You are on page 1of 11

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

НОВИ САД

АНАЛИЗА ПОЖАРА НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ


ДВД СТАНИШИЋА

Кандидат:

Беата Олах

Јун, 2018.
1. УВОД

Пожар је неконтролисано ширење ватре наносећи материјалну штету, а неретко


односећи и људске животе. Један од главних узрочника уништавања шума су пожари.
Пожари на отвореним просторима могу да доведу до страдања људи, уништавања дрвећа
и других биљака, оштећење тла, смањење количине хумуса, угинуће животиња и њихових
станишта, уништавање стамбених и господарских објеката.

Добровољна ватрогасна јединица обавља делатност на онову Закона о заштити од


пожара и Плана заштите од пожара на подручју за које је основана. При гашењу пожара
припадници добровољне ватрогасне јединице имају права, обавезе и одговорности у
обављању активности прописане Законом о заштити од пожара за ватрогасне јединице
локалне самоуправе. Станишићко Добровољно ватрогасно друштво 2018. године
прославља 88 година рада и постојања. Од првог до последњег дана овај рад је заснован на
добровољности и задивљујући је елан, посвећеност и храброст људи који су, без икакве
накнаде, годинама остављали њиве, ручак и породицу, да би спашавали туђе животе и
имовину. Слика 1 приказује гашење отвореног пожара.

Слика 1 – Гашење отвореног пожара


2. ИСТОРИЈАТ ДВД СТАНИШИЋА

Крајем октобра 1925. године основан је Бачки ватрогасни савез, који је наредне
године организовао први стручни ватрогасни курс у Сенти од 2. до 8. августа. У Сенту су
на ватрогасну обуку из Станишића отишли Антон Семлић и Мирко Степановић, и ова
активност зачетак је идеје о оснивању ватрогасног друштва у великом селу са око две
стотине салаша у атару. Прикупља се 55 000 динара за оснивање друштва oд чега 25 000
динара за оснивање друштва и 25 000 динара за куповину опреме.

8. септембра 1930. године Антон Семлић је основао Добровољно ватрогасно


друштво у Станишићу. Оснивању је присуствовало 39 људи, а за председника је изабран
Паул Хаут, велепоседник. Андреас Кегле, земљорадник, је био благајник, Ђура Радојевић,
подбележник, секретар, Јохан Клем командир, Антон Семлић подкомандир; довници
Мирко Степановић и Стефан Прислингер, трговац, добошар Душан Танурџић. За
ватрогасну службу способно је 28 лица. Располаже се једном штрцаљком. Купљен је штоф
за 34 униформе. Вежбе се одржавају једном до два пута недељно. 1931. године на
ватрогасном такмичењу екипа из Станишића заузима друго место. Ватрогасци су активни
на културном пољу. У дувачком оркестру који предводи Павле Буковац свирају Антал
Вираг, Јозеф Умштетер, Петер Ланг, и други, слици 2. Организују балове, игранке,
позоришне представе. После рата у периоду реорганизације целокупне државе, оснивају
се задруге и друга мања предузећа на подручју Станишића. На челу ватрогасне чете
новембра 1947. био је Милоје Пејин, а на окупљању чланова и реорганизацији друштва
радили су Мирко Степановић, командир, Маћаш Пинтер, секретар и Антон Семлић,
стручни командир. Друштво позива задругу да у време жетве 45 дана заведе дежурство,
као противпожарну меру, јер нове машине носе велики ризик од пожара, а задруга је
дужна исплатити дневнице ватрогасцима за дежурање. 1936. у Станишићу је одржано
такмичење 20 ватрогасних екипа, а „торањ“ за вежбање ватрогасаца налазио се на
простору Вашаришта, данашњег игралишта. Међутим, почетак Другог светског рата опет
доноси нове проблеме, али колико се зна Друштво је радило и у новоствореним условима.

Слика 2 – Дувачки оркестар ДВД Станишића


На републичком такмичењу 1957. године ватрогасци Станишића под вођством
Антона Семлића освојили су треће место. У улици Ослобођења 109, ватрогасци су 1962.
године добили дом у којем су изградили куглану за шта се посебно залагао Јоко Токић.
председник друштва. Друштво има и пионирску екипу, мушку и женску од по 10 до 12
чланова. Купљена је цистерна од 3000 литара. Поново је 1967. године организовано у
Станишићу општинско такмичење ватрогасаца на којем је учествовало 15 екипа.

Памти се 1971.година када је сваке недеље избијао по један пожар, гореле су камаре
сламе, сена, шупе. Починилац није ухваћен. Највећу штету те године имао је Јанош
Фрањо, коме је изгорела кућа у улици Ослобођења.

1984. године Друштво броји 35 испитаних чланова, председник је Јован


Веселиновић, командир Марко Веселиновић, официр. У рангу официра су Миле Вучковић
и Негослав Селаков, а млађи официри су Мирко Штековић, Јанош Фрањо, Иштван Олах,
Милош Милутиновић, Ото Мандић, Стеван Чаут, Васо Тутуш. Куглана је добро посећена,
али се куглаши нису организовали у клуб, већ се такмиче аматерски. Добру игру пружали
су Јаков Фрлета, Анте Јукић, Круно Чота, Марко Перић, Гојко Марић и други.

Од 2002. године, командир Друштва је Ото Олах, а његов заменик је Александар


Алфиревић. Младен Шалов је изабран за председника друштва 2004. године, а Гојко
Цветковић је заменик председника од 2009. За секретара друштва 2008. изабрана је
Драгана Ђапић. Друштво има 35 чланова, од тога 17 активних. Подмладак броји 24
девојчице и 17 дечака.

2013. година се памти по великој ватрогасној вежби која је рађена на млину у центру
Станишића. За потребе вежбе кориштено је једно ватрогасно возило запремине 8.000
литара и једно возило са мердевинама које је за ту прилику друштву позајмила
професионална ватрогасна јединица из Сомбора. Изведено је спашавање угрожених лица
ватрогасним мердевинама из запаљене зграде и искакање лица кроз прозор запаљеног
објекта на ваздушни јастук. Такође је обављено и указивање прве помоћи повређеним
лицима, као што су тровање димом, санирање опекотина и прелома. Вежба је трајала 45
минута. Учествовало је 30 ватрогасаца. Бројни посетиоци били су одушевљени изведеном
акцијом.

Наше удружење је протеклих година радило на унапређењу положаја жена кроз


пројекте које је финансирао Секретаријат и Европска комисија, комитет правника за
људска права из Београда. Поред тога, радили смо на промоцији донорства, организовали
предавања и потписивање донорских картица, као и обуку наших чланова из области
пружања прве помоћи у сарадњи са Црвеним крстом из Сомбора. Организовали смо
предавања на тему волонтеризма и заштите животне средине (штетност паљења
стрништа). Активно смо укључени у културни живот и остала друштвена дешавања у
заједници. Протекле године организовали смо програме и прикључили нашем друштву 61
дете из предшколске установе у селу. Проширили смо нашу сарадњу и учествовали у
акцијама братских удружења у Републици Хрватској и Босни и Херцеговини. О нашем
раду у више наврата су извештавали Радио Нови Сад, први програм, Радио Сомбор,
„Сомборске“ новине, „Блиц“ и „Политика“.
3. ИНТЕРВЕНЦИЈЕ ДВД СТАНИШИЋА

У протеклих десет година, од 2008. године до 2017. године, ДВД Станишић је имао
175 интервенција, од којих је било 98 пожара на отвореном простору. Табеларан приказ
пожара дат је у табели 1.

Табела 1 – Бројчани приказ пожара у протеклих десет година


Број пожара на
Укупан број
Година отвореном
интервенција
простору
2008. 11 6

2009. 23 16

2010. 12 2

2011. 28 19

2012. 34 26

2013. 26 10

2014. 9 4

2015. 12 4

2016. 8 3

2017. 12 8

Обукама становништва, број интервенција полако опада. Анализом узрока и


локација пожара, чланови ДВД Станишић дошли су до следећих закључака: број пожара
опада, али и даље постоје пожари на отвореном простору због немара (посебно пожари
настали паљењем стрништа). Немар и намерна паљења стрништа од стране
пољопривредника, власника земљишта, последица су неинформисаности, бахатости и
непостојања ефикасних механизама казнене политике (постоји Закон којим је паљење
стрништа кажњиво, али је тешко доказиво ко је изазвао пожар, јер, уколико неко није
ухваћен на лицу места да врши паљење, може да пориче да је он запалиo биљне остатке).
4. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

4.1.Гашење шумских пожара

У погледу могућности избијања пожара битно утичу да ли се ради о четинарским


или листопадним шумама. Због присуства смоле, сувих иглица и маховине, најподложније
пожарима су шуме црногорице. Такође су подложне пожарима и шуме у којима има доста
осушеног и посеченог дрвећа и које су изложене ветру. Ови пожари се најчешће дешавају
далеко од комуникација, у тешко приступачним теренима, где нема извора за гашење
пожара. Шумски пожари се тешко откривају, често тек када пожар достигне веће размере.
По правилу пожари избијају у доњем делу растиња и шумској простирци, а тек касније се
шире по крошњама дрвећа. Из ових разлога шумске пожаре делимо на:
 подземне пожаре,
 површинске или пузеће пожаре и
 крунске пожаре.
Подземни пожари настају у наслагама тресета испод површине тла, при чему се
споро шире, али се брзо и лако претварају у површинске шумске пожаре.

У летњим и јесењим данима се најчешће јављају површински пожари, када је


површина покривена сушеном травом, наслагама лишћа и другим горивим отпацима. Ови
пожари се у почетној фази споро шире. Кад постоји више горивог материјала на
приземном слоју површински пожар прераста у горње делове стабла, затим круне дрвећа,
при чему се нагло шири и тешко га је зауставити.

Шумске пожаре према линијској брзини ширења делимо на: слабе (до 2 km на сат),
средње (до 5 km на сат) и велике (преко 5 km на сат), при чему се пламен уздиже од 1,5 до
2 m изнад површине земље, а дубина горења прелази преко 2 m. Ширење пожара се по
правилу обавља веома снажно.

Вода представља најефикасније средство за гашење шумским пожара, а могу се


користити и посебна хемијска средства која се обично употребљавају за дејство на линији
ширења пожара. Пожари који су мањег обима се гасе и затрпавањем земљом или
ударањем гранама и специјалним металним метрама по жаришту.

Подземне пожаре гасимо копањем рова, те се тако запаљено подручје изолује од


тресета. Ров се може напунити водом, а пожаром захваћена површина се може прекрити
земљом.

Крунске пожаре је изузетно тешко и компликовано гасити. Најбоље резултате даје


употреба канадера са резервоарем око 5 тона воде. Они у налету ову количуну воде бацају
на упаљену шуму, те вода поред гашења има и урадно дејство.

Да би се ватра локализовала често се праве празни простори у виду пресека и


површинске препреке довољне ширине. Најмање две висине стабла треба да буде ширина
пресека (20 – 40 метара). Стабла се секу тако да њивово обарање буде према пожару. У
том појасу се чисти сав запаљиви материјал, крешу се гране, а по могућности површина се
прекопава. За сечење се користи моторна тестера, а за прекопавање булдожери. Највећа
ширина пресека треба да је у правцу ширења ватре, као и у смеру доминантног ветра.

Метода која се користи за локализацију пожара је метода сусретних – супротних


ватри. Врши се намерно паљење шуме у контра смеру од кретања ватре, тако да се два
пожара сусретну. Заштитни појас на којем је сагорело растиње онемогућава даље
преношење пожара.

Да би се постигао што бољи успех код гашења шумских пожара, потребно је


благовремено извршити организацију становништва према шумским рејонима као и
распоред опреме и средстава за гашење пожара, затим организовати везу и утврдити
организацију службе осматрања, патролирања и активирања, одностно руковођења
гашењем.

4.2.Гашење пољских пожара

Пољским пожарима називамо житна поља и површине засијане другим


пољопривредним културама, као и пожари непокошене траве и трске. Ови пожари
карактеришу великом брзином ширења, јер се ради о отвореном простору, а посебно
уколико има ветра. Од ових пожара могу бити угрожени и други објекти. С обзиром на
недостатак одговарајућих извора за гашење и прилазних путева, великој брзини ширења,
интервенција се у већини случајева ограничава на спречавање ширења пожара, а ређе на
интервенцију гашења пожаром захваћеног комплекса. Да бисмо спречили ширење пожара
користимо одбрамбено просецање око запаљеног простора. За гашење је најефикаснији
распршени млаз воде.
Приликом запаљења сламе и сена такође се брзо шири пожар и јавља се интензивно
зрачење топлоте, што отежава гашење. Правац ветра игра велику улогу у тактики гашења,
јер се истовремено треба локализовати пожар и спречити његово ширење. Квашењем и
уклањањем горивог материјала из зоне пожара смањујемо његово ширење. Употреба
компактног млаза се забрањује у овом случају. Уколико до пожара дође за време вршидбе,
основни задатак је спасавање машина и уређаја, уклањање неовршеног и овршеног жита и
спречавање преношења пожара на суседне парцеле.
Најчешћи узрок пожара су нехат (употреба отворене ватре, опушак), прегревање
ротирајућих елемената, издувна цев на трактору, а често се деси да се и намерно запалила
ватра, те је она прешла у пожар.

4.3. Гашење депонија и смећа

Код акција гашења депонија и смећа руководиоци акције гашења пожара се


сусрећу са бројним опасностима, који се јављају у вези са тим срединама. Опасности које
се појављују у акцијама гашења су отровни продукти сагоревања као и могућност појаве
метана који је у одређеним концентрацијама са ваздухом експлозиван. На слици 3 је
приказано гашење пожара депоније у Станишићу 2009. године.

Слика 3 - гашење пожара депоније у Станишићу 2009. године

5. ПОСЛЕДИЦЕ ПОЖАРА НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

5.1. Штете од шумских пожара

Укупна штета од пожара обухвата: штете изазване пожаром, трошкове гашења


пожара и трошкове санације уништене штете. Штете од пожара обухватају директне и
индиректне штете.

Директне штете шумских пожара су:

 уништава се живи свет у шуми,


 губици у дрвној маси,
 оштећења шумских земљишта,
 штете на објектима у шуми,
 губици људских живота,
 аерозагађење као последица пожара и
 трошкови гашења пожара.
Индиректне штете шумских пожара:

 стварају се повољни услови за размножавање штетних инсекатских врста,


 на пожариштима се јављају и фитопатогене гљиве,
 долази до појаве шумског корова,
 нестанком шуме мењају се микроклиматски услови,
 настављају се процеси деградације земљишта,
 долази до промена газдинског плана,
 на тржишту долази до пада цене дрвета,
 трошкови уклањања опожареног дрвеног материјала и
 трошкови санације и поновног пошумљавања.

5.2. Спаљивање сламе и других биљних остатака

Спаљивање сламе и других биљних остатака неоправдано је са агрономског


становишта и наноси велике штете са дуготрајним последицама. Тиме се губе значајне
количине органске материје и сав азот, а убрзава се отпадање садржаја хумуса у
земљишту. Сем тога спаљивање сламе загађује атмосферу, уништава и неке корисне
чланове земљишног живог света, ремети биолошку равнотежу и тиме дестабилизује
агроекосистем. Применом овог неоправданог поступка може да избије пожар са
несагледивим штетним последицама, а спаљивање жетвених остатака је и законом
забрањено.

5.3. Последица пожара на животну средину

На друштвену свест о чињеници да велики пожари могу проузроковати драматичне


и трајне неповољне ефекте на животну средину, утицао је број инцидената са
катастрофалним последицама у последњих двадесетак година. Ризик од емисије и
загађивања животне средине различитим предуктима сагоревања гориве материје током
пожара је велик, обзиром да већина продуката сагоревања имају канцерогена својства.
Наравно, мора се истаћи да је потребно боље разумевање везе између ових феномена и
развоја научних метода идентификације и процене ризика, као и унапређења превентиве и
мера заштите од пожара.

Питања заштите животне средине од последица пожара могу се некада и погрешно


тумачити гледајући кроз призму латентног сукоба између заштите од пожара, зравља
људи и очувања квалитета животне средине. Наиме, позната је дугогодишња употреба
различитих ватроотпорних материјала као што је азбест, затим токсичних средстава за
гашење – халона као и отпадних вода које настају у процесу гашења пожара а које имају
негативан утицај на животну средину постајући индиректни загађивачи. Изазов у
будућности није само повећати свест јавности о утицају пожара на животну средину, већ
унапредити и усавршити средства и опрему за гашење пожара, чиме би се обезбедило да
заштита не буде узрочник неприхватљивих последица по животну средину као ни да
заштита животне средине не буде ограничавајући фактор у заштити од пожара.

Набавка ватрогасне опреме, технике и средстава за превентиву и гашење пожара


отворених простора изискује велика финансијска средства, па су многе ватрогасне
јединице недовољно опремљене, а опрема је често застарела. Уз то, понеки код набавке
нове опреме не воде довољно рачуна о делотворности те опреме за наведене прилике, па
купљена скупа опрема није довољно искориштена,а понекад не служи сврси.

Гашење пожара отвореног простора изискује велике психофизичке напоре, па и


најмањи пропуст људи задужених за командовање гашењем и потребном логистиком,
може врло негативно утицати на морал ватрогасаца и успешност гашења. Ако
анализирамо пожаре већих размера, неће бити мало оних у којима ћемо пронаћи ове
пропусте.

Закони који регулишу ово подручје у неким сегментима су недоречени, а рад


инспекцијских служби и судства због дуготрајности решавања појединих случајева често
је неделотворан.

Закон о заштити од пожара („Службени гласник РС“, бр. 111/2009) члан 50.
Спаљивање на отвореном простору: Забрањено је спаљивање остатака стрних усева,
спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивање биљних остатака.

Лице које је радњама из става 1. овог члана изазвало пожар дужно је да ватрогасно –
спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције у складу с посебним прописом.

6. ЗАКЉУЧАК

Решавање проблема заштите од пожара је веома тежак и сложен задатак. Иако се у


свету предузимају мере заштите од пожара, још увек се пожари дешавају. Ово је сигурно
због тога што су врло различити изазивачи пожара. Према статистичким подацима ипак
најчешћи је људски фактор који доводи до пожара. Најчешће су то нехат и непажња,
необавештеност, а некада и намерно изазивање пожара.

Пожари непрестано угрожавају наше окружење, што за последицу има огромне


материјалне и еколошке штете. Сведоци смо све чешћих пожара који осим што
уништавају материјална добра, пре свега угрожавају људске животе и односе са собом и
велик број људских жртава.

Друштво у целини треба непрекидно да ради на унапређивању превентивних мера и


мера за гашење пожара, како би укупна штета била што мања, али исто тако најважније је
спречити пожар кад год је то могуће. Уклањање узрока пожара подразумева знање о
њиховом настанку и месту где се они јављају.
Пошто су пожари појаве које прате човека кроз целу његову историју, од употребе
ватре, могуће је да се они савладају или да се последице пожара сведу на минимум,
уколико се предузимају одговарајуће мере заштите од пожара. Основа свега је уствари
превентива која се спроводи у циљу спречавања појаве пожара или да се последице
пожара сведу на минимум где год је то могуће.

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Матична књига ДВД Станишића,


2. „Станишић“, Миленко Бељански,
3. http://poljoprivreda.info,
4. „Панонски морнар“, 2011, сеоске новине,
5. „Панонски морнар“, 2012, сеоске новине,
6. „Панонски морнар“, 2013, сеоске новине,
7. „Нормативно уређење заштите од пожара“, приручник за полагање стручног
испита заштита од пожара - ВСС,
8. https://hr.wikipedia.org/wiki/%C5%A0umski_po%C5%BEar.