You are on page 1of 14

You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,


research institutes, and various content providers

Source: Зборник радова Византолошког института

Byzantine Studies

Location: Serbia
Author(s): Ljubomir Maksimović
Title: Организација византијске власти у новоосвојеним областима после 1018. године
L’organisation du pouvoir byzantin après 1018 dans les contrées reconquises
Issue: 36/1997
Citation Ljubomir Maksimović. "Организација византијске власти у новоосвојеним областима
style: после 1018. године". Зборник радова Византолошког института 36:31-43.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=16602
CEEOL copyright 2018

Зборник радова Византолошког института XXXVI, 1997.


Recueil des travaux de l'Institut d'etudes byzantines, XXXVI, 1997
УДК 949.5.02: 949.711"10" : 325.45\(=773 : 497)

ЉУБОМИР МАКСИМQВИЋ

ОРГАНИЗАЦИЈА ВИЗАНТИЈСКЕ ВЛАСТИ


У НОВООСВОЈЕНИМ ОБЛАСТИМА ПОСЛЕ 1018. ГОДИНЕ

Пре готово шездесет година изречено је песимистично мишљење


да је проучавање византијског управног система, установљеног на
територији некадашње Бугарске после преломне 1018. roдине, оне­
могућено изразитим сиромаштвом расположивих извора. 1 Речени
став појавио се после вишедеценијских покушаја, не увек узалуд­
них, мада сиромашних резултатима, да се дође до бар основних спо­
знаја о физиономији новоустановљеног управног уређења, а прет­
ходио је сличним покушај има који су тек минимално, и постепено,
проширивали одговарајуће научне спознаје. 2 Иако, рекло би се, пре­
теран и у време када је изнет, овај став ни тада није био нити је
данас сасвим неоснован. Ипак, данас се налазимо на сигурниј ем те­
рену, захваљујући неколиким чиниоцима.

1 D. Xanalatos, Beitrage zur Wirtschafts- und Sozialgeschichte Makedoniens


im Mittelalter, hauptsiichlich аи! Grund des Erzbischofs Theophylaktos von
Achrida, Miinchen 1937, 7.
2 Потпун библиографски преглед на овом месту није неопходан, јер су
често у питаљу сасвим периферни или парцијални резултати .. Стога ће бити
наведени само општији прегледи или значајнија појединачна истраживања,
али не и неке, иначе познате, синтезе без специјалног прилаза за нашу тему:
Н. Схабалановu"Ч, Византийское государство и церковь в ХI в., С. Петерсбург
1884; Р. MutafCiev, Zu den Themen Bulgarien und Paristrion, BZ 26 (1926)
250-251; В. Н. 3латарсхuй, Устройство Болгарии и положение болгарского
народа в первое время после покорения их Василием П Болгаробойцею, SK 4
(1931) 49-68; исти, История на българската държава през средните векџве 11,
София 1934 [Reprint 1994] 1 СЛ.; СТ. Киријахидис, BU~(lv't'~vor;l МЕле't'or;~ П-V, со­
лун 1937, 536 sq.; N. Banescu, Les duches byzantins de Paristrion (Paradounavon)
et de Bulgarie, Bucarest 1946; V. Laurent, Le theme byzantin de Serbie аи
XI' siecle, REB 15 (1957) 185-195; Helene (Glykatzi-) Ahrweiler, Recherches виг
l'administration de l'empire byzantin аux IX'-XI' siecles, Виll. Согг.Неll. 84
(1960) 1-109 [=Variorum Reprints, London 1971, VПI]; Г. Г. ЛuтаврU1-l, Болгари.я
и Византия в XI-XII вв., Москва 1960; Византијски извори за историју на­
рода Југославије 111, Београд 1966, 121 н. 145, 125 н. 165, 140 н. 19S, 157 Н.250
(1. Ферлуzа); Т. Wasilewski, Le tblme byzantin de Sirmium-Serbie аих XI'
et ХП" siecles, ЗРВИ 8/2 (1964) 465-482; Ћ. Сп. Радојu"Чuli., О византијској
теми Србији из ХIвијека, Глас САНУ 268 (1966) 1-8; Ј.-С. Cheynet, Du
stratege de theme аи duc: chronologie de l'evolution аи соигв. du XI~ siecle.
тм 9 (1985) 181-194.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

32 Љубомир Максимовић

Пре свега, проширена су општа знања о византијском ХI веку.


Постали су сагледиви кључни параметри, на основу којих је мо­
гућно сигурније скицирати карактеристичне обрисе целине тадаш­
њег управног уређења. Само то уређење, пак, изучавано по разним
регијама Царства - зависно од расположивих извора - постало је
релативно добро познато, свакако у мери која омогућује примену,
макар и рудиментарну, компаративног метода. 3 Најзад, у међувре­
мену је публикован известан број раније непознатих печата који,
конкретношћу својих података, омогућавају реконструисање неких
недостајућих беочуга у ланцу наших сазнања, било општих било
везаних за српске земље.

На реченим основама постало је могућно уочити и издвојити бар


три значајне појаве које обележавају византијску провинцијску
управу у ХI веку. Међу њима је за разумевање читаве ситуације
можда најважнији прагматичан приступ у обликовању институција.
За разлику од рановизантијске епохе, као и од времена процвата
тематског уређења (VII-X век), у ХI веку је шароликост админи­
стративних јединица узела маха и постала више правило него изу­
зетак. Под изразом тема гюдразумеване су старе, углавном велике
теме (!-Lе;у~лot P<U!-Lot"Сх.ОС &e!-Lot1'ot), затим велике теме из доба Василија 11
и, најзад, мање теме, стваране током читавог столећа и понекад све­
дене на само једну знача:јнију тврђаву.4 За ове мање теме употре­
бљавају се изрази !r1'pot'"JyL;, !r1'Pot'"JYOC1'O,S али и заједничке одреднице
&p!-Le;v~xoc &e!-Lot1'ot, [)оUЛУotр~х.ОС &e!-Lot1'ot, к:оје доста прецизно одсликавају
стање на рубним, источним и зarщцним, подручјима Царства. ба Оне
понекад улазе у састав већих агломерата (тема Антиохија се састоји
чак од 12 јединица),6 а понекад се јављају самостално, при чему

s Основни радови су наведени у нап. 2.


4 В., пре свега, Ahrweiler, о с., passim; зрес. 40 sq., 46 sq., 50 n. 4,
52, 78 sq., 82 sq., а затим хронолошким редом, Скаба.лановuч., нав. д., 186 сл.;
Киријакидис, о. с., 281 sq., 416 sq., 543 sq.; Banescu, о. с., 38 sq.; Laurent, о. с.,
186; G. Ostтogorsky, Geschichte des byzantinischen Staates, Mtinchen 21963, 258
n. 2; Лuтаврuн, нав. д., 267 СЛ., 282 СЛ.; N. Oikonomides, Les listes de рге­
seance byzantines des IX' et Х' siecles, Paris 1972, 345 sq., 355 sq.; Cheynet,
о. с., 181-186; Љ. МаКcшtовuћ., Стратег Трајанупоља, ЗРВИ 27/28 (1989) 63-68.
За наведене радове, бар за оне у којима је покушана систематичнија рекон­
струкција управне организације, карактеристична је поларизација на два гле­
дишта: према једном би велике теме биле подељене на мање, у оквиру неке
врсте степенастог устројства; према другом би мале теме у потпуности пре­
узеле улогу административних беочуга, док би сачувана имена некадашњих
великих тема обележавала искључиво територијалну подлогу надлежности
високих команданата војске, чија би се ингеренција, следствено, простирала
над више тема. Трећи прилаз, најређе експлициран до сада и најмање децидан,
оставља отвореним више опција, сумњајући у постојање чврсто постављене
административне структуре. Чини се да овакво виђење има највише оправ­
дања, јер се не залаже за постојање јединственог концепта промена, него
за постојаље прагматичних, палијативних решења. Није се, дакле, радило о
реформисању једног система у успону, или на врхунцу, већ о крпљењу
помало изанђалог администра'гивног губера. Наредни редови илуструју под­
логу на којој се заснива ово тумачење.
Cf. Киријакидис, о. с., П-V, 546 sq.
5
$8 Cf. Ahrweile7\ о. с., 80, 82.
• Anne Comnene Alexiade, ed. В. Leib, Paris 1945, IП, 134, 25-135.9. За
случај Драча уп. Ioannis Scylitzae Synopsis Historiarum, ОО. 1. Tћитn, Berlin-
New York 1973, 424.66-69.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Организациј,а византијске власти у новоосвојеним областима 33

неко стриктно организационо начело не може да буде утврђено, де­


лимично и због недовољног изворног материјала. 7 У cBaКioM случају,
ради се - и то је друга карактеристичI!а појава - о територијалном
уситњавању надлежности, процесу који је од овог времена постао
усуд византијсКiOГ државног организма. 8

Величина промена можда се најј асниј.е уочава у статусу про­


винцијских намесника. Тематски стратези губе на значају и њихово
присуство остаје обележје искључиво малих тема, уколико извори
не употребљавају неки неутралнији термИIН, као Ш1'О је, рецимо -
;;'PXUJv.9 Значајнијим темама, поготову пограничним, а новим вели­
ким темама без изузетка, управљају дуке (8ou~) или катепани
(XIX"t"E1tcXVUJ), за чије се области у научне сврхе данас употребљавају
'Iермини дукати или катепанати. 1О Неправилност сукцесије носила­
ца ових, слично али не идентично рангираних, достојанстава на челу
једне исте области сведочи о прагматичном, ad hoc приступу. Све­
дочи истовремено и о давању предности приликом рангирања на­

меснику, односно о везивању одређеног ранга за ње:юву личност,

7 Последња свеобухватна листа провинцијских намесника овог времена је


Ескоријалски тактикон из седамдесетих година Х века: Oikonombles, Listes,
255-277; датум: 971-975. год. - ibid., 259--261. Ту је побројано, у европском
делу Царства, 12 стратега старих тема (рр. 348-353) и 8 стратега који се први
пут пОјављују (рр. 355-363) !и који се махом, мада не искључиво, налазе
на челу мањих јединица, очигледно постављених у исту раван са старијv_"d,
пространијим темама.
8 Глобални прикази византијске државне управе између Х и XIV века,
као и многа појединачна истраживања, указују са приличном сигурношћу
на заснованост оваквог закључка: Ahrweiler, о. с., passim; Д. Закuтunос,
Ме:лt't"О(L 7re:pt "t"ij.1; 8LOLK1)'t"L)('ij1; 8LO(Lpecre:6)1; )(O(t 't"'ijl; f;7rO(PXLO()('ij1; 8LOL)(~cre:6)1; tv тБ> B1)~O(V't"LVbl
KPOC't"e:L, EEB:E7r 17 (1941) 208-274, 18 (1948) 42-62, 19 (1949) 3-251, 21 (1951)
179-209, 22 (1952) 159-182, 25 (1955) 127-157; љ. Максимовић, Византијска про­
винцијска управа у доба Палеолога, Београд 1972 (допуњено издање: Тће
Byzantine Provincial Administration under the Palaiologoi, Amsterdam 1988).
8 За различита значења овог термина уп. The Oxford Dictionaгy of Ву­
zantium, I, New York-Oxford 1991, 160 (са литературом).
1~ Дукат и катепанат нису уобичајени изворни термини. Дукат (801))(СХТОУ)
је изворно дефинисан у De Administrando Imperio, edd. R. Ј. Н. Jenkins --
Gy. Moravcsik, Washington 1967, 236.88, а 801))(1)(1) cXPX~ у Anne Comnene Alexiade,
с. XIII/12, ed. В. Leib, Paris 1945, IП 134.26, док облик катепанат не постоји
као изведеница од катепановог достојанства, већ само облик катепаникион,
уобичајен тек у познијим временима. Cf. Киријакидис, Ме:ле't"О(L П-V, 546 sq.,
549; Ahrweiler, о, с., 67. Ипак, наука користи термине дукат и катепанат
од почетака (Скаба.л.аnовuч, нав. д., 188) интересовања за византијско управ­
но уређење Х! века, па све до
најновијег времена (OiKonomides, Listes, 354,
са намером да на препознатљив и једноста­
Cheynet, Stratege-duc, 181, 186, 195),
ван начин означи области дукса и катепана. Разуме се, уколико не одриче
lIостојање оваквих административних јединица (в. горе, нап. 4). За генезу,
эначење и међусобни однос еквивалентних достојанстава дукса и катепана,
укључујући и научне контроверзе по овим питањима, в. Киријакидис, о. с.,
540 sq., 550; Ahrweiler, о. с., 53 sq., 64 sq.; Т. Wasilewski, Les Шгев de duc,
de catepan et de pronoetes dans l'empire byzantin du Ixe аи XI' siecle, Actes
du XI!' Congr. Int. d'Et. Byz. П, Beograd 1964, 233-239; Ј. Ферлуzа, Ниже
војно-административне јединице тематског }'ређења, ЗРВИ 2 (1953) 74 sq., 86
sq.; Oikonomides, Listes, 255, 303, 342, 344, 354; Лuтаврun, нав. д., 281, 285;
Cheyпet, о. с., 181 n. 7.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

34 Љубомир МакСИМ!овић

буцући да статус саме области, за разлику од намесничког статуса,


Iщје могаоучестало да буде мењан. ll
Бећ је поодавно истаКiНУТО да су битније промене милитаризо­
ваног управног система,. какав је био тематски, морале понајвише
бити изазване променама у карактеру вој ске. 12 Добро ј е познато, с
друге стране, да су стратиоти тематске војС'ке доспели, као соци­
јални слој, у дубоку кризу већ првих деценија х' века. 18 Неусџели
покушај и обуздавања кризе отворили су пут, шездесетих година
истогстолећа, увођењу професионалне, тзв. тагматске војске,' као
ударне песнице византијс~е оружане силе. Н у ХI веку овај инстру­
щент државне моћи достиже свој пуни развој.на Имајућисве ово
у виду, морсшо поставити питање није ли преструктурирање тема­
тске управе, попут преструктурирања тематске воЈске, имало своју
генезу још од друге половине Х века. Питање је, разуме се, сасвим
реторичко, јер л,иста Достојанстава звана Есюоријалски тактик<ж,
састављена између 971. и 975. године, недвосмислено указује на то
да су основна обележја управног уређења XI века, која су .овде спо­
менута, у време настанка тог списа већ била рођена. 15 Илустрације
ради, само у европским областима Царства можемо да идентифи­
кујемо, уз дванаест традиционалних тема, чак једанаест нових, са
стратезима на челу: Калабрија, Берија, Стримон 11 (Круоово, Ахла­
дохори), Другувитија, Јерихо (између Драча и Ни~опоља), Едеса,
Берое (Стара 3агора), Дристра ~СИЛИlстриjtа).15а Ttaкo јеЗtаокружена
спознаја о трећем карактеристичном феномену провинцијске управе
ХI века - дуготрајности њене генезе.
Наведену околност најбоље илуструје чињеница да су још сре­
дином Х века 'стратези доминирали у улози шефа теме, а да се већ
за владе Јована Цимискија (969-976) уобичајило да важним погра­
ничним темама, са стационираном професионалном војском, упра­
вљају дуке или катепани. 16 Тада се по први пут појављују: дукс
Антиохије. (969), дукс Ха,лдиј;е (969), катепан Месопотамије - обла­
сти на ушћу Дунава (око 969), катепан Италије (970), дукс Месопо­
тамије - блискоисточне 'I1еме (976) и, нешто касније, дуКс Солуна
(995).17 Тако ,се управо Цимискијево доба исказује као весник уре-

11 Још је Златарскuй, Устройство Болгарии, 54 сл., уочио да је наизме­


нична појава дукса и кателана у истој области била последица везаности
оних достојанстава. за одређену личност, а не за одређену област. За при­
мере овакве флуктуације у бугарској, придунавској и јерменским тема!';;а
Е. Cheynet, о. с.; -183-186.
12 Cf. Ahrweiler, о. с., 35,55, 58-62; Cheynet, о. с., 193 sq.
13 Ostrogorsky, Geschichte1l,225 sq. У новије време појавио
се већи број
студија у којима се разматра социјална структура оновремене византијске
војске, студија полемичних у односу на дело Острогорског.Оне овде нису
наведене, јер не доводе у питање речену синтетску констатацију.
14_14" Скабала1iовu'Ч., нан. д., 30!!--'--313; Ahrweiler, о. с.,' 2, 21 sq., 24 sq. Cf.
et G. Dagron - Н. Mihaescu, Le traite sur laguerilla de l'еmрегеиг Nicephore
Phocas, Paris 1986, 184' sq. Карактеристичан одраз овог преображаја тематске
војске представља ранијенепозната кованица 'l'а 'l'wv1tefLc1'1'blV 'l'с1Уџ.ос'I'ОС (Ioannis
Zonarae Epitomae Historiarum, ed. М. Pinder, Bonnae 1897, IП 293.11).
15-16- В. горе,7. нап.
. . ·,Ј8 Cf, Cheynet, 181, 187.
о. с.,
11 Oikonomides, Listes, 354.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Организација византијске власти у новоосвојеним областима 35

ђења које ће преовладати у ХI веку. За нашу тему то је необично


значајно, јер се ради о времену пропасти Бугарске и стварања мо­
гућности за непосредан :К!опнени контакт Византије са српским
земљама.

Цимискијево покоравање бугарске државе оставило је до нашег


времена недовољно решеним питање стварног опсега византијске
власти у некадашњим зашliЦНИМ крајевима те државе. 18 Два неда­
вно објављена и раније непозната чиновничка печата у великој
мери расветљавају ово питање, потврђујући под сумњу стављани
податак Барског родослова о томе да је византијска војска заузела
Рас после смрти бугарског цара Петра (927-969).19 Печат који се
непосредно односи на Рас употребљавао је Јован, протоспатар и
катепан Раса ('РОСО"ОIЈ) и он по сфрагистичким карактеристикама не­
сумњиво припада времену у коме релативно краткю влада Цими­
скије. 2О Титула Јованова, као што сам покаЗlао, одговара тадашњем,
новоувед·еном третману пограничних намесника и претпостављено је
ве:ћ да је он могао бити надређен власнику друroг печата који се
овде разматра. 20а Тај други печат припадао је Адралесту Диогену,
царском протоспатару и стратегу Мораве (MopOC~oc).21 О његовој де­
лимично познатој каријери IИ теми Морава поднето је посебно саоп­
штење на II конференцији југословенских византолога,21 а па бих
овде само указао на ноторну чињеницу да се ради о простору око
реке Велике Мораве.
Међусобни однос двеју 'IleMa и љихових намесника ниЈе могућно
са сигурношћу утврдити, али је извесно да је катепан Раса имао
виши ранг од стратега Мораве. Ни један ни други се, међутим, не
налазе у Ес:К!Ориј алском тактикону и управо ова околност не дозво­
љава извођење сигурног закључка о постоз ању службеног односа
надређеног и подређеног. С друге стране, та околност добија логично
објашњење у вести Барског родослова да се цар Јован Цимискије,
после уништавајућег удара на Бугарску, релативно брзо вратио у

18 Старија
схватања по овом питању релативизовао је Оstтоgоrskи,
Geschichte3, 250п. 2, закључком да је бугарска држава била покорена, али
да ова чињеница није по себи подразумевала присуство византијске војске и
чиновништва на свакој стопи новостечене земље. Касније је Лl1таврuн., нав.
Д., 262 сл., закључио да покоравање Бугарске није значило да су њени
западни делови били запоседнути од стране победника. OiKonoтidi!S, о. с., 261,
указао је на то да у региону потоњег покрета Комитопула (976), а после
кампање из 971, нема ниједног византијског команданта, бар не према ЕскСЈ­
ријалском тактикону. Печати које је у новије време сам издао (в. даље)
релативизују и ово гледиште.
18 Летопис Попа Дукљанина, изд. Ф. Шuшu1i, Београд - Загреб 1928,
449-451.
20 Edd. Ј. Nesbitt - N. Oikonoтides, Catalogue of Byzantine Seals at
Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, 1, Washington 1991, .N'2 33,
рр. 100-101.
20- Ibid., р. 196.
21 Ibid., Ng 36а (Addendum), рр. 195-196, где је и коментарисано посте·
пено померање тежишта моравске области ка Браничеву током ХI и ХП
века.
1110 С.
Пupuватрun, Византијска тема Морава и "Моравије" Констаliтина
VII Порфирогенита (у овом зборнику).

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

36 Љубомир МаКСИМОВИЋ

Цариград, препуштајући својим војсковођама развијање завршних


операција на за'l1аду.22 У међувремену, док су ове операције трајал1е,
пожурило се оа састављањем Ескоријалског тактикона који је тре­
бало да презентује велике победе византијск;ог оружја у читавој
претХ'одној деценијlИ, како на Истоку тако и на Западу, како за владе
Цимискија тако и за владе Нићифора П Фоке. Најзащ, }едва да је
потребно посебно наглашавати да је у турбулен:тним временима ства­
рања Самуилове државе дошло до рушења византијске власти у спо­
менутој баЛКiанској регији, најкасније до 986. roдине. 23
у досадашњем излагању посветио сам нешто више простора оп­
штијим оквирима за разумевање устро}ства византијске администра­
ције на централно-западним балканским просторима после пропасти
Самуилове државе 1018. године. Ипак, мноштво непознаница и даље
прати наше представе о овом питању, к;олико год била у вези с
тим тачна реченица Георгија Острогорског, Kojia је постала класи­
чном: "Обилазећи покорену земљу, Василије II j1e свуда обнављао
византијску власт и постављао по градовима своје к;оманданте".2!
Али, какав је конкретан изглед оа организационог аспекта имало об­
нављање византи}ске власти?
Разуме се, ово питање се не поставља за теме чија егзистенција
није никад била угрожена, као што су Солун или Никоrюљ, и које
су само поново дооегле нека,щaIlIЊИ обим, него за теме које се поја­
вљују после 1018. године. Извесно је, пре свега, да су успостављене
старе, давно створене теме, чији је континуитет живота У међувре­
мену био прекинут. Такав је био, на пример, случај са темом Драч. 25
Што се тиче тема створених за владе Јована Цимискија, lюје су
рел-ативно брзо потпале под Самуилову власт, и оне су могл-е да буду
поново успостављене, као што је то био случај са темом Дристар,
која је сада обично називана Паристрион или Парадунавон. 26 Ме­
ђутим, и Драч и Паристрион су после 1018. године представљали
сложеније структуре него раније. Извори указују на постојање не­
колицине стра:тега нижег ранга у оквиру драчке теме и познају
плурални облик назива придунавске теме: ":blV nocpLcr,,:p~<uV (n6ле<uv)
- ПРИДУН8ВСКИХ градова, међу 'Које ,опаД1а и Дриста1Р {Доростол).27

22 Ed. IПuшuћ, Летопис, 324. Cf. et Scylitzes, ed. Тћl1rn, 310. 66-69.
1]3 Cf. Nesbitt - Oikonomides, loc. cit.
24 г. OCTPOZOPCKU, Историја Византије, Београд 1959, 295.
26 За општу ситуацију в. Историја српскогнарода 1, Београд 1981,
172 сл. (љ. Максимовић). За Драч: ScyJitzes, ed. Тћиrn, 363.49-51. Уп. Визан­
тијски извори III, 133 н. 186 (Ј. Ферлуzа). Уопште за тему Драч, уп. А. Duce-
Шет, La fa<;ade maritime de l'Albanie аu Моуеп iige, Thessaloniki 1981, 92 sq.
26 Уп., пре свега, Banescu, Duches, 9, 45-117 (порекло, име, седиште, итд.),
као и Византијски извори III, 121 н. 145, 127 н. 165 (Ј. Ферлуzа - обнав­
љаље теме Доростол око 1000. год. и ствараље катепаната Парадунавон од
1018. год.). Усамљено је гледиште које је изнео В. Н. 3латарскн, Моливдо­
вулъ'l"Ъ на веста Симеона, катепанъ на Подунавието, Sisicev Zbornik, Zagreb
1929, 147, да је велика тема Парадунавон била образована тек почетком дру­
ге половине XI века.
21 Драч: Scylitzes, ed. cit., 424.66-69; Парадунавон: Византијски ИЗВОРИ
Iп, 121 н. 145 (Ј. Ферлуzа).

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Организација византијске вл.асти у новоосвојеним областима 37

Уосталом, обе су теме ОД времена Василија II биле дукати, OДlНocнo


катепенати. 28
ПретХ'одним набрајањем обухваћени су релативно мање зна­
чајни делови Самуилове државе, заузети током византијске рекон­
квисте. Огромна пространства која су чинили централни делови те
државе, као и области на северу и северозападу, улазила су у састав
административних јединица чији су физиономија и обим још увек
тешко одредљиви. Разуме се, примењени организациони принципи,
као што ће одмах бити показано, не разликују ,се у осН!ови од оних
који су примењивани у читавом Царству, који су дошли први пут
јасније до израза за Цимискијеве владе и који су тада, приликом
првог покоравања Бугарске, били примељени и у (бар неким) краје­
вима којима сада посвећујемо п:аIЖЊУ. Важна разлика у третирању
тих 'Области, или неких међу њима, за Василијевих победоносних
завршних похода, проистиче из њиховог претходног положаја. Ра­
дило ,се добрим делом о централним областима НJe'I10M срушене др­
жаве, које такву улогу нису имале у тзв. Првом бугарском царству.
Стога је и разумљиво то што, док ЦИМiИ!скијеве завршне операције
воде накнадно његове војсК'овође на начин који је оставио мало
трага у изворима, Василиј е II лично предводи победоносни поход у
средиште непријатељске државе, праћен будним окюм дворског из­
вештача. 29 Кад је дошло време за царев повратак у престоницу, на
реченим просторима остављен је посебан командант са најширим
војним овл ашћењима , (j't'P(X't'1)YO~ (Xu't'oxpoc't'(Up Давид Аријанит, што ни­
како није преДrCтављаљо рутиН!ски поступак. 36
Добро је познато да је у некадашњим Самуиловим централним
областима образована тема Бугарска са средиштем у Скопљу, често
у литератури називана катепанатом према ДOCTo~aHCTBY које су нај­
чешће носили њени управљачи. IН Описани начин њеног настанка

28 Индикативно је да су две важне старе теме - Драч и Солун - без


обзира на различитост њихове судбине у Самуилово доба, биле истоврем~но
уздигнуте у ранг дуката после 1018. године. Cf. Ostrogorsky, Geschichtell, 400.
29 Cf. Ostrogorsky, о. с., 245-246, 256-257.
30 Cf. Banescu, о. с., 118 sq.; Ostrogorsky, о. с., 258 n. з.
31 Иакоје било покушаја да се катепанат Бугарска посматра не као
тема високог ранга, него као висока војна команда над маљим темама
(в. горе, нап. 4), схватање о Бугарској као пространој теми веома је солидно
фундирано: Banescu, о. с., 118-170; АћтшеПет, Administration, 85 sq.; Визан­
тијски извори [П, 127-128, н. 165 (Ј. Ферлуzа); Историја српског народа 1,
172 (љ. Мшссu.мовuћ.). Један од чврстих доказа за постојање теме чине из­
ворно посведочена синонимна достојанства претора и судија (xp~T~~) Бугар­
ске. О њима в. N. Banescu, La signification des titl'es de ргаitбг et de рго­
noetes а Byzance, Miscellanea G. Mercati ПI, Roma 1946, 387 sq.; Gy. Мо­
ravcsik, Byzantinoturcica 1, Berlin 21958, 505-506. Иако се у изворима појав­
ЈЬују и неофицијелни термини за означавање намесник а Бугарске (1tPO\lO~T1J~,
cro(Tp&:1t1J~, &p)(1Jy6~, &p)(rov - уп. Златарс1СUU, Устройство 53), извесно је да су
званична достојанства била катепан и дукс. УпотреБЈЬавана су наизменичнu,
с тим што се прво појавио катепан (Давид Аријанит), да би до почетка
следећег столећа превладао дукс. Ове промене не имплицирају промене ста­
туса теме, што је понекад разматрано као могућност (Лuтаврuн, Болгария,
266 сл.; в., међутим, горе, нап. 11), нити сеобе њеног центра (cf. Ostrogors1CY,
Geschichte3• 258 n. 3).

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

38 Љубомир Максимовић

условио је cBBKaIro и извесне организационе специфичности, али не


у оној мери како је то понекад сматрала старија наука. Осим имена
које је асоцирало на некадашњу државу и привременог присуства
једног посебног врховног команданта, нема упечатљивијих знакова
некаквог специфичног статуса. У овом смислу одавно су се показала
неодрживим изве,сна међусобно искључива гледишта.
Очевидно је, рецимо, да тема Бугарска није имала никакву по­
себну аутономију на основама старије националне или државне тра­
диције ..32 Ако византијска власт у почетку и није инсистирала на на­
пуштању традиционалног начина опорезивања, разлози су били више
еIЮномске него политичке природе/Ј3 Ј'ер, упркос томе што је дру­
штвена елита Самуиловог режима по правилу ПРИJIазила новим го­
сподарима, и од њих била прихватана, сви поименично познати
функционери које је постаВИJIа нова власт потицали су из редова
царске бирократије:'Ј4 Нешто другачији третман затечене црквене
хијерархије приликом оснивања ОхриД,ске архиепископије само је
још један доказ да није било, како је то раније претпостављано, сим­
биотичног паралелизма између Катепаната и Архиепископије. Уоста­
лом, где год се налазиле северне границе бугарског катепаната, не­
сумњиво је да су на западу, југу и истоку биле уже од граница
Архиепископије, чија је теРИ'l10рија залазила у теме Драч, Никопољ,
Солун, Стримон, Хелада и Парадунавон. 35
Питање северних и северозападних граница теме Бугарске оста­
је, као што сам наговестио, умногоме отворено и свакако повезано
не само са њеним обимом него и са њеним устројством. Иако су
одавно одбачена екстремна гледишта о, с једне стране, територији
теме Бугарске КаЈО јединству свих некадашњих области Самуилове
државе од Дунава до Грчке, као и о, с друге стране, издељености
теме на мноштво ситнијих управних јединица (што је знатно позније
стање), очевидно је да велики катепанат није могао опстати без сло­
јевите унутрашње организације. 36 Нажалост, о томе током већег
дела ХI века изворно није !Ништа прецизније забележено. Утолико
би било од већег значаја одредити локацију и статус администра­
тивних јединица које се уз тему Бугарска спомињу у првој пољо­
вини ХI века.
Као n:rгo су у доба Јована Цимискија била посведочена два
имена управних области у данашњој Србији - Рас и Морава, тако
се у доба Василија 11, око 1018. године и каоније, поново појављују
два имена, али другачија и у нешто другачијем распореду - Србија
и Сирмијум. Управо за ова два имена је везано толико различитих
тумачења на основу свега неколико сигурних изворних података да

32 Тако су ствар постављали Б. ПРО1Сu1t, Први охриДски архиеnИСКОII


Јован, Глас СКА 88 (1911) 285, 287, 301; Златарс1СUй, Устройство, 49 сл., 51
сл., 55 сл.; исти, История П, 1 сл. Уп. за критику овог схватања Banescu,
о. с., 11 sq.; Ostrogorsky, Geschichte3 , 258 п. 2; Историја IcpncKor народа 1;,
172 н. 6 (Љ. МахсимовиЛ).
33 Уп. ЛuтавРU1l, Болгария, 253 сл., 309 СЛ.; Ostrogorsky, Geschichte3, 257 sq.
34 ЛuтавРU1l, нав. Д., 254 сл.
3/) Исто, 265 сл.
э8 В. горе, нап. 4, 10.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Организација византијске власти у новоосвојеним областима 39

се чини неошюдн'Ом једна прегледна, кратка презентација тих П'О­


датака:

- Србија. - Постоје укупн'О четири гувернерска печата са на­


вођењем Србије: (а) К'Онстантина Ди'Огена, стратега Србије . (~ep~~c((;);37
(Ь) можда идентичан са претходним ~ К'Онстантина Ди'Огена, патри­
кија (?) и стратега Србије (~ep~~ac;);38 (с) НиК'оле, пр'Отоcnатара и
стратега Србије;39 (d) К'ОНiстантина, антипата, патрикија и дуке С'О-
· луна, Бугарске и Србије. 4О Осим наведених печата, п'Ост'Оји и ла­
тински препис сигили'Она к'Оји је издао Љут'Овид (Lit'Ouitius, Lota-
vitius), протоcnатар, ипат истратег Србије и Захумља, вероватно
1039. године. 41 у науци је углавн'Ом, и т'О врло дуго, п'Орицана вре­
дн'Ост овог,цокумента, али у ск'Орије време и рехабилит'Ована ње­
г'Ова аутентичност. 42
- Сирмијум. - Првих Ј1Одина после пада Самуилове државе
споменут је само у делу Јована Скилице, у нек'Олик;о махова, али
увек п'Овезано са делатношћу К'Онстантина Диогена, освајача 'Ов'Ог
последњег упоришта срушеног противника. Диоген }е, као " .. ."iiJ'I
Ехе1:ае (у односу на Србију) [.LepiiJ'I rxPX(f)'1", на превару убио С ермона ,
непријатељског к'Оманданта Сирмијума, после чега " .. Дpxe~'I Е"&Х&'1)
· -rijc; '1eox,,~'tOu хЈЈрас;"(вер'Оватн'О 1019. године)~43 За време печенешке
најезде 1027. г'Одине, налазећи се ј'Ош увек на п'Оложају архонта
'Области Си:рмијума, Ди'Оген преузима и управљање Бугарском: "a~o ь
~GtQ"Й.еUс; K(f)'1cr"Gt'l,,1:'1oC; "o'1 ~~oye'l'1)'1 rxpXO'l"rJ. ~UP[.LLOU "UYX&'10'l"Gt XGtt аоиха -rijc;
ВоuлУGtРLGtС; E7tOL'1)O'e'l".44 Било је то привремено решење, проузр'Око­
вана ванредним оК'олностима, Јер је 1029. ГО\цине на положај дуке
· С'Олуна д'Оша'О из Сирмијума: " .. &.пО ~UP[.LLOU [.Le"Gt"e&e1:c; е1с; 0еcrcrGtЛО'lLХ'1)'1

Laurent, Theme, 190.


37
Nesbitt - Oikonoтides, о. с., .N'2 34, рр. 101-102.
38
39 G. Zacos, Byzantine LeadSeals, П, Вегп 1984, .N'g 628.
49 1. Swiencickyj, Byzantinische Bleisiegel in den Sammlungen VOl1 Lwow,
Сборник въ паметъ на проф. Петъръ Никовъ, София 1940, .N'g 11, р. 439.
Идентификацију овог функционера као Константина Диогена предложио је
још Banescu, Duches, 124 sq., али је због непостојања патронима оставља
потпуно отвореном А. С. Мохов, К cursus honorum Константина Диогена,
АДСВ 27 (1995) 34 и н. 38, н. 48. Уп. такође Византијски извори IП, 138-139
н. 198 (Ј. Ферлуzа). О привременим, несистематичним и персоН!аm:ним поја­
вама обједињавања тема в. ЛuтавРU1i, Волгария, 269-273.
41 Изд. Шuшu1i, Летопис, 189, 190 (две редакције преписа исте повеље).
За датум в. Veтa von Falkenhausen, Eine byzantinische Веаmtепuгlшпdе au;s
Dubrovnik, BZ 63 (1970) 18. За аутентичност титулатуре уп. Laurent, Тш~те,
194. Међутим, идентификовање дукљанског простора са Србијом из Љутовидове
титуле, како то предлажу Laurent, о. с., 185 fщ., и Wasilewski, ТЬете, 469
sq., свакако не може опстати. Уп. Историја српског народа I, 174 (Љ. Мак­
cu.м.OBић).
4! Cf. (са ynутама на старију литературу) Wasilewski, ТМте, 469 sq.; Fa.l-
kenhausen, о. с.,. 10 sq. et passim.
43 Scylitzes, ed. Tћитn, 365.15-366.30. На овом податку заснивају се схва­
тања. о постојању теме Сирмијум: Скабала.1iовuч, Государство и церковь, 228
сл.; Laurent, Theme, 188; Ostтogorsky, Geschichte3, 259 n. 1; Византијски из­
вори IП, 140 н. 199 (Ј. Ферлуza).
Scylitzes, ed. cit., 373;94-95. За датирање
44 уп. Banescu, Duches, 122 (око
1026); Wasilewski, ТЬете, 474 п. 49 (1027).

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

40 Љубомир Максимовић

YLV€'t'IXL aoO~".45 Из тог, ТaIюђе кратког, раздобља сачуван је и његов


печат који је пооедовао у 'својствуантипата, патрикија и катепана
СОЛyнlЭi. 46
Повезаност Константина Диогена и са Сирмијумом и са Србијом
одавно ј е пала у очи истраживачима и изазвала, као што ј е споме­
нуто, више различИ'l'ИХ, па и међусобно супротстављених тумачења
о месту ових ентитета у ондашН70ј управној структури. Ако не узме­
мо у обзир мишљења, данас свакак!О превазиђен а, кој а у овој или
оној мери занемарују цитиране изворне податке,47 преостају схва­
тања о географској повезаности тема Сирмијум и Србија или, чак,
њиховој идентичности. У овом последњем случају, Сирмијум је тре­
тиран или као средиште управне јединице Србиј е или као њеню
погранично место, при чему ое сама Србија лоцира двојако: у бео­
градско-браничевску регију или у рашку област, са везом ка реци
Сави. 48 Да ситуација буде сложенија, у таквим комбинацијама Кон­
стантину Диогену се каткад приnж:ује и један одавно објављени
печат извесНlОГ Константина, антиnата, патрикија и дуке Солуна,
Бугарске и Србије. 49
Упркос томе што се оба имена - Сирмијум и Србија - јављају
доследно у различитим врстама извора - једно у историографском
тексту, друro на печатима - очевидно је да не могу бити сматрана
синонимима. Скилица употребљава званична тематака имена за Бу­
гарску и Солун, па 'је логично претпоставити да то чини и за Сир­
мијум, који иначе одваја од Бугарске. С друге стране, Србија је са­
свим сигурно званично тема'Гско име, будући да се јавља на печа­
тима. Треба рећи и то да, иако извори понекад сведоче о тадашњем
присуству српск!Ог етничког имена далеко на северу, уз токове Саве
и Дунава,50 за његово озваничење на тим просторима било је још

45 Scylitzes, ed. cit., 376.86-88. За датум уп. извори III, Византијски


166 н. 286 (Ј. Ферлуzа); Мохов, Cursus, 34 сл. - Th€~me, 474 Wasilewski,
п. 49, даје непрецизно датирање (око 1027) и погрешно сматра да је Диоген
и овом приликом задржао Сирмијум у својој надлежности. Тако и Визан­
тијски извори III, 138-139 н. 198 (Ј. Ферлуzа).
G. Schlumberger, Sigillographie de l'Empire byzantin, Paris 1884, 104.
46
Cf. 3латарски, История П, 16; Banescu, о. с., 24 sq., 27, 42 sq.
47
48 Скабаланович, Государство и церковь, 228 сл.; 3латаРСЮLU, Устройство,
51; исти, История П, 6; Р. MutiLfCiev, Bulgares et Roumains dans l'histoire des
pays danubiens, Sofia 1932, 345 Эq.; UCТlL, История на български народ II, Со­
фия 1944, 1-10; Wasilewski, о. с., 465 (Paristrion Occidental), 474 sq. (476 -
паралеле тематског назива СирмИјум/СрБИја: Задар/ДалмаЦИја, Дристра/Пари­
стрион, Скопље/Бугарска), 478 Јованка Калиh (-Мијушковuh), Београд
sq.;
у средњем веку, Београд 1967, 35 сл.; Oikonomides, Listes, 260; Falkenhausen,
BeamtenurKunde, 18; Cheynet, Stratege-duc, 184. - Експлицитна идентифика­
ција замало је избегнута у Византијски извори III, 157-158 н. 250 (Ј. Фер­
луzа).
40 В. нап. 40 у овом раду, и библиографију у Византијски извори III,
138-139 н. 198 (Ј. Ферлуzа).
~ De administrando imperio, ed. cit., с. 30, рр. 144-146; с. 32, рр. 160;
Советы и рассказы Кекавмена, изд. Г. Г. Литаврин, Москва 1972, 268.28. Ипак,
северна граница српске државе у Х веку није могла прелазити линију
Чемерно, Голија, Јавор, Златибор: Р. НоваЈсовић, О границама Србије и срп­
ске државе у средњем веку, ЗФФБ 8/1 (1964) 167. Стога смрт Часлава на
северу у једном походу не треба повезивати са простирањем имена Србије
до Саве, како то чини Wasilewski, Theme, 476.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

Организација византијске власти у новоосвојеним областима 41

сувише рано. Најзад, печат ПРИIIJ1jсан са слабим разлозима Констан­


тину Диогену, без обзира на то коме је стварно припадао, у готово
исту раван доводи Солун, Бугарску и Србију, третирајући их тако
као пооебне, очевидно тематске јединице. Само што Србија у овој
комбинацији није могла бити катепанат као што је то својевремено
био Рас, у доба када је до стварања бугарског и солудског катепа­
ната било још далеко.

Неизбежно је, дакле, узети да је фамО'зни Константин Диоген


у својој каријери биостратег обеју тема о којима се овде расправља.
С обзиром на њeroвo дугогодишње присуствО' у Сирмијуму (1019-1029),
одакле је отишао у Солуд, а убрзо затим у тему Тракесион, затвор,
манастир исмрт,51 приличдо је извесно да његово управљање темом
Србијом пада у време завршног обрачуда са државом Самуилових
наследника. Из Србије је, аКЈО Скилицу можемо да такав начин
схватити (1'а EXe:~(je: fLep"t)), кренуо у заузимање Сирмијума, што не
значи обавезно да су се две области граничиле. Један од његових
наследника на положају стратега Србије био је и онај Никола чији
је печат сачуван.
Локација теме Сирмијум је прилично јасна, мада се то исто не
l'!-оже 'рећи и ~a њен_простор. Љокација и распростирањ~ теме. Срб~1:је
представљају далеко већу загонетку. Споменути Љутовидов сиги­
ЛИОН, уколико се прихвата да је аутентичан, сведочио би у корист
неког простора у коме се традиционално употребљавало српско име
и који се у односу на Захумље налазио у унутрашњости балканског
копна. Искуство из Цимиокијевог времена са катепаном Раса указује
на могућан део тог ПРОС'l1Oра. На Рас указује, можда, још једна
околност. У првој повељи Василија II за Охридску архиепископију,
од 31 наведене епархије, шест се налазило на будућим српским те­
риторијама, тада још увек византијским, док се у другој повељи
јавља седиште седме такве епископије - Рас. 52 Уза све то, rюcта­
вља се и 'једно интригантно питање: не показује ли појава TeMle
Срби}е извесну аналогију са појавом теме Бугарске, која име добија
по претходно пораженој неприј атеlљској сили?

Принципи и схема управне организације о којима је овде било


речи тешко да су надживели средину ХI века. Тема Србија, у roojoj
се још пре истека прве половине столећа на положају управника
могао наћи ј<едан локални династ, што у Iюграничним подручјима

нав. д., 34-35. Осим чланка Мохова, za curriculum vitae диоге­


61 Мохов,
нов уп.и V. Laurent, Bulgarie et princes bulgares dans Ја sigillographie Ьу­
zantine, ЕО 33 (1934) 414-419, мада аутор узима у обзир и сигилографСIШ
материјал који не садржи патроним Диоген и који би стога требало оставити
по страни. Уп. нап. 40.
БI! Уп. Историја српског народа 1, 178 (Љ. Ма1Ссимовић). Тадашња претпо­
ставка да се област епископије Рас од оснивања ширила преко византијске
границе тешко да је одржива у светлу овде изнетих разматрања о тематском
уређењу. Пре ће бити да се, бар у почетним годинама преуређења прилика
након сламања државе Самуилових наследника, државна и црквена органи­
зација на реченом простору у целини територијално поклапају.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

42 Љубомир Максимовић

није била непозната пракса,53 свакакО' Је одумрла у напредовању


локалног елемента на рачун византијскюг. Из Сирмијума ое визан­
тијско упоришт·е према Угрима памера већ у ратним гадинама
1057-1059. ка Београду и Браничеву, где управља, надгледајући
:византијску северну границу, будући цар Раман Диаген. б4 Насту­
пила је ситуација у кајај се, седамдесетих гадина ХI века, уместО'
Србије и Сирмијума, каО' кључне управне јединице на северу афир­
мишу Ниш и Браничева. 55 Индикативно је да ће, у тим IЮмерањима,
и намесник теме Бугароке пО'ч!ети све чешће да се назива дуком
Скюпља. 56
Чини се 'даби, накО'н свега што је речено, готО'ва сувиШНО' било
падвлачити да је византијска управа, успастављена на теритаријама
каје су претходна улазиле у састав Самуилюве државе, била орга­
низована па важећим начелима и пракси тога времена. Извесне спе­
цифичности, :юаје се магу уачити упркос сирамаштву извара, на'ста­
јале су из патреба условљених лакалним приликама, пре свега си­
туацијам на северној и северозападној граници. Велика непазнаница
астаје структура чиновништва, али у времену о' каме је реч то није
случај сама са авде третираним областима. Врла је магућна, такађе,
да у тим абластима јаш увек нису идентификаване све значајније
административне јединице. УКОЛИRЮ у будућности буде астварен О'д­
гО'варајући напредак у вези с једним или другим питањем, биће ТО'
углавном резултат евентуалнаг проналажења навог сфрагистичког
материјала.

113 За ову праксу уп. нпр. Ј. Ферлуzа, Драч и драчка област пред крај Х
и почетком ХI BeКia, ЗРВИ 8/2 (1964) 129 сл.; Wasilewski, ТЬете, 469; Vera
von Falkenhausen, Untersuchungen иЬег die byzantinische Herrschaft in Siidita-
Неп vom 9. Ыв ins 11. ЈЬ., Wiesbaden 1967, 108; eadem, Beamtenurkunde, 19 вч.
Пропаст теме Србије због Љутовидовог пораза у борби са зетским владаром
Војиславом око 1042, како је то веровао Скабалаиовu-ч, нан. д., 220, не пред­
ставља одрживу претпоставку. За разумевање одговарајућег места у Барском
родослову в. Falkenhausen, Beamtenurkunde, 18. Развитак је понекад ишао
и у обрнутом смеру - укључивањем делова територија локалних династа у
надлежност тема. Cf. Wasilewski, ТЬете, 470-472.
ы Cf. Wasilewski, о. с., 478 вч.
5~ Banescu, Duches, 150; Wasilewski, о. с., 480 sq; Калuћ., Историја Б~о­
града, 36 сл.
51 Cf. Ahrweiler, Administration, 87.

CEEOL copyright 2018


CEEOL copyright 2018

L'organisation du pouvoir byzantin après 1018 43

Ljubomir Maksimovié

L'ORGANISATION DU POUVOIR BYZANTIN APREIS 1018


DANS LES CONTRÉEIS, RECONQUISES

S'inscrivant dans le cadre d'un processus à long terme, une des


caractéristiques du XIème siècle, dès l'époque de Basile II et, en partie
même, à la période antérieure, réside dans la diversification croissante
des unités administratives, s'accompagnant d'une réduction territoriale
des compétences et de l'importance même des stratèges des thèmes, à
la place desquels apparaissent à la tête des thèmes les plus importants,
surtout frontaliers, des fonctionnaires appelés katepano ou dux. Le
rétablissement de l'autorité byzantine sur les Balkans après la destruc-
tion de l'Etat de Samuel (1018) se traduisit ainsi, du point de vue de
l'organisation de l'administration publique, par l'instauration d'éléments
dont les prémices étaient apparus déjà à l'époque suivant la première
conquête de la Bulgarie (971). C'est notamment de cette époque que
datent deux sceaux de fonctionnaires - le catépan de Rascie et le
stratège de Morava. A la suite de la création de l'Etat de Samuel les
deux unités administratives correspondantes avaient dû disparaître.
Toutefois, après 1018, la «reconquista» byzantine, reprenant les principes
d'organisation déjà établis et s'attelant à restaUTer les anciens thèmes
balkaniques ou à créer de nouvelles unités administratives selon ces
mêmes principes, instaura entre les différents maillons du pouvoir, dans
les contrées du nord-ouest, un rapport semblable à celui ayant existé
antérieurement. Si les plus vastes territoires furent inclus dans le
catépanat de Bulgarie, la question de ses frontières nord et nord-ouest
reste ouverte. Le long de celles-ci on trouvait au moins deux thèmes,
Sirmium et la Serbie, qui, par leur taille et leur importance, étaient
assurément loin d'égaler la Bulgarie. La position du thème de Sirmium
est relativement claire, ce qui n'est pas le cas pour sa taille. La localisa-
tion du thème de Serbie est moins évidente, bien que l'on puisse avancer
qu'il gravitait certainement dans les régions confinant aux Etats serbes
de l'arrière-pays du littoral adriatique. Au cours du XIème siècle ces
deux thèmes disparurent, le second plus rapidement, et le premier plus
lentement, de sorte qu'en tant qu'unités administratives clés, cette fois-ci
sur la seule frontière nord, s'affirmèrent les villes de Nis et Branicevo.

CEEOL copyright 2018