Vodonik peroksid ("hidrogen", H2O2

)
Vodonik peroksid je nestabilno jedinjenje kiseonika i vodonika. Proizvodi se elektrolizom sumporne kiseline. Zbog svoje nestabilnosti spontano se raspada na vodu i nascentni kiseonik, poseban oblik vrlo reaktivnog kiseonika koji je u jednoatomskom stanju. Takav nascentni kiseonik je vrlo jak oksidirajući agens i oksiduje sve oko sebe, pa tako, kada se nanese na kožu ili predmete oksidira i uništava sve mikroorganizme, ali i epidermalne ćelije kože. Koncentrisani 30%-tni vodonik peroksid je vrlo agresivna hemikalija koja oštećuje kožu i izbeljuje je. Ali, u farmakoterapiji se koristi razblaženi vodonik peroksid (3%, 6%, 12%) kao antiseptik. Međutim, njegovo antiseptično delovanje je samo kratkotrajno. Primenjuje se u obliku 3% rastvora za dezinfekciju kože i čišćenje rana, ali ne kod dubokih rana. On se resorbuje, pa može doći do vazdušne embolije. Koristi se za ispiranje grla i gnojnih rana, kao baktericid i slabi adstringent. Zaustavlja manja površna krvarenja. Takođe, koristi se i u kozmetičke svrhe i služi za izbeljivanje kose.

Med kao lek
Vodonik-peroksid u medu se aktivira razblaživanjem. Za razliku od medicinskog 3% vodonik-peroksida, u medu je prisutan u koncentraciji od svega 1 mmol/L. Gvožđe u medu oksiduje kiseonik (slobodni radikali) oslobađajući vodonik-peroksid: C6H12O6 + H2O + O2 → C6H12O7 + H2O2 Kada se koristi u svakodnevnom životu (na primer za sanaciju rana), vodonik-peroksid se stvara razblaživanjem sa telesnim tečnostima. Tada reaguje kao antiseptik. Kiseline Kiselost izražena u pH vrednost meda kreće se između 3.2 i 4.5. Oko 0.5% meda čine kiseline koje doprinose njegovom mirisu i ukusu. Organske kiseline koje se nalaze u medu uključuju i glukozne, metanske, sirćetne, mlečna, oksolova, limunske, jabukove, piroglumatske, glukozna-6-fosfatne kiseline. Nivo njihove rasprostranjenosti utiče na nepromenjenosti broja mikroorganizama. Ukoliko je pH vrednost manja mogući je blagi rast bakterija Većina mikroorganizamai bakterija ne raste i ne razmnožava se u medu Od pamtiveka se med uzima kao lek za mnoštvo bolesti i stanja, a naročito su poznate vodene boginje, ćelavost, neke bolesti oka, teškoće s varenjem… Upotrebljavao se čak i kao kontraceptivno sredstvo. Ali, osim što je popularan u narodu, ima li i neke naučne opravdanosti u navici da stavimo malo meda u čaj i na najmanji znak prehlade?

Najviše pozitivnog delovanja meda na zdravlje ljudi proizlazi iz njegovih antimikrobnih sposobnosti. Većina bakterija i mikroorganizama ne raste i ne razmnožava se u medu. To je pomalo i iznenađujuće s obzirom na to da med sadrži oko 40 odsto fruktoze i 30 odsto glukoze, a bakterije naprosto vole šećer. No, u medu se nalazi i ponešto kiseline, a kiseline sprečavaju rast nekih bakterija. Još važnije je to da med ne daje vodu i kiseonik, što je preko potrebno za rast bakterija. Ali, šta se događa kada razredimo med s vodom? Da li se bakterije razmnožavaju kao lude? Odgovor je i da i ne. Neverovatno, ali razređeni med podstiče rast bakterija koje su dobre za čoveka, a ubija one koje su opasne. Još važnije – med sadrži i sastojak poznat pod imenom glukooksidaza. U kombinaciji s vodom i kiseonikom glukooksidaza stvara glukonsku kiselinu i vodonik peroksid, upravo ono što većina ljudi ima u ormariću prve pomoći. Dakle, razređeni med može biti izuzetan antiseptik, koji još znatno manje šteti već oštećenom tkivu nego vodonik peroksid. U praksi, to znači da se med može staviti lokalno na ranu jer podstiče oporavak rane, a njegova antibakterijska svojstva sprečavaju infekciju. Deluje i protivupalno, smanjujući otok i bol. Kao da to nije dovoljno, med smanjuje i ožiljak. U istraživanjima širom sveta med se pokazao kao izuzetan u lečenju rana, opekotina i hirurških rezova. Može se staviti i na opekotine od sunca, a može se upotrebiti i za omekšavanje kože. Ni ovo nije sve o lekovitim svojstvima meda. Med je zaista lek koji se može koristiti od glave do pete. Pokazao se delotvornim u lečenju upale kapaka, nekih vrsta konjunktivitisa i keratitisa (kao i drugih oštećenja rožnjače). Može se, verovali ili ne, koristiti i za lečenje atletskog stopala i drugih gljivičnih infekcija. Sve u svemu, tegla dobrog meda je nešto što treba da ima svoje mesto na vašoj polici za prvu pomoć. Naime, pčelari sa Novog Zelanda tj. oni koji pčelare na područjima gde raste domaći medonosni grm po imenu manuka (takvo područje je Severno ostrvo), su nedavno postigli najviše cene za svoj med od ove biljke. Istraživanjima u Australiji i Novom Zelandu je utvrđeno da ovaj med poseduje dodatna antibakterijska svojstva u odnosu na ostale vrste meda. Dr Peter Molan (2000), profesor Univerziteta u Vajkatou i kodirektor Katedre bioloških nauka za istraživanje meda, otkrio je da bioaktivne podvrste meda od manuke u sebi sadrže veoma efikasan antibakterijski molekul, koji nije vodonik peroksid, najodgovorniji za ovakvo dejstvo kod drugih medova. Vodonik

koji nastaje oksidacijom glukoze. toplom krpom. tako da se upotrebi sok od sveže naribanog rena ili njegovu tinkturu. u više od polovine količine meda od manuke na tržištu nema značajnijeg sadržaja ove supstance. a zatim sve omotamo suvom. laktove. ili vrecicu sa trinom od sena.Toplina ce se održati duže ako preko toga stavimo i vrecicu s tucenim koÅ¡ticama od treÅ¡anja. Najbolje je to uraditi uvece. sve dobro izmijeÅ¡amo i ugrijemo nad parom vrele vode. preporucuje se neposredno pre jela popiti med rastopljen u hladnoj vodi I Bez obzira. da bi oblog delovao preko noci. Protiv bolova od artritisa i gihta stavimo u Å¡oljicu 4 velike kasike meda i dodamo 1 malu kasiku tinkture od gaveza. a kao sporedni proizvod te reakcije smatra se glikolna kiselina. što ukazuje na neke neotkrivene faktore koji mogu da utiču na njen sadržaj u medu.peroksid se stvara dejstvom jednog enzima koji pčele dodaju nektaru (glukozo oksidaza). a svoja antimikrobna svojstva meda zaslužan je vodonik peroksid. Mlakom. ili kamilicom. jer temperatura viÅ¡a od 60° C uniÅ¡tava najfinije sastojke i cini med obicnom. Međutim..Tim prokuÅ¡anim prirodnim lekom jednostavno namažite rane koje slabo zaceljuju. kolena ili noge. Ali.Najbolje ga je otopiti u mlakoj vodi ili mlakom caju ili mleku. svakako. da li se med uzima kao lek ili za uživanje. koje pre ugrejemo.To je dobar i izvrstan lek narocito za zanoktice i slicne dugotrajne povrede koje se stalno gnoje.Kod gastritisa i cira na dvanaestopalacnom crevu uzima se obicno tako da se 40 grama meda triput dnevno otopi u toploj vodi i popije sat do dva posle jela. nikada se ne jede nerazredjen kasikom.Za lecenje starih rana koje slabo zaceljuju pomeÅ¡a se 10% rena sa pcelinjim medom. U tom vrucem leku od meda namocimo 3-4 puta preklopljeni rubac / ili krpu/to stavimo na najbolnija mjesta: ruke. novootkriveno neperoksidno antibakterijsko dejstvo potiče direktno iz nektara manuke i može da bude naročito veliko u pojedinim sezonama. prosecnom namirnicom. .Želi li se poboljÅ¡ati apetit i lucenje sokova.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful