Из дубровачког архива 3, Београд 1967.

М.Динић, Одлуке Већа Дубровачке Републике II, Београд 1964.

М.Динић, Три француска путописца 16. века о нашим земљама, Годишњица НЧ 49 (1940) 99 – 100.

М. Динић, Четири средњевековна писма, Прилози КЈИФ XVII(1937), 232-236.

Odo de Deogilo, De Ludovici VII Francorum regis cognomento junioris profectione in Orientem, ed. J. P. Migne,
Patrologiae cursus completus, Series latina, .

А. Дероко, У Бодиновој престоници. Путописне архитектонске забелешке из Скадра – града Росафа – и


околине, Старинар 5 (1928, 1929, 1930) 130.

Jana Długosza, kanonika Krakowskiego, Dziejów Polskich ksig , ed. A. Przezdziecki, IV, Krakow 1869.

J. Dlugosz, Opera omnia, ed. A. Przezdziecki, Cracoviae 1877.

A. Dž. Evans, Kroz Bosnu i Hercegovinu peške tokom pobune 1875, Sarajevo 1965.

Г.Елезовић, Огледало света или историја Мехмеда Нешрије, Београд 1957.

Г. Елезовић, Турски извори за историју Југословена, Браство 26 (1932), 51-126.

Г. Елезовић, Турски споменици 1348-1520. I-1, Београд 1940.

J. Engel, Geschichte des Ungrichen Reichs und seiner Nebenländer I, Halle 1797.

P. Engel, Magyarország világi archontológiája 1301-1457 I, Budapest 1996.

Живот архиепископа Максима, изд. А. Вукомановић, Гласник ДСС 11 (1859) 125-129.

Животи краљева и архиепископа српских, ed. Ђ. Даничић, Загреб 1866.

Житије деспотице Ангелине, изд. Д. Руварац, Српски Сион 15 (1905) 552-553.

2
О. Зиројевић, И. Ерен, Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II
(1444-1446), ВГ 4, Врање 1968, 377-416.

К. Ивановић, Будвански анали I-II, изд. Н. Вучковић, Историјски записи 22/4 (1965) 623-652, Бока:
зборник радова из науке, културе и умјетности 10 (1978) 287-307.

А. Ивић, Споменици Срба Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа. Први део
(1527-1600), Књиге Матице Српске бр. 36. и 37, Зборник историјских докумената III, Нови Сад 1910.

П. Ивић-М. Грковић, Дечанске хрисовуље, Нови Сад 1976.

Inscriptions de la Mésie Supérieure 1, Beograd 1976.

Th. Ippen, Stare crkvene ruševine u Albaniji I - II, Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH (1899), 13 - 23. Glasnik
Zemljskog muzeja u BiH (1900), 83 – 98.

Th Ippen,., Stari spomenici u Albaniji, Glasnik Zemaljskog muzeja Bosne i Hercegovine (1900).

В. Јагић, Константин Филозоф и његов живот Стефана Лазаревића деспота српског, Гласник СУД 42
(1875), 223-328.

И. Јастребов, Стара Сербија и Албанија, Споменик СКА 41 (1904), 199.

И.Јастребов, Хрисовуља дечанског краља од год. 1326, Гласник СУД 49 (1881) 355 – 362

N. Jorga, Notes et extraits pour servir à l’ histoire des croisades au XV siècle III, Paris 1902.

Ф. Каниц, Србија, земља и становништво, Београд 1987.

Н. Клаић, Historia Salonitana Maior, Београд 1967.


М. Костић, Опис војске Јована Хуњадија при поласку у бој на Косову, Гласник Скопског научног друштва
1 (1925) 79-91.

К. Јиречек, Споменици српски, Споменик 11 (1892).

Љ. Ковачевић, Светостефанска хрисовуља, Споменик СКА 4 (1890), 1-19.

Д. Ковачевић-Којић, Трговачке књиге браће Кабужић (Caboga) 1426-1433, Споменик CXXXVII, одељење
историјских наука 11, Београд 1999.

Константин Филозоф, Живот деспота Стефана Лазаревића (В.Јагић). Београд 1875 (фототипско издање
Г.Милановац 2004).

Константин Философ, Живот Стефана Лазаревића деспота српскога, Гласник СУД 42 (1875), 223-328.

Константин Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге,
Београд 1989.

Кратки живот деспота Стефана Бранковића, изд. И. Руварац, Летопис МС 117 (1874) 117-118.

К.Куев – Г.Петков, Сþбрани сþчинения на Константин Костенечки, София 1986.

B. Kuripešić, Itinerarium der Gesandtschaft Königh Ferdinand I. Von Ungarn nach Konstantinopel 1530,
Bochum 1983.

3
B. Kuripešić, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju, Sarajevo 1950, (prevod i komentar Đ.
Pejanović).

М. Lascaris, Actes serbes de Vatopédi, Byzantinoslavica 6 (1935-1936) 166-185.

Lašvanin Fra Nikola, Ljetopis, prir. i prev. I. Gavran, Sarajevo 1981.

Donado da Lezze, Historia turchesca (1300-1514), ed. J. Ursu, Bucureşti 1910.

N. Lonza - Z. Šundrica, Odluke dubrovačkih vijeća 1390-1392

Arnoldus Lubecensis, Chronica Slavorum, ed. I. M. Lappenberg, MGH SS XXI, Hanoverae 1869.

G. Luccari, Copioso Ristretto degli Annali di Ragusa, Ragusa 1790.


Ljetopis popa Dukljanina, изд. V. Mošin, Matica hrvatska, Zagreb 1950.

S. Ljubić, Commissiones et relationes venetae I, Zagreb 1876.

Š. Ljubić, Listine o odnošajih između južnoga Slavenstva i Mletačke republike I-X , Zagreb 1868-1891.

В. Макушев, Историјски сиоменици Јужних Словена и околних naрода, II, Београд 1882

С. Марјановић – Душанић, Повеља краља Милутина опатији Св. Марије Ратачке, ССА 1 (2002) 13-29.

Б. Марковић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Превод и правно-историјска студија,


Споменик CXXVI, одељење друштвених наука 24, Београд 1985.

P. Matković, Putovanja po balkanskom poluotoku za srednjega vijeka, Rad JAZU 42 (1878) 114-116, 123-124.

A.Mayer, Kotorski spomenici I, Zagreb 1951.

A. Meksi, Kishat mesjetare të Shqiperisë së Mesme e të Veriut, Monumentet 26/2 (1983), 77 – 114.

F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vindobonae 1868.

Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене, (предговор и превод Ђ. Живановић),


Београд 1966.

К. Митровић, Повеља деспота Ђорђа Бранковића о прихватању ктиторства над Хиландаром, ССА 5
(2006) 229-239

С.Мишић, Повеља краља Стефана Уроша III Дечанског манастиру Светог Николе Мрачког у Орехову,
ССА 1 (2002) 55 – 68.

С. Мишић, Хрисовуља краља Стефана Уроша III Хиландару о спору око међа Крушевске метохије, ССА
3 (2004), 3-19.

Ј. Мишковић, Опис рудничког округа, Гласник СУД XXXIV(1872), 178-335.

А. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Београд 2003.

А. Младеновић, Повеље и писма деспота Стефана, Београд 2007.

Р.Михаљчић, Прилог српском дипломатару. Даровнице властеоске породице Вукославића, ИГ 1 – 2


(1976) 104, 105.

4
Р.Михаљчић, Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151 – 160.

Monumenta Ragusina I-V, Spisi dubrovačke kancelarije, Zagreb 1951-1988.

Ј. Мргић, Повеља бана Твртка кнезу Вукцу Хрватинићу 1366, ССА 2 (2003), 167-184

J. Мргић-Радојчић, Повеља бана Стјепана II Котроманића кнежевима Вуку и Павлу Вукославићу, ССА 1
(2002) 79 – 92.

Muhaseb-i vilayet-i rum-ılı defteri(937 / 1530), II, Ankara 2004

I. Nagy, Anjoukori okmánytár II, Budapest 1881.

I. Nagy-A. Nyáry, Magyar diplomacziai emlékek Mátyás kiraly korából (1458-1490) I-IV, Budapest 1875-1878,

К. Невострујев, Три хрисовуље у Хиландару, Гласник СУД 25 (1869) 274-277.

Ст. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912.

Ст.Новаковић, Охридска архиепископија. Хрисовуља цара Василија II 1019 и 1020. године, Списи из
историјске географије, Изабрана дела II, Београд 2003, 82-84.

С. Новаковић, Пшињски поменик, Споменик СКА 29 (1985), 20.

Opširni popis bosanskog sandžaka 1604, obradio A. Handžić, sv. I/1, I/2, II (obradile S. Buzov, L. Gazić), III
(obradila A. Kupusović), Sarajevo 2000.

М. Орбин, Краљевство Словена, Београд 1968.

P.P. PanaitescuD. Mioc, Documenta Romaniae Historica, B. Tara Românaescă I (12471500), Bucureşti 1966.

О.Д. Пирх, Путовање по Србији у години 1829 (превод Д. Мијушковић), 143-145.

Писци средњовјековног латинитета, ed. Д. Синдик - Г. Томовић, Књижевност Црне Горе од 12. до 19.
вијека, Цетиње 1996.

Полибије, Историје I, Матица српска, Нови Сад 1988.

К. Поповић, Пут лицејских питомаца (јестаственочког одељења) по Србији године 1863, Београд 1867.

Provinciale Vetus sive Ecclesiae Universae Provinciarum Notitia, Patrologia Latina XCVIII, ed. J. P. Migne,
Paris 1851, col. 466B, col. 471A.
S. Pulaha., Defteri i regjistrimit të sanxahut të Shkodrës i vitit 1485 I, Tiranë 1974.

М. Пуцић, Споменици ср$бски, I, Београд 1858.

Quellen zur geschichte des kreuzzuges kaiser Friedrichs I – MGH Scriptores rerum Germanicarum, Nova series ,
V, ed. A. Chroust, Berlin 1928.

Ravennatis Anonymi Cosmographia et Gvidonis Geographica, edd. M. Pinder – G. Parthey, Berlin 1860.
Н. Радојчић, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, Београд 1962.

Н. Радојчић, Пет писама с краја 15. века, ЈФ 20 (1953-54) 343-367.

Ј. Радонић, Дубровачка акта и повеље I-1, Београд 1934.

5
F. Rački, Popis župa zagrebačke biskupije 1334. i 1501, Starine JAZU 4 (1872), 201-229.

F. Rački, Prilozi za zbirku srbskih i bosanskih listina, Rad Jazu 1 (1867), 124-163.

V.Rismondo, Trogirsko i splitsko zaledje u nekim dokumentima iz druge polovine XIV i početka XV stoljeća,
Radovi FF XIV-XV (1975-1976), Zadar 1976.

В. Скарић, Попис босанских спахија из 1123. (1711.) године, ГЗМ 42 (1930), 29.

Marino Sanuto, Világkrónikájának Magyarországot illető tudósitásai II, ed. G. Wenzel, Magyar Történelmi tár
24 (1877) 84. III, Magyar Történelmi tár 25 (1878).

T. Smičiklas, Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, (Codex diplomaticus regni
Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae), I-XVIII, Zagreb 1904-1990.

А.Соловјев, Одабрани споменици српског права, Београд 1926.

А. Соловјев, Повеља краља Душана у манастиру Св. Николе у Врању, Прилози КЈИФ 7, Београд 1927,
107-115.

Средњовјековни статут града Будве, изд. Н. Вучковић, Будва 1970.

Г. Станојевић, Документи за проучавање друштва Котора, Будве и Паштровића, Бока: зборник радова
из науке, културе и умјетности 17 (1985) 159-201. латиница или ћирилица

Statuta et leges civitatis Cathari, Venetiis 1616.

Statuti di Scutari delle prima metà del secolo XIV con le addizioni fino al 1469, ed. Lucia Nadin, Roma 2002.

Стефан Првовенчани. Сабрани списи, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 3, Београд 1988.

Стефан Првовенчани, Сабрана дела, приредили Љ. Јухас-Георгијевска и Т. Јовановић, Београд 1999.

M. Stojaković, Braničevski tefter, Beograd 1987.

Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, I-II, Београд – Сремски Карловци 1934.

Љ. Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Београд-Сремски Карловци 1927.

Љ. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летиписи, типици, поменици, записи и др.,
Споменик 3 (1890).

Ј.Тадић, Писма и упуства Дубровачке Републике I, Београд 1935.

Titi Livii ab urbe condita

J. Teleki, Hunyadiak kora magyarországon X, Pesten 1853.

Г. Томовић, Морфологија ћириличких наптиса на Балкану, Београд 1974.

Ђ. Тошић, Двије повеље босанског краља Стјепана Дабише, ИЧ 39 (1992), Београд 1993, 5-23.

L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Wien und Leipzig 1914.

L. ThallόczyA. Aldásy, Codex diplomaticus partium regno Hungariae adnexarum, Budapest 1907.

6
L. Thalloczy – S. Horvath, Jajcza (bansag, var, varos) törtenete 1450-1527, Budapest 1915.

A. Theiner, Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia I, Romae 1863.

F. Tauer, Histoire de la campagne du sultan Suleyman Ier contre Belgrade en 1521, Prague 1924.

Ć. Truhelka, Tursko-slavjanski spomenici dubrovačke arhive, GZM BIH 23 (1911), 70-119.

Ć. Truhelka, Fojnička hronika, GZM XXI (1909), 443-459.

Thomas Archidiaconus, Historia Salonitana, изд. F. Rački, Zagreb 1894.

Турски документи V – 1, Скопље 1983.

С. Ћирковић, Две српске повеље за Лавру, Хиландарски зборник 5 (1983), 91-99.

С. Ћирковић, Латинички препис рударског законика деспота Стефана Лазаревића. Увод, текст, превод и
коментари, Београд 2005, САНУ, одељење друштвених наука, Извори српског права XI.

С. Ћирковић, Новобрдски законик деспота Стефана Лазаревића из 1412. године, Ново Брдо, Београд
2004, 170-172.

В. Ћоровић, Житије Симеона Немање од Стевана Првовенчаног, Светосавски зборник 2, Београд 1939,
1-78.

D. Farlati, Illyricum Sacrum VI, Venetiis 1800.

G.Fejér, Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis, I-X, Budae 1829-1844.

E. Fermendžin, Acta Bosnae potissimum ecclesiastica, Zagrabiae 1892.

V. Frankói, Matyás király levelei I, Budapest 1893.

Hazai Okmanytar VII, Budapest 1891.

A. Handžić, Dva prva popisa zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986.

А. Handžić, Najraniji turski izvori o rudnicima i trgovima u Bosni, Prilozi 10/2 (1974), 161.

Historia de expeditione Friederici Imperatoris, Quellen zur Geschichte des Kreuzzuges Kaiser Friedrich I, ed. A.
Chroust, MGH Scriptores rerum Germanicarum, Nova series 5, Berlin 1928, 28.

Е. Hurmuzaki, Documenta privitore la Istoria Românilor II-1, Bucuresci 1891.

Catasto veneto di Scutari e Registrum Concessionum 1416 – 1417 I – II, ed. Cordignano F., Roma – Tolmezzo
1942 – 1944.

Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Manuele Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonae 1836.

Chronicon pictum Vindobonense, ed. M. Florianus, Historiae Hungaricae fontes domestici II, Quinqueecclesiis
1883.

Nicitae Choniatae Historia, rec. I. Bekker, Bonae 1835.

Evlija Čelebi, Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama, prevod H. Šabanović, Sarajevo 1979.

7
G.Čremošnik, Kancelariski i notarski spisi I (1278 – 1301), Beograd 1932.

G. Čremošnik, Kotorski dukali i druge listine, Glasnik Zemaljskog muzeja BiH 33 (1921), 115 – 196.

H. Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića, Zbirni katastarski popis iz 1455. godine,


Sarajevo 1964.

H. Šabanović, Najstarije vakufname u Bosni, POF III-IV (1952-53), 410-411.

Х. Шабановић, Турски извори за историју Београда I-1, Катастарски пописи Београда и околине 1476-
1560, Београд 1964.

Ф. Шишић, Летопис попа Дукљанина, Загреб 1928.

Љ. Штављанин-Ђорђевић, Један недовољно познат поменик из времена деспота Ђурђа Бранковића,


Археографски прилози 9 (1987) 331-347.

M. Šunjić, Trogirski izvještaji o turskom osvojenju Bosne, Glasnik AD BiH 29 (1989) 139-157.

Đ. Šurmin, Hrvatski spomenici I, Zagreb 1898.

M. Šufflay, Pseudobrocardus, Rehabilitacija važnog izvora za povijest Balkana u prvoj polovini XIV vijeka,
Vijesnik Kraljevskog hrvatsko – slavonsko – dalmatinskoga zemaljskoga arkiva 13 (1911), 143 – 150.