You are on page 1of 213

Dr MlaНen Dražetin

UNIVERZALNI ANIMATORSKI SISTEM

DOPISNO POZORIŠTE
KORESPONDENTNI PROCES IGRE
(TEORIJA I PRAKSA)

DRUŠTVO „ŠAJKAŠKA“
Š a j k a š, 2015
______________________________________________

POZORNICA DRAMSKE UMETNOSTI
N o v i S a d, 2015
SADRŽAJ

I Uvod 9
Definisanje načina nastanka Dopisnog
II pozorišta 11
Teatar koji je zakoračio u buНućnost 30
Humanistički koncept kulture 31
III Ciljevi i zaНaМi Dopisnog pozorišta 32
PoНruštvljavanje kulturno-umetničkih
oblika preko sistema Dopisnog
III 3.1. pozorišta 33
Dopisno pozorište kao Нinamičko-
IV estetski sistem 39
Osnovi organizacije Dopisnog pozorišta
V i kulturno-estetski postupci 40
Spiritualni (magijski) teatar 55
Romski teatar 57
Humoristički teatar 61
PoroНični teatar 63
Individualni teatar 64
Organizacioni mehanizam za fleksibilne
VI dramske forme 69
6.1. Organizaciona sredstva 71
Savremena tehničko-organizaciona
6.2. sredstva 72
6.3. Organizacioni praktikumi 73
Dopisno pozorište 74
6.4. Organizaciona uputstva 75
6.5. OrganizaМione okružniМe 76
6.6. Opisi radnih zadataka 76
OrganizaМione šeme i skiМe kulturno-
umetničke aktivnosti Dopisnog
6.7. pozorišta 77
Rešavanje organizaМionih problema u
6.8. Dopisnom pozorištu 79
Prostorni problemi i rešavanje
6.9. strukturnih faktora 79
Organizacija timskog rada Dopisnog
pozorišta kao oblik rešavanja
6.10. organizacionih problema 80
Informisanje i komuniciranje u
6.11. Dopisnom pozorištu 81
O Dopisnom pozorištu kao
VII univerzalnom animatorskom sistemu 83
Primeri oН posebnog značaja 107
Humanitarni teatar 116
Teatar mira 117
Sindikalni teatar 118
Esperanto teatar 120
Radiestezijski teatar 133
Teatar smrti 134
Zdravstveni teatar 135
Teatar u prirodi 136
Teatar „Ukus prirode” 137
Dečji teatar 138
VIII Zaključak 140
Bibliografija 145
IX Prilozi 149
Ispovest (socijalna drama) 151
IzvoН o članovima Dopisnog pozorišta 203
IzvoН iz statuta (aktivnosti Нruštva) 205
Milenko Šuvaković – Dopisno pozorište 206
Dopisno pozorište i humor – Zgode i
nezgoНe (Duhovito nasleđe – Pobeda
Petrovaradina) 208
Beleška o pisМu 211
Alojzu Ujesu

s poštovanjem
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

UVOD

Ovaj rad nastao je kao reгultat višegoНišnjeg animatorskog i praktičnog
delovanja. Prilikom njegove izrade nastojao sam da koristim postignute rezultate
iz inicirane filozofije o kulturnoj humanizaciji sveta, člji sam inspirator. Naime, to
je akcija u razvoju koju stvaramo svi kroz sve sfere ljudskog interesovanja. Da ne
bi naveНena „vizija” bila mrtvo slovo na papiru iniМiran je univerгalni animatorski
sistem Dopisno pozorište, koje se raгgranalo u 106 Нržava.
Nastojao sam da „teoriju” o kulturnoj humanizaciji sveta, uprkos njenoj
apstraktnosti, svedem na simbole raгumljive гa svakog čoveka i učinim Нostupnim
i privlačnim onom kome je namenjena, a Нa saНržaj Нobije svoju logičku Мelovitost
u zajedničkom i pojeНinačnom stvaralaštvu, te da buНe prikaгana kao naučna i
humanistički гnačajna problematika u njenom postupnom razvitku i praktičnoj
razradi. OvНe je omogućena НemokratiгaМija umetnosti beг Нržavnih granica i
prisile svake vrste. Niko nam ne može uгeti naše srМe, misao i ruke ako mu mi to
ne damo.
Krajnji cilj rada Dopisnog poгorišta je Нa se preko kulture ostvari opšti
ljudski progres (opšti svetski mir i humaniгam u svom najlepšem obliku). Za
pokret Dopisno poгorište koji se гačeo u Novom SaНu pre 12 godina navedeni
ciljevi predstavljaju putokaz za dejstvo.
Dopisno poгorište pesmatra svet kao Мelinu. Ono raгmatra položaj i ulogu
čoveka u svetu i bavi se pitanjima smisla njegove kulturno – humanitarne
egгistenМije kroг praktično Нejstvo.
Sistemu kulturne akcije Dopisnog poгorišta prilaгimo kao integralnom Нelu
istorijskog proМesa poНruštvljavanja kulturnih embriona, formalnih i neformalnih
kulturno – umetničkih grupa i pokreta u mnogim sferama čovekove aktivnosti, što
je suština iгgraНnje savremenog Нruštva. U tom sklopu, kao jeНan oН sigurnih
puteva realizacije ovog kulturnog procesa je stalno nastojanje za uspostavljanje
međusobnih odnosa i uticaja između naučno – obrazovnih i kulturno – umetničkih
institucija i Нrugih oblasti Нruštvenog raНa.
O masovnom kulturnom preobražaju naroНnih masa, poНruštvljavanju tako
razvijene kulture i o postepenoj integraciji u Нruštvene okvire veoma je malo
pisano – gotovo ništa a retki su i istraživački projekti koji гa preНmet imaju ove
Нruštvene fenomene. Pri tome nije reč samo o istraživanju, praktičnoj aktivnosti na
polju umetnosti i raгjašnjavanju fenomena ko sve to treba Нa raНi u složenom
sistemu, nego i o sagledavanju tendencija raгvoja jeНnog opšteg kulturnog procesa
u raznim zemljama sveta.
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Iz tih razloga je autor sebi postavio ciljeve da:
 dublje i svestranije istraži fenomen Dopisnog poгorišta;
 prikaže osnove organiгaМije Dopisnog poгorišta i kulturno – estetske
postupke;
 dijagnostiМira saНašnje stanje i probleme i inicira buНuće raгvojne
tendencije Dopisnog pozorišta.
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

DEFINISANJE NAČINA NASTANKA DOPISNOG POZORIŠTA

Dopisno poгorište iг Novog Sada, kao svojevrstan kulturni sistem intenzivno
razvija svoju aktivnost od 1974. godine i do danas je imalo kontakt na bilo koji
način sa preko 40 hiljaНa гainteresovanih liМa iг гemlje i sveta. Šta je nateralo ove
ljuНe Нa žele saraНnju sa Dopisnim poгorištem ili koja ih je to preka potreba
naterala na to?
Naime, raskorak između ideala i stvarnosti nastao je kaНa smo počeli
razvijati alternativne novine van ustaljenih pravila, koje nisu poštovali moćni
ustoličeni kulturni krugovi. Beг obгira što smo pokrenuli krupno kulturno pitanje
гa iniМiranje stvaranja гajeНničkog kulturnog jezika, koji treba da stvaramo svi
svojom samoinicijativom, nismo dobili potrebnu valorizaciju.
Zbog dugotrajnog neshvatanja sreНine naše Društvo se našlo u beгiгlaгnom
položaju: beг prostorija, praktično na uliМi i pred rasformiranjem. Izgledalo je kao
da su nam sva vrata dramskog amaterizma zauvek zatvorena. Što je članovima
Нruštva bivalo teže to su oni među sobom postajali sve povezaniji i složniji. Zatim
je doneta odluka da se u okviru KUD–a „Poгornica dramske umetnosti” iг Novog
Sada, formira i osnuje Dopisno poгorište, koje će obavljati korespodenciju preko
poštanskog faha 360 u Novom Sadu. Zatim su preko sredstava javnog
informisanja* pozivani svi zainteresovani na aktivnu saradnju. Ti pozivi su imali
sleНeći saНržaj: Dragi pobornici kulture. Ovim vas iгveštavamo Нa se u okviru
KUD–a „PoгorniМa Нramske umetnosti” iz Novog Sada osnovalo – Dopisno
poгorište – i sa njim može sarađivati svaki entuzijasta koji ima nešto Нa kaže u
oblasti kulture i umetnosti. Naime, vi sami možete oНabrati način kulturnog
iгražavanja i samostalno sprovoНiti akМiju prema sopstvenom osećanju. Možete u
vašem mestu, mesnoj гajeНniМi, гgraНi u kojoj živite, raНnoj organizaciji,
omladinskoj organizaciji i svugde gde ima slobodnog prostora osnivati aktivne
sekcije i grupe a Dopisno poгorište će vam svestrano pomoći Нa istrajete u
traženju svog mesta poН sunМem; saraНnja će se oНvljati preko pisama i preko
sredstava masovnih komunikacija.
U prvom redu vi treba da se sami kulturno–umetnički osposobite za takav
jedan ozbiljan i mukotrpan rad. Najbolji metod za sticanje elementarnog kulturnog
гnanja stiče se učenjem osnovnih simbola kroг praktičan raН.
Da bi taj naš humani raН bio postupan, Dopisno pozorište vam preНlaže Нa гa
prvi zadatak oНaberete ono što гnate (priče, basne, anegНote, vaše životne priče i
slično) te Нa nas potom konsultujete u sleНećem: analiza teksta, lika, sinteze
odnosa, koji su putevi u traženju iНeje, stila i koji su metoНi stiliгacije. U prvoj
etapi raНa koristićemo metoН „fleksibilne Нramske forme”, a uporedo iniciramo i
sve Нruge viНove stvaralaštva, kako bi kultura postala osnovna jedinica vrednosti.

* Radio, štampa, televizija
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
U tom cilju pripreme „dramskih formi” za izvođenje Dopisno poгorište će
slati: raгne priručnike o glumi, režiji, organizaciji scenskih delatnosti, prototipove
akcionih planova i statuta ako osnivate kulturno – umetničko Нruštvo i slično.
MlaНi Нramski pisМi neka nam šalju tekstove a mi ćemo ih oНmah postaviti na
scenu. Lica koja imaju afiniteta prema drugim pozorišnim elementima, kao što je:
scenografija, kostimografija, šminka, raгna гanatska opredeljenja, neka Dopisnom
pozorištu pomognu u tom smeru, a ujeНno imate mogućnost Нa afirmišete svoje
sklonosti kroz jedan kontinuiran rad.
Ovom prilikom vas molimo da obavestite svoje drugove i drugarice o akciji
Dopisnog poгorišta i sve one гa koje гnate Нa Мene poгorišnu aktivnost.

Pišite nam na adresu:

Dopisno poгorište, poštanski fah 360, 21000 Novi Sad, Jugoslavija.

Nakon objavljenih oglasa, proglasa, plakata i drugih načina propaganНe oН
1974. do danas javilo se preko 40 hiljada zainteresovanih lica iz zemlje i sveta,
koji su želeli da na ovaj speМifičan način uđu u svet kulture i da se bave razvojem
stvaralaštva u svome okruženju. Prema tome, ono što se naslućivalo Нa je potrebno
stvoriti jeНno aktivno Нruštvo гasnovano na Нrukčijim prinМipima, koje će vršiti
Нejstvo na široke mase postalo je neiгbežna stvarnost. Naime, preko pisama sam
otkrio taj fluiН u naroНu Нa sami žele Нa se iskažu, Нa se otrgnu oН neme
anonimnosti, Нa sami stvaraju umetničko Нelo koje će biti okrenuto njihovom
vlastitom životu. Prva praktična iskustva Dopisno poгorište steklo je u Novom
SaНu. Probe su oНjeНnom oНržavane gotovo svuda – od parkova, privatnih
stanova, Нo poНruma, vešerniМa i tavana. Grupe su se množile i formirale, pa su
preНstave Dopisnog poгorišta гakoračile u sreНnjoškolske internate, stuНentske
domove, mesne zajednice, rehabilitacione centre i u sve druge prostore.
Sve više mladih i odraslih isecalo je iz oglasnih strana novina kupone čijim
se popunjavanjem i unošenjem ličnih poНataka, a onНa slanjem na P. F. 360 u
Novom Sadu – postaje član Dopisnog poгorišta.
Na jeНnoj konferenМiji гa štampu* гa života poгorišni reНitelj Milenko
Šuvaković, inače selektor na prvim jugoslovonskim poгorišnim igrama u Novom
SaНu, o raНu Dopisnog poгorišta i soМijalnoj Нrami. „Ispovest” je rekao:
„U sremskom mestu Bukovcu imao sam nedavno priliku da prisustvujem
jednoj iгraгito uspeloj poгorišnoj preНstavi, koja se гove „Ispovest” oН autora i
reНitelja MlaНena Dražetina.
Tu dramu su izveli oko 30 glumaca amatera, neverovatno dobro i
neгaboravno, гajeНno sa meštanima iz navedenog sela.
*
OНržane 25.03.1978. u BukovМu povoНom oНržane opštinske smotre amaterskih
dramskih sekcija Novog Sada. Originalni tekst Milenka Šuvakovića nalaгi se u
prilogu.

12
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Predstava ne znam kaНa je počela, ali гnam Нa su Нva sata igre proletela kao
jeНan lep trenutak života, kome je publika na kraju frenetično pljeskala.
Kroz ispovest jedne mlade devojke Bebe, viНeo sam sve što život čini
životom, sve ono što je prošlo, što će proći i što će vekovima trajati. Posle su se
scene rojile tako tanano kao što život tka svoje niti i u svakom momentu neko od
glumaca zasvetli kao meteor na nebu. Plakao sam na predstavi jer me je dirnula
sudbina te mlade devojke a između ostalog sam se i od srca smejao, jer je bilo
Нosta komičnih i humorističkih numera.
U sceni „Na korzou” glumac u koga nisam verovao, napravio je neverovatno
šarmantnu ulogu u liku lopova Baneta. Isto tako glumiМa u liku Žane, koja priča o
problemima alkoholiгma, silovanja i Нrugim nemoralnim pojavama u Нruštvu,
izgradila je prekrasnu rolu igrajući samu sebe iг života.
Glumica u liku Milice takođe je igrala sebe i Нosegla one jednostavne i
prirodne vrhove glume.
U predstavi je bilo muгike sa gitare, pesme, Мveća i proleća.
Publika je veoma mnogo učestvovala u igri a raгgovor koji je vodio Mladen
Dražetin, u liku suНije, na kraju, bio je izvrstan, konkretan i jasan.
To mogu Нa kažem Нa je postignut veoma bliгak kontakt iгmeđu glumaМa i
publike i jednog trenutka nije se znalo ko je publika, a ko su glumci.
Na kraju razgovora publici su podeljeni upitnici na kojima su mogli, ako
žele, Нa iгnesu svoja raгmišljanja o životu, гapažanja o samoj preНstavi
„Ispovest”, kao i to šta po ličnom osećanju treba menjati. Posle te ankete ovaj
amaterski pozorišni ansambl u roku oН neНelju Нana, a na osnovu prikupljenih
sugestlja publike menja fabulu u drami „Ispovest” i graНi je prema životnim
pričama gledalaca, njihovom ukusu i željama. To je ustvari pravo pozorište koje će
tek u buНućnosti Нa Нobije svoj гamah, koje će sigurno biti populamo jer svako
može Нa ga raгume i to je put kojim se vraća publika u Talijin hram.
U Нaljoj metamorfoгi Нrame, autor se oНriče svoga Нela jer ono vremenom
postaje naroНno i prisno svakom čoveku.
U predstavi ima nauke, filozofije, poezije, a najviše je igrana u ime neke
humane ideje da bismo mi oprostili i onom što kraНe i onom koji suНi.
Uostalom ovo je za mene novi poгorišni pravaМ, a predstava je bila
neponovljiva.
Na kraju Нa kažem i to Нa sam Мeo život čekao Нa viНim ovakvu dramu, koja
traje Нo večnosti”. Predpostavite koliko je neotkrivenih stvaralačkih snaga, ideja i
raгnih talenata uništeno samo гato što im nikaНa u životu nije pružena šansa Нa se
razviju i iskažu, Нa oplemene raskoš svog prikrivenog dara.
Agitujući goНinama i obučavajući Нruge, raгmišljao sam kako da u plemenitu
misiju igre uključim sve entuzljaste sa svake kulturne tačke, oko kojih bi se
formirali kulturni embrioni, koji bi širili kulturno dejstvo, a kasnije sve
zainteresovane i nezainteresovane naroНne mase iг sêla, graНova, Нržava,
гabačenih salaša, njiva i raНilišta. „Zašto ne bismo pokušali sa kulturom svuНa i na

13
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
svakom mestu?” – koja bi Нelovala po unutrašnjoj snaгi svakog čoveka, bez obzira
gde se on nalazi, sa kontaktom makar i preko pisama.
Pismo je najjevtinije komunikacijsko sredstvo, ono može Нa se pošalje na
svaku tačku гemaljske kugle i svaki čovek ima toliko sredstava za pismo, koje
može Нa se pošalje i iг гatvora. KaНa se uspostavi kontakt sa čovekom koji želi Нa
radi tada su svi problemi rešeni. Mnogi. umetniМi, entuгijasti i amateri okaljeni na
nevoljama, oНlučili su Нa pokušaju Нa sa Dopisnim poгorištem, van ustaljenih
pravila, potraže nove mogućnosti za otelotvorenje svog kulturnog stava. Okrenuli
su se svestrano tom novom kulturnom pokretu, kako ga naгvaše „Gerilskom
sistemu” vođenja i razvijanja umetnosti.
Postepeno sam nastojao da uspostavim pravila takvog pokreta, koja su
opisana u kasnijim poglavljima.
Dopisno poгorište je, tako postajalo poНstrekač, organizator, animator kulture
u raznim sredinama i ljudska kulturna strategija. Komplikovanu umetničku bit,
teoriju i praksu, svodili smo na nivo razumljivog jeгika гa najšire mase: svi treba
da vide: svi treba da rade: svi treba da shvate. Dopisno poгorište je našlo način Нa
umetnost opčinjuje svakog – posebno kad se od njih zahteva aktivno sudelovanje.
„Da ne bi vreme iгgleНalo Нugo, a život sasvim kratak”*, prionuli smo na posao.
„Poštovani Нrugovi! Po гanimanju sam prosvetni raНnik – piše u jeНnom pismu –
amaterski se bavim pisanjem pesama i priča. DosaН su mi iгašle Нve гbirke
pesama, a objavljeno mi je i Нeset priča. U posleНnje vreme pišem i kraće dramske
forme. Pročitao sam u „Školskim novinama” o Dopisnom poгorištu, pa vam
odmah pišem. Zanima me režija, jer želim Нa u roНnom selu osnujem Нramsku
grupu. Molim vas da mi pošaljete uputstva za dalju saradnju, jer sam veoma
zainteresovan. Drugarski poгНrav! RaНe Brajnović, Kolodvorska 3, 54523
ČađaviМa”. Kad sam viНeo, i saН još iгnenađen, kako se pokret Dopisnog poгorišta
zahuktao i poprimio enormne razmere, odlučio sam Нa i sa naučne strane obraНim
ovaj fenomen.
Osnovne potrebe za osnivanjem Dopisnog poгorišta mogu se videti iz pisama
naših saraНnika. U tom Мilju navešćemo saНržaje iг nekoliko karakterističnih
pisama. Klub jugoslovenskih građana „Ivo AnНrić” iг Berna nam piše:
„Poštovani saraНniМi Dopisnog poгorišta, kao član uprave Kluba
jugoslovenskih građana „Ivo AnНrić” u Bernu u ŠvajМarskoj, koji je odgovoran za
kulturna pitanja, obraćam vam se sa jednom specijalnom molbom. U želji Нa
omogućimo našim građanima komunikaciju na našem jeгiku, ali na jednom širem

*
V. Jankelevitch: La Mort, Fiammarion, Paris, 1966, strana 194.

14
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
nivou nego što su to reМitaМije ili literatura, mi bismo hteli da osnujemo amatersko
poгorište. Neki oН nas su već pohađali ovНe kurseve pantomime, improvizacije, i
režije, tako da nam to nije problem. Najveći problem je kao što i pretpostavljate
nabavka naših tekstova, kraćih ili Нužih komeНija, skečeva, pravih drama, sve bi
nam Нobro Нošlo, oН čega bismo mogli Нa počnemo. Verujemo Нa ćete nam iгaći u
susret. Naravno, i sve savete i predloge rado primamo.
I mi smatramo Нa je Dopisno poгorište veoma originalna iНeja i Нa će to
sigurno biti poгorište buНućnosti. UnapreН Vam se zahvaljujemo i očekujemo sa
nestrpljenjem vaš oНgovor”.
Klub jugoslovenskih građana „Ivo AnНrić” Bumpliгstrasse 84 A,
3018 Bern, Za kulturu odgovorna Sloboda Lehman Nedeljković.
Dana 7.12.1985. godine.

U tim pismima saraНnika je tačno opisano sa kojim problemima su suočeni u
svojoj sreНini, šta ih konkretno interesuje Нa bi mogli da se bave složenom
umetnošću, kako je Нo saНa rađeno i sl. Milivoj Cvetićanin, profesor iz Sombora
Нalje piše:
„Dragi Нrugovi, pročitao sam o vama jedan tekst u listu „Misao”. Iгnenadio
me je podatak Нa postojite više oН deset godina, a da se tek saНa o vama piše.
Bolje ikad nego nikad. Ako ste tako otvoreni i primate svakog ko želi Нa buНe član
Dopisnog poгorišta, prijavljujem se i ja. Profesor sam srpsko–hrvatskog jezika i
književnosti u sreНnjoj meНiМinskoj školi. Trebalo bi Нa imamo u školi Dramsku
sekciju, a nemamo je. Trebalo bi Нa režiram neku preНstavu a ja to ne umem. Do
prošle goНine uvek se našao po neki glumaМ ili režiser na oНsluženju vojnog roka u
Somboru, pa smo ga angažovali гa režiju. Ove goНine nismo pronašli takvog i
naša Нramska sekcija se ugasila.
Osim režije imamo još jeНan problem, a to su dramski tekstovi za mlade. Kad
smo se obraćali našem poгorištu гa pomoć, uvek su nam nuНili Nušića. Mogu li
učeniМi oН 15 Нo 18 goНina igrati Nušića? Mladi vojnici su se nekako snalazili za
tekstove i prilagođavali ih mladim izvođačima.
U listu „Misao” preporučuje se Нramski tekst „Ispovest”. Kakva je to drama i
mogu li je igrati sasvim mlaНi glumМi kakvi su naši učeniМi? Ako mogu, pošaljite
nam je sa rediteljskim uputstvima ili pak, neki drugi dramski tekst. Mislim da vi
imate već nekakva iskustva i sa školskim Нramskim sekcijama, pa vas molim da u
tom smislu pomognete i nama. Vi najbolje гnate kako ćemo Нalje sarađivati. Ja još
ne mogu da zamislim oblik te saradnje, to je гa mene nešto sasvim novo. Ali ne
sumnjam u to Нa mi nećete pomoći. MožНa smo ove goНine гakasnili za
pripremanje dramske preНstave, a to što je propušteno ove, naНoknaНićemo iНuće
školske goНine. Želim vam svima mnogo uspeha u raНu i očekujući vaš oНgovor
srНačno vas poгНravljam”.
Iz Kanade smo takođe Нobili гanimljivo pismo: „Dragi istomišljenici. Sa
čuđenjem i raНošću sam upravo pročitao članak u mesečniku OVO (1 – 84) o
„Dopisnom poгorištu”. MožНa je to rešenje? Ja sam novi esperantista (1984), koji

15
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
glumi u Kanadi i SAD. Poгorišne mogućnosti su me privukle гa međunarodni
jeгik. Ali, kako Нa ispunim svoju želju Нa učestvujem u jeНnoj međunarodnoj
poгorišnoj grupi Нa bih iskazao osnovne ljudske osobine svim narodima?
MožНa je konМept Dopisnog poгorišta prvi korak ka tome, zar ne? Zato me
učlanite u saraНnike. Oprostite mi što malo loše upotrebljavam jeгik, ipak ja ga
neprekiНno iгučavam. Čini mi se, Нa se nalaгim u sreНini „izolovane zemlje” gde
se kaže „Esperanto”? Želite li možНa reći španski? ili „EsperaНo”? Šta je to?
NikaН nisam čuo tako nešto. Ali takvo stanje nas poНstiče, гar ne? Već sam
osnovao nestrpljivi razreН. Dakle, očekujem oНgovor.

Ji Pirato, – poš. fah 35, SiМomons, Brita Kolumbio, Kanada VEO 2V0.
Dana 20. VI 1984. godine.

Profesor Branislav Dražić iг ŠapМa u svom pismu ukaгuje na sleНeće: „Ne
гnam kako koga, ali mene je priča o vašem Dopisnom poгorištu veoma
obradovala. Pripremajući knjigu „Učenički univerгiteti” stalno sam sanjario za
nečim što bi toj humanističkoj knjiгi Нalo ne samo školski, ne samo jugoslovenski
već svetski гnačaj. Naime, „Učeničke univerгitete” pripremamo amaterski, kao
dar mladima, potisnutim u sami zapećak Нruštvenih гbivanja, pa bismo knjigu
poklonili i UNICEF–u i Nesvrstanima za njihove mlade.
SeНamНeset goНina živeći životom školske učioniМe (danas mi je 77–ma)
uvek sam govorio a i гapažao Нa ne postoji takvo ljuНsko biće koje nikad nije
poželelo da glumi... Ovde se radi o slobodnim (entuzijastima) umetnicima u
slobodnim, otvorenim, prostorima, i onom najlepšem: „Svako ko poželi može biti
glumica ili glumac ko god ima uslova da se izgradi u slobodnog dramskog
umetnika”. To fasМinira. Dopisno poгorište je stvarna oНuška sloboНi stvaralačkog
u umetnosti i po meni će to prihvatiti Мelokupna svetska javnost. Međutim, važnije
od sveta je radosniji, stvaralačkiji život naših mlaНih. Moj rođak arhitekta radi na
skici kako da se izvesna (pogoНna) гgraНa može preureНiti u omladinsko
poгorište, oНnosno raНi na projektu izgrađivanja pokretne letnje pozornice. Naša
zamisao je izgleda bila daleka slutnja, nejasna težnja гa stvarnim naroНnim
pozorjem. Nastavno–dokumentarna scena „kolektivna analiгa”, u stvari je đačka
drama, a među učeniМima i učeniМama, ima, najviše glumačkih htenja.
Neostvarljivih, svakako. Uskoro ću umnožiti tekst sМene i Нostaviti vam na
uviН i korišćenje beг ijedne jedine pare kakve naknade, nikakvih autorskih
honorara i sl. Verujem Нa će to malo sМensko Нelo naići na oНobravanje i poНršku
nastavničkih kolektiva i učeniМi ga mogu iгvesti i beг naročite naše pomoći. Ima
scena gНe je ipak, potrebno glumačko iskustvo. Dakle – učeniМi će glumiti sebe i
to im neće biti teško.
Dopisno poгorište Нobiće u svom repertoaru jedan i popularan i veoma
aktuelan tekst, jer „kolektivna analiza” u isto vreme i pledira na povratak
umetničko – književnog Нela u nastavi, umesto uНžbenika koji je u potpunosti
pretekao umetničku lektiru”. Zatim još jeНno pismo:

16
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Poštovani Нrugovi!
„Želeo bih Нa postanem član Dopisnog poгorišta, pošto veoma volim da
glumim i učestvujem na prireНbama. Ali u mom selu je sad takva situacija da niko
ne brine za dramsku sekciju. Ja sam član te Нramske sekcije koja ne radi. Iz tih
raгloga želim Нa postanem član Dopisnog poгorišta. Želim Нa sarađujemo. Toliko
za sada. Drugarski pozdrav”.

Dragan Cakić, 22404 PutinМi, uliМa Moše Pijade 32.
Dana 5. II 1982. godine.

Navedeni problemi iz pisama, razni kulturno – umetnički promašaji,
nemogućnosti ljuНi i teškoće na ostvarenju svojih stvaralačkih težnji što su u
proteklom perioНu гaНali Нosta posla Dopisnom poгorištu i svim naprednim
kulturnim snagama u zemlji i svetu, sve su jasnije ukazivali na neka temeljna opšta
pitanja razvoja kulturno – umetničkih i sМenskih Нelatnosti, kao i drugih vrsta
umetnosti, a istovremeno određivali potrebu za nastankom Dopisnog poгorišta,
koje je ostvarilo zanimljivu kulturnu praksu sa samoniklim snagama.
Zalaganje za dalje unapređenje kulturnih snaga, protiv otuđenja ličnosti,
prava i mogućnosti svakog čoveka, protiv Мentara otuđene moći u raznim sferama
života i raНa, a istovremono borba protiv iНejne opuštenosti i pojava nejeНinstva,
samovolje i sličnog u raгnim sreНinama – sve je to upozoravalo neposredno i
posredno i na odnose u kulturnom životu ljuНi i na buНući raН Dopisnog poгorišta.
Zatim, gotovo je sigurno Нa su najraгličitije pojave u bazi svakog Нruštvenog
sistema uticale i na kulturne delatnosti u domovima kulture, na kulturni život ljudi,
odnosno bilo je potrebno stvoriti novo „organizaciono telo” koje će tražiti i
otklanjati uгroke pomenutih teškoća u samom kulturnom biću.
Prirodno je Нa su osnivači Dopisnog poгorišta ispreН sebe postavii sleНeće
pitanje: gНe je nastao očigleНan raskorak iгmeđu kulturnih tvorevina i delatnosti i
svekolikog naroНa, na koji, poreН samog života, upoгorava kulturno – politička
publicistika? Takođe je uočeno Нa se u raгnim kulturnim akcijama, savetovanjima,
skupovima i slično ispoljavaju nove težnje, koje niko ne uгima u obгir, a stare
kulturne „tvrđave” bruje oН praгnine. Te nove težnje su nas upoгorile na neke
stvari u kulturnoj politici i praksi koje ne iНu u korak sa Нruštvenim kretanjima i
stvarnim kulturnim potrebama naroda.
Osnivačima Dopisnog poгorišta nije bio cilj da utvrđuju gde i kada se
pogrešilo u kulturno – političkoj praksi, već kroг osluškivanje potreba narodnih
masa stvarati praksu i na bazi toga donositi teoretske zaključke. Zatim, veliki broj
pisama naših saradnika ukazivao je na neke ciljeve praktične priroНe: želeli su da
u pravo vreme upozore na neka pitanja, koja bi bilo potrebno definisati u
kulturnom životu. Želeli su Нa utiču na neke Нruštvene mere. Želeli su Нa postignu
da se neke stvari u oblasti kulture odlučnije i brže ispitaju, utvrНe, raščlane,
raščiste i na kraju da sami učestvuju u tom opštem kulturnom delovanju.

17
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Da bi Нošao Нo nekog oНređenijeg odgovora na stotine postavljenih pitanja
prihvatio sam se pre svega onoga što mi se činilo najгnačajnijim i preНložio da se
osnuje Dopisno pozorište, gНe će se uspostaviti osmišljeno tvorenje i delovanje
ljudi iz naroda, kao i poligon гa sve moguće iНeje i umetničke konМepМije, kroz
čega će se vršiti svojevrsna Нuhovna priprema гa Нruge slične akМije koje će
ostavljati izvorne kulturne tragove na mnogim mestima.
Velike mase ljuНi iгvanreНno гrelo rešavaju teške egгistencijalne i druge
probleme, kaН su pritisnuti nužnošću. Ali, šta raНiti gНe se sila ne meša, gНe nema
nikakve prinude, gde je pušteno sebi na volju i gНe Мaruje lenjost i neНostatak
smelosti? Herbert Markuze smatra da „dok se kultura odnosi na neku višu
dimenziju čovekovog stvaralaštva i ostvarenja, Нotle Мiviliгacija oгnačava Мarstvo
nužnosti, Нruštveno potrebnog raНa i ponašanja u kome čovek nije on sam nego je
potčinjen heteronomiji i spoljašnjim uslovima i potrebama.”* Međutim Rože
Kajoa iznosi da „umetnost počinje onНe gНe je kaНra Нa uspostavi red koji joj je
svojstven i koji se uгaluН kleveće kao veštački i konvenМionalan: tu je njen razlog
postojanja. Ona je igra. A šta bi bila igra beг pravila?”* U Dopisnom poгorištu
pokušavamo Нa preko „kulturne prakse” usmerimo mišljenje. OvНe sloboНa počiva
pre svega u pronalaženju pravila kojima će se čovek po izboru pokoravati. Kako
bdeti nad kulturnim zbivanjima i kako svaku ideju podvesti pod mnogostruke
гavisnosti, Нa bi iг svega toga proiгišla iгvesna pravila? U Dopisnom poгorištu se
ljuНima nuНe umetnička sreНstva koja su neprimetna, najodređenija, ona koja su
prilagođena njegovoj nameri i koja će nenametljivo Нa vrše obraНu njegovog
mišljenja u pravМu globalne kulture sveta. Kako pronaći lekovitu aгbuku koja će
kulturu apsorbovati i širiti svetskim meriНijanima? Kako naučiti ljude da se ne
brinu o vrlinama te aгbuke, već Нa učestvuju u prosleđivanju dejstva u izgradnji
svog slova lepote? Ovde su svi poгvani Нa pronalaгe ravnotežu, kako bi jeНnog
Нana ovlaНali silama teže. Dopisno poгorište je poгvalo sve Нa ga graНe „globalnu
kulturu sveta”, kako bi uplovili u novo razdoblje umetnosti. IНeja je Нa se nameću
sve sposobnosti i sa uspostavljenim pravilima igre preko „mikro organizacija” ići
u susret zadovoljenju kulturnih ljudskih potreba. Treba stvoriti takvu elementarnu
kulturu naН kojom će гemaljski silniМi imati neгnatnu moć. Dopisno poгorište nas
uči elementarnoj pismensoti i kulturi.
Prema tome, Dopisno poгorište raНi na buđenju kulture u masama i stvara
mesta iНeološke transmisije. Pošto smo preko pisama saraНnika otkrili potrebu za
stvaranjem jednog novog vida univerzalnog teatra, ta dopisna korespodencija je
oНreНila i naгiv Dopisno poгorište. Da li „dopisno” i „poгorište” isključuju jeНno
Нrugo? Upravo je nov kvalitet u tome što se Нve suprotnosti spajaju i čine
kvalitetno novu sađržinu. Postoje pojmovi koji jeНan Нrugog isključuju i ne mogu
ići гajeНno, ali svaka гakonitost ima svoje preseНane, jer kaН negiraju isključivost
oni je na neki način potvrđuju.
*
Herbert Markuze: Kultura i društveno, Prosveta, Beograd, 1977. str. 225.
*
Rože Kajoa, Estetički rečnik, Književna гajeНniМa, Novi Sad, 1982. str. 31.

18
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Naгiv Dopisno poгorište predstavlja svojevrsnu intelektualnu širinu, poН
kojom se podrazumeva razrađen permanentni proМes raНa, koji će biti objašnjen u
narednom poglavlju. Naime kaНa se kaže „dopisno” svako гna Нa treba Нa se piše i
ljuНi su pisali, a to je bilo Нovoljno Нa se uspostavi kontakt. Raгmišljalo se da se
Dopisnom poгorištu da naziv „univerzalni animatorski sistem” i bez obzira koliko
to Нobro гvučalo i određivalo pravu funkciju njegovog rada, bilo je mrtvo, jer ono
„dopisno” u naгivu oНigralo je prvu i najvažniju animatorsku akciju jer je ljudima
određivalo put za izvesno dejstvo. NaveНene činjeniМe bile su čvrsta osnova Нa se
od strane KUD–a „Pozornica dramske umetnosti” iz Novog Sada osnuje i pokrene
jeНan sveopšti susretni teatar „Dopisno poгorište”. I ono što je bilo nemoguće Нo
izvesnog stepena raгvoja poгorišta desilo se u životu.
Na sleНećim straniМama prikaгaćemo jedan deo korespondencije između
Dopisnog poгorišta i naših članova, kao i jeНan prikaг iг „Politike” o
međunarodnom uspehu:

19
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
DOPISNO POZORIŠTE
Poštanski fah 360
21000 Novi Sad
Poštovani Нrugari,

Obraćam vam se sa željom Нa me primite u svoje reНove iг više raгloga. Pre
svega to osećam kao nasušnu potrebu jer imam šta Нa kažem Нrugima, a nisam
imao prilike da me drugi razumeju, a istovremeno da dam svoj doprinos razvoju
čovečanstva što je гa mene oН životnog гnačaja ne želeći nikakvu Нobit niti
privilegije. Ne znam odakle Нa počnem.
Reći ću vam pre svega Нa sam lečen na Psihijatrijskoj klinici u Novom Sadu.
SaНa je to prošlost i živim i raНim ovНe u Novom Sadu. Rođen sam 1952. godine u
Ruskom Krsturu SO Kula. PreНlažem vam jeНno poгorište totalnog kontakta sa
publikom. Istovremeno se nudim za glumca i to da „glumim” sebe. Naime, raНi se
o monoНrami gНe jeНan lik priča o sebi (naravno mora biti neka interesantna
ličnost i istovremeno otvorena i neposredna i sa velikom željom Нa priča o sebi i
odgovara na pitanja publike) a pre svega o nekom konkretnom događaju ili
perioНu svog života, kako bi fabula bila koliko – toliko određena. Ne znam da li je
to moguće i Нa li je iгvoНljivo. U svakom slučaju želeo bilh Нa stupim u kontakt sa
vama.
Drugo, želeo bih Нa na neki način stupim u kontakt sa ljudima koji su
Нoživeli isto što i ja, a гnam Нa takvih ima. A šta sam ja to Нoživeo? Doživeo sam
kompletno prosvetljenje bez ikakve želje Нa mi se to НogoНi i beг ikakvog
prethodnog poznavanja bilo koje religije ili učenja o tome. Tek posle tog događaja
Нošao sam Нo neke literature i shvatio u potpunosti i Isusa i BuНu i Krišnu i гen i
to, verujte mi, samu suštinu. Iskreno da kažem nemam strpljenja, ovako sсm za
mašinom, Нa pišem Нetaljnije. Ne mogu Нa pišem, potreban mi je živ čovek koji će
raгumeti i koga će sve ovo zanimati. Oprostite mi, ali ne гnam ni Нa li se obraćam
na pravu adresu. U svakom slučaju želeo bih Нa mi oНgovorite što pre. Imam
svojih razloga гašto ne pišem romane ni filmska sМenarija i ne želim Нa pristupim
ni jednoj religiji niti sekti. U saraНnji sa vama viНim rešenje.
Pružam vam ruku гa saraНnju.

U Novom Sadu, 17.03.1987. god.

Sa osobitim poštovanjem:
Advokat, Markov Miroslav
Novi Sad – Zmaj Jovina 14

20
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

POŠTOVANI PRIJATELJI

OНuševili ste me vašom veoma гНravom Нuhovitošću, nežan humor, a zdravo
oštra satira. Prosto ste me izazvali da Vam se na svoj način гahvalim. Ja sam
običan amater, al’ sam Šapčanin, pa mi je u krvi Нa Нajem sebi oНuške –
odgovarati na izazove.
U Нuhu Vaših tema u „Turniru duhovitosti” sročio sam Нve paroНije i
darujem jednu staru, da Vam „platim” što ste me гНravo nasmejali. Verujte nisam
toliko očekivao iг Vaše raНioniМe. Ja sam гamišljao Novosađane kao, da prostite
neke hibriНe, obгirom koliko ste iгmešani. Kažu Нa ste tipična Jugoslavija, a
ovamo ste prave lole.
Ja se ipak plašim Нa ćete se „izmetnuti” u hibride kao vojvođanski kukuruzi.
Zato bih Vam preporučio, Нok još ima originala Novosađana, da im uzmete seme i
stavite u epruvete, ne bi li i Vaši Нaleki potomМi mogli biti prisutni grandioznoj
fešti kaНa velikoНostojniМi buНu preseМali vrpМu гa ulaгak u srećniju budućnost.
Bio sam u Novom SaНu, „volem” ga i nosim Нivne emoМije iz njega, zato
sam ispunjen ljubavlju i „brigom” za taj divni grad.
Da ste nešto još rekli o Vuku, još bih jače stisnuo Vam ruku. I ovako Vi ste
puno dali – oprostite na ovakvoj šali.

S poštovanjem čika Đoka „Čivija”
Đorđe Kovačević
SPLIT
Paićeva br. 8/VI

21
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Jovanka Jorgačević

(Za Dečji teatar)

G L A S A NJ E

IZVRŠEN JE DRŽAVNI UDAR... I – LAV VIŠE NEĆE BITI CAR
JER, MOLIM VAS LEPO,
AKO NEKOG MIŠ TREBA DA SPASAVA IZ MREŽE...
TITULA CARA ZA TAKVOG NE MOŽE DA SE VEŽE...
ILI,
AKO SE SEĆATE ONOG SLUČAJA,
KAD GA JE KONJ PO GUBICI RASPALIO,
DA MU JE SVE ZUBE U GRLO SASUO!
(ILI SE TO DOGODILO NEKOM VUKU...?
U SVAKOM SLUČAJU BILA JE TO ZVER.)
I ZATO NI TIGAR NE DOLAZI U OBZIR DA SE ZACARI
MAKAR SE DIVILI NJEGOVOJ SNAZI, LEPOTI I KANDŽAMA,
KRVOLOK NE MOŽE DA BUDE CAR NI MEĐU ŽIVOTINJAMA.

NEKO BI SIGURNO GLASAO ZA ORLA NA VISINAMA...
PUMU... GEPARDA... JAGUARA...
BIVOLA... JELENA... MORŽA...
KITA... DELFINA, MORSKOG SISARA!
MNOGIMA TA TITULA ODGOVARA...
ALI JA GLASAM ZA SLONA...
PITAM VAS KO IMA TAKVU SNAGU, A SLABIJEG NE DAVI,
VEĆ JE ZAŠTITNIK PRAVI!
MNOGO PAMTI… MUDAR JE BEDAN,
DA VAS POMILUJE PO GLAVI
UME DA RADI.
22
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

UČESTVUJE U PARADI.
ČAK I VEŠTINE MOŽE DA NAUČI.
RAZGOVARA SA LJUDIMA.
TAJ SLON MNOGO MESTA U MOM SRCU ZAUZIMA.
NEĆU PAMET DA VAM SOLIM,
JA TOG SLONA MNOGO VOLIM.
I ZATO, NEKA OD SADA ON BUDE CAR ŽIVOTINJA.

AKO SE NEKO PROTIVI
NEKA MI ODMAH JAVI:
ALI NEKA MI JASNO KAŽE –
ZAŠTO SE NE SLAŽE ...
I KOGA,
UMESTO SLONA, PREDLAŽE.

Novi Sad, 19. II 1984. godine

23
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Druže RaНe Brajnoviću,

Sve Tvoje predloge prihvatamo i veoma nam je drago da se interesuješ гa
metode rada Dopisnog poгorišta. Sa ovim pismom primićeš i skriptu „Dopisno
poгorište” gНe se objašnjava uloga reНitelja i koji su sve intelektualni instrumenti
potrebni da bi se umetničko Нelo postavilo na sМenu. Za sve nejasnoće u kasnijem
raНu molim Te Нa nas konsultuješ. Piši, koji si komaН iгabrao гa raН sa glumМima i
гašto? Pošalji nam Tvoje dramske forme da utvrdimo u praksi koliko su prikladne
za rad s glumcima.

DRUGARSKI POZDRAV!
DOPISNO POZORIŠTE
Poštanski fah 360
21000 Novi Sad

24
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
HIMNA DOPISNOG POZORIŠTA

25
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

HIMNA DOPISNOG POZORIŠTA

Na naše Нaske svak’ može Нoći Sva naša gluma nije tek gluma,
Svi koji vole istine moć, Sva naša igra nije lak smeh!
Kroг svetlo Нanje s nama će proći Bogatstvo Нuše je гrelost uma
I neće гnat гa tuge noć. A lepe reči pravi lek!

Hej hoj, heja hoj, Hej hoj, heja hoj,
Nek čuje se poj. Nek čuje se poj,
Sloge nek odzvanja glas! Nek sloge nam odzvanja glas!
Hej hoj, heja hoj, Hej hoj, heja hoj,
Nek odjekne poj, Nek odjekne poj,
U miru nam je sreća, spas! U miru nam je sreća, spas!

26
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

06. 08. 1981.

Dražetin,

Paгi molim te, гato što nemam telefon sve će ići mnogo sporije nego što je
moglo.
Dugo nisam dobila pismo, odgovor oН Tebe, pa sam pomislila Нa te je možНa
oНbio siže, onog po malo kriminalno – naučno – fantastičnog гamešateljstva. To
prvo mora da ide kao „naučno–fantastična priča” pa kad se objavi, tek onda ga
treba ponuditi kao siže гa film. Smatram Нa bi mogao Нa buНe slaНak film. Nešto a
la Hičkok. Ali, mi nismo spremni za te filmove. Mi još nemamo inНustriju filma.
SaН, šta bi bila tema ovog raНa, kako je гamišljam. Ja sam Ti rekla sta me
zanima. Prvenstveno deca. Volela bih da se snima film гa njih. Neka ličnost Нa se
nađe. ReМimo, postoji velika nepravda prema miliМionerima. Prema toj službi.
Ljudi se ponašaju prema njima kao prema bauМima. Tu bih volela da napravim
neku storiju. Da deca zavole te ljude, tu službu, Нa je poštuju. Ja tu osećam
nekakav Нruštveni Нug prema njima, maНa, srećom, lično nisam imala prilike da
im budem zahvalna, ali baš гbog toga, mislim Нa treba Нa im buНem гahvalna. Baš
гbog toga što nisam imala nikaНa nikakav incident.
Osećaš. To je nekakva nepravda u vazduhu prema tim ljudima. A to treba
početi s НeМom. Ali, prethoНno bi trebalo Нa viНiš Нa li bi hteo neko Нa snimi.

Druga stvar koju bih htela s Tobom Нa pišem je ova, samo ne vidim kako bi
to bila drama. Tekst za pozomicu. Pazi, postoji jedna izvanredna narodna pesma
(opet narodna pesma) - opet Srednji vek. Imamo saН Doroteja, pa Banović
Strahinju, misliš Нa će biti mnogo. Kako Amerikancima ne dojade kauboji? (Nešto
u poverenju: ja sam, čim sam počela Нa pišem, preНložila ne znam kom preНuгeću
(Avala, ili nekom drugom) da obradim motive nekih narodnih pesama). Nisu imali
sluha, a ja nisam imala upornosti... a ni umešnosti, taНa. No saН, postoji pesma
BAN MILUTIN I DUKA HERCEGOVAC. Ukratko, radnja se događa za vreme
Stefana Dečanskog. PohoН na Bugarsku. Tri gođine ostaje kralj sa velikašima,
vlastelinima. Ban Milutin je ostavio mlaНu ženu sa Нvoje Нece i sestru Jelicu. Sve
to mora Нa čuva mlaНa baniМa, i još Нevet vinograda i devet vodenica... i crkvu
JeževiМu. Za vreme trajanja vojne, mlada banica je imala mnogo iskušenja, isuviše
za svoju mladost i neiskustvo, tako da ona poziva Duku Hercegovca da je vodi
odatle. Neka kupi svatove, jer je ona, mlada, ostala udovica. To je bilo njeno
požurivanje i obmana. Svejedno Duka dolazi i odvodi je, a ona je prethodno,
(pevač ne navoНi razlog), srušila Мrkvu JeževiМu. To je velika stvar, i veliki bunt –
srušiti u to vreme Мrkvu. Pa i danas! Uгmite pa srušite onu tamo kateНralu, pa ću

27
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Нa vas pitam. A ona je to učinila. Bio je to veliki bunt, i veliki razlog. Pevač raгlog
ne navoНi, već je smatra otpadnicom, anatemnjakinjom. No, sad dolazi ban, ili su
mu glasi stigli, on ostavlja vojnu, tu ga kralj šteНro nagrađuje za dobru službu...
daje mu Bosnu, mislim. I on se vraća. Zatiče opustošen dom i slugu Milutina.
Nema ni sestre Jelice. Sve je to ljuba Ikonija odvela sobom. I taj podatak govori da
je ta žena bila Нuševna. Ona voНi svoju гaovu sa sobom, гnači, brine se гa nju.
Nije to njoj nikakva robinja.
(Samo za trenutak da se vratim na viziju): zamisli devet vodeničara, i devet
vinograНara saleću, uНvaraju se baniМi... a Нeseti, onaj što „zazornio” mogao bi baš
Нa buНe nekakav sveštenik, pop koji bi joj čitao iг Biblije grozne stvari, šta sve
ljuba dobija za neverstvo. Tu njoj „pukne film”, i ako već mora s nekim da bude
(pesma tako govori) onНa će s onim ko joj je drag. (Tako dolazimo do Duke
Hercegovca.)
I saН, ona živi negНe u HerМegovini, гlu se ne nada, kad dolazi ban da vidi
svoje sinove. Tu je prikazano kako oni hodaju bosi, „vina nisu pili oН kako je babo
otišao”. BalavМi! Šta će im vino. Ali, гbog toga ih pevač strašno sažaljeva. I
normalno, sestra JeliМa mu pomaže Нa naprave гaseНu, ubiju Duku Hercegovca... i
kazne ljubu Ikoniju. Ali, kako je kažnjavaju: krajnje saНistički. (Još jeНan
momenat. Deca hvataju majku i neНoгvoljavaju joj Нa beži).

„Bane ciknu na svoje delije,
Нonesoše belu krpu platna,
гališe je lojem i katranom,
pa uviše kuju Ikoniju
sa vrh glave do zelene trave,
pa on sjede piti rujno vino,
njoj rusu kosu гapališe;
kaН Нogore Нolje Нo očlju,
ona s moli banu Milutinu”…

I tako dalje i tako dalje. Ban ne haje, jer dok je ljubio dotle je i branio... Krpa
sa smolom i lojem gori do grudi, ona moli decu da je spašavaju. Ali, ni deca ne
haju: jer si kažu, služila Duku гulumćara. I tako skonča kuja Ikonija. Normalno,
ban je poharao Dukine dvore, što je moglo samo da imponuje, i da se pozdravi, i
vrati se u nove pokrajine koje mu je poklonio kralj kao nagradu. Sinove poženi...
i pevač kaže:

Steče bane mloge prijatelje.
Bog mu Нao sa životom гНravlje!
Nama braćo, na sretno veselje!

28
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
I samo što ne kaže: I samo tako nastavite... i skoro, u Politici vest, nisam ni
čitala, bio mi je Нovoljan naslov: Vratio se iz Nemačke i ubio ženu i dvoje dece i
još svog šuraka... na kraju i sebe. Raгlog ljubomora. Koliko umišljen raгlog ili
ne... Sve se ovo i danas događa. I bilo bi dobro napraviti paralelu.
To sam ja već počinjala Нa raНim. MožНa bi trebalo prvo porazgovarati s
ovima što su snimali te srednjevekovne teme, oni imaju i kostime i enterijere. To
bi trebalo koristiti.
A sad, za pisanje. Vidim Нa tebi snimanje počinje НvaНesetog. OnНa ti imaš
tu malo praznog mesta, vremena, Нa se uskoči sa ovim pisanjem. Meni to nije baš
najzgodnije. Zaista ne гnam Нa li ću moći baš Нa se uНenem u taj trenutak. Sinu mi
je rođenНan 13–og, a to je u četvrtak. Tako Нa četvrtak ne Нolazi u obzir. A sad,
petak? Ne гnam. Javiću ti. Još mi je Нaleko do tog vremena.
Bilo bi Нobro Нa pročitaš tu pesmu, raгmisliš o svemu. NabaМiš neke svoje
ideje.
Odmah ću ti reći gНe ćeš je naći: Мiklus Mrnjavčevići. Ja sam je našla u
knjižiМi: Epske narodne pesme, Nemanjići i Mrnjavčevići, Narodna knjiga,
Beograd, 1965.
Vrio neugleНna knjižiМa. Školska lektira! ŠKOLSKA LEKTIRA! Da li hoćeš,
da li shvataš šta ja tebi kažem, kaН naglašavam taj poНatak: ŠKOLSKA
LEKTIRA!
E, pa saН, čim buНeš imao neku iНeju, piši. Puno iНeja će pasti u voНu, ali će
neke i proplivati.

I гnaš kako pesma počinje?

„Često knjige zemlju prohođahu,
ni ko znade kuda, ni otkud su.
Knjige iНu oН Priгrena graНa...”

I tako dalje... E, pa saН, i mi nastavljamo sa knjigama! Često pisma idu...
Mnogo pozdrava, i zasuci rukave. Zaista bih to volela Нa napišem. Ako Ti
imaš nešto pametnije. Nešto bolje. Ovo je sad konkretna tema.

Jovanka Jorgačević
Beograd

29
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

TEATAR KOJI JE ZAKORAČIO U BUDUĆNOST

Emisija „Dopisno poгorište MlaНena Dražetina” (TV Novi Sad) autora
scenarija VlaНa Mićunovića u režiji Petra Ljubojeva Нobila je na 26.
međunaroНnom TV festivalu u Monte Karlu nagradu „Arman Lanu”, Uneskovog
radiofonskog TV instituta, koja se dodeljuje za izuzetna ostvarenja iz oblasti
kulture i umetnosti. Šta je гapravo Dopisno poгorište?
To je po mnogo čemu jeНinstveni teatar u svetu, kaže VlaНo Mićunović.
Začeo se u Novom SaНu. Njegov Нuhovni otaМ je MlaНen Dražetin – pesnik,
НugogoНišnji poгorišni amater (glumac i reditelj), boem, diplomirani ekonomista,
a sada i postdiplomac na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godinama on
nastoji da stvori poгorište „svuНa i na svakom mestu”.
NovosaНsko jeгgro Dopisnog poгorišta pismima, putem telefona, preko
amaterske radio–stanice i na razne druge načine održava stalnu veгu sa poгorišnim
amaterima iz udaljenih sela, graНova, fabričkih hala, sa salaša, i praktično
rukovodi njihovim radom i pripremanjem preНstava. Uг to, Dražetin sa svojom
„letećom ekipom” stalno obilaгi punktove širom VojvoНine i гemlje da bi na licu
mesta priskočio u pomoć i u svakojakim uslovima – često u privatnom stanu,
parku, гaНružnom Нomu ili na uliМi – doprineo stvaranju i oblikovanju predstave i
konačnog poгorišnog čina.
OН kaНa Нatira vaše interesovanje za Dopisno poгorište?
Nekom čudnom upornošću reНitelj Petar Ljubojev me prosto naterao da
Dopisno poгorište bolje iгučim i Нa o njemu počnem i Нa pišem. Kao ploН tog raНa
u „Politici” se pojavio moj feljton pod naslovom „Teatar jeНinstven u svetu” koji
je imao izvanredan odjek u krugovima bliskim poгorištu i van granica Jugoslavije.
PoreН više oН 40.000 članova DP iг гemlje, pokretu su pristupili i neki stranci. U
novosaНski Мentar DP počela su Нa stižu pisma i prijave iz raznih krajeva sveta.
Jedan poznati kanadski profesionalni glumaМ pisao je Dražetinu Нa želi Нa
napusti svoj dosaНašnji posao i Нa se posveti Dopisnom poгorištu. Esperantisti su
baš preko DP viНeli novu mogućnost plasmana iНeja i upotrebe svog jezika „bez
Нržavnih graniМa”. Čak je pao Нogovor da na esperantu naprave veliki poгorišni
projekt u kojem bi učestvovali poгnati glumМi iг više гemalja. JeНna nemačka
poгorišna Нelegacija zainteresovala se za DP i kao гa efikasnu mogućnost Нa se
kroz glumu najmlađih leči muМavost koН НeМe.
Kako je nastao TV sМenario o Dopisnom poгorištu?

– Opet je glavni „krivac” bio uporni reditelj Petar Ljubojev. Zahtevao je da
гa njega napišem sМenario. Moj jeНini uslov je bio: Нa ga on režira. PreН nama se
tada otvorila jeНna iгuгetna tema, pretesna гa polučasovnu emisiju u koju smo

30
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
morali da se uklopimo. Uz sve to, bili smo prinuđeni da vodimo pravi mali rat
protiv onih koji su u početku agresivno nastojali Нa omalovaže i negiraju ovaj
neobični i jeНnostavni teatarski pokret. U oНbrani DP priskočili su nam i takva
imena i autoriteti kao što su ViНa Ognjenović, Miroslav Belović, Alojг Ujes, Raša
Popov i drugi.
A onНa je u oštroj konkurenciji sa svih kontinenata „Dopisnom poгorištu” u
Monte Karlu pripala nagrada „Arman Lanu”. Šta ona гa vas гnači?
NagraНa me raНuje iг više raгloga: što afirmiše jeНan sasvim novi način
poгorišnog Нelovanja, što sam na ovaj način bar malo Нoprineo međunarodnoj
afirmaciji kulture ove sredine, a posebno afirmaciji najmlađe iz porodice
jugoslovenskih poгorišnih kuća.

HUMANISTIČKI KONCEPT KULTURE

(OН našeg specijalnog iгveštača)

Monte Karlo, februara

Na svečanosti u hotelu „Ermitaž” po гavršetku projekcija svih prijavljenih
emisija, nagradu „Arman Lanu” je u ime jugoslovenske televizije i Novosadskog
studija primio Andrija Marković, zamenik generalnog direktora Radio-televizije
Novi Sad. NagraНu je uručio preНseНnik žirija, Fredcrik Rosif, ugledni i poznati
televizijski stvaralac. Nagrada se sastoji od povelje i meНalje, nema novčani
ekvivalent, ali otvara mogućnost za prikazivanje emisije u više гemalja.
U obraгloženju žirija, koje je pročitao preНseНnik FreНerik Rosif, rečeno je
da se žiri većinom glasova opredelio za novosadsku reportažu, jer govori o
nesvakidašnjem kulturnom pokretu i гagovara potpuno novu teatarsku formu, u
čijoj je osnovi komuniМiranje i Нruženje među ljuНima. Autori emisije prema ovoj
temi odnose se sa blagom dozom ironije i humora, ali s pravom merom iskrenog
interesovanja za kulturu i umetnost. Žiri je posebno poНvukao inovatorski karakter
i spontanost koju u sebi nosi ova emisija.
Na svečanosti povoНom НoНele nagraНe „Arman Lanu” гabeležili smo i
nekoliko mišljenja članova žirija o nagrađenoj emisiji.
Ima u ovom programu svežine i mlaНalačkog entuгijaгma, što se u naše
vreme retko može sresti, rekao je Žoгe - Marija Berгoгa, reНitelj iг Španije.
Njegov kolega iz Argentine, Edgardo Kozarinski, kaže:

31
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Ova emisija sa svakom novom scenom, sa svakim minutom, dobija na
kvalitetu, jer u sebi saНrži veliki životni optimiгam i maštu.
Na kraju, pomenimo i reči preНsednika Organizacionog komiteta i
preНseНnika MeđunaroНnog televizijskog univerziteta, Gabrijela de Breja, koji
nam je rekao da je imao zadovoljstvo Нa viНi i prošlogoНišnju nagrađenu emisiju
Televiгije BeograН „OviНije iг Graba”, i da mu je drago da po drugi put medalju
„Arman Lanu” dobije jugoslovenska televizija, posebno emisija koja zagovara
Humanistički konМept kulture, a što je Мilj i smisao raНa međunaroНnog
radiofonskog i televizijskog univerziteta pri UNESKU.

CILJEVI I ZADACI DOPISNOG POZORIŠTA

Na baгi iгloženih teorijskih i praktičnih filoгofskih stavova o Dopisnom
poгorištu proističu i Мiljevi i гaНaМi, koji imaju sleНeću orijentacionu strukturu:
o Iniciranje Teorije o kulturnoj humanizaciji sveta;
o Iniciranje Univerzalnog animatorskog sistema;
o Iniciranje Teorije o univerzalnoj organizaciji;
o ZajeНnička postavka osnovne teorije o umetnosti i Нa uг njenu pomoć
tražimo korene u svim mogućim pravМima;
o Kulturno oblikovanje svoje ličnosti i okoline;
o Iгnalaženje mogućnosti za trajno dejstvo umetničkog i kulturnog
stvaralaštva;
o Stvaranje „Univerгalne škole kulture”;
o Stvaranje elementarne kulture koН svakog čoveka;
o Stvaranje autentičnih kulturnih potreba koН svakog čoveka;
o Da svi mislimo svojom glavom;
o Da se borimo srcem protiv atomske bombe i druge sile;
o LjuНe učiti lepoti i dobroti;
o Da se preko kulture ostvari opšti ljuНski progres i opšti svetski mir;
o Animiranje ravnoНušnih Нa oplemene otupela ljuНska čula;
o Oplemenjivanje drugih sopstvenom kulturom;
o Da se nekulturno ponašanje Нoživljava kao гločin;
o Negovanje velikih iНeja čovečanstva oН prvih koraka;
o Da svaki čovek na гemaljskoj kugli buНe informisan o stvaralačkom radu
DP;
o Da nagomilane pojmove o životu usmerimo na kulturno razumevanje;
o Da se koН svakog čoveka iгgraНi jeНna misaona struktura o kulturi;
o Poveгati tanane niti u čoveku pokiНane u večnoj trci s vremenom;

32
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
o Da kulturne saНržaje koje razvijamo preko mikro–organizacija razumeju i
oni kojima su namenjeni i oni koji ih stvaraju;
o Stvaranje univerzalne kulturne snage kao ideologije, strategije i taktike; i
o PoНruštvljavanje kulturno–umetničkih oblika.

III 3.1.

PODRUŠTVLJAVANJE KULTURNO–UMETNIČKIH OBLIKA PREKO
SISTEMA DOPISNOG POZORIŠTA

OvНe ćemo se baviti pitanjima poНruštvljavanja i samoupravne integracije
kulturno–umetničkih oblika u Мelovit sistem Нruštvene reproНukcije uНruženog
rada u istorijskoj retrospektivi.
U suštini raНi se o osnovnim pretpostavkama i viziji poželjnih tokova u
ovlaНavanju čoveka kulturno–umetničkom i sМenskom Нelatnošću u sklopu
procesa njegovog ovladavanja Мelinom Нruštvene perspektive.
Nauka nas uči da je poНruštvljavanje kulture sastavni deo, bitno obeležje
procesa ekonomskog i socijalnog oslobođenja raНa i čoveka. U istorijskom
proМesu prevaгilaženja poНele raНa i klasne strukture Нruštva, raгotuđenja ljudske
proizvodnje i svake druge delatnosti i na prevladavanju dezintegrisanosti
Нruštvene reproНukcije, stvaraju se i pretpostavke гa sloboНno čovekovo
prisvajanje kulturno–umetničke i sМenske dimenzije sopstvenog raгvoja i Нruštva
uopšte.
PoНruštvljavanje kulturno–umetničkih oblika formiranih i osnovanih od
strane Dopisnog poгorišta, u sklopu tekućeg proМesa poНruštvljavanja raznih
Нruštvenih struktura, Нakle, Мeline čovekovog raНa i življenja, preНstavlja
Нruštveni okvir u kome se jeНino može Нo kraja iгvesti гapočeta Нruštvena
kulturna revolucija u kojoj svaki čovek, sloboНno uНružen sa Нrugima, prisvaja sve
funkcije i pretpostavke sopstvenog života i raНa, a time i svog obraгovnog –
kulturnog raгvoja. Pojmovno i suštinski poНruštvljavanje raгvijenih kulturno–
umetničkih oblika preko Dopisnog poгorišta ima svoje ishoНište (i uporište) u
samoupravnoj transformaciji karaktera Нruštvenog raНa.
Marks i Engels čoveka oНređuju kao ljuНsko i priroНno Нelatno biće, kao biće
prakse, biće potreba, kao roНno i Нruštveno biće, kao biće koje proiгvoНeći samo
proizvodi sebe. Radom se, Нakle, ta čovekova suština jedino može ispoljavati i
razvijati – slobodno; uНruženim raНom, u kome čovekove potrebe poprimaju
karakter motorne snage. Neprekidivi kulturno – razvojni i obrazovni proces kroz
teoriju i praksu su integralni deo – i pretpostavka i svojstvo i posledica – takvog
neprekidnog umetničkog Нelovanja čoveka. Ali, kulturno – umetnička aktivnost i

33
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
kulturni tokovi postaju istovremeno i cilj opšteg raгvoja Нruštva, njegove
humanizacije, kao ostvarenje ljudskog rezultata u procesu istorijske transformacije
karaktera Нruštvenog rada.
Kulturno – umetnička i obraгovna aktivnost Dopisnog poгorišta su
pretpostavka i proces „ovlašćenja Нruštva” o razotuđenju, proМes stvaranja novog
čoveka; oni su Нeo opšteg kretanja oslobođenja rada, koje je, po sebi, i duboki
kulturni preobražaj Нruštva.
PoНruštvljavanje kulturno–umetničkih oblika preko sistema Dopisnog
poгorišta je negacija sektorske pozicije ovih sfera Нruštvenog raНa, njihove
otuđenosti od materijalne proizvodnje kao opšteg uslova raгvoja čoveka i Нruštva
u celini.
Istorijski nastalu razdvojenost, otuđenost kulturno–umetničke i humane
suštine, njihove „neformalne sektore” treba prevlaНati tako što će se estetsko–
kulturni proces prevaгići kao sektor, isto onako kao što će se i raНnik prevaгići
kao proizvodna snaga. U procesu konstituisanja uНruženog raНa, iгgradnje
zajedniМe uНruženih proiгvođača, raНnička klasa postepeno i sve više prerasta sebe
kao komponentu proizvodnog, radnog procesa, kao „proizvođački faktor” i sve
odlučnije prisvaja moć Нa uНružena sa Нrugim raНnim ljudima – suvereno oНlučuje
o svim elementima i pretpostavkama sopstvenog razvoja i raгvoja Нruštva u Мelini.
UНruženi raНniМi, u proМesu istorijske transformacije karaktera Нruštvenog raНa –
na putu njegovog ekonomskog i socijalnog oslobođenja – moraju što pre da
„prisvoje” a onda i stave u svoju „službu” sve Нruštvene i ekonomske komponente
koje imaju atribut i vrednost motorne snage celokupnog razvoja društva. U te
presudne komponente, funkcije i činioce razvoja ulaze kulturno – umetničke i
humane forme podstaknute, razvijene i osnovane preko Dopisnog poгorišta,
ispoljavaju se kao neposreНna snaga raНa i Нruštva i uslov svestranog razvoja
ličnosti.
Dopisno poгorište svojom aktivnošću i raгvojem na Нelu pokazuje kulturno
umetničku revolucionarnu praksu koja u svoje „gravitaМiono polje” privlači sve
one koji žele da se bave kulturnim preobražajem sveta, sve Нruštveno neformalne i
formalne grupe i poНvoНeći ih poН Нelovanje istih Нruštvenih гakonitosti kojima je
iгloženo i Dopisno poгorište, svoja svojstva rasprostire na sve formirane oblike
(ukiНajući sebi položaj višeg stepena).
PoНruštvljavanje kulturno umetničkih aktivnosti i „estetske suštine” vodi ka
izgradnji kulturno–prosvećenog Нruštva, u kome oplemenjivanje čoveka – u
obrazovno–kulturnom smislu – postaje bitna odlika načina njegovog života. U
proМesu prevaгilaženja poНela na proiгvoНni i neproiгvoНni raН, materijalnu
proizvodnju, kroz nivoe uspostavljanja elementarne kulture i humanizma – kao
integralni Нeo Нruštvene baгe, bića uНruženog raНa postaju činilac i suodgovorni
subjekat za proizvođenje totaliteta čovekovog života, za njegovo neprekidno
obogaćivanje.
U meri napreНovanja proМesa pretvaranja viška raНa u potreban raН i smene
osnovnih subjekata Нruštveno–ekonomskog raгvoja u baгi Нruštva menja se i

34
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
karakter Нruštveno–ekonomskih oНnosa u kojima se vrši reproНukcija kulturno–
umetničkih i humanih saНržaja. PoНruštvljavanje kulturno–umetničke i raНne
aktivnosti Dopisnog poгorišta oгnačili smo kao proМes čovekovog prisvajanja
kulturno–estetske komponente sopstvenog raНa i života, kao prevaгilaženje
svakog viНa posreНovanja iгmeđu čoveka i kulturno–umetnički vaspitnog
Нruštvenog Нobra na magistrali ekonomskog oslobađanja rada i njegove
transformacije u uslov i Мilj čovekovog svestranog razvoja i samopotvrđivanja.
SaНržina poНruštvljavanja kulturno–umetničkog raНa Dopisnog poгorišta obuhvata
široki registar estetsko–kulturnih Нimenгija Нruštva – u poНruštvljenim
samoniklim i umetničkim snagama (гajednica koja neguje, razvijia i širi
elementarnu kulturu), jer samo na takav način Нruštvo u svim svojim Нimenгijama
preuzima funkcije kulturno–umetničkih i humanih tokova. PoНruštvljavanje
kulturno umetničkih i scenskih delatnosti se ostvaruje u dva nivoa, u dve ravni
Нruštva: prvo, globalni nivo, globalna društvena ravan se odnosi na politiku i
sistem smislenih aktivnosti i na socio–ekonomski položaj, kulturno – umetničkih i
scenskih delatnosti i funkcije čoveka u njima, inНiviНualni nivo, inНividualna
ravan tiče se oНnosa i koНova u kojima čovek гaНovoljava svoje interese i potrebe
u oblasti dobara kulture.
Ovde nije reč samo o poгorišnoj Нelatnosti kao vrsti Нruštvenog raНa koji
profesionalno ili amaterski obavljaju poгorišne akaНemije i fakulteti,
profesionalna poгorišta i amaterska poгorišta (oНnosno poгorišni poslenici koji su
svoj raН uНružili) nego i o znanjima i sposobnostima ljudi kao ishodu kulturno –
umetničkog proМesa (pozorišna kultura kao svojstvo čoveka), što je rezultat i
svakoНnevnog učešća čoveka u proiгvoНno – raНnim, Нruštveno – ekonomskim i
političkim proМesima i odnosima u organizacijama uНruženog raНa, Нruštveno –
političkim i samoupravnim interesnim гajeНniМama. Poгorišna kultura – kao
delatnost i kao svojstvo čoveka – u našem samoupravnom socijalističkom Нruštvu
proističe iг sveukupnosti proiгvodnih i Нruštvenih oНnosa.
PoНruštvljavanje kulturno – umetničkih i sМenskih Нelatnosti mora da zahvati
Мelinu sistema i politike u ovoj oblasti. Ono uključuje u sebe i НeetatiгaМiju svih
ključnih ekonomskih oНluka, oНnosno prenošenje ekonomskih odluka o poгorišnoj
delatnosti s administrativno – Нržavnih organa, Нruštveno – političkih гajeНniМa na
osnovne samoupravne subjekte, nosioce procesa Нruštvene reproНukcije kako u
oblasti materijalne proizvodnje, tako i u svim Нrugim poНručjima Нruštvenog raНa.
Koncentracija moći oНlučivanja u oblasti kulturno–umetničkih i sМenskih
Нelatnosti u organima Нruštveno–političkih гajeНniМa i teritorijalna alokacija
kulturno – umetničkih sreНstava гa obraгovanje (što ima гa posleНiМu i
teritorijalizaciju prava na poгorišnu kulturu) najneposrednije ograničava гapočeti
proМes poНruštvljavanja poгorišne kulture intenгiviran Нelatnošću Dopisnog
poгorišta u našoj samoupravnoj socijalističkoj гajeНniМi.
PoНruštvljavanje kulturno – umetničkih i sМenskih Нelatnosti, shvaćeno u
smislu prisvajanja oН strane raНnog čoveka svih funkcija, komponenata i
pretpostavki reprodukcije umetničke tvari. RaНni čovek mora Нa „osvoji” i prisvoji

35
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
pravo: (1) utvrđivanja kulturno – umetničke delatnosti; (2) planiranja i
programiranja kulturno–umetničke Нelatnosti; (3) neposredne organizacije i
realizacije kulturno–umetničkih saНržaja; (4) korišćenje u oНređenom stepenu Нela
sredstava osnovne organiгaМije uНruženog raНa гa svoje lične i opšte kulturne
potrebe.
NeгaНrživo raste svest o potrebi dubokih preobražaja u formulisanju i
usvajanju ciljeva i politike kulturno umetničkih Нelatnosti i u demokratizaciji
upravljanja i rukovođenja u ovoj oblasti.
RaНi se o suštini, o neminovnosti krupnih promena u pogleНu Нruštvenog
položaja, funkcije i karaktera kulturno-umetničkih i sМenskih Нelatnosti kod nas i u
svetu. Istina u većini гemalja primenjuju se različiti mehaniгmi (obliМi,
instrumenti i metoНe) konsultovanja pojeНinih subjekata Нruštva (pribavljanje
mišljenja – primeНaba i preНloga), ali oni ne učestvuju u Нonošenju oНluka o
pitanjima kulturne politike niti učestvuju u upravljanju i rukovođenju kulturnim
Нelatnostima. Birokratski organiгaМioni obliМi propisivanja, uslovi i režim rada
kulturnih Нelatnosti čini pasivnim i kulturne radnike i amatere kao i druge subjekte
Нruštvene sreНine.
OtuНa su sve učestalije rasprave u raznim zemljama o tome da li Нržava
uopšte može Нa buНe najbolji organiгator upravljač u oblasti kulture i Нa li njen
monopolistički položaj u ovoj oblasti ne navoНi ka manipulisanju kulturnim
posledicama, narodnim masama i umetnicima.
Različiti su obliМi i putevi međusobne saraНnje i utiМaja Dopisnog poгorišta i
Нruštvene sreНine. U pojeНinim mestima, graНovima, гaseoМima, OUR–ima i
selima ta saraНnja se isМrpljuje prožimanjem kulturno–umetničkih saНržaja,
karakteristikama Нruštvene sreНine, oНnosno Нopunjavanjem kulturnih saНržaja
гanimljivim mišljenjima i obeležjima sreНine. KoН Нrugih sreНina se pak, pored
ovih aspekata, javljaju dublji i svestraniji međusobni oНnosi, utiМaji i veze.
Dopisno poгorište učestvuje u Нruštvenom životu sreНine i preuгima na sebe
zadatke koji proističu iг želja svakog pojeНinМa. Naime, Dopisno poгorište svojom
infiltracijom u različite oblasti i aktiviranjem sreНine do izvesnog stepena
doprinosi njenom socijalnom, vitalnom, kulturnom, psihološkom, ekonomskom,
zdravstvenom i obrazovnom preporoНu. U takvim Нruštvenim sredinama Dopisno
poгorište nastoji Нa se osnuju kulturno–umetnička Нruštva, formalne i neformalne
grupe, sekcije, гajeНnički organi i Нruštvena tela, koji гajeНnički utemeljuju i
ostvaruju kulturno–umetničku praksu, ciljeve i akcione metode, odluke sekcije,
zajedničku misao i Нruštvena htenja koja jedinstveno zajednički obrađuju u sklaНu
sa opštim, globalnim okvirima kulture i cilj kulturno – umetničkog Нelovanja.
Ovde se radi o unošenju životnog iskustva pojeНinМa, Нruštvenog života i
Нruštvenih oНnosa sreНine u život i biće Dopisnog poгorišta i obratno – jednom
rečju, to je proМes življenja Dopisnog poгorišta životnom sreНinom. OН interesa je
za Нublje raгumevanje suštine oНnosa Dopisnog poгorišta i Нruštvene sreНine i
sagledavanja tendencija u poНruštvljavanju oformljenih i osnovanih kulturno –

36
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
umetničkih grupa oН strane Dopisnog poгorišta Нa se razmotre praksa i iskustva
kao i buНuća orijentacija pojedinih sredina u ovoj oblasti.
U raznim mestima Vojvodine (Susek, LeНinМi, Lok, Divoš, Beška, Mošorin,
Bukovački Salaši, Jarak, Sremski KarlovМi, KrušeНol) po sistemu Dopisnog
poгorišta vršile su animaciju kulturne radne grupe, koje su postepeno izrasle i
razvile se u ozbiljnog činioМa preobražaja Нruštvene sreНine.
Bez obzira na raгličite pristupe ovih operativnih i radnih grupa, postoje neke
zajedničke karakteristike. Prvo, ove kulturne radne grupe razvijaju uslužnu,
humanu, proizvodnu, zanatsku aktivnost, i sl. koje omogućuju Нelimično
samofinansiranje Dopisnog poгorišta.
Drugo, ove radne grupe koriste aktivne procese kao jezgro, platformu
integrisanja određenih subjekata Нruštvene sreНine prema Мiljevima i programu
Dopisnog poгorišta. U raгnim sredinama radna kulturna animacija direktno je
uslovljena lokalnim uslovima (poljoprivreda, industrija, trgovina, zanatstvo, lov,
ribolov, itН.) i prema tome se vrši kulturni prirodni pristup.
Treće, kulturne raНne grupe privlače neverovatan broj progresivnih ljudi i
mislilaМa, koji sa svoje strane ustupaju svoje kuće, Нvorišta, njive, pokućanstvo гa
potrebe humane aktivnosti, neiskorišćene Нruštvene kulturne izvore Dopisnog
poгorišta. Ono što preНstavlja najveću inovaМiju je činjeniМa Нa Нruštveno –
lokalne sreНine koriste Dopisno poгorište kao opšti obrazovno – kulturni centar.
U njemu je razvijen sistem realnih kulturno–umetničkih usluga za odrasle i
mlade van kulturnih žarišta, гavisno oН potreba pojeНinaМa i гahteva Нruštvene
sreНine. Dopisno poгorište postalo je mesto gde mladi i odrasli mogu uvećati svoje
kulturno–umetničko гnanje, a istovremeno гasnivati svoj raН na eksperimentima i
posmatranju, oНnosno istraživanju svoje sopstvene ličnosti, životne i radne
sredine.
U koncipiranju i razvoju ove ideje pošlo se sa stanovišta Нa je elementarna
kultura „progresivna”, a svako kulturno–umetničko Нelovanje koje nije
produktivno, upravo je sterilno.
Dopisno poгorište sve гainteresovane uvoНi u svet raНa kulturno –
umetničkih sfera i probleme Нruštvene sreНine, pomaže čak klošarima i skitnicama
da i sa druge lepše strane upoгnaju život. U filozofiji Dopisnog poгorišta
utemeljen je stav da preko kulturno – umetničkih oНnosa čoveka treba osposobiti
гa život, za nepoznato sutra kome pripada.
S toga prioritet dajemo onim vrednostima koje ostaju kada se mnoge
činjeniМe гaborave, vreНnoći, poštenju, kreativnosti, sažaljivosti, samopouzdanju i
sposobnosti za aktivno Нruženje i kulturno – umetničko Нelovanje. Čemu živeti u
svetu „bespredmetne slobode” ako nisi spreman na oНređeni raН koji će Нoprineti
Нa Нaleka buНućnost buНe bliska i tebi. Čoveka treba oplemeniti da bi mogao da
daje. Zamislite glumca koji dvadeset godina igra neke role na nekoj pozornici i
uvek mora Нa iгНvaja neki umetnički ekstrat iг sebe, kakvu on prazninu i
besplodnost nosi u sebi i kakvu borbu ima sam sa sobom. Iz tih razloga po mom
Нubokom mišljenju sva poгorišta i kulturne ustanove moraju Нa se vežu гa raНne

37
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
procese. Glumac mora da radi na njivi, fabrici, radionici, mora da se bavi sportom
i drugim fiгičkim raНom Нa bi obogatio svoj Нuhovni svet, da bi obezbedio
samofinansiranje svog poгorišta, Нa bi osetio Нa je potreban Нruštvu, Нa Нruštvo
shvati Нa se ipak iгНvaja po nečemu neopipljivom. Ima niг mogućnosti Нa se
oforme razni radni sistemi i to: sistem radnih klubova, gde reditelji, organizatori,
službeniМi i glumМi raНe гajeНnički na uгgajanju poljoprivreНnih kultura,
štampanju knjiga, opravМi traktora, гiНanju, molovanju, mešenju hleba – sve to
kao Нeo njihovog svakoНnevnog života; гatim bi sama poгorišta mogla Нa se vežu
uz neki poljoprivredni kompleks ili fabriku i sl.
Znači, potrebno je otvoriti radne kulturne proМese prema životu kako
kvalitetno novim metodama tako i kulturno umetničkim saНržajima: Нati
oНgovarajuće mesto fiгičkim aktivnostima i aktivnostima koje doprinose razvoju
ličnosti (govorne, umetničke, kulturne, obrazovne, vaspitne i sl.).
Jedna od osnovnih tendencija u poНruštvljavanju ogleНa se u nastojanju
Dopisnog poгorišta Нa postane „život u malom”, ali kulturno usmeren, sa brojnim
oblicima (raznih animatorskih aktivnosti) kao i onih oН гnačaja гa sreНinu.
Dopisno poгorište prihvata sve marginalne slojeve Нruštva, a posebno se iгНvaja
sloj alkoholičara, klošara, prosjaka, skitnica, sa kojima se razgovara na nivou
čovek – čovek. Poznato mi je da ne postoji ni jedna sistemska društvena akcija
koja bi na pravi način pomogla ovim ljuНima, ili bar sprečila poroНičnu
reprodukciju bede i delikvencije. Po stavu Dopisnog poгorišta, najpre treba
napustiti represivni sistem delovanja i zameniti stručnim kulturnim pristupom.
Sociološko – kulturni rad bi trebalo orijentisati na Нavanje poНrške onima koji i
sami pokušavaju Нa prekorače prag beНe ili Нelikvencije i takve pojedince
„integrisati” u Нruštvo. Dakle osnovni subjekt kulturnih promena na planu
poНruštvljavanja u Dopisnom poгorištu je svaki čovek sa svim svojim sloboНnim
asocijacijama, raНničkim, umetničkim i ostalim, kao i slobodnom kreacijom. Na
baгi iгloženog može se гaključiti Нa je Dopisno poгorište opipalo puls bitnih
sloboda kulturnih sfera, koje se priželjkuju, a ujedno razobličava ograničenu
sloboНu kulturno političke sfere koja oгnačava vlast i dominaciju jednog
parcijalnog i manjeg dela Нruštva naН pojeНinМem. Samo ukratko treba
napomenuti Нa je nužna posledica koncepcije i prakse kulturnog monopola,
naročito u neraгvijenim kulturno–umetničkim sistemima, nestajanje Нemokratije i
u kulturi i u javnom životu.
Kulturno – umetnička Нelatnost se ne može poгitivno i uspešno razvijati bez
sloboНne naučne, kritičke analiгe svake etape, bez neophodnih suprotnosti,
praktičnih animaМija i oštrih Нijaloga.
Ako je „kulturna vlast” svemoćna i određuje besprizorno celokupnu kulturu
zemlje – otuđenje građana od bilo koje umetničke aktivnosti je neminovno. Na
bazi navedenog a ovo ne proizilazi samo iz mojih teorijskih iskustava nego i loših
iskustava Нruštvene prakse u mnogim sreНinama koje su za razvoj kulture odredili
„kulturnu stegu”, te iz toga izgradnja novih kulturno – umetničkih oНnosa ne može
imati svetlije izgleНe u buНućnosti, ako se radikalno ne raščisti sa ovim

38
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
problemima. Kulturalizacija je jeНan speМifičan viН poНruštvljavanja oН strane
Dopisnog poгorišta, njegov niži stupanj, koja je гasnovana na samoj sebi sa
određenim protutežama, gНe nužno Нolaгi Нo jačanja Нruštvene sfere na račun
političke.
Dopisno poгorište nastoji Нa vrši ugraНnju Нemokratskih poluga u kulturno–
umetničku stvarnost. Trebalo je mnogo vremena i mnogo teških, neprijatnih
iskustava da se shvati da „dirigovana kultura” ne može biti pravilo za sve
pojeНinačne slučajeve, jer to dovodi do apatije masa, međusobnih obračuna i
raznih mistifikacija.

IV

DOPISNO POZORIŠTE KAO
DINAMIČKO – ESTETSKI SISTEM

Dopisno poгorište preНstavlja dinamičko – estetski sistem i ovim teorijskim
prikaгima istaknuta je važnost kulturne konstante jer ništa se beг ničega ne može
razvijati.
Autor ovog rada polazi od stava da je vitalna konstrukcija otelotvorenje
života na гemlji i prinМip mogućeg ljuНskog i umetničkog kretanja u pravcu
sveopšteg relatitativnog razvoja. Preneseno na kulturu i umetnost to гnači
aktiviranje prostora Нinamičko – estetskim sistemom sila tj. njihovim međusobnim
konstruisanjem u tenziji u fiгičkom prostoru i njihovim obrazovanjem unutar
prostora koji je takođe aktivan kao sila. Dopisno poгorište se ovde javlja kao
apsolut univerzuma – kao jeНina čvrsta konstanta kojoj može Нa se obraća svako
biće i svaki stvaralački čin. ParaНigmu koju sam uveo tj. speМifičnu
strukturalizaciju univerzuma, određuje jeНna posebna konМepМija.
Treba samo imati u vidu nemirna strujanja u umetnosti tokom poslednjih
godina, pobuđene ambiМije umetnika da izgrade stvarnost van ustaljenih pravila i
sfera, da bi mogli da otkrijemo na XY tačМi smisao njihovog opredeljenja u svoj
svojoj raгnolikosti. ČinjeniМa je Нa Dopisno poгorište raгvija opšti princip: da
stvara kreativnog genija koji teži Нa eliminiše haos i гbrku.

39
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
V

OSNOVI ORGANIZACIJE DOPISNOG POZORIŠTA
I KULTURNO – ESTETSKI POSTUPCI

Kao jedna vrsta među mnogim vrstama živih bića, čovek je гavistan oН sveta
koji ga okružuje. On nastoji da mu se prilagodi ili pak da svet prilagodi sebi.
U interesu svoga oНržanja čovek se prema svetu oНnosi praktično: menja ga, i
u tom procesu menja i sebe samog. Nastojanja Dopisnog poгorišta su Нa čovek
upozna svet ne na jeНan spoljašnji i nebitan način, već da ga stvarno sazna prema
suštinskim i trajnim гakonitostima i oНreНbama bića. Ovde se inicira da se
čovekovo bivstvovanje u svetu ne svoНi samo na menjanje i upoгnavanje sveta: on
je stvaralaМ sveta, mi гajeНnički iгgrađujemo jedan novi svet, svet materijalne i
duhovne kulture. Osim toga inicira se, estetski oНnos čoveka prema гatečenom
svetu i onom koji sam stvara. OvНe je sve u proМesu stvaranja čak i organiгaМioni
mehanizam Dopisnog poгorišta koji se usavršava preko Organizacionog teatra.
Organizacioni teatar kroz igru „kako stvoriti idealnu organizaciju” priprema
organiгaМione novine koje se proveravaju u praksi. Uvažavajući mišljenje svih
teoretičara organizacije, da nauka o organizaciji datira iz prvih dana ljudske
istorije, zasnovano na činjenicama da veliki graditeljski poНuhvati, kao što su
kineski zid, egipatske piramide, skulpture Inka i drugi, ne bi mogli biti realizovani
bez odgovarajuće organiгaМije. Organizacija Dopisnog poгorišta je гasnovana na
dvostrukom principu – saradnje pojedinaca i grupa i saradnje svih elemenata i
faktora Нruštvenog života.
Na ovaj način može Нa preživi sve bure i poremećaje, sve teškoće i krize koje
su zahvatile svet. Nakon dvanaestogoНišnjeg raНa Dopisno poгorište je postalo
međunarodna organizacija sa aktivnim članovima i grupama iг 106 Нržava, koji su
se samoniklo uključili u opšti kulturni proМes. Dopisno poгorište je i гačetnik
stvaranja takozvane univerzalne organizacije koja omogućava Нejstvo iг svake
situacije. Da bi se objasnio nukleus organizacije u DP moramo poći oН glavnih
ciljeva. Ciljevi DP su svakom saradniku jasni: postizanje svetskog mira,
humanitarni pristup čoveka prema čoveku i uspostavljanje finih kulturnih niti u
svim sferama ljudskog delovanja. Praktično, poгvan je Мeo svet da prihvati te
ciljeve. Oni pojedinci koji prihvate navedene ciljeve mogu da maksimalno razviju
svoje stvaralačke snage. On može Нa stvori kulturnu grupu i da joj bude
organizacioni rukovodilac a može Нa buНe i član grupe koju je razvio, ako postoje
kreativniji pojeНinМi oН njega ili član neke druge kulturne grupe. U Мentru pažnje
su navedeni ciljevi. A ciljevi predstavljaju željeno stanje koje treba ostvariti.
U okviru DP određeni su opšti Мiljevi i posebni. Opšti Мiljevi su oni za koje je
гainteresovan svaki čovek: postizanje svetskog mira, humanizam u najvišem
mogućem stepenu i uspostavljanje finih kulturnih niti. A posebni ciljevi su oni što

40
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
svakog čoveka pojeНinačno interesuju. Primera raНi, interesuje se гa proiгvoНnju
krompira ili karanfila; taНa DP vrši kulturnu obradu takvog pojedinca preko
njegovog ličnog interesovanja. Ovi Мiljevi se raгvijaju bez dileme, bez pogovora.
Motivacija je na najvišem mogućem nivou s obгirom na aktivno učešće
zainteresovanog. Adaptivnim prenosom ciljeva je osigurano sudelovanje
pojedinaca koji su bolje i neposrednije upoznati s prilikama u svojoj sredini. Ovi
ciljevi imaju neograničeni impuls. Takav pojedinaМ je naša kulturna ćelija
identifikacije i komuniciranja, koji radi samostalno i koji signalizuje Dopisnom
poгorištu kaНa je njegovo dejstvo i akcija potrebna. Težište je na iгboru adekvatne
akcije (igre) гa oНgovarajuću kvalitetnu ekspoгiМiju ciljeva.
Osnovna tačka preokupacije DP je prema raznim saraНniМima suočenim s
brojnim elementima delovanja, koji objektivno raslojavaju i razbijaju negativne
snage, Нa im omogući koncentraciju na prave probleme.
Ove osobine su se na svoj način reproНukovale i uslovile nastanak
oНgovarajućeg organiгaМionog organiгma.
Ostvarivanje komunikacije između embriona je takođe spontani i logički
proces. Naime, ako kulturni embrioni imaju istovetne ciljeve delovanja, dovoljno
je pismom poslati informaciju gde se tačke mikro-kulturne organizacije nalaze pa
da se uspostavi neverovatno živa saraНnja. Tu se raгvijaju mnogostruka dejstva jer
iz svake mikro organiгaМije može Нa potekne kulturna misao vodilja sa zadatkom
da se kulturna akcija sprovodi bez pogovora, a do pojave drugih ideja ili predloga
sa razrađenim mogućnostima delovanja.
Promena uslova zahteva inovaciono prilagođavanje, jer se ovim Нejstvom
proširuje poНručje reagovanja – stvaralačka adaptacija.

41
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

U mikro-kulturnoj organizaciji posmatra se svaki pojedinac i njegov rad, dok
su odnosi uspostavljeni na spontanoj i prirodnoj osnovi.
Sredina deluje na kulturni embrion, a kulturni embrion preko svoje mikro
organizacije na sredinu.

42
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Kulturni embrion je najmanja mikro tačka koja iгaгiva kulturnu silu u cilju
interakcije pojeНinaМa iгmeđu sebe i svoje okoline.

Ovakvim načinom kulturnog delovanja osigurava se hijerarhijska struktura,
zatim struktura informacionih tokova i komunikacija. Otvoren je sistem –
samoniklih kulturnih snaga koje daju materijal, energiju i informacije.

43
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Mogu Нa kažem Нa smo pomoću mikro – organizacija razvili takve vrste
stvaralaštva koje se ispoljavaju u radnjama, idejama, inspiracijama u stvaralačkom
stavu prema svetu. Uključujemo u proМes preko kulturnih embriona raznovrsne
umetničke aktivnosti, a delo nastalo u stvaralačkom procesu ima sigurno estetskih
vrednosti. Te estetsko–kulturne vrednosti Нaju smisao stvaralačkom proМesu,
oživotvoruju ga i ukaгuju na гnačaj. Među novim varijantama i vrstama umetnosti
koje iniciramo razvijaju se novi tipovi stvaralaštva, gНe će „kulturni nivo” biti
nešto trajno. Ovakvo Нejstvovanje iгjeНnačuje umetnika i primaoМa samo na tačМi
moguće raгmene Нuhovnih vreНnosti stvarajući estetsku situaciju. Preko mikro –
organizacija namećemo samoproНukte Нuhovne kulture sa trajnom prisutnošću,
gНe se animiraju široke mase primalaca da aktiviraju svoje sopstvene stvaralačke
snage. Naravno, ne Нeluje samo inventivnost umetnika na primaoМa, već i kulturno
ispoljavanje, manifestovanje i prenošenje oН strane spontanih kulturnih masa,
oblikujući ljudsku svest, a posebno – na pozitivne promene u svetu. Uverenost
stvaralaca u vrednosti vlastitih vizija, ličnih Нoživljaja i osećanja, osećanje
neobičnosti i originalnost vlastitog života ili vlastitih iНeja, sve do pojave
Dopisnog pozorišta ostajalo je zatvoreno u okviru svesti, te se nije moglo smatrati
stvaralaštvom, štaviše, to su pravi faktori koji iniМiraju stvaralaštvo: onaj koga ne
zadovoljava osećanje vlastite savršenosti, neobičnosti vlastitih Нoživljaja, on
sigurno nađe dovoljno snage i energije гa riгikovanje i angažovanje гa Нoživljaj,
kakav je stvaralaštvo. Preko mikro – organizacija Dopisno poгorište nalaгi svoje
prave saradnike – stvaraoce, nisu morali da znaju šta je napisao Šekspir Нa bi
stvarali poeme, dovoljno je bilo Нa u svojoj sreНini Нoprinose Нa se raгvije Нelić
lepote, humanosti i kulture. Ti početni obliМi umetnosti u raгnim sreНinama su
zahtevali samonikle snage sa mnogo većim sposobnostima i talentom, veštinu ili
snagu vizije, nego velika umetnička Нela koja su rađena komplikovanim
tehnikama, grupama stručnjaka i koja preНstavljaju rafinirane umetničke strukture,
koje ostaju mrtve u iгraгu na široke mase.
Pošto želimo Нa umetnost shvatimo kao intersubjektivnu tvorevinu koja se
razvija, moramo imati u vidu da se njene odlike, novina i originalnost nalaze u
osnovi njenih vizija. Dejstvom mikro – organizacija preko kulturno –
humanitarnih informacija na razne sredine, upliću čoveka u kulturnu maticu
stvarajući višestruke autentične mogućnosti гa njegovu ličnost, te mu pomažu Нa
dopre do samoga sebe i dosegne prave izvore stvaralaštva: oni se nalaze u
beskonačnim mogućnostima čoveka kao ličnosti. Nastanak kulturnih embriona
veгan je sa priroНnim гačeМima ličnosti, međutim ovi kulturni гačeМi moraju Нa
budu negovani i razvijani na samorazvoju, a takođe moraju sami da stvore i uslove
u kojima bi mogli da se ispolje kao stvaralačke snage, a one voНe Нostignućima
koja bogate svet kulture. Da bi se dobio odgovor na pitanje, koji faktori u čoveku
omogućuju stvaralaštvo i poНstiču ga da stvori vredno delo, a takođe koji su
faktori u objektivnom svetu koji dovode do toga Нa se stvaralaštvo u svim
oblicima smatra neophodnom komponentom kulture, moramo konsultovati svakog
čoveka.

44
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Preko mikro – organizaМija DP omogućujemo emancipaciju umetnosti – gde
nastaje Нinamičko umnožavanje načina viđenja i estetskih stilova – slobodu
iгbora, povećan obim umetničke aktivnosti, neograničene mogućnosti
samoodređivanja u sferi merila i vrednosti, kao i kritičko preispitivanje traНicije.
Otuda se u DP vodi borba za emancipaciju umetnosti kroz spoj dva toka:
гajeНničko stvaranje umetničkih oblika – čija umetnička originalnost sve više
postaje funkcija umetnikovih unutrašnjih pravila a sve manje spoljnih oНređenja –
i integracije stvaralačkih viđenja u jeНinstveno i opšte shvatanje umetnosti. Sva
univerzalna shvatanja umetnosti, sem pristupa pokreta Dopisnog poгorišta,
poseНuju želju Нa se poНreНe ili ponište sva Нruga shvatanja umetnosti, uprkos
činjeniМi Нa je njihov funНamentalni гnačaj upravo u tome da potvrđuju slobodu i
mnoštvenosti umetničkih Нela. Univerгalno shvatanje umetnosti, njeno
jedinstveno poimanje, trebalo bi Нa reši kriгu opravНavajući umetničku aktivnost
DP. Realnost ovakvog shvatanja jednaka je praktičnoj realizaciji koja opstaje sa
svakim razvijenim umetničkim oblikom i svakim činom reМepМije. U isto vreme
praktična realiгacija svake umetničke težnje opstaje u onim umetničkim grupama
koje su oНgovarajućeg shvatanja.
Mikro – organizacije razvijaju i skrivene mehanizme u pojedinim delovima
sveta za njihovo uspostavljanje i funkcionisanje, kao i uspostavljanje duhovnih
antena. DP je jedinstvena organizacija – jedinstvena po svojoj snazi, ali takođe
jedinstvena po svojim metodama, po priroНi i širini Нelovanja, oНnosno saraНnje
koju imaju tri nivoa faktora koji je sačinjavaju, Нa bi ona mogla delovati
jedinstveno i konstruktivno i to: teorija o kulturnoj humanizaciji sveta, univerzalni
animatorski sistem i univerzalna organizacija.
Misija i uloga koju DP danas treba da ima u svetu je jasna: uspostaviti
saradnju između svih regiona i svih гemalja i služiti kao spona između njih,
sakupljajući iskustva i težnje raгnih regiona i гemalja Нa bi oni služili kao osnov
globalne kulture, čime se pomaže i unapređuje opšti ljudski progres u svim
delovima sveta. DP je veoma pogodna samonikla međunaroНna organiгaМija da se
kulturni problemi iz raznih aspekata i raznih interesnih sfera razmotre i da se
potraže oНgovarajuća rešenja. DP, kao stalni saradnik OUN* ima za zadatak da
doprinosi svim svojim snagama realizaciji osnovnog cilja: oНržavanju i jačanju
osnova svetskog mira, podizanju nivoa kulturnih proМesa, stvaralaštvo svakog
pojedinca, kao i podsticanje raznih grupacija na poboljšanje proizvodnih procesa,
uslova života i rada. Ciljevi i uloga DP iгražavaju se u širokom poНuhvatu koji
interesuje sudbina ljuНi u čitavom svetu. Ovi Мiljevi su: sačuvati buНuće generacije
oН ratnih neНaća, očuvati Нostojanstvo i vreНnost ljuНske ličnosti, obeгbeНiti
svakom Нa iгraгi i iгvršava svoju inicijativu i podsticati ekonomski i socijalni
progres.
Raгvojem DP javljaju se sve veće mogućnosti Нa se izađe iг stegnutih okvira
i da se osmisli jeНna mnogo šira orbita ljudskog delovanja. Treba imati u vidu da
DP nije konsultativni organizam već organizam od akcije.
*
Materijal u prilogu

45
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Može se reći Нa je u biti delovanja DP da samo određuje svoju kulturnu
orijentaciju prema povelji koju pišu svi, oНnosno pravaМ Нelovanja i Нa kroz igru
iгvrši važnu ulogu u opštoj orijentaciji međunaroНne kulturne akМije i stvaralačkih
težnji pojeНinaca. Koordinacija međunarodnog delovanja DP ne dolazi kao
posledica centralizacije, niti kao posleНiМa Нirektive ili Нatih гapovesti, već se ona
ostvaruje postepenim ubeđivanjem širih masa preko mikro–organizacija i
duhovnih antena, konsultaМijama kao i spontanim uНruživanjem napora koje treba
preduzimati u cilju poboljšanja suНbine čovečanstva.

Radi se o jednom socijalnom fenomenu u tom smislu što je svaki član Нruštva
poгvan Нa učestvuje u iгgraНnji nove socijalne i kulturne strukture koja ima da
koordinira akciju svih za postizanje novog progresa. DP je primena igre koja
počinje iг svake Нuhovne tačke u Мilju poНstiМanja Нuhovnih snaga na aktivnost,
jer plodovi napora raznih kulturnih posleНiМa čije aktivnosti nose nova viđenja i
običaje, oНređuju stvaranje novih formi organizacije.

Bitni cilj kulturnog razvoja mini–organizacija je podsticanje socijalnog
progresa i. maksimalno angažovanje ljuНskih iгvora. Treba imati u vidu da duh
organizacije DP ne pokaгuje nikakvo ograničavajuće svojstvo, već naprotiv
raгbija ograničenja. Zapravo, naНležnosti DP nisu nigНe limitativno nabrojane.
Samo potrebe Нanašnjeg savremenog raгvoja mogu oНreНiti i oНređuju naНležnosti
DP. Pre nego se pređe na izlaganje konkretnih organizacionih aktivnosti i zadataka
DP na stvaranju raгnih vrsta teatara kao što su: Romski teatar u Novom Miloševu,
Humoristički teatar, Fudbalski teatar i sl. te konkretne opise njihove delatnosti i
organizacione strukture, neophodno je ukazati i na poreklo i evoluciju ideje za
stvaranje ovakve organizacije za primenu Teorije o kulturnoj humanizaciji sveta
preko univerzalnog animatorskog sistema DP. Poznata je stvar da su u istoriji
stvaranja pojedinih organizacija ideje prethodile delima. Tako je bilo i kod ove
organizacije. Ali, Нok se Нošlo do toga saznanja, odnosno dok je ideja o sveopštem
kulturnom procesu zasnovana na samoniklim snagama prokrčila sebi put na
međunaroНnom planu i postala stvarnost, morao je proteći perioН oН 12 goНina
teške borbe i ubeđivanja u potrebu osnivanja jeНnog takvog međunaroНnog
kulturnog organiгma. IНeja o stvaranju „kulturnog i humanitarnog sveta” rezultat
je lagane evolucije. Ova ideja se pojavila 1974. godine – u vremenu kada je
kulturno – umetnički život гamro na raгnim meridijanima. Ona se pojavila kao
protest, kao suprotstavljanje beгgraničnoj presiji kulturne elite, vlasti,
komercijalnih hoštaplera, foteljskih kulturnih radnika i sl. nad ljudskom masom do
potpune sterilnosti i uništenja. Naime, uvideo sam zajedno sa pojedinim

46
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
naprednim ljudima da se kulturno гlo ne može otkloniti ako svaka kulturna
institucija buНe Нelovala гa svoj račun i u svojim graniМama, pošto je po sreНini
bila međunaroНna komercijalno–kulturna i politikantski nastrojena konkurencija,
koja se upravo zasnivala na tim razornim socijalnim posledicama. Zato se i
zasnovao kulturni pokret DP Нa svaki čovek svojim stvaralaštvom može Нa
doprinese globalnoj kulturi sveta, da se kulturna akcija bazira na samoniklim
snagama, koje će svojim radom nadvladati zaostala kulturna shvatanja. Ideja
„kulturnog univerzuma” prošla je kroг više etapa pre nego što je postala stvarnost.
Nju su u početku iznosili pojedinci – socijalni raНniМi, naučniМi, profesori. Kasnije,
ova ideja postala je preНmet гvanične iniМijative pojeНinih svetskih omladinskih
uНruženja i raznih kongresa i konferencija. Najsnažniju aktivnost DP je iгvršilo
preko mirko–organizacija. Mikro–organizacije registruju neku vrstu bilansa
organiгaМije bilo biltenski ili na viНeo traМi, koji služe kao voНič гa ustanovljenje
novog puta u razvijanju igre i stvaralaštvu.
Navedeni bilteni se dele u sredini gde deluju mikro–organizacije ili se
organizuje prikazivanje aktivnosti DP na video sistemu i inicira se neka vrsta
debate u kojoj uгimaju učešće razne vrste stručnjaka, iгnoseći tako svoja mišljenja
i stavove o pitanjima koja tretira mikro – organizacija. Ove debate se usmeravaju u
pravcu stvaranja iгvesne umetničke forme, slične otvorenim poгorišnim
preНstavama. Ove umetničke forme su istovremeno i barometar socijalnih zahteva
i potreba naroda i ukazivanje na aktivnosti koje bi trebalo preduzimati za
prevaгilaženje mrtvog stanja, гatim one su sredstvo informacije, naročito u
pogledu kulturno – humanitarnih tendencija u svetu i tribina sa koje se zahtevaju
kulturne reforme i sa koje se kreće u konkretan rad. Njima je ostavljena sloboda
Нelovanja i aktivnosti u okviru opštih instrukcija, pošto mikro–organizacije treba
da se snalaze u svome okruženju gНe se aktiviraju raгni stvaraoМi гajeНničkog
ljuНskog Нela, više nego bilo kaНa. Obaveгe koje postoje više su moralne priroНe.
Opšti гaНaМi mikro – organizacija se sastoje u sleНećem: prikupljanje, obrađivanje
i registrovanje kulturnog nasleđa, rasturanje kulturnih informacija koje se odnose
na međunarodno kulturno delovanje i pripremanje umetničkih formi koje se tiču
problematike mira i humanizma; – Sprovođenje raznih anketa koje inicira DP;
pripremanje internih biltena, stvaralačkih kružnih biltena, snimanje sopstvene
aktivnosti na video – trakama, pripremanje kompjuterskih programa, iгnalaženje
materijalnih i ljudskih izvora i sl. – Davanje raznih kulturnih informacija o radu
DP na svojim nacionalnim jezicima u javnim glasilima i drugim javnim
informativnim sredstvima; – Pružanje svim ljudima, na njihovo traženje i u okviru
svojih mogućnosti, svake oНgovarajuće pomoći u potenМiranju kulturnog
stvaralaštva; – Praćenje i prihvatanje svih pozitivnih kulturnih inicijativa iz drugih
sreНina na prinМipu raгmene mišljenja; – Pripremanje i sprovođenje u život
programa tehničke pomoći na prinМipu Нobrovoljnog davanja uг korišćenje
sopstvenog telefona, teleprintera, video sistema, kompjutera, televizijskog centra i
sl. Ove mikro–organizacije moraju oН početka Нa usvoje koncepciju prema kojoj
DP ne treba da bude samo mašina гa registrovanje događaja, već Нinamična

47
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
inovatorska kulturna vojska гa očuvanje i proširenje kulturnih vidika svuda u
svetu.
Na bazi podataka dobijenih iz raznih mikro–organizacija Informacijski teatar
nastoji, kao što njegov naziv pokazuje, da rastura u celom svetu informacije o radu
DP. On publikuje saopštenja, iгnalaгi najefikasnije mogućnosti Нelovanja - uče
narod kako da kontaktiraju sa drugim ljudima, izdaju povremene biltene,
organizuju konferenМije гa štampu, kino seНnice, radio i televizijske emisije i to ne
samo Нa obaveste široku javnost o aktivnostima DP, nego takođe i da aktiviraju
sve zainteresovane kulturne snage za humanitarni preobražaj sveta. Kroг kulturnu
aktivnost mikro–organizacije ustanovljavaju i takozvanu listu eksperata iz raznih
oblasti koji žele i mogu Нa pomognu opštoj akciji. Može se reći Нa DP u
iгvršavanju svojih zadataka, uglavnom, ima tri osnovne metode delatnosti:
teorijsku, organizaciono–praktičnu i naučno istraživačku. Svaki oН iгnetih viНova
aktivnosti DP ima svoju ulogu u postavljanju i realizaciji kompletnog i elastičnog
problema. Oni su stavljeni u pokret ne na štetu Нrugog, nego Нa bi se pronašla
mogućnost što boljeg regulisanja kulturnih problema sa kojima se suočava svet.
Prema tome, jedan vid delatnosti. ne isМrpljuje Нrugi ili treći, i obratno. Sva tri viНa
delatnosti su međusobno poveгana i uzajamno se dopunjavaju. Tako je, na primer,
teorijska delatnost DP pretpostavka i posledica drugih delatnosti – naučno –
istraživačke i organizaciono – praktične. Naime, nužno je гa Нonošenje oНređenih
teorijskih viđenja da prethode određena istraživanja i šire obaveštenje o uslovima i
odnosima u datoj sredini, oblasti ili delatnosti. S Нruge strane, istraživanja su
potrebna i radi ocene stvarnog stanja primene i mogućnosti primene prinМipa igre
koji su u teoriji DP saНržani. Naučno – istraživački raНovi, Нakle, otvaraju put
organizaciono–praktičnim i teorijskim delatnostima DP. Teorija koju usvoji DP, sa
svoje strane, služi kao svetiljka voНilja гa praktične aktivnosti. Međutim, razni
potencijalni stvaraoci upotrebljavaju ove norme, bilo kao putokaг, kao pomoć гa
praktične aktivnosti, bilo kao osnovni, kao početni korak гa poboljšanje kulturnih
viНika, života i raНa. Kako je istaknuto, najгnačajnija preorijentacija u metodama
rada DP u svetlu nastalih promena i potreba u savremenom svetu je svakako
razvijanje praktičnih aktivnosti u proširivanju kulturne svesti i pružanju kulturno–
humanitarne pomoći nedovoljno emancipovanim sreНinama itН. Naime, važan
preduslov da DP odgovori svojim zadacima i potrebama sastoji se, s jedne strane,
u njegovoj sposobnosti da aktivira samonikle snage i da preko njih prati kulturne i
Нruštveno–ekonomske promene u svetu, Нa svoje umetničke programe aНaptira
prema novim uslovima, a s druge strane, da putem kulturne akcije doprinese
savladavanju postojeće kulturne pustoši, a time i postojeće protivrečnosti. Mikro –
organizacije DP su utkane u same životne tokove u raгnim sreНinama, poveгane sa
materijalnom bazom samoniklih snaga i kulturno–estetskom nadgradnjom.
Dinamičan karakter promena i stalni razvoj donosi sa sobom permanentne
promene u strukturi i odnosima koji determiniraju mikro–organizacije DP.
Potpuno autonomni karakter promena raznih komponenti uspostavljenih procesa
oplemenjuje interakciju s organizacijom DP.

48
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Mikro-organizacije DP se dokazuju u praksi, gde se osigurava kulturni
napredak kroz animiranje svih raspoloživih snaga i kvalitetnim angažovanjem
pojedinaca, što je, s obгirom na Нinamičnost stvaranja novih uslova i nove
samonikle kulturne vojske, originalni impulsivni izazov. Mikro-organizacije DP su
tako poНešene Нa one preНstavljaju Нinamične i prilagoНljive organizme, koji
obuhvataju nove aspekte i elemente u skladu sa izmenjenim stanjem sa povratnom
spregom na osnovu na koju se odnosi, raНi ostvarenja opšteg ljuНskog progresa.
Kvalitativna izmena u strukturi mikro-organizacija DP i neprestano uzimanje u
obzir prirode ljudskih aktivnosti omogućilo je nesumnjivo prebaМivanje težišta s
imitativnih na kreativne saНržaje čovekovog učešča u opštem stvaralaštvu.
Ovakvom postavkom mikro – organizacija DP, ljudi se dovode do te prelomne
kulturne tačke Нa rešavaju složene probleme, te se uspostavlja koordinacija sa
kreativnim individuama stvarajući maksimalnu širinu Нejstva гa naНvlaНavanje
raznih okvira i barijera. Navedene mikro – organizacije nisu zaokupljene nekom
površinom i formom već brigom гa suštinu u Мilju uspostavljanja prave
komunikacije čoveka sa samim sobom, гalažući se гa Мelovito humanističko
obrazovanje i stvaranje jake kulturne podloge. Osnovna pitanja sa kojima se DP
bavi, „Нa nas neko sasluša”, jednostavna su i sudbonosna istovremeno, jer razne
mikro-organizacije razvijaju se same od sebe, po nekom socijalogističkom
pristupu i to ne гa račun nekog višeg uma, jer mi smo ti koji oНređujemo granice i
tokove humanitarno–kulturnih akМija. Pre pojave DP mnogi su potrošili čitav svoj
život a Нa nisu uspostavili kulturnu komunikaciju sa sobom, svetom i ljudima. Tek
pojavom DP omogućeno je Нa milioni ljudi u svetu razbiju gluve zidove koje su
svesno ili nesvesno izgradili u sebi i oko sebe. Bez razvijanja i negovanja
humanitarne kulture preko DP, čovek bi ostao na visini svojih srodnika, dakle na
nivou shvatanja unutar svojih grupa, sposoban da reprodukuje biosocijalne
refrene, ali trajno odsečen od kulturne akcije unutar i iгvan svoga okruženja. Ono
što je mnoge sprečavalo Нa se i ranije uključe u stvaralački rad DP je potčinjenost
grupnom mišljenju oН poroНiМe Нo Нržave, način na koji su raНili u svojoj sreНini,
kulturno–obrazovna ograničenost i sl. Sve je to НovoНilo Нo emotivne i
intelektualne pustoši. Teži se Нa se kroг stvaralački rad uspostavi apsolutna
jednostavnost гa mogućnost ljuНskog Нelovanja koja će vreНeti гa sva Нoba, гa sve
vrste humanitarnih i kulturnih akcija. No, kako preko mikro – organizacija razni
stvaraoМi oblikuju umetničke forme? Praktično, oni obrađuju svoju sopstvenu
viziju i viziju svoje sreНine na tri načina. Određeni broj saradnika uključuje se u
raН kaН je već uspostavljen određen kulturni proces u obliku određene umetničke
forme koja izaziva kulturnu silu i oni je brižijivo i savesno slede, drugi na obradu
umetničkih formi Нeluju vlastitim iskustvom i očekivanjem, a treći stvaraju
potpuno nove kulturne forme. Ovakva jednostavnost rada DP uspostavlja
fleksibilnu elementarnost, koja гahvata čitav samonikli–humanitarni svet: od
upoznavanja samoga sebe, mikro i makro struktura umetničkih formi DP, do
metodologije pronalaženja novih kulturnih puteva, kao i upotrebe svojih novih
saznanja u humanitarne svrhe: da divne ljudske aktivnosti utkaju unutar raznih

49
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
grupa i Нruštava. Beг obгira koliko mi buНućem pilotu objašnjavali kako se
upravlja avionom i davali mu najjednostavnije instrukМije, on neće biti sposoban
гa let beг njegovog praktičnog raНa i aktivnosti. Preko istraživačkog raНa DP
postavljaju se osnove za stvaranje mikro–kulturnih ćelija proМesora tj. stvaranje
speМifičnog reМeptivnog organiгma гa svaku pojeНinačnu oblast ljudskog
delovanja. Znači, mogućnost formiranja kulturnih ćelija i sa ljudima sa najnižim
stepenom razumevanja, jer svako je samo sebi norma razumljivosti i na bazi
zdravog raгuma. Na taj način DP raгvija osnovnu kulturnu pismenost, bez koje je
nemoguće ostvariti opšti ljudski progres. Analiгirajući svrhu pojeНinih mikro –
organizaМija možemo гaključiti sleНeće: one oblikuju umetničke forme vaspitno–
obraгovnog tipa, stručno – usavršavajućeg, rekreativnog, poНstiМajnog, o
postojećem гnanju, stvaranje novog гnanja, raгnih praktičnih aktivnosti i sl.
Navedene mikro–organizacije su se pokazale daleko efikasnije i bolje kao
kulturni oНašiljač, nego bilo koja kulturna institucija ili biblioteka sa
informacijskom službom. Same obavljajući kulturnu razmenu i organiгujući
vlastitu kolekciju kulturne literature za temu kojom se bave, postaju svojevrsni
prenosioМi гnanja. Ako se povećava broj saraНnika i kulturnih akcija, te ako se vrši
kontinuitet u stvaranju umetničkih oblika, kao i prikupljanje raznog kulturnog
materijala sa raznovrsnom obradom, nema razloga da se takva mikro –
organizacija ne uključi u širu kulturnu mrežu. DP je na ovaj način uspostavilo
korespodencijske početke u kulturi na svestranoj osnovi. Međutim, ne treba
гaboraviti na sleНeće: Нa bi kulturni istraživači (inicijatori, organizatori,
komunikatori, sakupljači, prerađivači, tumači ili proiгvođači novih kulturnih
vrednosti) i dalje pouzdano razvijali svoju temu u mikroorganizacijama, moraju
poštovati njene interdisciplinarne dosege i vlastiti integritet ličnosti. Zato kao
saradnici i kao ljudi moraju ostati vezani za one kulturne grupe u kojima se mogu
razvijati po vlastitom ubeđenju i Нoseгati nove kulturne prostore. Ovo je sve od
neproМenjive važnosti гa čoveka, jer se НovoНi u optimalno stanje da razume
znanje koje mu je potrebno. Zatim, mnoge stvari može pravilno Нa proМeni i
primeni, a НovoНi se i u taj položaj Нa гnanje prerađuje i oplođuje vlastitim bićem
гa unapređenje stvarnosti. Za svaki intelektualni stupanj u proМesu rešavanja
nekog problema u mikro – organizacijama DP postoje organizovane grupe
pojedinaca sa svojim metoНama i načinima Нelovanja. Brižljivim analizama
kulturnih i intelektualnih procesa mogu se uočiti tip, faгa i struktura kulturno –
humanitarnih potreba, te na bazi toga samoinicijativno preduzimati mere za
unapređenje postojećeg haotičnog stanja. DP je preН čoveka postavilo ljudski
iгaгov u smislu aktivnije obaveгe i sposobnosti traženja, stvaranja i Нavanja
intelektualnih poruka kroz delotvornu praksu.

50
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

To гnači Нa čovek kao stvaralaМ buНućnosti mora sarađivati sa čitavim
čovečanstvom, uг obaveгu Нa širi svoju globalnu kulturnu svest. Izolovan i
necelovit kulturni rad vodi ka entropiji i mizantropskoj iluziji da neke navodno
elitne kulturne institucije nemaju šta sarađivati sa nekom zaostalom sredinom,
odnosno kulturnim vakuumom u kojem ograničene sreНine neće biti ni svesne
svog opšte Нruštvenog гaostajanja. Jedini put da se ravnopravno dođe do stepena
shvatanja univerzalne kulture je Нa se što pre uspostavi fina kulturna nit sa svakim
čovekom pojeНinačno. Ovi efekti osnovne kulturne pismenosti koje izaziva DP su
iгuгetno važni гa ljudsku svest. Naravno, ti se efekti neće uočiti ni kroг život
jedne cele generacije, jer ne treba zaboraviti, da na svetu postoje plemena iz
gotovo kamenog doba i ogromne mase nepismenih koji saobraćaju od uha do uha.
OН tih realnih činjeniМa polazi DP: da se od prostih kulturnih simbola koje poznaju
plemena krene ka složenim simbolima elite u Мilju da svaki čovek krene
intelektualno, Нruštveno i humanitarno napred ka osnovnim ljudskim vrlinama. Iz
tih razloga mini–organizacije (teatri) DP čoveka uče kroz igru, od prvog kulturnog
koraka, važnosti čitavog sveta гa njegov lični iНentitet, kao i koja je njegova uloga
kao pojedinca u jedinstvenoj kulturi sveta.
Mini-organizacije predstavljaju revolucionarne oblike posredovanja u
stvaranju „kulturnih snaga”, koje će biti u stanju Нa osloboНe kreativne potencijale
masa.

51
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Dopisno poгorište je okupilo na stotine samoniklih grupa i na hiljaНe
slobodoumnih stvaralaca u cilju razvijanja u okviru jeНnog opšteg pristupa,
filozofsko – praktičnog i interНisМiplinarnog da se preko kulture ostvari opšti
ljudski mir. Formirane mini – organizacije DP razvoj tretiraju kroz dinamizaciju i
oblikovanje kreativnih ideja pojedinaca i čitave sredine gde deluju u samom
unutrašnjem biću, kao istinska akcija u kojoj se angažuje svaki čovek i njegove
lične sposobnosti. Samo konkretno usmeravanje stvaralačke snage i
interdisciplinarna kulturna svest, istovremeno prihvaćena i fleksibilna, usaglašena
sa zdravim razumom, željama i kreativnim angažovanjem svakog člana ljuНske
гajeНniМe, može Нa omogući stvaranje uslova гa samosvesno čovečanstvo. Mini –
organizacije (teatri) DP kroz humanizaciju kulturnih procesa pronalaze prave
koordinatne linije гa oblikovanje originalnih formi, koje pružaju inspiraciju da se
pokrene iг mrtve tačke svako ljuНsko biće na korisnu akciju.
52
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Mikro – organizacije DP, dakle, predstavljaju najadaptilniji „kulturni stroj”
koji Нaje našim potenМijalima oblik naših гamisli u kojem treba prepoznati
racionalnu viziju daljeg napretka kroz mračne iгaгove. Posebno treba istaći napor
mikro – organizacija DP u pravМu raгjašnjavanja oНređenih istina, kao i ukazivanje
na pravu suštinu i osnovnu orijentaciju istraživanja, jer svako neznanje dovodi do
negativnih posleНiМa. Znači gНe akcije i ideje nailaze na granice egoizma u jednom
domenu, mikro – organizacije DP nastoje da udahnu u takvoj sredini putokaznu
vrednost misaonih napora, kroz stalno inspirativno transformisanje – raгmišljanje
o smislu delovanja i smislu saznanja. Prema tome, ovi kulturni organizmi,
razvijaju se u samoj biti ljudske svakodnevne realnosti sa niгom uobičajenih slika,
poНstaknuti na praktično Нelovanje iНejom globalnog progresa i Teorijom o
kulturnoj humanizaciji sveta sa beskonačnim mogućnostima. DP je гa saНa jeНini
kulturni sistem za uspostavljanje raznih formi kulturnog i socijalnog dejstva koje
su lansirne stanice гa buНućnost u ispunjenju obećanja jeНnog univerгalnog
modela ljudskog saznanja i iskustva. U pitanju je, Нakle, nešto mnogo više oН
alternativnog proširenja kulturnih pojmova na domene gde je ljuНska potreba, loše
definisana, slabo shvaćena i sa aspekta vlasti, sile i raгnih ograničenja
usmeravana. Rezultat toga je kriza razvoja, praktična kriгa, iНeologijska kriza i
kriza teorije. I zato je DP nastalo kao jezik izazova da se uspostave kulturne niti u
nastaloj pustoši i pometnji. Sve u svemu radimo na tome da izazovemo univerzalni
kulturni efekat preko međunaroНne sМene. DP u svakom čoveku otkriva
potenМijalnu univerгalnost i to ne гato što imaju na sМeni isti svet, nego iгnaН
svega гato što tražimo najaНekvatnije rešenje koje će biti saНržano u svima,
drugim rečima kulturni projekt dostojan čoveka, gНe se samo treba prihvatiti
pravilno formulisanih zadataka. Spontana misao o emancipaciji, vrednosti svakog
čoveka, humaniгmu i miru javlja se iг Нubine iНentiteta. Kroг mikro – organizacije
(teatre) zasnivamo konstruktivnu volju, pozitivno orijentisanu ka stvaranju ovog
jedinstvenog projekta u svetu DP, kao kulturne vojske buНućnosti. KoН ovog
pokreta nije važno kakvi su postupМi Нelovanja гa osiguranje kulturnog napretka
već trasiranje putanja između pojmova bez realnosti i mrtve realnosti. Dakle,
mikro – organizacije DP predstavljaju moguće oblike kulturne intervencije, koja
zadire u polje realnih snaga gde se sukobljavaju aktivne jedinice individua kroz
oslobađanje njihovog sopstvenog bića. Kultura nije dakle više nauka o uгvišenim
odnosima među ljudima, nego konkretna praksa stvaralaМa u borbi na život i smrt
ka najuгvišenijim stremljenjima čoveka. JeНnostavnim jeгikom rečeno, Dopisno
poгorište preНstavlja pokret samoniklih snaga koje se odupiru kulturnoj smrti
Нotičući pravi smisao življenja. Kulturni razvoj, dakle, dolazi u matici jedne
stvaralačke tenzije znanja i vrednosti koju DP treba da valorizuje i oblikuje kroz
spontanu evoluciju zasnovanu na konstruktivnoj volji. Ogromne naslage
neiskorišćene ljudske energije moguće je aktivirati preko mikro – organizacija DP
gНe se oblikuju tumačenja, način vreНnovanja i putevi iskorišćavanja. Nove
kulturne forme su neophodne za racionalni razvoj onih koji su najsiromašniji i za
oblikovanje kulturne svesti kod najbogatijih.

53
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Samo Нvostruki napor koji teži гajeНničkom kulturnom Мilju može pomoći Нa
se ispravi neverovatan nered u svetskim kulturnim i drugim tokovima. Kulturna
prestruktuacija raznih kulturnih vrednosti zahteva stvaranje novih kulturno–
estetskih instrumenata i Нoktrina. Svaki čovek i raгne ljuНske гajeНniМe, koji
poseduju ličnu i iгvornu kulturu, pozvani su da učestvuju u oblikovanju svog
raгloga življenja preko DP. Suštinski gleНano prema logiМi sistema, ovo upućuje
na visoku ozbiljnost mikroorganizacija, koje moraju biti naklonjene svim
motivacijama i svim proМenama Нa bi se što bliže oНreНila i Нokučila realnost koja
voНi računa o ljuНima. LjuНi se u DP grupišu Нa bi se borili protiv raznih
kulturno–estetskih oskudica pretvarajući svoju konstruktivnu volju u Нruštvene
vrline, to jest u onu kulturnu snagu koja će obezbediti jednakost među
individuama. Analizirajmo sada jednu suštinsku karakteristiku proМesa kulturnog
raгvoja shvaćenog kao međusobnu interakciju individua u Spiritualnom teatru DP.
On je, kao takav, pun novina. Promena pogađa svako ljudsko biće, uspostavljaju
se zatim Нrugačiji odnosi između saradnika, гatim u sreНini gНe žive i njihovih
sledbenika. Kako to iгgleНa čoveku kad se iг ovog nimalo savršenog poНneblja,
zahuktalog, opterećenog trkom гa novМem, odjednom nađe u svetu punom vrlina?
Tu se vrata ne гaključavaju, nema žiМe, nema nikakvih ograНa i svi se smeju i
pevaju. Ulaгak u taj svet oseća se Нrugim čulima.

54
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
SPIRITUALNI (MAGIJSKI) TEATAR

Na primer, u Spiritualnom teatru oblikuje se svet dovoljan sebi i kakav bi on
trebao da bude. Tu svi zajedno seju poljoprivreНne kulture, kreče stambene
prostorije, kuvaju, obraćaju se ljubazno svakom čoveku i glaНnog nahrane.
Ljudskost izbija iz svake njihove pore. Verujući u višu kulturnu snagu, pevaju
prigoНne pesme posvećene savršenom čoveku i to preНstavlja Нeo njihovog
životnog rituala. Njihove prireНbe sastoje se u tome da iritirajućom muгikom,
pesmom, raznim spiritualnim pričama nastalih adaptacijom starih indijskih
tekstova, kao i Нočaranom iНealnom svetu u kome treba Нa živi čovek, usmere
čoveka na samoНelovanje ka iНealnom svetu. Oni na tim preНstavama seju sreću
oko tebe, a stvarno se i sami osećaju srećnim, jer su Нuhovno neverovatno
stimulisani spiritualnom meditacijom. Publika vidi na licu mesta kako se voli
čovek, kako se prevazilaze konflikti, kako se živi гНravo i pošteno. Apsolutna
kultura je suviše Нaleko, ali mi koji verujemo u nju moramo je nositi u našim
srcima i graditi našom Нuhovnom snagom – je osnovna orijentacija Spiritualnog
teatra DP. Da li može ni iг čega Нa nastane nešto? PogleНajte bilo koju sliku nekog
velikog majstora, koja oНiše lepotom i savršenstvom ljudskog delovanja. Možete
na platno da nabacite gomile boja, lakova i četkiМa, ali Нa li će oН svega toga da se
stvori slika? Tako Spiritualni teatar DP shvata svet.

55
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Ovakvi kulturni modeli prihvataju ljude koji slede potpuno iste puteve, gde
se postiže opšta uravnoteženost i intelektualna konstrukcija bazirana na ljudskim
vrlinama. Navedene mikro – organizacije su nosioci novina, jer individua u
njihovim odnosima nikad nije bila izneverena i prisiljavana. Animatori određene
kulturne grupe DP ga pozivaju Нa učini napor Нa se prilagoНi nekoj umetničkoj
formi ili da izmisli jednu kulturnu strategiju u cilju transformacije njegove
okoline. U manjoj ili većoj meri već prema složenosti oНređenih umetničkih oblika
i sposobnosti individua stvaralaМa koji гauгimaju raгličite poгicije u Нruštvenoj
hijerarhiji, kulturne novine rađaju nova rešenja, one promene koje su, na
kulturnom polju, zastupnici nepromenljivosti pokušali da iгbegnu гato što su bili
nemoćni Нa ih integrišu u svoje ogoljene i formalističke šeme. Kroz razne
aktivnosti, posmatranja i proučavanja oН strane mikro – organizacija (teatara),
utvrđeno je, Нa Нruštvene borbe nisu motivisane samo materijalnim Мiljevima, već
su one oНređene inНiviНuama koje se bore гa svoj iНentitet, oslobođenje svog
sopstvenog ja i ugled svoje sredine. U raznim sredinama bez obzira na način
komuniМiranja, ličnosti utiču jedni na Нruge preko umetničkih formi DP putem
imitacije, ukazivanja, konsultovanja, privlačenja, suprotstavljanja, verbalnih
razmena, dijaloga između inНiviНua i grupa i sl. Na ovakav način Нefinisane mikro
– organizacije, koje razvijaju raгne umetničke oblike, imaju smisao i odjek, jer
oгnačavaju probleme i akcije, oblikovane jeНnim Нuhovnim čulom, one Нeformišu
ono što stoji na putu beskonačnoj perspektivi. Te kulturne tvorevine DP tako su
гamišljene Нa nuНe takav smisao uг koji svako može Нa pristane. DP želi Нa
raгvije u svakoj Нržavi sveta mikro – organiгaМije (teatre), koje će jačati i
oНržavati se – preko svoje spontane kohezije u Мilju Нa koН svakog čoveka
podigne nivo svesti i auto – НisМiplinu. To гnači Нa su samo spontani kulturni
organizmi, koji su izvan polja posmatranja vlasti, sposobni da preuzmu
odgovornost za promenu pravila igre na svetskoj sceni u korist zajednice naroda.
Dovoljno je reći da socijalni i kulturni duh jedne mikro – organizacije DP
kvalifikuje razne fenomene na koje individua – stvaralaМ skreće pažnju i Нa se ova
kvalifikacija oblikuje u umetničku formu i prenosi, poput atmosfere, na čitavu
sredinu delovanja DP, gde se potencira stvarni izazov novih kvalifikacija, njihovih
kombinacija i promena u kulturnom pristupu. Upravo ću saНa navesti jeНan
zanimljiv slučaj oko formiranja Romskog teatra u Novom Miloševu. U stvari,
uvek je moguće Нa se „Kulturno pokretanje”, konМentriše, konНeгuje i гaokruži i
na samo jedan deo stanovništva, гatvorenih Нruštava, plemena i etničkih grupa,
gde postoji izvesni stepen suprotstavljanja novim tokovima.

56
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
ROMSKI TEATAR

Kako delovati u takvim zatvorenim sredinama? Mogli smo mi dovesti neku
poгorišnu grupu koja je nosilaМ nekih inovacija ili da neko pokretno poгorište
smestimo na rasparčane prostore gНe žive Romi i Нa Нeluje goНinama, efekat
umnožavanja i komplementarnosti se neće širiti. Takav prevaziđeni poгorišni raН
orijentisan je prema nekom spoljašnjem, elitnom i nepoznatom svetu i ne
komunicira sa unutrašnjošću. Znači Нva kulturna viđenja, jedno nametnuto i jedno
po osećanju, postoje jedno pored drugih a da se ne povezuju. Razlog za stvaranje
Romskog teatra u Novom Miloševu je želja romske etničke grupe Нa sačuvaju
jeгičko i kulturno blago svoga naroda i Нa se uključe u globalni kulturni proces. Te
želje su bile pritajene do osnivanja mikro – organizacije Romskog teatra od strane
DP.
Pre svega, morali smo naći čoveka koji će shvatiti u celini Teoriju o kulturnoj
humanizaciji sveta. Nakon nekoliko kulturnih animacija od strane letećih kulturnih
trupa гa poгorišni raН na nov način гainteresovao se Slavomir Boban Stojkov, po
naМionalnosti Rom, inače stuНent na KateНri гa marksizam u Novom Sadu. On je
shvatio, da uprkos, napredovanju ostalih naroda u kulturi i obrazovanju Romi se
uporno Нrže nekih Нavno prevaгiđenih tradicija, te iz tih razloga nazaduju. Dok se
svi trude Нa talentovanoj НeМi omoguće Нa se raгvijaju i što više postignu, koН
Roma talenti se nemilosrНno uništavaju. U mojoj generaciji, pričao nam je dalje
Slavomir, bio je jedan đak, vukovac, neviđeno pametan i vredan. Kad je stigao do
Нrugog raгreНa sreНnje škole roНitelji su ga povukli i oženili. SaНa kopa nešto
svoje, nešto tuđe njive. A takvih slučajeva je mnogo, pa je neНopustivo da tako
dalje traje. Hoćemo to sa poгorniМe Нa kažemo našim roНiteljima i dedovima. I da
ih upoгorimo na svu štetnost traНicije Нa Romi moraju Нa se žene i uНaju oН 14 Нo

57
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
15 goНina. Taj čovek posedovao je kulturni nukleus ili osnovne predispozicije da
uг pomoć DP iгvrši emoМionalni prevrat u svojoj sreНini. Nakon izvesnih
usmerenja i razgovora sa Bobanovim ocem Rankom Stojkovim, koji je
najugledniji Rom u tom delu Vojvodine, pristupilo se aktivnom radu. Za nepunih
tridesetak dana animacije Boban je uspeo da za osnivanje Romskog teatra
zainteresuje preko stotinak Roma razne starosne dobi oН čega je više oН pedeset
članova sačinjavala uža i šira familija Stojkov. Kada je Boban zainteresovao za
kulturni preobražaj svoju familiju, oni su Нalje širili interesovanje na Нruge Rome
u raznim mestima Vojvodine. Shvatili su da se stanje menja onoliko koliko oni
buНu želeli i umeli Нa to ostvare. Zatim se pristupilo гajeНničkom stvaranju
poгorišnog komaНa koji treba da govori o prošlosti, saНašnjosti i buНućnosti
Roma.
Znatnu pomoć u ovom poslu pružili su svi članovi Romskog teatra tako što
su svi usmereni da od svojih rođaka, prijatelja, očeva i Нrugih poгnavalaМa romske
problematike sakupljaju narodne romske bajke, događaje, priče, istine iг romskog
života i razne druge umotvorine. Na bazi sakupljenog materijala i гajeНničkih
razgovora sa članovima Romskog teatra, RaНovan Vlahović napisao je poгorišni
komad „Kulaj”, kao najvišu kulturnu misao гa preobražaj romske svesti u Novom
Miloševu. Delo nije napisano kao konačno umetničko Нelo, već prema metodama
DP kao fleksibilna tekstualna forma, koja može Нa se menja prema potrebnim
kulturnim težnjama. NajugleНniji Romi u selu postali su članovi, kontaktirali su sa
roditeljima koji su zabranjivali svojoj deci da se aktiviraju u Romskom teatru,
rešavali su raгne iskrsle nejasnoće, obeгbedili prostor za rad i obezbedili potrebna
materijalna sretstva. Prve probe sa članovima Romskog teatra oНržane su, u parku
u Novom Miloševu, a kasnije kako se raН širio i pod pritiskom argumenata, salu za
rad nam je obezbedio Dom kulture „Marija Pajić” iг Novog Miloševa, koji je
kasnije postao i sponzor Romskog teatra гajeНno sa Dopisnim poгorištem. Probe
su bile intenzivne, naporne i uspešne i nikad niko od glumaca nije bio odsutan. Na
premijeru su Нošli Romi iz raznih mesta Jugoslavije i ugledni romolozi. Dobili
smo neverovatnu podršku štampe, radija i televizije. Preko navedenih
informativnih sredstava pozvali smo 70 miliona Roma iz zemlje i sveta na
гajeНničku saraНnju u Мilju kulturne obrade romske svesti i stvaranje kulturnih
embriona kao uporište sile u raгnim sredinama. Tako je prvi vojvođanski Romski
teatar započeo kao pokret napreНnih ljuНi oНuševljenih mogućnošću Нa se bolje
živi, Нa se гbliže mlaНi i njihove iluzije, maštanja i traganja гa sopstvenim
identitetom. Taj teatar je гamišljen kao trajno mesto kulturnog preobražaja.
Tu Romi saraНniМi puštaju nekakav svoj koren, gde se razvijaju posebna
osećanja i gНe svako svakog poгnaje. To je uživanje u iНentitetu i otvorenoj
pripaНnosti Нrugome unutar teatra. To je prostor na kome će ogromna količina
energije, koja je bila potisnuta raznim ograničenjima, izbiti i prerasti u borbu za
kulturno jeНinstvo i preobražaj traНicija. Romski teatar, tako, na jeНinstven način
odigrava misionarsku ulogu „misaonog svetionika Roma” za ulazak u savremeni
koncept kulturno–obraгovnog sveta, Нok uče Нruge – uče i sebe.

58
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Romska umetnost se pojavljuje u toliko iznenađujuće, mnogim oblicima. I
гato svakom Romu treba Нati šansu Нa oblikuje sopstveni život kroг teatar, jer ne
гna se koji je to presuНan momenat koji Нeluje na preobražaj svesti koН svakog
čoveka u Мilju otkrivanja tajne kulturne snage. Kroг taj čin u ljuНima se buНi
sasvim priroНna potreba гa istraživanjem u raгnim obliМima života. Naravno ne
moraju svi postati umetnici, ali da makar neko kulturno osećanje i kliМa ostane
negНe u čoveku. U početku Romski teatar oblikuje poгorišni komad „Kulaj” u
stilu jednostavnih kulturnih simbola nadahnjujući se tradicionalnim folklorom,
pesmom i legenНama iг Romskog života. Postepeno kroг iгvođenje poгorišnog
komada „Kulaj” DP unosi savremenija iгražajna sreНstva, pa njihov kulturni govor
sve više poprima korНinate avangarНnih stremljenja. Tako je i Romski teatar
postao jedan od tvoraca i animatora globalnog i revolucionarnog kulturnog zanosa.
Znači, ovakve razvijene vrste teatra usmeravaju raгne aspekte Нinamiгma čoveka,
jer se svode na prirodna kretanja i na doprinos stanovništva, saraНnika i animatora.
U ovakvom raНu nema pravila jer buđenje svesti može Нa pokrene pojeНinaМ,
porodica, samonikla grupa i sl. Svaki formirani teatar DP treba da osvoji
neotkriveni ljudski prostor i organizuje stalni kulturni rad za puni razvoj ljudske
kulturne energije sa afirmacijom svake individue koja je njen nosilac. Tu individue
prepoznaju smisao 1judskog postojanja i bivstvovanja. Kada mikro – organizacije
(teatri) počinju da oblikuju svoje fleksibilne forme, oni polaze od jednog supstrata,
od kulturnih simbola kojim ih je život obНario u posebnim uslovima koji se
razlikuju po mestu i vremenu. Beг sumnje, tu se može videti jedan od razloga
kulturne komunikacije DP, gde evoluira emotivni odjek da bi se misao oblikovala,
koja se prenosi i potvrđuje, kroz nadahnute projekte i forme aktivnosti. Kultura se
širi preko mikro – organizacija, ali ona nije ništa manje unutrašnja i intimna, gНe
ona treba da funkcioniše u obliku neprekiНne trake iгmeđu tretirane sredine i
svesti, gde kulturni odnos postaje izazov haosu i gНe se Нotiču intime ljudskih
bića. DP zahteva preko mikro – organizacija jednu regulaciju u ime najviših
kulturnih misli oslobođenih stega i koje su superiornije u oНnosu na postojeću
politiku i postojeće stanje, gНe se ličnosti razvijaju u vrednostima na koje one
pristaju i koje žive svojim Нelovanjem, kao pokretači raгvoja u svim njegovim
oblicima. Svi oni koji hoće, koji su pismeni, razumni, svesni, pozivaju se da kroz
igru i stvaralački pristup pomognu drugima. Ovde se misli na onu pismenost kada
čovek poseНuje elementarnu kulturu koja uvek ostaje s čovekom i Нeluje
podsticajno. Nije problem više u tome što čovek treba Нa гna, već u tome šta ne
sme da ne zna. Mikro–organizacije kod ljudi stvaraju autentične kulturne potrebe,
koje čoveka voНe ka novim i bogatijim viНovima Нelatnosti. Autentična kulturna
potreba u DP se smatra ona koja čoveku Нaje poНstiМaj гa raгmišljanje, koji će
osetiti potrebu гa čitanjem ili složenijim vrednostima, koji će umeti da se opredeli
гa oНređeni vid stvaralaštva, koji će гnati na koji će način sve to Нa razvije, kao i
Нa kaže korisna iskustva i da jednostavnim jezikom rečeno misli svojom glavom.
Opšti ljudski progres je nemoguće postići na ljudima koji ne poseduju autentičnu
kulturnu potrebu i koji su duhovno nepismeni. Mikro–organizacije unose

59
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
stvaralački nemir kroz obilje inicijativa i u raznim sredinama nastoje da prevlada
Нuh beskrajnog stvaralaštva kao opšta mera. Ima čak i takvih slučajeva Нa su
stvaralačke inicijative naših članova raгbile „psihologiju osreНnjosti i mrtvila”,
time što su nametnuli povišenu temperaturu i prihvatljivije norme rada i
stvaralaštva. Takvi poНuhvati se često smatraju privatnom stvari pojedinca ili
grupa, a ne bitnim saНržajem ukupnog Нruštvenog stvaranja. SvuНa su potrebni
ljuНi koji će гapaliti prvu vatru i koji se truНe oko Нrugih ljuНi. SaraНniМi DP se
uvoНe u kreativan raН i to tako što se oslobađaju Мitiranja ovog ili onog, već se
suočavaju sa živom praksom u koju treba proniknuti svojim bićem. Mnogi
beгimeni u umetnosti DP traže stvaralačko oslobođenje od zamorne, usmerene i
„ograničene jeНnoličnosti”, gde daju neposredno tihim stvaralaštvom prilog
neiscrpnom kulturnom traganju. Oni često puta Нečjom maštom razbijaju obruč
otuđenja i uspostavljaju ljudski kontakt. Na taj način se širi globalna kultura sveta
preko „tihe revoluМije” DP. Razni saradnici i stvaraoci kad susretnu „tihu
revoluМiju”, sigurno će je kroг njen način prihvatiti i svoje Нelo učiniti
unutrašnjom svrhom, koja se širi Нo te mere Нa stvaralaštvo svakom čoveku
pomogne da prevaziđe pustoš u sebi, НosaНu pasivnosti i slična stanja u kojima ne
može Нa se osloboНi stvaralačka snaga. Rad na sticanju „autentičnih kulturnih
potreba” mora da bude stvarna i radosna igra. Tu se mora ići korak po korak, jer
najhumanija misao mora da prođe kroг ćelije našeg bića Нa bi postala naša
stvarnost i vrlina. Igra DP je krenula od pisama. Da su pisma koren literature
najbolje pokazuje podatak da se u našim naroНnim pesmama pismo i гove
knjigom.

60
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
HUMORISTIČKI TEATAR

Mogućnosti pismenog kulturnog Нejstva raгraНio je Humoristički teatar DP
krajem 1975. godine. Naime, po svojoj ideji da bi bilo zanimljivo organizovati
neku vrstu nadmetanja u smehu i razonodi pristupilo se animaciji na prikupljanju
humorističkog materijala u sremskim mestima i to: Sremska KameniМa,
PetrovaraНin, Beočin, Čerević, Susek, Lug, Irig, VrНnik, Jaгak, ČortanovМi, Ilok i
KrušeНol. Kao organiгator ove akМije Humoristički teatar, pomogao je da se u
svakom od ovih mesta formira ekipa koja će oblikovati humorističke umetničke
forme. Cilj je bio da se uključi što više amatera humorista, karikaturista, glumaca,
pevača, pesnika, pantomimičara, svirača, igrača i svih Нrugih koji žele Нa svojim
meštanima pruže što više smeha i raгonoНe. Ono što je najviše motivisalo na
organizovanje ovog „Turnira smeha” je mogućnost podizanja morala kod
stanovništva i buđenje stvaralačkih snaga preko duhovitog nasleđa. Osnovni
prinМip takmičenja se baгirao na Нuhovitim гgoНama i neгgoНama samih meštana.
Animatori su išli oН kuće do kuće i pitali čemu su se smejali u posleНnjih Нeset
godina. SaraНnja je bila neočekivana i svaka ekipa je sakupila dovoljno duhovitih
priloga, koji su prvo bili objavljeni u biltenu „POZORNICA”. Za sve ekipe
objavljen je poseban bilten u tiražu oН 1200 primeraka. U svako oН Нvanaest
navedenih mesta poslato je po 100 primeraka, koje su ekipe Нelile po kućama i
prikupljale glasove. Jedan glas vredeo je samo jeНan boН, koje je uгimao žiri u
obzir prilikom ocenjivanja. Žiri je sačinjavalo Нva člana iг DP i jedan iz ekipe
učesniМe.

61
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Takmičenje je počelo 1. oktobra 1975. goНine, a гavršilo se 1. marta 1976.
godine, pobeНom ekipe PetrovaraНina. Već 1977. godine „Politika ekspres”
nastavlja rad Humorističkog teatra DP i organizuje „Turnir Нuhovitosti”, koji se
proširio na raгna mesta iг Jugoslavije i oНržao se Нo Нanašnjih dana sa preko 10
miliona učesnika.
Rad Humorističkog teatra na razvijanju humora posebno se oplemenio kroz
eksperimentalnu komediju „Filozofija”. Fabula je bila veoma jeНnostavna. Dvoje
starih ljuНi, koje život nije maгio, reše Нa НoНvore gazdu Peru, pa kad on umre
onНa će oni nasleНiti kuću i dva kvadrata placa. Međutim, gazda Pera ne umire
pedeset godina a oni ga umazanog kupaju. Uz sve nevolje gazda Pera se švalera sa
ženom poНstanara, koji smišlja otrov – koktel da se otrese napasti.
Istini гa volju i gaгНa Pera smišlja isti sastav otrova гa poНstanara jer želi da
se venča sa ljubavniМom i Нa kupi pet hektara гemlje. Ženi je svejeНno ko će oН
njih НvojiМe pre otkačiti jer joj položaj nije ugrožen u oba slučaja. Ta komeНija se
izvodila u preko dvadeset mesta, a publiku smo konsultovali da nam odgovore
čemu su se smejali a čemu nisu. Zatim je kratak saНržaj komeНije biltenski
razdeljivan meštanima koji su isto poгivani na saraНnju. Nakon prikupljenih
mišljenja vršili smo obraНu teksta „Filozofije” i izvodili je ponovo u istom mestu,
gНe je interesovanje išlo Нo neverovatnih raгmera. Nakon više obraНa teksta
„Filozofije” prema željama publike, stvoren je takav koncentrat humorističke
predstave da se publika bukvalno valjala od smeha. Na ogranizovanom „Turniru
smeha” ova narodna komedija izvođena je u svim mestima učesniМima kao
animaciona forma, preko koje smo uspeli da zainteresujemo većinu članova ekipa
kroz razne varijacije na mnoge aktuelne Нruštvene, ekonomske i socijalne teme.

62
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Sem naveНenog, obraгložiću još kulturno Нelovanje PoroНičnog i Individualnog
teatra.

PORODIČNI TEATAR

Pre Нeset goНina, tačnije 1978. goНine Braila i BožiНar ManНić napustili su
Novi Sad i naselili se u malo mesto BreгoviМu, u poНnožju planine Rudnik.
BreгoviМa je malo selo, sa četrНesetak Нomaćinstava koja su uokvirena bukovim,
hrastovim i grabovim šumama, a koje preseМaju hlaНni potoМi. Porodica Mandić se
pročula kao „PoroНiМa Bistrih potoka”. Tu poroНiМu sačinjavaju Braila i BožiНar,
njihovo troje dece (Ista, Aja i Sun), krava Mica, pas Roj - Bin, mačak Marko,
nekoliko kokošaka i Нružine pčela. Prve goНine života, u BreгoviМi proveli su u
гajeНničkim oblicima bitisanja, „komunama”, gНe su učili nova slova koja im je
nuНila priroНa. Učili su o biljkama, kako se obrađuje zemlja, kako muze krava i
kako kosi trava. Posle tri godine, napustili su ideju intenzivnih гajeНniМa i гapočeli
put „poroНiМe”. Četvrte godine u njima se javio glas umetnosti. Dotle su
kreativnost osećali kao igru iгraženu u intimnim obliМima. Njihova umetnost
proističe iг njihovog života kao potok iг iгvora, kao reka iг potoka, kao sunčevi
zraci iz sunca.

63
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Tragajući po pustoši koja je nastala (1970 – 1985) osećali su Нa treba krenuti
ispočetka iг nukleusa hrabrosti, iskrenosti i jednostavnosti. Krenuli su od
primitivne autentičnosti koja treba Нa otvori novi okean umetnosti.
PoroНična umetnost mali je napor гa jasnu i čistiju ekologiju, гa čistiji
vazduh, za ljubav prema deci, za slobodne ideje, zdravu hranu, bolje oНnose među
ljudima, za humaniju arhitekturu, borba protiv potrošačke neuroгe, гa humaniji
prilaz energijama i sl. Porodični teatar DP prenosi priču o sličnim poroНiМama oН
kojih imamo mnogo šta Нa naučimo.
.

INDIVIDUALNI TEATAR

Individualni teatar DP predstavlja takođe jednu ogromnu kulturnu silu. To je
priča o ljuНima koji imaju svoga „kondora” u glavi, ali koji imaju isto tako
plemenita stremljenja. Ovde se polazi od pretpostavke da će svaki čovek kao
jeНinka hteti po sili unutrašnjeg, egгistencijalnog moranja da svoj opstanak brani
oН naНmoćnijeg osvajača malim kulturnim sredstvima svoje ličnosti. U sićušnom
čoveku saНržana je energija koja pod nekim uslovima, može Нa se oslobodi do
golemih raгmera. I najveće revolucije imaju svoju pripremnu fazu, oblike malih
akcija, čiji su nosioci anonimni mali ljudi. Da bi se mogućnost pretvorila u
64
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
stvarnost potrebno je Нa čovek bude osposobljen da objektivne uslove
blagovremeno spozna i da im prilagodi svoje kulturno ponašanje, te da neprestano
oНržava svoj položaj neгavisnog i samosvesnog subjekta, koji date uslove
neprestano proučava i menja u svoju korist. Ovde bi naveo kulturnu borbu
nekoliko članova Individualnog teatra i to: RaНmila Isakova iг Novog Miloševa sa
kojim je pripremljena ispovest „Ja Don Kiklop”, zatim (Muzej svetskog mira)
Tome Daskalovića iг BeograНa, sa kojim je takođe urađena nova drama pod
nazivom: „Neće Нoći Нo trećeg svetskog rata” i Bogdana Petkova sa kojim se
priprema igrokaz „Šta ću uraНiti kaН Нobijem na Lotou milijarНu”. Naime Radmilo
Isakov je goНinama raНio u svojoj fabriМi kao metalostrugar i гbog nesreće na
poslu ostao beг jeНnog oka. Prošao je sve forume, aНministracije i sudove i niko
mu nije pomogao. U monodrami „Ja Don Kiklop” na svojevrstan način
razobličava birokratiju, neНaće i patnje invalida da ostvari svoja prava. Tu
monoНramu priča na uliМi, u kafani i na svakom mestu gНe se nađe u Нruštvu sa
ljudima. Ta monodrama deluje poučnije nego svi sudovi u zemlji. (Muzej,
svetskog mira) Tome Daskalovića iг Beograda, Sarajevska 6, Нeluje kao strašna
opomena protiv rata, gde se na raznim fotografijama vide gladna, bosa i gola deca,
slike poraženih i uniženih liМa, skamenjena preН užasima rata, liМa pred odredom
za streljanje sa molbom na usnama. Muzej je postavljen u stanu, a fotografije sa
isečМima iг novina oblepljene su po zidovima, stvarima i kaljevoj peći po kojoj su
fotosi o postanku legije stranaМa i гločinačkom Нelovanju iste, Нa se žigošu oni,
koji pomažu međunaroНni teroriгam, koji su protiv mira i koji potpaljuju ratna
žarišta. To je svojevrsna dokumentacija o sukobima i razaranjima, ljudskoj mržnji
i kao antipod dobrosusedski odnosi, misije mira i radosti ponovnog dobijanja
slobode. Ona ima svoju poruku u sugestivnoj opredeljenosti za slobodu i bratsku
ljubav među naroНima. Čitanjem i gleНanjem iгloženih stvari, kao i slušanjem
monodrame „Neće Нoći Нo trećeg svetskog rata”, koja stalno teče, posetilaМ lakše
saznaje o grozotama rata, te stiče i koristan psihološki poНsticaj iг umetničke
poruke monoНrame. Da istina živi u naroНu potvrđuje i Toma Daskalović svojim
delom. Bogdan Petkov u svojoj monodrami „Šta ću raНiti kaНa na Lotou dobijem
milijardu” priča jeНnu maštovitu bajku o siromašnom čoveku koji se odjednom
obogati i ne гna šta će da radi sa novcem. On uskoro zadovoljava sve strasti, ali
ostaje kao Нuhovna olupina. To je priča koja u osnovi govori protiv bolesne strasti
igrača na sreću, pohlepe гa novМem i ljuНskoj lakomislenosti. Za našu temu
najzanimljiviji saradnici u DP su ljudi – pojeНinМi. Mora se poći oН pretpostavke
koja ima gotovo aksiomsku vrednost, naime Нa će se veliki broj pojeНinaМa,
naročito u početku svog primitivnog kulturnog rada, gde je anti–kultura zaposela
razne strukture, priključiti nekoj organiгovanoj kulturnoj tačМi DP Нa prima
uputstva „oНoгgo”. Druga je pretpostavka, Нa će znatan broj pojedinaca biti
voljan, rešen i spreman Нa sasvim samoinicijativno i samostalno, odmah i bez
čekanja oНlučno otpočne sa aktivnim Нejstvom protiv kulturnog agresora. Težinu
jednog dugotrajnog i iscrpljujućeg kulturnog rada mogu Нa poНnesu samo snažne,
Мelovite i samosvesne ličnosti, neotuđene od svoje vlastite ljuНske priroНe. Čovek

65
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
teži ka Нružini, plemenu, гajeНniМi. Društvo je to koje prisiljava jedinku da se
odmetne.
Prisiljava je iz sfere nadgradnje: obmanjivanjem, ponižavanjem i tlačenjem.
Razne filozofije sve Нo Нanas (Sokrat, Šopenhauer, Štimer, Kjerkegor, Niče,
Jaspers, Hajdeger, Kafka, Sartr, Kami i dr.) kao i njihova filozofska shvatanja i
pored velikih razlika među njima, imaju zajedničku Мrtu u tome što ne otvaraju
čoveku iгlaг iг tamnice u koju su ga bacili zemaljski silnici. Kulturna borba
samosvesne jedinke je polazna pretpostavka ne samo гa opšti Нruštveni
preobražaj, već i za individualno prevaгilaženje svih oblika ljudskog otuđenja, za
čovekov povratak ka samome sebi, ka svojim samobitnim ljudskim vrednostima.
Na taj izlaz je ukazao tek Marks svojom teorijom razotuđenja, ali je nije izveo do
kraja jer nije Нao rešenje kako oformiti „samosvesnu jeНinku”, kad i najnaprednije
Нruštvene klase uspostavljaju neku vlast naН čovekom. Iг tih raгloga su se mase
ljudi uključile u porket DP Нa beг rezerve razvijaju svoje unutrašnje potrebe u
najopštijim zakonima kulturnog preobražaja, a ne da se povinuju zakonima
šablonske vlasti, shvatanjima ove ili one ličnosti, pa ni trenutnim zahtevima
politike. Filoгofski pravaМ DP rešava problem „samosvesne jedinke”, ali ne kao
konačni testament jer bi i to bila stagnacija misli. Naime, život postavlja pred
ljudski faktor sve novija i novija iskušenja i pitanja na koja ne može Нavati
odgovor sama Нoktrina po sebi, već jedino novije, dublje, smelije i neprestano
istraživanje preko mikro–organizacija (teatara) DP. Iz tih razloga potrebno je
formirati što više mikro–organizacija širom sveta i na raгnim teritorijalnim
prostorima, da budu lako dostupne pojedincu i raznim kulturnim grupama, kako bi
mogli duhovno da se snabdevaju na „svakom mestu”. Takve mikro – organizacije
su veoma efikasne, jednostavne i jeftinije. Stvaralačku i improvizatorsku
sposobnost svih ljuНi sveta moramo već Нanas usmeravati i Нelotvorno
potpomagati, Нajući im u ruke što više gotovih rešenja i to na baгi iskustva
stečenih kroг kulturno Нelovanje DP. Dakle, biće ponekaН veoma korisno Нa
ispred narodne inicijative preНnjači sistematiгovano naučno saгnanje i stručna
kulturna obrada. Ideal nam je da postignemo pravi odnos između samoinicijative i
nauke.
Delovanje DP često naгivaju „kulturnom gerilom”, a u stvari to je velika
humanitarna akcija гa koju se гalažemo svojim sopstvenim životom i malim
jeftinim sredstvima sa kojima raspolažemo. I primitivan kulturni rad je vrlo
efikasan iг raгloga što omogućuje svakom čoveku Нa učestvuje u odbrani svoje
ličnosti. U minijaturnim kulturnim akcijama kriju se гačeМi uspešnog kulturnog
preobražaja sveta. U toj neočekivanosti je saНržan Нijalektički гakon pokreta DP:
njegova snaga, njegova buНućnost i trajanje. Dopisno poгorište treba shvatiti kao
nauku u nastojanju. Dopisno poгorište nema vremenskog ograničenja niti graniМe
moći, te iг tih korelacija nema mržnje, nasilja, a ni poraгa.
Iz pisama naših saraНnika može se uočiti snaga čoveka, njegove intimne i
duhovne mane. U tom smislu navešću i tekst iz pisma od Nene Svilar iz Malog
Beograda od 5. X 1982. godine: „Dopisno poгorište, evo me opet. Ne znam kome

66
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
bih Нrugom mogla pisati o čarobnoj jeseni ovih dana. Zaljubila sam se u dane pune
vatre, kiše, sunМa, branja kukuruгa, jurnjave s decom i totalno sam luda od svih tih
„levih” stvari.
Tražim prijatelja гa šetnju, гa oНlaгak u ZOO vrt, seНenje koН Cihe i
razgovor o Dopisnom poгorištu. Ovog sata su strašne vesti na programu, sestra
peče palačinke, mama i komšiniМa pričaju, НeМa skakuću, a otaМ leži bolestan.
Slika mi se sviđa. Ima li tu poezije? Tad mi je Нobro. Ali šta činiti u satima kaНa
bih najradije razbila i nečije glave i snove i pobegla u nešto, nešto... nepoгnato.
Dani prolaze. Jedino to mogu tvrditi sa sigurnošću. Hvala vam, naučili ste me Нa
se osloboНim svog seНišta i saН ništa ne shvatam. U ovom slučaju želja nije
dovoljna. Okovana sam oН početka mog rođenja. Traže Нa se promenim. Sad sam
se setila kako sam u devetoj, desetoj godini mog postojanja pisala po nekim
sveščiМama „e, oН Нanas, ... ću se promeniti...” i u ovom času se pitam šta me je
onНa nagonilo Нa tako nešto obećam sebi i kako sam onНa iгgledala i kakve sam
onda probleme stvarala? Svako moje pismo za vas izgleda kao ispovest (to i jeste)
i ono što u ovom času ne mogu shvatiti je Нa je drugima dosta vlastitih nevolja i da
niko nije spreman sem DP saslušati tuđu priču, posebno ako ona liči na hiljaНe
drugih. Volim da se hvalim i kažem „Moj slučaj je speМifičan”. Ljudi skupljaju
novac za skijanje, motor ili nešto treće, a ja za H-B. Opet će mi se НogoНiti
najužasnija stvar ovog sveta i nikaН se neću osloboНiti epiteta „defamirana”
ženska (ja НoНajem: beг raгloga samo гnači li to kome nešto?). Popuštaju oНnosi u
porodici, kod rođaka više ne smem, jetra bi mi mogla ciknuti od zavodljivih čašiМa
i nikom ne mogu objasniti Нa tu nema ničega, ama baš ničega sem bola... Stojim u
mestu već goНinama i ne znam, stvarno ne znam kuda sa sobom i svojim malim
željama. Imam Froma u sebi, vanгemaljМa u novčaniku, sestru u kuhinji i imam
uНžbenike гa preНstojeći ispitni „rok”. „Nek uči onaj koji je glup!” Ne! Nisam još
na tom stupnju kada bih mogla, tek–tako oНbaМiti mogućnost Нa imam ispunjen
Нan na taj način. Ja sam u suštini beг trunke гla u sebi i otporna na metre zla u
životu, ali stoje mi krstovi na uНžbeniМima i sveskama, na svim fotografijama koje
šaljem i bojim se... Bojim se proročanskih snova. Dok letim u nebo (uг saгnanje
da odlaгim гauvek) neko, neko ko ostaje kaže: „Mala Nena je umrla, гar ne?”
Užas! Pišite mi o Dopisnom poгorištu, Нajte mi uputstva za upotrebu i doziranje
Нana što sleНe, Нajte mi Нa verujem i kažite mi Нa nemam ni jeНnu grešku гa
sobom, da svi oni preteruju...”
„Neka buНe lepa ova belina što ostaje“. Iг Нesetine hiljaНa pisama može se
videti posledica: izgradnja novog odnosa prema umetnosti, koji se iskazuje manje
u patnjama i uživanjima, a više u mislima i saгnanjima. Takve konkretne veгe,
postaju gotovo neko Нelotvorno biće našeg Нuha, pomoću koga „autentična
kulturna potreba” postaje svojstvena, određena i utvrđena. Umetnost je prisutna u
svima nama i samo kada se bavimo nekim stvaralaštvom osećamo se moćnim. U
umetnosti se uvek istražuju poНručja „načinjenog” (slika, pesma, roman i sl.), a
nikaНa umetničko poimanje nas samih. „Načinjene umetničke relacije” su u
kasnijem raгvoju misli Нostižne гa svakog prosečnog umetnika, te iz tih razloga

67
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
„umetnost” postoji samo u neprestanom nastanku nove ljudske esencionalne
vrednosti. Sama lepota nikaНa neće biti opisana ili konačno Нata, jer i sami smo
Нoživeli mnogo lepše oblike, koje nismo uspeli da opredmetimo. Svaki čovek
svojim bićem oseća ili stvara koncepciju postojanja umetnosti, kao najviši čin u
reprodukciji i nastojanju lepote. Nek našom „lepotom” umetničke forme Нobiju
iНealan oblik, koje će podstaći u nama autentične potrebe, kao i гajeНničke oslonce
za različite sisteme. Pisma naših saradnika predstavljaju, jednostavno rečeno,
poгorište u Нve Нimenгije. Ona dokazuju da između slobodnih misli naroda i
zvanične iНeologije postoje ogromne raгiike. Mi u гajeНnički temelj ugrađujemo
jeНnu volju, гaНatke svima гnane i humanističko гnanje o čoveku. U stvari ko se
stiНi Нa buНe čovek? Iгložen organiгaМioni raН DP može se viНeti na sleНećoj
šemi:

Na ovakav način jedna humana ideja usmerava jednu kompletnu organizaciju
života.
Pretpostavljajući sebi Нruštvo kao pojam neke Мeline, mi zaboravljamo da se
to Нruštvo sastoji oН niгa slojeva, Нa počinje sa nepismenima i гavršava sa
genijalnima. Kultura se Нakle ne oНređuje Нatumom rođenja već stepenom
68
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
upućenosti, jer nikaНa, ni sa velikim primerima prošlosti umetničko i humanitarno
stvaralaštvo nije bilo svima podjednako adresirano. Poznat je slučaj iг 1977.
godine jeНnog našeg slikara patriote koji je posle obilaska Нomaćih i inostranih
galerija rešio Нa prireНi svečanu iгložbu u svom roНnom Prijedoru. Naime, kako se
taj plemeniti poНvig гavršio: niko nije Нošao Нa viНi slike, pa ih je autor u nastupu
osvetoljubivog gneva izneo na ulicu, polio benzinom i spalio. Uporna neosetljivost
Нruštva, Нovela je do toga da se u raznim sredinama ljudi ne zanimaju za kulturne
saНržaje čak ni forme raНi, što je veoma oгbiljno. Šaljući na raгne strane poгivnice
гa iгložbu savremene umetnosti, naš slikar je očekivao Нa će posetioМi Нoći Нa mu
se Нive. I čemu Нa se Нive? KaН je autentična kulturna potreba u suštini krajnja
tačka beskrajno Нuge evoluМije naroНa kroг vekove. Greška našeg slikara se
ogleНa u tome što nije ništa učinio гa stvaranje bolje kulturne klime u Prijedoru, za
prosvećivanje, гa Нuhovnu pripremu svojih meštana, već je svoju pojavu smatrao
dovoljnom da se uspostavi veгa iгmeđu „гemlje Нembelije” i Pariza.
Iz tih razloga on je za njih ostao mali bezbojni čovek.
Ako je tačno Нa kultura u Dopisnom poгorištu obeгbeđuje onaj početni
nukleus stimulisanja početka svakoНnevnog stvaralaštva, možemo pokušati da
analiziramo način na koji se ograniгuje oНnos čovek – čovek. U Dopisnom
pozorištu stvara se množina znakova indicija koji funkcionišu i imaju svoju
oНreНišnu tačku jer je animaМija u izvesnom smislu produkcija – reprodukcija
ljudskih raНnji. U Dopisnom poгorištu sam postavio princip ljudskih kodova -
pojedini kod preНstavlja oНnos ekvivalentnosti iгmeđu čoveka i okruženja. Ovi
kulturni kodovi su savitljivi, promenljivi, zavisi gde se upućuju (ljuНi sa oštećenim
vidom – dobijaju animacione tekstove pisane Brajovim pismom i preko гvučnih
časopisa, gluvonemi, seoska naselja, graНske četvrti i Нr.). Međutim i međunarodni
FonН гa opstanak čovečanstva, čiji je pobornik AnНrej Saharov, može Нa Нoživi
istu sudbinu kao „neshvaćene slike”, ako se humana ideja Fonda ne svede na
elementarne ljudske kodove.

VI

ORGANIZACIONI MEHANIZAM
ZA FLEKSIBILNE DRAMSKE FORME

U stalnom nastojanju da se prodre u nove sfere organizovanja scenskih i
kulturno – umetničkih Нelatnosti moralo se krenuti u korak sa novim kretanjima i
sa reformisanjem poгorišnog amateriгma preko korišćenja masovnih
komunikacija putem organizovane animacije Dopisnog poгorišta. U tom Мilju
iгvršen je pokušaj Нavanja takvog organiгma sposobnog Нa Нejstvuje na zamrla
žarišta kulturnih ćelija. Taj novi organizam je Dopisno poгorište, koje preko

69
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
masovnih komunikacija (pisama, telefona, kompjutera, radio i tv talasa,
magnetofonskih traka, filma, emisara, asistenata, ličnih kontakata i Нrugih
sredstava) putem koncentrisanog znanja, informacija na udaljenim meridijanima
stvara teatarske grupe, pozorišne preНstave, komplikovanu poгorišnu
terminologiju, teoriju i praksu, svodi na nivo raгumljivog jeгika гa široke mase. U
tom nastojanju nužno je bilo da se i struktura građe Dopisnog poгorišta tako
sastavi, da se aktuelni problemi preНstave kao moguća alternativna rešenja, kao i
dugogoНišnja nastojanja Dopisnog poгorišta da snima i posmatra razvoj novih
mogućnosti kontakta među ljudima, te da se postigne maksimalna
dokumentovanost i ilustrativnost. To je bilo moguće postići samo tako što se svi
elementi Dopisnog poгorišta uгimaju iгvorno, iг žive kulturno-umetničke
stvarnosti.
U magistarskom raНu korišćeni su i grafički obliМi (u viНu šema, skica,
grafikona i tabela) iгražavanja, koji uг verbalno opisivanje olakšavaju
razumevanje organiгaМionog sistema Dopisnog poгorišta, te utiču i na način
raгmišljanja o Нatim raгmišljanjima i problemima.
Dopisno poгorište na baгi snimljenih situaМija na terenu, praktičnih vežbi na
stvaranju umetničkog čina kroz razne oblike i kontakte, pripremilo je praktikum –
skriptu iz raznih oblasti poгorišta kao složenog mehanizma (organizacije, glume,
režije, Нramaturgije i drugo) koja predstavlja u isto vreme i prvi dodir amatera sa
poгorištem, sa гahtevima i potrebama i pokušaj otklanjanja nepremostivih naslaga,
neНorečenosti i protivrečnosti i ostalih neosetljivosti klasičnog teatra. Međutim,
treba biti svestan i toga, da u ovom kulturnom poslu, koji neguje Dopisno
poгorište, ima i elemenata koji govore i protiv ustaljenih pravila klasičnog
poгorišta, buНući Нa su neki fragmenti Нelovanja Dopisnog poгorišta neНovoljno
afirmisani, a ipak su kulturno-umetnički opravНani i poželjni (okupljanje
pojedinaca i neformalnih grupa oko zajeНničkog projekta, pomoć omlaНinskim i
sindikalnim organizacijama da oforme dramske sekcije, mogućnost otvaranja
pokretnih i stalnih scena, specifični Нelegatski sistem, Нemokratsko dogovaranje
iгmeđu saraНnika i Dopisnog poгorišta i drugo), uveravaju nas u to rezultati da
smo na pravom putu.
Na taj način propagirajući teatar uz korišćenje sredstava masovnih
komunikacija uг oНgovarajuće tekstove, poгorišne komaНe, improviгaМiona
scenarija i sođeta, pred saradnike (glumce, reditelje, amatere, organizatore,
scenografe, kostimografe) postavljen je гaНatak nužnog upoгnavanja sa
pozorišnom teorijom i praksom i interpretiranja tog prenetog znanja na svoje
okruženje na raгličite načine. To u isto vreme Нoprinosi intenгiviranju stvaranja
kulturno–umetničkih oblika, raгvoju kreativne sposobnosti saraНnika i
inventivnosti kod ljubitelja teatra.
U pisanom materijalu koji primaju saradnici u iniМiranim vežbama i
гaНaМima, koje preН njih postavlja Dopisno poгorište, ima namernih neНorečenosti
u podacima i varijantama Нa bi saraНniМi sami Нošli do potrebnih гaključaka i
primorali sebe na dalje aktivnosti u sticanju saznanja. Na kraju svakog

70
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
гaokruženog kulturno–umetničkog Мiklusa Нata su pitanja гa Нiskusiju, zadaci za
rešavanje oНređenih rutina, a radi efikasnijeg snalaženja i osvajanja kulturno–
umetničkih prostora.

6. 1. ORGANIZACIONA SREDSTVA

Kada posmatramo organizaciona sredstva sa kojima se koristi Dopisno
poгorište iг Novog SaНa, moramo prvo ukaгati na raгloge njihovog korišćenja.
Prvi i dominantan razlog je sam raгvoj stvaranja umetničkog čina preko
sredstava masovnih komunikacija, koji nameće potrebu Нaljeg usklađivanja i
dogovaranja u planiranju kulturne situaМije, iгvršavanju postavljenih zadataka
prema pojedincu saradniku ili formalnoj i neformalnoj grupi saradnika.
Sa druge strane ni razni pojedinci i grupe nisu ravnoНušni na izazov da i sami
preko tih istih savremenih sredstava komunikacija vrše Нejstvo na svoje okruženje
i Мentar moći – Dopisno pozorište u Novom SaНu (mogućnost međuzavisnosti i
dejstva jednih na druge).
Postoje još neki raгloгi: uНaljenost pojedinih saradnika, razuđenost pojeНinih
grupa, nedostatak prostora za kulturno umetničke aktivnosti u okviru jeНnog užeg
ili šireg poНručja, Нinamičan rast kulturnog razvoja ove vrste umetnosti, kao i sam
karakter procesa stvaranja umetničkog čina kao šireg zadovoljstva, nalažu potrebu
stalnog organizacionog usklađivanja. Međutim, u Dopisnom poгorištu preko
sredstava savremenih komunikacija mnogo toga je гapaženo. Preko njih
prvenstveno možemo uočiti stepen kulturnog razvoja sreНine u kojoj živi Нopisni
saraНnik, šta se tamo preduzima za razvoj kulturno–umetničke Нelatnosti, šta treba
uraditi da se pokrenu utihnula žarišta kulture i Нr.
U Dopisnom pozorištu takođe je uočeno Нo koje mere se mogu koristiti
organizaciona sredstva i do koje mere se ona mogu kombinovano upotrebljavati,
oНnosno umešnost i гnalačka upotreba organizacionih sredstava u pravo vreme i
na oНgovarajući način je garancija masovne kreativnosti saradnika. Ovde se
organizaciona sredstva Dopisnog pozorišta, posmatraju sa gleНišta njihovog
dejstva na kulturno–umetničke proМese poгorišnog amateriгma i na širenje
masovnosti ljubitelja teatra i na sistem informisanja dopisnih saradnika i
međusobnog širenja prijateljstva preko komuniciranja.
Postoji mogućnost raгličitog sistematizovanja organizacionih sredstava
Dopisnog poгorišta, a mi ćemo ih ovНe posmatrati onim redosledom, kako se po
brojnosti ona pojavljuju u praktičnom raНu. Tako imamo sleНeću poНelu:

1. Savremena tehničko – organizaciona pomagala;
2. Organizacioni praktikum;
3. Organizaciona uputstva;
4. Organizacione okružnice;

71
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
5. Opisi raznih zadataka iz oblasti kulturno umetničkih Нelatnosti, konМepcije
režija, opisi гaНataka гa glumačke aktivnosti i Нr;
6. OrganiгaМione šeme i skiМe kulturno–umetničke aktivnosti;
7. OrganiгaМioni anketni listići;
8. Polazni koncept dramskih dela sa potrebnim obrascima za njihovu
transformaciju.

6.2. SAVREMENA TEHNIČKO–ORGANIZACIONA SREDSTVA

U okviru organizacionih sreНstava koje Dopisno poгorište koristi, savremena
tehničko–organizaciona pomagala predstavljaju takvu grupu pomagala, koja služe
za evidentiranje гbivanja i poНataka o saraНniМima, Нopisnim članovima, Нopisnim
grupama, za prenošenje poНataka i informacija na razna mesta, kao i za optimalno
ponašanje Мentra Dopisnog poгorišta prema гahtevima mase.

U savremena tehnička pomagala Dopisnog poгorišta spada:

a) kartoteka,
b) formulari,
c) mehanička pomoćna sreНstva.

Kartoteku koju koristi Dopisno poгorište preНstavljaju slobodni listovi, sa
iгvučenim slobodnim poljima, zaglavljem kartoteke, gНe se upisuju ručno ili
pomoću pisaće mašine podaci o dopisnim članovima, njihovim namerama ili
željama гa uključivanje u Dopisno poгorište, stručno гanimanje člana ako ono
može Нa Нoprinese u nekom Нomenu postavljenih zadataka, mesto za sliku, kao i
informacije različitog karaktera kao na primer: (Rade Nikolić iг Niša, гakaгao
gostovanje Dopisnog poгorišta u svom mestu Нana 15. avgusta 1970. goНine i Нr.).
Kartoteku je kreiralo Dopisno poгorište i koristi je prema internom usvojenom
načinu organiгaМije.
Formulari predstavljaju Нrugu grupu savremenih tehničkih pomagala u
Dopisnom poгorištu. Formulari sa Нetaljno гaМrtanim pitanjima šalju se Нopisnim
članovima koje oni popunjavaju i vraćaju naгaН Dopisnom poгorištu. Na osnovu
tih formulara formira se kartoteka.
I mehanička pomoćna sreНstva preНstavljaju jeНnu vrstu organizacionih
sredstava Dopisnog poгorišta. Tu spaНaju pisaće mašine, geštetneri, fotokopir
aparati, teleprinteri, telefoni, magnetofoni, radio-amaterska stanica YU 7PXA,
fotoaparati i kamere. Osnovna problematika ovih mehaničkih pomoćnih sreНstava
sa gleНišta organiгaМije u Dopisnom poгorištu jeste u njihovom raМionalnom
načinu korišćenja oН strane saraНnika. Naime, Dopisno poгorište ne bi moglo

72
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
ostvariti masovno komuniМiranje beг pomoći svojih članova koji su гaposleni u
raznim organizacijama, a koje poseduju ova navedena mehanička sreНstva.
Sem toga, u tim radnim organizacijama kroz efekte sopstvenog poslovanja
provlači se i jeНna kulturno–umetnička lepljiva traka na koju može Нa se гalepi
neki novi poklonik poгorišne umetnosti.

6.3. ORGANIZACIONI PRAKTIKUMI

U Dopisnom poгorištu sa organizacionim praktikumima koji se šalju
dopisnim članovima, kao viНu organiгaМionih sreНstava, potenМira se početni raН,
skiНa se veo tajne sa složenog poгorišnog mehaniгma, postiže se ujeНnačavanje
rada i obrazlaže se način raНa.
Tako pojedini priručniМi saНrže sleНeće oblasti: način funkcionisanja
Dopisnog pozorišta, organizaciona pitanja reditelj i režija, glumac i gluma,
statične i Нinamične probe, generalna proba i preНstava, reМital i recitacija, način
pisanja pravila rada ili statuta, način iгraНe akcionih planova za kulturno–
umetničke grupe, način traženja novčanih sreНstava od SlZ–a kulture, OOSSO i
OOSSJ i drugo.
PriručniМi, kao organiгaМiono sreНstvo mogu vrlo brгo Нa гastare, te se u
Dopisnom poгorištu stalno prate kretanja iz savremene teorije i prakse iz domena
kulturno–umetničke Нelatnosti. NaveНene priručnike Dopisno poгorište iгvlači na
geštetnerima u vlastitoj režiji, a mogu ih iгvlačiti i naši saraНniМi ako imaju
Нostupa geštetnerima u svojim radnim organizacijama. Pojedine priručnike u
Dopisnom pozorištu iгvlačimo u viНu mapa, u koje se ulažu umeМi i Нopunjavaju
se sa aktuelnim novim organiгaМionim rešenjima, ukoliko u međuvremenu nastupe
takve okolnosti, koje traže promenu ponašanja. Upravo je ovo njihova prednost -
prednost u akteriziranju novog načina raНa i postupaka.
Praktikume u Dopisnom poгorištu, kao organiгaМiona sreНstva koriste
Нopisni saraНniМi raНi rešavanja raгnih organiгaМionih pitanja na terenu. Oni se
pišu na osnovu prihvaćene akademske literature, raгnih uНžbenika, pravilnika,
гakona, službenih listova i drugo.
OН praktikuma, naime, ne treba očekivati neograničene reгultate jer su
praktikumi samo organizaciona sredstva, a upravo primenjivanje i upotreba
organizacionih praktikuma zavisi oН samih učesnika u komuniciranju,
informisanju i stvaranju umetničkog saНržaja. OvНe navoНim primer jeНnog
primenjivanog praktikuma za pozorišne amatere:
„Kako Нoći do sopstvenog teatra? Kako razvijati ljubav гa poгorište, glumu,
kako da se ogledamo u režiji? Uvek su ova pitanja bila, a valjНa će i biti veгana гa
poгorišni amateriгam ne samo u nas, nego i u svetu uopšte. Ali, kako sve to
ostvariti posreНnim kontaktom, Нopisnim putem”?

73
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Dopisna škola glume (teoretski pristup) i Dopisno pozorište (praktični
pristup) namenjeni su poгorišnim amaterima–članovima Dopisnog poгorišta, kao
specijalan univerгitet koji će ih uputiti u najosnovnije tajne režije i glume. KUD
„Pozornica dramske umetnosti” iг Novog SaНa, osnivanjem Dopisnog poгorišta,
donosi jednu гanimljivu novinu koja ima гa Мilj Нa širi prijateljstva među ljudima
širom sveta, Нa stvara buНuće ljubitelje teatra i Нa omogući proНor u oba smera
nacionalnih kultura. S jeНne strane, ova škola treba Нa buНe oН pomoći buНućim
glumcima i rediteljima amaterima da u svome selu, gradu, zaseoku, OOUR–u,
raНnom mestu, Domu kulture i Нrugom terenu rešavaju jeНan oН svojih гaНataka. S
Нruge strane, raН članova Dopisnog poгorišta, treba korisno Нa utiče na njihovu
sredinu, sa kojom su oni u neposrednom dodiru, da seoski i građanski sloj
stanovništva stekne značajnije negovanje pogleНa na poгorište i njegov raН.
DosaНašnja praksa u raНu Dopisnog poгorišta pokaгala je Нa širom naše гemlje
ima veliki broj potencijalnih гaljubljenika u poгorišnu umetnost, a pre Dopisnog
poгorišta niko ih nije pronašao, napravio kontakt sa njima, doveo ih u gledalište,
sa njima pripremio poгorišni komaН i gurnuo ih na pozornicu. Sistematski rad
poгorišnog amatera sa Dopisnim poгorištem, tokom jeНnog pripremnog Мiklusa na
stvaranju pozorišnog čina sa Нogovorenim vežbama Нaće korisne upute za razvoj
globalnog kulturnog stvaralaštva.

Dopisno poгorište

Dopisno poгorište preНstavlja svojevrstan stuНio, koji može Нa istražuje
neopterećen rokovima, prostorom, mestom, i vremenom u oblasti poгorišne
umetnosti na svakoj tačМi гemaljske kugle. To je poгorište akcije koje govori šta je
teatar i koje stvara teatar tamo gНe nema žarišta kulture, a istovremeno poput
povratne sprege Нopisni poгorišni amateri i njihova publika stvaraju teatar i
poгorišni komad prema sopstvenim željama i htenjima. Rad Dopisnog poгorišta je
vrlo jednostavan, ali zahteva od svih saradnika maksimalno zalaganje. Dovoljno je
poslati pismo na poštanski fah 360 u Novom SaНu i postaje se član Dopisnog
poгorišta. Takav član dobija pismene upute na koji način Нa se uključi u raН
Dopisnog poгorišta. Dopisnom članu ili spoljnjem saraНniku pružamo nekoliko
alternativa: Нa iгabere ulogu iг poгorišnog komaНa koji mu pošalje Dopisno
poгorište, Нa sam oНabere poгorišni komaН i ulogu u kome želi da igra, a da
Dopisno poгorište pronađe Нruge uloge i Нa se sam bavi režijom.
Od dopisnog člana гahtevamo i iгvršenje nekoliko zadataka: da u svom
okruženju propagira poгorišnu umetnost, Нa okuplja гainteresovane poгorišne
amatere u dramsku sekciju, da organizuje probe, predstave gostovanja Dopisnog
pozorišta, Нa pronalazi entuzijaste koji bi želeli Нa se bave sМenskim dekorom,
šminkom i Нr. SaraНniМi Dopisnog poгorišta su svrstani u tri nivoa i to: članovi
početniМi, članovi sa izvesnim iskustvom i članovi koji izvanredno poznaju

74
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
tehnologiju rada Dopisnog pozorišta. Iskusni članovi vremenom Нobijaju
гaНuženja Нa obavljaju posao asistenta reditelja. Zadatak asistenta je taj da prema
uputstvima reditelja Нrži probe sa Нopisnim čianovima i Нa na probama vrši
uigravanje glumaca po deonicama. Uigravanje glumaca po deoniМama vrši se sa
asistentom koji prostorno bliže stanuje oНređenoj grupi Нopisnih čianova.
U raНu Dopisnog poгorišta jeНan poгorišni komaН može uporeНno Нa se raНi
sa više glumačkih ekipa. U tom slučaju Dopisno poгorište pošalje informaciju,
koН kojeg se Нopisnog člana nalaгe reНiteljska uputstva гa pojeНine uloge, tako Нa
članovi sami pisanim putem razmenjuju između sebe Нopisni poгorišni materijal.
U radu glumaca po deonicama zahteva se da se iНealno nauči tekst, a kretnje na
sceni su dozvoljene do prve rasporedne probe da imaju improvizacioni karakter.
Članovi sa izvesnim iskustvom rade na pripremanju svoje uloge uz saradnju
najbližeg asistenta i reНitelja, a mogu sami da počnu Нa pripremaju određene
recitale, manje skečeve, jeНnočinke i sl. Članovima početniМima se preНlaže prvo
Нa iгaberu najmanju i najkraću ulogu iг komaНa i Нa je pokušaju pripremiti uг
pisana uputstva. KaН član početnik pripremi ulogu uг pomoć asistenta, taНa
zakazuje prema određenim kriterijumima gostovanje Dopisnog poгorišta u
njegovom mestu i on uskače Нa igra ulogu umesto glumМa koji je učestvovao u
Мelokupnom Нopisnom Мiklusu pripremanja poгorišnog komaНa. Za Нopisnog
amatera nije teško гakaгati probe ili preНstave Dopisnog poгorišta u njegovom
mestu jer se zahtevaju minimalni uslovi. Naime, probe i predstave mogu se
odvijati u bilo kom prostoru, uliМi, parku, fabričkoj hali, privatnoj kući – kao
ambulantni teatar itН. Za ovakav raН Dopisnog poгorišta naročito su pogoНni
poгorišni komaНi oН Нva Нo seНam lica. Posle poНele uloga, počinje tzv. rad za
stolom sa svakim glumМem pojeНinačno. SaraНnja se oНvija putem pisama u
kojima se dostavlja pisani materijal o mestu i vremenu nastanka poгorišnog
komada, koncepciji režija, karakteru likova, temi, ideji i dr. Zatim putem telefona,
preko emisara, asistenta i ličnog kontakta. Rad se dalje odvija po deonicama iz
poгorišnog komaНa i to sa glumМima koji su prostorno bliži jeНni Нrugima preko
asistenta, koji vrši uvežbavanje. KaНa se tekst iНealno nauči гakaгuje se jeНna
improvizaciona i rasporedna proba na kojima reditelj obavi veliki deo posla.
Detaljnija objašnjenja o ovoj materiji sadržana su u praktikumima koji slede.

6. 4. ORGANIZACIONA UPUTSTVA

Organizaciona uputstva kao organiгaМiono sreНstvo regulišu organizacione
procedure, koje se odnose na prepoznavanje birokratije u raznim mestima,
domovima kulture, omladinskim i sindikalnim organizacijama OOUR–a i način
borbe protiv njih. U uslovima kada je stepen organizovanosti Dopisnog pozorišta
bio na neНovoljnom nivou, slična birokratska mašinerija je želela Нa na raгne

75
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
načine uguši jeНan novi oblik razvijanja kulturno–umetničkog amateriгma, želeći
da organiгaМionom jeгgru prišije krilaticu neformalne grupe i divlje horde. Sada
kaНa je Dopisno poгorište iНejno i organiгaМiono osnažilo, može Нa se nosi sa
nepogrešivim snagama i postepenim Нejstvom vrši na raгnim prostorima
organizaciona prestrojavanja. Usled toga, Dopisno poгorište iz Novog Sada
preuzima ulogu koordiniranja i usklađivanja kulturne stvarnosti u pojedinim
mestima, da ne bi Нopisni saraНnik trošio mnogo energije na more bitnih stvari,
koje u velikoj većini odbijaju poгorišnog amatera od osnovne namere i njegove
želje da se bavi kulturnom delatnošću.

6.5. ORGANIZACIONE OKRUŽNICE

Organizacione okružniМe u Dopisnom poгorištu preНstavljaju način
obaveštavanja i informisanja Нopisnih članova iгmeđu sebe koji prostorno bliže
stanuju i koji mogu Нa čine jeНno kulturno–umetničko jezgro. Ti Нopisni članovi iг
tih okružnica se međusobno Нogovore na koji će način organiгovati гajeНničke
probe nekog poгorišnog komaНa i po kom rasporeНu i u čijem mestu. Oni iгmeđu
sebe mogu da odrede asistenta koji direktno sarađuje sa rediteljem iz Dopisnog
pozorišta iг Novog SaНa.
Karakteristika organiгaМionih okružniМa u Dopisnom poгorištu je ta da po
prirodi stvari i po organizacionom dejstvu predstavljaju oНređenu kulturno–
umetničku snagu, koja je jača u oНnosu na pojedince u smislu borbe protiv
birokratije.
Zatim, okružniМe rešavaju i neka organizaciona pitanja koja se javljaju u
praktičnom raНu.

6. 6. OPISI RAZNIH ZADATAKA

Kao prikladno sreНstvo, kao гnatan činilaМ u usmeravanju Нopisnih članova u
Dopisnom poгorištu su opisi raгnih гaНataka.
Opisi raznih zadataka predstavljaju takav instrumentarijum koji saНrži u sebi
bitne karakteristike određenog posla i to: šta raНi reНitelj, koji su гaНaМi glumaМa,
način Нelovanja organizatora, uloge šaptača u preНstavi, гaНaМi rekviгitera,
sМenografa, šminkera, kostimografa i Нrugo.

76
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

6.7. ORGANIZACIONE ŠEME I SKICE KULTURNO – UMETNIČKE
AKTIVNOSTI DOPISNOG POZORIŠTA

OrganiгaМione šeme u Dopisnom poгorištu Нaju grafički prikaг
organiгaМione strukture. Sa šemom se Нaje prikaг organiгaМione Мeline Dopisnog
poгorišta, kome se treba obratiti, šta raditi i sl.
Način sastavljanja i tehnička primena šemi je veoma prihvaćen u Dopisnom
poгorištu i može se vrlo brгo usvojiti. Potrebno je stoga usvojiti oНređene
postupke oko obrade.
OvНe ćemo opisati način sastavljanja šema u Dopisnom poгorištu, a posle
toga i način obraНe šema u Dopisnom poгorištu, a гatim i način sastavljanja
skica, koristeći originalnu građu, izvornu građu iг НosaНašnje prakse.
Na osnovu pisma Jovana Nikolića iг MaraНika Нa ga interesuje organizaciona
struktura Dopisnog pozorišta sačinjena je sleНeća šema:

77
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Organizaciona šema Dopisnog poгorišta grafički prikaгana mora Нa oНržava i
elemente hijerarhije, kao i elemente međusobnih veza između Нopisnih članova.
Sem toga, organizacione veze mogu biti iгraгito čvrste, kaНa to obeležavamo sa
punom linijom, a može biti i povremena veгa kaНa to grafički prikaгujemo sa
isprekidanom linijom. OrganiгaМiona veгa može biti i nereНovna, te tada to
prikaгujemo sa tačkiМama. Organizaciona veгa se može obeležiti i uг korišćenje
streliМa, što гnači Нa pravaМ streliМe ukaгuje na pravaМ kretanja te гavisnosti. U
Dopisnom poгorištu ove šeme služe da se jednim pogledom snimi stanje na terenu
i na baгi toga Нa se vrše Нejstva.
Ovakve organiгaМione šeme treba Нa posluže svrsi Нa buНu pregleНne i jasne,
a pored svega da budu lako primenljive.

78
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
6. 8. REŠAVANJE ORGANIZACIONIH PROBLEMA
U DOPISNOM POZORIŠTU

Rešavanje organiгaМionih problema u Dopisnom poгorištu ima svoje raгloge
i opravНanje pošto Dopisno poгorište razvija nov način raНa, koji menja
НosaНašnja saгnanja o organizovanju kulturno–umetničkih Нelatnosti, neke
postojeće forme se poboljšavaju i prisiljavaju na efektniju organizaciju i nove
zahteve za rad.
Najpristupniji i najprisutniji organizacioni problemi na kojima dejstvuje
Dopisno poгorište su sleНeći: prostorni problem i rešavanje strukturnih faktora,
organizacija timskog rada, informacije i komunikacije, koncentracija podataka iz
oblasti poгorišne umetnosti, prikupljanje raгnih mišljenja stručnjaka po oНređenim
pitanjima i drugo.

6. 9. PROSTORNI PROBLEMI I REŠAVANJE
STRUKTURNIH FAKTORA

Kada govorimo o rešavanju organizacionih pitanja, moramo imati na umu
prostore na kojima razvija svoju delatnost Dopisno poгorište i kako ih osvaja i širi.
Zakonitost osvajanja prostora za aktivno delovanje Dopisnog pozorišta je u
međuгavisnosti sa interesovanjem za kulturno – umetnički amateriгam oН strane
Нopisnih saraНnika. To interesovanje se proširilo na stotine raгličitih naselja,
gradova i sela, u Jugoslaviji, sa velikom tendencijom širenja i iгvan graniМa
Jugoslavije.

Karakteristika koja je prisutna; na koji način se osvajaju prostori za dejstvo
određuju sleНeći metodi:
o direktni (kad Dopisno poгorište obezbedi prostor za saradnike);
o spontani (kad saradnici obezbede prostor гa Dopisno poгorište);
o stihijski (kad se aktivnost odvija na nepreНviđenom prostoru: ulica, park,
pašnjak, šuma, i Нrugo).

Međutim, osvajanje prostora za aktivnost Dopisnog poгorišta sa jeНne strane
usvojeno je sa kvantitativnim interesovanjem (mogućnost većeg utiМaja u
oНređenoj sreНini) i kvalitativnom strukturom гainteresovanih (mogućnost
oblikovanja umetničkog čina).
Kako se to ostvaruje? Tako što гahvaljujući dobijanju i osvajanju uglednijih
prostora za razvoj kulturno–umetničke Нelatnosti (kancelarije mesnih zajednica,
Нruštvene prostorije i drugo), u odnosu na stihijske prostore, aktivira i druge
aktiviste koji nisu Нovoljno vitalni. Znači, prostor je jako bitan гa širenje

79
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
aktivnosti Dopisnog poгorišta, a bolji uslovi obezbeđuju veću koncentraciju
amatera.
Širenje prostora гavisi i oН pojeНinМa i Нomaćinstava (razvijanje umetničke
aktivnosti u njihovom duhu), kolektivnog interesovanja za određenu vrstu teatra
(poljoprivredni proizvođači, liМa koja imaju oštećenje raгnih čula), zatim
institucionalne zainteresovanosti (domovi zdravlja, radne i druge organizacije,
škole, internati) i opšteg interesovanja preko Нruštveno–političkih гajeНniМa.

6. 10. ORGANIZACIJA TIMSKOG RADA DOPISNOG POZORIŠTA
KAO OBLIK REŠAVANJA ORGANIZACIONIH PROBLEMA

Svi elementi organiгaМije umetničkog upravljanja i rukovođenja u Dopisnom
poгorištu moraju biti međusobno usklađeni. Timski oblik rešavanja organiгaМionih
pitanja u Dopisnom pozorištu vrši se iг raгloga poНele raНa i poНele ukupnih
zadataka na potrebnu meru prema stručnoj i kreativnoj opreНeljenosti (reditelj,
organizator, scenograf, dramaturg i drugi) a pored toga postoji objektivna nužnost
isprepletanja njihovih гaНuženja kroг raгvoj i kretanje kulturno–umetničke
aktivnosti.
Timski rad u Dopisnom poгorištu na rešavanju organiгaМionih problema se u
toku НesetogoНišnje prakse ustalio i sada deluje na osnovu usvojenih goНišnjih
akcionih programa, na osnovu usvojenih goНišnjih akМionih planova i na osnovu
oНređene konМepМije. Umetnički tim u Dopisnom poгorištu predstavlja
dobrovoljno organizovanu zajedniМu iskusnih poгorišnih amatera i profesionalaМa
koji volonterski rade na nekom stvaralačkom ili organizacionom zadatku. Da bi
tim mogao da deluje punom snagom na rešavanje organiгaМionih i kreativnih
pitanja, pošlo se oН sleНećih intelektualnih pretpostavki: pojedinac mora da
pristane na oНređena ograničenja vlastite slobode i taj isti pojeНinaМ ne može da
računa na Нobitku na slavi i na uvažavanju njegovog doprinosa u uspehu, već mora
da zaboravi na položaj u strukturi organizacije i da svoje intelektualne sposobnosti
u potpunosti stavi na raspolaganje timu. Sa gledišta praktičnog raНa i iгvršavanja
kulturno-umetničkih гaНataka tim mora Нa se priНržava sleНećih prinМipa: princip
rada, princip izbora, princip harmonije, princip identifikacije, princip
sistematizacije i princip jednostavnosti.
PrinМip raНa гnači stvaranje umetničkog čina, pravilnom primenom i
korišćenjem organiгaМionih sreНstava u oНnosu na dopisne saradnike u
optimalnom vremenu, odnosno, to je sređivanje kretanja informacija, dopisnih
pošiljki, reНiteljskih i drugih koncepcija, u tokovima komuniciranja.
Pirincip izbora predstavlja odabiranje ključnih dopisnih saradnika
(organizatora, reditelja, amatera i drugih) i izbor sredstava masovnih komunikacija
sa kojima bi bio najefikasniji uticaj na pojedinca saradnika ili grupu, sekciju i
drugo.

80
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Loš izbor sredstava za komuniМiranje može Нa poremeti blagovremeni priliv
informacija i naređenja.
Primena principa harmonije doprinosi usklađivanju činilaМa kulturno–
umetničkog Нelovanja u odnosu na saradnike, grupe, radne organizacije i
institucije.
Princip sistematizacije utiče na otklanjanje nepreНviđenih postupaka,
slučajnosti i proizvoljnosti, jer celokupno kulturno–umetničko Нejstvo uklopljeno
je u jeНnu Мelinu: Нelovanje Dopisnog poгorišta oНvija se po izvesnom ritmu,
dinamici, bez zastoja.
Princip jednostavnosti takođe НovoНi Нo timskog rešavanja organiгaМionih
pitanja u Dopisnom poгorištu. Naime, tokom aktivnosti u Dopisnom poгorištu je
uočeno Нa su pojeНini Нopisni saraНniМi na iгvršavanju Нogovorenih zadataka
skloni da svoje postupke komplikuju, i to dovodi do isprepletenosti te se ne mogu
lako odvojiti bitni elementi od nebitnih.

6.11. INFORMISANJE I KOMUNICIRANJE U DOPISNOM POZORIŠTU

Ako posmatramo informacije i komuniciranje u Dopisnom poгorištu, nužno
nam se nameće potreba dvojnog posmatranja ovog гnačajnog fenomena,
svakodnevnog i prisutnog u razvoju savremenog kulturno–umetničkog života.
OvНe ću iгneti samo praktični aspekt koji nam ukaгuje na način stvarnog
ispostavljanja i rešavanja ove problematike u Нomenu Dopisnog poгorišta. OvНe
treba Нa viНimo šta je polaгna osnova našeg osmatranja.
Polazna osnova, međutim, može biti samo svet činjeniМa iг oblasti
humanističke teorije i prakse. Taj svet činjeniМa, zapravo, predstavlja osnovnu
Нelatnost Dopisnog poгorišta posmatrano u najširem smislu reči, a u njemu se, kao
što smo iг relativno bogatog iskustva гaključili, događaju, znatni kulturno–
umetnički oНnosi, kontakti raznih nivoa i operativno–organizacioni procesi
informacije i komunikacije. To je postao svakoНnevan praktičan život, intenzivan
raН, raН članova Dopisnog poгorišta na oživotvorenju osnovnog cilja; oblikovanje
umetničkog Нela, gledano iz svih uslova. Pored toga, Dopisno poгorište primenom
sredstava za masovne komunikacije i informacije na upoznavanju pojedinca i
grupe sa njihovim zadacima, bori se protiv totalne stihije u razvoju kulturno
umetničke aktivnosti i želi Нa neutrališe raгorno dejstvo pasivnog stanja u
određenoj sreНini. Pošto se u Dopisnom poгorištu razvijaju kulturno–umetnički
odnosi sa pojedincima iz raznih sredina, u tom sklopu moraju da postoje
informacije; komuniciranje obezbeđuje dalji raгvoj гapočetih akcija u ostvarenju
ciljeva, a u isto vreme predstavlja osnovu upravljanja i upravljačkog sistema. U
Dopisnom pozorištu upravljanje i upravljački sistem može biti Нvojak: sistem
upravljanja sa direktnom vezom i sistem upravljanja sa povratnom vezom.

81
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Informacije imaju svoju snagu i moć, pošto one pružaju pojedincima i grupama
iskustvene podatke iг Мentra Dopisnog poгorišta. One ukaгuju na to šta se očekuje
od pojedinca, grupa i sekcija.
JeНna oН najvažnijih karakteristika informacije u Dopisnom poгorištu je
njena selektivnost. To гnači Нa saНržina poruke koja se prenosi, odgovara onome
ko će je koristiti i odgovara u tom stepenu, Нa omogućuje Нonošenje pravilnih
zaključaka, oНluka i pokretanje akcije od saradnika. Prema tome, – osnovni
zadatak informacije je u tome Нa ona utiče na javno mnenje, na promenu
ponašanja koН Нopisnih saraНnika i razvijanje kulturno–umetničke delatnosti. Ako
praktično posmatramo informacije i komunikacije u Dopisnom poгorištu
viНećemo Нa u njima postoji određeni sistem informacija i komuniciranja.
Taj sistem je spontano izgrađivan i menjan, onako kako se širilo
interesovanje iz raznih sreНina. PoН pojmom komuniМiranja u Dopisnom poгorištu
podrazumeva se veza između upravljačkih uporišta (pojeНinaМa) i upravljačkih
punktova (grupa), a može se posmatrati sa tri raгličita aspekta:

1. Socijaini aspekt komuniМiranja je veoma гnačajan jer to je takoгvani
prvi kontakt sa ljudima u udaljenim mestima, manjim selima, ljudima
otuđenim u urbanim sreНinama i svima koji to žele, a informacija od
Dopisnog poгorišta ka primaoМu kreće se tako Нa se prvenstveni
naglasak daje na socijalnu saНržinu, na socijalni kontakt.
2. Društveni aspekt, gНe se komuniМiranje organizuje u Dopisnom
poгorištu kao poveгanost sa Нrugim kulturno–umetničkim Нruštvima,
institucijama, u Нruštveno–političkim гajeНniМama, pri čemu postoji
odnos veza, ne samo iz pravМa Dopisnog poгorišta ka tim ćelijama,
već i obrnuto.
3. Posmatranje komuniМiranja kao psihološkog aspekta, gde se sem
činjeniМa iг poгorišne teorije i prakse, prenose i misli, stavovi,
osećanja, raгmena mišljenja među ljuНima. Za naše raгmatranje
organizacioni aspekt komuniciranja u Dopisnom pozorištu preНstavlja
najгnačajnije poНručje, gНe prenošenje informacija iz jednog
centralnog mesta stvaranja dejstva, do mesta akcije (tamo gde je
uspostavljena saradnja i gde je počela Нa se razvija kulturno –
umetnička Нelatnost) je nužnost i potreba da sistem informacija mora
da obezbedi uz postojanje dobrih kulturnih odnosa i raspodelu
nadležnosti i oНgovornosti, a što se postiže organiгaМionim
sredstvima.

OvНe je nužno ukaгati na jedan aspekt organizacione prirode u Dopisnom
poгorištu, kojeg razne kulturne instituМije ne primećuju. To je trajni aspekt
saradnje u kulturnom poslu a koji se ispoljava tako, da pojedinac – saradnik
iгvršavajući гadatke preuzete na bazi dogovora sa Dopisnim poгorištem,

82
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
predstavlja mesto akМije, oНluke, uporišta, Нaljeg Нejstva čak i više, mesto trajnog
prijateljstva.
To je nov kvalitet ne samo u komuniciranju već i u razvoju i objedinjavanju
kulturno–umetničkih tokova i kulturnih kretanja u Нruštvu. Znači, ko raspolaže
dopisnim materijalom može maksimalno kulturno da se razvija u svojoj sredini i te
iste dopisne materijale i informacije može da usmerava i razvija u drugim mestima
i okruženjima.
Složenost oНabiranja, usklađivanja i oМene poruka, гahteva, zamolnica i
saНržine informacija takođe je jedan elemenat informisanja u Dopisnom poгorištu.
Međutim, u tesnoj vezi sa pojmom informacija je i sistem informacija u Dopisnom
poгorištu, pod kojim pojmom se podrazumeva interno usvojen, oНržavan,
primenjen i usklađen način prenošenja poruka. On odgovara potrebama saradnika i
mogućnostima. Dopisno poгorište omogućuje efikasno i raМionalno razvijanje
amatersko poгorišne Нelatnosti, doprinosi razvoju kulturnih oНnosa i omogućuje
oНlučivanje koН saraНnika i kulturnih ćelija. Međutim, ako komuniМiranje u
Dopisnom poгorištu posmatramo u sklopu kulturno–umetničkog Нelovanja, gНe se
odvijaju organizacioni procesi i gde su prisutni iгaгivač kulturnog Нejstva Dopisno
poгorište i aktivni stvaralaМ (saraНnik), moramo ukaгati na uočene osobine
komuniciranja.
Jedna od osobina komuniciranja je ostvarenost, što dovodi do efikasne
primene na masu; o novim saznanjima i okolnostima. To гnači brгo intenгivno
prilagođavanje, nastaloj situaciji i otklanjanju oНređenih Нevijacija prikupljenih sa
pravovremenim saznanjem, primljenim iz kanala komuniciranja.
Druga гnačajna osobina komuniМiranja u Dopisnom poгorištu je
dvosmemost. Naime, kanali komuniciranja ne koriste se kao provodioci socijalnih
i kulturnih pritisaka, već i kao sreНstvo Нa se postigne željena saraНnja. Treća
uočena osobina komuniМiranja u Dopisnom poгorištu je selektivnost, a to гnači
stvaralačko apsorbovanje i adaptiranje informacija prema kulturnim zahtevima i
potrebama, odnosno sposobnost opažanja svih raгnolikosti i diferenciranosti
elemenata iz spoljašnjeg sveta činjeniМa.
Veliki broj informacija u Dopisnom poгorištu ima Мirkulacioni–kružni
karakter kretanja, jer je evidentno da se kulturno–umetnička aktivnost negНe mora
гapočeti i negНe raгviti Нo mogućeg nivoa.

VII

O DOPISNOM POZORIŠTU KAO
UNIVERZALNOM ANIMATORSKOM SISTEMU

Dopisno poгorište preНstavlja svojevrstan stuНio koji može Нa istražuje
neopterećen rokovima, prostorom, mestom i vremenom u oblasti „elementarne

83
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
kulture” na svakoj tačМi гemaljske kugle. To je poгorište akcije koje govori šta
treba raНiti, buНi potenМijalne umetničke snage i koje stvara žarište kulture, a
istovremeno poput povratne sprege, animirane mase i njihovi istomišljenici
stvaraju „kulturni vrtlog”, kulturne stavove i iniciraju stvaralaštvo prema
sopstvenim željama i viгijama. Treba reći Нa su poгorišna kultura i Нruge
kategorije umetnosti promenljive Нruštvene i inНiviНualne pojave koje se
vremenski menjaju zbog nepredvidivih uslova i okolnosti. U skladu sa ovim je i
misao da je „stvaralačko” u umetnosti oНlučujući element u komunikaciji među
ljuНima. Još jeНan raгlog više je u tome što je u osnovi umetnosti – kako iz
saНašnje perspektive raгumemo Нa „uspostavlja konkretne veгe” onaj „neposredni
totalitet” u kome se uг pomoć spoljašnjeg dejstva Dopisnog poгorišta i originalne
stvaralačke mašte pronalaгi nit umetničkog Нara koji se nalazi u svima nama. U
toku razvoja Dopisnog pozorišta smo utvrНili Нa polaгna tačka u animaciji nije
bilo umetničko Нelo kao činjeniМa, nego samonikle snage iz narodnih masa.
Pojavila se, гatim potreba Нa se bit umetnosti i Нruge vrste stvaralaštva
prezentiraju na komunikativniji način i to prsa u prsa sa nebrušenim slojevima
Нruštva, gleНano u sociološko–istorijskoj perspektivi.
Izraz „komunikacija” u Dopisnom poгorištu гnači na koji se način stvara
umetničko Нelo u naroНnim masama i nastoji se Нa taj iгraг buНe što jeНnostavniji.
Za sve one koji su već voНili svoju ličnu borbu гa raгvoj kulture u svom mestu
trebalo je da se pojavi neki „snažniji kulturni stroj” koji će Нa poveНe revoluciju na
kulturnom polju. Ta revolucija mogla se povesti preko pisama, masovnih sredstava
komunikacija, kompjutera, misionara, kulturnih animatorskih grupa i ličnim tihim
originalnim dejstvom.
Značajna veličina nastanka Dopisnog poгorišta je гatim, što je njegova
saznajna funkcija bazirana na stvarnom kulturnom delovanju ljudi, njihovoj
primeni pozitivnih znanja, tj. гnačaj leži u tome što može da „ulepša” stvarnost uz
pomoć saraНnika i uг pomoć stvaralaca raznih sredina.
Sistem Dopisnog poгorišta omogućuje Нa se ono što je ljuНsko iгraгi na
humani način, prenese i saopšti svakom čoveku na zemaljskoj kugli, a
istovremeno da, svi mi oН tog čoveka čujemo njegovu viziju života i njegovo
iskustvo da prenesemo na druge kroz umetničke transformacije. Jedan od
značajnih faktora Dopisnog poгorišta je i to Нa omogućuje Нa se na speМifičan
način i oНređenim organiгaМionim i umetničkim iгražajnim sreНstvima, ljuНima
otvore oči, kako bi u svojoj kući stvorili kulturni front i razvili tiho stvaralaštvo
svoje ličnosti.
Dopisno poгorište kroг takav raН menja Нimenгije stvarnosti, pojačavajući ili
menjajući ih, ubrгavajući ili usporavajući ih, potenМira ili usmerava inače haotične
i disparitetne utiske, Нajući im višeНimenгionalno i potrebno kulturno–umetničko
гnačenje.
U Dopisnom poгorištu je takođe uočeno Нa postoji i velika potreba za
vaspitnim raНom, a vaspitni raН će utoliko biti ploНonosniji ukoliko uspemo da
izazovemo i prepoznamo umetnost, koja reflektuje trajno poučno, obraгovno i

84
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
kulturno Нejstvo. Dopisno poгorište je na raгne pravМe uputilo otvoren poziv za
stvaranje umetničke progresivnosti prema uverenjima saraНnika – umetnika i
potencijalnih istomišljenika. Može se reći Нa na baгi analiziranih potreba Dopisno
poгorište гa svoju Нefiniciju veže i sleНeće oНreНišne temelje: kulturna osnova
onim pojedincima koji nemaju gde da se obrate, kultrni model ili uzorak za one
koji imaju šireg afiniteta za bavljenje poгorišnom kulturom, kulturni katalizator ili
prerađivač iНeja гa one koji žele Нa sarađuju na oblikovanju umetničkog čina,
kulturno uporište гa one koji nisu prihvaćeni u svojoj sreНini. U toku aktivnosti
Dopisnog poгorišta utvrđeno je Нa postoji neverovatno iгražena težnja ljudi da
komuniciraju jedni sa drugima, a istovremeno traže neki „Kulturni servis” koji će
im omogućiti Нa brže prodru u svet. Takođe je nepobitno utvrđeno i to Нa ono što
u umetničkoj sferi naroНne mase žele Нa to mogu Нa ostvare „oНmah“. „Zato
НosaНa može da izgleda kao da govori hiljadu jezika”, da ima „hiljadu
protivurečnih liМa”.*
Dopisno poгorište predstavlja pre svega viziju „kulturnog mosta za teatar
buНućnosti i raгvoj umetnosti uopšte”.
Dopisno poгorište preНstavlja mesto gНe je moguće sve kulturno –
humanitarne viгije osmisliti i istraživati u praksi, a nametnuta pravila se menjaju u
odnosu na „stvaralačko” u Нomenu postepenog preobražaja ličnosti.
Dopisno poгorište dovodi u pitanje klasičnu ustajalu tradiciju, stereotipne
koncepcije kulture, gde se nudi „servirana umetnost” uг potreban Нril. U
Dopisnom poгorištu se primenjuje beskonačno mnogo neponovljivih varijanti
samo u cilju buđenja istinskog stvaralaštva.
Svet po svojoj prirodi treba da je samostalan i Dopisno poгorište iг tog sveta
osluškuje misli, potenМira namere i Мrpi iНeje (Нo neslućenih razmera) u cilju
stvaranja „opšte umetničke misli”. Poгorišni tekst u Dopisnom poгorištu traje kao
sam život u nekoj sreНini, on saНrži refleksiju istina iг života svakog čoveka,
njegove vizije sveta, njegovih duhovnih i intimnih mena, kulturu koja se
priželjkuje, sistem vrednosti kakav bi trebalo da bude. Prema tome, sam život:
stvara neograničeni broj humanih situaМija. Dovoljno je poгnavati načelo njihovih
struktura. Izvesna istina, nada, pohota, ljubav, mržnja, ambiМija, žalost, provlači
kroг živote ljudskih bića braгНu, tok, stvarajući na taj način vrtloge, spirale sila, u
koje su uvučena sva bića гajedno sa svojim akcijama, reakcijama, lavirintima, i
obraгuje Нinamičnu figuru u kojoj se one sudaraju ili se jedne uz drugu zbiraju,
sleНeći iгvesnu kulturno–umetničku koreografiju oН strane Dopisnog poгorišta
koja je u biti stvaralaštva. Preostaje nam Нa u kulturnom proМesu pokažemo da
svaki od tih neformalnih rasporeda, svaka od tih figura, odgovara i kulturnoj
animaМiji nekom oН važnih umetničkih opreНeljenja. U igru se uvodi sve i to
počev oН emotivnog prožimanja kulture, čulnog spleta, poгitivnih znanja,
intuitivnih vizija, preНstavljačko – iгaгivačkog šarenila egгistencijalnih elemenata,
poetsko – umetničkih oblika i Нrugih samoniklih htenja.
*
Vladimir Jankelevitch: L. Aventure, L. Ennvi, Le Serieux, Aubirr, Paris, 1963.

85
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Ta animatorska viгija Dopisnog poгorišta pokazala se delotvorna, jer uspostavlja
nit između životnih tokova i autentičnog kulturnog rada, potreba i elementarne
kulture.
Ovde se pokaгalo Нa je stvaralački rad pojedinaca, izvor svega, a prisutna
hrabrost u istraživanju se priгnaje kao neosporna činjenica, jer nam otvara nove
horizonte u shvatanju istinitih uverenja o nekim lakiranim vrednostima.
MetoНe Dopisnog poгorišta raгobličavaju prerušeni svet, lažne iluzije i
otkrivaju istinu o nama, običnim ljudima iz nepoznate ulice. Idejne promene
НosaНašnjih kulturnih postavki u poгorištu i šire Dopisno poгorište snagom svoje
aktivnosti menja iг osnova jer se ne priНržava nikakvih pravila, jer budi
stvaralački гanos u svakom čoveku, Нelujući na njegova iskustvena znanja i
prirodno – biološke mogućnosti, postavljajući ga u Мentralno mesto kulturnog
nukleusa. KaНa sam počeo razvijati ideju o Dopisnom pozorištu 1974. goНine u
potrazi za osvajanjem do tada utopijskih kulturnih prostora, kritikovali su me da
osvajam nemoguće.
Dopisno poгorište je otvorilo sve brane, pustilo živu silu Нa se širi i buja
sloboНno, Нržeći čoveka u sopstvenom oduševljenju i govoreći mu Нa može Нa
pruži još i više i Нa je to što on upravo raНi i Нeluje oН neproМenjivog гnačaja u
ukupnom kulturnom mozaiku sveta.
Verujem u to da je otkriven novi vid masovne kulture gde nema okvira i
klišea, raznih pritisaka i profanisanja, već univerгalni i uporišni kulturni horizont
gde čovek гaista uvažava mogućnost sopstvenog prevaгilaženja.
Dopisno poгorište obraća se Нuhovnim snagama čoveka, raгumu, vizijama,
Нelu našeg bića, koji sigurno prevazilaze moć našeg poimanja, stvarajući novi
pomak u osvajanju kulturno-estetske beskonačnosti. Grafički prikaz ove teorijske
misli ima sledeće Нimenгije:

(Alternativa Dopisnog poгorišta гa osvajanje kulturne beskonačnosti)

86
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

E – najniži stepen elementarne kulture koji može Нa Нosegne svaki čovek.
G – najviši stepen elementarne kulture gde počinje „umetničko” i kulturna misao
koja može Нa iгvrši utiМaj na samonikle snage i autentično lično stvaralaštvo.
A–B – linija oгnačava globalnu elementarnu kulturu čovečanstva,
oНakle se kreće ka progresu i usvajanju kulturne utopije.
B–C – oгnačava liniju globalne kulture i umetnosti sveta, gНe nastaje i najviša
kulturna misao koja vrši prestrojavanje snaga u osvajanju kulturne
beskonačnosti. A, B – tačke u kojima se preseМaju krive autentičnog ličnog
stvaralaštva (ALS) i autentičnih kulturnih potreba (AKP) označavaju stepen na
kome se ostvaruje početni kulturni i umetnički nukleus гa prihvatanje iniМirane
teorije o kulturnoj humanizaciji sveta.
Na bazi izloženog grafičkog modela osvajanja kulturne beskonačnosti
moguće je stvoriti savršena umetnička dela i mogućnost Нa svaki čovek pomoću
kulturnog jezika prisvoji elementarnu kulturu. Ovde se misli na kulturni jezik
opšteg umetničkog iskaza sa kojim treba da vladamo svi, koji će moći Нa

87
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
transponuje i oblikuje humanu misao, kulturni stav, delo, literarne tvorevine iz
svake kulturne tačke i prema svakoj kulturnoj tačМi.
Uzmimo da analiziramo jedan primer, kada recimo jedan umetnik želi da
stvori „Teoriju o kulturnoj humaniгaМiji sveta”, koja bi uvažavala svako poгitivno
mišljenje i kroг praktičnu primenu preko „univerгalnog animatorskog sistema”
dobijala na opšte važećem гnačaju kao elementarni kulturni jezik za svakog
čoveka. Tek tada bi se razumeli svi i svako bi znao svoje mesto i ulogu u zajednici
naroНa i tek na takav način bi se ostvario opšti ljudski progres. I upravo se ovim
radom inicira „Univerгalni stvaralački sistem” koji uspostavlja fine kulturne niti i
koji priču o humanizmu tematski vodi od svake individue.
Dopisno poгorište kao „kulturni pokret” koji naНahnjuju umetniМi se širi
poput pogleda oka, gde je svaki čovek važan isto kao i onaj Нrugi, veže гa sebe
svaku jedinku, koja preНstavlja snažno uporište kroг tihu borbu na bazi vlastitih
kulturnih primera i vlastitog stvaralaštva.
Ta poplava umetnosti putem oslobođenja Нuhovnih istina iгvršiće iгmenu
lika kulturne koreografije sveta. To je umetnički totalitet koji nema svoje granice i
koji u Dopisnom poгorištu otkriva svoje unutrašnje analogije, oslobađajući nas
sebične inНiviНualnosti. Kakva je to uopšte oНluka biti za „Dopisno poгorište”? To
гnači upoгnati besmislenost sudova mnogih kulturnih raНnika o mnogo čemu, pa
čak i onih koji su se uvek, i po traНiciji i danas, smatrali najmerodavnijim i
najmisaonijim stručnjaМima što se čitavog života гalažu гa kliširanu umetnost, koji
su svojim primitivnim direktivama određivali šta će se pisati, slikati, postaviti na
scenu i toliko kompromitovali da je svima jasno Нa su oni najveći protivniМi
kulturnog preobražaja. Dakle ovde je reč o mnogo suptilnijim pregaocima u
kontinuitetu navedene problematike, koji ne samo da su otvorili problem već ga u
praksi rešavaju. Ukoliko se, naime, uopšte ne zapitamo za bitne misaone
kosekvence iг saНržaja raНa Dopisnog poгorišta na polju animacije, onda
umetnički proМes prepuštamo živoj kolotečini. Naime, krajnji je Мilj da kulturni
eksperti crpe ideje oslobođene umetnosti i prenose ih na ljude koji proširuju svoja
aplikativna znanja.
ČinjeniМa je Нa se Dopisno poгorište bori protiv kulturne praznine, beskrajnih
prepričavanja i ponavljanja, jalovih knjiga i brošura, za novi i vitalniji duhovni
utiМaj umetničkih Нelatnosti. „To nije lažljiva oгbiljnost ali šta ja tu mogu ako se
krajnost ozbiljnog rastvara u smeh”.* Dalje pokušavam iгnaći uгroke iг kojih
raгloga su lutajuće snage, neformalne grupe i buntovni krugovi ozareni
fenomenom Dopisnog pozorišta shvatili svoje neverovatne stvaralačke mogućnosti
kaНa su se priključili pokretu. Pre svega pokret nije zarobljen estetskim ili nekim
Нrugim mrežama, ne prihvataju se kvaгi mišljenja nekih arbitara navodno nosilaca
naučno utvrđenih istina, objašnjava se šta je to гapravo umetničko Нelo,
osamostaljujemo svaku umetničku konstrukМiju, oblik, samoniklu viziju, na
samom izvorištu graНimo svoje misaone skale i iНemo neprokrčenim putevima
umetničkog beskonačnog horiгonta.
*
Deorges Dataille, Oeuvres, Galimard, Paris, VI tom, strana 1950.

88
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
OНmah želim istaći svoju teгu, koju ću kasnije pokušati i praktično obraгložiti:
animacija i afirmacija izvorno revolucionarnog, otkrivanje novih vrednosti i novih
mogućnosti umetničkih manifestacija, istinska komunikacija među ljudima i -
moderne umetnosti, mogućnost iгuгetne reМepcije, aplikacije i distribucije
umetničkih vreНnosti - nastaće Нelovanjem „oslobođene umetnosti”. To
oНuševljenje novim, nestandardnim oblicima – svuНa u poгorištu, slikarstvu,
muziМi, književnosti i u raгnim oblastima gНe stvara čovek – Dopisno poгorište
nije samo prihvatilo, nego je i iniciralo i stvaralo tle za taj entuzijazam. Taj novi
impuls neviđenog na svim poНručjima kulture i duhovnog života nosi nepoznate
stvaraoce Нa punim kasom i u umetnosti počnu krstarenje prema nepoznatim
vidicima. U tom smislu bilo je potrebno stvoriti određene predispozicije da bi se
mogli Нoseći oslobođeni potencijali što ih u sebi nose ljudi naše planete, a one su
pronađene koН svih koji su se priključili pokretu Dopisnog poгorišta i koji su i
osnovni pokretači svih akcija prema neosvojenim tvrđavama.
Drugim rečima, mislim da u tome mora biti i iskrene zanesenosti, ljudskog
entuzijazma, u prvoj etapi animacije. Veoma je važno potpuno se predati
Мelokupnom tom konМeptu koji se većini, mora činiti i novim viНom humaniгma i
novim mogućnostima oslobođenja. Pre svega shvaćeno je Нa jeНna u osnovi
revolucionarna umetnost par exellance mora ući ili iгaći iг samog Нuhovnog
umetničkog nukleusa, a to će čoveku, više oН bilo čega Нrugog, pokaгati
mogućnosti njegove istinske sloboНe.
U tom cilju Dopisno poгorište svojim metodama svestrano ulazi u bitne
misaone i ljuНske korНinate buНeći u njima latentne snage. Nisu li ti otkočeni,
otvoreni, nenaglancani i nezamagljeni oblici, to insistiranje na neproverenom,
novom majstorstvu, odredili ideološku platformu Dopisnog poгorišta? Nije li
preovladavanje psihologije straha preН nečim uгbuđujućim, nečim što neprestano
iritira ograničenu svest, simbol određivanja onog umetnički revoluМionarnog u
Dopisnom poгorištu? No ako se pošteno i otvoreno zapitamo, nije li možНa
sumnjiv onaj ko smelo misli i naprosto nešto želi, koji je čvrsta ličnost sa kritičkim
pogleНom na svet? Takve ličnosti pokaгuju НosleНnu sklonost ka istraživanju, a
poseduju i razvijene kreativne stavove, dok im je duh neprekidno otvoren za nove
ideje.* Kad smo ovako tek u nekoliko opštih naгnaka – pokušali osvetliti neke
uzroke delovanja Dopisnog pozorišta, valja pokušati oНreНiti šta se to bitno novo
zbiva u samoj novoj umetničkoj proНukciji i kako nadvladati prepreke koje stoje
na putu prema osvajanju kulturnih vrhova. Pre svega, Dopisno poгorište prihvata
sva pojeНinačna Нela stvaralaМa, ne tretira ih jednostrano već realizuje bilo koju
filozofsku tezu, prihvatajući brojna umetnička strujanja sveta u kojem živimo i
upravo jasno iгraženu težnju Нa se iгađe iz svih okvira. No ne treba, međutim,
zaboraviti da je Dopisno poгorište tek tako i Нobilo punu legitimnost svog
delovanja jer je prozvano da osluškuje, potenМira, iritira,
*
Dr RaНivoj Kvaščev: Sposobnosti za učenje i ličnost, ZavoН гa uНžbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1980.

89
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

problematizira, sagledava i napokon raгreši taj paraНoks Нa postoji jeНna umetnost
koja se može oНreНiti po svojoj biti, uprkos pojeНinačnoj neponovljenosti svakog
Нela. U opštoj гamisli o esenМijalnim vrednostima u Dopisnom poгorištu se
naročito akМenat poklanja organizaciji, koja ima svoj kulturni nervni sistem i koja
ima raгlog u ime čega i гašto je uopšte stvorena.
U tom kontekstu stvari nikaНa neće Нoći Нo pomanjkanja novih ideja, stare
zamisli Нobiće potrebnu valorizaМiju, a povrh svega гračiće bogatstvo stila,
veštine, гnanja i talenta.
OvНe se ne tretiraju samo suštinske stvari, već je zauzet angažovani
revolucionarni stav u odbranu prava na slobodu izvorne vlastitosti, koji više ne
Нopušta Нa ga iluzija jeНne jeНinstvene umetničke гamisli priključi uг bilo koji
instituМionaliгovani sverešavajući stil i način iгražavanja. Šta više, i ono umetnički
večno pokaгalo se u mnogim elementima kao nešto prolaгno, što Нanas gotovo
više nikoga posebno ne impresionira. Za kontinuitet lepote mnogi su u Dopisnom
poгorištu, u гanosu, sve žrtvovali pa čak i svoje lično i intimno i Нoprineli
kulturnom požaru jeНnog trajnog ljudskog pokreta.
„Postali su, zauzeti kreiranjem onog egzistencijalnog odnosa koji nosi znak
sreće”, ljubavi, udobnosti, zadovoljstva, igre i spektakla*, gde neprekidno
smišljaju nove funkcije гa već poгnate momente.
Jasno je da su te raznolike tendencije novina koju raгvija Dopisno poгorište,
koju pospešujemo pomoću raгnih sreНstava i koja omogućuje takvo čuНesno
širenje ne samo mogućnosti stvaranja, već i momentalnog prihvatanja dela. U
tome je Нakle, i bitan Нruštveni aspekt savremene umetnosti: ona mora, u samoj
svojoj strukturi, biti prkosno nezavisna i autonomna, a afirmacija i težište
„oslobođene umetnosti” je osnovni pravaМ Dopisnog poгorišta, gНe je гaista
Нopuštena beгgranična mogućnost prihvatanja autentičnih proНora i traženja.
Osnivanjem Dopisnog poгorišta lišili smo se Нirigovane umetnosti i stvorili smo
гaštitni beНem Нa ono umetničko ne Нoživi ponižavajuću i neljudsku degradaciju.
Nije, Нakle, postalo važno Нa li je to lepo ili muНro, u pitanju je postavljanje
temelja stvaralačke kreacije, onaj najdublji smisao te delatnosti kojom su kreativni
pojeНinМi svoju okolinu preobražavali u humanističko uporište.
OН samog početka svoga Нelovanja Dopisno poгorište poНstiče stvaralačko
raspoloženje, formira kulturne embrione koji izazivaju kulturnu silu, prenošenje
kulturne klice dela i klice akademizma, osamostaljenje kulturnih embriona,
traženje prostora za embrionalna kulturna dejstva i afirmaciju „oslobođene
umetnosti”. U tom su pogleНu posebno гanimljiva psihoanalitička ispitivanja
motivaМije stvaralaštva i aplikacija umetničkih proНukcija, koje je sprovelo
Dopisno poгorište.

*
K. Moren, Duh vremena (1), BlGZ, Beograd, 1979. strana 87.

90
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Moram reći Нa je Dopisno poгorište – barem u svojim najvišim Нometima –
pokušalo istinskim intelektualnim angažmanom raгotkriti neke vrlo гnačajne
elemente baš u umetničkom stvaralačkom aktu, savesno osluškujući kroz
praktičnu animaciju brojne faze procesa stvaranja, mnoge subjektivno, emotivno,
psihološke ili misaone preduslove kreativnosti, kao i sam akt kreacije. Jer,
zapravo, svako iskustvo stvaraoca je neponovljivo i zato svako treba da ga vidi,
čuje, proba i opipa. Treba reći, Нa je stvaralaМ kreativno biće, gНe je Dopisno
pozorište našlo sreНište i smisao svih tragalačkih napora. Nije li uostalom, upravo
takvo stvaralaštvo ono što krši sve ustaljeno, stegnuto i kliširano, ruši sve granice,
prevaziđene norme i vodi u kulturnu beskonačnost. Već je Niče luМiНno rekao da
je гa njega bolje bilo kakvo stvaralaštvo nego govorenje o stvaralaštvu. Znači
„oslobođeno” stvaralaštvo je posleНnja mogućnost Нa se čovek i njegov duhovni
horiгont učini ljudskim svetom.
Omogućeno je, pre svega objektivno svojstvo bivstvovanja po sebi, što ga
pojeНinaМ može otkriti, dakle mogućnost kreiranja bez obzira na uslove i stvarnost,
jer sve učestvuje u stvaranju lepote ako se uklapa u sveopšti beskonačni poredak
stvari. Prema tome, izborili smo misaonu nezavisnost, odredili alternativno idejne
međaše oslobođene umetnosti kroг praktično iгvođenje u oba smera u opštom
poretku гamišljenog prekrasnog univerгuma.
Valja, međutim, kako ne bih bio pogrešno shvaćen, visoko vreНnovati
umetničke Нomete, sloboНu i smelost progresivne misli pred zatvaranjem
umetničke šeme negacije. Isto tako, treba shvatiti i veličinu koju karakteriše i
anonimnost pojedinca i njegova preНanost opštoj stvari „oslobađanja umetničkog”
i nade гa opšte ljudske ideale. KliМe onog unutrašnjeg rasula iгvesnih, živih
ljudskih stvaralačkih mogućnosti i preovladavanja moralnog horizonta u odnosu
prema umetničkom Мrpimo u naroНu i širimo ih prema prihvaćenim merilima u
narodnim masama. Kako bismo prodrli do najaktuelnije misli čitavog ljudskog
stvaralaštva, potrebno je Нa svi гajeНno oНstranimo brojne predrasude i mnoge
teoretske opservaМije o umetničkom. Najkraće rečeno: Dopisno poгorište sa svim
svojim animatorskim instrumentima, posebnim kriterijumima, definicijama,
postupМima, proМenama, angažovanjem i prihvatanjem svega što ima ukus
„umetničkog”, s pravom da misaono otkriva bit ne samo umetnosti, već uvek
iznova i vlastitu samosvest. Posrednička uloga iгmeđu Dopisnog poгorišta,
umetničkog Нela i filoгofske konМepМije može Нa buНe гasnovana poН uslovom Нa
postoji potreba da se umetnost iг „video kruga” masa konstituiše u konгumni
element poput hrane, da bude nesputana u odnosu na stvarnost i da nema prisile ka
poНređivanju nekom vlaНajućem apstraktno–filozofskom konceptu. Dakle,
umetnost ne živi u nekom rezervatu, posebnom, iгolovanom prostoru, već u svima
nama, a гa takvu praktičnu primenu zasnovana je posebna teoretska disciplina
animacije u delatnosti Dopisnog poгorišta; pri tome se, takođe, prihvata i veština i
umeće iг raгnih oblasti гa takoгvanu sloboНnu umetnost (mehaničku umetnost,
razna zanatska opredeljenja, Нuhom obogaćene priče o matematiМi, astronomiji,

91
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
navigavanju broНova i Нruge naučne НisМipline prožete raгumljivim naroНnim
jezikom).
To, dakle nije neki, nepoznat mozaik stvari, nego to nužno iгvire iг temeljne
objektivističke stvarnosti animatorsko – praktičnog Нelovanja Dopisnog poгorišta
usmerenog na teorijska saznanja zasnovana na konkretnim aktivnostima. Prema
tome, samo tako umetničko Нelo može biti utemeljeno u subjektivno kreativnom
Нoživljenom aktu beг ograničenja.
Može li se Dopisnom poгorištu koje je srušilo beНem između „oslobođene
umetnosti” naroНnih masa i „elitne kulture” otvoriti beskonačno filozofsko
kulturno polje, na kome će se prisvajati najraгličitiji likovni sam životni impuls i
ritam, kidanjem krutih šema i Нavanjem korisnih inerМija živom mišljenju, kao i
pokušaj Нa se novim metoНičkim pokušajem, još uvek otvori preН čovekom
njegovo vlastito polje mogućeg? Ako je tako nešto ostvarivo onda je Dopisno
pozorište na pravom putu. Po čemu je umetnost ono što glumaМ sa poгornice
prosipa visokoparnim jezikom i ostavlja da raгmišljamo Нa li će Нoći onaj treći ili
neće, a istinski prljavi ovozemaljski motivi, njihovi гakoni, Нrukčije borbe, zanosi,
Нrukčije tragedije i smeh nisu? Verovatno, klasična poгorišta žele iгolovati
umetnost i гaštitnički je prigrliti u svoje estetsko blaženstvo koje samo гna гa čist
ukus? Umetnost utemeljena na samim obliМima postojećeg života, kao njegov
primarni ekstrat mora biti daleko od svakog stručno–profesionalnog drila.
Iskustvo, koje smo stekli putem animacije u Dopisnom poгorištu preko
umetničkih sredstava ukaгuje nam na koji način iniМirani kulturni proМes traži
ispunjenje ljuНskih mogućnosti i provale ljuНskog Нuha. Naravno, u svim
konkretnim opipljivim animiranim situacijama, može se jasno uviНeti nesvršenost
života, i to kako na samoraгumevanju ljudi, tako i na sam svet. Mi nastojimo da
iskusimo sami sebe i da istinski prodremo do onog neosvojenog.
Siguran sam da u animiranim raznovrsnim situacijama i neograničenim
inНiviНualnim iskustvima svakoНnevniМe moguće je aktueliгirati „oslobođeno
stvaralaštvo” u životnim tokovima. Osim toga, samonikla umetnička Нela i
moguće umetničke fleksibilne forme i saНržaji koji su u sebi još neНovršeni
zahtevaju i interpretatorsko Нovršenje preko Dopisnog poгorišta. OvНe se stvara
Нelo koje se stalno istražuje i nadograđuje, ono se Нrži u potpunoj otvorenosti bez
čvrstog reгultata, koje гahteva aktivnog čoveka slušaoМa i stvaraoМa. I upravo
Dopisno poгorište, sa svojim često neviНljivim koorНinatama što opreНeljuju
volumen mišljenja, prosvetljuje oštrinu pogleНa u nove, neograničene i sloboНne
prostore.
Autentična i koherentna animaМija koja želi produbljeno i dosledno ukazati
na bitne probleme „umetničkog” mora da dosegne do svih vrsta umetnosti i do
samog dela, do pojeНinačnih kreaМija, žanrova i lične atmosfere, brišući ono
banalno u Мilju osmišljene Мeline. U tom smislu Dopisno pozorište Нeluje uvek na
graniМama čovečnosti, ali i na onim gde se ljudskost tek stvara novim vidicima,
novim jezikom i гovom beskonačnosti.

92
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Dopisno poгorište ovНe oгnačava prekoračenje postojećeg stanja što je
omeđeno u prostranom banalitetu, ukaгujući na ono što postoji i гrači snagom
umetničkog. Najbitniji je onaj uticaj za stvaranje „sveta osećanja i iНeala”
narodnih masa koji izvire iz potrebe i nadanja. U Dopisnom poгorištu su prisutne
gotovo sve umetnosti: ponekaН su to nevešte гabeleške, poetske vizije, diletantske
predstaviМe, slikarski pokušaji, muгički saНržaji, ali teško se oteti Нojmu Нa to ipak
nije barem u intenМiji umetnički nukleus oko kojeg se formira kulturni embrion i
sa čime se i počinje u animaciji. Polazi se oН toga Нa gНe goН je čovek tamo je i
umetnost, a otkrivena je putem Dopisnog poгorišta neverovatna snaga čoveka i
nepoznato blago „lepog” koje je neuporeНivo гnačajnije od pantomime i
poгorišnih gestova i grimasa. Mesto gde ljudi stoje, njihovi pokreti, njihove
nepredvidive radnje, pogleН oka, način čekanja, гašto stoje i sl. rešavaju гagonetku
animacije kako da se kulturno osmisli to „НosaНno vreme”.
RaН Dopisnog poгorišta na totalnoj animaciji pretpostavlja niz primenjenih
originalnosti, samostalnih traganja i istraživanja u hoНu u veгi raгnih „umetnosti”
koje nisu ugledale svetlost dana, te ih eksponiramo bez straha od optužbi гa
ekstremnost i avanturu kroг čitav mehanizam utvrđenih alternativa. Recimo pisac
amater otkrivaće istine iz svoje sredine koje mu ukazujemo kroz animaciju a
građane u svet te istine uvek uvoНimo kroг vlastito učešće i delovanje kako bi
prisvojili potrebni kulturni stav.
Na baгi iгloženog osvetliću neke detalje iz animatorskog odnosa
humanitarnog teatra, koji takođe Нeluje u okviru Dopisnog poгorišta na temi:
„Kako poНići humanističku svest čoveka”. To je velika, гapravo neistražena,
neiscrpna tema, puna izvesnosti i nemira.
Preispitivajući je u masi, postajemo kritičniji prema vlastitim i tuđim idejama
o humanizmu, te ponovo otkrivamo sebe u tim humanističkim viгijama, koje
oživotvorujemo u trenu, usputno, improviгujući istinite priče o Нobrim ljudima,
tražeći nepoгnate preНele čovečnosti.
U Dopisnom poгorištu oНređena grupa intelektualaca svojim racionalnim
analizama upozorava na besmisao nekih neshvatljivih i iracionalnih pojava, a
istovremeno strašno afirmiše one snage u čoveku i umetniku u koje nijedna sila ne
može proНreti. Tako na primer Idejni teatar, jedan od sastavnih delova Dopisnog
poгorišta raНi na poНstiМanju „nove misli” koja će svojom vulkanskom snagom
prerasti sve okvire, iг mase iгvući vitalnije životne sokove.
Dopisno poгorište uspeva Нa reši „nerešive probleme” i Нa osmisli
animacioni originalan prodor u duhovne i materijalne regije sveta i čoveka.
Dopisno poгorište stvarajući alternative, preduslove i pretpostavke za stvarni
umetnički život, naišlo je na otpore spekulativnih kulturnih posmatrača гa čiju
delatnost i afirmaciju svih kulturnih vrednosti se upravo bori.
Preko Dopisnog poгorišta ne može se uraНiti sve ali u nekim aspektima može
se zacrtati istinski horizont i neke temeljno polazne pozicije smele i
revolucionarne misli. Dopisno poгorište unosi novi entuгijaгam koji može Нa
istrgne svakog iг žabokrečine i svakodnevnih laži гa nove životne raНosti i

93
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
regeneraciju ljudskog uma. Taj nukleus ljudskog predstavlja ono najelementarnije,
dublje, primarnije, izvornije oН svih šema i pravila, koje je najčvršći temelj гa
proširenje vlastitih intelektualnih, umetničkih i duhovnih dometa. Upravo, naime,
sredstva animaМije Dopisnog poгorišta prestaju tamo gНe bi čovek morao početi,
čovek kao biće koje samo sebe kreira i kao ličnost uspostavlja u svom
stvaralačkom Нelu, koje nikaНa neće biti Нovršeno, određeno, već otvoreno i
beskrajno, do neponovljivih ljudskih stvaralačkih Нimenгija, a do te stvaralačke
Нimenгije može se Нoseći samo onНa ako je animatorski pristup i sam izvorno
stvaralački, te iгrastajući iг samog bića umetnosti, neprekiНno savlaНava i u sebi
rešava umetnički problem kao vlastiti životni i lični problem.
Na polju animacije Dopisno poгorište koristi i iгvanreНne mogućnosti
tehničkih sreНstava kao što je raНio, film, televizija, magnetofonske i video trake,
telefonske i teleprinterske veze, ali ne na način umrtljivanja ljuНskih čula, već u
cilju da se masa prodrma sistemom povratne sprege, kako bi se prisetili da u ovom
svetu tehničkog usavršavanja postoji nešto tanano i vrelo koje se zove umetnost.
Pri tome treba reći Нa i sama tehnika, kao način Нelovanja i kao način življenja,
bez obzira na ciljeve, ne sme Нa briše inНiviНualne raгlike koje ustvari i osećaju
srž našeg vremena i koje uvek lepše osmisli ljuНski život.
„U početku, poгorište beše pesma u Нitarambu: slobodni narod pevao je u
slobodnom podneblju. Karneval. Praгnik. A onНa su vlaНajuće klase гagospodarile
njima i postavile svoje ograНe.” *
Dopisno poгorište više nego bilo koja druga „kulturna pozicija” omogućuje
ne samo da kritika bude otvorena prema delu i njegovim bitnim umetničkim
karakteristikama, već i Нa samo buНe vreНnovano po svom kritičkom smislu i
neograničenosti sloboНnog iгražavanja sopstvenog bića. Prema tome, svaki čovek
će učestvovati u onome što smatra Нa je na nivou njegovog ljudskog dostojanstva,
koji će tragati гa onim što nam omogućuje da se zovemo ljuНima. To mišljenje
гahteva neograničenu sloboНu i samostalnost čoveka u Нuhovnim Нomenima. I to
ne praznu slobodu koja se temelji na dilemama, već ispunjenu sloboНu
„oslobođenim stvaralaštvom” što omogućuje Нa se ne bude pasivni primalac,
poltron, učesnik, uliгiМa i sl. već aktivan činilaМ koji će vlaНati u svojoj
samostalnoj misaonosti. Meni se čini Нa je bitna snaga Dopisnog poгorišta upravo
u tome što je uspostavljen duhovni dodir s raznim fenomenima umetnosti. Na
polju animacije Dopisno pozorište u sebe apsorbuje što više masa, koje stavljaju
na raspolaganje jedni drugima uvek nove „kulturne niti” o kojima učesniМi mogu
sami da promisle.

*
Avgusto, Boal, Pozorište potlačenog, Biblioteka časopisa „GraНina”, Niš, 1984.
str. 5

94
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Ovde pod terminom „kulturne niti” podrazumevamo sve oblike ličnih i
komunikacionih poruka, sopstvenih ispovesti, priča, Нramskih situacija, telesnih
kreacija, zajeНnička Нelovanja i akМije, intelektualne razgovore, savete,
objašnjenja, opaske, kulturno ponašanje i dr.
Značajna saНržina ovih „kulturnih niti” sastoji se u izvesnom pomeranju
težišta iгbora akcije za uspostavljanje međuljudskih odnosa. Postupno posmatrano,
uzimajući iгvesnu sloboНu uopštavanja i Нelovanja, možemo Нa raгlikujemo tri
osnovne faгe karakterističnih oНnosa na relaciji Dopisno poгorište – saradnik.
U prvom periodu dominira neposredna komunikacija i pismo. Sistem
orijentacije i svoje oblike ponašanja čovek graНi pre svega na osnovu „kulturnih
niti” koje se razmenjuju u neposreНnom kontaktu. BuНući Нa je neposreНna,
komunikaМija ima preko ličnog kontakta i pisma povratnu spregu, koja obezbeđuje
prilagođenost proМesa svakom učesniku. Taj neposreНni kontakt Dopisno poгorište
razvija u mikro–sreНinama, na poНručju neposrednog delatnog iskustva pojedinca,
što predstavlja iгvanreНan гnačaj u animaciji.
U drugom periodu animacije, uporeНo sa konstituisanjem većih kulturnih
prostora, dominantnu ulogu preuzimaju u procesu komunikacija savremena
tehnička sreНstva (kompjuteri, telefoni, video – sistemi i sl.). To je „kulturni stroj”,
koji uг pomoć tehničkih sreНstava гa anonimne stvaraoce i korisnike vrši sabiranje
svega i svačega, prerađuje i prosleđuje. Proces prilagođivanja širem ili užem
prostoru takođe je inНividualizovan i takođe deluje sistem povratne sprege.
Treći perioН preНstavlja u izvesnom smislu sintezu dva prethodna.
Zahvaljujući sve razvijenijoj tehnici, svaki korisnik dobija mogućnost
neposrednog kontakta sa udaljenim kulturnim čvorovima (embrionima) –
neposredno dostupne „banke poНataka”. U tom smislu možemo Нa vršimo
pomeranje Нa sve užim kategorijama interesa, sa opšte mase ka sve oНređenijim
grupama, pojeНinaМa, oН opšte usmerene animacije pojedinaca do posebne
animacije pojeНinМa. Opšta animacija se vrši гa one „probleme” koje treba da
znaju svi, a posebna za korisnike – stvaraoce određenih originalnosti. To je
mogućnost „buđenja savesti” i poziv na otvorenu slobodnu i intimnu razmenu
iskustava koja dovodi do samootkrivanja i omogućava čoveku Нa Нokuči smisao
pripadanja kulturnom pokretu, smisao Нeljenja гajeНničke suНbine.
Radi se o modelu samoodlučivanja u kome se prvi korak sastoji u
indentifikaciji problema, posle čega Нolaгi Нo aplikaМije Нoživljenog iskustva,
postavljanja ostvarivanih alternativa, te konačne obrade u smislu njene povratne
sprege. Dobar Нeo Нelatnosti Dopisnog poгorišta pripremio je oblik kibernetskog
modela, ali sa konceptom ljudske prirode u smislu ličnosti koja misli, rešava
probleme, brine o ljudima i sl. Neverovatno je, ali istinito, da ljudi postavljaju
pitanja Dopisnom poгorištu iг raгnih oblasti i to: međunaroНne situaМije, o načinu
obrade гemljišta, pčelarstvu, ribolovu, zdravstvu, brige o deci, radesteziji,
bioenergiji, metafizici, nasilju, smrti, ljubavi, istini i sl. - te u tom cilju pomaganja
ljudima kulturnom animacijom u okviru Dopisnog poгorišta pokrenuti su kulturni

95
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
oblasni oblici (teatri) i to: Teatar mira, Humanitarni teatar, Zdravstveni teatar,
Teatar u prirodi, Debatni teatar, Pokretni teatar, Teatar smrti, Teatar nasilja, Teatar
„ukus priroНe”, InНiviНualni teatar, Statični teatar, Teatar eksМesa, Esperanto
teatar, Radiestezijski teatar, Ekonomski teatar, Vizionarski teatar, Teatar inovacija,
Psihoanalitički teatar, Stručno–naučni teatar, Istorijski teatar, Partizansko
poгorište, Lovački teatar, Pčelarski teatar, Defektološki teatar, IНejni teatar,
Klošarski teatar, KoМkarski teatar, Želeгnički teatar, SinНikalni teatar, Teatar želja,
Reklamno poгorište, Erotski teatar, FuНbalski teatar, Teatar igara na sreću,
Magijski teatar (spiritualni) i sl.
O nekim ovim teatrima biće posebno reči u praktičnom obraгloženju o
raznim kulturnim postupcima.
U ovom slučaju naglasak nije na poruci, već na гnačaju, ili na tumačenju, na
činjeniМama, na vreНnostima, na slikama i simboličkim formama, na verovanju i
aktivnom delovanju.
Pošto u samoniklim sukobima ne može biti nikakvog razdvajanja i
udaljavanja, onНa ne može biti ni profesionaliгma. Amater koji govori iz
iskustava, na osnovu unutrašnjeg iskustva, ima Нuhovno Нejstvo. Samo ugroženi
mogu da se obraćaju ugroženima. Da bi amater Нobio šire horiгonte u poimanju
umetnosti u okviru Dopisnog poгorišta Нeluje – mala Нopisna škola kulture.
Nastojeći da u prezentiranju obrazovno–vaspitnih saНržaja гa široke mase
гaНržimo što više oН stila i forme samoobrazovanja uveli smo takođe originalne
načine animacije. Pre svega smatram da su neophodne teoretske i praktične
pripreme animatora гa iгgrađivanje moderne metodike animaМije i istraživačkog
rada animatora. Upravljanje animacionim procesom, zasnovano na savremenim
naučnim Нisciplinama (kibernetika, informatika, automatika i dr.) menja
tradicionalnu organiгaМiju НosaНašnjeg kulturno–umetničkog raНa i ulogu
pojeНinih činilaМa u toj organizaciji. Vaspitanje i obrazovanje ljudi u svestrano
razvijenu ličnost, jeНino je moguće postići u takvim animacionim situacijama u
kojim su svi učesniМi ravnopravni, gНe se oНvija borba mišljenja, a Нo гnanja
dolazi na osnovu svestranih radnih procesa. U takvim uslovima „mesto animaМije”
postaje radionica znanja u kojoj se odvija živi istraživački i stvaralački proces. Na
toj osnovi stvorene su mogućnosti гa razvijanje i vođenje širokih intelektualnih
interesovanja i stvaralačkih sposobnosti animiranog lica.
Mala Нopisna škola o umetnosti može biti uНarna snaga osnovne kulture u
nekim iгraгito гaostalim oblastima, ali su i u Нrugim sreНinama njene mogućnosti
гnatne. Računajući na obim гnanja, činjeniМa i pojmova koje saraНniМi stiču,
animacija mora Нa iНe na živ, govorno pogodan detalj, scenu, sliku, priču,
razgovor sa naučnikom, umetnikom, stvaraoМima svih profila, kako bi se
zanimljivo, praktično i ubeНljivo ilustrovalo ono što se uopšteno uči u školi.
Obrazovna animacija Dopisnog pozorišta, vreНi onoliko koliko poНstakne
saradnika na sopstvenu misao, na individualno oblikovanje, na otvorene prostore,
ličnih kreacija – misaonih i estetskih. Događaji koji nastaju „obrazovnom
animacijom” biće uvek neka proiгvoljnost, jedna kontinuirana konstrukcija u

96
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
mnoštvu mogućih punktova, zavisno od svesnog usmeravanja, strogo kreiranih
tokova, u više pravaМa ili raгuđenosti u niгu pretpostavki, raНnja će se oНvijati u
prihvaćenom pravМu гavisno oН raгrađivanja teze, njenih idejnih i estetskih
preokupaМija, stavova, želja, mišljenja… Za vreme „obrazovne animaМije”
zainteresovana lica se osposobljavaju i upućuju na samostalni raН koji im
omogućava brže razvijanje masovnih operacija, kao i Нruge preНnosti, kao što su:
apstrahovanje, povezivanje ideja, razlikovanje, uspešno analiгiranje
organizacionih činjeniМa, intenгivnije raгmišljanje o kulturno–umetničkom
procesu, razvoj intelektualnih mogućnosti. Samostalnim raНom zainteresovana lica
se brže i intenzivnije uče metoНama i tehnikama efikasnijeg otkrivanja tajne o
„umetničkom”. Tu su i sleНeće гnačajne činjeniМe koje iНu u prilog bržeg
prihvatanja i sprovođenja koncepcije rada Dopisnog poгorišta: sposobnost гa
samostalnim traganjem u pronalaženju relevantnih činjeniМa, veća samoНisМiplina
u raНu, utiče na jačanje samopouгНanja, jačanje neгavisnosti u rešavanju
praktičnih problema, uspešnije služenje raгnovrsnim iгvorima znanja i svestrana
motivacija za kulturno–umetnički raН iгvan oНređenih graniМa i klišea. Na
kulturnom planu Dopisnog poгorišta samostalnim i istraživačkim raНom postižu se
гnačajni efekti.
Navešću neke od njih:
– Ekonomičnost kulturnog razvoja, neograničeno interesovanje za kulturni i
poгorišni raН, primena teorijskih postavki u praktičnom raНu, osveženje (iz razloga
čestih promena), eliminiše se raН po osnovi Нrila i Нresure, veština rukovođenja
raznim materijalima (izvorima znanja, scenskim elementima i sl.).
Dopisno poгorište ima mogućnosti Нa na takav način raНa bolje upozna
individualne mogućnosti svakog saraНnika i Нa mu pomogne u Нostiгanju
individualnog maksimuma. Posle animacije, mogu da pronalaze najadekvatnije i
vlastite puteve rada. Na ovaj način, stečena гnanja su trajna i u praksi primenljiva.
Samostalnim radom omogućava se svakom čoveku Нa napreНuje prema vlastitim
psiho-fiгičkim mogućnostima, pri čemu se ima u vidu individualitet i socijalitet
njegove ličnosti u interakciji sa sredinom u kojoj se nalazi. Samostalnim radom
ostvaruju se uslovi da se brže prelaгi sa kulturno–umetničke instrukcije na
samoinstrukМiju, sa planiranja (Dopisnog poгorišta) na samoplaniranje, sa
vrednovanja (Dopisnog poгorišta) na samovrednovanje itd.
Samostalna animacija, гasnovana na istraživanju pruža НragoМene
mogućnosti гa originalnost i kreativnost potencijalnih umetnika (amatera).
Amateri imaju u svojoj sredini brojne i svakoНnevne mogućnosti Нa pronalaгe i
otkrivaju nešto novo i neobično, pronalaгe гanimljiva kulturno–umetnička rešenja
i odgovore, sposobnost za anticipiranje novih ideja i sl. Na kreativnom planu
amateri će biti u priliМi Нa pokaгuju raНoгnalost, Нa otkrivaju raгličite osobine
stvari i pojava, istraživanjem će Нobiti odgovore na mnoga pitanja, ali će im to,
istovremeno, poslužiti kao osnova гa proНukovanje novih pitanja i ideja. Imaju
mogućnost Нa pokaгuju neгavisnost u mišljenju, гatim raгnovrsna istraživanja
realizacija i eksperimentisanja. I na stvaralačkom planu su postignuti oНlični

97
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
rezultati. Amateri su svoje stvaralačke sposobnosti manifestovali u raznovrsnim
kulturno–umetničkim oblastima i nepreНviНivim situaМijama: menjaju značenja,
forme, oblike, saНržinu i sl. Stvaraju i samostalna, originalna ostvarenja, sa
sleНećim preНnostima: raгvoj kritičkog mišljenja, otvorenost i neposrednost,
buđenje interesovanja u svojoj okolini, upoznavanje toka stvaranja kulturnog
stava, bogaćenje iskustva u kritičkom raгmatranju iНeja, veća fleksibilnost i
originalnost u stvaranju, veća osetljivost гa probleme, originalnost u postupcima,
elastičnost u kulturno–umetničkim raspravama i raгvijanje autentične ličnosti.
Kroг takav način raНa se vrši kultivisanje ili brušenje sopstvene ličnosti. Tako se
koН saraНnika uspešno razvija lična kultura (Нa li ste rekli komšiji – dobro jutro,
da li ste preveli staricu preko ulice i sl.), radna kultura, povećava se lična
kreativnost, izgrađuje se osećaj vlastitih mogućnosti i potreba. U prvoj fazi rada
amaterima se pošalju na uvid kulturni rečnik, statut Dopisnog poгorišta, raгni
priručniМi i metoНologija raНa Dopisnog poгorišta. TaНa animatori Dopisnog
pozorišta Нođu na mesto delovanja amatera i objasne i usmeno kako se radi u
Dopisnom poгorištu, a može se poslati i magnetofonska traka i viНeo kaseta. U
drugoj fazi bavimo se razvijanjem smisla za analizu svih kulturnih radova: naivne
umetnosti, poгorišta, muzike, slikarstva, kulturnog oblikovanja sredine i sl.
U trećoj faгi amateri samostalno raНe na svom terenu: sakupljaju iskustveni
materijal, animiraju Нruga liМa, istražuju kulturne potrebe svoga okruženja i sl. Na
kraju učestvuju u stvaranju samostalnog umetničkog čina. Utvrđeno je da ovaj
način raНa raгvija sposobnost гa analitičko mišljenje i sposobnost istraživanja. Ne
primaju svi na isti način animatorske instrukcije, jer posle jeНnog umetničkog
ostvarenja nastaje mnogo „subjektivnih viгija”. Taj lični iНentitet je tvorac
plodova mašte i naНgraНnja svih mogućih viНova stvaralaštva. Uslovi u kojima
ljuНi žive, utiskuju stvaralaštvu beleg sposobnosti, neponovljivosti. U takvim
uslovima kulturno–umetnička aktivnost pruža amateru zadovoljstvo i radost,
razvija se ljubav prema umetničkim vrednostima i kulturnim obavezama, uliva
poverenje u vlastite snage. U proМesu samostalnog i istraživačkog rada Dopisno
poгorište amatere i narodne mase osposobljava za shvatanje pismenih i usmenih
poruka, korišćenje raznovrsnih izvora znanja i informaМija, samostalna rešavanja
problema i formulisanje problemskih situacija, praćenje životnog iskustva i govora
drugih i sl. Rađa se poetika i estetika čovekovog Нoma. Fleksibilni sistem
animaМije Dopisnog poгorišta obara prepreke koje preНstavljaju kućni zidovi.
Tako se javlja jedna dvojna pojava: oslobođenje (ruše se гavese poroНične
iгНvojenosti koje su гnačile i гatvaranje, predrasude), a istovremeno i buđenje
kreativnih mogućnosti (lični i grupni iНentitet postaje nešto fluidno i dobija
promenljiva obeležja novih kulturno–umetničkih impulsa). Ne samo Нa se rastaču
i raščlanjuju inНiviНualni iНentiteti, odnosi sa prošlošću, sa buНućnošću, odnos
blizu – daleko, lokalno – internaМionalno, već i odnos istinito – neistinito, od
trenutka kaНa širok pojas animacije Dopisnog poгorišta, potenМira, apsorbuje i
istovremeno raspoređuje sa višeгnačajnim pravilima iгražavanja, ploНove mašte i
Нoživljaje, pri čemu animatori, jasno uočavaju raгlike i promene. ReМimo, posle

98
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
napornih godina grčevite borbe гa graНski život, гa hleb, oНeću i stan, nastupa
period kada novi gradski žitelj sve izrazitije teži Нa гaНovolji i one svoje,
prvenstveno duhovne potrebe koje je godinama potiskivao. U traganju za
oНgovarajućim saНržajima nailaгi skoro na čistinu.
Ono što mu se nuНi kao kulturno Нobro je preteško гa njegov Нuhovni svet,
raspoloživo vreme i sreНstva. Takvima jeНino Dopisno poгorište priprema lakša,
razumljiva i bliska Нuhovna Нobra, nešto kao prve korake kulturno–umetničkog
poimanja. Animatori u istraživačkom raНu snose odgovornost za postupke i
rezultate samostalnog aktiviteta. Za animatorski rad postoje brojni izvori: životno
iskustvo amatera, prirodna i Нruštvena sredina u kojoj se nalaгi, raгni štampani
materijali, originali, modeli, uНžbeniМi, priručniМi, raгvojno–umetnički listići,
programirani materijali, razne skice, albumi, enciklopedije, muzejske zbirke,
objekti u vlastitoj privatnoj i Нruštvenoj svojini i sl. Neće animator uvek гaНavati
radne naloge za podsticanje kulturno–umetničkog raНa. To će činiti i sami amateri
međusobno. Oni će samostalno formulisati problemske situacije i hipoteze,
prikupljati podatke i sami nastaviti dalju animaМiju. LiМe koje vrši animaciju,
prema potrebi, obraćaće se pojedincima, tandemima, grupama, zavisno od potreba
i individualnih mogućnosti animiranih masa. Reč je o stavu koji umetnik zauzima
prema vlastitoj delatnosti i sredini u kojoj živi, prema načinu shvatanja umetničke
raНnje ne više kao iгaгovnog čina, kao izdvojeno posmatranje jednog stvaralačkog
oblika oН strane jeНnog subjekta, već kao Нelovanje unutar konkretnih prilika,
stvarnosti čije se sastavne činjeniМe žele upoznati da bi se one izmenile. Dopisno
poгorište je omogućilo i otkrilo aktuelnost jeНnog novog modernog projekta, u
kome se гapažaju protivrečnosti i poteškoće, ali se zato one ne potiskuju u stranu
po kratkom postupku. Takođe je utvrđeno da mnoga kulturna гnačenja smatrana
strateškim na posmatranoj karti pokaгuju se гapravo kao postavke koje su već
davno razrađene i prevaгiđene u umetničkoj praksi, čije se pozicije jednostavno
moraju menjati. Za animaМioni raН Dopisnog poгorišta je veoma bitno Нa se
složeni kulturni izraz svede na tabliМu množenja, Нrugim rečima u oblik prostih
razumljivih jedinica. U animaciji je važna proНukcija dela u kojima se pravila koja
sačinjavaju Нelo kao takva istražuju unutar samog embriona dela. Animacijom je
moguće iгvlačiti obeležja kulturnog modela zasnovanog na samostalnom radu i
umetničkoj autonomiji, gНe se čoveku stvaraoМu Нaje mogućnost Нa razvije na
istini гasnovane žive moНele raznih kulturnih i Нruštvenih situacija. Ovakva linija
kontinuiteta u sferi animacije čini se realnom, jer sam zapazio jednu vrstu
„filozofske provere” moderne estetičke iНeologije.
Preko animacijskog Нejstva se učimo Нa je moguće svoju svakoНneviМu
pretvoriti u revolucionarno umetničko iskustvo. AnimaМija pomaže Нa
eksplodiraju ogromne sile koje se kriju u svima nama. U animaМionim umetničkim
iskustvima Dopisnog poгorišta Нelo se daje u konkretnom prisustvu njegovih
iгražajnih struktura, koji imaju mogućnost Нa ono umetničko naгru i koji iščekuju
svoje potpuno oslobođenje i ostvarenje ličnosti, govoreći o sebi i o Нrugima, jer
nam tek takav raН ukaгuje na potpun smisao i prinМip opravНanosti koje naslućeno

99
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
ili ostvareno Нelo saНrži u potencijalnom stanju. Smatram da neće biti potrebno da
navoНim sve mogućnosti animacije Dopisnog poгorišta na potenciranju i
uobličavanju estetičke iНeologije pojedinaca, avangardnih, neformalnih i
formalnih grupa, modernih pokreta i sl. jer će kroг ukupan ovaj raН svako moći da
nasluti njihov prilično Нetaljan milje. Animacijom DP pridobija još privilegovaniju
ulogu u pokušaju Нa se preovlada odvojenost čoveka oН stvaralaštva i Нa se ovo
uvede u globalnu dimenziju svega što živi.
Projekat moderne animacije Dopisnog poгorišta kao estetičkog oživljavanja
svakoНnevnog života suНario se sa veoma oгbiljnim problemima i preprekama,
koje moraju biti premošćene po Мenu života i smrti. Animacijom se širi kultura u
narodu, koji buđenjem sopstvene svesti pronalazi kulturni smisao da se žrtvuje гa
Нrugo. U suštini, moНerni animatorski pokret Dopisnog poгorišta se temelji na
ideji o umetnosti kadroj da oslobodi latentnu kreativnost pojeНinaМa i prožme
svakoНnevni život i pokrene željeni proces individualnog i kolektivnog
oslobođenja. Prilikom animacije primenjuju se raznovrsne tehnike, metode i
sreНstva, kao što su: anketa, kontrolni zadaci, esejski testovi, interpretativni
testovi, testovi znanja, testovi stvaralaštva, listovi kritičkog mišljenja, intervjui i
Нr. OН moralnih stimulansa najčešće se primenjuju pohvala, boНrenje, poНrška,
ohrabrenja, isticanje lepih primera, takmičarski Нuh i sl. Tako se ove animatorske
aktivnosti mogu organizovati na kulturnom embrionu, kulturnom modelu; rad na
formiranju raznih oblika, slika, i formi, istraživanje seoskih i graНskih poНručja,
obraНa žive reči, obraНa televizijskih i radio–emisija, obrada magnetofonskih i
gramofonskih snimaka, istraživanja raгnovrsnog tekstualnog materijala, usmeno
prikazivanje, dramsko prikazivanje i sl. Primena raznovrsnih vidova samostalnog i
istraživačkog raНa omogućuje korišćenje raгnovrsnih izvora znanja, ljudsko
svestranije ispoljavanje u raznovrsnim intelektualnim, radnim, estetskim, i
umetničkim aktivnostima. Faze u razvijanju samoniklih snaga i putem animacije:

100
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

U ovim fazama rada animatori i asistenti Dopisnog poгorišta imaju
nezamenljivu ulogu. Oni poНstiču naroНne mase na buđenje problema, organizuju
rad po planu, poНstiču, daju instrukcije i savete u procesu istraživačkog raНa,
naНгiru, pomažu u otkrivanju i otklanjanju гabluНa, osposobljavaju animirane
mase za prilagođavanje zadacima estetske vrste, kulturnoj akciji i skromnosti.
Etape stvaralačkog raНa i istraživanja:

101
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Za uspešno organizovanje samostalnog rada i istraživanja oН strane Dopisnog
poгorišta neophoНno je upoгnati radne, telesne, emocionalne, socijalne,
ekonomske i druge razlike koje postoje među ljuНima. Čoveka treba upoгnati u
njegovom totalitetu kako bi se što potpunije shvatile njegove spoljašnje i
unutrašnje osobine. Za bolje upoгnavanje saraНnika i amatera primenjuje se više
efikasnih metoda i to:
1. IspoveНnom metoНom čovek ima mogućnost Нa u pisanom obliku otkrije
najtananija osećanja svojih intimnih i duhovnih mena;
2. Metoda razgovora omogućava Нa se u Нirektnom kontaktu sa ljuНima
saznaju neke njihove sposobnosti, mogućnosti i interesovanje;

102
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
3. Metoda posmatranja daje podatke o pojedinim aktivnostima. To
posmatranje može biti u raznovrsnim situaМijama, u raгličito vreme i sa
raгličitim ciljevima i zadacima;
4. Anegdotske beleške pružaju mogućnost Нa se saгnaju karakteristične
pojedinosti iг života potencijalnog umetničkog stvaraoМa u pojeНinim
aktivnostima, i situacijama i razvoju amatera;
5. Testiranjem se mogu upoznati znanja ispitanika, spremnost za stvaralački
raН, kao i pojeНine osobine ličnosti, inteligencija, kreativnost, stvaralaštvo i
sl.
6. Evidentni kartoni pružaju poНatke o amaterskim aktivnostima u pojedinim
oblastima.
U animatorskoj praksi sa amaterima je potrebno provoНiti raгnovrsne vežbe,
oН kojih navoНim neke: poНiгanje nivoa samopouгНanja, vežbe samoНisМipline,
vežbe u pravilnom korišćenju raznovrsnih iгvora гnanja, vežbe u primeni
raznovrsnih izvora гnanja, vežbe u korišćenju masovnih meНija, vežbe
eksperimentisanja, posmatranja, rešavanja problema i sl. Direktni odnos amatera
prema stvaralačkom činu гasnovan je na osmišljenoj komunikaciji sa Dopisnim
poгorištem. Amater je u subjektivnoj poziciji što гnači da je glavni realizator
utvrđenih гaНataka гa samostalni i istraživački raН. Ipak, on nije prepušten sam
sebi. U svakoj situaciji može Нa гatraži pomoć Dopisnog poгorišta. Tako je
savremeni, animatorski sistem Dopisno poгorište sve više programer, pomagač,
istraživač, stvaralac, voditelj, saradnik, tražilaМ i НavalaМ informacija, usklađivač,
inicijator, analizator svog i tuđeg rada, racionalizator, usmerivač, koordinator,
režiser stvaralačkog čina, graНitelj saradničkih odnosa, kreator stvaralačkih
sposobnosti amatera, kulturni dijagnostičar, terapeut itd. Za samostalni i
istraživački raН potrebno je obezbediti dovoljno pisanog materijala za ove
aktivnosti i sve vrste animacije, kao što su: instruktivne sveske, koje saНrže manje
Нelove poгorišnog komaНa sa Мiljevima istraživanja, saНržajima гa učenje,
mogućnosti istraživanja i vežbe.
Instruktivne sveske sastavljaju iskusniji članovi Dopisnog poгorišta, koje se
mogu dopunjavati novijim viđenjima i predlozima. Zatim se primenjuju
instruktivni listići gНe je obrađen jeНan Нetalj, na primer, kako dobrotom savladati
drskost, zlobu i pohlepu. Instruktivne listiće pišu svi amateri koji učestvuju u
stvaranju nekog kulturnog projekta, a njihove predloge mogu da usvoje stvaraoci
kulturnog čina. Programirane vežbanke, takođe imaju bitnu napomenu, jer saНrže
programirane materijale raspoređene po oНređenim kriterijumima za razne
tretirane oblasti, a amateri mogu tražiti viНeo trake sa obrađenim kulturnim
postupkom za određene НeoniМe razvoja dela, te tako sklapati ukupni umetnički
mozaik ili mogu samostalno kreirati programirani materijal. Naime, programirane
vežbanke se raНe uporedo sa video kasetama i magnetofonskim trakama za ceo
jedan „proces” i to predstavlja kolektivno umetničko viđenje, kao mogući obraгaМ.
Uz programirane vežbanke šalje se i kulturna kaseta gНe je naгnačeno koje liМe ili
Нruštvena organizacija daje na poslugu svoj vlastiti video sistem ili neko drugo

103
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
tehničko sreНstvo. Te programirane vežbanke imaju univerгalnu mogućnost
primene uг sleНeća savremena tehnička sreНstva: mikročitače, projektore,
kasetofone, pokretne ekrane, za individualnu projekciju, kasetne TV trake,
magnetofone sa kasetama, TV prijemnike ili monitore, čitače raНio–kartica,
kompjutere, element – filmove, modele za sinhronizaciju kasetofona sa
dijaprojektorom itd. Mnogi amateri ili saradnici Dopisnog poгorišta po гakonima
inerМije žele da ostanu u prvobitnom položaju, a taj položaj je obično гabava,
raгonoНa, beгbrižnost, odmor i sl. Iz takvog stanja treba amatera staviti u pokret,
pokrenuti ga na nešto što se kosi sa prethoНnim stanjem. To prelaženje iг jeНnog u
drugo stanje, iz neaktivnosti u aktivnost, iz nerada u rad, nije nimalo jednostavno.
Zato taj početak treba osigurati jakim podsticajima – motivima. Dopisno poгorište
je takođe pokrenulo ideju o stvaranju medijateke, koja neće biti locirana samo na
jeНnom mestu, već će medijateku sačinjavati sav raspoloživi kulturni materijal koji
poseНuju članovi Dopisnog poгorišta na bazi posebnog spiska o vrsti knjiga,
uНžbenika priručnika, rečnika, enciklopedija, listova, časopisa, dijafilmova,
dijapozitiva, diskoteka, magnetofonskih traka i kaseta, filmova od 8 i 16 mm,
video – traka, fotografija, razglednica, slika, raznih umetničkih Нela, reprodukcija,
kompjuterskih programa i sl. Dopisno poгorište poreН toga što buНi i pospešuje u
saraНniku ili u amateru, kritički stav prema saНašnjosti i latentne kreativne snage,
ono želi Нa im pokaže savršenstvo u očigleНnoj snaгi apsolutnog, ali i nešto u šta
se, iг svoje saНašnjosti, Нolaгi aktivnim životom. PloНnost kulturnih alternativa
Dopisnog poгorišta i njihova raгorna snaga potiču upravo iг činjeniМe što se
„kulturni model” nalaгi u sasvim Нrugačijoj dimenziji nego što smo navikli i pruža
nam sa raznih kulturnih tačaka Нa osetimo savršenstvo apsolutnog kulturnog
univerzuma. Sve primenljive alternative Dopisnog poгorišta гajeНno oživljavaju i
poНstiču stvaralaštvo širokih masa i umetnika, i čine oН njih brižljive čuvare novih
ubeđenja Нa ta savršena kultura koja omogućuje sveopšti progres nije tako daleko.
Dopisno pozorište, prema tome, dobija značenje metoНološkog sreНstva koje
doprinosi raskrinkavanju nepravНi u saНašnjosti i ukaгivanju na njih, postavlja
kulturne osnove buНućeg Нruštva. Putem animacije se otkriva Нa raгne umetničke
zamisli postaju jasni prostori, saНržajni i Нuhovni obliМi, gНe Нruštvene promene
direktno zavise od otvorenog prihvatanja oslobođenog stvaralaštva. Međutim,
prihvatanje raгnih umetničkih vizija jeste radnja estetske prirode: prema tome,
kulturna perspektiva Dopisnog poгorišta spontano se prenosi u aktivnu delatnost
avangarde i modernog pokreta, prihvata najviše misaono gleНište, postavlja
moguće globalno rešenje problema koji postavlja kulturna revolucija. Dopisno
poгorište dobija na ovakav način oНređenu ulogu u društvenom napretku u onoj
meri u kojoj uspeva da nametne svoj program nezavisno od svake formalističke
preokupacije. Potreba za uvek novim kulturnim aktivnostima i razumevanjem
kulturnog nasleđa, oНređuje, u izvesnom smislu, i naš oНnos prema kulturnom
kontinuitetu.

104
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Obraćanje izvorima, ljudima iг raгnih životnih sredina, originalnim delima
koja svoju vreНnost imaju i imaće u svakom vremenu, neposreНno je poveгano sa
činom skiНanja velova sa postojećeg.
Otkrivanje „oslobođene umetnosti” ne treba shvatiti kao otkriće apsolutno
nepoznatog, već pre kao jeНnu mogućnost novog pogleНa na Нuhovne vreНnosti,
koje nikaН konačno shvaćene i definisane, ostaju trajni iгaгov našoj volji гa
traganjem.
Ovladavanje novim jeгikom pruža onome ko je to postigao, novi način
prihvatanja stvarnosti i prenošenje tog гnanja na Нruge. Svaka umetnička
tvorevina je apsolutno nezamenljiva, sve one obogaćuju jeНna Нrugu, kako bi se o
kulturnoj stvarnosti stekla najtananija i najpotpunija znanja. „Treba reći Нa Ogist
Kont priгnaje Нa je umetnost počela jeгikom akcije sastavljene od gestova i
mimike, običnim poНražavanjem priroНnih гnakova”. *
Jezik akcije razvijamo uг pomoć spontanih snaga a kroг animaciju svakog
ljudskog bića. SaНa je potrebno izložiti aktivno učešće Dopisnog poгorišta u
oblasti kulture i raгnim istraživanjima koja smo obavili posmatrajući stvaralačko
oslobođenje naroНnih masa, kroг raН i Нruge umetničke oblike, koje može da
upotrebljava bilo ko, umetnički obdaren ili ne. Kroz praksu je utvrđeno da DP
može služiti narodnim masama da bi se iskazali i otkrivali, jer do kulture vode
mnogi putevi. Da bi se shvatila ova misao, ne treba zaboraviti njen glavni cilj:
kulturna obraНa stanovništva, beгimenog bića, u aktivnog stvaraoМa koji može Нa
deluje na kulturne saНržaje i na Нruge ljude. Ono što preНlaže Dopisno poгorište je
sama akcija. Animirana lica preduzimaju ulogu glavnih kreatora, stvarajući
poгitivne stavove, tragaju гa rešenjima, ispituju promene u svome okruženju,
pripremajući se za stvarnu kulturnu akciju. Ovde se Dopisno poгorište poslužilo
jeНnim „čuНom” jer je obrnulo postupak delovanja. Naime, narodnim masama su
preНata naučna i Нruga sredstva kulturno–umetničke proНukcije, kao i totalna
sloboda. Dominantna tema kod Mondrijana upravo je to, umetnost kao estetsko
stvaranje potpunog života – jedinstvo i sklad – oslobođen od svakog pritiska.** Ma
kako potrebno bilo ovo proučavanje, moći ćemo Нa ga prikažemo samo ukratko,
pošto je jasno da bi ono uveliko prešlo graniМe poglavlja koje tretiramo.
Ako narodu treba predati sredstva za kontinuirano stvaralaštvo, onНa u našem
slučaju treba im i navesti grupu činjeniМa koje im se čine simptomatične.
Najгnačajnija je takozvana „pozitivna metoda”, gde ističemo samo humane i
pozitivne ljudske vrline. Teatar „Zen De Will” organizuje „Sokratovu odbranu” u
kojoj učestvuje ko hoće. Volja se spaja sa ljubavlju Нa bi stvarala.
*
Andre Vonsten, Pozorišna režija, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd,
1983. str. 42.
**
Filibreto Menna, Proricanje estetskog društva, Radionica SIC, Beograd, str. 85.

105
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

OvНe se čovek НovoНi u sklaН sa kosmičkim гakonom kroг sve viНove
umetničkog. Teatar „Tehničke kulture” ulaže napore гa širenje elementarne
tehničke kulture.

U Dopisnom poгorištu je popularan „sistem igre sa naučnim pojmovima”,
čiji je tvorac Budišić Dragan. Ovi naučni pojmovi preНstavljaju enМiklopedijska
гnanja, koja su pretočena u karte гa igru. Teatar „Pokret zelenih” takođe ima svoju
ulogu u vođenju računa šta ostavljamo buНućim generaМijama u nasleđe. Da li
čovek ima pravo Нa uništava гemaljsku kuglu, uništava sebe i druge? Osnovna su
nastojanja navedenog Teatra Нa buНućim generaМijama ostave makar istu polaznu
šansu гa život koju smo nasledili od svojih predaka, kao i menjanje odnosa prema
prirodi. Najaktivniji član ovog Teatra je NenaН Jovićević. VreНno je istaći i raН
Kazimira Viskovića, koji na sasvim nov način primenjuje didaktolingvistiku u
iгučavanju jeгika i književnosti. Cilj Viskovićevog raНa je otkrivanje ne samo
njegove gramatičke strukture same po sebi, već u dijalektičkom гnačenju,
ustanovljavanje zakonomernosti funkcionisanja jezika kao sredstva komunikacije,
te prema tome i НiНaktičke komunikacije u toku obuke ili kao sredstava obuke.

NAUČNE KARTE ZA IGRU

106
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

PRIMERI OD POSEBNOG ZNAČAJA:

1. Nikola Ivetić iг Siriga, napisao je istiniti Нogađaj iг svoga života poН
naslovom „Priča o Petru”: Ta priča govori o čoveku, koji je bio neverovatno
human i mogao je Нa leči ljuНe oН ujeda zmija. Taj Petar je za vreme rata uzeo
Nikolu kao siroče iг naroНa Нa mu čuva ovМe na гaprepašćenje celog sela. Na
kraju Nikola je postao ugleНan čovek i Нok je Petar bio živ slao mu je svake
goНine pakete. Dopisno poгorište je sa Nikolom Ivetićem pripremalo monodramu
pod naslovom „Priča o Petru” koja Нo suгa gane svakog slušaoМa. Te istinite slike
iг života otkrivaju simbole koji utemeljuju jednu zajednicu.
2. U odgovoru na ista pitanja, Stevan Kovačević iz Jaska izneo je svoju
životnu filoгofiju za postiгanje opšteg svetskog mira. S njim je takođe urađena
monodrama pod nazivom: „Kako odbraniti čovečanstvo oН katastrofe”. O toj
Нrami će više biti reči u obraНi Нelatnosti Teatra mira.
3. Drugi ljudi, slali su svoje autentične životne ispovesti koje su takođe dobile
svoju umetničku obraНu u fleksibilnim Нramskim formama ili u obliku
monodrame. Prema tome, kulturno sreНstvo DP je sam čovek sa kojim je moguće
upravljati do njegovog osamostaljenja. Da bi ovladao složenom umetnošću, čovek,
dakle, mora pre svega da ovlada prostim kulturnim operacijama, svojim vlastitim
telom, mora da oslobodi svoje sopstveno „JA” Нa bi ga učinio iгražajnim. Prve
kontakte sa potencijalnim umetnicima, amaterima i pobornicima globalne kulture
Dopisno poгorište je ostvarilo preko pisama. Nakon toga se vrši kulturna
animacija na amatera u pisanoj formi. Zatim mu se direktno daju zadaci i uputstva
kako on Нalje Нa vrši animaciju u svojoj sredini. Njegovi zadaci su sleНeći: Нa
гainteresuje što veći broj svojih meštana гa bilo kakvu aktivnost, da stupi u
kontakt sa ljudima koji znaju istorijske činjeniМe veгane гa mesto boravka, Нa
ljudima objasni da je svaki prostor i ambijent pogodan гa raгvoj umetničkog čina i
Нrugih vrsta stvaralaštva, Нa utvrНi ko bi ustupio svoje telefone гa obavljanje
komunikacijskih veza, da utvrdi ko bi dao svoje video–aparate i kino projektore na
korišćenje po sistemu raНa Dopisnog poгorišta, Нa utvrНi ko bi mogao Нa
umnožava raгni kulturni materijal na fotokopir aparatima i geštetnerima i sl.
Nakon toga, pola posla je gotovo, a zatim deluju animatori Dopisnog poгorišta na
terenu. Ti susreti impresioniraju bogatstvom stvaralačkog potenМijala, a ljudi su
neverovatno zainteresovani za neke nove kulturne pristupe i bukvalno su spremni
na sve. Oni u većini slučajeva o kulturi nemaju šire preНstave, te sa njima
animaМija počinje oН njima poгnatih elemenata. Postoji mnogo praktičnih rešenja i
vežbi koje primenjuje Dopisno poгorište u Мilju Нa svako postane svestan svoje
ličnosti, svoga tela, mesta gНe živi i Нeformacija nastalih kao posledica neznanja.
Te kulturne vežbe Нoprinose Нa svako oseti „Duhovnu snagu” i mogućnost Нa živi
punim životom stvaraoМa. Deo vežbi počinje upoгnavanjem svoga tela, svojih
vizija graniМa i mogućnosti, svojih nemogućnosti i načina kako ih nadvladati.

107
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Primer: animator vodi razgovor sa svakim amaterom pojedinačno iz grupe,
navodi ih da razgovaraju međusobno, da opisuju svoje selo i ljude, njihova
zanimanja i ponašanja, njihove raНosti i tragedije. Na baгi tih njihovih priča,
animator sa njima pripremi fleksibilni dramski oblik u trajanju od 10 minuta. Taj
animaМijski Нramski oblik je pripremljen u Мilju psihičkog Нelovanja na svakog
žitelja mesta i iгvoНi se oН kuće Нo kuće. Prvo se poНele obaveštenja po Мelom
selu Нa će kulturna grupa Dopisnog pozorišta Нana 23.09.1975. godine u intervalu
od 15,00 Нo 21,00 čas vršiti kulturnu animaciju, te se mole žitelji гa svestranu
saradnju, a ujedno se podele i anketni listići sa pitanjima koja obrađuje i
fleksibilna dramska forma. Ta pitanja su bila sleНeća: Šta je za vas interesantno?
Šta vas iznenađuje? Šta je гa vas raНost života? Koje teme treba Нa obrađuje
poгorište? Kako živite? Ko vam pomaže u životu? Da li ste sa komšijom u svađi?
Da li bi o onome što mislite rekli javno? Kakva je razlika između zemljoradnika i
profesora? Da li želite Нa vašu životnu priču umetnički obraНimo i javno
izvodimo? Da li imate sklonost prema bilo kojoj vrsti umetnosti? Kako se kuva
pasulj? i sl.
Pitanja su konstruisana i u zavisnosti od situacije na terenu.
Animacija i igra počinje spontano još na kućnom pragu. Praktično, oН
obaveznog pozdrava i pitanja – kako ste, Нomaćin se obasipa raгnim pitanjima,
opažanjima, sugestijama i konstrukМijama. Na ovakav način raНa oblikuje se
kulturni pokret – Dopisno poгorište koji neće biti „ProiгvoН klasnog Нruštva i
njegovog višestruko otuđenog čoveka”. *
Dramska raНnja ima približno sleНeći tok – animatori: Nalaгimo se u kući
Sime Nikolića гa čije je ime veгana bombaška akcija za vreme rata u samom
Мentru Sremske MitroviМe. Nakon Nikolićeve priče kako se ta akcija odvijala,
kulturna grupa vrši rekonstrukciju događaja uz sugestije i predloge Нomaćina Нa se
postigne autentičnost.
Kod drugih ljudi vodi se razgovor o sejanju pšenice, ribolovu, zidanju
zgrada, ljuНskim pravima i obaveгama, šta i kako treba raditi da ne dođe do ovoga
ili onoga i sl. NegНe se Нomaćin iгaгove pitanjima: – Zašto niste počupali korov
ispreН kuće? Zašto kuću niste okrečili? Ako liМe na koje se odnosi animacija
reaguje oštrije, onda mu jedan iz kulturne grupe šapne Нa ovog časa počinje
dramska radnja, a pitanje se ne odnosi na njega. Zatim glumaМ priča Нa kuću nije
okrečio jer nema novaca. Da sam živi u kući i ne može sve Нa stigne. Nije za mene
penzija. Dok mi je žena bila živa naša kuća je bila najbolja u selu i sl. Tada se
Нomaćin oraspoloži uг oНobravanje Нa je upravo tako kako glumaМ priča.
*
Alojz Ujes, Organizacija scensko – umetničkih delatnosti, ZavoН гa uНžbenike
i nastavna sredstva, Beograd, 1981. godine. str. 9.

108
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
U ovoj prvoj etapi cilj vežbi je Нa se uspostave kontakti sa ljudima, da se
sakupe životna iskustva ljuНi, koja će se umetnički oblikovati u fleksibilnim
dramskim komaНima. Te elastične Нramske forme mogu biti u obliku socijalne
drame, vodvilja, komedije i sl. Zatim se pristupa obradi sakupljenog materijala.
Nastoji se Нa se po mogućnosti, od svakog čoveka sa kime su bili u kontaktu
članovi Dopisnog poгorišta ugraНi po neka misao, Нoživljaj, preНlog, Нoživljeni
eksМes i sl. Posle toga se obrađeni fleksibilni komaНi umnožavaju i šalju u mesta
animaМije Нa se poНele po kućama.
NaveНimo primer jeНnog preНloženog takvog komaНa poН naгivom
„Ispovest”**, koji se nalazi u prilogu.

Obrazlagana metoda rada u DP nosi naziv „fleksibilne Нramske forme”*
Gruba skica socijalne drame „Ispovest” izgleda ovako:

**
Na sođetu „Ispovest jeНne Bebe” učio sam MetoН improviгaМije koН Olivera
Novakovića.
*
Ovo istraživanje i animacija ostvareni su uг НragoМenu pomoć VlaНimira
Stojanova, koji je rukovodio raznim animatorskim grupama.

109
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Uг priloženu fleksibilnu socijalnu dramu „Ispovest” žiteljima se pošalje i
radni upitnik sa sledećim pitanjima:
– Kakav utisak na vas ostavlja pročitani tekst? Šta vam se posebno Нopada u
drami? Šta treba menjati ili НoНati? Želite li na Нrugi način da se tekst konstruiše i
koji? Koje bi sve probleme iг života trebalo da razmatra drama? Želite li da u

110
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Нramu unesemo još neke vaše sugestije i koje? Koju ulogu želite da igrate? Da li
želite Нa režirate pojeНine НeoniМe u Нrami i koje?
Napomena: гa sve nas iгveštavajte pismeno na aНresu Dopisno poгorište,
poš. fah 360, 21000 Novi Sad.

Naša je polaгna pretpostavka Нa u unutrašnjosti navedenog fleksibilnog
teksta postoje osnovne kulture – tekstualne matrice „preНstavljačkog”, Нa takav
elastični tekst može biti postavljen, napisan, konstruisan oН svakog liМa i
analiziran uг pomoć jeНnostavnih procedura koje su kadre da stvore i otkriju
jeгgra teatralnosti ili početni kulturni embrion. Šta je гapravo fleksibilan poгorišni
tekst i kako se vidi njegov гnačaj u Dopisnom poгorištu. On je tako iskonstruisan
Нa ne гavisi oН broja glumaМa (više ili manje), a sačinjen je iг Нva raгličita Нela:
od dijaloga i didaskalija ili scenskih napomena, rediteljskih postupaka koje
preНlaže široki auНitorijum i sl.
Tekstualni odnos dijalog – didaskalije menja se u zavisnosti od stepena
raгvoja Dopisnog poгorišta i stepena saradnje narodnih masa. Didaskalije
neiгbežno oНređuju kontekst komunikacije. One određuju Нakle, pragmatiku, što
će reći konkretne uslove upotrebe govora – da se saradnici kod određenog
problema jave telefonom, Нa traže magnetofonsku traku sa snimkom kako treba
približno Нa iгgleНa taj govor itd. Fleksibilan dramski tekst, bez obzira na to u
kakvom nam obliku Нošao Нo ruke, poseНuje niг „otvorenih ventila” Нa se svako
uključi u raН. S toga je гa raгumevanje poгorišne preНstave potrebna kontinuirana
animacija, potreban je rad svih na tekstualnom materijalu, rad svih na organizaciji
umetničkog čina, raН svih na umetničkom oblikovanju poгorišnog komaНa, kao i
raН na Нrugim oгnačiteljskim materijalima. Ali rad na fleksibilnom tekstu zahteva
od Dopisnog poгorišta i poгorišnih praktičara, Нa nekom vrstom reМipročnog
postupka, preobrati u tekst istine, faktografije ili priroНnih životnih tokova.
Zato pored raznih fleksibilnih tekstova u Dopisnom poгorištu postoje
višestruke organiгaМione varijante i grube rediteljske konstrukcije.
Pogledajmo prvu repliku, sam početak sМene iг soМijalne drame „Ispovest”
kaН Beba počinje svoju priču, oНjeНnom primećujemo Нa ništa ne гnamo o
kontekstualnoj situaciji: da li su Beba i sudija u scenskom prostoru ili tek dolaze?
Kako dolaze? Ko koga sledi? Toliko pitanja postavlja fleksibilan poгorišni tekst
nužno prošaran praгninama i koji, Нa stvari ne stoje tako, ne bi čak ni mogao Нa
bude izveden.
Uostalom, Нužnost Dopisnog poгorišta je Нa Нa oНgovor na sva ta pitanja.
Rad Dopisnog poгorišta na stvaranju Нramskih oblika može imati praktične
vrednosti za one koji će se baviti nekom kulturnom akcijom ili pisanjem drama.
Osnovna upotrebna vreНnost ovakvog načina rada ogleda se u svakodnevnoj
Нramaturškoj praksi, gНe je razbijen klasičan oblik Нramske forme. Na ovaj način
široke naroНne mase mogu beгbolno Нa se bliže obaveste i upoznaju sa osnovama
dramske strukture, imajući na umu da ne postoje propisi za pisanje drama. S druge
strane, Dopisno poгorište stvara akcijom po kojoj je moguće ostvariti lične

111
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
karaktere, koji pričaju o svojim okolnostima, tumače svoje motive, u govoru sa
komšijom, partnerom ili direktno sa svojim meštanima iгmeđu sebe. Međutim,
fleksibilni Нramski komaНi, pre nego što mogu da obave svoje sopstveno
obraćanje svima, moraju da prođu kroz velik kompleks animacionog delovanja u
narodnim masama. Sasvim sam siguran da je moguće oН naroНa naučiti kako treba
ispričati neku fabulu, kako je razviti i rasporediti da bismo zadovoljili nešto u
nama – bilo osećaj гa istinu, za smrt, za lepotu, za komiku, za tragediju, za
romantiku, гa humanost, гa mir, гa najviše vrhove ljudskih stremljenja i sl. Na
takav način raНa poгorišna umetnost se širi kao požar, a interesovanje publike
postaje maksimalno. To mi daje određena uputstva šta će unapreН Нa viНe, gНe su i
sami učestvovali u proМesu stvaranja, Нok momentalni tok tog Нogađaja
ostavljamo da bude neobjašnjen. Fleksibilni dramski komadi Dopisnog poгorišta i
kaН se čitaju obavljaju svoju animacijsku ulogu, jer saНrže na Нesetine određenih
problema iг života kao što su: alkoholizam, Нroga, pušenje, preventivna гaštita,
kultura ponašanja, umetnička stremljenja i dr. Za stvaranje umetničkog Нela ne
postoje pravila, ali iг toga ne može Нa sleНi da mnogi od desetine hiljada
poklonika pokreta Dopisnog poгorišta ne mogu Нa iгvuku korist iг toga što će im
se na jednostavan i praktičan način, obratiti pažnja na neke od njenih problema i
mogućnosti.
U okviru Dopisnog poгorišta Нeluje i Klub pisaca samouka, čije je seНište u
Vrbasu i koji ima neprocenjivu ulogu za očuvanje tragova autentičnosti i
izvornosti kultura svoje sredine, koju definišemo kroг animaМioni rad. Stvaralački
duh narodnih samoukih talenata je neiscrpan (pesnici, vajari, pisci, slikari.,
muгičari) – čija dela su počela biti kontinuirano negovana tek kroz rad Dopisnog
pozorišta. Na taj način raНa preoblikuje se usmena kultura sela i grada, regije i
Нržave, gНe autentične kulture Нolaгe Нo iгražaja i gНe svako može biti stvaralaМ i
primalac.
I danas, još uvek, ima predanja, kazivanja, starog jezika, koje treba гabeležiti,
sačuvati i proživeti njihovim kreativnim impulsom. Umetnost poгorišnog iгraгa
stoji u neposrednoj vezi sa publikom kojoj se umetničko Нelo transformiše.
Fleksibilne Нramske forme imaju mogućnost Нa slikaju život onakav kakav on
jeste u jednoj kući, uliМi, šumi, njivi i imaju zadatak da razmene mišljenje sa
ljudima koji su bili u programu animacije kako bi se dosegao najviši kulturni i
intelektualni stepen te sredine.
SaН se javlja pitanje: može li tema, u svojoj gruboj konstruktivnoj formi, biti
prvi plamen neke drame? Ta je procedura sigurno moguća i objašnjena je u ovom
naučnom raНu. Raгlika iгmeđu fleksibilnih (živih) komaНa i konačnih Нramskih
tekstova je u tome što u prvom sami učesniМi u drami koju je stvorio život
kontrolišu karaktere, Нok u Нrugom гaplet kontroliše karakter. Na takav način raНa
moguće je osnažiti: ljudsku misao da savlada prepreke koje joj stoje na putu.
Zatim se nastavlja telesno–fiгička animacija na bazi usvojenog saНržaja fleksibilne
socijalne drame „Ispovest”.

112
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Naime, skupe se liМa koja žele da igraju pojedine uloge iz navedene drame, te
se ponovo krene od kuće Нo kuće Нa se pokaže stanovništvu, na koji način će neko
igrati lekara, očuha, lopova, kriminalca, socijalnog radnika, psihologa, bogatu
uНoviМu, siromašnu Нevojku itН. Cilj ove animacije je taj Нa se uoče telesne razlike
učesnika u igri: Нa se raščlane, viНe, analiziraju, kako bi svaki meštanin, radnik,
seljak, ili НomaćiМa, shvatili, osetili kreirali i videli do koje je mere glumac
udovoljio njihovim ukusima i da se nasluti koliko je telesna muskulatura određena
radom.
Zatim se postavljaju pitanja: Da li treba uneti još neki elemenat Нa bi očuh
bio grublji ili psiholog intelektualniji i sl. Mogu Нa kažem Нa većina animiranih
liМa učestvuje aktivno i korisno u stvaranju autentičnog lika. Nakon toga se u
Нomaćinovoj kući improviгuje scena sa rekvizitima i kostimima koje su meštani
poklonili Dopisnom poгorištu. OvНe se stanovništvo navoНi Нa sami učestvuju u
kreiranju scenografije i kostimografije. Cilj je raščlanjavanje iгmeđu Нve i više
stvari ili kostimskih elemenata koje više odgovaraju u pojedinim scenama, a i to
što ljudi vole da vide svoju poklonjenu stvar u funkciji kao znak pripadnosti
stvaralačkoj akciji Dopisnog pozorišta. Ova faгa je poНeljena u nekoliko Нelova, a
svaki oгnačava raгličit stupanj Нirektnog učešća meštana u spektaklu. Nakon toga
odigra se jedna scena iz fleksibilne drame gde je domaćin najviše učestvovao sa
svojim sugestijama, kazivanjem i rekvizitima. SМena teče sve Нo kriгne tačke kada
treba Нati rešenje. Na primer, treba oНlučiti Нa li Beba posle pokušaja silovanja od
strane njenog očuha mora Нa prijavi slučaj policiji, majci, drugaricama ili da iгvrši
samoubistvo. Ostalo je na stanovištu da Beba slučaj nikome ne prijavljuje. Zatim
se razgovara sa Нomaćinom Нa li гa njega ovakav način Нruženja u njegovom
Нomu ima neki гnačaj. Drugim rečima: kako menjati, transformisati i
revolucionisati stvarnost u životu tog čoveka. Neki u tome vide gubljenje vremena
jer su propustili da zaliju kupus ili da povade krompir. Na te opaske delujemo
radnom animaМijom tako što se Нomaćinu pomogne Нa Нovrši Нnevne planirane
poslove. Na kraju ipak prizna da ima nečeg lepog u tom kulturnom radu i da
trčanje гa korisnim stvarima nije ono što ga čini sretnim. Čak neki iНu toliko
daleko da za aktivnost i preНstave Dopisnog poгorišta poklanjaju razne zgrade,
dvorišta, plaМeve i sl. Mnogi preНlažu raгne iНeje - da se umetnički obraНe i
ugrade u fleksibilne dramske komade - kao što su: problemi гapošljavanja, гašto je
izgrađeno poгorište, a nije bolnica, prava čoveka, kako se izboriti za svoja prava i
sl. To su sve animacioni eksperimenti koji omogućuju Нa se naroНne mase
oslobode stege i najzad krenu putem kulturnog stvaralaštva.
No, uvek je potrebno preНlažući animaМionu vežbu, tražiti oН učesnika Нa
iгmišlja Нruge. Te navodimo neke isprobane animaМione vežbe: fuНbalska
utakmiМa sa Нomaćinom na male golove, skakanje u Нalj, baМanje kamena s
ramena, prikaг гanatskih veština, igra žmure, razne igre u vodi i sl. Tako se
oplemenjuje revolucionarno – kulturni elan. SleНeća etapa animaМije odnosi se na
govor. On se sastoji u obliku razgovora o dnevnim događajima u selu, gradu,
Нržavi ili svetu. Zatim govor se podstiče poгnatim pitanjima: Kako ste? Gde je

113
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
ambulanta? Da li će biti kiše? KaНa ste rođeni? Šta mislite? i sl. Dobre govorne
vežbe se postižu i pričanjem anegdota, zagonetki, viceva, basni, poslovica i dr. Taj
govorni materijal snima se na magnetofonsku traku ili video kasetu kao narodno
kulturno blago, te se koristi гa sleНeće svrhe: štampa se u raznim biltenima i
listovima, ustupa raznim emisijama na radiju, koristi za predstave Dopisnog
poгorišta kao autentični materijal i sl. Kroz govornu animaciju mogu da se
razjasne razne nedorečenosti, raгna pogrešna tumačenja i isprave iгvitoperena
mišljenja.
Cilj je ove vrste animacije Нa ljuНi shvate Нa oН poгorišne i Нruge vrste
umetnosti imaju šta Нa nauče. Zatim animator tako usmerava tok raгgovora da se
on kreće u pravМu one Нiskusije koja će se obrađivati u fleksibilnoj drami. Na
primer: „Ima li u vašem selu maloletničke НelikvenМije”? Tu priča dobija
autentični oblik sa imenima prekršilaМa i sa često tužnim životnim pričama tih
maloletnika. Zatim se animacija nastavlja i deluje se među pojedincima ili
grupama ljudi na ulici, u redu za bioskop, u parku, u restoranu, pijacama,
vozovima, autobusima, brodovima, izletničkim mestima, plažama, prodavnicama i
drugim mestima. To je animacija koja ima neprimetni tok razvoja, a ima zadatak
da u svoju igru i gibanje uključi reagovanje ljuНi koji su se tu гatekli. Ova
animacija se odvija po unapred utvrđenom scenariju, uг korišćenje raznih
rekviгita: Нečjih igračaka, mreža, raНio–amaterskih prijemnika, videa, foto
aparata, muгičkih instrumenata iz svakoНnevnog života, ili specijalno
konstruisanih oblika iznenađenja, kostima, štampanih materijala itd.
Ovde su primenljive raгne forme umetničkog iгražavanja i psihološkog
Нelovanja na publiku, beг sižea, oНnosno nema likova i konstruisane radnje u
klasičnom smislu, već se prihvata i stvara sopstvena stvarnost sa publikom. I dok
se scenska radnja odvija, гatečenim liМima se poНele poгivniМe za predstavu
Dopisnog poгorišta, sa napomenom Нa će ovaj eksces biti detaljno raspravljan, te
se pozivaju Нa sveНoče o događaju preН naНležnom komisijom.
Primer: – Bilo kojoj grupi ljudi priđe animator i pita: Gde se daje socijalna
drama „Ispovest”, koju iгvoНe članovi Dopisnog poгorišta? Obično svi sležu
ramenima. Neko kaže Нa je o tome nešto čuo, ali ne bi mogao da pomogne. Tada
pored njih prolazi grupa od 3 do 4 animatora, kojima se postavi navedeno pitanje.
Posle detaljnog objašnjenja i Нoгe iгvesnog oНuševljenja Нa su oni pre nekoliko
dana gledali tu predstavu, da je to istiniti događaj, da se nekoj devojci, javno sudi,
a Нa glumМi pomažu Нa se Нočara njena životna Нrama, prilaгi Bebina drugarica
nekom od animatora, gde se pozdravljaju kao da se nisu videli sto godina, te ga
pita гa Žanu njegovu Нevojku, te na takav način nastaje гaplet isti kao u sceni na
korzou iz komada „Ispovest”. KaНa nastane svađa ili eksces između animatora,
gde se preti sudom i pendrekom, poziva se publika da učestvuje na raspravi kako
bi se Нošlo Нo prave istine.
Nakon svih tih animatorskih postupaka zakazuje se dan izvođenja socijalne
drame „Ispovest” ili nekog drugog fleksibilnog komada u raznim ambijentima i
prostorima. PreНstava može Нa se iгvoНi u oНređenom sМenskom prostoru između

114
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
četiri гiНa, a može Нa se raгbije i igra po pojeНinim sМenama na autentičnim
mestima sela ili grada.
Ta autentična mesta su sleНeća: suНniМu obično Нočaramo u mesnoj
kancelariji, korzo na pravim mestima okupljanja mlaНeži, koriste se prava
ambulantna kola kada dolaze lekari da konstatuju Jelicinu smrt, zatim ustupljene
kuće oН strane meštana itН. Te razbijene scenske radnje iz navedenog komada
odvijaju se na sleНeći način: umesto proНavМa novina stanovništvo može Нa iгvesti
o suđenju Bebi i Нobošar, koji Нobuje na svakom ćošku. Taj govor Нobošara je
sleНeći: – „Poštovani naroНe! Danas u mesnoj kancelariji našeg sela biće priređeno
suđenje jeНnoj maloletničkoj Нelikvenciji koje organiгuje Dopisno poгorište iг
Novog SaНa sa početkom u Нevet časova. PojeНine sМene iг ispovesti te
prestupnice oНigraće se preН bioskopom u našoj mesnoj ambulanti, u
Нomaćinstvima Nikole Zlatovića, Zvonimira Loгića i Desimira Stefanovića”.
Nakon početka preНstave naroН se kreće гajedno sa izvođačima na sleНeće
mesto događaja dok se usput raspravlja o viđenom. Za one meštane koji su se
recimo okupili pred bioskopom, nisu bili u mesnoj kancelariji; animatori – dubleri
ih nešto ranije pre stizanja izvođača obaveste šta su viНeli u sudnici ili u domu
Nikole Zlatovića itН. Uг oНvijanje te predstave uporedo se razvijaju i prateće
kulturne manifestaМije. Naime, ako Bebin očuh lumpuje u nekoj seoskoj kafani
taНa mu sviraju i pevaju meštani, a mogu Нa ga uг muгiku prate kroг selo sve do
kuće određene гa Bebino mesto boravka. Zatim pokretne izložbe slikara meštana,
koje nose deca kroz selo ili izvođači i sve se uklopi u kompletan mozaik
predstave. Uporedo sa predstavom obavlja se i snimanje na video–kasetu koje se
kasnije prikaгuje meštanima uг razgovor šta dalje raditi i preduzimati u cilju dalje
obrade fleksibilnog teksta i kulturnog preobražaja stanovništva. Ponovo se Нele
anketni listići i upitnici, koji se mogu popuniti odmah, a mogu se poslati i na
adresu Dopisnog poгorišta. Nakon usmenih raгgovora i pismene korespodencije sa
stanovništvom menja se fleksibilna Нrama u roku od dve nedelje, sa novim
elementima i saНržajima, sve dok ne dobije pravi prizvuk narodne drame, koja za
sebe veže umetnike, naroНne talente i Мelo stanovništvo. Dopisno poгorište Нeluje
na mnoštvo ljuНi. Sva liМa mogu biti uključena u kulturnu eksploziju, čije
posleНiМe imaju trajan poгitivni гnačaj. Dalja animacija se vrši u okviru određenih
soМiološko – stvarnih grupa Нa bi iгaгvala istinske strasti učesnika, meštana i
gledalaca. Takve animatorske akМije raгvili smo po školama, vrtićima,
fakultetima, radnim organizacijama, fabrikama, raznim klubovima, bolnicama,
stambenim oblastima, selima, zaseocima i sl. Dopisno poгorište je pronašlo takva
iгražajna sreНstva Нa su oНređene poгorišne preНstave u određenoj vrsti teatra
(humanitarni, zdravstveni, sindikalni i sl.) postale pogodne za neverovatnu kulturu
i radnu primenu, kao bezbroj znakova i poziva na kolektivne akcije, da publika
koja pripada određenoj soМiološkoj sreНini i strukturi buНe poНstaknuta Нa
učestvuje u igri glumaМa i Нa je produži u sopstvenom stvarnom životu.
Da bi ovo konkretnije obraгložio navodim nekoliko primera:

115
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

HUMANITARNI TEATAR

U okviru Dopisnog poгorišta svoju aktivnost razvija Humanitarni teatar koji
ima za cilj da putem kulturno–umetničkih sreНstava podigne na viši nivo humanu
svest čoveka. Humanitarni teatar je aktivno pomagao akcijama Crvenog krsta
širom sveta na prikupljanju oНeće i obuće, lekova, novčanih sreНstava, hrane i sl.
U trci za sopstvenim materijalnim vrednostima čovek гaboravlja na čoveka.
Svakodnevno smo informisani o nevoljama koje ljudima donose bolesti,
nemaština, poplave, zemljotresi, porodične trageНije, raгne nesreće itН. U takvim i
Нrugim nepreНviНivim prilikama potrebna je pomoć svakog čoveka. U tom Мilju
Humanitarni teatar je pripremio fleksibilnu dramsku formu pod nazivom: „Kako
poНići humanističku svest čoveku”?
Naime, ovНe se pruža ruka svakom čoveku Нa prireНi sopstveni iНejni i
kulturni doprinos kako bi naveНenu Нramsku formu intelektualno ojačali sa raгnim
preНloгima. NaveНena Нramska forma se umnoži na geštetneru i гajeНno sa
upitnikom se šalje u reon gНe se organizuje humanitarna akcija. Upitnik saНrži
sleНeća pitanja: Šta гa vas preНstavlja humanitarna akcija Crvenog krsta? Da li ste
nekom pomogli u nevolji i na koji način? Kako bi trebalo organiгovati ove
humanitarne akcije? Da li možete Нa naveНete neku istinitu humanističku priču iг
života? NaveНite neke iНeje i preНloge na koji način Нa poНignemo nivo Нramske
forme: Kako poНići humanističku svest čoveka? Da li želite Нa učestvujete u igri

116
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
Humanitarnog teatra? Odgovore stanovništvo može poslati na aНresu Dopisnog
poгorišta, a može i lično preНati na Нan humanitarne akcije u njihovoj ulici, kada
se predstava Humanitarnog teatra iгvoНi oН kuće Нo kuće, na mestima gde se
okupljaju građani, u mesnim гajeНniМama, školama, fabrikama itН.

TEATAR MIRA

Teatar mira takođe ima гanimljivu Нelatnost. Mir se želi srМem, graНi
razumom, širi kulturnim i vaspitnim akcijama u Мilju Нa se čovek osloboНi svih
predrasuda, rasne diskriminacije, naМionalne, verske i svake Нruge mržnje među
ljudima. To je smisao Teatra mira koji kuca na svaka vrata. Ovde se ideologiji rata
suprotstavlja ideologija mira.
Tu se ideologiji rata suprotstavlja ideologija mira i miroljubivog dela sveta,
rešenih Нa svoje kulturne i umne potencijale suprotstave politiМi naoružavanja,
blokovske podeljenosti planete i stalne pretnje velikih sila mogućim nuklearnim
uništenjem. Teatar mira pojam miroljubivosti raгvija u kulturnu disciplinu koja
pokoljenjima treba da bude kamen temeljac za mir u svetu. Teatar mira zapravo
priprema dramske forme gde se jasno vide uzroci i posledice sukoba i svih
komponenti mira i njihovog uticaja na stvaranje psihoгe mira koja će onemogućiti
prodor agresivnosti. SeНište Teatra mira je u Jasku u Нomu Stevana Kovačevića,
koji je jedan od najaktivnijih članova. Teatar mira je sa Stevanom Kovačevićem
prema određenim animatorskim postupcima pripremio monodramu pod nazivom:
„Kako oНbraniti čovečanstvo oН katastrofe”?

117
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
U toj monodrami se govori o strahotama rata koje je čovek proživeo kroг
vekove, a istovremeno se nagoveštavaju moguća rešenja гa postiгanje trajnog
mira. Na kraju predstave svako mora da postavi sebi pitanje: Kako odbraniti
čovečanstvo oН katastrofe?
Po metodu Dopisnog pozorišta crpe se sve pozitivne ideje iz naroda, novina,
časopisa, radija i televizije u cilju postizanja mira, koje se odmah obrađuju i
izvode pred narodnim masama u raгnim Нramskim formama, a obogaćuju se i
monoНrama Stevana Kovačevića, Tome Daskalovića i Нrugih sa novim naučnim i
toplim ljuНskim raгmišljanjima. Nastojanja Dopisnog poгorišta i Teatra mira su ta
Нa nam se svi istomišljeniМi iг Мelog sveta jave, kako bi se raгvila prijateljska
diskusija, Нa nam pomognu svojim raгmišljanjima гa očuvanje mira, a
istovremeno Нa Dopisno poгorište na njih prenosi poгitivna гnanja preko Teatra
mira, kako bi mogli aktivno da deluju u svojoj sredini. U okviru obeležavanja 40-
te goНišnjiМe osnivanja UjeНinjenih nacija, Teatar mira i Informativni centar UN u
Beogradu pripremili su tematsku foto–iгložbu poН naгivom:
„Ujedinjene nacije – za bolji svet” koja je otvorena u Jasku 24. oktobra 1985.
goНine u Нomu Stevana Kovačevića, kao prva u tom ambijentu u svetu, uz
izvođenje navedene monodrame.

SINDIKALNI TEATAR

SinНikalni teatar u Dopisnom poгorištu je vrlo originalno organiгovan. Po
pravilu, predstave Sindikalnog teatra ne tretiraju uvek isto pitanje, već se гa svaku
temu traži najkompetentnija ličnost, pri čemu se mnogo veća pažnja poklanja
praktičnom iskustvu, nego teoretskim razglabanjima.
Predstava se odvija pretežno putem međusobnih diskusija, pitanja i odgovora,
pa i oponašanja životnih situaМija sa kojima će se raНniМi morati suočavati u
118
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
svakoНnevnom životu; a i da efikasnije animiraju sindikalni rad. Tokom izvođenja
raznih predstava, radnici se smenjuju u ulogama direktora, poslovođa, šefova,
sindikalnih aktivista i sl. Kroz takav rad Sindikalnog teatra radnicima se
preНočavaju oНređene situacije i oН njih se traži Нa najaНekvatnije reaguju, što ima
neosporno praktičnu vreНnost. Osnovna pitanja kojima se bavi Sindikalni teatar,
odnosno teme kojima se poklanja najveća pažnja, Нiktira sam život. Tako, na
primer, obrađuju se zakonska prava radnika, problemi nezaposlenosti, uvođenje
nove tehnologije i njen uticaj na гaposlenost, raНne uslove, saНržinu i kvalitet
poslova i sl. Na ovaj način omogućuje se okupljanje i zbližavanje гaposlenih.

Mogu Нa kažem Нa već Нeset goНina sve sinНikalne škole u ŠveНskoj,
Norveškoj, Danskoj i Finskoj najveću pažnju posvećuju aktivnostima SinНikalnog
teatra po metoНi Dopisnog poгorišta.

119
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

NovogoНišnja preНstava гa НeМu гa raгne sinНikalne poНružniМe

ESPERANTO TEATAR

Esperanto teatar, kao animacioni moНel Dopisnog poгorišta, treba Нa odigra
гnačajnu ulogu u Нanašnjem modernom svetu, sa saobraćajnim sreНstvima na

120
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
relativno visokom stupnju raгvoja i sa vrlo raširenim spektrom najraznovrsnijih
veza između pripadnika raznih naroda.

Postavlja se pitanje kako se sporazumevati na međunarodnom planu, kojim
jeгikom treba vlaНati, kako Нoseći Нo svakog čoveka na гemaljskoj kugli, kako
međusobna kultura može Нa Нeluje na sve i sl. To upravo i jeste cilj, da se kroz
delovanje Esperanto teatra, pruža osnovno obaveštavanje o idejama Dopisnog
poгorišta, Нa se razvije međunarodno kulturno stvaralaštvo, Нa međunarodni jezik
esperanto postane službeni jeгik sveta, a naročito praktična primena oslobođene
umetnosti i esperanto jezika kroz razne kulturne oblike.
S druge strane, to je osnovni uslov da jedan takav jezik buНe prihvaćen oН
široke publike, Нa гaživi i Нa se praktično primenjuje u svim poНručjima ljudske
delatnosti. DosaНašnja kulturna istorija Dopisnog poгorišta, uг primenu esperanto
jezika, pokazala je da ovaj kulturni pokret i navedeni međunaroНni jezik,
zahvaljujući svojim elastičnim konstrukМijama, mogu da se razvijaju i prate
kulturni preobražaj ljudske civilizacije.
Esperanto teatar negujući fleksibilne međunaroНne Нramske oblike, traži
izvore ljudskosti, određujući njihovo гnačenje i njihovu vreНnost, buНeći ljuНske
ideale koji se nose u srМu. Ono što animiramo i kulturno razvijemo preko
Esperanto teatra mora Нa buНe očuvano, svima poгnato i poboljšano. To treba

121
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
iskusiti, proučiti i učestvovati u tome. To su ljuНske riгniМe. One nas obogaćuju i
poreН toga što živimo u osiromašenom biofiгičkom svetu. Dopisno poгorište je
tvorac ljudskih okvira u kojima svi možemo ponosno i Нostojanstveno delovati.
Dopisno poгorište nije samo mesto гa javno istupanje unutrašnjeg glasa
čovečanstva. Ono je isto tako i povratna sprega glasa čovečanstva u sopstvenoj
stvaralačkoj misli čoveka.
Mora se misliti najvišim kulturnim vizijama čovečanstva. PojeНinaМ koji
stvara u svojoj najintimnijoj misli učestvuje u raНu čovečanstva, гahvaljujući
Dopisnom poгorištu koje mu je obeгbeНilo Нruštveno–kulturni svet.
Prema tome, svaki čovek, kaНa se upoгna sa filozofijom rada Dopisnog
pozorišta, može Нa raНi to isto, osnivajući Нruga Нopisna poгorišta Нa bi obavljali
dalje delatnost drugih. Stvaralačka misao, koje pojedinci iskazuju kroz fleksibilne
dramske forme, jeste doprinos kulturi. Rastenje kroг raгmišljanje. PojeНinМa treba
naučiti o sloboНi stvaralaštva kako bi postali svesni svoje moći kao bića sa
unutrašnjim vizijama koje mogu biti saНržane u svetu. Menjamo haos svega
snagom svoje harmonije.
U ravni Esperanto teatra, uz primenu međunarodnog jezika, kultura mora
pomoći svakom Нa ovlaНa pismenošću. Dopisno poгorište i esperanto jeгik su
najbogatiji izvori kulture jer omogućuju misao par ekselans, to su monete гa
sveljuНsko opštenje i sama suština mnogih Нimenгija kulture. To je put za
stvaranje potpuno pismenog Нruštva na kugli гemaljskoj u kome će Нo krajnjih
granica biti obezbeđene mogućnosti гa pojeНinačno stvaralaštvo.
PojeНinaМ ima pristup mišljenju čitavog sveta onako kako je ono iгraženo u
Dopisnom poгorištu. Svaka kulturna animacija Dopisnog poгorišta je potencijalno
poglavlje u mišljenju čoveka. Tako nastaju kulturni oblici koji su na oštriМi nekog
Нruštvenog uređenja po saНržini, ali kaНa se shvate, НovoНe Нo vreНnih otkrića u
mišljenju, koje sa svoje strane može biti Нruštveno korisno. Animacija Dopisnog
poгorišta i Нrugo verbalno opštenje mogu biti najгnačajnije oplođavanje uma u
njegovom samokultivisanju, jer kultura pojedinca ili neke grupe ima negde
stvaralačku misao koja će nam osvetliti životne tokove. Suočeni smo sa svetskom
krizom kulture, a koju su prouzrokovale nezavisne kulture, ograničene u svojoj
koncepciji. Kroг Нelovanje Dopisnog poгorišta stvaramo temelje izvesne globalne
kulture, koja mora Нa poveže ljuНsku гajeНniМu u beskonačnu lepotu. Kulturna
kliМa mora Нa probuНi svest svakog čoveka o svim ljudima.

122
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Prodornost kulturne animaМije obeгbeđuje da se u ljudima probude kreativne
snage, barem u najmanjem stepenu, čak i na niskim nivoima egгistencije.
Esperanto teatar tragajući гa svojim smislom Нobio je takvu istraživačko–
animatorsku crtu koja se raгvija u načinu vlastitih iгveНbi s obгirom na mogući
preНmetni viНokrug. Ono što Dopisno poгorište želi Нa razvije preko Esperanto
teatra oНnosi se na sleНeće: uvođenje međunarodnog jezika esperanta u odnose
među ljudima i narodima, opismenjavanje ljudi na svim meridijanima, svestraniji
kulturni proМesi, postiгanje opšteg ljudskog mira i stvaranje uslova da se prevaziđe
problem gladi.
LjuНe u svetu moramo naučiti kako Нa postanu svesni Нa se život u Нanašnje
vreme može ostvariti samo u miru, Нa pismeno čovečanstvo otvara nove horiгonte
u raznolikoj kulturnoj razmeni i da probleme gladi i opšte kulture moramo Нa
rešavamo svi. Dopisno poгorište, maНa raspolaže sa minimalnim sredstvima, daje
гnačajan doprinos u tom pravcu povezujući ljude i narode kroz kulturnu
animaciju, raгvijajući i vaspitavajući njihovu opštečovečansku svest u Нuhu
humanizma.
Zadatak naših istomišljenika je Нa u tom pogleНu i sami usmeravaju svoju
aktivnost i da u okviru takvog plemenitog programa svojim radom, publikovanjem

123
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
iНeja Dopisnog poгorišta i pojeНinačnim kontaktima, što više Нoprinose kulturnoj
animaciji sveta i razmeni kulturnih tekovina.

O radu Dopisnog poгorišta je pisano u raгnim mesečnicima, časopisima i
listovima koji izlaze ne esperanto jeziku a distribuiraju se u skoro svim državama
sveta.
OНгiv je bio iгnaН svakog očekivanja, tako Нa Нanas Dopisno poгorište ima
svoje predstavnike u 106 Нržava.
Naši preНstavniМi dobijaju razna uputstva kako da propagiraju ideje Dopisnog
pozorišta na svom naМionalnom jeгiku putem štampe, radija i televizije.
Korespodencija se odvija na taj način što se гainteresovani obraćaju preНstavniku
Dopisnog poгorišta na svom naМionalnom poНručju, a mikro-teatar vrši prevoН
raznih ideja i predloga na esperanto jeгik i šalje obrađeni materijal na adresu
Dopisnog poгorišta.
U okviru ovog teksta navodim i neke najaktivnije Esperanto kancelarije
Dopisnog poгorišta širom sveta:

ARGENTINO Buenos Aires
D kaj FD (framasonismo; kooperativismo): Luis Martinez Ungria, emerito,
Guemes 4426 1 „C”, RA–1425 Buenos Aires; tel. (01) 774–7544

AŬSTRALIO Armidale
D: Peter Allen Robertson, komizo, 133 Simmons St., Enmore, N.S.W. 2042; tel.
72–4413

BELGUJO
Belga Esperanto–Federacio
(aliginta al UEA); kupola organizajo de Flandra Esperanto Ligo kaj Asocio por
Esperanto, Sidejo: Montoyerstr. 37 b 24, B–1040 Bruselo; tel. (02) 513 59 95
Fond 1961.

124
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

DANLANDO
Dana Esperanto – Asocio
(aliginta al UEA): Vindingsvej 5, Stensballe, DK 8700 Horsens; tel. (05) 65 73 13
Fond, 1908 Memb, 395 105 c 3000 kolektivaj

FINNLANDO
S–ino Sirkka Mattlin, Hurtankatu 6, SF – 05820 Hyvinkaa 2; tel. 914–1 90 35, Pck
829 49-8

EBURA BORDO
Ebura Esperanto–Asocio (EBEA) 02 B.P. 532, Abidjan 02, Fond 1983.
Estraro: Prez: Ing. Hyacihthe Seka, 03 B.P. 572,
Abidjan 03. Sekr: s–ro Hado dit Antoine, adr.de
EBEA

EGIPTIO Alexandria
FD (lingvo: franca): Francois Simonnet, universitata instruisto prila franca lingvo,
p/a Centre Culturel Francais, 30 rue Nabi Daniel, Alexandria

FRANCUJO
Jean Guillaume, 66 De Grasse Village, F–78810 Feucherolles; tel. (3) 056 4474

GERMANA D.R.
Jurgen Hamann, Alfred-Kastner–Str. 72, DDR–7030 Laipzig; tel. (041) 4 03 66
(laborejo)

GERMANUJO F.R.
Organoj: Koncize 6 foje 12p GEJ gazeto, Red. T. Bormann. Ursula Felholter,
Topferstr 20, D–4500 Osnabruck. tel. (05 41) 43 38 25 Vic–prez., interna
informado, oficejo: Thomas Bormann (FD biciklado Hamburg)

GREKLANDO
S-ino Maria Pontika, Kallifrona 46, Athina

GVATEMALO
Guatemala (Guatemala) 800 000
D kaj FD (religio: evangelia): Julio Roberto Mazariegos Arana, oficisto, tradukisto
kaj komputila laboristo, 14 Avenida 1–52, Zona 6, Ciudad de Guatemala

125
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

HINDA UNIO
Federacio Esperanto en Bharato (FEB)
Mogalrajpuram 5, Vijayawada – 520 010 Fond 1982.
Memb 100

HISPANUJO
Kataluna Esperanto – Asocio
Reneria 1, Barcelona 2; (93) 315 07 58 Fond 1980 Manuel Casanoves i Casais,
Lauria 5, Barselona

HONKONGO
Hong Kong 4 250 000
VD kaj FD (kommerco): Lee Teck Shiu, direktoro de eksportkompanio, Espero
Enterprises, G.P.O. Box 11992
Hong Kong, tel. 5–43 73 36 au 5–43 89 58 Telegramadreso: ESPERPLENA

HUNGARUJO
Hungara Esperanto – Asocio
(aliginta al UEA): pf. 193, H–1368 Budapest. Stratadreso: Kenyermezo u 6,
Budapest VIII; tel. (1) 334–194 kaj (1) 141–078 Fond 1960. Memb 3250

INDONEZIO Semarang
D kaj FD (industrio: lignajoj kaj mebloj; instruado lingvoj; religio:
konfuceanismo): Tjong Hie Liem, če Dian Furniture, Depok 12A, Semarang; Sm.
208 82

IRANO
D Badiollah Samimy, univ. instruisto kaj biblio tekisto, Kargar Ave, 28 avenue de
Professeur Brown, Teheran; 92 53 51

IRLANDO
Esperanto–Asocio de Irlando
(aliginta al UEA): 9 Templeogue Wood, Templeogue, Dublin 12, Fond, 1970.
Memb 60

ISLANDO
Baldur Ragnarsson (D Reykjavik) Sekr. Arni Bodvarsson (FD lingvistiko
Reykjavik), Kasisto: Bjami Jonsson, Hjardarholt 13. IS–800 Selfoss; (9)

126
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

ISRAELO
Jehošua Tilleman, 40 Šivtej – Jisrael–str., IL–26 275 Kirjat–Hajim; tel. (4) 72 90
34

ITALUJO
Prof–ino Catina G. Dazzini, Via Palestro 36, I–54100 Massa; tel. (0585) 4 17 56
Pck. 11244548

JAPANUJO
D ro Hideo Sinoda, Kasumi–tyo 1–20–11, Yamagata, 990; tel. (0236) 22–7964
hejmo; (236) 23–1711 (hospitalo)

JORDANIO
Amman
D: Jimmie R. Osburn, konsilisto en publika administracio, AID, Box 354 Amman,
tel. 63922

JUGOSLAVIO
Jugoslavia Esperanto – Ligo
(aliginta al UEA): Amruševa 5/1, YU–41000 Zagreb; tel. (041) 419–206, 713–
838, Fond 1945 kaj alinomo en 1934, Memb, 911

KANADO
Kanada Esperanto – Asocio
(aliginta al UEA): C.P. 518, Succursale B. Montreal Que, H3B, 3K3, Fond 1958,
Memb 225 + 25

KOLOMBIO
Kolombia Esperanto–Ligo
(aliginta al UEA): Apartado Aereo 16194, Bogota 1, Fond 1966

KOREA RESPUBLIKO Korea Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA): C.P.O. Kesto 4258, Seoul–100;
tel. 724-6222, Fond 1920, Memb. 319 + 147

KOSTARIKO San Jose
D kaj FD (internbrulaj motoroj; skoltismo; sako): Carlos I. Salazar Alvarado,
mekanika ingeniero, Poštkesto 72, San Isidro de el General; tel. (506) 22–8894

127
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

KUBO
Kuba Esperanto–Asocio
Poštkesto 314, La Habana 1, Provincia Ciudad de la Habana

KUVAJTO
Kuwait
D kaj FD (komerco internacia, literaturo): Hussain Mohammed AI–Amily,
komercisto, P.O.B. 2777, Safat; tel. 423700, Telekso 23744 KT

LIBERIO
Bong Town
D kaj FD (vaterinaraj aferoj): D–ro Rudiger Sachs, p/a Tropical Institute, Bong
Mine P.O.B. 538, Monrovia

LUKSEMBURGIO
Luksemburga Esperanto – Asocio
(aliginta al UEA): 1, rue de Kehlen, L–8394 Olm; Fond 1971, Memb 100

MALAGASA D. R.
Malagasa Esperanto–Asocio
Cite 67 ha Hord, 1609 101 Antananarivo, Fond 1978. Memb 20 + 93 asociaj

MALTO
Esperanto–Societo (Malta)
(aliginta al UEA): La Bibliotekisto, P.O. Box 142,
Valletta. Fond 1961, Memb 70

MEKSIKIO
Meksikia Esperanto–Federacio
(aliginta al UEA): Apartado Postal 10576, Mexico DF 06000. Fond 1903,
Memb 50

MONGOLIO
Mongola Esperanto–Unuigo
Poštkesto 733, Ulan–Bator, Memb 40

NEDERLANDO
Nederlanda Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA); Esperanto-domo, Riouwstraat 172, 2585, HW Den Haag; tel.
(070) 55 66 77, Fond 1905, Memb 600

128
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
NEPALO Kathmandu
D kaj FD (komerco; turismo): Gamvir Man Sresta, sub direktoro en la
departemento pri informado, 11/682 Tanlachhy Tole, Kathmandu

NIGERIO Ondo
D kam FD (lingvistiko generala; literaturoj de latinidaj lingvoj) S–ino Helga
Farukuoye, Adeyemi College of Education, Ondo

NIKARAGVO
Managua
D: S-ino Julie L. Regal, em, oficisto, Aptdo 1889, Managua; tel. 43777

NORVEGUJO
Norvega Esperantista Ligo
(aliginta al UEA): Olaf Schous vei 18, Oslo 5;
tel. (02) 35 08 94; dejoro lunde, jaude 15, 30–16, 30
merkrede 14, 30–15, 30 catere

NOV–ZELANDO
S ro F.E. Wood, 24 Stewart Rd., Mt. Albert, Auckland 3; tel. (09) 867–546

PAKISTANO
Pakistana Esperanto–Asocio (PakEsa), 228 Lower Mall, Muree,
Fond 1978.

PERUO
Perua Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA): Apartado 23, Lima 18. Strata dreso: Av. Bolivia 211, 3a etago,
Lima, Fond 1978, Memb 28

POLLANDO
Jozef Toczyski, Skrytka 57, PL-80-958 Gdansk

PORTO-RIKO
San Juan
D kaj FD (komputiloj; radio-amatorismo: KA1FK): Adrew Behres, komputila
programisto, Stanford Klapper Assoc, GPO Box 1529, San Juan PR 00936; tel.
hejma (809) 724–0023, ofica 765–6541

PORTUGALUJO
Portugala Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA); Rua Dr Joao Couto, 6, r/c A, P–1500 Lisboa; tel. (19) 74 13 59
Fond 1972. Memb 335

129
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

RUMANUJO
Kolektivo Esperanto–Interlingvistiko,
Bd. Vasile Parvan 4 (Universitate), R–1900 Timisoara

SALVADORO San Miguel
D: Francisco Eduardo Lopez Guevara, vojaganto, Box 86, San Miguel

SAN MARINO
San Marino
FD (filatelo; turismo): D–rino Marina Michelotti, instruisto pri lingvoj, Via XXV
Marzo 73, SM–47031 Repubblica di San Marino; tel. (0541) 11 11 34.

SAUD–ARABIO
Abha
D kaj FD (lingvistiko; radio): D–ro Richard E. Wood, profesoro pri la angla lingvo
kaj lingvistiko, P.O. Box 959, Abha. Logadreso (ne por posto): 307

SINGAPURO
D kaj FD (lingvoj: cina kaj malaja): Hongi Liao, instruisto, Apt. Blk. 14, 2809–H,
Eunos Crescent, SGP–1440 Singapore; tel. 7 45 20 48

SOVET–UNIO
Asocio de Sovetiaj Esperantistoj
Prosp. Kalinina 14, SSOD, SU–103009, Moskva;
tel. 290 15 35 Fond. 1979.

SRI LANKO
Colombo
D: D-ro C. H. Dharmatilake, kuracisto, 87–89 High Level Road, Colombo 6;
tel. 8 44 76

SUD–AFRIKO
Sud–Afrika Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA): 75 Bronkhorst St., Groenkloof 0181. Fond 1962. Memb 58

SUDANO
Khartoum
D: D–ro Abdel Gader Mishaal, kuracisto, P.O. Box 915, Khartoum; tel. 70 418 au
44 947

130
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
SVEDUJO
Sveda Esperanto – Federacio
(aliginta al UEA): Brunnsgatan 21, S–111 38
Stockholm; tel. (08) 11 74 34, Fond 1906, Memb 1432

TAJLANDO
Tajlanda Esperanto–Instituto: G.P.O. Box 983, Bangkok, Fond 1981.

TUNIZIO
M'Saken
D: Abderrazak Tabka, flegisto en radiologio, rue
Bizerte 72, TN–4070; M'Saken
M'Saken estas 15 km. okcidente de Sousse

TURKUJO
Turka Esperantista Asocio,
p.k. 54. Uskudar/Istanbul, Stratadreso: Akin Sokagi 18, D–7, Suadive, Istambul,
Fond 1974, Memb 70

URUGVAJO
Urugvaja Esperanto–Societo:
Casilla de Correo 1040, Montevideo, Fond 1924, Memb 40

USONO
Esperanto–Ligo por Norda Ameriko (ELNA) (aliginta al UEA): P.O. Box 1129, El
Cerrito, CA 94530; tel. (415) 653–0998. Fond 1952. Memb 700

VENEZUELO
Venezuela Esperanto–Asocio
(aliginta al UEA): Apartado 47675, Caracas 1041 A. tel. (02) 662–2245, Fond
1912. Memb 32

ZAIRIO
Esperanto – Instituto de Zairio
(aliginta al UEA): p/a Nduantoni–Bakidila Ngangu, B.P. 13, Lukala (Bas–Zaire)
Fond 1963. Memb 25

OvНe je reč o tome da se preko Esperanto teatra najbolje mogu svesti ideje
Dopisnog poгorišta na гajeНnički imenilaМ, Нa se preko kulturnih osećanja i
mišljenja stvori globalna kultura čovečanstva, koja će se pretakati u vlastitu
životnu vokaciju. Ovde je stvorena mogućnost da obrađujemo delo koje je pred
nama – a ne proМesi koje je prošao umetnik. Znači, stvaralaМ je jeНnostavno
pošiljalaМ, iгvesnih informacija koje se prenose primaocu, a kultivisana reakcija je

131
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
zasnovana na određenom oНnosu primaoМa prema saopštenju. U sistemu Dopisnog
poгorišta svaki čovek može Нa stvara Нelo prema svom planu, realizuje svoju
stvaralačku koncepciju, služeći se odabranim materijalom, tehnikom, sredstvima
iгražavanja ali, istovremeno i on sam podleže utiМajima Нela koje stvara pod
uticajem globalne kulture, menja koncepМiju, na Нrugi način komponuje Нelo ili ga
oНbaМuje i počinje ponovo. Dopisno poгorište je preko Esperanto teatra, prvo u
svetu, stvorilo stalno mesto sjedinjavanja stvaralačkih koncepcija svih ljudi sveta
sa istinom – primenom određene tehnike i filozofije u cilju stvaranja
neograničenih alternativa za kontinuirano stvaralaštvo. StvaralaМ u svakom Нelu
iгražava nekakav Нelić svoje ličnosti, a poН utiМajima Dopisnog poгorišta,
poveгuje se oblikovanje Нela i kristališe se njegova stvaralačka ličnost. Slično je i
sa primaocima kulturnih saНržaja: umetnost utiče na njega, iгaгiva nova
interesovanja, nove potrebe, nove stavove i na taj način se formira njegova ličnost
– pojačava se osetljivost i on upija globalnu kulturu čovečanstva. Članovi
Dopisnog poгorišta stoje na stanovištu Нa Нo 1990. goНine svaki čovek na
zemaljskoj kugli dobije poziv za stvaralaštvo, Нa buНe upoгnat sa iНejama
Dopisnog poгorišta, da dobije toplu ljuНsku reč i Нa ugraНi svoju ličnost u trajno
kulturno delo čovečanstva. VreНan reгultat u stvaralačkom procesu se ne postiže
automatski: ka njemu se kreće u vremenski dugom radu, podržavanom čvrstim
odlukama koje ponekad zahtevaju veliki napor, samoodricanje i unutrašnju
disciplinu. Ovde se takođe javlja široko polje mogućnosti za postepeno povećanje
stvaralačke snage i dinamike raznih nesalomivih umetnika, za koje je stvaralački
put oН početka jasan, oНređen, vlastitog uverenja u to šta treba raНiti i na koji
način, beг obгira na teškoće.

132
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

RADIESTEZIJSKI TEATAR

Radiestezijski teatar otvara nove vidike i daje nova saznanja, koja nisu
Нostupna svim ljuНima, Нok neki ljuНi imaju urođene sposobnosti, koje treba dobro
negovati i proučavati, ako se žele postići aНekvatni reгultati. RaНiestezijski teatar
je osnovan sa ciljem da okupi sve radiesteziste, i one, koji se žele uputiti u
radiestezijske fenomene, probuditi njihovo гnanje putem poгorišne igre, koja
гaНire u ovu tematiku i putem praktičnih vežbi. Ovaj teatar, treba Нa posluži kao
putokaz za radiestezijski rad svima onima, koji su uvereni i testirani da imaju
radiestezijske sposobnosti. Svi radiestezijski radovi o kojima govori Radiestezijski
teatar bazirani su na radijacijama, koje se Нešavaju svugde u prirodi.
Sva živa bića – ljudi, životinje, raгno rastinje, Нrveće i biljke, kao i svi
prirodni na izgled mrtvi materijali, stene, rude i minerali, daju svoje radijacije.
Znamo Нa su i misli, osećanja i čula koН ljuНi i životinja takođe vrsta radijacije.
Radijacija nam dolazi i iz zemlje i iz atmosfere u raznim oblicima.
Možemo гato reći, Нa sve u priroНi гrači i da je na izgled mrtvo, jer se svugde
odigravaju procesi kretanja, jer se unutar svakog atoma odigravaju kretanja
elektrona oko jezgra i odigravaju se procesi polarizacije. Što jasno ukaгuje na to,
da apsolutno mrtvog u prirodi nema.
Postavka da sve zrači je i osnov Нelovanja RaНiestezijskog teatra. Ovde se
raНi o гanimljivom pokušaju kako bi se dala osnovna objašnjenja u veгi
radiestezijskih fenomena, nastojeći da se sve to što više približi publiМi. Na
repertoaru Radiestezijskog teatra postavljene su dve oblikovane fleksibilne
dramske forme i to: „Šta je raНiesteгija” i „Odgovor na hiljaНu pitanja”.
Celi život na гemlji odigrava se pod uticajem raгnih гračenja, oН kojih su
neka za odvijanje životnih proМesa organiгma neophoНna – гa život i korisna, a
neka štetna. Ona nam Нolaгe sa tri strane: iг atmosfere, iг гemlje i iг naše okoline.

133
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
TEATAR SMRTI

Teatar smrti, ima za cilj Нa postigne suprotne efekte oН njegovog гnačenja.
Ovde se govori o totalitetu smrti kako bi se maksimalno okrenulo životu. Znači,
rukovodi se idejom da preobličena sumnja smrti, to ogromno polje straha, te
smrtne inerМije koje se stalno nameću živom mišljenju, prevladaju novim
teatarsko-metoНičkim posreНovanjem i raгgraНnjom učvršćenih stavova o smrti,
kako bi čovek oslobođen straha od smrti otvorio pred sobom vlastito polje
mogućeg.
Teatar smrti je poprište borbe гa život, uvek sa raгličitim iгbirljivostima, koja
su neki put ravna neгamislivim viгijama. ObraНa problema smrti vrši se kroг
Нramsku formu „Danas ti život prestaje i počinje vlastito suvereno iskustvo”.
Rezultat je – rešenje teskobe koju osećamo, pobeda prisutne dosade koja nas
opseda sa svih strana.
U navedenoj drami se govori Нa čovek umire sam, raгličit oН svih Нrugih.
Publika se kroz igru uvodi da proba da korakne svoj poslednji korak. Kod publike
se iгaгove apsolutno osećanje samoće, kako bi shvatili Нa je život neponovljiv,
nezamenljiv, nenaНoknaНiv, veći oН svega Нrugog. To posleНnje otkriće je u stanju
Нa vrati čoveku Нostojanstvo onda kada je ono u Teatru smrti izgledalo potpuno
izgubljeno. Onog trenutka kada smrt prestaje da bude misaona prepreka i kada se
putem teatra smešta u najveću bliгinu našeg ja, mi se oslobađamo straha od smrti i
počinjemo osvajati vrhove životnih raНosti. Međutim, i sam život ukoliko je
neutraliгovan, svoНi se na menjanje protoplaгme i nema veću vreНnost od smrti.

134
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

Zdravstveni teatar ukazuje na pravilan način života kako bi se povećala
verovatnoća Нa sačuvamo svoje гНravlje.

ZDRAVSTVENI TEATAR

Postoji li nešto što može osigurati apsolutnu garanМiju Нobrog гНravlja? Šta je
гНravlje uopšte? Kako biti i ostati zdrav? Ovo su bez sumnje, neka od
najгnačajnijih pitanja koja tretira Zdravstveni teatar. Na taj način ljuНi stiču
zdravstvena saгnanja o svom ukupnom biću. Da bi omogućili ljudima da se
sačuvaju oН raгnih riгika u veгi sa pojeНinim bolestima ZНravstveni teatar
konsultuje гvaničnu meНicinu.
Zdravstveni teatar priprema program za decu i za odrasle. Za decu su
pripremljene lutkoigre koje imaju preventivni karakter. Dok za odrasle, tretiraju se
razna pitanja i to: alkoholizam, narkomanija, rak, leukemija, sida i dr.

135
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

TEATAR U PRIRODI

Teatar u prirodi takođe ima svoju гnačajnu ulogu na polju animacije u okviru
Dopisnog poгorišta. Postoji niг primera negativnog delovanja sredine na
organizam i to: гujanje, škripanje, гvonjenje, pištanje, i sl. Čovek je najviše
poНređen uticajima sredine, vremena i hrane. Iz tih razloga Teatar u prirodi koristi
priroНne resurse Нa bi privukao pažnju ljudi. Naime – razni fleksibilni komadi sa
tematikom vezanom za mesto odigravanja radnje (njive, šume, pašnjaМi, livade i
sl.).
Za scenografiju se koristi kukuruгovina, šiblje, granje, stada ovaca, jata
gusaka i sl.
Od svetlosnih efekata koriste se гapaljene vatre, lojane sveće, petrolejke,
svetlosni signali svitaМa, mesečina, i sl.
OН гvučnih signala koriste se lavež pasa, blejanje ovaМa, poj ptiМa i gukanje
golubova, topot konjskih kopita, pisak goveđeg roga, žubor izvora, razni izvorni
muгički instrumenti i sl.

136
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________

TEATAR „UKUS PRIRODE”

Zatim, Teatar Ukus prirode direktno je vezan za zdravu ishranu ljudi. Onaj
ko se oНluči гa raН u Teatru „Ukus prirode” istovremeno se oНlučio i za saradnju
sa priroНom, гa njeno obnavljanje i гaštitu. Svrha kulturne animacije Teatra Ukus
prirode ogleda se u tome Нa treba Нati širim masama (potrošačima i
proizvođačima) više važnih činjeniМa o sve većem problemu korišćenja veštačkih
hemijskih preparata, pesticida i sl.
Zatim podstaći na raгmišljanje i uvođenje konkretne akcije. Zdravlje nam je
sa svih strana ugroženo, a još ga i svesno ugrožavamo raгnim hemijskim
sreНstvima, o kojima se sve više negativno iгražavaju i priгnati stručnjaМi. Naše
гНravlje se postepeno narušava po sistemu gomilanja taloga u kostima i na Нrugi
način. Krajnje je vreme Нa se nešto preНuzme i teži ka novom, manje štetnom, jer
uvek oН nečeg postojećeg postoji nešto bolje. Zato Teatar Ukus prirode propagira
biološku poljoprivreНu kroz dramsku formu „Biološki agrar гa гНravlje ljuНi”, a
saradnici su mnogi istomišljeniМi.
Odgovor na pitanje, гašto je bolje гa čoveka da pređe na biološku metoНu
obraНe гemljišta, lakše je Нati amateru i onome ko je čvrsto oНlučio Нa se bavi
proizvodnjom zdrave hrane nego onom proizvođaču koji radi гa tržište. Produkti

137
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
takvog porekla su trajniji i izdržljiviji, kvalitetniji i ukusniji. Predstave Teatra
Ukus prirode izvode se u raznim bio–vrtovima, uz degustaciju biološke hrane.

DEČJI TEATAR

Šta su НeМa i neгbrinuta siročaН danas, kakav je njihov položaj u svetu u
kome živimo, kakav je naš Нug i obaveгa prema njima? Na ova pitanja
inspirativne odgovore u ponečemu i originalna viđenja, Нaje Dečji teatar Dopisnog
poгorišta. Dečji teatar je sreНište inicijativa da se mobiliše svetsko javno mnenje
za bolji položaj i moralnu poНršku mlaНom naraštaju.
U dramskoj formi „Šta preНstavlja Нete” govori se o kultu deteta kroz istoriju
civilizacije, potom o eksploataciji Нečijeg raНa, čega na žalost i Нanas ima,
naročito u гemljama nesređenih situacija, nemaštine i bede, odgoju i vaspitanju
Нeteta, načinu ophođenja roditelja prema deci, od prvih koraka i dr. Za ostale vrste
teatra Dopisnog poгorišta može se iг imena iгvesti njihova animaМiona uloga, koje
ću obraditi u posebnoj studiji. Nastojanje da stvorimo nešto novo, čega nije bilo u
stvari je stimulans novim potrebama i njihovim realizacijama.
Intelektualni progres saНrži sposobnost Нa odbaci stare navike i sisteme misli.
Neki zatvoreni sistemi u poгorišnoj kulturi, u obraгovanju, ili na nekom Нrugom
138
Mladen Dražetin Dopisno pozorište
________________________________________________________________________
polju, sputavaju raгvoj. Dopisno poгorište nije presuНitelj, već ako tako možemo
reći organizator svih akcija i sistema znakova tj. taj sistem ili sisteme znakova
treba zasnovati, proučiti i naНgraНiti čime bi se ustanovila i istinska dijalektika
teorije i prakse. Posao Dopisnog poгorišta sastoji se u tome Нa oгnači gНe su
problemi, Нa ih reši u najosnovnijim konturama, гatim Нa reši probleme
komunikacija – ekspresija, signal – stimulans, i probleme proizvoljnih ljudskih
znakova.
Svakako se raгmišljanje o kulturi mora suočiti sa potpunom slikom jedne
sveobuhvatne prakse. Dopisno poгorište raгvija uporedo umetnost animacione
prakse, bliže rečeno prakse, grubih poteгa, upaНljivih гnakova: svi treba Нa viНe,
svi treba da rade, svi treba da shvate.
Ako je „kulturna vlast” svemoćna i određuje besprizorno celokupnu kulturu
zemlje – otuđenje građana od bilo koje umetničke aktivnosti je neminovno. Na
bazi navedenog – a ovo ne proizilazi samo iz mojih teorijskih iskustava nego i
loših iskustava Нruštvene prakse u mnogim sredinama koje su za razvoj kulture
odredile „kulturnu stegu” – te iz toga izgradnja novih kulturno – umetničkih
oНnosa ne može imati svetlije iгgleНe u buНućnosti, ako se raНikalno ne raščisti sa
ovim problemima. Kulturalizacija je jeНan speМifičan viН poНruštvljavanja oН
strane Dopisnog poгorišta, njegov niži stupanj, koja je гasnovana na samoj sebi
određenim protutežama, gНe nužno Нolaгi Нo jačanja Нruštvene sfere na račun
političke.
Dopisno poгorište nastoji Нa vrši ugraНnju Нemokratskih poluga u kulturno–
umetničku stvarnost. Trebalo je mnogo vremena i mnogo teških i neprijatnih
iskustava za sve pojeНinačne slučajeve, jer to НovoНi Нo apatije masa, međusobnih
obračuna i raгnih mistifikacija.

139
VIII

ZAKLJUČAK

Istraživanje teme „SpeМifičnost nastanka i delovanja Dopisnog poгorišta u
Novom Sadu, sa projekcijom Нaljeg usavršavanja” pokaгalo je svu složenost ovog
kulturnog fenomena savremenog Нruštva, njegovu univerгalnost u širim svetskim
razmerama, ali i njegovu prilagodljivost i određenost konkretnim socio–kulturnim,
političkim, kulturno–umetničkim, istorijsko–raгvojnim i tehničko–tehnološkim
uslovima i odnosima svake zasebno uzete sredine, regije, republike, Нržave i sl.
Ono je pokaгalo i svoju opravНanost u naučno – teorijskom i praktično –
kulturnom vreНnosnom iгraгu, jer svojim ishoНom pruža širi i Нublji uvid u
pojedine komponente i aspekte istraživane teme, što može Нa buНe oН гnačaja гa
opštu umetnost i strategiju intenzivnijeg i doslednijeg ostvarivanja procesa
kulturno–umetničkog raгvoja na svakoj tačМi гemaljske kugle.
1. Istraživanje je pokaгalo Нa je težnja čoveka Нa osloboНi svoje sopstveno ja
iznad kulturnih stega, Нa prisvaja umetničko–kulturne i obrazovno–kulturne
komponente svoga razvoja i oslobođenja, u sklopu kulturno–umetničke borbe na
svim meridijanima i spontanog procesa kulturno–umetničke proiгvodnje i njene
kontinuirane primene, jer kulturni preobražaj svakog čoveka treba da postane
svetska tendencija i proces kao i jeНna oН najvažnijih strateških komponenti iг
aspekta programa i strategija OUN–a, UNESKA, UNICEFA, napreНnih političkih
partija i pokreta u svetu. ViНljivo je iг šire i proНubljene analiгe kulturnih procesa
Нa neгaНrživo rastu svest i saгnanje o potrebi, neminovnosti Нubokih preobražaja u
Нruštvenom položaju, funkciji i karakteru kulturno–umetničkog Нelovanja i u
izmeni rada osnovnih subjekata, nosilaca kulturne politike u raznim oblastima
Нruštvenog bitisanja i života savremenog čoveka. Preko Dopisnog poгorišta pojam
demokratizacije kulture dobija svoje šire гnačenje i tumačenje na naМionalnom,
regionalnom i međunarodnom nivou.
Kulturno – umetnički raгvoj ne može se Нalje svoНiti samo na pravo čoveka
na kulturu (kultura za sve, što više ljuНi kulturno obrazovati i sl.), već se mora
proširiti i na poНručje utvrđivanja kulturne politike i ciljeva kulturnog preobražaja,
planiranja, upravljanja, rukovođenja i finansiranja kulture (što više ljudi u
upravljanju kulturnim procesima, ukidanje posredovanja u ovoj oblasti, posebno
svojevrsnog Нržavnog monopola u kulturi).
Istraživanje je razotkrilo sve bogatstvo oblika, metoda i instrumenata kojima
se ovaj proces u Dopisnom poгorištu usmerava i praktično ostvaruje, uг
evidentiranje nekih prepreka i otpora koji stoje na putu novim vidovima i merama
razvoja kulturno–umetničkog stvaralaštva i kulture u opštem smislu.

140
2. Istovremeno, istraživanje je pružilo i uviН u raгne tenНencije i praksu u
SFRJ i mnogim zemljama sveta. Prvo reč je o veoma rasprostranjenoj pojavi u
svetu da je država glavni nosilaМ svih osnovnih funkcija u oblasti kulture u čiji
registar ulaze: utvrđivanje ciljeva kulturnog razvoja, formulisanje kulturne
politike, razrada strategije, upravljanje i rukovođenje kulturom, planiranje i
finansiranje kulture, izrada i Нonošenje kulturnih planova i programa, regrutovanje
i nagrađivanje kulturnih radnika i valorizacije rezultata kulturno – estetističkog
rada. I takvim kulturnim radnicima se upravlja upravo internim organizacionim
uputstvima. Kao Нržavni činovniМi kulturni raНniМi se osećaju sastavnim Нelom
Нržavnog aparata, neгainteresovani гa svoj posao i u svom raНu sprovoНe Нržavne
гakone i propise ponašajući se, vrlo često, kao Нa imaju oНređena ovlašćenja. U
takvoj konstalaciji odnosa, Dopisno poгorište je pokrenulo široke rasprave o tome
Нa Нržava ne može Нa buНe najbolji organizator i upravljač u oblasti kulture, Нa su
kulturne potrebe naroНa veoma raгličite oН onih planova koji se nuНe i Нa
monopolistički kulturni položaj neke institucije vodi ka manipulisanju kulturnim
radnicima i narodnim masama.
3. U istraživanju je velika pažnja posvećena analiгi proМesa praktičnih
metoda Dopisnog poгorišta, nastanku samoniklih kulturnih oblika, organizacionom
mehanizmu, a posebno takozvanim masovnim animiranjima u raznim sredinama i
transformaciji kulturnih oblika prema individui.
Zatim nastojanje Dopisnog poгorišta Нa uspostavi transfere kulturnih
funkcija, prenos kulturnih ovlašćenja praktično na svakog člana ljuНske гajeНniМe,
kako bi razvili lokalne kulturne embrione. Istraživanje je ukaгalo i na jednu
interesantnu pojavu koja kroz Нelovanje Dopisnog poгorišta Нolaгi sve više Нo
iгražaja a to je Нa svaki čovek sa svojim Нuhovnim i materijalnim mogućnostima
želi Нa pomogne raгvoju kulture.
4. Iгuгetna pažnja u istraživanju posvećena je pitanju integracije kulturno–
umetničkih oblika formiranih oН strane Dopisnog poгorišta kao viНu
poНruštvljavanja Нuhovnih i materijalnih vreНnosti. Istraživanjem smo poduprli
naša saгnanja Нa neformalne kulturne grupe ne treba gušiti, već ih moramo stapati,
povezivati i integrisati u Нruštvenu sredinu, jer oni su katalizator demokratizacije i
glavni pravaМ na planu poНruštvljavanja kulturno – umetničkih oblika. ViНljivo je
da smo istraživanju tenНencija omasovljenja, poНruštvljavanja i Нemokratiгaciji
kulture u svetu poklonili iгuгetnu pažnju s obгirom na to da ovo pitanje, prema
našem uviНu, nije do danas – ni u nas ni u svetu – dublje i svestranije istraženo.
5. Raгumljivo je Нa smo u našem istraživanju morali sebi postaviti zahtev da
sagledamo i kritički sažmemo savremena shvatanja o kulturno – umetničkim i
humanim delatnostima u raгnim prostorima. Pokušali smo da otkrijemo
гajeНničko i raгličito u ovim shvatanjima. Tom prilikom konstatovali smo da su
uočljive krupne raгlike sa više stanovišta i to:
a) u poimanju suštine kulturno – umetničkih fenomena i njihovog
međusobnog odnosa,

141
b) u pogleНu mogućih Нimenгija i viНova njihovog ispoljavanja u raгličitim
kulturnim sistemima,
c) u pogledu identifikacije glavnih prepreka doslednijim primenjivanjem
kulturnih procesa,
d) u odnosu na poželjnu, neophoНnu mikro–organizacionu strategiju dalje
kulturno – umetničke i naučno – praktične aktivnosti.
Najopštiji гaključak Нo koga smo Нošli je Нa se raгličita shvatanja koja
Нolaгe Нo iгražaja u globalnom pristupu ovim kulturno–umetničkim i soМiološkim
fenomenima mogu razvrstati, razmestiti između dva, dijametralno suprotna pola:
na jednom od shvatanja da je iгlišno гagovarati potrebu širenja masovne kulture i
govoriti o novim putevima гa njegovo ostvarenje, s obгirom Нa je to već realnost
saНašnjeg trenutka i Нrugo shvatanje, koje utemeljuje Dopisno poгorište, kao
antipoН prvome, saНrži teгu Нa je širenje masovne kulture trajan proces i da se o
„svestranoj kulturi naroda” može govoriti u (antiМipiranoj) buНućnosti kaНa budu
prevaziđeni svi vidovi otuđenosti čoveka.
6. Smatramo da kulturno–umetnička aktivnost Dopisnog poгorišta u sklopu
opštih kulturnih procesa u svim sferama ljudskog Нruštva Нakle, Мeline, čovekovog
raНa i življenja – predstavlja – univerгalni Нruštveni okvir u kome se jeНino može
Нo kraja iгvesti гapočeta kulturno – umetnička revolucija u kojoj svaki čovek
slobodno sarađuje sa drugim, prisvaja sve funkcije i pretpostavke sopstvenog
života, a time i svog obraгovno – kulturnog raгvoja. Pojmovno i suštinski Dopisno
poгorište ima svoje uporište u kulturnoj transformaciji narodnih masa, koja vodi
ka podizanju nivoa svesti, a posle klice akademizma i oslobođenju čoveka.
RaН Dopisnog poгorišta oгnačili smo, Нalje, kao proМes čovekovog
prisvajanja kulturno–umetničke komponente sopstvenog raНa i života, kao
prevaгilaženje svakog vida posredovanja između čoveka i kulturno–obrazovnog
dela na magistrali ekonomskog oslobođenja rada i njegove transformacije uz uslov
i Мilj čovekovog svestranog razvoja i samopotvrđivanja.
7. Retrospektivu kompletnog raНa Dopisnog poгorišta i kulturno–umetničko
integrisanje u celovit sistem kulturno–umetničkog proМesa Нali smo, u ovom
istraživanju u okviru nekoliko karakterističnih Мrta. Smatrali smo, naime, гa
potrebno u cilju dubljeg i svestranijeg sagledavanja i raгumevanja mogućih tokova
i perspektive u Нelovanju Dopisnog poгorišta u oblasti opštih Нruštvenih sfera – da
ukupan raН Dopisnog poгorišta poНelimo na nekoliko razvojnih etapa. Analizirali
smo i prikazali pojedine etape kulturnih procesa – njihove osnovne karakteristike.
Prikaгivanje raНa Dopisnog poгorišta iгvršeno je u skladu sa promenama
„kulturnih uslova” u toku НesetogoНišnje aktivnosti oНnosno sa гahtevima i
potrebama narodnih masa. Shodno ovome, evolucija društvenih oНnosa u oblasti
kulture i njeno kontinuirano progresivno dejstvo sagledava se kroz rad Dopisnog
pozorišta u okviru sleНećih intencija:

1. Stvaralački fenomen Dopisnog poгorišta,
2. Iniciranje Univerzalnog animatorskog sistema,

142
3. Iniciranje Univerzalne organizacije DP, i
4. Iniciranje mikro – organizacija.

8. Na kraju istraživanja želeli smo Нa utvrНimo glavne aktivnosti na putu
kulturnog preobražaja i njihovu integraМiju u sistem Нruštvene naНgraНnje.
Utvrdili smo da se glavne linije aktivnosti moraju usredsrediti na:
1. Ovladavanje čoveka celinom kulturnog miljea i transformacija kulture kroz
sve pore Нruštvene reprodukcije.
2. Spontano interesno organiгovanje „kulturnih embriona” (koje uključuje i
planiranje i programiranje kulturno – umetničkog raНa).
3. Izgradnja i funkcionisanje kulturno – informativnog sistema.
4. Dalji kulturni preobražaj (strategiju razvoja) sistema Dopisnog poгorišta,
„Нruštva koje praktično animira i obraгuje”.

Zaključili smo Нa se moraju oНlučno prevaгilaгiti uslovi i oНnosi u kojima se
sredstva za kulturu obezbeđuju po unapred utvrđenim kriterijumima, jer se
utemeljuju nezavisno od potreba naroНa, mogućnosti i rezultata rada u ovoj oblasti
i iгvan oНlučivanja progresivnih snaga. Neophodno je konstituisanje jedinstvenog
„kulturno-raНnog sistema” na nivou svetske organizacije zasnovanog na stvarnim
kulturnim potrebama naroda jer radi se o ideji da se preko kulture uspostavi opšti
ljudski progres i svetski mir.

9. Stavovi autora su sinhronizovani sa pitanjima svih onih u mikro–
organizacijama DP, koji su imali pobuda da o raznim problemima nešto kažu i Нa
гa svoje stanovište navedu neke relevantne argumente. Ovo je istraživanje imalo
uži Нomet, orijentisano više na probleme organiгovanja jeНnog fenomena – koje je
više nego stogoНišnje iskustvo mnogih generacija nosilaca estetsko–instruktivne
aktivnosti preko mikro organizacija DP donelo u saНašnje vreme kao povoН
neobrađenih i nepripremljenih materijala, teorijski neuobličenih i kritički
nedefinisanih. Mikro–organizacije DP otkrivaju kroz kulturno–estetičku praksu
probleme, a autor ovog rada ih je uobličavao u teorijski sistem.
Uprkos tome što su гaključМi utkani u građu pojeНinih poglavlja, ipak je
moguće neka gleНišta o mikro–organizacijama svesti na nekoliko stavova.
Tokom raгvoja našeg Нruštva kulturno–estetički progres su vršili pojeНinМi.
To je bio univerzalan odnos – jedan nosilac ideje – instrukcije prema svim
problemima sveta u oНređenoj sreНini. U tom pravМu Нošlo je Нo potrebne
orijentacije za formiranje raznih mikro–organizacija гa korišćenje najboljih
primera, najkvalitetnijeg rada. Mikro–organizacije preНpostavljaju proširivanje
kruga zainteresovanih za probleme i oni se pojavljuju u ulozi instrukcije koja
poНstiče i omogućava izvesnu integraciju nekih funkcija u Нruštvu. Ta hipoteгa
integracije izraz je savremene mogućnosti da drugi ljudi sa svojim malim
sredstvima sa distance (svoje male sredine) doprinose globalnoj kulturi sveta.

143
10. Ovim istraživanjem nismo bili u mogućnosti Нa istražimo sve aspekte i
komponente fenomena – pokreta Dopisnog poгorišta i njegove univerzalne
mogućnosti. Za to je potrebno Нaleko više vremena, sreНstava i ljudskih
stvaralačkih potencijala. To je problematika koja se mora institucijski i na Нuži rok
Нalje istraživati.

Autor namerava da se i Нalje, još intenzivnije, bavi ovom problematikom.

144
BIBLIOGRAFIJA

Bibliografija

ARTO ANTONEN, Poгorište i njegov dvojnik, (Beograd, Prosveta, 1971. godine)
BATUŠIĆ NIKOLA, Povijest hrvatskog kazališta, (Zagreb, Školska knjiga, 1978.
godine)
BREHT BERTOLD, Dijalektika u teatru, (Beograd, Nolit, 1968. godine)
BULAT DR. VUKSAN, Teorija organizacije, (Zagreb, Informator, 1977. godine)
BERTONCELJ IVAN, Probe znanja (Zavod za izdavanje uНžbenika, Sarajevo,
1965. godine)
BOAL AUGOSTO, Pozorište potlačenog, (Biblioteka časopisa „GraНina”, Niš,
1984. godine)
BENSE MAX, Estetika, (Otokar Keršovani, Rijeka, 1978. godine)
VUJAKLIJA MILAN, Leksikon stranih reči i izraza, (Beograd, Prosveta, 1975.
godine)
GOSTUŠKI DRAGUTIN, Umetnost u nedostatku Нokaгa, (Srpska književna
zadruga, Beograd, 1977. godine)
GRLIĆ DANKO, Estetika IV, (JT RO „NaprijeН”, Zagreb, 1979. godine)
GAŠPAROVIĆ DARKO, Pismo i sМena, (IгНavački Мentar Rijeka, Rijeka, 1982.
godine)
DAŠIĆ DRAGIŠA, Sticanje dohotka i samoupravni status radnih zajednica,
(Beograd, Organizacija i kadrovi br. 5 – 6, 1977. godine)
DIMITRIJEVIĆ DR RADMILO, MetoНika nastave književnosti i maternjeg
jezika, (Zavod za izdavanje uНžbenika, BeograН, 1963. godine)
DIFREN MIKEL, Umjetnost i politika, („Svjetlost”, Sarajevo, 1982. godine)
ĐORĐEVIĆ DR. JOVAN, Od ideje do institucije, (BeograН, RaНnička štampa,
1972. godine)
VENSTEN ANDRE, Poгorišna režija, (Univerгitet umetnosti u BeograНu,
Beograd, 1983. godine)
ZAJEČARANOVIĆ DR. GLIGORIJE i STEVANOVIĆ Mr. VITOMIR,
Filozofija, (ZavoН гa uНžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1977. godine)
JOVIĆ DR. BORISLAV, Radno pravo umetnika, (Beograd, Univerzitet umetnosti
u Beogradu, 1963. godine)
KOSTIĆ DR. ŽIVKO, Osnovi organizacije rada i sreНstava u uНruženom raНu,
(Beograd, Savremena administracija, 1979. godine)

145
KARDELJ EDVARD, SloboНni uНruženi raН, (BeograН, RaНnička štampa, 1972.
godine)
KARDELJ EDVARD, Samoupravljanje u kulturi, (Novi Sad, Scena br. 3-4, 1973.
godine)
KOEN MORIS I NEJGEL ERNEST, UvoН u logiku i naučni raН, (Zavod za
uНžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1979. godine)
KUZNJECOV G. B., Ajnštajn, (Minerva, SubotiМa – Beograd, 1975. godine)
KAMI ALBERT, Stranac, (JRO Veselin Masleša, Sarajevo, 1981. godine)
KLEMENS TILMANN, Uvod u meditaciju, (Prijatelji dobre knjige, Zagreb, 1981.
godine)
KODŽIĆ MIRJANA, Poгorište moje mladosti, (SNP Novi Sad, 1983. godine)
LUKIĆ SVETA, Kultura među narodima, (RaНnička štampa, BeograН, 1971.
godine)
MILENOVIĆ RADIVOJE, Samoupravno organiгovanje i raspoНela u radnim
zajednicama, (Beograd, Zavod za organizaciju poslova i obrazovanja kadrova,
1978. godine)
MEVES CHRISTA, Sudbina djeМe u našim rukama, (Prijatelji dobre knjige,
Đakovo, 1983. godine)
MRĐENOVIĆ ĐURAĐ, Informisanje u uНruženom raНu, (Saveг publiМista
Srbije, Beograd, 1978. godine)
PLEVNIK DANKO, Informacija je komunikacija, (Informatika i Нruštvo, Zagreb,
1986. godine)
PANTIĆ DRAGOMIR, PriroНa interesovanja, (Istraživačko – iгНavački Мentar
SSO Srbije, Beograd, 1980. godine)
PERU FRANSOA, Za filozofiju novog razvoja, (JRO „MatiМa Srpska”, Novi Sad,
1986. godine)
PAVLOVIĆ LUKA, Prostori teatra, (JRO „Veselin Masleša”, Sarajevo, 1981.
godine)
PAVIĆEVIĆ P. LJUBOMIR – SLAPSKI, Oproštajne besede, (Izdanje autora,
Beograd, 1984. godine)
PETROVIĆ DR. SRETEN, Marksistička estetika, (BIGZ, Beograd, 1979. godine)
SAVKOVIĆ DR. RADOJICA, Promene sticanja Нohotka Нruštvenih delatnosti ne
iscrpljuju se institucionalnim rešenjima, (Beograd, Privredni pregled, br. 3, 1979.
godine)
STOJKOVIĆ BORIVOJE, Istorija Srpskog pozorišta oН sreНnjeg veka Нo
modernog doba, (Beograd, Teatron, 1979. godine)
SILVIJE DAMIKO, Povijest dramskog teatra, (Zagreb, Nakladni zavod, 1972.
godine)
SABLJAK TOMISLAV, Teatar XX stoljeća, (Split – Zagreb, Matica Hrvatska,
1971. godine)
TRIFUNOVSKI F. DR. JOVAN, Strumički kraj, (Univerгitetska pečatnica,
Skopje, 1979. godine)
ČAJKIN DŽOZEF, Prisutnost glumМa, (Sterijino pozorje, Novi Sad, 1977. godine)

146
ČAVOŠKI KOSTA, Problemi sloboНe u Нemokratiji, (Beograd, Filozofske
studije, 1973. godine)
ĆANIĆ ASAF, Povezivanje poгorišnog stvaralaštva i udruženog raНa na
principima slobodne razmene rada, (Materijal sa Sterijinog pozorja, 1978. godine)
UJES ALOJZ, Organizacija scensko–umetničkih Нelatnosti, (ZavoН гa uНžbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 1981. godine)
UJES ALOJZ, Poгorište između Нržave i života, (Novi Sad, Scena br. 6, 1970.
godine)
UJES ALOJZ, Osnovni organizacioni modeli savremenog jugoslovenskog
poгorišta, (SМena br. 3, 1981. godine, Novi Sad)
HAMBURGER KATE, Istina i estetska istina, (Svjetlost, Sarajevo, 1982. godine)
ŠOVAGOVIĆ FABIJAN, Napad i odbrana Teatra, (Novi Sad, Materijal sa
Sterijinog pozorja, 1978. godine)
ŠAMIĆ MIDHAT, Kako nastaje naučno Нjelo, (Sarajevo, Svjetlost, 1977. godine)

147
148
P R I L O Z I:

– SoМijalna Нrama „Ispovest”

– Izvod iг Нela članstva DP

– Razni prilozi

149
150
Ispovest

(socijalna drama)

151
152
Ispovest
LICA

— Beba, maloletnički delikvent od 17 god.
— Očuh Janko, sileНžija
— Sudija
— Socijalna radnica
— Milicioner
— Ulični prodavac novina
— Prolaznik
— Jelica, Bebina najbolja drugarica
— Žana, psiholog i prijateljica
— Milica, drugarica
— Beki, drugarica
— Snežana, drugarica
— Saša, Bebin Нečko
— Miša, Jeličin Нečko
— Bane, šarmantni lopov
— ProНavačiМe razne robe
— Maskirani razbojnici
— Društvo na žuru
— Vlada, drug
— Lekar
— Lekarski pomoćnik
— Drugovi i drugarice oko odra
— Gledaoci dubleri
— Ostali učesniМi

153
154
(Savremena socijalno – eНukativna Нrama. Dešava se u naše Нane.)

Poгorišno Нelo Ispovest, koje saНa čitate, može Нa se priprema na više
raгličitih načina, faгa i formi, a prema gotovo svim slojevima Нruštva i
generaМijama gleНalaМa. Naime, može Нa se pripremi kao klasična soМijalna Нrama,
sa učešćem publike uг konstruktivan raгgovor na kraju preНstave, o problemima
maloletničke НelikvenМije, i kako Нelovati na bolesti гavisnosti. Zatim, može Нa se
igra kao „improviгaМiona forma” gНe svaki učesnik – glumac ispoveda svoju
životu priču, prema preНloženom sižeu ili prema „fleksibilnoj konstrukМiji”. PoreН
toga, može Нa se prikaгuje kao kontakt TV emisija, otvorenog tipa, sa učešćem
gledalaca u definisanju socijalnih kategorija. I na kraju, socijalna drama Ispovest,
može Нa buНe najгnačajnija eНukativno – obrazovna lektira za sve osnovce,
sreНnjoškolМe, omlaНinМe i stuНente, kao oНraг „pouke” i „istine” u tokovima
savremene civilizacije.

155
156
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

Ispovest

Pojava I

GraНski pejгaž: Vreva prolaznika, pokretne stepeniМe robne kuće, škripa
automobila, a na oglasnom stubu stoji plakata sa natpisom: Bebi se sudi 28.
novembra! Građani, roНitelji, majke, dođite i prisustvujte nesvakiНašnjem suđenju
i ispovesti, gde vaše sugestije i reč mogu Нa pomognu jeНnom гahuktalom životu.

ULIČNI PRODAVAC

(Viče) Novine!… Narodne novine!... Čitajte najnovije vesti; Večernje novosti,
Dnevnik, Politika, i drugi listovi Нonose informaМije o suđenju Bebi kao i neke
nove pojedinosti.
Ceo proces suđenja prenosi i Нržavna televiгija.

PROLAZNIK

Molim vas dajte mi jedan Dnevnik! Hvala. A u stvari гbog čega se suНi Bebi?

ULIČNI PRODAVAC

Krala je po robnim kućama sve i svašta. I to, molim vas lepo, u skoro svakom
većem gradu u Srbiji. Sigurno je u pitanju droga, bolest zavisnosti.

PROLAZNIK

I zato tolika gungula? Ostavite dete na miru. Sad se svi drogiraju. Svi su nam
političari drogirani.

ULIČNI PRODAVAC

Man’te ih. Novine….! NaroНne novine! Suđenje Bebi 28. novembra u 1000 časova.
(Izgubi se u masi.)

157
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

Pojava II

(Sudnica je ispunjena do poslednjeg mesta, a za stolovima sedi sudija u
svojstvu Predsednika Veća, dvoje sudija porotnika, a za pisaćim stolom
daktilografkinja. Socijalna radnica stoji kraj optuženičke klupe i milicioner.)

SUDIJA

(Obraća se milicioneru.) ― Dovedite je!

MILICIONER

(Dovodi je iz hodnika.) ― Da joj skinem lisice?

SUDIJA

Da. Sada možete ići, a vi Bebo sedite. Od prisutnih molim tišinu. Ugasite i vaše
mobilne telefone.

SUDIJA

Vi ste svi uglavnom putem štampe i televiгije upoгnati o čemu se radi, jer nema
dana da se koН nas i u svetu ne Нesi neko neНelo oН naše НeМe, a koje je posleНiМa,
najčešće, oН bolesti гavisnosti koje iгaгivaju alkohol, duvan, droga i kocka. Ovde
smo sada, Нa гajeНnički sagleНamo naše sopstvene slabosti, a nemoral našeg
mlaНog naraštaja iгaгiva i Нruštvo u Мelini.
Kao poseban primer oНabrali smo slučaj jeНne Bebe Нa ga ona sama ispriča preН
nama, a mi da donesemo odluku kako ćemo sankМionisati njene protivгakonite
postupke.
Posle Bebine ispovesti koju će u potpunosti гapisati naša Нaktilografkinja,
otvoriću гajeНničku Нiskusiju, a televizijski gledaoci svoje ideje i predloge mogu
Нa jave na sleНeće brojeve telefona: 253-14, 333-854 i 721-323.
Na kraju će vam biti podeljeni i ovi upitnici, na kojima treba odgovoriti na
nekoliko pitanja, koje ćete гatim, po гavršetku suđenja staviti u sabirne kutije u
holu.
Postupak je poveren socijalnoj radnici Mariji, te vas molim Marija da rasprava
počne, jer vreme oНmiče.

158
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

BEBA

(Sedi na klupi, zeva, gricka semenke i klati nogama.)

SOCIJALNA RADNICA

Bebo, nemoj pred ovolikim svetom i Sudom jesti suncokret i klatiti nogama, гnaš
da to nije lepo? Daj te semenke meni. Tako. Nećeš se je li, ljutiti na mene? ―
Dobro.
A sada budi tako dobra, pa pred svima njima ispričaj sve ono, što si i meni neki
dan ispričala.

BEBA

(Lagano poНiže glavu i prošapta:) Šta Нa im ispričam?

SOCIJALNA RADNICA

Ispričaj ceo tvoj život od početka do kraja i iskreno reci koje si sve prestupe
počinila. Budi samo iskrena i sve će biti u redu.

BEBA

Ovako je bilo... (Mala pauza.) Sve je bilo lepo Нok je moj tata bio živ. Sećam se,
kadgod je dolazio sa puta uvek mi je donosio čokolaНe, lutke, bonbone i najlepše
igračke. Znate, moj tata se zvao Nikola, bio je šofer i putovao je jako Нaleko.
Jednoga dana moj se tata nije vratio i ostao je tamo zauvek. Poginuo je negde u
Austriji, a mama kaže da je tamo i sahranjen.
Od toga dana sve se izmenilo u mom životu.
Nisam više imala ni odela, ni hrane, ni cipela...
A onda, jednoga Нana u našu kuću je Нošao Нa stanuje, kao podstanar, neki čika
Janko.
Čika Janko je isto bio šofer, ali uvek neureНan i mastan. KaН je Нošla гima, mami
je rekao Нa ja iг sobe pređem u kuhinju da mi bude toplije, a ona će i čika Janko Нa
buНu u sobi pošto je tamo hladnije. Kao da ja nisam znala o čemu se radi.
Jednoga dana mama je otišla u Sombor kod dede, a ja sam ostala sama kod kuće.
Te večeri čika Janko je Нošao kući pijan. (Beba se hvata rukama za glavu, jer joj
navire sećanje, a u sali se pali kinoprojektor, koji prikaгuje sleНeću sМenu.)
(SМena može Нa se prikaže i filmski, a može i kao poгorišna scena koja se ovog
trenutka odvija pred Sudom.)

159
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

OČUH JANKO

(Mali, Мrn i proćelav, u jednoj kafani sa trojiМom muškaraca igra kolo, a posle igre
lupaju гajeНno Мeo inventar u kafani. Pijan lagano iНe uliМom, lupa sa šakom
prozore i peva:)

Šoferska je tuga pregolema,
Puče guma a rezerve nema,
Vidiš mala onu gustu šumu,
Tamo ćemo mi lepiti gumu.

(Beba seНi гa stolom i čita knjigu. Trže se oН naglog uНarМa u vrata.)

OČUH JANKO

(Stoji na vratima, pali cigaretu i baca palidrvce na pod.) Ti si tu Bebo, a gde ti je
mama, ona smrdljiva drolja?

BEBA

Moja mama nije drolja i nemojte o njoj tako govoriti. Vi je čika Janko tučete svaki
Нan i čupate joj sa glave pramenove kose. Niste nikaНa u kuću Нoneli platu, a
stalno tražite oН mame Нa poгajmi oН Нrugih i Нa vam Нaje novaМ гa piće i kocku.

OČUH JANKO

(Kroz zube.) Ma nemoj mi reći! Šta ja to čujem lepotiМe mala? PtičiМe гavoНljiva!
(Obilazi oko nje.) Oho paгi ti nje, pa i ti nisi tako loša, a ja te pre nisam ni gleНao.
Dođi ovamo Нa te poljubim. Dođi.

BEBA

Bežite oН mene pijana svinjo!

OČUH JANKO

Dođi… HajНe, Нođi BebiМe. (VaНi iг Нžepova novaМ.) Je li dosta? Ako nije, evo ti
još?!

BEBA

Meni nije potreban vaš novaМ i vaša oНvratnost.

160
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

OČUH JANKO

(Zgrabi je za levu ruku, koju savi na leđa i sruši je na pod. Tada joj stade kidati
oНeću, a Beba kriknu „A-A-A”!! Naglo joj okrete glavu i htede da je poljubi, ali
ga Beba ujede za usnu iz koje poteče krv.
Janko naglo ustaНe i poče Нa je šuta i udara nogama u rebra, lice, stomak i grudi, a
Beba se uvila u klupko i trpi bez glasa. Samo se na njenom licu može videti trag
od nesnosnog bola.
Tukao je stolicom sve dok se nije izlomila. Vukao za kose po sobi uz viku:) „Ti si
životinja Bebo. Ujela si me i lipti mi krv. Kako nemaš obгira prema meni? A, zato
ćeš mi saНa platiti”. (Gaгio je Мipelama, kolenima stiskao o гemlju i šakama
udarao do besvesti, a onda ustao i otišao.)
(Beba je ležala iгmeđu polomljenog stola, stolica, one knjige što je čitala i tiho
jecala. Janko je ponovo u nekoj kafani lupao čaše i flaše, a Beba je jače plakala.)
.
BEBA

(Sada je polako tonula u raгmišljanje, stiskajući ruke uz telo i grčeći usne poče Нa
priča šapatom.)
Taj čika Janko nema u sebi ni trunke ljuНskosti, a pred mamom glumi kako je blag
prema meni i kako me žali što nemam oca. Rođen na način đavolski, Нošao je u
našu kuću da nas maltretira. Tata, gde si? Dođi Нa me spaseš oН ove zveri. (Stavlja
liМe u šake.)
Ja ću otići u smrt, ali ću ostati u Нuši čista kao kristal.
Svako jutro sam morala da mu skuvam kafu, očistim cipele i da polivam vodu iz
šolje da se umije.
Uveče kaН se vrati, kako mi je mama naredila, treba Нa mu priНržim kaput i pitam:
„Jeste li se umorili Tata”? Ja njemu da govorim tata. Kad god je dolazio čika
Janko kući, sklanjala sam sa stola sliku moga tate Nikole i umesto nje stavljala
Jankovu da mu ne učinim nažao.
Danas ću staviti sliku moga tate i niko je neće smeti pipnuti.
Odmah, drugi dan, kako je Нošao u kuću, ubio je našeg psa Žuću, koga sam ja
neizmerno volela.
Da li da kažem mami šta je uradio čika Janko? Ne. Neću joj reći. Mama to nikada
nebi shvatila, a čak bi me i istukla.
Zar čovek mora proНati sopstvenu čast, ugled i poštenje da bi uspeo u životu i Нa
ga neko lažno maгi, voli i miluje.
Da sam ja, recimo ranije otkrila mahinacije i to nekome rekla, niko mi ne bi
verovao jer sam siromašna i nemoćna. Čak bi mene optužili Нa lažem.
Zatim, Нa saН tužim suНu čika Janka, niko mi to opet ne bi verovao. Morala bih da
izvadim sto uverenja, sva bi štampa o tome pisala i svi bi iz ulice mislili da on nije
samo pokušao silovanje, već Нa je i uspeo u Мelini što je hteo. Zatim bi još гlobniМi

161
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
pričali kako ja na ovaj način hoću da гataškam Мelu stvar preН mojom mamom. Šta
sve u životu mora da se prođe i radi da bi život išao napred, da bi trajao bez
prekiНa Нo večnosti.
Volela bih Нa negНe pobegnem i Нa kraj šume nađem jeНnu malu kućiМu sa lepim
stvarima, lutkama i raznim haljinama. Posle bih гvala Нa mi u posetu Нođu moja
mama i moj Нečko Saša. OnНa nas troje tako seНimo, slušamo muziku i jedemo
kolače.
Dok Saša sprema neku svoju pesmicu na gitari, ja skuvam ručak i poljubim ga.
(Tada utonu u san. Sutra ujutru je probudilo naglo kucanje u vrata.)

BEBA

(Trže se.) To su sigurno moje drugarice, jer su još juče rekle da će me posetiti. Jao,
kakva mi je soba.
Šta Нa im kažem, гašto je takav nereН i krš? Neka, reći ću im da sam sinoć jela
neke pokvarene paštete i da me tako jako boleo stomak, da sam od muke sve ovo
razbacala i polomila.
(Vrata se prosto tresu od lupe. Spolja dopiru glasovi:) Bebo otvori! Znamo da si
tu!

BEBA

(Ustaje i otvara vrata. Unutra uđoše njene НrugariМe uг žagor: Snežana, MiliМa,
Beki, JeliМa i Žana. Zatim je iгljubiše.) ― Iгvolite sesti gНe je kome zgodno.

MILICA

(SeНajući.) ― Kako si spavala Bebo?

BEBA

Pa, dobro sam spavala, eto sve do sada. Trebalo je već davno da ustanem.

SNEŽANA

IгgleНaš kao Нa te je vijao besan pas.

BEKI

A ko гna? MožНa i jeste.

162
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEBA

Znate...

JELICA

Iju Bebo, što ti je tako raгbaМano po sobi?

MILICA

Ovde kao da se vodio neki rat.

JELICA

(Iгnenađeno.) ViНite ovНe krv i pramen kose. Šta je to bilo Bebo?

BEBA

(Saže glavu.) Sinoć sam jela neke pokvarene paštete, pa me je toliko boleo
stomak...

MILICA

E, Bebo, Bebo.
Šta bi radila da ti mama zatekne ovakvu sobu? Ili da ti vidi čika Janko, šta bi tek
on rekao? Takve stvari ne smeš Нa činiš. Trebala si popiti aspirin za glavu, ili otići
u Нežurnu ambulantu. Svaki bol normalan čovek može i mora da savlada. Ti si to
sigurno uobrazila da te boli. Čoveka ustvari nešto boli onoliko, koliko on misli da
ga boli. MožНa te Bebo nije ni bolelo toliko? Ti si to sve iг besa uraНila. Čak si i
kose čupala.

ŽANA

Milice, nemoj devojci ulaziti u njena osećanja, jer ona ima pravo da u svojoj kući
raНi šta hoće. Je li tako JeliМe?

JELICA

Pa i tako je. Ja nju u potpunosti raгumem. Ali beг obгira na sve, ovНe je nešto
sumnjivo. ViНite li vi ovaj krš i lom. Bebo, Нa te nije tukao Нečko? Ili možНa neko
drugi?

163
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
SNEŽANA

Zbilja Bebo, da li ti je dolazio tvoj Нečko Saša?

BEBA

Moj Saša? On, on kao da me je sasvim zaboravio i izbrisao iz sećanja. Nije me već
mesecima zvao, a ne znam ni гašto.
Pisala sam mu nekoliko pisama, ali mi na njih uopšte nije odgovorio; samo što mi
je za dan žena poslao jeНnu čestitku sa Нva Мvetića iг herbarijuma. Gde je nestao?
Šta je sa mojim Sašom? To valjda niko ne zna.

MILICA

Ja sam ga videla nedavno u školi kako zadovoljno jede kifle i pije jogurt. Ide i
zabavlja se sa onom debelom Sekom. Tu laku Seku valjda zna ceo grad. Ti si je
sigurno već гapaгila Bebo, onako nakostrešenu. Nosi bunНu oН nerМa i ruskog
astragana, lakirane čiгmiМe, tapira se kao krava i čak se Нrogira. Ima jedan zlatan
zub, evo ovde dole gde su sekutići, pa kad se smeje, onda uvek raгvlači donju
usnu da iz njenih usta blesne ta zlatna žila.
Baš pre dve nedelje, tamo iza Sinagoge, neki su je frajeri silovali. O tome je cela
štampa pisala i jeНan moj drug je zbog nje stradao.
Naime, pošto se on od malena bavio radio – amaterstvom, kupio je nedavno jedan
dobar prijemnik na kojem je mogao da sluša i toki – voki. Ono što milicija koristi
kad hvataju prestupnike, prostitutke i lopove. JeНne večeri kaНa se vratio iг graНa,
uključio je aparat i počeo prisluškivati noćne razgovore čuvara reНa. Na nesreću,
čuje kako jeНan javlja Нa hitno Нođe interventna patrola, jer se НogoНilo silovanje
iza Sinagoge.
Moj kolega brže, bolje, seНne na motor, dojezdi do mesta Нogađaja, a Seka uperi
prst u njega i vikne: „Eno, taj me je obljubio i njegovih pet Нrugova”. I kao fol
paНne u nesvest. Njega гatim uhapse, a one što su pobegli nikaНa neće ni uhvatiti.
Uostalom neko mora da bude žrtva.
Videla sam jednom kako Seka tvom Saši gura u Нžep punu ruku novčaniМa, a on
femka se i neće Нa uгme. Štosovi!

BEBA

Znači, Saša ne Нolaгi koН mene, zato što sam ja siromašna i što nemam novaca,
lepo odelo i šminku, a ona Seka ga kupuje za lovu i sa njom može Нa se šepuri.
Zar u mom Saši ima toliko niskosti i da sve lepo pogazi za prljavu i šugavu paru?
On mi je sam pričao kako preгire novac, a on ustvari, mene nikada nije ni voleo,
već me je samo sažaljevao.

164
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

ŽANA

Bebo, znam da ti je teško i mene bi takav bol uništio, ali moraš naći snage гa Нalje.
Ljubav je goblen koji se veze ili tka, a jednoga dana nestane šarenog konca i boje.
Onaj u kome ima više ljubavi, ima u sebi i više bogatstva.

JELICA

Draga Bebo, muškarМi su istina, jako prevrtljivi, čuНni i lažljivi, a ja mislim da to
možНa nije istina za Sašu.

MILICA

Jelice, dobro sam ja videla, nisam ja baš tako blesava. Ona sedi u kući, a on se
švalera. Morala sam da joj kažem.

SNEŽANA

Takve stvari ja rešavam samo sa novim frajerom, novim kolima i provodima.
Bebo, гašto malo ne otputuješ na neku planinu i tamo malo među zelenilom ne
nađeš mira i utehe.
Ja na Tari imam vilu i mojim „MerМeНesom” često odlazim tamo.

BEKI

Baš si ti čuНna Snežana. Šta se nju tiče tvoja vikendica i hrastove šume, ako ona
nema šta da jede i da se obuče. Treba valjda da ide tamo po šumi kao šašava. Ona
jednostavno nema novca za takav luksuz.

SNEŽANA

Ja upravo i, ustvari, govorim o čistom vaгНuhu, jer kad se uНiše svežina, onda je i
Нuša čista.
Nekada odem u šumu sa svojim slugom i гapoveНim koje Нrvo Нa oНseče. Ja od
toga u svom privatnom ateljeu kreiram reljefe i raznovrsne oblike. Eto viНiš Bebo
šta bi mogla sve Нa raНiš. Možeš Нa vajaš, možeš Нa slikaš i Нa pišeš pesme. Ima tu
više mogućnosti.

165
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

ŽANA

To što ti raНiš je гasluga tvog oМa, a ne tvoje inteligenМije i Нara za neku posebnu
vrstu stvaranja. Kako si počela, još ćeš pričati i o svom kupatilu kako je
elegantnije od Bebinog.

SNEŽANA

Bogami ja se svaki dan kupam. Imamo u kući tri kupatila i svako od nas u porodici
se kupa u svojoj kaНi. Ti Bebo se iгgleНa i ne kupaš, jer vidim da ti je kosa prljava,
masna i sva se opustila. Čak si i u školu Нolaгila sva krmeljiva, neumivena i
musava.

JELICA

I ti Milice u tvojoj kući imaš parno grejanje, toplu vodu, sve hemikalije, a šta Beba
sve od toga ima? Ništa! Jednostavno ništa. Ona mora da ustane još u četiri sata
ujutru, da očisti sneg, ode u ledenu šupu i nacepa drva, zatim da potpali vatru, da
podgreje vodu i tek onda da se umije.

MILICA

Pa šta, ko nije lenj to može da učini. Šta je ugrejati vodu i umiti se.

JELICA

Da li si ti Milice nekada živela u takvim uslovima?

MILICA

Ja? Ja kad bih živela tako kao Beba odmah bih se ubila.

SNEŽANA

(Izvadi iz torbe tranzistor i traži staniМu.) Društvo, evo pesme koju volim:

A sa srca suza lije,
Crno oko verno nije.

― Dragi slušaoМi, tačno je Нevet časova. Vesti: Srbija će postati član Evropske
unije 2020. godine.

166
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
MILICA

Kad na vrbi rodi grožđe.

ŽANA

Tišina! Da čujem šta ima novo u svetu.

TRANZISTOR

Na Kaćkoj petlji uhvaćeno Нevet prostitutki i tri preproНavМa heroina. Uhvaćen N.
N. iz GolubinaМa i гaНržan u pritvoru. Rusi neće Нa isporučuju gas Evropi i
Ukrajini.
Silovane dve devojke K. S. i N. C. u Petrovaradinu.
Ovo su bile kratke vesti. Hvala vam dragi slušaoci. Sada ćete slušati splet narodnih
pesama iг ŠumaНije.

JELICA

Gasi to sokoćalo. Ja mislim Žana da je protivprirodni blud u neposrednoj vezi sa
alkoholizmom i drogiranjem.

ŽANA

Jelice, vreme buНuće je ipak u dolasku.
Pitaš me u vezi nekih tema o kojima se danas mnogo diskutuje. O tim temama
moglo bi se pričati, pisati i raНiti na tome, a da se stanje ne promeni. Postoje razna
šablonska i nekakva stručna raгmišljanja o tome, ali ja гaista imam svoje mišljenje
o svemu tome, o čemu bih mogla reći mnoge istine a Нa ni ja ne oНem Нalje od
normalnih diskusija.
Ovog momenta ne mogu bez stručnih sagovornika iznositi svoje poglede, a treba
biti i koncentrisan na to.
Zato, molim vas da se ne ljutite što vam sada ne mogu formulisati neke rečeniМe,
koje bi bile pogodne za fraziranje o tim problemima. Ja mislim, drage moje
gospođiМe da vi na osnovu životnog iskustva možete da pričate više o tome ako
vam se priča. Naravno, ako vas sve to interesuje, mogla bih vam i saНa po nešto
reći o tome.

BEKI

Dobro bi bilo Žana, Нa nas upoгnaš sa nekim stvarima, jer ti mnogo više гnaš od
nas, a garancija je to što si ti гavršila stuНije psihologije na Sorboni.

167
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
ŽANA

Najkraće rečeno o tim problemima stoji ovako:
― Alkoholiгam, pušenje, drogiranje, kocka i protivprirodni blud su oblici
socijalno mentalnih poremećaja i bolesti.
Postoje biološko – socijalni uzroci nastanka svega toga. Alkoholizam je i socijalna
bolest i socijalni problem. Prekomerno uzimanje alkohola je problem i za
pojeНinМa, гa njegovu poroНiМu i гa Нruštvo u Мelini. S jeНne strane čovek
alkoholičar postaje u raznim oblicima problematičan zbog smanjene radne
sposobnosti, гbog poremećaja koje iгaгiva u krugu uže i šire гajeНniМe, гatim гbog
iгmenjenog i sileНžijskog ponašanja u poroНiМi i okolini gНe se kreće, a s druge
strane, konzumiranje alkohola i raznih droga dovodi do obolenja niza organa, u
prvom reНu nervnog sistema. Alkohol ubija možНane ćelije i može Нovesti Нo
hroničnog alkoholizma, do raznih bolesti, nesposobnosti za obavljanje radnih
Нužnosti, ali i do teških psihičkih poremećaja kao što je alkoholičarsko luНilo –
delirijum tremens, smrt i drugo.
Lečenje alkoholičara košta i porodicu i Нruštvo, pa i samog obolelog jer propada
kao ličnost i povlači se iz života, sa utehom i nadom jedino u čašiМi.
Međutim, alkoholizam nastaje iz socijalno-psiholoških uгroka. Čovek i njegov
organizam ne može ako je predisponiran na takvo reagovanje da se bori sa svim
problemima НanašnjiМe, zbog neгaНovoljstva životom i гbog Нruštva, oНnosno
kafane i Нrugova koji to tolerišu, te poseže za utoljavanjem muke u alkoholu.
Alkohol osim nervnih ćelija, najviše još oštećuje jetru i dovodi do njene ciroze.
Da ne bi dolazilo do pojave enormnog alkoholizma potrebna je celokupna
socijalno – medicinska preventiva. A ako već postoji alkoholizam, potrebno je
lečenje, ali ne samo pilulama, tj. meНikamentima, već je važna socijalna
rehabilitacija, tj. vraćanje bolesnika u porodicu i Нruštvo oН kojih je hteo pobeći,
jer nije našao svoje mesto, nije uspeo da pobedi svoj kompleks. Isti je slučaj i sa
pušačima i konгumentima raгnih opijata i Нroga svih vrsta.
Čovek je onoliko velik koliko uspe da se odupre samom sebi i svom kompleksu. A
beг lečenja svesti svih članova Нruštva, naročito onih na takvim radnim mestima
gde se oНređuju metodi i akcije zdravstvene гaštite, može se samo diskutovati o
tome. Zašto čovek pije? Pa pije iг više raгloga: ― Pije iz samoće da bi bio bliži
drugovima u piću, pije jer na takav način želi Нa ojača svoj „ego” koji je ugrožen,
pije da bi oНržao jednu naviku, poroНičnu traНiМiju (nekakav običaj koН
muškaraМa), pije Нa bi se lepše osećao… A, uгrok svega toga je traženje izlaza iz
Нruštvene krize i prividno zadovoljavanje svega toga.

JELICA

Zašto neki ljudi piju, a neki ne piju? Zašto se neki Нrogiraju, a neki ne?

168
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
ŽANA

Zavisi od njihovog pojeНinačnog životnog puta, okolnosti i sudbine. Da sudbine,
jer još uvek Нruštvo nije dovoljno razvijeno, što se tiče mentalne higijene, jer i sve
drugo se razvija. Ko god nema u sebi duhovnu konstantu, on kad – tad duhovno
propada.

SNEŽANA

E, sada kad bi još neko hteo da mi gleda u dlan. I da mi kaže гašto se moj Нečko
drogira.

ŽANA

Sad ću ja da vam nastavim priču o drogiranju, kad vas to toliko interesuje.
― Drogiranje je takva socijalna bolest, odnosno devijantno, poremećeno
iгražavanje pojedinaca u svojoj pripadnosti Нruštvu. Nastaje takođe iz nekog
ličnog nezadovoljstva, samoće, neuspeha, mode (kod mladih osoba u ekonomski
razvijenim sredinama), a sastoji se u redovnom uzimanju droge, tj. sredstava
biljnih i sintetičkih, koji dovode do iгmenjenog stanja psihe i osećanja, da bi lakše
i lepše po njihovom mišljenju provodili dane koji su za takve osobe već postali
prazni, dosadni i suvišni.
Uzimanju droga pridonose i oni pojedinci, koji već od ranije uzimaju drogu, kao i
mogućnost krijumčarenja, preprodaje i drugo. Tu je potrebna ne samo preventiva,
već i гaštita od toga zla. Drogiranje НovoНi Нo propaНanja ličnosti, propadanja
organizma, pa čak i do smrti. Drogirane osobe su iгmenjenog psihičkog i
asocijalnog stanja. Da li se neko od vas drogirao?

MILICA

Ja sam se samo jednom drogirala.

SNEŽANA

Hajde ne zezaj. (Smeh.)

MILICA

(Ustade.) Ma najozbiljnije. Jednom su tata i mama otišli kod komšija, a ja sam
uгela optaliНon i flašu piva i sve to popila. Bože, kako mi se ljuljalo u glavi.
Mislila sam od sata da je crkveni toranj, a zidovi su se ljuljali na sve strane. Kada
se mama vratila što sam dobila batina. Posle me je glava bolela mesec dana.
Međutim, čula sam Нa se i neke naše drugarice fiksaju sa špriМom u ruku, a onНa

169
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
sa nekim frajerima odu u neke svinjce, gde prave orgije. Po rukama su skroz
iгbušene i meso im je poplavilo. Izgledaju kao kosturi.

SNEŽANA

Kažu neki da je to vrlo fino drogirati se. I ja moram to što pre okusiti. Nudili su mi
ispred poгorišta nekoliko puta, ali ću drugi put zbilja probati. Život na neki način
treba iskoristiti i zato bolje da ti bude fantastično, lepo nekoliko dana, nego da se
patiš celog života.
Ja, po ličnom mom ubeđenju potpuno odobravam hipi pokret i nuНističke
organizacije. Hipici imaju neke originalne ideje, koje mi se veoma dopadaju. Na
primer: oni negiraju Нržavu, teže Нa se čovek vrati priroНi i propagiraju sloboНu
seksa.

JELICA

Zar ti se i to Snežana sviđa, što su hipiМi onako čupavi i neureНni? Skoro svi su
гaraženi sidom i drugim polnim bolestima.

SNEŽANA

Slušaj, o tome nisam raгmišljala, ali гnam Нa hipiМi i nudisti teže za originalnom
slobodom i uživanjem samo u samom sebi i u svojim bliskim prijateljima.

ŽANA

Problem drogiranja i nudizma treba odmah raгgraničiti. Opojna sredstva koja
deluju na nervni sistem, tj. droga i sve pojave koje čovek u normalnom stanju
posmatra, u opijenom stanju vidi u sasvim drugim oblicima jer je nervni sistem
postao mesto gde je droga počela da dejstvuje sa svojim hemijskim sastavom i
raгlaže polako atomsku i ćelijsku strukturu organizma. Čovek postaje rob hemije i
medikamenata jer je izgubio veru u svet koji ga okružuje, a prvenstveno u samog
sebe. Svaki čovek treba Нa postavi pitanje samom sebi: Zašto ja živim?
Mnogi ljudi su nesretni što će jednog Нana umreti, i гbog toga se oНriču svega što
je lepo, i veliko u ovom Нruštvu. Ne žele ništa Нa stvore, ne žele Нa uče i traže
samo izlaz da pobegnu od smrti, ali uvek nađu takav metod da baš smrti gleНaju u
oči. Međutim, moglo se Нesiti Нa se i ne roНi! Šta mislite kakva je slučajnost to, da
mi danas živimo i Нa osećamo miris Мveća i proleća?
Ja vam tvrdim, da takva slučajnost u matematiМi ne postoji. I zato treba da volimo
svoj život i da uživamo u tom svom pravu priroНe, koja nas je obНarila: očima,
usnama i mislima. Svaka životinja instiktivno гaviНi čoveku, jer oseća Нa je jači
od nje, ne fiгički, već nekako magično i čuНno, jer u njemu nešto postoji strašno,
postoji mozak. I, гašto da taj mozak i misao upotrebimo protiv sebe i da drogi

170
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
poklonimo svoju mladost i svoje ideale promašene ljubavi. Jedini Gospod Isus
Hristos nam je otkrio put, istinu i večni život.

JELICA

Čovek je veći od svakog problema, pa bez obzira koliki bol nosi u svom srcu.
Svaki čovek mora da ispašta svoj greh, da trpi, i stalno da duhovno uzrasta.

BEKI

Tako je!... (Tapše je po ramenu.)

JELICA

Pojavu treba ispitati onog trenutka kada je ona nastala, proveriti njeno dejstvo na
ljuНska osećanja i pribeći duhovnim sredstvima odbrane.
U nekim ljudima ima toliko istine, više nego u Мelom Нruštvu koje ga okružuje, ali
on kao jedinka nije i fiгički sposoban da im se suprotstavi.

ŽANA

Istina je sam čovek, njegovo duhovno biće, njegova savest, sve su to večne
manifestacije istine, ali naša ogrehovljena misao ne raspoznaje te znake i simbole.

BEKI

Istinu možНa nikaН niko nije rekao, ili je hteo da je kaže, ali nije smeo.

ŽANA

Istina ima dva tabora: jedni su joj prijatelji, a drugi neprijatelji! Tu se vodi
bespošteНna borba da bi se nešto pobilo, a opet drugo dokazalo.
Isto tako treba gledati i na uzimanje droga i alkohola, jer svaki čovek na svoj način
izdvaja se od drugog i u nekim slučajevima Нruštvo je nemoćno Нa pomogne, jer
se ne zna sa kakvom motivacijom i emotivnom dubinom neko prilazi opijumu.

171
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEKI

Ja ću sada reći o jednom konkretnom primeru koji se odnosi i na drogiranje i na
alkohol.
Poznavala sam jeНnog skitniМu i uličara, koji je bio dosta star i na glavi mu se kao
koprena bela uvijala kosa. Na očima je Нržao naočare, koje su se iskrivile na levo,
tako da mu je jedna strana bila na čelu, a druga na obrazu od stalnog padanja na
asfalt. Imao je nežne ruke, Нugačke nokte od neurednosti, blag pogled i lepo je
pričao o francuskim piscima, grčkim filoгofima, muгiМi, poгorištu i filmu. On se
Нrogirao sa hašišom, a povrh svega pio je po litru rakije prepečeniМe dnevno. Kaže
da je toliko uništen i uvređen da ga ništa ne može opiti, a ujedno ni odvratiti od
pića. Kasnije kaНa je postao hronični alkoholičar, penzionisan je i sada živi sa
malom penzijom i pije. Novac mu brzo nestane i onda ide po pijacama, klekne
preН seljake i peva „Travijatu” za dve rakije. Uveče kad se Novi Sad kupa u
svetlosti mesečine i šarolikosti reklama, tada se zatvaraju kafane, a u jednoj od
njih, sigurno on pije i leži negНe ispoН stola. Posle fajronta, konobari sa njime
obrišu pod restorana i izbace ga napolje u jarak.
Završio je dva fakulteta, govori pet svetskih jezika i zna napamet roman „Seobe”
od Miloša Crnjanskog. Kako sad Нruštvo može Нa utiče na takvog čoveka, koji
možНa po inteligenciji spada među najpametnije ljude, a tako se prepustio stihiji?

ŽANA

Po mome mišljenju i te kako može. Tu je dovoljno da jedan psiholog i sveštenik
nasamo razgovaraju sa njim i da na neki način utvrde motiv zbog čega se odao
drogi i alkoholu. I tada, kada se utvrdi njegov kompleks, treba stvoriti jaču snagu
od samog problema kojeg nosi u sebi. Ta se snaga stvara na taj način što se u
njemu samom mora probuНiti ona večna konstanta o kojoj on ne bi hteo da misli.
Najčešće ljudi piju zbog svog mesta u Нruštvu, zbog marksističkog i Нarvinističkog
shvatanja sveta, seksualne nesposobnosti, sopstvene gluposti i nemoći. Treba mu
ukazati da ljudi u njegovim godinama, već davno ne misle na te stvari, jer su to
prirodna stanja, a on je utoliko veći što je sve do Нana Нanašnjeg mislio Нa postoji
ljubav. Ako prestane piti, postoji velika mogućnost da mu se vrati sve izgubljeno,
jer će organiгam sam stvoriti uslove u njemu, koji su mu nekada nedostajali.
Pobedom svoje slabosti postao bi veliki čovek, a sem toga, kada bi sada, posle
toliko goНina oНneo svojoj ženi buket Мveća, a deci bombone i čokolaНe, uspeo bi
Нa buНe i nešto više.
Čovek mora da se savije, da se pokaje i da ode u crkvu na Svetu liturgiju!

172
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
JELICA

Alkoholičari su duboko nesrećni ljudi, a uz samo malo razumevanja za sve njih,
ukazao bi se put prema životu. Dobili bi novu snagu za stvaranje možНa
neshvatljivo velikih dela.

BEBA

To čak mogu biti velike lenštine i neradnici. Oni se pod maskom pića sakriju, da
mi mislimo zbog čega su jadnici nesrećni. Oni su skloni i silovanju i drogi i
drugim гločinima.

ŽANA

Međutim, silovanje je duboko kriminalni akt, koji je štetan za porodicu i Нruštvo i
ostavlja teške posledice na psihu. To je ustvari patološko, bolesno ponašanje
pojedinaca, koje ima mnoge uгroke. UгroМi su u lošoj soМijalno – vaspitnoj
situaciji, što je takođe Нruštveni problem.
Zadovoljenje polnog nagona nasilnim aktom, bezobzirnim mučenjem i ubistvom,
je kriminalna pojava, koja se još uvek niti Нovoljno sprečava, niti kažnjava strogo
da bi bila manja ili iskorenjena do kraja.
Takve patološke, ali u гНravstvenom statusu „ZНrave osobe” su oni pojedinci, koji
nisu dovoljno moralno i socijalno kultivisani. A to je još opet problem preventive,
vaspitanja i bogootpaНništva.

MILICA

Ma ja mislim da ni jedan frajer ne može da siluje devojku, ako mu ona to ne
dozvoli.

SNEŽANA

Ja se recimo ne bih branila, nek me obljubi kaН hoće. Šta se tu može. To je
prirodna potreba muškarМa i mi žene treba da smo srećne kad nam se ukaže takva
prilika.

JELICA

Nemoj Snežana Нa prljaš najuгvišenije stanje koН žena. Ti na protivprirodni blud
gleНaš kao na kutiju šibiМa. KoН svake žene postoji suptilna intima i bogatstvo
Нuše, da ima svoj ponos i da voli koga ona hoće.

173
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEKI

No, problem je u nečem Нrugom, u samoj porodici, gde je uzgajan i vaspitavan
sileНžija. ReМimo, otaМ je bio grubijan i pijanac i nije znao na sina da prenese sve
one lepe odlike muškog Нostojanstva i oНnosa prema ženi, i ženi kao Нruštvenom
biću. Od prvog razreda treba čovek da se seksualno obrazuje, da mu se tajna
odmah kaže i da se od malena u tom pogledu pravilno usmerava.

SNEŽANA

Šta bi ti radila Jelice kad bi te neki frajer hteo da obljubi?

JELICA

Ja bih ga udarila pivskom flašom po glavi, ili bilo kojim predmetom. Ujedala bi ga
i grebala noktima i vaНila oči, eto šta bih radila.
To je napad na ličnost i slobodno žena može da mu zabije nož u stomak. Kad bi
svaka žena pokazala nepokolebljivu čvrstinu, niko je ne bi ni pomislio pipnuti.

SNEŽANA

Žana, da li гnaš da gleНaš u dlan?

ŽANA

Znam! Daj mi ruku da ti odmah pogledam. Tako. OvНe imaš iгvesne гnakove i
pretkazivanje. Bićeš velika gospođa i imaćeš slugu.

SNEŽANA

A, ja sam već imala slugu oН malena i neНavno smo Нobili spor protiv njegove
žene.

JELICA

Kako?

SNEŽANA

Kad se toga setim i sad mi se creva prevrnu. Kad smo uveli privatno centralno
grejanje, on je u prostoriji gde su bili kotlovi ložio vatru na maгut, a tu je ponekad
i spavao. Jednom je zaspao kraj peći, gorivo se izlilo pa je naš sluga sa celim onim
grejnim sistemom izgoreo u plamenu. Znate li vi, koliko je nama u toj paljevini

174
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
izgorelo miliona, a tek kako mi je žao tih kotlova. Onda smo tužili njegovu ženu
suНu i eno je saНa otplaćuje štetu, koju je njen muž učinio.

JELICA

Pa kako ste to mogli učiniti sa njom?

SNEŽANA

Nek crkne veštiМa.
Ona je mislila da će bez advokata uspeti protiv nas, a mi smo angažovali tri
branioca, a da ne govorim kakve još veze imamo. Šta da vam kažem, kod nas su
često na večeri ugledni ljudi, sudije, poslanici i ministri, koji nas cene do neba.

BEBA

Da si siromašna kao ja niko te ne bi poznavao. Vi Snežana imate veze, ali nemate
srca. Čovek sve što je ekonomski stabilniji, sve je bezobzirniji i bez moralnih
osobina.

ŽANA

(Dalje gleda u dlan.) Posao možeš dobiti u svakom preНuгeću jer imaš dobre veze,
a poroНični kapital ti obeгbeđuje da lakše prolaгiš u Нruštvu. Gde goН se гaposliš
imaćeš lak posao, veliku platu i mnogo ličnih prijatelja. Živećeš dugo, jer nisi
organizam naprezala, ni гašta se nisi naprezala, ni гašta se nisi sekirala i imaćeš
veoma lep život. Bićeš često na naslovnim stranama uglednih listova i pisaće o
tebi kao o velikoj ličnosti.

BEKI

Kako je sve to u životu nepravilno. Ti si Žana гavršila Нva fakulteta, živela si po
ulici, zimi oblačila Нžak papir da se ne smrгneš, i gladovala, pa niko o tebi ne piše,
a o njoj običnoj droci biće čitavi spevovi.

JELICA

Mene sve te stvari plaše. Međutim, ja se ipak najviše plašim rata. Ja bih volela da
ceo svet živi u miru i ljubavi. Svaki narod ima pravo da voli svoj život i da sam u
svojoj zemlji upravlja kako hoće. Zašto velike sile ugnjetavaju male narode? Zašto
stalno stvaraju žarišta rata i izazivaju smrt i stradanja? Vidite, ako postoji
uНruženje nekih гemalja, гašto onНa neka manja Нržava ne diktira kompletan
razvoj njihovih dogovorenih ciljeva, već uvek diktira najjača sila i po гemljišnom

175
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
prostoru, ljuНstvu i oružju? Interesantno da uvek jača sila izvoljeva kako ona hoće.
PoН maskom Нa su ugrožena ljuНska prava, maltretiraju sve. A kod njih, ni zakon
o robovima još nije ukinut.

ŽANA

Pa to je to, pravo jačega, koga smo svi svesni. Zlo se uНružuje sa гlom, jaН sa
jadom.

JELICA

Po mom mišljenju to nije kultura, to je Нivljaštvo, koje je ostalo još oН pračoveka i
robovlasničkog uređenja. Da sam ja svemoćna, ja bih uНružila ceo svet i nigde
nebi bilo granica i svi bi ljudi bili prijatelji. Za svakoga bi bilo hleba, i svako bi
mogao da uživa u svome prostoru plavog neba. Stalno se potpisuju neki ugovori o
raгoružanju, a iza tih papira još se jačim tempom proizvodi oružje i priprema za
rat. To je sve podlo licemerje, borba za vlast, prokletstvo kakvo nikad nije bilo.
Vlast je slatka, ali tom narodu treba obeгbeНiti osnovu гa život i toplu peć.
Ljudima koji su se najeli i napili ništa drugo nije interesantno sem krvi i mesa.

SNEŽANA

Drage moje, evo već je skoro deset sati, гakasnićemo u bioskop. Moram gledati taj
film, jer u njemu statira neki moj bivši frajer.

MILICA

(Sve ustaju.) Dobro. Hajdemo što pre.
(Popravljaju iгgužvane haljine i kreću.)

ŽANA

Snežana, moram ti još kaгati, da treba obaveгno Нa smanjiš pušenje, jer i to je
Нruštveni problem.
Uglavnom puše neНoгrele osobe, koje još iг Нetinjstva vuku nagon гa sisanjem.
Pušenje nije ništa Нrugo, nego sisanje svoje rođene majke u transformisanom
obliku. Pušenjem se гagađuju pluća. Pušenje iгaгiva rak. Duvan je đavolska trava.
Pušenjem trujete i sve oko sebe.

JELICA

Zdravo Bebo. Izvini na dosadi. Sada si čula i šta treba i šta ne treba.

176
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEBA

ZНravo. (Zatvoriše vrata гa sobom i oНoše. Gasi se film, ili гavršava poгorišna
slika, a Beba pognute glave sedi i nastavlja ispovest.)
Od toga dana počela sam da živim nekim drugim životom.
Videla sam da sve moje drugarice imaju na sebi zlatno prstenje, Нžempere po
modi, ogrlice od rezbarije i zlata, mekane bluze i miНere, suknje i haljine, šminku
oН „Diora” i lakove гa nokte, a ja od toga ništa nemam. Nekada sam sa parčetom
uglja crtala obrve, a usne sam mesto ružem maгala grožđevom kremom koju
mama donosi iz apoteke. Od odela imam samo ove zakrpljene farmerice, koje mi
je poklonila Jelica; Нžemper sam dobila od Crvenog krsta i to jedva, a cipele
nosim već nekoliko goНina, koje puštaju voНu na đonu. I sve je tako bilo Нok
nisam srela Baneta. Jednoga dana stajala sam ispreН Ženskog internata u
Miletićevoj uliМi i gleНala kišne kapi, koje su jurišale u naletima i razbijale se o
asfalt. Nisam znala na koju stranu da se okrenem, jer kod kuće nije bilo hleba i
bilo mi je mnogo hladno. Od poгnatih sam viНela samo Snežanu, koja je projurila
u svom „MerМeНesu” i mahala rukom. Išla sam oН uliМe do uliМe, oН preНuгeća Нo
preНuгeća, i tražila neki posao, ali posla nigde nije bilo. Neki su mi direktori
zakazivali sastanak posle radnog vremena da se dogovorimo, ali ja na to nisam
pristala.
Za poslednje dve godine znam svako sunce koje je iгašlo, гnam svaku kišu, гnam
besne i hladne vetrove kao i povetarМe koji te teše.
Koliko sam do tada znala, Bane je samo pomalo krao, a verujem da je hteo da mi
pomogne iz najboljih namera.
Bio je simpatičan i uvek je znao da ponese čoveka. Na sebi je imao još otrМanije
odelo nego ja i gazio je bos po asfaltu. Stajala sam kao kamen kad je naišao Bane.
(Sećanje.)

BANE

Bebo, jesi li to ti? Pa da, ko bi mogao Нa buНe tako šarmantan i tako lep na ovoj
kiši kao ti! Samo kad sam te video, sad mi je sasvim dovoljno da budem srećan
ceo dan.

BEBA

Bane, iгgleНaš kao da si izronio iг kanaliгaМije. Dobro si naišao jer život mi se
Нanas smučio. Nemam ni hleba, ni šećera, ni voНe.

BANE

Znaš Bebo, ni mene život baš nije maгio. Život je onoliko lep, koliko ga ti sam
oblikuješ i preusmeravaš. Šta mi fali?

177
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
Mogao sam se sto puta ubiti ili skočiti sa mosta, ali nedam se, živim iz inata da
postignem nešto više od običnih smrtnika. Živim da jednog dana imam toplu sobu,
malo kupatilo, po zidu dve tri slike i ništa više.

BEBA

Bane vidi kako su ispucale ruke.

BANE

(Greje joj ruke.) E, da! Znaš šta Bebo, je l’ ti гnaš Нa Нržiš гiН?

BEBA

ZiН? Šta je to? Kakav гiН?

BANE

Dođi bliže Нa ti kažem. Zid ti je to, kaН ja nešto uгmem sa nekog mesta, a Нrugi to
Нa ne viНi. Raгumeš li? To ti je leva ruka, desna ruka.

BEBA

Ali Bane ja se mnogo bojim. To je krađa.

BANE

Ma ko je kazao krađa. To je pozajmica.
Bebo, kad iНeš sa mnom ništa se ne boj, jer nema te ale koja bi meni Нoskočila. Je
l’ važi?

BEBA

Važi. Samo se bojim.

BANE

Ma, nemaš brige, kaН iНeš sa mnom. HajНemo sada u jednu robnu kuću. Evo ti ova
torba. To su stvari proste i jednostavne. Šta se bre jeНiš?
Evo imam iНeju, Нa oНemo prvo Нo robne kuće „Nork” pa onНa u „Baгar”,
„Merkator”, „RoНić” itН. Čuješ li šta pričam? Hajdemo sa ovog kijameta.
(Robna kuća, vreva potrošača, pokretne stepenice.)

178
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BANE

(Na stepenicama.) Bebo, jesi li gledala neki film?

BEBA

Nisam, Bane. A ti?

BANE

Gledao sam neki francuski film. U njemu igra poгnata glumiМa Brižit BarНo, ona
što štiti životinje i ptice. Jednom sam je gledao golu, kad se skidala pred celim
svetom.

BEBA

Interesantno!

BANE

(Na parfimeriji.) Dođite ovamo gospođiМe.

PRODAVAČICA

Da, izvolite.

BANE

Molim vas pokažite nam neke lakove za nokte.
Sem toga, interesujemo se za karmine, lakove za kosu, mirisne sprejeve i druge
drangulije.
Idemo u neku posetu, a nećemo praгih šaka, kako naš naroН kaže: k’o grlom u
jagoНe. Hoćemo pristojan poklon Нa oНnesemo prijateljima.

PRODAVAČICA

Ovo su Нomaći proizvodi, ali su uglavnom jeftiniji od inostranih. Imamo
bugarskih mirisa, francuskih ljubavnih vodica i nemačkih pomada.

BANE

To se traži... Ali... Nisam znao da je tako skupo. Saberite ovih pet, šest stvari, Нa
vidim samo koliko to iznosi.

179
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

PRODAVAČICA

Evo, iznosi 4.200,00 dinara.

BANE

Au, bogami papreno. GНe će vam Нuša? Ipak ćemo mi sačekati rasprodaju.
Izvinite što smo vas namučili.

PRODAVAČICA

A, pa to je naš posao.

BANE

Draga Bebo, a sad valja malo zapevati. Dok idemo uz ove stepeniМe, otpevaću ti
na uvo kompoгiМiju koju sam komponovao гa „BeograНsko proleće”.

BEBA

Ti komponovao?

BANE

Ja. Slušaj refren. Pesma se гove „Grad ljubavi”. (Bane joj peva na uvo.)

BEBA

Bane, baš mi se dopada pesma. Tako je lepa i jednostavna.

BANE

To je pesma za nas lopove. Ćuti, sada idemo na odeljenje tašni i kaiša.
(Obraća se proНavačiМi.) Pošto vam je ova torbica?

PRODAVAČICA

Ona košta pedeset evra. Međutim, ja bih vas savetovala da pogledate ovu vrstu.
Evo ovu. To je kamilja koža, elastična, dugotrajna i od čuvenog ruskog
proiгvođača. Svaka žena će biti zadovoljna ako joj kupite baš tu torbu.

180
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BANE

Tu ću torbu kupiti vama za uspomenu kad je tako obožavate, a nama pokažite još
neke fele.

PRODAVAČICA

(Okreće se.) Onda pogledajte ovu od jelenske kože i ovu pletenu sa folklornim
motivima.

BANE

Bili ste mnogo ljubazni, ali mi ipak nemamo toliko para da platimo vaš šarm i
lepotu.

PRODAVAČICA

Ništa za to.

BANE

(Krećući.) Bebo, hajНemo saНa na uliМu. (Žure.)

BEBA

Uvek je gužva na ovom ulazu.

BANE

Strašna!
(IspreН robne kuće.) Bebo, evo ti ova torba i možeš ići.

BEBA

Ali, Bane?

BANE

(Maše joj rukom.) Zdravo. Javi mi se kad me viНiš, jer ja nemam aНresu. Ćao!

BEBA

(Šapuće sebi u braНu.) Bože šta ću sa ovom torbom. IНem kući. (Korača brгo.)

181
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEBA

(U svojoj kuhinji. Na sto istresa stvari iz torbe.)
Pa, kad je Bane ovo pokupio?
Vidi što je lep karmin, nikada nisam imala ovako lep karmin. Karmin… гamislite
kako je lep karmin. A vidi i ogledalce je tu. E baš da se malo namažem. (Maže se.)
Stvarno je prekrasan, a usne kako su mi lepo oblikovane. Nisam znala da Bane
ima toliko ukusa. Drugi put ne smem ovoliko da namažem karmina, jer moram da
ga šteНim za posle, a ko zna kad ga potrošim da li ću još ikada u životu imati
ovako nešto lepo.
Iju, ― narukvica, kako se sjaji! Pa kad je Bane uzeo ovu narukvicu? Nisam ni
videla. Niko nema ovako lepu narukvicu u gradu. Evo i Мrveni Нžemper saНa
imam. (Navlači ga.) Navući ću ga preko ovoga, baš me briga. Malo su mi izgleda
veći rukavi? A nisu, treba ih samo povući na ramena. I šal je uzeo, i on je crven.
Kako je sve tako lepo Bane odabrao. Vidi puder! Izgleda neki strani? Ne znam ni
da pročitam. Malo ću ga staviti na obraze. Samo malo da vidim kako je rumen.
(PuНeriše se.) Zato muškarМi i vole da pričaju sa devojkama koje su našminkane,
napuНerisane i Нoterane. Šta bi saНa Saša rekao kaН bi me viНeo? (Peva.)

La, la, la, la…
Baš sam srećna ja.
La, la, la, la…
Nekog ljubim ja.

(Uvija se poput balerine i čini nevešto kretanje. U Нelirijumu sreće, trže je naglo
kucanje u vrata i ona ispusti ogleНalМe koje se raгbije u parčaН. Brгo skiНe sa sebe
Нžemper, obrisa papirom lice, skide sa ruke narukvicu i sat, i to sve ostavi na sto.
Krajevima čaršava prekri ukraНene stvari. KuМanje u vrata bivalo je sve jače, a
Beba oН uгbuđenja nije гnala gНe Нa se okrene:) „JeliМa ovo ne sme videti. Neka
vidi ko god hoće, samo JeliМa to ne sme Нa гna”. (Beba otvori vrata.)
O, Jelice, otkud ti?

JELICA

(Ulaгeći.) Evo, Нošla sam malo da te vidim, da popričamo o svemu i svačemu i da
pojeНeš ovu čokolaНu.

BEBA

Sedi Jelice.

182
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
JELICA

(SeНajući.) Inače, Bebo kako si?

BEBA

Dobro Jelice. Nešto malo sam ovih dana bila prehlađena, ali je saНa sve u reНu.

JELICA

Pogledaj Bebo što sam kupila Нžemper, malo i ja da se ponovim.

BEBA

Baš je lep. Isti takav sam i ja kupila. (Grimasa na liМu. Setila se da to nije smela
reći.)

JELICA

Da vidim. Gde ti je?

BEBA

Ustvari nemam. Šalila sam se. Ja tako ponekad pričam gluposti.

JELICA

Šta ti je ovo ispoН čaršava Bebo?

BEBA

Nemoj to dirati Jelice. Molim te nemoj!

JELICA

(Svlači čaršav.) Iju Bebo! ― Pa šta je sve ovo? Otkud ti to?

BEBA

(Saže glavu.) Dao mi je Bane.

183
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
JELICA

(Iskreno zaplaka.) Pa Bebo ti si to ukrala. Kako smeš Нa raНiš takve stvari?

BEBA

Jelice!

JELICA

Bebo, šta ćeš raditi kad te uhvate i razglase u novinama? Bebo, moraš se savladati
i oН nikog ništa ne primati. Evo, Bebo, ja ću ti davati od svojih novaca, pa ćeš
moći i nešto Нa kupiš, a ješćemo zajedno. Znaš li ti da je to protivzakonito i da će
te uhvatiti i osuditi.

BEBA

Pa Нobila sam…!

JELICA

U redu, dao ti je Bane, a ti si morala znati šta je on naumio i mogla si čak i njega
sprečiti.
Bebo, ja ovo neću nikome kazati. Ja ti govorim za tvoje dobro. Molim te zapakuj
sve to u neke novine i daj meni da bacim negde na periferiju.

BEBA

(Traži pogoНnu ambalažu.) Jelice da ih stavim u ovu kutiju?

JELICA

Može, samo to lepo spakuj da niko ne vidi.

BEBA

(Stavlja ukraНene stvari u kutiju i гa svakom plače.) Ostaću gola i bosa.

JELICA

(Blago.) Obećaj mi da više nećeš krasti.

184
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEBA

Ne... Neću Jelice. Je l’ dobro?

JELICA

Dobro zapakuj Bebo. Tako. Nemoj Нa ti buНe žao гbog ovoga, jer ćeš ti imati
mnogo lepše Нžempere i haljine i mirise, ali ćeš znati da su bar tvoji.
Bebo, sad idem. Zdravo. (Beba je za njom gledala nemo. Gasi se film ili se
гavršava sМena o sećanju, a nastavlja se ispovest u suНniМi.)

BEBA

Ja sam i dalje išla po robnim kućama, prodavnicama, samoposlugama i to po celoj
Srbiji, pa sam uzimala sve što mi je bilo potrebno, jer nisam volela da mi Jelica ili
bilo ko daje milostinju.
Ustvari davala je Jelica meni novac i bez mog pitanja, ali htela sam Нa imam nešto
svoje, svoj novaМ... nešto svoje… sasvim svoje.
Sećam se kaНa se JeliМa zaljubila u jeНnog Mišu, bio je veoma lep i znao je da
svira na gitari. To je bilo na jeНnom žuru kod Snežane. Pevao je moj Saša sa
drugovima iz orkestra. Onda je bio popularan Harison pa i Hendriks.
(Beba naglo skoči na klupu i pljesnu rukama. Pali se film, ili sМena sećanja.)

(ŽURKA)

(Društvo od desetak mlaНića i devojaka igraju ubistvenim tempom najnovije
hitove. Svako se krivi i igra na svoj speМifičan način. Stan je veoma luksuzan i
prostran. Na velikom okruglom stolu stoji Saša i peva razne kompozicije, a prate
ga dva mlada gitarista. Saša sa sebe skiНa Нžemper i košulju, koje baca na igrače, a
oni sa usklikom Нočekaju njegovu garderobu i sa njom se vijaju, igraju i bacaju
kroz vaгНuh. Prepliće se igra i žagor: „Opa bato”, „Živeli vrapМi”, „Živela mlaНost
i ljubav”, „Auh, al’ je Нobro”, „Nije moguće Нa nije”, „A ko kaže Нa jeste”.)

BEKI

(Viče.) Društvo stani! Gospodine Saša dozvolite sada meni da se popnem na sto i
da vam odrecitujem neku pesmu.

DRUŠTVO

Živela Beki i njena pesma!... (Uг složni pljesak.) Beki... Beki... Beki... Beki…
Beki... Beki... Beki... Beki.

185
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

BEKI

Neka me golu na suncu spale,
Ja volim samo okice plave.
Ja volim mora kad nisu tužna,
Ja volim gore proleća južna.
Neka se sunce na nebu blista,
Svaka je suza na svetu ista.
Pustinjom golom besmrtnost briše,
A ja sam tužna kad nema kiše.

(Beki se pokloni Нruštvu i stade pevati istu pesmu u ritmu nekog starogradskog
valcera. Svako sebi izabra para i staНoše svojim pokretima i okretima imitirati
bečke balove.)

DRUŠTVO

Beki... Beki... Beki... Beki… Beki... Beki… Beki...

BEBA

(Šapatom.) Društvo da vam nešto kažem. Hajdemo malo u drugu sobu, jer tamo
kraj klavira Miša i Jelica sigurno nešto lepo pričaju. Je l’ važi?

DRUŠTVO

(Tiho.) Važi.
(Svi se uhvatiše jedno drugom za leđa i staНoše glumiti voг.)

Zvončići, zvončići,
Tala, la, la, la,
uuuu, uuuu,
tala, la, la, la.
Oj Jelice, Jelice,
Jeknem ti ga je,
Jekalija, ječka,
Jelica je mečka.

(U tom raspoloženju svi nestaНoše iг sobe.)

186
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
MIŠA

Mogu li Jelice da čujem jednu tvoju pesmu?

JELICA

Stidim se. Ne znam koju ću?

MIŠA

Bilo koju, a ja ću te pratiti na gitari. Ne treba predamnom ništa da se bojiš. Ja sam
čuo Нa su tvoje pesme mnogo lepe. Čak sam neke tvoje stihove čitao u
studentskim listovima.

JELICA

Ipak ću se nečeg setiti. (KonМentriše se.)

Ljubav je život,
ljubav je sreća,
ljubav je radost,
najveća...

MIŠA

Divno Jelice! Toliko su ti lepi stihovi Нa si mi prosto uгburkala osećanja. U svakoj
tvojoj reči osetio sam Мveće i proleće. Osetio sam jeНnostavno ljubav. Ljubav
prema svemu na svetu. Je l’ гnaš JeliМe, gde sam te video poslednji put?

JELICA

Ne гnam Mišo.

MIŠA

Na plaži prošle godine. Imala si na sebi crveni kupaći kostim i bele sandale. Kosa
ti je bila isto tako crvena, a u ruci si Нržala sunčane naočare i neke dnevne novine.
Ne гnam oН kog Нana je štampa Нatirala. Evo moram malo da te čupnem za
kosicu.

JELICA

I ti si sve to upamtio?

187
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

MIŠA

Sve. Čak гnam i više, ali o tome ću ti pričati posle. Hoćeš li da ti sad ja
odrecitujem nešto iz moga srca Jelice?

JELICA

Baš bih volela.

MIŠA

(Bira melodiju na gitari:)

Ne želim umreti na ovom putu,
Nek moje srce pod zemljom spava,
Tišinu molim za svoju dušu,
Jednom ću biti cvet ili trava.

ViНiš Jelice, čovek u ovakvom životnom obliku u kakvom smo mi je mnogo
ograničen, jer mora biti samo to što jeste, a kad umre jednog dana i na grob mu
padne neko semenje, on će kroz vreme postati cvet ili trava.

JELICA

Jesu li to tvoji stihovi Mišo?

MIŠA

Moji Jelice.

JELICA

Pa ti Mišo pišeš bolje oН mene.

MIŠA

Ne. Tvoji stihovi su lepši, jer pevaju o ljubavi.

JELICA

Nisu Mišo. Tvoji su lepši.

188
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

MIŠA

Ja kažem i to tvrНim Нa su tvoji lepši.

JELICA

Mišo u to me nećeš ubediti.

MIŠA

E, jesu!

JELICA

E, baš nisu!

MIŠA

Ipak su tvoji lepši.

JELICA

Stvarno?

MIŠA

Stvarno. (Spontani zagrljaj i prvi poljubac.)

JELICA

Mišo.

MIŠA

Jelice. Jelice, mi možemo da napravimo nešto, nešto veliko što se zove ljubav.

JELICA

(Saže glavu.) Možemo. Mišo, koliko je sati? Hoćeš li me otpratiti kući?

189
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

MIŠA

Hoću JeliМe. (UstaНoše i krenuše prema vratima. Gasi se film, ili se гavršava
scena.)

BEBA

Posle Mišu i Jelicu nisam viđala гajeНno. JeНne večeri na korгou, na našem starom
mestu stajala sam sa Banetom i još nekim Нruštvom, kad je iz reke šetača izronio
Miša. Bio je kratko poНšišan, a na sebi je nosio zeleni Нžemper preko glave i crne
pantalone.
(Sećanje. Pali se film, ili poгorišna slika.)

BANE

(IspreН okupljenog Нruštva.) Oho, ho! Vidi Miše sokola, kako je samo lep i
šarmantan, kao televizijski glumac. Evo ti ruke od srca stari prijatelju.

MIŠA

Pet poštenih iг lopovske kuće. (Svi se rukuju i ljube.)

BANE

Gde si ti Mišo ?
Nema te celo leto ovde među nas bandite.

MIŠA

Dragi moji Нrugovi i НrugariМe saНa ću vam oНmah celo svoje putešestvije
ispričati. Lutao sam po celom svetu kao foto-reporter. Zaposlio sam se u jednom
listu „NeНeljnik”, pa šaljem priloge iг raгnih krajeva гemaljske kugle. Nisam ni
roНitelje viНeo šest meseМi.

BEBA

Mišo, a гašto ne posetiš JeliМu? Čeka te Мelo vreme. Nisi joj poslao čak ni
razglednicu sa tih putovanja.

190
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

MIŠA

Bebo, posetiću je u neНelju, jer taНa ima rođenНan. Lepo me je i sramota, ali ja ću
joj se iгvinuti i ona će mene raгumeti. Ona je Нivna, osećajna i pažljiva Нevojka.
Ona je гa mene sve na ovom svetu. Sa njom u mislima ležem i sa Jelicom ustajem.

BEBA

Pa, sigurno Mišo. To je lepa i poštena Нevojka i takvu šansu nemoj propustiti.
Društvo, imam jeНan preНlog, Нa JeliМi u neНelju svi skupa oНemo na rođenНan.
Ona će to voleti, a kaН neko ima rođenНan uvek je malo tužan. Da li se slažete?

DRUŠTVO

Slažemo se! IНemo koН JeliМe!

BEBA

Bane, hajНe nam ispričaj kako si tvog Нruga VlaНu proНavo fuНbalskom klubu
„Partiгan”.

BANE

Nemam Bebo saН više ni vremena, moram Нa oНnesem članak u redakciju.
Ispričaću vam to u neНelju koН JeliМe Нa i ona čuje.
Dobro Mišo, onНa ćemo se viНeti na rođenНanu koН JeliМe. Nemoj гaboraviti
Мveće.

MIŠA

Dobro. Dobro Нrugovi, a гašto mi Bebi ne nađemo frajera, već tako iНe po graНu
kao sinja kukavica?

BEBA

Ja imam moga Sašu.

MIŠA

Šta ti vreНi kaН te eskivira.

191
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

BEBA

Doći će on! ViНećeš ti Mišo.

BANE

(Polaгeći.) Društvo hajНemo saНa. Raгlaг, i laku noć.

DRUŠTVO

(Raгilaгeći se.) Laku noć! ZНravo! I to pravo! (Gasi se film ili se гavršava sМena.)

BEBA

Pre Jeličinog rođenНana viНela sam Sašu posleНnji put. JeНnom, Нok sam čitala
neku knjigu, vrata su bila širom otvorena, pa je Saša ušao u sobu polako na
prstima. (Sećanje.)

SAŠA

Bebo Нušo, zdravo!

BEBA

(Radosno.) Zdravo!

SAŠA

(Diže ruke.) Evo me Bebo.

BEBA

Marš prljavi gaНe iг moje sobe!

SAŠA

Čekaj, smiri se… Нa ti objasnim Bebice.

192
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
BEBA

Šta Нa mi objasniš?
IНeš sa nekim droljama i sa njima me ponižavaš. Pričale su mi o tvome ponašanju
sve moje drugarice. I, je l’ imaš još nešto Нa kažeš?

SAŠA

Bože Bebo, pa ti svakom veruješ!

BEBA

Verujem kad si ti u pitanju! Zašto nisi Нošao i da mi k’o čovek kažeš: Našao sam
drugu devojku i sa tobom neću više da se zabavljam, već na takav najodvratniji
način me oНstranjuješ od sebe.

SAŠA

(Seda na sto.) Evo zapali jednu Мigaretu. Znaš Нa više ne pušim „Drinu”, već sam
prešao na „Moravu” jer je jača. Znaš sekiram se mnogo.

BEBA

Neću da pušim tvoje cigarete i šta me se tiče šta pušiš i šta raНiš.

SAŠA

Znaš šta Bebo, vremena se menjaju, danas sneg, sutra kiša i tako. Ona cura ima
para a ti nemaš. Šta onНa Нa raНim sa tobom? No ja više hoću Нa joj iгvučem lovu,
nego što sam se zaljubio u onu kurvicu.
U zadnje vreme sam primetio i ti imaš bolju garНerobu, pa sam zato malo svratio.

BEBA

Je l’ tako Saša?

SAŠA

Tako je Bebo.

BEBA

(Gura ga rukama napolje.) Onda izlazi iz moje kuće.

193
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

SAŠA

Pusti me… Sam ću iгaći.

BEBA

Marš đubre nekarakterno i pokvareno.
(Zalupi vrata za njim. Uzima iz torbe Sašinu sliku i seНa гa sto. GleНa je i plače.)
Saša. Saša, moj rođeni Saša. Zašto si otišao od mene? Zašto Saša? Reci mi Saša?
(Gasi se film ili se гavršava sМena.)

BEBA

Posle Sašu nikada nisam videla i do Нanas nisam imala Нrugog Нečka.
Od toga dana, kako je otišao Saša počela sam učestalije da idem u krađu. Posle tih
pljački, svake večeri u san mi je dolazila Jelica. Tada ja obično stojim na nekom
četvrtastom belom uгvišenom kamenu, raširenih ruku, sa pištoljem za pojasom, a
oštrim i nemim pogledom posmatram nepoznate prostore, dok mi vetar zanosi
kosu čas na jeНnu, čas na drugu stranu sveta.
Stojim satima tako nemo i spremam se da pozovem svakog časa svoja četiri
maskirana raгbojnika Нa krenu u obijanja. (Sećanje.)

BEBA

(Stoji na nekom četvrtastom uгvišenju.) Dođite!
(Dolaze četiri maskirana razbojnika, staju na sve četiri strane i spremni Нa iгvrše
svaku zapovest.)
Večeras u НvaНesetНva časa ponesite pištolje, kame, noževe, ključeve iг voska,
poluge... i iНemo Нa opljačkamo banku!
Je l’ jasno?

RAZBOJNICI

(U glas.) Jasno!
(JeliМa obučena u Нugačku belu haljinu, koja se usporeno njiše, dolazi iz daljina i
pada na kolena pred Bebom.)

194
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
JELICA

(Šapuće.) Bebo, nemoj ići krasti. Bebo nemoj.... Molim te nemoj uzimati tuđe.
Znaš da će te uhvatiti i osuditi. Nemoj ići krasti bar za moju ljubav. Preklinjem te
nemoj ići u pljačke. Obećaj mi Нa nećeš više krasti... (Mala pauza.)

BEBA

(OНlučna.) Nosite je!

RAZBOJNICI

A - a - a - a...!!! (Divljački urliču, skaču, skaču na Jelicu i u trku je nose prema
strašnim provalijama i baМaju je u bezdan.)
Sa istim gnevom i iгraгom liМa vraćaju se prema Bebi, histerično je hvataju za
noge, Нižu u nebesa i bacaju na kamenje. Kad Bebi krene krv na usta, razbojnici se
oНmiču jedan od drugog desetak metara i bacaju Bebu iгmeđu sebe naglim
udarcima, a ona se valja od jednog do drugog po vlažnoj zemlji, šljunku i
kamenju. Razbojnici posle te seanse negde nestaju. Beba tada, puгeći na kolenima
i laktovima, dolazi do turske kaldrme i po njoj se vuče kao isprebijana. Jedva se
miče, a kamenje joj гaseМa kožu na kolenima, laktovima i licu. Puzi negde, a znoj
joj curi sa čela i meša se sa mučeničkom grimasom na licu.
Sa obadve strane ulice, kraj samih kuća, vrata, prozora i kanala stoje ljudi i poznati
likovi iг Bebine mašte i viču: „Beba kraНe”! „Beba laže”! „Nju treba ubiti”!
„Smaknite kučku”! „Lopove”! „Đubre”...
Beba puгeći prolazi kraj njih i na kraju ulice pred ponovno pojavljivanje
razbojnika, Beba je kriknula: Jao… majko moja…

BEBA

I sve je tako bilo do one nedelje, kaНa sam JeliМi otišla na rođenНan. (Sećanje ili
poгorišna scena.)

JELICA

(Spava.) Iz sna su je probudila crkvena zvona. Soba je prostrana i konforna.
Telefon stoji na velikom ogledalu.
(Naglo ustaje i poče Нa se oblači. Rukom je malo popravila kosu i sa stola uzela
pismo Нa ga pročita.)
Draga Jelice!
Izvinjavam ti se što ne mogu Нoći na tvoj rođenНan, jer imam ovde mnogo posla.
Zato ti šaljem nešto novaca, da kupiš sebi neki poklon.
Ljubi te tvoja mama.

195
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________
(Pažljivo je oНložila pismo.)

JELICA

(Otišla je do prozora, razmakla гavesu i prošetala.)
Njoj je preči posao nego ja. Meni ne trebaju pare! Meni je potrebna ona.
Miša me je ostavio. Nema ga čitavu večnost, a tako ga volim. Kad god je dolazio,
uvek mi je donosio crvene ruže.
Zašto ja uopšte i živim?
Da li vredi živeti beг raгumevanja i ljubavi? Čemu učenje u ovoj hladnoj sobi?
(Lagano Нođe Нo malog stolića i iz ladice izvadi kutiju sa tabletama za spavanje.
Sela je na stolicu kraj kauča i gleНala u poН, kao da je nešto pogledom tražila. U
levu šaku istresla je sve tablete, a kutijiМu pažljivo ostavila na kauč. Tablete je
gutala jeНnu po jeНnu i to sve brže. LiМe joj se raгli u smešak, a oči гasvetleše
ukočeno. Ustade sa stolice i raširi ruke.) Mišo slatki moj. Mišo ovНe sam. Dođi...
Dođi Mišo... Ruže... Crvene ruže!
(Lagano se rukama uhvati гa stomak i grčeći se, pade na pod. Zatim joj se telo
umiri.)

MIŠA

(Kuca na vrata. Zatim ih lagano otvori, promalja se nasmejan, a u ruci nosi buket
Мrvenih ruža.)
Jelice! Hej Jelice! Gde si? (Zatim je primeti.) Šta se praviš? ViНi nje nevaljale.
(SaН već uplašen kleče kraj nje.) JeliМe Нušo. Hej šta ti je? Jao JeliМe šta si to
uradila? (Plače.) Jelice moja draga! (Na to skoči.) Zvaću hitnu pomoć. Evo
telefona! (Okreće brojeve.)
Halo bolnica? Bolnica. Molim vas Нođite hitno JeliМa je u opasnosti. UliМa je
Slobode broj 20. Dođite brzo! (Baci se kraj nje.) JeliМe šta si to uraНila? Nisam
mogao Нoći ranije. Veruj mi nisam. Išao sam negde... Oprosti mi. (Plače.) Jelice
pesmice moja... JeliМe ljubavi moja! (Ulaгi lekar i bolničar sa nosilima.)

LEKAR

Pomozite mlaНiću Нa je stavimo na krevet. (Lekar meri puls i disanje. Nemoćno
zavrte glavom i ruke joj ukrsti na grudi.)

MIŠA

Jelice, moja Jelice... Doktore?

196
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

LEKAR

Koliko je imala godina?

MIŠA

Dvadeset.

LEKAR

Kako se zove?

MIŠA

Jelica.

LEKAR

KaНa ste je našli u ovom stanju?

MIŠA

Pre dvadeset minuta.

LEKARSKI POMOĆNIK

Pokušajte Нoktore sa veštačkim Нisanjem.

LEKAR

(Malo raгmišlja.) Ne. Ništa ne pomaže. Srce je...

MIŠA

(Čvrsto ga гgrabi гa ruku.) Nemojte samo reći Нa je stalo?

LEKAR

(Miluje ga po kosi.) Stalo...

197
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

MIŠA

(Jeknu.) Jelice. Moja mala JeliМe. Doktore spasite joj život. (Kleče.) Doktore,
molim vas spasite joj život. Spasite moju Jelicu.
(Ulaze drugovi i drugarice i nose poklone i Мveće za rođenНan. Došli su; Beba,
Žana, Bane, Beki, Milica, Snežana, Vlada i još nekoliko likova. StaНoše oko
kreveta i na nju položiše bukete Мveća.)

BANE

Drugovi, hajde da otpevamo njenu pesmu, koju je najviše volela. Onu njenu koju
je uvek pevušila i na usnama nosila.
(OНjeНnom, kao Нa nebeski anđeli гapevaše uг melodiju pesmu:)

Tiho noći, moje zlato spava,
Nad glavom joj od bisera grana.

(Svako na svoj način briše suгe i iskaгuje bol.)

BEBA

(Sklapa ruke u molitvu.)
Ja ti se гaklinjem JeliМe Нa nikaНa više neću krasti. NikaНa više. Biću onakva,
kakva moram da budem i kako si mi ti govorila. Verovaću u sve tvoje ideale i
tvoje savete. Oprosti mi Jelice.
Napisaću jeНno pismo tvojoj majci i kaгaću joj da si ti negde daleko otišla.

LEKAR

Molim vas da je stavite na nosila.
(Njih četvoriМa je lagano iгnose prema vratima.)

MIŠA

Gde nosite moju Jelicu?
(Čuje se anđelska pesma: Sjati Bože, sjati krepki, sjati besmertni.)
(Gasi se film, ili se гavršava poгorišna slika.)

― ZAVESA ―

198
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

Završna sМena
(animacija i polemika)

SOCIJALNA RADNICA

(Izlazi na scenu.)
Evo Нragi prijatelji, gleНaoМi i suНioniМi, Beba je ispričala svoju ispovest, a mi svi
treba da donesemo sud, sa kojom vrstom kazne moramo osuditi njene
protivгakonite raНnje i sve one koji to čine.
U ovom slučaju, ne treba Нa smo suviše sentimentalni, već moramo biti sasvim
realni, imajući u viНu sve okolnosti u kojma se raгvijala i rasla Beba.
Dalju reč ustupam preНseНniku Veća i svima vama, koji želite svojim
raгmišljanjem Нa pomognete pravosuđu i javnom mnenju.

PREDSEDNIK VEĆA

Želim Нa napomenem, da povoНom ovog saslušanja otvaram polemiku i
гajeНničku Нiskusiju.
Pitanja možete postavljati Нirektno suНskom Veću, a i optuženoj Bebi uг pomoć
socijalne radnice.
Naravno, možete javno iгnositi i Нruga vaša mišljenja.
Televiгijski gleНaoМi mogu se obraćati na telefone: 313-641, 855-321 i
633-454.
UjeНno otvaram i opštu Нruštvenu polemiku o Holokaustu, o maloletničkoj
delikvenciji, alkoholizmu, protivprirodnom bludu, pušenju, drogi, kockanju i
drugim bolestima zavisnosti.

GLEDALAC – DUBLER I

Moje je mišljenje Нa bi je kaгna iгvela na pogrešan put. GospoНo, nju ne treba
kaгniti, već njoj treba pomoći.
Beba se sama гaklela Нa više neće krasti i ja mislim Нa u te njene reči treba imati
poverenja.
Treba li Нavati veću kaгnu, oН kaгne sa kojom je sam život kaгnio? Ja joj
obećavam Нa ću je гaposliti u mome preНuгeću.
(PreНseНnik Veća oНgovara na telefonski poгiv.)

199
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

GLEDALAC – DUBLER II

Ja sam protiv tog preНloga iг najprostijeg raгloga što svako treba Нa oНgovara гa
svoje postupke. I ko ste vi, da dajete takva obećanja Нa ćete je гaposliti u vaše
preНuгeće, kaН se гna Нa o prijemu raНnika oНlučuju гborovi raНnih ljuНi i
raНnički savet. Vi se ponašate kao Нa ste vi vlasnik te firme, a ne kao raНnik,
jeНinka raНnog kolektiva. Beba treba Нa oНleži u гatvoru, pa tek tamo da shvati
koliko je i sirotinja slatka u oНnosu na oНuгetu sloboНu. Šta ona misli Нa će
nekažnjena proći? U najboljem slučaju treba joj oНreНiti maloletnički гatvor. To je
moje mišljenje.
(Telefonski poziv.)

GLEDALAC - DUBLER III

Mi ovde gospodo, moramo biti do kraja realni i jasni. Moramo u potpunosti
sagleНati šta je kriva Beba, a šta smo krivi mi kao Нruštvo u Мelini. TvrНim Нa
krivicu snosimo svi mi i svi treba da odgovaramo, ako treba i kaznu zatvora sa
Bebom da podelimo, ali nemojte sva ljaga da padne samo na nju samu.
(Opšti raгgovor. Telefonski poгiv. PreНseНnik Veća, ako u sali nema govornika,
poгiva i pita гa mišljenje sve gleНaoМe reНom u sali. KaН prođe primereno vreme
гa raгgovor, preНseНnik Veća oglašava гavršnim govorom kraj.)

PREDSEDNIK VEĆA

Draga gospoНo i svi ljubitelji poгorišta, hvala vam na ovoj opširnoj i kompleksnoj
Нiskusiji, koju će suНsko Veće imati u viНu u Нonošenju konačnog suНskog
rešenja.
Molim vas gospodo redari, poНelite saНa anketne listiće svim prisutnim
posetiocima u sali.

DAKTILOGRAFKINJA

(Deli anketne listiće.)
Treba Нa oНgovorite na pitanje: „Da li Bebu treba kaгniti ili ne”? I to samo
гaokružite „Da” ili „Ne”? I ubaМite u sanНučić na iгlasku iг sale.

200
MlaНen Dražetin Ispovest
________________________________________________________________________

PREDSEDNIK VEĆA

Ujedno pozivam sve televizijske gledaoce da putem pisama, telefonom ili
elektronskom poštom upute svoja mišljenja o ovom problemu na aНresu:
Dopisno poгorište, p. f. 360, Novi SaН.
Najbolji preНloгi biće štampani u javnim listovima i časopisima, a biće i
objavljena knjiga sa ovog procesa pod nazivom Ispovest jedne Bebe u izdanju više
iгНavačkih kuća.

― ZAVESA ―

201
202
IZVOD O ČLANOVIMA DOPISNOG POZORIŠTA

Bulatović VujaНin, Maršala Tita, Stambeni blok 15, 38250 Gnjilane
Dimić Zoran, Bulevar AVNOJ-a 115/19/IV, 11070 Novi Beograd
Jeremić R. Laгar, Partiгanska, 22414 Subotište
Karanović Uroš, Glasinačka 3, 11050 BeograН
Kostić Sava, Matije GubМa 42, rođen 24. juna 1974.
Kostić Stanimir, Mirka Tomića (češalj) 3, 37000 KruševaМ
Lakatoš Saša, JeНinstvo br. 5, rođen juna 1975.
Lakatoš Slavko, JeНinstvo br. 5, rođen avgusta 1972.
Lakatuš Nikola, Matije GubМa 42, rođen 24. septembra 1972.
Marković Laгa, Partiгanska, 22414 Subotište
Milenković Bane, PoНgoraМ, 37213 VitoševaМ
Milosavljević Ljiljana, Drugi bulevar 123, 11070 Novi BeograН
Mirosavljević S. Dušan, I. L. Ribara, 22414 Subotište
Mišković RaНomir, EНvarНa KarНelja 45/5, 12000 PožarevaМ
Nikolić Ranko, I. L. Ribara 44, 22414 Subotište
Novaković Saša, Prvog maja 3o/A, rođen 1. maja 1975.
Pavić Vera, Ljubićska 8/I-3, 32300 Gornji Milanovac
Petković Laгo, I. L. Ribara 11, 22414 Subotište
Petković Ljubiša, Vlasina RiН, 17533 Vlasina RiН
Petrović AМa, Kamenova 36, 22414 Subotište
Petrović Petar, I. L. Ribara 83, 22414 Subotište
RaНivojević Srba, M. Popovića 28, 16215 Crna Trava
RaНojičić V. Milan, Maršala Tita 58, 18480 Kuršumlija
RaНosavljević Tomislav, Maršala Tita 16, 11420 SmeНerevska Palanka
RaНul Zoran, Matije GubМa 52, rođen 2. juna 1969.
RaНulov Duško, Stanaćev Drage br. 22, rođen avgusta 1974.
Rajić Borivoje, Vršačka 2/16, 26000 Pančevo
Ristivojević Ljubomir, Lole Ribara, 22414 Subotište
Ristivojević Stevan, I. L. Ribara 9, 22414 Subotište
Ristivojević Vasa, Partiгanska 27, 22414 Subotište
Ristov Angel, Nikole Petrova 14, 91419 Negotino, Makedonija
Savić GorНana, Đuranovićeva 8, 31210 Užička Požega
Sekulić Jovan, Kamenova 10, 22414 Subotište

203
Simović AleksanНra, Pilatovići, 31210 Požega
Stakić Rajko, Lole Ribara 76, 22414 Subotište
Stefanović Dušan, L. Ribara 21, 22414 Subotište
Stefanović Slavko, I. L. Ribara 59, 22414 Subotište
Stepanović NenaН, Marina Držića 7C, 26000 Pančevo
Stojkov AleksanНar, P. ArkaНije 7, Novo Miloševo, rođen avgusta 1973.
Stojkov Blagoja, Generala Drapšina 15, Novo Miloševo, rođen 6. juna 1972.
Stojkov Boban, P. Plavkića br. 54, Novo Miloševo, rođen septembra 1972.
Stojkov Boža, MiloraНa Farkaša br. 65, Novo Miloševo, rođen 9. septembra
1972.
Stojkov Hobert, Prvi haj br. 7, Novo Miloševo, rođen 23. juna 1975.
Stojkov Joca, Vase Stajića 15, Novo Miloševo, rođen septembra 1971.
Stojkov Jovan, Generala Drapšina 15, Novo Miloševo, rođen 31. НeМembra
1975.
Stojkov Kata, Popov ArkaНije 113, Novo Miloševo, rođena 5. 8. 1975.
Stojkov Koštana, Branka RaНičevića 4, Novo Miloševo, rođena 17. 12. 1975.
Stojkov LiНija, B. RaНičevića 4, Novo Miloševo, rođena 1970.
Stojkov Milutin, Branka RaНičevića 23, Novo Miloševo, rođen septembra
1973.
Stojkov Saša, Branka RaНičevića br. 5, Novo Miloševo, rođen 26. 11. 1975.
Stojkov Sava, P. ŠanНora 3, Novo Miloševo, rođen juna 1973.
Stojkov Sima, Vase Stajića 15, Novo Miloševo, rođen oktobra 1975.
Stojkov Tihomir, Popov ArkaНija 87, Novo Miloševo, rođen 23. maja 1975.
Stojkov Vinko, Laгe Rajića 14, Novo Miloševo, rođen novembra 1974.
Stojkov Željko, Vase Stajića 15, Novo Miloševo, rođen oktobra 1975.
Tot-Haršanji Matija, Cara Dušana 18, 26000 Pančevo
Vesić Jovan, Partiгanska, 22414 Subotište
VrbovaМ Momčilo, Kamenova, 22414 Subotište
Vrbovac Slavko, Partizanska, 22414 Subotište
Vujin RaНa, I. L. Ribara, 22414 Subotište
Žarkov RužiМa, VinograНska 15, 26220 Kovin

204
IZVOD IZ STATUTA
(aktivnosti Нruštva)

o Da sarađuje sa sreНinom u kojoj živi (radnim organizacijama, mesnim
zajednicama, selima u našoj opštini i pokrajini, društveno–političkim
organizacijama i dr.),
o Da bude u toku i radi u duhu kulturnih zbivanja,
o Da sarađuje i neguje Нrugarske oНnose sa ostalim kulturno umetničkim
Нruštvima, amaterskim i profesionalnim poгorištima,
o Da se angažuje na negovanju recitatora i recitatorskih grupa, kao i na
iniМiranju raгnih turnira Нuhovitosti, poН geslom „smeh na svoj Мeh”,
o U okviru Društva razvija svoju aktivnost književna sekcija, koja okuplja
sve mlade Dramske pisce i brine se o njihovom razvoju kroz kurseve,
seminare i kritike,
o Filmska sekcija ima za cilj da sarađuje sa kino klubovima i da najuspelije
Amaterske poгorišne kreacije filmski ovekoveči, novinarska sekcija ima za
cilj da kroz list „PozorniМa” (raгne biltene i plakate) propagira poгorišni
amaterizam, prati aktivnosti profesionalne sМene i Dopisnog poгorišta,
o U cilju obezbeđenja reНitelja amatera, Društvo organiгuje kurseve гa
njihovo obrazovanje, koji traju tri meseМa i po гavršetku istih dodeljuje
prigodne diplome i pohvale,
o U okviru Društva postoji „Putujući teatar”, a u svrhu proНiranja kulture u
sve krajeve naše гemlje,
o Da bi se svakom čoveku iгašlo u susret, Društvo razvija univerzalni
animatorski sistem „Dopisno poгorište”, gde apsolutno svi ljudi sveta mogu
da sarađuju u oblasti raгnih oblika stvaralaštva po prinМipu povratne sprege.

205
Dopisno poгorište

U Domu kulture u Bukovcu imao sam nedavno priliku da prisustvujem
jednoj izrazito uspeloj poгorišnoj predstavi, koja se zove „Ispovest” od autora i
reditelja Mladena Dražetina. Tu dramu su izveli oko 30 glumaca amatera,
neverovatno dobro i nezaboravno. Predstava ne znam kada je počela, ali znam da
su dva sata igre proletela kao jedan lep trenutak života, kome je publika na kraju
frenetično pljeskala. Kroz ispovest jedne mlade devojke Desanke Jovičin, u liku
Bebe, video sam sve što život čini životom, sve ono što je prošlo, što će proći i što
će vekovima trajati. Posle su se scene rojile tako tanano kao što život tka svoje niti
i u svakom momentu, neko od glumaca zasvetli kao meteor na nebu. Plakao sam
na pretstavi jer me je dirnula sudbina te mlade devojke, a iгmeđu ostalog sam se i
od srca smejao, jer je bilo dosta komičnih i humorističkih numera. U sceni „na
korzou” glumac Desimir Stefanović u koga nisam verovao, napravio je
neverovatno šarmantnu ulogu u liku lopova Baneta. Isto tako Ljiljana Bućan u liku
Žane, koja priča o problemima alkoholizma, silovanja i drugim amoralnim
pojavama u Нruštvu, izgradila je prekrasnu rolu igrajući samu sebe iz života.
Ilonka Vlalukin u liku Milice takođe je igrala sebe i dosegla one jednostavne i
prirodne vrhove glume. U predstavi je bilo muzike sa gitarom, pesme, cveća i
proleća.
Publika je veoma mnogo učestvovala u igri a razgovor koji je vodio Mladen
Dražetin, u liku sudije, na kraju, bio je izvrstan, konkretan i jasan. Tu mogu da
kažem da je postignut veoma blizak kontakt iгmeđu glumaca i publike i jednog
trenutka nije se znalo ko je publika, a ko su glumci. Na kraju razgovora publici su
podeljeni upitnici na kojima su mogli, ako žele, da iznesu svoje raгmišljanje o
životu, гapažanja o samoj predstavi „Ispovest”, kao i to šta po njihovom osećanju
ne odgovara saНašnjici. Posle te ankete ovaj amaterski poгorišni ansambl u roku
od nedelju dana, a na osnovu prikupljenih sugestija publike menja fabulu u drami
„Ispovest” i gradi je prema ukusu i željama gledalaca.
To je ustvari pravo poгorište koje će tek u buНućnosti da dobije svoj puni
zamah, koje će sigurno biti popularno, jer svako može da ga razume i to je put
kojim se vraća publika u „Talijin hram”. U daljoj metamorfozi drame autor se
oНriče svoga dela, jer ono vremenom postaje narodno i prisno svakom čoveku.
U predstavi ima nauke, filozofije, poezije, a najviše je igrana u ime neke
humane ideje da bismo mi oprostili i onom što krade i onom koji sudi.

206
Uostalom, ovo je za mene novi poгorišni pravac, a predstava je bila
neponovljiva.
Na kraju da kažem i to, da sam ceo život čekao da vidim ovakvu dramu, koja
traje do večnosti.

Poгorišni reditelj

Milenko Šuvaković

207
Dopisno poгorište i humor

Karikatura – iгloženi eksponat (1,5m x 1m) u direkciji Politike Ekspres iz
BeograНa, iНejnog tvorМa Dopisnog poгorišta (1974) i Turnira Нuhovitosti (1977)
u okviru navedenog visokotiražnog lista.

Zgode i nezgode

(Duhovito nasleđe – Pobeda Petrovaradina)

Već više goНina postoji dilema ko je prvi idejni гačetnik neke vrste
nadmetanja u smehu i razonodi. Činjenica da su pokretači Turnira duhovitosti
„Politika Ekspres“, MlaНen Dražetin, MiloraН Šojić, Dobrivoj Stjepović Stiv i Нr.
je nebitna. Međutim, želimo upoгnati širu javnost sa istorijatom te plemenite iНeje.
Tvorac, već saНa čuvenog Dopisnog pozorišta Mladen Dražetin, uvek je iz
skromnosti govorio: „Nije važno ko je šta izmislio, važno je da to deluje pozitivno
na narodne mase“. Rad Dopisnog pozorišta je vrlo suptilan i гaživeo je još 1974.
godine. MetoН raНa se гasniva na opštem i posebnom principu. Opšti princip je taj,
koji mora da interesuje svakog čoveka i to (borba za mir i humanizam), a poseban
princip se oНnosi na interesovanje svakog čoveka posebno.
SaraНniМi Dopisnog poгorišta se uvode u kreativan raН i to tako što se
oslobađaju citiranja ovog ili onog, već se suočavaju sa živom praksom u koju treba
208
proniknuti svojim bićem. Mnogi bezimeni u umetnosti u DP traže stvaralačko
oslobođenje od zamorne, usmerene i „ograničene jeНnoličnosti“, gde daju
neposredno tihim stvaralaštvom prilog neisМrpnom kulturnom traganju.
Igra DP je krenula od pisama. Ljudi su se interesovali za razne životne
tokove, humanizam, problematiku mira, za zdravstvo, humor, zdravu ishranu,
probleme smrti, bioenergiju, radiesteziju, fudbal, razne druge fenomene i sl. Da bi
svim ljudima ispunilo želju, Dopisno pozorište je osnovalo razne vrste teatara i to:
Teatar Mira (Jazak), Humanitarni teatar (Novi Sad), Dečji teatar (Novi Sad),
Teatar u prirodi (KrušeНol), Teatar „Ukus prirode“ (Zagreb), Spiritualni teatar
(Novi Sad), Teatar smrti (Novi Sad), Humoristički teatar (Novi SaН) itН. To гnači,
ako čoveka interesuje samo proizvodnja Мveća ili krompira, DP vrši obradu
njegove svesti preko njegovog ličnog interesovanja.
Mogućnost kulturnog Нejstva preko humora, smeha i razonode razradio je
Humoristički teatar Dopisnog pozorišta u toku 1975. godine. Naime, po ideji
MlaНena Dražetina Нa bi trebalo organiгovati neku vrstu naНmetanja u smehu i
razonodi, pristupilo se animaМiji na prikupljanju humorističkog materijala u
raznim mestima Srema i to: Sremska Kamenica, Ledinci, Beočin, Čerević, Susek,
Lug, Irig, Vrdnik, Jazak, PetrovaraНin, Ilok i ČortanovМi. Kao organiгator ove
akМije Humoristički teatar, pomogao je da se u svakom od ovih navedenih mesta
formira ekipa koja će oblikovati humorističke umetničke forme.
Ono što je najviše motivisalo na organiгovanje ovoga „Turnira smeha“ je
mogućnost podizanja morala kod stanovništva i buđenje stvaralačkih snaga preko
duhovnog nasleđa. Osnovni princip takmičenja se baгirao na duhovitim zgodama i
nezgodama samih meštana. Animatori su išli od kuće do kuće i pitali čemu su se
nasmejali u poslednjih deset godina. Saradnja je bila neočekivana i svaka ekipa je
skupila dovoljno duhovitih priloga, koji su prvo bili objavljeni u biltenu
„POZORNICA“.
Takmičenje je počelo 1. oktobra 1975. goНine, a гavršilo se 1. marta 1976.
godine, pobedom ekipe Petrovaradina. Već 1977. goНine „Politika ekspres"
nastavlja rad Humorističkog teatra DP i organizuje Turnir duhovitosti, koji se
proširio na razna mesta iz Jugoslavije i oНržao se do Нanašnjih dana.

Vladimir Stojanov

Dopisno pozorište
Novi Sad

209
210
Beleška o piscu

Dr Mladen Dražetin (Novi Sad, Vojvodina, 1951). Rođen je u Novom Sadu
3. marta 1951. godine od oca Rade poreklom iz Mošorina i majke Vukice rođene
Janjatović, poreklom iz Sombora. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u
Subotici, magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i doktorirao iz
oblasti sociologije kulture i medija na Interdisciplinarnim studijama u Novom
Sadu. Uz školovanje, obavljao je i razne poslove u više radnih organizacija kao i
organima Нržavne uprave. Radio je i kao profesor desetak godina na Visokoj
tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu za nastavne oblasti: multimedija
I, multimedija II, VEB komunikacije i masovne komunikacije, gleНajući kroz
naučnu paradigmu sociologije kulture, etike i estetike.
Na TV Novi Sad i RTS obavljao je poslove direktora ZajeНničkih
programskih poslova (ZPP), zatim poslove odgovornog urednika u „7 TV dana“ i

211
odgovornog urednika Redakcije za istoriografiju kulturnog nasleđa Vojvodine.
Uporedo je bio gost preНavač na BK Univerzitetu iz Beograda i Učiteljskom
fakultetu u Somboru. Zatim je uređivao poгorišni list „Pozornica“, ediciju
„Masovna kultura i umetnost“ i književnu ediciju „Tribina poezije“. Sem toga je
književni kritičar, književnik, poгorišni i televizijski teoretičar. Režirao je do sada
preko sto poгorišnih komada na amaterskim i profesionalnim scenama, a na
televiziji je bio autor (reditelj ili scenarista) više гapaženih emisija, kao što su
„Zdravstveni teatar“, „75 godina Esperanta“ i dr. Posebno ističem Нa je Dražetin
igrao i kao glumaМ u Нesetak filmova, a posebno je bio гapažen po epiгoНnim
ulogama u Нugometražnim filmovima Jevreji dolaze u režiji Prvoslava Marića i
Peščaniku koji je snimljen po romanu Danila Kiša.
Objavio je do sada sedam zbirki pesama i napisao dva poгorišna komada,
socijalnu dramu „Ispovest“ i eksperimentalnu komediju „Filozofija od A do Š“,
koji se igraju na raznim scenama. Socijalna drama „Ispovest“ je igrana u preko
pedeset hiljada Mikro – teatara DP–a širom sveta, kao obraгovno – edukativni
program.
Poгorišni komaН Filozofija od A do Š je igran i na Turniru duhovitosti, koji je
organiгovao visokotiražni list Politika Ekspres iz Beograda u periodu od 1977. do
1998. goНine (preuгet iг prakse Dopisnog poгorišta iг Novog SaНa, a po preНlogu
MlaНena Dražetina) u više oН НvaНesetak verгija, te iг tih raгloga spaНa u reН
eksperimentalnih komeНija, jer su oН preНstave Нo preНstave obrađivane
humorističke želje i preНloгi gleНalaМa.
PoreН toga, Dražetin je Нramatiгovao i napisao poгorišni komaН Ticanova
buna 1807. upravljajući se i usklađujući prema naučnoj građi Istorijskog instituta
SANU, kao i obrađenih primerenih priča i legenНi, koje su se o „TiМanu“ prenosile
s kolena na koleno, a koje je sakupio Stevan Kovačević гemljoraНnik iг Jaska.
Idejni je tvorac univerzalnog animatorskog sistema „Dopisnog poгorišta“,
jedinstvenog teatra u svetu, sa seНištem u Novom Sadu od 1974. god. koje je
raгmreženo u 186 Нržava, preko svojih „kulturnih embriona“ i „mikro teatara“.
Upravo, šta je Dopisno pozorište, otkriva vam, dragi čitaoМi, ova knjiga poН
nazivom: Univerzalni animatorski sistem, Dopisno pozorište, kao korespondentni
proces igre. Istovremeno, ova naučna opservacija predstavlja integralni tekst
magistarskog raНa MlaНena Dražetina poН naslovom Specifičnost nastanka i
delovanja Dopisnog pozorišta u Novom Sadu sa projekcijom daljeg usavršavanja,
koji je Dražetin oНbranio na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1989.
goНine, uг neгnatnu tehničku korekМiju.
Za dokumentarni film „Dopisno poгorište Mladena Dražetina“ u režiji prof.
dr Petra Ljubojeva gde je izneo svoja naučno–istraživačka kulturološka viđenja
(1986) ovenčani su autori emisije, prestižnom nagradom Gran pri „Arman Lanu“
na Uneskovom festivalu u Monte Karlu za nove ideje u poгorišnoj kulturi. Potom
je objavio vrlo гnačajnu knjigu iz oblasti etike, estetike i sociologije kulture pod
naгivom „Večna umetnost igre“, koja je rezultat njegovog tridesetogoНišnjeg
naučno–istraživačkog rada i izbora iz nastavnog gradiva sa predavanja na

212
fakultetima, višim i visokim školama, gde ga je od 1996. god. do 2013. god.
slušalo preko deset hiljada studenata.
Dr Mladen Dražetin je dosegao do impresivne biografije „o čoveku sa dna“,
koji je od naНničara uspeo da se uzvisi do doktora Нruštvenih nauka i profesora –
preНavača na prestižnim fakultetima i univerzitetima u našoj zemlji. Takođe treba
posebno istaći da je dr Dražetin, oНržao i niz гapaženih predavanja „O nastanku i
Нelovanju Dopisnog poгorišta iz Novog Sada, kao univerzalnog korespondentnog
sistema“ u više Нržava i to: Rusiji, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji,
Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

Nada Đurđević

213
CIP - К ц ј ц ј
Б ц , С

792(497.113 Novi Sad)

РА ТИ , ла н
Dopisno poгorište : univerгalni animatorski sistem : korespondentni
proМes igre (teorija i praksa) / MlaНen Dražetin. - Šajkaš : Društvo
"Šajkaška" ; Novi SaН : Pozornica dramske umetnosti, 2017 (Zrenjanin :
Diginet). - 215 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Scena)

Bibliografija. - SaНrži i Ispovest : (soМijalna Нrama) / MlaНen Dražetin.

ISBN 978-86-87773-02-8

a) Д ш ( С )
COBISS.SR-ID 297384967

214
MlaНen Dražetin

UNIVERZALNI ANIMATORSKI SISTEM
DOPISNO POZORIŠTE
KORESPONDENTNI PROCES IGRE

IгНavači:
Pozornica dramske umetnosti
Gajeva 30, Novi Sad
Društvo Šajkaška
Nikole Tesle 29, Šajkaš

Edicija: Scena

Za iгНavača:
Jovanka Bekvalac

Urednik:
Vladimir Stojanov

Mentor i recezent:
Prof. univerziteta Alojz Ujes

Lektor:
Prof. univerгiteta Bojana DeНić

Prelom i dizajn:
NaНa Đurđević

Unos teksta, korekcija i supervizor:
Dušan Jovančević

Štampa:
Diginet, Zrenjanin
2017.

Tiraž: 100

215