СРПСКИ ЈЕЗИК

2
 7. РАЗРЕД
( 4 часа седмично, 144 часа годишње)
ЦИЉЕВИ:

 проширивање знања о сложеној реченици;

 препознавање и уочавање гласовних промјена у творби и промјени
ријечи;
 упознавање творбе и функције глаголских облика;
 утврђивање знања о значају и функцији придјевских замјеница;
 постепено упознавање структуре основних облика усменог и писменог
изражавања;
 оспособљавање ученика за стваралачку употребу језика, тј.за сликовито
и оригинално казивање;
 развијање способности за уочавање и тумачење емоција, мотива и
пјесничких слика у
лирском тексту;
 уочавање и тумачење узрочно-посљедичне везе и исказивање
властититих судова и
закључака при анализи текста у разним говорним ситуацијама;
 упознавање с књижевним дјелима трајне умјетничке вриједности.

ПРЕГЛЕД ТЕМАТСКИХ ЦЈЕЛИНА

Ред. број Наставне области Број часова

1. Језик (50)
2. Књижевност (50)
3. Лектира (8)
4. Читање (6)
бројРедни

5. Култура изражавања (30)

Број часова

ТЕМА: ОЧЕКИВАНИ Смјернице за

Наставна ИСХОДИ наставника
јединица

3
1. ЈЕЗИК 50 Ученик ће моћи да: Наставник са
ГРАМАТИКА 38 ученицима треба:

Реченица 8
 Уочавање границе  уочава просте
простих реченица реченице у  провјерити и
у сложеној сложеној; обновити раније
 Независни и  открива односе стечена знања о
зависни односи простих простој и
међу реченицама реченица у сложеној
у сложеној сложеној и реченици;
реченици; графички их  упознати
 Вјежба у представи; ученике с појмом
исказивању  препознаје и синтагме и
реченичних исказује обучити их да је
чланова рјечју и реченичне употребљавају у
синтагмом; чланове својим исказима.
 Уочавање и синтагмом;
препознавање  уочава и
везника и примјењује
везничких израза везнике и
у реченици; везничке изразе;
 Атрибутска и 15  објашњава
предикатска атрибутску
функција именица функцију
и придјева. придјева и  Погодним
именица. вјежбама
Гласовне створити услове
промјене: да ученици
 Вокали и схвате
консонанти, слоготворну
слоготворно р; улогу гласа р и
 Подјела  разликује услове гласовних
консонаната по консонанте по промјена.
мјесту творбе; мјесту изговора
 Подјела и звучности;  Наставник ће
консонаната по  препознаје на увјежбати
звучности. примјерима ученике да
 Гласовне промјене алтернацију препознају и
и вокалске вокала; исправљају
алтернације  уочава и грешке које се
(уочавање у разликује често појављују у
творби и промјени гласовне изговору и
ријечи); промјене и писању
 Палатализација; објашњава појединих
 Сибиларизација; њихово значење гласова.
 Непостојано а; на конкретним
 Промјена гласа л примјерима.
у о;
 Једначење
сугласника по
звучности;
 Једначење
сугласника по

4
 мјесту творбе;
 Јотовање; 4
 Асимилација
самогласника
(твојега-твога) и
губљење
сугласника
(одступање Ученик ће моћи
указати на да:
примјерима).  уочава акцентоване
самогласнике и
Акценат препознаје разлику
 Дужина акцентованих између дугосилазног  Путем
самогласника и дугоузлазног различитих
 Изговарање дугих акцента вјежби и
акцената Ученик ће моћи задатака
11 да: подстицати
ученике да
Замјенице  препознаје врсте схвате значење и
придјевских функцију
 Придјевске замјеница; придјевских
замјенице  уочава падежне замјеница.
(разликовање по облике
значењу); замјеница;
 Присвојне,  правилно
показне, односно- употријеби
упитне замјенице; повратну
 Неодређене, замјеницу себе,
одричне и опште се и присвојну
замјенице, замјеницу свој.
 Употреба 12
присвојне
замјенице за свако  Омогућити
лице; ученицима да
усменим и
 препознаје писменим
Глаголски облици глаголске вјежбама науче
 Аорист; облике, објасни значење и
 Имперфект њихову творбу и творбу
 Плусквамперфект функцију глаголских
 Футур II;  користи облика.
 Императив; одговарајући
 Потенцијал; глаголски облик
 Трпни глаголски да изрази
придјев; вријеме вршење
 Глаголски радње
прилози;
 Прости и
сложени
глаголски  Одговарајућим
облици – Ученик ће моћи правописним
систематизација. да: вјежбама
наставник ће
ПРАВОПИС  правилно оспособити

5
  Провјеравање и употријебити ученике да у
увјежбавање рјечце ли, не, писменим
садржаја из нај; радовима
претходних  исправно писати правилно
разреда (писање имена примјењују
ријечце ли и не васионских правописне
уз глаголе, тијела и друга норме и да
именице и властита имена; уочавају
придјеве; нај у  препознати правописне
суперлативу; погрешно грешке.
употреба написане ријечи
великог слова и и изразе у
др.); тексту и
 Писање имена исправити
васионских грешке.
тијела;
 Писање
глаголских
облика које
ученици често
погрешно
изговарају
и пишу ( радни
глаголски
придјев, аорист,
перфекат, футур
I ).

2. КЊИЖЕВНОСТ 50 Ученик ће моћи да: Наставник ће

мотивисати
 Мирослав Антић:  уочава условљеност ученике:
Плава звезда; догађаја и ситуација;  да заволе књигу
 Иво Андрић:  открива осјећања, и читање;
Аска и вук; сукобе и поступке  да разумију
 Јанко носилаца радње; поруку
Веселиновић:  препознаје прочитаног
Хајдук Станко карактерне особине дјела;
(одломак); ликова у епском  да своје утиске и
 Ђура Јакшић: дјелу; закључке
Вече;  илуструје властите илуструју
 Петар Кочић: судове и закључке примјерима из
Јаблан; примјерима из прочитаног
 Бранислав текста; текста;
Нушић:  разликује и  да вјежбама
Аутобиографија портретише главне и читања и
(одломци); споредне ликове; рецитовања
 Алекса Шантић:  упоређује позитивне изграђују
О, класје моје; и негативне поступке говорну културу.
 Бранко Ћопић: ликова;  Наставник ће
Чудесна справа;  разликује подстицати и
 Исидора субјективно, усмјеравати
Секулић: На објективно и особине ученике да
гранама маште; ликова у епском усмено и
 Смрт мајке дјелу; писмено

6
 Југовића -  уочава и разликује изражавају
народна епска вјерно и маштовито садржај
пјесма; приказивање појава; прочитаног
 Највећа је жалост  објашњава доживљај дјела;
за братом – који изазива лирско  уочавају
народна лирска дјело; хронолошки и
пјесма;  открива основно ретроспективни
 Загонетке, осјећање и мотивску редослијед
питалице, структуру у лирском казивања;
пословице дјелу.  препознају
(избор); композицију
 Дванаест мрва – епског дјела;
народна  разликују
приповијетка; објективно и
 Иван Тургењев: субјективно,
Прољетно јутро; мирну и
 Сонет (по избору драматичну
наставника); атмосферу;
 Добрица Ерић:  откривају тему и
Свети Сава; идеју, врсте
 Војислав Илић: строфа, стихова
Вече; и риме;
 Десанка  препознају
Максимовић: функцију
Пролетна песма; пејзажа и усвоје
 Александар С. појам
Јесењин: Писмо аутобиографије.
мајци;
 Светозар
Ћоровић:
Богојављенска
ноћ;
 Дјевојка је под
ђулом заспала –
народна пјесма;
 Хасан Кикић:
Јесен;
 Добрица Цесарић:
Воћка послије
кише;
 Владимир Видрић:
Пејзаж.

7
3. ЛЕКТИРА 8 Ученик ће моћи
да:
 Џонатан Свифт:  Групама,
Гуливерова  развија паровима и
путовања; читалачке појединцима
 А. С. Егзепери: навике; наставник
Мали принц;  запажа и прави унапријед даје
 Петар Кочић: биљешке у току страживачке
Вуков гај; читања; задатке и
 Кнежева вечера –  усмено и писмено упутства за
народна епска исказује своје утиске истраживачки
пјесма; и закључке о рад. На основу
 Народне лирске прочитаном дјелу. тога ученици
пјесме – шаљиве треба да читају
и обичајне лектиру и воде
( избор). забиљешке за
расправу на часу
лектире.

4. ЧИТАЊЕ 6 Ученик ће моћи

да:
 Читање наглас у
складу с  изражајно чита  На часовима
природом обрађени текст; рада на
неумјетничког и  чита и казује књижевном
умјетничког текст по тексту изражајно
текста; улогама; читање
 Изражајно  чита у складу са систематски
читање структуром његовати и
(ритам, темпо, текста; усавршавати.
јачина и боја  брзо чита наглас
гласа, пауза, и у себи.  При раду на
реченични књижевном
акценат); тексту вјежбати
 Читање и читање,
казивање рецитовање и
по улогама; казивање по
 Читање у себи са улогама
унапријед
постављеним
задацима.

8
5. КУЛТУРА 30 Ученик ће моћи
ИЗРАЖАВАЊА да:
(усмено и писмено)  Наставник сам
 препознаје и процјењује и
 Причање с примјењује бира облике
кориштењем елементе усменог и
елемената композиције; писменог
композиционе  запажа и описује изражавања које
форме; статичне и ће радити
 Описивање динамичне радионички
динамичних и појаве у примјеном
статичних појава у природи; интерактивних
природи;  запажа и описује метода.
 Описивање елементе  Циљ ове наставе
унутрашњег пејзажа; је да ученик
простора;  уочава и описује стално
 Портретисање физичке и унапређује и
лика из карактерне усавршава
умјетничког дјела; особине ликова; облике културе
 Портретисање  се усмено и изражавања.
особе из писмено  Ученике
непосредне извјештава о усмјеравати и
околине; догађајима из оспособљавати
 Кратак извјештај о ближе околине; да
некој акцији;  препричава интерактивним
 Препричавање садржај ситуацијама
филма или гледаног филма изражавају своје
позоришне и позоришне мишљење и да
представе; представе; поштују
 Шест домаћих  напише мишљење
писмених службено и других.
задатака и приватно писмо
анализа на часу; у складу са
 Четири школска уобичајеном
писмена задатка формом.
(1 час за израду, а
2 за исправак).
Писање службеног и
приватног писма.