You are on page 1of 58

PROCENA RIZIKA NA

RADNOM MESTU
Narodna skupština R Srbije (2005) usvojila je
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zakon je objavljen u "SI. glasniku RS", br. 101
od 21. novembra 2005. godine a stupio je na
snagu 29. novembra 2005. godine.
Zakon je usklađen sa Konvencijama MOR-a i
Direktivama EU kojima se uređuje ova oblast, i to naročito
sa:
-Konvencijom br. 155 o bezbednosti i zdravlju u
radnoj okolini (1981. godina);
-Protokolom, za Konvenciju br. 155 o bezbednosti i
zdravlju na radu (2002. godina);
-Konvencijom br. 161 o službama za zaštitu zdravlja
na radu -službama medicine rada (1985. godina);
-Osnovnom i okvirnom Direktivom Saveta
89/391/EEZ od 12. juna 1989. godine i sa još 18
pojedinačnih direktiva kojima se detaljnije uređuju
pojedina pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu;
-Evropskom socijalnom poveljom - član 3. Pravo na
bezbedne i zdrave radne uslove;
-Strategijom EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na
radu 2002. -2006. godine - Brisel;
-Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje
Srbije i Crne Gore EU -juni 2005. godine;

NEXT
Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu uspostavlja
se sistem bezbednosti i
zdravlja na radu.
Cilj ukupne nove politike
u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu je, pre svega,
sprečavanje povreda na radu i
profesionalnih oboljenja, a
zasniva se na pokretanju niza
preventivnih aktivnosti
Odredbe ovog zakona primenjuju se u
svim delatnostlma,
osim
ako je Zakonom uređena
primena mera za sprovođenje bezbednosti i
zdravlja prilikom obavljanja specifičnih
poslova
-specifični poslovi vojske u ratnim
uslovima,
-policije za vreme intervencije,
- civilne zaštite za vreme hitnih intervencija.
Preventivne mere, po odredbama
Zakona, imaju izuzetan značaj u
sprečavanju nastajanja svih vrsta povreda
na radu, profesionalnih oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom zaposlenih.
Uvodjenje principa primene
preventivnih mera predstavlja suštinsku
promenu u odnosu na dosadašnje propise
i podrazumeva aktivno preduzimanje svih
mera u cilju otklanjanja rizika od mogućih
povredjivanja ili nastajanja profesionalnih
oboljenja odnosno oboljenja u vezi sa
radom
Po Zakonu, preventivne mere se
primenjuju u svim fazama radnih procesa u
postupcima:
-projektovanja,
-proizvodnje,
-korišćenja i održavanja:
-sredstava za rad
-sredstava i opreme za ličnu
zaštitu na radu
-opasnih materija
Odgovornosti i obaveze
poslodavca

Zakonom o B.Z. na radu


utvrdjeno je da je poslodavac
odgovoran za primenu
bezbednosti i zdravlja na radu u
svim aspektima vezanim za rad na
radnom mestu.
Prava i obaveze zaposlenih
Osnovno pravo i obaveza zaposlenog
je da se pre početka rada upozna sa merama
za bezbednost i zdravlje na radu na
poslovima ili na radnom mestu, na koje je
odredjen da radi kao i da se osposobljava za
sprovodjenje tih mera
Zaposleni ima pravo da poslodavcu
daje predloge, primedbe i obaveštenja o
pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu i da
kontroliše svoje zdravlje prema rizicima
radnog mesta u skladu sa propisima o
zdravstvenoj zaštiti.
Organizovanje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i
druga pitanja uredjena Zakonom
1. Organizovanje poslova:
-poslodavac obavlja sam
-određuje jednog ili više zaposlenih
-pravno lice sa licencom
2. Obaveza poslodavca da angažuje medicinu rada u:
-postupku utvrdjivanja procene rizika na radnim
mestima
-vršenju prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda
zaposlenih
-sprovodjenje zdravstvene zaštite zaposlenih na radu
3. Formiranje Uprave za bezbednost i zdravlje
na radu
4. Inspekcijski nadzor
5. Kaznene odredbe -znatno pooštrene
Neke od bitnih novina u Zakonu
1. Akt o proceni rizika
2. Odredjivanje lica BZR
3. Organizovanje poslova BZR
4. Predstavnici zaposlenih za BZR
5. Prijavljivanje povrede na radu
6. Obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi izveštaj o
povredi na radu
7. Obaveza poslodavca da po odredjenim zahtevima
podnese izveštaj o stanju BZR
8. Uvodi se osiguranje od povreda na radu, profesionalnih
oboljenja i oboljenja u vezi sa radom radi obezbedjenja
naknade štete.
TRIPARTITNI DIJALOG
NA NIVOU ORGANIZACIJE

POSLODAVA
C

ZAPOSLENI STRUČNE SLUŽBE

MEDICINA ZAŠTITA
RADA NA RADU
NE POSTOJI JEDNA, ODREDJENA, UNAPRED
PRIHVAĆENA METODOLOGIJA OD STRANE
ZAKONODAVCA

POSTOJE SAMO SMERNICE I PREPORUKE ZA


PROCENU RIZIKA KOJE SE MOGU KORISTITI I
KOJE MORA DA BUDU PRILAGODJENE
NACIONALNOM ZAKONODAVSTVU
Procena rizika predstavlja sistematsko proučavanje
svih aspekata koji su u stanju da izazovu telesnu
povredu, ili oštećenje zdravlja, shodno tome
projektovanje mera prevencije ili zaštite koje treba
preduzeti radi eliminacije rizika, stavljanja rizika pod
kontrolu, ili pak projektovanje mera za bezbedno
upravljanje rizikom.

Ako bi se zanemarila procena rizika i potencijalne


opasnosti koje nose radna mesta na kojima postoje
povećani rizici, to bi direktno ugrozilo zdravlje
radnika.

Posledice su: oboljevanje, povređivanje, povećano


odsustvovanje sa posla, invalidiziranje, smanjena
radna sposobnost. Posledice su za pojedinca, za
poslodavca, ali i za društvo u celini.
 Radno mesto jeste prostor namenjen za
obavljanje poslova u objektu, na
otovorenom, na privremenim i pokretnim
gradilištima,objektima,uređajima,saobraćajni
m sredstvima i slično, u kojem zaposleni
boravi ili ima pristup u toku rada.
NEXT
 Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja rad
i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne
postupke i odnose u procesu rada.

 Zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu ili


po bilo kojem osnovu obavlja rad ili se
osposobljava za rad.

 Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu jeste


odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji koji
služe za sprečavanje povreda na radu,
profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa radom i
drugih štetnih posledica po zdravlje zaposlenog.

 Opasnost – izvor ili situacija koja može dovesti do


štete u vidu povrede ili narušavanja zdravlja, štete
imovine, narušavanja okoline radnog mesta ili
kombinacija navedenog.

NEXT
 Opasne materije – eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće,
otrovne, gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i
radioaktivne materije utvrđene standardima i drugim
propisima, a koje se proizvode, koriste ili skladište u
procesu rada, kao i materije čija su svojstva, kada su
vezane za neke supstance, opasne po život i zdravlje
zaposlenih.
 Identifikacija opasnosti – proces prepoznavanja
postojanja opasnosti i definisanja njenih karakteristika
 Rizik - kombinacija verovatnoće i posledice (a)
određenog opasnog događaja koji se odvija, a koji
može da dovede do nastanka: povreda, oboljenja ili
oštećenja zdravlja
 Procena rizika – sveobuhvatni proces ocene važnosti
rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne.
Ovaj proces podrazumeva sistematsko evidentiranje i
procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu
uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenja ili
oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti, odnosno
načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.
NEXT
 Prihvatljiv rizik – rizik koji je smanjen do nivoa koji se
može podnositi u organizaciji obzirom na njene
zakonske obaveze i njenu politiku .

 Akt o proceni rizika – akt koji sadrži opis procesa


rada sa procenom rizika od povreda i/ili oštećenja
zdravlja na radnom mestu, u radnoj okolini i mere
za otklanjanje ili smanjenje rizika u cilju poboljšanja
bezbednosti i zdravlja na radu.

 Radno mesto sa povećanim rizikom – radno mesto


utvrđeno aktom o proceni rizika na kome i pored
potpuno ili delimično primenjenih mera postoje
okolnosti koje mogu da ugroze zdravlje i
bezbednost zaposlenog.

 Lice za zdravlje i bezbednost na radu jeste lice koje


obavlja poslove zdravlja i bezbednosti na radu,
ima položen stručni ispit o praktičnoj
osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom
odredi za obavljanje tih poslova.
 Obzirom da poslodavac ima obavezu
da brine o bezbednosti i zdravlju
zaposlenih SVRHA procene rizika je da
omogući poslodavcu da preduzme
mere za bezbednost i zdravlje radnika
› Sprečavanje profesionalnih opasnosti
› Informisanje radnika
› Obuka
› Organizacija i sprovodjenje
potrebnih mera
 Procena rizika sastoji se od sledećih faza:

utvrdivanje opasnih elemenata;


identifikacija radnika (ili drugih osoba)
izloženih rizicima tih opasnih
elemenata;
kvalitativna i kvantitativna procena
ispoljenih rizika;
ispitivanje mogućnosti da se rizik
eliminiše (ispitivanje treba uraditi čak i
kada rizik ne može da se eliminiše);
procena potreba da se donesu druge
mere radi prevencije ili smanjenja rizika.
 U vršenju procene koriste se pristupi
zasnovani na sledećim principima:
1. posmatranje okruženja na radnom mestu
(na primer: pristup radnom mestu, stanje
podova, bezbednost mašina, prisustvo
prašine, dima i gasova, temperatura,
osvetljenje, buka, itd);
2. utvrđivanje svih poslova i zadataka koji se
obavljaju na radnom mestu (kako bi svi
bili uzeti u obzir prilikom procene rizika);
3. analiza poslova i zadataka koji se vrše na
radnom mestu (procena rizika pri
obavljanju različitih zadataka);
4. posmatranje rada (radi provere da se
dobro primenjuju utvrđene/predviđene
procedure i da li ima drugih rizika);
NEXT
5. analiza radnih operacija (radi procene
izlaganja raznim vrstama opasnosti);
6. analiza spoljnih faktora koji utiču na radno
mesto (na primer meteoroloških faktora kada
se rad obavlja na otvorenom);
7. analiza psiholoških, socijalnih i fizičkih faktora
koji mogu doprineti stresu na radnom mestu i
interakcije ovih i drugih faktora u kontekstu
radne sredine i organizacije rada;
8. traženje oblika organizacije rada koji će
garantovati bezbednost radnika i očuvati
mehanizme zaštite (utvrditi da li su sistemi
procene sposobni da uoče nove rizike koji se
mogu pojaviti prilikom korišdenja nove
opreme i materijala i da posluže za
aktueliziranje informacija o postojećim).
Informacije se mogu prikupljati iz sledećih
izvora:
 Analiza stručnih aktivnosti u cilju
predvidjanja eventualnih nesreća
(uglavnom kvantitativna procena rizika);
 Konsultovanja i/ili saradnje sa radnicima i/ili
njihovim predstavnicima; specifikacije ili
uputstva za upotrebu proizvodaca i
snabdevača;
 Dokumentacija i izveštaja strucnih ili
specijalističkih udruženja za zaštitu na radu
o teorijskim i praktičnim informacijama o
delatnosti koja se posmatra;
 Revija, časopisa i baze podataka o zaštiti
na radu;
 Smernica raznih domaćih službi i instituta i
nadležnih organa o zaštiti na radu;
 Podataka o povredama i nesrećama
(uključujući i podatke o opasnim
situacijama - incidentima), epidemioloske
studije;
NEXT
 uputstva za rad na radnom mestu, pravilnika i si., u
pisanoj formi;
 podataka o praćenju delovanja i merenju
preduzetih i dopunskih mera;
 podataka zdravstvenih službi (anonimno);
 naučne i tehničke literature;
 normi definisanih od strane nadležnih nacionalnih ili
evropskih institucija;
 minimalnih propisa u oblasti zaštite zdravlja i
bezbednosti na radnom mestu, minimalnim
uslovima za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radnom
mestu.
II ČAS
Na osnovu Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu (Sl. Gl. RS br 101/05)
donet je

PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU


PROCENE RIZIKA NA RADNOM MESTU I U
RADNOJ OKOLINI
(Sl. Gl. RS. br 72/06)
Ovaj pravilnik reguliše
1. Odgovornost za sprovodjenje mera za bezbedan rad
(poslodavac, lice za BZR, zaposleni, predstavnik zaposlenih,
pravnih lica, inspekcija i dr
2. Odredjivanje i sprovodjenje mera za bezbedan i zdrav rad na
svakom radnom mestu i utvrdjivanje njihovih prioriteta
(tehničke, zdravstvene, pravne i dr)
3. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad (način
osposobljavanja)
4. Izbor sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu zaposlenog
5. Nabavku i korišćenje opreme za rad (mašine, uredjaji,
postrojenja, alati i dr.)
6. Druga pitanja kojima se osigurava bezbedan i zdrav rad.
Osnov – propisi o bezbednosti i zdravlju
na radu i drugi važeći propisi.

Svrha – otklanjanje svih faktora rizika


(opasnosti i štetnosti) radi osiguravanja
bezbednih i zdravih uslova rada
Unacionalnim okvirima
nema usvojene
metodologije kojom se
propisuje način procene
profesionalnih rizika.
 EU-SME (Small and Medium Enterprises)- bazira se na
podacima koje daje poslodavac i pogodan je samo
kao smernica poslodavcu;
 U Nemačkoj je u primeni metodologija nemačkog
stručnog udruženja BG (Die gewerblichen
Berufsgenossenschaften);
 u Sloveniji metodologija je propisama Pravilnikom o
načinu izrade izjave o oceni rizika, a metodologiju
podnosi na usvajanje ministarstu institucija koja će
vršiti procenu rizika.
 Najčešče se citira metorologija Austrijske grupe
prizvođača celuloze i papira pod nazivom AUVA
(Allgemeine Unfallversicherungsanstalt). Ovaj model
deluje najkompletnije, relativno je jednostavan za
primenu. Prema ovoj metodi rizik se definiše
množenjem težine neželjenih efekata sa
verovatnoćom nastanka oštećenja.
U Srbiji najčešće korišćena metoda je OHSAS
I VEROVATNOĆA -P II ZDRAVLJE ZAPOSLENIH-Z

 1. ekstremno redak događaj 1 .zanemarljiv uticaj


 2 .redak događaj 2. mali uticaj
 3. prilično čest događaj 3 .srednji uticaj
 4 .čest događaj 4. ozbiljan uticaj
 5. izuzetno čest događaj 5 .kritičan uticaj

III POŠTOVANJE ZAKONA I PROPISA

 1 .ne postoji zakonska regulativa


 2 .postoji zak regulativa koja se poštuje
 3 .postoji zak regulativa koja se poštuje uz odgovarajuće poteškoće
 4 .zakonska regulativa se samo delimično poštuje,ili se očekuje donošenje zakonske
regulative čije poštovanje će zahtevati poseban napor
 5 .postoji zakonska regulativa koja se ne poštuje

IV ODNOSI SA OKRUŽENJEM
 1. zanemarljiv uticaj
 2. mali uticaj
 3. srednji uticaj
 4. ozbiljan uticaj
 5. kritičan uticaj
P= I x II Z = III + IV
Ukupna ocena P+Z

UKUPNA OCENA NIVOA RIZIKA

 0 - 7 NEZNATAN
 8 - 14 DOPUSTIV

RADNO MESTO NIJE POD POVEĆANIM RIZIKOM, NE POSTOJI


OPASNOST PO ZDRAVLJE ZAPOSLENIH

 15 - 20 UMEREN
 21 - 26 ZNATAN
 27 - 35 NEDOPUSTIV

RADNO MESTO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM I POSTOJI


OPASNOST PO ZDRAVLJE ZAPOSLENIH