You are on page 1of 3

Mačak Tom

Nazvala sam ga Tom po mačoru iz crtanih filmova koji su bili popularni pre
tridesetak i više godina. Ali kako bi to većina rekla, da počnem od početka.

Sećam se tog jutra od pre nekoliko meseci, podigla sam roletnu i ugledala
ga. Nije mi se činio ništa naročito ali iz sopstvenog iskustva znam da prvi utisak
ume da prevari.

Otišla sam do kuhinje, skuvala kafu i sela na omiljenu fotelju. Ali nešto me je teralo
da opet odem do prozora i vidim mačka malo bolje. Uzela sam šolju sa kafom i
naslonila se čelom na staklo od prozora. Imao je čudan rep, nekako nakostrešen i
ličio mi je više na konjski.
Spustila sam šolju i otvorila prozor misleći da mi se možda njegov rep čini čudnim
zbog prljavog stakla na prozoru.Gotovo da sam ispala kroz prozor pokušavajući da
vidim njegov rep malo bolje.
Komšija koji je prao kola ispred zgrade trgnuo se misleći da možda želim skočiti sa
prozora. Mahnula sam mu kako bih odagnala njegovu sumlju.

¸¸Ma rep mu je kao konjski, mačori nemaju ovakve repove¸¸ pomislila sam u sebi.
Dok sam zamišljeno gledala njegov rep komšinica preko puta moje zgrade
nakašljala se. Trgnula sam se i videla da dok ona prostire veš muž je miluje po
grudima . Brzo sam zatvorila prozor i navukla roletnu.
Verovatno sam ličila na neku staru usedelicu koja željno iščekuje da vidi nešto
zanimljivo u komšiluku.
Popila sam kafu i opet otvorila prozor.

¸¸Tome ,Tome¸¸duboko sam uzdahnula¸¸ i oči su ti nekako čudne gotovo razroke¸¸.


Kakva kreatura od mačora. Telo mu je bilo debeljuškasto kao prasence ali sve
skupa, te oči , telo i rep bili su simpatični i odavali su nekakvog šarmantnog
mačora.
Bože šta pričam, šarmanti mačor, to mora da je od ove kafe, čula sam da u ovoj
današnjoj kafi ima svega samo ne kafe.
I tako dan za danom , svakoga jutra, imala sam ritual ispijanja kafe i
posmatranja Toma. Kada god bih ga ugledala primetila bih nešto novo.
Tako sam jednog jutra videla da su mu uši malo veće, sličile su više na pseće nego
na mačije, a i brkovi su mu bili predugački u odnosu na mačore koje sam do sada
videla.
Posle nekoliko nedelja ispijajući kafu proletela mi je misao¸¸ šta ako Tom nije
mačor već je mačka¸¸. Pa da, kako sam naivna, možda je mačka zašto bi morao
biti mačor. Ipak telo mu je nekako bilo krupno i muževno pa sam ipak zaključila da
je mačor .

Tom je postao moja opsesija, pričala bih o njemu svima, smejala se opisujući
njegovu pojavu i čudila se svaki put kako neke stvari na njemu nisam odmah
uočila.

Prošlo je nekoliko meseci i jednoga jutra prinoseci kafu usnama i bacajući


pogled gde je stajao Tom sa bolnim krikom umalo nisam ispustila šolju.
¸¸Nestao je zauvek, nema ga više¸¸, plakala sam.¸¸Neki glupavi čistunac verovatno
ponosan na svoje delo nije mario za malo radosti u ovom sivom gradu¸¸ rindala
sam iz sveg glasa.
¸¸Okrečio je zid zgrade i uništio mog mačora Toma¸¸.

Patila sam danima. Ni kafa više nije bila ista kao nekada.Svakoga jutra bih
podizala roletnu sa prozora iščekujuči da ga ponovo vidim umesto bele bezlične
fasade.
I gle čuda, pre neko jutro pojavio se, malo mršaviji i sa manjim brkovima ali
sa velikim osmehom na licu, kao da mi se obradovao. I ja sam njemu nedostajala,
garantovano.

Hvala, nepoznatom autoru crteža koji kapira da je Beograd za nas rodjene u


njemu nešto mnogo više od bele fasade.

Blagosloveni su oni koji lepotu vide u malim stvarima.