ВИСОКА ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ШАБАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Менаџмент финансија и рачуноводства

Тема: Хартије од вредности

Професор: Студент:
Проф. др Дејан Грујић Миленко Петрић
218/2017

Шабац, 2018.
 Семинарски рад: Хартије од вредности

САДРЖАЈ

1. УВОД ............................................................................................................................. 3

2. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ ....................................................................................... 4

2.1. Опште/заједничке карктеристике хартија од вредности ................................... 4

2.2. Врсте хартија од вредности ................................................................................. 5

3. ОСНИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ ..... 6

3.1. Робне хартије од вредности ................................................................................. 6

3.2. Меница ................................................................................................................... 7

3.3. Чек .......................................................................................................................... 9

3.4. Акције или деонице ............................................................................................ 10

3.5. Обвезнице (облигације) ...................................................................................... 12

3.6. Благајнички и комерцијални запис ................................................................... 13

3.7. Цертификат о депозиту ...................................................................................... 14

3.8. Финансијски деривати ........................................................................................ 14

ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................... 16

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 17

Милеко Петрић 2
 Семинарски рад: Хартије од вредности

1. УВОД

Финансијски менаџмент се може посматрати:

1) као научна дисциплина – проучава управљање финансијама у предузећу, тесно је

повезан са рачуноводством и економијом. Развио се из науке о финансијама током прошлог
века, нарочито 20-их година. Тада се, са развојем акционарских друштава и експанзијом
финансијских тржишта, појавио велики број научних радова из ове области.

2) као функција предузећа – обухвата активности предузећа које се односе на стицање,

финансирање и управљање имовином, при чему је главни задатак обезбеђење сталних
извора финансирања. Управљање финансијама се врши преко управљања новчаним
токовима; финансијском делатношћу се управља на основу познавања економије,
финансијског права и сл; финансијски менаџмент обухвата планирање, организацију,
мотивацију, контролу и сл.

Финансијски менаџмент има посебно место у систему менаџмента, зато што су

финансије тесно повезане са управљањем, технологијом, ресурсима, кадровима итд. Грешке
у финансијском менаџменту могу да доведу до негативних последица у овим областима; с
друге стране, често се извори финансијских проблема налазе управо у овим областима.

У нашој земљи, као и у другим земљама у транзицији, финансијски менаџмент тек

добија прави значај, док је у земљама тржишне привреде одавно постао значајна научна
дисциплина и практична делатност.

Милеко Петрић 3
 Семинарски рад: Хартије од вредности

2. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

»Хартија од вредности је свака исправа, с којом је неко право тако спојено, да

се без исправа не може ни остварити ни на другог пренети«. 1 По себи се разуме да
су у питању имовинска права (не, на нпр. право које даје диплома доктора
медицине). Или, као што се каже, право из хартије следи право над хартијом.

У принципу су одређене да служе промету имовинских права и највећим

делом тај је промет олакшан начином како се оне преносе. Дакле, може се рећи да
хартије од вредности (вредносни папири или ефекти) представљају писмене исправе
које имају одређену вредност као одраз вредности имовинских права која се помоћу
њих могу остварити на тржишту.2

2.1. Опште/заједничке карктеристике хартија од вредности

Као опште или заједничке карактеристике хартија од вредности обићно се

наводе:

 Формалност правног посла, што значи да хартија од вредности увек мора

имати облик писмене исправе (уколико она то није, не може се сматрати вредносним
папиром).
 Инкорпорираност правног посла, што ће рећи да је са хартијом од
вредности сједињено неко имовинско стварно право (потраживање у новцу, право на
неки принос и сл.), али често и неко друго право (као што је то случај, видећемо
нешто касније, са акцијама - обична акција има у себи сједињена два имовинска
права: право на принос/дивиденду и право на остатак вредности у случају престанка
рада корпорације;
 Преносивост/негоцијабилностодносно способност хартије од вредности да
буде предмет правног промета - трговине.
 Везаност инкорпорираног права за саму хартију од вредности као такву –
sui generis исправу ( у писменој форми без којих се ни једно од побројаних права не
може остварити ни преносити на друге).
1
Царић, М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад, 2006.стр.152
2
Исто, стр.152
Милеко Петрић 4
 Семинарски рад: Хартије од вредности

2.2. Врсте хартија од вредности

Поред општих обележја, хартије од вредности имају и неке специфичне

карактеристике на основу којих се могу груписати у неколико врста:3

1. Према начину на који се преносе, односно, остварује промет имовинских права,

хартије од вредности деле се на:
 хартије које гласе на доносиоца, што значи да онај ко хартију поседује има
право да располаже њоме, као и правом које је у њој инкорпорирано;
 хартије по наредби: хартије од вредности које гласе на име, али уз додатак
»по наредби« испред имена, односно »или по његовој наредби« иза имена,
што значи да је то лице овлашћено да нареди да се обавеза има испунити
неком другом лицу, овај, опет, неком трећем итд. Сама наредба се даје на
полеђини у писменом облику, и то представља ректа тзв. индосамент;
 хартија на име или ректа хартија од вредности код које се право преноса
изричито искључује. Оне се преносе према општим правним прописима,
разним уговорима, наслеђем итд. На пример, у случају акција које гласе на
име, пренос је могућ, само уколико је убележен у књигу акционара.

2. Зависно од тога да ли носе неки принос, хартије од вредности се деле на:

 хартије од вредности без приноса;
 хартије од вредности са фиксним приносом (каматом);
 хартије од вредности са променљивим приносом (дивиденда).

3. Према року доспећа, хартије од вредности се деле на:

 орочене;
 по виђењу (а виста, које доспевају увек приликом њиховог подношења);
 са неодређеним роком доспећа (које зависе од других околности, нпр. акције
које доспевају тек по ликвидацији компаније).

4. У зависности од врсте права, хартије од вредности се класификују:

 стварне (нпр. коносман или складишница);
 новчане (обвезнице),

3
Царић, М.,Миловановић,С.: ,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад, 2006. стр.
153
Милеко Петрић 5
 Семинарски рад: Хартије од вредности

5. Са становишта функционисања финансијског тржишта, разликују се:

a) хартије од вредности (новчане) чијим се прометом врши трансфер
штедње:
 вредносни папири који су предмет трговине на берзи;
 врдносни папиии који су предмет трговине, али не на берзи;
b) хартије од вредности које нису иструмент финансијског тржишта:
 робне хартије од вредности;
 новчане хартије од вредности (иструменти плаћања);
c) финансијски деривати који су стекли статус хартија од вредности (који су
изведени из исправа које нису вредносни папири) и који су предмет
промета на берзама

3. ОСНИВНА ОБЕЛЕЖЈА ПОЈЕДИНИХ ВРСТА ХАРТИЈА ОД

ВРЕДНОСТИ

3.1. Робне хартије од вредности

У робне преносиве хартије од вредности спадају: коносман (теретница),

товарни лист и складишница.

Коносман / бродска теретница (Bill of Lading) је писмена исправа којом се

потврђује пријем робе на брод ради транспорта поморским или унутрашњим
воденим путем и преузима обавеза да примљени товар превезе према наведеним
условима у одређено место. Роба се има испоручити легитимном имаоцу те исправе
(назначеном лицу, ако је коносман на име или доносиоцу ако коносман тако гласи).
Коносман не путује заједно са робом, него се одвојено шаље примаоцу робе.4

Товарни лист је исправа којом превозник потврђује пријем робе на превоз.

То је уствари уговор о превозу робе које закључују пошилјалац робе и превозник.
Товами лист садржи основне податке о роби, начин танспорта, адресу пошиљаоца и
примаоца робе, цену превоза и др. Користи се у свим видовима саобраћаја,

4
Царић, М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад,
2006.стр.156
Милеко Петрић 6
 Семинарски рад: Хартије од вредности

(дарумском, железнчком и авионском саобраћају), осим у поморском. Ако се

пошиљалац и превозилац споразумеју да превозилац изда товарни лист по наредби
или на доносиоца, онда се ради о преносивом товарном листу. Управо због тога овај
товарни лист има карактер хартије од вредности.

За превоз робе друмским превозним средствима у међународном саобраћају

издаје се камионски товарни лист - CMR; железнички товарни лист - CIM је
превозна исправа за вагон и робу у њему; авионски товарни лист - AWB се издаје не
за превозно средство, већ за сваку пошиљку која се превози једним ваздухопловом.

Складишница (складишни лист) је исправа којом овлашћено складиште

потврђује да је примила на чување одређену врсту робе. Складишница се састоји из
два дела - од признанице и заложнице/варанта. Признаницом се доказује право
власништва, а варант служи за залагање робе.5

3.2. Меница

Меница је облигационо правна вредносна исправа чији је садржај новчано

потраживање. Другачије речено, меница је хартија од вредности која садржи обавезу
исплате одређене своте новца. Њен облик, садржај, пренос и начин остваривања
регулисани су законом.

Меница представља безуслован писмени налог издаваоцу менице - трасанту,

упућен дмгом лицу - трасату, да у одређено време и на одређеном месту исплати
одређени износ новца назначен у меници - ремитенту или другом лицу по његовој
наредби.

Најважнија подела менице је она која за критеријум узима број лица који се
јавља у њој. Према овом критеријуму разликујемо сопствену соло-меницу и
трасирану (вучену, трата) меницу.

Сопственом меницом се њен издавалац (трасант) обавезује да ће исплатити

наведени износ новца кориснику менице (ремитенту). Код трасиране менице особа
која је издаје (трасант) даје налог другом лицу (трасату) да безусловно, у време
5
Царић, М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад,
2006.стр.157
Милеко Петрић 7
 Семинарски рад: Хартије од вредности

доспелости менице, исплати трећем лицу (ремитенту) означени износ новца. Код
трасиране менице трасат је обично банка, али то може бити и свако друго физичко и
правно лице. Трасат преузима статус меничног дужника тек након што акцептира
меницу. Код сопствене менице, међутим, функција трасанта и трасата сједињене су
у једном лицу.

Подела меница постоји и по другим критеријумима.6

 Менице према начину доспећа делимо да менице по виђењу, менице на

одређено време по виђењу, менице на одређено време по издавању и менице
на одређени дан.
 Менице се према елементима које садрже, деле на пуну, непотпуну и бланко
меницу.
 Према меничним радњама (које су извршене у вези са меницом) могу бити
протестоване и непротестоване, акцептиране и неакцентиране, неавалиране
менице и авиларне, индосиране и неиндосиране.

У зависности од основног посла по основн којег се менице издају могу се

разликовати робне и финансијске менице.

Економско-фмансијске функциие мемце (и оне које више нису актуелне), а то

су:

 меница као мењачко средство,

 функција добијања кредита (из угла издаваоца менице),
 функција обезбеђивања потраживања (из угла продавца робе односно даваоца
кредита који прихвата одложено плаћање),
 меница као средство плаћања у случају да ремитент изврши плаћање својих
обавеза индосирањем менице.

Меница се најчешће користи као средство обезбеђења кредита, а ређе као

платежно средство.

6
Вујовић, С.: „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд, 2005.стр.78.
Милеко Петрић 8
 Семинарски рад: Хартије од вредности

3.3. Чек

Чек као инструмент платног промета представља хартију од вредности којој

њен издавалац - трасант даје налог другом лицу (трасату, најчешће банци) да
кориснику чека - ремитенту исплати чековни износ на терет његовог покрића.7

Чек се појављује још у античким државама да би ширу примену имао у

средњовековним трговачким полисама. У савременом смислу речи, чек се користи
од краја 18. века у Енглеској. Данас се чек употребљава као средство безготовинског
плаћања. Широку примену има и у међународном платном промету. Зато је 1931.
године у Женеви донета конвенција о јединственом чековном закону, који
представља полазиште при изради националних закона о чеку.

Особине чека су:8

 чек увек гласи на доносиоца,

 чек је хартија од вредности по виђењу,
 особина инкорпорације се огледа у томе да право из чека може остварити
само онај ко га поседује,
 трасант у моменту издавања чека мора да има покриће код трасата/банке,
 код чека се не јавља акцептирање,
 чековна обавеза је самостална, тј. није везана за остале обавезе и мора се
поднети на исплату у року од 8 дана.

Подела чекова најчешће се врши на основу два главна критеријума: према

начину одређивања имаоца права из чека и према намени чека.

Према начину одређивања имаоца права из чека разликујемо следеће врсте

чекова:9

 чековина име,
 чекови по наредби,
 чекови на доносиоца,
 алтемативни чекови.

7
Вујовић, С.: „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд, 2005.стр.82.
8
Ристић, Ж., Комазец, С.: „Финансијски Менаџмент“. Београд, 2000.стр.121.
9
Царић, М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад, 2006.стр.160
Милеко Петрић 9
 Семинарски рад: Хартије од вредности

Према намени чека можемо разликовати више врста чекова. 10

 Акредитивни чекови су они које издају одређене банке (назначавајући себе

као трасата) са тачно одређеном наменом и могу служити само за куповину
одређене робе.
 Обрачунски или вирмнски чекови служе само за обрачун, тј. исплата се врши
тако да се новац преноси са текућег рачуна трасанта на текући рачун
ремитента и садржи клаузулу ”само за обрачун”.
 Путнички чекови служе туристима када плаћају услуге за путовања. Обично
их штампа банка (трасат) у облику посебних књижица са одштампаним
чековним износом који гласи на округле своте новца.
 Циркуларни чекови су таква врста чекова које издају банке својим
клијентима који код ње имају покриће и обавештава све своје коресподенте
(циркуларним писмом) да исплате одређену своту новца (коју регресирају
код банке издаваоца). Рокови за наплату ових чекова су по правилу дужи него
код других врста чекова.
 Цертифицирани чекови су таква врста код којих банка потврђује да трасант
има покриће и обавезује се да га блокира до истека рока за презентацију чека.
 Визирани чекови су они код којих трасат може да стави клаузулу "виђен',
чиме се означава да се банка уверила да чек има покриће, али се не обавезује
да ово покриће блокира до истека рока његове презентације.
 Поштански чекови су резултат отварања текућих рачуна у поштама по
угледу на банкарске текуће рачуне.

3.4. Акције или деонице

Акција је хартија од вредности издата од стране акционарског друштва

(корпорације). Ималац ове исправе, којом се потврђује његов улог, стиче по основу
својине право учешћа у расподели оствареног профита/добити и у раду органа
управе акционарског друштва (што, опет, зависи од врсте акције).11

10
Царић,М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад,
2006.стр.161
11
Исто, стр.161
Милеко Петрић 10
 Семинарски рад: Хартије од вредности

Улог акционара може бити у новцу, стварима и правима исказаним у новцу.

Приликом куповине акције, акционар може да улог уплати на један од наведених
начина, али акција може да гласи само на домаћу валуту - на динаре.

Акција може да гласи на име (по наредби) и на доносиоца. Акције на име се

издају акционарима који их исплаћују улошцима у стварима и правима, док се
акције на доносиоца издају акционарима који их уплаћују у новцу. Акције на име се
чувају у портфељу друштва. Акције на доносиоца могу се продавати као хартије од
вредности (преносе се продајом).

У пракси постоји више различитих врста акција. С обзиром на време кад се

издају и на право које дају својим имаоцима, акције се деле на:

 привремене и сталне (обичне),

 повлашћене,
 везане и
 ужитничке

Привремене акције се издају када није уплаћен цео улог, већ само један
његов део. Оне могу самостално да циркулишу у промету све до потпуне уплате
дуга, када се повлаче из оптицаја и замењују сталним/обичним акцијама.12

Повлашћене (преференцијалне) акције дају посебна права онима који их

поседују. Као и повлашћене акције представљају својину, али оне значе и друга
права осим оног основног: посебно право гласа, приоритет приликом деобе профита
(дивиденде), могућности конвертовања у обичне акције итд. Повлашћене акције
могу бити кумулативне и некумулативне (тзв. партиципативне акције). Уколико је
акција кумулативног типа, онда се дивиденде, у случају да се не исплате одређених
година (јер нема добити), акумулирају из године у годину, при чему остаје обавеза
акционарског друштва, да у години када оствари добит, исплати све заостале
дивиденде, пре исплате обичних акција. Код некумулативних акција такве обавезе
друштво нема.

Царић,М.,Миловановић,С.:,,Финансијскименаџмент”,Привредна
12
академија, Нови Сад,
2006.стр.162.
Милеко Петрић 11
 Семинарски рад: Хартије од вредности

Везане акције се издају на основу натуралног улога и са ограниченим су

временским важењем.

Ужитничке акције акционарско друштво може да изда у току пословања.

Ове акције се обично издају када се смањује основна главница друштва (актива).

Приход од акција назива се дивиденда. Дивиденда представља само део

профита акционарског друштва, који преостаје после издвајања за резерве и
акумулацију, порезе држави, за управне трошкове и др. Дивиденда припада
акционарима према њиховом релативном уделу у акцијском капиталу корпорације.
Као таква, дивиденда има својство 'нерадног' доходка који се остварује на капитал у
својини.

Акција има номиналну вредност и тржишну цену. Номинална вредност се

утврђује приликом емисије обичних акција и њу плаћању оснивачи акционарског
друштва. Промет акција се врши по стварним или тржишним ценама на посебном
тржишту - ефектним берзама.13

3.5. Обвезнице (облигације)

Обвезница (bonds) представља зајмовну (дужничку) хартију од вредности или

писмену исправу којом се обавезује њен издаваоц да имаоцу обвезнице исплати у
року одређени/примљени износ номиналне вредности са каматом по утврђеној
стопи. Обвезнице су хартије од вредности чијом продајом на тржишту капитала
емитенти - фирме, држава - за себе обезбеђују потребна средства у готовом, а купци-
инвеститори приходују камату.

Постоји више врста обвезница:14

1. према року доспећа обавезе издаваоца/емитента обвезнице:

 краткорочне и
 дугорочне

13
Царић,М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад,
2006.стр.162
14
Исто, 167.
Милеко Петрић 12
 Семинарски рад: Хартије од вредности

2. према начину обезбеђења права из обвезнице (гаранцији исплате, на пример,

неком вредном имовином):
 хипотекаме обвезнице,
 обвезнице са колатералним јемством и
 зајмовне обвезнице.
3. према начину остваривања права на камату разликњемо:
 обвезнице са каматом исплативом одједном (без купона) и
 са каматом исплативом у каматном периоду (са купонима);
4. према приносу обвезнице се деле на:
 обвезнице са фиксном и
 обвезмце са променљивом каматом;
5. према начину остваривања права на повраћај номиналног износа:
 једнократне
 и у ратама
6. према посебним правилима - обвезнице понекад носе и провизију која се
може заменити за обичне акције компаније која је издала те обвезнице. У ову
грапу спадају
 обвезнице са опозивом (емитент може да повуче обвезнице пре истека
њихове амортизације) и
 доходовне обвезнице (власник обвезнице може да учествује у
расподели финансијског резултата емитента обвезнице).

3.6. Благајнички и комерцијални запис

0ви записи су зајмовне/дужничке краткорочне хартије од вредности чијом се

продајом прикупљају краткорочна новчана средства, а еминенти се обавезују да ће
лицу означеном на запису или доносиоцу у року доспећа исплатити
одређени/назначени новчани износ на запису са прпадајућом каматом.

Благајмчки запис се сматра инструментом за регулисање количине новца у

оптицају и ликвидности банака. Благајнички запис може издати централна банка
(Народна банка Србије), банке и друге финансијске организације, а комерцијални

Милеко Петрић 13
 Семинарски рад: Хартије од вредности

запис друго правно лице (фирме и др.). Карактенстика благајничких записа јесте да
се они емитују са роком оспећа до једне године. 15

Комерцијални запис, по правилу, издају економски ”снажније” фирме које на

тај начин прикупијају слободна новчана средства од становништва и поспешују
штедњу. Новчана средства прикупљена овим путем могу се користити као сезонска
обртна средства.

3.7. Цертификат о депозиту

Цертификат о депозиту је писмена исправа о депонованим средствима код

банака и других финансијских организација, која имаоцу обезбеђује, осим износа
депонованих средстава и припадајућу камату у року утврђену уговором о депозиту.
Цертификат гласи само на име, а пренос се врши индосаментом. Издаваоци могу
бити банке и друге финансијске организације, а сва правна и физичка лица могу их
куповати.16

3.8. Финансијски деривати

Финансијски деривати су финансијски термински уговори и опцијски уговори.

Они се проглашавају хартијама од вредности у случају да су предмет трговине на
берзи. Финансијски термински уговор представља уговор о терминској продаји робе,
злата и других племенитих метала, девиза и хартија од вредности, којим се једна
страна обавезује да ће извршити продају, а друга да ће одређеног дана исплатити
уговорену цену. Уговор може бити: фјучерс уговори и своп уговор.

Фјучерс уговор је преносив уговор који се закључује између правних лица и

то преко берзанског посредника. Уговор се односи на продају стандардизоване
количине тржишног материјала.

Своп уговор представља такву врсту уговора којим се уређује истовремена

пронтна и терминска продаја тржишног материјала, као и замена једне билансне

15
Царић,М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија, Нови Сад,
2006.стр.171
16
Царић,М.,Миловановић,С.:,,Финансијски менаџмент”,Привредна академија,Нови Сад, 2006.стр.171
Милеко Петрић 14
 Семинарски рад: Хартије од вредности

ставке активе другом билансном активом, или једне билансне ставке пасиве другом
билансном пасивом.

Други финансијски дериват је опцијски уговор. То је уговор о терминској

продаји тржишног материјала којим једна страна стиче право да купи или прода
предмет опције било ког дана по истеку уговореног рока, а друга страна се обавезује
да на захтев прве преда или преузме иплати предмет опционог уговора. Берзански
посредник учествује и код закључивања ове врсте уговора

Милеко Петрић 15
 Семинарски рад: Хартије од вредности

ЗАКЉУЧАК

Свако тржиште, како глобално тако и сегментирано изражава односе два

кључна економска агрегата: понуде и тражње. Релација односа ова два агрегата
утичу на ниво цена које се формирају сагласно израженом односу понуде и
тражње.Шире по-сматрано, финансијска тржишта представљају збир свих
финансијских трансакција и не морају представљати неке специфичне недоступне
форме трговања финансијским инструментима. Финансијско тржиште, може се
рећи, представља организовани систем за промет финансијских инструмената.
Финансијске трансакције, са друге стране, могу се дефинисати као трансакције
посредством којих долази до промета финансијских инстру-мената. Хартије од
вредности на тржишту новца су најликвидније хартије од вредности са роком
доспећа до једне године са ниским или никаквим ризиком. Оне се сматрају
најближим супститутом новца и често се користе као место за краткорочно
инвестирање тренутно расположивих средстава.

Постоје: краткорочне државне обвезнице, депозитни церификати, банкарски

акцепти, комерцијални записи, федерални фондови и уговори о рекуповини.
Хартије од вредности на тржишту капитала имају рок допећа дужи од годину дана.
У њих се убраја како дуговни тако и власнички инструменти, дакле све врсте
дугорочних обвезница и акција. Постоје: средњорочне и дугорочне државне
обвезнице, обвезнице локалних државних органа, корпоративне обвезнице,
хипотекарне заложнице, обичне акције, префернцијалне акције, замењиве или
ковертибилне хартије од вредности. Деривати су, заправо, ликвидни уговори чија
вредност директно зависи од вредности активе која је њихов предмет. Постоје:
опције, варанти, фјучерси. Финансијска предузећа, тј. финансијске институције, баве
се пружањем финансијских услуга. Најзначајнија врста финансијских институција
су финансијски посредници.

Милеко Петрић 16
 Семинарски рад: Хартије од вредности

ЛИТЕРАТУРА

1. Царић, М., Миловановић, С.:,,Финансијски менаџмент”, Привредна академија,

Нови Сад, 2006.
2. Вујовић, С.: „Основе Финансијског Менаџмента“ Београд, 2005.
3. Шошкић, Д.: ”Хартије од вредности, управљање портфолиом и инвестициони
фондови”, Економски Факултет. Београд, 2000.
4. Ристић, Ж., Комазец, С.: „Финансијски Менаџмент“. Београд, 2000.

Милеко Петрић 17