You are on page 1of 19

You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,


research institutes, and various content providers

Source: Зборник радова Византолошког института

Byzantine Studies

Location: Serbia
Author(s): Branislav Cvetković
Title: Прилог проучавању византијског дворског костима - ГPANATZA, ЛАПАТZА
Contribution а l'еtudе du cоstumе aulique Byzantin - ГPANATZA, ЛАПАТZА
Issue: 34/1995
Citation Branislav Cvetković. "Прилог проучавању византијског дворског костима - ГPANATZA,
style: ЛАПАТZА". Зборник радова Византолошког института 34:143-156.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=214872
CEEOL copyright 2018

Зборник радова Византолошког института XXXIV, 1995.


Recueil des travaux de l'Institut d'etudes byzantines, XXXIV, 1995

УДК 75.033.2.044: 391.2( = 773) : : 746.411.033.2

БРАНИСЛАВ ЦВЕТКОВИЋ

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЗАНТИЈСКОГ ДВОРСКОГ


КОСТИМА - rPANATZA, ААПАТZА~

У терминологији историчара уметности често се може срести


појам zранаца, који се искључиво употребљава за означавање све­
чане одежде владарки на дворовима Византије и Балкана у касном
средњем веку. Међутим, испитујући порекло и етимологију термина,
дошли смо до неочекиваног али посве занимљивог закључка. Уви­
дом у писане историјске изворе и поређењем 'с ЛИIювном грађом,
могли смо да KOНiC'l1aTyjeMo да би се даља употреба појма zранаца
као израза за одређени тип женске дворске хаљине широких рукава
и кроја морала најозбиљније преиспитати. Наиме, термин се већ
дуже време неоправдано кюристи за означавање женске одежде,

мада је, заправо, реч о сасвим одређеном типу мушког костима


о чему, каК!о ћемо показати, постоје сведочанства и у лиК!овној
грађи. 1
Термин zранаца (YPClVOC't"~Cl), заједно с истозначним термином ла­
пацас (ЛCl7tIf't"~Clt;), појављује се у писаним изворима само на Једном
месту, у данасвећ чувеном Трактату о дворски.м дocTojaHCTвu.мa Псе­
удо-Кодина. 2 Говорећи о церемонији царске трпезе, у којој значајна
улога припада великом доместику и столнику (о" \"
[LEYIXt; OO[LEG't"LXOt; ХЮ
\

/:) E7tL T~C; 't"pCl7te~LC;), Псеудо-Кодин прави кратак екскурс, описујући


као својеврстан куриозитет свог времена одежду асирскiOГ порекла
под именом zранаца, односно лапацас, која се у то време носила и
на двору византијског василевса. Псеудо-Кодин пише: "E't"L XIXL OC7tO
"~C; "Ы') ' Acrup(cuv ~МLЛЕ[IXС; ХCl't"~л&е 't"L cp6PE[LCl [LexpL XClL ты') vuv ~ClGLMcu'i,
'У ., " , - ,~ • \ ~ У' .,. , ,
ypClVCl't"",Cl I\Eyo[LEVOV, 07tEp XIXL cpOpEL О I"'(ЩLI\е:Ut; ~VEU ",CUV1jt;, ou XpE[LCl[Le:VCl 't"Cl
[LIXV(XL7. aL~xoucrL [LeXPL XIXL ОСcr't"РClуослcuv. 1.1 a~ cp6PE[L1X XClL ты') &pX6V't"CiJ'i

1 Најновији рад о костимима по Трактату Псеудо-Кодина, Е. Piltz, Le


costume off.iciel des digniltaires byza[1trns а l'epoque PaJleo1ogue, Up,psa1a 1994.
;2 Спис је трипут издаван: Georgius Codinus Kuropalatus, ПЕР! "WV oq)qnx(cџv
"OU 7tоЙ,<х"lоu Кыvcr"<хv,,tvоu7t6ле:ы<; Х<Х! "wV oqxptx(<o>v -r'ijt; (LЕусХЛ"I)<; еХХЛ"I)crl<хt;, ОО. 1. Goаг
Pai"is 1648; Pseudo-СоdiПUi:l, De оffiси.s aulae byzantinae, ed. 1. Bekker, Bonnae
1839; Рseudю-КоdtIJЈОS, Traite des Offi,aes, ed. Ј. Verpeaux, Paris 1966!. Такође
cf. А. СтаЬат, Pseudo-Codinos et lев ceremonies de la Соиг by:zm:tine !!Ји
XIV' siecle, in Aгt et societe а Byzalnoe SOUS les Paleologues, Vешsе 1971,
193-221.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

144 Бранислав Цветковић

ёX:X(}"1"O~ gXOU(}"~V Еп' <iaE:~(J(<:; tpOP€~V, 1tл~v E~<U(}"[Levov, 1"blV [L(J(v~x[<uv E[L1tE:1t't)"([L€v<uv
"
OV1"()}V ".,., " "" ' d , . R ." -., - , .,.
про<:; 1"'t)v ~()}v't)v 01t~(}"V'€v. X(J(~ О [LE:V О l-'(J(cr~l\e:u<:; ({JOP€~, X(J(I\E:~1"(J(~ ,,(P(J(V(J(1"~(J(,

<1><:; E:~P~1"(J(~, 1"0 ае 1"blV &'pX6V1"()}'J Л:х1tОС1"~(Ј(<:;. "Оп()}<:; ае, &а't)Л6v E(}"1"~. X(J(L ot [Lev
&лло<:; &pXOV1"€<:; об1"Щ. 1"OU [L€"(ОСЛОU ае aO[L€(}"1"[Xou X(J(L (J(U1"OU 1"OU1"O tpOpOUV1"O<:;
E~()}(}"[LeVov Х(Ј(1"Ot 1"ОО<:; &ЛЛОЩ, 1"0 [L€V gv 1"blV 1"OU 1"O~OU1"OU Л(Ј(1tОС1"~(Ј( [L(J(v~x[<uv
ёv~ E[L1t€1t't)"([Lev()}v, 1"0 ае g1"E:POV xpe[L(J(1"(J(~ 1"~[L~<:; gVE:X(J(, E1t€L 1"OU ~(Ј((}"~ле()}<:; XIXL
&.[Ltp61"€p(J(, <1><:; E:~P't)1"(J(~, xpe[LIXV1"(J(~.3 Псеудо-Кодинов опис пренет је с
пословичном прецизношћу и у познати Диканжов Глосар, где се за
гранацу каже да је "vesit~si!mperatoria, чuат sic describit Codinus" ,4
а да је лапацас "vestis Ргосегат Byzantinoгum ... const,ricta 'manica,
quia, inquit таniсае erant strictae et in zonam impactae", док "at Mag-
ni Domestici Lapatzae altera manica, honoris с ausa , libere pendebat,
сит altera ut caeteroiгum Pгoceгuт constricta esset".5
Према подробном опису који је до нас дошао у грчком извор­
нику И преIЮ два превода (на латинском и франц)'lСКОМ), може се
лююстећи елика о изгледу одежде која ,се у Византији носила
у првој половини XIV века, а коју Псеудо-Кодин назива ,,(P(J(VOC1"~'X
и Л(Ј(1tОС1"~'Х<:;. Гранацу, чије је порекло Аеирско краљевство, Нlосио је
византијски цар без појаса (&VE:U ~~v't)<:;), тако што су рукави хаљине
слободно падали допирући до глежњева. Исту врсту одежде имали
су :право да носе и дворски достојанственици (X(J(L 1"blV &'pX6v1"()}V), али
са пој аоом и то тако што су висећи рукав и позади морали бити
прикачени за појас. Одежда је називана гранацом када би jle носио
византијски цар, а када би је носили дворски чиновници зва:на је
лапацас, но, Псеудо-Кодину није познато из ког разлога. Најзад,
једш-LO је велики доместик имао право да носи лапацас на посебан
начин, 'с једним рукавом заденутим за појас, док би му други у
знак почасти слободно падао.
Июю је опис ове дворске одежде код Псеудо-Кодина веома
прецизНlО дат, не остављајући места сумњи у њен могући изглед,
потоња иоториографија је различи'l1O тумачила 'Облик и намену
гранаце. Гра:нацу посебно одликују, пре свега, дуги ВИЈсећи рукави
који се могу везати за појас. Из тога даКaIЮ произлази да су
рукави представљали заправо украс ове ношње, јер ,се кроз њих
нису провлачиле РYlке. Из наведеног цитата је ието тако јасlЮ
да је реч о мушкој одежди коју су носили византијски василевс и

з Грчки изворник донео је у превод,у Ј. Verpeaux, последљи издавач


Трактата: "Ajooto[1jS qu-un des vetemenms pI1OIV1ilent dte Ја 'I101y1a1Uvedes Авзу'гienз et
c'est ma1intenu еп usage jusqu'aux етрегеитв' 'actuelis; оп l'арреllе granatza;
l'етрегеиг 1е porte ,заns ceinture; зез manches pendent et descendent jusqu' а Ја
сћеУЈllе; се costume, сћачие dJi!gnlitaire а 1е dirоИ de 1е ротег, maiJs вJVес се1п­
ture, 1ез mancl1!es etant раг dеггiеге fixees а 1а ceintитoe. Се vetemenrt, porte ра;г
1"ешрегеиг, ,est арре1е, (юmmе ЫаЈ Не ,dit, gгапаitz'Щ раг les 'аЈгсlюпtes, laipaJtzas.
Рouг qu,el1eI1atson ? ое1а est ОЬБсиг. Lеsаuvгеs di.gni;tatres lе poгt:eIJJt ,ainsi, mais
роиг le grand do:mestique, qui 1е POiI'te aVlec ceinVuiI1e oomme 1esalUtres, Ј.е
lapaJtzas а uned:es manches fixee а 1а оеinrtJuге, l'aJUvre рend еп maJrque d'ооlnПeuг,
pl.!Jisque c'estle propre ,ае l'етреЈЈеиг, cornme iI1 ,а еМ dit, d'avoilr lев dleиx
тапсћез pendentes", cf. PseudJo-Коd:iпоs, T1raite !оез Offioos, 2118, 29'--30; 219, 1-21.
4Charles du Cange, GIossarium а;dsсгiрtогеs med:~ae et infimaJe graecitaJtis,
ed. СОШ~glе de FraInCe, Paris 1688, с01. 265.
• Du Cange, Glossarium, со1. 789.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог ПРОУЧЗf,ању византијског дворског костима 145

његови дворски достојанственици. Захваљујући, вероватно, грешкама


у превођењу и непознавању ликовне грађе, Ж. Еберсолт је био
први аутор који је у гранаци видео женску одежду, неоправдано
сматрајући да је реч о хаљини византијских царица са широким
рукавима. 6 Слично је поступио и А. Грабар без разлога препознавши
гранацу у одежди Теодора Метохита с његовог мозаичког портрета
у манаегиру Хори у Цариграду.7 Еберсол'l\ОВО тумачење гранаце
преузеће потом С. Радојчић,8 Ј. Ковачевић 9 и К. Николеску,10 а у
међувремену оно ће постати широко прихваћено у историографији l1
иако, ш'l1O је посебно занимљиво, термин гранацај лапацас не фигу­
рира ни у једном ширем стручнюм прегледу.12
Истини за вољу, израз гранаца се није међу стручњацима
сасвим оДомаћио као једина одредница за опис одежде дугих, ши-о
роких рукава на портретима владарки, јер један број аутора за ту
сврху употребљава или какав неутралан појам или пак неки други
израз.13 С тим у вези веома }е занимљиво уочи'ги да су термини
2ран.аца и лаnацас, премда истог значења, у ·стручној литератури
различито коришћени. С једне стране, појму гранаца придавано је
сасвим супротно значење од оног какво се описује код Псеудо-

6 Ј. Ebeтsolt, Les artssomptua·iJгesde Byzance, Paris 1923., 122-124.


7 А. Grabar, La peinture religieuse еп Bulgarie, Sofd'a 1'928, 30.5.
8 С. Радој"Ч.и1i., Портрети српских владара у средњем веку, Скопље 1934,
36, 45, 51, 53, 54, 57, 59, 65, 83.
9 Ј. Кова"Ч.еви1i., Средњовековна ношња балканских Словена, Београд 1953,
28, 39--40, 44--46, 50--51, 59, 64, 93, 190--192, 266--267.
10 С. Nicolescu, Costumul de cигte in tarile гоmапе (эес. XIV-XVIII), Bu-
сuгщ;ti 1970, 12-14, 94, 102, 171-172, Ш5-1М; К. Nikolesku, Dvoгski kostim
Rumunije od ·XIV do XVIII veka, Beograd 1969, 14--16, Ьг. 24, 25, 34. За влашко­
-молдавске портрете cf. N. Jorga, Domndi гorn.ani dupa poгtгe1!e :;;} fres·Qe contem-
рогanе, Sibtu 1930:.
11 Г. Ваби1i., Владарске инсигније кнеза Лазара, in О кнезу Лазару, Београд
1975, 67, н. 12; Ц. Гроздаиов, д. ЋОР7Саиов, Историјски портрети у Полошком
(I1), Зограф 15 (Београд 1984) 89; З. РаСОЛ7СОС7Са-Ни7СоловС7Са, О ктиторским
портретима. у цркви ~BeTe Богородице у Кучевишту, Зограф 16 (Београд 1985)
43; llcTa, О владарским портретима у Љуботену и времену настанка зидне
декорације, Зограф 17 (Београд 1986) 46; Г. Ваби1i., Краљева црква у Студеници,
Београд 1987, 182, н. 494; В. Тоди1i., Грачаница. Сликарство, Београд-Приштина
1988, 171; исти, Старо Нагоричино, Београд 1993, 118; С. Марјанови1i.-Душаии1i.,
Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV' века,
Београд 1994, 49, 86, 130; С. Grozdanov, D. BardZieva, SlUir ЈоеБ portraits ·des рег­
sonnalges histo'l.'lques а Kurbinovo, ЗРВИ 33 (Београд 1994) 77.
12 А. Racinet, Le Созtшne historique, PariIs 187:6; М. G. Houston, Ancient
Greek, Rошапand Byzantin1e Costume, London 1936; А. RоэenЬетg, Gescћicble des
Kostiims 1, НегНп; R. Н. Кеmрет, А Нiэtогу о! Сostuше, New York 1963;
Историја примењене уметности код Срба, 1, Београд 1977, в. Index, Одежде,
408; R. Т. Wilcox, Тће D.ictiОIr!Ш'У of Oostume, London 1979; Р. Vasic, Ode10 i
aruzJe, Beograd 1992..
13 А. Ваcuлиев, Ктиторски портрети, София 1960, .passim; Т. Velmans, Le
portrait d.ans l'aIГ1: des Paleo1ogu1es, in Aгt et societe а Byzance soU!s les PaleoIo-
gues, 91-148; В. Ј. Ћурu1i., Византијске фреске у Југославији, Београд 1974,
раЗБiш; Т. Spatharakis, Тће Port'l'ait јп Byzan1in·e i1lumiтated МаlI1uscЩ:э'ts, Leiden
1976, passim; Сћ. Walter, Тће iсоnogщърhikаl Sources for Ље Coгonartton of Mi1u-
tin :md Simonida at Gracoo.ica, јјп Византијска уметност почетком XIV века,
Београд 1978, 183, једноставно каже да "Милутин носи сакос", а да Симонида
"преко тунике носи плашт".

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

146 Бrpанислав Цветковић

-Кодина, док еу појму лапацас понекад проналажени исправни ана­


логни примери у ЛИIювном материјалу. Тако је Ј. Ков ачевић , с
једне стране, под rpaHaI.JpM подразумевао женску одежду широког
кроја и веома широких рукава, али је зато с правом указао да се
одежда под називом лапацас, с рукавима заденутим за појас, по­
јављује и у српском средн:ювекювном живопису :на примерима из
Беле Цркве каранске и Жиче. 14 Исто тако, Г. Томовић је недавно
у одежди жупана Пе'l1ра Брајана из Карана исправно уочила опис
к'Остима из Псеудо- Кодиновог Трактата, али ипак не употребивши
при том термин лапацас. 15 Гранацу и лапацас у својој знаменитој
студији о средн:ювек'Овн!Ом и византијском костиму с:поменуо је и
Н. П. :К;OIндаков, истакавши да Псеудо-КодИiНОВ опис ове одежде
представља значај ан историјски податак. 16
Намера ове ,студије је да покаже шта би заправо могла бити
гранаца (лапацас), како би требало да изгледа и да ли постоје
сачувани прикази ове одежде у савременом сликарству Византије и
Балкана. На првом месту .треба указати на чињеницу да изворно
тумачење ове одежде очито стоји у директној супротности с тумаче­
њима датим у модерној историографији. Док се код Псеудо-Кодина
ГIOвори о мушком костиму дугих, висећих рукава К!оји су на визан­
тијском двору облачили цар и његови дворјани, у једном делу
стручне литературе под истом од,еждом се подразумева превасходно
врста женске хаљине широких рукава. Стога ће у раду подаци из
писаних извора бити упоређенис ликовНiОМ грађом, што је метод
који је, управо поводом Трактата Поеудо-Кодина и његовог односа
према византијском дворском церемонијалу, предложИ!о још А. Гра­
бар.17 До погрешне интерпретације израза гранаца и лапацас ДОЈЈа­
зило је ПОСТiепено и очито услед недовољног познавања ликовне
грађе .у времену између два светска рата. Неопрезним преузимањем
Еберсолт'Ових тумачења, без накнадне провере код Псеудо-Кодина
и поређења у лик'Овном материјалу, научна заблуда о изгледу и
намени гранаце трајала је све до данас. То, у ствари, није први пут
да се у визаНТОЛOIIIк'Ој терминологији појави израз који је погрешно
тумачен и коришћен. Довољно ј е као пример навести случај тер··
мина скараникон (crXIXPOCV~xov), за који је један бр'Ој научника сматрао
да 'Означава врсту дворсК!ог Кlостима,18 док напокон ниј е утврђено
да се ради о врсти дворске капе, на к'Ојој је био насликан П!ортрет
византијiСКОГ цара. 19

14 Ковачевuћ, 'О.С., 263.


15 г. Томовић, "у држави Немањића, Историја Т. "Ужица (до 1918), 1, Т.
"Ужице 1989, 137-139.
16 Н. П. Кондшсов, очерки и заметки по истории средневекового искусства
и культуры, Прага 1929, 267~68.
17 Grabar, PlSerudo-СоdtпlOs etIes ooremOll1~es dre la COruT Ьуzа1ntшпеаru XIV'
s.1ecle, 202, 212, 219~22H.
18 N. Р. Kondakov, Les oostumes orientarux а la оош' Ьу~а11l1:јпе, Byza>ru1Jion 1
(Bruxel1es 1924) 16-18; id., Очерки, 189, 238-239; М. КаШШШJi, Портрет, Камена
Dткрића. Студије D уметности Србије у средњем веку, Београд 1978, 11.
19 А. Р. SmiПlO17, Qu'est-ce que lе crxQ(P&.v~XOV?, Byzanrtion 1 (19'24) 726; А.
Grabar, L'Emrpereur dans l'art byzarntin. ~echerches srur l'alrt оИilсilеl de l'empire
d'ortent, Pari!s 1Ю6., 2:2'-23; St. С. Caratzas, Вyzantinogermanica (kalpanos -

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог проучавању византијског дворског костима 147

Псеудо-КюдИlЮВ податак о асирском пореклу гранаце чини се


исправним, јер је још Кондаков запазио да се изразу ЛQ(7t&'t"~!ХС; мшке
наћиетимолошко обј ашњеН>е у персијско-арапсК!ој речи liЪiis, labasa
(корен l-b-s), lюја 'Означава одежду или униформу уских дугих ру­
кава. 2О Како ,су оријентални а посебно персијски утицаји на моду
у Византији условили и њихово продирање на словеНЈСКИ Балкан,
далек:е одјеке персијских, односно шире ист'Очњачких утицаја пред­
ставља и позна'I10 л.uбаде, део српске грађанске ношње у XIX и
почетком ХХ века. 21 Занимљиво је, када је реч 'о пореклу термина
ЛQ(7t&'t"~Q(С;, указати на податак из Диканжовог Гл.осара да је "vox, ut
censet Goarus, confecta ех duabus Syriacis, Lappa et Tzach" ,22 али
ни Диканж, ни Гоар не дају ближе податке о 'Овим сиријским изра­
зима, који би у том -случају морали припадати арамејском језику,
што НЈе стоји, јер је реч Tzach (цах) јермеНЈска по пореклу.23 За
разлику 'Од термина лапацас, теже је проникнути у етимологију речи
гран.аца, мада је због сугласничке групе ts, tz (ц) разложно претп'О­
ставити да је и овде у питању јерменско порекло. 24 УКiOлико етимо­
лошка истраживања буду указала на Јерменију, биће јаснија појава
ЛИIювних приК!аза гранаце на појединим минијатурама у киликијским
рукописима ХIП века, о чему ће бити речи даље.
у сваком случају Иiсточњачко :порекло одежде под именом гра­
наца/лапаца:с је НЈесумњиво. Приказујући ношњу на зидним сли­
кама, Иlюнама и миниј атурама, среДI-ыовековни сликари су били
веома доследни, остављајући на тај начин вредна све.цочанства о
начину одевања свог времена. Историј ска тачност представа ношњи
у средњовековном сликарству нарочито долази до изражај а на при­
мерима приказа источњака. Сликајући сцене с лиК!овима Иiсточњака
средљовековни сликар је такве фигуре одевао у нюшњу специ­
фичног кроја, облика и боје как'О би их посматрач могао лако разли­
ковати од ликова Византинаца или Римљана. Кључни детаљ којим
се Иiсточњачка ношња раЗЛИlювала од аНТИЧКiе или сувремене био

Byzantinlirsche Zвirtschгift 47 (1Эб4~ 312'6-3\3121; Pseudo-Kodinos, Traite


Q")(O(POCVL)(OV),
des Offiioes, 14·5'-146, 152-164, 19<5" 3·012, 2119-2г.;ю; G. ВаЫс, L'iconograJphieoon-
stantinopolitaine de 1'Acathiste de 1а Vierge а Cozia (Va1achie), ЗРВИ 14/15
(Београд 1973) 183-184, п. 44.
20 Кондаков, Очерки, 267-268; А. Si!eingass, Оomрrеhепsi'Vе РетsiJап-Еn,glish
Dictionary, London 1930; Т. Muftic, Arapsko-srpskohrvatski rjecnik, П, Sarajevo
1964, 3,107; Х. К. Баранов, Арабско-русский словаръ, Москва, 1984, 711.
21 Љ. Бељкашuli, Оријентални
елементи у ношњама балканских Словена,
Etno10ski preg1ed 4 (Beograd 1962), 98-103; М. Вuтковuli-Жuкuli, Либаде,
пример оријенталних утицаја у српској грађанској ношњи, Новопазарски збор­
ник 13 (Нови Пазар 1989) 153-163.
22 Du Cange, G1ossarium, с01. 789.
2~ На овај податак указала ми је колегиница Јелена Ердељан, на чему јој
и овде захваљујем. Етимологији појмова гранаца и лапацас ваља, међyrим, по­
светити поеебно истраживање.
24 Уп. Толковый Словарь современного Армянского языка, 1, Ереван 1969.
За нека будућа истраживања занимљиво је запазити да је у тестаменту Радо­
сава воцемилића из Приштине из 1438. го\Цине био cnоменУ'!' "granazo10 unо
vermiglio de grana", очито врста одевног горњег предмета, cf. Testamenta notaria,
Historijski arhiv и Dubrovniku, наведено према Д. Стојановиli, Тканине, Историја
примењене уметноети код Срба, 1, 285.

10'

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Бранислав Цветкопић
148 ---------------------_._-_ ... _----._----_. __... _-_. __ ._.

је заправо преклоп на zруди.м.а, мотив преузет из моде тадашње


сасанидске Персије и Арабије, али знатно старијег азијског по­
рекла. 25 Одежда с преклопом на грудима редовно је приказивана
било да је илустрован догађај из Египта или пак Блиског Истока.
Такву источњачку одежду налазимо у сцени Апостол Филuп 11
eTUOnC1CU p1Lзничар у Дечанима из 1346/7. године,26 сцени с египат­
ским стражарима из циклуса о Прекрасно.м Јосифу у Св. Софији у
Охриду око 1350. године2 7 и сцени Христос пред Пилато.М у Мар­
ковом манастиру из осме деценије XIV века. 28 3аним,љиво је уочити
да је у источњачК'ој одежди био приказан и патрон MapК'oВioг мана­
стира св. Димитрије, насликан као коњаник у лунети над западним
порталом. 29 Управо овај пример поуздано сведочи о источњачкој,
тачР.:ије персијској провенијенцији одежде с преклопом на грудима,
јер се она може уочити на великом броју ликовних представа вла­
дара у :иранској уметности а посебно на приказима персијских ко··
њаника у минијатурама какве су, на пример, оне из чувеног рука··
писа Шахна.ме. Сличност иранских коњаника и св. Димитрија из
лунете МарК'овог манастира иде до детаља какви су облик лука и
тобоца за стреле, који прецизно сведоче о снажном источ:њачком
утицају на изглед овог коњаничког портрета. 3О Ис'Гочњачки утицај
у моди Византије и Балкана у XIV веку потврђују и одеЖД1е с пре­
клопюм на грудима у које су одевена попрсја Симеона Син:ише,
Душмана и Урошица на Лози Не.мањић.а у Дечанима из 1346/7.
године. З1
Преклоп на грудима присутан је и у кроју гранаце, на шта су
већ указали неЮ1 ранији истраживачи. 32 Гранацу је заправо могуће
без већих проблема идентификовати у споменицима средњовековно!'
сликарства, јер је реч о заиста карактеристичној врсти одежде са
слободно висећим рукавима К'оји, уколико су заденути за појас,
постају варијанта К'остима под називом лапацас. Такваое 'Одежда
битно разликује од 'Осталог костима који се може видети у ликов­
нам материјалу Византије и Балкана из ХПI и XIV века. Најјасније
сведочанство источњачког порекла одежде висећих рукава пред­
стављају веn споменуте киликијске минијатуре, од к'Ојих посебну
пажњу привлачи тзв. Ј ева7{ђеље краЉl1че Керан које се чува у

25 Kondakov, Le8 costumes ol'ientaux а 1а corur byzantitJJe, 7-49.


Ђ. БОШ1Совlln, В. ПеТ1швun, Манастир Дечани, П, Београд 1941, 43, Т.
26
LXXXI, CCXLVII. Одличну репродукцију у боји доноси М. Блаzојевun, Србија
у доба Еемањића, Београд 1989, 182.
lJ7 Ц. Грозданов, Охридско зидно сликарство века,
Охрид 1980, 95,
XIV
сл. 64-65, цртеж 24; Историја српског народа, 1,
1981, 657.
Београд
28 Л. МиР1Совиn - Ж. Taтun, Марков манастир, Нови Сад 1925, сл. 59.
29 В. Ђуриn, Марков манастир - Охрид, ЗЛУМС 8 (Нови Сад 1972) 137,
сл. 1; Историја српског народа, II, Београд 1982, сл. 3"
20 D. Talbot-Rice, Star.a uшеtnоst centralne Azije, Beograd 1968, 84-86, 81.
70, 179; А. Godar, Umеtrюst Irana, Beog:rad 1965, 28, 52, 157, НЮ, ,51. 93" 103.
~1 Радојчun, о.с., 58; Ковачевun, о.с., 18; Блщојевun, о.с., 18, 188 (репродук­
ција у боји).
32 То.мовиn, О.С., 137-139; Ковачевun, о.с., 263.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог проучавању византијског дворсксг костима


149

Јерменској патријаршији у Јерусалиму, Cod. 2563.33 Минијатура


на 1. 380 представља породични портрет киликијског владара, краља
Лава IП из 1272. године, на којој је приказан са супругом и децом
док клече у молитви испод представе Деисиса. Занимљиво је за­
пазити да су само краљева мушка деца приказана у одеждама са
слободно висећим рукавима, док девојчице носе дугачке велове­
-огртаче.

Класичан пример одежде коју Псеудо-Кодин означава појмом


лапацас сачуван је у српском средњовековном сликарству и све­
дочи о потпуном прихватању моде византијског двора. Реч је о
одежди коју на ктиторском портрету из 1341/2. године носи жупан
Петар Брајан у својој задужбини, Белој Цркви каранској.34 Жупан
преко доње беле кошуље узаних рукава носи дугу roрњу хаљину,
прекрштену на грудима, са висећим рукавима КЈОји су позади, на
леђима заденути или завезани за појас. Жупанова горња хаљина је
од пурпурне тканине са златотканим цветним и животињским моти­
вима и опшивена је златном траком. 35 Петар Брајан је носи са
скупоценим металним племићким појасом,
је управо онако како
налагало правило изнето у Псеудо-Кодиновом Трак.тату. Занимљиво
је запазити да је Ј. Ковачевић у својој књизи 'о ношњама жупанову
одећу на једном месту исправно означио термином лапацас,36 али је
на другом месту исту одежду назвао "неком врстом оzртача или
шубе".37
О широј прихваћености овог византијског К'остима на просто­
рима Балкана речито сведоче и портрети ИС'I10ријских личности из
једног бугарског споменика, мауз'Олејне црквице Св. НИIюле код
села Станичења (данас на територији Србије).38 Властелин Констан­
тин у ктиroрској композицији и двојица племића насликаних на
западном зиду наоса одевени су у одежде типа лапацас, идентичног

краја, облика и материјала и с рукавима заденутим за појас као


на портрету каранског жупана. 39 Лапацас се такође може видети
и у Богородичиној цркви У Пећи, осликаној за српског архиепископа
Данила II до 1337. године. 4О На западној страни ,северозападног
ступца насликана је фигура св. Јакова Персијанца, упадљиво семит-

:'3 А. СтаЬаг, Uпе pyxide en ivoire а Dumbarton Oakis. Quelques notes зиг
l'art profal1e pendent les dernieres siecles de l'Empire byzantin, ПОР 14 (Washing-
ton 19'60) Fig. 14; А. Patrik, Aлnеnian National Costume, Yerevan 19ВЗ, 20,; А.
reaopKia1l, АРМЯНСI(ЗЈ1 миниатюра. Портрет, Ереван 1982, 13. Сличне одежде
MOry се уочити на пар других рукописних минијатура, cf. ibid, 14, 16, 23, 35.
34 Ковачевun', о,с., Т. XVIII; Блazојевun', о.с., 181. За Белу цркву уп. М.
Каша1lU1l, Бела Црква Каранска, Старинар 4 (Београд 1927/28) 13-103; Г. Бабun',
Портрет краљевића 'Уроша у Белој цркви каранској, Зограф 2 (Београд
1967) 17-19; Ћуриn., Византијске фреске у Југославији, 00,211; Томовиn., о.с.,
125-147.
35 Најтачнији опис доноси Томовиn., о.с., 137.
36 Ковачевuh, о.с., 263.
37 Idem, 42. "Шуба" није хаљина, већ врста огртача са пуштеним рука­
вима, развијена из кафтана, cf. Wilcox, О.с., 53.
38 С. Габелuh, Прилог познавању живописа цркве Св. Николе код Стани­
чења, Зограф 18 (Београд 1987) 22-35 (са литературом).
30Idem, 25-28, сл. 4, 6-7.
40 Cf. Архиепископ Данило II и његово доба, Београд 1991.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

150 Бранислав Цветковић

ске физиономије с типичним арапским турбанiOМ на глави; има


доњу кошуљу узаних рукава црвене боје, а преко ње бео лапацас,
преклопљен на грудима са златотканим рубовима и дугим рукавима
заденутим на леђима за широки црвени пој ас. 41 На источној страни
истог ступца насликан је св. Никита, одевен у сиви лапацас без
преклопа, с ОП'I10ченом траком око врата и с рукавима на леђима
заденутим за појас. 42 Сличан лапацас донео је Ј. Ковачевић у
цртежу идентификујући га као одежду са фреске из Љеснова. 43
Одежду с преклопом на грудима и оба висећа рукава без појаса,
коју Псеудо-Кодин назива гранаца, налазимо на фигури младог
племића у сцени Сабора св. Симеона Немање и Св. краља Мuлутuна,
насликаној насвццу западног травеја храма Св. Димитрија у Пећи. 44
Реч је 10 костиму Идентичног кроја и изгледа какву смо већ имали
на примерима из Карана и Станичења, с преклопом, златним тра­
кама на рубовима и од тканине извезене биљним мотивима. У
Св. Димитриј у, У оквиру владарске композиције на јужном зиду,
такође постоји одежда КЈојiQМ се бавимо у овом раду. На фигури
принца приказана ј е раскошна горња хаљина црне бој е украшена
златовезом, с прооеченим рукавима заденутим на леђима за танак
метални поЈас. 45
Исто тако, у гранаце 'су одевени штафажни ликови у сцени
Беz у EzиnaT у Матеичу, као и у илустрацији 5. кондака Акатиста
у Дечанима. 45а Гранаце носе и поједини ликови у сцени 10.. икоса
Акатиста и у Руzању Христу, као и Понтије Пилат у сцени Пилат
пере руке, у храму Св. НИIюла Орфанос у Солуну.45Ь
Гранацу је :могуће препознати и на две миниј атуре ватиканског
преписа Манасијевог л етоrщ:са , украшен!Ог за бугарског цара Јована
Александра у петој деценији XIV века,46 као и у рукопису српске
Александриде, данас у Народној библиотеци у Софији, на минија­
турама које су могле бити рађенесредином XV века али КЈоје по
свој прилици понављају старији предложак. 47
Репрезентативни примери одежде која се моте препознати као
византијска гранаца, OДHOCНiO лапацас !из Трактата о двOPCKUМ до­
cTojaHcTвuмa Псеудо-Кодина, сведочанство су на оонову кога се
оправдано може закључити да је ова врста византијског дворског
костима неоспорно била у употреби у првој половини XIV века и

41 Ковачевun, О.С., сл. 187; В. Ј. Ђуриn, с. Ћирковић, В. Кораћ, Пећка


патријаршија, Београд 1990, 161, сл. 98.
42 В. Р. Петковun, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског
народа, Београд 1950, 252.
43 Ковачевuћ, О.С., 186 (могућа је погрешна идентификација).
44 Пећка патријаршија, 201, сл. 128 (са старијом литературом).
45 Idem, 204-205, 346, сл. 130 (са старијом литературом).
4" G. Millet, La peinture dru Moyen age еп Yoru:gosi1avie, IV, Pa'ris 1969, Pl.
34, Fig. 69; Бошковun-Петковuћ, Манастир Дечани, 11, Pl. OCXLIV, CCCXXXI, 1..
4Sb А. Зvуу6nоvлоv, 01 'l"щхоурос<р(е:<; 'l"OU 'АУ(О1) NLХОЛ!ХО1) Op<p!Xvou 0e:crаОСЛОV(Х1)<;,
'A81jvOCL 1964, 7t(v. 48, 51, 53; А. TmTovelr"lOv, О ~roypoc<pLx6<; 8Lосх6аfLЩ '1"01) АУ(О1) NLхол!Хоu
Op<pocvou а'l"1) 0е:ааОСЛОV(Х1), 0е:ааОСЛОV(Х1) 1986, 7t(v. 37, 56.
46 Сцене Проzон jepeТUKa и Смрт цара Петра, cf. 1. Dujcev, Mi!nijature Ма­
nasijevog retopisaJ, Softij,a 1965, сл. 37, 62.
47 Сцене Александар на престолу и Александрова коњица, of. Ј. Макси­
мовиn, Српске cpeдњoBeKoBНie минијатуре, Београд 1983, 48, 75, 131, сл. 67, 69.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог проучавању византијског дворског костима 151

на дворовима владара и властеле у Бугарсroој и Србији. Значајно


је уочити да наведени примери из ликовне грађе не прелазе 1360.
I1Oдину, одноано време Iюначне редакције Псеудо-Кодиновог Трак­
тата, што значи да Трактат о' двО'рски.м. дО'стО'јанствu.м.а Псеудо-Ко­
дина сасвим ОДIювара примерима из споменика, а тиме и обичајима
одевања у првој половини XIV века.
Нарочиту пажњу, међутим, привлачи Псеудо-К!одинов податак
по коме ј е на византијском двору велики доместик имао право да
на специфичан начин носи костим лапацас, с једним висећим рука­
вом у знак почасти а с другим заденутим за Iюј ас као код осталих
дворских достоdанственика. За ову би се одежду могла везати одора
племића насликаног у пратњи краља Милутина у сцени Божun'не
xu.м.He, 'са лунете портика улазне куле у манастиру Жичи из
1309-1316. године. 48 Још је К!ондаков указао на велики значај
Псеудо-Кодиновог описа гранаце за познавање историјских прилика
у Византији почетком XIV века. 49 Гранаца је, како смо показали,
врста костима која се на византијском iЦBOPY могла да носи на три
различита начина у зависности од тога да ли је облачи василевс,
велики доместик или остали дворски чиновници. Тиме је посебан
значај придат титули великог доместика, будући да је на овај
начин постављена између царске и 'СВlИх других титула у визан­
тијскюј ДВОРСlюј хијерархији. Ово је веома занимљив моменат ако
се узме у обзир да је Псеудо-Ко:цинов Трактат у науци датован у
1350-1360. годину (мисли се на коначну редакцију) и приписан по
имену непознатом високом дворском чиновнику из круга самог
Јована VI Кантакузина. 5О Стога се поставља питаН:>е због чега је
у Псеудо-К!одиновом Трактату истакнута ,само титула великог до­
местика, односно, због чега је само велики доместик имаО' право да
носи специфичну вариј анту гранаце и то у знак пО'части, какО' пише
Псеудо- К!одИ1Н.
Имајући у виду чиљеницу да је Јован Кантакузин, као нај­
утицајниј аЛiИчност у Византиј ском царству, носио управо титулу
великог ,цоместика више од тринаест година,51 могуће је претпо­
ставити да се иза наглашаваља ове титуле крије можда сам Канта­
куэин, желећи да и у дворском церемонијалу неким спољним зна­
ком укаже на своју заиста изразиту политичку улогу.52 Као нај-

48 Б. жuв-ковuћ, Жича. Цртежи фресака, Београд 1985, 40. Такође, cf.


М. Кашанuн, Ђ. Бош-ковuћ, п. Мијовић, Жича, Београд 1969, 38-39, 40, 192-
193; В. й. ДЖУРU'Ч., Портреты в изображениях рождественских стихир, Сбор­
ник статей в честь В. Н. Лазарева, Москва 1973, 244--253.
40 Конда-ков, Очерки, 267; Рэеudо-~оdi.пО!g" Тгаiltе дев Оffiюеs, 218<, 29-3.0;
219, 1-21; Piltz, О.С., 15 et paJSsim.
50 Verpeaux, TrtaJited'es Offices, 39; Grabar, Pseudo-СоdliпiOlS et les ceremomes
de la CourbyzalIJ.tine a:u XIV· siecle, 193-221; г. OCTPOZOPCKU, Историја Византије,
Београд 1969, 444.
51 Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332-1391), Београд 1993, 117-118.
~2 Ibidem, 44--126 и др. Намеће се претпоставка није ли можда посебна
улога Кантакузина, обележена специфичном одеждом, могла бити одјеком
сасвим конкретних догађаја. Псеудо-Кодин тумачи посебну врсту лапацаса
коју носи велики доместик изразом његове нарочите части. Стога, умесно је
запитати се да ли је састављач Тра-ктата имао на уму некакву одређену по­
част, јер би се у том случају наглашавање титуле великог доместика могло

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

152 Бранислав Цветковић

ближи пријатељ цара Андроника IП Палеолога, Кантакузин је за


време његове целе владавине имао одлучујући утицај упркос рела­
тивно скромној титули коју је носио. Титула великог доместика
првобитно је заузимала шесто место на званичној листи дворских
звања,53 али ју је по доласку на власт Андроник IП Iюстанио на
четврто, дакле, одмах иза царских титула деспота, севастократора
и кесара. М На овај начин, цар је Кантакузину свакако учинио ве­
лику част. 55 Уколико је посебна варијанта гранаце била резултат
истакнуте улоге великог доместика Јована Кантакузина као држав­
ника, онда је могуће да ј е 'Он сам или неки његов блиски следбеник
непосредно утицао насастављача Трактата о двOpCKu.м. достојан­
ствшю Псеу,цо-Кодина. Како Псеудо-Кодинова дигресија о гранаци
и лапацасу веома подсећа на интерполацију, истичући саму титулу
великог доместика, њоме се на један сасвим занимљив начин осве­
дочу је водећа улога Јована Кантакузина за време владавине Андро­
ника ПI Палеолога.
У сликарству XV - XVHI века постоји заиста велики број
представа одежди с висећим рукавима, али треба имати на уму да
се у овом касном периоду више не може говорити о гранаци. У
овом раздобљу најчешће се среће кафтан,56 врста горњег огртача
који је такође источњачког порекла, с копчањем под грлом и шире­
њем на доле. Од кафтана су се потом развили постепено дугачки
огртачи, какве у РУ'сији у XVH и ХVПI веку представљају "шубе".
Класичне кафтане од дебелог материјала могуће је видети у сцени
Оnела Саве II над
његовим гробом у храму Св. апостола у Пећи,
на слоју 'из века,57 а у средњовековном живопису већ на
XVH
портрету властелина Петра из Каленића из сса 1417. године. Реч
је о потпуно развијеном облику каф:гана чији је прецизан опис
дао још Ј. Ковачевић: "nлашт-оzртач, који се закоnчава испод zрла,
боzато пада до zлежња, u.м.a дуzачке рукаве са npoceц.u.м.a испод
пазуха, и отворен је спреда ради лакшеz корачања".58 Кафтане ове
врсте носе и све приказане личности на миниј атури са Есфигменске
повеље, осим деспота Ђурђа који носи сакос и плашт. 59 Реч је

довести у везу с регентством Јована Кантакузина након изненадне смрти


Андроника III, о чему је у науци доста расправљано, cf. Радиn, о.с., 115-117.
53 Pseudo-Kodinos, Treite des Offices, 134; Н. Guilland, Le grarnd domesticat
а Byzance, Echos d'Orient 37 (1938), 53-64; V. Laurent, Le gГ1Ш1dе domesticat.
Notes complementa1ires, idem, 65'-72; Н. Guilland, Recherches зuг les institutiorns
byzantines, 1, Вегliп-АmstегdJаm 1967, 4(}5-425.
04 Ј. Vcrpeaux, Hierarchi!e et preseances ВОUЭ les Paloo1ogues, Tl'avaux et
Memoires 1 (Pa1lis 1965) 425; г. OCТPOZOPCKU, Серска област после ДушаНОDе
смрти, Београд 1965, 14, н. 59; Радиn, о.с., 117.
55 Радиn, о.с., 117-118.
56 Vlilcox, о.с., 53.
57 Пећка патријаршија, 296, сл. 192.
58 Koea'leeun, о.с., 67, Т. п. Cf. г. Бабun,
Друштвени положај ктитора у
Деспотовини, Мораыска школа и њено доба, Београд 1972, 146-148; Ћурић,
Византијске фреске, 101-104; Историја српског народа, п, т. XVIII; Б. Жив­
ковиn, Каленић. Цртежи фресака, Београд 1982, 22.
50 Коваче8Un, о.с., 88-90; п. Ивun, В. Ј. Ћуриn, С. Ћllр;совиn, Есфигменска
повеља деспота Ђурђа, Београд 1989, 22, сл. 3, 10-15.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Свети Никола, Станичење, Свети Никола, Станичење,


1331/2, ктитор Константин 1331/2, ВIlастела

Свети Димитрије Бела црква Каранска, Богородичина црква


у ПеliИ, 1343-1345, 1340-1342, у ПеliИ, пре 1337,
млади краљ Урош жупан Петар Брајан св. Јаков Персијски

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Свети ДИМИ7рије I(pKBa Светог Спаса Манасијев летопис, око 1350,


у Пеlщ 1343-1345, у Жичи, 1309-1316, фигуре јеретика
племиh племиh

I(pKBa арханђела Миханла у Леснову, Свети Никола Орфанос у Солуну,


1347/8, фигура источњака 1314-1317, Пилат пере руке

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Српска Александрида, око 1450, Српска Александрида, око 1450,


Александрова коњица Александар Велики на престолу

Војвода Александар II и Михња, Манастир Хумор у Молдавији,


златни печат 1535, ликови Турака

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Јеванђеље краљице Керан, Јерусалим, г.Давид, Поклоњење краљева,


1272, синови Лава ЈП око 1490, источњачки краљ

ПБоутс, Задовољење правде,


ПБројгел, Поклоњење мудраца, 1564 1475, фигура владара на престолу

Илустрације: дипл.инж.арх. Ивана Филиповиh

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог проучавању византијског дворског костима 153

о кафтанима какви се могу видети на великом броју влашко-мол­


давских портрета владара и властеле 6О и на низу оригиналних
примерака који се чувају у ризницама румунских манастира, који
су некада служили као владарске одоре а дана-с као покрови за
свете мошти. б1 Кафтане идентичног или сличног кроја могуће је
видети и на споменицима бугарског сликарства XV века у Драга­
левцима,62 Калотину,63 Кремиковцима,64 затим у Крепичевцу из XVI
века б5 11 на портретима из Бачкова и Арбанаса из XVII века. б6
Сачувани ЛИIювни материјал указује на могућност да је до
првих измена у облику, кроју и начину ношења гранаце могло доћи
већ у шестој деценији XIV века, о чему би могли СВеДОЧИТИ пор­
трети из манастира Св. Николе у Псачи. Ктиторска композиција
приказује и две жене, кнегињу Озру и севастократорку Владиславу.
које су одевене у тесне хаљине 'с висећим рукавима који низ леђа
слободно падају.67 у односу на гранаце прве половине XIV века.
одежде из Псаче представљају и по облику и по намени поуздан
знак суштинских измена, мада за одређеније закључке недостаје
материј ала из споменика. С протицањем времена типови одеће про­
лазили су кроз различите еволутивне фазе. Зато је гранаца у јед­
ном тренутку могла постати и одежда жена, трансформишући се у
различите врсте кафтана. На сличан начин је и џубе, врста тради­
ционалног балканског костима, трансформисан из једноставног муш­
ког одела у репрезентативни женски костим, прелазећи из прво­
битно град-ске у сеоску средину. 68
Ради неких будућих истраживања византијског костима, мате­
рије која још увек није систематски изучена, ваља указати на
чињеницу да се класичан облик гранаце може уочити и на поједи­
ним делима ренесансног сликарства у Западној Европи, и то на
таквим платнима која су мог.ла настати под непосредним утицајем
старијих предложака из Италије или Византије. Ради илустрације
навешћемо неколико примера. Уље на платну под називом Задово­
.љење правде Дирика Баутса из 1475. године приказује, између
осталог, владара на престолу одевеног у црвену хаљину по типу
сасвим сличну гранаци, пуштених дугих рукава, попут одоре источ-

GO Jorga, О.С., passim; Nicolescu, О.С., passiIl1; V. Viitii$ianu, Wall Painting in


Northern Moldavia, Bucb.arest 1974, 29-33, 'Pl. 23, 52, фреске Хумора и Воронеца.
61 Nicolescu, О.С., 23-52, fig. 1-10, 23-24. Одоре које је К. Николеску озна­
чавала појмом гранаца, широког крој а и дугих широких рукава (в. горе нап.
10), заправо треба називати појмом контуш (contu~).
62 агаЬаг, Реiпћ.lге religieuse еп Bulgarie, 304-305; Ковачевun, о.с., 71, сл. 36;
Васuлuев, О.С., обр. 28, 29, 30-31; Г. Суботuћ, Охридска сликарска школа XV
века, Београд
1980, 121, сл. 92.
63 Косачевun,
О.С., 63, сл. 30; ВаСLlлuев, О.С., обр. 17, 18, 20.
64 Ковачевuћ, 0.0., 73-74; Васuлuев, о.с., обр. 32.
65 Ковачевuћ, о.с., 77, сл. 42.
66 Васuлuев, обр. 38, 42.
67 Коаачевuћ., о.с., 53-54. Т. XXXVIl, XXXIX; Ђуриl1, Византијске фреске,
75-76, сл. 74; Историја српског народа, 1, т. XLVIII; Блаzојевuћ., о.с., 189.
С8 М. Вuтr..овuћ.-Жuкuli, Прилог проучавању историје костима - џубе,
Лесковачки зборник 34 (Лесковац 1994), Appendix 3-15. Џубе је из мушке у
женску одежду прешло у Леониди, у Грчкој.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

154 Бранислав Цветковић

њака из Леснова. 69 Још је занимљивији пример слика Герарда Да­


вида, Поклоњење краљева из ОIЮ 1490. године, с клечећим источ­
њачким краљем одевеним у натуралистички изведену гранацу од
броката с висећим рукавима. 7О Да појава источњачке гранаце на
ренесансним уљима која приказују личности Оријента није нимало
случајна доказ је и Поклоњење краљева Питера Бројгела из 1564.
године. 71 Ово његово једино платно изведено на "италијански начин"
приказУЈе једног од краљева с Истока како клечи и клања се ново­
рођеном Цару васељене, а одевен }е у византијски лапацас, какав
ј е према Псеудо- Кодину имао права да носи велики доместик,
с једним рукавом заденутим за појас и другим који слободно пада. 72
Појава византијске гранаце ТaIЮ далеко на европском северу и тако
каоно заиста је доказ лаког путовања уметничких форми кроз време
и простор.

Међутим, време увођења гранаце у церемонијал византијског


двора остаје отворено питање. Деликатност 'Овог проблема у непо­
средној је зависности од чињенице да у споменицима византијске
уметности у;след слабе очуваности портрета није могуће пронаћи
примерке сликаних гранаца. Истина, спомињане представе из сло­
венских К'OIIија MaHacujeBoz летописа и Александpuде, с обзиром
да су у питању копије старијих предложака, по ,свој прилици верно
понаВlЉају византиЈоки оригинал. Уколико имамо у виду да је
бугарски препис Манасијеве хронике могао бити рађен према визан­
тијском предлошку из доба Манојла 1 Комнина, онда би продор
гранаце на византијски двор могао бити датован и пре ХП века.
Како Псеудо-Кодин каже да је порекло гранаце Асирско краљев­
ство, поставља се питање да ли је до усвајања једног таквог одевног
детаља могло доћи и пре него што је Персија Сасанида подлегла у
борби против цара Ираклија73 и Арабљана средином VII века. 74
С друге стране, примамљиве одговоре на постављено питаwе нуди
и доба ИIюноклазма, када су, почев од 711. године, када је -у Цари­
граду за василевса уздигнут Ј ерменин Филипик Вардан, све до
средине ТХ века, Византијом владале једна за другом Сиријска и
Амори}ска дин:астија. 75 Чињеница је, међутим, да је Псеудо-Кодин
у свом Трактату донео ипак само штуре податке 'о пореклу гранаце,
тако да је до прихватања овог костима у самој Византији МОГЛIQ
доћи и знатно касније. Томе у прилог ишле би како већ навођене
киликијске миниј атуре ХИТ века тако и по свој прилици jepМielНcKo
порекло појмова гранаца и лапацас.
Испитивање византиј ског дворског костима на примеру гранаце
показује, с једне стране, стваран домет византинизације културе

69 Е. Panofsky, Еаг1у Nether1andish Painting, New York-Evanstone-San Fran-


cisoo-London '1971, '"01. II, 43'2; Р. i L. Murray, Umetznost rel1leS~I1ISe Beogl'sd 1966
153, '61. У боји 127. ' , '
70 Платно се чува у фирентинској Галерији Пffizi, cf. Уфици Фиренца,
Београд 1990, 141-142.
71 В. Klasens, Z. Ниsо, Brojg.e1,Beograd 19177, 51. 23.
72 Р. Bjankoni, Бгојgе1, Беоgгаd 1918'1, 38', Б1. 116.
73 OCTPOZOpC1CU, Историја Византије, 115--118.
74 IdJem, 1215~126.
75 Idеm, 156-211.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Прилог проучавању византијског дворског костима 155

Бугарске и Србије у XIV веку, чиме се још једном открива колико


ј е за изучавање Византиј е и њене уме'l1НОСТИ и културе значај ан
материјал са Балкана. С друге стране, у светлу претходних сазнања
ПCYI'врђује ое чињеница да је Псеу,цо-Кодиновспис, премда састав­
љен за потребе византиј СIЮГ дворског церемониј ала ,суженог на
просторе цариградске палате, ипак у 'Одређеној мери применљив и у
Иiстражива:њу културних прилика на Балкану у првој половини
XIV века.

Branislav Cvetkovic

CONTRIВUTION А L'Е'ГПDЕ lDU СОS1ЮМЕ .A!ULIQU!E


BYZ.A!NTIN: rPANATZA - ААПАТZА~

Le Traite des оПiсеБ du Pseudo-lКоdiпоs est depuis longtemps


considere соmmе ипе oeuvre сарНа1е роиг 1а connaissance de l'histoire
de Byzancedans 1а premiere moitie du XIVeme siec1e et tout particuliere-
ment du ceremonia1 aulique byzantin а l'epoquedes premiers lPа1ео1о­
gues.L'attention de l'auteuraete retenue раг un passagedu ТгаНе
dans 1eque1 il у est question d'un costume aulique insolite d'origine
assyrienne, 1а granatza (lapatzas), чиi etait portea 1а соиг de Byzance
раг 1еБ basileus et 1еБ archontes. Се faisant, 1е terme granatza а ete
етрl0уеа tort dans p1usieurs ouvrages ,specialises роиг designer une
гоЬе de femme а 1а 1arge соире et аих manches tres аmр1еБ, еггеиг
resu1tantde 1а traduction inadequate qu'en \donne Јеап Ebersolt.
Pourtant, dans Ба Ьгеуе descripti!On de се costume, 1е Pseudo-Kodinos
раг1е explicitement d'un habit masculin аих manches longues et etroites,
tombant 1ibrement 1е long du dos jusqu'aux chevi11es, et d'une гоЬе
portee БаПБ ,ceintllre раг l'еmрегеиг. Le droit 'de porter се costllme
revenait ega1ement аих alltres fonctionnaires de 1а соиг, si се n'est
Чll'НБ devaient еп ПОllег 1еБ manches 'dans 1е dos 011 1еБ glisser dans 1а
ceinture dont 1е port etait obligatoire. IUne telle variante de 1а granatza
est арре1ее 1apatzas.
De поmЬгеllХ ехеmр1еБ de granatza 'et de 1apatzas apparaissent
dans 1еБ oellvres pictllra1es contemporaines геаНБеев dans 1еБ Ba1kans,
et notamment dans 1а decoration peinte ,d'eg1ises telles que Stanicenje
enBu1garie medieva1e (aujourd'hui еп ,Serbie), Кагап, Zi;ca, Рес, Ве­
cani, Mate~c еп Serbie, Нllmог et iVoronec еп Roumanie, l'eg1ise de St.
Nico1as Orphanos а Thessa10nique ainsi que dans des manuscrits: Chro-
nique de ,Manasse, A1exandride, Evangile de 1а reine Кегап, etc.
Une at1Jention particuliere а ete accordee аи passage 011 1е Pseudo-
-Kodinos par1e du drюit роиг 1е grand domestique de porter а 1а СОl1l·
byzantine ипе variante de 1apatzas dont ипе эеи1е manche etait glissee
dans 1а ceinture tandis чие l'autre pendait 1ibrement еп signe d'ho-
ппеur. Еп procedant а ипе telle distinction de cette dignite, ainsi e1evee
S'llr l'echelle hierarchiqlle officielle а ип rang эНие entre l'еmрегеиг et
1еБ autres dignitaires de 1а соиг, l'auteur du Traite а confere ипе

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

156 Branislav Cvetkovic

рlасе specifique а son titulaire. Il est possib1e de гесоппаНге derriel·e


сеНе remarque lа figure тете de Јеап Cantacuzene qui porta pendant
plus de treize ans 1е titre de grand domestique, а l'epoque de ва p1us
grande puissance 1orsqu'il ехег<;а ипе influence decisive эиг 1е politique
de Byzance. Еп tant qu'ami personne1 de l'етрегеиг AndI'!Ol1ic ПI, Сап­
tacuzene s'etait еп effet vu octl'oyer ип honneur particulier 10rsque
l'етрегеlll' promut lе Шге de grand domestique de 1а sixieme а 1а
quatrieme position sш lа 1ist,e officielle des dignites auliques. Compte
tenu que 1а science date 1е Traite dll Рsеиdо-К!оdупоs de l'epoqlle
1350-1360 et еп attribue 1а redaction а ип hallt fonctionnaire аиНчие
de l'entourage de Cantacuzene тете, сеНе volonte de distiпgиег SOH
titre de grand domestique раг rapport аих autres dignites de lа соиг
apparait tout а fait соmргtЉепsib1е.Lа question se роsапt est de savolr
Бј lа marqlle d'honnellr rapportee раг l'auteur du Traite etait еп геlа­
tion avec ипе eventuelle charge de regent de Ј еап Cantacuzene, рro­
Ыете sоиvепt traite dans 1а littel'atllre specialisee, ои Ыеп avec qиеlqш:!
autre honneur dont j01.lissait Cantacuzene dll vivant d'Andronic IП.
Une question particu1ier·e reside dans l'etymologie des termes
granatza et 1apatzas. Вien que 1е second puisse Нге interprete раг les
termes arabo-persans dеsigпапt пп habit аих manches longues et
etroites (libas, labasa) il est' possible que tous deux trouvent еп fait lеш
origine dans lа langl1e агтеl1јеппе compte tenu de lа presence dез
consonnes specifiques ts, tz particu1ieres de сеНе langue, се qui semыe
confirme раг les representations(peut-etre les plus anciennes) de ces
habits dans lеэ miniatures de Cilicie агmепiеппе.
L'examen du costume byzantin dans lе саэ de lа granatza а revel~,
d'une part, ип етрl0ј еггопе de се terme dans 1а litterature specialisee
et, d'autre part, l'importancedu materiel existant dans les Balkans
роиг l'etude de lа culture byzantine, аiпsi que 1а possibilite evidente
de recourir аи Traite du Рsеиdо-К!odiпоs роиг ипе теШеиге connai-
ssance ·de lа culture et de l'art contemporains dans les Balkans.

CEEOL copyright 2018