You are on page 1of 12

Путовање преко мора / Бертрандон де ла

Брокијер, Београд 1950 [превео и коментарисао
Миодраг Рајичић].

Бертрандон де ла Брокијер, Путопис Путовање
преко мора (кроз Палестину, Малу Азију, Србију
и Француску), Београд 2002 (приредио Милан
Ристовић).

Le voyage d'outremer de Bertrandon
de la Broquière : premier conseiller de
Philippe le Bon, duc de
Bourgogne (1892)
Izvor:
http://www.istorijskabiblioteka.com/a
rt:bertrandon-de-la-brokijer

Мурат II. Јован VIII Палеолог) и предлоге о томе како би се у неком новом крсташком рату османска војска могла савладати. Током 1432. а затим је преко османских територија на Балкану стигао у Српску деспотовину. деспот Ђурађ Бранковић. . посетио је византијски Цариград. народима и личностима које је сусрео (нпр.Бертрандон де ла Брокијер (фр. и 1433. ходочасник и путописац изВојводства Бургундије у Француској. Брокијер је пропутовао Свету земљу. затим Малу Азију. путопис Путовање преко мора (Le Voyage d'Outre-Mer) у коме је описао своја запажања о крајевима. Преко Угарске се касније вратио у западну Европу. умро 1459) био је племић. За свог сизерена војводу Филипа III Доброг саставио је 1457. Bertrandon de la Broquière.

Његово дјело сматра се значајним историјским извором за дешавања на широком простору који је описао. — 9. Два десетљећа касније на захтјев свога сизерена Филипа Доброг. саставио је књигу о своме путовању под насловом Le Voyage d'Outre- Mer (Путовање преко мора). . око 1400. пропутовао Блиски исток. и 1433. Он је између 1432. мај 1459) био је бургунијски путописац и чиновник на двору Филипа III Доброг.Бертрандон де ла Брокијер (француски Bertrandon de la Broquière. војводе Бургундије. Малу Азију и Балканско полуострво. а прије свега за османска освајања.

Бертрандон де ла Брокијер је рођен у Ла Брокеру. Брокијер је отишао у повјерљиву мисију код Енглеза. Године 1432. Период његове младости био је вријеме тешке политичке ситуације у Француској која се налазила у Стогодишњем рату. Родитељи су му били сеоски племићи Де ла Брокијер. Балканског полуострва и Средње Европе вратио се у Француску. а три године касније Брокијер је добио властелинство Вије Шател на доживотно уживање. француском селу које се се налазило у подножју Пиринеја и које је као феудални посјед било у саставу имања његових родитеља. Због својих заслуга на двору. године. који се у то вријеме заносио мишљу да предузме крсташки поход. Циљ његовог путовања био је да се упозна са Османским царством 1 и да о томе извјести бургундског војводу. Године 1423. Иако још увијек млад брзо је стекао повјерење свога господара и учествовао у повјерљивим мисијама. Претпоставља се да је рођен последњих година 14. Датум Брокијеревог рођења је непознат. године је унаприједио Брокијера у свог првог трпезника. Филипових савезника. непознати именом. Врло мало се зна и о његовој раној младости. За вријеме највећих сукоба послије смрти Шарла VI (1422) отпочео је успон Брокијера у служби Филипа Доброг. Филип 1425. Вјерује се да је Брокијер био присутан на Филиповом двору најкасније од 1421. вијека. У то вријеме бургундски војвода се налазио на страни Енглеза. Не може се са сигурношћу утврдити како је дошао на двор Филипа III Доброг (1419—1467). Бертрандон је отпутовао на Блиски исток и преко Мале Азије. или почетком 15. У раној младости научио је да чита и пише. 2 .

Бертрандон се придружио једном од многих посланстава која су чекала на пријем код султана. гдје су намјеравали да их продају као робове. оковане у ланце и ухваћене у Босни. Бертрандон је дао кратак опис султана — Мурат II (1421—1451) …Бертрандон се упутио према Српској деспотовини. Пролазећи кроз Тракију описао је мноштво попаљених насеља и порушених зидина који су били резултат скорашњих османлијских освајања. Радивој Остојић7. Једно од посланстава је било из Босне. нудио краљевство Босну у покорност султану. Док је боравио на двору. Њих су војници водили на базар у Једрене. .Из Цариграда Бертрандон се упутио у Једрене. чији је члан. срео је султанове војнике који су водили 15 мушкараца и 10 жена. Када је стигао у Једрене. у замјену за помоћ да дође на пријесто. Недалеко од Једрена на путу према Србији.

Брокијер се упутио за Пирот. Бела Паланка. Варош је била малена али добро утврђена. како Брокијер каже. Ипак. који је такође био под османском влашћу.Преко Софије. Даље је наставио према Нишу. Крушевац и Сталаћ које је путем обишао били су поприлично разрушени и опустјели. oсманске чете заузеле и разрушиле пет година раније. На десет дана пута од Једрена и недалеко од Ниша. стигао је у Крушевац. За Ниш каже да се налазио у лијепом крају у којем расте доста пиринча. гдје се налазио заповједник границе од Влашке до Есклавоније10. неутврђена варош на ријеци Нишави. који су. за који каже да је била мала. .

деспот се налазио у лову са своја три сина и око 50 коњаника.Послије преласка Мораве. који су такође по његовим ријечима. тешким шумским путевима. били веома добро насељени и богати. За моравску долину каже да је лијепа и добро насељена. Брокијер закључује да у земљи Србији има свега што је човјеку потребно. Затим је стигао у Некудим. Брокијер описује Некудим као варош слична селу у врло плодном крају. Бертрандон се нашао у земљи српског деспота. . Затим је наставио пут кроз шуме и долине. на двор деспота Србије. Приликом доласка Брокијера у Некудим. За деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456) Брокијер каже да има између 58 и 60 година. и да је веома лијеп и крупан човјек.

Штавише. Сутрадан му је приређен пријем на деспотском двору гдје је било доста његових. који су веома лијепи и стасити људи и носе дуге косе и браде. иако је Брокијер знао да Ђурађ има супругу и две ћерке. у складу са локалним обичајем. . већ је био упознат да је деспот склопио свадбени уговор о удаји ћерке Кантакузине за грофа Улриха II Цељског. пољубио је Ђурђа у руку. На двору српског деспота Брокијер је затекао и једно римокатоличко посланство које је ишло у Цариград. Аудијенцији су присуствовали само мушкарци. једног од најзнаменитијих великаша угарског краља и цара Светог римског царства Жигмунда Луксембуршког (1387—1437).Бургундски племић је српског деспота сусрео у пољу и. јер се сви држе грчке вјере.

на који је султан ишао. . гдје се на истом мјесту вадило и злато и сребро. Приликом његовог боравка. одавно био истјеран из своје Расије. деспот би. дошао је један посланик од султана који је тражио да деспот испуни своју обавезу и пошаље једног сина са 1000 коњаника у поход.000 дуката. за који каже да даје годишње 200. према Брокијеру. И поред свега. Без средстава која је добијао из Новог Брда.Брокијер говори и о обавезама деспота Србије да плаћа данак османском султану. Он такође прича о богатству рудника Новог брда. деспот је. Обавезе према султану биле су теже од обавеза према угарском краљу тако да је путописац примјетио да је деспот послушнији османском владару него Жигмунду Луксембуршком. по Брокијеровом мишљењу. био у страху да ће му султан одузети државу.

који је тада био у саставу краљевине Угарске. О Ускрсу 1433. У остала четири утврђења Срби нису имали приступ под изговором да се ради о султановим поданицима. али је српско становништво морало живјети у једном од два доња. а сами су се плашили Турака и на сам спомен њиховог имена одмах би бјежали. Један дио београдских тврђава био је настањен њемачким најамницима које су Угари ту држали зато што нису вјеровали Србима. који се спуштао на Саву. .Послије Некудима. бургундски ходочасник је у Београду слушао римокатоличку службу која је служена на словенском језику. најлошије утврђена дијела. Сам Београд имао је пет утврђења. Брокијер се запутио у Београд.

Ипак. за разлику од хришћана. само у европском дијелу Османског царства. према Брокијеру. Описује их као осредње људе.Бертрандон је у свом спису посветио цијело једно поглавље ратној техници и војним способностима Турака. Поред своје покорности и оданости и бројчано су јачи од хришћана. с тим да је сваки пети роб. а тек најбоље опремљени носили су и мали дрвени штит. а поред тога. а чак је у Галипољу морала да плаћа прелаз преко мореуза. Већина је носила лук и стријеле или мач и буздован. међутим. Муратови ратници су могли да пљачкају и узимају становништво с покорених територија у робље. Затим. а сами ратници имали су скромне потребе и наоружање. Султан је такође умјешно користио и праву мрежу ухода у околним земљама тако да је увијек могао да се припреми за веће нападе хришћанских војски. по избору. припадао владару. Османска војска се поред тога тихо окупљала и кретала.000 војника. султан је уживао годишњи приход од око два и по милиона златних дуката. султан. . не претјерано јаке снагом. Бертрандон вјерује да султан Мурат може да. сакупи преко 120. они су веома послушни поданици и покорни својим госпорадима. Каже да су многи хришћани јачи и крупнији од њих. влада праведно над поданицима и не узима ништа насилно од својих људи. Војска није плаћана за прелазак из Мале Азије у Грчку.

Петар Матковић. Стојан Новаковић. Јован Ристић. Владимир Ћоровић.Од истраживача српске историје овим дјелом посебно су се бавили Константин Јиречек. Радивој Радић и др. .