You are on page 1of 13

VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Dubina zemljišta
Specifična i zapreminska masa zemljišta
Poroznost zemljišta

SEMINARSKI RAD

MENTOR STUDENT
Dr Slađana Golubović prof Ilija Miletić

ZB 475/17

Prokuplje, januar 2018. godine


SADRŽAJ
1. UVOD ...................................................................................................................................... 2
2. TEORIJSKI DEO .................................................................................................................... 2
2.1 Dubina zemljišta............................................................................................................... 2
2.2 Apsolutna i fiziološka dubina zemljišta ........................................................................... 2
2.3 Klasifikacija zemljišta prema dubini ................................................................................ 3
2.4 Dubina zemljišta kao ekološki faktor ............................................................................... 4
3. Specifična gustina zemljišta .................................................................................................... 4
4. Zapreminska gustina zemljišta (Zbijenost zemljišta) .............................................................. 5
4.1 Faktori od kojih zavisi zbijenost zemljišta ................................................................... 5
4.2 Ekološki značaj zbijenosti zemljišta ............................................................................. 7
4.3 Specifična površina zemljišta ....................................................................................... 8
4.4 Faktori od kojih zavisi veličina specifične površine .................................................... 8
5. Poroznost (šupljikavost) zemljišta .......................................................................................... 9
6. Zaključak............................................................................................................................... 11
1. UVOD

Dubina zemljišta spada među ekološki najvažnije fizičko-morfološke karakteristike zemljišta.


Kada se govori o dubini zemljišta misli se, pre svega, na dubinu čitavog zemljišnog sloja, ili
soluma, od površine do neizmenjenog C2 horizonta. Dubina naših zemljišta varira od 2-3 cm do
2-3m (izuzimajući neka pretaložena, na primer deluvijalna zemljišta, u kojima može biti i mnogo
veća). Važna je takođe i dubina pojedinih horizonata zemljišta, pogotovu najplodnijeg
površinskog, humusnog i humusno-oraničnog horizonta.

2. TEORIJSKI DEO

2.1 Dubina zemljišta

Dubina soluma, ili pedosfere, koja često jako varira i na malim rastojanjima, zavisna je od
uticaja više faktora. Pri istim makroklimatskim uslovima najveći uticaj na dubinu zemljišta
pokazuju supstrat, reljef i starost zemljišta.

U istim makroklimatskim uslovima i ravnom reljefu, zemljišta na rastresitim i poluvezanim


sedimentima (na primer, na lesu), su mnogo dublja nego ona na tvrdim i slabo poroznim
stenama, i to sve dublja što su apsolutno starija. Pri opisu uticaja reljefskih faktora na genezu i
osobine zemljišta može se videti da se sa povećanjem strmine i dužine nagiba pojačava
denudacija i, usled toga, smanjuje dubina zemljišta.

2.2 Apsolutna i fiziološka dubina zemljišta

Pored ukupne ili apsolutne dubine, pri izučavanju zemljišta treba utvrditi i njihovu fiziološku ili
efektivnu dubinu odnosno dubinu fiziološki aktivnog profila, pod kojim se podrazumeva ona
dubina do koje korenov sistem biljaka nalazi povoljne uslove za svoj razvoj.

U nekim, pogotovo u apsolutno plitkim zemljištima, fiziološka dubina je ravna ukupnoj dubini
zemljišnog profila. Međutim, u zemljištima koja poseduju jako zbijen, glinom veoma bogat
iluvijalni horizont (pseudoglej), zatim u zemljištima u kojima se javlja sloj šljunka i kamenja ili

2
krupnog peska na maloj dubini, kao i u onim u kojima je podzemna voda na maloj dubini,
fiziološka dubina je nekad znatno manja od apsolutne dubine i često se poklapa sa dubinom
oraničnog horizonta.

Ako se tvrda stena ne nalazi na maloj dubini kao, na primer, u zemljištu tipa pseudoglej,
dubokom (meliorativnom) obradom može se dosta povećati fiziološka dubina zemljišta, što se
najefektnije postiže rigolovanjem. Takođe i primenom drenaže, tj. spuštanja nivoa podzemne
vode na znatno veću dubinu, jako se povećava fiziološka dubina nekih zemljišta.

2.3 Klasifikacija zemljišta prema dubini

U svetu postoji više klasifikacija zemljišta prema dubini. Svima njima je zajedničko to da sadrže
isti broj (tj. pet) klasa zemljišta prema dubini: veoma plitka, plitka, srednje duboka, duboka i
veoma duboka. U tabeli ispod je navedena klasifikacija zemljišta prema dubini čitavog
zemljišnog sloja, tj. prema apsolutnoj dubini prema Ramanu (Ramann, 1905. god), i Pelišeku
(Pelišek, 1964. god).

Klasa zemljišta Klasifikacija prema:

Ramanu (1905.god) Pelišeku (1964. god)

Veoma plitka >15 <15

Plitka 15-30 15-30

Srednje duboka 30-60 30-100

Duboka 60-100 100-200

Veoma duboka >100 >200

Tabela 1: Klasifikacija zemljišta prema dubini, u cm (Ramann, 1905; Pelišek, 1964)

3
2.4 Dubina zemljišta kao ekološki faktor

Posmatrana sa stanovišta njenog uticaja na uspevanje biljaka, dubina sloja zemljišta u kome se
razvijaju koreni biljaka, tj. njegova fiziološka ili efektivna dubina, spada među najvažnije
karakteristike zemljišta. Ona je mnogo važnija od apsolutne dubine zemljišta. Često je čak
odlučujući faktor ne samo za visinu prinosa gajenih biljaka, već i za način korišćenja zemljišta.
Ukoliko je ta dubina veća, pri istim ostalim uslovima, zemljište je plodnije, jer biljke mogu da
crpe hranu i vodu iz većeg volumena i da daju veće prinose.

Ekološki značaj dubine zemljišta ogleda se naročito u tome da ako je mala njihova ukupna i
fiziološka dubina, manja od 30 cm, takva zemljišta nisu pogodna za gajenje njivskih useva, pa ni
povrća i voća, ako ne postoji izgrađen sistem za navodnjavanje. To su zemljišta kojima supstrat
čine tvrde stene ili se na maloj dubini nalazi debeo sloj kamenito-šljunkovitog nanosa (što nije
retka pojava kod zemljišta plavnih rečnih terasa), tako da se obradom ne može povećati dubina
njihovog oraničnog horizonta.

3. Specifična gustina zemljišta

Pod specifičnom gustinom tvrde faze zemljišta podrazumeva se odnos određene mase tvrde faze
na 105 °C (do konstantne mase) isušenog zemljišta prema zapremini iste mase zemljišta,
odnosno.

Specifična masa = _____Masa (g)_____

Zapremina (cm3)

Kraće rečeno, specifična gustina zemljišta predstavlja masu jedinice zapremine isušenog
zemljišta (gcm-3), bez pora. Veličina specifične gustine zemljišta dosta varira u raznim
zemljištima, često i u raznim horizontima istog profila, ali ne tako jako kao veličine mnogih
drugih fizičkih osobina zemljišta, među kojima i zapreminske gustine.

4
Pošto u sastav tvrde faze zemljišta ulaze razne vrste minerala i organske materije, čiji je odnos
različit u raznim zemljištima i horizontima, razumljivo je da specifična gustina te faze zavisi od
hemijskog sastava zemljišta, pre svega od odnosa u njoj mineralnog i organskog dela. Organske
materije imaju mnogo manju specifičnu gustinu (1,2-1,8 gcm-3), nego mineralni sastojci
zemljišta (čija je specifična gustina retko manja od 2,50 gcm-3). Specifična gustina
najzastupljenijih minerala u zemljištu varira najčešće 2,55-2,9 gcm-3 (u nekim liskunima,
piroksenima, amfibolima, olivinima i hloritima, čak prelazi 3 gcm-3), stoga se specifična gustina
zemljišta smanjuje povećanjem sadržaja u njima humusnih materija.

Kako u površinskom horizontu humusom siromašnih zemljišta osnovnu masu tvrde faze čine
kvarc, feldspati, liskuni i minerali gline, čija specifična gustina varira uglavnom od 2,5 do 2,7
gcm-3, specifična gustina tih zemljišta varira uglavnom u istom intervalu (2,5-2,7 gcm-3), dok
specifična gustina humusom bogatih zemljišta često varira od 2,3 do 2,4 gcm-3. U organogenim
(tresetnim) zemljištima, specifična gustina je mahom manja od 2 gcm-3.

U pothumusnim horizontima sadržaj humusa se jako smanjuje, a sadržaj mineralnog dela


povećava. Stoga se i specifična gustina redovno povećava idući od gornjeg dela humusnog ka
iluvijalnim horizontima, u kojima se pored siromaštva humusom, nakupljaju minerali veće
specifične gustine (Fe i Mn hidroksidi, CaCO3), te stoga njene vrednosti u tim horizontima
variraju mahom od 2,7 do 2,75 gcm-3. Veličina specifične (zajedno sa zapreminskom) gustine se
najčešće koristi za određivanje ukupne poroznosti zemljišta, računskim putem.

4. Zapreminska gustina zemljišta (Zbijenost zemljišta)

Pod zapreminskom gustinom, ili zbijenošću zemljišta podrazumeva se masa jedinice zapremine
(volumena), na 105 °C (do konstantne mase) isušenog zemljišta u prirodnom sklopu, zajedno sa
porama (tvrda + gasovita faza). Veličina joj se izražava u gcm-3.

Pored ovog naziva „Zapreminska gustina“, koristi se i naziv „Zbijenost zemljišta“. Zapreminska
gustina je jedan od najvažnijih pokazatelja (u istom cilju koriste se podaci o veličini ukupne
poroznosti zemljišta) i stepena zbijenosti zemljišta.

4.1 Faktori od kojih zavisi zbijenost zemljišta

Slično nekim drugim osobinama zemljišta, veličina njihove zapreminske gustine odnosno
zbijenosti, je različita ne samo u raznim zemljištima, već i u raznim horizontima istog zemljišnog
profila, a zavisna je od uticaja više faktora, pre svega od mineraloškog sastava i od sadržaja

5
humusnih materija, zatim od mehaničkog i agregatnog stanja, delatnosti krupnije zemljišne faune
(rovki) koje utiču na povećanje poroznosti i istovremeno smanjuju zbijenost zemljišta. Kod
mnogih zemljišta, zapreminska gustina zavisi i od stepena njihove vlažnosti.

U oraničnom horizontu njivskih zemljišta čovek je jedan od najvažnijih faktora, koji, primenom
raznih mera (obrada zemljišta, setva, nega i berba useva, kao i prevoz dobijenih biljnih
proizvoda), pri korišćenju zemljišta za biljnu proizvodnju, utiče na izmenu njihove poroznosti i
zbijenosti. Naime, u oraničnom horizontu poljoprivrednih zemljišta zbijenost prikazuje veliku
dinamičnost. Njena veličina se može, usled primene navedenih i nekih drugih mera, znatno
izmeniti, povećati ili smanjiti tokom godine, pa i u toku jednog dana. Pri tom se usled rastresanja
(oranjem, drljanjem, kultiviranjem) smanjuje, dok se gaženjem, naročito točkovima teške
mehanizacije (traktora, kombajna i dr.) pri visokom stepenu vlažnosti jako povećava zbijenost
glinom bogatog oraničnog horizonta njivskih zemljišta. Zbijanje zemljišta je sve jače, sto je
manje povoljna njegova struktura i veći sadržaj gline u njemu.

Naročito se zbijenost jako menja izmenom stepena vlažnosti monmonioritskom glinom bogatih
zemljišta nepovoljne strukture, kao što su smonice. U takvim zemljištima, zbijenost je najmanja
pri vlažnosti ravnoj poljskom vodnom kapacitetu. Isušivanjem se povećava i najveća se pri
vazdušno-suvom stanju zemljišta. Takva (smoničava) zemljišta u dubljim delovima profila mogu
pokazivati zbijenost do 2,1 gcm-3.

Pored ostalih faktora, znatno zbijanje zemljišta može izazvati i stoka – gaženjem, pri ispaši većih
grupa životinja na malom prostoru (na pašnjacima, strnjikama, u voćnjacima i na površinama
pod retkom šumom), pri visokom stepenu vlažnosti.

Zbijenost u raznim zemljištima varira u dosta širokom intervalu, od vrednosti nekad manjih od
0,2 gcm-3, u nekim humusom jako bogatim (tresetnim) zemljištima, pa do oko 2 gcm-3, u jako
zbijenim iluvijalnim horizontima nekih mineralnih zemljišta, pri slabo vlažnom stanju. U
oraničnom horizontu njivskih zemljišta, zbijenost varira uglavnom 1,0-1,4 gcm-3. Najniža je
odmah posle obrade zemljišta, nekad manja i od 1 gcm-3. Potom se postepeno povećava, naročito
posle jakih kiša, i posle izvesnog vremena dospeva u ravnoteženo stanje, tj. malo se menja do
sledeće obrade, odnosno gaženja pri ubiranju i prevozu useva.

Prema pravilu, površinski horizonti zemljišta (Ah i Ahp) zbog većeg sadržaja humusa, povoljnije
strukture i rastresanja pri obradi, pokazuju manju zbijenosti nego dublji, pogotovu iluvijalni
horizonti. Pored siromaštva humusom, najvažniji uzroci velike zbijenosti iluvijalnih horizonata
zemljišta su:

a) Viševekovni pritisak zemljišta iz horizonata iznad njih

b) Procesi iluvijacije, koji dovode do nakupljanja ispranih čestica iz eluvijalnog horizonta i


tako smanjuju poroznost a istovremeno povećavaju zbijenost zemljišta.

6
4.2 Ekološki značaj zbijenosti zemljišta

Prema mišljenu agrotehničara (ratara i mehanizatora), zasnovanom na rezultatima brojnih


ispitivanja, zbijenost zemljišta i sa njom tesno povezano stanje poroznosti, vodne i vazdušne
osobine i režimi zemljišta, spadaju među najvažnija agronomska svojstva zemljišta. Oni naročito
ističu negativan uticaj velike zbijenosti njivskih zemljišta teškog mehaničkog sastava i
nepovoljne strukture na mnoge, pre svega fizičke, ali takođe i biološke osobine, vodni, vazdušni,
temperaturni i hranljivi režim. U takvim uslovima, povećava se tvrdoća zemljišta i njegov otpor
razvoju korena biljaka. Posledica svega toga je jako smanjenje prinosa gajenih biljaka, naročito
korenasto-krtolastih kultura, kao na primer šećerne repe i krompira. Naročito je to slučaj ako se
ispod zbijenog oraničnog horizonta na maloj dubini nalazi jako zbijeni podoranični glinom jako
obogaćeni iluvijalni horizont, kao u pseudoglejnim zemljištima ili sloj, kao u znatnom delu
pretaloženih (aluvijalnih) zemljišta. U takvim slučajevima, zbog male dubine fiziološki aktivnog
sloja, koja se poklapa sa dubinom njihovog humusno-oraničnog Ahp horizonta, mala dubina
zemljišta stoji na raspolaganju korenima za razvoj. Posledice toga su male zalihe pristupačne
vode i hranljivih materija, što neminovno rezultira osetnim, ili čak jakim smanjenjem prinosa, pa
i kvaliteta dobijenih biljnih produkta, u poređenju sa zemljištima sličnih hemijskih osobina a
rastresite gradje profila do velike dubine, odnosno dubokog ili veoma dubokog fiziološki
aktivnog sloja.

Povećana zbijenost oraničnog horizonta, zbog njegove jako smanjene propusnosti za vodu ima
za posledicu i pojačanu vodnu eroziju njivskih zemljišta nagnutih položaja. Takođe je ubrzano
habanje radnih delova oruđa za obradu zemljišta kao i guma na traktorima, smanjenje radnih
normi uz znatno povećani utrošak pogonskog goriva pri obradi zemljišta. Kao posledica
negativnog delovanja pomenutih faktora, na jako zbijenim zemljištima se smanjuje rentabilnost
biljne proizvodnje.Iz navedenih razloga, u današnje vreme borba protiv povećane zbijenosti (i
zbijanja) oraničnog horizonta njivskih zemljišta, spada među najvažnije zadatke kojima je cilj
poboljšanje vodno-vazdušnog i sa njima povezanog hranljivog režima i produktivnosti zemljišta.

Na kraju prikaza ekološkog značaja zbijenosti zemljišta, treba istaći i to da se na uspevanje


biljaka nepovoljno odražava kako povećana tako i suviše mala zbijenost, odnosno suviše jaka
rastresitost zemljišta. Kod rastresitih zemljišta posle setve se vrši valjanje zemljišta, da bi se
uspostavio bolji kontakt za zemljište – seme, čime se omogućuje bolje klijanje i nicanje useva.

Optimalna zbijenost oraničnog horizonta za većinu kulturnih biljaka iznosi 1,0-1,2 gcm-3. Iz
prikaza literature o tom pitanju, i iz nekih rezultata ispitivanja vidi se da je optimalna zbijenost
zemljišta različita za razne kulturne biljke, kao i da je za iste kulture promenljiva u zavisnosti od
rasporeda atmosferskih taloga tokom vegetacionih perioda i tipskih karakteristika zemljišta. Za
većinu kultura koje su ispitivali ti autori, optimalna zbijenosti zemljišta se kretala od 1,2 do 1,4

7
gcm-3, i bila je najveća za crvenu detelinu - 1,4 gcm-3. Dok se na glinom bogatim zemljištima pri
povećanju volumne gustine iznad 1,3 gcm-3, a pogotovu iznad 1,4 gcm-3, onda prinos
poljoprivrednih kultura naglo smanjuje porast volumne gustine sa 1,3 na 1,6 gcm-3 na
peskovitom zemljištu rezultirao je povećanjem prinosa ječma za 50%. Povećanje prinosa je u
značajnijoj linearnoj korelaciji sa povećanjem sadržaja pristupačne vode.

4.3 Specifična površina zemljišta

Pod specifičnom površinom zemljišta podrazumeva se zbir površina svih čestica u jedinici mase
zemljišta. Veličina joj se izražava u m2g-1. Postoje tri vrste specifične površine zemljišta –
spoljna, unutrašnja i ukupna specifična površina. Spoljna površina je ravna zbiru površina svih
čestica u jednom gramu zemljišta, koje su otkrivene prema makroporama i kapilarnim porama.
Unutrašnja specifična površina zemljišta se javlja u mineralima gline koji poseduju međumelarne
pore, i jednaka je zbiru površina međumelarnih pora. Ukupna specifična površina zemljišta
predstavlja zbir spoljne i unutrašnje specifične površine zemljišta. Kad se govori o specifičnoj
površini zemljišta, misli se na njegovu ukupnu specifičnu površinu.

4.4 Faktori od kojih zavisi veličina specifične površine

Pošto se razne mehaničke frakcije, pesak, prah i glina, zatim razne grupe minerala gline i
humusne materije, dosta međusobno razlikuju prema specifičnoj površini, veličina ukupne
specifične površine zemljišta zavisna je, pre svega od mehaničkog sastava, naročito od sadržaja
čestica prečnika <0,002 mm, i povećava se idući od peskova ka teškim glinušama.

Pri istom sadržaju čestica <0,002 mm specifična površina zemljišta se povećava povećanjem
sadržaja humusa (čija specifična površina varira 560-800 m2g-1). Mnogo manja je specifična
površina zemljišta ukoliko u frakciji gline preovlađuju minerali grupe ilita (specifične površine
50-100 m2g-1), a pogotovu minerali grupe kaolinita (specifične površine 5-30 m2g-1).

Zbog velikih razlika među raznim zemljištima u sadržaju humusa, zatim u sadržaju i vrsti
minerala gline, ukupna specifična površina varira u raznim zemljištima u veoma širokom
intervalu. U slabo humusnim peskovima je manja od 1 m2g-1, dok u zemljištima bogatim
humusom i mineralima gline smektitske i vermikulitske grupe prelazi 200 m2g-1.

8
5. Poroznost (šupljikavost) zemljišta

Zemljište je porozni sistem. Zbir svih šupljina (pora) izražen u procentima od njegove ukupne
zapremine, čini poroznu fazu, ili ukupnu poroznost zemljišta. Zemljišne pore su, prema pravilu
ispunjene delom vodom (tečna faza) a delom vazduhom (gasovita faza). Odnos te dve faze se
jako menja tokom godine, nekad i za veoma kratko vreme, izmenom stepena vlažnosti zemljišta.

5.1 Podela zemljišnih pora prema veličini

Veličina zemljišnih pora varira u vrlo širokom intervalu, kako prema širini tako prema i dužini.
Tako njihova širina varira od <1 nm, pa do preko 10 cm, a dužina od dela nm pa do preko 100
cm.

Pri izučavanju stanja poroznosti zemljišta se, prema njihovoj širini (prečniku), izdvajaju tri
osnovne kategorije zemljišnih pora, koje se jako međusobno razlikuju prema svojim ulogama u
zemljištu, i to:

a) Kapilarne, prečnika 0,2-0,0002 mm, u kojima se voda (kapilarna) drži i kreće pod
uticajem kapilarnih sila

b) Subkapilarne, prečnika <0,0002 mm, u kojima se voda (kapilarna) drži i kreće pod
uticajem kapilarnih sila

c) Nadkapilarne pore, prečnika >0,2 mm, koje su u normalnim zemljištima ispunjene


vazduhom, a voda (gravitaciona) se kroz njih proceđuje pod uticajem sile gravitacije, u
pravcu podzemne vode

Kapilarne pore se dalje dele na sledeće tri kategorije:

a) Makrokapilarne pore, prečnika 0,20-0,03 mm

b) Srednjekapilarne pore, prečnika 0,03-0,003 mm

c) Mikrokapilarne pore, prečnika 0,003-0,0002 mm

9
U svim zemljištima prisutne su pore razne veličine, ali je različit njihov sadržaj i međusobni
odnos u raznim zemljištima, pa i u raznim horizontima istog profila, što se odražava na tok
raznih procesa i na druge osobine zemljišta. Premam svojoj ulozi u zemljištu i značaju za
uspevanje biljaka jako se međusovno razlikuju nadkapilarne od kapilarnih pora. Naime, kroz
krupne – nadkapilarne pore voda se brzo proceđuje u dublje horizonte zemljišta, pa su pri
vlažnosti zemljišta ravnoj (i nižoj) poljskom vodnom kapacitetu sve te pore ispunjene vazduhom.
Pri visokom stepenu vlažnosti, aeracija zemljišta vrši se samo kroz nadkapilarne pore zbog čega
su i dobile naziv – pore aeracije.

Nasuprot nadkapilarnim porama, koje, pod uticajem sile gravitacije brzo sprovode vodu u dublje
slojeve zemljišta i potom služe kao rezervoari vazduha, potrebnog korenima biljaka, kapilarne
pore služe kao rezervoari vode (kapilarne), za biljke. Slično porama, izdvajaju se i tri osnovne
kategorije poroznosti zemljišta: subkapilarna, kapilarna i nadkapilarna poroznost ili poroznost
aeracije. Zbir te tri vrste poroznosti čini ukupnu poroznost zemljišta.

Takođe, izdvajaju se još dve vrste poroznosti: agregatna, koja je ravna zapremini svih agregatnih
pora, i međuagregatna poroznost, koja predstavlja razliku između ukupne i agregatne poroznosti.
Međuagregatna poroznost obuhvata pretežno nadkapilarne pore.

5.2 Veličina poroznosti i faktori od kojih zavisi

Veličina, kako ukupne, tako i svih vrsta poroznosti varira u širokom intervalu, ne samo u raznim
zemljištima i dubinama istih profila, već je u istom horizontu dinamična tokom godine. Naročito
je to izraženo u oraničnom horizontu, u kome se veoma brzo može jako smanjiti (pri zbijanju) ili
povećati (pri rastresanju zemljišta oranjem i kultivacijom).

Ukupna poroznost humusom siromašnih zemljišta varira 20-80%, a zavisna je od uticaja više
faktora:

 Od mehaničkog sastava, u proseku povećava se idući od peskova ka glinušama

 Od uticaja korena biljaka i delatnosti zemljišnih rovki (krtica, kišnih glisti i sl.)

 U oraničnom horizontu naročito je značajan uticaj čoveka (oranje, kultiviranje, valjanje,


gaženje)

Takođe je promenljiv udeo i međusobni odnos kapilarnih i nadkapilarnih pora u raznim


zemljištima i njihovim horizontima, a veoma varijabilan i u istom – oraničnom horizontu
njivskih zemljišta. Tako se oranjem jako povećava ukupna i, naročito, poroznost aeracije, dok se
zbijanjem (valjanje, gaženje, naročito točkovima traktora i drugih teških mašina pri visokoj

10
vlažnosti), jako smanjuju. Poroznost aeracije varira u raznim zemljištima, odnosno horizontima,
u veoma širokom intervalu, 0-25-30%. Ona se redovno jako smanjuje u gornjem delu
podorničnog horizonta, pogotovu u jako zbijenim iluvijalnim horizontima nekih zemljišta, tako
da je nekad ravna nuli.

5.3 Poroznost zemljišta kao ekološki faktor

Poroznost jako utiče na mnoge druge fizičke, pre svega na vodne, vazdušne i toplotne osobine,
zatim na tok raznih procesa, kao i na hranljivi režim zemljišta. Otuda poroznost spada među
najvažnije faktore plodnosti zemljišta.

Od stanja poroznosti naročito zavise veličine raznih vodnih kapaciteta, kapilarnost, propusnost
za vodu, vazduh i korene biljaka, kao i jačina aeracije zemljišta. Da bi predstavljalo povoljnu
sredinu za razvoj korena i uspevanje biljaka, zemljište treba da poseduje veliku kako ukupnu
(50-65%), tako i poroznost aeracije (bar 10% zapremine zemljišta, odnosno bar 20% od ukupne
poroznosti), kao i veliku kapilarnu poroznost (>40%) kako bi se posle kiše i topljenja snega
zadržale dovoljne količine biljkama potrebne kapilarne vlage. U njemu treba da je što manji
sadržaj za biljke nekorisnih subkapilarnih pora, nepropusnih za vodu, vazduh i korene biljaka.

Najpovoljnije stanje poroznosti poseduju zemljišta najpovoljnije, stabilne i dobro porozne


mrvičaste strukture, u kojoj preovlađuju agregati prečnika 1-5 mm. Takva zemljišta, prilično
visoke (preko 10%) poroznosti aeracije, kao i veoma visoke (preko 40%) kapilarne poroznosti,
dobro upijaju vodu atmosferskih taloga i provode je u dublje horizonte. Ukoliko stanje
poroznosti zemljišta nije zadovoljavajuće, što je slučaj u većini naših zemljišta, treba nastojati da
se primenom racionalnog sistema obrade i popravkom strukture, nekad i mehaničkog sastava,
takvo stanje poroznosti popravi.

6. Zaključak

Ovo je veoma značajna fizička osobina zemljišta. Njen značaj ogleda se u tome što od njene
veličine zavisi veličina slobodne površinske energije, koja je sve veća što je veća specifična
površina. Stoga se sa povećanjem specifične površine zemljišta povećava i njegova reakciona
sposobnost. Niz najvažnijih osobina zemljišta, kao plastičnost, lepljivost, vezanost, sposobnost
bubrenja, zatim sposobnost adsorpcije molekula i jona, uslovljene su bilo neposrednim
delovanjem površinskih sila, ili posredno, izmenom osobina vode u neposrednoj blizini čestica
gline, pod uticajem tih sila. Navedene osobine zemljišta sve jače su izražene što je veća njihova
specifična površina.

11
7. Literatura

Pedologija; Aleksandar R. Đorđević, Svjetlana B. Radmanović

12