You are on page 1of 19

СЛОБОМИР П УНИВЕРЗИТЕТ

СЕМИНАРСКИ РАД
ФАКТОРИ НАСТАВЕ

Ментор: Студент:
Проф. др Рефик Ћатић

Слобомир, 2018.године

1

...................................9 ЗАКЉУЧАК.......2 1.............................................................................................................................................3 1......................................13 2 ........................... САДРЖАЈ УВОД....................2...................................................................12 ЛИТЕРАТУРА.. ФАКТОРИ НАСТАВЕ...................................8 1........................................... УЧЕНИК........................................... НАСТАВНИК............1........................................ САДРЖАЈ ОБРАЗОВАЊА..............................................4 1......................................................................3......................................................

а не још толико о начину како их треба подучавати. дидаскеин . преносило на млађи нараштај. како је то учинио Коменски. а не и методика рада. учитеља. задацима. Коменски у дјелу ''Велика дидактика'' дефинише дидактику као ''општу вјештину о томе како ваља подучавати свакога свему''. вијек се сматра вијеком дидактике у смислу дидактике као вјештине проучавања. Због тога се осјетила потреба за оснивањем посебне установе у којој би млада генерација под вођством одраслих на организован начин брже стицала радна искуства прошлих нараштаја. Тај назив у педагошку литературу уводе Ратке и Коменски у 17. јер се у њој проучава организовано. јер та два појма по свом садржају. односно наставу. Човјек је одувијек подучавао младу генерацију да би је припремио за живот и рад. У првом плану је био садржај подучавања. Подробнијим проучавањем система подучавања у настави закључило се да треба разликовати образовање и васпитање. и начину. У разради дидактичког система Коменски је на уму првенствено имао школски рад. 17. односно вјештини подучавања нису идентична. У тим зачецима организованог наставног рада требало је најприје одлучити о томе шта све треба ученике подучавати да би се припремали за живот.поучавати). прије свега родитеља. што се проводило већ у првобитној друштвеној заједници. него је домен педагогије као науке знатно опширнији и у себи садржава дидактику као посебну научну грану. Тиме се производно радно искуство старијих. родитељи више нису могли у свом дому директним подучавањем преносити радно искуство на млађе. вијеку. 3 . УВОД Ријеч дидактика грчког је поријекла и изворно значи подучавање (дидаско – поучавам. Коменски је под појмом дидактике у смислу вјештине подучавања свакога свему обухватио образовање и васпитање. што припада појму педагогије уопште. Тако се успоставило да се дидактика не може поистовјећивати са педагогијом. јер су образовање и васпитање двије основне педагошке категорије и функције. Када се производно радно искуство друштва знатно развило. Тако су се оснивале школе. Са појавом школе и учитеља имамо и прве зачетке наставе као организованог процеса подучавања у којој учитељи подучавају и ученици уче. а упоредо с њима појавила су се специјализирана звања поучаватеља тј.

С обзиром на образовање и васпитање као основне педагошке категорије. као шту су психологија. ФАКТОРИ НАСТАВЕ Најорганизованије планско образовање изводи се у настави. Изостави ли се један од тих фактора. Ученик систематским подучавањем наставника и самосталним учењем стиче образовање. ученик и наставни садржај. С тог становишта. филозофија. то више није настава. 1. па и наставе у цјелини. Смисао те повезаности је да се дидактика у проучавању законитисти образовања и изграђивању своје методологије користи резултатима тих наука како би тиме олакшала проучавање свог предмета. логика. 4 . односно образовним садржајима. али се при том узима у обзир само организовано образовање у настави. Крајем 19. јер другог организованог масовног образовања тада нема. антропологија које свака са своје позиције. социологија. тумачимо да је дидактика грана педагогије која проучава опште законитости образовања. дидактички трокут. Наставним садржајима. и почетком 20. без обзира на то гдје се то образовање врши. Дидактика је уз теорију васпитања у непосредној вези и са многим наукама. јер су законитости образовања човјека јединствене. опредијелили смо се да дидактиком обухватимо образовање у цјелини без обзира на бројне специфичности у њеној диференцијацији на бројне гране. вијека се ограничава предмет дидактике на подручје образовања. Основно подручје дидактике јесте проучавање и откривање законитости образовања личности. проучавају човјека и његову друштвену свијест. ученик и наставни садржај јесу они фактори наставе који чине тзв. и то због тога што су у настави обухваћена три главна фактора: наставник. Наставник. Наставник је квалификовани стручњак који подучавањем ученика организује ефикасан процес образовања. одређује се програм образовања који је потребно остварити.

у савременом образовању све више долази до изражаја и техника као посебан фактор наставе.Слика 1. 5 . што је повезано са образовном технологијом. па се зато дидактички троугао проширује на дидактички четвероугао. Ученик Наставник Наставни садржаји Међутим.

То значи да његова васпитна функција претпоставља и тражи посебно образовање. Слика 2. посебне људске и моралне квалитете.1.образовног рада у школи. Он је носилац цјелокупног васпитно . његовог образовања и способности. цјеловита и стабилна личност. Непосредни утицај наставника на ученике изузетно је вриједно васпитно средство и није га могуће надокнадити другим утицајима. 1) Наставник мора бити морална. материјалних и духовних вриједности зависе и резултати и успјех тога рада. Потребно је нагласити 5 битних обиљежја наставничког позива и пет темељних претпоставки за успјешно васпитно дјеловање. Од њега. НАСТАВНИК Наставник није само предавач свог предмета него и васпитач. наставник наставна техника ученик наставни садржаји 1. његовог моралног лика. 6 . снажне воље и чврстог карактера. односа према раду.

полазника). Другим ријечима. сарађује с њима у њиховом рјешавању. да вјерује у човјека и успјех свога рада. мора бити добар стручњак на одређеном подручју. одушевљење.образовног процеса. савјетницима и стручњацима из развојних служби. вјештина и развоја способности (образовање ученика. љубав. Улоге савременог наставника су следеће: -Подучавање ученика у сврху стицања знања. Наставник све више постаје аниматор и терапеут. -Подучавање ученика у сврху усвајања или промјене вриједности. да воли младе људе и да им се зна приближити. да показује занимање и разумијевање за њихове проблеме. 2) Наставник мора бити врло образован и културан човјек. инспекторима. улога васпитача. оптимизам. заједно с осталим члановима образовне организације. улога наставника. 4) Упоредо с тиме мора посједовати педагошку културу. односно у развоју процеса образовања и васпитања. а не само информатор. Он је био искључиви организатор васпитно . 5) Успјех васпитног рада подразумијева позитиван однос. широких погледа. свестраног општег образовања и опште културе. односно регулатор васпитног процеса. посредник између наставних садржаја и ученика. У традиционалној школи наставник је био медијатор. 7 . а односи на релацији наставник-ученик били су засновани на хијерархијским разликама. -Учешће у процесима развоја школе. развојна улога. тј. да поштује личности својих ученика и да се уопштено позитивно односи према њима. полазника). теоријско и практично педагошко образовање. да наставник воли своје звање и васпитни рад. одређени интерес. 3) Он мора изврсно познавати своје стручне предмете које предаје у школи и заступа у животу. односно мора имати развијен смисао и способности за васпитни рад. ставова и навика (одгајање ученика.

o онај који групу оријентише и указује на правце даљег кретања. уредан. естетског и културног изгледа. У таквим условима наставникове улоге су детерминисане. Код њега мора доминирати склад мисли. планску и координаторску функцију. o нова улога ученика. методе. тачан. ријечи и дјела. радном. средства). самокритичан. правичан. o истраживач и иницијатор. o кориштење разноврсних извора знања. Пред савременим наставником стоји широк дијапазон задатака које треба реализовати. o организатор. изваннаставним и изваншколским активностима. o креатор стваралачког изражавања ученика. То су: o нови наставни садржаји. Он заједно са ученицима моделира наставни процес и поједине његове фазе. o тражитељ и даватељ информација. Рад наставника се огледа у редовној и свим осталим врстама наставе. o координатор. Он је у свему узор својим ученицима. одан свом позиву. друштвеним. Зато стално мора бити искрен. o аналитичар свог и учениковог рада. социјалним и хуманитарним организацијама. Наставник има педагошку. на културном и просвјетном плану. вриједан. o рационализатор. o оспособљавање ученика за перманентно образовање. принципијелан. па је све више: o редитељ наставе. Лични примјер наставника најбоље је васпитно средство. да има развијено 8 . o програмер. o градитељ сарадничких односа. Наставнички позив уједно је и позив васпитача. o нове наставне стратегије (облици. o ментор.

-води рачуна о дјечијој пажњи у току часа. даје повратну информацију о успјешности процеса учења на следеће начине: -оцјењивањем. тј. Наставничка улога је комплексна и садржи низ задатака који се често преклапају. -користи постојећа дјечија интересовања и подстиче нова. овладавање вјештинама. -вербалним и невербалним одобравањем или неодобравањем. евалуатора: Наставник оцјењује у домену знања. оптимистичка осјећања. 9 . Наставничке улоге су: -предавача -организатора наставе -партнера у педагошкој комуникацији -стручњака у својој области Мотивациона улога Сва понашања наставника чији је циљ да мотивишу дијете. смисао за сарадњу и способност емпатије.социјално осјећање. да га краси ведрина и сталоженост. подстакну на учење и одрже интересовања на следеће начине: -проналази путеве којима знања стижу до ученика. Улога процјењивача. а не оцјена). -развија унутрашњу мотивацију (циљ учења . -својим понашањем је модел за професионалну оријентацију.ново сазнање. али и бивају пренаглашени или потиснути. задовољавање радозналости. -користи позитивна поткрјепљења. -чини рад пријатнијим.

-коментарима. Улога регулатора социјалних односа у разреду као групи: Улога која је наглашена код разредних старјешина. -улога наставника у групи . иницијатор. -утицај на односе наставник . -шта се од ученика може очекивати. -на који начин мисли и ради. Поред тога оцјењује и понашања и личност ученика: -коментарисање и квалификовање понашања и личности ученика. организатор. радне навике. -правичност.. -анализирањем индивидуалних постигнућа ученика с обзиром на његове способности. Сазнајно дијагностичка улога: Наставник установљава: -шта и колико ученик зна и може. 10 .ученик и међу ученицима. -обраћање именима или надимцима ученицима. равноправан члан групе..... -шта су му преференције и интересовања.вођа. -истицање узора међу ученицима (угледајте се на. итд. али важна и код предметних наставника како у настави тако и у ваннаставним активностима.). мотивацију. Ту спадају: -начин регулисања дисциплине....

описује. принципе и методе. Улога партнера у афективној интеракцији: Испољава се у три врсте дјеловања и то било да се ради о тренутном афективном стању ученика.. -користи одабрана дидактичка средства. средства. -користи сликовни. излаже градиво. 11 . симболички и манипулативни материјал и наводи ученике да се њима служе.. -примењује одабране наставне технике. -повезује знања и указује на њихову примјену . -наставник као социјални модел . -формулише проблеме.разговор са дјететом.. до упућивања дјетета у специјализовану установу за пружање помоћи.. Наставник као предавач: -преноси информације. сумира.. -планира наставне садржаје. трајним емоционалним карактеристикама или развојним проблемима и кризама: -познавање менталног здравља.дијагноза нивоа проблема.-однос према дјеци из маргинализованих група.. истиче оно што је важно.. Наставник као организатор наставе: -поставља циљ часа. презентује садржај. -планира вријеме и распоред времена по функцији часа.. психологом. -дијагностиковање (непрофесионално) психичких стања ученика .. афективних стања и потреба ученика. родитељима. -планира наставне облике и методе. дефинише. -понавља. -рјешавање конфликата међу ученицима и сопствених конфликата. -предузимање акција за помоћ дјетету .. -припрема и уводи ученике у ситуацију. -води наставни процес. закључује.. пореди. опрему..

-повезује градиво са постојећим знањем и искуством ученика. То је позитивна особина младих коју треба даље развијати. УЧЕНИК Ученикова слика о себи је у највећем броју случајева врло повољна. захтјеве.2. оспособљава ученике за самосталан рад у тој области. биолог.физиолошки и социо . не само за вријеме адолесценције. даје вербалне и невербалне поруке и одговара на њих. судове и подстиче на исто и ученике. -структуира ученичко мишљење. историчар итд. Ученици о себи имају врло високо мишљење. -оспособљава ученике за самосталну процјену и смопроцјену. Наставник као стручњак. без обзира шта наставници или родитељи мислили о њима. експерт за своју област: Наставник као модел интелектуалног понашања у датој области.. -даје савјете. -моделује разредне дискусије. наставник као физичар. него и у свим другим 12 . без обзира да ли је то предвиђено наставним програмом или не. -прихвата реакције ученика.. представља модел како се мисли.. мишљења. Наставник као ''банка података'': Ученик је у прилици да сазна оно што га интересује.педагошки битно мијења и постаје критичко деструктивно оријентисана. када се млада личност анатомско . 1.Наставник као партнер у педагошкој комуникацији: -поставља питања. ради и истражује у тој области.

средствима. субјекатској позицији и то у свим врстама. добивају искуства за професионално занимање. а тиме и до своје праве улоге. Све ће то доприносити да ученици до знања. младе личности. 13 .  испробати могућности и границе властите способности дјеловања. али ће новостворене способности допринијети још већем обогаћивању њиховог живота и стварању нових способности. методама. навике и способности. Повољно мишљење о себи ученици очекују од својих наставника. Најљепши и најбурнији дио живота дјеца и млади проводе као ученици. Ученици сами достижу циљеве учења и формирају властите погледе на живот и своје улоге у свему томе. Аутоедукација је у уској вези са положајем ученика у процесима васпитања и образовања. у школи или другим васпитно – образовним институцијама. изграђују научни поглед на свијет. У свему томе су битни и емоционални ставови наставника.ефекта. у различито вријеме и на различитим мјестима. долазе различитим поступцима. поготово када се на основу једне лоше особине ученика процјењује његова комплетна личност.фазама развоја. опажати и изражавати властите потребе и интересе. То процјењивање може настати и као посљедица хало .  развијати и слиједити властите циљеве.) указују на потребу оспособљавања наставника за правилније социјалне перцепције ученика.  дјеловати самостално с властитом одговорношћу и с властитим смјерницама. Ученику треба омогућити такав васпитни процес развоја који ће помоћи развоју његовог властитог идентитета. облицима и садржајима наставе и у свим фазама наставног процеса. Братанић (1980. Налазе до којих је дошла М. Тако се учење јавља као релевантни фактор у развоју дјетета. То значи да ће ученик бити у могућности:  развијати. Ту стичу основна знања. За учење ће користити своје постојеће способности. оспособљавају за наставак школовања/студирања. Савремена школа одгаја стваралачке личности и то је њен трајни задатак.  развијати у опхођењу с другима самосталност и одговарајуће облике разграничења. Она ће бити дјелотворнија у оној мјери у којој је ученик у активној. Самоодгој и самообразовање (аутоедукација) су битне одреднице савремене школе и едукације.

О томе М.“ (157. Све науке у савремено доба доживљавају интензиван напредак. али не одређује тај пут. . упознати властиту вриједност и не везати је за добро понашање.образовна подручја. васпитно . 1. . Дидактичком прерадом појединих научних грана добијају се наставни предмети. што условљава да се и научни системи стално мијењају. до васпитања које пуни ранац за животни пут. односно предмета по разредима и семестрима. односно наставни предмет. Будући да се наставни предмети бирају на темељу научног система. Иако је постојећи научни систем темељ за извођење наставних предмета.96). откривају се нове научне спознаје. САДРЖАЈ ОБРАЗОВАЊА Садржај образовања у одређеној школи прописује се школским планом и програмом. продукт. Нове научне истине сређују се по новим критеријима у нове системе. Вернооиј каже:“ Васпитање се мора опростити од идеје о таквом васпитању које ствара продукт и да мора доћи до васпитања које припрема. односно предмети који ће се проучавати у одређеној школи. У вези с избором наставних предмета је важно који ће се степен диференцијације узети у обзир за поједини степен школовања.3. него само дио средстава која ће дјетету бити на располагању у процесу самообликовања.  осјећати се једнако вриједним.А. недељни број сати за поједино подручје. тј. ипак при том наступају бројне тешкоће. дакле. него процесуирање васпитног дјеловања. Не одређује се васпитањем оно што ће од дјетета постати. Наука се у наставни предмет дидактички 14 . односно садржај образовања у настави – наставним планом и програмом. разумљиво је да због непрестане његове динамичности постоје тешкоће у избору наставних предмета. a) Наставни план је школски документ у којем се у облику табеле прописују: . Није циљ изграђивања младе личности васпитни продукт. редослијед проучавања тих подручја. Наука се у наставни предмет дидактички трансформише с обзиром на психофизичке снаге ученика поједине доби.

итд. Када се приступа анализи конкретног наставног плана.којем степену диференцијације одговара тај предмет с обзиром на научну диференцијацију. након тога се прелази на други. У наставном плану основне школе не проводи се још такво вредновање предмета. вијека. споредни предет. док ће пак на највишем степену школовања одговарати и највиши степен диференцијације. треба увијек установити: . поједини предмети у наставном плану могу имати различит статус. Сукцесивни распоред предемета има неке своје предности. и то с обзиром на научно подручје којем припадају. помоћни предмет итд. Коменски је у свом нацрту латинске школе увијек био под утицајем тог сукцесивног распореда. па по том статусу добијају и посебне називе. сукцесивним слиједом. с обзиром на њихову психичку зрелост. . нпр. симултани и њихова комбинација. Тиме се уједно и олакшава организација наставе. Зато основној школи одговарају предмети у којима је проведен нижи степен диференцијације. По таквом распореду ученици би морали проучити један предмет у његовом потпуном интензитету за тај 15 . Имајући на уму управо те разлоге. Зато наставни предмети у наставном плану могу имати двојаки назив. .трансформише с обзиром на психофизичке снаге ученика поједине доби. Међутим. тј. оно се проводи тек након завршене основне школе. па се по укупном броју предмета одређивао број ''разреда''. Наставни предмети у наставном плану распоређени су за вријеме школовања по разредима.какав статус има поједини предмет у наставном плану. али и недостатке. Његове предности су у томе што се у одређеном временском раздобљу ученици концентришу само на један предмет. Сукцесивни распоред предмета значи да се за вријеме школовања у одређеној школи наставни предмети проучавају поступно један за другим. Тај поредак може бити сукцесивни. општеобразовног и стручног. Такав начин распоређивања предмета доминирао је отприлике до 18. сукцесивни распоред има знатно више недостатака.којем научном подручју или ужој грани припада предмет. Најприје се потпуно проучи један предмет. У избору садржаја за поједину школу треба се руководити и неким другим педагошким критеријима с обзиром на остварење задатака образовања. по чему је тај распоред и добио назив. главни предмет. што произилази из самог назива.

односно предмета има и специфичан израз - спирални распоред. па је управо за боље разумијевање те јединствености потребно стварност проучавати с више страна. Ученици према својим менталним снагама не могу у својој свијести истовремено обухватити много предмета и подједнако се концентрисати у потребном интензитету на све. јесте јединствена . а које касније. У дословном симултаном распоређивању исказују се такође неке слабије стране. а то прелази њихове снаге у појединој доби. Та комбинација треба да буде смишљена и педагошки оправдана. Аналогно рјешење у смислу комбинације сукцесивног и симултаног распоређивања предмета може се установити и у наставним плановима за остале школе. јер је искључена промјена наставних предмета која психички освјежава. Зато је у плану и програму васпитања и основног образовања распоред васпитно . Та комбинација сукцесивног и симултаног распореда васпитно . као и према допуштеном укупном временском оптерећењу ученика у поједином разреду. б) Наставни програм јесте школски документ којим се прописује обим. Симултани распоред предмета у наставном плану значи да се истовремено проучава више предмета. у чему је његова предност. а не механичка.образовних подручја. Другим ријечима. а то значи међусобно повезана и условљена. Број сати мјесечно за поједини предмет у наставном плану одређује се према његовој образовној и васпитној важности за школовање. па је наставни програм конкретизација наставног плана. Треба додати да учење једног предмета у даљем временском периоду доприноси појави монотоније. 16 . дубина и редослед наставних садржаја. односно како међусобно симултано повезати проучавање више предмета ради ефикаснијег образовања. Објективна стварност природна и друштвена. Комбинацијом једног и другог искориштавају се њихове предности и превладавају слабости. сложености и тежини предмета. Треба пажљивом анализом утврдити које је предмете погодније обучавати прије. наставним програмом прописују се конкретни садржаји појединог наставног предмета. па се тим распоредом уједно отклањају недостаци сукцесивног распореда предмета.степен школовања. а то значи са становишта више наставних предмета.образовних подручја. односно наставних предмета у комбинацији сукцесивног и симултаног распореда. Према томе и дословно симултани распоред предмета такође је неадекватан снагама ученика.

Обим. односно предметне цјелине. Овде припадају појмови као што су предметно подручје. итд. значи одредити односе ли се наставни садржаји само на упознавање вањске појавности или ће се ићи даље до садржајних молекула. генерализација и активности које ученици морају стећи и развити. Обимом наставног програма обухваћена је ширина знања и способности које ученици морају стећи у настави појединог предмета. Наставну цјелину чине комплекснији дијелови наставног програма у којима доминира одређена средишња тематика прожета неком основном идејом (идејном. ниже једна за другом. то значи дубина знања и квалитета способности. Постоје три начина како се распоређују наставни садржаји. односно то су три основне дидактичке димензије образовања. Он се односи на квантитету чињеница. научном. али се може и поклапати са темом. в) Комбиновани начин распоређивања јесте комбинација сукцесивног и концентричног распоређивања. економском. Одредити дубину наставних садржаја. 17 . наставна тема и наставна јединица. па и редослијед садржаја тог предмета у неколико разреда. Цјелина је у правилу шира од теме. а то су: а) Линијски или сукцесивни распоред – значи да се тематика једног предмета у току школске године у једном разреду или у неколико разреда у којима се по наставном плану тај предмет обучава сукцесивно. а веома мало разлика. Да би се боље разумјели поједини дијелови наставног програма треба познавати посебну дидактичку терминологију и правилно је поимати. дубина и редослед три су битне карактеристике наставног програма. а та сличност произилази одатле што међу њима има много заједничког. методолошком. Редослиједом или структуром наставног програма одређује се којим ће се редом обрађивати наставни садржаји појединог предмета у једном разреду. Предметно подручје чине релативно засебни дијелови наставног програма истог предмета. б) Концентрични начин распоређивања значи да се наставни садржаји из разреда у разред распоређују у облику концентричних кругова. Дубином или интензитетом се одређује дубина образовања. или још даље до садржајних атома. наставна цјелина. итд. а изведени су на темељу структуре дотичне науке.) Наставна тема је као појам по садржајном одређењу веома налик на појам наставне. а самим тим и дубину знања.

Без мотивације. Они су међусобно повезани и зависе једни од других: ученици од наставника. наставници од ученика. ЗАКЉУЧAK Фактори наставе су веома битни за добро организовање наставе. концепцијама наставе. Веома је битна и веза између фактора наставе. те инсистирају на што већем њиховом ангажовању у рјешавању конкретних наставних питања. програмима наставе. те њиховим унутрашњим чиниоцима који ће их покренути да активно и стваралачки партиципирају у наставном процесу.образовни ефекат. организованим формама наставе и стратегијама вођења у учењу и подучавању. Посебну пажњу треба посветити ученицима и студентима. Ма ко од учесника да је немотивисан. Наставна јединица јесте обим наставног садржаја одмјерен за један наставни сат или двоструки сат. јер се у доброј мјери користе сви фактори који мотивациони ток воде у позитивном смјеру 18 . а ни једни ни други не могу без садржаја наставе. мјерило дужине наставног сата је 45мин. Мотивацију у настави потребно је перманентно истраживати и сагледавати све факторе који утичу на њен смјер. динамику и карактер. На тај начин могуће је пратити ученичку и студентску индивидуалну мотивисаност и дјеловати на факторе од којих она зависи. то ће се одразити на њен васпитно . Сви фактори требају бити у потпуности присутни и реализовани и само тако настава може бити успјешна. настава је осуђена на неуспјех. Савремени облици организације наставе иду у том правцу да се детаљно пропитају садржаји које ће ученици и студенти проучавати. Такво полазиште упућује на анализу и других фактора који су у вези с мотивационим циклусима – наставницима. У креативној настави осигурава се највиши степен мотивисаности.

1998. ''Дидактика''. „Загреб“. Самобор. 2. ЛИТЕРАТУРА 1. 19 . ''Педагогија'' . Школска књига Загреб 1991. Вукасовић А. Стевановић. Сарајево Просвјетни лист. 3.. Ајановић Џ. Пољак В.. ''Школска педагогија''. 1991.