You are on page 1of 3

Marija Kiri

Rođena u Poljskoj, devojačko prezime Sklodovska, u Varšavi, 7. novembra 1867.


Prva žena u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba uopšte koja je dobila dve
Nobelove nagrade i još uvek jedina osoba u istoriji koja je dobila dve Nobelove nagrade
iz dve različite oblasti (fizika i hemija).

Bila je najmlađa od petoro dece u porodici. Imala je tri starije sestre i jednog brata. Otac
joj je bio profesor matematike i fizike, zbog čega se i ona kasnije okrenula nauci. Majka
joj je vodila prestižnu školu za devojke u Varšavi. Otac joj je iz političkih razloga izgubio
posao (bio je veliki poljski patriota, a u to vreme je Poljska bila pod Rusima), a majka je
napustila posao zbog dece malo nakon što se Marija rodila. Zbog toga su bili u teškoj
finansijskoj situaciji, njen otac je tu i tamo zarađivao od nekakvih loše plaćenih poslova.
Kao dete je bila pobožna, ali je odbacila religiju kada joj je sestra umrla od tifusa (tad je
Marija imala samo 10 godina). Dve godine kasnije i majka joj je umrla od tuberkuloze.
Završila je osnovnu i srednju školu sa izuzetnim uspehom (dobila je zlatnu medalju nakon
srednje), ali je imala nekakvih zdravstvenih problema, pa je na nagovor oca godinu dana
provela na selu. Nakon toga počinje da se bavi držanjem časova za novac. Želela je da
upiše univerzitet u Varšavi, ali pošto nisu primali žene, pohađala je neku vrstu otvorenog
univerziteta koji su organizovali mladi ljudi među sobom. Njena starija sestra Bronislava
takođe.

Ta njena sestra i ona su se zatim dogovorile da obe studiraju u Parizu, tako što će
naizmenično pomoći jedna drugoj finansijski. Bronislava je studirala medicinu u Parizu, a
za to vreme joj je Marija slala novac koji je zarađivala od privatnih časova. Iz tog razloga
je prihvatila posao guvernante i tada je radila za porodicu Žoravski (ako se tako čita).
Zaljubila se u njihovog sina Kazimježa, koji je bio već tad uspešni matematičar (a inače
je uvršten u jednog od najznačajnijih matematičara uopšte). Njegova porodica nije
podržala njihov brak, i ona je izgubila taj posao. Oboje su bili jako pogođeni time, čak se
priča da su ga često viđali pred njenim spomenikom u Varšavi.
Malo zatim, njena sestra u Parizu se udala za nekog dobrostojećeg poljaka, i pozvala je
da joj se pridruži, ali Marija je još godinu i po dana skupljala novac, i tek tada otišla. Za to
vreme se sama obrazovala, čitala knjige, a imala je i pristup jednoj laboratoriji u Varšavi
preko nekog rođaka.

1891. se preselila u Pariz, upisala je Univerzitet sa 24. godine. Učila je preko dana, a
uveče držala časove i jedva se izdržavala (kažu da je često padala u nesvest od gladi).
Dobila je prvo diplomu iz fizike, a zatim je dobila i nekakvu stipendiju, pa je nastavila da
studira i dobila diplomu iz hemije sa 27 godina.

Te iste godine (1894.) upoznala je Pjera Kirija. Upoznao ih je zajednički poznanik,


naučnik, pošto je Mariji bila potrebna veća laboratorija za istraživanja, a imućni Pjer je
mogao da joj ponudi deo svoje laboratorije. Zbližili su se preko strasti prema nauci, ali su
ubrzo razvili osećanja jedno prema drugom. On ju je zaprosio, ali je ona odbila jer je rekla
da planira da se vrati u Varšavu (kao i cela njena porodica, bila je veliki patriota). On joj
je na to rekao da će poći sa njom u Varšavu, makar tamo samo predavao francuski jezik.
Ona je to leto otišla nazad u Poljsku da poseti porodicu, i dalje verujući da će moći da
dobije poziciju na varšavskom univerzitetu, ali pošto oni i dalje nisu prihvatali žene, na
nagovor Pjera se vratila u Pariz, udala se za njega i otpočela doktorat.
Zajednički hobiji su im bili duge vožnje biciklom i putovanja u inostranstvo. Imali su dve
ćerke – Irenu i Evu Kiri. Upravo njena ćerka Irena je druga žena u istoriji koja je dobila
Nobelovu nagradu iz hemije.

Pjer i Marija su se bavili ispitivanjima radiokativnosti, prevashodno uranijuma. Zatim su


se posvetili ispitivanju nekog minerala koji je bio izrazito radioaktivan, i otkrili dva nova
hemijska elementa – Radijum i Polonijum (kojem je Marija dala ime po Poljskoj). 1900. je
postala prva žena stalni profesor na École Normale Supérieure (to je jako prestižna
francuska visokoškolska ustanova, viši nivo od našeg univerziteta). Između 1898. i 1902.
Pjer i Marija su objavili preko 32 zajednička naučna rada. 1903. su dobili zajedničku
Nobelovu nagradu za doprinose u ispitivanju radijacije. Nakon toga, Pjeru je ponuđeno
stalno mesto profesora na Univerzitetu u Parizu, na Sorboni.

Nažalost, u braku su bili samo 12 godina. 1906. Pjera je pregazila kočija u Parizu i umro
je na licu mesta. To je Mariju užasno pogodilo, ali je odlučila da nastavi da se bavi naukom
u njegovo ime. Takođe, ponuđeno joj je ubrzo mesto njenog muža na univerzitetu, čime
je postala prva žena-predavač na Sorboni. Ona je sakupila brojne njegove neobjavljene
radove i nastavila da vrši istraživanja, tako da je godinu dana kasnije objavila veliki rad o
radioaktivnosti. 1911. je dobila Nobelovu nagradu iz hemije.

Ova godina joj je ujedno i najteža u životu, jer ju je tad pratio niz skandala. Najpre, imala
je velikih problema u naučnim krugovima kao žena, nikada nije primljena u francusku
Akademiju nauka, te godine je bila nadglasana za par glasova. Takođe, u to vreme (kao
i danas doduše) buktala je ksenofobija u Francuskim naučnim krugovima, i ona kao
strankinja nikada nije u potpunosti uvažena, uvek su trudili da je nekako srozaju zato što
je došla iz Poljske. Pored toga, već je počeo da se razvija anti-semitizam u Evropi, i počeli
su da proturaju glasine da je Jevrejka (ovo je i danas uvreženo kao mišljenje, zapravo
nije bila). Po svim ovim osnovama (žena, strankinja, Jevrejka) su stalno pokušavali da je
diskredituju i da joj smanje ugled, govorili su da ona zapravo koristi zaostavštinu svog
muža i da nema sopstvenih otkrića. Upala je u depresiju i povukla se iz javnog života.
Tokom te godine, imala je priliku i da upozna Ajnštajna, na naučnom skupu u Ženevi, gde
je ona bila jedina žena od 24oro učesnika. On joj je bio velika podrška u teškim
vremenima. U jednom od pisama je napisao joj je da se „divi njenom intelektu, njenoj
energiji, kao i njenoj iskrenosti, i smatra se srećnim što ju je upoznao“. Veruje se da joj je
njegova podrška puno pomogla. Ubrzo je uspela da se oporavi i vrlo hrabro je otišla u
Stokholm da preuzme svoju nagradu.

Na sve to, ona je zapravo nekoliko meseci posle smrti Pjera otpočela vezu sa njegovim
bivšim učenikom Polom Langevinom, koji je bio fizičar. Problem je bio što je bio oženjen,
mada u lošim odnosima sa ženom. Ona je tad imala 40ak godina, a on je bio 5 godina
mlađi od nje. Iz njihovih pisama se čak vidi da je ona bila ozbiljno zaljubljena u njega, nije
bila prolazna afera, govorila je čak i o braku i ubeđivala ga da se razvede od žene i oženi
njom. Kada se saznalo za tu aferu izbili su silni skandali. Do te mere da su iz Stokholma
pokušali da je ubede da ne dođe lično da preuzme nagradu, jer su smatrali da je ispod
časti da se takva osoba rukuje sa kraljem lično (što je bila procedura). Ona je sve to
ignorisala, čak je nekom prilikom izjavila da ne treba da se mešaju naučna dostignuća i
privatni život. Pol se na kraju zaista i rastavio od žene, ali ne i razveo, i sam je imao veliku
potrebu da opere Marijin ugled i da zataška glasine.
Tokom prvog svetskog rata koristila je svoja otkrića iz hemije da pomaže ranjenicima.
Lično je opremila preko 20 ambulantnih kola rendgenskim aparatima, kao i nečim za
sterilisanje rana (ne razumem se u hemiju toliko da znam šta je to, nekakav gas) i veruje
se da je tako spasila živote oko milion vojnika. Štaviše, sama je upravljala opremom u
jednim od tih kola, uprkos tome što je često bivala blizu linije fronta. Zbog ovoga su hteli
da je odlikuju ordenom Legije časti, ali ona je to odbila.

Umrla je 1934. godine od aplastične anemije – to je vrsta malignog tumora kostane srži.
Ovo je dobila kao posledicu višegodišnje radijacije – do samog kraja života nije shvatila
koje su opasnosti po zdravlje čoveka elemenata sa kojima je radila. Tvrdi se da su joj sva
oprema, kao i papiri, bili toliko ozračeni, da i dan danas ljudi koriste posebnu zaštitnu
opremu kada barataju njenim beleškama.

Lične osobine

Što se tiče njenih ličnih osobina, upečatljivo mi je da je bila jako privržena porodici i jako
je volela Poljsku (npr. obe ćerke je naučila poljski, unajmljivala je posebne guvernante da
bi ga naučile kao maternji, iako su živeli u Francuskoj). Rekla bih da je izuzetno uporna
žena, tokom života je uspevala da preživi svakakve materijalne teškoće da bi došla do
svog cilja. Takođe, mislim da je bila proračunata i strpljiva, zbog činjenice da je npr.
upisala fakultet tek sa 24. godine, jer je čekala da joj se finansijska situacija poboljša.
Takođe, u njoj je bilo nečeg buntovničkog, jer je veoma hrabro napredovala u svetu
nauke, u potpunosti se ne obazirući na to da je tada bilo jako teško za žene da uspeju u
tom svetu, deluje mi gotovo kao da je ignorisala tu činjenicu – ako bi joj negde bila
zatvorena vrata, ona bi samo pronašla drugi put. Ne mislim da joj to nije teško padalo,
samo da je bila veliki borac. I ona je, kao i njen muž, bila veoma humana osoba i bila je
predana tome ne samo da se bavi naukom, već da ta nauka pomogne ljudskom rodu.
Oboje su odbijali da naplate svoja otkrića (npr. Mogli su da patentiraju radijum, i da
zarađuju na svemu u čijoj proizvodnji se koristio), sva otkrića su delili sa kolegama
naučnicima.

Slabosti

Što se slabosti tiče, iskreno ne znam šta bih navela. Nisam pronašla sad neke strahove,
više ima te situacije zbog kojih je propatila dosta. Najpre smrti majke i sestre, mislim da
ju je to izuzetno pogodilo i obeležilo joj život. Dalje, zbog te prve ljubavi u mladosti,
iznenadne smrti muža, kao i tog „skandala“ pod stare dane, mislim da nije imala sreće u
ljubavi. Takođe, mislim da je do kraja života patila što nije mogla da živi i radi u rodnoj
Poljskoj. Mislim da je imala velikih poteškoća zbog toga što je bila stranac u Francuskoj,
i verovatno da se zbog toga osećala jednako otuđeno i iznevereno – u rodnoj Poljskoj je
nisu prihvatali zato što je žena, a u Francuskoj zato što je stranac. Mislim da je proživela
brojne teškoće, i da je generalno u životu bila usamljena, tačnije da je za mnogo šta
morala da se izbori samo sopstvenom unutrašnjom snagom.

Poznanstva

Sa izuzetkom raznih poznatih ličnosti iz sveta nauke, nisam našla nikog drugog od
poznatih ličnosti, ni onih koje imamo u predstavi, a ni iz nekih drugih branši tipa umetnost
itd.