Prof. dr Predrag V.

Popovic
MASINE ZA OBRADU
DEFORMISANJEM
KLASIX:::.'IKACI.]"SICA. KONCEPCIJSKA I
EKSPLOATACIJSKA ANALIZA
I DEG>
NlS. 1991.
DR PREDHAG POPOVIC
"MASINE ZA OlJH.ADU DEFOHMISANJEM - IDEO"

Izdnvacka jedinica Univct'7.itetn 1.1 Ni.su
Ng, Trg bratstvil j ,wdinstv;:; ill'. 2
J\.eep'lentj
cir Vhdo Vujiovi(, fed. TWoi'. Fakulteta te!mickih nal1ka 11 Novom Sadu
elr Dranislav Dcvedzk:, red. prof. Ma.sinskog fakulteta u kragujovcu
Glavni i odgovorni urednik
Prof ell' Dt'agol.iuh DJordjev_i('
Na nSllol'tl Odlukn Nastavno··mlllcnog ,'ce',;:; :\lasinskog fakulteta u
Nisu br. 219/[ od 19,0<1.1991. gndine, rukopis je odobrcll Z<l
£;-tarnpll kilo udzbenik
Tchni(:i;.o 111'n(lji"D.lljl:' 1 SUUHJkl
D1GP "Pl'osvdn"
YU ISBN 71BJ-OOJ-7
Narlezdi j Ye:,ni
PREDGOVOR
Predmet "Masine za obradu deformisanjem", po najnoYijem nastavnom
planu ""MaSine alatke II", predaje se na Masinskom fakultetu Univerziteta u
Nisu u VIn i IX sernestru nn proizvodnom srueru.
Udzhenik za ovaj predmet predvidjen je u cetTi dela. Prvi deo Ob11h-
vata klasifikacijsku. koncepcijskui i eksploatacijsku analizu masina za obradu
deformisanjem. U ostalim delovima bice ohradjeni osnovni elemonti oyih rnasi-
na: naseea struktura. pogonski sistemi. izvrsni cleo, upravljacki sistemi i sisierni
podmazivanja, kao i pomo6ni sislemi.
Udzbenik je taka koncipiran, da odgovara nastavnom programu do-
dip.lomskih studija. Medjutim. korisno co posluzitL kako studentima Da posle-
diplomskirn studijama, taka i dip!omiranim masinskim incenjerima u praksi.
Ovom prilikom se zahvaljujem recezentima ovog udibonika, kolegama:
dr Vladi Vujovi(;u, redovnom profesoru Fakulteta tehnickih nauka u Novom
Sadu i dr Branislavu DevedZi6u, redovnom profesoru Masinskog fakulteta u
Kragujevcu na primedbama i sugestijama i definitivnoj redakciji ove knjige,
Korlstim ovu priliku da se najlepse zahvalim syom saradniku Temelj-
kovski dr Draganu, docentu Masinskog fakulteta u Nisu na svesrdnoj i nese-
bienoj pomoci prilikom priprema ovog dela udzbenika "Masine za obradu de-
formisanjem",
Kolegi mI' Miodragu Cojbasicu, dipl.mas,ing. se najlepse zahvaljujem
na pregledu rukopisa i daUm sugestijama.
Isto tako se najlepse zahvaljujem Slobodanu Miti6u na pomo(;i u teh-
nickoj obradi slika
U Nisu, aprila'1991. Predrag V. Popovic
1. OSNOVNE POSTAVKE
1.01. UVOD
Pod obradom materijala deformisanjem (OMD) podrazumevaju S8
metode abrade pri. kojima se materijalu daju ieljeni oblik i dimenzije na taj
na6in, sto se on plastic no deformise ili razdvaja.
Da hi se ostvarilo preoblikovanje materijala - od pripremka do izrad-
ka - nekom od metoda abrade deformisanjem, neophodno je da:
materijal obradka ima odredjena svojstva i
da 5e obezbedi - na odgovarajuci nacin - unosenje neophodne
koliCine energije u materijal koji se obradjuje. odnosno neap hod no
je da se materijal clovede u stanje plasti6nog teeenja iIi razcivajanja
pod dejstvom spolja.snjeg opterecenja izazvanog odgovarajucim rad-
nim telom.
Pr-vi usiav za primenu metoda obrade deformisanjem u procesu pro-
izvoclnje nekog elementa se ispunjava utvrdjivanjem svojstava materijala od
koga se isH izradjuje, a ona zav,ise od vrste materijala i od njegovog stanja
Sa aspekta abrade deformisanjem, hana svojstva materijala izrai.ena
8U zavisnoscu:
E (k) (L01)
gde su: - relativna dilatacija i
k - stvarni, odnosno efektivni napon iIi kako se JOB naziya specifieni
deformacioni otpor.
il. koja iZl'azava zavisnost promene oblika i dimenzija cvrstog tela sa promena-
rna naponskog stanja 11 njemu izazvanog spolja§njim opterecenjem.
Tablica T-1.01. Klasifikacija idealnih cvrstih materijala
SYojstvo materijala
,---
OSflOYflO Dopunsko
K c'
Elaslicao
P\aslicofl
Elosticno-
plosticun
Ideoloo
S,
ojocavoojem
Model

Mehaoicki Malematicki
20 x> Xl
"" F •
lQ O:SX<Kj
F_ (c,+c,)x
10
F- C1XI+C2 X
Kako, 11 zavisnosti od oblika zakonitosti (1.01), idealni evrsti materijali
mogu biti: hti. elasHeni, plasHen! i elastieno-plastieni, sto je detaljno prikaza-
no u tablici 1'-1.0l., to se i svi realni masinski materijali mogu, sa prakticno
malim odstupanjima (zakon ojacavanja materijala u plastienom podrueju 'la re-
alDe materijale .le uglavnom eksponendjalna funkcija), podeliti kao i idealni, 1z
eega jasno proizlazi da su Sarno materijali, koji imaju plasticna i elasticno-pla_
sHena svojstva, pogodni u praksi za preoblikovanje metodama obrade dcfoI'mi-
sanjem,
Pri ovome treba imati nu umu da je stanje materijala funkcija, sa
jedne strane predistorije njegove obrade (kaljen, zaren, deformisan, i dr.), a sa
druge visine temperature na kojoj se obradjuje. posta 5e materijal veoma cesto
zagreva sa ciljern povecanja njegovih plasiicnih svojstaya, pa tako predmet
obrade za vrurne njegovog preoblikuvanja moze btu u:
2
hladnorn stanju (obradak ima temperaturu To) i
vrucem stanju (obradak je na temperaturi Tv),
gde su: T 0- temperature prostorije (obi6no To'" 288 K) u kojoj se oblikuje ma-
terijal i .
temperatura na kojoj se zagl'eva materijal neposrcdno pre de-
formisanja, pri cernU je Tv» To. i zavisl od vrste materijllia (npr.
za celike Tv '" 1073 + 1473 K).
DrUg! usIov, unosenJe energlJe - na odredJelll nacin i pod odredjenim
11slovlma - obezbedJuJu sredstva rada (SR). kOJa u toku preoblikovanja materi-
JaIa posredno iIi neposredno dcjstvuju na njega
Shematski prikaz unosenja energije 11 materijal odredjenih svojstava _
odnosno shematskf prikaz procesa obrade deformisanjem - u toku oblikovanja
materijala od pripremka do izradka, priknzan na slici lOL predstavlja osnovnu
shemu ucesnika u procesima obrade materijala def ormisanjem .
• Kako se mehanicka energija, koja se koristi za deforrnisanje obradka.
javl,ia u civa oblika, i kako se u opstem i'Zt'ilzava sa:
gde su: rnehanicka enel'gija:
potencijalna, odnosno staticka energija j
- -kinetlcka, oallosno dinami6ka energija,
Slika LOt
PROCES
OBRADE
DEFORMISANJEM --@I]
__

M
EN
Shematski prikaz procesa obrade materijala de-
fOl'rnisanjem. gde Sli: SR - sredstva rada; Mo -
obradak; Mp - pl'ipremak; AIi. - i1.I'adak; Mv -
viSak matenj:;!ia, odnosno oLpadak; Wd - ukupno
dovedena eriergija u ,iednom radnom ciklusu; Wn
- novodovedena energija: W" - VfaC8ni deo ener-
gije iz predhodnog radno&" ciklusa; Wi - izgublje-
ni deo energije i Wk - deo energije utrosen na
preoblikovanje predmeta obrade,
(102)
to zavisnu od toga
materijala, i metode
koji se vid rnehanicke energije koristi 2a p1'8obHkovanje
obrade deformisanjem S8 clele u tri g1'upe, ito:
3
- metode, tj. metode abrade usled dejst.J.k potencijaine ener-
gije, sto znaci da je W s » W d, odnoshO da se moze smatrati da je
Wd 0,
metode, tj. metode obrade usled dejstva kineticke ener-
gije. sto znaci da je Ws« Wd, odnosno da se moze smatrati da je
Ws'" 0 i
statiliko-dinamilike metoda, tj. metode obrade materijala usled
dejstva i potencijalne i kineti6ke energije, sto Zhaci da su i poten-
cijalna i kineticka energija velicine istog iIi priblizno istog reda.
Zavisno od ovoga, i zavisno od predhodno iznetog, sve metode obrade
materijala deformisanjem se - sa aspekta koriscenja mehanicke i toplotne
energije u procesima oblikovanja materijala deformisanjem _ svrstavaju u;
- stati6ke metode u hladnom stanju (SH);
- staticke metode U YT'ucem stanju (SV);
- dinamicke metode u hIadnom stanju (DB);
- dinamicke metode u vrucem stanju (DV);
- staticko-dinamicke metode u hladnom stanju (SDH) i
staticko-dinamicke metode u vrucem stanju (SDV), sto je prikazano
na slid 1.02.
Stika 1.02. Klasifikacija metoda obrade tnaterijala defor-
misanjem po mehanickoj i toplotnoj energiji.
Medjutim, bez obzira na vrstu mehanicke energije koja se koristi za
preoblikovanje materijala, i bez obzira na toplotno stanje materijala, da bi se
ostvarilo t.zv. spoljaSnje opterecenje na obradak, i time unela neophodna kolic-
ina energije u njega, materijal koji S8 obradjuje '- obradak _ i radno tela _
nosilac energije i kretanja - moraju se dovesti u neposredan kontakt j medju-
dejstvo.
Prema tome, sagledavajuCi ucesnike u procesima abrade materijala
deformisanjern, dolazi se do toga da u njima ucestvuju;
4
materijaJ od koga se izradjuju zeljeni elementi i
sredstva rada,
1.02. SREDSI'V A RADA
Na osnovu izlozenog u predhodnom poglavlju se vidi da rada
situe za uhooenje neophodne kolicine energije u materijal. a pod cIJlm se
dejstvom predmet abrade trajno deformise,
Analizom uloge sastavnih elemenata sredstava rada d,olazi se do
toga, da se ona sastoje od tri osnovna dela, kako je shematski prlkazana na
shci 1 03 i to od,
Slika 1.03. Shematski prikaz sredstava rada, su; M - rnaSj.n)a,
resa); A - alat (npr. alat za 1 proseca.nJe 1 -
deo sredstva rada (npr. uredJaJ za kretanJe trake li-
ma kroz radni prostor).
ma§ine (M), odnosno aktivnog deia sredstva cija
obezbedi potrebnu energiju i kretanje po utvrdJenom
posrednom radnom telu - alatu;
je uloga da
zakonu ne-
alata (A), odnosno pasivnog deia rada, koji direktno
dejstvuje na predmet abrade dolazeci sa njtm u neposredan kon-
takt i
- pomocnog dela (P), cija je uloga da poboljsa uslove
i kontinuitet njegovog odvijanja (to su: cnku sa-
dju materijala kroz radni prostor, sredstv3 za podmazlvanJe, sred_ t-
va za zagrevanje i hladjenje, itd.).
5
1.03. MA5INA ZA OBRADU MATERIJALA DEFORMISANJEM
Masina za obradu materijala deformisanjem (MOD) predstavlja aktiv-
ni deo sredstva racla koji ima sledece funkcije, ito:
- da transformise izvornu Cdovedenu} onergiju (elektricnu, hemijsku i
dr.) u mehanicku, i 1stu preko alata preda predmetu obrade i
da obezbedi radnim delovima alata - koji neposredno dejstvuju na
predmet obrade - relativno medjusobno kretanje po utvrdjenim
zakonima.
Slika 1.04. Shematski prikaz mas-ine za obradu materijala
deformisanjem, gde su: NS - noseca struktura;
PS - pogonski sistem: ID - izvrsni deo; US -
uprayljacki sistem; PO - sistem za podmazi-
vanje i PI, PlI, PIlI i PIV - pomo6ni delovi 9d
prve do 6etvrte vrste. .
Strukturnom analizom ruaSina za ohradu materijala deformisanjem
dolazi se do konstatacije da se one sastoje od velikog hroja zasebnih celina
- razlicitih po funkciji i razllcitih po principu dejstva - odnosno zasehnih
delova, a koji se mogu svrstati u dye grupe, ito:
- osnovne delove rnasine i
- pomocne delove maSine,
kako je to shematski prikazano na slici 1.04.
Kada ma§inu cine sarno osnovni delovi, izvUceno punijom linijom na
slici 1.04., naziva se prosta masina za obradu mateTijala deformisanjem, a kada
pored osnovnih postoje i pomo6ni delovi ma§ina izvuceno tanjom linijom Da
sHei 1.04., tada se zove slozena ffiMina
Grupu osnovnih elemenata cine ani delovi svake masine, bez kojih
masina nije u stanju da obavlja svoju osnovnu funkciju, i u nju spadaju:
6
- noseca atruktura (NS), ciji je zadaiak da poveze sve ostale elemente
masine u jedinstvenu celinu, odrzava njihov medjusobni odnos i
konfiguraciju U pTostoru pri svim radnim uslovima i da primi i
uravnoiezi SYa radna opterecenja;
_ pogonskJ sistem (PS)' koji ima zadatak da po utvrdjenom zakonu
obezbedi potrebnu koliCinu energije i kretanje izvrsnom delu maSi-
ne;
_ izvrsm deo (ID), koji sluZi 7.8 pricvrsdvanje i nosenje alata',
sistem za komandovanje i upravljanje (US), koji sluzi za pustanje
muSine urad, njeno zaustavljanje i upravljanje Tezimom rada i
sistem za poclmazivanje (PO), ciji je zadatak da obezbedi podmazi-
vanje na svim mesUma gde se javlja klizanje i kotrljanje pokre-
tnih elemenata maSine.
Grupu pomocnih elemenata, pak. Cine oni delovi kOji su neobavezni.
odnosno bez kojih je maSina sposohna da obavlja samo osnovnu funkciju, a
cija je uloga da poboljsaju njene konstrukcijsko-tehnicke i tehnoloske karak-
teristike.
BroJ oVlh elemenata Je veoma vehkl 1 svabm danom se - sa' opstim
razvuJem, kako U ovoJ oblastl, tako 1 uopste tehmke - taJ broJ povecava, pa
nJIhovo nabraJanJe ne hi lmalo smlsla MedJutim, moguce Ih Je prema njihovoj
funkciji svrstati u sledece ceUri grupe, ito:
prvu grupu (Pr), koju cine elementi koji utieu na performanse
masine (npr. promena braja radnih ciklusa u jedinici vremena,
promena hoda izvrsnog dela maSine, promena raspolozive energije
maSine, itd.);
drugu grupu (Pn), kojU Cine delovi koji mehanizuju i automatizuju
rad ma§ine;
_ trecu grupu (P III), koju cine elementi zastite, i to sa jedne strane
elementi koji imaju zadatak zastite opsluzioca maSine od povrede, a
sa clruge elementi zastite masine od preopterecenja i ostecenja i
cetvrtu grupu (PlY, koju cine delovi masine kombinovanih funk-
dja predhodne' tri grupe, odnosno delovi kOj! obavljaju istovremeno
dye ili tri navedene funkcije.
Kako, sa jedne strane broj pomocnih deloya mMine po vrstama nije
ogranicen i varira u sirokim granicama, a sa druge, isto je
konstruktivnih. i koncepcijskih resenja osnovnih elemenata masme, to Je i broJ
mogu<:ih resenja slozenih. maSina prakticno neogranicen, sto je rezultiralo u
tome, da danas postoji vrIo siroka lepeza vrsta i tipova masina za obradu ma-
te1'1jala deformisanjem.
Konacno, masina se - u ops-tem slucaju - moze definisati matematic-
kim izrazom:
7
Pli
gde BU; M - ffiMina;
o - osnovni deo ma.sina 1
P - pomocni deo maSine,
hr bm
+ k ~ 1 Pnlk + brl PIVl (1.03)
pri cemu je davoljna da egzistira sarno jedan pomocni element pa da se mMi-
na smatra slozenom.
Iz opsteg metematickog izraza slozene masine se dahlja i izraz za
osnovnu - prostu - masinu:
(1.04)
8
2. PRINCIPI RADA I PODELA MASINA
Covekova delatnost je od uvek hila usmerena ka uskladjivanju njego-
vih zelja i potreba sa mogucnostima, pa se i pitanje resavanja problema ispunj-
avanja proizyodnih zadataka u savremenaj industrijskoj proizvodnji sarno po
sebi imperath'no namece, gde se sa jedne strane nameCli proizvodni zadaci. a
sa druge se nalaze prolzvodne mogucnosti industrijskih pogana i proizvodne
apreme u njima.
Kako stepen uskladjenosti izmedju proizvodnih potreba i zadataka sa
jedne strane, i proizyodnih mogucnosti savremene industrije sa druge, zavisi od
stepena uskladjenosti zadataka i mogucnosti na svakom radnom mestu, odnos-
no na svakoj operaciji abrade elemenata proizvoda u procesu njegove izrade,
to je sagledavanje ove problematike na svakoj rnaSini za obradu materijala od
izuzetne vaznosti.
Prema tome, jasno je, da ce i maSine za obradu materijala defarmi-
sanjem uspesno ostvariti adredjeni, unapred definisani proizvodni zadatak aka
se ohezhedi sto veci stepen usaglasenosti izmedju elemenata obrade i masine u
procesu obrade materijala, odnosno ostvari visok stepen usaglaSenosti izmedju
proizvodnih potreba i proizvodnih mogucnosti.
Zato se. pre nega ::ito se pristupi postavljanju koncepcijskog resenja
odredjene masine, moraju sio precizruje sagledati i definisati:
- proizvodni zadatak{u vezi sa namenOID mMine);
- proizvodne mogucnosti proizvodjaca masine i
asortiman gotove opreme i materijala kOji se mogu koristiti pri izra-
di lUaSine,
jer prvenstveno od ovih uslova zav:tsi, posmatrano
cepcijsko resenje mMine za obradu materijala.
u ceHni i u detaljima, kon-
9
Sasvim je razumljivo da ce karakteristike buduce masine 'lavisHi od
gore navedenih uslova, koji se ad slucaja do slucaja razllkuju. Medjutim, po-
stoje 6etiri asnovna, opstevazeca uslova koje svaka masina za obradu materijala
mora da ispunjava, a to su:
- tacnost;
- proizvodnost;
ekonomicnost i
- da ne ugrozava, posredno ili neposredno, coveka.
Pri tome je jasno, da ce pHanje prloriteta cetiri OSllovna uslova, pri
resavanju opste koncepcije masine, diktirati prvenstveno proizvodni zadatak.
Obzirom na tendencije industrijkog razvoja savremenog sveta, pa s
tim u vezi i tendencije razvoja ma.sina za odradu materijala, pored navedena
6etiri osnovna uslova. mogu se postaviti i drugi uslovi. MedJutim, ako se sire
sagledaju, svi se oni nu neki nacin uklapaju u navedene osnoyne uslove.
Iz, u najkracim crtama iznetog, proizlaze jasru razlozi kojt su doveli
do postojanja i razvoja veoma sir'oke Iepeze kon(!epcijskih i konstruktfvnih
resenja maSina za obradu_ materijala_ deformisanjem, sto je, sasvim razumljivo,
dovelo i do njihove podele i klasifikacije po razlicitim osnovama, pa se danas
u strucnoj literaturi mogu naci mnoge klasifikacije ovih ma.sina u zavisnosti
od prilaza ovom problemu autora koji su se oVom problematikom bavtI!.
Pri ovome, koncepcijskom resenju ma.sine se priJazi sa- .c;lva aspekta, i
to:
- projektovanja nove savremene maSine i
- eksploatacije postojece,
a fundamentalne koncepcijske varijante se mogu sagledati analizom mogu6ih
\'rsta ovih maSina svrstanih prema razlicitim osnovama, i to po:
10
zakonu promene opterecenja na izvrsnom delu rna§ine u toku jed-
nog radnog ciklusa;
- po vrsti mehanicke energije koja se koristi za deformisanje pred-
meta obrade,
- po nameni, odnosno po vrsti tehnoloskog postupka koji maSina mo-
ie da obavi;
- po perf ormansama;
- po vrsti pogonskog mehanizma, tj. po principu prenosa energije i
kretanja kroz pogonski sistem;
po broju praYaca dejstva na predmet radi;
- po zakonu promene deformisanja;
_ po mogucnosti pristupa radnom prostoru maSine;
_ po konstruktivnom iIi koncepcijskom resenju elemena.ta
napr.: resenju nosece strukture, poloiajU pogonskog sIstema, resenJU
hidraulickog sistema u hidraulickih maSina, principu koriscenja
energije zamajca u mehanickih masina, broju tacaka vesa?ja izvrs-
nag dela musine, obliku glavnog vraBla u krivajnih presa, ltd.
2.01 PODELA PO ZAKONU PROMENE OPTERECENJA
Zavisno od zakona promene opterecenja na izyrsnom delu masine za
obradu deformisanjem (MOD) u toku jednog radnog ciklusa, sto je
prikazano na slici 2.01. na primeru sahijanja cilindrienog elementa na
noj presi i primeru valjanja profila, ove ma1;ine se dele na dye vrste masma, 1
to:
_ masine periodicnog dejstva (MPD) i
_ ma.sine kontinuiranog dejstva (MKD).
Kako se vreme jednog radnog ciklusa (t c ) moze, u opstem slueaju,
izrazi ti sa:
to
gde su: tob -
tob + tph
vreme obrade, odnosno vreme u kome se deformiSe
obrade pod dejstvom sredstava rada na njega i
(2.01)
predmet
tph - vreme, tzv. praznog hoda izvrsnog dela masine, tj. neme u ka-
me se ne obradjuje materijal,
to uvodjenjem parametra:
f t :::
se dobija da su:
tob
tc
_ maSlne periodMnog dejstva one masine, u kojih je:
ft < 1
odnosno:
to > tob
_ i maSine konUnuJranog dejstva, u kojih je:
(202)
(2.03)
(2.04)
11
MOD
M P D
M K D
F F-cons!
;:!:kF
F.F(t)
WIIIIIIIIIII




tc=tob t
_ .._--.
..c: 1- I
- (+ ..
F= F(t)
t
lliilllllill , ,,-'ph.
2, Ie = lob t
... --""-
2.01. Podela masina za obradu deformisanjem (MOD) po zak
njeU?ffi delu u toku jednog
g e
j
s!1. d' - masme perlodH'3nog dejstva i MKD - rnasine
nu ranog eJstva
f t ' 1
(205)
odnosno:
(206)
Struktuiranjem vrernena praznog hoda dolazi S8 do izraza.:
tph '" tpr + tpo
(2.07)
gde su:
t pr - neme koje predstavlJa vreme od polaska izvrsnog
dela .masme nJegovog pocetnog poloiaja do trenutka u kome
?OlaZI do dod Ira predmeta obrade i dela alata koji se nalazi na
lzvrsnom delu masine i
tpo - neme pOVl'atka izvl'snog dela masine u pocetni poloiaj,
pa se izraz (2.00 moze napisati u obliku:
ic '" tob + t pr + tpo
odnosno izraz (2.02) U obliku:
f t
tob + tpr + tpo
12
(208)
(209)
2.02. PODELA PO VRSTI ENERGUE
Prema nacinu dejstva radnog tela nn predrnet abrade, odnosno prema
vrsti mehanicke energije - potencijalne iIi kineticke - kOja se koristi za de-
formisanje materijala koji se obradjuje. dele se i masine' za obradu deformi-
sanjem - kao aktivni deo sredstava rada - na:
- m8Aine statiOkog deJstva ili prese;
.. ma.Mne dejstva iIi i
.. ma.Mne dejstva .
Bitna razlika izmedju prva dva tipa masina ZR obradu deformisanjem
(presa i cekica) je u tome, sto se u maSina statickog ,dejstva kretanje alata,
odnosno kretanje izvrsnog deia mMine obavlja relativno malom brzinom u svim
fazama abrade predmeta rada, dok je u ma.sina dinamiCkog dejstva brzi.na
kretanja izvrsnog dela maSine, u rnornentu njegovog dodira sa predrnetam
abrade, relativno velika,
Ustvari, razlika izmedju navedenih vrsta rna.sina za ohradu deformi-
sanjem moie se sagledati aka se posmatra sabijanje cilindricnog elementa
pocetne visine (ho) na visini (hi), prikazanog na slici 2,02" i ako se posmatra-
ju zakoni promene staticke i dinarnicke sile u zavisnosti od pl'edjenog puta
izvrsnog deia ma.Sine za vreme sabijanja, sto je data na slid 2.02 za sva trt u-
pn masina.
Respektujuci cinjenicu da je mehanicka energija obradnog sistema,
odnosno parcijalno posmatrano masine, zbir pot.encijalne i kineticke energije, i
da se ona koristi za deformisanje obradka. moze se napisati:
h",hob h=hob
f Fs(h) dh + f Fd(h) dh (Fsm + Fdm ). hob (2.10)
h"o
h",o
gde su: Fs{h) - zakon promene staticke deformacione sile u funkciji puta;
Fd(h) - zakon promene dinamicke deformacione sile u zavisnosti od
predjenog puta:
F sm - sl'ednja- vrednost staticke sile svedene na putanju abrade (hob);
F dm - srednja vrednosi dinami6ke sile svedena na istu putanju izvr-
snag dela ma§ine i
hob - putanja abrade, tj. putanja koju predje izvrsru den mas-ine
dok se predmet obrade deformise.
Uvodjenjem parametra:
13
.--t------
-.--f----:;.,
14
I
I
Ws
fw"'--
W
dolazi se do toga, da su:
Ws
(2.11)
maMne s!atlc5kog dejstva one u kojih je vrednost parametra:
fw - 1 (2.12)
posta je Ws f> Wd, odnosno prakticno Wd '" 0;
maMne dinamiCkog dejstv8 one U kojih je:
fw '" 0
(2.13)
posta je Ws« W d. tj. prakticno W s " 0
- maSine staticko-dinamickog dejstva. u kojih je:
o < fw < 1 (2.14)
posta su staticka (W s) dinallli6ka energija (W d) velicine istog ili
priblizno istog reda
2.03. PODELA PO VRSfI TEHNOLOSKOG PROCESA
Posmatrano sa stanovista namene, odnosno sa stanovista koje se vrsts
tehnoloskih postupaka mogu obaviti u masini za obradu materijala def ormi-
sanjem, postoje dye vrste ovih masina, ito:
1. Uruverzalne mMine, odnosno masine u kojih se mogu obavljati
razlicite tehnoloske ope1'8cije, a sto zavisi - skora iskljucivo _ od
vrste postavljenog alata u njihovom radnom prostoru. Tako npr. u
istoj krivajnoj -univerzalnoj presi se moze predmet rada oblikovati
procesima : sahijanjem. savijanjem. prosecanjem i dr .. sto za-visi od
TIste postavljenog alata, a ne tipa masine.
2. Specijalne maSine. odnosno maSine koje se koriste iskljucivo za
odredjenu tehnolosku operaciju. U ovu grupu spadaju napr.: malii-
ne za hutno savijanje limova, masine za zaklvanje, itd.
Pri ovome je neophoclno imati na umu cia je vecina maSina za obradu
materijala deformisanjem periodicnog dejst .... a - u sadaSnjem vremenskom tre-
nutku - univ8rzalnog Hpa, odnosno da je izrazeno mali broj specijalizovanih.
dok je u maS-ina kontinuiranog dejstva oornut sluGaj. odnosno tu su. uglavnom.
zastupljene specijalne masine.
15
2.04. PODELA PO PERFORMANSAMA
Sa tehnoloskog stanovista, odnosno sa stanoyista razresavanja proble-
ma usaglaSenosti potreba procesa i mogucnosti abrade sistema. ova podela
masina za obradu deformisanjem je jedna od najznacajnijih,
Analizom meritornih performansi masina za obradu deformisanjem
dalazi se do tri njihove osnovne karakteristike, ito:
- deklarisane norninalne sile (F nl. tj. maksimalne sile koju moie mas-
ina da ostvari na predmet abrade;
raspolo:uve energije masine (Wr ) tj. maksimalne energije koju moze
da ostvari masina u jednom radnom ciklusu i
- deklarisanog -:'hoda izvrsnog ciela masine (H).
U idealnolU slucaju, a to znaN pod predpostavkom da se energija
lUaSine isklNcivo koristi za deformisanje predmeta obrade (zanemaruju se
gubici energije zbog postojanja sile trenja, elasticnih deformacija elemenata
ohradnog sistema, itd.), moie se postaviti sledeca relacija izmedju utrosene
energije masine u jednom l'adnom ciklusu potrebne cnergije za izvrsenje pro-
cesa obrade predmeta racia, deformacione sile i puta ·izvrsnog dela masine:
hob
r F(h) dh
"
kOja uvodjenjem sredl1je deformacione sile:
Fsr
i parametra:
fF
clobija ciplik
16
hob
f F(h) dh
o
hob
F"r
Fn
hob

H
(2.15 )
(2.16)
(2.17)
(2.18)
gde su; WM
Wp
F(h)
H
utrosena energija masine u jed nom radnom ciklusu;
potrebna energija za iZYrsenje procesa abrade predmeta
iIi korisno utrosena energija:
zakon promene deformacione sile 1 .
- hod izvrsnog dela ffiaiiine.
I ALAT FiN)
do
:
t
+
,
,J
RADNI STO
PERFORMAN5b. DtMENZUA
TIP

F N 4consl icons!

--_ .. -
;."",,'
w Nm -+ coos! 'Icons!
·ccc-
H m
"" cons!
<Fconsi ,;".const
Slika 2.03. Linearizovan zakon pronlene deformacione sile
od puta pri sabijanju.
Pri ekstremnom - optimalnom - slueaju koriscenja mesine je:
fp· fH' Fn . H
(2.19)
rada
(2.20)
pa je time uspostavljena
perf ormansi.
korelaciona veza izmedju njeuih navedenih osnovuih
Radi pojedl1ostavljenja rasmatranja, a da se pri tome sustinski niSia
ne mel1ja, moze se linearizovati zakol1 promene deformaeione sile od puta
izvrsnog dela masine pri sabijanju cilindricnog elementa, sto je prikazano na
slici 2.03., cirne se d.obija relacija:
(221)
Analizom pomenutih merHornth perfol'mansi (Fn , Wr i H) i njihovo-
yom odgovarajucom pl'imenom u izrazima (2.19), (220) i (2.21) se dolazi do po-
dele ovih masiua na tri tipa. •
17
18
11
8

:::>1
2.04.01. Masine sa garantovanom silum
OYU grupu masina cine one rnasine u. kojih je u procesu oblikovanja
predmeta rada zagarantovana deklarisana nominalna sila (Fn), dok izvI'seni
rad (W p), odnosno kolicina energije uzeta od masin8 u jednom radnom ciklu-
su (WM) i stvarni hod izvrsnog dela masine (Hi) mogu da variraju. odnosno to
Stl masine u kojih BU:
F Fn
(2.22)
o < Wp (223)
o hpri + hobi H (224)
sto se jasno vidi iz stike 2.04. pod I, gde su prikazani idealizovani zakoni pro-
mene deformacione sile u zavisnosti od hacla iz-vrsnog dela masine:
Fi '" ai' h (i"1.2,. "i..."n) (225)
gde je: at - konstanta, cija vrednost zavisi ad svojstava materijala.
Oni su dobijeni pri sabijanju dimenzionalno identicnih cilindricnih
elemenata (pd
o
xho), izradjenih od materijala razlicitih plasticnih svojstava,
sto se pri sabijanju isiom silom (F '" Fn) manifesiuje razlicitim stepenom sabi-
janja elemenata zbog razlicitih otpora def ormisanju materijala od kojih su iz-
radjeni cilindricni elementi.
Tipicni predstavnik OVe grupe masina je hidraullcka presa, jer se
njen pritiskivac zaustavlja u hila kOffi po}ozaju kada otpor deformisanju pred-
meta obrade postane jednak nominalnoj sili prese,
2,04,02, Masine sa garantovanom energijom
Ovu grupu masina sacinjavaju ffiaSine u kojih je zagarantovana kolic-
ina deformacionog rada, dok ostaJe velicine, deformaciona sila i hod izvrsnog
dela masine, variraju i zavise od zakona promene otpora koji pruza materijal
za vreme njegovog preoblikovanja,
Prema tome, li ovu grupu spadaju ffia1;ine u kojih su:
Wp Wr
(2.26)
0
<
F
,
Fn
(2.27)
0
<
HI hpr • hob! H (2.28)
sto se jasno vidi iz slike 2.04. pod II, na kojoj su prikazani idealizovani zakoni
prornene def ormacione sile u funkciji puta izvrsnog dela ffia§ine pri sahijanju
19
cilindriCnih elemenata izradjenih od razlicitih materijala u maSini sa garanto-
vanom energijom.
Tipicni predstavnik ove grupe masina za obradu deformisanjem je
slobodnopadajuci eekie, jer u trenutku dodira padajueih delava cekica i pred-
meta obrade raspolo:!iva energija iznosi:
Wr = 0,5' mc·v{:.2 '" O,9'm
c
'g'h
pr
(2.29 )
gde su: me - masa padajucih delova cekiea i
v{:. - brzina kretanja padajueih delova cekiea u trenutku njihovog
dodira sa predmetom obrade.
U ideal nom slucaju, koji se razmatra. celokupna raspoloiiva energija
cekica se utrosi na deformisanje predmeta obrade, pa tada va:!!:
Wr ::: Wp '" 0,5 . Fi . hoi
(i " 1. 2, ... , i, ... , n)
(2.30)
2.04.03 Masine sa garantovanim hod om
Ovu grupu maSlna sacinjavaju ffi8Sine u kojih je zagarantovan hod
njihovog izvrsnog dela, dok BU deformaciona sila i deformacioni rad, varijabil-
ne i zavise ad svojstava materijala predmeta rada
Prema t.ome, ovu grupu sacinjavaju ruMine za obradu materijala de-
formisanjem, u kojih su:
H
o
o (
canst.
(2.31)
(2.32)
(233)
sto se jasno vidl iz slike 2.04. pod III. na kojoj su pl'ikazani idealizovani zako-
ni promene deformacione sile u funkciji puta izvrsnog deia masine pri sab1-
janju cilindricnih elemenata, izradjenih od razlicitih materijala, u masini sa
garantovanim hod om.
Tipicni preds1avnik ove grupe masina za oLradll materijala deformi-
sanjem je rnehanicka krivajna presa, jer kod nje izvrsni deo masine preclstav-
Ija krajnju tacku pogonskog mehanizma krivaje, koja ilTla oscila1orno pravo-
linijsko kretanje izrnedju dveju definisanih kl'ajnjih taeaks, 1zy. mrtyih tacaka
- unutrasnje mrtve tacke (UMT) i spoljasnje mr1ve tacke (SMT) _ 1e time
njihovo ras10janje predstavlja put.anju izvrsnog dela rnasine koja mora biii
predjena pri radu krivajnog mehanizma bez obzira na spoljasnje opterecenje
Da izvrsDom delu masine, odnosno bez oLzira na otpare.
20
Ova podela po performansama. koja je. izv.rsena u periodicnog
dejstva, ne maze se sprovesti na masinama kontmmranog deJstva.
2.05. PODELA PO VRSTI POGONSKOG SISfEMA
Do odele maSina za obradu materijala deformisanjem, i perio?icnog i
dejstva, po principu dejstva pog?l1Bkog ,sistema se dolaz,
tuiranjem pogonskog mehanizma i rasmatranJem nacma prenosa energ Je
kretanja kroz njega.
Polazeci od toga da pogonski mehanizam Cine nje.govi. osnovni delo.n:
ito' ener etski, vezni i kinematieki deo, kako je shematskl prlkazano na ShCl
. z::'a 'uci da se energija i kretanje prenose u smeru od.
to se zavisno od principa I' kioz
pogonski sistem, masine za obradu materijala deformlsanJem e e na:
I'-POGONSKI-
ED I I.Vfl I
Slika 2.05. Shematski prikaz osnovnih po.gonskcig
mehanizma masina za obradu g e
su: ED - energetski, VD - vezm 1 KD - kmema-
tield deo.
· (ME):
· (HI);
· pneumatsk. (PN) i
· komblnovane (KO).
2.05.01. Mehanicke mMine
U mehanickih se rnasina kretanje i obezbedjuju njihovom
izvI'snom de]u zahvaljujuci pogonskom mehanizmu kOJl je neki kruti mehani-
_4 ...• /·'J'H
5J"",I:;JJ . I
_..lZC:'U,j"m'> I I I ,/'---
6 1 r 1 I' 1...-'..
--+ .. - I. 1 • -I
1 1 1 ,;;;., 1
I I I I
L_._ . ..L..l ___ .J
Slika 2.06. Shematski prikaz pogonskog mehanizma t:nehani-
eke krivalne prese, gde su: 1 - mO.to!,
2 - prenosnik k.retanja, 3 - zarnaJac, ,! - SPOJTI.l-;
ea i koeniea, G - glavno vratilo {kolenasto III
ekscentarsko} i 6 - klipnjaea.
21
zam - kinematicki lanac, stirn. sto se prema vrsti mehanizma, ave mastne dele
na razlicite tipove iste ili razlicite namene.
Radi ilustracije. na slid 2.06., dat je shematski prikaz pogonskog
meharuzma rnehanicke krivajne prese, gde su: ED - energetski deo, kOji se
. sastoji od pogonskog motora (poz.1), prenosnika kretanja i snage (poz.2) i za-
majca (poz.3}, VD - vezni deo, knji cine spojnica i ko6nica (poz.4) i KD - kine-
maticki deo. kojt cine prost mehanizam krivaje - glavno vratilo (kolenasto iIi
ekscentarsko) (poz.5) i khpnjaca (poz.6).
2.05.02. Hidraulicke ma.sine
U hidraulickih masina se prenos kretanja i energije obezbedjuje
posI'edstvom radnog tela, loje je u ovom slueaju nestisIjiv fluid (ulje, voda, raz-
ne emulzije, i dr.). Delovi pogonskog mehanizma su hidraulicki elementi (pum-
pe, hidraulicki cihndri, cevovodt razvodnici, ventil!, i td.), a rad ovih masina
zasniva S8 na principu Paskalovog zakona
Stika 2.07. Shematski prikaz hidraulicke prese, gde su: 1 _
pogonski motor, 2 - prenosnik od Inotora do
pumpe, 3 - hidraulicka pumpa, 4 - hidraulicka
instalacija, 5 - radni hidraulicki cilindar i 6 _
klip sa klipnjacom hidraulickog cill.ndra
Na slici 2.07., radi ilnstracije dat je shematski prikaz poganskog me-
hanizma, hidraulicke prese, koji se sastoji od: ED - energetskog deIa, kOji Cine
prenosnik kretanja i energije ad motora do pumpe
(poz.2) 1 hldraUlhcka pumpa (poz,3]; od VD - veznog dela koji cine cevovod,
razni ventili, zatvaraci, razvodnici i drugi elementi hidraulicke instalacije
(poz,4) i ad KD - bnematickog deIa, kOji je U ovom sIu6aju hidraulicki cHin-
dar (pozS) sa klipom (poz.6).
2.05,03. Pneumatske masine
. U maSina se prenos energije i kretanja obezbedjuje
POSI eclstvom StIS'JIVOg fJUlda, odnosno vazduha pod pritiskom i pneumatskih
elemenata i uredjaja.
22
Na slict 2.08., radi uvida dat je shematski prikaz pogonskog meha-
nizma vazdusnog .cekiea koji Cine: ED - energetski deo, koji se sastoji od po-
gonskog motora (pod), prenosnika kretanja i energije od motora do kompreso-
I'a (poz.2) i kompI'esoI'a (poz.3}, VD - vezni deo, koji je pneumatska instalacija
(paul) i KD - kinematicki deo, koji cine pneumatski radni cilindar (poz.5) i
klip za kUpnjacom (poz.6).
Slika 2.08.
fK!I -! riD __ - E6l 3
I····· ." .
·.1 \" I 2
.-
6 I r 1
Shematski prikaz pogonskog mehanizma eeki6a,
gde su: 1 - pogonsKi motor, '2 - prenosnik snage i
kretanja motor-kmnpresor, 3 - kompresor, 4 -
pneumatska instalaeija, 5 - pneumatsKi cilindar i
6 - klip sa klipnjacom radnog cilindra
2.05.04. Kombinovane masine
Najzad, u kombinovanih maSina za prenos energioje i kretanja se ko-
riste kombinovani pogonski mehanizmi, tj. pogonski sistemi cija koncepcijska
resenja baziraju na dva iIi vise izneuh principa, kao sto su: mehanicko-hi-
draulicki, hidraulicko-pneumatski. elektro-mehani6ki, ltd.
Slika 2.09. ShematsId prikaz pogonskog sistema elektro-za-
vojne prese, gde su: 1 - stator pogonskog elek-
tromotora, 2 - rotor pogonskog moiara i istovre-
meno zamajac, 3 - zavojno vreteno i 4 - navrtka
Ilustracije radi, na slici 2.09. dat je shematski prikaz pogonskog me-
haruzma elektro-zavojne prese, gde su: ED - energetski deo. koji se sastoji od
statora elektromotora (pod) i rotora koji je istovremeno i zarnajac (poz.2) i KD
- kinematickog dela. koji cine zavojno Yfeteno (poz.3) i navrtka u izvrsnom
delu masine (poz.4). KlasiCni vezni deo, cija je uloga da po zelji opsluzioce
rastavlja kinematicki deo od enel'getskog dela ne postoji u ovog tipa rnaSina
jer izmedju energetskog i kinematickog dela ne postoji rastavljiva veza
2,
2.06. PODELA PO PRAveu DEJSfVA
Aka se posmatra neko ro,aterijalno te10, primera radi cilindricni ele-
ment 0 do x ho mase (m), kako je prikazano na slici 2.10., tada so na njega
maze dejstvovati spoljasnjim opterecenjem na dva nacina, ito:
- I nacin, da u pravcu i smeru dejstva rezultujuce sile (F) ne postajl
atpor kretanju tela i
II nacin, da postoji atpor kr(ltanju posmatranog tela, i to Dtpor istog
pravea, suprotnog smera i odredjenog intenziteta (Fr ).
U prvom slucaju S8 telo clovodi u stanje kretanja, bez promene na-
ponskog stanja u njemu, pa je ovaj slucaj od inteI'esa sarno sa stanovista kine-
matike i dinamike kretanja materijalnog tela.
Slika 2.10. Klasifikacija dejstva spoljasnjeg opterecenja na
materijalizQvano tela.
U drugom slucaju se 11 posmatranom telu stval'aju odgovarajuca na-
'ponska stanja koja ga dovode do elasticnog iii plasticnog def ormisanja, i pri
tome mogu nastati sledece varijante, ito:
24
- I varijanta. da su:
F > Fr
o < Cl
4· F,_
--·<RE
gde je: RE - granicni napon elasticnosti.
(2.34)
(2.35) .
sto znaci da ca· se posmatrano talo elasticno deformisati i dovesti u
stanje kretanja pod dejstvom sile;
Fi '" F - FI' '" m' a (2.36)
gde je: a - ubl'zanje;
- II varijanta, da je:
F • F, (2.37)
i da vati zkonitost definisana izrazom (2.35), a to znaci da <Se se
posmatrano tela elasticno deformisati, nalazeci se pri tome u stanju
mirovanja;
III varijanta, da vaii zakonitost (2.34J. ali da je:
Cl (238)
gde su: Rv - graniea velikih izduienja - tecenja materijala - i
Rm- cvrstoca na istezanje,
Sto 'lll8Ci da 6e se telo plasticno def6rmisati i dovesti u stanje kre-
tanja pod dejstvom sile date izrazom (2.36) i
IV varijanta. da vaie zakonitosti definisane izrazima (2,37) i (2.38),
a to znaci da posmatrano tela miruje i pri tome se trajno plasticno
deformise.
Prve dye varijante dru€pg naeina predstav}jaju problem konstruisanja
ffiaSinskih elemenata i sistema, i to: I varijant". pokretnih. a II varijanta nepo-
kretnih delova
Treea i cetvrta varijanta predstavljaju problem obrade materijala de-
formisanjem. gde su m'aSine aktivni cleo obradnog sistema, pa je veoma znacaj-
'10 znati da Ii 5e obl'adak preoblikuje - uslovno posmatrano - u statickom iIi
linamickom stanju, tj. da Ii u stanju njegovog mirovanja iii kretanja
lz-vrsena klasifikacija je graficki prikazana na slici 2.10.
Daljom analizom mogucnosti dejstva radnog tela - alata, cije je dejst-
'0 u funkciji masine - na predmet rada. sto je ilustrovano nekim primerima
1a slikama 2.11. i 2.12,. dola'll do toga da SYU dejstva. posmatrano sa stanovista
)l'avca dejstva, mogu biti:
- istog pl'aVca, sto je prikazano nR slici 2.11. i
- razlicitih pravaea, kako je ilustrovano na slid 2.12.
25
Ako se pri tome nepokretni oslonac (radni sto ffiaSine, nakovanj, ! s1.)
treUra kao pasivru ucesnik u tehnologijama plasti6nog preoblikovanja materl-
jaIa, tada se, respektujuci sve izneto u ovom poglavlju, masine za obradu de-
formisanjem mogu podeliti na:
Stika 2.11. Dejstva istog
pravca
masine jednostrukog dejstva;
- masine dvostrukog dejstva;
- masine trostrukog dejstv.a i
Stika 2.12. Dejstva razlicitih
pravaca.
- masine visestrukog dejstva iIi n-tostrukog dejstva
2.07. PODELA PO ZAKONU PROMENE BRZlNE DEFORMISANJA
Kako izmedju brzine deformisanja (v) - pri cemu J ~ brzina deformi-
sanja brzina kretanja izvrsnog dela masine - i brzine deformacije ( ~ ) _ koja
iskazuje brzinu medjusobnog pomeranja cestiea materije pri njegovom plastic-
nom deformisanju - postoji funkcionalana zavisnost, to je - S obzirom na veo-
rna znacajan ttticaj zakona promene brzine deformadje na proces preobliko-
vanja materijala odredjenom tehnoloskom metod om - ad izuzetnog znacaja
zakon promene brzine deformisanja na:
- ispravnost odvijanja procesa preoblikovanja obradka i
- na kvalitet dobijenog izradka.
Imajuci pri tome u vidu da postoji Yeoma yebki bro] razlicitih meto-
da abrade materijala deformisanjem i yeoma veliki broj Vl'sta materijala od ko-
jih 5e izradjuju elementi, i da svakoj metodi i svakoj vrsti materijala odgovara
odredjeni, tzv. optimalni zakon promene b1'zine deformacije pri kame se dabija
najkvalitetniji izradak. tad a je sasvim razumljivo sto su ostvarene veoma razlic-
ite vrste ovih masina S obzirom na zakon promene brzine njihovog izvrsnog
dela.
Analizom ovih zakona, a sa aspekta ko definise zakon promene brzi-
ne deformisanja, masine za obradu materijala defol'misanjem se mogu podeliti
u dve grupe, ito:
- mustne u kojih ovaj zakon definise njihov kinematicki cleo pogon-
26
1
I
I
I,
skog sistema, pa su to masioe sa garantovarum zakonom promene
brzine: deformisanja i
- masine u kojih zakon promene brzine kretanja njihovog izvrsnog
dela definise obradak i vrsta tehnoloskog procesa, pa 5U to ma..sine
sa negarantovanim zakonom promene brzine deformisanja.
2.07,01. Masine sa garantovarum zakonom promene brzine
Tipicru predstavruk prve grupe masina je mehanicka krivajna presa,
ciji je kinematicki deo pogonskog sistema prikazan na slici 2.13., i u koje je za
odredjene vrednosti parametara:
R - duzine krivaje;
L - duzine klipnjace i
(jJ. - ugaone brzine rotacije kolenastog- vratHa,
zakon promene brzine tatke B (koja ustvari predstavlja pritiskivac prese):
v '" v{h) (2.39)
definisane zavisno od:
- ugaone brzine (Ll) i
:.. konstruktivnih i dimenzionalnih karakteristika krivajnog meha-
nizma (R, L i fd
Slika 2.13. Kinemati6ki deo Rogonskog sistema kri-
vajne prese sa z8konom promene brzine
kfetanja pritiskivaca,
Imajuci u vidu da se U ovih vrsta masina putanja njihovog izvl'snog
dela u jed nom radnom ciklusu moze. sto se jasno vidi iz slike 2.14., lzraziti sa:
he '" hpr + hob + hpo '" hob + hph '" 2 . H (2.40)
gde su: he - put koji predje izvrsni deo masine u toku jednog radnog ciklusa:
27
hpr - hod prlblizavanja;
hob - hod abrade;
hpo - povralni hod i
hph- prazan hod,
I"
1
-'- -t -
.
Slika 2.14. izvrsnog dela IDnsine periodi6nog dejstva i
Idealizirani z8Koni promene Erzine deformisanja
to se maze sprovesti analIza varlJanu moguclh zakona promene brzine kretanja
njlhovlh izvrsnih delova, i to
- U periodu obrade (hob) i
- u periodu praznog hoda (hpb).
Analizom zakona promene brzine deformisanja u periodu abrade
predmeta rada, tj. na putu obrade (hob) j njihoyom lineaI'izacijom, radi sagle-
davanja trenda promene brzine deformisanja, dolazi se do toga da se ove mas-
ine mogu svrstati u cetiri pod grupe, ito:
- mMine sa konstantnom brzinorn deformisanja;
- masine sa usporavajucim kretanjem njihovog izvrsnog dela;
- maSine sa ubrzavajucim kretanjem i
- masine sa proInenljivim trendom zakona promene bzine deformisa-
nja, tj. po zakonu koji predstavlja kombinaciju predhodna tri zako-
na, sto je ilustrovano na slid 2.14.
Sto se tice zakona promene brzine kretanja izvfsnog dela masine u
periodu praznog hoda, on nije od interEOsa za proces obrade predmeta rada,
vee sa aspekta:
28
- skracenja ciklusnog vremena. S obzirom da je broj radnih ciklusa
(no) u jedinici vremena:
no =-
1
to tob + tph
a u teznji povecanja proclukUvnosti masine i
(2.41)
- smanjenja intenziteta ubrzanja, odnosno usporenja, sa ciljem smanj-
enja inercijalnih si1a. i to - naroel to - od elemenata masina cije su
ma'le znacajne.
Ilustracije radi, na slici 2.15. su dati shematski prikazi kinematickog
dela pogonskog sistema nekih mehanickih presa razli6itih zakona promene
brzine deformisanja. i to pod: a univerzalnog tipa sa krivolinijskim (po kruz-
lloj putanji) kretanjem izvrsnog dela IDa.§ine; b - univerzalnog tipa sa pravoli-.
nijskim oscilatornim kretanjem; c - pravolinijskim oscilatornim kretanjem
smanjenih brzina i uvecanih sila i d - sa 'pravolinijskim oscilatol'nim kreta-
njem uz mogucnost regulisanja velicine hod a i brzine kretanja izvrsnog dela
masina
a b c d
Slika 2.15. prikazi kinematickog deia pogonskog
sistema mehanickih presa sa: a - kruznom pu-
tanjom izvrsnog dela; b - pravolinijski oscilator-
nim kretanjem; c - pravolinijski oscilatornim
kretanjem smanjenim brzinama i d - sa moguc-
noseu regulacije had a i brzine.
Izneti primer mehanicke krivajne prese predstavlja rna.sine sa garan-
tovanim zakonom promene brzine u kojih se ne maze uticati na karakter te
zakonitosti. Medjutim, pored ovih vrsta masina postoje ma.sine sa garantovanim
zakonom promene brzine, ali se taj zakon moze menjati i programirati. Tipican
predstavnjk ovlh masina je hidraulicka presa, Ciji je kinematicki cleo - radni
cilindar prese - shematski prikazan na slid 2.16.
Silka 2.16. Kinematicki cleo pogonskog
sistema hidraulicke prBse.
Analizirajuci rad radnog cilindra hidraulicke prese, prikazanog na
slici 2.16., i respektujuct zakonitost:
29
v •
_0-
Ac
4 0
(2.42)
gde Sll: Q - koliCina tecnosti koja se ubaci.u radni cilindar prese u
jedinici vremena i
Ac- povrsina eela klipa
. proizilazi jasan zakljucak da se regulacijom promene koliCine tecnosti kOja se
ubacuje u radni cilindar maze po zelji dobiti zakoD promene brzine deformi-
sanja v :0 v (h).
2.07.01. MaSine sa negarantovanim .zakonom brzine
Tipicni predstavnik druge grupe masina za obradu materijala defor-
misanjem je slobodnopadajuCi eekie, shematski prikazan Da slici 2.17., u koga
zakoD promene brzine definisu:
- proces. abrade i
- predmet rada, odnosna njegova konfiguracija i materijal od koga se
izradjuje.
Slika 2.17. Shematski prikaz slohodnopadajuceg
cekiCa sa grafickim prikazom zakona
promene brzine njegovog kretanja.
2.08. PODELA PO MOGUl:NOSTI PRILAZA RADNOM PROSTORU
Radni prostor rnasina za obradu deformisanjem periodicnog clejstva
lefinisan je povrsinom radnog stoIa (A
rs
), hodom izvrsnog 4e1a ma§ine (H)
minimalnim rastojanjem od radnog stoIa do izvrsnog dele (h
min
), kada je izv-
'sui deo u svom krajnjern spoljasnjem polozaju, je prikazano na slid 2.18.,
pa je:
30
V
rp
,'" Ar-s' ( H + hmin) " a' b . ( H + hmin )
gde su: a - sirina radnog stoIa i
b - duzina radnog stoIa
(2.43)
Sa aspekta mogucih kombinacija manipulisanja opsluzioca u radnom
prostoru maSina za obradu materijala deformisanjem (postavljanje a1ata, ubaci-
vanje priprernka, obradkom u procesu preoblikovanja, iznosenje
izradka, itd.) od fundamentalnog znacaja je mogu6nost prilaza tom prostofu,
sto se - uglavnom - svodi na mogucnost prilaza radnom stolu mruiine .
S obzlrom da radni sto masina za obradu deformisanjem moze biti:
- stabilan, odnosno nepokretan i
- pokretan.
to se posebno i analiziraju.
Stika 2.18. Shematski prikaz l'adnog prostora
masine za obradu deformisanjem
periodicnog dejstva
Osnovni ogranicavajuci faktor prilaza radnom prostoru maSina, od-
nDsno radnom sto1u u slucaju stabilnih stolova je noseea struktura, pa se za-
visno ad njenog koncepcijskog re.senja, (vidi poglavlje 2.09.01.), ave masine
mogu podeliti u tri grupe, sto je shematski prikazano na slici 2.19., ito:
- maSine sa dVQstranim prilazom (slika 2.19., pod a);
- masine sa trostranim prilazom (slika 2.19., pod b.) i
masine sa cetvorostranim prilazom {stika 2.19., pod c.J.
I I
-0- -0 -O-
t f
a b c
Slika 2.19. Shematski prikaz prilaza radnom st01u u masina
sa stabilnim radnun slto}om, i to a - dvo8"traru,
b - trostrani i c - cetvorostrani prllaz
31
Pokl'etni l'adni stolovi, vredru pomena sa ovog aspekta. mogu bitt:
- rotacioni i
izvlaceci. odnosno stolovi koji se translatorno izvlace iz noseee
strukture maSine.
U slueaju rotacionog radnog stoIa prilaz l'adnom prostoru se maze
srnatrati jednostranim. ali je sa aspekta manipulisanja ustvari svestran, dok je
u drugom slueaju prilaz svestran. sto ilustruje i slika 2.20.
a
b
Slika 2.20. Shematski prikaz pokretnih l'adnih sto-
lova, i to: a - rotacioni i b - izvlaceei.
2.09. PODELA PO KONSTRUKCIJSKOJ KONFIGURACIJI ELEMENATA
2.09.01. Nose6a struktura
U maSina za obradu deformisanjem postoje - po svojoj konfiguraciji _
dva osnovna tipa nosecih sb'uktura, ito:
otvorena nose6a struktura. prikazana na slid 2.21. i
zatvorena noseea struktUTa, prikazana na slici 2.22.
SItka 2.21. Otvorena noseea
struktura,
./' /'
SIika 2.22. Zatvorena noseea
struktura.
Strukturiranjem nosace stfukture 0ba tipa nezaviSl10 od toga da 11 su
. jednodelne ilj visedelne, dolazi do sledeeih sastavnih celina:
32
- postolja sa radnim stolom;
- stubova i
konzole u otvorenog tipa ili tl'averze u zatvol'enog tipa, a u kojima
je - uglavnom - smesten pogonski sistem,
Dalja klasifikacija ovih nosecih struktuta data je tl tablici T-2.01., i
to po preseku A-A:
1. Otvorena noseea struktura maze biti:
- jednostubna (pod 1.);
- dvostubna (pod 2.);
- trostubna (pod 3.) i
- cetvorostubna (pod 4,) iIi visestubna, odnosno n-tostubna, gde (n)
maze bitt neparan ili pal'an broj.
2. Zatvorena noseea stl'uktul'a:
- dvostubna "(pod 5.);
- cetvol'ostubna (pod 6,);
- sestostubna (pod 7.) i
- osmostubna (pod 8.) iii n-stubna, gde je (n) obavezno paran broj.
Tablica T -201 Klasifikacija nosece strukture
NOS EAST RU K TURA
OTYORENA ZATYORENA
PRESEK A-A
33
Prema nacinu izvodjenja S8 dele:
1. Otvorena nose6a struktura na:
- jednodelne (pod 1.):
- jednodelne sa prednapregnutim elementima (pod 2.), ciji je zada-
tak da smanje elasticne deformacije noseee strukture pri radnim
opterecenjima i
- visedelne sa prednapregnutim elementima (pod 3.) kao veznim
elementima.
2. Zatvorena noseca struktura na:
- jednodelne (pod 4.):
- visedelne sa prednapregnutim elementima (pod 5.) kao veznim
elementima i
- jednodelne sa prednapregnutim elementima (pod 6.), (,,iji je zada-
tak da povecaju njenu krutost.
Po polozaju, i jedna i druga noseea struktura, moze biti:
- vertikalna (pod 1., odnosno 4.);
- nagnuta (pod2., odnosno 5.) i
- horizontalna (pod 3., odnosno 6,),
Slika 2.23. Livena jednodelna
noseea struktura
otvorenog tipa.
Slika 2.24. Zavarena celicna jednodelna
noseea struktura otvorenog
tipa.
34
Materijali od kOjih se izradjuju su: sivi !iv, celieni liv i celid, pa mo-
gu hi ti dobijene:
llvenjem (sivi liv);
zavarivanjem (celicO i
kombinacijom - livenjem i zuvurivunjem (celieni liv i celici).
!lustradje radi na slici 2.23. data je hyena jednodelna llaseea struk-
tura otvorenog tipa i na slici 2.24. zavarena celi6na jednodelna naseea struk-
tura istog tipa.
sanjem
2.09.02. Glavno vratHo lUchanickih krivajnih pres(t
Mehanicke krivujne prese su maSine za obradu materijaia deformi-
u kojih je kinematicki deo pogonskog mehanizma prost mehanizam

_ .. __ __ 1 ..
- - w
. . - .
Slika 2.25. GIavno vratilo krivajnih presa: a - kolenaste i
b - ekscentarske.
krivaje Hi ovaj mehanlzam kombinovan sa jos nekim drugim klnematickim ele-
mentima.
Prost mehanizam Cine sledeci spregnuti elementi, ito:
- glavno vraUlo, prikazano kao krivaja OA na shematskom pri.kazu
krivajnog mehanizma na slici 2.'25 .. koje moie bitt kolenasto, slika
2.25., pod ekscentarsko, stika 2.25., pod b i
- klipnjaca, AB na slici 2.25.
Zavisno ad prikazanog oblika glavnog vranIa, mehanicke krivajne
prese se dele na:
- kolenaste i
- ekscentarske.
Kolenaste prese su, uglavnom, prese sa relativno velikim hodom izv-
rsnog dela, koji se naj6esce ne moze (H '" 2 . R "" const.), dok je u
ekscentarskih hod relativno mali i najCes6e se moze regulisati, odnosno menja-
ti po potrebi u nekom dijapazonu:
35
H '" Hmin + Hronx
(2.44)
zahvaljujuci ekscentarskoj cauri - umetnutom elementu izmedju klipnjace i
rukavca glavnog vratila, kako je prikazano na slid 2.26., pa se izmenom poloz-.
3 2
3
Slika 2.26. Ekscentarska caura (poz.2) u sklopu glavnog
vratila (poz.i) i klipnjace (poz.3).
aja caw.:e U odnosu na rukavac glavnog watila koji definise ugao
0: na shc! 2.27., postlze promena veliCine hoda izvrsnog deia masine (H) po
zakonu:
H= 2' R '" 2 ./ e!-+ - 2'ev'ec'cosO:
B
Stika 2.27. Krivajni mehanizam sa ekscentarskom caurorn.
odnosno, za a '" 0 se dobija njegova maksimalna vrednost:
Hmax" 2· (ev+ ee)
i za: IX '" 1r njegova minimalna vrednost:
Hmin " 2 . (av - ee)
gde su: ev - ekscentricitet rukavca glavnog vrat.ila i
36
(2.45)
(2.46)
(247)
- ekscentricitet obora u ekscentarskoj cauri.
a sto je ilustrovano shematski na slici 2.28.
Slika 2.28. Krivajni mehanizam sa ekscentarskom caurom za
polotaj pri (X '" 0 (Hmax) i polofaj f:( '" 'Jl' (Hmln ).
2.10. PODELA PO MEDJUSOBNOM POLOZAJU
OSNOVNIH ELEMENATA
2.10.01. Polozaj pogonskog sistema
Pogonski sistem u noseeoj strukturi masina moze biU smesten na
razlicitim mestima sto se odrazava na njihove' tehnicko-tehnoloske karakteri-
stike.
Shodno s tim u vezi, post.oje i odredjena koncepcijska resenja rnnSina
za obradu deformisanjem, kako je prikazano na slici 2.29., ito:
masine sa gornjim pogonorn (pod a);
ffia.sine sa donjirn pogonom (pod b);
m8Sine sa bocnim pogonom (pod c) i
ffinSine sa pogonskim sistemom smestenim pod nagibom U odnosu
na noseeu strukturu (pod d na slici 2.29.).
----+-
----r--
W
":

wr;!

·-r-'11
I
I lu W
a b c d
Slika 2.29. Polozaji pogonskog sistema u nosecoj strukturi: a - gornji pogon,
b - donji pogon, c - hoem pogan i d - pogan pod nagiborn.
37
2,10.02. Broj tacaka vesanja izvrsnog deia ma1;ine
Radni prostor maSine, odnosno njcgove dimenzije kOje ga definisu, su
u funkeionalnoj zavisnosti od dimenzija obradka u svim fazama njegovog pre-
ohlikovanja od pripremka do izradka. Prema tome, sasvim je jasno da se radne
povrsine radnog stoIa i iZVI'snog dela ffiaSine krecu u sirokom dijapazonu - od
nekoliko desetina em' do desetinu i vise rn', S tim u vezi proizlazi sasvim
logieno , da se, U zavisnosti od dimenzija izvrsnog dela, njegovo povezivanje sa
njiro pogonskim sistemom ostvaruje u jednoj iIi vise tacaka pri cernU su to
tacke vesanja iIi taeke oslanjanja - zavisno od polozaja pogonskog sistema u
odnosu na izvrsni deo masine.
Taka. uglavnom zavisno od dimenzija izvrsnog deia masina za obrad u
deformisanjem, njegovo vezivanje (vesanje iii osIanjanje) za pogonski sistem
moze biti ostvareno:
- u jednoj tacci, kako je shematski prikazano na sibi 2.30., pod a na
primeru krivajne prese i
- u (N) taeaka, pri eemu je:
(i·l.2.3 ..... n) (2.48 )
Broj tacaka ves-anja iIi oslanjanja je - uglavnom paran, sto je ilustro-
vano i slikom 2.30., Izuzetno je taj broj neparan.
ShIm 2.30. Tacke vesanja izvrsnog dala maSine: a - u jednoj
tacci, b - u dye tacke i c - u 6etiri tacke
2.11. PODELA PO PRINCIPU OBEZBEDJEN,lA
RASPOLOZIVE ENERGlJE
U ffiaSina periodicnog dejstva se njen izvrsni deo krece pravolinijski
i oscilatorno izmedjn dveju krajnjih tacaka. ito: unutrasnje krajnje tacke
(UKT) i spoljaSnje krajnje tacke (SKT). kako je pl'ikazano no. slid 2.31., pri
cemu u jednom mdnom ciklusu predje put (hu) definisan izrazom (2.40).
pasivne
38
Kako izvrsni deo meSine - zanemarujuCi alat 'ZDOg njegove energetski
uloge - neposredno dejstvuje nn predmet rflda na putanji abrade
(hob), to je neophodno da mu pogonski sistem obezhedi dovoljno energije za
izvrsenje procesa preoblikovanja obradka
Slika 2.31. Sabijanje ciltnd:dcnog elementa
na masini periodicnog dejstva
KoliCina neophodne energije za izvrsenje procesa deformisanja pred-
meta rada - od pripremka do izradka - pralstavlja potrebnu energiju (W p), a
kolicina energije koju maksimalno moze da ostvari mnSina u jednom radnom
ciklusu je raspoloiiva energija masine (Wr ). Imajuci u vidu ove definicije. da
hi se odredjeni deo obradio odredjenom tehnologijom u odredjenoj masini,
mora da bude ispunjen sledeci usloy:
(2.49)
S druge stranB. zavisno ad hrzine kretanja izvrsnog dela maSine u
trenutku njegovog dodira sa predmetom abrade, tj. momentu kada poNnje
proces deformisanja obradka. zayisi i vrsta mehanicke enel'gije koja se u njega
uuosi (vidi poglavlje 2.02.).
U vezi sa izlozenim, nadalje se tretiraju aeki osnovni principi obez-
bedjenja raspoloiive energije u mnSina za obradu materijaia deformisanjem.
2.11.01. Princip' koriscenja energije zatpajca
Energetski deo pogonskog sistema meharuckih rnaSina za obradu de-
formisanjem. prikazan na slici 2.32. na jednom prirneru moguceg resenja, se
najcesce sastoji od pogonskog motora spregnutog frikcionim. kaisrum i11 zupc-
asUm prenosnikom sa zamajcem - rotirajucim elementom relativno velikog
momenta inercije - pri cemu je zamajac ustvari akumulator kineticke energije
kOja se u periodu obrade koristi za preo-bhkovanje predmeta rada. Zaviso od
koncepcijskog resenja maIiine. akumulirana energija u zamajcu se koristi:
_ potpuno, odnosno 100% i!.i
delimicno, najcesce 30 + 40% i to pri relativno malim padovima
39
ugaone brzine rotacije zamajca, sto se ilustratiyno yidi iz slike 2.33.
Slika 2.32. Energetski den pogonskog sistema masina
sa zamajcem gde su: 1 - pogonski motor;
2 - prenosnik snage i kretanja i 3 - zamajac.
Ustvari, kineticka energija zamajca (W ..J. cilindricnog rotirajuceg ele-
menta, je:
W 1. '" 0.5 . Jz . W;
(2.50)
gde su: J1. - moment inercije zamajca i
ttlz - njegova ugaona hrzina rotacije,
sto je prikazano i graficki na slid 2.33. za primer zamajca momenta ·inercije
J '" 1 Nml. kOji se doyodi u stanje rotacije ad W '" 0 do W "'. 10 S-1. Iz slike
2.33. se jasno uocaya da pri istoj razlici ugaonih brzina I\(il
l
"" AW
2
koliCina
energije koju preda zamajac pri zaustavljanju nije ista 11 W 1.2 > A W 1.1. sto je
znacajno za masine sa delimicnim koris6enjem kineticke energije zamajca
40
w,
( Nm)
50
30
20
10
Shka 2.33. Graficki prikaz zavisnosti W1. '" fC(1))
I
1
Zanemarivanjem energije pogonskog motora, radi uproscenja rasma-
tranja moze se uspostaviti relacija:
gde su;
Wr ' 0,5 . J,' (w:" - wl), fw' W, (2.50
fw - parametar cija se yrednost heee u granicama fw '" 0 + 1;
ttl n - nominalna ugaona brzina rotacije zamajca i
ttlt - minimalno dozvoljena ugaona brzina rotacije.
Najzad, analizom moguCih vrednosti parametra fw. odnDsnD analizom
Ddnosa izmedju ukupne energije zamajca (W z) i raspD}ozive energije ruaSine
(W r) mogu se Dye maSine generalno podeliti u dye grupe, ito:
- maSine sa delimicnim kOric§enjem k i n e t i ~ k e energije zamajca u to-
ku jednog radnog ciklusa"tj. masine sa:
W, ) 0 (2.52)
fw ( (2.53)
- i ms§ine sa kortMenjem celokupne kinetiOke energije zamajca za
yreme procesa obrade predmeta rada, tj. masine sa:
w, ' 0 (2.54)
fw' (2.55)
W,
(Nm)
W,
(Nm)
Slika 2.34. Shematski prikaz zavojne prese kao predstavnika
masina kaje koriste celokupnu energiju zamajca i
krivajne prese koja koristi delimicno energiju
zamajca u procesu obrade.
41
Na sHe! 2.34. su na primeru zavojne prese pl'ezentirane matine tipa
fw'" 1. i na primeru kolenaste prese masine tipa fw ( 1.
Pri ovome treba imati u vidu da BU ffiMine sa f w 1 obicno masine
staticko-dinamickog, a masine sa fw ( 1 statickog dejstva
2.11.02. Princip rada hidraulickih ma!iina
Hidraulicke ffia!iine za obradu deformisanjem rade na principu Pa-
skalovog zakona, po kome se svaka izazvana promena pritiska u bilo kojoj tac-
ci iIi na bilo kome mestu u nestisljivom fluidu zatvorenOln u nekom hidrauli-
ckom sistemu prenosi na sve strane podjednako. Time se omogucuje visestruko
multipliciranje inicijalne sile koja je izazvala promenu pritiska u nestisljivom
fluidu i ostvarenje znatnih sila na iZYrSnom delu hidraulicke ma'§ine,
Slika 2.35. Shematski prikaz hidralllicke prese: 1- klip khp-
no.g kompresora, 2 - cilindar kompl'esora, 3
kItp radnog cilindl'a maliine i 4. - radni cilindar
. r:a ilust:?vana je primena iznetog principa u shematskoj
masmi za obradu deformisanjem. Ako se na klip
(pod) deJstvuJe sllom FI , u tecnosti (ulje, emulzija, voda i sf.) dolazi do odgo-
varajuceg povecanja pritiska:

p.-
A,
gde su: PI - sila na klipu kompresora;
dl - preenik klipa kompresora i
AI - povrsina cela klipa kompresol'a
(256)
.. Ova} prit:sak se svestrano pl'enosi kroz celu masu nestisljivog fluida
kOJl se nalazl u hldrauliekom sistemu, pa ce i na klip (poz.3) radnog cihndra
prese (poz.4) dejstvovati postignuti pritisak, eime se ostvaI'uje .'Oila pritiska
izvrsnog dela masine na pl'edmet rada:
d '
F • P . Ac • F, . (-d
C
) (257)
" ,
42
gde su: Ac - povrsina cela klipa radnog cilindra i
9.c - precnik klipa radnog cilindra
Iz jednacine (2.57) se vidi da se relativno maloffi pogonskom silom
(Ft ) mogu ostvariti znatne sile na izvrsnorn delu rnasine (F), jer sila na priti-
skivacu je direktno srazmerna kvadratu odnosa precnika posmatrana dva hi-
draulicka cililldra.
Pri ovome, treba irnati na umu, da je primena Paskalovog zakona ide-
alizirano sprovedena. uz zanemarivanje gubitaka koji nastaju tl hiodraulickom
sistemu pri proticanju tecnosti, sto se pri- korektnijirn inzenjerskim proracuni-
ma ne Cini. ". '
U hidraulickih maSina radno .telo je nestisljiv fluid povisenog priti-
ska, koji obezbedjuju hidraulicke pumpe razhcitih tipova (klipne, rotacione i
dr.).
Medjutim, sa aspekta njihove primene u hidraullckim maliinama za
obradu deformisanjem najhitnije sledece dve karakteristike, su:
- pritisak (p), zbog sile na izvrs-nom delu mas-ine i
- kapacitet (Q), zbog brzine kretanja izvrsnog deIa,
a s obzil'om da izmedju ovih karakteristika postoji poznata relacija da sa po-
rastom pritiska opada kapacitet i obrnuto sa smanjenjem pI'itiska isti raste,
sto u principu (jini pumpe visokog pritiska pumpama niskog kapaciteta, od-
nosno pumpe niskog pritiska pumpama velikog kapaciteta, dovelo je do formi-
ranja dva tipa hidraulickih pogonskih sistema, po kojima se eisto hidraUlleke
maffi.:ine za obl'adu deformisanjem dele, i to na:
- hidrauHeke masine za obradu deformisanjem sa akumulatorom i
- na hidraulicke maSine sa dye pumpe, i to jednom pumpom visokog
i drugom pumpom niskog pritiska.
Prvi tip sa akumulatorom je shematski prikazan na sHei 2.36.
ka presi
Silka 2,36. Sbematski Rrikaz hidraulicke maSine za obradu deformi-
sanjem sa akumulatorom: 1 - pumpa i 2 - akumulator.
U ovom slueaju je - pored poznatih koje imaju akumulatori
43
tecnosti pod pritiskom u hidraulickim ta - da omoguci. povecanJ:
kolicine tecnosti koja se unosi u racini cilmdar masine za vreme :-ad
U odnosu na kapacitet pumpe, time se postizu vece brzine kretanJa lz,:"snog
dela, odnosno smanjuje ciklusno Yl'eme i sa tim u yezi povecava produktlvnost
rnasine, jer se lako pastiie:
• f •. Op
gde su: Q - kolicina tecnosti u jedinici vremena koju obezbedjuje
8. maSini, uslovno receno "kapacitet akumulatora";
Qp - kapacitet pumpe i
fa - faktor uvecanja (fa> 0.
(2.58)
akumulator
U siucaju radnog cilindra sa dlferencIJalmffi klipom. pri-
kazanog na shei 2.37" lako se doblJaju Idealm zakom promene brzme u rad-
nom i povratnom hodu izvrsnog dela maSme, ito:
Slika 2.37. Shematski prikaz radnog sa diferencij.al-
nim klipom i idealnim zakomma promene brzma
izvrsnog deia masine.
u maAina bez akumuiatora, tj. za slucaj direktnog povezivanja pum-
pe sa radnim cilinclram masine:
- i u maAina sa akumulatorom:
.. Oa
Voh "'-
An
(2.59)
(2.60)
(2.61)
Va
(2.62)
gde je: Ak - povrsina poprecnog preseka klipnjace.
Osnovni nedostatak ovakvog resenja je potrosnja teenosti visokog pri-
tiska i u periodu praznog hocla. a kOji je uvek veei od perioda abrade, sto eini
ovakav sistem nerentabilnim u procesu proizvodnje.
Drug! tip sa dye pumpe - pumpom niskog i pumpom Yisokog pritiska
- obzirom da je:
pv'" fp .
Ov' fo . On
gde su: Pv(Pn) - pritisak koji ostvaruje pumpa visokog (niskog) pritiska;
kapacitet pumpe visokog (niskog) pritiska i
fp (fo) - parametri uvecanja (fp > 1 i fO > 1),
(2.63)
(2.64)
omogucuje ostvarenje potrebne sile na izvrsnom delu maSine u periodu obrade
(hob) uz istovremeno njegovo kretanje relativno malom brzinom. jer se u to
periodu koristi pumpa visokog pritiska. dok se u periodu praznog hoda (hph)
koristi niski pritisak, pa su brzine priblizavanja i povratka relativno velike. ito
je ilustrovano na slici 2.38. grafickim prikazdm idealiziranih brzina kretanja
izvrsnog deia maSine.
fir
-Y
0 V (m_s-l)
l
°1..;" Vpr -
Qn
o
at J.u
A,

II
0
Q,
;:
Yob
A,
..§

SHka 2.38. Idealizirani zakoni promene brzina kretanja
izvrsnog deia masine u sistemu sa dye pumpe.
Poredjenjem sarno zakona promene brzina kretaI1ja izvrsnog dela roa-
sine ova dva tipa hidrauliCkih masina za obradu clef ormisanjem, sagledavaju se
mnoge prednosti .(kompaktnost obradnog sistema, rentabilnost u eksploataciji i
dr.) sistema sa dye hidraulicke pumpe - pumpom niskog i pumpom visokog
pritiska - u odnosu lla ma1;ine sa akumulatorom.
Najzad, se napominje da su hidraulicke masine izrazito maSine stati-
ckog dejstva.
45
2.11.03. Princip racla masina dinamickog dejstva
Princip rada masina za obradu materijala deformisanjem dinamiekog
dejstva se zasniva na koriscenju kineticke energije radnog tela, tj. materijalnog
tela koje se u momentu dodira sa oslonjenim predmetam abrade krece velikom
brzinom.
Na opisani naein, ostvarenim neposrednim kontaktorn radnog tela i
predrneta abrade dolazi do prenoscnja energije sa radnog tela na obradak. ei-
me nastaje njegovo trajno plasticno def ormisanje.
Kako kineticka energija pokretnog tela odredjene mase direktno za-
visi od njegove rnase i kvadrata brzine, vidi jednacinu (2.29), to je prakticno u
ma.sina dinamickog dejstva radno tela - telo relativno male mase a velike brzi-
ne i naziva se malj cekica, dok se oslonac na kame se nalazi predmet abrade
naziva nakovanj.
Analizom utroska l'aspolozive energije realnih illuSina dinamiockog
dejstva dolazi se do izraza:
gde su: W d - deo energije koji se korisno utrosi 11a plasticno preoblikovanje
materijala i
Wi - izgubljeni deo enel'gije, a to je deo energije kojt se utrosi na ela-
stieno deformisanje obrudnog sistema i predmeta abrade, izazi-
vanje vibracija nakovnja, t.emelja i zemljista i dr.
Kako je deo energije utrosen na preoblikovanje materijala daleko
veci od dela tzv. izgubljene energije (W d » Wi) i kako je osnovna funkcija
masina obezbedjenje obavljanja procesa obrade materijala, to je najvaznije
odrediti deo kinetieke energije (W d), Posta je dejstvo malja cekiCa na predmet
PERIOD PERIOD
Slika 2.39, Model sudara dye pokretne mase.
46
abrade i nakovanj identiena dejstvu sudara dva tela to se U od d" .
. " "re JlvanJu
pomenut.e energIJ: p,olazl od proucavanja opsteg modela sudara dye pokretne
mase kOJe se krecu Jedna drugoj u susret, sto je shematski prikazano na slid
2.39.
Prema modelu sudara se malj mase mj krece brzinom v prj'" .
k
. . . d 1, ",emu Je
smer pozltlvan 0 ozgo nadale. kako je oznaeena na slid 2,39., i ako se
nakovanJ sa predmetom obrade m2 :
(2.66)
gde su: mna - masa nakovnja i
mob - masa predmeta obrade,
suprotnosmerno krece brzinolu V2, pri 6emu je: VI ) V2, 'uocavaju dva perioda
sudara ito:
I period sudara. Prvi period sudara predstavlja vrernenski interval
(6. t1 '" . t
j
- 0 '" tl od dodira masa rut }- m1 do izjedna6avanja njihovih
u kretanJ8 brzmom Vu. U tom periodu nastalo je odgovarajuce defor-
predmeta rada (.elasticno i plasticno), i rnalja i nakovnja (elasticno).
Posledlca sudal'a na kraJu prvog perioda je smanjenJ'e brzine v mase m
b . .<. ' b ! I na
VI2. a pove",anJe rzine V2 mase m2 na V12. Kako je sila (F), kojom dejst-
vUJe masa ,na drugu. funkcija VI'emena [F:=F(t)] to se prema stavu 0
kvanbtetu kretanJa mase mt maze napisati:
Vl2 tt
fill! dv '" - fFCt) dt
v,
(2.67)
obzirom da je prirastaJ kolicme kretanJa za konacni mterval Vl'emena Jcdnak
impulsu sile koja deJstvuJe na matefl,lalnu tacku u Istoro mtervaJu vremena, I
posle integriranja:
gde je,
t,
ml ' VI2 - ffil VI '" - J FC"/.) dt
(2.68)
o
H
t
- impu!s 1?l'i cernu lrna u ovorn slueuJu negatlVan plodznak
zato sto s11a (F) Ima suprotan sIne! deJstva fla masu m1 od smera
njenog kretanja
Analogno se dobija i za masu ffi2:
Vu
Im2 dv
-';'2
(2.69)
odnosno pasle integriranja:
47
t,
f F(t) dt H, (2.70)
,
Brzina V2 ima negativan znak jer joj je smer suprotan usvojenom
smeru kretanja.
lz izloienog se vidi da je masa fit izgubila od kvantiteta kretanja, a
da je rnasa ffi:l dahiia
Sabiranjem, jednacuna (2.68) i (2.70). dahlja se:
(2.71)
Analizom jednacine (2.71) se vidi da njena leva strana predstavlja
kvantitet kretanja na kraju prvog perioda sudara, a desna strana kvantitet
kretanja pre sudara Resavanjem ove jednacine po Vl1 se dphija zajednicka
hrzina kretanja posmatranog sistema na kraju prvog perioda sudara:
ill, . VI - m" . V2
rot + m1
(2.72)
II period sudara. Pod predpostavkom elasticnog sudara, elasticno
deformisane mase teze da zauzmu svoj prvohitni ohlik i dimenzije, i ovo vrac-
anje se desava u drllgom periodu sudara (6tu '" t2 - tJ.
Na pocetku ovog perioda hrzina caIog sistema (malja, nakovnja i
obradka) je Vll, a na njegovom kraju vj roase ml, i v; mase ml, pa 6e stay 0
kvantitetu kretanja za masu ml glasiti:
vi 12
Jm! dv:: - Jp(t) dt '" -fh
VI2 tl
odnosno:
i za masu m::
iii:
vi
fro: dv '"
v"
t,
f F'(t) cit
t,
H,
(2.73)
(274)
(2.75)
(2.76)
Sabiranjem jednacina (2J4) i (2.76) i s ohzirom na jedna6inu (2.71)
se dobija:
48
(2.77)
U realnim uslovima dolazi do elasticno-plasticnog sudara, pa izmedju
irnpulsa Ht za prvi period sudal'a i impulsa H2 za drugi period postoji korela-
cija, koja se moze analiUcki izraziti sa:
H,o k . H,
(2.78)
gde je: k- koeficijent sudara, cija je vrednost k=l za patpuno elastican, k"O
za cisto plastican i 0 < k < 1 za elasticno-plastican sudar, sto je
prikazano i graficki na slid 2.40., gde je data zavisnost izmedju
impulsa. odnosno dejstva sila u funkciji vremena.
,
Stika 2.40. Zakon promene dejsLvujuce sile
u prvom i drugom periodu sudara.
Zamenom vrednosti za H, iz izraza (2.78) u izraze (2.74) i (2.76), i ob-
zirom na izraze (2.68) i (2.70) se dabija:
ml . v; - rol . Vl2 "" - k . HI
(2.79)
(2.80)
Ako se u jednacine (2.79) i (2.80) uhaci vrednost za brzinu v,: iz
jedna6ine (2.72) i iste rese po vj V2; dobijaju se brzine masa na kraju druge
periode, ito:
(k'!)·
m, 'Vt- m: 'v,
- k·
(2.81)
v, 0
v,
ml + ill:
(k ' 1) .
m, 'Vt - fi2 . v,
+ k . Vt2
(2.82)
v 2 '"
fit + m1
Na osnovi nadjenih vrednosti za brzine v j i v ~ posmatranih !nasa
posle sudara moze se n a ( ~ t deo korisno utrosene kineticke energije, a ana 5e
dobije oduzi!llanjem kineticke energije sistema posle sudara od energije siste-
ma pre sudara:
49
(2.83)
Zamenom vrednosti za v; i v; iz iztaza (2.81) i (2.82) u izraz (2.83) i
sredjivanja se dahija;
1I fil'mll
Wd • (1 - Ii) . --- .
(284)
2
Maguei sIucajevi su:
- potpuno elastican;
- potpuno plastican i
- elasticno-plastican sudar.
Potpuno sudar. U slucaju potpuno elasticnog sudara je k=1.
pa je W d" 0, sto sa aspekta abrade materijala deforrnisanjem i masina za
obradu deformisanjem nema prakticnog znacaja
pa je:
Potpuno plasUcan sudar. U slucaju patpuno plasti6nog sudara je k=O,
l!!L. + 1
ro,
(2.85)
tada su moguce dye prakti6ne varijante, ito:
50
- I varijanta clasu illl " fill i VI " VlI (ceki6i dvostrukog dejstva) pa se
tada dobija:
(286)
sto istoyretneno odgovara raspolozivoj energiji (W r '" illl . v: ) u ce-
ki6a dvostrukog dejstva, jer u njih je abieno rot '" fi,l i VI :::: V2. Pre-
rna tome, zanemarivanjem trenja i elasticnih deformacija elemenata
cekiea dvostrukog dejstva i predmeta obrade, koje su relativno illa-
Ie, celokupna raspoloziva energija cekiea dvostrukog dejstva se
korisno upotrebi za plasticno deformisanje predmeta obrade,
- II variJanta da su m" » ml i v" '"' 0 i tada je:
Wd= .
!!L + 1
m,
Posto je u ovoj varijanti raspoloziva eneI'gija:
Wr '"' 0,5 ' mt .
(2.87)
(2.88)
I
to je izgubljena kineticka energija:
W,
,
0.5' illt· Vt
!EL+1
ro,
(2.89)
Iz iuaza (2,87) se vidi, a to je za cekite jednostrukog dejstva, da ee
koristan rad W d biti tim veel sto je odnos masa mt/m" manji. Ovo
znaci da stepen iskoriscenja rasopolozive energije raste sa porastom
udarene mase - nakovnja - u odnosu na udarajucu masU - malj.
Ovo je razlog da je masa nakovnja u cekica jednostrukog dejstva 12
+ 20 puta veca ad mase malja, sto odgovara gubitku energije od cca
8 + 5%.
sudat'. U ovoJ?- slueaju je 0 < k < 1. Nairne,
u stvarnosti sudar nije potpuno plastic an. Razlog ovom lezi u elasticnosti ele-
menata obradnog sistema, a narocito malja i nakovnja, kao elasticnog vracanja
obradka, sto je ilustrovano na slici 2.41.
Slika 2.41. Model elasticno-plasticnog sudara
Koeficijent sudal'a pri tome moze da dostigne i vrednast od k'" 0,5.
Pri ispravnom koriscenju cekica i plasticnom deformisanju predmeta obrade,
zagrejanom na odgovarajucoj t.emperaturi. maze se posti6i Vl'ednost koeficijenta
sudara 0,3, pa je:
- u cekica dvostrukog dejstva:
W d = (1 - ll)· mt· v1 = 0,91 . mt· v1 (2.90)
- i u ceki6a jednostl'ukog (prostog) dejstva:
W d. (1 - k ) . 0,5 0,455 . ro, . v:. __ 1_ (2.91)
_1EL + 1
m,
51
3.0SNOVNE KONCEPCIJSKE VARIJANTE
Pitanje koncepcijskog resenja rnaSina za obradu deformisanjem je os-'
navna pitanje u tehnologijama abrade materijala deformisanjem i predstavlja
mnogodimenzionalni problem. Razresavanju ovog problema maze se prici sa
razlii5itih aspekata, pri cernu S8 svi oni svrstavaju u dye grupe. ito:
_ sa stanovista ostvarenja optimalnih potreba procesa (energija, opte-
re6enja, brzina deformacije, temperatura itd.) i
sa stanovista proizvodnosti i ekonomicnosti proizyodnje (vreme iz-
rade i cena proizvoda).
Slozenost ovog pitanja maze S8 sagledati preko kompleksnog modela
obradnog sistema - masine, shematski prikazanog na slici 3.01.
~ - izradak
~ ~ otpadak
- energiJa t - iz.gublJena
- flaterijill predi"leta
a energija
rada
PI 0,""" SISTEM '
O1ASIIIA lA OIlRADU I!la!
- radno telo - alat
DEfDRHISAIIJEH) ~ p - pDI'IOttli
- ponDttli I'laterijal
o naterijal
- InforMac.lJe
r- - - - -- ~ ~ ~ - radno telo,- alat
,
~ - poYratna energija
n _ infornac.lje
Slika 3.01. Kompleksni model obradnog sistema.
Kako se iz slike 3.01. vidi, ulaz U obradni sistem su:
53
--
- energija;
- materijal;
- radno tela - alat;
- pomocni materijal i
- inf ormacija,
a izlaz su:
- izradak;
- otpadak;
- izgubljeni deo energije;
- radno tela - alat;
- pomocni materijal;
- dec energije koji se vraca sistemu i
inf ormacija
Pri ovome lz1az1 ohradnog sistema su:
konacni ·(izradak, otpadak i izgubljeni dec energije) i
povratni - spregnuti sa ulaznim (alat, pomocni materijal. deo ener-
gije koji se vraca f:.istemu i informacija).
Sasvim je razumljivo, da svaki ad navedenih ulaza i izlaza zahteva
posebnu svestranu analizu i razresenje koje se ogleda u koncepcijskom resenju
masine za odredjene uslove koje narnecu vrst<l tehnoloskog procesa i predmet
obrade.
Svaku realnu masinu 1.a abradu deformisanjem, aka se ana posmatra
kao obradni sistem - teorijski posmatrano - cine po svojoj ulozi dye grupe
podsistema, kako je shematski prikazano na slici 3.02., ito:
funkcionalni podsistemi i
poremecajni podsistemi.
Stika 3.02. Shematski prikaz funkcionalne
strukture obradnog sistema
U pojedinacnom rasmatranju, navedeni podsistemi, mogu se smatrati
kao sistemi, pa se nadalje tako i tretiraju.
54
Na osnovi definicije masine, koja je data u prvom poglavlju, i svega
do sada iznetog. u sleclecim poglavljima se za predstavruke maSina: statickog
(prese), stati6ko-dinamickog i dinamICkog dejstva (6ekiCe) iznose primed ras-
matranja problema njihovih koncepcija
3.01. MEHANICKE KRIVAJNE PRESE
Analizom koncepcijskih resenja meharuckih krivajnih presa prostog
dejstva i analizom njihovih osnovnih performansi. dolazi se do vrlo siroke le-
peze ovih mMina za obradu materijala deformisanjem.
Analizom univerzalnog moclela pogonskog mehanizma oyih masina,
shematski prikazanog ua shei 3.03. (gde su: 1 - klipnjaca, 2 - ekscentarska
cama. 3 - kolenasto, odnosno ekscentarsko vratilo. 4 ,.. 'prenosnik snage i kre-
tanja, 5 -; spojnica i kocnica. 6 - zamajac, 7 - prenosnik snage i kretanja i 8 _
pogonski motor), ne ulaze6i. pri tome. u konstruktivna resenja pojedinih nje-
govih sastamih delovn, moze se izvrsiU identifikacija mogucih koncepcijskih
varijanti i sprovesti njihova klasifikacija
Rasmatranje problema se sproyodi analizom zakona promene putanje
analizom broja radnih ciklusa izvrsnog dela masine, s obzirom da su ova dva
parametra veoma tesno poYezana sa koncepcijskim resenjem pogon-skog meha-
nizma.
3 4 5 6
A _ _.A
~ l '
Stika 3.03. Univerzalni model pogonskog sistema mehani6ke
krivajne prese: 1 - Klipnjaca. 2 - ekscentarska
6aura, 3 - kolenasto, odnosno ekscentarsko vra-
tilo, 4 - prenosnik snage i kretanja. 5 - spojnica
i kocnica, 6 - zamajac, 7 - prenosnik snage i
kretauja i 8 - pogonski motor.
3.01.01. Putanja izvrsnog deia masine
Na slici 3.04. prikazan je ekscentricno postavljen krivajni mehanizam
- kinemati6ki cleo pogonskog sistema mehani6kih krivajnih masina za obradu
55
deformisanjem. U tacci B vezan je izvrsni deo masme, pa se problem iznalaz-
enja zakona njegovog kretanja svodi na iznalazenje zakona kretanja tacke R
Pri iznaiaZenju idealnih zakona kretanja cine se dye pretpostavke, ito:
- da je glavno vratilo (kolenasto ili ekscentarsko), koje ':::ini krfvaju OA.
ulezisteno u apsolutno krutu noseeli struktuI'u, eime se osa I'otacije.
tacka 0 u prostoru ne pomera bez obzira na optereeenja krivajnog
mehanizma i
- da je Illv '" const" tj. ugaona brzina rot.acije glavnog vratila konstantna
Sa iznetim pretpostavkama dolazi se do izraza za idealnu putanju ta-
eke B (hpi ) izvI'snog deia maSine:
]
0,.
hpi" CD - BD" [(R + L)'- e'M) - (R' + L·
Slika 3.04. Ekscentricno postavljen krivajni mehanizam.
Uvodjenjem bezdimenzionalnih parametara:
fo
R
L
L
i dobijanjem iz l'elacije:
EA '" R . sin!p '" eM + L .
da je .
[
'] 0,'
1 - (fR · - fo)
(3.01)
(3.02)
(303)
(3.04)
(305)
izraz (3.01), koji predstavlja zakon promene puta- pritiskiv<lca prese) prelazi u
oblUe
56
odnosno,'s obzirom na relacijU:
!p '" Wv . t
posle zamene u jednacinu (3.06), dobija se:
gde su: Wv - ugaona brzina rotacije kolenastog vrattla, odnosno krivaje i
t - vreme.
(3.07)
(3.08)
Medjutim, ako se u krivajni mehanizam ugradi sistem za pl'omenu
duzine krivaje (R) u vidu ekscentarske eaure. kako je prikazano na slid 3.05.,
tada se iz trougla O,AOll dobija:
R '" I + e2.e + 2 . ev . ee . coset (3.09)
odnosno, posle zamene ugla «(t) sa :
(3.10)
u jednacinu (3.09), izraz za izracunavanje dUZine krivaje (R) krtvajnog meha-
nizma, kada je ona funkcija vremena (t), glasi:
B ,8
Slika 3.05. Ekscentdcno postavljen krivajni mehanizam
sa ekscentarskom caurom.
57
-
R = Ie;' + 2· 8y· 8.3· COSW.3·t (3.11)
gde su: ee - ekscentricitet ekscentarske caure i
We - ugaona brzina rotacije ekscentarske taure oko rukavca kolena
kolenastog vratila, tacke 0, na slici 3.05.
Najzad, zamenom Yl'ednosti za (R) iz jednaCine (3.11) u izraz (3.08)
doblja se u najopstijem obliku zakon promene hoda izvrsnog dela ffiMine:
(3.12)
3.01.02. Broj r.druh ciklus.
Iz slike 3.03. proizlazi da je broj radnih ciklusa iZYl'snog dela masine
u jedinici vremena:
(3.13)
gde Stl nM - broj obrtaja pogonskog motora u jedinici vrem,ena;
iMz - prenosni odnos pogonski motor - zamajac:
nM
iMZ ""-
n,
(3.14)
izp - prenosni odnos zamajac - kolenasto vratilo:
(3.1Sf
n z - broj ohrtaja zamajca u jedinici vremena i
ny'" np - broj obrtaja kolenastog vratila u jedinici vremena, odnosno
broj radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici vremena.
Kako broj obrtaja motora moze btti: nM '" canst. i nM :: nM (t) (dve
moguce kombinacije) a prenosni odnosi: iMz ~ 1. IMZ *" 1 '" const. i 1M2 '"
'" iMz(t), odnosno izp '" 1. izp *" 1 '" const. i izp '" izp(t) (dva parametra n sa tri
moguce kambinacije k) to se s obzirom na izraz (3.13) dobija matematicki broj
moguCih kombinacija (Ki):
(3.16)
Isto taka analizom mogudh varijacija. za ekscentricitet ekscentarske
eaure: ee '" 0, ee '" const. > ° i ee '" et! (t), a s obzirom na izraz (3.12) dobija se
broj mogu6ih kombinacija za hod izvrsnog dela masine (Kj '" 3), pa je, s obzi-
58
rom na izraz (3.16). ukupni broj mogucih koncepcijskih resenja (K
ij
):
(3.17)
Tablica T -301 Varijante koncepcijskih resenja
e6j
1
M
, izp 1
3 2 1
nM
• 1
01
• 1 .
canst. 02
'" izp (t) 03
• 1
04
'" canst '" const. '" const. 05
:: izp(t) 06
• 1 07
'" canst: 08
'" 8
e
(t) '" canst.
.
0 '" iMz(t)
• !,p(t) 09
• 1
10
'" const. 11
'" izp(t)
12
• 1
13
'" nM(t) '" canst '" const. 14
'" izp (t) 15
• 1
16
• 1
'" const. 17
'" i zp (t)
18
Sprovedena klasifikacija varijanti koncepcijskih resenja pogonskog
sistema mehanickih krivajnih presa prostog dejstva sa aspekta zakona p r o ~ e ­
ne putanje izvrsnog deia maS-ine i broja radnih cikIusa prikazana je i tabelar-
no u T-3.01.
Na slici 3.06 je prikazana ekscentarska presa otvorenog tipa sa pro-
menljivim hodom pritiskivaca, gde su, sa aspekta gaharita predmeta rada, oz-
nacene neke meritorne karakteristike. ito:
- D - dohvat. odnosno rastojanje od ose putanje pritiskivaca do st-
uha nosece strukture;
- E - mera regulacije duzine klipnjace, koja je bitna za fino pod-
esavanje rastojanja izmedju radnih delova alata i
- Lm - maksimalno rastojanje od radnog stoIa do pritiskivaea.
U tablici T -3.02. data su sistematizovano najpoznatija resenja e l.:;.scen-
tarskih presa otvorenog tipa.
skih
hneti primeri ukazuju na slozenost pitanja razresavanja koncepcij-
resenja u maS-ina statiekog dejstva i stroke mogucnosti kreiranja kon-
59
struktora, sio je sasvim razumljivo i dovelo do ostvarenja vearna siroke lepeze
tipova i vrsta ovih masina
Slika 3.06. Ekscentarska presa otvorenog tipa sa
promenljivim hadom pritiskivaca.
Tablica T -3.02. Klasifikacija tipova ekscentarskih presa
broj
Telo prese
Pogonsko
vratilo
Slika
Presek u rQvni
rodnog stola
Jednostubno
C cono
3.02. ZA VOJNE MASINE
Zavojne masine za obradu materijall:i defo.rmisanjem 5U masine u ko-
jih je kinematicki deo pogonskog sistema kinematicki par vijak i navrtka, a
60
61ja je funkcija da rotaciono kretanje zamajca pretvori u pravolinijsko kreta-
je izvrsnog dela maSine.
Za deformisanje predmeta rada koristi se ukupna kolicina kineti6ke
energije zamajca. Rad ovID muSina ilustrovan je principijelnom shemom pogon-
skog sistema prikazanog na slici 3.07., pri cemu vazi osnovna jednactna da je:
Wz = 0.5 . Jz . wi = Wk (3.18)
aka se zanemare kineti6ke energije pritiskivaca i zavojnog vretana kao male
veli6ine drugog reda U odnosu na energiju zamajca
Slika 3.07. Shematski prikaz pogonskog
mehanizma zavojnih maSina
3.02.01. Kompleksni model
Polazeci od jednacine (3.18) i rasmatrajuci moguce varijante vrednosti
pojedinih parametara. dolazi se do toga da moment inercije. posmatrano eisto
matematicki, moie imat! sledece vrednosti. ito:
Jz = 0
J.z = canst.
Jz = Jz(t)
(3.19)
(3.20)
(3.21)
odnosno Jz *' canst .. tj. da je moment inercije varijabilna vrednost zavisna ad
vremena (t), i cia. isto taka. i ugaona brzina moze imati vrednosti:
Wz '" canst.
(3.22)
(3.23)
(3.24)
odnosno Wz 1:- const..tj. da je ugaona brzina promenljiva veliCina u' zavisnosti
ad vremena {t}.
61
Kako kineti6ka energija, definisana jednacinom (3.18), zavisi od dva
parametra, odnosno elementa (k=2) - momenta inercije (Jz) i ugaone brzine
(Wz) - koji mogu imati tri razlicite vrednosti (n=3), sto pokazuju jednaCine od
(3.19) do (3.24), to je broj moguCih varijanU,
Slika 3.08. Kompleksni model zavojne maSine.
k k '
Kn "'n"'3=g (3.25)
Kako je energija kOja se troSi na izvrsenje procesa abrade materijala
deformisanjem definisaria izrazom (3.18), to se analizom doslo do grafickog
prikaza mogucih varijanti, koji je ilustrovan na slici 3.08., a kojt genel'aino
predstavlja kompleksni model prakticno realnih i prakticno nerealnih varijan-
ti.
Jednostavnom daljom analizom se dolazi do mogucih realnih varijanti,
koje su srafirane tackicama na slid 3.08., a do kojih se doslo ad postavke da
u realnosti mora da postoji energija kojom raspolaze ma!'iina i da postoji os1va-
renje procesa abrade materijala, tj. da su i Wk ;t 0 i Wr ;t O.
Nadalje, aka se nastavi sa rasclanjivanjem i padje od toga da je mo-
ment inerdje funkcija mase zamajca (m)' i njegovog precnika (D). uZ pretpo-
62
stavku da je rna'38 rasporedjena po krugu precnika D, tj. da je:
Jz - m . (0,5 ' D)'
(326)
to se jednacina (3.18) maze naplsati i U obliku:
Jz '" 0.125 . m . D2. w!
(3.27)
Primenom istog postupka, koji je vee 1znet, dobija se broj elemenata
(k=3) - precnik (D), masa (m) i ugaona hrzina (W
z
) - i broj raspolozivih vred-
nosti (n=3) - za sve parametre (0, canst. i 'I- canst,), pa se dobija maguct broj
varijacija vrednosti kineticke energije:
k k •
Kn -n-3-27
(3.28)
Tablica T-3.03. Klasifikacija varijanti koncepcijskih resenja
]((1MPT
VATlTTANT
D
Jz IW, IW,
m Wz
0

D
0 j- consi
l-e !
0
\;t canst
Q - -
m m 0
c'

, canst
f" const " canst
"
:
<
?
l;t const
I-
+
:-
i>-
t;
+ +
<
i>

0 0
1- -
j;t canst j'" const
L+ --.
i
canst L±.
1,,1: const -:c:
I + '+
¥. • Izneta rasmatranja pokazuju da se moze formirati veliki broj razli-
Cltlh modela, pa S8 ana.lizom i sintezom svih mogucih varijanti dolazi do tabele
T -3.03. i kompleksnog modela prikazanog u njo].
. linijom u tablici T -3.03. su uokvirene realne varijante, a na
osnov! krlterlJuma da su obe energije razlicite od nule, tj. da su:
63
(3.29)
(3.30)
Na ovaj nacin od 27 teorijskih varijanti, dolazi se do 7 realnih. Aka
se jos uzme U obzir, da reaina ugaona brzina rotacije zamajca ne maze biti
konstantna, S obzirom na povezanost kretanja izvrs-nog dela maliine i zamajca,
to se dohijaju sarno 4 realne varijante, SiD jo dato u tablici T -3.04.
Tablica T -3.04. Realne varijante.
0
I 2 2

mm
WF2(JnWn-J1t.l1 )
w,
hob
il .. fD_ v .' ,
W
k
= IFlh)dh
"uH,
'1ARIJANTA 0 m J, W, w,
W.
I C{)!lsl "" tons!
= cOllsl r""--...
,


"
conSI I "I
cons!
'" const
0 ;;
,
.
# const
4
-
con51 I
.
Pregledom do danas izvedenih koncepcijskih resenja pogonskog si-
stema zavojnih maSina, dolazi se do zakljucka da sva poznata resenja spadaju
u varijantu (15). Medjutim, ostale realne varijante (18, 24 i 27) omogucile hi
osetnije povecanje energetskog stepena iskoris6enja u ovih vrsta masina, sto je
stvar buducnosti.
Izvl'sena analiza i sprovedena klasifikacija ukazuju da su veoma
skromno iskoriscene mogucnosti prakticnog realizovanja pogollskog sistema za-
vojnih masina u smislu iznalazenja koncepcijskih l'esenja koja hi obezbedila
veei energetski stepen iskoriscenja i veei stepen usaglasenosti mo"gucnosti
maSine sa potrebama proeesa jer Stl. razvijeni sarno sistemi sa zamajcem ne-
promenljivog momenta inercije, koji je ustyari giayni izyor izrazenih energet-
skih gubitaka u ovih staticko-dinamickih masina.
Formirani kompleksni model neosporno namece razmiSljanja u praveu
iznaluzenja konee pcijski sasvim novih resenja pogonskog sistema zavojnih mas-
ina, sto treba da dovede do pove6anja njihovog energetskog iskoriscenja. i
uopste pove6anja kvaliteta ovih vrsta maSina.
Kako nova kocepcijska resenja iziskuju nnu regulacjju variranja mo-
menta inercije zamajca, a da hi se postigli ocekivani ef ekU, to je ova pitanje
usko povezano sa problemom primene programskog upravljanja u maS-ina za
obradu materijala deformisanjem.
64
3.03. CEKICI
Kako je izneto u podlavlju 2.11.03., rad ceki6a se zasniva na principu
sud81'a dva radna tela masa ml i m2, pri cemu se predmet abrade nalazi iz-
medju njih. Na osnovu ovoga formiran je kompleksni model prikazan na slid
3.09.
Slika 3.09 kompleksni model cekie'a.
Posmatrano teorijski, sa eisto matematicke tacke gledista, mase ill! i
m:., mogu biti:
ffil'" 0 (3.31)
m2 "- 0
(3.32)
mit:. 0 (3.33)
m.: .;! 0
(334)
Medjutim, sa aspekta obrade, moraju da postoja realna radna tela,
odnosno moraju bitt: i ro, ) 0 i m: > O. Daljom analizom, dalazi se do toga, da
postoje tri moguce varijante medjusobnog odnosa masa fit i rn!!, ito: mt '" m),
lit < ml i ffi, > m2. Isto taka, irelevantno je da Ii je: rot < m!! ill m, > ffi2, jer se
problem svodi na pitanje konvencije smera posmatranja Prema tome, praktlc-
no - sto se tice masa m, i m2 - postoje dva realno rnoguca slucaja, ito:
(3.35)
(3.36)
lata taka, aka se teorijskom analizom dolazi do sazllanja cia hrzina VI
moze biti:
(337)
(3.38)
(3.39)
65
to 811 - iz relativno8ti
. vtednosti -bizi'rie
d-
V2 '" VI
V2 ( Vt
v,,) VI
.. '
.;" -
pOSqlatl'anja kl',e,t.anja. maE';<;t ml i m2 - mogucih
,- . - - - I •
(34q)
(3.41i
(3.42)
(3.43)
R 1 t ( 0 sooisla, a z10g simetrije u relativnosti posmatranja
e no, varlJan a VI . - -, 1 e
kretanJa masa 001 1 m: TIl Vt " 0 __ s obZlrom re,a ne mogu.e
medjusobne odnose In!:i m:J i v:t:ed?c0stl brzme V.2, dobl-
ja se 8 oooguCih koncepGijskih ceIqca, stq 'Je pnkaza,no shematski na
slid 3.09., kompleksnim· tIlOdelorn i pre_gledno data p ta,blin T-3,05, gde 311
naznacent tipovi fekica i stanje kretanja
-
v, m, v, CEKli:-
KREl'ANJE
YAH.
OBRATKA
0 jednostrukog nadole 1
V2 '" VI dvostrukog miruje 2

V", (Vt 'dvostrukog . liadole 3
V2 ) Vt dvostrukog nagorfl 4
) 0
0 jednostrukog miruje (nadQle) 5
V2 '" VI dvostrukog nagore 6
ml (m2
V.2 (Vt dvostrukoR !poinetan (miruie) 7
'--- -
V2 ) Vt dvostrukog pokretan (miruje) 8
66
4. FUNKCIONALNI SISTEMI
Obezbedjenje izvrsenja zahtevanih funkcija masine - obradnog siste-
ma - ostvaruje se projektovanjem i realizacijom funkcionalnih podsistema, ito:
geometl'ijskog (OE);
kinematickog (KI);
energetskog (EN);
materijala (MA) i
upravljacko-informacijskog (UI 11a slid 3.02.J.
4 01. GEOMETRIJSKI SISTEM
Ostvarenje osnovnog pitanja kvaltteta predmeta rada, pri cernu je
njegova geometrijska tacnost najmeritorniji pokazatelj kvaliteta, namece impe-
rativno neophodnost ostvarenja geometrijske tacnosti u polozaju radnih eleme-
nata masine i time obezbedjenja izvrsenja ove njene veoma znacajne funkcije.
Skup svih mera - dimenzija i tolerancija - elemenata masine i masine
posmatrano u cehnL predstavlja geometrijski sistem. Pitanje dlmenzija eleme--
nata masine se resava metodama proracuna masinskih konstrukcija sa aspekta
njihove evrstoce iii krutosti, zavisno od toga sta se nameee kao imperativ, a
pitanje tolerancija je problem tacnosti kl'etanja i problem mel'itornih polo:z.aja
radnih delova maSine, odnosno problem, posmairHno u celini, ukupne tacnosti
masine koji se resava teorijom tolerancija i teorijom mernih lanaca
Oeena kvaliteta ostvarene masine za obradu deformisanjem sa aspek-
ta geometrijske konfiguracije se Vl'si identifikacijom njene geometrijske tacno-
sti u svim reZimima racla i mogu{':ih opterecenja, pri cernu se to ostva:ruje ispi-
tivanjem i merenjem geometriskih veli'Cina, te njthoviom uporedjenjem sa doz-
voljenim maksirnalnim oc!stupanjirea, koja zavlse od' 'tipa ma§ine sa jedene
strane, a sa druge tolerancijskog polja izrade predrneta rada, odnosno namene
sa aspekta kvaliteta izradka
p,
Slika 4.01. Shematski prikaz jzvrsnog dela masine i alata za
prosecanje i probijanje: 1 - pritiskivac, 2 - yodj-
ice pritiskivaca, 4 - probojac i 4. - rezua ploca
Primera radi, aka je dozvoljeno odstupanje radnih delova alata za
prosecanJe i probijanje u horizontalnom Pl'8VCU ± Xl. kako je prikazano na slici
4.01., tada odstupanja izvl'snog deia masine (pod) od pravca teorijske putanje
(osa simetrije), bilo zbog procepa pv u vodjicama, bilo zbog clasticnog defol'-
misanja elemenata masine i musine u celini. iii bilo kojih drugih razloga (tem-
peratura, koaksijalnost, ovainost i s1.) mOl'aju biti manja ad doz<voljenih.
4.02. KII\'EMATSKI SISTEM
Kinematski sistem ima zildatak da obezbedi medjusobno kretanje
aJata i predmeta obrade u svim fazama preoblikovanja pripremka u izradak.
sto znaci da obezbedi njihovo kretanje po utvrdjenom zakonu, definisanom
oblikoro putanje i zakonima promene brzina i ubrzanja (usporenja).
Ovl zakoni su od izuzetne vaznosti. i to pna elva (putanja i brzina)
za proees preoblikovanja, Ii tred za poznavanje radnih
opterecenja ma§ine.
Naime, poznavanjem pUianje powaju Sf'. stepeni def ormacije materi-
jaIa koji se obradjuje, a poznavanjern zakona promene brzine defol'misanja zna
S8 i zakon njegoye brzine clefoI'roacije, ij. znaj1.1 se dva najrnel'itornija faktora u
oblasti iehnologije pllLc,:1.icnog deformisanja materijala.
S druge strane, poznava.njem zakona promene ubrzanja (usporenja). i
to narocito elemenata masine velikih masa (kao Sto su zamajac u mehanickih
presa, pritiskivac i elI'')' dolazi S8 do intenziteta inercijalnih sila, Cije vl'ednosti,
cesto U o1'1h rnasina nisu male i efekti njihovog dejstva mogu imati neieljene
posledice ako se zanemare.
68
4.02.0t Idealni zakoni kretanja
Na slid 4.02. prikazan je centrii'::no postavljen krivajni uwhanizam -
kinematicki deo pogonskog sistema mehanickih krivajnih maSina za obradu
deformisanjem i za njega idealni put tatke B (hpi) biee:
i da je:
hpi' L + R - (DC + eE) "L + R - + L·
v u

. ..
. ..
h h
Slika 4.02. Krivajni mehanizam i idealni zakoni
promene brzine i ubrzanj<l.
Kako iz trougiova OAC i ABC sledi:
sina'" fR' sinl{)
(l ,;t 1},5
cosa:: (1- sill a) , '" (1- fa' sin!f!)

4
sin'I{} il$ 0
(4.01)
(4.02.)
(403)
(4.04)
ier su: sinif' s: 1 i fn 0,2, to se posie njihovih zamena u jednacinu (4.0i) i
·sreeljivanja dobija:
fR 1 ( )
h
pi
" R·[(1- cosw·t) + ·T· (1- cos2·w·tl 4.05
Diferenciranjem putn po vremenu dobija se idealni zakon proroene
brzine:
Vpi'" _dhpi ",R·W·(sinttl't + _f_R_·sin2·W·t)
dt 2
(4.06)
Daljitn diferenciranjem izraza (4.06) po vremenu dobija se idealni za-
kon promene ubrzanja:
d Vi., )
Upi '" _.....R_ '" R· flJ' (cosw't + fIt· cos 2'W'l
dt
(407)
Ovi idealni zakoni u fnnkciji puta su prikazani graficki na slid 4.02,
69
4.03. ENERGETSKI SISIEM
MaSina za obradu materijala deformisanjem predstavlja jedinstven i
veoma kompleksan fizicki objekat. Njeno fi1.icko stanje (u periodu mirovanja) 1
njene promene stanja (u periodu rada) definisu njene fi1.icke velicine izraiene
kvantitativnim merama.
Analizom pokazatelja fi1.ickog stanja, kao i promena stanja masine
kao fizltkog objekta, doIaz! se do toga da se svi oni mogu svrstati u dye grupe,
ito:
prvu grupu pokazatelja, koji izrazavaju promenu stanja i cije se
kvantitativne mere menjaju u obredjenom dijapazonu velitinn sa
vremenom i
drugu gl'UpU pokazatelja cije sU vrednosti nepromenljive i nezavis-
ne od re7jma rada masine, pa time izrazavaju stanje musine koje ni-
je funkcija vremena.
Prvu grupu cine tZY. pel'formanse ma§ine, koje i1.razayaju njene teh-
noloske mogucnosti, kao sto su: defol'maciona sila, deformacioni rad, hod izvrs-
nog dela masine, broj radnih ciklusa u jedinici vremen&, itd.
Dl'ugu grupu cine karakteristike bitne sa opst.eg tehnickog stallovi§ta
kao sio su: masa ma§ine zbog utemeljenja, iIi gabal'itne mere rnasine zbog de-
finisanja prostora u kome se moze stnestiti masina u proizyodnim halama, i sf.
4.03.01. Elementi promeue stanja
Promenu stanja - primera radi, kretanje izvrsnog dela i ost-
varenje dejstva alata na predmet obrade - izaziva dovedena energija tnaslni.
Nairne, funkcionisunje masine bazira nn definiciji energije, pl'i cernu SA pod
pojmom energija podrazumeva sposobnost za obayJjunje rada sa ciljem promene
stanja odredjenog fizitkog objekta
S tim u vezi, vaine su pojmovno jos dve kategorije, odnosno definici-
je fizickih pokazatelja, kako bi .se korektno ra:rrnatrali enel'getski a to
su:
rad, koji je po definiciji kolicina energije uneta u fizicki objekat a
koja izaziva odredjenu promenu njeguvog stanja i '
snaga, koja pl'edstavlja kolicinu llnete enel'gije U jedinici vremena
za izYl'senje odredJene promene stanja
Iz !znetog se vidi da su i1. Qsnovne kategorije - energije - i1.vedene
druge d ve - rad i snaga
Da hi se pratio tok energije kro1. ffiaSinu j odrazavanje njenog dejstva
na fi1.icke veheine kojima se izraiava promena stanja masine kao obradnog si-
stema, koji fi1.idd nlenja stanje predmeta abrade plasticno ga deformiSud, de-
finisu se generflino energetski uredjaji kao i vrste energije, kojl S8 kOl'iste u
70
za,oBradu,
ia 'obradti kOrlste'· uglavnom
energije, ito:
;.' -
elektricnu, i.
'toplotnu, ,
a ad energetskih uredjaja:
- konyertore;
prenosnike i
akumulatore ..
Konvertori enerfp.j'e vrse pretvaranje jednog vida energiJe -u" drugi vid.
Prirnera radio elektromotor je konvertor .:koji'- pretvata elektricnu energiju u
mehanitku, i on se danas, uglavnorn, koristi kao"pogonski element u masina za
obradu defol'misanjem, jer u poroojenju sa drugim konvertorima {motori SUS,
turbina i dl'J ima sledece nezamenljive prednosti, ito:
yisok stepen iskoris6enja'dovedene energije u' procesu pretvaranja
elektricne u mehanicku:
jednostavan doyocl elektl'icne eriergije do rnotora:
- visoka pouzdanost u radu:
ne zagadjuje zivotnu sredinu;
bezsuman rad i td:
Konvel'tori energije su osnovni sastavni cleo energetskog deia pogon-
skog sistema syih masina 1.a obl'adu materijala deformisanjem.
Prenosnici energija Stl elementi -koji prenose enel'giju i1. -jedne tacke
u drugu tacku, a u maaina za obraJu deformi8anjem se koriste:
mehauicki - poluge, natila, zupcanid i s1.;
- elektl'icni - elektricn:i provodnicl, tni'nsformatori i 81. i
- fluldni - stis-!jiv i np-sHsljiv fluid (vazduh,_gasovi i 81.. odnosno vo-
£la. ulja, emulzije 1 s1.).
Akumulatori energije su elementi koje odlikuje sposobnost da u
odredjenom vretnellskoIn intervalu prime odredjenu kolicinu· energije i da istu
u nekom drugom zeIjenom VI'omenskom intervalu u nei1.menjenom vidu preda-
ju. U masina za obradu deformisanjem se koriste uglavnom:
- mehanicki akumulatori - zatnajci - ciIindricni elementi relatlvno
velikih momenata inercije, kOji akumuliraju energiju na taj naein
sto 1m se povecava broj obrtaja u jedinici vremena, odnosno raste
ugaona brzina i
- akumulatori fluid a povi§enog potencijala su elementi koji akumuli-
l'aju odredjenu koliCinu potencijalnft energije akumuliranjem odgo'·
varaju6e kolicine fluida odl'edjenog povisenog
71
Kanacno, ns osnovu izlozenog moze se zakljuciti da masina za obradu
deformisanjem predstavlja koncepcijski sklop elemenata sledecih funkcija:
konverzije energije, njenog prenosa i njene akumulacjje, pa se kao fizicki
objekat maze iskazati shematski. kao sto je to u6injeno na stiei 4.03., sa elsto
energetskog aspekta, imajuci pri tome u vidu da ne postajl U cituvom tom
. sklopu mesio gde ne dolazi do disipacije energije. odnosno do pretv8ranja jed-
nog vida energije u nezdjeni vid, jer on predstavlja gubitak sa aspekta kori-
stenja energije za plastic no preoblikoyanje materijala
Slika 4.03. Kompleksni model rnasine kao energetskog sist.ema.
Analizom kompleksnog modela, prikazanog na slid 4.03., mogu se po-
staviti osnovne relacije kOje iskazuju;
72
- kvantitativrlO protok energije kroz rnasinu;
(408)
- i relativno - preko stepena iskoris6enja - pararnetra kOji predstav-
Ija 'veoma ilustrativan pokazatelj Sflvrsenosti musine sa energetskog
stanovjsta.
Slika 4.04.
B
. J-f£" ... ..
.2'!
,1,1,0,.,.
Shem3.tski prikaz krivajne prase: 1 - konvertor (elek-
trornotor), 2 - akufflulator energije (zamajac) i 3 _
prenosnik (krivajni lnehanizam sa pritiskivacem).
(4.09)
Prate6i tok energije u toku jednog radnog ciklusa, od ulaza do izlaza
na primeru krivajne prose u kojoj se sabija cilindricni elemenat, sto je prika-
zano shematsb U8 slici 4.04., gde BU: 1 - konvertor (elektromotor), 2 - akumu-
lator energije (zamajac) i 3 - prenosnik (krivajni mehanizam sa prltiskivacem),
maze se sagledati dinamicko-energetski bilans preko grafika na slid 4.05., gde
Stl na ordinati oznacena snaga (P), odnosno ugaona brzina (W) i apscisi vreme (t).
Na slici 4.05., puna izyucena linija ABeDE predstavlja zakon promene
snage fiotora [Pm'" Prn(t)] u toku jednog radnog ciklusa (tJ, a isprekidana
lcriva linija BC zakon promene snage zamajca [Pz '" Pz(t)] u peridu obrade
(tab). Linjja FGHJI predstavlja zakon promene ugaone hrzine motora [W
m
'"
" Wm(t)] u toku jednog radnog ciklusa (t
c
), a linija tacka crta zakon prome-
ne ugaone brzine rotacije zamajca [Ul z " Wz(t)] u 1stom vremenskom intel'valu (t
c
).
PrecipostavljajuGi da se sva raspo}oziva energija ffia§ine (W
r
) utro§i
na .plasticno deformisallje predmeta rada (Wk), tj. zanemarujuci gubitke ener-
gije koji nastaju nu relaci.Ji alat - predmet abrade, na osnovi dike 4.04., se clo-
bija: hob
W, .• Wk • J F(h) dh (4.10)
o
S dl'uge strane (vtdi slike 4..04. i 4.05.)u periodu obrade predmet ra-
da, prot!veci se clef ormisanju, dejstvuje na pogonski sistem mai;ine tako, cia ze-
li da ga zaustavi, sto dovodi do pada ugaone brzme rotucije motora i
ka.o spregnutih elemenata. 01'0 dovodi do porasta njihove snage, odnosno m-
p
-- Pm= P
m
( t)
Pz=Pz(j)
W
m
= tJ
m
{ t )
__ w,1 t)
Slika 4.05. Dijagram promene snage pogonskog sistema Ina.§ine.
73
tenziynijeg predayanja energije predmetu obrade, sto ima za posledicu poveca-
vanje opterecenja na obradak i povecavanje napona u njemu, Cija je posledica
povecavanje njegoyog stepena deformisanja Prema tome, iz iznetog i slike 4.05.
sledi da je raspoloziva energija:
gde sU:
tp:r+tob
W:r :: Wz + = 0,5' Jz' (W;t - w;':d + J PIllet) dt - Pph' tob (4.10)
tpr
Pph - snaga motora pri praznom hodu ma§ine;
PIllet) - zakon promene snage motora za yreme obrade Cod tacke A do
tacke C ua slid 4.05);
_ deo energije zamajca utrosene na deformisanje pl'edmeta rada
(horizoutaluo srafirana povrsina na slid 4.05);
- deo energije motora utrosen u periodu obrade na deformisanje
predmeta rada (vertikalno srafiraua povrsina na slid 4.05);
- deo energije motora utrosen u periodu obrade na savladjivanje
otpora kretanju pogonskog sistema;
_ ugaona brzina rotora motora koja odgovara snazi praznog hoda;
- ugaona brzina rotora motora na kraju procesa sabijanja; •
- prenosni odnos motor - zamajac:
nomiualna ugaona brzina rotacije zamajca.:
Wm,
WZI '" -.--
lmz
(411)
W
tl
ugaona brzina rotacije zamajca na kraju sabijanja:
Wrn2
Wzz '" --;--
1mz
Kako je izgubljeni deo energije:
(4.12)
(4.13)
to S8 dovedena energija dobija sahiranjem energija izrazenih jednaMnama
(4.10) i (4.13)
tpr+tob
W d "' 0,5' J.z· (W;I - W!2) + f Pm(t) dt + Pph' (tc - tob) (4.Lt)
(pr
Do dovedene energije se moze doel i preko izraza.:
te
Wd'" f Pm(t)dt
,
s obzirom da je:
74
tpr+tob +tpe
W
z
" 0,5' Jz' (W;t- Ul;2) + f Ptn(t)dt::: Wmpe
tpr+tob
(4.15)
(4.16)
gde su: Wrnpe - euergija motora kOja se utrosila na dovodjenje zamajca na no-
minalnu ugaonu brzinu rotacije (koso srafirana povrsina na
slid 4.05.) i
tpe - ¥reme vracanja energije zamajcu od strane motora, tj. po pres-
tanku dejstva predmeta rada ua masinu, motor visak snage
trosi na ubrzanje zamajca i to na taj naNn sto mu nado-
knadjuje izgubljenu euergiju u periodu abrade.
Uhacivanjem vrednosti iz izraza (4JO)i (4.14) u izraz (4.09), dobija S8
stepen iskoriscenja:
tpr+tob
0,5' J.(.. - + J Pm(t) dt - Pph' tob
t.pr
tpr+tob
0,5' Jz' (W!,- W!2) + f PIll(t}dt + Pph' (tc - tob)
t pl'
iii vrednosti iz izraza (4.13) i (4.15) u izraz (4.09):
Pph' tc
te
f PmCddt
,
(4.17)
(4.18)
Iz svega izlozenog u ovom poglavlju, s obzirom na povezanost energet-
skog i kinematskog sistema u jedinstvenu funkcionalnu celinu, kakva je maS-i-
na za obl'adu deformisanjem, a zavisno od koncepcijskih i konstrukcijskih 1'e-
senja syih njenih elemenata, analizama toka ene1'gije i kretanja pokretnth
deloya, dolazi se do definisanja svih relevantnih energetsko-dinamicko-kine-
matskih parametara kOji izrazavaju kvantitativno i kvalitativno mogucnosti
mailine kao ohradnog sistema, tj. dalazl se do njenih peri'ormansi koje omedju-
ju clomen primene svake odredjene ma.sine.
4.04. MATERlJAL
Materijali koji se koriste u izradi masina za obradu deformisanjem su
veoma sil'okog spektra i predstavljaju osetljivo i slozeno pitanje, jer funkcije
sa jedne straue i uslovi rada sa druge strane elemenata masine su, ne sarno
vrlo razllciti, vee cesto i oprecni. sto komplikuje problem izbora materijala.
Kako svaki podsistem u ma§ini (noseea struktura, energetski deo, ki-
nematski itd.) predstavlja posehnu p1'oblematiku. to je i problematika izbora
materijala od kOjih se izradjuju njihovi elementi posebna i specificna, pa ce 0
materijalima biU vise re6i u poglavljima gde ce se posebno tretirati osnovni
75
podsistemi maSina za obradu deformisanjem.
4.05. UPEA VLJACKO-INFOEMACIJSKI SISTEM
Dpravljanje radom m8sine za obradu deformisanjem, odnosno njenim
l'ezimima se ostvaruje:
- klasicnim upravljai':kim sistemima i
- prograrnskim upravljackim sistomima.
Klasicni upravljacki sistemi dominiraju U ovih masina, i danas postoji
veoma siroka lepeza oyih sistema raz!icitih, kako po koncepcijskom, tako i po
konstrukcijskom 1'8Senju, pa Sli tako razvijeni: mehanicki. elektricni. pneumat-
ski. hidraulicki, opticki i najcesce kombinovani. ·sto je dato na slid 4.06.
Slika 4.06. Klasifikacija upravljackih sistema
U programskog upraYljacko informacijskog sistema se razlikuju
uglavnom dva Upa, odnosna trl tipa. s obzirom da je treCi jos tendencija:
spoljasnji sistem. koji se nalazi izvan obradnog sistema - ma.sine. i
koji obuhvata razl'adu tehnoloskog postupka i busenje traka koje
direktno upravljaju maSinom·,
- unutrasnji sistern je u samoj masini i preclstavlja ustyari neki unu-
t.raSnji komunikaciono-informacijski sistem kOji prenosi signale iz-
medju elemenata masine sa ciljern izvrsenja odredjenih njihovih
funkcija i
- jedinstven sisiem. kOji tl"eba da poveze spoljasnji i unutl'aSnji 81-
stem u jedinstvenu ceHnu izgradnjom programske podrske (softwa-
re) i oclgoV31'ajucih fizickih jedinica (hardware).
Ilustracije radi, daju se elementi upl'avljackog sistema bazil'anog na
mikt'0pl'ocesoru, pri cernu je 11 drju sistematizovanja resursa potrebnih za
savremeno upravljanje obl'adnim sistemima u tehnologijama abrade deformi-
76
sanjem, izdvojeno osam tipava resul'sa, sto je shematski pl'ikazano na slici 4.0?,
ito:
- centralni procesor sa memorijom;
- clayaei;
- prijemnici;
- izvrsni organi;
- izlazni stepen;
organizacija sistema i
- zastita.
Slika 4.07. Elementi upravljackog sistema
baziranog na mikroprocesoru.
Za pravilno funkcionisanje uprvljanja obradnim sistemom neophodno
je postiCi odgovarajuci izbor resursa i obezbediti zastupljenost svih tipova
l'esursa.
Centralnt procesor sa memorijom. Izbor centralnog procesora upray-
ljackih sistema masina za obradu deformisanjern n ~ maze bazir.Bt.i na b r . z i ~ i
mikroprocesora (taktu) broju bitova koji se paratelno ohradJuJu .. (8-bltm.
16·-bitni. 32-bitni), pa S obzirom na problem. vise paznje treba posveHt1:
- bogatstvu ulazna/izlaznih naredbi;
- broju prekida;
- braju raspoIoZivih nivoa prekida;
mogucnosti pI'ikljucenja ulaznolizlaznih kola; .
- tehnologiji izrade mikroprocesol'a i pratece elektromke;
- alatima za razvoj soff-vera (jezik "C", UNIX");
- raspolozivoj Iiteraturi i
ceni razvojnog alata i kompletnog upravljanja u buducoj masovnoj
eksploataciji.
Kako se pitanje izbora najboljeg mikl'opl'ocesal'a egzaktno ne maze
77
dokazati, to bitnu ulogu pri njegovom izboru ima raspolozlvost (mogucnost na-
bavke) S jedne strane, a s druge iskustvo projektanta
Davacl Pod davacirna se podrazumevaju svi tipovi pretvaraca ne-
elektricnih veliCina u elektricne veliCine, a koji se koriste da bi 5e sa obrad-
nog sistema dobili relevantni podaci za upravljanje.
Dayaci se mogu podeliti u dve velike grupe na osnovu karaktera
elektricIle ve1l6ine koja odrazava realnu fizicku pojavu. i to na:
analogne i
na digitalne.
Analogni davaci fizicku veli6inu pretvaraju u analognu elektricnu
veli6inu, a digitalni dayaN fizieku veliCinu predstavljaju, na razli6ite naeine,
diskretizovanim elektri6nim veliCinama.
Prijemnici su elektronska kola koja su neposredno povezana sa da-
vaCima. Zavisno od tipa davaca i prirode procesa mogu se izdvojiti tri qrupe
prijemnika, i t.o:
analogno! digitalni konvertort
broja6i i
digi talni ulazi.
Izvdni organ! su elektromehanicki uredjaji kojima se neposredno
upravlja obradnim sistemom. Tu spadaju elektromagnet.ne spojnice i venUli,
motoTi, pneumatski venUli, oilindri i slieno.
Konvencionalni izvrsni organi mogu se podeliti u dye velike grupe
prema zahtevu za upravljanje, i to na:
analogne i
na digitalne.
Analogni izvrsni organi zahtevaju analogno uprHvljanje kao npr. neki
tipovi rnotora Digitalnim izvrsnim organima moguce je upravljati digitalno.
Razvoj upravljanja dovesce, verOYatno, i do potl'ebe cia se pojedinim
izvrsnim organirna, kojima se sada upravlja digitalno, upravlja analogno.
Izlaznt stepen predstaylja skup elektronskih kola kojima 5e nepos-
redno upravlja izvrsnim organom. Zavisno od tipa. izvrsnog organa i potreba
upravljanja mogu se izdvojiti sledece grupe izlaznih stepena ito:
njegov
78
digitalnol analogni konvertori:
digitalni izlazi (Iecevi) i
brojaci.
Algorltam je stozer celokupnog uprav1jackog sisteriia i
konacan izgled presudno zavisi od- sposohnosti sporazume-vanja, specija-
kreativnosti multidisciplinarnog Hma koji resava upl'avljanje.
Nil' algoritam odlucivanja bitno uticu i izabrani elementi upravljanja 0 kOjima
je "rec. OVOID:
Organizacija Sistema u mllOgome zavisi od konacnih ciljeva projekto-
vanog upravljackog sistema. S obzirom na brzine i paralelnost (nruzmenicnost)
procesa u: o;,,;oj faxi, razvol<L. rnogu6e je sistem organizovati centrali-
zovano - sa jednirn mikropl'ocesorom kao iskljucivim centrorn odlucivanja -
slika 4.08. pod a
a) Centralizovani sistem upravljarija,
I !1IKROPRO!:ESOR lA UPRAVLJRHJE I
RElI!1011 RADA
------_ .. ,-,
b) sistem upravljanJa.
Shka 4.08. Moguci tipo-vi organi:ladje sistem3. ..
79
Dalji rai\'oj upravljanja i povecanje slozenosti zahteva na pojeclinim
tackama upI'avljanja i fleksibilnost uprBvljanja, odnosno zahtevace autonomno
ocllucivanje na nivo'll pojedinih segmenata upravljanja i fJovezanost u jedinst-
veni sistem - sto predstavlja distrihuirani sistem upravljanja - slika 4-.08. pod
b. Veza izmedju centl'alnog racunara (HOST) i pojedinih. centara odlucivanja
odrazavala bi 5e preko komunik_ucionih linija.
Za.sllta Kada se gu\'ori 0 :wstiti na ovom mestu se podrazumeva;
zaStita od nepravilnog rada i
zastita od neovlascenog koriscenja.
Zastiia od nepravilnog rada obuhvata zastitu od ~ u m o v a na ulaznom
slElpenu kao i galvansku zaStitu upravljacke elektronike (uPI'. optocupler) od
naglih promena i velikih siruja kOje karakterisu izlazne organe i uopste jednu
industrijsku sredinu.
Za§tita od neovlaScenog koriscenja bi obuhvatila mere Upa lozinki za
sprBcavanje neov}ascenog koris6enja i korake kOji so mogu preduzeti u cilju
sprecavanja kopiranja hardverskih rMenja u slucaju masovnog koriscenja u
inciustriji.
Ne ulaze6i dublje 118 O1'om mestu u rasmatranje upravl.jacko-infoI'ma-
cijskih sistema, jer ce tome bitt posvecena posebna paznja u cetyrtom delu ove
knjige. od vaznosti je na oyom mestu ista6i da pojava j razvoj ra6unill'a treba
da dovccie do znacajnih promena u upraY]jackom sistemu i u masinn za obra-
du deformisanjem.
MedJutim, problem raz-voja programskih upravljackih sistema na ovim
vrstarna masina je, sa jedne strane, 11:
- specificnostima njihovih koncepcijskih resenja i
- u uslovima njihovog l"ada,
a sa dl'uge, neophodnosti l'azresenja problema autornatizacije ovih mMina, 0
cernu se vise govori u poglavlju modernizacija matina.
Polazeci od poznatih zahteva. koji se postavljaju za obradne sist.eme
na koJima se primenjuje programsko upravljanje, a to su;
krutost sistema;
pouzdanost i taenost, odnosno ncpromenljivost u yremenu kine mat-
sklb zakona i veliCina kretanja elemenata maS!ne i
neophodna osetlji"vost prenosnog sistema,
maze se konstatovati, da bas ovi osnavni uslovi nisu ispunjeni Da rnasinama za
obradu doformisanjem.
Nairne, spec:ificnosti masina 9.a obradu deformisanjern se ogledaju U
sledBcem, i t.o:
80
1. Izrazito visokim spoljaSnjim optere6enjima najrazlicitijeg karaktera,
sto se odrazava na:
- ve!iiSine elasticnih deformacija, kako elemenata masine, t.ako i
maSine posmatrano u colini;
na pojavu inercijalnih sila razliiSitog intenziteta, pravca i smera;
na pojavu vibracija i
na promenu rnedjusobnog polozaja deloya alata u procesu obliko-
vanja predmeta rada.
2. Znacajnirn termickirn opterecenjima prf obradi u vrucem stanju, sa
oStrim gradijentolll protnene temperaturskih polja, ito:
unutar same maSine, odnosno sire sredstava rada i
u prostoru ako njih.
3. Nepouzdanosti zakona kretanja elemenata maSine, ito:
- i po karakteru i
- po intenzitetu,
sto je oCigledno na primeru promene hoda pritiskivaca u hidrauli-
ckih presa sa prornenom intenziteta otpora deformisanja, ili prime-
ru promene zakona kretanja izvrsnog deIa krivajne prese ("idi po-
glavlje 6.).
4-. Otezani usloYi izmene alata u radnom prostoru ma.§ine zbog njiho-
Yih dimenzija i masa.
5. Ra1.novrsnosti tehnologija obrade materijala koje se mogu ostvariti
u istoj maiiini.
U vezi klasicnih uprav1jackih sistema, ne ulazeci na o-vom mestu u
sira rasmatranja i analize njihovih koncepcijskih i konstrucijskih resenja, neo-
phodno je naglasiti, da svi oni - zbog za.stite opslufioca - obavezno imaju tro-
sistemsku komandu, ito:
- noznu;
- jednorucnu i
dvorucnu, odnosno u slucaju vise opsluzioca: ceiyororucnu, sestol'u-
cnu ltd., zaviSllO od broja ops!uzioca.
Navedene komande su tako resene da jedna komanda druge koman-
de iskljucuje, i direktni opsluZioc masine ne moze pre6i iz jedne - napr. dvo-
ruene, na bilo koju drugu - nofnu iii jednoI'ucnu,
Prva dva naCina upravljanja. se koriste samo u s}ucajevima kada po-
sioje zas-titni sistemi koji sprecavaju prisustvo ruku ops!uzioca u radnom pro-
storu masine za Vl'eme odvijanja procesa. iii aka je koncepcijsko resenje alata
tako (tzv. zatvoreni alat) da prsti i ruka opslu'i.ioca ne mogu doci u opasnu zonu.
81
eni:
5. OPTERECENJA MA8INE
Kako su elementi IfIasine i masina U ceiini, kao fizicki objekti, izloz-
dejstvu optere6enja kOja se javljaju kao posledica preoblikovanja
materijala (deformaciona sila) i
dejstvu dl'ugih poremecajnih sila, kao sto su inercijalne sile,
to je sa stanoviSta - sagledavanja dejstva poremecajruh sistema, a narocito sa
aspekta problema staticke i dinamicke krutosti. koji se tretiraju u poglav}ju 6.
- neophodno poznavanje meritornih opterecenja
U zaviSIlosti od vrste Ina.sine: statickog. staticko-dinamickog iii dina-
mickog dej.s:tva, opterecenja mogu hiti:
- staticka i
- dinamicka.
Kao staticka opterecenja se tretiraju:
- opterecenja od masa njenih elemenata i ukupne mase masine;
- od mase predmeta racia;
- od mase alata i
od optere6enja koja su posledica suprostavljanja materijala promeni
oblika u masina statickog dejstva, S ohzirom da su brzine kretanja
izvrsnog dela ovih maSina relativno male,
a dinamicka:
- periodic no promenljiva - impu}sna - optere6enja;
- inercijalne sile i
- druge spoljasnje pohudne sile, kao sto su napr. pobudne sile izaz-
vane vibracijama okoline.
83
U masina statickog dejstva 8U od interesa sarno poslednja staticka
(opterecenja ad deformacione sile), jer Sll ana takvog intenziteta
da su sva druga neznatna u odnosu na njih, pa se kao male veHcine drugog
reda zanemaruju.
Zakon promene def ormacione sile u toku abrade predmeta rada
predstu.vlja za maSinu spoljasnje opterecenje merodavno za dimenzionisanje
njenih elemenata Medjutim, zakon promene deformacione sile, a to znaci i
zakon promene opterecenja mruiine, prvenstveno zavisi od vrste obrade materi-
jaia deformisanjern, odnosno metode kojom se oblikuje predmet rada.
Po usvojenoj klasifikaciji sve metode obrade materijala deformisan-
jem se svrstavaju u tri vrste, ito:
- obradu odvajanjem materijala:
- obradu plasticnim deformisanjem j
- kombinovanu obradu.
U prvu vrstu spadaju one metode pri kojima 5e materijal optere6uje
do graniee pri kojoj dolazi do razdyajanja cestica materijala i time do odvaja-
nja predmeta rada od ostalog dela materijala. U ovu vrstu spadaju: prosecanje,
probijanje, sec-enje itd.
U drugu vrstu obI'ade spadaju one metode pri kojima se materijal
opterecuje iznad graniee razvlacenja, ali ispoel graniee kidanja. sto znaci da se
obrada vrsi kada je materijaI doveden u stanje plastienog te6enja, tako da se
trujno deformise. U OYU yrstu spadaju: savijanje, duLoko izvlacenje, istiskivan-
je, kovanje ttd.
U trecu vrstu spaclaju one metode prl kOjima se lstoVTemeno obavlja
odvajanje materijala i njegoyo plasticno deformisanje.
Sve nayedene metode imaju podvarijante, medjutim, sve te podvari-
jante spadaju u jednll od navedenih obrada i njihovi zakoni promene defor-
mad one sile u t.oku izrade precimeta !'ada su isti ili slicni. pa se radi toga na-
dalje analiziraju sarno pl"edstavnici obrada sa svojim karakteristienim zakonima
promene sileo
5.01. srVARNI ZAKONI PROMENE OPTERECENJA
Na slid 5.01. su grafl.cki prikazani karakteristicni zakoni promene
sile deformisanja za pojedine vrste obrada, ito: 1 - staticko 2 -
izylacenje, 3 - savijanje, 4, - istiskivanje, 5 - odvajanje i 6 - fazonsko saYijanje
sa poravnjayanjem dna
Da bi se mogli uporedjivatl i analizirati pojedini zakoni promene de-
formacione sile po yrstama obrade, pretpostavljen je za sye met.ode isH hod
84
obrade (hob) izvrsnog dela maSine, a pri izradi elemenata odvajanjem: hob '"
= S, gde S predstavlja debljinu materijala. Takodje je pretpostavljeno da 8U u
svim slucajevima maksimalne sile deformisanja iste, tj.: Flmax '" F:tmax = F3max=
'" Funax '" Flimax::: F,max.
Medjutim, analize ukazuju da za probleme 11 vezi sa elasticnim de-
formisanjem, odnosno oseiloyanjem obradnog sistema i njegoyih elemenata,
taenost zakona promene opterecenja nije bUna, vee da je od presudnog znaca-
ja karakter te prom ene, pa su stoga. radi uproscenja rasmatranja i proracuna
definisani karakteristicni - idealni - zakoni promene opterecenja. koji pred-
stavljaju ustvari merodavne zakone u pr01'8cunima ffiaSina za obradu deformi-
sanjem.
-)(--
2
5
6
Slika 5.01. Stvarni zakoni promene opt.erecenja: 1 - staticko
sabijanje, 2 - 3 - savijanje, 4 -:. ist.iski-
vanje, 5 - odvaJanJe I 6 - fazonsko SaYIJanJe sa
poravnjavanjem dna
502. IDEALNI (lvlERODA VNI) ZAKQNI PROMENE OPTERECENJA
\
Analizom stvarnih zakona promene optel'ecenja se dolazi do toga da
se svi ani mogu svrstati u tri idealizirana zakonq, ito:
- trenutno rasterecujuc.i zakon:
F '" F
ol
' h :; tg ell . h(t) (5.0])
prikazan na slici 5.02. pod a., a u koje se mogu svrstati skoro svi
zakoni promene sile pri obradama mat.erijala odvajanjem;
- rasterecujuci zakon 11 povratnom hodu:
F '" F01 . h '" tg Ch' hCt) za 0 h hob (5.02)
F, Fa,· (h - h,), tg a,· [h(t) - h.l za hob h h, (5.03)
85
prikazan na slici 5.02. pod b., a u koji. spadaju mnogi zakoni pro-
mene sile deformisanja pri plasticnoj obradi materijala, kao sto je
obrada sabijanjem, prikazana na slid 5.01. pod 1. i
- l'asterecujuci zakon u l'adnom hodu:
F '" Fo , . h '" tg h(t)
za 0 < h < h, (5.04)
F '" Fn '" canst.
za h, < h < h, (5.05)
F '" - Fos' h '" tg 0:6 . h(t)
za h, < h < hob (5.06)
prikazan na slid 5.02. pod c., a u kOji, takodje, spadaju mnogi zako-
ill promene sile, kao sto je obrada saYijanjem prikazana na she!
5.01. pod 3.
Slika 5.02. Idealni zakoni promene opterecenja.
Sva dosadaSnja teorijska i eksperimenmtalna istrazivanja ukazuju da
unearizadjom definisani idealni zakoni spoljasnjih optereeenja, dati jednaci-
nama (5.01) do (5.06), predstavljaju, ustvart merodavne zakone opterecenja
svih masina za obradu deformisanjem, pa svi proracuni bazirani na njima, a
kojima se dimenzionalno definise maSina, garantuju ostvarenje masine zeljenih
performansi u eksploataciji.
86
6. POREMECAJNI SISTEMI
Ostvarenje idealnog dejstva i rada funkcionalnog sistema spre6avaju
poremecajni sistemi, u koje. spadaju:
- nemogucnost ostvarenja patpune staticke krutosti. odnosno elasti6-
no defol'misanje elemenata masine pod dejstvom statii5kih sila (SD);
- nemogucnost ostvarenja potpune dinamicke krutosti iii nestabilnost
izazvana periodicnim dejstvom opterecenja (DN);
temperaturske deformacije (TD);
hahanje (HA);
- pouzdanost (PO) i
- buka (BU na slici 3.02.).
6.01. STATICK.A KRUTOST
Na slici 6.01., pOZ. 1.. prikazan je uprose en izgled prese otvorenog tipa
sa alatom (poz. 2.) i predmetom obrade (paz. 3.) na koju dejstvuje deformacio-
na sila (F) - sila kojom se materijal suprostavlja promeni oblika:
(600
gde je: Ak - kontaktna povrsina alata i predmeta rada,
i koja predstavlja spoljaSnje optereeenje masine.
Ova sila iZazjva stati6ko elasticno deformisanje prese u pravcu dejst-
va sile, pa se povezivanjem njenog elasticnog deformisanja - defor-
madone sile (F) i posledice - velicine deformacije (YM), dolazi do staticke
krutosti masine:
F
YM
(6.02)
87
Reciprocna vrednost krutosti naziva se popustljivost:
Slika 6.01. Presa otvorenog tipn (poz. 1.) sa alatom
(poz.2.) i predmetom abrade (paz. 3J.
Kako su ffia§ina, alat i predmet obrade u medjudejstvu, i
ju jedinstven sistem; to se uvodjenjem pojma krutost alata: .
F
YA
i pojma krutost predmeta obrade:
Ko
F
yo
(6.03)
predstavlja-
(6.04)
(6.05)
maze iZl'aziti krutost sistema (Ks ), masina - alat - obradak sabiranjem velicina
elasticnih deformacija:
ys '" YM + YA + yo
i unosenjem vrednosti iz izraza (6.02). (6.04) i (6.05)
popustljivosti:
1
Ks
(6.06)
u izraz (6.06) preko sume
(6.07)
gde su: YA - veliana elasticne deformacije alata u pravcu dejstva sile i
88
yo - velicina elasticne deformacije predmeta obrade u istom pravcu,
jer se deo pored plasticnog deformisanja i elasticno deformise.
Medjutim, kako su alaU za obradu nmaterijala deformisanjem veorna
stabilni, to je i njihovo elasticno deformisanje yeama malo u odnosu na elasti-
cno deformisanje masine, pa se, osim u retldm slucajevima, maze zanemariti.
lsto vaii i za predmet abrade. 6ije 5e elasticna deformisanje, kao
neznatno. maze, isto tako, zanemariti u svim inzenjerskim anauzama i proracu-
nima.
Da bi se odredila ukupna staticka krutost cele rnasine, potrebno je
identifikoyati one njene sastavne elemente ciji je nivo uticaja najznacajniji.
kao sto su, na primeru prese, noseea struktura i elementi kinematickog dela
pogonskog sistema, prikazane na slici 6.01.
Pri ovome. treba imati u vidu, da je u skoro sYih ffia.slna stat1ckog
dejstva pitanje krutosti noseee strukture od primarnog znacaja, pa je s toga,
na slid 6.02. poz. a., prikazana otvorena nnseea struktura koja 5e moze syesti
na:
- otvoreni okvir ABeD, prikazan 11a slici 6.02. poz. b. i
- konzola ABC na slid 6.02. poz. c.
A,
"-'Lr : ~ ~ B '
X
A
~ I ~ l -
--n--r> / \
Li::-, I \
'1/ I
I I I
r-=.::..:l I I
o \ -- C I
l=====-_-d.
a h C.
Slika 6.02. Modeli noseee strukture otvorenog tipa
Iz silke 6.02. se vidi da pri elasticnom deformisanju noseGe strukture
dolan do pomeranja tacke A i u vertikalnom (YA) i u horizontalnom pravcu
(XA).
Na ovim modelima nosece strukture razvijene su mnoge metode inz-
enjerskih prorac'Una nosece strukture ovog tipa, 0 cemu ce biti vise govora u
clrui;om delu o·....e knjige.
Na sHei 6.03, prikazana je otvol'ena noseea struktura sa dye karakte-
risticne tacke (tacka 1 i tacka 2), koje ukazuju na nejednakost elasticnih po-
meranja pri variranju opterecenja zhog nesimetl'.icnosti noseee strukture. Sas-
vim je razumljivo da ee se ova nejednakost razli6ito odraziti i na elemente ve-
89
zane na razlicitim mesUma za nosecu strukturu.
Slika 6.03. Prikaz elasticnog deformisanja otvorene nosece
strukture u dye razlicite tacke.
Kako je pogonski sistem sa izvrsnim delom smesten u oose60j struk-
turi, s.to vi?i slike 3.06., kao posledica ovih deformacija osa oko koje roti-
ra mehanizma se. pomeI'a, odnosno tacka 0 u toku trajanja
opterecenJa oSCllira od nekog dOllJeg po}ozaja Od {maSina neopterecena} do
gornjeg Og definisanog veli6inom deformacije, koja odgovara
m.akslmalno dozvolJenom opterecenju odredjene masine, sto je prikazano na
shei 6.04.
Slika 6.04. Elasticno oslonjen krivajni mehanizam.
Neosporno je da se pomeranja tacke 0 odrazavaju na ve-
90
kretanja izvrsnog dela maSine (tacka B), pa je:
(6.08)
gde su: hpe - hod izvrsnog dela maSine kada je uzeto u obzir njeno elasticno
def ormisanje ;
skivac:
menom.
Ahe - elasticno pomeranje tacke 0 usled dejstva deformacione sile F i
hpi - idealIia putanja definisana izrazima (3.08) i (3.12) za ekscentric-
no postavljeni krivajni mehanizam iii (4.05) za centricno postav-
Ijen krivajni mehanizam.
Znak (+) ili (-) zavisi od zakona promene sile koja dejstvuje na priti-
F '" F(t). Znak (+) je kada sila F opada, a znak (-) kada raste sa vre-
Kako je zakon promene elasticnog deformisanja masine u funkciji si-
la koje je opterecuju obicno poznat, a daje se u vidu dijagrama prikazanog na
slid 6.05., i kako naponi u nosecoj strukturi i svim ostalim delovima masine
ne prelaze granicu propordonalnosti, odnosno dozvoljena opterecenja su takva
da se sve promene desavaju u domenu gde vail Hukov zakon. to je zakon
promene elasticnog deformisanja maSine u funkciji opterecenja izraien li-
nearnom funkcijom defirusanom matematickim izrazom:
F
Slika 6.05. Elasticne deformacije mas-ine
u funkciji optere6enja.
gde je: eM - ukupna popustljivost masine (vidi izraz 6.03),
pa izraz (6.08) poprima oblik:
(6.09)
(6.10)
Diferenciranjem izraza (6.10) po vremenu se zakon promene
brzine deformisanja za slucaj elasticno oslonjenog krivajnog mehanizma:
dhpe
vpe'" ---
dt
Vpi ±
(6,11)
91
kao i ubrzanja:
Upe '" Upi ± (6.12)
Na slikama (6.06) i (6.07) prikazanl Sil graficki zakoni
ne i uhrzanja za elasticno oslonjen krivajni meharuzam.
promene hrzi-
F
--Vpo Lt

/"
/
h
H-2R
Stika 6.06. Zakon promene brzine
elasticno oslonjenog kr-
ivajnog mehanizma.
u
h
h
hob
___ __ _
Slika 6.07. Zakon promene ubrzanja
elasticno oslonjenog kriv-
ajnog mehanizma.
Na sliel 6.0B. su prikazane otvorena i zatvorena noseea struktura sa
elasti6nim linijama, sto i.lustruje oCiglednu razliku pri deformisanju simetricne
noseee strukture (zatvorenog tip a) u odnosu na nesimetrucnu noseeu struktu-
ru (otvorenog tipa), a sto neminovno dovodi i do razliCitih posledica, 0 kOjima
se govori u sledeeem poglavlju 7.
L __
SItka 6.08. Otvorena i zatvorena noseea struktura sa
elasticnim linijama.
Na slici 6.09. prikazana je oh'orena noseca struktura (pod a.) i otvo-
rena noseea struktura sa prednil-pregnutim vijcima (pod b,), clme se ilustruje
preko elasticnih linija nedovoljno krutu nnseea struktura (pod a.) u odnosu
na noseeu strukturu poveeane krutosti (pod b.). Ovim se zeh is1.aei uUcaj
92
koncepcijskog resenja jed nag elementa, kao sto je noseea struktura, na njego-
vu staticku krutost, a time i krutost masine u celini,
A'
"-

" ,
I ')6
6 I
A
I
_./
I
I
f
a b.
Slika 6.09. Otvorena noseea struktura bez prednapregnutih vijaka
(pod a.) i sa prednapregnutim vijcima lpod bJ
Najzad, teorijske analize i eksperimentalna ispitivanja ukazuju da i u
presa - masina statickog dejstva - u specijalnim slu6ajevima abrade maze doCi
do dinami6kih efekata, kojt se manifestuju pojavom znatnih inercijalnih sila
sa negativnim posledicama, kao i nepozeljnog oscilovanja prese, iako se radi 0
ma<3inama cisto staUckog dejstva
Kriticni zakon promene optereeenja, koji dovodi do iznetih pojava, je
prvi idealni zakon definisan u poglavlju 5., jer bez obzira koliko sporo raste
opter-ecenje, momenat trenutnog rastereeenja, prethodno elasticno deformisan8
prese - a narocito njene nosece strukture - dovodi do dinamic1r.ih efekata
0

r--
-
r-X-X
_.
h
F
Coil < c
o
t1<c.:
otJ
I I
I ,
I I
Slika 6.10. Stvarni zakoni promene deformacione sile za tri razlicitu
. materijala i razlicite relativne dubine otsecanja
U prak.:si, definisanom prvom merodavnom zakonu su najblizi zakoni
promene deformacione sile pri tehnoloskim metodama. abrade koje spadaju u
metode razdvajanja materijala (secenje, prosecanje, prohijanje i dr.), i u to u
slucajevima obrade onih materijala, cija su svojstva najbliza svojstvima krtih
93

materijala u kojih je relativna dubina otsecanja (E
ot
):
hot
gde su;
s
hot - apsolutna dubina otsecanja i
s - debljina materijala,
(6.13)
mala vencina Nairne, sto je relativna dubina otsecanja manja, to je stvarni za-
kon promene deformacione 8i1e buti idealnom, sto jasno proizlazi 1z slike 6.10.,
pa Sll i dinamicki efekti intenzivniji.
Ovo ukazuje na potrebu da se i masine statickog dejstva moraju
anali7jrati i proracunati na dinamicka opterecenja, cemu je posveceno nesto
vise painje u sledecem poglavlju, a narocHo u drugom delu knjige.
6.02. DINAMICKA KRUTOsr
Stabilnost, odnosno otpornost maSine prema oscilovanju pri dejstvu
periodicno promenljivog opterecenja predstavlja njenu dinamicku krutost.
U zavisnosti od uzrocnika kOji dovode do oscilovanja ma§ine iu osci-
lovanja nekog njenog osnOTIlog noseeeg dela, kakva je napr. noseca struktura,
oscilacije se mogu podeliti u dye vrste, ito:
- oscilacije izazvane spoljasnjim uzrocnidma i
- samoizazvane oscilacije iii samopobudne oscilacije.
Prvu vrstu cine oscilacije izazvane neuravnotezenoscu obrtnih masa,
kao napr. neuravnotecenoscu zamajca ili usled dejstva periodicno - oscilator-
nog kretanja elemenata maSine, alata in predmeta rada, kao napr. pri kretanju
pritiskivaca sa alatom u krivajnih maSina za obradu deformisanjem.
Drugu vrstu oscilacija cine oscilacije izazvane dejstvom periodicno
promenljivih optereeenja u maSina periodicnog dejstva iii od neravnomernosti
opterecenja U IDa§ina kontinuiranog dejstva izazvanih nehomogenoscu materi-
jala i yarijacijom uslova obrade u toku radnog ciklusa (vidi poglavlje 2.01.1
Sa koncepcijskog stanovista, samoizazvane oscilacije su od daleko
veceg interesa od oscilacija prve vrste, jer oblikovanjem elemenata masine i
masine u celini, rasporedom masa, izhorom materijala od kog se izradjuju de-
lovi i s1., direktno se utice na stabilnost rna1;ine.
Isto taka, i sa eksploatacijskog stanovista, druga vrsta oscilacija ima
veei znacaj ad prvih (problem utemeljenja, odredjivanje rezima rada i sl.).
Razlog oyome len u tome, sto se problem prve vrste osciiacija veoma
94
laka i uspesno resava uravnotezavanjem, kao napr. uravlloteienje zamajca do-
davanjem 'masa iii uravnotezavanje pritiskivaca pneumatskim uravnotezivacima
Analogno statickoj krutosti, definise se i dinamicka krutost (!C.i) ocl-
DaSaID dinamicke sile, cija je amplituda:
(6.14)
i njaj odgovarajuce deformacije:
Yd ' Yd(O) (6.15)
pa je:
(6.16)
odnosno dinamicka popustljivost (Cd)
YdCO)
(6.17)
gde su: 0 - ucestanost odnosno frekvencija izazvane oscilacije;
Fd CO) - amplituda dinamiCke sile, koja je data kao funkcija ucestan-
osti i
YdCO) - amplituda oscilovanja kao funkcija Ucestanosti.
Iz izraza 6.17 se vidi da je dinamicka krutost promenljiva velicina i
da je f unkcija ucestanosti.
Radi dobijanja ukupne statiiSko-dinamicke slike 0 maSini, i da bi se
u analizu masine kao sistema, pored krutosti, uvele i rnase, neophodno je izv-
rsiti funkcionalno povezivanje dinamicke krutosti sa statickom, sto se postize
polazeci od uslova da je:
pri cemu ce izazvana deformacija od dinamicke sile (Y d) biU veca od
madje koju je izazyala statii5ka sila (y), tj.:
YeI > Y
Uvodjenjem parametra:
fu '"
1:4
Y
(6.18)
defor-
(6.19)
(6.20)
koji predstavlja dinamicki fahor uvecanja, te zamenom vl'ednosti iz jednacina
(6.02) i (6.16) u izraz (6.20) a s obzirom na relaciju (6.18), uspostavlja se veza
izmedju staticke i dinamicke krutosti:
95
(6.21)
. U slueaju kada je pobudna sila izazvana neuravnotezenoscu deloya,
tada zaVlsi od frekvencije. M,edjutim, u slueaju samo.izazvanih oscilacija, ampli-
sile je neZaVlSna od frekvencije izazvane oscilacije (O), pa se
faktor uvecanja, kao sio je poznato iz teorije oscilacija izrazava J"ed-
naCIIlOm: •
fu '"
[(1- '1")' + (2· 'I' dl'"
gde 8U: - C - faktor prigusenja:
c· -!
w
lJ' - parametar koji izraZava odnos frekvencija:
7 = -"-
W
- S - koeficijent gusenja i
- Ul - frekvencija sopstvenih oscilacija
fu
4
J
Slika 6 ..11. Dijagram promene dinamickog faktora (fu) u zavisno-
sti ad odnosa frekvencija (q,) i faK:tora prigusenja (e).
(6.22)
(6.23)
(624)
Na slid 6.11. data je promene dinamickog faktora (fu) u
96
funkciji od odnosa frekvencija ('1') i faktora prigusenja (t;:), odakle se Yidi da
dinamicka krutost (Kd) dostize svoju minimalnu vrednost pri fu max za 0/ :0 1,
odnosno za:
o. w (625)
sto predstavlja slucaj rezonance, a to znaci kada je faktar uvecanja:
1
fll " -
2,(
(6.26)
Iz jedna6ine (6.26) se vidi:
za C '" 0, odnosno slucaj neprigusenih oscilacija rezonantna frek-
vencija je jednaka frekvenciji koja odgovara maksimalnoj amplitudi
oscilovanja, a koja je beskonacna;
za C > 0, tj. za slucajeve da postoji prigusi"vanje, sto odgovara reaI-
nosH, maksimalna vrednost faktora uvecanja (fumax) opada sa po-
rastom priguSivanja, a time opada i maksimum. amplitude oscilo-
vanja i
- sa povecanjem sopstvene frekvencije (W), smanjuje so parametar lJ' i
faktor ftl tezl jeciinici, sto znaci da se dinamicka krut.ost priblizava
staHckoj, odnosno dinamicka krutost postaje velika.
U vezi sa ovim, a kako je poznato da je sopstvena frekvencija sraz-
merna (K' to sopstvena frekvencija raste sa povecanjem staticke kruto-
sti (K) i sa smanjenjem mase (m), sto znaci da realizacijom lakih konstrukcija
velike siatiee kruiosti se povecava i njihova dinamicka krutost.
AnaJiticko rasmairanje staticke i dinamiCke krutosti nose6ih elome-
nata masina za obradu materijala deformisanjem omogucuje samo kval1i.ati-vno
ocenjivanje uticajnih faktora, pa, s tim u vezi, i resavanje problema krutosti
noseceg sistema preko njegovih koncepcijskih resenja.
Medjutim, do pouzdanih kvantitativrrlh mera utlcajnih faktora se
moze doCi iskljucivo eksperimentalnim putem, a cilj ovih ispitivanja je da se
dodje do:
ampli tud no-frek'vcntnih zavistiosti;
- fazno-fl'ekventnih zavisnosti i
- konacno amplitudno-faznih zavisnosti, koje se dohijaju povezivanjetn
prvih dveju.
Ustvari, krajnji cilj dobijanja oblika oscilovanja i utvrdjivanja di-
namicke stabilnosti noseceg elernenta masine ,le, sa ,ledne strane, iznalazenje
optimalnih konfiguracija. sa aspekta oblika, dimenzija"i masa, a sa druge stra-
ne, u realizovanih masina idenufikovanja kriticnih reiima abrade.
97
!
Primera radi, noseca struktura presa otvorenog tipa, prikazana na
slid 6.02., izlozena je kratkotrajnim periodicnim opterecenjima znaeajnih in-
tenziteta. Uvodjenje energije na oyaj naein u ascilatorni sistem - naseeu
strukturu kao elastodeformahilna tela - u kratkim vremenskim intervalima
(fob) u odnosu na period slobodnog oscilovanja (tphl doyodi do odgovarajuceg
njenog
Na osnoyl rezultata lstl aiivanja, koji ukazuju da je osnovni harmonik
oscilovanja realne noseee strukture dominantan, dinamicko ponal3anje nosece
strukture se maZe rasmatrati preko oscilatornog modela sa jednlm stepenom
slobode kretanja, prikazanog na slici 6.12, pri cemu je za kOl'ektno sprovodj-
jenje teorijsko-eksperimentalnog ispitivanja neophodno identifikovati:
7117

Stika 6.12. Oscilatorni model sa jednim
stepenom slob ode kretanja
odgovarajuci meritoran zakon promene deformacione sile (stvaran
iIi ideahu); .
uticajne faktore procesa abrade (napr.: s - debljinu materijala, tot-
- relativnu dubinu otsecanja, Fmax - maksimalnu vrednost staticke
sile ltd,);
- uticajne faktore pogonskog sistema sa izvl'snim delom masine
(napr.: vp - brzina deformisanja, H - hod pritiskivaca, n - broj
radnih ciklusa u jedinici vremena, ltd.) i
- uticajne faktore nosece strukture (napr.: C - faktor prigusenja, ens
- staticku krutost nosece strukture, ttl - sopstvenu ucestanost no-
sece strukture, itd.).
Sa druge strane, prva istrai.ivanja u domenu nosecih struktura maSi-
a statickog dejstva, optereeenih po prvom idealnom zakonu koje definise
j6dnacina (5.01), rezultirala su u konstataciji da ovaj specijalni slucaj static-
kog opterecenja dovodi do oscilovanja prese, pa su postavljena dva rnodela sa
jednom koncetrisanom masom, prikazana na slid 6.13. pod a. i b.
Za prikazane modele, postavijena je inzenjerska metoda proracuna
?.nacajnih inerci.ja}nih sila teskih elemenata prese, koje dejstvuju u pravcu ose
glavnog vratila krivajne prese, cime su mnogi Lmomeni, koji se desavaju u
eksploataciji ovih masina, dobHi verodostojnija i egzaktnija tumacenja.
98
y
A ... :l-
,e
m I
I
I I
a
B
b.
Slika 6.13. Modeli nosece struktul'e presa otvofeDog !ipa.
Slika 6.14. Nomogram za odredjivanje inercijalne
sHe elemenata prese.
Konacni izraz za lzracunavanje inercijalnih sila (Fd elemenata .masine
zbog elasticnog deformisanja nosece strukture, dobijen preko navedenlh mo-
dela, je:
.lm·(ft·IIl
f)' (I) • 2' 11)
. Fn
(6.21)
99
gde su: fl
],
(628)
fm'"
m,
(6.29)
m
f,
0
(630)
],
Fn - nominalna sila prese:
ffii - masa odgovarajuceg elementa;
m - masa nosece strukture i svih elemenata ffiaiiine iznad stuba
nose6e strukture i
- moment inercije poprecnih preseka odgovarajuCih elemena-
ta nose6e ;:;trukture.
Na slici 6.14. dat je nomogram iz koga se lako ocitavaju vrednosti in-
ercijalnih sila 7.a razlicite konfiguracije nosece stl'ukture i masine.
Kako pHanje staticke i dinamicke kl'utosti masina za obl'adu materi-
jala deformisanjem i pitanje njihove stabilnosti primarno zavisi od staticko-di-
namickih karakteristika njihovih noseCih struktura, to se avo pHanje detaljnije
obradjuje 11 drugom delu knjige.
6.02.01. Prigusivanje
Sa problemom dinamicke krutosti i oscilovanjem noseceg sistema tos-
no je po,'ezano i pitanje prigusivanja Ostvarenje prigusenja moze se postiei na
razlicite naCine, ito:
- izborom materijala nose6eg elernenta:
- ostvarenjem trenja nq. spojevima noseCih elemenata;
dodavanjem masa;
posebnim uredjajima - priguSivaCima, amortizerima oscilacija i
izborom nacina postavljanja filaSine.
PrigUSivanje u materijalu je osnovni vid prigusivanja. a intenzitet
prigusivanja zavisi od Vl'ste materijala. Tako je, vredno i8ta6i s obzirom da je
u II1aSina za obradu deformisanjem pitanje krutosti nosece strukture od prvo-
razrednog znacaja sa aspekta pOl1aSanja cele masine kao oScllatornog sistema -
da Hveno gvozdje ima vecu sposobnost prigusivanja od celika
\{edjutim, t!·eba imati u vidu, da zavar-ena noseea struktura moze
imati vecu sposobnost prigusivanja od livene, jer zavareni spojevi povecavaju
intezivnost prigu§ivanja, s1.o je ad znacaja pri koncipiranju resenja nosece
strukture.
Iako prigusivanje u mater'ijalu predstavlja osnoyni 'vid prigusivanja,
njegovo dejstvo je U odnosu na druge vidove relativno malo. Ilustracije raJi,
100
[aktor priguSivanja od materijala se krece u vrednostima od Cp '" 10-' + 10-
3
.
Prigu§ivanje trenjem. Na mestima gde se javlja klizanje iIi kotrljanje,
a narocito izrazeno na mestima CVfstOg- spoja, trenje dejstvuje prigusujuee, jer
na .kontaktmm povrsinama elemenata u spoju vladaju sile trenja, i to u cvr-
stirn spojevima znacajnih intenziteta, pa bez obzira na zanemarljivo relativno
pomeranje elementa u slueaju cvrstog spoja, deo energije oscilovanja se tl'osi
na rad sila trenja. Ilustracije radt, faktor prigusenja se u ovom slueaju krece
od (p 0 10-' + 5· 10-.'
Iz ovog proizlazi vazan zakljucak da prigusenje raste sa povecanjem
broja elemenata u sklopu.
PriguSivanje masotn. Princip prigusivanja dodatnom masom ( m ~ ) zas-
niva se na stvaranju dodatnog kompenzacijskog oscilatornog sistema. Prl tome
se, u principu, razlikuju trl natina vezivanja dodaine mase (m!!) za osnovnu
oscilujucu masu (mt), sto je prikazano na slid 6.15, ito:
-'-'"
C,
ffi, m, ffi,
ffi2
ffi2 ffi2
a. b. c.
Slika 6.15. Modeli osnoynih tipova priguSivaca
prigusivac sa elastic nom vezom izmedju masa fil i m2, prikazanog
na slici 6.15. pod a, kojt pl'edstavlja nepriguseni dinami6ki prigusivac;
- prigusivac sa prigusnom vezom izmedju masa m! i m!!, prikazan na
slid 6.15. pod b., poznat kao Lencesterov prigusivac i
prigusiv8c sa elasticnom i ptigusnoIIl ve7.OIIl izmedju masa III, i III!!,
prikazan na slid 6.15. pod c., koji se naziva prigusni dinamicki
prigusivac.
PriguMV8Ci. Pojava nepozeljnog oscilovanja maiiina za obradu defor-
misa,njem, odnosno pojava njihove dinami6ke nestabilnosti, moze se ublaziti iii
sasvim otkloniti primenorn prigusivaca, ito:
- apsolutnih prigusivaea, koji su veoma jednostavnt jer predstavljaju
podmetace od: drvet.a, gume, razruh plasticnih materijala i s1. i
relativnih prigusivaca, kOji se postavljaju izmedju dva elementa koji
znatnije osciluju, a koji se zasnivaju: iii na principu trenja, iIi na
101
principu potiskivanja tecnosti kroz kalibrisane otvore i proeepe.
Oslond i temelji. Problem postavljanja rnaSine na podlogu je dvojak. i
to: s jedne strane neophodno je spreciti prenosenje vibracija Sa masine na
okolinu i druge maSine u proizvodnim halama, a sa druge zastititi masinu od
vibracija okoline, <?dnosno okruzenja. Medjutim, od znacaja je, naroCito za maS-
ine statickog dejstva - prese, da se ukrucenjem veze masine sa podlogom po-
vecavaju sopstvene frekvencije, a da se elasticnom vezom sman)uju.Problem
utemeljenja masina dinamickog dejstYa - ceki6a predstavlja zasebno i specific-
no pitanje.
6.03. TEMPERATURSKE DEFORMACIJE
Slo:[,enost problema stanja i promene stanja ma§ine za obradu defor-
misanjem - kao slozenog, veoma kompleksnog fizickog objekta - izlozenog pro-
menljivim termickim se moze sagledati ako se imaju u vidu, s
jedene strane, dva osnovna fizicka zakona, ito:
da se sva materijalna tela promenom topiote - adnosno promenom
temperature kao kvantitativnog pokazatelja primljene iIi odate to-
plate - Sire iii skupljaju i
da velicina dimenzionalnih promena tela u funkciji promene tem-
perature zavisi ad nste maferijala ad koga je tela izrad,Jeno,
a sa druge:
da je meSina sloien fizitki objekot sastavljen od citavog niza kon-
figuracijski i dimenzionalno l'adicitih elemennta, izradjenih od naj-
razlicitijih vrsta materijaIa i
da se toplotni uslovi u eksploataciji, veorna {:esto, ostra menjaju, a
narocHo pri obradama materijala u vrUcetn stanju.
Kako su termicka opterecenja funkclje vremena, Ii posledlce promena
termickih opterecenja dovode do poremecaja:
dimenzija elemenata:
njihovog oblika zbog neravnomernosti temperaturskog polja u njima;
naponskog stanja u elementu;
- mehanickih svojs1ava materijala i
- svojstava sredstava za podmazivanje,
to dolazi i do
102
zazora i procepa 11 leiistima i na kliznim stazama;
naponskog stanja u skloj)ovima i masi.ni 11 celini;
otpornosti na habanje;
podmazivanja i
kinematickih odnosa u kinematickim sistemima,
sto sve doyodi do toga da su funkcije vramena:
geometrijska i kinematicka .silka mMine;
- naponsko stanje ruaSine i
energetski bilans radnog ciklusa.
Prema tome, za resavanje o'Vog veoma kompleksnog problema, narocHo
u masina visoke taenosH, neophodno je za omedjeno temperatursko podrucje,
u kame ce se naCi mnSina u toku njene eksploatacije, analizom izvora, odnosno
panora topIote i nacina njenog prenosenja (kondukcija. konvekcija, zracenje)
odrediti ekstremna temperaturska polja meritornih elemenata mMine, pa kan-
cepcijskim i konstrukcijskim resenjima abezbediti normalno funkcionisanje
masine kao aktiynog Cinioca' u procesu obrade materijala.
6.04. HABANJE
Problem habanja se javlja na mestima gde se elementi masine nalaze
u dodiru i medjusobnom kretanju odredjenom brzinom, a to Stl:
- lezista (klizna i kotrljajuca);
- prenosnici snage i kretanja (zup6aruci, spojnice, kocnice itd.) i
- klizne staze - vodjice lzvrsnog dela ma§ine.
Proees habanja je posledica trenja na kontaktnim povrsinama kliznih
(kotrljajuCih) elemenata, i direktno zavisi od:
- intenziteta sile trenja, koje su funkcija spoljasnjih opteree'enja;
- vrste materijala khznih elemenata;
- svojstava sredstava za podmazivanje;
- duzine puta;
- hrapavosti kliznih povrsina i
- Cistocc medjuprostora kliznih povrsina.
U ffia§ina za obradu deformisanjem spoljaSnja opterecenja su u peri-
odu abrade znacajna, a u cekica jos i dinamickog dejstva, sto dovodi do pel'io-
dicnog karaktera promena sila lrenja visokih amplituda. sa negativnim posle-
dicama na uslove klizanja, pa time i izraienog habanja u tim periodima vreme-
na.
Posledica habanja 8U: promene zazora i procepa izmedju kliznih
parova, sa svitn negativnim efektima koje oyakve promene izazivaju, a 0 kojima
se govori u poglavlju 7.
6.05. BUKA
MaSine za" obradu deformisanjem se mogu rasvrstati u tri kategorije
103
masilla sa aspekta buke, ito:
_ bezsumne (napr. hidraulicke prese);
_ 8umne (napr. mehanicke krivajne prese) i
- buene (ceki6i).
Buka negativllo utice na coveka i njegovo zdravstveno stanje, pa je
neophodno spreciti njen stetan uticaj.
Sve mefe koje se preduzimaju u cilju eliminisanja huke mogu se
svrstati u dye grupe, ito:
- ativne i
- pasivne.
Aktivne mere su mere u srnislu rekonstrukcije onih koncepcijskih i
konstrukcijskih resenja sklopova masina koji Sll izvori buke.
Pasivne mere su primena izolacionih tehnika, bilo ma§ine ili pogona
sa udaljavanjem opsluzioca iz lzo1ovane zone.
6.06. POUZDANOsr
Pod pojmom pouzdanost, u najsirem smislu te reci, podl'Bzurneva se
sposobnost nekog fizickog objekta da ostvaruje svoju funkciju U omedjenim
uslovima 1 odredjenom vremenu.
Prema tome, problem pouzdanosti masina za obradu deformisanjem je
opsti problem masinskih sistema i syodi se na verovatnocu kvara elemenata
masine, i s tim u ve'lL verovatnocu poremecaja u izvrsenju njenih funkcija. Pri
nvom se uvodi i pojam efikasnost ma."iiue, pod kojim se podrazumeva verovat-
noea ispravnog njenog funkcionisanja u odredjenom vremenu, pod odredjenim
uslovima i uz odl'edjenu cenu kostanja.
Taka, ako se matematicki veroyatno6a izrazi sa:
i cena kostanja sa:
gde su: tl - vreme pocetka rada i
At - unapred odl'edjeni vremenski interval posmatranjrA,
tada je efikasnost rnasine:
104
Vo
EM'" --
Ck
Ve(t,.At}
ek(t" At}
(6.31)
(6.32)
(633)
Isto tako, i pouzdanost se moze izraziU, Da osnoyu njene definicije, sa:
Po " BL J'l.t (At) " Po (At)
Np Np (6.34)
gde Sli: Ni - broj ispravnih elemenata U Vl'emeDli i
Np - broj posmatarnih elemenata,
pa se problem pouzdanosti svodi Da utvrdjivanje zakon njene promene, a to Sll
abieno funkcije verovatnoce.
I ]I
Slika 6.16. Ideal1zirani 'lakon promene br'lina
pojava neispravnosti u radu masine.
. radi, na slici 6.16., dat je ideali'lirani 'lakon promene brzi-
n.n .poJava u radu masine u toku njene eksploatacije, iz koje se
vldl da postOJ0 tTl perioda. ito:
I period to je period rane neispravnosti, koja je prou'lrokovana
konstrukcijsko proizyodnim greskama i predstav!ja ust-
vart period razrade.
II period - period normalizovanja rada masine. Javljaju se sarno
slucajni kvarovi. To je period normalne upotrebe maSine.
III period - slabljenja, istl'osenja i zamora matel'ijala, i s tim u
vezl porast neispravnosti elemenata masine.
105

7. REZIMI RADA
Analizom principa rada kinematickog dela pogonskog sistema masina
pel'iodicnog dejstva i njihove podele na masine sa garantovanim i negarantova-
nim hodom izvrsnog dela (vidi poglavlje 2.04.). mogu se definisati njihovi 1'ezi-
mi rada.
7.01. MASINE SA GARANTOV ANIM RaDOM
U masina sa garantovarum hodom (H) deklarisani nominalni broj
radnih ciklusa (npn) predstavlja najveCi mogu6i broj ciklusa koji moze masina
da ostv81'i u jedinici vremena, tj. kada izmedju radnih ciklusa (to) nema zasto-
ja kako je prikazano ua slid 7.01. Medjutim, V80ma cesto, posle svakog izvl'se-
nog radnog ciklusa iZYl'sni deo masine se zaustavlja u svom pocetnom polozaju
za odredjeni interval vremena (tz), da hi opsluzioc muSine izvadio gatov komad
iz radnog prostora i ubacio novi pripremak. U ovom slucaju se u posmatranoj
jedinici vremena ostvari stvarni broj radnih ciklusa (nps).
[_ntc __ te t2" [;
__ t,1 __
t
o_11<:_
t
Slika 7.01: Graficki prikaz vremena rada masine sa zastojem
i bez zastoja izmedju radnih ciklusa.
Uvodjenjem parametra:
(7 oil
107
koji pl'edstavlja odnos stvarno Dstvareng i nominalnog broja radnih ciklusa u
jedinici vremena, mogu se - u zavisnosti od njegovih vrednosti - definisati dva
rezima rada ovih masina, ito:
- rafalni refim rada, kada je fn'" 1. odnosna ups" npn i tz " 0 (vidi
sliku 7.01.), pa je:
m
tc
npn
(7.02)
gde je: - ciklusno vreme u masina sa garantovanim hodom izvl'-
snog deia maSine.
- pojedinacni refim rada, kada je: 0 < fn < 1, odnoslla kada su: 0 <
< ups < npn i tz > .0, pa je vreme jednog stvarnog radnog ciklusa:
(7.03)
odnosna vrednost stvarnog radnog ciklusa:
m 1
tcs '"
Ups
gde je: tzi
> (7.04)
vreme zastoja izmedju dva radna ciklusa varijabilna
velicina, pa je i ¥feme jednog stvarnog l'adnog ciklusa
posmatrano pojedinacno veliCina.
7.01.01. Radni dijagram
Za izhor masine i definisanje rezima rada pri obradi odredjenog
predmeta rada (odredjenog oblika i dimenzija i odredjenog materijala od koga
se izradjuje) odredjenom tehnoloskom metodom (sabijanje, savijanje, prohijanje
i s1.). neophodno je po:mavati podrucje dozvoljenih opterecenja masine, sto se
izrazava tzv. njenim radnim dijagramom.
Radni dijagram za mehanicku krivajnu presu, pl'ikazan na slid 7.02.,
se dobija, zanemarivanjem otpora kretanju pogonskog sistema, iz uslova da je
elementarni rad (clWF ) aktivne sile (F) na beskonacno malom putu (dy) jed-'
nak radu (dWT) tangencijalne sHe (T) na putu (ds):
dWF " F· dy " T· cis " dW
T
Kako sU:
cis " R . " R . W· dt
M" T' R
(7.05)
(7.06)
(7.07)
to zamenom vroonosti iz izraza (7.06) i (7.07) u izraz (7.05) i sredjivanja, 5e
108
dobija:
Slika 7.02. Radni dijagram mehanicke krivajne pl'8se.
odnosno, S ohzil'om na jednacinu (4.06) i uvodjenjem relacije:
1'(1jJ) '" sinifl + 0,5' f n · sin2rp
dobija se:
<il'
dt
R· w .
pa jednaCina (7.08) doblja ohIck
F"

(7.08)
(7.09)
(7.10)
(7.11)
Grafickom interpretacijom ovog izraza (7.11) dobija se radni dijagram
pl'ese kada se stavi da je:
(7.12)
gde je: Mn - nominalni obl'tni moment po kome je dimenzionisano glavnu vru-
Hlo na torziji,
pa je:
109
gde je:
F doz =
R'
(7.13)
Fdoz - dozvoljena sila na pritiskivacu prese, tj. opterecenje pri kome
ne dalazi do prekoracenja nominalnog obrtnog momenta (Mn ),
i kada se povuce praya Fn '" const., eime je dobijena graniena linija ENM na
slid 7.02., jer sigurnosni ul'edjaj od preoptel'ecenja obezbedjuje Fn '" canst.
Posmatranjem dobijenog radnog dijagrama moze se konstatovati da su
elementi prese zasticeni od event.ualnog preoptere(;enja sarno u slueaju kada
5e strogo vodi l'aeuna da se radne operadje (prosecanje, probijanje, izvlacenje
i dr.) vrse u domenll 0 < 'P !: !Pn, kao sto je prikazano na slid 7.03., ucrtavanj-
em dijagrama opterecenja ad procesa obrade.
F
Slika 7.03. Radni dijagram prese i dijagram
opterecenja od procesa obrade.
Velicina ugla !Pn direktno zavisi (ako se prctpostavi da je R "'" const.)
od veli6ine obl'tnog momenta, tj. od dimenzija, bo]je l"eceno od moei pogonskog
mehanizma. Sto je dozvoljeni maksimalni obI'mi moment veci, veei je i I.{)n, i
obrnllto, sio je maksimalni dozvoljE:ni obrtni moment manji - I{ln je manjt sto
se najbolje vidi iz slike 7.04.
110
Iz slike 7.04. se vidi da je: M1l.1 > Mn2 > MIl3, pa je i ifln! > !.()hl > !Pn3.
Velieina llgla!.pn zavisi od proizvodjaca i namene prese. Tako je napr.:
- u presa za prosecanje i probijanje
- u kovackih presa
- u presa za istiskivanje
- u presa za duboko izvlacenje
!pn '" 10
0
+ 35°;
I.{)n '" 10°;
!fln- "" 45° i
!.pn '" 75
0
Treba troat] na umu da je oyaj ugao 7..8 prese sa promenljiyim hadom
pritiskivaca oJredjen za najveci poluprecnik krivaje (Rma:xJ, adnosno najveci
hod pritiskivaca (Hmcu.J
F
'"
'"
F-Fn\\\
Mnl" const
___ ---- Mf12 .. cons!
..- MflJ" cons!
Slika 7.04. Radni dijagl'am prese u funkciji
velicine obrtnog momenta
Mecljutim, logi6kim rasmatranjem faktora koji dovode do pojave pre-
aptere(:enja pI'ese, maze se oeekivati pojava povisenih optere(;enja i u domenu
!.()n < !p s: kao i u domenu 0 < <P < !.()n, jer iz hilo kOJih raz10ga moze se
desHi da radni proees pocne daleko pre no sto krivaja dostigne ugao 1.{)1l, od-
nosna pri I.{)p ) !.()n i da se dostizanje makslmalne Bile radnog procesa CF
p
ma...,,;:)
obavi u domenu izmedju !Pn ;. 90°. U tom slueaju, vidi sliku 7.05., pogonski
mehanizam prose bice opterecen momentom (Md koji je veCi od prol'acunskog
nominalnog (MIl), i to i pri manjoj maksimalnoj sih radnog procesa (F
p
max)
od nominalne :;,i1e prese (Fn)
F
Mn
- R'r(r)
Slika 7.05. Nedozvoljeni slucaj
111
Naravuo, taj mom.ent je tim yeei, sto je ugaa dostizanja maksimalnog
optere6enja radnog pl'ocesa (lflp) blizi 90° i sto je sila Fpmax po svojoj velicini
bliza nominalnoj sili (Pn). Najzad, on dastiie Syoju maksimalnu vrednost pri:
Fpmax '" Fn i lfJp '"
Kako je R '" const. za odredjenu presH, a r(l{J) '" r(!p. fs), to se ua 08-
uovu jednacine:
M ' . R . F (7.14)
moze napisati:
odnosno:
gde su:
M,
Mn

r(!fln)
Fpmax -
r(!fJp)' Fpmax
Pn
r(ipp)' Fpmax
r(lj)n) , Fn
(7.15 )
(7.16)
obrtni moment kame je izloien pogonski mehanizam prese
aka S8 radni proces vrsi u domeDu !fln ..:: <pp 590
0
;
vrednost funkcije za lj)n < !.fJp s: 90°:
vrednost funkcije za I{J n i
maksimalna sila procesa abrade koja dejstyuje ua izvl'sai cleo
prase u domenu !j)n < (jlp s: Il cija se velicina na.la7.i u i··
ntervalu Fdaz < Fprnax s: Fn (vidi sliku 7.05/).
Pomocu izraza (7.16) maze se lako izraCllDati velicina prekomernog
optere6enja pogonskag mehanizrna od dejstva obrtnog momenta ialw nije 110310
do prekoracenja nominalne sile na pritiskivacu prese.
Stepen preoptel'ecenja (f
p
), 11 ovom slueaju, ua asnovi jednacine
(7.16) hio hi,
r(q'Jp)· Fprnax
rCI{Jn)· Fn
(7.17)
Za FpIllax " Pn, stepen dabija maksirr:alnu vrednost:'
fp max" (7.1H)
Za vrednost f R '" 0.01 + 0,60 (u ovih presa se vrednost.i izvan ovih
granica za fR ne primenjuju) date sU u dijagramu na slid 7.06., vrednosti
maksimalnog stepena pl'eoptel'ecenja (fpmax).
Analiza dijagrama na sU.ci 7.06. pokazuje da je u svih presa kriU6no
podrucje rpn < rpp s: 90
0
S obzirom na mogucnost prokoracenja nominalnog ob-
112
rtnog momenta (Mu) i u s!ucajevima kada ne dalazi do prekoracenja nominal-
ne sile (F nl
,u
fnlD"
I I
'0 0 60 '0 'f" 9
1'030"
Slika 7.06. Dijagram zavisnosti stepena preopterecenja
od ugla krivaje krivajnog mehanizma
kriticno za prese u kojih se vrednosti ugla 1.pn krecu aka a to su uglavnom
prese i prese za prosecanje-probijanje.
7.0t02. Rezimi iskoriS6enja snage
Linearizacijom zakona promene snage pogonskog sistema maSine, da-
tog oa slici 4.05., 1'adi uproscenja teorijskih rasmat1'anja dobija se idealizirani
zakon promene snage, prikazan na slici 7.07.
Analizom dijagrama na slid 7.07. se dolazi do toga da postoje tri rez-
ima koriscenja ovih masina u eksploataciji sa aspekta iskoriscenja snage maSi-
ne, ito:
Prvi refim, U ovom slueaju je 1'aspol02iva energija maSine veca od
potrebne energije za izvrsenje procesa abrade materijala, pa je vreme nado-
knadjivanja energije zamajcu od strane motora (energije koju je zamajac pre-
dao predmetu rada u periodu obrade) manje od vremena praznog hoda, tj.:
tpel < tph (7.19)
113
U oVom slueaju mogucnosti masine i potrehe procesa su
ne, tj. masina radi u rezimu nepotpunog energetskog iskoriscenja.
neuskladje-
L
I'
, I
r-
I
---
t ( ,)
Stika 7.07. Ideauzirani dijagram promene snage pogonskog sistema mas-ine,
Drug! re:Utn. Ovaj reiim koriMenja masine predstavlja optimalni re1;-
im jer motor nadoknadi odatu energiju zamajca u procesu abrade materijala u
trenutku kada pocinje sledeci radni ciklus:
(7.20)
U ovom slucaju mogucnosti mas-ine i potrebe procesa obrade su
identicne, sto znaci da se maSina optimalno koristi sa energetske tacke gledis-
ta
Trec! reti:rn. U ovom slucaju je deklarisana raspoloziva energija masine
ruanja od enel'gije procesa abrade materijala, pa pogonski motor nije u stanju da
nadoknadi zamajcu predatu energiju predmetu rada u periodu obrade, tj,:
114
tpe' > tph (7.21)
Ovaj reZim koriscenja masine je nedozvoljen, i to narocito pri rafal-
nom reZimu racla, jer pri ovom rezimu nastaje sve yeei pad braja obrtaja za-
majca, iz ciklusa u ciklus, sto moze da dovede do nezeljenih posledica - pre-
gorevanja pogonskog motora ili zaglavljivanja alata.
Ustvari, U ovom ·slueaju EU potrebe procesa vece od mogucnosti mas-
ine, a to je znak da masina nije ispravno odabrana
7.02. MASlNE SA NEGARANTOVANIM HODOM
U ffiaSina sa negarantovanim hodom napr. hidraulickih presa, stvarni
hod je:
(7.22)
Aka se racii upros6enja rasmatranja pretpostavi da je kolicina dove-
dene teenasti radnom cilindru Q '" canst., i pri radnorn i pri povratnom hodu,
i da je precnik klipnjace radnog cilindra, vidi sliku 2.16., jednak nuli, tada je:
Q
vp'" - '" canst.
Ac
pa je nominalno ciklusno vreme hidraulicke prese:
'"
vp
a stvarno - uslovno receno - nominalno ciklusno vreme:
h 2·H h
ten'" --- '" tc (Hs) < tc
Vp
cija se vrednost pri rafalnom reiimu rada menja u granicama:
o < s: tg
(7.23)
(724)
(7.25)
(7.26 )
U slucaju zastoja izmedju radnih ciklusa, tj. u slucaju da je tz > 0,
stvarno ciklusno vreme je:
mena:
(7.27)
Kako je generalno broj radnih cikusa (n
p
) u funkciji ciklusnog vre-
1
up "'-
tc
(7.23)
to se vidi "da U ovih maSiua defiuisani nominalni broj radnih ciklusa, s obzirom
115
na jedna6inu (7.24):
1
npn"'h
to
(7.29)
nije istovremeno i maksimalno moguci broj radnih ciklusa u jedinici vremena, pa
je u ovih masina:
- rafalni reiim rada pri t
z
'" 0 i
- pojedinacni reiim rada pri tz > O.
7.02.01. Radni dijagram
Na slid 7.08. prikazan je radni dijagram ovih masina, dobijen iz re-
Iadje:
Fn'" pn' Ac
gde je: Pn - nominalni, odnosno maksimalni pritisak u te6nosti.

Slika 7.08. Radni dijagram hidr8uli6ke prese.
116
(7.30 )
8. TACNOST
PUanje taenosti obrade materijala deformisanjem do skora se, takore-
ci, nije postavljalo, jer su ove tehnologije, uglavnom, bile pripremne, tj. sluzile
su za izradu delovn koji su odlazili na dalju masinsku preradu i zavrsnu
obradu.
Medjuum. danas je sve vece ucesce elemenata u ma§inskim sistemima
kOji BU zavrsno oblikovani tehnologijama plasti6nog deformisanja materijala.
Samim tim, 1 S obzirorn da se pitanje kvaliteta masinskih elemenata sve ostrije
namece, a sa tim u vezi direktno pitanje tacnosti njihovih dimenzija. to se i
pitanje tacnosti masine, kao najznacajnijeg cinioca u sklopu predmet obrade -
- alat - sve ozbiljnije postavlja
Generalno posmat1'ano, pod pojmom tacnost se podrazumeva veliCina
odstupanja medjusobnog polozaja alata i predmeta rada u fazi abrade, a sto
pri posmatranju same masine se moze definisati kao odstupanje stvarnog za-
kona kretanja izvrsnog dela masine od idealnog.
Uzrocnici netacnosti maSine su mnogobrojni i pitanje njene tacnosti
rada je kompleksno i delikatno pitanje. Analizom porekla uzrocnika netacnosti,
dolazi se do 6et1'1 osnovna izvorista, pa se tako mogu podeliti u ceti1'i v1'ste, i
to:
- koncepcijski;
- konst1'ukcijski;
- pl'oizvodni i
- eksploatacijski uzrocnici.
8.01. KONCEPCIJSKI UZROCNICI
Osnovni poremecajni pojave neta6nosti u maSina za obradu
defo1'misanjem sil elasticne deformacije njenih nosecih elemenata, sto znaci da
117
je pHanje njihove staticke i dinamieke evrstoce primarno. Medjutim, koncepci-
skim resenjima je moguce uhlaZiti ili eliminisati odstupanja od geometrijske i
kinematicke tacnosti alata, odnosna izvrsnog deia rnasine u odnosu na predmet
ahrade.
Analizom problema netacnosti se dolazi do toga da:
- koncepcijsko resenje moze bitt izvor netacnosti i
- da se koncepcijskim resenjem smanjuje ili eliminise netacnost.
8.01.01. Koncepcijsko resenje kao uzrocnik netacnosti
Mehanicke krivajne prese koriste energetski dec pogonskog sistema
na principu variranja ugaone brzine rotacije zamajca. Pri izvocljenju zakona
kretanja izvrsnog deia masine u poglavlju 4.02.01. tretiran je idealni zakon
kretanja izvrsnog deia masine, a U poglavlju 6.01. elasticno oslonjen krivajni
mehanizam, pri cemu je uzet uticaj elasticnog def ormisanja nose6e strukture
na zakone kretanja izvrsnog deia maSine, ali ne i princip rada energetskog de-
la pogonkog sistema (W '" const.).
Medjutim, ugaona hrzina nije konstanta vee je promenljiva i funkcija
je vrem8na. sto je prikazano na slici B.01., tj.:
W = (uet) (8.01)
Stvarni zakoni kretanja. Ako se zanemari energija pogonskog motora
u periodu obrade koja se trosi na deformisanje predmeta racla, oclnosno pred-
postavi da svu energiju obezbedjuje zamajac, tada je:
118
_U!..-const
Stika 8.01. Krivajni mehanizam sa promenljivim
zakonom ugaone brzine
(8.02)
sto znaei da koIiCina deformacionog rada i zakon promene deformacione sile
F '" F{t) odredjuju zakon promene ugaone brzine (8.0n pa su stvarni zakoni
kretanja - put, hrzina i ubrzanje - dati izrazima:
gde su:
hpsoR.[[l-COSWC,J.t]+ f: .[1-cos2.W(t).tJ} ,Co·F(tJ (8.03)
_ Rd[W('J-t] [ . "( J·t +
vps - Slnw t
dt
sinL)(t)-t + sin2·W(t)·t
fR
2
. d
2
F(t)
, Co
dt'
t\J'(t) i &\t} - prvi izvodi funkcija (B.06) i (B.07).
(B05)
(8.06)
(8.07)
Na slikama 8.02. i 8.03. prikazani su ovi zakoni graficki za elasticno
oslanjanje krivajnog mehanizma i za til : W(t).
,
-.- Vpe ::.
F U ~ ·
-- 'ps
I h
"
/
'{i-- -
/
Stika 8.02. Stvarni zakon
promene brzine.
U
~ h ;
"
,
F
,
-.- upe
ups
h
.0
hob
Slika 8.03. Stvarni zakon
promene uhrzanja
Izneti primer ocigledno ilustruje, pored krutosti, uticaj koncepcijskog
resenja. na pojavu ndacnosti kretanja izvrsnog dela masine, odnosno odstu-
panja od idealnih zakona.
119
8.01.02. Koncepcijska resenja kOja smanjuju netacnost
Vodjenje deIa tndine. Na ma§inama za obradu materijala
deformisanjem postoji niz koncepcijskih resenja vodjenja njihovog izvrsnog
deIa, sa razlicitim duZinama vodjenja, tj. razlicitim odnosima duzina vodjenja u
odnosu na ukupnu duZinu izvrsnog deIa, i razllcitim velicinama zazora, tacnije
l'eceno pl'ocepa izmedju kliznih povrs-ina
Odstupanja polozaja pritiskivaca od optimalnog zavise, izmedju osta-
log i od koncepcijskog resenja i ad naCina vodjenja, pa se radi korektnosti
rasmatranja daje podela vodjenja pritiskivaca po ovim pararnetrima.
Po koncepcijskom resenju vodjenja pritiskivaca, odnosno po osnovi
poloiaja njegovih vodjica, izvrsni delovi masina mogu se podeliti u dve grupe, i
to:
120
- pritiskivaci u kojih se pravac dejstva sile otpora deformisanju
predmeta rada nalazi izvan ravni vodjenja, kao sto je shernatski
prikazano na slici 8.04., pod a i b., gde je: e - rastojanje pravca
dejstva sile pritiska od ravni vodjenja i
a
Slika 8.04. Ekseentricno vodjen pritiskivac.
pritiskivaci u kOjih se pravac dejstva sile nalazi u ravru vodjenja,
kako je shematski prikazano na slici 8.05. pod a i h .. gde je kao
sto se vidi, e = O.
j
t
a
Slika 8.05. Centricno vodjen pritiskivac.
Na slikama 8.04. i 8.05. zazor (z) je prikazan jednostrano kao suma
svih procepa, radi lakseg rasrnatranja
Po nacinu vodjenja-pritiskivaca postoje, takodje, dve grupe ito:
pritiskivaci u kojih se dUlina vodjenja u toku rada maSine ne
menja, kao sto je prikazano shematski na shei 8.06., odnosno priti-
skivaci u kojih je bez obzira na njegoy polozaj duzina vodjenja
uvek konstantna, tj. Iv '" const i
I
. I
I
>
-
r-
12 '/2
1'---
,
Slika 8.06. Pritiskivac sa konstantnom
duzinom vodjenja
- pritiskivaci u kojih sa duzina vodjenja u periodu obrade predmeta
rada menja u nekom intervalu veliCina od Ivi '" l-v + Ivmin , kao sto
je prikazano shematski na slici 8.07. pod a. za maSine sa nepro-
menljivirn hodom i pod h. za filaSine sa promenljivim hodoIn.
I
x
=---' r-=-t- " E
x
-
" E
1 I
..':
r i

>
-

a. h.
Slika 8.07. Pritiskivac sa promenljivolll
duzinom vodjenja.
1z slike 8.07. se vidi da u (Iva = Iv b) razlika
minimalnoj velicini vodjenja (lvlnin), koja za slucaj:
- H "- canst .. iznosi:
lvmin = Iv - H
postaji sarno u
(8.08)
121
a za:
- H 'I- COIlS., postoji onoliko vrednosti (lvmink koliko ima stupnjeva
promene hoda pritiskivaca Cod i '" 1 + n, gde je: n - broj stupnjeva
promene hocla pritiskivaca), i sve se one kreeu izmedju ekstremnih
vrednosti:
(lvrninh '" lvrninmax :::: Iv - Hmin
(Ivmin)n'" Ivminmin '" Iv - Hmax
(8.09)
(8.10)
U opstem slucaju, prema slid 8.08" moguei ugao zakosenja pritiski-
vaca U odnosu na osU koja predstavlja pravac kretanja izvrsnog deia maSine,
dat je izrazom:
>
Slika 8.08. Zakosenje pritiskivaca u vodjicama.
tgll '"
Iv - (h - x)
(8.11)
gde je:
x '" 0,5 . b . sinIX
(8.12)
veli6ina ciji je uticaj na vrednost ugla (IX) zanemarljivo mali, pa se izra'l (8,11)
moze napisati u obliku:
odnosno:
gde su:
122
z
----
Iv - h
z
(';(::: arc tg
Iv - h
z - zazor izmedju kliznih povrsina;
h - predjeni put pritiskivaca i
Iv - maksimalna dUZina vodjenja pritiskivaca
(8.13)
(8.14)
U slucaju koncefJcijskog resenja u koga je vodjenje ostvareno celom
duzinom vodjica na pritiskiYacu, kako je prikazano na slid 8.06., ugao Il dat je
izrazom:
odnosno:
IX=arctg
Z
Iv
(8.15)
(8.16)
5to se dobija iz jednacina (8.13) i (8.14) za h • O.
Usvajanjem parametra:
fl '" h
h
(8.17)
izraz (8.13) dobija oblik
(8.18)
ill:
(8.19)
Aka se jos uvede pojam minimalnog ugla, odnosno nultog ugla (IX
o
),
koji se dobija pri h '" 0, tJ:
tgIXo
Iv
tada se izraz (8.19) moze napisati u obliku:
Iz izlozenog se dobija:
(8.20)
(8.21)
1. U pritiskivaca sa konstantnom duzinom vodjenja sliku 8.06.)
ugao zakosenja IX je konstantan i ne zavisi od polozaja pritiskivaca,
vee sarno od ve!icine 'lazore (z) i duzine vodjenja (Iv).
2. U pritiskivaca sa promenljivom duzinom vodjenja, u zavisnosti od
njegovog polozaja, maze se konstatovati:
- za h = 0, ugao zakosenja izvrsnog dela je najmanje moguci. od-
nosno 0: = (';(0 '" IX min;
- za h '" H. taj ugao je najveei tj. IX ::: IXmax i
123
_ najzad, kada h --) 0, ft --) 00, pa tgIY. --) tg eta, odnosno IY. --) !X
o
'"
"; !Xmin·
Uvadjenjem parametra:
II
fc·--
fl - 1
izraz (8.21) doblja oblik
tgIX '" fr . tgCi. o
(8.22)
(8.23)
grafickom interpretacijom izraza (8.22)
11
dabija se grafik prikazan na slici 8.09.
6
5
3
2
-
-
\
\
,
1 1- . 1 1
o I 2 3 4 5 6 7 8 fl
Stika 8.09. Graficki prikaz zavisnosU parametra fr od parametra ft.
Analizom zakona promene parametra ff u funkciji ft, kO.nsta.tuj.: se
ri orastu arametra fI vrednosti parametra ff se asimptotskt
.. p d kada fl --) 00, tada fr --) 1. Odavde proizlazi cia u slueajevlma,
vodjenja (Iy) znatno ve6a od hocia (II).
ugla (Ix) je za vreme kretanja pritiskiY8Ca neznatna. nalme prl Iv H Je 0
"" canst.
Tabl iea T 801 P -
roce
ntu Ina promena ugla 11 a
II
fc
IX max > et o za:
2
2
100.00 %
3
3/2
50,00 %
4
413
33,33 %
5
5/4
25,00 %
6
6/5
20,00 %
7
7/6
16,67 %
8
817
14,28 %
9
9/8
12,50 %
10
10/9
11,11 %
124
U tablici T-8.01. date su vrednosti za parametar fr. odnosno procen-
tualna promena ugla IXmax U odnosu na ugao !X O za vrednosti parametra fl '" 2
do fl • 10.
Na kraju, iz vrednosti pl'ocentualne razlike izmedju ugloya Ci.o i !Xmax.
za razllcite vrednosti fL se Yidi da neOla smisla poveeavati ugao Ci iznad vred-
nosti Ci :: 10
0
, je-.r znatnim poyecanjem d uZina yodjenja yrlo malo se dobija u
promeni ugla zakosenja izvrsnog deia ma .. ct, dok se konstrukcija pritiski-
vaca sllvise komplikuje.
Za iznalazenje ukupnog maksimalnog zakosenja maSine. moraju se
posebno tretirati pojedina koncepcijska resenja vodjenja pritiskiYaca, sto ce
biti dato u treeem delu knjige.
Uticaj tipa nosece strukture. Na sid 8.10. su prikazana dye noseee
strukture sa alatima u nedeformisanom i elasticno deformisanom stanju, i to
pod a - noseea struktura otvorenog tipa i pod b. - zatvorenog tipa.
Shematski prikaz medjusobnog polo.zaja radnih delova ala,ta u jednoj
i drugoj noseeoj strukturi doyoljno ilustruju da se koncepcijskim resenjem
noseee strukture (otvorenog iii zatvoren<?2 tipa) direktno utice na tacn4st.
a. h.
Slika 8.10. Shematski prikaz noseeih struktura:
a - otvorene i b - zatvorene.
Eliminisanje uticaja elasti6nog deformisanja nosaee strukture. Noseca
struktura otvorenog Upa moze se syesti na konzolu iIi otvoreni okvir, kako je
vee izneto u poglavlju 6.
Ako se pri proracunu elasticnih deformacija ovako uproscene nosece
struktme zanemare def ormacije radnog stoIa i njenog gornjeg deia kao male
velicine drugog reda u odnosu na deformacije stuba, tada se dobijaju isti
125
rezultati, hila da se noseea struktura tretira kao konzola. hila kao otvoreni
okvir.
Ovo upros6enje i svodjenje nosece strukture na ot-
voreni ok-vir maze se sprovesti, tim pre, sto se svi lzmere-
nih de"rormacija realnih nose6ih struktura pod statlckim i re-
zultati dobijeni inzenjerskim metodama proracuna neznatno razhkuJlL
B
I
t
?j
" A


Stika 8.11. Shematski prikaz elasticnog deformjiSanja otvorene
nosece strukture svedene na konzo u.
/
Na slici 8.11. prikazana je konzol& u dva polozaja. i to opterecenom i
neopterecenom stanju, i naznacena osa koja predstavlja osu pritiskivaca i dvela
alata vezanog za njega. Tacka A na osi predstavlja krajnju ta6ku alata, a tacka
B izlaz pritiskivaca iz vodjica
1z shke 811. sledl, da Je pomeranJe kraJllje tacke A alata (Axe) na
prltiskivacu, usled elastlcnih deformaclJa nosece struktUle pri nekom spolja-
snjem opterecenju:
gde SU:
126
AXe'" (In + Is + h), sinet - u - Ax' (8.24)
la - visina deia alata vezanog za pritiskivac:
Is - slobodna dufina pritiskivaca (izvan vodjica pri h '" 0);
h - hod pritiskivaca u posmatranom trenutku; . .
ex - ugao nagiha tangente u krajnjoj tacki slobodnog kraJa deformlsa-
ne konzole;
u - ugib konzole na siohodnom kraju pri nekom spoljasnjem optere-
cenju i
Ax'", e· (1- cosll) '" e· [1- (1- sirfo:)o.S]
(8.25)
Aka se uyeda parametar:
It"'la+ls+h
i posta se rudi 0 malim uglovima, to se maze napisati:
sinl'.( '" C(
tada izraz (8.24) dobija oblik:
AXe'" It· et: - u
Aka se uvede parametar:
. It
fl • -j-
(8.26)
(8.27)
(8.28)
(8.29)
(830)
i aka ,se u izraz (8.29) UVTste vrednost i ugaa (ct) i ugib (u) konzole, tada se
dohija:
F· j'
2·E·1
(8.31)
gde su: F - sila koja izaziva elasticnu deformaciju konzole (nosece strukture);
I - duZina konzole;
I - moment inercije poprecnog preseka stuha nosece strukture i
E - modul elasticnosti materijala ad kogaje izradjena noseea struktura
Analizom izraza (8.31) dalazi se do sledeeih zakljucaka:
1. Na veliCinu i smer pomeranja krajnje taiSke alata (tatka A) nikak-
vog uticaja nemaju: intenzitet optere6enja, dimenzije nosece struk-
ture, kao ill vrsta materijala ad koga je izradjena noseca strutura.
2. VeliCina i smer pomeranja krajnje tacke alata (tacka A) koji je ve-
zan za pritiskivac, iskljuCivo zavisi od vrednosti parametra ft', koji
predstavlja odnos duzine siobodnog dela pritiskivaca sa alatom i
dUZine stuba nosece strukture. Pri tome se razlikUjU tri slucaja.
to:
- AXe'" 0 pri fl' '" 2/3. U ovom slucaju delovi alata stoje kao sto je
prikazano na slici 8.12. pod a.;
- AXe < 0 za fl' < 2/3. U ovom slucaju delovi alata medjusobno sto-
je kao sto je prikazano na slici 8.12. pod b.; i
- AXe> 0 pri fl' > 2/3. U oVom slucaju polozaj alata je prikazan na
slici 8.12. pod c.
127
3. Zakosenje alata, izrazeno uglom ('i uvek je istog smora, odnosno una-
pred, bez obzira na smer pomeranja (Axe) vrha alata, kOji moze
bitt unapred iIi unazad, odnosno u oba smera
a h. c.
Slika 8.12. Odstupanja delova alata od idealnog polozaja
usled eiasticnog clef ormisanja nosece strukture
8.02. KONSTRUKC]JSKI UZROCNICI
Greske koje se jayljaju pri konstruisanju mogu uticati na kinematic-
ku i geometrijsku tacnost, pa cak i na funkcionalnost maSine.
Konstruktorske greske proizlaze iz:
pogresnog izbora materijala;
- nedovoljno tacnog proracuna elemenata sa aspekta cvrstoce, odnos-
no njihove staticke i dinamicke stabilnosti;
- pogresnog oblikovanja i dimenzionisanja elemenata, a narocHa tole-
l'ancijskih polja izrade vitalnih elemenata;
- pogresnom definisanju procepa i zazora na mestima gde se elemen-
ti naJaze u medjusobnom kretanju, itd.
Pri ovome, treba imati na umu da je pitanje umesnosti konstl'uisanja
i pri tome neophodnih znanja i iskustva. pHanje od pl'yor8zrednog 7..nacaja, jer
i najbolje odabrano konc&pcijsko resenje, neodgovaraju6im konstruisanjem,
moze da se doyede u pitanje.
8.03. PROIZVODNI UZROCNICI
Proizvodni uzrocnici pojaye gresaka su:
- nizak nivo tehnologija primenjenih u procesu izrade deloya maSine;
128
- nekvalitetna izrada elementa masine u procesu njihove obrade (ma-
. sinska, termicka i dr.) i
- neodgovarajuca njihova montaza i sklapanje.
Resavan,ie prvog problema iziskuje prvenstveno podizanje nivoa stru-
cnog kadra u proizyodnji. a sa druge strane ulaganja u opreman,ie i moderni-
zaciju proizyodnih pogona, odnosno podizanje njihovog nivoa kvaliteta obrade.
Druga dva uzrocnika se najlakse i najbezbolnije otklanjaju, sio so
postL'te dobrom organizacijom procesa proizvodnje i odgoval'ajucom kontrolom.
8.04. EKSPLOATACIJSKI UZROCNICI
Osnovn.i uzrocnici rada masine 8U:
- rezimski uZl'Ocnici i
- habanje.
Pitanje l'ezimskih uzrocnika je dyojako i to ad:
- nestrucnog izbora masine u funkciji predmeta rada i vrste tehna-
Joske metode abrade, naime neuskladjenosti mogucnosti lUaSine i
potreba procesa obrade (Fmax > Fn. Wk > Wl' i dd i
od neodgovaraju6eg postavljanja alata u radni prost or maSine, sto je
ilustrovano na slid 8.13. na primeI'll krivajne prese za sIucaj da je
ma''iina ispravno odabrana sa aspekta usagJa,senostl njenih moguc-
nosH sa potrebama procesa (Frnax Fn , Wr: l: WkJ.
Slika 8.13. Ispravno i neispravno postuvljen alat u masini, gde su:
1 - pritiskivac,2 - probojac, 3 - obradak, .1, - rezna
ploe,a i 5 - oslona ploca
Kao sto se iz slike 8.13. vidl, previsoko postavljena rezna ploca alata
za prosecanje (hA2 :;, hAl) aovodi do preopterecenja masine vidi poglavlje 7,
Pri ovome, vazno je istaci da se i koncepcijskim rosenjima alata mogu
u eksploataciji postiCi zoljeni efekti u pogledu eliminisanja negativnih posle-
129
dica od elasticnog deformisanja ma.sine, prvenstveno njene nosece strukiure,
kao SiD je ilustrovano na slici 8.14.
Stika 8.14. Alat za prosecanje sa pravorn (poz. 1)
zakosenom ( poz. 2) reznom ivicOffi.
Kao sto se vidi iz slike 8.14., alai za probijanje i prosecanje sa zak08-
enom r0znOm ivicom prosekaca (probojca) smanjuje po intenzitetu vrsna opte-
recenja (F2 max < Ftma:x:) pri istom utrusku ::nergije (Wkl '" Wkz) sa jedne
strane, a sa druge povoljniji je zakon prolllene opterecenja u funkciji hoda
pritiskivaca prese, sto se povoljno odrazava na staticku i din:.ilni6ku krutost
ma.sine, a to sve dovodi i do smanjenja odstupanja u kretanju izvrsnog dela od
idealnog zakona.
Habanje, odnosno istrosenje pokretnih elemenata dovodi do povecaIl-
ja za1.ora i procepa sa svirn nezeljenim posledicama u vezi sa tim, koje nisu
sarna kinematicke prirode, vee i dinamicke u maSina za obradu deformisanjem.
Pri ovome, neophodno je istaei, da habanje nije samo eksploatacijski faktol',
vee istovremeno i konstrukcijski, jet' povoljnim izborom maierijala osetno se
maze smanjiti habanje, a tim produziti i vek maSine.
130
9. PROIZVODNOST
Jedna od osnovnih performansi masina za obradu mat81'ijala je nji-
hova protzvodnost, i predstavlja karakteristiku koja je pored ta6nosti i ekono-
micnosti pri izboru lnuSine za odredjenu ohradu mat.etiiala, i to
prvenstvcno sa aspekta tipa proizvodnje (mnloseriska, visokoseriska, m'asovna).
Proi1.vodnost masina za abradu materijala se maze izraziti na r8zlicite
nacine. Tako se u ma.sina za obradu rezanjem zapreminska proizvodnost 1zraz-
nva kolicinom odrezanih strugotina u nekom vremenu, tj. kolicinom proizvede-
nog otpadnog maierijala, jer pri ovoj obradi se energija unosi u deo materi.jala
koji je suviSan. Medjutim, pri obradi materijala deformisanjem enorglja se un-
osi u sam elemenat koji se deformisanjern preoblikuje. Pr'ema tome, kako S8
pri obradi materijala deformisanjem razl.lkujU:
- obrada materljala plasticnim deformisanjem i
- ohrada materijala od vajanjem,
to shodno tome - zavisno od TI'ste abrade - u ma.sina za obradu materijala de-
formisanjem se definiSu sledece proizvodnosti, ito:
- komadna;
- zapreminska;
tezinska i
- povl'sinska proizvodnost.
pri cemu svaka od njih maze biti:
- idealna:
teorijska i
- efekiivna ili stvarna proizvodnost.
9.01. KOMADNA PROIZVODNOST
Komadna proizvodnost predstavlja broj i1.radjenih u pos-
131
matranom intervalu vremena (T), ciji analiticki izrazi za idealni, toorijski mo-
gud i stvarni slucaj glase, ito:
Idealna. komadna proizvodnost. Aka se u periodu obrade (tob) izradi
(N) elemenata, tad a je idealna kQmadna proizyodnost u posmatranom vremel1-
skarn intervalu (T);
N
O,d· -- T
tob
odnosno, spec1ficna idealna komadna proizvodnost:
O,d N
qid '" T- '" tab
koja je za inzenjerska -,:asmatl'anja pogodnija i ad veeeg interesa.
(901)
(9.02)
Teorijska komadna proizvodnost. Analogno 5e definise teorijska ko-
madna proizvodnost predpostav}jaju6i da se u svakom radnorn ciklusu, bez za-
stoja izradi (N) elemenata:
OT.-.l:L.
T
• N T
lc tob + t.ph
(9.03)
odnosno, specifi6na teorijska komadna proizvorinost:
N
(9.04)
tab + tph
Efektivna ill stvarn.a. komadn.a proizvodnost. Po istoj analogiji defini-
se se i efektivna komadlla proizyodnost, sarno se llzima u oLzir Yreme za..gtoja
(tz) i pripremno Yreme ('E til, koje predstavlja potrebno vreme za zamenu ala-
ta, regla:z.u masine i druge prekide II njenom radu, koji su izvan vremena (t,J:
O. N. T (9.05)
e tc+iz+.'Eti
odnosno, specificna efektivna komadna proizvodnost:
N
(906)
Po analogiji, Eve 08talo proiozyodnosti (zapreminska, teiinska i POVl'S-
inska) se definWu 1-::.<10 i komadna, prj cemu ce teZinska i povf§inska biti de-
taljruje rasmatrane zbog iV'azene interesantnosti Zil praksu.
9.02. ZAPREMINSKA PROIZYODNOST
U oyom poglavlju se defiuiSe teorijska zaprelDiuska proizvodnost. ko-
ja predstavJja" yolumetrijski izrazenu kolicinu obradjenog materijala plasticnim
deformisanjem u intervalu vremena (T) 6i.ji analiticki izraz u najopstijem obli-
132
ku gIas!:
bI{
QVT :::: Ilpn' T . L V pi
io'l
(907)
gde su: QVT - zapreminska proizyodnost izrazena u 'jedinlc3ma valumena i
Vpi - zapremina svakog pojedinacnog pripl'emka kOji se obradi.
. (9',07) je dobijen pod pretpostavkom da se za vreme,svakog rad-
nog Clklusa lZVI'Sl obrada vise pripl'emaka razlicitih dimenzija, odnosno zapl'e-
mina.
I5to taka je specificua teorijska zaprelninska proizYociuost:
bN
qn 0> llpn·.2: V
pi
1",1
(908)
Analogno se mogu definisati izrazi za idealnu i efektivnu zapl'emin-
sku proizvodnost.
9.03. TEZINSKA PROIZVODNOSr
Teorijska tezinska proizvodnosi precist<lvjja tezinski izraienu koli6inu
obradjenog materijala plasticnim deformisanjem 1.1 int.ervalu vremena (T), Ciji
analiticki izraz proizlazi iz njene definicije i glasi:
1",N
OOT '" r· QVT:: y. npn . T ·.L Vpi
1",1
(9.09)
gde su: QOT - teoT"ijska tezim:ka proizvonnost izro.zena u jedinlcama tezine i
y - specifi6na tczina matel'ijala
U OVOID poglavlju se tretil'a teiinska pl'OlzYodnost kao lllteresantmJa
velicina za praksu, a iz kOje se, S obzirom na izraz (909), laka dobl.la zapre-
minska proizvocinost.
Kako su raspoJozivi rad (Wr ), deklarisuna nominalna sila (Fn) i uo-
minalni broj radmh ciklusa izyrsnog deia musine u jedinici v.remenu (npn)
performanse masine koje karakterisu radne mogucnosti, to 6e i njena proiz-
biti maksimalno pri punom iskoriscenju ovih njenih perfor-
manSl u procesu obrade materijala Ova prozvodnost predstavlja ustvari _ teo-
rijsku proizyodnost - pa se za rafaini rezim racia, odnosno:
ups'" npn
(910)
mogu definisati.
- teorijska teiinska proizyodnost s obzirom na iskoI'iscenje raspolozt-
ve energije i
133
- teorijska tezinska proizvodnost s ohzirom na iskoriscenje nominalne
sile maSine.
9.03.01. Tezinska proizvodnost pri iskoriscenju raspolozive .energije
Aka se zapremina pripremka, koji se obradi za vreme jednog radnog
ciklusa, izrazi kao zapremina izradaka i otpadaka, tada se moze napisati:
gde su: Vpi - zapl'cmina i-tog priprelnka;
Vii - zapremina i-tog izradka i
Voi - zapl'emina otpadka i-tog pripremka,
i uvede parametar:
Vii
fVi "'-
Vpi
tada izraz (9.09) dohija obUk
bN .:Y.:!L
QG'f '" '( . npn . T . :r,
id fVi
(9.11)
(912)
(9.13)
iii kada se istovrerneno obradjuje (N) istovetnih
premka (V pi), tada je:
eiemenata zaprcmine pri-
Q T N V
. l' . NT . Va
GT ::; npn . r· . . pi '" npn' Y
f vi
('l.H)
j konacno za N '" 1:
(9JS) Q ,1' V ' r · ~ GT '" npl1 . "( . p '" nlln' y. '
fv
!viedjutim. za analiza i uporedjenja p-rolzyodnosii raz!icitih rnnsina.
kao i rasmatranje stepena uskladjenosti i usaglasenosti izrnedju proizvoa.nog
zadatka i proizvodnih mogucnosti masino, oj ve6eg je interesa poznllvanje spo-
clficne tezinske prolzvochlOsti:
2£!..
qOT'" T
(Y.l6)
tj. kollcina obl'adjenog :aalorijala u jedinici \T21IHma
Ako 5e ana1izira obrada sabljanjem, kao karakteristicna nbrada pla-
sti6nim doforrnisanjem, tada se deformacioni "<1d {Wkl, potrelwn da bi se deo
pocetne visine (ho) sabio nil visinu (ll), sto j,; pr"ikazatlO na slid 9.01.. maze
odreditt pomocu obrasca:
134
gde su: kUl - srednja vrednost specificnog deformacionog otpora:
Vis - istisnuta zapremina i
~ - logaritamska clef ormacija:
1
ho
~ . n
h
Resava.njem izraza (9.17) po Vp dobija se:
Wk
V·--
p k
m
' I{>
ili ako se uvede parametar zapremine (f vp):
1
fvp "'---
km ' ~
Stika 9.01. Sabijanje cilindricnog elementa.
(917)
(9.18)
(919)
(9.20)
koji predstavlja zapreminu materijala odredjenih s-vojstava 7.a ciju obradu ,te
potrebna jedinica rada. tada se izraz (9.19) moze napisati U obliku:
(9.21)
Aka se jos livede i parametar teorijsklfl specificne proizvodnosti (f;YT):
f
w Ilpn - f
qT '" k ~ ~ - vp Iipn
(922)
i zamene oye Yl'ednosti 11 izraze (9.13), (9.14) iIi (9.15), odnosno (9.16), dobija ..
ju se izrazi za odredjivanje specificne tezinske Pl'oizvodnosti U obliku:
hN Wkj
Y' l: "'--
hI krlli·!.pi
qOT'" npn'
(923)
135
npn . y . N . fvp . Wk
(9.24)
i konacno, za N =. 1:
Kada se iz izraza (9.19) umesto potrebnog deformacionog rada (WJJ
uvrsti raspolozivi rad ma§ine (Wr), S8 dobije izraz za odredjivanje maksi-
maIne zapremine pripremka, koji se - s ohzil'om na raspolozivu energiju masi-
ne - - moze obl'aditi u njoj:
fvp' Wr
(9.26)
Analogno se dobija pri rafalnom rezimu rada i maksimalna specificna
tezinska proizvodnost s obzirom na raspoloZivu energiju masine:
W
qOT
w
qGT '"
"
"'N
npn' y
fWi . Wr
kIlli' !fIi
Wr
npn' y .--
k
m
'

y f:T '
W,.
fVpi ' fWi . Wr
(9.27)
llpn' y fvp . WI'
(928)
gde je: fWi - parametar koji odredjuje odnos izmedju utrosenog rada za def-
ormisanje svakog elementa obrade i raspolazive energije masine:
(9.29)
Prema tome, izrazi (9.26), (9.27) i (9.28) predstavljaju numericko izra-
zavanje teorijskih specificnih proizvodnosti odnosno teorijske tezine pripremka
koji se maze U odredjenoj masini obraditi S obzirom na raspolozivu energiju-
masine.
. Kako je deformaciona sila pri sabijanju (silka 9.00 odredjena izrazom:
(930)
136
gde je: A - povrsina preclmeta racia na koju dejstvuje ruat,
to se uvodjenjem parametara:
fp '"
Fn
ho - h
----
h.n
dobija prf rafalnom rezimu racla:
,
'0
fvp
,.,
10'10
o
5· !D
,'1-'
o
Slika 9.02. Nomogram za odredjivanje parametal'a f
vp
, i
(9.31)
(9.32)
137
fF . fh . Fn . h'Pn
k n ·
(9.33)
iIt za pojedinacni reiim rada:
jer je:
gde su:
W
qGS y
w
fqs . Wr (9.34)
(9.35)
Fm srednja vrednost deformacione sile;
h'Pn - radni hod izyrsnog deIa masine pri kome se dozyoljava njeno
opterecenje nominalnom sHom i ... . .. ,
r-:s - parametar stval'ne specificne proizvodnostI, kOJl Je deflrusan 1Z-
razom:
w [[w (936)
fqs '" fF · h' qT
Na slid 9.02. dat je nomogram za odl'edjlvanje parametarfl f Vp, r qT i
r;:s, koji moze korisno posluiiti za brze prakticne proracune.
Analizom izraza (9.33) se vidi da 6e pri fF . fh '" 1, biti i: q'6s '"
a to se desava u slucajeYima:
138
1. Kada su; fF " 1 i fh'" 1 odnosno: Fm '" Fn i ho - h '" sto pl'e-
dstavlja sarno teol'ijsku mogucnost, jer 8: stV3.l'ni, proces
obrade materijala deformisanjem ne obavl,la prl konstantnoJ defor-
macionoj silt a vrlo je retko i da je: ho - 11. '" h'Pn'
-
I-__ __ ,_.
f
Fmox
h
---_£!!_-- .. " ,. ___
h
Shka 9.03. Radni dijagraml krivajne.1 prose
sa zakonima prornene def OI'maCIOlle sIleo
J
]
f
2. Kada jo fro < 1. odnosno Fm < F n ali kaua je fh ) 1, odnosno (h
o
.
- h) > h
lfln
, i to tako da je proizvod pal'ametara (f
F
) i (fh) jednak
jedinici, tada je Wk " Wr , odnosno:
(9.37)
eime je postignuta usaglasenost izmedju potreba i mogucnosti. sto
se vidi i na slici 9.03., na kojoj je dat radni dijagram jedne meha-
nicke kriyajne prese i zakon promene def ormacione sile jednog
stYarnog procesa.
9.03.02. Tezinska proizvodnost pri iskoris6enju nominalne sile
Na 08noYi izraza (9.30), maksimalna deformaciona sila procesa sabi-
janja, kojt se i U oYom slueaju rasmatra, je:
gde Sli:
Fmax " AI' kl
(938)
AI - povrsina na koju dejstvuje alat na haju sabijanja predmeta rada
(vidi sliku 9.01.) i
kl - specificni deformacioni otpor u momentu zavrsetka sabijanja pl'e-
dmeta racla, a kOji pri obradi matel'ijala u hladnom stanju. u slu-
6aju da se sabijanje obavlja SYe do po1.punog iskol'iscenja plasti-
enih svojstava materijala (!f!:max), .if" kl '" k
max
.
Posto je:
(9.39)
to Sb' res'avanjem jednacine (9.38) po (AI) i ubacivanj01ll njene vrednosti u izl'az
(939). doblj:<
pn s ohzirom na iZI'az (9.18), dobija se da je:
ho
h
, eO
Uvodjenjem parametra:
(940)
(9.4!)
(942)
SA dohija pri Fmax < Fn i Ups < npn, da je stvarna specif'icna tezinska proiz-
vodnost:
Daljim uyodjenjem parametal'a:
Fmax
fFF '" Fn
(9.43)
(9.44)
139
(9.45)
izraz (9.43), dobija oblik:
F nps y . fFqs . Fn . ho
qos '" npn (9.46)
odnosno pri rafalnorn reiirnu rada:
(9.47)
pa se pri: Fmax '" F n, odnosno f PF '" 1. dohija teorijska specificna tezinska
s obzirorn na iskoriMenje deklarjsane nominalne sile masine:
140
1
0--.
F
qos
Analizom izraza (9.46), (9.47) i (9.48) se vidi
(948)
1. Da teorijska specificna tezinska proizyodnost, S ohzirorn na iskori-
scenje nomina1ne sile, raste sa njenim porastoin i porastom visille
pripremka (ho), a opada sa porastom specificnog deformacionog
otpol'a (k) i stepena sabijanja (tp) pri istom broju radnih ciklusa
izvrsnog cleia masine u jedinici Yremena
0
0
"'
10 v-,
0.' 10'"
"
10'-'
"'
10'"
"'
10'"
-1----
I
Slika 9,04. Nomogram za odreViVanje vrednosti
paI'ameta-ra f1;s i fqT
2. Da' stvarna specificna teZinska proizvoclnost opada pri pojedinac-
nom reZimu rada i pM vecoj razliei v1'ednasti deklarisane nominal-
ne sile maSine i maksimalne deformacione sile procesa abrade.
Na slid 9.04. dat je nomogram za od1'edjivanje vrednosti parametara
i koji se maze ko1'istiti za b1'ze prakticne

Analogno obl'adi matertjaia sabijanjem, mogu se postaviti analiticki
iz1'azi za izracunavanje tezinske proizvodnosti za ostule v1'ste tehnoJOgija obra-
de materijnIa plasticnim deformisanjem.
1sto tako, ,<,,"Ve izneto vaZi i za hila koju drugu masinu, koja ima dru-
gaciji l'ucini dijagram, kao napr. u hidrauliokih pl'esa, gde je:
h!flu" H
H
9.04. POvnSINSKA PROIZVODNOST
(949)
(950)
Teo1'ijska povrsinska proizvodnost se izruzava kao velicina odseeene
povrsine U intervalu vremena (T), a eiji analitieki izraz u opstem obliku glasi:
j"N
OpT'" npn . T . L Ai
i",1
(951)
gde SU: OpT - pOYl"sinska praizvodnost izrazena u jedinicama za povrsinu i
Ai - povrsina svake pojedinacno posmatrane presecne kantme ko-
ja se otsece u jed nom radnom ciklusu izvrsnog dela maSine.
Analogno tezinskoj proizvodnosti, i u ovom slueaju S8 definiSu:
- teol'ijska pov1'sinska proizvodnost p1'i iskoriScenju raspoloi.ive enel'-
gije i
teorijska povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne sile
masine.
9.04.01. Povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju raspolo:lIve energije
Ako se posmatra tehnoloska operacija prosecanje, sto jo prikazano na
slid 9.05, tada se moze napisati poznati izraz za iz1'acunavanje potrebnog cle-
f oJ'macionog rada:
EDt
WId '" AI. . S . J 'ts . dE '" Ai . S . w,
(9.52)
o
ge 81.1:
Ai - povr.'iina po kojoj je obavljeno prosecanje i-tog elementa;
141
1: oS - napon smicanja i
WI - jedinicni rad (za Ai '"
terijala
1 is'" l), elja vrednost zavisi od vrste ma-
--r- -
F
Slika 9.05. Shematsk.1 prikaz sa zakonom
promene deformaclOne sIleo
Aka se
dobija se:
izraz (9.52) resi po (Ad i dobijena vrednost uvrsti u izraz
(9.51),
(953)
leoriJ'ske specificne pOYI'sinske proizyodnosti, Uvodjenjem parametra
s ob7jrom na raspolozivi rad masine:

fPT -
s· WI
i parametra:
t",N
Wi
fw '"
_i_' ___ _
Wr
dobija se pal'ametar stYarne, specificne povrsinske proizvodnosti:
f;s" fw . f::r
pa je sharna specificna povrsinska proizvodnost:
i maksimalno IDoguca, odnosno teorijska povrsinska proizvodnost pri:
142
i",N
Wi" Wr
id
(9.54)
(9.55)
(9.56)
(9.57)
(958)
odnosno, za fw 1 i pri rafalnom rezimu rada
0
5· 10
,

10,
10'
2 10'
3 10'
10'
5 10'

10 ••
1
Slika 9.06. Nomogram za odredjivilflje parametaI'a r:T i
(9.59)
Na slici 9.06. dat je nomogram za odredjivanje parametara specificne
povrsinske proizyodnosti fPT i fps, kOji moze korisno puslu:hU za Lrze inze-
njerske proracune.
9.01,02. Povrsinska proizvodnost pri iskoris6enju nomiualne sile
PolazeCi od prihliznog izraza za maksimalnu silu prosecanja, i uzima-
juei u ohzil' relacijU (9.44), dobija se:
(9.60)
Aka se Uyede parametar teorijske specificne povrsinske proizvodnosti
S obzirom na iskoriscenje nOIninalne sile masine:
fF _ nlJn
p'l'
(9.61)
parametar stvurne specificne povrsinske proizvodnosti:
(9.62)
tada je teorijska specificna povrsinska proizvodnost U OYom slucaju:
143
q ~ T '" f ~ T . Fn
(963)
odnosno sivarna spccificlla poYrsinska proizyodnost:
F Ilps
qps =---
npn
(9.64)
Analizom pal'ametara: f FF i fwo izraza za specificne povrsinske proiz-
vodnostt S obzirom na iskoriscenje raspoloZive enel'gije i iskoriscenje nominal-
ne sile, kao i poznavanje stvarnih zakona proroene deformacione sile u proce-
sima odvajanja materijala. dalazi se do zakljucka da ce prj pravilnom izboru
masine uvek biti:
F ) VI
qps qps
a 2 3 4 5
10 Y+>
lOy. 1 -"
10 10'
Slika 9.07. Nomogram za odredjivf;l.nje paramei.ara f ~ T i ff,s.
(965)
Na slid 9.07. dat_je nomogram za odredjivanje parametara specificne
pOYr§iDSke proizvodnosti f ~ ~ T i f ~ s . -
144
Na svega izlozenog U ovom poglavlju se zaklju6uje:
1. Karakter zakona promene deformacione sile }Jri obradi materijala
deformisanjem je ad pres1..ldnog uticaja na step en uskladjenosti
proizvodnih mogucnosti masine t proizvodnog zadatka, odnusno
uslova obrade. !:ito znaci da odlucujuCi upliv ima nsta ob-rade
(sabijanje, savijanje, secenje itd.).
2. Posto je:
f F · fh > fw (9.66)
to je i:
w
<
w
qps qos (9.67)
SiD znaci da je stepen uskladjenosti maSina - predtnet rada. pri
tehnologijama abrade odvajanjem materijala, manji od stepena us-
kladjenosii u tehnologijama abrade materijala plasticnim deformi-
sanjem.
9.05. TEHNOLOSKA NEPREKIDNOST
Kada su poznate Pl'oizvodnosti definisane izrazima (9.00, (9.03) i
(9.95), tad a se izmedju njih mogu uspostaviti - generalno - sledece relacije:
Qe '" fJe' Or '" 11e lln' Old
gde su: lln - stepen tehnoloske neprekidnosti i
lie - efektivni stepen iskoriscenja.
(9.68)
(9.69)
Na osnovi svega iznetag u ovom poglavlju. mogu se izvuci sledeci
zakljucci:
Da su i idealna i teorijska proizvodnost dil'ektno proporcionalne bro-
ju radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici vrem6na i broju elemenata
koji se istovremena abrade u svakom radnom ciklusu.
Zatim, "da je razlika izmedju idealrre i teorijske proizvodnosti tim
veea, €Ito je vreme abrade manje U odno.su na vreme praznog had a izvrsog dela
ma§ine, tj. stepen tehnoloske neprekidnosti teii nuh pri izl'a.zeno malim vred-
nostima peMada abrade. Ovaj pokazatelj najl'ecitije ukazuje na koncepdjsku
nesavrsenost masina u kojih izvsni deo u proceS"ll abrade materijala se pravolF
nijsld i oscilatorno krece, a to su uglavnom mehanicke i hidraulicke ma.§ine
periodicnog dejstva
. Nadalje, da je relativno mali uticaj deklarisanog nominalnog bl'oja.
radruh ciklusa izvrsnog deia mai:iine u jedinici vremena na efektivllu proiz-
vodnost, odnosllo da je z:latan uticaj pripremnog vremena na nju, i da se
efektivna proizvodnost priblizava teorijskoj kada pripremno 'vreme tezi nuli. Iz
145
ovog proizlazi. da u maSina sa izrazeno velikim brojem radnih ciklusa u jedi-
nici vremena odnosno visokoproduktivnih maaina, velicina pripremnog vreme-
na je ad presudnog uticaja na stepen iskoriscenja ovih maSina Stoga, ave
masine treba koristiti sto vise u rafalnom rezimu rada, odnosno maksimalno
izbegavati pojedinacni reiim.
Konacno, pl'imena automatizacije i programskog upravljanja na ovim
maliinama se postavlja kao impel'ativno pitanje u smislu povecavanja njihove
produktivnosti i ekonomicnosti.
146
10. STEPENI ISKORISCENJA
U eksploataciji masina za obradu materijala postavlja se osnovni za-
datak da se postigne sto veei stepen uskladjenosti izmedju proizvodnih mo-
gucnosti maSine, odnosno njenih perf ormansi, i proizvodl'log zadatka, odnosno
karakteristika predrneta racla i uslova njegove abrade.
Kao numeri6ko izrazavanje pri ocenjivanju postignute uskladjenosti u
eksploataciji masine, definisu se stepen! iskol'iseenja, ito:
- eksploatacijski stepen iskol'iscenja i
ukupni tehnicko-tehnoloski stepen iskorlscenja.
Medjutim, radi sagledavanja savrsenosti masine kao sredstva rada sa
aspekta isk::n'jscenja ukupno dovedene energije masini - sto je od funclamen-
talnog znac.1.ja sa koncepcijsko-konstrukcijskog aspekta - neophodno je odre-
diti:
- energetski stepen iskoriscenja masine.
10.01. EKSPLOATACIJSKI STEPENI ISKORISCENJA
U masina za obradu deformisanjem glavru uticajni faktori, odnosno
performanse masine, koje svojim nepotpunim iskoriscenjem mogu izazvati pro-
izvodne gubitke, smatraju se:
rezim rada muSine;
nominalna 8ila i
raspolozivi rad maSine.
10.01.01. Rl:'zimski stepen iskoriscenja
U maSina za obradu deformisanjem, kako je vee hneto U poglavlju 7.,
147
postoje dva mogUl'.:a rezima racla, koje definise parametar (fo ) dat izrazom
(7.01), koji ustvari predstavlja faktor iskoriMenja hraja mogucih radnih ciklusa
masine, pa se shodno tome maze definisati proizvodni stepen rezimskog isko-
riscenja.
Medjutim, aka se ceo problem malo dublje i detaljnije analizira sa
aspekta kakav - generalno - l'ezim rada obezbedjuje maliina odredjenog kon-
cepcijskog resenja tada se maze doCi do ukupnog rezimskog stepena iskorisc-
enja, 6ije se vrednosti izrazito razlikuju od elsto rezimskog stepena iskorisc-
enja, odnosno proizvodnog stepena rezimskog iskoriscenja, jer ukupni rezim-
ski stepen obuhvata i uticaj koncepcijskog resenja rnasine.
Prolzvodnt stepen refimskog iskori.§cenja. Kao sto je vee receno, za
ovu vrstu maSina, u toku jednog radnog ciklusa izvrsi se obrada jednog iIi vi-
se (N) elemenata - sto zavisi od koncepcijskog resenja alata - pa je vreme
njihove obrade u rafalnom rezimu (te ). Na osnovi ovoga teorijska komadna
proizvodnost, definisana izrazom (9.03), moze se u ovom slucaju izraziti sa:
r N
OT' -
te
(10.01)
a pri pojedinacnom rezimu sa:
gde su:
enja:
O ~
O ~
N
(10.02)
- teorijska komadna projzyodnost. odnosno 1'afalno. rezimska teo1'-
ijska proizvodnost i .
- periodicno rezimska teorijska proizvodnost, koja se dobija uzim-
anjem i v1'ernena zastoja (tz) kao nekog nemena koje pred-
stavlja sa ciklusnirn vrernenom neko fiktivno nominaino ci-
klusno vreme, zbog neophodnosti vadjenja izradka i postavljan-
je pripremka u alat od strane opsluiioca masine.
Na osnovi iznetog se definise Pl'oizvodni stepen rezimskog isko1'isc-
O ~
IJrp = --r-
OT
(1003)
Kaleo je:
(1004)
to izraz (10.03) postaje:
(10.05)
Ukupni retimski stepan 1skort§Cenja. Utroseno vreffie za obradu (N
148
elemenata}, u jednom radnom ciklusu, U opstem slucaju se maze ras61anjeno
izraziti sa:
(10.06)
pa se efekUvna proizvodnost moze, na osnovi izraza (9.05) i (10.06) izraziti sa:
0 •• ___ .:..:N__
(10.07)
Kako je idealna proizvodnost data izrazom
ski, odnosno efektivni stepen iskoriscenja.:
(9.00. to je ukupni rezim-
(10.07)
11 • Oe
r Oid
Isto tako se, ohzirom na izraze (9.00
mogu uspostavit"j i sledece relacije:
tob
tob + tph
tob + tph + tz
tob + tph + tz + L ti
(10.08)
I (10.01), kao I Izraxe (10.03) i
(10.09)
(10.10 )
gde su: 11 tl - stepen tehnoloske neprekidnosti i
Yip - stepen pripreme sredstava rada,
pa se ukupni l'eZimski stepen iskoriscenja moze napisati i u obliku:
odnosno:
l1r
Oe

of
O ~
l1r' l1p' l1rp l1n
(1011)
(10.12)
koji je vrlo pogodan za analizu, i na osnovi koga se mogu izvu6i sledeei zaklj-
ueci, ito:
na stepen prip1'eme sredstava rada utiee organizacija pripreme
alata i masine, pa se dobrom organizacijom u proizvodnji moze
znacajno smanjiti vreme ( ~ til, cime se vl'ednost ovog stepena pri-
bliiava jedinici, tj.: Tl
p
"" 1;
obezbecljenjem ko1'iscenja maSina u eksploataciji na rafalnom ;'ez-
imu racla, proizvodni stepen rezimskog iskoriscenja je jednak jedi-
nici, sto se vidi iz jednacine (10.05);
149
- st.epen tehnoloske neprekidnosti u masina za obradu materijala
deformisanjem periodicnog dejstva je veoma mali, i na njegovu
vrednost je vrIo tesko uticati. Ilustracije radi, u mehanickih kri-
vajnih presa stepen tehnoloske neprekidnosti se kre6e u granica-
rna:
- ad "rl n min'" 0,008 pri prosec!lnju i probijanju
- do "rlnmax '" 0,208 pri dubokom izvlacenju,
iz cega se Yidi da su mu veoma male, sto ukazuje na ne-
savrsenost ovih masina i
konacno. na stepene YIp i Ylrp se moie uticati u eksploatacionim
usiovima, a na step en YIn sarno pri koncepcijskam resavanju maSi-
ne u procvesu njenog projektovanja.'
1O.01.02. Proizvodni stepen iskoris6enja sile
Pri obradi materijala deformisanjem maksimalna deformaciona sila se
maze izraziti kao funkcija niza uticajnih faktora, kao sto su: dimenzije pred-
meta rada, svojstva materijala, temperatura predmeta rada pri obradi. brzina
deformacije, itd., pa je:
F " F(f, , f, , .. , f, , .. , fm)
gde su: F - maksimalna deformaciona sila i
fi - uticajni faktori.
(10.13)
Kada je vrednost def ormacione sile jednaka nominalnoj sib maSine
(F '" Fnl tada i uticajni faktori ft • f2' .. fi. ,fm, imaju tacna odredjene
vrednosti ftn , f1n ,. ,fin, .. , f
mn
.
Aka se uvedu faktori iskoriscenja utkajnih pal'ametara:
f . '" JL. . f _ fm
Ul fin .. ' Ulll - fmn
(10.14)
tada je faktor iskoriscenja sile u slucaju abrade predmeta rada, koji stvara at-
pOl' F < Fn:
150
F
fF '" Fn '" f{ful , fill , .. , fUi , .. , fun) (10.15)
S obzirom na deklarisanu nominalnu 5i1 u ma.sine mogu nastati dva
U prvom slucaju se izradjuje (N) elernenata, i to taka, da je:
i=N
Fe'" Fmax "':E Fmaxi " Fn
1::'1
(10.16)
gde je: Fe - deformaciona sila ekvivalentnog elementa za navedeni slucaj ab-
rade (N) deloya u jednom radnom ciklustl
Drugi siucaj, da se obradjuje sarno jedan elemenat, kako je prikazano
na slid W.Ot., pri ceffiu je: ,
Fmaxf < Fn
Na osnovi iznetog moze se napisati da je:
F"
N
z
= _._-
Fmax1
(10.17)
(10.18)
gde je: Nz - ekvi valentni broj elemenata, odnosno broj elemenata kojt bi se
mogaa obraditi u jednom radnom dklusu pri iskoriscenju de-
klarisane nominalne sile maSine.
Slika 10.01. Sabijanje cilindricnog elementa.
1z ovog proizlazi da bi Yreme obrade ekvivalentnog broja predmeta
rada pri nepotpunom iskoriscenju raspolozive nominalne sile masine bila:
ts '" N
z
. tc (10.19)
i odgovarajuca proizvodnost:
N N
QTS '" - " ---
ts Nz·tc
(10.20)
pa ce proizvodni stepen iskaris6enja sile, s obzirom na izraze (W.Ol) biti:
• fF
N,
10.01.03. Praizvodni stepen energetskog iskoriscenja
,
(10.21)
Faktor energetskog iskoriscenja moze se defini-sati odnosom utrose-
nog rada pri nepotpunom i potpunom iskoriscenju raspolozive energije masine,
151
kako je shematski prikazano na slici 10.02., za slucaj abrade u mehanickoj
krivajnoj presi i na slici 10.03. za slucaj abrade u hidraulickoj presi:
hob
Wk
f F(hl dh
Fm' htpn Fm
fw'"

Wr
Fn'h
IPn
Fn'hlj)n
Fn
(1022)
gde Eli: hIPn - norninalni hod lzYI'snog deia masine i
- srednja vrednost deformacione sile kada se svede na nominalni
hod izvrsnog dela ffiaSine.
SMT F
h
Slika 10.02. Radni dijagram mehanicke krivajne prese
i zakon promene deformacione sileo
Aka se pretpostavi ohrada predmeta rada u koga je specifi6ni def or-
macioni otpor konstantan za Vl'eme abrade materijala, tj. k :::: const; tada se
moze za slucaj sahijanja napisati:
Fm :::: A· k'
V
h
On
k (10.23)
Fn An· k·
Vn
h.
k (1024)
gde su: A i An - odgovarajuce povrsine predmeta rada na koje dejstvuje alat
prf sabijanju i
V i V n - odgovarajuce zapremine predmeta 0brnde.
Re.savanjem jednacina (1023) i (10.24) po V i Vn • i zamenom njiho-
vih vrednosti u izraze za odgovarajuce zapreminske proizvodnosti u posmatra-
nom intervalu vremena obrade (T), dobija se:
152
Q • V
n
· p. T"
Fn' h'Pn
k
gde je: p - masa,
. p. T
. p. T
F
Slika 10.03" Radni dijagram hidraulicke prese
1 zakon promene deformacione sileo
pa je proizvodni stepen energetskog iskoriS6enja:
• fw
9.01.04. Ukupni eksploatacijski stepen iskoriscenja
(10.25)
(10.26)
(10.27)
Ukupni eksploatacijski stepen iskoriscenja, kao ukupni proizvodni
stepen iskoriscenja pri nepotpunom iskoriscenju nominalne sile i nepotpunom
rezimskom i energetskom iskoris6enju, dobija se kao proizvod parcijalnih ste- ,
pena iskoriscenja
(10.28)
Zamenom vrednosti :z;a parcijalne stepene iskoriscenja iz jednacina
(10.12). (10.21) I (10.27) u jedna61nu (10.28). dohlja se,
116
.
fr' fp 'fw (10.29)
ill
11.
nps . Fro
npn' F;'
(10.30)
153
gde su: Fmax - maksimalna vrednost deformacione sile pri obradi predmeta
rada
hob
f FCh) dh
Fm
,
(10.31)
z'"
(10.32)
nacrtan je zakon promene eksploatacijskog stepena iskoriScenja u
minalne sile prese i prikazan na slid 10.04.
funkciji no-

0,5

o 2345676910
Slika 10.04. Zakon promene eksploataeijskog stepena
iskoriscenja u funkciji nominalne sile masine.
Iz izlozenog se vidi:
Da je stepen. eksploaiacljskog iskoris6enja ma§ina za obradu mate-
rijala deformisanjem reciprocno proporcionalan kvadratu nominalne sileo
Takodje, da je pri izboru ma§ine od izuzetne vaznosti obratiti paznju
na sledece:
154
_ da razlika izmedju nominalne sile masine i maksimalne deforma-
eione sile bllde sto manja;
- da hod abrade, S obzirom da ne post.oji proces sa konstantnom
deformacionom silom, bude veei od nominalnag had a u mehani6-
kih krivajnih presa (hob ) hrpn), jet' time raste srednja vrednost
defol.'macione sile (Fm) svedena na nominalni hod i
- da se izbegava pojedinacni rezim racia rna§ine.
1O.Q2. UKUPNI TEHNICKO-TEHNOLOSKr STEPEN ISKORISCENJA
Kaka je step en usaglaSenosti proizvodnih mogucnosti i proizvodnih
potreba jedno od - fundamentalnih merlia - racionalnosti i ekonornicnosti
proizvodnje, to dobijeni eksploatacijski stepen iskoris6enja masina za obradu
deformisanjem ne daje - ni blizu - davoljna preciznu i meritornu sliku usa-
glasenosti masine i procesa, jer i rna.sinu i proces definise daleko veei broj
raktora, nega sto Sll rezim rafalnog iii pojedinacnog rada i intenziteti sila i
energije.
Za dobijanje meritornije ocene 0 masini, definisan je ukupru tehnic-
ko-tehnoloski step en iskoriscenja, do koga se dosla sveobuhvatnijom analizom
tehnicko-tehnoloskih karakteristika meSina za obradu deformisanjem i procesa
obrade, odnosno njihovih performansi koje ih globalnije definisu:
(10.32)
gde su: lIu - ukupni tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja;
11 e eksploatacijski stepen iskoriscenja;
YlD dimenziski stepen iskoriscenja;
TIT temperaturski stepen iskoriscenja;
llv brzinski step en iskoriscenja i td.
Iz izraza (10.32) se vidi da je ukupni tehnicko-tehnoloski stepen
iskoriScenja jednak proizvodu parcijalnih stepena iskoriscenja, koji izrazavaju
odshlpanja mogucnosti masine od optimalnih cinioca procesa.
Primera radi, pod dimenzijskim stepenom iskoris6enja podrazumeva
se stepen iskoriScenjll raspoloZivog radnog prostora masine s obzirom na po-
treban prostor za preoblikovanje predmeta rada
Raspoloiivi radni prostor masina za obradu deformisanjem je defini-
san: povrsinom radnog stoIa, radnim hodom izvrsnog deia i minimalnim rasto-
janjem ad radnog stoIa do izvrsnog deIa, sto je iskazano sa:
gde su: Vrp
A,
h min
(10.33)
- zapremina raspolozivog rad;lOg prostom masine;
- povrsina radnog stoIa i
- minimalno rastojanje od radnog stoIa do pritiskiva6£
Potrebni radni prostori je minimalni prostor u kome se moze preo-
blikovati predmet rada od pripremka do gotovog izradka, tj. prostor u kome
predmet obrade prolazi kroz sve faze izmena oblika i izmena dimenzija
Prema tome, dimenzijski stepen iskoriscenja, kao pokazatelj iskori§c-
enja raspoloZivog l'adnog prostora meSine, a time - sa aspekta prostora - i
stepena usaglasenosti proizvodnih mogucnosti i proizvodnih potreba iZl'a2ava
se sa:
155
As . (H + h
min
)
(1034)
gde je: V pp - potreban radni prostor, kojt je ilustracije radt prikazan na sli-
ci 10.05. na primeru sabijanja cilindricnog elementa precnika
do i visine ho na visinu ht i precnik d t •
Slika 10.05. Potreban radni prostor pri sabijanju'
cilindricnog elementa
Polazed od osnovne podele maSina za obradu materijala deformisa-
njem po nameni Da: specijalne i na univerzalne masine, tada je jasna perma-
nentna zelja za iznalazenje koncepcijskih resenja oyih maSina sa ciljem posti-
zanja sto veceg stepena usaglasenosti njihovih mogucnosti sa potrebama pro-
casa
Ako S8 usvoji tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja. kao numericko
merilo te usaglaSenosti, tada 58 mogu uoeiti razlike u koncepcijsko-konstruk-
tivno-tehnoJoskom resavanju ovih maSina, zavisno od vrste.
Specijalne maSine. Pri resavanju specijalnih masina, poznavanjem
tehnoloskog procesa obrade materijala. a time i potreba, tezi se da mogucnosti
masine sto vise odgovaraju tim potrehama, t1.:
1'j" ... 1 (10.35)
Univeu.alne maMne. Pri koncipiranju konstruktivno-tehnoloskog res-
cnja univerzalnih mMina postoje dva pristupa u resavanju, ito:
Prvi naein. Ovaj pristup se sastoji u tome, da se izabere kao repre-
zentant stvarni proces iz grupe procesa koji ce se -obav}jati u masini u toku
njene eksploatacije, pa se na osnovu njega projektuje maSina koja treba da
obezbedi sto vecu vrednost tehnicko-tehnoloskog stepena iskoriscenja Ovo
znaGi, da ce u svih ostalih procesa ovaj stepen po vrednosti bit! manji pri ko-
riscenju projektovane mMine.
U OVom slucaju se, teorijski, mogu ostvariti sledec!Ol trl v.arijante:
- varijanta A:
156
1lur = TJu (10.36)
odnosno:
'Tlumax "" Tlt1r 'Tltt > 'Tlu > .. > llt n-t > Yjt n (10.37)
- varijanta B:
(10.38)
odnosno:
TIt! > ... > Yjti-I > llur > fJti+1 > '" > Tltn (1039)
- varijanta C:
Yjur '" fltn (10.40)
odnosno:
fltt > > l1ti-t > flu > T1ti+t > > 1'jur (10.41)
Drugi naCin. Po ovom natinu S8 izabere fiktivni reprezentant grupe
procesa kao srednji, pa je u tom slucaju:
medju
- varijanta D:
f
Yjur t. Tlu (10.4<12)
odnosno:
"flu > > l1ti > /jur > flu +1 > . > lltn (10.43)
gde su: 111.11' - tehnicko-tehnoloski stepen iskoriScenja maSine za re-
prezentativni proces abrade materijala. odnosno pro-
ces za kOji se projektuje masina;
I1U1' - tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja masine za fi-
ktivni proces abrade materijala, a koji sluzi kao re-
prezentant grupe procesa i
Iju - tehnicko-tehnoloski stepen iskoris6enja ma§ine bilo
kog procesa od t4 do i"'n, kOji eSe biti koris6eni u to-
ku eksploatacije ma.s-ine.
1z izlozenog S8 vidi, aka se predpostavi isH dijapazon odstupanja iz-
I] tt i 1') tn. da je:
- generalno govore6i, najpovoljnija varijanta B, a
- varijanta C je elsto teorijska.
Medjutim, sasvim je razumljivo da llaein koncepcijskog resavanja
157
odredjene univerzalne maSine, po izlozenim varijantama, zavisi prvenstveno ad
predvidjanja procentualnog vremenskog ucesca pojedinih tehnoloskih procesa
u periodu njene eksploatacije, pa s toga buduci eksploatacioni uslovi - iskaza-
ni preko vrernenskog ucesca svih procesa pojedinacno - imaju odlucujUc1
karakter na izbor varijante po kojoj ce se iznalaziti njeno koncepcijsko resenje.
10.03. ENERGETSKI STEPEN ISKORlSr:ENJA
Da hi se sagledao stepen savrsenosti obradnog sistema, neophodno je,
izmedJu ostalog, poznavati i njegdv stepen energetskog iskoriscenja.
Medjutim, poznavanje ukupnog stepena energetskog iskoriScenja,
pruzajuci rnogucn0l!lt uporedjenja izmedju dva iIi vise razlicitih sistema, ne da-
je odgovor gde se u obradnom sistemu javljaju razlike u intenzitetima energet-
skih gubitaka, adnosno ne daje odgovor koji deo ohradnog sistema je nepo-
voljno konstl'uktivno resen. Prema tome, nije dovoljno sarno poznavati ukupni
stepen iskoriScenja sistema, vee je neaphodno poznavati i sto tacnije distri-
buciju energije koja mu se dovodi, kako bi se blagovremeno magle preduzeti
eventualne konstruktivne intervencije jos u f azi projektovanja i ispitivanja
prototipa.
Da bi se avo postiglo, neophodno je identifikovati uzrocnike i mesta
potrosnje energije obradnih sistema. Na primeru mehamcke krivajne prese de-
finisu se stepeni iskoriscenja delova obradnog sistema, cime se daje osnova'-
prilaza u resavanju ovih problema.
Ohraclni sistem za preoblikovanje matel'ijala clef ormisanjem cine dva
osnovna elementa, ito:
masina za obradu materijala deformisanjem i
alat kojim se oblikuje predmet rada.
Medjutim, za problematiku koja se tretira, od najve6eg je interesa
radni den obradnog sistema, koji se sastoji od alata i od radnog deia mMine, a
u kojt spadaju sistem i njen izvrsni deo.
Kako se pogonski mehanizam sastoji od: energetskog dela. od veznog
dela i ad kinematickog dela. to je rasclanj ena blok shema radnog deia obrad-
nag sistema data na slid 10.06.
Prenosenje kretanja i energije vrsi se u smeru ma§ina - alat - pred-
met rada, odnosno od energetskog deIa, preko veznog, kinematickog t, izvrsnog
dela maSine na alat i sa njega na predmet rada.
Za ovako
utrosak energije na
kog njegovog dela
158
ras61anjen radni cleo obradnog
pojedinim mestima i time dobiti
sistema moze se traiiti
stepen iskoriscenja sya-
Posle iznalazenja parcijalnih stepena iskoriscenja delova ohradnog si-
stema, dobijanje njegovog ukupnog stepena korisnog deJstva ne predstavlja te-
skocu.
Slika 10.06. Blok shema radnog dela obradnog sistema.
Medjutim, ova metodologija iznalazenja stepena iskoriscenja obradnog
sistema pruza mogucnost dubljih analiza, kao i njegovog optimiranja sa
ta utroska energije.
Tako, rasmatrajuCi pogonski sistem krivajne prese, dolazi se do toga
da se proees abrade predmeta rada izvrsi dok krivaja krivajnog mehanizma
prebrise ugao !{lob. Predpostavljajuci da je ugaona brzina'l'otaeije krivaje kon-
stantna, Cime se prakticno, u ovorn slucaju, cini zanemarljivo mala greska. moze
napisati da je:
tc
+
!{lph_
W
'ob + tph (10M)
U ovim se periodima vremena (tab i tph) opterecenja obradnog si-
stema izrazito razlikuju, a to znaci da se znatno razlikuju i gubici energije u
tim Ova promena opterecenja je graneki prikazana na slid to.07.
uje
p
{kWI
SItka 10.07. Stvarni zakon promene snage energetskog
deia masine u toku njenog rada
Radi lakseg tretiranja problema stvarni dijagram opterecenja zamenj-
se ideruiziranim, koji je prikazan na slid 10.03.
159
Analizom zakona promene optel'e6enja obradnog sistema na slikama
10.07. i 10.08" i rada sistema ciju masinu cini mehanicka krivajna presa. dola-
zi se do toga, da se ukupno dovedena energija (W d) obradnom sistemu, maze
izrazom:
p
I'WI D
c
E
G H
Slika 10.08. Idealizirani zakon promene snage maSine.
Aka se napi5e da je:
(10.45)
(10.46)
gde su: Wij - deo energije koji se izgubi pri transformaciji elektricne energi-
je u mehanicku u elektromotoru;
Wi2 - deo energije kOji se utrosi na sav!adjivanje otpora i,zazvane tre-
njem i
Wi 3. - dec energlje kOji se utrosi na savladjivanje inercijalnih sila.
Deo energije (Wy) predstavlja onaj deo ukupne energije kOji se utro-
5i na elasticno deformisanje elemenata sistema. Sastoji se iz dva dela, i to dela
energije kOji se nepovratno izgubi (WVl ) i dela energije koji se vrati sistemu i
korisno utroSi u narednom cikIusu (WY1 ) pri obradi predmeta rada, tj.:
(10.47)
Njegova veliCina zavisi od elasticnih karakteristika obradnog sistema
i od zakona promene njegovog oplerecenja, a koliki se deo energije CWv} ne-
povratno izguhi (WVl ) zavisi ad Yrste procesa obrade predmeta racia (sabijanje,
savijanje, prosecanje. itd.).
Deo energlje (\i/ il) je paznat, posto se elektromotor ugradjuje u
160
obradni sistem ka.o gotov i ispitan agregat, 61je se karakteristlke - pa time i
stepen korisnog dejstva motora - znaju.
Dea energije (Wi!a. knji se utrosi na savladjivanje otpora trenja u
obradnom sistemu je od najveceg i.nteresa, jer eim najvec! deo nepovratno iz-
gubljene energije. Medjutim. ovaj deo energije je vrlo tesko odrediti, posta
njegova veliCina zavisi od: konstruktivnog resenja obradnog sistema, od fetima
njegovog rada i od zakona promene optere6enja koje dejstvuje na sistem u
toku obrade materijala, odnosno jednog radnog ciklusa, a za cije dobijanje
parcijalnih stepena iskoriscenja delova obradnog sistema ne postoje dovoljno
prikladne i sigurne metode prol'acuna i eksperimentalne verifikacije, sto je
razlog da se ovom pitanju U ovom poglavlju posvecuje posebna painja
gde su:
Ova energija moze se predstaviti kao:-
o k
Wi:! " Wu + Wu (10.48)
energija utrosena na savladjivanje otpora trenja U obradnom
sistemu i
energija utrosena na savlacljivanje otpora trenja na kontaktn-
im povrsinama alata i predmeta racla
k
Deo energlje (W i2) se da1je ne tretira jer iz1azi iz domena maSina.
Na osnovi iznetog i slike 10.06 .. moze se napisati da je:
000
Wi:! '" Wi2m + Wba
'" WE + Wv + WI{ + WI
o
(10.49)
(10.50)
gde su: "Wi,2ffi - energija utrosena na savladjivanje otpora trenja u masini;
W12a - u alatu;
WE u energetskom delu;
Wv u veznam delu;
W
K
- u kinematickom delu pogonskog sistema i
WI - izvrsnom delu maSine.
pa se konacno dabija na osnovu izraza (10.49) i (10.50):
(10.51)
Ako pojedini clanovi u izrazu (lO.S!) predstavljaju utrosenu energiju
u toku jed nag raclnog ciklusa. to se primenjujuci je na rafalni rezim rada si-
stema dobija:
Da je Wv '" O. jer vezni deo masine, za sve vreme cipracle materijala ..
cvrsto povezuje energetski sa kinematickim delom. Pojave sila u
delu, u periodu rafalnog reiima rada sistema,nema Utrosak kojl/na-
staje u veznom de1u na poc(,tku i zavrsetku rafalnog rezima rit9-u., to)ik.o je
161
mali U odnosu na ukupno UtJ'osenu energiju u periodu obrade oyim rezimom.
da ga nema smisla uzlmati u ahz!r.
Ostali clanov! sastoje se iz dva deIa, i to jednog deia energije koji se
gubi u periodu praznog hoda i drugog koji nastaje u periodu abrade predme-
ta rada Sile trenja u periodu (tab) znatno su vece na svim mestima gde se
javljaju U ohradnom sistemu, pa su i gubici energije u tom periodu znatno
iznad gubitaka energije u praznom hodu. Razlog ovome lezi u tome, sta su
opterecenja kojima je izIoten sistem za obradu materijala deformisanjem u
periodu abrade znatno veea od opterecenja u peridu praznog hoda, lito se
neminovno odrazuva i na sile trenja, koje SEI po zakonu KuIona definisu sa:
gde su: sila trenja;
koeJ'icijent trenja i
(1052)
nominalna sila na povrsinu po kojoj se obav}ja klizanje iii kotr-
Ijanje.
Deo energije (Wi,,), koji se trosi na savladjivanje inercijalnih sila u
rafalnom rezimu rada sistema za obradu materijala deformisanjem, zavisi od
zakona kretanja elemenata sistema i njihovih masa. U mehanickih krivajnih
presa, pod vee iznetom pred postavkom da pogonski sistem foUra konstantnom
ugaonom brzinom, Cime se cini vrIo mala greska. glavni utrosak energije se
javlja pri savladjivanju sila inercije izvrsnog dela masine i alata koji je yezan
za njega, jer se ovaj deo jedini krec'e pravolinijski i oscilatorno sa izrazeno
promenljivim ubrzanjem.
Ako se deo enel'gije (Wu ), U opstem slueaju' izrazi sa'.
gde su pojedini iSlanovi sa desne strane jednaeine (10.53) delovi energije utro-
sem na savladjivanje 1nercijalnih sila alata (Ws
a
) i delova masine: energetskog
(Wm), veznog (Wsv), kinematickog (Wn:J i izvrsnog {Wsrl. to se na osnovi iz10-
zenog za rafalni reZim rada dobija:
(10.54)
jet' su ostali clanovi jednaki nuli.
Na osnovi sprovedene identifikacije pojedinacnih uzrocnika gubitaka
energije pri pojedinacnom i rafalnom rezimu rada na primeru mehanicke kri-
vajne prese, stvorene su mogw:nosti analiziranja svakog pojedinacno i trazenje
ff;senja da se u svakom od podsistema optimalnlm konstruktivnim resenjima
smanje gubici energije.
sistema,
162
Ako raspoloziva ei].ergija predstavlja
tada se moze napisati da je;
energlju na izlazu iz obrlldnog
(1055)
gde je:
I1s - ukupni energetski stepen korisnog dejstva sisiema.
Medjutim, ako 5e sistem rasclani na njegove sastavne delove, kao sto
je to ucinjeno, i posmatra gubitak energije u svakom njegovom delu, tj. posma-
traju parcijalno gubici energije kojt nastaju u njegovirn elementima, tada se
ukupni energetski stepen korisnog dejstva sistema maze iZl'aziti sa:
(10.56)
gde su: Tji - parcijalni energetski stepeni korisnog dejstva delova sistema.
Parcijalni energetsld step en korisnog dejstva bilo kog od navedenih
delova sistema (1)1), za i",l do i"'n, moze se uad koriscenjem sledeceg izraza:
w,
- ----,----
Wd - 2:WH
,
gde je: Wi - energija koja Be gubi u poswatrarwm delu sistema.
(1057)
Zbog veoma izraienih promena opterecenja u masina za ohradu ma-
terijala defol'misanjem periodicnog dejstva u toku jednog radoog ciklusa, izra-
zene BU i promene parcijalnih gubitaka energije koje prouzrokuje trenje u
elemenl1ma sIstema, pored ostahh negal1vmh efekata, kao sto je neI'avnomerno
habanje i druge nezeljene posledice.
Ovakav metod odredjivanja ukupnog stepena iskoriscenja obradnog
sistema, uz l':lzvijanje metoda za odredjivanj0 parcijalnih stepena iskoriscenja
elemenata sistema otvara mogucnosti optimizacije sistema za obradu materijala
deformisanjem jos u fazi njegovog projektovanja, za sta danas primena Ta6una-
ra stvara neslucene mogucnosti.
163
11 ISPITIVANJA
Ostvarenje optimalnog konepcijsko-konstruktivno-tehnoloskog resenja
maSine za obradu deformisanjem, kaD fizickog objekta kOji ueba da ohezbedi
optimalne lls10ve odvijanja odl'edjenog (specijalne m8sine) ili odredjenih (mM-
ine urllverzalnog tipa) tehnoloskih proeesa, nemoguce je ostvariti bez sproyod-
jenja niza ispitivanja, koja se po redosledu rnogu podeliti na:
- ispitivanja proeesa abrade materijala deformisanjem;
- ispitivanja elemenata i komponenti maSine;
- ispitivanja laboratorijskih modela;
- ispitivanja prototipll;
- ispitivanja serijski proizvedenih masina i
- ispitivanja IDaf;ina u eksploataciji.
Po Yl'sti ispitivanja ista se mogu podeliti iii svrstati u ceUri grupe, i
to:
Analiti6ke metoda ispitivanja. Ovo su eisto teorijske metode koje
pruzaju mogucnost kvantitativnog ocenjivanja uticajnih faktora. njihovih kore-
lacionih odnosa. a time i mogucnost predvidjanja ponasanja odgovarajucih
koncepcijskih i konstruktivnih resenja Prednost ovih metoda je sto se pre
ikakvih realnih zahvata mogu unapred eliminisati resenja koja ne bi dala ace-
kivane rezultate s jedne strane. a sa dl'uge omogucuju simuliranje i optimiran-
je zamisljenog koncepcijskog i konstrukcijskog resenja. "
Teorijsko-eksperimentalne metode. Ovu grupu metoda cine metode
koje baziraju na ispitivanju fundamentalnih svojstava i karakteristika: materi-
jala od koga se izradjuju elementi. konfiguracije elemenata i sklopova i njiho-
vog ponasanja u razlicitim uslovima omedjenog teorijsko-eksperimentalnog pro-
stora. Ove metode pruzaju najvece mogucnosti u opstem. generalnom razre§a-
vanju problema. i to narocito kada je u pitanju izrada geometriski nepravilnih
i slozenih elemenata i sklopova
TehnolMko-laboratorijske metode. Ovu grupu metoda Cine metode
l.spitivanja. koje baziraju - dobrim delom - na empirijskim kriterijumima, ali
165
Sll upotpunjene podrobnije izrazenom povezanoscu rezultata l;;tboratorijskih
opUa i rezultata dobijenih u eksploatacijL
Eksploatacione metoda. Ovu grupu ispitivanja Cine metode koje ba-
ziraju na tista empirijskom postupku, a kojima se direktno ustanovljavaju po-
kazatelji ponaSanja masine kao fizickog objekta u neposrednim proizvodnim
uslo .... i.ma. .
KonaiSno, po wsti parametara koji se ispituju, ispitiavanja se mogu
podeliti u dye grupe, ito:
- ispitivanje CVTstoce i elasto-dinarnickih karakteristika maSine i nje-
nih elemenata i
ispitivanja pel'formansi, odnosno njenih tehllicko-tehnoloskih poka-
zatelja
Ova podela, iako je izvrsena, nije sasvim korektna, jet su neosporni
interakcijski uticaji izmedju elasto-dinamiiSkih karakteristika mai!;ine, odnosno
elasto-dinamickih svojstava njenih elemenata i performansi masine, 0 cemu je
bilo govora u ranijim poglavljima.. pa se ispitivanja jednih pokazatelja u najve-
cem broju slucajeva, ne mogu obavljati nezavisno od d::;ugih.
11.01. ISPITIVANJA PROCESA OBRADE MATERIJALA
Ispitivanja process abrade materijala deformisanjem se ·ovde pominju
sarno s toga, sto proces preoblikovanja predmeta rada, odnosno njcgovl odredj-
eni meritorni parametri predstavljaju ulazne veliNne za masinu.
Danas postoje mnoge analiticke, eksperimentaine i komLinovane,
analiticko-eksperimentalne metode ispitivanja procesa abrade rnateri,iala de-
formisanjem. Svima njima je zajednicko da ispitujuci zakone prolll8ne odredje-
nag parametra ill grupe pararnetara, iznalaze optimalne uslove preobiikovanja
materijala odredjenom metod om obrade, i to kako sa aspekta dobijanja eleme-
nata 8tO taiSnijeg oblika i dimenzija. tako i sto pribliinije zahtevanog kvaliteta
materijala od koga se izradjuju elementi.
Meejutim, posmatrano sa aspekta danasnjeg stanja razvijenosti sred-
stava rada, kao i nacina preoblikovanja materijala deformisanjem u procesu
proizvodnje, moie se konstatovati da je za koncipiranje konstruktivno-tdmolo-
sIwg ·resenja maSine, kao aktivnog deia sredstava rada, najbitnije poznavanje
sledeCih zakonitosti iz procesa obrade, ito:
166
zakona promene otpora deforrnisanju rnatel'ijala u svim njegovim
fazama preoblikovanja, od ptipremka do izradka, odnosno zakona:
F' F(O (1101)
i zakona promene najpovoljnije brzine deformisanja materijala pri
tom preoblikovanju, odnosno:
y '" Y (E)
(11.02)
Do ove konstatacije se laka dolazi strukturnom analizorn ffiai;ina za
obradu materijala deformisanjem i analizom funkcija pojedinih njenih eleme-
nata
1z tih analiza pl'oizlazi, da je za koncepcijsko-konstruktivno resenje i
proracun nosece strukure i energetskog del a p ogonskog sistema neophodno
poznavanje zakona promene otpora deformisanju materijala, a. za
kinematickog dela. poznavanje optimalnog zakona promene brzme deformlsa-
nja
U poglavlju 5., dat je osvrt na stvarne zakone promene
po vrstama tehnoloskih procesa i definisana su trl idealna zakona nJlhove
promene, koji predstavljaju merodavne zakone pa sva
ispitivanja u yezi sa optere6enjima IDaSine neophodno Je bazu·atl na nJ1ffia.
Kinematicki mehanizam iu sistem kinematickih mehanizama poveza-
nih u kinematski lanae - koji cini kinemflticki deo pogonskog mehanizma
mil.Sine _ obezbedjuje zakone kretanja izvrsnog dela masine, odnosllo zakon
promene brzine deformisanja, sto je prikazano na slid 11.01., zakonitos6u:
vp '" vp(E)
Slika 11.03. Zakon promene brzine dela
i optimalni zakon deformlsanJa matel'lJala
(1103)
Maksimalno odstupanje b1'7.ine kretanja iZYI'snog deia masine ad op-
timaIne brzine defol'misanja pl'edrnet.a racla odredjuje step en usaglasenosti
b1'zina (vidi poglavlje 10.02.):
gde Stl:
v - IAvl
"fly'" ----
y
(1104)
llv - slepen usuglasenosti brzina i
Av maksimalna vrednost odstupanja brzine kretanja izvrsnog dela
masine od optimalne brzino deformisanja matel'ijala koji de ob-
radjuje.
167
Kako se do zakona promene optimalne brzine deformisanja materijala
dolazi ispitivanjem procesa abrade, a do zakona promene brzine kretanja izv-
rsnog dela maSine analiticki, poznavanjem resenja kinematickog deia pogon-
skog mehanizma, to se usagIa.savanje postiie, sa aspekta ma.sine. analitickim
metodama
11.02. ISPrrIV ANJE MASINE
Ispitivanja kojima se podvrgavaju masine i njihovi elementi, u svim
fazama od model a do maSine u eksplataciji. su veorna raznovrsna i mnogobroj-
na. kao i metode i sredstva kojima se obavljaju. pa se s toga na oVom mestu
ne ulazi dubIje u ovu materiju, vee se daje sarno pl'ikaz jednog simulatora op-
terecenja.
11.02.01. Simulator optereeenja
Na slid 11.02. je shematski prikazan simulator opterecenja, koji se
sastoji iz sleeih elemenata ito: cilindra (paz. 1) zavarenog za ploeu (poz. 2),
koja leii na raclnom stolu masine (poz. 3); klipa (poz. 4) na kome je postavlje-
na podesljiva kapa (poz. 5) sa plocom od tekstolita (poz. 6) na koju dejstvuje
pritiskivac mMine (poz. 7); venUla za ispustanje vazduha (pOz. 8); nosaca po-
kazivaea puta (pz. 9); pumpe (poz. 10) sa elektromotorom (poz. 11); akumulatora
(poz. 12); rezervoara akumulator8 (poz. 13); boce za azot pod pritiskom (poz. 14);
hladnjaka (poz. 15) i ostalih elemenata kao sto su cevovod, ventili, slavine i dr.
Slika.1O.02. Simulator optere(;enja
Rad prezentiranog simulatora je vrio jednostavan, i njime se mogu si-
mulirati sva tri meritorna opterecenja, data u poglavlju 5.
Za ispitivanje masina pri stati6kim opterecenjima, simulator se kori-
168
sti na taj nacin sto se zatvori slavina (poz. 17), a regulaciom ventil (poz..· 25) se
podesi na ieljeni pritisak, pa se posredstvom pumpe. odnosno ulja pod priti-
,podiie klip simulatora, kOji dejstvuje na pritiskivac masine. Registrovanje
zakona 'promene optereeenja maSine se postiie manometrom koji. l'egistruje
promenu pritiska ulja u cilindru.
Za ispitivanja pri dinamickim opterecenjima postavi se iZYrsni den
masine u krajnji spoljnji poloiaj. a klip sa simulatora sa kapom neposredno
do njega Zatim se pusti maSina urad, a klip simulatora podiZe posredstvom
pumpe. eime dolazi do periodienog dejstva pl'itiskivaca ma.sine na simulator
optel'eeenja Pri tome se zakon promene opterecenja na iZVl'snom delu maSine
registruje posredstvom uredjaja za tenzometrijska merenja iii na neki drugi
naein. Za vreme ovih ispitivanja, simulator je zasticen od osteeenja regulacio-
nim ventilom (poz. 25), a manometar nepovrafnim ventilom (poz.20).
Simuliranje prvog ide81nog zakona Dpterecenja. Za simuliranje prvog
idealnog zakona opterecenja, definisanog izraiom (5.01) i prikazanog na slici
5.02., potrebno je zatvoriti slavine (poz. 17 i 20, a regulacioni ventil (poz. 25)
podesiti na pritisak kOji odgovara 'i.eljenom maksimalnom opterecenju. Pri
dejstvu pritiskivaca na klip simulatora, dolazi do porasta pritiska fluida u
njemu Kada pritiskivac ostvari maksimalnu vrednost pritiska na simulator,
posredstvom regulacionog venUla, dolazi do naglog propustanja ulja u rezervo-
ar. Zahvaljujuci ovome, postiie se brzi porast opterecenja do maksimalne vred-
nosH i naglo rastereeenje. odnosno simuliranje optere6enja po prvom zakonu
Silnuliranje drugog idealnog zakona opterecenja. Za avo opterecenje
uredjaj se priprema na isH nacin kao i za optereeenje po prvom zakonu, sarno
se regulacioni ventil podesava na veei pritisak od onog koji odgovara maksi-
malnoj sill. Time se izbegava trenutni rastereeenje mMine. odnosno obezbedju-
je se dobijanje opterecenja po drugom idealnom zakonu. definisanom izrazima
(5.02) i (5.03) i prikazanog na slici 5.02.
Simuliranje trel:eg idealnog zakona Ova optereeenje se
simulira na taj naein, sto se otvaranjem slavine (poz. 17) omogueuje ulazak ulja
u akumulator stisljivog fluida (poz. 12), u kome je predhodno podesen pritisak
posredstvom slavina (poz. 22 i 24). Kako je zapremina akumulatora zuatno
veea od zapremine ulja koje dospeva u njega, to je prirastaj pritiska u njemu
prakHeno neznatan, eime se odrzava opterec.enje na pritiskivacu konstantnim.
Za vece hodove izvrsnog dela lUMine ukljucuju se dodatni cilindri,
eime se povecava zapremina stisljivog fluida i smanjuje priraStaj pritiska.
Podesavanjem regulatora (poz. 25) omogueuje se simuUranje rasteree-
enja posle prelaska odredjenog puta izvrsnog dela mMine. Ovim je obezbedje-
no dobijanje opterecenja na pritiskivaeu po prvom idealnom zakonu, definisa-
nom izrazima (5.04), (5.05) i (5.06).
Da hi se spreeio nepozeljan porast temperature nestisljivog fluida.
sastavni deo akumulatora eini hladnjak (paz. 15).
Dimenzionisanje akumulatora i dodatnih rezervoata, odnosno. pozna-
169
vanje velicine priraStaja sile oa izvrsnom delu maSine, u oVom slucaju, maze se
clobiti putem proracuna
Sila na klipu simulatora u pocetku je:
n'· 1t
Fo '" po . A '" po . 4
(IL05)
gde su: po - pocetoi pritisak stisljivog fluicla u akumulatoru;
A - povrsina poprecnog preseka klipa simulatora i
D - precnik klipa simulatora.
Predpostavljajuci da se zbog brzine obavljanja dejstva pritiskivaca na
simulator desava adijahatska promena stanja stisljivog fluida u akumulatoru,
to ce pritisak u njemu nakon hocla izvrsnog deia maS-ine (h) biti:
p '" po . (_yyO)X
(1106)
gde su: Vo - pocetna zapremina stisljivog fluida (obi6no azof.a) u akumulatoru
i rezervoaru;
170
V - zapremina stisljivog fluida u akumulatoru i rezervoarima
predjenog puta (h) izvrsnog deia ffiaSine;
p - pritisak u stisljivom flidu nakon predjenog puta (h) pritiskivaca
masine i
X - eksponent adiabate.
o q2
I
q,
u ,
(VQ'i'V,,) 10 [m] 1,0
"--1--1- +-l-l-+-+rC+--l.L-+-+-
o 0,2
Slika 11.03. Nomogram za odredjiYanje parametr&. Ct.
Kako su:
Vo=Va+Vr
(1107)
V'" Vo - A . h '" Va +'V
r
- A· h
to je sila na pritiskivacu posle predjenog puta (h);
odnosno:
gcle SU:
F'" Fo'
1 X
( 1 - C, h )
F=C"Fo
Va - zaprernina akumulatora;
VI' - zapremina rezervoara;
1 X
C"
(1108)
(11.09)
(lUO)
(11.11)
(11.12)
Analizom iuaza (11.09), odnosno (11.10) se vidi, da se prirastaj porasta
si1e na izvrsnom delu masine:
AF • F - Fo
(11.13)
maze regulisati po zelji dimenzionisanjem akumulatora i rezervoara.
o 02 0 •• 0.6 C, [rr,,)
Siika 11.04. Nomogram za odredjivanje parametra C
2
.
Za bl'zo odrcdjivanje vrednosti .parametara (e
l
) i (C
2
), 11 time j izra(':-
unavanje pril'astaja sile na slikama 11.03. i 11.04. dati su nomogrami iz-
radjeni na osnovi izraza (11.11) i (11.12).
Simuliranje opterecenja po tri idealizirana zakona prika-
171
zanirn simulatorom omogucuje ispitivanje masina u zadoyoljavajucim granicama
tacnosti.
Ovakav simulator obezbedjuje staticka i dinarnicka ispitivanja masina
razliCitih deklarisanih nominalruh sila, kao i razlicitih zakona promene njiho-
vih opterecenja, pa je yeorna pogodan za sve vrste laboratorijskih i eksploata-
cionih uslova ispitivanja.
Detaljnije 0 metodama ispitiYanja i sredstvima koja se pri tome kOl'i-
ste, bice dato u sestom delu knjige.
172
12. 0 D R Z A V A N J E
Oclrzavanje maSina za obradu deformisanjem u toku njihove eksploa-
tacije je veorna znacajan faktor, jer ad stanja maSine zavisi, na pryom "mestu
'tacnost njihovog rada, zatim proizvodnost i ekonomicnost, a u krajnjem i nji-
hova funkcionalnost.
Nairne, u procesu eksploatacije maSine dolazi do kontinualnog ha-
banja i istrosenja njenih elemenata, eime se menjaju, odnosno smanjuju njene
proizyodne performanse, pa je cilj odrtavanja, vracanje karakteristika masine
na nivo nove maiiine. i to potpuno iii delimicno, time se ostvaruje odrzavanje
zeljenog iIi propisanog tehnicko-tehnoloskog nivoa proizvodnje.
Smanjenje tacnosti rada masine, sa svim nezeljenim posledicama, ima
uglavnom kontinualan tok, osim u slucaju kvata kOji clovodi do gubljenja mo-
gucnosti njenog funkcionisanja. Taj kontinualru tok se moze linearizovati, kako
je prikazano na slici 12.01., iako je on ustvari neka eksponencijalna funkcija.
100"1.
~
~
a
50% z
.u
"'
~
0
Slika 12.01. Linearizovani zakon pada tacnosti
masine sa vremenom.
Medjutim, intervencije sa ciljem odrzavanja deklarisanog nivoa.nove
masine vrse se periodicno. Ova dovodi do toga, da proizvodne performanse
masine osciliraju.
173
Ako je definisan i poznat maksimalni nivo taiSnosti masine, tada se
zavisno od zahtevanog nivoa kvaliteta proizvodnje - moze definisati i dozyolje-
ni minimalni nivo njene taiSnosti kako je prikazano na slici 12.02.
~
1"-
._..__ .-
t-
"
n
min.doz
II
",
",
. i
" ,
OPMPSPMPSPG G
Slika 12.02. Maksimalni i minimalni nivo tacnosti masine
u funkciji remontnih intervencija
Kako ~ " ' V a k a remontna intervencija nije 1.1 stanju da povrati upotpu-·
nosti izgubljene sposobnosti masine, to se gustina remontnih intervencija sa
vremenom povecava, sve dok se ne postavi pitanje isplativosti daljih remont-
skih intervencija, sto se jasno 'lidi 1z slike 12.02.
Remontne intervencije zavise od: kvaliteta masine, od proteklog peri-
oda eksploatacije i ad uslova i rezima njenog rada, sto se sve manifestuje nje-
nim stanjem u posmatranom tren1.1tk1.1 vremena. One mogu biti:
planske i
neplanske.
Planske remontne intervencije su:
- preventivni pregledi (P);
- mali remont (M):
srednji remont (S)i
generalni remont (G na slid 12.02.).
Detaljnije 0 odrzavanju biee govora u jed nom od posebnih narednih
delova kn'jige.
174
13. MOD ERN I Z A C I J A
Pitanje modernizacije masina za obradu materijala moze se tretirati
dvojako, odnosno ovom pitanju se moie prici sa dva aspekta, ito:
pred1.1zimanja interventnih zahvata na postojeCim masinama sa cilj-
em podizanja njihovog kvalitativnog iii kvantitativnog nivo3., i time
njihovog prilagodjavanja novim izmenjenim 1.1slovima proizvodnje i
razvijanja i osvajanja novih savremenih masina, masina izmenjenih
koncepcijskih i konstrukcijskih resenja.
Osnovni zah'lati i intervencije na postojecim maSinama za obradu de-
formisanjem su:
kvalitati'lni zah'lati, koji do'lode po povecanja elasto-dinami6kih ka-
rakteristika nose6ih elemenata i kvalitetnijih uslova kretanja izvrs-
nog dela masine sa ciljem povecanja taiSnosti medjusobnog odnosa
i kretanja alat - predmet obrade i
kvantitativni zahvati, koji dovode do promena intenziteta osnovnih
meritornih performansi ma.sine, sa eiljem: povecanja produktivnosti
(povecanje broja radnih eiklusa u jedinici vremena), iii sa ciljem
izmene moGi mastne {,nominalne sile, raspolozive energije i sn
Pitanje razvijanja i osvajanja novih sanemenih masina za obradu de-
formisanjem je pitanje stvaranja pouzdanih teorijsko-eksperimentalnih podloga
za kreiranje masina izmenjenih koneepcijskih i konstrukcijskih resenja Ovo
pitanje obuhvata prvenstveno probleme vezane za podizanje nivoa a1.1tomatiza-
cije i podizanje stepena fleksibilnosti ovih masina
13.0!. POVECANJE ELASTO,DINAMICKIH KARAKTERlSTIKA
U poglavlju 2.09.01. su nosece strukture masina za obradu deformi-
17£
sanjem podeljene na nosece strukture otvorenog i nose6e strukture zatvore-
nog tipa, a u poglavlju 6., prikazan je uticaj prednapregnutih elemenata na
karakter i intenzitet elasticnog deformisanja otYOrene nosece strukture.
B
slAB r F u
r
..!;'
u
wi
'"
1
}CD1
F
.,
I lco
C
i
o
Slika 13.01. Otvoren okvir
terecen silom (F).
.
7 ..itL

i I

Slika 13.02. Odstupanja osa 1'a-
• dnih delova alata.
Svodjenjem otvorene nosece strukture na otvoren okvir ABeD, prika-
zan na she! 13.01.. opterecen deformacionom sHom (F), svodi se nn poznati
problem tz mehanike, te iznalazennje karaktera i intenziteta njegovog elastic-
nog def ormisanja ne predstavlja problem.
Medjutim, ove elasticne deformacije ce izazvati izvodjetlja osa radnih
delova alata iz medjusobne podudarnosti, jer sU radni elementi alata vezani:
jedan za radni sto, a drugi za izvrsni deo maSine, pa ce njihove ose, kada je
masina opterecena i elastic no deformisana. zaklapati ugao (IX), kako je prikaza-
no na slid 13.02.
Slika 13.03. Otvoren okvir opter-
eeen sHama (F) i (Fv).
Silka 13.04. Odstupanja osa ra-
dnih aelova alata.
Ugradnjom prednapregnutih vijaka u postojeeu noseGU strukturu, ot-
voreni okvir ABeD se. svodi na slui':aj opterecenja prikazan na sHei 13.03., gde
176
je (Fv) sila prednapregnutih vijaka kOja opterecuje okvir, pa ce zhog izmenje-
nag karaktera i intenziteta njegovog elasticnog deformisanja ose radnih delova
alata zaklapati ugao ({tv), sto je prikazano na slici 13.04., pri cemu je:
tt > IXv (13.01)
a to znaci povecanje tacnosti maSine, odnosno kvalitativno povecanje njenog
nivoa.
D
13.02. POVECANJE PROIZVONllI PERFORMANSI
Na primeru mehanicke krivajne prese rasmatra se i analizira pitanje
povecanja broja radnih cildusa u jedinici vremena i pUanje promene l'aspoloz-
ive energije, kao primeri promena performansi kOje izrazavaju kvanti1ativllu
promenu masina za obradu deformisanjem, a sto se moze sprovesti za bilo koji
tip ovih masina. Rasmatranje i analiza se sprovod! na krivajnim presama sa re-
duktorom i bez reduktora
13.02.01. Krivajne prese bez recluktora
Pogonski mehanizam ovih maSina prikazan je shematski oa slid
13.05., a sastojl se ad: elektromotora (pOz. 0, kaisnog pl'enosa (poz. 2), zamajca
(poz. 3), spojnice i kocnlee (poz. 4) i glavnog vratila (poz. 5).
Slika 13.05. Pogonski mehanizam krivajne
prese bez reduktora
Povecanje - rekonstrukcijom - braja hadova pritiskivaca sa (np) na
moze se iZYI'siti na tri naeina:
- ugradnjom elektromotora povecanog broja obrtaja (nm1 > nm) IMe
snage (Pmt = Pm);
- ugradnjom elektromotora poveCanog broja (nml > flm) pro-
menjene snage (Pml '/. Pm) i
smanjenjem prenosnog odnosa m0tor-zamajac (imzl < imz).
I DaCin. Obelezi Ii se sa (in) odnos broja obrtaja novog (nma prema
177
braju obrtaja starog (n
m
) elektromotora. tj.:
(13.02)
onda 6e i navi broj hodova pritiskivaca biU dat izrazom:
npl'" in' TIp (13.03)
Medjutim, rninimalni dozvoljeni precnik kaisnika na vratilu motora.
za istu njegovu snagu, opacia sa smanjenjem braja polova motora. odnosno sa
povecanjem brzine obrtanja njegovog rotora (vidi kataloge za elektromotore).
Pod predp ostavkom cia je na postojecem, starom elektromotoru postavljen mi-
nimalni dozvoljeni kaisnik, a za ovo ima punog opravdanja S obzirom cia se pri
konstruisanju uvek teZ! stq zbijenijoj konstrukciji. to ce odnos novog i starog
kaisnika hiti dat izrazom:
Dk.
ik' Dk ~
(13.04)
l-':-ema tome, vodeCi rae una 0 izmeni dimenzija kaisnika na vI'atilu
motora. prenosni odnos motor-zamajac (tmz) ce se promeniti na:
. i mz
Imzt '" ik
(13.05)
pa lzraz (13.03) dobija oblik,
Dpt = in . ik . Dp '" i . np (13.06)
gde je: i - broj koji oznacava ukupnu prornenu broja hod ova pritiskivaca, ob-
uhvataju6i u sebi promene koje izazivaju izmene elektromotora i
kaisnika
Pri ovome mogu da nastupe slededi slucajevi.
Prvi siucaj, Zadrzava se isti zamajac i isH pad braja obrtaja zamajca
(v) u periodu obrade (tob), tJ.'
gde je:
(13.07)
'(13.08)
m· n! - zamajni moment odredjen masom i preiSnikom zamajca.
Kako je vee u poglavlju 4_ objasnjeno, za vreme procesa obrade ener-
gija utrosena na deformisanje materijala sastoji se iz energije elektl'omotora i
energije zamajca, pa shodno tome:
178
1. Energija koju oda novi elektronlOtor za vreme abrade predmeta ra-
da (Wmt) (vidi ideu1izirani radni dijagram na slici 13.06), maze da
se izrazi sa:
2.
Wml '" 0.5 ' (1 + frnJ . Pph . tobl (13.09)
gde SU: fm - koeficijent preoptere6enja elektromotora u periodu
abrade i
tobl - vreme trajanja racine operacije rekonstruisane masine.
Kako je vreme abrade dato izrazom:
~ o b
tab'" 2. 1t . TIp
to se na osnovu izraza (13.06) dobija:
tob
tobt = -1-
pa je,
W
mt
'" ~ m
1
(13.10)
(13.11)
(13.12)
Energija koju preda zamajac predmetu racia u periodu obrade
posle ugradnje novog motora, po pribliinom izrazu b16e:
, ,
W m . Dz . npl . \)
zt ~ 360
m' n!
odnosno:
,
. np
360
(13.13)
(3.14)
N.ljzad, ukupna raspoloziva energija rekonstruisane masine, pri ra-
falnom radu, je:
(3.15)
odnosno moment merodavan za proracun spajnice i glavnog vI'atila:
(13.16)
Medjutim, ako se zna odnos Ow) energije koju ada zamajac prema
energiji motora mMine pre rekonstrukcije, tada zamenom njihovih vrednosti
posle rekonstrukcije u obrascima (13.15) i (13.16) izrazima (13.12) 1 (13.14), posta
je:
dobija se:
i w = ~
Wm
1
Wrt '" Wm . (i1 . iw + T L'" fi . Wm
(13.17)
(13.18)
179

£1' Wm

(13.19)
Drugi sluesj U felji zadrzavanja 1ste spojnice i glavnog vratila usvaja
se da je obrtni moment na vrattlu neizmenjen posle rekonstrukcije. a pad
braja obrtaja zamajca u periodu abrade izmenjen, odnosno da je manji ad pa-
da braja obrtaja zamajca polazne maSine, tj.:
M, M
(13.20)
(13.21)
Kako je postavljen uslov izrazom (13.20), to se Da osnovu izraza
(13.02), (13.05) i (13.11) dobija da je,
Uvodjenjern parametra na osnovu jednacine (13.09):
fpph " 0,5· (1 + fm) . Pph
i parametra:
fmn
360 . tob
---,--,-
m'Dz'np
po analogiji predhodnog slucaja, dahlja se:
VI '" ..1
1
'2 . [V + fpph' fIllD . (1 -
i
(13.22)
(13.23)
(13.24)
(13.25)
Trect slueaj Vrsi se izmena zamajca, tj. menja se zamajni moment, s
tim da se zadrzi isH pad broja obrtaja u periodu obrade pri odrzavanju ne-
promenjene raspolozive energije, odnosno:
dobija se:
180
\II '" \)
Na osnovi uslova (13.28), obelezivsi sa:
360 . lob
-U-
. [m . D; + fpph . f\) . (1 _ _1_)]
i
(13.26)
(1327)
(1328)
(1329)
(13.30)
II nafin. I ovcle postoje t1'i slucaja, kao i u I nacina Oni se dohijaju
kada se na uslove iznete u slucajevima I naciua doda jos da je:
Pmt ¢. Pm
(13.31)
Slika 13.06. Idealni dijagram promene snage u periodu' jednog ciklusa.
PrY} sluca) ObeleZi 11 se odnos snaga novog (P
ml
) i starog (Pm) elek-
tromotora sa:
tada izraz (13.12) prelazi u,
ip
Wm1 " i 'Wm
pa izrazi (13.18) i (13.19) U OVOID slucaju glase:
(13.32)
(13.33)
181
w . (ill. iw +
m , (13.34)
W
m
· (j2 . iw +
M,

(13.35)
Analizom izraza (13.12). (13.14). (13.34) i (13.35) sa vidi da promena
suage elektromotora numa uticaja na velicinu energije zamajca. tj. na deo
energije i
2
. Wz• momenta 1'. Wz/ljJob. pa kako je 1
2
. W
z
» Wm/i, to
je njen uticaj na raspoloZivu energiju maSine (W 1't), odnosno moment (M
I
), mali.
Medjutim, promena snage elektromotora utice na:
- brzinu regeneracije izgubljene hergije zamajca u periodu obrade
(vidi idealizirani dijagom na slid 13.06.). sto je pri ip > 1, odnosno
zameni starog elektromutora novirn - jacim - povoljno, kada se po-
y:cava broj hod ova prWskivaca; i obrnuto pri i p < 1, taj uticaj je
nepovoljan;
- velicinu dozvoljenog zamajnog momenta zamajca redukovanog na
vratilo elektromotora [(m' Di)mdozv.l ito:
pri ip > 1, (m' Dz)mdozv. raste,
- pri ip < 1, (m . Dz)mdozv. opada i
potrosnju elektricne energije u jedinici Yreffiena pri radu masine,
tj. utrosak ulozene. pogonske enrgije.
Dugi slucaj S obzirom na izraze (13.32) i (13.33) jednacina (13.25) u
ovom slucaju dohija oblik:
• -,t, . + [pph' fmn . (1 -
i
(13.36)
Treed s]ucaj Najzad. U OVOID slucaju jednaCina (13,30), s obzirom na
izraze (13.32) i (13.33) glasi:
,1 ,
m . DZI '" 7' Un . Doz + fpph . f\l
(1 _ JE.)]
i
(13.37)
Analizom do,' sada iznetog. dolazi se do toga. da se promena
radnih ciklusa izvrsnog dela masine moze vfsiti sarno skokovito.
broja
Nadalje sa povecanjem broja radnih ciklusa skracuje se vreme praz-
nog (tph) u kom se periodu vrsi regeneracija odate kineticke energije
zamaJca, sto se jasno vidi iz slike 13.06, kao i iz izraza:
182
30· hh
'TC' np
:::! 10. !Pph
np
(13.38)
Prema tome. treba voditi racuna da u slucajevima kada energija osta-
je neizmenjena i posle rekonstrukcije (II i III slucaj aha nacina) duzina vre-
mena (tpht) hude tolika da elektromotor nadoknadi zamajcu izgubljenu ener-
giju, tj, dovede ga na nominaIni broj obraja. U suprotnom. s obzirom na W z ""
'" Wnz i uslov W
rt
;; W
r
. dolazi se do toga da je An < Ant < An2 < .... , odnos-
no, postepenog - brzeg iIi sporijeg - zaustavljanja prese u rafalnom radu, sto
nemiovno doyodi do nezeljenih posledica.
Stepen iskoriscenja deklarisane raspolozive energije zamajca opada,
tj. zamajac je predimenzionisan (II slucaj oba naNna). Zavisnost iskoriscenja
energije zamajca u procentima od procentualp.og pada broja obrtaja data je ua
dijagramu slika 2.33. Iz dijagrama se vidi da je njen gradijent veliki za male. i
obrnuto. mali za velike procente pada broja obrtaja zamajca, sto treba imati u
vidu, pri cernu se mora voditi racuna da se ne prekoraci dozvoljeni zamajni
moment zamajca redukovan na vratHo elektromotora.
Isto tako. dohijaju se:
mMine sa povecanirn rnomentorn nn glavnom vratilu (I slucajevi
aba naCina) i
masine sa neizmenjenim momentom (II i III slucajevi oba naCina).
Pri svemu tome, te'lina prese se:
- smanjuje (III slucaj);
ostaje ista (II slucaj) iii
- povecava (I slucaj),
a pored promeue motora, menjaju se:
spojnica i glavno vrattlo i sve sto je vezano za njih (I slucaj) i
- zamajac i svi elementi vezani za njega (III slucaj).
Konacno, neophodno je izvrsiti analizu pove6anja inercijalnih sila
pritiskivaca, i eventualno predvtdeti ugradnju uravnotezivaca, kao i proveriti
lezajeve zhog povecanog broja obrtaja
ill nal5!n. Prenosni odnos motor-zamajac (imzi) dat je izrazom:
Dzi
imz! '" Dki
pa je braj radnih ciklusa u jedinici vremena izvrsnog deia prese:
(13.39)
npi '" 1mz!' nm (13.40)
Analizom izraza (13.39) j. (13.40) se dolazi do slede6ih slucajeva.
183
Prvj siucaj Povecanjem precnika kaisnika na vratilu elektromotora;
(13.41)
Tretman problema povecanja braja hadova pritiskivaca rekonstrukci-
jom postojece krivaJne prese, iznet u prva dva slucaja prethodna dva naeina,
vazi i za ovaj slucaj, s tim sto se adnos (iktl starag (im:z) i novog (i
mn
) pre-
nosnog odnosa maze kontinualno da menja, i sto ovaj naein bazira na tome da
se elektromotor ne menja. pa je in '" 1. odnosno i = iki. Prema tome. Izrazi
(13.18), (13.19) i (13.25), kao i izrazi (13.34), (13.35) i (13.36) vate j u ovom slue-
aju.
Drug] slu6aj Smanjenjem precnika zamajca:
Du- < Dz (13.42)
Ovaj slucaj izmene zahteva izradu novog zamajca, pri cemu se moze
postiCi da bude:
m' D ~ i
iIi
m . D ~ : I

m
m
. D ~
. D!
(13.43)
(13.44)
Prema tome, ovaj slucaj rekonstrukcije. pruza daleko veee mogucnosti
kombinovanja pri usaglaSavanju poveeanja broja hodava pritiskivaca u jedinici
vremena sa ostalim radnim karakteristikama maSine.
Pri ovome mogu se posUei sledece varijante:
1. Wri > Wr
2. Wri Wr M
3. Wrt < Wr
(13.45)
(13.46)
(13.47)
Svaka od ovih val'ijanti ima praktienog smisla. a koja ce se usvojiti
zavisi od konkretnog slueaja ZaSta se i za kakvu proizvodnju predvidja rekon-
struisana masina.
Treei slucaj. Ovaj slueaj predstavlja prethodna dva slucaja.
Iz iznetog. za ovaj naein rekonstrukci,ie krivajnih presa. proizlazi da
elektromotor ostaje nepromenjen, dok se smanjenje prenosnog odnosa motor-
- zamajac. a time i povecanje broja radnlh ciklusa pritiskiva6a u jedinici vre-
mena vrsi kontinualno, za razliku ad I i II naeina rekontrukcije. u kojih se
te promene vrse skokovito. a sto daje prednost ovom nacinu rekonstrukcije.
Takodje. sa smanjenjem prenasnog odnosa maze se iei sve dok redu-
kovani zamajni moment zamajca Da osovinu elektromotora ne prekora6i dozvolj-
eni, tj. dok je ispunjen uslov:
184
(m . D!)mi = (13.48)
a u slucajevima kada je Mi > M, mora se vrsiti izmena spoJruce. glavnog vratila
j elemenata oiju izmenu povlaci za sabom promena ta dva elementa.
Na kraju tretmana problema povecanja braja radnih ciklusa pritiski-
vaea u jedinici nemena krivajnih presa bez reduktora maze se laka zakljuciti.
da se izrazito povecavaju mogucnosti postizanja unapred postavljenih i defini-
sanih zahteva, koje mora da zadovoljava rekonstruisana presa, aka se kombi-
nuju I i III, odnosno II i III naein sprovodjenja rekonstrukcije.
13.02.02. Krivajne prese sa reduktoram
Pogonski mehanizam krivajne prese sa reduktorom prikazan je she-
matski na slici 13.07.. i sa')taji se ad: elektromotora (poz, 1), kaisnog prenosa
(paz. 2). zamajca (paz. 3), spojnice i kocnice (paz. 4). reduktora (poz. 5) i od
glavnog vratila (poz. 6).
Slika 13.07. Pogonski mehanizam krivajne
prese sa reduktorom.
Kako je broj ciklusa u jedinici vremena (npi) u ovih presa definisan
izrazom:
npi
nmi
(13.49)
im:zi . iRi
gde je: iru - prenosni adnos reduktora,
to se njegovo povecanje posH ze:
smanjenjem prenosnog odnosa reduktora (iRi): .
- smanjrmjem prenosnog odnosa motor-zamajac (im:zJ);
- pove(anjem broja ohrtaja elektromotora (nm) iIi
- komhinacijom predhodna tri na6ina.
185
I Prenasni adnos reduktora definisan je izrazom:
Dt m' Zl
im '" I.5;- m . z,
(13.50)
gde Stl: D
t
(D,) - podeoni precnik veceg (manjeg) zupcaruka;
Zt (22) - broj zuba veceg (manjeg) zupcanika i
m - madul zupcanika
Smanjenjem braja zuba veeeg zupcanika za (a), i istovremenim po-
vecanjem broja zuba manjeg zupcanika za isti broj (a) (gde a '" 1. 2, 3, .... ,
hila koji ceo brojl, zadrfavaju6i pri tome isti modul (m '" const.), rastajanje asa
l1ratila na kojima se nalaze zupcanici ostaje nepromenjeno, dak se pastize
smanjenje prenosnog odnosa (iRi), sto se i zE!:lelo.
Medjutim, prenosnog odnosa reduktora smanjuje se obrt-
ni moment na glavnom vratilu, sto znaci da mora lei na smanjenje iskorisc-
enja energije zamajca u periadu abrade, tj,. smanjenju pada braja obrtaja za-
majca
Konacno, iz izlozenog se vidi. da se povecanje braja ciklusa pri-tiski-
vaca postiie zamenom sarno para zupcanika. sta iziskuje relativno mala ulaganja
0staU naeini. Oni su izneti u prvom delu ovog poglavlja, s tim sto se
u pl'esa sa lJoganskim mehanizmom koji ima i reduktor pruzaju jos vece rno-
gucnosti iznalazenja najpovoljnijih rescnja rekonstrukcije.
Ra"Jmatrani primer ilustruje kvantitativno pove6anje nlvoa mehanicke
krivajne pr·ese, koje se manifestuje u povecanju njene produktivnosti, i to
promenom sledecih meritornih proizvodnjih performansi:
povecanjern broja radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici
vrCfficna, sto se direktno odraZava na broj iZl'adjenih elemenata i
povecanjem raspolozive energije masine, sto se odl'azava na zapre-
minsku odnosno teiinsku proizvodnost, jer se mogu obradjivati
ekmen.ti vece muse koji za preobliko-vanje iziskuju ve6u kOllcinu
defarmacionog rada
13.03. AUTOMATIZACIJA
Stukturnom analizom procesa i sredstava rada obrade materijala de-
formisanjem, mogu se sistemi automatizacije svrstati u sledece grupe, kOje pro-
izlaze iz slicnosti iIi istovetnosti zadataka, a to su:
186
- sistemi za upravljanje tokom materijala;
- sistemi za upra-vljanje uslovima obrade (temperatura, uslovi hladj-
enja, podmazivanje, skidanje ogoretine, i dt,);
- sistemi upravljanja rezimom rada masine;
- za izmenu i regulaciju alata u radnom prostoru masine i
- sJstemi kontrole (materijala, procesa, rada maSine, kvaliteta alata.
jzradka. ltd.).
Na onovi iznetog. na slici 13.08., je shematski prikazana klasifikacija
sistema mehanizacije i automatizacije (SA).
@
fK
A SA U
S
Slika 13.08. Klasifikacija sistema mehani-
zacije i automatizacije.
Sprovedena klasifikacija omogucuje lakse i sveobuhvatnije parcijalno
rasmatranje pojedinih sistema, njihovo optimiranje za date uslove, odnosno un-
apred definisan i ogranicen prostor, kao i lakse koncepcijsko razresavanje
celokupnog sistema automatizacije ohradnog sistema za oblikovanje materijala
def ormisanjem.
13.03.01. Mater!jal
Polazeci od oblika matcl'ijala, nacina njegovog kretanja i oblika pu-
tanje, kao i prostora kroz koji prolazi, sistemi automatiozovanog kretanja mate-
rijala se mogu podeliti, kako je prikazano na sliei 13.09., na:
Silka 13.09 .. Klasifikacija materijala.
- sistemi oblika materijala (Mob);
181
- sistemi natina kretanja (Mkr);
- sistemi oblika putanje po kojoj se krecu (Mpu) i
- sistemi prostora kroz kOji se krece materijal (Mpr).
Daljom podelom mogu se navedeni sistemi pobliie i' preciznije karak-
terizirati, ito:
Sistemi oblika materijaia. Kako se procesi obrade materijala defol'mi-
sanjem dele na:
- proeese pM ravanskom naponskom stanju. odnosno procese obrade
limova i
- proeese pri zapreminskom naponskom stanju, odnosno proeese
obrade tela,
to se sistemi oblika materijala mogu podeliti u dye vrste, ito:
gde su:
- sistemi za lim (M i .
- sistemi za prostorna tela
Potpunija podela sistema oblika rnaterijala prikazana je na slici 13.10"
Slika 13.10. Klasifikacija oblika materijala.
- sistemi za trake lima:
- - sistemi za table lima;
- - sistemi za pripremke ad lima;
- lSi - sistemi za sipke;
- )ee - sistemi za cevi:
- )Pl' - sistemi za pronale i
- - sistemi za komade.
Sasvim je 'razumljivo da je moguca dalja klasifikacija ovih sistema
prema dimenzijama, vrsti materiJala i drugim parametrima, sto bi predstavljalo
suvise detaljisanje na ovom mestu.
Sisemi na6ina kretanja. Posmatrajuci radni (RP) u kome se
obavlja preoblikovanje materijala, tada se kretanje materijala do radnog pro-
stora i od radnog prostora mai:ine maze obavljati sledeCim nacinima, ito:
188
- kontinuirano, odnosno neprekidnim kretanjem (Miir);
- prekidno. odnosno periodicno (Mkr) i
- kombinovano
sto je shematski prikazano na shei 13.11.
Slika 13.11. Nacini kretanja materijala
Simbolicno predstavljena navedena kretanja materijala u odnosu na
radni prostor mai:ine, data BU na slici 13.12.
Shka 13.12. Simboli nacina kretanja.
Sistemi oblika putanje. Prema obliku putanje materijala, sistemi se
mogu podeliti na:
- linijske
- ravanske (M i
- prostorne
Slia 13.13. Oblici putanje materijala.
Izneta padela shematski je prikazana na slici 13.13.
Takodje, na primeru kombinacije tri radna proslora, ilustracije ra.dt
na slici 13.14., prikazana je data TJodela
189
L-fno(J-----Iw-;!
Stika 13.14. Kombinacije kretanja matcrijala kroz tri radna prostora
Ststami Prema okruzenju radnog prvstora, sistemi automati-
zacije mogu se podellti na:
- uvodnike
- odvodnike (Mgr); K
_ kombinovane, uvodno-odviodne (Mpr ) i
_ manipulatore u radnom prostoru
sto je shematski p1'ikazano na slici 13.15.
Slika 13.15. Sistemi okolnog prosto1'a.
13.03.02. Alat
Sistemi automatizacije manipulisanja alatom u radnom prostoru mas:i-
190
ne, obzirom na funkciju koju treba da obavljaju mogu se podeliti u dye vrste,
ito:
- sisteroi za izmenu alata (Ai:l:) i
- sistemi. za podesavanje alata (Apo),
pri cemu je ova podela data na shei 13.16.
Slik 13.16. Sistemi automatizacije
manipulisanja alatima
13.03.03. Masina
Kako je maSina definisana performansama i zastitnim sistemima, to
se podela sistema automatizacije moze svrstati u dye grupe, ito:
- sistemi za upravljanje rczimom rada masine (Spe) i
- sistemi zastite (SzaJ.
sto je shematski p1'ikazano na slici 13.17.
Slika 13.17. Sistemi automatizacije roasine.
S1stemi reZima. U pe1'formanse masine spadaju: nominalna sHa, 1'a-
spoloZiva enel'gija, b1'zina kretanja izvrsnog deia maSine, hod, i druge velicine,
pa se dalja podela moze izvrsiti na:
uredjej
- sisteme automatizovanog upravljanja deformacionom Rilom (S£e);
- sistema automatizovanog upravljanja raspo}ozivom energijom tS:e);
- sisteme automatizovanog upravljanja brzinom
- sisteme automatizovanog upravljanja hodom itd.
Sisteml zaSUte, Nfl ffiaSinama postoje dye vrste zastitnih uredjaja, i
za zastitu opsluzioca i uredjaj za zaStitu masine od preopterecenja i
191
ostecenja Shodno ovome se i sistemi automatizacije mogu podeliti na:
- sistemi zastite opslutioca ( S ~ a ) i
- sistemi zalitite rna-sine ( S ~ J .
13.03.04. Uslovi
Cinioce llslova obrade materijala deforrnisanjem sacinjavaju parametri
koji zavise od sredstava rada. ito: masine, alata i pomo6nih sredstava. Kako Sll
uslovi, koji proizlaze od maliine i alata obuhvaceni u poglavljima 13.03.02. i
13.03.03., to se u OVOID poglavlju tretiraju. sarno, uslovi koji odredjuju pomocna
sredstva rada, a to su: temperatura, podmazivanje, skidanje ogoretine, i sl.
Prema tome sistemi automatizacije se dele na:
- sisteme temperature (Ute);
- sisteme podmazivanmja (U
po
);
- sisteme za skjdanje ogoretine.(U
og
), itd.,
sto je shematski prikazano na slid 13.18.
Slika 13.18. Sistemi automatizacije uslova.
13.03.05. Kontrola
Sistemi automatske kontrole se - generalno - mogu svrstati U cetri grupe
ito:
Slika 13.19. Sistemi automatske kontl'oie.
- sistem( kontrole mater'ijala (K
M
);
192
- sistemi kontrole alata (KA);
- sistemi kontrole mMine (Ks) i
- sistemi kontrole uslova (Ku).
sto je shematski prikazano na slici 13.19.
Dalja podela ovih sistema moze se analogno sprovesti prema klasifi-
kacijama iznetirn u predhodnim poglavIjima.
Na osnovi iznetog maze se silka 13.08. prosiriti, kako je to prikazano
na slici 13.20" sto ukazuje na mogucnosti rasclanjavanja sistema automatizacije
maSine i obradnog sistema do njihovih elemenata
Slika 13.20. Shematski prikaz prosirenog sistema
automatizacije obradnog sistema.
Ova klasikacija omogucuje definisanje. kako parcijalnih taka i defi-
nisanje ukupnog stepena automatizacije.
13.03.06. Stepen automatizacije
Aka se struktuira ukupno werne procesa obrade materijala deformi-
sanjem, tada se dobija:
bn
tu'" t, + t2 + t2 + .•• + tn '" I: tt
1=1
_. 'gde je: t1 - vreme i-te operacije u procesu- obrade,
Parcijalno vreme (tt) se moze iZl'aziti kao:
(13.51)
(13.52)
193
gde su: tSI - vreme u6esca sredstava rada i
toi - Yl'eme uiSesca opslufioca
Na osnovi izlozenog moze se definisati parcijalni automatizaci-
je sa:
toi
lli" 1- 4 (13.53)
Ako se podje od klasifikacije sistema automatizacije, tada se mogu
definisati parcijalni stepeni automatizacije: materijala (11M), masine (TIs), alata
(IlA), uslova (llu) i kontrole (11K) - analogno izrazu (13.53) odnosno (13.51)
posrnatrano u odredjenom domenu (materijal, mai;ina, itd.).
Kada se znaju parcijalni stepeni automatizacije, tada se ukupni ste-
pen moze izraz.iti sa:
odnosno:
1
llu '" ";;-. ( 11M + 11 A + lis + 'llu + 11Kl
o
13.04. FLEKSIBILNI SI5TEMI
(13.54)
(13.55)
Pri tretiranju problema fleksibilnosti obradnih sistema u tehnologi-
jama abrade materijala deformisanjern, mora se poci od nekih ci.njenica U ovoj
oblasti.
Prvo, da se u masma za obradu deformisanjem periodicnog dejstva,
slobodno se moie reci, u koncepcijskom smislu nista bitnije nije izmenilo od
njihovog postanka. jer bez ohzira na vrstu pogonskog sistema (mehani6ki, hi-
draulieki, itd.), 0 eemu je detaljnije govoreno u ranijim poglavljima, izvrsni deo
masille ima pravolinijsko i oscilatorno kretanje, pri cernu je putanja izvrsnog
dela masine u jed nom radnom ciklusu deflnisana izrazom (2.40).
Drugo, iako je poznato, sa jedne strane, da od promene brzi-
ne deformacije '" (d). u toku procesa obrade odredjenog materijala, odredj-
enom tehnoloskom metodom zavisi kvahtet gotovog elementa, a sa druge da na
zakon promene brzine deformacije direktno utice zakon promene brzine de-
formisanja [v " v(t)1. to se, na zalost mora konstatovati sledece:
194
- da su optimalni zakoni promene brzine deformacije u funkciji teh·
noloskih metoda i karakteristika materijala prakti6no neistraieni i
nepoznati i
- da su dosadasnje masine za obradu deformisanjem, maSine sa ne-
promenljivim i neprilagodljivim zakonima promene brzina njihovih
iZYrsnih delova,
sto rezultira u konstataciji da izmedju nekog optimalnog zakona promene brzi-
ne deformisanja i stvarnog postoji razhka i neusaglasenost [vidi sliku lt03. i
jednacinu (11.04)]. .
Trece, aIati za obradu materijala def ormisanjem su - uglavnom - od
cvrste materije i odredjene konfiguracije, zavisno od vrste tehnoloske operacije
i zavisno od oblika. dimenzija, i vrste maSinskog elementa, a to znaei da je za
svaki elemenat i za svaku tehnolosku opseraciju obavezan zaseban alat.
13.04.01 Parametri fleksibilnosti
U analizi i rasmatranju problema fleksibilnosti masina i obradnih si-
stema u tehnologijama plasticnog deformisanja materijala, moze se poct od dva
parametra
Prvog parametr,a. koji je definisan kao odnos cene masine (em)
ne kostanja svih alata (Ca ) koje je koristila masina u toku njenog veka:
Cm
i ce-
f,
Ca
(13.56)
Graficka interpretacija funkcije (13.56) data je na slid 13.21.
_______ C ml,

Co
Slika 13.21. Graficki prikaz zakona promene parameira ft.
Veoma jednostavnom analizom se dolazi do toga da je u nefleksibil_
nim obrudnim sistemima vrednost ovog parametea veoma mala i, slobodno se
moze reci, da f\ 0, sto govori da je relativno malo. ulaganje pri nabavd mas-
ine u odnosu na ulaganja u alate u toku njene eksploatacije.
195
Prema tome, posmatrajuei zajednitki masinu i alat kaD sredstvo racla,
ovakv8 njihova koncepcijska resenja, koja danas dorniniraju u sVetu, su skupa
u eksploataciji.
Drugi parametar je deflrusan pod predp ostavkom da svakoj seriji
istih elemenata odgovara odredjeni broj alata, kojt se mogu eventualno upo-
trebiti i za izradu drugih elemenata, a kao odnos ukupne cene svih alata za
sve elemente koji se izradjuju deformisanjem nekog proizvoda prema broju tih
elemenata:
f,
j",ms
(13.57)
~ Nj
J=t
gdesu: e
ai
- cena i-tog alata;
[,
196
Nj - broj elemenata serlje j:
na - broj razliCitih alata i
ms - broj serija elementa
GrafiCka interpretacija funkcije (13.56) data je na slici 13.22.
--
---
--------
-::::=:::::- -
Slika 13.22. Graf.iCki p,rikaz zakona promene parametra f 2 _
Analizom izraza (13,57) se dolazi do sledeCih sIucajeva, ito:
- da je fis < na, tj. slutaj da za svaki element postoji odredjena gru-
pa alata;
- da je IDs "" ila, tj. slutaj da svakom elementu odgovara jedan zase-
ban alat;
da je ms > na, tj. da se j ~ d n i m alatom mogu izradjivati dva iIi vise
razli6itih elemenata i
- da je na '" 1, tj. idealan slucaj, da se jednirn istim alatom<'izradjuju
svi elementi nekog proizvoda koji se oblikuju tehnologijanr'a defor-
misanja materijala.
Polazeei od toga da fleksibilni obradni sistem treba - izmedju ostalog
- da obewedi i jeftiniju proizvodnju, to navedeni parametri izrazavaju na: in-
direktan nacin stepen flekstbilnosti sistema
Primenom izraza (13,56) na postojece obradne sisteme, odnosno mMi-
ne za obradu deformisanjem, u tehnologijama plasticnog preoblikovanja mate-
rijaIa, uocava se da su vrednosti parametra (fd veoma male, odnosno bliske
nuli.
Ovo ukazuje da su se dosadaSnja istraZivanja i razvoj kretali daleko
intenzivnije u pravcu razvoja i osvajanja alata - kalupa - za eije su kretanje
koriseene - mahom - masine kruto definisanih zakona kretanja njihovih izvrs-
nih delova, sto je razvilo tehnologije u kojih su utrosena materijalna sredstva
na alate visestruko premasivala materijalna sredstva za nabavku mMine -
posmatrano U odnosu na eksploatacioni vek masine.
Sa druge strane, parametar (fa ), definisan izrazom (13.57). po vred-
nost! raste sa smanjenjem broja elemenata u seriji. Ovo cini tehnologije plasti-
cnosti primenljivim sarno U visokoserijskoj i masovnoj proizvodnji.
Da hi se povecala vrednost parametra (ft ), a smanjila vrednost para-
metra (fa ), sto znaei da hi se obezbedila tehnologija proizvodnje elemenata
deformisanjem jeftina i racionalna u eksploatacionim uslovima, neophodno je
stvoriti fleksihilne obradne sisteme. Ovo ce dovesti do:
pojave novih koncepcijskih resenja masina za obradu materijala
deformisanjem slozenije konfiguracije i
- jednostavnijih, pa time i jeftinijih alata za vise operacija
Prema tome, u domenu daljeg razvoja i osvajanja musina pravci istra-
zivanja bi se kretali u:
- istrazivanju u domenu iznalazenja optimalnih brzina deformacije,
odnosno brzina deformisanja, koja su do danas bila vise nego
skromna, a koja ce nemlnOVIlO dovesti do razvoja pogonskih sistema
izmenjenih kretanja izvrsnog dela meSine, odnosno razvoja pogon-
skih sistema sa novim resenjima njihovih kinematickih delova -
- mehanizama izmenjenih i znacajnije prilagodjenih zakona prome-
ne kinematickih veJicina kretanja potrebama procesa obrade mate-
rijala deformisanjem, SiO ce se neminovno odraziti na povecanje
steperia -usaglasenosti potreba procesa i mogucnosti maSine;
istraiivanju i osvajanju fleksihilnih proizvodnih sistema u ohradi
materijala deformisanjem treba da dovede do promene pravca
istrazivanja u ovoj oblasti, tj. istrazivanja i osvajanja hi hila usmc-
197
rena u domenu mafiina u kojih hi se programiranom promenom
zakona kretanja materijala koji se obradjuje i programiranom pro-
menom zakona kretanja jednostavnog - i jednog te istog - alata.
izradjivali elementi l'szli6itih oblika i dimenzija, sto ce dovesti do
toga da ce se finansijska ulaganja ti eksploataciji drastieno smanji-
ii. obzirom d.a de se koristiti jednostavni i veoma jeftini alaU za
odredjeni asortiman proizvoda;
razvoju komandi, odnosno sistemu upravljanja. i to naroeiti pro-
gramskog upravljanja koje dozivljava znaeajan razvoj u smislu po-
vedanja mogucnosti. sigurnosti i pouzdanosti sistema zahvaljujuci
opstem razvoju elektrotehnike i elektronike, zatim fluidike uopste.
sio je od izuzetne vainosti s obzirom na specifienosti maliina za
obradu deformisanjem i
konacno. pri sagledavanju ovog problema. treba imati na umu. da
de razvoj tehnologija plasticnosti dovesti i do sustinskih izmena
koncepcijskih resenja ma.sine. jer polazeci od toga da radno telo -
do skora klasican alat izradjen od cvrstog materijala - savremenim
sagledavanjima rnoze biti hilo koja materija (teenost. gas, i so. do··
Inti 5e do toga da se ostvaruju neslucene mogucnosti razvoja novih
tehnologija plasticnosti, gde ce rnusina i alat izgubiti svoju klasicnu
fizionomiju.
Prema tome, u domenu masina se sa sigurnoscu mogu prognozirati
znacajniji zahvati u kinematickom delu pogonskog sistema i sistem\i komandi i
upravljanja rezimima rada maSine, Jer bez ozbiljnijih zahvata na tim elemell.ti-
rna maSine neostvarivo je znacajnije ostval'enje njene fleksibilnosti.
Isto tako. za ocekivati je da Ctl povecanje fleksibilnosti maSine dove-
sti do pojednostavljenja i uproscenja alata za obradu materijala deformisanjem.
a time zamene sadaSnjih skupih i slozenih alata, alatima jednostavnije konfi-
gtiracije i manje cene kostanja
Konacno. za oeekivati je da u bliskoj buducnosti parametar (f
l
) raste,
a parametar (f2) opada
13.04.02. Stepen fleksibilnosti
Pitanje kvantitativnog ocenjivanja i iZl'azavanja fleksibilnosti masine
za obradu deformisanjem. kao obradnog sistema. je vearna vaino pHanje, kako
sa aspekta realnog sagledavanja njene prilagodljivosti promenama u proizvod-
nji. tako i radi mogucnosti kompariranja sa drugim obradnim sistemima.
Polazeci od poznatih defl.nicija: proizvodnog, iehnoloskog i obradnog
sistema, i njihovog mesta u podrucju proizvodnog mas-instva, kao i poznate
klasifikacije, prikazane na sJi.ci 13.23 .. a radi omogllcer..ja kvantitativnog oce-
njivanja fleksibilnosti masin", za obradu defol'misanjem. polazi se od definicije
ukupnog stepena fleksibilnosti proizvodnog sistema:
198
(13,58)
gde su: liT! - parcijalni stepeniJleksibtinosti tehnoloskih sistema- od -i '" 1 do
i '" nt i ;
nt - broj tehnoloSkih ·sistema u proizvodnom sistemu.
Analogno se svaki parcijalri stepen fleksibilnosti tehnoloskih si-
stema moze izraziti sa;
!]rnt
j",ml
E 'I oj
~ -
m,
J",mi
E 'I oj
~ " - -
mi
J",mnt
E 'Ioj
J:::I
(13,59)
gde su: 1I0j - parcijalni stepeni fleksibilnosti obradnih sistema u odredjenim
tehnoloskim sistemima i
mi - broj ohradnih sistema U svakom od tehnoloskih sisteme.
Iz izlozenog se vidi da se vrlo lako moze uporedjivati fleksibilnost
raz!icitih proizvodnih i tehnoloskih sistema preko stepena fleksibilnosti ako se
zna stepe.n fleksibilnosti svakog obradnog sistema.
PolazeCi ad predrneta rada definisanog: oblikom, dimenzijama i
vrstom matertjaIa od koga se izradjuje sa jedne strane, a sa druge da postoji
citav ill:t tehnoloskih operacija razlicitih po metodama obrade, uvodjenjem
parametara za jedan obradni sistem, ito:
BI - broj moguCih tehnoloskih operacija koje maze posmatrani obrad-
ni sistem da ostvari:
199
Slika 13.23. Proizvodni sistem.
B2 - broj oblika predmeta rada ostvarljivih na istom obradnom 81-
stemu;
Bl - hroj mogucih dimenzija i
B, - broj VTsta materijala obl'adka,
tada se moze definisati stepen fleksihilnosti obradnog sistema izrazom:
200
"!los
1 -
4
Graficka interpretacija izraza (13.60) data je na slici 13.24.
-------:::.. :::.--..:..-,-,-,,-,,-=--=---
Slika 13.24. Zavisnost stepena fleksibilnosti obradnog sistema
od vrste tehnoloskog procesa i predmeta obrade.
(13.60 )
LITERATURA
STANKOVIC P.: Masine alatke i industrijska. proizyodnja maSina II, Naucna
Knjiga, Beograd 1975_
POPOVIC P.: lzbor nekih velicina prj projektovanju ekscentarskth preSa, Teh-
nika (MaSinstvo), 8, Beograd, 1965.
LANSKOJ A. N. - BANKETOV A. N.: Elementi rasceta detalej i uzlov krivo6'1p-
nih presov, MaSinostroenie, Moskva, 1966.
POPOVIC P.: Utica} svojstava. materijala. prj deformacionoj ohradi na elasti6no
pODa..sanje tela mehanickih krb'l1jnJh pI'esa otvorenog tipa u vezi stetnog delo-
vanja Jnerdjalnih sila. Doktorska disertacija, MaSinski fakultet u Nisu, Nis, 1972.
POPOVIC P.: Oscilovanje ohradnog sistema prj ohradi materijala deformacijom
i njegol' odraz Da njegove konstruktivno tehnoloske karakteristike. Naucno-
-strucni skup "Masinstvo 1873-1973", Beograd, 1973.
POPOVIC P.: Prilog rasmatranju efikasnosti primenjivanih sistema osiguranja
mehani6kih krivajnih presa od preopterecenja, Tehnika (Masinstvo), 3, Beo-
grad, 1971. '
MARCINIJAK Z.: Konstrukcja wykrojnikow PWT. Warszawa, 1959.
CELIKOV A. 1.: Mehanizmi prokatnih stanoy, Masgiz, Moskva, 1946.
POPOVIC P.: Prilog resavanju probJema. mogudnosti povecanja hro)a hodova
pritiskivaca postoJeCih ekscentarskih presa, Tehnika CMaSinstvo), 5, Beograd, 1966.
POPOVIC P.: Neka rasmatranja uticl1jfl. zazora i uslova vodjenja izvrsnog organa
masina 7.a ohradu maierijala deformaci)om nB njegova odstupanja. od optimal-
nog poloiaja u toku procesa obl'ade, Tehnika CMasinstvo) 1. Beograd, 1974.
201
POPOVIC P.: Promena procepa u aJata za obradu materijala deformacijolIl u
presama otvorenog tipa, Tehnika (Masinstvo), 2, Beograd, 1974.
RASKOVIC D.: Teorija osciJacija, Naucna knjiga, Beograd 1965.
RASKOVIC D.: Otpornost materijaia, Naucna knjiga. Beograd, 1955.
TIMOSENKO S.: Teorija elasticnosti, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1962.
SALJNJEV V. G.: Mehaniceskie prest, MaSgiz. Moskva, 1946.
POPOVIC P.: Prilog izracunavanju sile prednaprezanja vijaka presa otvareno
konstrukcije, Strojniskt vestnik, 3, Ljubljana, 1967.
POPOVIC P.: Prednapregnuti vijsci mehanickih presa ot}>'orene konstrukcije i
njihov proracun, Zhornik radava IV savetovanja proizvodnog masinstva, Saraje-
vo, 1968.
OSTROVKI V. P.: Spral'Ocnik konstruktora po holodnoi stampovke, Masgiz,
Moskya, 1957.
POPOVIC P.: Stepen energetskog iskoriscenja mehanickih krivajnih presa pri
rafalnom retimu rada, Tehnika (Ma.sinstyo), 11, Beograd, 1974.
POPOVIC P.: Prilog rasmatranju prohlema proizyodnosti po koliCinI obradjenih
elemenata j stepena iskoris6enja u mehani6kih krirajn1h presE, Tehnika (Mas-
instvo), 2, Beograd, 1975.
POPOVIC P.: Ukupni stepen tehnicko-tehnoloskog iskoriscenja. masina. za
obradu materijala deformisanjem kao pokazatelj stanja i perspektive razvoja
sredstava rada za ohradu materijala deformisanjem, Zbornik radova Medjuna-
rodnog seminara BIAM-78, Zagreb, 1978.
MAKELT H.: Die Mechanischen Pressen. Munchen, 1961.
MEHANIK V. P.: Rascet mahovicnogo privoda kuznjecno-presovih masin, Kuznj-
ecno-starnpovocnoe proizvodstvo, 5, Moskva, 1959.
ROMANOVSKI V. P.: Spravocnik po holodnoj stampovke, Moskva, 1965.
STOROZEV M. V. - POPOV E. A.: Teorija ohrabotki metalov davlenijem, Mosk-
va, 1971.
SCHLESLl\l"GER G.: Die Wel'kzeugmaschinen, Berlin, 1936.
MALOV A. N.: Tehnogia holodnoj stampovki, Moskva, 1949.
ISACENKOV 1. E.: Stampovka rezinoi i iidkostju, Masinostroenie, Moskva 1967.
202
POPOVIC P.: Razvoj abrade deformisanjem i njen uticaj na trend razvaja mas-
ina za obradu deformisanjem, Zhornik radova Medjunarodnog seminara BI-
AM-82, Zagreb, 1982,
POPOVIC P.: Razvoj i pravci istrativanja u oblasti obrade materijaJa deformi-
sanjem u nas, Zborni radova XVI savetovanja proizvodnog rnaSinstva Jugoslavi-
,ie, Mostar, 1982.
POPOVIC P.: PriJog rasmatranju problema automatizacije i programskog
upravljanja na masinama za ohradu deformisanjem, Obrada deformisanjem u
maSinstvu, 7, Fakultet tehnickih nauka, Novi Sad, 1981.
POPOVIC P.: Stanje i perspektive razvoja ohrade materijala defol'misanjem,
SIMOD, Ill, 2, MaSinski fakultet, N!s, 1976,
POPOVIC P.: Eksploatacijski stepen iskoriScenja masina za obl'adll materijala
deformisanjem statickog dejstva Zbornik radova masinskog fakulteta u Nisu,
Nis, 1975,
POPOVIC P.: Kritici zakoni opterecenja pri ohradi materijala deformacJjom,
SIMOD, I, 1, MaSinski fakultet, Nis, 1975,
BOCAROV Lj. A: Vintovie prest, Ma.sinostroenie, Moskva, 1976.
BOCAROV Lj. A. - VLASOV A. V.: Vlianie zazOl'OV na dinamiku vintovogo presi,
Tryd! MVIT, 389, Moskva, 1983,
REIHLE M.: Spindelschlagpressen zum Schmieden von Turhenenschaufeln, In-
dustrie-Anzeinger, 99, 1977.
POPOVIC P. TEMELJKOVSKI D.: Prilog rasmatranju koncepcijskog resenja za-
vojnih presa, Obrada materijala u masinstvu, XIV, 1-2, Fakultet tehnickih nau-
ko, Nov! Sad, 1989,
POPOVIC P. TEMELJKOVSKI D.: New Conception of Screw press, Proceeding
of the First International Conference on Research and Design of Metal For-
ming Machines, Beijing, China, 1989.
POPOVIC P. DOMAZET D.: Oredjivanje hitnih svojst8va mehanickih presa ek-
sperimentalnim ispitivanjima Zbornik radova XVIII savetovanja proizvodnog
masinstva Jugoslavije, Nis, 1984.
TEMELJKOVSKI D.: Zavojne prese sa varijahilnim momentom i n e r c ~ i e zamajca,
Doktorska disertacija, Masi'nski fakultet u Nisu, NiS, 1990.
POPOVIC P. - TEMELJKOVSKI D. - RISTIC J,: Microcomputer Control System
for Screw Press with the Flywheel Inertia Variahle Moment, International
Conference on CAD of Machinery 91. Beijing, China, 1991.
203
POPOVIC P. - TEMELJKOVSKI D., The Impact of the Flexible Working Sy-
stems Development Upon the Conceptual Solution of the Metal Working Ma-',
chines and Tools. International Conference on CAD of Machinery 91. Beijing,
China, 1991.
POPOVIC P. - TEMELJKOVSKI D. - RISTIC J.: Contribution to Solving the
Prohlem of the Program Control of the Screw Press with the Flywheel Inertia
Variable Moment, Eight World Congress on the Theory of Machines and Me-
chanisms, Prag, 1991.
DjUKIC H. - POPOVIC P.: Ohrada defol'misanjem - teorijske osnove, Masinski
fakultet u Mostaru. Mostat'. 1988.
RISTIC J. - TEMELJKOVSKI D. - POPOVIC P.' Upravljanje zakonom promene
raspo1ozive energije zavojne prese, XXXV jugoslovenska konferencija ETAN,
Ohrid. 1991.
POPOVIC P.: SEHOVIC E.: Prilog rasmatraIlja problema ispitivanje masina za
ohradu deformisanjem, Obrada deformisanjem u ma.sinstvu, 5, Masinski fakul-
tet u Nisu. Nis. 1978. .
POPOVIC P.: Prilog rasmatranju modela nosece strukture masina za obradu
materijala deformisanjem otvorenog tipa, Obrada deformisanjem u masinstvu,
3, MaSinski fakultet u Nisu, Nis, 1977.
DOMAZET D.: Staticka 1 dinamicka identifikacija. nosece strukture mehani{:ke
krivajne prese otvorenog tipa, MagistaI·ska teza, Masinski fakultet u Nisu, NiS,
1976.
DEN HARTOG 1. P.: Vibracije u masinstvu, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1972.
POPOVIC p, - POPOVIC v.: Prilog analizi koncepcijskog resenja pogonskog
mehl1nizma mehaIliCkih krivajnih presa, Obrada deformisanjem u masinstvu,
VIII, 1-2. Fakultet tehnickih nauka, Novi Sad. 1983.
POPOVIC P.: Uticaj vrsie ohrade materija1a deformacijom na ela.9Ucne defor-
(macije ohradnog sistema, Zborllik radova Medjunarodnog seminara BIAM-73,
Zagreb. 1973.
POPOVIC P.: Prilog ra..<::matranju problema proizvodnosti maSina za obradu ma-
ter1ja1a deformisanjem, Zbornik radova naucno-strucnog skupa "Obrada defor-
misanjem", Banja Luka, 1977.
POPOVIC P. - STOILJKOVIC v.: Uticaj elasticnih deformacija. noseGe strukture
mehanickih krivajnih presa na kinelJ18ticke veliCine kretanja pritiskivaca, SI-
MOD. I. 1, Masinski fakultet. Nis. 1975.
POPOVIC p,; Prilog koncepcijskoj analizi masina za ohradu deformi-
sanjem static/wg dejstva., Obrada .deformisanjem u masinstvu, 1. Fakultet teh-
nickih nauka, NoYi Sad, 1975.
204
TODOROVIC J.: Pouzdanost maSinskih sistema. Mamnskl 18KUn.et,neograu, 1"71 (.
BADzAK 1: [strativanje uticaja koncepcijskog resenja izvl'Snog mehanizma nB.
stepen usagiaSenostJ mogucnosti mehanicke prese i potreha. proceS,8. duhokog
izvlacenja Doktorska disertacija, MaSinski fakultet u Beogradu, Beograd, 1988.
DOMAZET D.: Iznalaienje optimrune nosece strukture zatvorenog tipa htdrau-
}ii5ke prese i postav1janje metoda njenog proracuna. Doktorska disertacija, Ma-
s-inski fakultet u Nis-u, Nis-, 1981.
PAVLOVIC A.: Idetifikacija i optimizacija mona kretanja pokretne mase
pneumatskog cekiCa sa eksper1mentalnom proverom, MaSinski fakultet u Nisu,
Nis. 1974.
TEMELJKOVSKI D.: Razvoj metoda. analize energetskog h11ansa pogonskih si-
stema elektrozavojnih presa. Magistarski rad, Ma.sinski fakultet u Nisu, Nis-, 1987.
DjORDjEVIC Lj.: Razvoj metoda za proracun i projektovanje lemelja. maSina
udarnag dejstva. Doktorska disertacija, MaSinsk( fakultet u Nisu, Nis, 1990.
MYLLER E.. Hidraulische Pressen, Berlin/Heilderberg/New York, 1962.
MRKIC M.: Prilog istraZivanju pogonskog mehanizma hidrauJi6kJh presa visa-
kih nODlina.lnih slla., Doktorska disertacija. MaSinski fakultet u Nisu, NiSi, 1990.
POPOVIC P.: Savremena resenja i tendencije razvoja maSina za ohradu defor-
misanjem, Zbornik radova seminara "Nivo i tendencije u oblasti maSinograd-
je", Igman. 1987.
e
JURKOVIC M. - POPOVIC p,: Primene iehnologija u flesibilnJm obradnim si-
stemima za izradu profila. Zbornik radova I naucno-strucnog skupa FOSIP-88,
Blhac. 1988.
POPOVIC P.: Stepen fleksihilnosti u tehnoJogijama pJasticnosti, Obrada mate-
rijala u ma.sinstvu, XVI, 1-2, FakuItet tehnickih nauka, NoYi Sad, 1991.
205
SADRZAJ
t OSNOVNE POSTAVKE
1.01. UVOD.
1.02. SREDSTV A RADA ........ .
1.03. MASINA ZA OBRADU MATERIJALA DEFORMISANJEM
2. PRINCIPI RADA I PODELA MASINA
2.01 PODELA PO ZAKONU PROMENll OPTERECENJA .
2.02. PODELA PO VRSTI ENERGIJE .......... .
2.03. PODELA PO VRSTI TEHNOLOSKOG PROCESA .
2.04. PODELA PO PERFORMANSAMA
2.04.01. MaSine sa garantovanom silom
2.04.02. Masine sa garantovanom energijom.
2.04.03. Ma§ine sa garantovanim hodom
2.05. PODELA PO VRSTI POGONSKOG SISTEMA
2.05.01. Mehanicke mai3ine ...
2.05:02. Hidraulicke masine .
'2.05.03. Pneumatske masine
1
5
6
9
11
13
15
16
19
19
20
21
21
22
22
2.05.04. Kombinovane rnaSine . . . . . . . . 23
2.06. PODELA PO PRA VCU DEJSTV A . . 24
2.07. PODELA PO ZAKONU PROMENE BRZINE DEFORMISANJA 26
2.01.01. Masine sa garanto)'anim zakonom promene brzine 27
2.07.01. Masine sa negarantovanim zakonom brzine 30
2.08. PODELA PO MOGUCNOSTI PRiLAZA RADNOM PROSTORU 30
2.09. PODELA PO KONSTRUKCIJSKOJ KONFIGURACIJI ELEMENATA. 32
2.09.01. Noseca struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
2.09.02. Glavno vratilo mehanickih krivajnih presa 35
207
2.10. PODELA PO MEDJUSOBNOM POLOZAJU
OSNOVNIH ELEMENATA. 37
2.10.01. Polozaj pogonskog sistema ..
2.10.02. Broj tacaka vesanja izvrsnog dela masine .
37
.. ...... 38
2.11. PODELA PO PRINCIPU OBEZBEDJENJA .
RASPOLOZIVE ENERGIJE ............ .
2.11.01. Princip koriMenja energije zamajca ..
2.11.02. Princip rada hidraulickih .
2.11.03. Princip rada rnasioa dinamickog dejstva
3.0SNOVNE KONCEPCIJSKE VARIJANTE.
3.01. MEHANICKE KRIV AJNE PRESE .
3.01.01.. Putanja izvrsnog dela masine ,
3.01.02. Broj radnih ciklusa .
3.02. ZAVOJNE MASINE
3,02.01. Kompleksni model ..
3.03. CEKICI ..
4.FUNKCIONALNI SISTEMI.
4.01. GEOMETR]JSKI SISTEM
4.02. KINEMATSKI SISTEM . . . . . . . .. . ....... .
4.02.01. Idealni zakoni kretanja ..
4.03. ENERGETSKI SISTEM ..
4.03.01. Elementi promene stanja .
4.04. MATERIJAL ........ .
4.05. UPRAVLJACKO-INFORMACIJSKI SISTEM
5. OPTERECENJA
5.01. STY ARNI ZAKONI PROMENE OPTERECENJA ...
5.02. IDEALNI (MERODA VNI) ZAKONI PROMEl'.'E OPTERECENJA
6. POREMECAJNI SISTEMI.. .. .... .
6.01. STATICKA KRUTOST .................... .
6.02. DINAMICKA KRUTOST .... .
6.02.01. Prigusivanje.
6.03. TEMPERATURSKE DEFORMACIJE
6.04. HABANJE ........ .
6.05. BURA ........... .
6.06. POUZDANOST ..... .
7. REZIMI RADA. .. .......... .
7.01. MASINE SA GARANTOY ANIM HODOM ..... .
208
38
39
42
46
53
55
55
58
60
61
65
67
67
68
69
70
70
75
76
B3
84
85
B7
87
94
.100
.102
.103
.103
.104
. .. 107
.107
7.01.01. Radni dijagram ................ ,. ; .......•.... '· ... 10B
. 7.01.02. ReDmi iskoriS6enJa snag •........... '.' ...... " : ... 113
7.02: MASINE SA NEGARANTOYANIM HODOM .................. 115
7.02.01. Radni dijagram ................................. 116
B. TACNOST ................................... ;.; .. · ... 117
.' B.01. KONCEPCIJSKI UZROCNrCI ............................ 117
. ,8.01.01. Koncepcijsko resimje kao uzrocnik netacnosti ..... ." ... :118
.8.0102. Konce:pcijska resenja koja smanjuju netacnost ...... , .. 120
8.02. KONSTRUKCIJSKI UZROCNICI ............ , ............. 128
8.04. EKSPLOATAClJSKl UZROCNrCl .......................... 129
9. PRO I Z V 0 D NOS T .... , .............................. 131
9.01. KOMADNA PROIZYODNOST ...... , ...................... 131
9.02. ZAPREMINSKA PROIZVODNOsr .......................... 132
9.D3: TEZINSKA PROIZVODNOsr ........................... , .133
9.03.01. TeZinska proizvodnost pri energije 134
9.03.02. TeZinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne 'sile ... 139
9.04. POVRSINSKA PROlZVODNOsr ..................... , ..... 141 .
9.04.01. Povrsinska proizYodnost pri iskoriscenju raspolozive enel'gije 141
, 9.04.02. Povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne sHe .. 143
9.05. TEHNOLOSKA NEPREKIDNOsr ............. ' ............. 145
10. S T E PEN I IS K 0 R I SeE N J A ........ '" .... ; ....... 147
10.01.EKSPLOATACIJSKI STEPENl ISKORISCENJA ................ 147
10.01.01. Rezimski stepen iskoriscenja ............. ',' ....... 147
10.01.02. P roizvodni stepen iskoriscenja sHe .. ' ...... : ......... 150
1O.01.03.Proizvodni stepen energetskog iskol'iscenja "., .... ' .... ' .. 151
10.01.04. Ukupni eksploatacijski stepen iskorlScenja ............ ' .153
1O.02.UKUPNITEHNICKO-TEHNOLOSKI STEPEN ISKORfficENJA .... 155
10.03. ENERGETSKI srEPEN ISKORISCENJA ..................... 158
11. IS PIT IV A N J A· .. : ............... : ................ ".165
11.01. ISPITIVANJA PROCESA OBRADE MATERIJALA ... >; ......... 166
11.02. ISPITIVANJE MASINE .. : ...........•.... ; .............. :'.168
11.02.01. Simulator opterece"nja . : .:,. : ...... ' ...... , ....... :: .... 168
12.0 D R Z A V A N J E ..... ;.: ...... ;....... . ........•.... 173
13. MOD ERN I Z A C I J A ........................ , ........ 175
13.01. POVECANJE ELAsrO-DINAMICKlH KARAKTERlsrIKA ........ 175
13.02 POVECANJE PROIZVODNlH PERFORMANSI ........ , ...... , .177
·209
13.02.01. Krivajne prese bez reduktora , -. ...... , .... , ... , -, . .. ; 177
13.02,02.Krivajne prese sa reduktorom . , .. ' , . , . , .. , .... ~ .... .. 185
13.03 AUTOMATlZAClJA .................... , ...... , . , .... , .186'
13.03.01. Materijal ............................ ,., •..•.... 187
13.03.02.Alat .................. , ................ -.: ...... 190
13.03.03.MaSina .. : ........................ , ....... , ... 191
13.03.04.UsloYJ ........ ' ......... ', . ' ... '" ..... , :. , .... , .192
13.03.05.Kontrola ... , , ........................ , .. , , ' .... 192
13.03.06.Stepen automatizacije . -, , . , .... , .... '.' : ... ~ : ........ 193
13.04.FLEKSIBILNI SISfEMI' ...... '. : .....• , ............ ; .. , .. " .194
13.04.01. Parametri f1eksibilnosti .... : .... , ........ :" .•.... 195
13.04.02. Step en fIeksibilnosti ............ :." ............... 198
tIT ER kTUiu, ............... , .... : .... ,., .... , , ...... 201
210
I
).

DR PREDHAG POPOVIC "MASINE ZA OlJH.ADU DEFOHMISANJEM - IDEO"

Izd(tva(~

Izdnvacka jedinica Univct'7.itetn
Ng, Trg bratstvil
j

1.1

Ni.su

,wdinstv;:;

ill'. 2

J\.eep'lentj

cir Vhdo Vujiovi(, fed. TWoi'. Fakulteta te!mickih nal1ka

11

Novom Sadu

elr Dranislav Dcvedzk:, red. prof. Ma.sinskog fakulteta u kragujovcu

Glavni i odgovorni urednik

Prof ell' Dt'agol.iuh DJordjev_i('

Na nSllol'tl Odlukn Nastavno··mlllcnog ,'ce',;:; :\lasinskog fakulteta u Nisu br. 219/[ od 19,0<1.1991. gndine, rukopis je odobrcll
£;-tarnpll kilo udzbenik
Z<l

Tchni(:i;.o 111'n(lji"D.lljl:' 1 SUUHJkl

D1GP "Pl'osvdn"

J\i:~

Narlezdi

j

Ye:,ni

YU ISBN

B()~ 71BJ-OOJ-7

PREDGOVOR
Predmet "Masine za obradu deformisanjem", po najnoYijem nastavnom planu ""MaSine alatke II", predaje se na Masinskom fakultetu Univerziteta u Nisu u VIn i IX sernestru nn proizvodnom srueru. Udzhenik za ovaj predmet predvidjen je u cetTi dela. Prvi deo Ob11hvata klasifikacijsku. koncepcijskui i eksploatacijsku analizu masina za obradu deformisanjem. U ostalim delovima bice ohradjeni osnovni elemonti oyih rnasina: naseea struktura. pogonski sistemi. izvrsni cleo, upravljacki sistemi i sisierni podmazivanja, kao i pomo6ni sislemi. Udzbenik je taka koncipiran, da odgovara nastavnom programu dodip.lomskih studija. Medjutim. korisno co posluzitL kako studentima Da poslediplomskirn studijama, taka i dip!omiranim masinskim incenjerima u praksi. Ovom prilikom se zahvaljujem recezentima ovog udibonika, kolegama: dr Vladi Vujovi(;u, redovnom profesoru Fakulteta tehnickih nauka u Novom Sadu i dr Branislavu DevedZi6u, redovnom profesoru Masinskog fakulteta u Kragujevcu na primedbama i sugestijama i definitivnoj redakciji ove knjige, Korlstim ovu priliku da se najlepse zahvalim syom saradniku Temeljkovski dr Draganu, docentu Masinskog fakulteta u Nisu na svesrdnoj i nesebienoj pomoci prilikom priprema ovog dela udzbenika "Masine za obradu deformisanjem", Kolegi mI' Miodragu Cojbasicu, dipl.mas,ing. se najlepse zahvaljujem na pregledu rukopisa i daUm sugestijama. Isto tako se najlepse zahvaljujem Slobodanu Miti6u na pomo(;i u tehnickoj obradi slika

U Nisu, aprila'1991.

Predrag V. Popovic

1. OSNOVNE
1.01. UVOD

POSTAVKE

Pod obradom materijala deformisanjem (OMD) podrazumevaju S8 metode abrade pri. kojima se materijalu daju ieljeni oblik i dimenzije na taj na6in, sto se on plastic no deformise ili razdvaja. Da hi se ostvarilo preoblikovanje materijala - od pripremka do izradka - nekom od metoda abrade deformisanjem, neophodno je da: materijal obradka ima odredjena svojstva i da 5e obezbedi - na odgovarajuci nacin - unosenje neophodne koliCine energije u materijal koji se obradjuje. odnosno neap hod no je da se materijal clovede u stanje plasti6nog teeenja iIi razcivajanja pod dejstvom spolja.snjeg opterecenja izazvanog odgovarajucim radnim telom. Pr-vi usiav za primenu metoda obrade deformisanjem u procesu proizvoclnje nekog elementa se ispunjava utvrdjivanjem svojstava materijala od koga se isH izradjuje, a ona zav,ise od vrste materijala i od njegovog stanja Sa aspekta abrade deformisanjem, hana svojstva materijala izrai.ena zavisnoscu:
E (k)

8U

(L01)

gde su:

- relativna dilatacija i k - stvarni, odnosno efektivni napon iIi kako se JOB naziya specifieni deformacioni otpor.

il. koja iZl'azava zavisnost promene oblika i dimenzija cvrstog tela sa promena-

rna naponskog stanja

11

njemu izazvanog spolja§njim opterecenjem.

Tablica T-1.01. Klasifikacija idealnih cvrstih materijala
f---~-"- , - - OSflOYflO

hladnorn stanju (obradak ima temperaturu To) i vrucem stanju (obradak je na temperaturi Tv), gde su: T 0 - temperature prostorije (obi6no To'" 288 K) u kojoj se oblikuje materijal i . temperatura na kojoj se zagl'eva materijal neposrcdno pre deformisanja, pri cernU je Tv» To. i zavisl od vrste materijllia (npr. za celike Tv '" 1073 + 1473 K). DrUg! usIov, unosenJe energlJe - na odredJelll nacin i pod odredjenim 11slovlma - obezbedJuJu sredstva rada (SR). kOJa u toku preoblikovanja materiJaIa posredno iIi neposredno dcjstvuju na njega Shematski prikaz unosenja energije 11 materijal odredjenih svojstava _ odnosno shematskf prikaz procesa obrade deformisanjem - u toku oblikovanja materijala od pripremka do izradka, priknzan na slici lOL predstavlja osnovnu shemu ucesnika u procesima obrade materijala def ormisanjem .

SYojstvo

materijala

Dopunsko

~"------~--------i
Mehaoicki Malematicki

Model

K

c'

Elaslicao

P\aslicofl

• Kako se mehanicka energija, koja se koristi za deforrnisanje obradka. javl,ia u civa oblika, i kako se u opstem i'Zt'ilzava sa:
(102)

gde su:
Ideoloo
20

rnehanicka enel'gija: potencijalna, odnosno staticka energija j - -kinetlcka, oallosno dinami6ka energija,

x>

Xl

Elosticnoplosticun

"" F• F~-=--,,:_",lQ O:SX<Kj

M

S,
ojocavoojem

F_ (c,+c,)x
10
x~XI

PROCES

F- C1XI+C2 X
Kako, 11 zavisnosti od oblika zakonitosti (1.01), idealni evrsti materijali mogu biti: hti. elasHeni, plasHen! i elastieno-plastieni, sto je detaljno prikazano u tablici 1'-1.0l., to se i svi realni masinski materijali mogu, sa prakticno malim odstupanjima (zakon ojacavanja materijala u plastienom podrueju 'la realDe materijale .le uglavnom eksponendjalna funkcija), podeliti kao i idealni, 1z eega jasno proizlazi da su Sarno materijali, koji imaju plasticna i elasticno-pla_ sHena svojstva, pogodni u praksi za preoblikovanje metodama obrade dcfoI'misanjem, Pri ovome treba imati nu umu da je stanje materijala funkcija, sa jedne strane predistorije njegove obrade (kaljen, zaren, deformisan, i dr.), a sa druge visine temperature na kojoj se obradjuje. posta 5e materijal veoma cesto zagreva sa ciljern povecanja njegovih plasiicnih svojstaya, pa tako predmet obrade za vrurne njegovog preoblikuvanja moze btu u: 2

OBRADE
DEFORMISANJEM

",-,~

--@I]

EN

L-~S~R~+~M~o__J--~

~ ~
Slika LOt Shematski prikaz procesa obrade materijala defOl'rnisanjem. gde Sli: SR - sredstva rada; Mo obradak; Mp - pl'ipremak; AIi. - i1.I'adak; Mv viSak matenj:;!ia, odnosno oLpadak; Wd - ukupno dovedena eriergija u ,iednom radnom ciklusu; Wn - novodovedena energija: W" - VfaC8ni deo energije iz predhodnog radno&" ciklusa; Wi - izgubljeni deo energije i Wk - deo energije utrosen na preoblikovanje predmeta obrade,
to zavisnu od toga koji se vid rnehanicke energije koristi 2a p1'8obHkovanje materijala, i metode obrade deformisanjem S8 clele u tri g1'upe, ito:

3

- B1ati~ke metode, tj. metode abrade usled dejst.J.k potencijaine energije, sto znaci da je Ws » Wd, odnoshO da se moze smatrati da je Wd ~ 0,

1.02. SREDSI'VA RADA
Na osnovu izlozenog u predhodnom poglavlju se vidi da sredst:~ rada situe za uhooenje neophodne kolicine energije u materijal. a pod cIJlm se dejstvom predmet abrade trajno deformise, Analizom uloge sastavnih elemenata sredstava rada (S~), d,olazi se do toga, da se ona sastoje od tri osnovna dela, kako je shematski prlkazana na shci 1 03 i to od,

dinami~ke metode, tj. metode obrade usled dejstva kineticke energije. sto znaci da je Ws« Wd, odnosno da se moze smatrati da je Ws'" 0 i

statiliko-dinamilike metoda, tj. metode obrade materijala usled dejstva i potencijalne i kineti6ke energije, sto Zhaci da su i potencijalna i kineticka energija velicine istog iIi priblizno istog reda.
Zavisno od ovoga, i zavisno od predhodno iznetog, sve metode obrade materijala deformisanjem se - sa aspekta koriscenja mehanicke i toplotne energije u procesima oblikovanja materijala deformisanjem _ svrstavaju u; stati6ke metode u hladnom stanju (SH); staticke metode U YT'ucem stanju (SV); dinamicke metode u hIadnom stanju (DB); dinamicke metode u vrucem stanju (DV); staticko-dinamicke metode u hladnom stanju (SDH) i staticko-dinamicke metode u vrucem stanju (SDV), sto je prikazano na slid 1.02.

Slika 1.03. Shematski prikaz sredstava rada, ~.de. su; M - rnaSj.n)a, (~r. resa); A - alat (npr. alat za problJru:;tJ~ 1 proseca.nJe 1 ~om06ni deo sredstva rada (npr. uredJaJ za kretanJe trake lima kroz radni prostor).
Stika 1.02. Klasifikacija metoda obrade tnaterijala deformisanjem po mehanickoj i toplotnoj energiji. Medjutim, bez obzira na vrstu mehanicke energije koja se koristi za preoblikovanje materijala, i bez obzira na toplotno stanje materijala, da bi se ostvarilo t.zv. spoljaSnje opterecenje na obradak, i time unela neophodna kolicina energije u njega, materijal koji S8 obradjuje '- obradak _ i radno tela _ nosilac energije i kretanja - moraju se dovesti u neposredan kontakt j medjudejstvo. Prema tome, sagledavajuCi ucesnike u procesima abrade materijala deformisanjern, dolazi se do toga da u njima ucestvuju; materijaJ od koga se izradjuju zeljeni elementi i sredstva rada,
ma§ine (M), odnosno aktivnog deia sredstva rad~, cija je uloga da obezbedi potrebnu energiju i kretanje po utvrdJenom zakonu neposrednom radnom telu - alatu;

alata (A), odnosno pasivnog deia sredstav~ rada, koji direktno dejstvuje na predmet abrade dolazeci sa njtm u neposredan kontakt i - pomocnog dela (P), cija je uloga da poboljsa uslove r:r.~c,esa ?~ralde i omogU(~i kontinuitet njegovog odvijanja (to su: uredJ~Jl z~ cnku sadju materijala kroz radni prostor, sredstv3 za podmazlvanJe, sred_ tva za zagrevanje i hladjenje, itd.).

4

5

i koncepcijskih resenja osnovnih elemenata masme. kako je to shematski prikazano na slici 1.noseca atruktura (NS).04. odrzava njihov medjusobni odnos i konfiguraciju U pTostoru pri svim radnim uslovima i da primi i uravnoiezi SYa radna opterecenja. koji sluzi za pustanje muSine urad. tada se zove slozena ffiMina Grupu osnovnih elemenata cine ani delovi svake masine. drugu grupu (Pn).da transformise izvornu Cdovedenu} onergiju (elektricnu. sistem za komandovanje i upravljanje (US). masina se . PIlI i PIV . hemijsku i dr. . to Je i broJ mogu<:ih resenja slozenih. gde su: NS . bez kojih masina nije u stanju da obavlja svoju osnovnu funkciju. i to sa jedne strane elementi koji imaju zadatak zastite opsluzioca maSine od povrede. odnosno delovi kOj! obavljaju istovremeno dye ili tri navedene funkcije.u ops-tem slucaju . MA5INA ZA OBRADU MATERIJALA DEFORMISANJEM Masina za obradu materijala deformisanjem (MOD) predstavlja aktivni deo sredstva racla koji ima sledece funkcije.. promena braja radnih ciklusa u jedinici vremena. a cija je uloga da poboljsaju njene konstrukcijsko-tehnicke i tehnoloske karakteristike. Slika 1. koju cine delovi masine kombinovanih funkdja predhodne' tri grupe. ito: . ciji je zadaiak da poveze sve ostale elemente masine u jedinstvenu celinu.pomo6ni delovi 9d prve do 6etvrte vrste.koji neposredno dejstvuju na predmet obrade . Grupu pomocnih elemenata. a kada pored osnovnih postoje i pomo6ni delovi ma§ina izvuceno tanjom linijom Da sHei 1.taJ broJ povecava. koju cine elementi koji utieu na performanse masine (npr. itd. Kako. da danas postoji vrIo siroka lepeza vrsta i tipova masina za obradu mate1'1jala deformisanjem. i 1stu preko alata preda predmetu obrade i da obezbedi radnim delovima alata . pak. pa nJIhovo nabraJanJe ne hi lmalo smlsla MedJutim. izvUceno punijom linijom na slici 1. PS . naziva se prosta masina za obradu mateTijala deformisanjem.03.1. _ izvrsm deo (ID). promena raspolozive energije maSine. sto je rezultiralo u tome..pogonski sistem: ID . tako 1 uopste tehmke .odnosno zasehnih delova.noseca struktura. a koji se mogu svrstati u dye grupe. Strukturnom analizom ruaSina za ohradu materijala deformisanjem dolazi se do konstatacije da se one sastoje od velikog hroja zasebnih celina . odnosno bez kojih je maSina sposohna da obavlja samo osnovnu funkciju. _ trecu grupu (P III).relativno medjusobno kretanje po utvrdjenim zakonima. Konacno. Shematski prikaz mas-ine za obradu materijala deformisanjem. a sa druge. Kada ma§inu cine sarno osnovni delovi. moguce Ih Je prema njihovoj funkciji svrstati u sledece ceUri grupe. sa jedne strane broj pomocnih deloya mMine po vrstama nije ogranicen i varira u sirokim granicama. ito: .izvrsni deo. PO .sa' opstim razvuJem. ito: prvu grupu (Pr).moze definisati matematickim izrazom: 6 7 .pomocne delove maSine. _ pogonskJ sistem (PS)' koji ima zadatak da po utvrdjenom zakonu obezbedi potrebnu koliCinu energije i kretanje izvrsnom delu maSine.) u mehanicku. kako U ovoJ oblastl. promena hoda izvrsnog dela maSine.04.razlicitih po funkciji i razllcitih po principu dejstva . ciji je zadatak da obezbedi podmazivanje na svim mesUma gde se javlja klizanje i kotrljanje pokretnih elemenata maSine.04.osnovne delove rnasine i . kojU Cine delovi koji mehanizuju i automatizuju rad ma§ine. Cine oni delovi kOji su neobavezni. a sa clruge elementi zastite masine od preopterecenja i ostecenja i cetvrtu grupu (PlY.sistem za podmazivanje i PI.8 pricvrsdvanje i nosenje alata'. US uprayljacki sistem. BroJ oVlh elemenata Je veoma vehkl 1 svabm danom se . koji sluZi 7.04. PlI. koju cine elementi zastite. njeno zaustavljanje i upravljanje Tezimom rada i sistem za poclmazivanje (PO). i u nju spadaju: . isto tak~: je ve~iki hro~ konstruktivnih.). maSina prakticno neogranicen.

gde se sa jedne strane nameCli proizvodni zadaci. o . pre nega ::ito se pristupi postavljanju koncepcijskog resenja odredjene masine.hr bm Pli gde BU.proizvodni zadatak{u vezi sa namenOID mMine).masinu: (1. koncepcijsko resenje mMine za obradu materijala. 8 9 . Prema tome. Zato se. pri cemu je davoljna da egzistira sarno jedan pomocni element pa da se mMina smatra slozenom. a sa druge se nalaze prolzvodne mogucnosti industrijskih pogana i proizvodne apreme u njima.03) M . + k~1 Pnlk + brl PIVl (1.osnovni deo ma. odnosno na svakoj operaciji abrade elemenata proizvoda u procesu njegove izrade. unapred definisani proizvodni zadatak aka se ohezhedi sto veci stepen usaglasenosti izmedju elemenata obrade i masine u procesu obrade materijala.pomocni deo maSine. odnosno ostvari visok stepen usaglaSenosti izmedju proizvodnih potreba i proizvodnih mogucnosti. to je sagledavanje ove problematike na svakoj rnaSini za obradu materijala od izuzetne vaznosti. jer prvenstveno od ovih uslova zav:tsi. .proizvodne mogucnosti proizvodjaca masine i asortiman gotove opreme i materijala kOji se mogu koristiti pri izradi lUaSine.sina 1 P . Kako stepen uskladjenosti izmedju proizvodnih potreba i zadataka sa jedne strane. jasno je. PRINCIPI RADA I PODELA MASINA Covekova delatnost je od uvek hila usmerena ka uskladjivanju njego- vih zelja i potreba sa mogucnostima.ffiMina. Iz opsteg metematickog izraza slozene masine se dahlja i izraz za osnovnu .04) 2. pa se i pitanje resavanja problema ispunjavanja proizyodnih zadataka u savremenaj industrijskoj proizvodnji sarno po sebi imperath'no namece. da ce i maSine za obradu materijala defarmisanjem uspesno ostvariti adredjeni. posmatrano u ceHni i u detaljima. moraju sio precizruje sagledati i definisati: . i proizyodnih mogucnosti savremene industrije sa druge. zavisi od stepena uskladjenosti zadataka i mogucnosti na svakom radnom mestu.prostu .

po broju praYaca dejstva na predmet radi. ove ma1. tj.01) gde su: tob .sine kontinuiranog dejstva (MKD).sina u zavisnosti od prilaza ovom problemu autora koji su se oVom problematikom bavtI!. Kako se vreme jednog radnog ciklusa (t c ) moze. posredno ili neposredno. na primeru sahijanja cilindrienog elementa na k~lyat: noj presi i primeru valjanja profila.eksploatacije postojece.po nameni..04) _ i maSine konUnuJranog dejstva. dovelo i do njihove podele i klasifikacije po razlicitim osnovama. Obzirom na tendencije industrijkog razvoja savremenog sveta. tob + tph (2. proizlaze jasru razlozi kojt su doveli do postojanja i razvoja veoma sir'oke Iepeze kon(!epcijskih i konstruktfvnih resenja maSina za obradu_ materijala_ deformisanjem.01 PODELA PO ZAKONU PROMENE OPTERECENJA Zavisno od zakona promene opterecenja na izyrsnom delu masine za obradu deformisanjem (MOD) u toku jednog radnog ciklusa. poloiajU pogonskog sIstema. _ po konstruktivnom iIi koncepcijskom resenju elemena. izrazi ti sa: to Pri ovome. _ po mogucnosti pristupa radnom prostoru maSine. opstevazeca uslova koje svaka masina za obradu materijala mora da ispunjava. . postoje 6etiri asnovna. obliku glavnog vraBla u krivajnih presa. 1 to: _ masine periodicnog dejstva (MPD) i _ ma.po zakonu promene brz~ne deformisanja. pa s tim u vezi i tendencije razvoja ma. a to su: .po vrsti mehanicke energije koja se koristi za deformisanje predmeta obrade.vreme obrade. mogu se postaviti i drugi uslovi. i to po: zakonu promene opterecenja na izvrsnom delu rna§ine u toku jednog radnog ciklusa. broju tacaka vesa?ja izvrsnag dela musine. to uvodjenjem parametra: ft tob ::: (202) tc . principu koriscenja energije zamajca u mehanickih masina. coveka. ekonomicnost i .c. MedJutim. u opstem slueaju. sto je. koncepcijskom resenju ma.Sasvim je razumljivo da ce karakteristike buduce masine 'lavisHi od gore navedenih uslova.lva aspekta. tzv.da ne ugrozava. . sto je gra~i6~ prikazano na slici 2. u kojih je: 10 11 . sasvim razumljivo. se dobija da su: _ maSlne periodMnog dejstva one masine. resenJU hidraulickog sistema u hidraulickih maSina.vreme.sina za odradu materijala.: resenju nosece strukture. svi se oni nu neki nacin uklapaju u navedene osnoyne uslove. Iz. Pri tome je jasno. neme u kame se ne obradjuje materijal. . ako se sire sagledaju. pa se danas u strucnoj literaturi mogu naci mnoge klasifikacije ovih ma. . .projektovanja nove savremene maSine i .proizvodnost.03) > tob (2. pri resavanju opste koncepcije masine. a fundamentalne koncepcijske varijante se mogu sagledati analizom mogu6ih \'rsta ovih maSina svrstanih prema razlicitim osnovama.ine se dele na dye vrste masma.ta masine~ k~o napr. odnosno po vrsti tehnoloskog postupka koji maSina moie da obavi.01.po vrsti pogonskog mehanizma. koji se ad slucaja do slucaja razllkuju. diktirati prvenstveno proizvodni zadatak. u kojih je: ft < 1 odnosno: to (2. da ce pHanje prloriteta cetiri OSllovna uslova. po principu prenosa energije i kretanja kroz pogonski sistem. 2. pored navedena 6etiri osnovna uslova.tacnost. i to: . tj. odnosno vreme u kome se deformiSe predmet obrade pod dejstvom sredstava rada na njega i tph . Medjutim. praznog hoda izvrsnog dela masine.po perf ormansama.sine se priJazi sa. u najkracim crtama iznetog. ltd.

07) tpr + tpo gde su: t pr . odnosno kretanje izvrsnog deia mMine obavlja relativno malom brzinom u svim fazama abrade predmeta rada. hob (2. Fd(h) - zakon promene dinamicke deformacione sile u zavisnosti od predjenog puta: Fsm ic '" tob odnosno izraz (2. d' .kOja se koristi za deformisanje materijala koji se obradjuje.01.potencijalne iIi kineticke .Mne statl~ko-dinaml~kog dejstva.. Podela masina za obradu deformisanjem (MOD) po zak °atere~eMl~Dna njeU?ffi izvr~no.. 12 Uvodjenjem parametra: 13 .masme perlodH'3nog dejstva i MKD .. .02) + . ma. pa se izraz (2. moze se napisati: h". sto se u maSina statickog . +~ I .vrednost staticke sile svedene na putanju abrade (hob).neme pr.sina dinamiCkog dejstva brzi. tj. Respektujuci cinjenicu da je mehanicka energija obradnog sistema.: (2. sto je data na slid 2. Bitna razlika izmedju prva dva tipa masina ZR obradu deformisanjem (presa i cekica) je u tome.neme pOVl'atka izvl'snog dela masine u pocetni poloiaj.encijalne i kineticke energije.02. Ie = lob --""- t 2.-'ph.. 2. ~. ma. relativno velika.na: t F= F(t) . ~_.sl'ednja.sina za ohradu deformisanjem moie se sagledati aka se posmatra sabijanje cilindricnog elementa pocetne visine (ho ) na visini (hi). .c: 'r:~~ ~. odnosno prema vrsti mehanicke energije .masme l~ nJegovog pocetnog poloiaja do trenutka u kome ?OlaZI do dod Ira predmeta obrade i dela alata koji se nalazi na lzvrsnom delu masine i tpo . dele se i masine' za obradu deformisanjem .MOD M PD F 2.Sine za vreme sabijanja. PODELA PO VRSTI ENERGUE M KD F-cons! .10) h"o h".00 moze napisati u obliku: f h=hob Fs(h) dh + f Fd(h) dh (Fsm + Fdm ).dejstva kretanje alata.na kretanja izvrsnog dela maSine.(+ . WIIIIIIIIIII __--.m8Aine statiOkog deJstva ili prese.zakon promene staticke deformacione sile u funkciji puta. putanja koju predje izvrsru den mas-ine dok se predmet obrade deformise.srednja vrednosi dinami6ke sile svedena na istu putanju izvrsnag dela ma§ine i U hob ft tob + tpr + tpo (209) . Ustvari.Mne dinaml~kog dejstva iIi ~ekice i . t pr obliku: + tpo (208) F dm . koje predstavlJa vreme od polaska izvrsnog dela .rnasine konti~ nu j ranog eJstva f t ' 1 (205) odnosno: (206) Struktuiranjem vrernena praznog hoda dolazi tph '" S8 do izraza. i da se ona koristi za deformisanje obradka.kao aktivni deo sredstava rada ._ . tc=tob Prema nacinu dejstva radnog tela nn predrnet abrade. odnosno parcijalno posmatrano masine.~~ t . razlika izmedju navedenih vrsta rna.:!:kF F. zbir pot.ava~ja. .ibliz. u rnornentu njegovog dodira sa predrnetam abrade..hob lliilllllill .. prikazanog na slici 2.02 za sva trt upn masina.02" i ako se posmatraju zakoni promene staticke i dinarnicke sile u zavisnosti od pl'edjenog puta izvrsnog deia ma.o gde su: Fs{h) .putanja abrade. dok je u ma.F(t) r~ 1- oblpoPrto~pL ..m delu u toku jednog rail~~gP~ikl~~: g e s!1..

sto za-visi od TIste postavljenog alata. Uruverzalne mMine. u kojih je: o < fw < 1 (2. Tako npr. u kojih je vrednost parametra: I . itd.skora iskljucivo _ od vrste postavljenog alata u njihovom radnom prostoru. 2. u istoj krivajnoj -univerzalnoj presi se moze predmet rada oblikovati procesima : sahijanjem. uglavnom. odnosno maSine koje se koriste iskljucivo za odredjenu tehnolosku operaciju. U ovu grupu spadaju napr. U kojih je: fw '" 0 (2. masine za zaklvanje. PODELA PO VRSfI TEHNOLOSKOG PROCESA Posmatrano sa stanovista namene. dok je u maS-ina kontinuiranog dejstva oornut sluGaj.u sadaSnjem vremenskom trenutku .: maliine za hutno savijanje limova.. prosecanjem i dr . zastupljene specijalne masine. tj.--f----:.maSine staticko-dinamickog dejstva. posta je Ws maMne dinamiCkog dejstv8 one ma~ine. Specijalne maSine.12) Wd. 2. . a sto zavisi . 14 15 . prakticno W s " 0 . Pri ovome je neophoclno imati na umu cia je vecina maSina za obradu materijala deformisanjem periodicnog dejst. odnosno da je izrazeno mali broj specijalizovanih.Ws fw"'-W Ws (2. da su: maMne s!atlc5kog dejstva one ma~'iine.. a ne tipa masine.14) dinallli6ka energija (W d) velicine istog ili posta su staticka (W s) priblizno istog reda -.--t------ fw - 1 f> (2. savijanjem. odnosno masine u kojih se mogu obavljati razlicite tehnoloske ope1'8cije.11) I dolazi se do toga. postoje dye vrste ovih masina.13) posta je Ws« Wd. odnosno prakticno Wd '" 0.03. odnosno sa stanovista koje se vrsts tehnoloskih postupaka mogu obaviti u masini za obradu materijala def ormisanjem.. ito: 1. odnosno tu su.univ8rzalnog Hpa. a .

.03..20) f o dh (2. H F(h) (2. ova podela (2.19) gde su._..15 ) Pri ekstremnom . potrebna energija za iZYrsenje procesa abrade predmeta rada iIi korisno utrosena energija: zakon promene deformacione sile 1 . F(h) dh (2. Linearizovan zakon pronlene deformacione sile od puta pri sabijanju.Nm m N ".slueaju koriscenja mesine je: fp· fH' Fn . sto je prikazano na slici 2.. do t RADNI STO + : .19).const . PODELA PO PERFORMANSAMA Sa tehnoloskog stanovista. maksimalne energije koju moze da ostvari masina u jednom radnom ciklusu i . DtMENZUA F r·~~·- r·-~ H w ."". Analizom meritornih performansi masina za obradu deformisanjem utrosena energija masine u jed nom radnom ciklusu.03. a to znaN pod predpostavkom da se energija lUaSine isklNcivo koristi za deformisanje predmeta obrade (zanemaruju se gubici energije zbog postojanja sile trenja. a da se pri tome sustinski niSia ne mel1ja. I ALAT FiN) raspolo:uve energije masine (W r ) tj.hod izvrsnog dela ffiaiiine. cirne se d. (220) i (2. maksimalne sile koju moie masina da ostvari na predmet abrade.obija relacija: Fsr hob i parametra: fF F"r Fn hob --~ (2.optimalnom .18) H clobija ciplik 16 Analizom pomenutih merHornth perfol'mansi (Fn . moie se postaviti sledeca relacija izmedju utrosene energije masine u jednom l'adnom ciklusu potrebne cnergije za izvrsenje procesa obrade predmeta racia. tj. H . • 17 .16) pa je time uspostavljena korelaciona veza izmedju njeuih navedenih osnovuih perf ormansi. ito: .' 'Icons! ·ccc- kOja uvodjenjem sredl1je deformacione sile: hob " r Slika 2. moze se linearizovati zakol1 promene deformaeione sile od puta izvrsnog dela masine pri sabijanju cilindricnog elementa.". itd.2..deklarisanog -:'hoda izvrsnog ciela masine (H). Wr i H) i njihovoyom odgovarajucom pl'imenom u izrazima (2. odnosno sa stanoyista razresavanja problema usaglaSenosti potreba procesa i mogucnosti abrade sistema.). Radi pojedl1ostavljenja rasmatranja.J.21) se dolazi do podele ovih masiua na tri tipa. elasticnih deformacija elemenata ohradnog sistema.deklarisane norninalne sile (F nl. deformacione sile i puta ·izvrsnog dela masine: hob PERFORMAN5b.04. dalazi se do tri njihove osnovne karakteristike.17) (221) (2.~~~st 4consl icons! -+ coos! "" cons! <Fconsi .. WM Wp F(h) masina za obradu deformisanjem je jedna od najznacajnijih. TIP l~i~li~ill· U idealnolU slucaju.

jer se njen pritiskivac zaustavlja u hila kOffi po}ozaju kada otpor deformisanju predmeta obrade postane jednak nominalnoj sili prese.26) Fn hpr (2. Oni su dobijeni pri sabijanju dimenzionalno identicnih cilindricnih elemenata (pd o xho). sto se pri sabijanju isiom silom (F '" Fn) manifesiuje razlicitim stepenom sabijanja elemenata zbog razlicitih otpora def ormisanju materijala od kojih su izradjeni cilindricni elementi.27) • hob! H (2.22) o o < Wp hpri + hobi (223) H (224) sto se jasno vidi iz stike 2. (2. Masine sa garantovanom energijom Ovu grupu masina sacinjavaju ffiaSine u kojih je zagarantovana kolicina deformacionog rada. deformaciona sila i hod izvrsnog dela masine. li ovu grupu spadaju ffia1. variraju i zavise od zakona promene otpora koji pruza materijal za vreme njegovog preoblikovanja.04..04.2.04.:I--~-.~ ~Z=H F Fn (2..04.. pod II. Masine sa garantovanom silum OYU grupu masina cine one rnasine u.02.28) sto se jasno vidi iz slike 2. gde su prikazani idealizovani zakoni promene deformacione sile u zavisnosti od hacla iz-vrsnog dela masine: Fi '" ai' h (i"1.2. Prema tome. 11 8 2.ine u kojih su: Wp 0 0 Wr < F < HI . kojih je u procesu oblikovanja predmeta rada zagarantovana deklarisana nominalna sila (Fn). dok izvI'seni rad (Wp). dok ostaJe velicine. odnosno to Stl masine u kojih BU: :::>1 ."n) (225) gde je: at . Tipicni predstavnik OVe grupe masina je hidraullcka presa. izradjenih od materijala razlicitih plasticnih svojstava. odnosno kolicina energije uzeta od masin8 u jednom radnom ciklusu (WM) i stvarni hod izvrsnog dela masine (Hi) mogu da variraju. cija vrednost zavisi ad svojstava materijala.01.konstanta. pod I. "i. na kojoj su prikazani idealizovani zakoni prornene def ormacione sile u funkciji puta izvrsnog dela ffia§ine pri sahijanju 18 19 .

i. ovu grupu sacinjavaju ruMine za obradu materijala deformisanjem.05. . ne maze se sprovesti na masinama kontmmranog deJstva. izradjenih od razlicitih materijala.energetski.03 Masine sa garantovanim hod om Ovu grupu maSlna sacinjavaju ffi8Sine u kojih je zagarantovan hod njihovog izvrsnog dela. I. ED I I.retanja. 2. Tipicni predstavnik ove grupe masina za obradu deformisanjem je slobodnopadajuci eekie. Fi ..zarnaJac.lZC:'U.5 ...rsena u ~aSina periodicnog dejstva.6 1 1 I' 1. i perio?icnog i principu dejstva pog?l1Bkog .2 '" O. 2. vezni i kinematieki deo.1EHA~ 2. pod III.06.04.to!. na kojoj su pl'ikazani idealizovani zakoni promene deformacione sile u funkciji puta izvrsnog deia masine pri sab1- U mehanickih se rnasina kretanje i energij~ obezbedjuju njihovom izvI'snom de]u zahvaljujuci pogonskom mehanizmu kOJl je neki kruti mehani- janju cilindricnih elemenata. 3 . u masini sa garantovanim hod om... to se zavisno od principa Wr ::: Wp '" 0. Shematski prikaz osnovnih elemenat~ po. masine za obradu materijala deformlsanJem prenos~ kr~tallia I' en~rglje e e na: e~ergets~og d~la kioz (i " 1.-'.anju izvrsnog dela rnasine koja mora biii predjena pri radu krivajnog mehanizma bez obzira na spoljasnje opterecenje Da izvrsDom delu masine.JJ _4 _. z::'a 'uci da se energija i kretanje prenose u smeru od.9'm c 'g'hpr (2. ~ --+.J I I I Slika 2.. koji se razmatra. po Do odele maSina za obradu materijala deformisanjem. mrtyih tacaka . g e su: ED .. · mehan!~kB (ME): · hidrauli~ke (HI)._.01.unutrasnje mrtve tacke (UMT) i spoljasnje mr1ve tacke (SMT) _ 1e time njihovo ras10janje predstavlja put. n) (2. osnovni delo.I:. hoi pogonski sistem. Shematski prikaz pogonskog mehanizma t:nehanieke krivalne prese. 1zy..05. 1 • -I 1 1 1 .cilindriCnih elemenata izradjenih od razlicitih materijala u maSini sa garantovanom energijom. koja ilTla oscila1orno pravolinijsko kretanje izrnedju dveju definisanih kl'ajnjih taeaks.brzina kretanja padajueih delova cekiea u trenutku njihovog dodira sa predmetom obrade. varijabilne i zavise ad svojstava materijala predmeta rada Prema t. tuiranjem pogonskog mehanizma i rasmatranJem nacma prenosa energ Je kretanja kroz njega.• r L_. jer kod nje izvrsni deo masine preclstavIja krajnju tacku pogonskog mehanizma krivaje. ~25ki~emaii6kom. celokupna raspoloiiva energija cekica se utrosi na deformisanje predmeta obrade. .! . Mehanicke mMine (2.5' mc·v{:..r. . G .I 5J"". u kojih su: ~. stfuk~ U ideal nom slucaju.sistema se dolaz.gonskci g mehanizma masina za obradu d~~ormlsanJe~. pa tada va:!!: Polazeci od toga da pogonski mehanizam Cine nje. 2.vezm 1 KD . ea i koeniea.30) I'-POGONSKI.31) (2. H canst. PODELA PO VRSTI POGONSKOG SISfEMA Wr gde = 0..l ___.05. dok BU deformaciona sila i deformacioni rad.kmematield deo.l-. / 'I.Vfl I :::I~ Slika 2. 2 ../·'J'H . kako je shematskl prlkazano na ShCl . kontinUirano~ dejstva. .04. 20 III 21 .n: ito' ener etski.prenosnik k.masa padajucih delova cekiea i v{:. Tipicni preds1avnik ove grupe masina za oLradll materijala deformisanjem je rnehanicka krivajna presa. .j"m'> I I I . jer u trenutku dodira padajueih delava cekica i predmeta obrade raspolo:!iva energija iznosi: Ova podela po performansama.32) (233) o o ( sto se jasno vidl iz slike 2. . · pneumatsk.govi. koja je..29 ) su: me ..~ogonskl mO.ome... 1 -f"':]'~..glavno vratilo {kolenasto ekscentarsko} i 6 . odnosno bez oLzira na otpare.L..klipnjaea. (PN) i · komblnovane (KO). izv. gde su: 1 . . VD ..SPOJTI.

prenosnik snage i kretanja motor-kmnpresor.vezni deo. tj. ventil!. i dr.. ave mastne dele na razlicite tipove iste ili razlicite namene. sto se prema vrsti mehanizma. prenosnik kretanja i energije ad motora do pumpe (poz. Shematski prikaz pogonskog mehanizma eeki6a.3}.05. voda. ShematsId prikaz pogonskog sistema elektro-zavojne prese.energetski deo. kOji se . '2 .). pogonski sistemi cija koncepcijska resenja baziraju na dva iIi vise izneuh principa. na slid 2.vezni deo. gde su: 1 . i td. ~pozJ). 4 pneumatska instalaeija. razne emulzije. u kombinovanih maSina za prenos energioje i kretanja se koriste kombinovani pogonski mehanizmi. Na slict 2. cevovodt razvodnici. 5 . kOji Cine pogons~l ~otor. knji cine spojnica i ko6nica (poz.kinematickog dela. 2 .3) i navrtka u izvrsnom delu masine (poz.energetskog deIa.1).6).. koji cine zavojno Yfeteno (poz.05. hidraulicki cihndri.09. prenosnika kretanja i energije od motora do kompresoI'a (poz. Hidraulicke ma.hidraulicka pumpa. gde su: ED .energetski deo.04.pogonsKi motor. koji se sastoji od: ED .pneumatsKi cilindar i 6 . stirn.06. VD . Kombinovane masine Najzad. Pneumatske masine .4).~.zam .glavno vratilo (kolenasto iIi ekscentarsko) (poz. Radi ilustracije.kinematicki deo.2) i zamajca (poz. koji se sastoji od statora elektromotora (pod) i rotora koji je istovremeno i zarnajac (poz. dat je shematski prikaz pogonskog meharuzma elektro-zavojne prese. a rad ovih masina zasniva S8 na principu Paskalovog zakona I 2 .03. maSina se prenos energije i kretanja obezbedjuje POSI eclstvom StIS'JIVOg fJUlda.navrtka Ilustracije radi. gde su: 1 _ pogonski motor.6). razni ventili. gde su: ED . na slici 2. odnosno vazduha pod pritiskom i pneumatskih elemenata i uredjaja. loje je u ovom slueaju nestisIjiv fluid (ulje. VD . zatvaraci. cija je uloga da po zelji opsluzioce rastavlja kinematicki deo od enel'getskog dela ne postoji u ovog tipa rnaSina jer izmedju energetskog i kinematickog dela ne postoji rastavljiva veza dar (pozS) sa klipom (poz. koji je pneumatska instalacija (paul) i KD .09.stator pogonskog elektromotora.4) i ad KD . fK!I ~I' ~ 6 I -! riD __ .1 \" . koji se sastoji od pogonskog motora (pod). gde su: 1 .- r 1 Slika 2.).2) 1 hldraUlhcka pumpa (poz.bnematickog deIa. hidraulicko-pneumatski.08.05. od VD .- 2.radni hidraulicki cilindar i 6 _ klip sa klipnjacom hidraulickog cill. U pn:~~atskih. elektro-mehani6ki.kinematicki lanac. hidraulicke prese. Stika 2.sine U hidraulickih masina se prenos kretanja i energije obezbedjuje posI'edstvom radnog tela.08.prenosnik od Inotora do pumpe. razvodnici i drugi elementi hidraulicke instalacije (poz. KlasiCni vezni deo. kojt cine prost mehanizam krivaje .2) i kompI'esoI'a (poz.cekiea koji Cine: ED .ndra Na slici 2.veznog dela koji cine cevovod. ltd. radi uvida dat je shematski prikaz pogonskog mehanizma vazdusnog .6).07..2) i KD .klip sa klipnjacom radnog cilindra 2. 3 I····· ·. dat je shematski prikaz pogonskog meharuzma rnehanicke krivajne prese. 4 . prenosnika kretanja i snage (poz. koji cine pneumatski radni cilindar (poz.energetski deo. kao sto su: mehanicko-hidraulicki.rotor pogonskog moiara i istovremeno zamajac.hidraulicka instalacija.kompresor.5) i klip za kUpnjacom (poz.kinematicki deo. kOji je U ovom sIu6aju hidraulicki cHin- Slika 2. 2 . sastoji od pogonskog motora (poz.3].E6l ." . 5 .4) i KD . radi ilnstracije dat je shematski prikaz poganskog mehanizma.5) i khpnjaca (poz. Shematski prikaz hidraulicke prese.zavojno vreteno i 4 . 3 . 3 .07. 2. Delovi pogonskog mehanizma su hidraulicki elementi (pumpe. 3 .3}. .02. 22 2.

37) i da vati zkonitost definisana izrazom (2.35).. tj.ubl'zanje. Fi '" F .34) '0 o< Cl --·<RE 4· F.alata. i to: I varijant". cije je dejstu funkciji masine .cvrstoca na istezanje. posmatrano sa stanovista )l'avca dejstva. Daljom analizom mogucnosti dejstva radnog tela . sto je prikazano nR slici 2. i pri tome mogu nastati sledece varijante.aterijalno te10. gde su m'aSine aktivni cleo obradnog sistema. nalazeci se pri tome u stanju mirovanja.razlicitih pravaea. da vaie zakonitosti definisane izrazima (2. Slika 2. i .u statickom iIi linamickom stanju. kako je ilustrovano na slid 2. a to znaci da <Se se posmatrano tela elasticno deformisati. pa je ovaj slucaj od inteI'esa sarno sa stanovista kinematike i dinamike kretanja materijalnog tela._ (2. da Ii u stanju njegovog mirovanja iii kretanja lz-vrsena klasifikacija je graficki prikazana na slici 2. primera radi cilindricni element 0 do x ho mase (m). da postoji atpor kr(ltanju posmatranog tela.II varijanta. suprotnog smera i odredjenog intenziteta (F r ). pa je veoma znacaj'10 znati da Ii 5e obl'adak preoblikuje .10. da je: m' a (2.06.12. U drugom slucaju se 11 posmatranom telu stval'aju odgovarajuca na'ponska stanja koja ga dovode do elasticnog iii plasticnog def ormisanja.10.2. Klasifikacija dejstva spoljasnjeg opterecenja na materijalizQvano tela.granicni napon elasticnosti. dola'll do toga da SYU dejstva. 24 .36) F • F.10.tecenja materijala . (2.FI' '" gde je: a .istog pl'aVca. 25 gde je: RE . kako je prikazano na slici 2.11. . F > Fr (2. i 2.11. da u pravcu i smeru dejstva rezultujuce sile (F) ne postajl atpor kretanju tela i II nacin.na predmet rada. ito: . a to znaci da posmatrano tela miruje i pri tome se trajno plasticno deformise. i to Dtpor istog pravea. mogu biti: .uslovno posmatrano .34J. sto je ilustrovano nekim primerima 1a slikama 2. U prvom slucaju S8 telo clovodi u stanje kretanja. Sto 'lll8Ci da 6e se telo plasticno def6rmisati i dovesti u stanje kretanja pod dejstvom sile date izrazom (2. da vaii zakonitost (2.I varijanta. PODELA PO PRAveu DEJSfVA Aka se posmatra neko ro.35) . a II varijanta nepokretnih delova Treea i cetvrta varijanta predstavljaju problem obrade materijala deformisanjem. bez promene naponskog stanja u njemu. sto znaci da ca· se posmatrano talo elasticno deformisati i dovesti u stanje kretanja pod dejstvom sile. ali da je: Cl (238) gde su: Rv ..I nacin. tada so na njega maze dejstvovati spoljasnjim opterecenjem na dva nacina. III varijanta.37) i (2. da su: Prve dye varijante dru€pg naeina predstav}jaju problem konstruisanja ffiaSinskih elemenata i sistema.38). ito: .12. pokretnih.36) i IV varijanta.graniea velikih izduienja .i Rm.

masine za obradu deformisanjem mogu podeliti na: skog sistema. tada se.07.Ako se pri tome nepokretni oslonac (radni sto ffiaSine.duzine klipnjace i (jJ.. zakon promene brzine tatke B (koja ustvari predstavlja pritiskivac prese): v '" v{h) (2. sto se jasno vidi iz slike 2.masine dvostrukog dejstva. a sa aspekta ko definise zakon promene brzine deformisanja. Slika 2. ! s1.masine visestrukog dejstva iIi n-tostrukog dejstva R . PODELA PO ZAKONU PROMENE BRZlNE DEFORMISANJA Kako izmedju brzine deformisanja (v) .12. tad a je sasvim razumljivo sto su ostvarene veoma razlicite vrste ovih masina S obzirom na zakon promene brzine njihovog izvrsnog .14.13.duzine krivaje. nakovanj. ciji je kinematicki deo pogonskog sistema prikazan na slici 2. masine za obradu materijala defol'misanjem se mogu podeliti u dve grupe.masine trostrukog dejstv. ito: .i brzine deformacije (~) _ koja iskazuje brzinu medjusobnog pomeranja cestiea materije pri njegovom plasticnom deformisanju . masine jednostrukog dejstva.a i .pri cemu J~ brzina deformisanja brzina kretanja izvrsnog dela masine .S obzirom na veorna znacajan ttticaj zakona promene brzine deformadje na proces preoblikovanja materijala odredjenom tehnoloskom metod om .11.masine u kojih zakon promene brzine kretanja njihovog izvrsnog dela definise obradak i vrsta tehnoloskog procesa. Imajuci u vidu da se U ovih vrsta masina putanja njihovog izvl'snog dela u jed nom radnom ciklusu moze. lzraziti sa: dela.01. .. Dejstva istog pravca Stika 2. i u koje je za odredjene vrednosti parametara: Stika 2.ad izuzetnog znacaja zakon promene brzine deformisanja na: . pa su to masioe sa garantovarum zakonom promene brzine: deformisanja i . konstruktivnih i dimenzionalnih karakteristika krivajnog mehanizma (R. i da svakoj metodi i svakoj vrsti materijala odgovara odredjeni. 2.) treUra kao pasivru ucesnik u tehnologijama plasti6nog preoblikovanja materljaIa.postoji funkcionalana zavisnost. Imajuci pri tome u vidu da postoji Yeoma yebki bro] razlicitih metoda abrade materijala deformisanjem i yeoma veliki broj Vl'sta materijala od kojih 5e izradjuju elementi. H (2.13. respektujuci sve izneto u ovom poglavlju.ispravnost odvijanja procesa preoblikovanja obradka i .ugaone brzine (Ll) i :. pa 5U to ma. Dejstva razlicitih pravaca. ..mustne u kojih ovaj zakon definise njihov kinematicki cleo pogon- he '" hpr + hob + hpo '" hob + hph '" 2 . Kinemati6ki deo Rogonskog sistema krivajne prese sa z8konom promene brzine kfetanja pritiskivaca. Masine sa garantovarum zakonom promene brzine Tipicru predstavruk prve grupe masina je mehanicka krivajna presa.07. L . Analizom ovih zakona.vratHa. optimalni zakon promene b1'zine deformacije pri kame se dabija najkvalitetniji izradak. to je .ugaone brzine rotacije kolenastog. tzv. L i fd 1 I I I. .put koji predje izvrsni deo masine u toku jednog radnog ciklusa: 26 27 .39) definisane zavisno od: 2.sine sa negarantovanim zakonom promene brzine deformisanja..40) gde su: he .na kvalitet dobijenog izradka.

sine sa garantovanim zakonom promene brzine. hob .14.shematski prikazan na slid 2.16. . ito: .pravolinijskim oscilatornim kretanjem smanjenih brzina i uvecanih sila i d . odnosno usporenja. Slika 2. Kinematicki cleo pogonskog sistema hidraulicke prBse.16. Analizom zakona promene brzine deformisanja u periodu abrade predmeta rada.hpr .hod prlblizavanja.: I" Ilustracije radi.sa 'pravolinijskim oscilatol'nim kretanjem uz mogucnost regulisanja velicine hod a i brzine kretanja izvrsnog dela masina Slika 2.radni cilindar prese . na putu obrade (hob) j njihoyom lineaI'izacijom.maSine sa ubrzavajucim kretanjem i . (no) u jedinici vremena: no =1 to tob + tph S obzirom da je broj radnih ciklusa (2. nijskim oscilatornim kretanjem. b . Silka 2. c .41) a u teznji povecanja proclukUvnosti masine i .univerzalnog tipa sa pravoli-. pored ovih vrsta masina postoje ma.naroel to .-t -~~IIJI{T 1 ~m~.u periodu praznog hoda (hpb). b . dolazi se do toga da se ove masine mogu svrstati u cetiri pod grupe. i to .kruznom putanjom izvrsnog dela. c . radi sagledavanja trenda promene brzine deformisanja. ali se taj zakon moze menjati i programirati. Medjutim. i to pod: a univerzalnog tipa sa krivolinijskim (po kruzlloj putanji) kretanjem izvrsnog dela IDa. h po . ~Iodovi izvrsnog dela IDnsine periodi6nog dejstva i Idealizirani z8Koni promene Erzine deformisanja a to se maze sprovesti analIza varlJanu moguclh zakona promene brzine kretanja njlhovlh izvrsnih delova.pravolinijski oscilatornim kretanjem smanjenim brzinama i d . on nije od interEOsa za proces obrade predmeta rada. -'... tj. Sh~rnatski prikazi kinematickog deia pogonskog sistema mehanickih presa sa: a .U periodu obrade (hob) i b c d .pravolinijski oscilatornim kretanjem. Analizirajuci rad radnog cilindra hidraulicke prese. sto je ilustrovano na slid 2. i to .16. Ciji je kinematicki cleo . Izneti primer mehanicke krivajne prese predstavlja rna. .sine sa garantovanim zakonom promene brzine u kojih se ne maze uticati na karakter te zakonitosti. Tipican predstavnjk ovlh masina je hidraulicka presa.15. vee sa aspekta: . su dati shematski prikazi kinematickog dela pogonskog sistema nekih mehanickih presa razli6itih zakona promene brzine deformisanja. na slici 2.prazan hod.15. tj. sa ciljem smanjenja inercijalnih si1a.masine sa proInenljivim trendom zakona promene bzine deformisanja. Sto se tice zakona promene brzine kretanja izvfsnog dela masine u periodu praznog hoda.14.masine sa usporavajucim kretanjem njihovog izvrsnog dela. . i respektujuct zakonitost: 28 29 .§ine.sa mogucnoseu regulacije had a i brzine.skracenja ciklusnog vremena.hod abrade. po zakonu koji predstavlja kombinaciju predhodna tri zakona.smanjenja intenziteta ubrzanja.od elemenata masina cije su ma'le znacajne. prikazanog na slici 2.mMine sa konstantnom brzinorn deformisanja.povralni hod i hph..

19. hodom izvrsnog 4e1a ma§ine (H) minimalnim rastojanjem od radnog stoIa do izvrsnog dele (h min ). pod b. iznosenje izradka.koliCina tecnosti koja se ubaci. 2. pa se zavisno ad njenog koncepcijskog re.) od fundamentalnog znacaja je mogu6nost prilaza tom prostofu. itd.'" Ar-s' ( H + hmin) " a' b .07.17.J. Slika 2..senja.sirina radnog stoIa i b .masine sa trostranim prilazom (slika 2.). odnosno nepokretan i .stabilan. sto se .01.01..17. proizilazi jasan zakljucak da se regulacijom promene koliCine tecnosti kOja se ubacuje u radni cilindar maze po zelji dobiti zakoD promene brzine deformisanja v v (h). u koga zakoD promene brzine definisu: .povrsina eela klipa . sto je shematski prikazano na slici 2. ~to je prikazano na slid 2.. pa je: Slika 2. ( H + h min ) (2.duzina radnog stoIa Sa aspekta mogucih kombinacija manipulisanja opsluzioca u radnom prostoru maSina za obradu materijala deformisanjem (postavljanje a1ata.u radni cilindar prese u jedinici vremena i Ac.maSine sa dVQstranim prilazom (slika 2. odnosna njegova konfiguracija i materijal od koga se izradjuje. kada je izv'sui deo u svom krajnjern spoljasnjem polozaju. . b .Vrp v • . man~pulisanje obradkom u procesu preoblikovanja.) i masine sa cetvorostranim prilazom {stika 2. to se posebno i analiziraju.19. Stika 2.. i to a . abrade i . Shematski prikaz prilaza radnom st01u u masina sa stabilnim radnun slto}om.pokretan.19.-0 t a b I -Of c I Radni prostor rnasina za obradu deformisanjem periodicnog clejstva lefinisan je povrsinom radnog stoIa (A rs ).43) _0Ac 4 0 (2.cetvorostrani prllaz 31 30 .19. Shematski prikaz l'adnog prostora masine za obradu deformisanjem periodicnog dejstva Osnovni ogranicavajuci faktor prilaza radnom prostoru maSina. MaSine sa negarantovanim . pod a).dvo8"traru. PODELA PO MOGUl:NOSTI PRILAZA RADNOM PROSTORU -0. S obzlrom da radni sto masina za obradu deformisanjem moze biti: .42) gde su: a . (vidi poglavlje 2.18. Shematski prikaz slohodnopadajuceg cekiCa sa grafickim prikazom zakona promene brzine njegovog kretanja. :0 2.09.zakonom brzine Tipicni predstavnik druge grupe masina za obradu materijala deformisanjem je slobodnopadajuCi eekie.predmet rada.trostrani i c .proces. pod c. shematski prikazan Da slici 2. ito: . gde Sll: Q . ave masine mogu podeliti u tri grupe..19.18.uglavnom . ubacivanje priprernka. odnDsno radnom sto1u u slucaju stabilnih stolova je noseea struktura..08.svodi na mogucnost prilaza radnom stolu mruiine .

Dalja klasifikacija ovih nosecih struktuta data je to po preseku A-A: tl tablici T-2.smesten pogonski sistem. dolazi do sledeeih sastavnih celina: 32 33 . mogu bitt: .22.uglavnom . Otvorena noseea struktura maze biti: jednostubna (pod 1.rotacioni i izvlaceci. SIika 2. prikazana na slid 2. Strukturiranjem nosace stfukture 0ba tipa nezaviSl10 od toga da 11 su . Otvorena noseea struktura. i to: a . Nose6a struktura U maSina za obradu deformisanjem postoje . gde (n) maze bitt neparan ili pal'an broj.) i osmostubna (pod 8. cetvol'ostubna (pod 6. ito: - dvostubna "(pod 5.21. Zatvorena noseea stl'uktul'a: Slika 2. gde je (n) obavezno paran broj.09.) iii n-stubna. odnosno stolovi koji se translatorno izvlace iz noseee strukture maSine. trostubna (pod 3. vredru pomena sa ovog aspekta. 2. odnosno n-tostubna.20. dok je u drugom slueaju prilaz svestran. dvostubna (pod 2. . PRESEK A-A . i 1. U slueaju rotacionog radnog stoIa prilaz l'adnom prostoru se maze srnatrati jednostranim. jednodelne ilj visedelne. sestostubna (pod 7.). Tablica T-201 Klasifikacija nosece strukture NOS EAST RU K TURA OTYORENA ZATYORENA otvorena nose6a struktura. .20.postolja sa radnim stolom. Shematski prikaz pokretnih l'adnih stolova.21. i zatvorena noseea struktUTa.. PODELA PO KONSTRUKCIJSKOJ KONFIGURACIJI ELEMENATA 2.rotacioni i b .) i cetvorostubna (pod 4. ali je sa aspekta manipulisanja ustvari svestran.) iIi visestubna.). prikazana na slici 2.01. sto ilustruje i slika 2.). Zatvorena noseea struktura. a u kojima je .po svojoj konfiguraciji _ dva osnovna tipa nosecih sb'uktura.stubova i konzole u otvorenog tipa ili tl'averze u zatvol'enog tipa.izvlaceei.22.Pokl'etni l'adni stolovi. a b 2.)./' /' SItka 2.09.01.

uglavnom..25. odnosno 4. pod b i . !lustradje radi na slici 2.): . - - . pod ~ ekscentarsko.)..23.). . Slika 2. dok je u ekscentarskih hod relativno mali i najCes6e se moze regulisati. krivaje Hi ovaj mehanlzam kombinovan sa jos nekim drugim klnematickim elementima. Livena jednodelna noseea struktura otvorenog tipa. Zavisno ad prikazanog oblika glavnog vranIa.kolenaste i .jednodelne sa prednapregnutim elementima (pod 6.).24. koje moie bitt kolenasto.).Prema nacinu izvodjenja S8 dele: 1. Prost mehanizam kriyaJ~ Cine sledeci spregnuti elementi. tak da smanje elasticne deformacije noseee strukture pri radnim opterecenjima i . GIavno vratilo krivajnih presa: a .klipnjaca.visedelne sa prednapregnutim elementima (pod 3. i jedna i druga noseea struktura. R "" const. Glavno vratHo lUchanickih krivajnih pres(t Mehanicke krivujne prese su maSine za obradu materijaia deformisanjem u kojih je kinematicki deo pogonskog mehanizma prost mehanizam 2.25.) kao veznim elementima i .25.ekscentarske..25.ekscentarske.. moze biti: . 34 35 ..) kao veznim elementima. tak da povecaju njenu krutost. mehanicke krivajne prese se dele na: ..iji je zada- -~··w:~1 ~-~~ _ _ ~__ ~. zavarivanjem (celicO i kombinacijom .visedelne sa prednapregnutim elementima (pod 5. Zatvorena noseca struktura na: .horizontalna (pod 3. prikazano kao krivaja OA na shematskom pri. zavarena celi6na jednodelna naseea struktura istog tipa. 2.). celieni liv i celid..kazu krivajnog mehanizma na slici 2.. koji se naj6esce ne moze menja~j (H '" 2 .): .kolenaste i b .jednodelne sa prednapregnutim elementima (pod 2. ito: ..vertikalna (pod 1. (. ciji je zada- Materijali od kOjih se izradjuju su: sivi !iv. odnosno menjati po potrebi u nekom dijapazonu: tipa. data je hyena jednodelna llaseea struktura otvorenog tipa i na slici 2.'25 . Slika 2. AB na slici 2.) i . prese sa relativno velikim hodom izvrsnog dela.livenjem i zuvurivunjem (celieni liv i celici).nagnuta (pod2. Po polozaju. odnosno 5.. Otvorena nose6a struktura na: .jednodelne (pod 4. w Slika 2. pa mogu hi ti dobijene: llvenjem (sivi liv).:~ - .02. Zavarena celicna jednodelna noseea struktura otvorenog Kolenaste prese su. odnosno 6. stika 2. .glavno vraUlo.jednodelne (pod 1. .23.09.24. slika 2.

oje i odredjena koncepcijska resenja rnnSina za obradu deformisanjem.29. ffia.i) i klipnjace (poz. Shodno s tim u vezi. zahvaljujuci ekscentarskoj cauri .10. c . b . aja ek. Krivajni mehanizam sa ekscentarskom caurom za polotaj pri (X '" 0 (Hmax) i polofaj f:( '" 'Jl' (Hml n ).26. PODELA PO MEDJUSOBNOM POLOZAJU OSNOVNIH ELEMENATA 2..pogan pod nagiborn. pa se izmenom poloz-.44) e~ .26. za a '" 0 se dobija njegova maksimalna vrednost: (2.. odnosno.hoem pogan i d . (av .2'ev'ec'cosO: (2. H= 2' R '" 2 .2) u sklopu glavnog vratila (poz.ee) (247) gde su: ev . kako je prikazano na slid 2. a sto je ilustrovano shematski na slici 2.sine sa donjirn pogonom (pod b). postlze promena veliCine hoda izvrsnog deia masine (H) po zakonu: 2. 3 2 3 Slika 2.ila i Slika 2. Polozaji pogonskog sistema u nosecoj strukturi: a .:e U odnosu na rukavac glavnog watila koji definise ugao 0: na shc! 2.ekscentricitet obora u ekscentarskoj cauri. ito: masine sa gornjim pogonorn (pod a).27.s~e~tarske caw.ekscentricitet rukavca glavnog vrat.gornji pogon. 37 ": b tl~tf I c ~ lu d ·-r-'11 wr.27.3). kako je prikazano na slici 2.! W 36 .01.donji pogon. Slika 2. m8Sine sa bocnim pogonom (pod c) i ffinSine sa pogonskim sistemom smestenim pod nagibom na noseeu strukturu (pod d na slici 2.46) Hmax" 2· (ev+ ee) i za: IX '" 1r njegova minimalna vrednost: W I a ----r-- H min " 2 .28.. post.29. / e!-+ e~ .45) U odnosu ----+B Stika 2. Polozaj pogonskog sistema Pogonski sistem u noseeoj strukturi masina moze biU smesten na razlicitim mestima sto se odrazava na njihove' tehnicko-tehnoloske karakteristike. Krivajni mehanizam sa ekscentarskom caurorn.). Ekscentarska caura (poz.10.H '" H min + Hronx (2.umetnutom elementu izmedju klipnjace i rukavca glavnog vratila.28.29.

. pod a na primeru krivajne prese i .u 6etiri tacke U vezi sa izlozenim.ine Radni prostor maSine. Taka.u jednoj tacci.pri cemu je zamajac ustvari akumulator kineticke energije kOja se u periodu obrade koristi za preo-bhkovanje predmeta rada.01.. odnosno 100% i!. njegovo vezivanje (vesanje iii osIanjanje) za pogonski sistem moze biti ostvareno: .31.uglavnom paran. slid 2. Sabijanje ciltnd:dcnog elementa na masini periodicnog dejstva KoliCina neophodne energije za izvrsenje procesa deformisanja predmeta rada .10.). a kolicina energije koju maksimalno moze da ostvari mnSina u jednom radnom ciklusu je raspoloiiva energija masine (W r ).11. ShIm 2.40). Prema tome. kaisrum i11 zupcasUm prenosnikom sa zamajcem .48 ) Broj tacaka ves-anja iIi oslanjanja je . momentu kada poNnje proces deformisanja obradka. nadalje se tretiraju aeki osnovni principi obezbedjenja raspoloiive energije u mnSina za obradu materijaia deformisanjem. kako je shematski prikazano na sibi 2. kako je pl'ikazano no.u dye tacke i c . sto je ilustrovano i slikom 2. uglavnom zavisno od dimenzija izvrsnog deia masina za obrad u deformisanjem. su u funkeionalnoj zavisnosti od dimenzija obradka u svim fazama njegovog preohlikovanja od pripremka do izradka. Zaviso od koncepcijskog resenja maIiine.pralstavlja potrebnu energiju (W p).od nekoliko desetina em' do desetinu i vise rn'.30. Tacke vesanja izvrsnog dala maSine: a . Princip' koriscenja energije zatpajca 2.02.31.zavisno od polozaja pogonskog sistema u odnosu na izvrsni deo masine. tj... najcesce 30 + 40% i to pri relativno malim padovima 38 39 . S druge stranB. odnosno njcgove dimenzije kOje ga definisu. se najcesce sastoji od pogonskog motora spregnutog frikcionim.3 . na jednom prirneru moguceg resenja. pri cemu u jednom mdnom ciklusu predje put (hu) definisan izrazom (2.. pri eemu je: (hob). sasvim je jasno da se radne povrsine radnog stoIa i iZVI'snog dela ffiaSine krecu u sirokom dijapazonu . b ..neposredno dejstvuje nn predmet rflda na putanji abrade Energetski deo pogonskog sistema meharuckih rnaSina za obradu deformisanjem. da se.od pripremka do izradka . n) (2.u jednoj tacci.32.i delimicno. Imajuci u vidu ove definicije.lA RASPOLOZIVE ENERGlJE U ffiaSina periodicnog dejstva se njen izvrsni deo krece pravolinijski i oscilatorno izmedjn dveju krajnjih tacaka.49) (i·l.30.rotirajucim elementom relativno velikog momenta inercije . PODELA PO PRINCIPU OBEZBEDJEN. mora da bude ispunjen sledeci usloy: (2.02. njegovo povezivanje sa njiro pogonskim sistemom ostvaruje u jednoj iIi vise tacaka pri cernU su to tacke vesanja iIi taeke oslanjanja . akumulirana energija u zamajcu se koristi: _ potpuno. Broj tacaka vesanja izvrsnog deia ma1. 2. to je neophodno da mu pogonski sistem obezhedi dovoljno energije za izvrsenje procesa preoblikovanja obradka Slika 2.30.zanemarujuCi alat 'ZDOg njegove energetski pasivne uloge . Izuzetno je taj broj neparan. zavisno ad hrzine kretanja izvrsnog dela maSine u trenutku njegovog dodira sa predmetom abrade.2. S tim u vezi proizlazi sasvim logieno . zayisi i vrsta mehanicke enel'gije koja se u njega uuosi (vidi poglavlje 2.u (N) taeaka.2. ito: unutrasnje krajnje tacke (UKT) i spoljaSnje krajnje tacke (SKT).. Kako izvrsni deo meSine . prikazan na slici 2. da hi se odredjeni deo obradio odredjenom tehnologijom u odredjenoj masini. U zavisnosti od dimenzija izvrsnog dela.11.

ttl n . Shematski prikaz zavojne prese kao predstavnika masina kaje koriste celokupnu energiju zamajca i krivajne prese koja koristi delimicno energiju zamajca u procesu obrade. ito: Slika 2. ' fw' W. je: . Najzad. fw' W. Graficki prikaz zavisnosti W1. Ustvari.50) . . I 1 fw ( (2.34.33. '" 0. odnDsnD analizom Ddnosa izmedju ukupne energije zamajca (Wz) i raspD}ozive energije ruaSine (W r) mogu se Dye maSine generalno podeliti u dye grupe. analizom moguCih vrednosti parametra fw.nominalna ugaona brzina rotacije zamajca i ttlt .1.prenosnik snage i kretanja i 3 . (2.njegova ugaona hrzina rotacije.5 .minimalno dozvoljena ugaona brzina rotacije. ) 0 (2. kOji se doyodi u stanje rotacije ad W '" 0 do W "'. Zanemarivanjem energije pogonskog motora.53) (2.maSine sa delimicnim kOric§enjem kineti~ke energije zamajca u toku jednog radnog ciklusa"tj. masine sa: W.J. tj. Energetski den pogonskog sistema masina sa zamajcem gde su: 1 .2 > AW1.54) (2.moment inercije zamajca i ttlz ..32. 10 S-1. ( Nm) 50 30 20 10 Shka 2. za primer zamajca momenta ·inercije J '" 1 Nml.52) W1. radi uproscenja rasmatranja moze se uspostaviti relacija: Wr gde su.33.5 . sto je znacajno za masine sa delimicnim koris6enjem kineticke energije zamajca w. 41 . masine sa: gde su: J1. (Nm) 0 (2. J.' (w:" .50 fw . ' 0. cilindricnog rotirajuceg elementa.parametar cija se yrednost heee u granicama fw '" 0 + 1. kineticka energija zamajca (W. (Nm) w.pogonski motor. 2 . Iz slike 2. se jasno uocaya da pri istoj razlici ugaonih brzina I\(il l " " AW2 koliCina energije koju preda zamajac pri zaustavljanju nije ista 11 W1. '" fC(1)) 40 Slika 2. sto je prikazano i graficki na slid 2.wl).33.55) W. sto se ilustratiyno yidi iz slike 2.zamajac.ugaone brzine rotacije zamajca.33. Jz .i ms§ine sa kortMenjem celokupne kinetiOke energije zamajca za yreme procesa obrade predmeta rada. W.

na hidraulicke maSine sa dye pumpe.36. 3 kItp radnog cilindl'a maliine i 4. su: . gde su: PI . sa aspekta njihove primene u hidraullckim maliinama za obradu deformisanjem najhitnije sledece dve nji~ove karakteristike.preenik klipa kompresora i AI .:ine za obl'adu deformisanjem dele. voda i sf.povrsina cela klipa radnog cilindra i 9. jer sila na pritiskivacu je direktno srazmerna kvadratu odnosa precnika posmatrana dva hidraulicka cililldra. odnosno pumpe niskog pritiska pumpama velikog kapaciteta. Iz jednacine (2.. zbog brzine kretanja izvrsnog deIa.povrsina cela klipa kompresol'a . koji obezbedjuju hidraulicke pumpe razhcitih tipova (klipne. treba irnati na umu.34.) dolazi do odgovarajuceg povecanja pritiska: J·~L.:hckoj masmi za obradu deformisanjem. ' U hidraulickih maSina radno . r:a ~lici ~. sto u principu (jini pumpe visokog pritiska pumpama niskog kapaciteta. 2 .). su na primeru zavojne prese pl'ezentirane matine tipa fw'" 1.c . sto se pri. ilust:?vana je primena iznetog principa u shematskoj pnkazano~ hl~ra.klip khpno. Princip rada hidraulickih ma!iina Hidraulicke ffia!iine za obradu deformisanjem rade na principu Paskalovog zakona.hidrauHeke masine za obradu deformisanjem sa akumulatorom i . (256) Prvi tip sa akumulatorom je shematski prikazan na sHei 2. Ac • F. . d l .korektnijirn inzenjerskim proracunima ne Cini. zbog sile na izvrs-nom delu mas-ine i . Sbematski Rrikaz hidraulicke maSine za obradu deformisanjem sa akumulatorom: 1 . eime se ostvaI'uje .radni cilindar .pumpa i 2 .precnik klipa radnog cilindra 2. (-d ) ' " .4) dejstvovati postignuti pritisak.'Oila pritiska izvrsnog dela masine na pl'edmet rada: ka presi dC F • P . Ako se na klip (pod) deJstvuJe sllom F I . Medjutim. i to na: . u tecnosti (ulje. po kojima se eisto hidraUlleke maffi. Ova} prit:sak se svestrano pl'enosi kroz celu masu nestisljivog fluida kOJl se nalazl u hldrauliekom sistemu. dovelo je do formiranja dva tipa hidraulickih pogonskih sistema. po kome se svaka izazvana promena pritiska u bilo kojoj tacci iIi na bilo kome mestu u nestisljivom fluidu zatvorenOln u nekom hidraulickom sistemu prenosi na sve strane podjednako. Time se omogucuje visestruko multipliciranje inicijalne sile koja je izazvala promenu pritiska u nestisljivom fluidu i ostvarenje znatnih sila na iZYrSnom delu hidraulicke ma'§ine.11. emulzija. Shematski prikaz hidralllicke prese: 1. i to jednom pumpom visokog i drugom pumpom niskog pritiska. a masine sa fw ( 1 statickog dejstva 1 obicno masine gde su: Ac .pored poznatih fu~kcija koje imaju akumulatori 42 43 . uz zanemarivanje gubitaka koji nastaju tl hiodraulickom sistemu pri proticanju tecnosti.g kompresora. . da je primena Paskalovog zakona idealizirano sprovedena.kapacitet (Q). i na primeru kolenaste prese masine tipa fw ( 1.35. Pri ovome.Na sHe! 2.3) radnog cihndra prese (poz.cilindar kompl'esora. rotacione i dr.35. U ovom slueaju je .57) se vidi da se relativno maloffi pogonskom silom (F t ) mogu ostvariti znatne sile na izvrsnorn delu rnasine (F). Slika 2.36.telo je nestisljiv fluid povisenog pritiska. ".akumulator. Pri ovome treba imati u vidu da BU ffiMine sa f w staticko-dinamickog.pritisak (p). p.sila na klipu kompresora. (257) Silka 2.A. pa ce i na klip (poz.02. a s obzil'om da izmedju ovih karakteristika postoji poznata relacija da sa porastom pritiska opada kapacitet i obrnuto sa smanjenjem pI'itiska isti raste.

omogucuje ostvarenje potrebne sile na izvrsnom delu maSine u periodu obrade (hob) uz istovremeno njegovo kretanje relativno malom brzinom..:"snog dela. (2." J.parametri uvecanja (fp > 1 i fO > 1). sagledavaju se mnoge prednosti .alnim klipom i idealnim zakomma promene brzma izvrsnog deia masine.povrsina poprecnog preseka klipnjace. Qp .kolicina tecnosti u jedinici vremena koju obezbedjuje akumulator maSini. tj.59) ~-rF o fir l ~ -Y 0 V (m_s-l) ~ at °1.tecnosti pod pritiskom u hidraulickim inst~lacijama ta . uslovno receno "kapacitet akumulatora".pritisak koji ostvaruje pumpa visokog (niskog) pritiska. grafickim prikazdm idealiziranih brzina kretanja izvrsnog deia maSine. Slika 2. .obzirom da je: Drug! tip sa dye pumpe .. povecanJ: kolicine tecnosti koja se unosi u racini cilmdar masine za vreme n~en.u odnosu lla ma1. ito: (2.64) Ov' fo . Poredjenjem sarno zakona promene brzina kretaI1ja izvrsnog dela roasine ova dva tipa hidrauliCkih masina za obradu cleformisanjem.kapacitet pumpe visokog (niskog) pritiska i fp (fo) .63) (2. Qn A.. dok se u periodu praznog hoda (hph) koristi niski pritisak. she~atski prikazanog na shei 2.: .u II Vpr Q.62) (2.37.60) SHka 2. Idealizirani zakoni promene brzina kretanja izvrsnog deia masine u sistemu sa dye pumpe. Q~(Qn).37" lako se doblJaju Idealm zakom promene brzme u radnom i povratnom hodu izvrsnog dela maSme. Najzad. ito je ilustrovano na slici 2. jer se lako pastiie: O~ • f •.(kompaktnost obradnog sistema. sto eini ovakav sistem nerentabilnim u procesu proizvodnje.§ ~ 0 Yob A.faktor uvecanja ~apaciteta (fa> 0. time se postizu vece brzine kretanJa lz. ~: u maAina bez akumuiatora. odnosno smanjuje ciklusno Yl'eme i sa tim u yezi povecava produktlvnost rnasine.38. a kOji je uvek veei od perioda abrade. rentabilnost u eksploataciji i dr. (2.da omoguci. . se napominje da su hidraulicke masine izrazito maSine statickog dejstva. pa su brzine priblizavanja i povratka relativno velike. Op Va gde je: Ak .. jer se u to periodu koristi pumpa visokog pritiska.38.ine sa akumulatorom.og :-ad U odnosu na kapacitet pumpe. On gde su: Pv(Pn) . 45 . U siucaju radnog cilindra sa dlferencIJalmffi klipom. Oa An (2. za slucaj direktnog povezivanja pumpe sa radnim cilinclram masine: (2.) sistema sa dye hidraulicke pumpe .61) . Shematski prikaz radnog 'cili~dra sa diferencij. Osnovni nedostatak ovakvog resenja je potrosnja teenosti visokog pritiska i u periodu praznog hocla.i u maAina sa akumulatorom: Voh " ' - .pumpom niskog i pumpom Yisokog pritiska pv'" fp .58) gde su: Q .kapacitet pumpe i 8.pumpom niskog i pumpom visokog pritiska . p~ fa .

Analizom utroska l'aspolozive energije realnih illuSina dinamiockog dejstva dolazi se do izraza: gde su: mna . abrade i nakovanj identiena dejstvu sudara dva tela to se U od d" .68) gde je. prj'" .masa predmeta obrade.39. t.sina dinamickog dejstva radno tela .fFCt) dt obzirom da je prirastaJ kolicme kretanJa za konacni mterval Vl'emena Jcdnak impulsu sile koja deJstvuJe na matefl. ostvarenim neposrednim kontaktorn radnog tela i predrneta abrade dolazi do prenoscnja energije sa radnog tela na obradak.deo energije koji se korisno utrosi 11a plasticno preoblikovanje materijala i Wi . tt (2. izgubljene energije (W d » Wi) i kako je osnovna funkcija masina obezbedjenje obavljanja procesa obrade materijala.olazl od proucavanja opsteg modela sudara dye pokretne mase kOJe se krecu Jedna drugoj u susret." " r e JlvanJu pomenut.izgubljeni deo enel'gije..emelja i zemljista i dr. U tom periodu nastalo je odgovarajuce deformisanJ~ predmeta rada (.m1 do izjedna6avanja njihovih Vl2 v. eime nastaje njegovo trajno plasticno def ormisanje. kako je oznaeena na slid 2.impu!s si~e (~).anJe rzine V2 mase m2 na V12. a to je deo energije kojt se utrosi na elastieno deformisanje obrudnog sistema i predmeta abrade. Kako je sila (F). d smer k r~tanJa pozltlvan 0 ozgo nadale. Kako kineticka energija pokretnog tela odredjene mase direktno zavisi od njegove rnase i kvadrata brzine. sto je shematski prikazano na slid 2. ". t1 '" . t j I period sudara.. . Posta je dejstvo malja cekiCa na predmet Vu.67) fill! dv '" . izazivanje vibracija nakovnja. 1?l'i cernu lrna u ovorn slueuJu negatlVan plodznak zato sto s11a (F) Ima suprotan sIne! deJstva fla masu m1 od smera njenog kretanja Analogno se dobija i za masu ffi2: PERIOD PERIOD Im dv 2 -'. 'uocavaju dva perioda gde su: Wd . Prema modelu sudara se malj mase mj krece brzinom v1.29). . funkcija VI'emena [F:=F(t)] to se prema stavu 0 kvanbtetu kretanJa mase mt maze napisati: kreta~Ja u kretanJ8 brzmom (6.e energIJ: p. .<. sudara ito: suprotnosmerno krece brzinolu pri 6emu je: VI ) V2.masa nakovnja i mob . vidi jednacinu (2.'2 Vu (2.39.66) Na opisani naein. i ako se nakovanJ sa predmetom obrade m2 : (2. Princip racla masina dinamickog dejstva Princip rada masina za obradu materijala deformisanjem dinamiekog dejstva se zasniva na koriscenju kineticke energije radnog tela.elasticno i plasticno). ' b ! I na r~m':l VI2.2.11.) dt o t. I posle integriranja: ml ' VI2 - ffil VI '" - JFC"/. V2.emu Je .39. tj. to je prakticno u ma.lalnu tacku u Istoro mtervaJu vremena. (2. kojom dejstvUJe ~edna masa .69) Slika 2.telo relativno male mase a velike brzine i naziva se malj cekica. dok se oslonac na kame se nalazi predmet abrade naziva nakovanj. a pove". to je najvaznije odrediti deo kinetieke energije (Wd).03. i rnalja i nakovnja (elasticno). 46 odnosno pasle integriranja: 47 . Prvi period sudara predstavlja vrernenski interval 0 '" tl ~ od ~rvog dodira masa rut }.na drugu. Kako je deo energije utrosen na preoblikovanje materijala daleko veci od dela tzv. Model sudara dye pokretne mase. Posledlca sudal'a na kraJu prvog perioda je smanjenJ'e brzine v mase m b . H t . materijalnog tela koje se u momentu dodira sa oslonjenim predmetam abrade krece velikom brzinom.

72) i iste rese po vj V2. (2.77) F(t) dt H.68) i (2.76) i s ohzirom na jedna6inu (2.68) i (2. Vl2 "" - 12 (2.74) i (2.73) tl Jm! dv:: . elasticno deformisane mase teze da zauzmu svoj prvohitni ohlik i dimenzije.40.tJ. cija je vrednost k=l za patpuno elastican.Jp(t) dt '" -fh odnosno: k . ito: v.: iz jedna6ine (2. + k . i obzirom na izraze (2. pa izmedju irnpulsa H t za prvi period sudal'a i impulsa H2 za drugi period postoji korelacija. nakovnja i obradka) je Vll. Brzina smeru kretanja. VI - .75) v2 '" (k ' 1) . iz izraza (2. jednacuna (2. V2 t.71) Analizom jednacine (2.81) fro: dv '" f v" iii: t. m. dobijaju se brzine masa na kraju druge periode.70) se dabija: ml .70). Vt2 (2.40. (2. Zakon promene dejsLvujuce sile u prvom i drugom periodu sudara. H.72) II period sudara. mase ml.k· v. v.m: 'v. Pod predpostavkom elasticnog sudara. dahlja se: (2.. . a ana 5e dobije oduzi!llanjem kineticke energije sistema posle sudara od energije sistema pre sudara: 49 .71) se vidi da njena leva strana predstavlja kvantitet kretanja na kraju prvog perioda sudara. sto je prikazano i graficki na slid 2.82) (2. Zamenom vrednosti za H. ml + ill: .koeficijent sudara.78) u izraze (2.78) lz izloienog se vidi da je masa da je rnasa ffi:l dahiia fit k. a desna strana kvantitet kretanja pre sudara Resavanjem ove jednacine po Vl1 se dphija zajednicka hrzina kretanja posmatranog sistema na kraju prvog perioda sudara: ill. vi t.79) i (2.76) Sabiranjem jednacina (2J4) i (2.80) (274) i za masu m:: Ako se u jednacine (2. Sabiranjem.79) (2. m" . a na njegovom kraju vj roase ml.71) se dobija: 48 Na osnovi nadjenih vrednosti za brzine v j i v ~ posmatranih !nasa posle sudara moze se na(~t deo korisno utrosene kineticke energije.76). 'Vt .f . odnosno dejstva sila u funkciji vremena.70) U realnim uslovima dolazi do elasticno-plasticnog sudara. k"O za cisto plastican i 0 < k < 1 za elasticno-plastican sudar. (2.o k . 'Vt. i ovo vracanje se desava u drllgom periodu sudara (6tu '" t2 . i v.rol . 0 (k'!)· m. gde je data zavisnost izmedju impulsa. . V2 rot + m1 (2.80) uhaci vrednost za brzinu v. Na pocetku ovog perioda hrzina caIog sistema (malja. (2. pa 6e stay 0 kvantitetu kretanja za masu ml glasiti: vi VI2 Stika 2. gde je: (2. HI (2. koja se moze analiUcki izraziti sa: ima negativan znak jer joj je smer suprotan usvojenom izgubila od kvantiteta kretanja. a H.fi2 fit + m1 . F'(t) cit H. v.

41. Posto je u ovoj varijanti raspoloziva eneI'gija: Wr '"' 0.elasticno-plastican sudar. !EL+1 (2. zagrejanom na odgovarajucoj t. ro. sto odgovara gubitku energije od cca 8 + 5%. v: ) u ceki6a dvostrukog dejstva. Potpuno plasUcan sudar.89) 2 Maguei sIucajevi su: . Nairne. . 0. iz iztaza (2.5 (2.88) 0. ll)· mt· v1 = 0. Iz iuaza (2. sto sa aspekta abrade materijala deforrnisanjem i masina za obradu deformisanjem nema prakticnog znacaja pa je: Potpuno elasti~an sudar. zanemarivanjem trenja i elasticnih deformacija elemenata cekiea dvostrukog dejstva i predmeta obrade. Wd • (1 .II variJanta da su m" » ml i v" '"' 0 i tada je: Wd= O.91 . i v.u odnosu na udarajucu masU . Elasti~no-plastican sudat'.5'ml'v~ . Koeficijent sudal'a pri tome moze da dostigne i vrednast od k'" 0. jer u njih je abieno rot '" fi.5' illt· Vt .85) l!!L. W. u stvarnosti sudar nije potpuno plastic an..83) i sredjivanja se dahija. (2. v~ 50 Wd .455 .slueaju je 0 < k < 1. Ovo znaci da stepen iskoriscenja rasopolozive energije raste sa porastom udarene mase . da ee koristan rad Wd biti tim veel sto je odnos masa mt/m" manji. U slucaju potpuno elasticnog sudara je k=1.l i VI :::: V2. U ovoJ?. (284) ro. Model elasticno-plasticnog sudara sto istoyretneno odgovara raspolozivoj energiji (W r '" illl .k ) . .nakovnja . Razlog ovom lezi u elasticnosti elemenata obradnog sistema. __ (2.(2. ro.91) 1_ _1EL m.potpuno elastican. a to je za cekite jednostrukog dejstva.malj. + 1 51 . 1I fil'mll 0. Prerna tome.41.83) I to je izgubljena kineticka energija: Zamenom vrednosti za v. koje su relativno illaIe.emperaturi. (1 . v:.5 ' mt . ito: .i u ceki6a jednostl'ukog (prostog) dejstva: m.87) se vidi. mt· v1 (2.. . sto je ilustrovano na slici 2. Ovo je razlog da je masa nakovnja u cekica jednostrukog dejstva 12 + 20 puta veca ad mase malja.I varijanta clasu tada dobija: illl " fill i VI " VlI (ceki6i dvostrukog dejstva) pa se (286) Slika 2. U slucaju patpuno plasti6nog sudara je k=O. celokupna raspoloziva energija cekiea dvostrukog dejstva se korisno upotrebi za plasticno deformisanje predmeta obrade.Ii) . Pri ispravnom koriscenju cekica i plasticnom deformisanju predmeta obrade.3.5.u cekica dvostrukog dejstva: W d = (1 - .. pa je W d" 0.90) !!L + 1 (2.87) . maze se posti6i Vl'ednost koeficijenta sudara k~ 0. kao elasticnog vracanja obradka.potpuno plastican i . + 1 tada su moguce dye prakti6ne varijante.81) i (2. pa je: . a narocito malja i nakovnja.82) u izraz (2.

poYratna energija n _ infornac..-- ~ ~ ~ . Kako se iz slike 3. Kompleksni model obradnog sistema. vidi.""" SISTEM O1ASIIIA lA OIlRADU DEfDRHISAIIJEH) I!la! ~o ' p - r. brzina deformacije.lJe PI t . Razresavanju ovog problema maze se prici sa razlii5itih aspekata.gublJena a energija 0. ~ .InforMac.) i sa stanovista proizvodnosti i ekonomicnosti proizyodnje (vreme izrade i cena proizvoda).01.radno telo . temperatura itd.01.~ pDI'IOttli naterijal radno telo. optere6enja..masine.01.0SNOVNE KONCEPCIJSKE VARIJANTE Pitanje koncepcijskog resenja rnaSina za obradu deformisanjem je os-' navna pitanje u tehnologijama abrade materijala deformisanjem i predstavlja mnogodimenzionalni problem. Slozenost ovog pitanja maze S8 sagledati preko kompleksnog modela obradnog sistema ..energiJa .ponDttli I'laterijal .lje Slika 3.flaterijill predi"leta rada . ito: _ sa stanovista ostvarenja optimalnih potreba procesa (energija. pri cernu S8 svi oni svrstavaju u dye grupe.. ulaz U obradni sistem su: 53 .3.alat .alat .iz.izradak ~ ~ otpadak . shematski prikazanog na slici 3.

Na osnovi definicije masine. (gde su: 1 .teorijski posmatrano . shematski prikazanog ua shei 3.ekscentarska 6aura. Stika 3.spojnica i kocnica. 3. 'prenosnik snage i kretanja. 2 . stati6ko-dinamickog i dinamICkog dejstva (6ekiCe) iznose primed rasmatranja problema njihovih koncepcija izradak.istemu i informacija). Analizom univerzalnog moclela pogonskog mehanizma oyih masina.zamajac.klipnjaca. odnosno ekscentarsko vratilo.prenosnik snage i kretanja. u konstruktivna resenja pojedinih njegovih sastamih delovn.02.prenosnik snage i kretanja i 8 _ pogonski motor). 7 .. 4 .. radno tela . Shematski prikaz funkcionalne strukture obradnog sistema U pojedinacnom rasmatranju. odnosno ekscentarsko vratilo. navedeni podsistemi. 2 .pogonski motor.prenosnik snage i kretauja i 8 .kolenasto. pa se nadalje tako i tretiraju. radno tela . Pri ovome lz1az1 ohradnog sistema su: konacni ·(izradak.alat.ekscentarska cama.zamajac.04.03.Klipnjaca. koja je data u prvom poglavlju. mogu se smatrati kao sistemi. dec energije koji se vraca sistemu i informacija 3. Univerzalni model pogonskog sistema mehani6ke krivajne prese: 1 . pri tome. 7 .cine po svojoj ulozi dye grupe podsistema.01. da svaki ad navedenih ulaza i izlaza zahteva posebnu svestranu analizu i razresenje koje se ogleda u koncepcijskom resenju masine za odredjene uslove koje narnecu vrst<l tehnoloskog procesa i predmet obrade. deo energije koji se vraca f:. aka se ana posmatra kao obradni sistem . kako je shematski prikazano na slici 3. pomocni materijal. otpadak.a izlaz su: - energija. spojnica i kocnica. dolazi se do vrlo siroke lepeze ovih mMina za obradu materijala deformisanjem. s obzirom da su ova dva parametra veoma tesno poYezana sa koncepcijskim resenjem pogon-skog mehanizma.03.A ~l ' 55 Stika 3.a abradu deformisanjem. 5 -.01. materijal.spregnuti sa ulaznim (alat. pomocni materijal i informacija.alat. 3 4 5 6 A _ _. prikazan je ekscentricno postavljen krivajni mehanizam . Sasvim je razumljivo. Svaku realnu masinu 1. Putanja izvrsnog deia masine Na slici 3.02. 6 . i svega do sada iznetog.kinemati6ki cleo pogonskog sistema mehani6kih krivajnih masina za obradu 54 -- . 4 .01. ne ulaze6i. otpadak i izgubljeni dec energije) i povratni . MEHANICKE KRIVAJNE PRESE Analizom koncepcijskih resenja meharuckih krivajnih presa prostog dejstva i analizom njihovih osnovnih performansi.kolenasto. 6 . moze se izvrsiU identifikacija mogucih koncepcijskih varijanti i sprovesti njihova klasifikacija Rasmatranje problema se sproyodi analizom zakona promene putanje analizom broja radnih ciklusa izvrsnog dela masine. ito: funkcionalni podsistemi i poremecajni podsistemi. izgubljeni deo energije. 3 .. pomocni materijal. 3 . u sleclecim poglavljima se za predstavruke maSina: statickog (prese). 5 .

04) (305) . ulezisteno u apsolutno krutu noseeli struktuI'u.09) odnosno. glasi: Slika 3. pa se problem iznalazenja zakona njegovog kretanja svodi na iznalazenje zakona kretanja tacke R Pri iznaiaZenju idealnih zakona kretanja cine se dye pretpostavke. izraz za izracunavanje dUZine krivaje (R) krtvajnog mehanizma. koji predstavlja zakon promene puta.pritiskiv<lca prese) prelazi u oblUe Slika 3. odnosno krivaje i . kada je ona funkcija vremena (t).08) gde su: t Wv .10) u jednacinu (3. tacka 0 u prostoru ne pomera bez obzira na optereeenja krivajnog mehanizma i .'s obzirom na relacijU: !p '" Wv .deformisanjem. Ekscentdcno postavljen krivajni mehanizam sa ekscentarskom caurom. coset (3.ugaona brzina rotacije kolenastog vrattla.acije glavnog vratila konstantna Sa iznetim pretpostavkama dolazi se do izraza za idealnu putanju taeke B (h pi ) izvI'snog deia maSine: 0.vreme. ako se u krivajni mehanizam ugradi sistem za pl'omenu duzine krivaje (R) u vidu ekscentarske eaure.01) Medjutim. Ekscentricno postavljen krivajni mehanizam.(f R · sin~ . koje ':::ini krfvaju OA.04. ugaona brzina rot. hpi" CD .e + 2 . dobija se: (3.(R' cos~ + L· cos~) (3.fo) '] 0..02) (303) i dobijanjem iz l'elacije: EA '" R .05. sin!p '" eM + L . kako je prikazano na slid 3.e'M) ] . ito: .06). 57 56 . eime se osa I'otacije. U tacci B vezan je izvrsni deo masme. ee . sin~ (3.05.da je glavno vratilo (kolenasto ili ekscentarsko).BD" [(R + L)'.07) posle zamene u jednacinu (3. odnosno. posle zamene ugla «(t) sa : (3. tada se iz trougla O.8 da je . Uvodjenjem bezdimenzionalnih parametara: R L fo L (3. t (3. ev ..AO ll dobija: R '" I e~ + e2.da je Illv '" const" tj.01).09). COS~" [1 .' B izraz (3.

01.13) dobija matematicki broj moguCih kombinacija (Ki): Sprovedena klasifikacija varijanti koncepcijskih resenja pogonskog sistema mehanickih krivajnih presa prostog dejstva sa aspekta zakona pro~e­ ne putanje izvrsnog deia maS-ine i broja radnih cikIusa prikazana je i tabelarno u T-3. a s obzirom na izraz (3.17) gde su: ee .ekscentricitet ekscentarske caure i We .11) u izraz (3.broj obrtaja kolenastog vratila u jedinici vremena.zamajac: nM iMZ " " - • 1 (3.p(t) Iz slike 3. ukupni broj mogucih koncepcijskih resenja (Kij ): (3. > i ee '" et! (t). data su sistematizovano najpoznatija resenja e l.mera regulacije duzine klipnjace.broj ohrtaja zamajca u jedinici vremena i ny'" np . zamenom Yl'ednosti za (R) iz jednaCine (3. 17 '" i zp (t) 18 n.maksimalno rastojanje od radnog stoIa do pritiskivaea.E . sa aspekta gaharita predmeta rada.3·t (3.1Sf n z .broj obrtaja pogonskog motora u jedinici vrem. ee '" const.06 je prikazana ekscentarska presa otvorenog tipa sa promenljivim hodom pritiskivaca. koja je bitna za fino podesavanje rastojanja izmedju radnih delova alata i . odnosno izp '" 1. • 1 (3.05. IMZ *" 1 '" const.prenosni odnos pogonski motor . Kako broj obrtaja motora moze btti: nM '" canst.' + 2· 8y· 8. Broj r.0 '" canst: '" iMz(t) • !.kolenasto vratilo: (3. canst. odnosno rastojanje od ose putanje pritiskivaca do stuha nosece strukture.prenosni odnos zamajac .01.D (3.3· COSW.:. tacke 0. proizlazi da je broj radnih ciklusa iZYl'snog dela masine u jedinici vremena: '" const. iMz .dohvat.12) 3. oznacene neke meritorne karakteristike. i 1M2 '" '" iMz(t). i iz p '" izp(t) (dva parametra n sa tri moguce kambinacije k) to se s obzirom na izraz (3.16). izp *" 1 '" const.12) dobija se broj mogu6ih kombinacija za hod izvrsnog dela masine (Kj '" 3).. 14 '" izp (t) 15 • 1 01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 13 16 • 1 • 1 (3. za ekscentricitet ekscentarske eaure: ee '" 0. :: izp(t) '" izp (t) • 1 • 1 e (t) '" canst. odnosno broj radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici vremena. Na slici 3.ugaona brzina rotacije ekscentarske taure oko rukavca kolena kolenastog vratila. 11 '" izp(t) 12 '" nM(t) '" canst '" const.druh ciklus. '" const. izp . .02.14) '" const.11) rom na izraz (3. pa je. gde su. . s obzi- ° skih resenja u maS-ina statiekog dejstva i stroke mogucnosti kreiranja kon- hneti primeri ukazuju na slozenost pitanja razresavanja koncepcij- 58 59 - . . ito: .scentarskih presa otvorenog tipa. i nM :: nM (t) (dve moguce kombinacije) a prenosni odnosi: iMz ~ 1. na slici 3.Lm .13) gde Stl n M . i zp 1 • 1 .R = Ie.03.08) doblja se u najopstijem obliku zakon promene hoda izvrsnog dela ffiMine: 3 2 1 nM 1M. Tablica T -301 Varijante koncepcijskih resenja e6j Najzad. '" 8 '" canst '" const.02.ena. U tablici T -3.16) Isto taka analizom mogudh varijacija.

24) odnosno Wz 1:. Shematski prikaz pogonskog mehanizma zavojnih maSina Jednostubno Telo prese Pogonsko vratilo Ccono 3.5 . ugaona brzina promenljiva veliCina u' zavisnosti 60 61 . posmatrano eisto matematicki. Ekscentarska presa otvorenog tipa sa promenljivim hadom pritiskivaca.02. isto taka.struktora.20) (3. Rad ovID muSina ilustrovan je principijelnom shemom pogonskog sistema prikazanog na slici 3. Jz .18) aka se zanemare kineti6ke energije pritiskivaca i zavojnog vretana kao male veli6ine drugog reda U odnosu na energiju zamajca Slika 3. ito: Jz =0 = (3.07. pri cemu vazi osnovna jednactna da je: Wz = 0.const.. (3.23) (3.07.tj.06. da je moment inercije varijabilna vrednost zavisna ad vremena (t).z Slika canst. a Wz '" canst. sio je sasvim razumljivo i dovelo do ostvarenja vearna siroke lepeze tipova i vrsta ovih masina 61ja je funkcija da rotaciono kretanje zamajca pretvori u pravolinijsko kretaje izvrsnog dela maSine. Kompleksni model Polazeci od jednacine (3.21) Jz = Jz(t) Presek u rQvni rodnog stola odnosno Jz *' canst.rmisanjem 5U masine u kojih je kinematicki deo pogonskog sistema kinematicki par vijak i navrtka. moie imat! sledece vrednosti. da je ad vremena {t}. Za deformisanje predmeta rada koristi se ukupna kolicina kineti6ke energije zamajca. i cia.22) 3.18) i rasmatrajuci moguce varijante vrednosti pojedinih parametara. Tablica T -3. (3. dolazi se do toga da moment inercije. Klasifikacija tipova ekscentarskih presa broj Slika 3.19) J.. ZAVOJNE MASINE Zavojne masine za obradu materijall:i defo. wi = Wk (3. tj. i ugaona brzina moze imati vrednosti: (3.02.02.01..

sto pokazuju jednaCine od (3. to je broj moguCih varijanU. w! (3. m .momenta inercije (Jz) i ugaone brzine (W z ) . Kn k k ' "'n"'3=g (3.18) maze naplsati i Jz '" 0. 0 D l-e ! m 0 j. ~u~?m linijom u tablici T -3. pa se dobija maguct broj varijacija vrednosti kineticke energije: k k • Kn -n-3-27 (3.t O. a kojt genel'aino predstavlja kompleksni model prakticno realnih i prakticno nerealnih varijanti. • .Kako kineti6ka energija. i 'I.-:c: L+ --. Nadalje.t const 0 I0 1- - Kako je energija kOja se troSi na izvrsenje procesa abrade materijala deformisanjem definisaria izrazom (3.08.1: const L±.. Kompleksni model zavojne maSine. canst.18). koji je vee 1znet. su uokvirene realne varijante. ~':.)..03.08. da je: Jz - m . a na osnov! krlterlJuma da su obe energije razlicite od nule.t 0 i Wr .koji mogu imati tri razlicite vrednosti (n=3). i>< i> ~ i " + + : :+ l.24). ~L=.03.125 . canst f" const " canst - - W4f~ c' m Slika 3.. a do kojih se doslo ad postavke da u realnosti mora da postoji energija kojom raspolaze ma!'iina i da postoji os1varenje procesa abrade materijala.canst.lizom i sintezom svih mogucih varijanti dolazi do tabele T-3. aka se nastavi sa rasclanjivanjem i padje od toga da je moment inerdje funkcija mase zamajca (m)' i njegovog precnika (D).03. to se analizom doslo do grafickog prikaza mogucih varijanti.18). tj. koje su srafirane tackicama na slid 3..5 ' D)' U (326) obliku: to se jednacina (3. stavku da je rna'38 rasporedjena po krugu precnika D. masa (m) i ugaona hrzina (W z ) . pa S8 ana. uZ pretpo- Izneta rasmatranja pokazuju da se moze formirati veliki broj razliCltlh modela. tj.i broj raspolozivih vrednosti (n=3) . Klasifikacija varijanti koncepcijskih resenja ]((1MPT TI](~I\TT VATlTTANT D m Jz Wz IW. koji je ilustrovan na slici 3. da su i Wk . IW.t canst 0 .precnik (D).za sve parametre (0. i kompleksnog modela prikazanog u njo].consi ~ 0 Q \.27) Primenom istog postupka. dobija se broj elemenata (k=3) .t canst j'" const canst 1. odnosno elementa (k=2) . j. D2. ¥. zavisi od dva parametra. (0.08. definisana jednacinom (3. da su: 62 63 . I+ '+ Jednostavnom daljom analizom se dolazi do mogucih realnih varijanti.28) Tablica T-3.25) ~ < ? t.19) do (3. tj.

04. Medjutim. fD_ "uH.! Medjutim. aka se teorijskom analizom dolazi do sazllanja cia hrzina moze biti: VI (337) (3. Tablica T-3. praktlcno . jer se problem svodi na pitanje konvencije smera posmatranja Prema tome.11.. w. SiD jo dato u tablici T-3.' .30) Na ovaj nacin od 27 teorijskih varijanti. Posmatrano teorijski. da postoje tri moguce varijante medjusobnog odnosa masa fit i rn!!.: . ostale realne varijante (18. to se dohijaju sarno 4 realne varijante. 0 . Kako nova kocepcijska resenja iziskuju nnu regulacjju variranja momenta inercije zamajca. > ffi2. > m2.32) (3. Pregledom do danas izvedenih koncepcijskih resenja pogonskog sistema zavojnih maSina. S obzirom na povezanost kretanja izvrs-nog dela maliine i zamajca. 4 I . Isto taka. sa eisto matematicke tacke gledista.r-~1 I 2 2 WF2(JnWn-J1t.. dolazi se do 7 realnih. koji je ustyari giayni izyor izrazenih energetskih gubitaka u ovih staticko-dinamickih masina.. Aka se jos uzme U obzir. a da hi se postigli ocekivani ef ekU.09. mase m:. CEKICI Kako je izneto u podlavlju 2..38) (3. J.0 mit:.postoje dva realno rnoguca slucaja.09 kompleksni model cekie'a. W. = cOllsl I~ r""--.(3.39) 64 65 . i uopste pove6anja kvaliteta ovih vrsta maSina.03. irelevantno je da Ii je: rot < m!! ill m. ~ .. da reaina ugaona brzina rotacije zamajca ne maze biti konstantna. to je ova pitanje usko povezano sa problemom primene programskog upravljanja u maS-ina za obradu materijala deformisanjem. Na osnovu ovoga formiran je kompleksni model prikazan na slid 3. i m2 .sto se tice masa m. Daljom analizom.03.33) (334) m2 ". ~l~ ~~)~ m w. sto je stvar buducnosti. W.l1 ) hob W = IFlh)dh k '1ARIJANTA 0 mm il . ito: (3. ) 0 i m: > O. dolazi se do zakljucka da sva poznata resenja spadaju u varijantu (15). C{)!lsl "" tons! # const " - conSI con51 I "I I cons! '" const .. dalazi se do toga. lit < ml i ffi.04. Izvl'sena analiza i sprovedena klasifikacija ukazuju da su veoma skromno iskoriscene mogucnosti prakticnog realizovanja pogollskog sistema zavojnih masina u smislu iznalazenja koncepcijskih l'esenja koja hi obezbedila veei energetski stepen iskoriscenja i veei stepen usaglasenosti mo"gucnosti maSine sa potrebama proeesa jer Stl. odnosno moraju bitt: i ro. sa aspekta obrade. pri cemu se predmet abrade nalazi izmedju njih.31) (3. razvijeni sarno sistemi sa zamajcem nepromenljivog momenta inercije. 0 0 m.. Realne varijante. 24 i 27) omogucile hi osetnije povecanje energetskog stepena iskoris6enja u ovih vrsta masina. ~ i .36) lata taka. moraju da postoja realna radna tela. rad ceki6a se zasniva na principu sud81'a dva radna tela masa ml i m2. 3. ito: mt '" m). Formirani kompleksni model neosporno namece razmiSljanja u praveu iznaluzenja konee pcijski sasvim novih resenja pogonskog sistema zavojnih masina. mogu biti: ffil'" ill! . 0 (3. v .29) (3.35) (3. sto treba da dovede do pove6anja njihovog energetskog iskoriscenja. 0 ~ Slika 3.

doblja se 8 oooguCih koncepGijskih resenj~ ceIqca. kompleksnim· tIlOdelorn i pre_gledno data p ta.. Pitanje dlmenzija eleme-nata masine se resava metodama proracuna masinskih konstrukcija sa aspekta njihove evrstoce iii krutosti.~(= varij~:n~e mogucih d- (34q) (3.41i (3..a ne mogu. . GEOMETRIJSKI SISTEM Ostvarenje osnovnog pitanja kvaltteta predmeta rada.anja.- 0 V2 '" VI V. (Vt V2 ) Vt ) 0 ml (m2 '--.aja radnih delova maSine.~' 4.02.ostvaruje se projektovanjem i realizacijom funkcionalnih podsistema.~' s obZlrom ~a re.. CEKli:- KREl'ANJE OBRATKA YAH.2.{.m~ta ol. a pitanje tolerancija je problem tacnosti kl'etanja i problem mel'itornih polo:z.t ml i m2 . Obezbedjenje izvrsenja zahtevanih funkcija masine . energetskog (EN).}fad. kinematickog (KI).. - ' to 811 .) VI simetrije . vtednosti -bizi'rie .dimenzija i tolerancija .43) V2 '" VI V2 ( Vt v. ito: geometl'ijskog (OE). namece imperativno neophodnost ostvarenja geometrijske tacnosti u polozaju radnih elemenata masine i time obezbedjenja izvrsenja ove njene veoma znacajne funkcije.<..2 (Vt V2 ) Vt jednostrukog dvostrukog 'dvostrukog dvostrukog jednostrukog dvostrukog dvostrukoR dvostrukog nadole miruje .obradnog sistema . te njthoviom uporedjenjem sa dozvoljenim maksirnalnim oc!stupanjirea.e. maE'.. stq 'Je ~ pnkaza. materijala (MA) i upravljacko-informacijskog (UI 11a slid 3. pri cernu se to ostva:ruje ispitivanjem i merenjem geometriskih veli'Cina. varlJan t a VI ( 0 n ero~ sooisla.t. ukupne tacnosti masine koji se resava teorijom tolerancija i teorijom mernih lanaca Oeena kvaliteta ostvarene masine za obradu deformisanjem sa aspekta geometrijske konfiguracije se Vl'si identifikacijom njene geometrijske tacnosti u svim reZimima racla i mogu{':ih opterecenja. Skup svih mera . posmairHno u celini.elemenata masine i masine posmatrano u cehnL predstavlja geometrijski sistem. zavisno od toga sta se nameee kao imperativ. koja zavlse od' 'tipa ma§ine sa jedene 66 ..no shematski na slid 3. 1 e kretanJa masa 001 1 m: TIl Vt " 0 P~e~~ __ t~.J." . pri cernu je njegova geometrijska tacnost najmeritorniji pokazatelj kvaliteta.42) (3. liadole nagorfl miruje (nadQle) nagore !poinetan (miruie) pokretan (miruje) 1 2 3 4 5 6 7 8 4 01.05. SISTEMI m. ~1"'OO2 0 V2 '" VI V".~: . v. gde 311 naznacent tipovi fekica i stanje kretanja pFeq.e medjusobne odnose Inas~ In!:i m:J i mo~u6e ~arIJan~e.blin T-3..m.relativnosti posmatranja u Re 1 no.. FUNKCIONALNI v.09.iz relativno8ti pOSqlatl'anja kl'. odnosno problem. a z10g . v:t:ed?c0stl brzme V.-I • .

Shematski prikaz jzvrsnog dela masine i alata za prosecanje i probijanje: 1 . i da je: f~ 4 sin'I{} il$ 0 (4. prikazan je centrii'::no postavljen krivajni uwhanizam kinematicki deo pogonskog sistema mehanickih krivajnih maSina za obradu deformisanjem i za njega idealni put tatke B (hpi) biee: p.. znaj1.:1.rezua ploca Primera radi.. sto znaci da obezbedi njihovo kretanje po utvrdjenom zakonu. ovainost i s1. kon promene ubrzanja: Upi '" d V '" .R·W·(sinttl't + _f_R_·sin2·W·t) 2 Daljitn diferenciranjem izraza (4.(R·cos~ + L· cos~) (4.0i) i ·sreeljivanja dobija: h pi " R·[(1. pritiskivac i elI'')' dolazi S8 do intenziteta inercijalnih sila.yodjice pritiskivaca. hpi' L + R . Naime. bilo zbog procepa pv u vodjicama.cosw·t) + Ovl zakoni su od izuzetne vaznosti.njem zakona promene ubrzanja (usporenja).t 1}. h Slika 4. aka je dozvoljeno odstupanje radnih delova alata za prosecanJe i probijanje u horizontalnom Pl'8VCU ± Xl. poznavanjem pUianje powaju Sf'. Ii tred (ubrzanje~usporenje) za poznavanje radnih opterecenja ma§ine. 4 .~ .5 cosa:: (1.) (403) 4. ij..05 ) (4. a sa druge tolerancijskog polja izrade predrneta rada.02...06) po vremenu dobija se idealni za- S druge strane.sill a) . iii bilo kojih drugih razloga (temperatura.01) v u .) mOl'aju biti manja ad doz<voljenih.01. Cije vl'ednosti.01.pritiskivac. brzine: fR ·T· (1. cesto U o1'1h rnasina nisu male i efekti njihovog dejstva mogu imati neieljene posledice ako se zanemare. KII\'EMATSKI SISTEM Kinematski sistem ima zildatak da obezbedi medjusobno kretanje aJata i predmeta obrade u svim fazama preoblikovanja pripremka u izradak. Kako iz trougiova OAC i ABC sledi: sina'" fR' sinl{) (l ~ . Slika 4. to se posie njihovih zamena u jednacinu (4.1 se dva najrnel'itornija faktora u oblasti iehnologije pllLc. . a poznavanjern zakona promene brzine defol'misanja zna S8 i zakon njegoye brzine clefoI'roacije. definisanom oblikoro putanje i zakonima promene brzina i ubrzanja (usporenja). i to narocito elemenata masine velikih masa (kao Sto su zamajac u mehanickih presa.02.(DC + eE) "L + R .06) Diferenciranjem putn po vremenu dobija se idealni zakon proroene Vpi'" _dhpi dt ". i to pna elva (putanja i brzina) za proees preoblikovanja.icnog deformisanja materijala.~ine sa aspekta kvaliteta izradka 4.. Krivajni mehanizam i idealni zakoni promene brzine i ubrzanj<l.R_ iR· .cos2·w·tl 1 (4.02. ~-r.04) ier su: sinif' s: 1 i fn ~ 0. h (4.. flJ' _.probojac i 4. odnosno namene ma. (cosw't dt + fIt· cos 2'W'l ) (407) Ovi idealni zakoni u fnnkciji puta su prikazani graficki na slid 4.fa' sin!f!) ~ .. stepeni def ormacije materijaIa koji se obradjuje. poznava. 68 69 .0t Idealni zakoni kretanja Na slid 4. bilo zbog clasticnog defol'misanja elemenata masine i musine u celini.02. koaksijalnost. 2 .2. '" (1.02. tada odstupanja izvl'snog deia masine (pod) od pravca teorijske putanje (osa simetrije).02.strane. kako je prikazano na slici 4. .

03.. ito: prvu grupu pokazatelja.' . Qsnovne kategorije . bezsuman rad i td: Konvel'tori energije su osnovni sastavni cleo energetskog deia pogonskog sistema syih masina 1. ENERGETSKI SISIEM MaSina za obradu materijala deformisanjem predstavlja jedinstven i veoma kompleksan fizicki objekat. ffiaSinu j odrazavanje njenog dejstva na fi1.stis-!jiv i np-sHsljiv fluid (vazduh. zupcanid i s1.izaziva dovedena energija tnaslni. prenosnike i akumulatore. uglavnorn. broj radnih ciklusa u jedinici vremen&. . a ad energetskih uredjaja: .eg tehnickog stallovi§ta kao sio su: masa ma§ine zbog utemeljenja. a to su: rad. funkcionisunje masine bazira nn definiciji energije.icke veheine kojima se izraiava promena stanja masine kao obradnog sistema. natila.razayaju njene tehnoloske mogucnosti. kao sto su: defol'maciona sila. -jedne tacke u drugu tacku.konyertore. hod izvrsnog dela masine. vaine su pojmovno jos dve kategorije.idd nlenja stanje predmeta abrade plasticno ga deformiSud. i. i on se danas. iIi gabal'itne mere rnasine zbog definisanja prostora u kome se moze stnestiti masina u proizyodnim halama. Prvu grupu cine tZY. ulja. itd. doIaz! se do toga da se svi oni mogu svrstati u dye grupe.i1. i sf.mehanicki akumulatori .menjenom vidu predaju.rad i snaga Da hi se pratio tok energije kro1. koristi kao"pogonski element u masina za obradu defol'misanjem. Elementi promeue stanja Promenu stanja . i . kao i promena stanja masine kao fizltkog objekta. U masina za obradu deformisanjem se koriste uglavnom: .zatnajci . odnosno raste ugaona brzina i .. kOji akumuliraju energiju na taj naein sto 1m se povecava broj obrtaja u jedinici vremena. koji izrazavaju promenu stanja i cije se kvantitativne mere menjaju u obredjenom dijapazonu velitinn sa vremenom i drugu gl'UpU pokazatelja cije sU vrednosti nepromenljive i nezavisne od re7jma rada masine.energije . Njeno fi1._gasovi i 81. Dl'ugu grupu cine karakteristike bitne sa opst.jem. odnosno vo£la. Nairne.akumulatori fluid a povi§enog potencijala su elementi koji akumulil'aju odredjenu koliCinu potencijalnft energije akumuliranjem odgo'· varaju6e kolicine fluida odl'edjenog povisenog priti~ka. Konvertori enerfp..elektl'icni .a obl'adu materijala deformisanjem.anicku.vedene druge d ve .fluldni .se korektno ra:rrnatrali enel'getski ~istemi. turbina i dl'J ima sledece nezamenljive prednosti. koji je koja izaziva snaga.ciIindricni elementi relatlvno velikih momenata inercije. Masin~e ia 'obradti ~efor'Iriisahjem' kOrlste'· uglavnom ~l~d'ec~ vrs~e energije.elektricn:i provodnicl. definisu se generflino energetski uredjaji kao i vrste energije. pa time izrazavaju stanje musine koje nije funkcija vremena. Analizom pokazatelja fi1.03. ito: . tni'nsformatori i 81.icko stanje (u periodu mirovanja) 1 njene promene stanja (u periodu rada) definisu njene fi1. kretanje izvrsnog dela ma~lne i ostvarenje dejstva alata na predmet obrade . pl'i cernu SA pod pojmom energija podrazumeva sposobnost za obayJjunje rada sa ciljem promene stanja odredjenog fizitkog objekta Prenosnici energija Stl elementi -koji prenose enel'giju i1. kojl S8 kOl'iste u 70 71 . kako bi . elektricnu. d~Formisar~.icke velicine izraiene kvantitativnim merama. Iz !znetog se vidi da su i1.01.pretvata elektricnu energiju u mehanitku.:koji'.. S tim u vezi. ~~sin~ za.). 4.ickog stanja. koje i1. jer u poroojenju sa drugim konvertorima {motori SUS. a u maaina za obraJu deformi8anjem se koriste: mehauicki .primera radi. odnosno definicije fizickih pokazatelja.~el.visoka pouzdanost u radu: ne zagadjuje zivotnu sredinu. ito: yisok stepen iskoris6enja'dovedene energije u' procesu pretvaranja elektricne u mehanicku: jednostavan doyocl elektl'icne eriergije do rnotora: .poluge.j'e vrse pretvaranje jednog vida energiJe -u" drugi vid.oBradu. . pel'formanse ma§ine. koja za izYl'senje po definiciji kolicina energije uneta u fizicki objekat a odredjenu promenu njeguvog stanja i ' pl'edstavlja kolicinu llnete enel'gije U jedinici vremena odredJene promene stanja Akumulatori energije su elementi koje odlikuje sposobnost da u odredjenom vretnellskoIn intervalu prime odredjenu kolicinu· energije i da istu u nekom drugom zeIjenom VI'omenskom intervalu u nei1.4. koji fi1. Prirnera radio elektromotor je konvertor . deformacioni rad. emulzije 1 s1. 'toplotnu.

)u periodu obrade predmet rada. sklopu mesio gde ne dolazi do disipacije energije.pararnetra kOji predstav- Ija 'veoma ilustrativan pokazatelj Sflvrsenosti musine sa energetskog stanovjsta.. na osnovi dike 4. prot!veci se clef ormisanju..1.. cia zeli da ga zaustavi. sto dovodi do pada ugaone brzme rotucije motora i zama~ca ka. Kompleksni model rnasine kao energetskog sist.o spregnutih elemenata. sa elsto energetskog aspekta.03. sto je prikazano shematsb U8 slici 4. .prenosnik (krivajni mehanizam sa prltiskivacem). f~j 72 .ema.05.konvertor (elektrornotor). zanemarujuci gubitke energije koji nastaju nu relaci.04. a isprekidana lcriva linija BC zakon promene snage zamajca [P z '" Pz(t)] u peridu obrade (tab). i 4.kvantitativrlO protok energije kroz rnasinu.05. imajuci pri tome u vidu da ne postajl U cituvom tom . Dijagram promene snage pogonskog sistema Ina. Linjja FGHJI predstavlja zakon promene ugaone hrzine motora [W m '" " Wm(t)] u toku jednog radnog ciklusa (tc ). tj. njenog prenosa i njene akumulacjje. pa se kao fizicki objekat maze iskazati shematski. 2 .~.03.. Shem3.Kanacno. S dl'uge strane (vtdi slike 4.. gde Stl na ordinati oznacena snaga (P). W..03. . dejstvuje na pogonski sistem mai.plasticno deformisallje predmeta rada (Wk).predmet abrade.-~ J-f£" .• Wk • JF(h) dh o (4. a linija tacka crta zakon promene ugaone brzine rotacije zamajca [Ul z " Wz(t)] u 1stom vremenskom intel'valu (t c )... mogu se postaviti osnovne relacije kOje iskazuju. PrecipostavljajuGi da se sva raspo}oziva energija ffia§ine (Wr ) utro§i Slika 4. 73 .=--!'ik::~ Slika 4.04.ine tako.04..10) (408) .0.1.tski prikaz krivajne prase: 1 .05...09) Prate6i tok energije u toku jednog radnog ciklusa. Na slici 4.~ w.w. Slika 4. kao sto je to u6injeno na stiei 4. puna izyucena linija ABeDE predstavlja zakon promene snage fiotora [Pm'" Prn(t)] u toku jednog radnog ciklusa (tJ. 2 .Ji alat .. na ... odnosno m- p . ns osnovu izlozenog moze se zakljuciti da masina za obradu deformisanjem predstavlja koncepcijski sklop elemenata sledecih funkcija: konverzije energije.preko stepena iskoris6enja .i relativno . maze se sagledati dinamicko-energetski bilans preko grafika na slid 4.konvertor (elektromotor). od ulaza do izlaza na primeru krivajne prose u kojoj se sabija cilindricni elemenat. odnosno do pretv8ranja jednog vida energije u nezdjeni vid.§ine. odnosno ugaona brzina (W) i apscisi vreme (t).04.1 ~ ~ t) B . .05.akumulator energije (zamajac) i 3 .2'! . gde BU: 1 . 01'0 dovodi do porasta njihove snage. prikazanog na slid 4. jer on predstavlja gubitak sa aspekta koristenja energije za plastic no preoblikoyanje materijala (4.akufflulator energije (zamajac) i 3 _ prenosnik (krivajni lnehanizam sa pritiskivacem).Pm= P ( t) m Pz=Pz(j) Wm tJ { t ) = m __ . se clohob bija: Analizom kompleksnog modela.

12) Kako je izgubljeni deo energije: (4..5' Jz' (W!.t - w.5' Jz' (W.I .05).z· (W. jer funkcije sa jedne straue i uslovi rada sa druge strane elemenata masine su. ne sarno vrlo razllciti. pa ce 0 materijalima biU vise re6i u poglavljima gde ce se posebno tretirati osnovni (pr Do dovedene energije se moze doel i preko izraza.':d + J PIllet) dt . sto ima za posledicu povecavanje opterecenja na obradak i povecavanje napona u njemu.zakon promene snage motora za yreme obrade Cod tacke A do tacke C ua slid 4. sto komplikuje problem izbora materijala. kakva je maS-ina za obl'adu deformisanjem. Cija je posledica povecavanje njegoyog stepena deformisanja Prema tome.09).- 0.13) to S8 dovedena energija dobija sahiranjem energija izrazenih jednaMnama (4.15) u izraz (4. dolazi se do definisanja svih relevantnih energetsko-dinamicko-kinematskih parametara kOji izrazavaju kvantitativno i kvalitativno mogucnosti mailine kao ohradnog sistema. W~ . tj..5' Jz' (W. • . W~ .) predstavlja posehnu p1'oblematiku.tob) (4. _ deo energije zamajca utrosene na deformisanje pl'edmeta rada (horizoutaluo srafirana povrsina na slid 4. tj. sledi da je raspoloziva energija: tp:r+tob W:r :: Wz + gde su: W~ = 0. po prestanku dejstva predmeta rada ua masinu. MATERlJAL Materijali koji se koriste u izradi masina za obradu deformisanjem su veoma sil'okog spektra i predstavljaju osetljivo i slozeno pitanje.2) + f Ptn(t)dt::: Wmpe (4. to je i problematika izbora materijala od kOjih se izradjuju njihovi elementi posebna i specificna.) i tpe ..W!2) + f PIll(t}dt + Pph' (t c tob) t pl' iii vrednosti iz izraza (4. kinematski itd.prenosni odnos motor .W~2) + J t.tenziynijeg predayanja energije predmetu obrade. motor visak snage trosi na ubrzanje zamajca i to na taj naNn sto mu nadoknadjuje izgubljenu euergiju u periodu abrade.05.15) s obzirom da je: tpr+tob +tpe Wz 74 " 0. Kako svaki podsistem u ma§ini (noseea struktura. dobija stepen iskoriscenja: tpr+tob PIllet) . analizama toka ene1'gije i kretanja pokretnth deloya.10) i (4. energetski deo. s obzirom na povezanost energetskog i kinematskog sistema u jedinstvenu funkcionalnu celinu.04.5' J. "' 0.snaga motora pri praznom hodu ma§ine.t.deo energije motora utrosen u periodu obrade na deformisanje predmeta rada (vertikalno srafiraua povrsina na slid 4.05).W!2) + f Pm(t) dt + Pph' (tc .Pph' tob (4.13) tpr+tob Wd Iz svega izlozenog u ovom poglavlju. (W~I .14) u izraz (4.16) tpr+tob 75 .05.euergija motora kOja se utrosila na dovodjenje zamajca na nominalnu ugaonu brzinu rotacije (koso srafirana povrsina na slid 4.deo energije motora utrosen u periodu obrade na savladjivanje otpora kretanju pogonskog sistema.pr Pm(t) dt .sine.zamajac: nomiualna ugaona brzina rotacije zamajca.-1mz Wrn2 f .: Wd'" .Ul.10) W rnpe .Pph' tob tpr (4. a zavisno od koncepcijskih i konstrukcijskih 1'esenja syih njenih elemenata.: W ZI Wl t Wm. dalazl se do njenih peri'ormansi koje omedjuju clomen primene svake odredjene ma.18) PmCddt (4.5' J.Lt) 4. '" . .05). iz iznetog i slike 4. . te (4. _ ugaona brzina rotora motora koja odgovara snazi praznog hoda.09): Pph' tc (411) lmz ugaona brzina rotacije zamajca na kraju p~ocesa sabijanja: Wzz '" --. Uhacivanjem vrednosti iz izraza (4JO)i (4.13) i (4.¥reme vracanja energije zamajcu od strane motora.17) - tpr+tob 0. f te Pm(t)dt (4. S8 gde sU: Pph . vee cesto i oprecni.ugaona brzina rotora motora na kraju procesa sabijanja.(.

hidraulicki. odnosno njenim l'ezimima se ostvaruje: .izvrsni organi.. daju se elementi upl'avljackog sistema bazil'anog na mikt'0pl'ocesoru. 16·-bitni. i danas postoji veoma siroka lepeza oyih sistema raz!icitih.podsistemi maSina za obradu deformisanjem.06. .bogatstvu ulazna/izlaznih naredbi. sto je shematski pl'ikazano na slici 4. Centralnt procesor sa memorijom. vise paznje treba posveHt1: . Ilustracije radi.izlazni stepen. Klasifikacija upravljackih sistema U programskog upraYljacko informacijskog sistema se razlikuju uglavnom dva Upa.05. s obzirom da je treCi jos tendencija: spoljasnji sistem. . kako po koncepcijskom.zi~i mikroprocesora (taktu) broju bitova koji se paratelno ohradJuJu . sanjem. Izbor centralnog procesora uprayljackih sistema masina za obradu deformisanjern n~ maze bazir. .raspolozivoj Iiteraturi i ceni razvojnog alata i kompletnog upravljanja u buducoj masovnoj eksploataciji.prijemnici. . Kako se pitanje izbora najboljeg mikl'opl'ocesal'a egzaktno ne maze 76 77 . pa Sli tako razvijeni: mehanicki. tako i po konstrukcijskom 1'8Senju. Slika 4.0?. 32-bitni). .(8-bltm.06. ·sto je dato na slid 4. pneumatski. .tehnologiji izrade mikroprocesol'a i pratece elektromke. koji se nalazi izvan obradnog sistema .ma. Slika 4. elektricni. organizacija sistema i .clayaei. pa S obzirom na problem.prograrnskim upravljackim sistomima.sine. .Bt. . izdvojeno osam tipava resul'sa. Elementi upravljackog sistema baziranog na mikroprocesoru.i na br. pri cernu je 11 drju sistematizovanja resursa potrebnih za savremeno upravljanje obl'adnim sistemima u tehnologijama abrade deformi- Za pravilno funkcionisanje uprvljanja obradnim sistemom neophodno je postiCi odgovarajuci izbor resursa i obezbediti zastupljenost svih tipova l'esursa.klasicnim upravljai':kim sistemima i . ito: . Klasicni upravljacki sistemi dominiraju U ovih masina. kOji tl"eba da poveze spoljasnji i unutl'aSnji 81stem u jedinstvenu ceHnu izgradnjom programske podrske (software) i oclgoV31'ajucih fizickih jedinica (hardware). mogucnosti pI'ikljucenja ulaznolizlaznih kola. . i koji obuhvata razl'adu tehnoloskog postupka i busenje traka koje direktno upravljaju maSinom·.centralni procesor sa memorijom.raSnji komunikaciono-informacijski sistem kOji prenosi signale izmedju elemenata masine sa ciljern izvrsenja odredjenih njihovih funkcija i .braju raspoIoZivih nivoa prekida. UNIX"). 4. odnosna trl tipa. UPEA VLJACKO-INFOEMACIJSKI SISTEM Dpravljanje radom m8sine za obradu deformisanjem. .alatima za razvoj soff-vera (jezik "C".unutrasnji sistern je u samoj masini i preclstavlja ustyari neki unut.jedinstven sisiem.zastita. .broju prekida.07. opticki i najcesce kombinovani.

i to na: analogne i na digitalne. Izvdni organ! su elektromehanicki uredjaji kojima se neposredno upravlja obradnim sistemom. a koji se koriste da bi 5e sa obradnog sistema dobili relevantni podaci za upravljanje.oj faxi. 78 79 . Zavisno od tipa davaca i prirode procesa mogu se izdvojiti tri qrupe prijemnika. upr~vljanja rnogu6e je sistem organizovati centralizovano . kojima se sada upravlja digitalno. pneumatski venUli. upr.: 0 kOjima Organizacija Sistema u mllOgome zavisi od konacnih ciljeva projektovanog upravljackog sistema.dokazati.sposohnosti sporazume-vanja. S obzirom na brzine i paralelnost (nruzmenicnost) procesa u: o...~vljanja..ne spojnice i venUli.. na razli6ite naeine. Konvencionalni izvrsni organi mogu se podeliti u dye velike grupe prema zahtevu za upravljanje.. upravlja analogno. oilindri i slieno. to bitnu ulogu pri njegovom izboru ima raspolozlvost (mogucnost nabavke) S jedne strane. diskretizovanim elektri6nim veliCinama. I1~ticij~z~~nja-'i kreativnosti multidisciplinarnog Hma koji resava upl'avljanje. Algorltam odlu~ivanja je stozer celokupnog uprav1jackog sisteriia i njegov konacan izgled presudno zavisi od. ~ OVOID: pogIa~lju. neki tipovi rnotora Digitalnim izvrsnim organima moguce je upravljati digitalno. Izlaznt stepen predstaylja skup elektronskih kola kojima 5e neposredno upravlja izvrsnim organom. I!1IKROPRO!:ESOR lA UPRAVLJRHJE I RElI!1011 RADA ------_. izvrsnog organa i potreba upravljanja mogu se izdvojiti sledece grupe izlaznih stepena ito: digitalnol analogni konvertori: digitalni izlazi (Iecevi) i brojaci. Tu spadaju elektromagnet.08. i do potl'ebe cia se pojedinim izvrsnim organirna. ~ . Prijemnici su elektronska kola koja su neposredno povezana sa davaCima. Shka 4. motoTi.sa jednirn mikropl'ocesorom kao iskljucivim centrorn odlucivanja - slika 4. Razvoj upravljanja dovesce. Zavisno od tipa. i to na: analogne i na digitalne. specija- b) Dece~~ralizovani sistem upravljanJa. verOYatno. a s druge iskustvo projektanta Davacl Pod davacirna se podrazumevaju svi tipovi pretvaraca neelektricnih veliCina u elektricne veliCine. Analogni izvrsni organi zahtevaju analogno uprHvljanje kao npr. a digitalni dayaN fizieku veliCinu predstavljaju.o: analogno! digitalni konvertort broja6i i digi talni ulazi.. i t. Moguci tipo-vi organi:ladje sistem3.08. razvol<L. pod a a) Centralizovani sistem upravljarija. Nil' algoritam odlucivanja bitno uticu i izabrani elementi upravljanja je "rec. Analogni davaci fizicku veli6inu pretvaraju u analognu elektricnu veli6inu. Dayaci se mogu podeliti u dve velike grupe na osnovu karaktera elektricIle ve1l6ine koja odrazava realnu fizicku pojavu.-.

odnosno u slucaju vise opsluzioca: ceiyororucnu. ili primeru promene zakona kretanja izvrsnog deIa krivajne prese ("idi poglavlje 6. zaviSllO od broja ops!uzioca. na bilo koju drugu .sllta Kada se gu\'ori 0 :wstiti na ovom mestu se podrazumeva.obavezno imaju trosistemsku komandu. sa oStrim gradijentolll protnene temperaturskih polja.). odnosno ncpromenljivost u yremenu kine matsklb zakona i veliCina kretanja elemenata maS!ne i neophodna osetlji"vost prenosnog sistema.. Ra1. 3. ne ulazeci na o-vom mestu u sira rasmatranja i analize njihovih koncepcijskih i konstrucijskih resenja.ioca ne mogu doci u opasnu zonu. a to su. odnosno zahtevace autonomno ocllucivanje na nivo'll pojedinih segmenata upravljanja i fJovezanost u jedinstveni sistem . Prva dva naCina upravljanja. centara odlucivanja odrazavala bi 5e preko komunik_ucionih linija.eme na koJima se primenjuje programsko upravljanje.po intenzitetu. sto se odrazava na: . zaStita od nepravilnog rada i zastita od neovlascenog koriscenja.a obradu deformisanjern se ogledaju U 80 81 . a sa dl'uge.ako i maSine posmatrano u colini. koji se postavljaju za obradne sist. iii aka je koncepcijsko resenje alata tako (tzv. Znacajnirn termickirn opterecenjima prf obradi u vrucem stanju. kako elemenata masine. U vezi klasicnih uprav1jackih sistema.novrsnosti tehnologija obrade materijala koje se mogu ostvariti u istoj maiiini. optocupler) od naglih promena i velikih siruja kOje karakterisu izlazne organe i uopste jednu industrijsku sredinu. krutost sistema. 1. Nairne. i t. t. da svi oni . pravca i smera.o: 9. Nepouzdanosti zakona kretanja elemenata maSine. spec:ificnosti masina sledBcem. neophodnosti l'azresenja problema autornatizacije ovih mMina. Navedene komande su tako resene da jedna komanda druge komande iskljucuje. zatvoreni alat) da prsti i ruka opslu'i.stite opslufioca .sto predstavlja distrihuirani sistem upravljanja . na pojavu vibracija i na promenu rnedjusobnog polozaja deloya alata u procesu oblikovanja predmeta rada.nofnu iii jednoI'ucnu. dvoruene. Ne ulaze6i dublje sto je oCigledno na primeru promene hoda pritiskivaca u hidraulickih presa sa prornenom intenziteta otpora deformisanja. Polazeci od poznatih zahteva. Veza izmedju centl'alnog racunara (HOST) i pojedinih. se koriste samo u s}ucajevima kada posioje zas-titni sistemi koji sprecavaju prisustvo ruku ops!uzioca u radnom prostoru masine za Vl'eme odvijanja procesa. Izrazito visokim spoljaSnjim optere6enjima najrazlicitijeg karaktera.ve!iiSine elasticnih deformacija. pod b. maze se konstatovati.noznu. ito: unutar same maSine.zbog za. Zastiia od nepravilnog rada obuhvata zastitu od ~umova na ulaznom slElpenu kao i galvansku zaStitu upravljacke elektronike (uPI'. 118 2. ito: . cernu se vise govori u poglavlju modernizacija matina. Otezani usloYi izmene alata u radnom prostoru ma.specificnostima njihovih koncepcijskih resenja i . da bas ovi osnavni uslovi nisu ispunjeni Da rnasinama za obradu doformisanjem.i po karakteru i .u uslovima njihovog l"ada. odnosno sire sredstava rada i u prostoru ako njih. O1'om mestu u rasmatranje upravl. ito: . MedJutim. . i direktni opsluZioc masine ne moze pre6i iz jedne . neophodno je naglasiti. od vaznosti je na oyom mestu ista6i da pojava j razvoj ra6unill'a treba da dovccie do znacajnih promena u upraY]jackom sistemu i u masinn za obradu deformisanjem.Dalji rai\'oj upravljanja i povecanje slozenosti zahteva na pojeclinim tackama upI'avljanja i fleksibilnost uprBvljanja. jer ce tome bitt posvecena posebna paznja u cetyrtom delu ove knjige. Za.napr. na pojavu inercijalnih sila razliiSitog intenziteta. problem raz-voja programskih upravljackih sistema na ovim vrstarna masina je.§ine zbog njihoYih dimenzija i masa.08. sa jedne strane. pouzdanost i taenost. 11: . 4-. Za§tita od neovlaScenog koriscenja bi obuhvatila mere Upa lozinki za sprBcavanje neov}ascenog koris6enja i korake kOji so mogu preduzeti u cilju sprecavanja kopiranja hardverskih rMenja u slucaju masovnog koriscenja u inciustriji. sestol'ucnu ltd.slika 4-. 0 5.jacko-infoI'macijskih sistema.jednorucnu i dvorucnu.

to je sa stanoviSta . 83 .optere6enja.inercijalne sile i .5.od mase predmeta racia. . kao sto su inercijalne sile. Kao staticka opterecenja se tretiraju: . a narocito sa aspekta problema staticke i dinamicke krutosti. pobudne sile izazvane vibracijama okoline.dinamicka. .druge spoljasnje pohudne sile. .impu}sna .periodic no promenljiva . a dinamicka: .staticka i . kao sto su napr. staticko-dinamickog iii dinamickog dej. S ohzirom da su brzine kretanja izvrsnog dela ovih maSina relativno male. . izloz- dejstvu optere6enja kOja se javljaju kao posledica preoblikovanja materijala (deformaciona sila) i dejstvu dl'ugih poremecajnih sila. koji se tretiraju u poglav}ju 6.s:tva.sine: statickog. kao fizicki objekti.sagledavanja dejstva poremecajruh sistema. OPTERECENJA MA8INE U eni: Kako su elementi IfIasine i masina ceiini.opterecenja od masa njenih elemenata i ukupne mase masine. opterecenja mogu hiti: .od mase alata i od optere6enja koja su posledica suprostavljanja materijala promeni oblika u masina statickog dejstva.neophodno poznavanje meritornih opterecenja U zaviSIlosti od vrste Ina.

odnosno metode kojom se oblikuje predmet rada. sec-enje itd.staticko sabijanje. istiskivanje. h '" tg Ch' hCt) za 0 ~ h ~ hob [h(t) . Po usvojenoj klasifikaciji sve metode obrade materijala deformisanjem se svrstavaju u tri vrste. 3 .: Flmax '" F:tmax = F3max= '" Funax '" Flimax::: F. pa se radi toga nadalje analiziraju sarno pl"edstavnici obrada sa svojim karakteristienim zakonima promene sileo 5 6 Slika 5. U drugu vrstu obI'ade spadaju one metode pri kojima se materijal opterecuje iznad graniee razvlacenja.fazonsko saYijanje sa poravnjayanjem dna Da bi se mogli uporedjivatl i analizirati pojedini zakoni promene deformacione sile po yrstama obrade.vlja za maSinu spoljasnje opterecenje merodavno za dimenzionisanje njenih elemenata Medjutim.istiskivanje. 2 . pa se kao male veHcine drugog reda zanemaruju. vee da je od presudnog znacaja karakter te prom ene. ist. Stvarni zakoni promene opt. sto znaci da se obrada vrsi kada je materijaI doveden u stanje plastienog te6enja. 5 . Takodje je pretpostavljeno da 8U u svim slucajevima maksimalne sile deformisanja iste.cki prikazani karakteristicni zakoni promene sile deformisanja za pojedine vrste obrada. tg a.iskivanje. j 2 -)(-- U prvu vrstu spadaju one metode pri kojima 5e materijal optere6uje do graniee pri kojoj dolazi do razdyajanja cestica materijala i time do odvajanja predmeta rada od ostalog dela materijala.0]) prikazan na slici 5. taenost zakona promene opterecenja nije bUna. analize ukazuju da za probleme 11 vezi sa elasticnim deformisanjem. a pri izradi elemenata odvajanjem: hob '" S. kovanje ttd. .savijanje. duLoko izvlacenje.staticko sabija~je.h. ito: 1 . tg ell . U trecu vrstu spaclaju one metode prl kOjima se lstoVTemeno obavlja odvajanje materijala i njegoyo plasticno deformisanje. U ovu vrstu spadaju: prosecanje.i zakon: \ 5.h.rasterecujuci zakon 11 povratnom hodu: F '" F01 .idealni .fazonsko SaYIJanJe sa poravnjavanjem dna 502. 5 .02. 4. 84 85 . su grafl.l (5.obradu plasticnim deformisanjem . obrade (hob) izvrsnog dela maSine.. pa su stoga. pod a. tako da se trujno deformise.savijanje.01. probijanje. Sve nayedene metode imaju podvarijante. tj. a u koje se mogu svrstati skoro svi zakoni promene sile pri obradama mat. medjutim. Medjutim. odnosno oseiloyanjem obradnog sistema i njegoyih elemenata. ito: .kombinovanu obradu. jer Sll ana takvog intenziteta = da su sva druga neznatna u odnosu na njih.ode isH hod F '" F ol ' h :. koji predstavljaju ustvari merodavne zakone u pr01'8cunima ffiaSina za obradu deformisanjem. pretpostavljen je za sye met. Fa. srVARNI ZAKONI PROMENE OPTERECENJA Na slid 5. h(t) zaO~h~hob (5.obradu odvajanjem materijala: . sve te podvarijante spadaju u jednll od navedenih obrada i njihovi zakoni promene deformad one sile u t.odvaJanJe I 6 .· (h . IDEALNI (lvlERODAVNI) ZAKQNI PROMENE OPTERECENJA Analizom stvarnih zakona promene optel'ecenja se dolazi do toga da se svi ani mogu svrstati u tri idealizirana zakonq.).02) (5.trenutno rasterecujuc.max. gde S predstavlja debljinu materijala.oku izrade precimeta !'ada su isti ili slicni.odvajanje i 6 .U masina statickog dejstva 8U od interesa sarno poslednja staticka optere(~enja (opterecenja ad deformacione sile). a to znaci i zakon promene opterecenja mruiine. 3 .01.03) F. 4 -:. radi uproscenja rasmatranja i proracuna definisani karakteristicni . 2 izylacenje. zakon promene deformacione sile. .01.zakoni promene opterecenja.· za hob ~ h ~ h. prvenstveno zavisi od vrste obrade materijaia deformisanjern. Zakon promene def ormacione sile u toku abrade predmeta rada predstu.erijala odvajanjem.erecenja: 1 .iz~la~enJe. ito: . ali ispoel graniee kidanja. U OYU yrstu spadaju: savijanje.

. garantuju ostvarenje masine zeljenih performansi u eksploataciji. < h < hob (5.sila kojom se materijal suprostavlja promeni oblika: (600 gde je: Ak . temperaturske deformacije (TD). Idealni zakoni promene opterecenja.01. h '" tg ~" h(t) za 0 za h.02. dolazi do staticke krutosti masine: F 86 YM (6. < h < h. kao sto je obrada saYijanjem prikazana na she! 5.buka (BU na slici 3.01) do (5.01. takodje.05) F '" Fn '" canst.nemogucnost ostvarenja patpune staticke krutosti..06). pa se povezivanjem uzrocni!~u njenog elasticnog deformisanja . (5. POREMECAJNI SISTEMI Ostvarenje idealnog dejstva i rada funkcionalnog sistema spre6avaju poremecajni sistemi.Fos' h '" tg 0:6 .01.) na koju dejstvuje deformaciona sila (F) .. Sva dosadaSnja teorijska i eksperimenmtalna istrazivanja ukazuju da unearizadjom definisani idealni zakoni spoljasnjih optereeenja. pOZ.. 3. . prikazana na slid 5. u koje. kao sto je obrada sabijanjem. odnosno elasti6no defol'misanje elemenata masine pod dejstvom statii5kih sila (SD).kontaktna povrsina alata i predmeta rada. spadaju: . . dati jednacinama (5. prikazan je uprose en izgled prese otvorenog tipa sa alatom (poz.04) (5.velicine deformacije (YM). 6.nemogucnost ostvarenja potpune dinamicke krutosti iii nestabilnost izazvana periodicnim dejstvom opterecenja (DN). a u koji.02.prikazan na slici 5. . ustvart merodavne zakone opterecenja svih masina za obradu deformisanjem. F '" .02. a kojima se dimenzionalno definise maSina. i . spadaju mnogi zakoill promene sile. pod 1.02.deformadone sile (F) i posledice . a u kOji.) i predmetom obrade (paz. 2. spadaju mnogi zakoni promene sile deformisanja pri plasticnoj obradi materijala. 1. i koja predstavlja spoljaSnje optereeenje masine.02) 87 .01. STATICK. 6. Ova sila iZazjva stati6ko elasticno deformisanje prese u pravcu dejstva sile.A KRUTOST Na slici 6. predstavljaju. pa svi proracuni bazirani na njima..l'asterecujuci zakon u l'adnom hodu: F '" F o . pod b.pouzdanost (PO) i Slika 5.06) prikazan na slid 5.). za h. pod 3. h(t) < h < h. pod c. hahanje (HA).

zanemariti u svim inzenjerskim anauzama i proracunima. isto tako.06) preko sume Iz silke 6. prikazana je otvol'ena noseea struktura sa dye karakteristicne tacke (tacka 1 i tacka 2).2.02. "-'Lr :~~B' X A A. e knjige.Reciprocna vrednost krutosti naziva se popustljivost: (6. treba imati u vidu. kako su alaU za obradu nmaterijala deformisanjem veorna stabilni.01.obradak sabiranjem velicina elasticnih deformacija: ys '" YM + YA + yo (6. Slika 6. Na ovim modelima nosece strukture razvijene su mnoge metode inzenjerskih prorac'Una nosece strukture ovog tipa. c. prikazane na slici 6. kao sto su. jer se deo pored plasticnog deformisanja i elasticno deformise. prikazana otvorena nnseea struktura koja 5e moze syesti na: .05) u izraz (6.otvoreni okvir ABeD.::. kao neznatno.veliana elasticne deformacije alata u pravcu dejstva sile i yo .:l I ~ I ~l- YA i pojma krutost predmeta obrade: (6. I \ '1/ I I C r-=.06) i unosenjem vrednosti iz izraza (6. alat i predmet obrade u medjudejstvu. pa se.. Slika 6. 88 89 . F --n--r> / \ Li::-.icnosti noseee strukture. Pri ovome. da je u skoro sYih ffia. na slid 6.01. na primeru prese. Sasvim je razumljivo da ee se ova nejednakost razli6ito odraziti i na elemente ve- popustljivosti: 1 Ks gde su: (6. Kako su ffia§ina.) sa alatom (poz.02). Modeli noseee strukture otvorenog tipa maze iZl'aziti krutost sistema (K s ). 6ije 5e elasticna deformisanje. maze zanemariti. masina . b. Da bi se odredila ukupna staticka krutost cele rnasine.konzola ABC na slid 6.03) Medjutim. i .02.alat .) i predmetom abrade (paz. maze.02.om delu o·. 0 cemu ce biti vise govora u clrui. a.03. osim u retldm slucajevima.velicina elasticne deformacije predmeta obrade u istom pravcu.slna stat1ckog dejstva pitanje krutosti noseee strukture od primarnog znacaja. poz. pa je s toga. koje ukazuju na nejednakost elasticnih pomeranja pri variranju opterecenja zhog nesimetl'.02. . poz. Presa otvorenog tipn (poz. potrebno je identifikoyati one njene sastavne elemente ciji je nivo uticaja najznacajniji. 1.. noseea struktura i elementi kinematickog dela pogonskog sistema.04) I I I o \ -(6.07) YA .02. se vidi da pri elasticnom deformisanju noseGe strukture dolan do pomeranja tacke A i u vertikalnom (YA) i u horizontalnom pravcu (XA). lsto vaii i za predmet abrade. Na sHei 6.04) i (6. to se uvodjenjem pojma krutost alata: . (6. 3J. i predstavljaju jedinstven sistem. prikazan 11a slici 6. a h C.05) I Ko F yo l=====-_-d. to je i njihovo elasticno deformisanje yeama malo u odnosu na elasticno deformisanje masine. poz.

akslmalno dozvolJenom opterecenju odredjene masine. Slika 6. odnosno tacka 0 u toku trajanja opterecenJa oSCllira od nekog dOllJeg po}ozaja Od {maSina neopterecena} do krajn~eg gornjeg p~lozaja Og definisanog veli6inom deformacije. sto je prikazano na Kako je zakon promene elasticnog deformisanja masine u funkciji sila koje je opterecuju obicno poznat.03). pa izraz (6.elasticno pomeranje tacke 0 usled dejstva deformacione sile F i hpi .03. Prikaz elasticnog deformisanja otvorene nosece strukture u dye razlicite tacke.06.- dhpe dt Vpi ± (6. i kako naponi u nosecoj strukturi i svim ostalim delovima masine ne prelaze granicu propordonalnosti. Ahe . Znak (+) je kada sila F opada. Neosporno je da se pomeranja tacke 0 odrazavaju na kine~atske vevpe'" ..05. a znak (-) kada raste sa vremenom. Znak (+) ili (-) zavisi od zakona promene sile koja dejstvuje na pritiskivac: F '" F(t).to ~e vi?i ~z slike 3.08) poprima oblik: (6. (6.zane na razlicitim mesUma za nosecu strukturu.08) gde su: hpe .04..05) za centricno postavIjen krivajni mehanizam. a daje se u vidu dijagrama prikazanog na slid 6. s.08) i (3.04. Elasticno oslonjen krivajni mehanizam.idealIia putanja definisana izrazima (3.11) 90 91 . Kako je pogonski sistem sa izvrsnim delom smesten u oose60j strukturi. Elasticne deformacije mas-ine u funkciji optere6enja. Slika 6.10) po vremenu dobij~ se zakon promene brzine deformisanja za slucaj elasticno oslonjenog krivajnog mehanizma: Slika 6.05.09) gde je: eM - ukupna popustljivost masine (vidi izraz 6. pomeI'a.hod izvrsnog dela maSine kada je uzeto u obzir njeno elasticno def ormisanje . odnosno dozvoljena opterecenja su takva da se sve promene desavaju u domenu gde vail Hukov zakon. Ui~ine kretanja izvrsnog dela maSine (tacka B). pa je: (6. kao posledica ovih deformacija osa oko koje rotira kn:aJ~ krlv~J~og mehanizma se. koja odgovara m.12) za ekscentricno postavljeni krivajni mehanizam iii (4.10) Diferenciranjem izraza (6. to je zakon promene elasticnog deformisanja maSine u funkciji opterecenja izraien linearnom funkcijom defirusanom matematickim izrazom: F shei 6..

: otJ I I I .06. teorijske analize i eksperimentalna ispitivanja ukazuju da i u presa . prethodno elasticno deformisan8 prese .) i otvorena noseea struktura sa prednil-pregnutim vijcima (pod b.08. F --Vpo Lt ln~ h -+""~. clme se ilustruje preko elasticnih linija nedovoljno krutu nnseea struktura (pod a. koji dovodi do iznetih pojava.a narocito njene nosece strukture . L__ ~ SItka 6. definisanom prvom merodavnom zakonu su najblizi zakoni promene deformacione sile pri tehnoloskim metodama.:~ ___ a b. F Coil < cot1<c.u specijalnim slu6ajevima abrade maze doCi do dinami6kih efekata. abrade koje spadaju u metode razdvajanja materijala (secenje./ I I I h ~'\l\_- f /" / h H-2R hob ___ H_".0B. Otvorena noseea struktura bez prednapregnutih vijaka (pod a. jer bez obzira koliko sporo raste opter-ecenje. i u to u slucajevima obrade onih materijala. Ovim se zeh is1.).~j _.07.dovodi do dinamic1r. Zakon promene brzine elasticno oslonjenog krivajnog mehanizma.10.06) i (6. prosecanje. iako se radi 0 ma<3inama cisto staUckog dejstva Kriticni zakon promene optereeenja. kojt se manifestuju pojavom znatnih inercijalnih sila sa negativnim posledicama. " ')6 I 6 I "- u _. Zakon promene ubrzanja elasticno oslonjenog krivajnog mehanizma. h I I ~·-----r---l!.).ih efekata Stika 6. prohijanje i dr. ~ 0 r-r-X-X .09. a time i krutost masine u celini. prikazana je oh'orena noseca struktura (pod a. 0 kOjima se govori u sledeeem poglavlju 7. Slika 6.masina statickog dejstva . na njegovu staticku krutost.).aei uUcaj U prak. Slika 6.12) koncepcijskog resenja jed nag elementa. je prvi idealni zakon definisan u poglavlju 5. a sto neminovno dovodi i do razliCitih posledica.09.lustruje oCiglednu razliku pri deformisanju simetricne noseee strukture (zatvorenog tip a) u odnosu na nesimetrucnu noseeu strukturu (otvorenog tipa). Slika 6. kao sto je noseea struktura. kao i nepozeljnog oscilovanja prese. sto i.) u odnosu na noseeu strukturu poveeane krutosti (pod b. momenat trenutnog rastereeenja.kao i ubrzanja: Upe '" Upi ± (6. cija su svojstva najbliza svojstvima krtih 92 93 .. Stvarni zakoni promene deformacione sile za tri razlicitu . Otvorena i zatvorena noseea struktura sa elasticnim linijama. Na sliel 6. materijala i razlicite relativne dubine otsecanja Na slici 6.07) prikazanl Sil graficki zakoni promene hrziA ne i uhrzanja za elasticno oslonjen krivajni meharuzam. A' Na slikama (6. su prikazane otvorena i zatvorena noseea struktura sa elasti6nim linijama.:si.) i sa prednapregnutim vijcima lpod bJ Najzad.

koja je data kao funkcija ucestanosti i YdCO) . Iz izraza 6. Radi dobijanja ukupne statiiSko-dinamicke slike 0 maSini.amplituda dinamiCke sile. tj. uvele i rnase. rasporedom masa. oscilacije se mogu podeliti u dye vrste. sto je relativna dubina otsecanja manja. i da bi se u analizu masine kao sistema. odnosno otpornost maSine prema oscilovanju pri dejstvu periodicno promenljivog opterecenja predstavlja njenu dinamicku krutost. sto jasno proizlazi 1z slike 6. pri kretanju pritiskivaca sa alatom u krivajnih maSina za obradu deformisanjem. Prvu vrstu cine oscilacije izazvane neuravnotezenoscu obrtnih masa..i) oclDaSaID dinamicke sile.13) Analogno statickoj krutosti.ucestanost odnosno frekvencija izazvane oscilacije. neuravnotecenoscu zamajca ili usled dejstva periodicno .debljina materijala. a narocHo u drugom delu knjige. noseca struktura. (6. cija je amplituda: (6. pored krutosti. hot .17 se vidi da je dinamicka krutost promenljiva velicina i da je f unkcija ucestanosti.oscilatornog kretanja elemenata maSine. (6. kakva je napr.20) a s obzirom na relaciju (6. odredjivanje rezima rada i sl. samoizazvane oscilacije su od daleko veceg interesa od oscilacija prve vrste. uravlloteienje zamajca dodavanjem 'masa iii uravnotezavanje pritiskivaca pneumatskim uravnotezivacima s gde su. sto se postize polazeci od uslova da je: (6. sto se problem prve vrste osciiacija veoma YdCO) (6. i sa eksploatacijskog stanovista. DINAMICKA KRUTOsr Stabilnost.02. pa Sll i dinamicki efekti intenzivniji. definise se i dinamicka krutost (!C. U zavisnosti od uzrocnika kOji dovode do oscilovanja ma§ine iu oscilovanja nekog njenog osnOTIlog noseeeg dela.ine. Razlog oyome len u tome.16) u izraz (6. uspostavlja se veza izmedju staticke i dinamicke krutosti: 94 95 • .01. cemu je posveceno nesto vise painje u sledecem poglavlju. alata in predmeta rada.10. druga vrsta oscilacija ima veei znacaj ad prvih (problem utemeljenja. neophodno je izvrsiti funkcionalno povezivanje dinamicke krutosti sa statickom. pa je: odnosno dinamicka popustljivost (Cd) 6.samoizazvane oscilacije iii samopobudne oscilacije. to je stvarni zakon promene deformacione 8i1e buti idealnom. kao napr.: YeI > Y Uvodjenjem parametra: (6.18) pri cemu ce izazvana deformacija od dinamicke sile (Y d) biU veca od deformadje koju je izazyala statii5ka sila (y). direktno se utice na stabilnost rna1. Drugu vrstu oscilacija cine oscilacije izazvane dejstvom periodicno promenljivih optereeenja u maSina periodicnog dejstva iii od neravnomernosti opterecenja U IDa§ina kontinuiranog dejstva izazvanih nehomogenoscu materijala i yarijacijom uslova obrade u toku radnog ciklusa (vidi poglavlje 2. Fd CO) . kao napr.15) (6. Isto taka. izhorom materijala od kog se izradjuju delovi i s1.02) i (6.14) i njaj odgovarajuce deformacije: Yd ' Yd(O) mala vencina Nairne. jer oblikovanjem elemenata masine i masine u celini.apsolutna dubina otsecanja i s . te zamenom vl'ednosti iz jednacina (6.).materijala u kojih je relativna dubina otsecanja (E ot ): hot laka i uspesno resava uravnotezavanjem..18).oscilacije izazvane spoljasnjim uzrocnidma i .17) gde su: 0 .20) koji predstavlja dinamicki fahor uvecanja. kao napr.1 Sa koncepcijskog stanovista.16) Ovo ukazuje na potrebu da se i masine statickog dejstva moraju anali7jrati i proracunati na dinamicka opterecenja.19) fu '" 1:4 Y (6.amplituda oscilovanja kao funkcija Ucestanosti. ito: .

w sto predstavlja slucaj rezonance. s tim u vezi. a time opada i maksimum. U vezi sa ovim.ost priblizava staHckoj. Dijagram promene dinamickog faktora (fu) u zavisnosti ad odnosa frekvencija (q.11. a to znaci kada je faktar uvecanja: (625) (2· 'I' dl'" (6. kao sio je poznato iz teorije oscilacija izrazava J"edfu '" [(1. iznalazenje optimalnih konfiguracija.koeficijent gusenja . koje se dohijaju povezivanjetn prvih dveju.sa povecanjem sopstvene frekvencije (W).22) f ll " - 1 2. amplinaCIIlOm: • funkciji od odnosa frekvencija ('1') i faktora prigusenja (t. maksimalna vrednost faktora uvecanja (f umax ) opada sa porastom priguSivanja.faktor prigusenja: Iz jedna6ine (6. za slucajeve da postoji prigusi"vanje. smanjuje so parametar lJ' i faktor ftl tezl jeciinici. pa se din~lcb faktor uvecanja. data je z~visnost promene dinamickog faktora (fu) u 96 Ustvari.Ul - frekvencija sopstvenih oscilacija 4 fu J ampli tud no-frek'vcntnih zavistiosti.26) se vidi: (6. i resavanje problema krutosti noseceg sistema preko njegovih koncepcijskih resenja. krajnji cilj dobijanja oblika oscilovanja i utvrdjivanja dinamicke stabilnosti noseceg elernenta masine . odnosno dinamicka krutost postaje velika.edjutim. u slueaju samo. dimenzija"i masa.S . do pouzdanih kvantitativrrlh mera utlcajnih faktora se moze doCi iskljucivo eksperimentalnim putem. U slueaju kada je pobudna sila izazvana neuravnotezenoscu deloya. za C > 0.fazno-fl'ekventnih zavisnosti i . odakle se Yidi da dinamicka krutost (Kd) dostize svoju minimalnu vrednost pri fu max za 0/ 1. sa aspekta oblika.'1")' + o.ledne strane. odnosno za: :0 t~da ~~h:udne sile je neZaVlSna od frekvencije izazvane oscilacije (O). pa.) i faK:tora prigusenja (e). amplitude oscilovanja i .:). a cilj ovih ispitivanja je da se dodje do: = -"W i (624) .26) gde 8U: - C . 97 . a koja je beskonacna. AnaJiticko rasmairanje staticke i dinamiCke krutosti nose6ih elomenata masina za obradu materijala deformisanjem omogucuje samo kval1i. sa .23) c· -! w lJ' - parametar koji izraZava odnos frekvencija: 7 za C '" 0.ati-vno ocenjivanje uticajnih faktora.21) . tada zaVlsi od frekvencije. u realizovanih masina idenufikovanja kriticnih reiima abrade. a sa druge strane.( (6. tj.izazvanih oscilacija.konacno amplitudno-faznih zavisnosti.le.11. Slika 6. odnosno slucaj neprigusenih oscilacija rezonantna frekvencija je jednaka frekvenciji koja odgovara maksimalnoj amplitudi oscilovanja. sto odgovara reaInosH. a kako je poznato da je sopstvena frekvencija srazmerna (K' lU-I)°'~ to sopstvena frekvencija raste sa povecanjem staticke krutosti (K) i sa smanjenjem mase (m). . sto znaci da se dinamicka krut. M. Medjutim.. Na slid 6.(6. sto znaci da realizacijom lakih konstrukcija velike siatiee kruiosti se povecava i njihova dinamicka krutost.

:l- I I I B 7117 ~~ Stika 6. izlozena je kratkotrajnim periodicnim opterecenjima znaeajnih intenziteta.14. Konacni izraz za lzracunavanje inercijalnih sila (Fd elemenata . i b. n . Fn (6. ltd. Nomogram za odredjivanje inercijalne sHe elemenata prese.02. noseca struktura presa otvorenog tipa. prikazana na slid 6. . optereeenih po prvom idealnom zakonu koje definise j6dnacina (5. prva istrai. dinamicko ponal3anje nosece strukture se maZe rasmatrati preko oscilatornog modela sa jednlm stepenom slobode kretanja. Slika 6. je: . pa su postavljena dva rnodela sa jednom koncetrisanom masom.: C . 98 zbog elasticnog deformisanja nosece strukture. Fmax . . pri cemu je za kOl'ektno sprovodjjenje teorijsko-eksperimentalnog ispitivanja neophodno identifikovati: y A m .12.brzina deformisanja.21) 99 ! .e I .12. koje dejstvuju u pravcu ose glavnog vratila krivajne prese.relativnu dubinu otsecanja.ja}nih sila teskih elemenata prese. dobijen preko navedenlh modela. b.lm·(ft·IIl f)' (I) • 2' 11) .sopstvenu ucestanost nosece strukture. pod a.broj radnih ciklusa u jedinici vremena.staticku krutost nosece strukture...debljinu materijala.maksimalnu vrednost staticke sile ltd.hod pritiskivaca. koji se desavaju u eksploataciji ovih masina. a Slika 6.naseeu strukturu kao elastodeformahilna tela .: s . dobHi verodostojnija i egzaktnija tumacenja.faktor prigusenja.). tot. postavijena je inzenjerska metoda proracuna ?. prikazanog na slici 6..: vp . Modeli nosece struktul'e presa otvofeDog !ipa. prikazana na slid 6. Oscilatorni model sa jednim stepenom slob ode kretanja odgovarajuci meritoran zakon promene deformacione sile (stvaran iIi ideahu).13.) i .).u kratkim vremenskim intervalima (fob) u odnosu na period slobodnog oscilovanja (tphl doyodi do odgovarajuceg njenog ponaSanj~.01). rezultirala su u konstataciji da ovaj specijalni slucaj statickog opterecenja dovodi do oscilovanja prese. cime su mnogi Lmomeni. itd. Uvodjenje energije na oyaj naein u ascilatorni sistem . Na osnoyl rezultata lstl aiivanja.ivanja u domenu nosecih struktura maSia statickog dejstva.nacajnih inerci. ttl . koji ukazuju da je osnovni harmonik oscilovanja realne noseee strukture dominantan. ens . uticajne faktore procesa abrade (napr.uticajne faktore nosece strukture (napr. Sa druge strane. H .uticajne faktore pogonskog sistema sa izvl'snim delom masine (napr.masine Za prikazane modele.13.Primera radi.

[aktor priguSivanja od materijala se krece u vrednostima od Cp '" 10-' + 10. amortizerima oscilacija i izborom nacina postavljanja filaSine.15. Prl tome se. Kako pHanje staticke i dinamicke kl'utosti masina za obl'adu materijala deformisanjem i pitanje njihove stabilnosti primarno zavisi od staticko-dinamickih karakteristika njihovih noseCih struktura. razruh plasticnih materijala i s1. sto je prikazano na slid 6.njem. Pojava nepozeljnog oscilovanja maiiina za obradu deformisa.spoja. prikazanog na slici 6.nominalna sila prese: masa odgovarajuceg elementa. to se avo pHanje detaljnije obradjuje 11 drugom delu knjige. Prigusivanje Sa problemom dinamicke krutosti i oscilovanjem noseceg sistema tosno je po.masa nosece strukture i svih elemenata ffiaiiine iznad stuba nose6e strukture i . PriguSivanje masotn. s1.:.. koji se naziva prigusni dinamicki prigusivac. a. 0 (630) od (p 0 10-' + 5· 10-. odnosno pojava njihove dinami6ke nestabilnosti.15. dat je nomogram iz koga se lako ocitavaju vrednosti inercijalnih sila 7.moment inercije poprecnih preseka odgovarajuCih elemenata nose6e . ffii - Iz ovog proizlazi vazan zakljucak da prigusenje raste sa povecanjem broja elemenata u sklopu. Ilustracije radt. vredno i8ta6i s obzirom da je u II1aSina za obradu deformisanjem pitanje krutosti nosece strukture od prvorazrednog znacaja sa aspekta pOl1aSanja cele masine kao oScllatornog sistema da Hveno gvozdje ima vecu sposobnost prigusivanja od celika \{edjutim. .prigusivac sa prigusnom vezom izmedju masa m! i m!!. Ilustracije raJi. fl fm'" ].ostvarenjem trenja nq. dodavanjem masa. a narocito izrazeno na mestima CVfstOg. ito: . f. gume. i relativnih prigusivaca. pod c. m. pa bez obzira na zanemarljivo relativno pomeranje elementa u slueaju cvrstog spoja. m . t!·eba imati u vidu. C. ffi.trukture. pod b. da zavar-ena noseea struktura moze imati vecu sposobnost prigusivanja od livene.01.15. njegovo dejstvo je U odnosu na druge vidove relativno malo. Tako je. u principu. moze se ublaziti iii sasvim otkloniti primenorn prigusivaca. ffi2 ffi2 6. posebnim uredjajima . spojevima noseCih elemenata. ito: .priguSivaCima. ffi2 ffi. faktor prigusenja se u ovom slueaju krece m.. c. Modeli osnoynih tipova priguSivaca prigusivac sa elastic nom vezom izmedju masa fil i m2.14. trenje dejstvuje prigusujuee. Slika 6. jer na .OIIl izmedju masa III. i III!!. PrigUSivanje u materijalu je osnovni vid prigusivanja. iIi na 100 101 . (628) (6. prikazan na slid 6.o je ad znacaja pri koncipiranju resenja nosece strukture. b.'ezano i pitanje prigusivanja Ostvarenje prigusenja moze se postiei na razlicite naCine. Princip prigusivanja dodatnom masom (m~) zasniva se na stvaranju dodatnog kompenzacijskog oscilatornog sistema. poznat kao Lencesterov prigusivac i prigusiv8c sa elasticnom i ptigusnoIIl ve7. deo energije oscilovanja se tl'osi na rad sila trenja.a. a intenzitet prigusivanja zavisi od Vl'ste materijala.15.kontaktmm povrsinama elemenata u spoju vladaju sile trenja.izborom materijala nose6eg elernenta: . jer zavareni spojevi povecavaju intezivnost prigu§ivanja. PriguMV8Ci. m ]. i to u cvrstirn spojevima znacajnih intenziteta.' Fn . razlikuju trl natina vezivanja dodaine mase (m!!) za osnovnu oscilujucu masu (mt).15.02. pod a. prikazan na slid 6. Na mestima gde se javlja klizanje iIi kotrljanje. ito: -'-'" Na slici 6. a koji se zasnivaju: iii na principu trenja. Iako prigusivanje u mater'ijalu predstavlja osnoyni 'vid prigusivanja. koji su veoma jednostavnt jer predstavljaju podmetace od: drvet.3 gde su: .a razlicite konfiguracije nosece stl'ukture i masine.29) Prigu§ivanje trenjem. kOji se postavljaju izmedju dva elementa koji znatnije osciluju. kojt pl'edstavlja nepriguseni dinami6ki prigusivac.apsolutnih prigusivaea.

Jeno.prenosnici snage i kretanja (zup6aruci. a narocHo pri obradama materijala u vrUcetn stanju. a sa druge zastititi masinu od vibracija okoline. veorna {:esto.04. dva osnovna fizicka zakona. naponskog stanja u elementu. a 0 kojima se govori u poglavlju 7. duzine puta. podmazivanja i kinematickih odnosa u kinematickim sistemima. 6.svojstava sredstava za podmazivanje. od znacaja je. . naponskog stanja u skloj)ovima i masi.principu potiskivanja tecnosti kroz kalibrisane otvore i proeepe.Problem utemeljenja masina dinamickog dejstYa .) i .05.lezista (klizna i kotrljajuca). Posledica habanja 8U: promene zazora i procepa izmedju kliznih parova. sa svitn negativnim efektima koje oyakve promene izazivaju. a u cekica jos i dinamickog dejstva. Proees habanja je posledica trenja na kontaktnim povrsinama kliznih (kotrljajuCih) elemenata. da se ukrucenjem veze masine sa podlogom povecavaju sopstvene frekvencije. HABANJE Problem habanja se javlja na mestima gde se elementi masine nalaze u dodiru i medjusobnom kretanju odredjenom brzinom. termickih opterecenja dovode do poremecaja: Ii 6.mehanickih svojs1ava materijala i . <?dnosno okruzenja. Kako su termicka opterecenja funkclje vremena. zracenje) odrediti ekstremna temperaturska polja meritornih elemenata mMine. a to Stl: . vrste materijala khznih elemenata. spojnice. . pa kancepcijskim i konstrukcijskim resenjima abezbediti normalno funkcionisanje masine kao aktiynog Cinioca' u procesu obrade materijala.ceki6a predstavlja zasebno i specificno pitanje. . koje su funkcija spoljasnjih opteree'enja. TEMPERATURSKE DEFORMACIJE Slo:[.klizne staze . sto dovodi do pel'iodicnog karaktera promena sila lrenja visokih amplituda.prese. hrapavosti kliznih povrsina i Cistocc medjuprostora kliznih povrsina. Problem postavljanja rnaSine na podlogu je dvojak.naponsko stanje ruaSine i energetski bilans radnog ciklusa. narocHo u masina visoke taenosH. a da se elasticnom vezom sman)uju. izradjenih od najrazlicitijih vrsta materijaIa i da se toplotni uslovi u eksploataciji. pa time i izraienog habanja u tim periodima vremena. kocnice itd. sa negativnim posledicama na uslove klizanja. otpornosti na habanje. ito: da se sva materijalna tela promenom topiote . Medjutim.enost problema stanja i promene stanja ma§ine za obradu deformisanjem . Prema tome. s jedene strane. odnosno panora topIote i nacina njenog prenosenja (kondukcija. za resavanje o'Vog veoma kompleksnog problema. Oslond i temelji.kao slozenog.Sire iii skupljaju i da velicina dimenzionalnih promena tela u funkciji promene temperature zavisi ad nste maferijala ad koga je tela izrad.adnosno promenom temperature kao kvantitativnog pokazatelja primljene iIi odate toplate . ostra menjaju. i to: s jedne strane neophodno je spreciti prenosenje vibracija Sa masine na okolinu i druge maSine u proizvodnim halama. a sa druge: da je meSina sloien fizitki objekot sastavljen od citavog niza konfiguracijski i dimenzionalno l'adicitih elemennta.ni 11 celini. U ffia§ina za obradu deformisanjem spoljaSnja opterecenja su u periodu abrade znacajna. 6. svojstava sredstava za podmazivanje. i direktno zavisi od: intenziteta sile trenja. u kame ce se naCi mnSina u toku njene eksploatacije.izlozenog promenljivim termickim opterel~enjima se moze sagledati ako se imaju u vidu.03. neophodno je za omedjeno temperatursko podrucje. konvekcija. naroCito za maSine statickog dejstva .vodjice lzvrsnog dela ma§ine. veoma kompleksnog fizickog objekta . sto sve doyodi do toga da su funkcije vramena: geometrijska i kinematicka .silka mMine. BUKA MaSine za" obradu deformisanjem se mogu rasvrstati u tri kategorije 103 102 . analizom izvora. to dolazi i do poreme(~aja: zazora i procepa 11 leiistima i na kliznim stazama. posledlce promena dimenzija elemenata: njihovog oblika zbog neravnomernosti temperaturskog polja u njima.

Taka."iiue. pa je neophodno spreciti njen stetan uticaj. Ilus~racije radi.masilla sa aspekta buke. Ideal1zirani 'lakon promene br'lina pojava neispravnosti u radu masine.vreme pocetka rada i At . Pasivne mere su primena izolacionih tehnika. i s tim u vezl porast pojav~ neispravnosti elemenata masine. Aktivne mere su mere u srnislu rekonstrukcije onih koncepcijskih i konstrukcijskih resenja sklopova masina koji Sll izvori buke. sa: _ bezsumne (napr.. Sve mefe koje se preduzimaju u cilju eliminisanja huke mogu se svrstati u dye grupe. Javljaju se sarno slucajni kvarovi.32) III period . II period (6.06. iz koje se vldl da postOJ0 tTl perioda. Da pa se problem pouzdanosti svodi abieno funkcije verovatnoce. Prema tome.unapred odl'edjeni vremenski interval posmatranjrA.- Vo Ck Ve(t. i pouzdanost se moze izraziU.16. koja je prou'lrokovana konstrukcijsko proizyodnim greskama i predstav!ja ustvart period razrade. POUZDANOsr Pod pojmom pouzdanost.n . podl'Bzurneva se sposobnost nekog fizickog objekta da ostvaruje svoju funkciju U omedjenim uslovima 1 odredjenom vremenu.broj posmatarnih elemenata. pod odredjenim uslovima i uz odl'edjenu cenu kostanja.ativne i . Pri nvom se uvodi i pojam efikasnost ma.34) Buka negativllo utice na coveka i njegovo zdravstveno stanje.pasivne. . tada je efikasnost rnasine: EM'" . ako se matematicki veroyatno6a izrazi sa: Slika 6. ito: . Da osnoyu njene definicije. .poJava nel. gde su: tl .16. hidraulicke prese). problem pouzdanosti masina za obradu deformisanjem je opsti problem masinskih sistema i syodi se na verovatnocu kvara elemenata masine.t (At) Np " Po (At) (6. u najsirem smislu te reci. _ 8umne (napr.31) i cena kostanja sa: (6. istl'osenja i zamora matel'ijala. dat je ideali'lirani 'lakon promene brzin. ito: Isto tako. To je period normalne upotrebe maSine.. pod kojim se podrazumeva verovatnoea ispravnog njenog funkcionisanja u odredjenom vremenu.per~od slabljenja.broj ispravnih elemenata U Vl'emeDli i Np . Ni .spr~vnosti u radu masine u toku njene eksploatacije. na slici 6. utvrdjivanje zakon njene promene. a to Sll I ]I 6.buene (ceki6i). bilo ma§ine ili pogona sa udaljavanjem opsluzioca iz lzo1ovane zone.At} (633) ek(t" At} 104 105 . mehanicke krivajne prese) i . i s tim u ve'lL verovatnocu poremecaja u izvrsenju njenih funkcija. ito: I period to je period rane neispravnosti. gde Sli: Po " BL Np J'l.period normalizovanja rada masine.

Medjutim. U ovom slucaju se u posmatranoj jedinici vremena ostvari stvarni broj radnih ciklusa (nps). tj. V80ma cesto. [_ntc __J_~1 [_~Cul __ t.01. kada izmedju radnih ciklusa (to) nema zastoja kako je prikazano ua slid 7.01: Graficki prikaz vremena rada masine sa zastojem i bez zastoja izmedju radnih ciklusa.01.1 __t_11<:_ o te t2" Uvodjenjem parametra: [.04. posle svakog izvl'senog radnog ciklusa iZYl'sni deo masine se zaustavlja u svom pocetnom polozaju za odredjeni interval vremena (tz). REZIMI RADA Analizom principa rada kinematickog dela pogonskog sistema masina pel'iodicnog dejstva i njihove podele na masine sa garantovanim i negarantovanim hodom izvrsnog dela (vidi poglavlje 2. MASINE SA GARANTOV ANIM RaDOM U masina sa garantovarum hodom (H) deklarisani nominalni broj radnih ciklusa (npn) predstavlja najveCi mogu6i broj ciklusa koji moze masina da ostv81'i u jedinici vremena.). da hi opsluzioc muSine izvadio gatov komad iz radnog prostora i ubacio novi pripremak. 7.7. t Slika 7. (7 oil 107 • . mogu se definisati njihovi 1'ezimi rada.

pa je: tc m npn dobija: (7.). pa je: 108 109 . S Slika 7.08) doblja ohIck F" ~!!-R· r(~) (7.10) pa jednaCina (7. se dobija.04) gde je: tzi vreme zastoja izmedju dva radna ciklusa varijabilna velicina.pojedinacni refim rada. Radni dijagram za mehanicku krivajnu presu. kada je: 0 < fn < 1.06) i (7.12) gde je: Mn . kada je fn'" sliku 7. Radni dijagram Za izhor masine i definisanje rezima rada pri obradi odredjenog predmeta rada (odredjenog oblika i dimenzija i odredjenog materijala od koga se izradjuje) odredjenom tehnoloskom metodom (sabijanje.definisati dva rezima rada ovih masina.koji pl'edstavlja odnos stvarno Dstvareng i nominalnog broja radnih ciklusa u jedinici vremena. ohzil'om na jednacinu (4. r(~) (7. pa je i ¥feme jednog stvarnog l'adnog ciklusa (t~tl posmatrano pojedinacno yarijabilD~a veliCina.0.nominalni obl'tni moment po kome je dimenzionisano glavnu vruHlo na torziji.06) i uvodjenjem relacije: sinifl + 7.09) dobija se: <il' dt R· w.07) 5e to zamenom vroonosti iz izraza (7. neophodno je po:mavati podrucje dozvoljenih opterecenja masine.01. W· dt (7.06) (7. odnoslla kada su: 0 < < ups < npn i tz > . mogu se . iz uslova da je elementarni rad (clWF ) aktivne sile (F) na beskonacno malom putu (dy) jed-' nak radu (dW T ) tangencijalne sHe (T) na putu (ds): 1'(1jJ) '" 0. .01.rafalni refim rada.02. " R . odnosna ups" npn i tz " 0 (vidi (7. pl'ikazan na slid 7.11) dobija se radni dijagram pl'ese kada se stavi da je: Kako sU: d~ cis " R .05) Grafickom interpretacijom ovog izraza (7.01. pa je vreme jednog stvarnog radnog ciklusa: (7.07) u izraz (7.05) i sredjivanja..11) dW F " F· dy " T· cis " dWT (7. sto se izrazava tzv. ito: . M" T' R (7.5' f n · sin2rp (7. Radni dijagram mehanicke krivajne pl'8se.u zavisnosti od njegovih vrednosti .03) odnosna sr~dnja vrednost stvarnog radnog ciklusa: tcs m '" 1 Ups > t~ (7. prohijanje i s1.).08) 1.02) gde je: t~ .ciklusno vreme u masina sa garantovanim hodom izvl'snog deia maSine.02. njenim radnim dijagramom. savijanje. odnosno. zanemarivanjem otpora kretanju pogonskog sistema.

cons! ..1 > Mn2 > MIl3 . i obrnllto. Radni dijagl'am prese u funkciji velicine obrtnog momenta Mecljutim.02... logi6kim rasmatranjem faktora koji dovode do pojave preaptere(:enja pI'ese.{)1l. sio je maksimalni dozvoljE:ni obrtni moment manji .{)n '" 10°.()n < !p s: 90~ kao i u domenu 0 < <P < !. kao sto je prikazano na slid 7.:) obavi u domenu izmedju !Pn . 110 111 .... izvlacenje i dr.04.. tj.ualnog preoptere(. eime je dobijena graniena linija ENM na slid 7.. veei je i I. opterecenje pri kome ne dalazi do prekoracenja nominalnog obrtnog momenta (M n ).. ucrtavanjem dijagrama opterecenja ad procesa obrade. probijanje.. F i kada se povuce praya Fn '" const.dozvoljena sila na pritiskivacu prese.()hl > !Pn3.MflJ" cons! F Slika 7. i to i pri manjoj maksimalnoj sih radnog procesa (F p max) od nominalne :.) vrse u domenll 0 < 'P !: !Pn.. Velieina llgla!. pa je i ifln! > !.) od veli6ine obl'tnog momenta.pn '" 75 !fln. odnosna pri I.enja sarno u slueaju kada 5e strogo vodi l'aeuna da se radne operadje (prosecanje. vidi sliku 7.03.04.I{ln je manjt sto se najbolje vidi iz slike 7. maze se oeekivati pojava povisenih optere(. Tako je napr. F Mn . Sto je dozvoljeni maksimalni obI'mi moment veci. ___ ---.05. adnosno najveci hod pritiskivaca (Hmcu..: u u u u presa za prosecanje i probijanje kovackih presa presa za istiskivanje presa za duboko izvlacenje !pn '" 10 0 + 35°.. '" F-Fn\\\ Mnl" const '" Posmatranjem dobijenog radnog dijagrama moze se konstatovati da su elementi prese zasticeni od event.{)p ) !. Velicina ugla !Pn direktno zavisi (ako se prctpostavi da je R "'" const.R'r(r) Iz slike 7. se vidi da je: M1l. Nedozvoljeni slucaj opterel~enja.04.i1e prese (Fn) Slika 7..J gde je: Fdoz . bo]je l"eceno od moei pogonskog mehanizma. U tom slueaju.05. !.F doz = R' r(~) (7.{)n.enja i u domenu !."" 45°0 Slika 7. tj. i I.pn zavisi od proizvodjaca i namene prese.8 prese sa promenljiyim hadom pritiskivaca oJredjen za najveci poluprecnik krivaje (Rma:xJ. Radni dijagram prese i dijagram opterecenja od procesa obrade..03. od dimenzija. pogonski mehanizam prose bice opterecen momentom (Md koji je veCi od prol'acunskog nominalnog (MIl). jer sigurnosni ul'edjaj od preoptel'ecenja obezbedjuje Fn '" canst.Mf12 .()n i da se dostizanje makslmalne Bile radnog procesa CF p ma.13) Treba troat] na umu da je oyaj ugao 7.()n. 90°. jer iz hilo kOJih raz10ga moze se desHi da radni proees pocne daleko pre no sto krivaja dostigne ugao 1.

. 11 Slika 7. R . Mn odnosno: r(!fJp)' Fpmax r(~n)' Pn (7. vrednost funkcije za lj)n < !.19) 113 112 .16) gde su: obrtni moment kame je izloien pogonski mehanizam prese 0 aka S8 radni proces vrsi u domeDu !fln .16) maze se lako izraCllDati velicina prekomernog optere6enja pogonskag mehanizrna od dejstva obrtnog momenta ialw nije 110310 do prekoracenja nominalne sile na pritiskivacu prese. Stepen preoptel'ecenja (f p (7.01 + 0. Najzad.maksimalna sila procesa abrade koja dejstyuje ua izvl'sai cleo prase u domenu !j)n < (jlp s: 90~ Il cija se velicina na.07.05. Analizom dijagrama na slid 7. ovom slueaju. Rezimi iskoriS6enja snage Linearizacijom zakona promene snage pogonskog sistema maSine. on dastiie Syoju maksimalnu vrednost pri: Fpmax '" Fn i lfJp '" 90~ Kako je R '" const. Dijagram zavisnosti stepena preopterecenja od ugla krivaje krivajnog mehanizma kriticno za prese u kojih se vrednosti ugla 1.17) preopteff~cenja 7..1H) Za vrednost f R '" 0.05/). pokazuje da je u svih presa kriU6no rpn < rpp s: 90 0 S obzirom na mogucnost prokoracenja nominalnog ob- Prvi refim. se dolazi do toga da postoje tri rezima koriscenja ovih masina u eksploataciji sa aspekta iskoriscenja snage maSine.ci 7.60 (u ovih presa se vrednost. rtnog momenta (Mu) i u s!ucajevima kada ne dalazi do prekoracenja nominalne sile (F nl a r(l{J) '" r(!p.Naravuo.0t02.fJp s: 90°: r(~p) r(!fln) vrednost funkcije za I{J n i Fpmax ..i izvan ovih granica za fR ne primenjuju) date sU u dijagramu na slid 7. Fn (7. ito: Za F pIllax fp max" " P n.15 ) r(ipp)' Fpmax r(lj)n) .ent je tim yeei. ua asnovi jednacine (7.16) hio hi. datog oa slici 4. 1'adi uproscenja teorijskih rasmat1'anja dobija se idealizirani zakon promene snage. vrednosti maksimalnog stepena pl'eoptel'ecenja (fpmax). sto je ugaa dostizanja maksimalnog optere6enja radnog pl'ocesa (lflp) blizi 90° i sto je sila Fpmax po svojoj velicini bliza nominalnoj sili (Pn). fs).: tpel < tph (7.la7.14) M. U ovom slueaju je 1'aspol02iva energija maSine veca od potrebne energije za izvrsenje procesa abrade materijala. r(q'Jp)· Fprnax rCI{Jn)· Fn ). prikazan na slici 7.06. tj. taj mom.06.u fnlD" I '0 0 1'030" 60 I '0 'f" 9 Pomocu izraza (7.06.F (7.pn krecu aka 1O~ a to su uglavnom k~vacke prese i prese za prosecanje-probijanje. pa je vreme nadoknadjivanja energije zamajcu od strane motora (energije koju je zamajac predao predmetu rada u periodu obrade) manje od vremena praznog hoda. za odredjenu uovu jednacine: presH. to se ua 08- M ' moze napisati: r(~) . : <pp 590 .i u i·· ntervalu Fdaz < Fprnax s: Fn (vidi sliku 7. stepen dabija maksirr:alnu vrednost:' (7.07. podrucje Analiza dijagrama na sU.

: 1 tc (7.im jer motor nadoknadi odatu energiju zamajca u procesu abrade materijala u trenutku kada pocinje sledeci radni ciklus: o < t~n s: tg (7. tj.pregorevanja pogonskog motora ili zaglavljivanja alata. i da je precnik klipnjace radnog cilindra.21) (K~) L I' .'" tc (Hs) < tc t ( . tj. Ustvari. s obzirom 114 115 . hidraulickih presa. sto znaci da se maSina optimalno koristi sa energetske tacke gledista mena: Kako je generalno broj radnih cikusa (n p up " ' - ) u funkciji ciklusnog vre- Trec! reti:rn.. cija se vrednost pri rafalnom reiimu rada menja u granicama: Drug! re:Utn.07.20) U ovom slucaju mogucnosti mas-ine i potrebe procesa obrade su identicne. masina radi u rezimu nepotpunog energetskog iskoriscenja. iz ciklusa u ciklus. Ideauzirani dijagram promene snage pogonskog sistema mas-ine.22) Aka se racii upros6enja rasmatranja pretpostavi da je kolicina dovedene teenasti radnom cilindru Q '" canst. stvarni hod je: (7.23) to se vidi "da U ovih maSiua defiuisani nominalni broj radnih ciklusa. i to narocito pri rafalnom reZimu racla.. U ovom ·slueaju EU potrebe procesa vece od mogucnosti masine.uslovno receno .nominalno ciklusno vreme: h 2·H h ten'" .27) (7.. (7. i pri radnorn i pri povratnom hodu.25) Stika 7. u slucaju da je tz stvarno ciklusno vreme (t~s) je: > 0. tpe' > tph (7. Ovaj reiim koriMenja masine predstavlja optimalni re1. tj. jednak nuli. (7. tada je: vp'" - Q Ac '" canst.02.U oVom slueaju mogucnosti masine i potrehe procesa su neuskladjene. I Ovaj reZim koriscenja masine je nedozvoljen.23) pa je nominalno ciklusno vreme hidraulicke prese: t~ '" _~'H vp (724) a stvarno . MASlNE SA NEGARANTOVANIM HODOM --- U ffiaSina sa negarantovanim hodom napr. pa pogonski motor nije u stanju da nadoknadi zamajcu predatu energiju predmetu rada u periodu obrade.16. U ovom slucaju je deklarisana raspoloziva energija masine ruanja od enel'gije procesa abrade materijala.. a to je znak da masina nije ispravno odabrana 7. sto moze da dovede do nezeljenih posledica .26 ) U slucaju zastoja izmedju radnih ciklusa. jer pri ovom rezimu nastaje sve yeei pad braja obrtaja za- rI majca. vidi sliku 2.) Vp (7.

sve ozbiljnije postavlja Generalno posmat1'ano.01. konst1'ukcijski.alat . Analizom porekla uzrocnika netacnosti. i to: koncepcijski. pa se tako mogu podeliti u ceti1'i v1'ste. r:c~=~ Slika 7. Uzrocnici netacnosti maSine su mnogobrojni i pitanje njene tacnosti rada je kompleksno i delikatno pitanje. dobijen iz reIadje: Fn'" pn' Ac gde je: 8.02. a sto pri posmatranju same masine se moze definisati kao odstupanje stvarnog zakona kretanja izvrsnog dela masine od idealnog. prikazan je radni dijagram ovih masina.na jedna6inu (7.ma~ina. jer su ove tehnologije. dolazi se do 6et1'1 osnovna izvorista. sto znaci da 116 117 . Samim tim. bile pripremne.08. 8. su za izradu delovn koji su odlazili na dalju masinsku preradu i zavrsnu obradu. to se i pitanje tacnosti masine. pod pojmom tacnost se podrazumeva veliCina odstupanja medjusobnog polozaja alata i predmeta rada u fazi abrade. takore- (7. TACNOST PUanje taenosti obrade materijala deformisanjem do skora se. tj.30 ) ci. KONCEPCIJSKI UZROCNICI Osnovni poremecajni uz~'ocnid pojave neta6nosti u maSina za obradu defo1'misanjem sil elasticne deformacije njenih nosecih elemenata. danas je sve vece ucesce elemenata u ma§inskim sistemima kOji BU zavrsno oblikovani tehnologijama plasti6nog deformisanja materijala. sluzile Pn . 7.24): npn"'h to 1 (7. nije postavljalo. 1 S obzirorn da se pitanje kvaliteta masinskih elemenata sve ostrije namece. pl'oizvodni i eksploatacijski uzrocnici.rafalni reiim rada pri t z '" 0 i . Radni dijagram hidr8uli6ke prese. pa je u ovih masina: . a sa tim u vezi direktno pitanje tacnosti njihovih dimenzija. uglavnom.01.08.nominalni. Medjuum. kao najznacajnijeg cinioca u sklopu predmet obrade .pojedinacni reiim rada pri tz > O. odnosno maksimalni pritisak u te6nosti.29) nije istovremeno i maksimalno moguci broj radnih ciklusa u jedinici vremena. Radni dijagram Na slid 7.

ali ne i princip rada energetskog dela pogonkog sistema (W '" const.02. na pojavu ndacnosti kretanja izvrsnog dela masine. ".01. Analizom problema netacnosti se dolazi do toga da: . a U poglavlju 6.koncepcijsko resenje moze bitt izvor netacnosti i .).0n pa su stvarni zakoni kretanja . .Rd[W('J-t] [Slnw t J·t fR dt 2 . uticaj koncepcijskog resenja.02) Na slikama 8.je pHanje njihove staticke i dinamieke evrstoce primarno.Co·F(tJ (8.02. pri cemu je uzet uticaj elasticnog def ormisanja nose6e strukture na zakone kretanja izvrsnog deia maSine.. i 8. Medjutim. tada je: (8. tj. "( vps . .[[l-COSWC. Stvarni zakon promene uhrzanja Stika 8. elasticno oslonjen krivajni mehanizam.J.06) gde su: sinL)(t)-t + sin2·W(t)·t (8. pored krutosti. ~h.da se koncepcijskim resenjem smanjuje ili eliminise netacnost. prikazani su ovi zakoni graficki za elasticno oslanjanje krivajnog mehanizma i za til : W(t)...dati izrazima: hpsoR..t]+ f: + .W(t).07) (8./ I h _U!. Koncepcijsko resenje kao uzrocnik netacnosti Mehanicke krivajne prese koriste energetski dec pogonskog sistema na principu variranja ugaone brzine rotacije zamajca. .0 h '{i-. d F(t) 2 8.01.put. 119 . sto znaei da koIiCina deformacionog rada i zakon promene deformacione sile F '" F{t) odredjuju zakon promene ugaone brzine (8.Vpe U F .: t\J'(t) i &\t} .03. ugaona hrzina nije konstanta vee je promenljiva i funkcija je vrem8na.02. hrzina i ubrzanje .tJ} .01. odnosna izvrsnog deia rnasine u odnosu na predmet ahrade. Ako se zanemari energija pogonskog motora u periodu obrade koja se trosi na deformisanje predmeta racla.upe ups hob Stika 8. odnosno odstupanja od idealnih zakona.-const / " -.03. tretiran je idealni zakon kretanja izvrsnog deia masine. Co (B05) dt' (8.06) i (B.01.01. Pri izvocljenju zakona kretanja izvrsnog deia masine u poglavlju 4.01. Slika 8. . Medjutim.'ps FU~· ::. Stvarni zakon promene brzine. oclnosno predpostavi da svu energiju obezbedjuje zamajac. sto je prikazano na slici B.prvi izvodi funkcija (B.01) Stvarni zakoni kretanja. W = (uet) .03) _ . koncepciskim resenjima je moguce uhlaZiti ili eliminisati odstupanja od geometrijske i kinematicke tacnosti alata.07). Krivajni mehanizam sa promenljivim zakonom ugaone brzine 118 Izneti primer ocigledno ilustruje. .[1-cos2..

.05. 1z slike 8. se vidi da u slu{~aju (Iva = Iv b) razlika postaji sarno u minimalnoj velicini vodjenja (lvlnin).. kao sto je prikazano shematski na shei 8. Slika 8. pa se radi korektnosti rasmatranja daje podela vodjenja pritiskivaca po ovim pararnetrima. pod a.05.04. Pritiskivac sa konstantnom duzinom vodjenja . radi lakseg rasrnatranja Po nacinu vodjenja-pritiskivaca postoje.I I . a. za maSine sa nepromenljivirn hodom i pod h. Pritiskivac sa promenljivolll duzinom vodjenja. iznosi: lvmin = Iv .07.05. sa razlicitim duZinama vodjenja.06. I a ~ Slika 8. Po koncepcijskom resenju vodjenja pritiskivaca. tj. gde je: e . pritiskivaci u kOjih se pravac dejstva sile nalazi u ravru vodjenja. takodje. pod a i b. odnosno po osnovi poloiaja njegovih vodjica. Na ma§inama za obradu materijala deformisanjem postoji niz koncepcijskih resenja vodjenja njihovog izvrsnog deIa.. kako je shematski prikazano na slici 8.::r-h. i to: .8. pod a i h .06. kao sto je shernatski prikazano na slici 8. .H ".12 ~ - > r1'--- '/2 Slika 8. dve grupe ito: pritiskivaci u kojih se dUlina vodjenja u toku rada maSine ne menja.H (8..canst. Centricno vodjen pritiskivac. kao sto je prikazano shematski na slici 8.04. tj. razlicitim odnosima duzina vodjenja u odnosu na ukupnu duZinu izvrsnog deIa.02.04. izvrsni delovi masina mogu se podeliti u dve grupe.': " ~ 1 r-=-t-I i ~ r [~. koja za slucaj: .08) 121 120 .rastojanje pravca dejstva sile pritiska od ravni vodjenja i Na slikama 8.. odnosno pritiskivaci u kojih je bez obzira na njegoy polozaj duzina vodjenja uvek konstantna. j t a ~ Slika 8.07. izmedju ostalog i od koncepcijskog resenja i ad naCina vodjenja.07. e = O. Iv '" const i I .~ > E " =---' x x - E . tacnije l'eceno pl'ocepa izmedju kliznih povrs-ina Odstupanja polozaja pritiskivaca od optimalnog zavise. Ekseentricno vodjen pritiskivac.pritiskivaci u kojih sa duzina vodjenja u periodu obrade predmeta rada menja u nekom intervalu veliCina od Ivi '" l-v + Ivmin . Koncepcijska resenja kOja smanjuju netacnost Vodjenje iZV1'~nog deIa tndine.01. za filaSine sa promenljivim hodoIn. zazor (z) je prikazan jednostrano kao suma svih procepa.. i 8. i razllcitim velicinama zazora. gde je kao sto se vidi.pritiskivaci u kojih se pravac dejstva sile otpora deformisanju predmeta rada nalazi izvan ravni vodjenja.

-_-o.predjeni put pritiskivaca i Iv . odnosno nultog ugla (IX o).13) 1.11) tgIXo :::~ Iv (8.21) veli6ina ciji je uticaj na vrednost ugla (IX) zanemarljivo mali. ugao Il dat je izrazom: (8. koji se dobija pri h '" 0.06.zazor izmedju kliznih povrsina.06.08" moguei ugao zakosenja pritiskivaca U odnosu na osU koja predstavlja pravac kretanja izvrsnog deia maSine.14) 2. taj ugao je najveei tj. . b . Usvajanjem parametra: fl '" h h (8.08. Iv .broj stupnjeva promene hocla pritiskivaca).14) za h • O.17) izraz (8. Zakosenje pritiskivaca u vodjicama. kako je prikazano na slid 8.x) gde je: Aka se jos uvede pojam minimalnog ugla.za h = 0.19) Slika 8. Iv . pa se izra'l (8.18) ill: (8.. U pritiskivaca sa promenljivom duzinom vodjenja.za h '" z .(::: arc tg gde su: z Iv .12) (8.13) i (8.13) dobija oblik > (8. ugao zakosenja izvrsnog dela je najmanje moguci. tgll '" ~_-. gde je: n . h . sinIX (8.a za: .) ugao zakosenja IX je konstantan i ne zavisi od polozaja pritiskivaca.11) moze napisati u obliku: tg~' ---- z Iz izlozenog se dobija: (8.Hmin (Ivmin)n'" Ivminmin '" (8.(h .z:. maze se konstatovati: . prema slid 8.20) tada se izraz (8. duzinom vodjica na pritiskiYacu.19) moze napisati u obliku: x '" 0.(0 '" IX min.h (8..h odnosno: ('. u zavisnosti od njegovog polozaja.5 . odnosno 0: = ('. tJ: (8. dat je izrazom: 5to se dobija iz jednacina (8.09) (8. IX ::: IXmax i 122 123 . vee sarno od ve!icine 'lazore (z) i duzine vodjenja (Iv). U pritiskivaca sa konstantnom duzinom vodjenja (~di sliku 8.15) odnosno: IX=arctg Z (lvrninh '" lvrninmax :::: Iv .10) Iv . i sve se one kreeu izmedju ekstremnih vrednosti: COIlS.Hmax Iv (8.16) U opstem slucaju.H 'I- postoji onoliko vrednosti (lvmink koliko ima stupnjeva promene hoda pritiskivaca Cod i '" 1 + n.maksimalna dUZina vodjenja pritiskivaca U slucaju koncefJcijskog resenja u koga je vodjenje ostvareno celom H.

kako je vee izneto u poglavlju 6. 1 1. moraju se posebno tretirati pojedina koncepcijska resenja vodjenja pritiskiYaca. p d sn~ kada fl --) 00.22) dabija se grafik prikazan na slici 8.. odnosno IY._ najzad..zaja radnih delova ala.09.: se ri orastu arametra fI vrednosti parametra ff se asimptotskt p:lbh~ava ~al'p . --) tg eta. II (8. Shematski prikaz noseeih struktura: a . kada h --) 0. Ako se pri proracunu elasticnih deformacija ovako uproscene nosece struktme zanemare def ormacije radnog stoIa i njenog gornjeg deia kao male velicine drugog reda u odnosu na deformacije stuba.. kO. 11 6 5 - Uticaj tipa nosece strukture. tgCi. odnosno procentualna promena ugla IXmax U odnosu na ugao !X O za vrednosti parametra fl '" 2 do fl • 10. Slika 8.nsta.o 00. Analizom zakona promene parametra ff u funkciji ft.tuj.o i !Xmax. h. su prikazana dye noseee strukture sa alatima u nedeformisanom i elasticno deformisanom stanju.00 33. dok se konstrukcija pritiskivaca sllvise komplikuje. Za iznalazenje ukupnog maksimalnog zakosenja maSine.22) (8.zatvorene.28 12.noseea struktura otvorenog tipa i pod b.10. i to pod a . Graficki prikaz zavisnosU parametra fr od parametra ft. Odavde proizlazi cia u slueajevlma. date su vrednosti za parametar fr.00 50. Na kraju. je-. r~~:l~~' ~u~tna vodjenja (Iy) znatno ve6a od hocia i~vrsnog. --) !X o '" U tablici T-8.00 16.67 14.r znatnim poyecanjem d uZina yodjenja yrlo malo se dobija u promeni ugla zakosenja izvrsnog deia ma. pa tgIY.21) doblja oblik tgIX '" fr . nalme prl Iv H Je 0 "" canst. I Stika 8.33 25.otvorene i b . tada se dobijaju isti 125 .1 izraz (8.10. za razllcite vrednosti fL se Yidi da neOla smisla poveeavati ugao Ci iznad vrednosti Ci :: 10 0 . Na sid 8.zatvorenog tipa. Shematski prikaz medjusobnog polo. p~o~~n~ ugla (Ix) je za vreme kretanja pritiskiY8Ca neznatna.00 20.09. . Tabliea T 801 P roce ntu a Ina promena ugla 11 - II 2 3 4 5 6 7 8 9 10 124 fc IX max > et o za: 2 3/2 413 5/4 6/5 7/6 817 9/8 10/9 100. sto ce biti dato u treeem delu knjige. del~> (II).23) grafickom interpretacijom izraza (8. 1 1 2 3 4 5 6 7 8 fl noseee strukture (otvorenog iii zatvoren<?2 tipa) direktno utice na tacn4st. Eliminisanje uticaja elasti6nog deformisanja nosaee strukture.01. tada fr --) 1. ft --) ".50 11. !Xmin· Uvadjenjem parametra: fc·-fl .~ine ct.11 % % % % % % % % % a. Noseca struktura otvorenog Upa moze se syesti na konzolu iIi otvoreni okvir. iz vrednosti pl'ocentualne razlike izmedju ugloya Ci.ta u jednoj 3 \ o i drugoj noseeoj strukturi doyoljno ilustruju da se koncepcijskim resenjem 2 \ .

ugao nagiha tangente u krajnjoj tacki slobodnog kraJa deformlsane konzole.AXe> Ax'".sila koja izaziva elasticnu deformaciju konzole (nosece strukture). I . Na slici 8. sto se svi d?Sa~aSnJl rezulta~l lzmerenih de"rormacija realnih nose6ih struktura pod statlckim opte~ece~jlma i rezultati dobijeni inzenjerskim metodama proracuna neznatno razhkuJlL Aka se uyeda parametar: It"'la+ls+h i posta se rudi 0 (8.25) 0 pri fl' > 2/3. . Ovo upros6enje i svodjenje nosece strukture na ko~zolu. U oVom slucaju polozaj alata je prikazan na slici 8. . 2.ugib konzole na siohodnom kraju pri nekom spoljasnjem opterecenju i . tim pre. Na veliCinu i smer pomeranja krajnje taiSke alata (tatka A) nikakvog uticaja nemaju: intenzitet optere6enja.se u izraz (8. to: Is + h).28) / tada izraz (8.cosll) '" e· [1.26) malim uglovima. koji predstavlja odnos duzine siobodnog dela pritiskivaca sa alatom i dUZine stuba nosece strukture.29) UVTste vrednost i ugaa (ct) i ugib (u) konzole. a tacka B izlaz pritiskivaca iz vodjica 1z shke 811.moment inercije poprecnog preseka stuha nosece strukture i E ..hod pritiskivaca u posmatranom trenutku. 126 127 . tada se dohija: F· j' 2·E·1 gde su: (8. pod c. u . kao ill vrsta materijala ad koga je izradjena noseca strutura. .12. prikazana je konzol& u dva polozaja. hila da se noseea struktura tretira kao konzola. I . i naznacena osa koja predstavlja osu pritiskivaca i dvela alata vezanog za njega.S] (8. U ovom slucaju delovi alata medjusobno stoje kao sto je prikazano na slici 8. • -j- It (830) i aka . i . to se maze napisati: (8. dimenzije nosece strukture. e· (1. VeliCina i smer pomeranja krajnje tacke alata (tacka A) koji je vezan za pritiskivac. sinet . pod a..AXe'" 0 pri fl' '" 2/3.11.29) Aka se uvede parametar: B ~_)(eo t " ?j A I fl . h .(1.visina deia alata vezanog za pritiskivac: Is . Shematski prikaz elasticnog deformjiSanja otvorene nosece strukture svedene na konzo u. Tacka A na osi predstavlja krajnju ta6ku alata.( '" C( (8.12. od~o~no otvoreni ok-vir maze se sprovesti.duZina konzole.31) dalazi se do sledeeih zakljucaka: 1.11. da Je pomeranJe kraJllje tacke A alata (Axe) na prltiskivacu. pod b. i to opterecenom i neopterecenom stanju.24) gde SU: la . hila kao otvoreni okvir.12.rezultati.24) dobija oblik: AXe'" It· et: - u (8. sledl.27) sinl'.u .AXe < 0 za fl' < 2/3. Pri tome se razlikUjU tri slucaja.Ax' (8. ex . usled elastlcnih deformaclJa nosece struktUle pri nekom spoljasnjem opterecenju: AXe'" (In + F .slobodna dufina pritiskivaca (izvan vodjica pri h '" 0). U ovom slucaju delovi alata stoje kao sto je prikazano na slici 8.sirfo:)o.modul elasticnosti materijala ad kogaje izradjena noseea struktura Analizom izraza (8. iskljuCivo zavisi od vrednosti parametra ft'.31) • Stika 8.

nedovoljno tacnog proracuna elemenata sa aspekta cvrstoce.pogresnog oblikovanja i dimenzionisanja elemenata. Odstupanja delova alata od idealnog polozaja usled eiasticnog clef ormisanja nosece strukture . odnosno unapred.nekvalitetna izrada elementa masine u procesu njihove obrade (ma.rezimski uZl'Ocnici i . vazno je istaci da se i koncepcijskim rosenjima alata mogu u eksploataciji postiCi zoljeni efekti u pogledu eliminisanja negativnih posle- 8. bez obzira na smer pomeranja (Axe) vrha alata. c. KONSTRUKC]JSKI UZROCNICI Greske koje se jayljaju pri konstruisanju mogu uticati na kinematicku i geometrijsku tacnost. 3 . izrazeno uglom uvek je istog smora. . Slika 8. Pri ovome.12. itd. Resavan.. EKSPLOATACIJSKI UZROCNICI Osnovn. previsoko postavljena rezna ploca alata za prosecanje (h A2 :.probojac. PROIZVODNI UZROCNICI Proizvodni uzrocnici pojaye gresaka su: . na primeI'll krivajne prese za sIucaj da je ma''iina ispravno odabrana sa aspekta usagJa.. odnosno njihove staticke i dinamicke stabilnosti.habanje.obradak. Pri ovome.ie i modernizaciju proizyodnih pogona.13. pa cak i na funkcionalnost maSine. Wk > Wl' i dd i od neodgovaraju6eg postavljanja alata u radni prost or maSine. hAl) aovodi do preopterecenja masine vidi poglavlje 7. Pitanje l'ezimskih uzrocnika je dyojako i to ad: . Wr: l: WkJ.13. . 8. termicka i dr.senostl njenih mogucnosH sa potrebama procesa (Frnax ~ F n . sinska.neodgovarajuca njihova montaza i sklapanje. sio so postL'te dobrom organizacijom procesa proizvodnje i odgoval'ajucom kontrolom.oslona ploca Kao sto se iz slike 8. Zakosenje alata.ie prvog problema iziskuje prvenstveno podizanje nivoa strucnog kadra u proizyodnji. a narocHa tolel'ancijskih polja izrade vitalnih elemenata.nacaja. Konstruktorske greske proizlaze iz: pogresnog izbora materijala.03.i eksploa~acijski uzrocnici rada masine 8U: a h. vidl. jer i najbolje odabrano konc&pcijsko resenje. 8. treba imati na umu da je pitanje umesnosti konstl'uisanja i pri tome neophodnih znanja i iskustva.2 . odnosno u oba smera ('i .) i . moze da se doyede u pitanje. odnosno podizanje njihovog nivoa kvaliteta obrade. Druga dva uzrocnika se najlakse i najbezbolnije otklanjaju. gde su: 1 . Ispravno i neispravno postuvljen alat u masini. pHanje od pl'yor8zrednog 7. .13.04. .02.a i 5 . kOji moze bitt unapred iIi unazad.3. a sa druge strane ulaganja u opreman.pogresnom definisanju procepa i zazora na mestima gde se elementi naJaze u medjusobnom kretanju.nestrucnog izbora masine u funkciji predmeta rada i vrste tehnaJoske metode abrade.1.pritiskivac.rezna ploe. Slika 8. naime neuskladjenosti mogucnosti lUaSine i potreba procesa obrade (Fmax > Fn.nizak nivo tehnologija primenjenih u procesu izrade deloya maSine. . sto je ilustrovano na slid 8. 128 129 . neodgovaraju6im konstruisanjem.

jet' povoljnim izborom maierijala osetno se maze smanjiti habanje. 9. 2) reznom ivicOffi. m'asovna). ito: . Habanje.14. pri obradi materijala deformisanjem enorglja se unosi u sam elemenat koji se deformisanjern preoblikuje. sto se povoljno odrazava na staticku i din:.lkujU: .idealna: teorijska i . to shodno tome . tj.komadna. da habanje nije samo eksploatacijski faktol'.sine. koje nisu sarna kinematicke prirode.efekiivna ili stvarna proizvodnost. a to sve dovodi i do smanjenja odstupanja u kretanju izvrsnog dela od idealnog zakona. prvenstveno njene nosece strukiure. i to prvenstvcno sa aspekta tipa proizvodnje (mnloseriska. neophodno je istaei. PROIZVODNOST Jedna od osnovnih performansi masina za obradu mat81'ijala je njihova protzvodnost. pri cemu svaka od njih maze biti: . Tako se u ma.zavisno od TI'ste abrade . a sa druge povoljniji je zakon prolllene opterecenja u funkciji hoda pritiskivaca prese.sine.povl'sinska proizvodnost. kao SiD je ilustrovano na slici 8.ilni6ku krutost ma. 9.u ma.ora i procepa sa svirn nezeljenim posledicama u vezi sa tim. jer pri ovoj obradi se energija unosi u deo materi. 1) zakosenom ( poz.14. visokoseriska. kako S8 pri obradi materijala deformisanjem razl.radjenih elernen~ta u pos- 130 131 . Kao sto se vidi iz slike 8.obrada materljala plasticnim deformisanjem i .dica od elasticnog deformisanja ma. tezinska i . alai za probijanje i prosecanje sa zak08enom r0znOm ivicom prosekaca (probojca) smanjuje po intenzitetu vrsna opterecenja (F2 max < Ftma:x:) pri istom utrusku ::nergije (Wkl '" Wkz) sa jedne strane.14.01.sina za obradu materijala deformisanjem se definiSu sledece proizvodnosti. odnosno istrosenje pokretnih elemenata dovodi do povecaIlja za1. Pri ovome. Proi1.etiiala. KOMADNA PROIZVODNOST Komadna proizvodnost predstavlja broj i1. Stika 8. a tim produziti i vek maSine.jala koji je suviSan.sina za obradu rezanjem zapreminska proizvodnost 1zraznva kolicinom odrezanih strugotina u nekom vremenu. Pr'ema tome.. vee istovremeno i konstrukcijski. Alat za prosecanje sa pravorn (poz.zapreminska. .vodnost masina za abradu materijala se maze izraziti na r8zlicite nacine. Medjutim. vee i dinamicke u maSina za obradu deformisanjem. kolicinom proizvedenog otpadnog maierijala.ohrada materijala od vajanjem. i predstavlja karakteristiku koja je pored ta6nosti i ekonomicnosti odlucuju~a pri izboru lnuSine za odredjenu ohradu mat.

N (9.matranom intervalu vremena (T).ji analiticki izraz u najopstijem obli- (910) .<10 i komadna.a.09) gde su: QOT - O. spec1ficna idealna komadna proizvodnost: qid '" . komadn.'" O. gde su: QVT - zapreminska proizyodnost izrazena u 'jedinlc3ma valumena i O. qn 0> bN llpn·. koja predstavJja" yolumetrijski izrazenu kolicinu obradjenog materijala plasticnim deformisanjem u intervalu vremena (T) 6i.03. koji su izvan vremena (t.svakog radnog Clklusa lZVI'Sl obrada vise pripl'emaka razlicitih dimenzija. sarno se llzima u oLzir Yreme za.1 V pi (908) Teorijska komadna proizvodnost.ph N T (9.u masine i druge prekide II njenom radu.07) je dobijen pod pretpostavkom da se za vreme. Ciji analiticki izraz proizlazi iz njene definicije i glasi: OOT '" N tab + tph Efektivna ill stvarn.:asmatl'anja pogodnija i ad veeeg interesa.a proizvodnost. specifi6na teorijska komadna proizvorinost: 9. ito: ku gIas!: QVT :::: Ilpn' Idealna.zapremina svakog pojedinacnog pripl'emka kOji se obradi. deklarisuna nominalna sila (Fn) i uominalni broj radmh ciklusa izyrsnog deia musine u jedinici v. laka dobl.02) koja je za inzenjerska -.-. e tc+iz+. koje predstavlja potrebno vreme za zamenu alata. (906) Kako su raspoJozivi rad (W r ). T • lc tob + t.remenu (npn) performanse masine koje karakterisu radne mogucnosti. komadna proizvodnost. T (9. S obzirom na izraz (909).1 int.tob N Vpi .'Eti N. OT. to 6e i njena proizvodn~st biti maksimalno mogu(~a pri punom iskoriscenju ovih njenih performanSl u procesu obrade materijala Ova prozvodnost predstavlja ustvari _ teorijsku proizyodnost .d· .J: r· QVT:: y. Izr~z (9'.ervalu vremena (T). toorijski mogud i stvarni slucaj glase. prj cemu ce teZinska i povf§inska biti detaljruje rasmatrane zbog iV'azene interesantnosti Zil praksu. T ·. specificna efektivna komadna proizvodnost: N U OVOID poglavlju se tretil'a teiinska pl'OlzYodnost kao lllteresantmJa velicina za praksu.1 1". ciji analiticki izrazi za idealni. Po analogiji. npn . a iz kOje se. I5to taka je specificua teorijska zaprelninska proizYociuost: T. Po istoj analogiji definise se i efektivna komadlla proizyodnost. TEZINSKA PROIZVODNOSr (9. regla:z.zena u jedinlcama tezine i specifi6na tczina matel'ijala odnosno. odnosno zapl'emina. Aka se u periodu obrade (tob) izradi (N) elemenata.04) Teorijska tezinska proizvodnosi precist<lvjja tezinski izraienu koli6inu obradjenog materijala plasticnim deformisanjem 1. Analogno 5e definise teorijska komadna proizvodnost predpostav}jaju6i da se u svakom radnorn ciklusu.pa se za rafaini rezim racia. bez zastoja izradi (N) elemenata: Analogno se mogu definisati izrazi za idealnu i efektivnu zapl'eminsku proizvodnost. tad a je idealna kQmadna proizyodnost u posmatranom vremel1- T . 9.l:L. Eve 08talo proiozyodnosti (zapreminska.la zapreminska proizvocinost.L Vpi 1"..05) y - teoT"ijska tezim:ka proizvonnost izro. odnosno: ups'" npn mogu definisati. bI{ L Vpi io'l (907) skarn intervalu (T). T (901) odnosno. ZAPREMINSKA PROIZYODNOST U oyom poglavlju se defiuiSe teorijska zaprelDiuska proizvodnost.03) odnosno. teiinska i POVl'Sinska) se definWu 1-::.teorijska teiinska proizyodnost s obzirom na iskoI'iscenje raspoloztve energije i 132 133 .gtoja (tz) i pripremno Yreme ('E til.d N tab (9.2: 1".02.

18) Resava. gde su: (917) 9.teorijska tezinska proizvodnost s ohzirom na iskoriscenje nominalne sile maSine.1' . tada se izraz (9. bN id :r.zapl'emina otpadka i-tog pripremka.YT): f qT w Ilpn '" k~~ - - f vp Iipn (922) 2£!.21) !viedjutim. izrazi kao zapremina izradaka i otpadaka. npn . NT . "( .. koji se obradi za vreme jednog radnog ciklusa.logaritamska clef ormacija: ~. kao karakteristicna nbrada plasti6nim doforrnisanjem. (9.pi hN Ako 5e ana1izira obrada sabljanjem..H) Stika 9. Tezinska proizvodnost pri iskoriscenju raspolozive .01. kao i rasmatranje stepena uskladjenosti i usaglasenosti izrnedju proizvoa. . pr"ikazatlO na slid 9. maze odreditt pomocu obrasca: (923) 134 135 .- (919) i uvede parametar: fVi " ' - 1 Vii km ' ~ (9. Sabijanje cilindricnog elementa.01.l6) i zamene oye Yl'ednosti 11 izraze (9.njem izraza (9.hI krlli·!. V p '" nlln' y.13) iii kada se istovrerneno obradjuje (N) istovetnih eiemenata zaprcmine pripremka (V pi). Vii . npn . 'r·~ ' fv (9JS) koji predstavlja zapreminu materijala odredjenih s-vojstava 7.. ju se izrazi za odredjivanje specificne tezinske Pl'oizvodnosti U obliku: qOT'" npn' tj. potrelwn da bi se deo pocetne visine (h o ) sabio nil visinu (ll). sto j.zapremina i-tog izradka i Voi ..11) kUl .istisnuta zapremina i ~ . l' .20) (912) Vpi tada izraz (9.nog zadatka i proizvodnih mogucnosti masino.energije Aka se zapremina pripremka.srednja vrednost specificnog deformacionog otpora: Vis . Va f vi ('l.. dobija. T . j konacno za N '" 1: Q GT '" npl1 .te potrebna jedinica rada.13). tada se moze napisati: (9. 1n ho h (9.. oj ve6eg je interesa poznllvanje spoclficne tezinske prolzvochlOsti: qOT'" Aka se jos livede i parametar teorijsklfl specificne proizvodnosti (f.01. Vpi '" npn' Y . odnosno (9. za analiza i uporedjenja p-rolzyodnosii raz!icitih rnnsina.14) Wkj iIi (9. kollcina obl'adjenog :aalorijala u jedinici Y' l: " ' .:!L fVi (9. tada se deformacioni "<1d {Wkl. tada je: Q GT ::.a ciju obradu .15). r· T .03.17) po Vp dobija se: gde su: V pi - zapl'cmina i-tog priprelnka.09) dohija obUk QG'f '" '( .:Y. T \T21IHma (Y. N .19) moze napisati U obliku: (9.16). Wk V·-p k m ' I{> ili ako se uvede parametar zapremine (fvp): fvp " ' .

f~r.moze obl'aditi u njoj: (9. . fvp gde je: fWi .24) gde je: A . koji se .26) dobija prf rafalnom rezimu racla: 10'10 .31) i konacno.N .s ohzil'om na raspolozivu energiju masine .28) predstavljaju numericko izrazavanje teorijskih specificnih proizvodnosti odnosno teorijske tezine pripremka koji se maze U odredjenoj masini obraditi S obzirom na raspolozivu energijumasine. 1: h. Nomogram za odredjivanje parametal'a f vp . izrazi (9.32) Kada se iz izraza (9. (9.. to se uvodjenjem parametara: fp '" !~~ Fn ---ho .'1-' o fvp' Wr Analogno se dobija pri rafalnom rezimu rada i maksimalna specificna tezinska proizvodnost s obzirom na raspoloZivu energiju masine: W qOT npn' y i~ "'N fWi .29) Prema tome. fvp .27) !fIi qGT '" npn' w y .26).npn . Wr (9. Kako je deformaciona sila pri sabijanju (silka 9. tad~ S8 dobije izraz za odredjivanje maksimaIne zapremine pripremka. WI' (928) .parametar koji odredjuje odnos izmedju utrosenog rada za deformisanje svakog elementa obrade i raspolazive energije masine: (9. Wk (9. '0 " y f: T ' W. (930) 136 137 .02..:r i f~~. n (9. 5· !D . y .povrsina preclmeta racia na koju dejstvuje ruat. Wr kIlli' fVpi ' fWi .19) umesto potrebnog deformacionog rada (WJJ uvrsti raspolozivi rad ma§ine (Wr).00 odredjena izrazom: o Slika 9.27) i (9....h (9. za N =.-- Wr km ' ~ llpn' y fvp .

) i kl .p..1 hidr~ulien? prose sa zakonima prornene def OI'maCIOlle sIleo 2. Posto je: w fqs '" fF h ' qT · [[w (936) r. koji moze korisno posluiiti za brze prakticne proracune.02. r qT i Analizom izraza (9. da je stvarna specif'icna tezinska proiz- Shka 9. h'Pn .~. ~f. Kada jo fro < 1.:s. . sto se vidi i na slici 9. . kOJl Je deflrusan 1Zrazom: (938) r-:s - gde Sli: AI . u slu6aju da se sabijanje obavlja SYe do po1. jer nij~dan stV3.. Kada su.h) > h lfln . fh '" 1." .03. kn iIt za pojedinacni reiim rada: W qGS · ~ y w fqs .fF . odnosno (h o .18).la prl konstantnoJ deformacionoj silt a vrlo je retko i da je: ho .35) Na 08noYi izraza (9.radni hod izyrsnog deIa masine pri kome se dozyoljava njeno opterecenje nominalnom sHom i ..03. kojt se i U oYom slueaju rasmatra.n J] ___ f SA (942) dohija pri Fmax < Fn i vodnost: Ups < npn._. fh .03. maksimalna deformaciona sila procesa sabijanja. '" h'Pn' 8: (940) pn s ohzirom na iZI'az (9. h'Pn (9.44) 138 139 .33) se vidi da 6e pri fF .11. . doblj:< 1.38) po (AI) i ubacivanj01ll njene vrednosti u izl'az (939). Radni dijagraml krivajne.33) eime je postignuta usaglasenost izmedju potreba i mogucnosti.4!) Uvodjenjem parametra: I-__~fm=ox__. "'-~ ho eO (9.01...specificni deformacioni otpor u momentu zavrsetka sabijanja pl'edmeta racla.h '" h. dobija se da je: h .if" kl '" k max .39) to Sb' res'avanjem jednacine (9. sto pl'edstavlja sarno teol'ijsku mogucnost. je: Fmax " AI' kl gde su: Fm srednja vrednost deformacione sile. h f h Fmox ---_£!!_-- . Fn . ..43) Daljim uyodjenjem parametal'a: fFF '" Fmax Fn ~ (9. a kOji pri obradi matel'ijala u hladnom stanju. fF " 1 i fh'" 1 odnosno: Fm '" Fn i ho .02. biti i: q'6s '" q~T' a to se desava u slucajeYima: (9. odnosno Fm < F n ali kaua je fh ) 1.30). dat je nomogram za odl'edjlvanje parametarfl f Vp. i to tako da je proizvod pal'ametara (fF ) i (fh) jednak jedinici. parametar stval'ne specificne proizvodnostI.37) (9.. odnosno: (9. tada je Wk " W r .punog iskol'iscenja plastienih svojstava materijala (!f!:max).l'ni. proces obrade materijala deformisanjem ne obavl. . Na slid 9.34) jer je: 9. na kojoj je dat radni dijagram jedne mehanicke kriyajne prese i zakon promene def ormacione sile jednog stYarnog procesa.povrsina na koju dejstvuje alat na haju sabijanja predmeta rada (vidi sliku 9. Tezinska proizvodnost pri iskoris6enju nominalne sile (9. Wr (9.

POvnSINSKA PROIZVODNOST Teo1'ijska povrsinska proizvodnost se izruzava kao velicina odseeene intervalu vremena (T). koja ima drugaciji l'ucini dijagram. S ohzirorn na iskoriscenje nomina1ne sile.teol'ijska pov1'sinska proizvodnost p1'i iskoriScenju raspoloi.1 j"N povrsine U OpT'" (951) gde 0.(9.'iina po kojoj je obavljeno prosecanje i-tog elementa.47) pa se pri: Fmax '" F n. Slika 9.46). u hidrauliokih pl'esa.05.45) izraz (9.04. L Ai i". (9. T .43). Povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju raspolo:lIve energije I Ako se posmatra tehnoloska operacija prosecanje. dobija oblik: F qos '" 2.povrsina svake pojedinacno posmatrane presecne kantme koS8 "' "' " 10'-' 10'" 10'" Analogno tezinskoj proizvodnosti. gde je: h!flu" H (949) 1 F 0 .' SU: OpT - pOYl"sinska praizvodnost izrazena u jedinicama za povrsinu i ja se otsece u jed nom radnom ciklusu izvrsnog dela maSine. qos Analizom izraza (9.1: S . "' 10 v-. raste sa njenim porastoin i porastom visille pripremka (ho ).48) se vidi (948) H (950) 1. Da' stvarna specificna teZinska proizvoclnost opada pri pojedinacnom reZimu rada i pM vecoj razliei v1'ednasti deklarisane nominalne sile maSine i maksimalne deformacione sile procesa abrade. 141 140 . dat je nomogram za od1'edjivanje vrednosti parametara koji se maze ko1'istiti za b1'ze prakticne ~proracune.s i fqT ge 81.01. tada se moze napisati poznati izraz za iz1'acunavanje potrebnog clef oJ'macionog rada: EDt WId '" AI. fFqs .ive enel'gije i masine.povr. ~ odnosno pri rafalnorn reiirnu rada: Analogno obl'adi matertjaia sabijanjem.47) i (9.. Nomogram za odreViVanje vrednosti paI'ameta-ra f1. nps npn y . (9.<. i u ovom slueaju definiSu: . (9. a opada sa porastom specificnog deformacionog otpol'a (k) i stepena sabijanja (tp) pri istom broju radnih ciklusa izvrsnog cleia masine u jedinici Yremena 0 0 9. teorijska povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne sile -1---- r~T 9.52) Ai . J 'ts .04.04. kao napr. 10'" Ai . a eiji analitieki izraz u opstem obliku glasi: npn .. odnosno f PF '" 1. S . dohija teorijska specificna tezinska pr~izv s obzirorn na iskoriMenje deklarjsane nominalne sile masine: 1sto tako. mogu se postaviti analiticki iz1'azi za izracunavanje tezinske proizvodnosti za ostule v1'ste tehnoJOgija obrade materijnIa plasticnim deformisanjem."Ve izneto vaZi i za hila koju drugu masinu. w. Fn .46) Na slid 9. sto jo prikazano na slid 9. Da teorijska specificna tezinska proizyodnost.04. . ho f~s i f~T' (9. .. dE o '" Ai .

. Slika 9.59) r:T i f~s Uvodjenjem parametra leoriJ'ske specificne pOYI'sinske proizyodnosti.05. Nomogram za odredjivilflje parametaI'a (953) (9. dobija se: dobija se pal'ametar stYarne.44). Shematsk.54) WI i parametra: t".51). za fw 0 1 i pri rafalnom rezimu rada ma~ine: 5· 10 . s· (9.55) PolazeCi od prihliznog izraza za maksimalnu silu prosecanja.1: oS - WI - napon smicanja i jedinicni rad (za Ai '" 1 is'" l).06.61) parametar stvurne specificne povrsinske proizvodnosti: i maksimalno IDoguca. odnosno teorijska povrsinska proizvodnost pri: i".06.60) (9. dat je nomogram za odredjivanje parametara specificne povrsinske proizyodnosti fPT i fps. dobija se: 10' F 2 10' 10' 10' 3 5 10' f~.01.57) Aka se Uyede parametar teorijske specificne povrsinske proizvodnosti obzirom na iskoriscenje nOIninalne sile masine: fF p'l' --~ _ nlJn (9. s ob7jrom na raspolozivi rad masine: w~~ fPT - Na slici 9. Povrsinska proizvodnost pri iskoris6enju nomiualne sile fw '" _i_'___ _ Wr ~ Wi (9.02.52) resi po (Ad i dobijena vrednost uvrsti u izraz Slika 9. f~.56) S pa je sharna specificna povrsinska proizvodnost: (9.s" fw . specificne povrsinske proizvodnosti: f.N (9. 10.1 prikaz l?rosec~nja sa zakonom promene deformaclOne sIleo 10 •• 1 Aka se izraz (9.N 9. 1O~ --r. f::r (9. elja vrednost zavisi od vrste materijala odnosno. i uzimajuei u ohzil' relacijU (9. kOji moze korisno puslu:hU za Lrze inzenjerske proracune.(9.62) (958) id ~ Wi" Wr tada je teorijska specificna povrsinska proizvodnost U OYom slucaju: 143 142 .

q~T '" f~T . "da je razlika izmedju idealrre i teorijske proizvodnosti tim veea. Na osnovi svega iznetag u ovom poglavlju. manji od stepena uskladjenosii u tehnologijama abrade materijala plasticnim deformisanjem.§ine periodicnog dejstva . odnusno uslova obrade. kao i poznavanje stvarnih zakona proroene deformacione sile u procesima odvajanja materijala.66) (9. odnosllo da je z:latan uticaj pripremnog vremena na nju. tj.07.. i da se efektivna proizvodnost priblizava teorijskoj kada pripremno 'vreme tezi nuli.05.67) SiD znaci da je stepen uskladjenosti maSina .. 144 145 .- (963) 2. Nomogram za odredjivf.zeno malim vrednostima peMada abrade.nje paramei.00. pri tehnologijama abrade odvajanjem materijala. Na svega izlozenog U ovom poglavlju se zaklju6uje: 1.69) lln .generalno . savijanje. tad a se izmedju njih mogu uspostaviti . dalazi se do zakljucka da ce prj pravilnom izboru masine uvek biti: qps F ) w qps w < qos (9.sledece relacije: 10 Y+> (9.predtnet rada. a to su uglavnom mehanicke i hidraulicke ma. Karakter zakona promene deformacione sile }Jri obradi materijala deformisanjem je ad pres1. mogu se izvuci sledeci zakljucci: lOy.ara f~T i ff.64) npn to je i: Analizom pal'ametara: f FF i fwo izraza za specificne povrsinske proizvodnostt S obzirom na iskoriscenje raspoloZive enel'gije i iskoriscenje nominalne sile. radruh ciklusa izvrsnog deia mai:iine u jedinici vremena na efektivllu proizvodnost. 1 -" a 2 3 4 5 10 10' Da su i idealna i teorijska proizvodnost dil'ektno proporcionalne broju radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici vrem6na i broju elemenata koji se istovremena abrade u svakom radnom ciklusu. da je relativno mali uticaj deklarisanog nominalnog bl'oja.s.03) i (9.efektivni stepen iskoriscenja.ldnog uticaja na step en uskladjenosti proizvodnih mogucnosti masine t proizvodnog zadatka. Nadalje.07. secenje itd. Ovaj pokazatelj najl'ecitije ukazuje na koncepdjsku nesavrsenost masina u kojih izvsni deo u proceS"ll abrade materijala se pravolF nijsld i oscilatorno krece. stepen tehnoloske neprekidnosti teii nuh pri izl'a.95). TEHNOLOSKA NEPREKIDNOST Kada su poznate Pl'oizvodnosti definisane izrazima (9. €Ito je vreme abrade manje U odno.). dat_je nomogram za odredjivanje parametara specificne pOYr§iDSke proizvodnosti f~~T i f~s.l.su na vreme praznog had a izvrsog dela ma§ine.stepen tehnoloske neprekidnosti i lie . Zatim. Iz Slika 9.68) Qe '" fJe' Or '" 11e gde su: lln' Old (9. qps VI (965) 9. (9. !:ito znaci da odlucujuCi upliv ima nsta ob-rade (sabijanje. Na slid 9. Posto je: f F · fh > fw (9. Fn odnosno sivarna spccificlla poYrsinska proizyodnost: F Ilps qps = .

1. EKSPLOATACIJSKI STEPENI ISKORISCENJA U masina za obradu deformisanjem glavru uticajni faktori. odnosno karakteristika predrneta racla i uslova njegove abrade. ito: . Konacno.neophodno je odrediti: ..ja sa koncepcijsko-konstrukcijskog aspekta . odnosno performanse masine. Kao numeri6ko izrazavanje pri ocenjivanju postignute uskladjenosti u eksploataciji masine.01. Rl:'zimski stepen iskoriscenja U maSina za obradu deformisanjem. nominalna 8ila i raspolozivi rad maSine. odnosno maksimalno izbegavati pojedinacni reiim.energetski stepen iskoriscenja masine. pl'imena automatizacije i programskog upravljanja na ovim maliinama se postavlja kao impel'ativno pitanje u smislu povecavanja njihove produktivnosti i ekonomicnosti. 146 147 . da u maSina sa izrazeno velikim brojem radnih ciklusa u jedinici vremena odnosno visokoproduktivnih maaina. velicina pripremnog vremena je ad presudnog uticaja na stepen iskoriscenja ovih maSina Stoga. smatraju se: rezim rada muSine.01. odnosno njenih perf ormansi. 10. 10. i proizvodl'log zadatka. koje svojim nepotpunim iskoriscenjem mogu izazvati proizvodne gubitke.ovog proizlazi.01.sto je od funclamentalnog znac.eksploatacijski stepen iskol'iscenja i ukupni tehnicko-tehnoloski stepen iskorlscenja. Medjutim. definisu se stepen! iskol'iseenja. ave masine treba koristiti sto vise u rafalnom rezimu rada. kako je vee hneto U poglavlju 7. STEPENI ISKORISCENJA U eksploataciji masina za obradu materijala postavlja se osnovni zadatak da se postigne sto veei stepen uskladjenosti izmedju proizvodnih mogucnosti maSine. radi sagledavanja savrsenosti masine kao sredstva rada sa aspekta isk::n'jscenja ukupno dovedene energije masini . 10.

proizvodni stepen rezimskog iskoriscenja je jednak jedinici.teorijska komadna projzyodnost.: Tl p "" 1. na osnovi izraza (9.sto zavisi od koncepcijskog resenja alata . izraziti sa: U opstem slucaju se maze ras61anjeno (10.01). za ovu vrstu maSina.pa je vreme njihove obrade u rafalnom rezimu (te ).postoje dva mogUl'.r - l1r odnosno: Oe of O~ O¥ (1011) O~ OT (1003) l1r' l1p' l1rp (1004) l1n (10.:. cime se vl'ednost ovog stepena pribliiava jedinici. pa se efekUvna proizvodnost moze.09) (10.12) Kaleo je: koji je vrlo pogodan za analizu.l'ezim rada obezbedjuje maliina odredjenog koncepcijskog resenja tada se maze doCi do ukupnog rezimskog stepena iskoriscenja.06) izraziti sa: 0 •• _ _ _ .10 ) tz gde su: O~ .03) postaje: (10. i na osnovi koga se mogu izvu6i sledeei zakljueci. kao I Izraxe (10. koja se dobija uzimanjem i v1'ernena zastoja (tz) kao nekog nemena koje predstavlja sa ciklusnirn vrernenom neko fiktivno nominaino ciklusno vreme.05) Ukupni retimski stepan 1skort§Cenja. 6ije se vrednosti izrazito razlikuju od elsto rezimskog stepena iskoriscenja.periodicno rezimska teorijska proizvodnost.'ezimu racla.05) i (10.01) Isto tako se. pa se dobrom organizacijom u proizvodnji moze znacajno smanjiti vreme (~ til. u jednom radnom ciklusu.00 I (10..stepen pripreme sredstava rada. moze se u ovom slucaju izraziti sa: Kako je idealna proizvodnost data izrazom (9. to je ukupni rezimski.05).06) aspekta kakav . Na osnovi iznetog se definise Pl'oizvodni stepen rezimskog isko1'iscgde su: tob + tph + tz + L ti 11 tl - stepen tehnoloske neprekidnosti i Yip . Utroseno vreffie za obradu (N 148 149 .01).00.03) i (10. odnosno 1'afalno..generalno .07) mogu uspostavit"j i sledece relacije: tob a pri pojedinacnom rezimu sa: N (10. O~ . pa se shodno tome maze definisati proizvodni stepen rezimskog iskoriscenja. zbog neophodnosti vadjenja izradka i postavljanje pripremka u alat od strane opsluiioca masine. tj.: 11 • Oe r Oid (10. Medjutim. to izraz (10. rezimska teo1'ijska proizvodnost i .:N_ _ (10. Na osnovi ovoga teorijska komadna proizvodnost.07) Prolzvodnt stepen refimskog iskori.08) OT' - r N te (10. Kao sto je vee receno. u toku jednog radnog ciklusa izvrsi se obrada jednog iIi vise (N) elemenata . koji ustvari predstavlja faktor iskoriMenja hraja mogucih radnih ciklusa masine. definisana izrazom (9. aka se ceo problem malo dublje i detaljnije analizira sa elemenata}.03). obezbecljenjem ko1'iscenja maSina u eksploataciji na rafalnom .:a rezima racla. sto se vidi iz jednacine (10. odnosno efektivni stepen iskoriscenja. odnosno proizvodnog stepena rezimskog iskoriscenja.02) tob + tph tob + tph + (10. pa se ukupni l'eZimski stepen iskoriscenja moze napisati i u obliku: enja: IJrp = .§cenja. jer ukupni rezimski stepen obuhvata i uticaj koncepcijskog resenja rnasine. ohzirom na izraze (9. ito: na stepen prip1'eme sredstava rada utiee organizacija pripreme alata i masine. koje definise parametar (fo ) dat izrazom (7.

fun) (10. tc (10.' Nz - ekvi valentni broj elemenata. fm) gde su: F . svojstva materijala. fUi . Sabijanje cilindricnog elementa. 151 .03. sto ukazuje na nesavrsenost ovih masina i gde je: Fe . (10. 1z ovog proizlazi da bi Yreme obrade ekvivalentnog broja predmeta rada pri nepotpunom iskoriscenju raspolozive nominalne sile masine bila: ts '" Nz .208 pri dubokom izvlacenju. . f.02. . f _ fm Ulll .. da se obradjuje sarno jedan elemenat. 1::'1 F maxi " Fn (10. .18) konacno. Proizvodni stepen iskoris6enja sile Pri obradi materijala deformisanjem maksimalna deformaciona sila se maze izraziti kao funkcija niza uticajnih faktora.13) Kada je vrednost def ormacione sile jednaka nominalnoj sib maSine (F '" Fnl tada i uticajni faktori f t • f2' . . .. 1O. temperatura predmeta rada pri obradi.ad "rl n min'" 0. . kao sto su: dimenzije predmeta rada. imaju tacna odredjene vrednosti f tn . . s obzirom na izraze (W. odnosno broj elemenata kojt bi se mogaa obraditi u jednom radnom dklusu pri iskoriscenju deklarisane nominalne sile maSine. u mehanickih krivajnih presa stepen tehnoloske neprekidnosti se kre6e u granicarna: . i na njegovu vrednost je vrIo tesko uticati.17) F" N z = _..01.14) i odgovarajuca proizvodnost: tada je faktor iskoriscenja sile u slucaju abrade predmeta rada. .- st. f.Ot. F maxf < Fn Na osnovi iznetog moze se napisati da je: (10.01. . da je: Fe'" Fmax "':E 150 i=N 10.20) pa ce proizvodni stepen iskaris6enja sile. Praizvodni stepen energetskog iskoriscenja .fin.deformaciona sila ekvivalentnog elementa za navedeni slucaj abrade (N) deloya u jednom radnom ciklustl Drugi siucaj. a na step en YIn sarno pri koncepcijskam resavanju maSine u procvesu njenog projektovanja._F max1 gde je: (10.fmn (10.maksimalna deformaciona sila i fi . fi..19) Aka se uvedu faktori iskoriscenja utkajnih pal'ametara: f . (10. pri ceffiu je: . itd. f mn .21) S obzirom na deklarisanu nominalnu 5i1 u ma. iz cega se Yidi da su mu Yredno~ti veoma male.. pa je: F " F(f.fm. Slika 10. brzina deformacije. . ..sine mogu nastati dva U prvom slucaju se izradjuje (N) elernenata. . fill .epen tehnoloske neprekidnosti u masina za obradu materijala deformisanjem periodicnog dejstva je veoma mali.. .Ol) biti: F Fn '" f{f ul . .. kako je prikazano na slid W.15) • fF N. i to taka.uticajni faktori. fin . f 1n . na stepene YIp i Ylrp se moie uticati u eksploatacionim usiovima... koji stvara atpOl' F < Fn: fF '" QTS '" - N ts " --- N Nz·tc (10. . ' .01.do "rlnmax '" 0. '" Ul JL.16) Faktor energetskog iskoriscenja moze se defini-sati odnosom utrosenog rada pri nepotpunom i potpunom iskoriscenju raspolozive energije masine. Ilustracije radi.008 pri prosec!lnju i probijanju .

fr' fp 'f w (10.30) 153 .25) hob fw'" gde Wk Wr • f F(hl dh Fm' htpn Fn'hlj)n Fm Fn'h IPn Fn (1022) gde je: Q • Vn · p.03" Radni dijagram hidraulicke prese 1 h zakon promene deformacione sileo pa je proizvodni stepen energetskog iskoriS6enja: Slika 10. dohlja se.28). p.norninalni hod lzYI'snog deia masine i .savanjem jednacina (1023) i (10. pena iskoriscenja Fn An· k· Vn k (1024) (10. nps .28) Zamenom vrednosti :z.26) Eli: hIPn .27) Aka se pretpostavi ohrada predmeta rada u koga je specifi6ni def ormacioni otpor konstantan za Vl'eme abrade materijala. F SMT F Slika 10. T (10.04.02. T" Fn' h'Pn k . k : : const.12). F~ax' Fro npn' F. dobija se: 152 11.03. za slucaj abrade u mehanickoj krivajnoj presi i na slici 10..29) Re. T (10. gde su: A i An .02.27) u jedna61nu (10.kako je shematski prikazano na slici 10. za slucaj abrade u hidraulickoj presi: .21) I (10.23) Ukupni eksploatacijski stepen iskoriscenja. kao ukupni proizvodni stepen iskoriscenja pri nepotpunom iskoriscenju nominalne sile i nepotpunom rezimskom i energetskom iskoris6enju. Radni dijagram mehanicke krivajne prese i zakon promene deformacione sileo • fw (10.01. tj. dobija se kao proizvod parcijalnih ste..srednja vrednost deformacione sile kada se svede na nominalni p- spec~ficna masa. 116 ill .odgovarajuce povrsine predmeta rada na koje dejstvuje alat V i Vn - (10. prf sabijanju i odgovarajuce zapremine predmeta 0brnde. tada se moze za slucaj sahijanja napisati: 9. (10. hod izvrsnog dela ffiaSine. Ukupni eksploatacijski stepen iskoriscenja Fm : : A· k' V h On k (10.24) po V i Vn • i zamenom njihovih vrednosti u izraze za odgovarajuce zapreminske proizvodnosti u posmatranom intervalu vremena obrade (T). p.' (10.a parcijalne stepene iskoriscenja iz jednacina h.

bude veei od nominalnag had a u mehani6kih krivajnih presa (hob ) hrpn).ni blizu . 11 e eksploatacijski stepen iskoriscenja.povrsina radnog stoIa i h min . jer i rna. . pod dimenzijskim stepenom iskoris6enja podrazumeva se stepen iskoriScenjll raspoloZivog radnog prostora masine s obzirom na potreban prostor za preoblikovanje predmeta rada Raspoloiivi radni prostor masina za obradu deformisanjem je definisan: povrsinom radnog stoIa.'macione sile (Fm) svedena na nominalni hod i .n--[JJ- o 2345676910 Slika 10. .zapremina raspolozivog rad. Potrebni radni prostori je minimalni prostor u kome se moze preoblikovati predmet rada od pripremka do gotovog izradka.32) se vidi da je ukupni tehnicko-tehnoloski stepen iskoriScenja jednak proizvodu parcijalnih stepena iskoriscenja.sa aspekta prostora .i stepena usaglasenosti proizvodnih mogucnosti i proizvodnih potreba iZl'a2ava se sa: 155 . prostor u kome predmet obrade prolazi kroz sve faze izmena oblika i izmena dimenzija Prema tome. sto je iskazano sa: (10. tj.32) gde su: rada hob Fm z'" .31) (10. radnim hodom izvrsnog deia i minimalnim rastojanjem ad radnog stoIa do izvrsnog deIa.5 TIT llv temperaturski stepen iskoriscenja.04.32) nacrtan je zakon promene eksploatacijskog stepena iskoriScenja u funkciji nominalne sile prese i prikazan na slid 10.oji proces sa konstantnom deformacionom silom. Primera radi.Q2. da je pri izboru ma§ine od izuzetne vaznosti obratiti paznju na sledece: _ da razlika izmedju nominalne sile masine i maksimalne deformaeione sile bllde sto manja.minimalno rastojanje od radnog stoIa do pritiskiva6£ A.fundamentalnih merlia . nega sto Sll rezim rafalnog iii pojedinacnog rada i intenziteti sila i energije. eksploaiacljskog iskoris6enja ma§ina za obradu materijala deformisanjem reciprocno proporcionalan kvadratu nominalne sileo Takodje.sinu i proces definise daleko veei broj raktora. S obzirom da ne post.lOg prostom masine.maksimalna vrednost deformacione sile pri obradi predmeta 1O. 154 Vrp .gde su: Fmax . UKUPNI TEHNICKO-TEHNOLOSKr STEPEN ISKORISCENJA Kaka je step en usaglaSenosti proizvodnih mogucnosti i proizvodnih potreba jedno od . Za dobijanje meritornije ocene 0 masini. Iz izlozenog se vidi: Da je stepen. definisan je ukupru tehnicko-tehnoloski step en iskoriscenja. do koga se dosla sveobuhvatnijom analizom tehnicko-tehnoloskih karakteristika meSina za obradu deformisanjem i procesa obrade. Zakon promene eksploataeijskog stepena iskoriscenja u funkciji nominalne sile masine. odnosno njihovih performansi koje ih globalnije definisu: (10. kao pokazatelj iskori§cenja raspoloZivog l'adnog prostora meSine.davoljna preciznu i meritornu sliku usaglasenosti masine i procesa.33) gde su: ~. koji izrazavaju odshlpanja mogucnosti masine od optimalnih cinioca procesa. a time . YlD dimenziski stepen iskoriscenja. dimenzijski stepen iskoriscenja.da se izbegava pojedinacni rezim racia rna§ine. Iz izraza (10.da hod abrade.04. jet' time raste srednja vrednost defol. to dobijeni eksploatacijski stepen iskoris6enja masina za obradu deformisanjem ne daje .racionalnosti i ekonornicnosti proizvodnje.ukupni tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja. f FCh) dh (10. brzinski step en iskoriscenja i td. lIu . l'O~ 0.

4<12) odnosno: "flu > Specijalne maSine.05.generalno govore6i.arijante: . > llt n-t > Yjt n (10. aka se predpostavi isH dijapazon odstupanja izmedju I] tt i 1') tn. zavisno od vrste. f Tlu (10. a koji sluzi kao reprezentant grupe procesa i Iju . poznavanjem tehnoloskog procesa obrade materijala. Potreban radni prostor pri sabijanju' cilindricnog elementa Polazed od osnovne podele maSina za obradu materijala deformisanjem po nameni Da: specijalne i na univerzalne masine. kOji eSe biti koris6eni u toku eksploatacije ma.: 1'j" .36) h min ) (1034) odnosno: 'Tlumax "" Tlt1r 'Tltt > 'Tlu > .varijanta B: (10. odnosno proces za kOji se projektuje masina.. U OVom slucaju se.s-ine. teorijski.. a . 1 > l1ti > /jur > flu +1 > . tada 58 mogu uoeiti razlike u koncepcijsko-konstruktivno-tehnoJoskom resavanju ovih maSina. da je: .varijanta A: tehnicko-tehnoloski stepen iskoriScenja maSine za reprezentativni proces abrade materijala.35) Univeu.1lur = TJu As . kojt je ilustracije radt prikazan na slici 10. sasvim je razumljivo da llaein koncepcijskog resavanja 157 156 .05. mogu ostvariti sledec!Ol trl v. Po ovom natinu S8 izabere fiktivni reprezentant grupe procesa kao srednji.41) Drugi naCin. kao numericko merilo te usaglaSenosti. ito: Prvi naein.alne maMne. da se izabere kao reprezentant stvarni proces iz grupe procesa koji ce se -obav}jati u masini u toku njene eksploatacije. tada je jasna permanentna zelja za iznalazenje koncepcijskih resenja oyih maSina sa ciljem postizanja sto veceg stepena usaglasenosti njihovih mogucnosti sa potrebama procasa Ako S8 usvoji tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja.37) V pp - potreban radni prostor.. > lltn (10.. I1U1' . Medjutim. 1z izlozenog S8 vidi. najpovoljnija varijanta B.. t1. fltt > > l1ti-t > flu > T1ti+t > > 1'jur (10.40) odnosno: Slika 10.43) gde su: 111.11' - (10.tehnicko-tehnoloski stepen iskoriscenja masine za fiktivni proces abrade materijala. tezi se da mogucnosti masine sto vise odgovaraju tim potrehama. Pri resavanju specijalnih masina. pa je u tom slucaju: .tehnicko-tehnoloski stepen iskoris6enja ma§ine bilo kog procesa od t4 do i"'n.varijanta C je elsto teorijska. > . (H gde je: + (10. da ce u svih ostalih procesa ovaj stepen po vrednosti bit! manji pri koriscenju projektovane mMine.38) odnosno: TIt! > .varijanta C: Yjur '" Yjti-I > llur > fJti+1 > '" > Tltn (1039) fltn (10. Ovaj pristup se sastoji u tome. na primeru sabijanja cilindricnog elementa precnika do i visine ho na visinu h t i precnik d t • . pa se na osnovu njega projektuje maSina koja treba da obezbedi sto vecu vrednost tehnicko-tehnoloskog stepena iskoriscenja Ovo znaGi.varijanta D: Yjur t. a time i potreba. Pri koncipiranju konstruktivno-tehnoloskog rescnja univerzalnih mMina postoje dva pristupa u resavanju.

izmedJu ostalog. od najve6eg je interesa radni den obradnog sistema. Predpostavljajuci da je ugaona brzina'l'otaeije krivaje konstantna.imaju odlucujUc1 karakter na izbor varijante po kojoj ce se iznalaziti njeno koncepcijsko resenje. odnosno od energetskog deIa. poznavanje ukupnog stepena energetskog iskoriScenja. 158 159 . a to znaci da se znatno razlikuju i gubici energije u tim ~eriodima Ova promena opterecenja je graneki prikazana na slid to.07. kao i njegovog optimiranja sa asp~k­ ta utroska energije. Da bi se avo postiglo.06. kako bi se blagovremeno magle preduzeti eventualne konstruktivne intervencije jos u f azi projektovanja i ispitivanja prototipa. Na primeru mehamcke krivajne prese definisu se stepeni iskoriscenja delova obradnog sistema. po izlozenim varijantama.03. zavisi prvenstveno ad predvidjanja procentualnog vremenskog ucesca pojedinih tehnoloskih procesa u periodu njene eksploatacije. cini zanemarljivo mala greska. u ovorn slucaju. rasmatrajuCi pogonski sistem krivajne prese. nije dovoljno sarno poznavati ukupni stepen iskoriScenja sistema.07. kinematickog t. Medjutim. neophodno je identifikovati uzrocnike i mesta potrosnje energije obradnih sistema. izvrsnog dela maSine na alat i sa njega na predmet rada. Stvarni zakon promene snage energetskog deia masine u toku njenog rada Radi lakseg tretiranja problema stvarni dijagram opterecenja zamenjuje se ideruiziranim.alat . ito: masina za obradu materijala deformisanjem i alat kojim se oblikuje predmet rada. ne daje odgovor gde se u obradnom sistemu javljaju razlike u intenzitetima energetskih gubitaka. Cime se prakticno. cime se daje osnova'prilaza u resavanju ovih problema. ova metodologija iznalazenja stepena iskoriscenja obradnog sistema pruza mogucnost dubljih analiza.06. pa s toga buduci eksploatacioni uslovi . adnosno ne daje odgovor koji deo ohradnog sistema je nepovoljno konstl'uktivno resen. Prema tome. ENERGETSKI STEPEN ISKORlSr:ENJA Da hi se sagledao stepen savrsenosti obradnog sistema. to je rasclanj ena blok shema radnog deia obradnag sistema data na slid 10. za problematiku koja se tretira. pruzajuci rnogucn0l!lt uporedjenja izmedju dva iIi vise razlicitih sistema. dolazi se do toga da se proees abrade predmeta rada izvrsi dok krivaja krivajnog mehanizma prebrise ugao !{lob. koji se sastoji od alata i od radnog deia mMine.odredjene univerzalne maSine. moze napisati da je: tc + !{lph_ W 'ob + tph (10M) U ovim se periodima vremena (tab i tph) opterecenja obradnog sistema izrazito razlikuju. neophodno je.iskazani preko vrernenskog ucesca svih procesa pojedinacno . Ohraclni sistem za preoblikovanje matel'ijala clef ormisanjem cine dva osnovna elementa. Blok shema radnog dela obradnog sistema. a u kojt spadaju pogon~ki sistem i njen izvrsni deo. Medjutim. od veznog dela i ad kinematickog dela. 10. Posle iznalazenja parcijalnih stepena iskoriscenja delova ohradnog sistema. poznavati i njegdv stepen energetskog iskoriscenja. Kako se pogonski mehanizam sastoji od: energetskog dela. koji je prikazan na slid 10. Prenosenje kretanja i energije vrsi se u smeru ma§ina .predmet rada. dobijanje njegovog ukupnog stepena korisnog deJstva ne predstavlja teskocu. Tako.03. vee je neaphodno poznavati i sto tacnije distribuciju energije koja mu se dovodi. Za ovako ras61anjen radni cleo obradnog sistema moze se traiiti utrosak energije na pojedinim mestima i time dobiti stepen iskoriscenja syakog njegovog dela Slika 10. Medjutim. preko veznog. p {kWI SItka 10.

pa se konacno dabija na osnovu izraza (10.46) gde su: Wij Wi2 Wi 3.. sto je razlog da se ovom pitanju U ovom poglavlju posvecuje posebna painja Ova energija moze se predstaviti kao:- Wi:! " Wu gde su: o + Wu k (10. a koliki se deo energije CWv} nepovratno izguhi (W Vl ) zavisi ad Yrste procesa obrade predmeta racia (sabijanje.nteresa. itd. tj. savijanje.pa time i stepen korisnog dejstva motora . Deo energlje (W i2) se da1je ne tretira jer iz1azi iz domena maSina.tku i zavrsetku rafalnog rezima rit9-u. cvrsto povezuje energetski sa kinematickim delom. to)ik. posto se elektromotor ugradjuje u Ako pojedini clanovi u izrazu (lO.znaju. jer eim najvec! deo nepovratno izgubljene energije.zazvane trenjem i dec energlje kOji se utrosi na savladjivanje inercijalnih sila.45) Na osnovi iznetog i slike 10. odnosno jednog radnog ciklusa. Idealizirani zakon promene snage maSine. i to dela energije kOji se nepovratno izgubi (W Vl ) i dela energije koji se vrati sistemu i korisno utroSi u narednom cikIusu (W Y1 ) pri obradi predmeta rada. za sve vreme cipracle materijala.48) energija utrosena na savladjivanje otpora trenja U obradnom sistemu i energija utrosena na savlacljivanje otpora trenja na kontaktnim povrsinama alata i predmeta racla k Slika 10. a za cije dobijanje parcijalnih stepena iskoriscenja delova obradnog sistema ne postoje dovoljno prikladne i sigurne metode prol'acuna i eksperimentalne verifikacije.u kinematickom delu pogonskog sistema i WI .06 . ovaj deo energije je vrlo tesko odrediti.07. Wv u veznam delu. da se ukupno dovedena energija (Wd) obradnom sistemu.50) - deo energije koji se izgubi pri transformaciji elektricne energije u mehanicku u elektromotoru. od fetima njegovog rada i od zakona promene optere6enja koje dejstvuje na sistem u toku obrade materijala. kojl/nastaje u veznom de1u na poc(.2ffi .47) Njegova veliCina zavisi od elasticnih karakteristika obradnog sistema i od zakona promene njegovog oplerecenja. maze ~p1'edstaviti izrazom: p obradni sistem ka. moze se napisati da je: Aka se napi5e da je: 0 0 0 Wi:! '" Wi2m (10.u alatu.08" i rada sistema ciju masinu cini mehanicka krivajna presa. prosecanje. WK .). I'WI D E c G H Dea energije (Wi!a. i 10.49) W~m '" WE gde su: o WI{ + WI (10. jer vezni deo masine. 61je se karakteristlke . u periodu rafalnog reiima rada sistema.izvrsnom delu maSine.nema Utrosak ene~gIJe.51) (10... - + + Wba Wv + (10. "Wi.S!) predstavljaju utrosenu energiju u toku jed nag raclnog ciklusa.: W12a . dolazi se do toga. Medjutim.08. deo energije kOji se utrosi na sav!adjivanje otpora i.49) i (10.o je 160 161 .Analizom zakona promene optel'e6enja obradnog sistema na slikama 10. to se primenjujuci je na rafalni rezim rada sistema dobija: Da je Wv '" O. posta njegova veliCina zavisi od: konstruktivnog resenja obradnog sistema. Pojave sila tr~n~~ u ve~!lom delu.energija utrosena na savladjivanje otpora trenja u masini. WE u energetskom delu. Deo energlje (\i/il) je paznat. knji se utrosi na savladjivanje otpora trenja u obradnom sistemu je od najveceg i. Sastoji se iz dva dela.50): (10. Deo energije (W y ) predstavlja onaj deo ukupne energije kOji se utro5i na elasticno deformisanje elemenata sistema.o gotov i ispitan agregat. (10.

. jer se ovaj deo jedini krec'e pravolinijski i oscilatorno sa izrazeno promenljivim ubrzanjem. . pored ostahh negal1vmh efekata. (1057) Zbog veoma izraienih promena opterecenja u masina za ohradu materijala defol'misanjem periodicnog dejstva u toku jednog radoog ciklusa. i to jednog deia energije koji se gubi u periodu praznog hoda i drugog koji nastaje u periodu abrade predmegde je: I1s . kinematickog (Wn:J i izvrsnog {Wsrl. koeJ'icijent trenja i nominalna sila na povrsinu po kojoj se obav}ja klizanje iii kotrIjanje. pod vee iznetom pred postavkom da pogonski sistem foUra konstantnom ugaonom brzinom. gde je: Wi . sta su opterecenja kojima je izIoten sistem za obradu materijala deformisanjem u periodu abrade znatno veea od opterecenja u peridu praznog hoda. Ako raspoloziva ei]. Na osnovi sprovedene identifikacije pojedinacnih uzrocnika gubitaka energije pri pojedinacnom i rafalnom rezimu rada na primeru mehanicke krivajne prese. koji se trosi na savladjivanje inercijalnih sila u rafalnom rezimu rada sistema za obradu materijala deformisanjem. moze se uad koriscenjem sledeceg izraza: Deo energije (Wi. Parcijalni energetsld step en korisnog dejstva bilo kog od navedenih delova sistema (1)1). kao sto je to ucinjeno. uz l':lzvijanje metoda za odredjivanj0 parcijalnih stepena iskoriscenja elemenata sistema otvara mogucnosti optimizacije sistema za obradu materijala deformisanjem jos u fazi njegovog projektovanja. ako 5e sistem rasclani na njegove sastavne delove. veznog (Wsv ). tj.53) delovi energije utrosem na savladjivanje 1nercijalnih sila alata (Ws a ) i delova masine: energetskog (Wm ). pa su i gubici energije u tom periodu znatno iznad gubitaka energije u praznom hodu.ukupni energetski stepen korisnog dejstva sisiema.56) (1052) gde su: sila trenja. tada se ukupni energetski stepen korisnog dejstva sistema maze iZl'aziti sa: (10.ergija predstavlja energlju na izlazu iz obrlldnog sistema.). opstem slueaju' izrazi sa'. (1055) ta rada Sile trenja u periodu (tab) znatno su vece na svim mestima gde se javljaju U ohradnom sistemu. lito se neminovno odrazuva i na sile trenja. kao sto je neI'avnomerno habanje i druge nezeljene posledice. i posmatra gubitak energije u svakom njegovom delu. Cime se cini vrIo mala greska. U w. gde su pojedini iSlanovi sa desne strane jednaeine (10.senja da se u svakom od podsistema optimalnlm konstruktivnim resenjima smanje gubici energije. tada se moze napisati da je.2:WH . da ga nema smisla uzlmati u ahz!r. to se na osnovi iz10zenog za rafalni reZim rada dobija: (10.mali U odnosu na ukupno UtJ'osenu energiju u periodu obrade oyim rezimom. Ako se deo enel'gije (W u ). gde su: Tji . 162 163 . za sta danas primena Ta6unara stvara neslucene mogucnosti. Ostali clanov! sastoje se iz dva deIa.---Wd .parcijalni energetski stepeni korisnog dejstva delova sistema. U mehanickih krivajnih presa. stvorene su mogw:nosti analiziranja svakog pojedinacno i trazenje ff. zavisi od zakona kretanja elemenata sistema i njihovih masa.l do i"'n. za i". koje SEI po zakonu KuIona definisu sa: Medjutim. Ovakav metod odredjivanja ukupnog stepena iskoriscenja obradnog sistema. izrazene BU i promene parcijalnih gubitaka energije koje prouzrokuje trenje u elemenl1ma sIstema. Razlog ovome lezi u tome. posmatraju parcijalno gubici energije kojt nastaju u njegovirn elementima. glavni utrosak energije se javlja pri savladjivanju sila inercije izvrsnog dela masine i alata koji je yezan za njega.energija koja Be gubi u poswatrarwm delu sistema.----.54) jet' su ostali clanovi jednaki nuli.

11 ISPITIVANJA Ostvarenje optimalnog konepcijsko-konstruktivno-tehnoloskog resenja maSine za obradu deformisanjem. Po Yl'sti ispitivanja ista se mogu podeliti iii svrstati u ceUri grupe. serijski proizvedenih masina i IDaf. a sa dl'uge omogucuju simuliranje i optimiran" je zamisljenog koncepcijskog i konstrukcijskog resenja. elemenata i komponenti maSine. koja se po redosledu rnogu podeliti na: ispitivanja ispitivanja ispitivanja ispitivanja ispitivanja ispitivanja proeesa abrade materijala deformisanjem. nemoguce je ostvariti bez sproyodjenja niza ispitivanja. i to narocito kada je u pitanju izrada geometriski nepravilnih i slozenih elemenata i sklopova TehnolMko-laboratorijske metode. a time i mogucnost predvidjanja ponasanja odgovarajucih koncepcijskih i konstruktivnih resenja Prednost ovih metoda je sto se pre ikakvih realnih zahvata mogu unapred eliminisati resenja koja ne bi dala acekivane rezultate s jedne strane.ina u eksploataciji.spitivanja. prototipll.na empirijskim kriterijumima. i to: Analiti6ke metoda ispitivanja. Teorijsko-eksperimentalne metode.dobrim delom . generalnom razre§avanju problema. kaD fizickog objekta kOji ueba da ohezbedi optimalne lls10ve odvijanja odl'edjenog (specijalne m8sine) ili odredjenih (mMine urllverzalnog tipa) tehnoloskih proeesa. Ovu grupu metoda Cine metode l. Ovu grupu metoda cine metode koje baziraju na ispitivanju fundamentalnih svojstava i karakteristika: materijala od koga se izradjuju elementi. ali 165 . koje baziraju . Ovo su eisto teorijske metode koje pruzaju mogucnost kvantitativnog ocenjivanja uticajnih faktora. laboratorijskih modela. njihovih korelacionih odnosa. Ove metode pruzaju najvece mogucnosti u opstem. konfiguracije elemenata i sklopova i njihovog ponasanja u razlicitim uslovima omedjenog teorijsko-eksperimentalnog prostora.

ne mogu obavljati nezavisno od d::. sto proces preoblikovanja predmeta rada.Sll upotpunjene podrobnije izrazenom povezanoscu rezultata l.. a. 0 cemu je bilo govora u ranijim poglavljima.01. Kinematicki mehanizam sistem kinematickih mehanizama povezanih u kinematski lanae . Svima njima je zajednicko da ispitujuci zakone prolll8ne odredjenag parametra ill grupe pararnetara. KonaiSno.ina za obradu materijala deformisanjem i analizom funkcija pojedinih njenih eleme- nata 1z tih analiza pl'oizlazi. odnosllo zakon promene brzine deformisanja.tboratorijskih opUa i rezultata dobijenih u eksploatacijL tom preoblikovanju. zakonitos6u: vp '" vp(E) (1103) iu 11. 166 167 . odnosno njcgovl odredjeni meritorni parametri predstavljaju ulazne veliNne za masinu. ispitiavanja se mogu podeliti u dye grupe.IAvl (1104) llv . Ovu grupu ispitivanja Cine metode koje baziraju na tista empirijskom postupku.02) Eksploatacione metoda. . poznavanje optimalnog zakona promene brzme deformlsanja U poglavlju 5. ito: .): "fly'" . ISPITIVANJA PROCESA OBRADE MATERIJALA Ispitivanja process abrade materijala deformisanjem se ·ovde pominju sarno s toga. za razres~nje kinematickog dela.koji cini kinemflticki deo pogonskog mehanizma mil.. sto je prikazano na slid 11.Sine _ obezbedjuje zakone kretanja izvrsnog dela masine. Zakon promene brzine iz~rsn~g dela ~~asine i optimalni zakon deformlsanJa matel'lJala Maksimalno odstupanje b1'7. i to kako sa aspekta dobijanja elemenata 8tO taiSnijeg oblika i dimenzija.02. nije sasvim korektna.i.slepen usuglasenosti brzina Av i maksimalna vrednost odstupanja brzine kretanja izvrsnog dela masine od optimalne brzino deformisanja matel'ijala koji de obradjuje. posmatrano sa aspekta danasnjeg stanja razvijenosti sredstava rada. dat je osvrt na stvarne zakone promene opter~~enja po vrstama tehnoloskih procesa i definisana su trl idealna zakona nJlhove promene. eksperimentaine i komLinovane. najbitnije poznavanje sledeCih zakonitosti iz procesa obrade. po wsti parametara koji se ispituju. odnosno: y '" Y (E) (11. odnosno elasto-dinamickih svojstava njenih elemenata i performansi masine..iala deformisanjem.ugih. kao i nacina preoblikovanja materijala deformisanjem u procesu proizvodnje. analiticko-eksperimentalne metode ispitivanja procesa abrade rnateri. Do ove konstatacije se laka dolazi strukturnom analizorn ffiai..ine.01.ine kretanja iZYI'snog deia masine ad optimaIne brzine defol'misanja pl'edrnet. Danas postoje mnoge analiticke.y v .a racla odredjuje step en usaglasenosti b1'zina (vidi poglavlje 10. odnosno zakona: gde F' F(O (1101) i zakona promene najpovoljnije brzine deformisanja materijala pri Stl: Slika 11. Meejutim.ispitivanje CVTstoce i elasto-dinarnickih karakteristika maSine i njenih elemenata i ispitivanja pel'formansi.. koji predstavljaju merodavne zakone optere~enja ~a ~asinu. da je za koncepcijsko-konstruktivno resenje i proracun nosece strukure i energetskog del a p ogonskog sistema neophodno poznavanje zakona promene otpora deformisanju materijala. kao aktivnog deia sredstava rada. ito: zakona promene otpora deforrnisanju rnatel'ijala u svim njegovim fazama preoblikovanja.ma. . jet su neosporni interakcijski uticaji izmedju elasto-dinamiiSkih karakteristika mai!. iako je izvrsena.. iznalaze optimalne uslove preobiikovanja materijala odredjenom metod om obrade. a kojima se direktno ustanovljavaju pokazatelji ponaSanja masine kao fizickog objekta u neposrednim proizvodnim uslo . odnosno njenih tehllicko-tehnoloskih pokazatelja Ova podela. pa se ispitivanja jednih pokazatelja u najvecem broju slucajeva. moie se konstatovati da je za koncipiranje konstruktivno-tdmolosIwg ·resenja maSine.03. tako i sto pribliinije zahtevanog kvaliteta materijala od koga se izradjuju elementi. od ptipremka do izradka.: pa sva ispitivanja u yezi sa optere6enjima IDaSine neophodno Je bazu·atl na nJ1ffia.

15).enja Rad prezentiranog simulatora je vrio jednostavan. to je prirastaj pritiska u njemu prakHeno neznatan.02. 15) i ostalih elemenata kao sto su cevovod. 4) na kome je postavljena podesljiva kapa (poz.· 25) se podesi na ieljeni pritisak. odnosno. Za avo opterecenje uredjaj se priprema na isH nacin kao i za optereeenje po prvom zakonu. Ovim je obezbedjeno dobijanje opterecenja na pritiskivaeu po prvom idealnom zakonu. Za vece hodove izvrsnog dela lUMine ukljucuju se dodatni cilindri. koji se sastoji iz sleeih elemenata ito: cilindra (paz.podiie klip simulatora. sa aspekta ma. poznavanjem resenja kinematickog deia pogonskog mehanizma. 2). 17).05) i (5. Za simuliranje prvog idealnog zakona opterecenja.02. 11. sto se otvaranjem slavine (poz.enje na pritiskivacu konstantnim.savanje postiie. eime dolazi do periodienog dejstva pl'itiskivaca ma. 3). to se usagIa. a do zakona promene brzine kretanja izvrsnog dela maSine analiticki. su veorna raznovrsna i mnogobrojna. Za ispitivanja pri dinamickim opterecenjima postavi se iZYrsni den masine u krajnji spoljnji poloiaj.04). 8). je shematski prikazan simulator opterecenja. 25).03) i prikazanog na slici 5. sarno se regulacioni ventil podesava na veei pritisak od onog koji odgovara maksimalnoj sill. a klip sa simulatora sa kapom neposredno do njega Zatim se pusti maSina urad. 22 i 24). ventili.sine. koja leii na raclnom stolu masine (poz. nosaca pokazivaea puta (pz. pozna- 11. Registrovanje zakona 'promene optereeenja maSine se postiie manometrom koji.02. 1) zavarenog za ploeu (poz. 11). Kako je zapremina akumulatora zuatno veea od zapremine ulja koje dospeva u njega. 9). posredstvom regulacionog venUla.eljenom maksimalnom opterecenju. odnosno simuliranje optere6enja po prvom zakonu Silnuliranje drugog idealnog zakona opterecenja. slavine i dr. definisanog izraiom (5. potrebno je zatvoriti slavine (poz.Kako se do zakona promene optimalne brzine deformisanja materijala dolazi ispitivanjem procesa abrade.02. hladnjaka (poz. vee se daje sarno pl'ikaz jednog simulatora opterecenja. u svim fazama od model a do maSine u eksplataciji.sine na simulator optel'eeenja Pri tome se zakon promene opterecenja na iZVl'snom delu maSine registruje posredstvom uredjaja za tenzometrijska merenja iii na neki drugi naein. eime se odrzava opterec. Simulator optere(. ISPrrIVANJE MASINE Ispitivanja kojima se podvrgavaju masine i njihovi elementi. Zahvaljujuci ovome. a manometar nepovrafnim ventilom (poz. 14). sastavni deo akumulatora eini hladnjak (paz. u kome je predhodno podesen pritisak posredstvom slavina (poz. Ova optereeenje se simulira na taj naein. Slika. odnosno ulja pod pritisko~ . Da hi se spreeio nepozeljan porast temperature nestisljivog fluida. simulator se kori- 168 169 .02. a regulaciom ventil (poz. 17) omogueuje ulazak ulja u akumulator stisljivog fluida (poz. 10) sa elektromotorom (poz. i njime se mogu simulirati sva tri meritorna opterecenja.02) i (5. 17 i 20. postiie se brzi porast opterecenja do maksimalne vrednosH i naglo rastereeenje. Time se izbegava trenutni rastereeenje mMine. pumpe (poz. 13). 12).01) i prikazanog na slici 5. data u poglavlju 5. 5) sa plocom od tekstolita (poz.20). 12).. dolazi do naglog propustanja ulja u rezervoar. pa se posredstvom pumpe. 25) omogueuje se simuUranje rastereeenja posle prelaska odredjenog puta izvrsnog dela mMine. a klip simulatora podiZe posredstvom pumpe. dolazi do porasta pritiska fluida u njemu Kada pritiskivac ostvari maksimalnu vrednost pritiska na simulator. pa se s toga na oVom mestu ne ulazi dubIje u ovu materiju.02. venUla za ispustanje vazduha (pOz. 6) na koju dejstvuje pritiskivac mMine (poz. Za vreme ovih ispitivanja. akumulatora (poz. Simulator optereeenja Na slid 11. analitickim metodama sti na taj nacin sto se zatvori slavina (poz. 25) podesiti na pritisak kOji odgovara 'i.1O. Za ispitivanje masina pri stati6kim opterecenjima. odnosno obezbedjuje se dobijanje opterecenja po drugom idealnom zakonu.06). simulator je zasticen od osteeenja regulacionim ventilom (poz. l'egistruje promenu pritiska ulja u cilindru. Simuliranje trel:eg idealnog zakona opter~enja. Dimenzionisanje akumulatora i dodatnih rezervoata. rezervoara akumulator8 (poz. 7). definisanom izrazima (5. kao i metode i sredstva kojima se obavljaju.. a regulacioni ventil (poz. klipa (poz. Podesavanjem regulatora (poz.01. boce za azot pod pritiskom (poz. Simuliranje prvog ide81nog zakona Dpterecenja. definisanom izrazima (5. kOji dejstvuje na pritiskivac masine. Pri dejstvu pritiskivaca na klip simulatora. (5. eime se povecava zapremina stisljivog fluida i smanjuje priraStaj pritiska.

(1106) Vo . [rr.6 C. (11.03.) 10 u [m] 1.povrsina poprecnog preseka klipa simulatora i D . A .zapremina rezervoara. (1107) Slika 11. A '" po .09) po . maze se clobiti putem proracuna Sila na klipu simulatora u pocetku je: Fo '" po .03.pritisak u stisljivom flidu nakon predjenog puta (h) pritiskivaca masine i X .. Ct.eksponent adiabate. Analizom iuaza (11.zaprernina akumulatora. dati su nomogrami izradjeni na osnovi izraza (11.pocetoi pritisak stisljivog fluicla u akumulatoru. i 11.11) i (11. n'· 1t 4 (IL05) odnosno: F'" Fo' ( 1 .precnik klipa simulatora. prika- 171 . "--1--1- +-l-l-+-+rC+--l.11) p '" po .10) se vidi. to ce pritisak u njemu nakon hocla izvrsnog deia maS-ine (h) biti: Va . da se prirastaj porasta si1e na izvrsnom delu masine: AF • F .Fo maze regulisati po zelji dimenzionisanjem akumulatora i rezervoara.0 . 1 X h ) (11.12). na slikama 11.09).a) u akumulatoru V . 11 time j izra(':unavanje pril'astaja sile L~F).04. (VQ'i'V. (11.A . Za bl'zo odrcdjivanje vrednosti ..) ~o o 0. VI' . . F=C"Fo gcle SU: (lUO) Predpostavljajuci da se zbog brzine obavljanja dejstva pritiskivaca na simulator desava adijahatska promena stanja stisljivog fluida u akumulatoru.L-+-+- I o 02 0•• 0.pocetna zapremina stisljivog fluida (obi6no azof.vanje velicine priraStaja sile oa izvrsnom delu maSine. odnosno (11. Nomogram za odredjiYanje parametr&. h '" Va +'Vr - A· h (1108) to je sila na pritiskivacu posle predjenog puta (h).parametara (e l ) i (C 2 ). (_yyO)X gde su: i rezervoaru.zapremina stisljivog fluida u akumulatoru i rezervoarima posh~ C" (~h) 1 X (11.13) o q2 q.2 Siika 11.04.12) p predjenog puta (h) izvrsnog deia ffiaSine. u oVom slucaju.C. Nomogram za odredjivanje parametra C 2 . gde su: V'" Vo . Kako su: Vo=Va+Vr 170 Simuliranje opterecenja po tri idealizirana zakona aptere(~enja.

Medjutim. 0 D R Z A V A N JE Oclrzavanje maSina za obradu deformisanjem u toku njihove eksploatacije je veorna znacajan faktor. ~ z 50% . pa je yeorna pogodan za sve vrste laboratorijskih i eksploatacionih uslova ispitivanja.u a ~ "' ~ 0 Slika 12.01. zatim proizvodnost i ekonomicnost. Ova dovodi do toga.. eime se menjaju. kako je prikazano na slici 12. Ovakav simulator obezbedjuje staticka i dinarnicka ispitivanja masina razliCitih deklarisanih nominalruh sila. intervencije sa ciljem odrzavanja deklarisanog nivoa. a u krajnjem i njihova funkcionalnost. u procesu eksploatacije maSine dolazi do kontinualnog habanja i istrosenja njenih elemenata. na pryom "mestu 'tacnost njihovog rada.zanirn simulatorom omogucuje ispitivanje masina u zadoyoljavajucim granicama tacnosti. 100"1. pa je cilj odrtavanja. iako je on ustvari neka eksponencijalna funkcija. odnosno smanjuju njene proizyodne performanse. kao i razlicitih zakona promene njihovih opterecenja. osim u slucaju kvata kOji clovodi do gubljenja mogucnosti njenog funkcionisanja.nove masine vrse se periodicno. Smanjenje tacnosti rada masine. jer ad stanja maSine zavisi. i to potpuno iii delimicno. time se ostvaruje odrzavanje zeljenog iIi propisanog tehnicko-tehnoloskog nivoa proizvodnje. vracanje karakteristika masine na nivo nove maiiine. sa svim nezeljenim posledicama. Taj kontinualru tok se moze linearizovati. Detaljnije 0 metodama ispitiYanja i sredstvima koja se pri tome kOl'iste. Linearizovani zakon pada tacnosti masine sa vremenom. ima uglavnom kontinualan tok. 172 173 . da proizvodne performanse masine osciliraju.01. bice dato u sestom delu knjige. Nairne. 12.

i " " n 13.02. ".1 vremena.1 stanju da povrati upotpu-· nosti izgubljene sposobnosti masine.. .). One mogu biti: planske i neplanske. odnosno ovom pitanju se moie prici sa dva aspekta. POVECANJE ELASTO. ito: pred1. tada se zavisno od zahtevanog nivoa kvaliteta proizvodnje .01.0!.. Maksimalni i minimalni nivo tacnosti masine u funkciji remontnih intervencija Kako ~"'Vaka remontna intervencija nije 1. Planske remontne intervencije su: .t- min. masina izmenjenih koncepcijskih i konstrukcijskih resenja. koji do'lode po povecanja elasto-dinami6kih karakteristika nose6ih elemenata i kvalitetnijih uslova kretanja izvrsnog dela masine sa ciljem povecanja taiSnosti medjusobnog odnosa i kretanja alat . Detaljnije delova kn'jige. od proteklog perioda eksploatacije i ad uslova i rezima njenog rada.predmet obrade i kvantitativni zahvati.Ako je definisan i poznat maksimalni nivo taiSnosti masine. Osnovni zah'lati i intervencije na postojecim maSinama za obradu deformisanjem su: kvalitati'lni zah'lati.1zimanja interventnih zahvata na postojeCim masinama sa ciljem podizanja njihovog kvalitativnog iii kvantitativnog nivo3.DINAMICKIH KARAKTERlSTIKA U poglavlju 2. i time njihovog prilagodjavanja novim izmenjenim 1. su nosece strukture masina za obradu deformi- 174 17£ .09. sto se jasno 'lidi 1z slike 12.mali remont (M): srednji remont (S)i generalni remont (G na slid 12. ~ 1".02. sto se sve manifestuje njenim stanjem u posmatranom tren1. sa eiljem: povecanja produktivnosti (povecanje broja radnih eiklusa u jedinici vremena). to se gustina remontnih intervencija sa vremenom povecava.moze definisati i dozyoljeni minimalni nivo njene taiSnosti kako je prikazano na slici 12.preventivni pregledi (P). koji dovode do promena intenziteta osnovnih meritornih performansi ma.sine. 0 odrzavanju biee govora u jed nom od posebnih narednih 13. sve dok se ne postavi pitanje isplativosti daljih remontskih intervencija.02._. MOD ERN I Z A C I J A Pitanje modernizacije masina za obradu materijala moze se tretirati dvojako. .02..doz OPMPSPMPSPG II ".__.1tomatizacije i podizanje stepena fleksibilnosti ovih masina G Slika 12. Remontne intervencije zavise od: kvaliteta masine..1tk1. raspolozive energije i sn Pitanje razvijanja i osvajanja novih sanemenih masina za obradu deformisanjem je pitanje stvaranja pouzdanih teorijsko-eksperimentalnih podloga za kreiranje masina izmenjenih koneepcijskih i konstrukcijskih resenja Ovo pitanje obuhvata prvenstveno probleme vezane za podizanje nivoa a1. iii sa ciljem izmene moGi mastne {.nominalne sile.1slovima proizvodnje i razvijanja i osvajanja novih savremenih masina.

sto je prikazano na slici 13. a sastojl se ad: elektromotora (pOz. Slika 13.03. jer sU radni elementi alata vezani: jedan za radni sto. spojnice i kocnlee (poz.ugradnjom elektromotora poveCanog broja obr~a..02. 5).05.02. Krivajne prese bez recluktora Pogonski mehanizam ovih maSina prikazan je shematski oa slid 13.. a u poglavlju 6.04. svodi na slui':aj opterecenja prikazan na sHei 13. a drugi za izvrsni deo maSine. kako je prikazano na slid 13.01.02. 3). ove elasticne deformacije ce izazvati izvodjetlja osa radnih delova alata iz medjusobne podudarnosti. Slika 13. prikazan na she! 13.rekonstrukcijom .01) B a to znaci povecanje tacnosti maSine. 0. 2).. kaisnog pl'enosa (poz.. zaklapati ugao (IX). prikazan je uticaj prednapregnutih elemenata na karakter i intenzitet elasticnog deformisanja otYOrene nosece strukture. Ugradnjom prednapregnutih vijaka u postojeeu noseGU strukturu.01. Medjutim. gde I DaCin. pri cemu je: tt > IXv (13. Obelezi Ii se sa (in) odnos broja obrtaja novog (nma prema 177 176 . slAB rF .01. kao primeri promena performansi kOje izrazavaju kvanti1ativllu promenu masina za obradu deformisanjem. opterecen deformacionom sHom (F). Silka 13. Rasmatranje i analiza se sprovod! na krivajnim presama sa reduktorom i bez reduktora 13.itL 7 . a sto se moze sprovesti za bilo koji tip ovih masina.04. D ~ Slika 13. pa ce njihove ose. '" u wi C I i lco 1 . ~ i I 13.03..!..ugradnjom elektromotora povecanog broja obrtaja (n m 1 > nm) IMe snage (Pmt = Pm).05. .' u r o }CD1 F . Pm) i smanjenjem prenosnog odnosa m0tor-zamajac (imzl < imz). Odstupanja osa radnih aelova alata.braja hadova pritiskivaca sa (np) na moze se iZYI'siti na tri naeina: . je (Fv) sila prednapregnutih vijaka kOja opterecuje okvir. • Svodjenjem otvorene nosece strukture na otvoren okvir ABeD. kada je masina opterecena i elastic no deformisana. Otvoren okvir optereeen sHama (F) i (Fv).. Slika 13. odnosno kvalitativno povecanje njenog nivoa.sanjem podeljene na nosece strukture otvorenog i nose6e strukture zatvorenog tipa. otvoreni okvir ABeD se. te iznalazennje karaktera i intenziteta njegovog elasticnog def ormisanja ne predstavlja problem.ia (nml > flm) promenjene snage (P ml '/. pa ce zhog izmenjenag karaktera i intenziteta njegovog elasticnog deformisanja ose radnih delova alata zaklapati ugao ({tv). Odstupanja osa 1'adnih delova alata.02. 4) i glavnog vratila (poz. Otvoren okvir ~­ terecen silom (F). POVECANJE PROIZVONllI PERFORMANSI Na primeru mehanicke krivajne prese rasmatra se i analizira pitanje povecanja broja radnih cildusa u jedinici vremena i pUanje promene l'aspolozive energije. svodi se nn poznati problem tz mehanike. zamajca (poz. Pogonski mehanizam krivajne prese bez reduktora Povecanje .

Energija koju preda zamajac predmetu racia u periodu obrade posle ugradnje novog motora. m' n! . Wm (13.17) 1. Pph .15) i (13. za istu njegovu snagu. a za ovo ima punog opravdanja S obzirom cia se pri konstruisanju uvek teZ! stq zbijenijoj konstrukciji. (i1 . 2. tobl (13. N. ako se zna odnos Ow) energije koju ada zamajac prema energiji motora mMine pre rekonstrukcije. \) . opacia sa smanjenjem braja polova motora.06) dobija: tobt = -1- tob (13. 1t .08) gde je: m· n! . ~ (13. tJ.12) l-':-ema tome. iw + T L'" fi . za vreme procesa obrade energija utrosena na deformisanje materijala sastoji se iz energije elektl'omotora i energije zamajca.16) izrazima (13. ~ob TIp (13.02) onda 6e i navi broj hodova pritiskivaca biU dat izrazom: npl'" in' TIp gde SU: fm .05) W zt pa lzraz (13. Kako je vee u poglavlju 4_ objasnjeno. tj. ik' Dk 2.broj koji oznacava ukupnu prornenu broja hod ova pritiskivaca.: Wml '" 0.12) 1 (13. ukupna raspoloziva energija rekonstruisane masine.06) odnosno: (3. to ce odnos novog i starog kaisnika hiti dat izrazom: Dk.16) Medjutim. posta je: '(13. Dpt = ~ m .14). Dz . np (13. Pod predp ostavkom cia je na postojecem.5 ' (1 + frnJ .03) dobija oblik. Zadrzava se isti zamajac i isH pad braja obrtaja zamajca (v) u periodu obrade (tob). maze da se izrazi sa: Wrt '" Wm . odnosno sa povecanjem brzine obrtanja njegovog rotora (vidi kataloge za elektromotore). po pribliinom izrazu b16e: mz ik i (13. (13.' (13.03) Kako je vreme abrade dato izrazom: tab'" Medjutim.zamajni moment odredjen masom i preiSnikom zamajca. 360 (13.09) (13. pri rafalnom radu. vodeCi rae una 0 izmeni dimenzija kaisnika na vI'atilu motora. 360 . Energija koju oda novi elektronlOtor za vreme abrade predmeta rada (W mt ) (vidi ideu1izirani radni dijagram na slici 13. obuhvataju6i u sebi promene koje izazivaju izmene elektromotora i kaisnika Pri ovome mogu da nastupe slededi slucajevi.11) pa je. starom elektromotoru postavljen minimalni dozvoljeni kaisnik.18) 178 179 . Dp '" i .koeficijent preoptere6enja elektromotora u periodu abrade i tobl . je: (3. npl . tada zamenom njihovih vrednosti posle rekonstrukcije u obrascima (13.14) gde je: i .15) odnosno moment merodavan za proracun spajnice i glavnog vI'atila: Prvi siucaj.07) (13. prenosni odnos motor-zamajac (tmz) ce se promeniti na: Imzt '" .13) in .04) Wmt '" ~m 1 (13.06). rninimalni dozvoljeni precnik kaisnika na vratilu motora. ik .ljzad. np .braju obrtaja starog (n m ) elektromotora.vreme trajanja racine operacije rekonstruisane masine. pa shodno tome: dobija se: iw=~ Wm 1 (13.10) to se na osnovu izraza (13.

(1 - ~)] i (13.1 1 .18) i (13.33) pa izrazi (13. I ovcle postoje t1'i slucaja. obelezivsi sa: 360 . tj. M (13.: Pmt ¢.11) dobija da je.19) slucaju glase: 181 .--. (1 _ _1_)] i (13.26) \II '" \) (1327) (1328) Slika 13.m'Dz'np (13.20) (13. 180 + fpph tada izraz (13. Pph (13.02).22) Uvodjenjern parametra na osnovu jednacine (13.23) fmn 360 . s tim da se zadrzi isH pad broja obrtaja u periodu obrade pri odrzavanju nepromenjene raspolozive energije. lob -n~' -U- PrY} sluca) ObeleZi 11 se odnos snaga novog (P ml ) i starog (Pm) elek(13. dahlja se: VI '" '2 . Pm (13.32) (1329) dobija se: . D.£1' Wm ~ob ~ob (13. to se (13. tj.12) prelazi u.20).5· (1 i parametra: + fm) . menja se zamajni moment.31) M. [m .28).19) II nafin. ..06. tromotora sa: Na osnovi uslova (13. a pad braja obrtaja zamajca u periodu abrade izmenjen. [V + fpph' fIllD . odnosno: (13. f\) . tob ---.21) Kako je postavljen uslov izrazom (13. Idealni dijagram promene snage u periodu' jednog ciklusa.05) i (13. odnosno da je manji ad pada braja obrtaja zamajca polazne maSine. (13. kao i u I nacina Oni se dohijaju kada se na uslove iznete u slucajevima I naciua doda jos da je: Drugi sluesj U felji zadrzavanja 1ste spojnice i glavnog vratila usvaja se da je obrtni moment na vrattlu neizmenjen posle rekonstrukcije.24) po analogiji predhodnog slucaja.09): fpph " 0. Da osnovu izraza (13.25) Trect slueaj Vrsi se izmena zamajca.30) Wm1 " i ip 'W m U OVOID (13.

i obrnuto.l ito: pri ip .t. kao i iz izraza: imz! '" Dki (13.brzeg iIi sporijeg .pri ip Prema tome.14).30). Isto tako. sto treba imati u vidu. neophodno je izvrsiti analizu pove6anja inercijalnih sila pritiskivaca. te'lina prese se: . M. [~ + [pph' fmn . . (13.povecava (I slucaj). (13.og pada broja obrtaja data je ua dijagramu slika 2. tj. a pored promeue motora.37) ill nal5!n.06. kao i proveriti lezajeve zhog povecanog broja obrtaja > 1.34) i (13.wm .35) sa vidi da promena suage elektromotora numa uticaja na velicinu energije zamajca. opada i potrosnju elektricne energije u jedinici Yreffiena pri radu masine. na deo energije i 2 . promena snage elektromotora utice na: . utrosak ulozene.brzinu regeneracije izgubljene hergije zamajca u periodu obrade (vidi idealizirani dijagom na slid 13. ostaje ista (II slucaj) iii . pa kako je 12. sto se jasno vidi iz slike 13. mali. (13.25) u ovom slucaju dohija oblik: ~. Nadalje sa povecanjem broja radnih ciklusa skracuje se vreme praznog ~oda (tph) u kom se periodu vrsi regeneracija odate kineticke energije zamaJca. tj. s obzirom na Wz "" '" Wnz i uslov Wrt . tj. .)] i (13. kada se poy:cava broj hod ova prWskivaca. (ill. Pri svemu tome. Dugi slucaj S obzirom na izraze (13. odnosno moment (M I ). 182 183 . iw + ~ob (13. Iz dijagrama se vidi da je njen gradijent veliki za male.39) pa je braj radnih ciklusa u jedinici vremena izvrsnog deia prese: npi '" 1mz! ' nm Analizom izraza (13. Zavisnost iskoriscenja energije zamajca u procentima od procentualp.35) Analizom izraza (13. (m' Dz)mdozv. sto je pri ip > 1. pogonske enrgije. mali za velike procente pada broja obrtaja zamajca. • -.34) 30· hh 'TC' np :::! 10.40) (13.jacim .zamajac i svi elementi vezani za njega (III slucaj). dovede ga na nominaIni broj obraja. W z » Wm/i.velicinu dozvoljenog zamajnog momenta zamajca redukovanog na vratilo elektromotora [(m' Di)mdozv. U suprotnom.povoljno. (1 - ~)] i (13.).. . menjaju se: spojnica i glavno vrattlo i sve sto je vezano za njih (I slucaj) i .32) i (13. zamajac je predimenzionisan (II slucaj oba naNna). taj uticaj je nepovoljan. Doz . tj.40) se dolazi do slede6ih slucajeva.32) i (13. treba voditi racuna da u slucajevima kada energija ostaje neizmenjena i posle rekonstrukcije (II i III slucaj aha nacina) duzina vremena (tpht) hude tolika da elektromotor nadoknadi zamajcu izgubljenu energiju.zaustavljanja prese u rafalnom radu. f\l (1 _ JE.33) jednacina (13. !Pph np (13. Medjutim.36) Treed s]ucaj Najzad. pri cernu se mora voditi racuna da se ne prekoraci dozvoljeni zamajni moment zamajca redukovan na vratHo elektromotora.' sada iznetog. i obrnuto pri i p < 1.33.12).smanjuje (III slucaj). Dz)mdozv. .33) glasi: m. Konacno. dohijaju se: mMine sa povecanirn rnomentorn nn glavnom vratilu (I slucajevi aba naCina) i masine sa neizmenjenim momentom (II i III slucajevi oba naCina). raste. Prenosni odnos motor-zamajac (imzi) dat je izrazom: Dzi Analizom do. s obzirom na izraze (13..39) j. da se promena broja radnih ciklusa izvrsnog dela masine moze vfsiti sarno skokovito. U OVOID slucaju jednaCina (13. <1. + fpph . odnosno zameni starog elektromutora novirn . Stepen iskoriscenja deklarisane raspolozive energije zamajca opada. Wz/ljJob.. dolazi se do toga. i eventualno predvtdeti ugradnju uravnotezivaca. (m . to je njen uticaj na raspoloZivu energiju maSine (W1't).06. Wr . sto nemiovno doyodi do nezeljenih posledica.38) (j2 . postepenog .1 DZI '" 7' Un . (13.. Wm · iw + ~ . dolazi se do toga da je An < Ant < An2 < . odnosno. W z • odnosr~o momenta 1'.

kaisnog prenosa (paz. odnosno i = iki.41) = (13. iznet u prva dva slucaja prethodna dva naeina. koje mora da zadovoljava rekonstruisana presa. zamajca (paz. Wri > Wr Wr (13.49) gde je: iru .07. da se izrazito povecavaju mogucnosti postizanja unapred postavljenih i definisanih zahteva. pruza daleko veee mogucnosti kombinovanja pri usaglaSavanju poveeanja broja hodava pritiskivaca u jedinici vremena sa ostalim radnim karakteristikama maSine. izrazom: npi Slika 13. Prema tome.25). spojnice i kocnice (paz. proizlazi da elektromotor ostaje nepromenjen. za razliku ad I i II naeina rekontrukcije. reduktora (poz.zamajac. a time i povecanje broja radnlh ciklusa pritiskiva6a u jedinici vremena vrsi kontinualno. aka se kombinuju I i III. Drug] slu6aj Smanjenjem precnika zamajca: Na kraju tretmana problema povecanja braja radnih ciklusa pritiskivaea u jedinici nemena krivajnih presa bez reduktora maze se laka zakljuciti.34). .35) i (13.pove(anjem broja ohrtaja elektromotora (nm) iIi . i sto ovaj naein bazira na tome da se elektromotor ne menja. to se njegovo povecanje posH ze: smanjenjem prenosnog odnosa reduktora (iRi): . D~:I • m . odnosno II i III naein sprovodjenja rekonstrukcije. 185 .43) (13. u ovom slue- aju. D~ (13.02. i sa')taji se ad: elektromotora (poz.19) i (13.45) Wri Wrt M (13. u kojih se te promene vrse skokovito. za ovaj naein rekonstrukci. mora se vrsiti izmena spoJruce.18). Pogonski mehanizam krivajne prese sa reduktorom. kao i izrazi (13. 6).46) (13. Pri ovome mogu se posUei sledece varijante: 1. Ovaj slueaj predstavlja prethodna dva slucaja. Takodje.ie krivajnih presa. D! Prema tome. D!)mi (13. a koja ce se usvojiti zavisi od konkretnog slueaja ZaSta se i za kakvu proizvodnju predvidja rekonstruisana masina. dok se smanjenje prenosnog odnosa motor. 3. dok je ispunjen uslov: 184 iRi (13.. vazi i za ovaj slucaj. 1). Izrazi (13. Kako je broj ciklusa u jedinici vremena (npi) u ovih presa definisan nmi im:zi . 2.48) Tretman problema povecanja braja hadova pritiskivaca rekonstrukcijom postojece krivaJne prese. (13. 3). Iz iznetog. Ovaj slucaj izmene zahteva izradu novog zamajca. (m . 4).smanjrmjem prenosnog odnosa motor-zamajac (im:zJ).07.komhinacijom predhodna tri na6ina. 5) i od glavnog vratila (poz.42) 13.36) vate j j a u slucajevima kada je Mi > M. s tim sto se adnos (iktl starag (im:z) i novog (i mn ) prenosnog odnosa maze kontinualno da menja. ovaj slucaj rekonstrukcije. Treei slucaj.Prvj siucaj Povecanjem precnika kaisnika na vratilu elektromotora.44) m . pa je in '" 1. 2). (13. sa smanjenjem prenasnog odnosa maze se iei sve dok redukovani zamajni moment zamajca Da osovinu elektromotora ne prekora6i dozvoljeni. glavnog vratila elemenata oiju izmenu povlaci za sabom promena ta dva elementa.47) < Wr Svaka od ovih val'ijanti ima praktienog smisla. tj. a sto daje prednost ovom nacinu rekonstrukcije. . Du- < Dz (13.02.prenosni adnos reduktora. pri cemu se moze postiCi da bude: m' iIi D~i m . Krivajne prese sa reduktoram Pogonski mehanizam krivajne prese sa reduktorom prikazan je shematski na slici 13.

hila koji ceo brojl. jer se mogu obradjivati ekmen.sistemi za upra-vljanje uslovima obrade (temperatura.sistemi oblika materijala (Mob). 186 181 .broj zuba veceg (manjeg) zupcanika i m . . procesa. jzradka.5.09. .sistemi upravljanja rezimom rada masine. rada maSine. iz izlozenog se vidi. mogu se sistemi automatizacije svrstati u sledece grupe. 0staU naeini. nacina njegovog kretanja i oblika putanje. sto se i zE!:lelo. a to su: . njihovo optimiranje za date uslove. skidanje ogoretine. Sprovedena klasifikacija omogucuje lakse i sveobuhvatnije parcijalno rasmatranje pojedinih sistema. Klasifikacija materijala. kao i prostora kroz koji prolazi. z.03. AUTOMATIZACIJA Stukturnom analizom procesa i sredstava rada obrade materijala deformisanjem.08. sistemi automatiozovanog kretanja materijala se mogu podeliti. smanjenju pada braja obrtaja zamajca Konacno.ti vece muse koji za preobliko-vanje iziskuju ve6u kOllcinu defarmacionog rada 13. sta iziskuje relativno mala ulaganja @ fK SA A U S Slika 13. i dt. 2.50) .sistemi za upravljanje tokom materijala. koje se manifestuje u povecanju njene produktivnosti. ltd..sis~enii za izmenu i regulaciju alata u radnom prostoru masine i ..09 . Oni su izneti u prvom delu ovog poglavlja. sto se direktno odraZava na broj iZl'adjenih elemenata i povecanjem raspolozive energije masine. Silka 13. Zt (22) ..- m . Na onovi iznetog. sto znaci da s~ mora lei na smanjenje iskoriscenja energije zamajca u periadu abrade. Medjutim. kOje proizlaze iz slicnosti iIi istovetnosti zadataka. Dt (D.. na slici 13. dak se pastize smanjenje prenosnog odnosa (iRi). Mater!jal Polazeci od oblika matcl'ijala. kako je prikazano na sliei 13.. zadrfavaju6i pri tome isti modul (m '" const.) . smanjenje~ prenosnog odnosa reduktora smanjuje se obrtni moment na glavnom vratilu. 3. sto se odl'azava na zapreminsku odnosno teiinsku proizvodnost. da se povecanje braja ciklusa pri-tiskivaca postiie zamenom sarno para zupcanika. Klasifikacija sistema mehanizacije i automatizacije. podmazivanje. odnosno unapred definisan i ogranicen prostor.sJstemi kontrole (materijala. kvaliteta alata.03.08.01.madul zupcanika Smanjenjem braja zuba veeeg zupcanika za (a).I na~in.podeoni precnik veceg (manjeg) zupcaruka.). s tim sto se u pl'esa sa lJoganskim mehanizmom koji ima i reduktor pruzaju jos vece rnogucnosti iznalazenja najpovoljnijih rescnja rekonstrukcije. (13. i istovremenim povecanjem broja zuba manjeg zupcanika za isti broj (a) (gde a '" 1. .). tj. kao i lakse koncepcijsko razresavanje celokupnog sistema automatizacije ohradnog sistema za oblikovanje materijala def ormisanjem. je shematski prikazana klasifikacija sistema mehanizacije i automatizacije (SA).). na: 13.. uslovi hladjenja. Prenasni adnos reduktora definisan je izrazom: Dt im '" gde Stl: m' Zl I. rastajanje asa l1ratila na kojima se nalaze zupcanici ostaje nepromenjeno.. . . i to promenom sledecih meritornih proizvodnjih performansi: povecanjern broja radnih ciklusa izvrsnog dela masine u jedinici vrCfficna. Ra"Jmatrani primer ilustruje kvantitativno pove6anje nlvoa mehanicke krivajne pr·ese.

sto je shematski prikazano na shei 13.11.11. Shka 13.10" gde su: Slika 13. . sistemi se mogu podeliti na: Slika 13. cevi: pronale i komade. Sistemi oblika putanje. .proeese pM ravanskom naponskom stanju.13. .14. Klasifikacija oblika materijala..kombinovano (M~). Nacini kretanja materijala Simbolicno predstavljena navedena kretanja materijala u odnosu na radni prostor mai:ine. - - sistemi sistemi sistemi sistemi sistemi sistemi sistemi za za za za za za za trake lima: table lima.sistemi za lim (M ~b) i . ito: . ito: .12.prekidno. Simboli nacina kretanja.linijske (M~u). Prema obliku putanje materijala. data BU na slici 13. ilustracije ra. tada se kretanje materijala do radnog prostora i od radnog prostora mai:ine maze obavljati sledeCim nacinima.. Posmatrajuci radni prostor~ (RP) u kome se obavlja preoblikovanje materijala. (M~b)tr (M~b)ta (M~b)ko (M~b lSi (M~b )ee (M~b )Pl' (M~b)ko . odnosno periodicno (Mkr) i . sto bi predstavljalo suvise detaljisanje na ovom mestu.proeese pri zapreminskom naponskom stanju.sistemi oblika putanje po kojoj se krecu (M pu ) i . prikazana je data TJodela Sasvim je 'razumljivo da je moguca dalja klasifikacija ovih sistema prema dimenzijama.sistemi prostora kroz kOji se krece materijal (M pr ). Sistemi oblika materijaia.13.dt na slici 13. odnosno neprekidnim kretanjem (Miir). Sisemi na6ina kretanja. .12. na primeru kombinacije tri radna proslora. Slia 13. Daljom podelom mogu se navedeni sistemi pobliie i' preciznije karakterizirati. ito: 188 189 .sistemi za prostorna tela (M~b)' Potpunija podela sistema oblika rnaterijala prikazana je na slici 13. Takodje. to se sistemi oblika materijala mogu podeliti u dye vrste. Oblici putanje materijala. Izneta padela shematski je prikazana na slici 13. odnosno proeese obrade tela. vrsti materiJala i drugim parametrima.10.ravanske (M ~u) i . Kako se procesi obrade materijala defol'misanjem dele na: . pripremke ad lima.kontinuirano. odnosno procese obrade limova i . sipke.sistemi natina kretanja (Mkr).prostorne {M~u}.

uvodno-odviodne (M pr ) i _ manipulatore u radnom prostoru (M~r).15. hodom (S~e).16. brzinom (S~e). b1'zina kretanja izvrsnog deia maSine. Stika 13.14. ito: .15. raspo}ozivom energijom tS:e).17.03. Sistemi okolnog prosto1'a.sisteroi za izmenu alata (Ai:l:) i . Slika 13. pri cemu je ova podela data na shei 13.03. Alat Sistemi automatizacije manipulisanja alatom u radnom prostoru mas:i- Sisteml zaSUte.03. pa se dalja podela moze izvrsiti na: Slika 13. itd.17.! ne. 1'aspoloZiva enel'gija. Kombinacije kretanja matcrijala kroz tri radna prostora Ststami pro~tora.uvodnike (M~r).odvodnike (Mgr). sto je shematski p1'ikazano na slici 13.sistemi. K _ kombinovane. Nfl ffiaSinama postoje dye vrste zastitnih uredjaja. sto je shematski p1'ikazano na slici 13. hod. i to~ uredjej za zastitu opsluzioca i uredjaj za zaStitu masine od preopterecenja i 190 191 .L-fno(J-----Iw-.sistemi zastite (SzaJ. Sistemi automatizacije roasine. i druge velicine. ito: . to se podela sistema automatizacije moze svrstati u dye grupe. za podesavanje alata (Apo). Sistemi automatizacije manipulisanja alatima 13.sistemi za upravljanje rczimom rada masine (Spe) i . U pe1'formanse masine spadaju: nominalna sHa. sistemi automatizacije mogu se podellti na: . obzirom na funkciju koju treba da obavljaju mogu se podeliti u dye vrste. sisteme sistema sisteme sisteme automatizovanog automatizovanog automatizovanog automatizovanog upravljanja upravljanja upravljanja upravljanja deformacionom Rilom (S£e). 13.16. Masina Kako je maSina definisana performansama i zastitnim sistemima.02. Prema okruzenju radnog prvstora. Slik 13. . S1stemi reZima.

51) 1=1 t1 .52) 193 192 .02. Parcijalno vreme (tt) se moze iZl'aziti kao: (13. alata i pomo6nih sredstava.(Uog ). Prema tome sistemi automatizacije se dele na: .sistemi zalitite rna-sine (S~J.sisteme podmazivanmja (U po ).sistemi kontrole uslova (Ku). to se u OVOID poglavlju tretiraju. sto je shematski prikazano na slid 13..•• + tn '" I: tt (13. sarno.03.20" sto ukazuje na mogucnosti rasclanjavanja sistema automatizacije maSine i obradnog sistema do njihovih elemenata Slika 13. . Sistemi automatske kontl'oie. Kontrola Sistemi automatske kontrole se .03. prosiriti.08.sisteme za skjdanje ogoretine.03. podmazivanje. . Stepen automatizacije tu'" t. 13. 'gde je: Slika 13..19. i 13. . Shematski prikaz prosirenog sistema automatizacije obradnog sistema. ito: masine. itd.sistem( kontrole mater'ijala (KM ). Sistemi automatizacije uslova.19.18.generalno .03.03. skidanje ogoretine. i sl.06. . .mogu svrstati ito: Aka se struktuira ukupno werne procesa obrade materijala deformisanjem. a to su: temperatura. + t2 _. 13. Na osnovi iznetog maze se silka 13. sto je shematski prikazano na slici 13. uslovi koji odredjuju pomocna sredstva rada.vreme i-te operacije u procesu.sistemi kontrole alata (KA).18. koji proizlaze od maliine i alata obuhvaceni u poglavljima 13.05.sistemi kontrole mMine (Ks) i .obrade. Kako Sll uslovi.20. Dalja podela ovih sistema moze se analogno sprovesti prema klasifikacijama iznetirn u predhodnim poglavIjima.sisteme temperature (Ute). + t2 + . kako parcijalnih taka i definisanje ukupnog stepena automatizacije. tada se dobija: bn U cetri grupe 13. Uslovi Cinioce llslova obrade materijala deforrnisanjem sacinjavaju parametri koji zavise od sredstava rada. kako je to prikazano na slici 13.ostecenja Shodno ovome se i sistemi automatizacije mogu podeliti na: .03.04.sistemi zastite opslutioca (S~a) i . Slika 13. Ova klasikacija omogucuje definisanje.

koji je definisan kao odnos cene masine (em) i cene kostanja svih alata (C a ) koje je koristila masina u toku njenog veka: odnosno: (13. pri cernu je putanja izvrsnog dela masine u jed nom radnom ciklusu deflnisana izrazom (2. dimenzija. tada se ukupni stepen moze izraz.01 Parametri fleksibilnosti 1 llu '" ".a. Drugo. tada se mogu definisati parcijalni stepeni automatizacije: materijala (11M).da su dosadasnje masine za obradu deformisanjem.). 195 194 .da su optimalni zakoni promene brzine deformacije u funkciji teh· noloskih metoda i karakteristika materijala prakti6no neistraieni i nepoznati i . sto rezultira u konstataciji da izmedju nekog optimalnog zakona promene brzine deformisanja i stvarnog postoji razhka i neusaglasenost [vidi sliku lt03. to se.).56) data je na slid 13. . slobodno se moze reci. da se u masma za obradu deformisanjem periodicnog dejstva. Prvo. i vrste maSinskog elementa. masine (TIs).od cvrste materije i odredjene konfiguracije. lli" 1- 4 toi (13.54) U analizi i rasmatranju problema fleksibilnosti masina i obradnih sistema u tehnologijama plasticnog deformisanja materijala. itd.uglavnom .04)]. u toku procesa obrade odredjenog materijala. i Na osnovi izlozenog moze se definisati parcijalni st~pen automatizacije sa: jednacinu (11. Kada se znaju parcijalni stepeni automatizacije. da od zako~a promene brzine deformacije [~ '" ~ (d). ( 11M o + 11 A + lis + 'llu + 11Kl (13.--~~:~ Co Slika 13.-. 13. mora se poci od nekih ci. Graficki prikaz zakona promene parameira ft. mai. Cm Ca (13.51) posrnatrano u odredjenom domenu (materijal. iako je poznato. 0 eemu je detaljnije govoreno u ranijim poglavljima. maSine sa ne_______ C ml.40). ulaganje pri nabavd masine u odnosu na ulaganja u alate u toku njene eksploatacije.gde su: vreme u6esca sredstava rada i toi .55) f. aIati za obradu materijala def ormisanjem su . izvrsni deo masille ima pravolinijsko i oscilatorno kretanje. FLEKSIBILNI SI5TEMI Pri tretiranju problema fleksibilnosti obradnih sistema u tehnologijama abrade materijala deformisanjern.njenica U ovoj oblasti. alata (IlA). zavisno od vrste tehnoloske operacije i zavisno od oblika. sa jedne strane.04.53) odnosno (13. sto govori da je relativno malo.04. a to znaei da je za svaki elemenat i za svaku tehnolosku opseraciju obavezan zaseban alat. hidraulieki.21.iti sa: 13.analogno izrazu (13.ina. da f\ ~ 0. Ako se podje od klasifikacije sistema automatizacije. u koncepcijskom smislu nista bitnije nije izmenilo od njihovog postanka. . itd. moze se poct od dva parametra Prvog parametr.53) Trece. odredjenom tehnoloskom metodom zavisi kvahtet gotovog elementa. Veoma jednostavnom analizom se dolazi do toga da je u nefleksibil_ nim obrudnim sistemima vrednost ovog parametea veoma mala i.21..56) Graficka interpretacija funkcije (13. jer bez ohzira na vrstu pogonskog sistema (mehani6ki. na zalost mora konstatovati sledece: . a sa druge da na zakon promene brzine deformacije direktno utice zakon promene brzine deformisanja [v " v(t)1. uslova (llu) i kontrole (11K) .Yl'eme uiSesca opslufioca tSI - promenljivim i neprilagodljivim zakonima promene brzina njihovih iZYrsnih delova. slobodno se moie reci.

Sa druge strane. u domenu daljeg razvoja i osvajanja musina pravci istrazivanja bi se kretali u: . posmatrajuei zajednitki masinu i alat kaD sredstvo racla. idealan slucaj. odnosno brzina deformisanja. odnosno razvoja pogonskih sistema sa novim resenjima njihovih kinematickih delova . tj.broj serija elementa GrafiCka interpretacija funkcije (13.57) ~ Nj J=t gdesu: e ai .da je fis pa alata. ito: . tj. slutaj da svakom elementu odgovara jedan zase- da je ms > na.22. kojt se mogu eventualno upotrebiti i za izradu drugih elemenata. odnosno mMine za obradu deformisanjem. koja danas dorniniraju u sVetu.istrazivanju u domenu iznalazenja optimalnih brzina deformacije. Da hi se povecala vrednost parametra (ft ).56) na postojece obradne sisteme. Drugi parametar je deflrusan pod predp ostavkom da svakoj seriji istih elemenata odgovara odredjeni broj alata. tj.rikaz zakona promene parametra f 2 _ Analizom izraza (13. Ovo ce dovesti do: f. da se jednirn istim alatom<'izradjuju svi elementi nekog proizvoda koji se oblikuju tehnologijanr'a deformisanja materijala.22. su skupa u eksploataciji.mahom . parametar (fa ). Polazeei od toga da fleksibilni obradni sistem treba . j". ovakv8 njihova koncepcijska resenja.- -. tj.da obewedi i jeftiniju proizvodnju. Ovo cini tehnologije plasticnosti primenljivim sarno U visokoserijskoj i masovnoj proizvodnji. SiO ce se neminovno odraziti na povecanje steperia -usaglasenosti potreba procesa i mogucnosti maSine.cena i-tog alata. po vrednost! raste sa smanjenjem broja elemenata u seriji. tj. da se razli6itih elemenata i j~dnim alatom mogu izradjivati dva iIi vise 196 197 . sto znaei da hi se obezbedila tehnologija proizvodnje elemenata deformisanjem jeftina i racionalna u eksploatacionim uslovima. [. uocava se da su vrednosti parametra (fd veoma male.iCki p. odnosno bliske nuli.57).jednostavnijih. definisan izrazom (13. sto je razvilo tehnologije u kojih su utrosena materijalna sredstva na alate visestruko premasivala materijalna sredstva za nabavku mMine posmatrano U odnosu na eksploatacioni vek masine. to navedeni parametri izrazavaju na: indirektan nacin stepen flekstbilnosti sistema Primenom izraza (13.za eije su kretanje koriseene . Nj .da je na '" 1.da je IDs "" ban alat. istrazivanja i osvajanja hi hila usmc- Slika 13.57) se dolazi do sledeCih sIucajeva.izmedju ostalog .---------< na.broj elemenata serlje j: na . u tehnologijama plasticnog preoblikovanja materijaIa. . a koja ce nemlnOVIlO dovesti do razvoja pogonskih sistema izmenjenih kretanja izvrsnog dela meSine.ms (13. istraiivanju i osvajanju fleksihilnih proizvodnih sistema u ohradi materijala deformisanjem treba da dovede do promene pravca istrazivanja u ovoj oblasti.56) data je na slici 13. pojave novih koncepcijskih resenja masina za obradu materijala deformisanjem slozenije konfiguracije i . koja su do danas bila vise nego skromna. pa time i jeftinijih alata za vise operacija Prema tome. a kao odnos ukupne cene svih alata za sve elemente koji se izradjuju deformisanjem nekog proizvoda prema broju tih elemenata: . a smanjila vrednost parametra (fa ).Prema tome. Ovo ukazuje da su se dosadaSnja istraZivanja i razvoj kretali daleko intenzivnije u pravcu razvoja i osvajanja alata . Graf.mehanizama izmenjenih i znacajnije prilagodjenih zakona promene kinematickih veJicina kretanja potrebama procesa obrade materijala deformisanjem. neophodno je stvoriti fleksihilne obradne sisteme.broj razliCitih alata i ms .kalupa . -::::=:::::.masine kruto definisanih zakona kretanja njihovih izvrsnih delova. slutaj da za svaki element postoji odredjena gruila.

rena u domenu mafiina u kojih hi se programiranom promenom zakona kretanja materijala koji se obradjuje i programiranom promenom zakona kretanja jednostavnog - i jednog te istog - alata. izradjivali elementi l'szli6itih oblika i dimenzija, sto ce dovesti do toga da ce se finansijska ulaganja ti eksploataciji drastieno smanjiii. obzirom d.a de se koristiti jednostavni i veoma jeftini alaU za odredjeni asortiman proizvoda; razvoju komandi, odnosno sistemu upravljanja. i to naroeiti programskog upravljanja koje dozivljava znaeajan razvoj u smislu povedanja mogucnosti. sigurnosti i pouzdanosti sistema zahvaljujuci opstem razvoju elektrotehnike i elektronike, zatim fluidike uopste. sio je od izuzetne vainosti s obzirom na specifienosti maliina za obradu deformisanjem i konacno. pri sagledavanju ovog problema. treba imati na umu. da de razvoj tehnologija plasticnosti dovesti i do sustinskih izmena koncepcijskih resenja ma.sine. jer polazeci od toga da radno telo do skora klasican alat izradjen od cvrstog materijala - savremenim sagledavanjima rnoze biti hilo koja materija (teenost. gas, i so. do·· Inti 5e do toga da se ostvaruju neslucene mogucnosti razvoja novih tehnologija plasticnosti, gde ce rnusina i alat izgubiti svoju klasicnu fizionomiju. Prema tome, u domenu masina se sa sigurnoscu mogu prognozirati znacajniji zahvati u kinematickom delu pogonskog sistema i sistem\i komandi i upravljanja rezimima rada maSine, Jer bez ozbiljnijih zahvata na elemell.tirna maSine neostvarivo je znacajnije ostval'enje njene fleksibilnosti.

(13,58)

gde su:

liT!

-

nt

parcijalni stepeniJleksibtinosti tehnoloskih sistema- od -i '" 1 do i '" nt i ; - broj tehnoloSkih ·sistema u proizvodnom sistemu.

Analogno se svaki parcijalri stepen fleksibilnosti tehnoloskih sistema moze izraziti sa;
j",ml

~-

E

'I oj

m,

(13,59)
J",mi

tim

~"-mi

E

'I oj

Isto tako. za ocekivati je da Ctl povecanje fleksibilnosti maSine dovesti do pojednostavljenja i uproscenja alata za obradu materijala deformisanjem. a time zamene sadaSnjih skupih i slozenih alata, alatima jednostavnije konfigtiracije i manje cene kostanja Konacno. za oeekivati je da u bliskoj buducnosti parametar (fl ) raste, a parametar (f 2 ) opada gde su:

J",mnt
J:::I

E

'Ioj

!]rnt

1I0j -

mi 13.04.02. Stepen fleksibilnosti Pitanje kvantitativnog ocenjivanja i iZl'azavanja fleksibilnosti masine za obradu deformisanjem. kao obradnog sistema. je vearna vaino pHanje, kako sa aspekta realnog sagledavanja njene prilagodljivosti promenama u proizvodnji. tako i radi mogucnosti kompariranja sa drugim obradnim sistemima. Polazeci od poznatih defl.nicija: proizvodnog, iehnoloskog i obradnog sistema, i njihovog mesta u podrucju proizvodnog mas-instva, kao i poznate klasifikacije, prikazane na sJi.ci 13.23 .. a radi omogllcer..ja kvantitativnog ocenjivanja fleksibilnosti masin", za obradu defol'misanjem. polazi se od definicije ukupnog stepena fleksibilnosti proizvodnog sistema:
198

parcijalni stepeni fleksibilnosti obradnih sistema u odredjenim tehnoloskim sistemima i - broj ohradnih sistema U svakom od tehnoloskih sisteme.

Iz izlozenog se vidi da se vrlo lako moze uporedjivati fleksibilnost raz!icitih proizvodnih i tehnoloskih sistema preko stepena fleksibilnosti ako se zna stepe.n fleksibilnosti svakog obradnog sistema.
PolazeCi ad predrneta rada definisanog: oblikom, dimenzijama i vrstom matertjaIa od koga se izradjuje sa jedne strane, a sa druge da postoji citav ill:t tehnoloskih operacija razlicitih po metodama obrade, uvodjenjem parametara za jedan obradni sistem, ito:

BI - broj moguCih tehnoloskih operacija koje maze posmatrani obradni sistem da ostvari:
199

Slika 13.23. Proizvodni sistem.
B2 - broj oblika predmeta rada ostvarljivih na istom obradnom 81stemu; Bl - hroj mogucih dimenzija i B, - broj VTsta materijala obl'adka, tada se moze definisati stepen fleksihilnosti obradnog sistema izrazom:

LITERATURA

STANKOVIC P.: Masine alatke i industrijska. proizyodnja maSina II, Naucna Knjiga, Beograd 1975_ POPOVIC P.: lzbor nekih velicina prj projektovanju ekscentarskth preSa, Tehnika (MaSinstvo), 8, Beograd, 1965.

"!los

1-

4

(13.60 )

LANSKOJ A. N. - BANKETOV A. N.: Elementi rasceta detalej i uzlov krivo6'1pnih presov, MaSinostroenie, Moskva, 1966.
POPOVIC P.: Utica} svojstava. materijala. prj deformacionoj ohradi na elasti6no pODa..sanje tela mehanickih krb'l1jnJh pI'esa otvorenog tipa u vezi stetnog delovanja Jnerdjalnih sila. Doktorska disertacija, MaSinski fakultet u Nisu, Nis, 1972.

Graficka interpretacija izraza (13.60) data je na slici 13.24.

POPOVIC P.: Oscilovanje ohradnog sistema prj ohradi materijala deformacijom

-------:::..:::.--..:..-,-,-,,-,,-=--=---

i njegol' odraz Da njegove konstruktivno tehnoloske karakteristike. Naucno-strucni skup "Masinstvo 1873-1973", Beograd, 1973.

POPOVIC P.: Prilog rasmatranju efikasnosti primenjivanih sistema osiguranja
mehani6kih krivajnih presa od preopterecenja, Tehnika (Masinstvo), 3, Beograd, 1971. '

MARCINIJAK Z.: Konstrukcja wykrojnikow PWT. Warszawa, 1959. CELIKOV A. 1.: Mehanizmi prokatnih stanoy, Masgiz, Moskva, 1946.
Slika 13.24. Zavisnost stepena fleksibilnosti obradnog sistema od vrste tehnoloskog procesa i predmeta obrade.

POPOVIC P.: Prilog resavanju probJema. mogudnosti povecanja hro)a hodova pritiskivaca postoJeCih ekscentarskih presa, Tehnika CMaSinstvo), 5, Beograd, 1966. POPOVIC P.: Neka rasmatranja uticl1jfl. zazora i uslova vodjenja izvrsnog organa
masina 7.a ohradu maierijala deformaci)om nB njegova odstupanja. od optimalnog poloiaja u toku procesa obl'ade, Tehnika CMasinstvo) 1. Beograd, 1974.

200

201

POPOVIC P.: Promena procepa u aJata za obradu materijala deformacijolIl u presama otvorenog tipa, Tehnika (Masinstvo), 2, Beograd, 1974. RASKOVIC D.: Teorija osciJacija, Naucna knjiga, Beograd 1965. RASKOVIC D.: Otpornost materijaia, Naucna knjiga. Beograd, 1955. TIMOSENKO S.: Teorija elasticnosti, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1962. SALJNJEV V. G.: Mehaniceskie prest, MaSgiz. Moskva, 1946. POPOVIC P.: Prilog izracunavanju sile prednaprezanja vijaka presa otvareno konstrukcije, Strojniskt vestnik, 3, Ljubljana, 1967. POPOVIC P.: Prednapregnuti vijsci mehanickih presa ot}>'orene konstrukcije i njihov proracun, Zhornik radava IV savetovanja proizvodnog masinstva, Sarajevo, 1968. OSTROVKI V. P.: Spral'Ocnik konstruktora po holodnoi stampovke, Masgiz, Moskya, 1957. POPOVIC P.: Stepen energetskog iskoriscenja mehanickih krivajnih presa pri rafalnom retimu rada, Tehnika (Ma.sinstyo), 11, Beograd, 1974. POPOVIC P.: Prilog rasmatranju prohlema proizyodnosti po koliCinI obradjenih elemenata j stepena iskoris6enja u mehani6kih krirajn1h presE, Tehnika (Masinstvo), 2, Beograd, 1975. POPOVIC P.: Ukupni stepen tehnicko-tehnoloskog iskoriscenja. masina. za obradu materijala deformisanjem kao pokazatelj stanja i perspektive razvoja sredstava rada za ohradu materijala deformisanjem, Zbornik radova Medjunarodnog seminara BIAM-78, Zagreb, 1978. MAKELT H.: Die Mechanischen Pressen. Munchen, 1961. MEHANIK V. P.: Rascet mahovicnogo privoda kuznjecno-presovih masin, Kuznjecno-starnpovocnoe proizvodstvo, 5, Moskva, 1959. ROMANOVSKI V. P.: Spravocnik po holodnoj stampovke, Moskva, 1965. STOROZEV M. V. - POPOV E. A.: Teorija ohrabotki metalov davlenijem, Moskva, 1971. SCHLESLl\l"GER G.: Die Wel'kzeugmaschinen, Berlin, MALOV A. N.:

POPOVIC P.: Razvoj abrade deformisanjem i njen uticaj na trend razvaja masina za obradu deformisanjem, Zhornik radova Medjunarodnog seminara BIAM-82, Zagreb, 1982, POPOVIC P.: Razvoj i pravci istrativanja u oblasti obrade materijaJa deformisanjem u nas, Zborni radova XVI savetovanja proizvodnog rnaSinstva Jugoslavi,ie, Mostar, 1982. POPOVIC P.: PriJog rasmatranju problema automatizacije i programskog upravljanja na masinama za ohradu deformisanjem, Obrada deformisanjem u maSinstvu, 7, Fakultet tehnickih nauka, Novi Sad, 1981. POPOVIC P.: Stanje i perspektive razvoja ohrade materijala defol'misanjem, SIMOD, Ill, 2, MaSinski fakultet, N!s, 1976, POPOVIC P.: Eksploatacijski stepen iskoriScenja masina za obl'adll materijala deformisanjem statickog dejstva Zbornik radova masinskog fakulteta u Nisu, Nis, 1975, POPOVIC P.: Kritici zakoni opterecenja pri ohradi materijala deformacJjom, SIMOD, I, 1, MaSinski fakultet, Nis, 1975, BOCAROV Lj. A:
Vintovie prest, Ma.sinostroenie, Moskva, 1976.

BOCAROV Lj. A. - VLASOV A. V.: Vlianie zazOl'OV na dinamiku vintovogo presi, Tryd! MVIT, 389, Moskva, 1983,
REIHLE M.: Spindelschlagpressen zum Schmieden von Turhenenschaufeln, Industrie-Anzeinger, 99, 1977.

POPOVIC P. TEMELJKOVSKI D.: Prilog rasmatranju koncepcijskog resenja zavojnih presa, Obrada materijala u masinstvu, XIV, 1-2, Fakultet tehnickih nauko, Nov! Sad, 1989, POPOVIC P. TEMELJKOVSKI D.: New Conception of Screw press, Proceeding of the First International Conference on Research and Design of Metal Forming Machines, Beijing, China, 1989. POPOVIC P. DOMAZET D.: Oredjivanje hitnih svojst8va mehanickih presa eksperimentalnim ispitivanjima Zbornik radova XVIII savetovanja proizvodnog masinstva Jugoslavije, Nis, 1984. TEMELJKOVSKI D.: Zavojne prese sa varijahilnim momentom Doktorska disertacija, Masi'nski fakultet u Nisu, NiS, 1990.
inerc~ie

1936.

zamajca,

Tehnogia holodnoj stampovki, Moskva, 1949.

ISACENKOV 1. E.: Stampovka rezinoi i iidkostju, Masinostroenie, Moskva 1967. 202

POPOVIC P. - TEMELJKOVSKI D. - RISTIC J,: Microcomputer Control System for Screw Press with the Flywheel Inertia Variahle Moment, International Conference on CAD of Machinery 91. Beijing, China, 1991. 203

TEMELJKOVSKI D.: SEHOVIC E. Igman.9Ucne defor(macije ohradnog sistema.: Prilog ra.. 1990. NoYi Sad. P. The Impact of the Flexible Working Systems Development Upon the Conceptual Solution of the Metal Working Ma-'. MRKIC M. 1"71 (. POPOVIC P. Zbornik radova I naucno-strucnog skupa FOSIP-88. 1991. MaSinski fakultet u Beogradu. Prilog koncepcijskoj analizi masina za ohradu mater~. FakuItet tehnickih nauka.: Ohrada defol'misanjem . Eight World Congress on the Theory of Machines and Mechanisms.deformisanjem u masinstvu. POPOVIC P. Zbornik radova seminara "Nivo i tendencije u oblasti maSinogradje". NiS.: Contribution to Solving the Prohlem of the Program Control of the Screw Press with the Flywheel Inertia Variable Moment. maSina udarnag dejstva. Nis-. 204 205 . 1974.sinstvu. MagistaI·ska teza. 1975. 1987. Prag. 1990.TEMELJKOVSKI D. Zbornik radova naucno-strucnog skupa "Obrada deformisanjem". . 1991. XXXV jugoslovenska konferencija ETAN. Mas-inski fakultet u Nis-u. MaSinski fakultet u Nisu.TEMELJKOVSKI D. 1. DjORDjEVIC Lj. .POPOVIC P. izvlacenja Doktorska disertacija. Berlin/Heilderberg/New York. TODOROVIC J.sinski fakultet u Nisu. POPOVIC P. . 1975...sinstvu. 1988. NiSi. DOMAZET D. Obrada materijala u ma. Masinski fakultet. Nis.lnih slla. China. 1. Magistarski rad. duhokog POPOVIC P. 1988. . . Masinski fakultet u Nisu.: Iznalaienje optimrune nosece strukture zatvorenog tipa htdrau}ii5ke prese i postav1janje metoda njenog proracuna. Nis.: Primene iehnologija u flesibilnJm obradnim sistemima za izradu profila. 5. analize energetskog h11ansa pogonskih sistema elektrozavojnih presa.<::matranju problema proizvodnosti maSina za obradu mater1ja1a deformisanjem. Beijing. Mostat'.: Prilog analizi koncepcijskog resenja pogonskog mehl1nizma mehaIliCkih krivajnih presa. BADzAK 1: [strativanje uticaja koncepcijskog resenja izvl'Snog mehanizma nB.: Prilog rasmatraIlja problema ispitivanje masina za ohradu deformisanjem.: Vibracije u masinstvu.et. Novi Sad. DOMAZET D.: Stepen fleksihilnosti u tehnoJogijama pJasticnosti. I.: Savremena resenja i tendencije razvoja maSina za ohradu deformisanjem. Ohrid. DEN HARTOG 1.: Staticka 1 dinamicka identifikacija. stepen usagiaSenostJ mogucnosti mehanicke prese i potreha. e POPOVIC p.TEMELJKOVSKI D.: Prilog istraZivanju pogonskog mehanizma hidrauJi6kJh presa visakih nODlina. Mamnskl 18KUn. Masinski fakultet u Mostaru.POPOVIC v. 1-2.8. Ma. VIII.: Idetifikacija i optimizacija mona kretanja pokretne mase pneumatskog cekiCa sa eksper1mentalnom proverom. 1978. 1987. Nis. Gradjevinska knjiga. 1977. 3.: Uticaj vrsie ohrade materija1a deformacijom na ela. PAVLOVIC A.ala deformisanjem static/wg dejstva. Zborllik radova Medjunarodnog seminara BIAM-73. SIMOD. 1972. POPOVIC p.STOILJKOVIC v. Beograd.: Razvoj metoda za proracun i projektovanje lemelja. POPOVIC P. Doktorska disertacija... RISTIC J.neograu. POPOVIC P.. 1991. Obrada deformisanjem u ma. Zagreb. MaSinski fakultet u Nisu. International Conference on CAD of Machinery 91.: Pouzdanost maSinskih sistema. Fakultet tehnickih nauka. MaSinski fakultet u Nisu. 1976. MYLLER E. Banja Luka. noseGe strukture mehanickih krivajnih presa na kinelJ18ticke veliCine kretanja pritiskivaca. POPOVIC P. Obrada deformisanjem u masinstvu. 1-2. 1973. Obrada . Hidraulische Pressen. NoYi Sad. DjUKIC H.POPOVIC P. Nis-. Masinski fakultet u Nisu.RISTIC J. Doktorska disertacija. XVI.: Razvoj metoda. chines and Tools. Nis. nosece strukture mehani{:ke krivajne prese otvorenog tipa. Obrada deformisanjem u masinstvu.' Upravljanje zakonom promene raspo1ozive energije zavojne prese. POPOVIC P. Fakultet tehnickih nauka. Nis. . . . MaSinsk( fakultet u Nisu. 1988. 1991.teorijske osnove. Doktorska disertacija. 1983. 1962. Blhac.: Uticaj elasticnih deformacija. .POPOVIC p. .POPOVIC P. proceS. 1977.: Prilog rasmatranju modela nosece strukture masina za obradu materijala deformisanjem otvorenog tipa. JURKOVIC M. 1981. Beograd.

'2.SADRZAJ t OSNOVNE POSTAVKE 1...02.04. PODELA PO 11 13 15 16 19 19 20 21 21 22 22 23 24 26 27 30 2.. 2.. PODELA PO 2.... PODELA PO VRSTI POGONSKOG SISTEMA 2.... PRINCIPI 2.01. SREDSTV A RADA . PODELA PO 2.06..09. .05:02.. VRSTI ENERGIJE . Pneumatske masine 2..02. . PERFORMANSAMA 1 5 6 9 2.01 PODELA PO 2. 1.. . PODELA PO KONSTRUKCIJSKOJ KONFIGURACIJI ELEMENATA.03. Hidraulicke masine ..01.03. Kombinovane rnaSine .. Ma§ine sa garantovanim hodom 2. .05. Glavno vratilo mehanickih krivajnih presa 30 32 32 35 207 . . 2.04. PODELA PO MOGUCNOSTI PRiLAZA RADNOM PROSTORU 2.04.01..07. .04. Noseca struktura .05. Masine sa garanto)'anim zakonom promene brzine 2. PODELA PO PRAVCU DEJSTV A .04. . MaSine sa garantovanom silom 2...07.01.08.. UVOD. ..... 2.01.01. .09. .09.03.03. ... Masine sa garantovanom energijom.02. . MASINA ZA OBRADU MATERIJALA DEFORMISANJEM RADA I PODELA MASINA ZAKONU PROMENll OPTERECENJA . Mehanicke mai3ine .. 2. . PODELA PO ZAKONU PROMENE BRZINE DEFORMISANJA 2.. 1. Masine sa negarantovanim zakonom brzine 2. 2.02... VRSTI TEHNOLOSKOG PROCESA . 2.05.. .01.05.

.. 37 37 ... .... POUZDANOST .01. ZAVOJNE MASINE 3... Koncepcijsko resimje kao uzrocnik netacnosti ...spolozive energije 134 9.. .103 ... .... ... 12.... 6. Polozaj pogonskog sistema . Rezimski stepen iskoriscenja .. .UKUPNITEHNICKO-TEHNOLOSKI STEPEN ISKORfficENJA ..... TeZinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne 'sile .........05.... '... 2.. 2... .. TEMPERATURSKE DEFORMACIJE 6.02........01...... 6.... 117 . .. Radni dijagram ........ 4..03..11.... KOMADNA PROIZYODNOST ....... ..... 4.EKSPLOATACIJSKI STEPENl ISKORISCENJA ..... '.02.02: MASINE SA NEGARANTOYANIM HODOM .. HABANJE . .•.01..02... 6. ..05..02. Princip rada rnasioa dinamickog dejstva 3... 147 10............. : .......... 2...01....... .........133 9.. Elementi promene stanja ...177 ·209 7. . POVECANJE ELAsrO-DINAMICKlH KARAKTERlsrIKA .. .......... 4.. ..01. .04. .... '" .02. ReDmi iskoriS6enJa snag•...01... . P roizvodni stepen iskoriscenja sHe ..01... ...103 ........02......04. 3.03. OPTERECENJA MA~INE 5......FUNKCIONALNI SISTEMI............01... '· . 131 9. 139 9... ..... 4.... 9...... 3.. 9.. TEHNOLOSKA NEPREKIDNOsr ....... 38 38 39 42 46 53 55 55 58 60 61 65 67 67 7...ina ...02..... CEKICI .01.. .. MASINE SA GARANTOY ANIM HODOM .. 175 13.... Konce:pcijska resenja koja smanjuju netacnost .. Princip rada hidraulickih ma~'.....10... . 113 7. .. ....D3: TEZINSKA PROIZVODNOsr . :'....02...... ENERGETSKI SISTEM .. STYARNI ZAKONI PROMENE OPTERECENJA ....... 6.. . GEOMETR]JSKI SISTEM .. PODELA PO MEDJUSOBNOM POLOZAJU OSNOVNIH ELEMENATA.... ... 141 ... S T E PEN I IS K 0 R I SeE N J A .02.......04.01. 147 10..01....... ........02.01...........01.....03...02 POVECANJE PROIZVODNlH PERFORMANSI ....0SNOVNE KONCEPCIJSKE 3.. 132 9. ' ...........02.. MOD ERN I Z A C I J A .02.... .. POVRSINSKA PROlZVODNOsr .. .: .02..8..... KONCEPCIJSKI UZROCNrCI .. .11.. 145 10.. 2..02..01.'E OPTERECENJA 6.... 6..0102... STATICKA KRUTOST .. ~ : .. ' .. Putanja izvrsnog dela masine .. TACNOST ....05....01.. .. 2.03.03. TeZinska proizvodnost pri iskoris{~e...... .02...02.. . ....... PRO I Z V 0 D NOS T ......8.....104 .. Prigusivanje.Proizvodni stepen energetskog iskol'iscenja "...... KONSTRUKCIJSKI UZROCNICI .01.. . BURA ...04...102 . 158 4. DINAMICKA KRUTOST .. ..... Broj radnih ciklusa ...... .2. .. IS PIT IV A N J A· ... 115 7. '........ 175 13.01. 3..... Ukupni eksploatacijski stepen iskorlScenja ..107 11..........02....01.02...... '....' . ..........06..01.01.. Princip koriMenja energije zamajca .. EKSPLOATAClJSKl UZROCNrCl . : ... 131 9..02.. Kompleksni model .01....01.. ·........... 9.. 151 10.. ....' B..01... ...01...... " : .... 129 VARIJANTE... .... ENERGETSKI srEPEN ISKORISCENJA ...... 7..... .....04...... 4.. IDEALNI (MERODA VNI) ZAKONI PROMEl'.. .03... ....04.01.... 128 8..11.. 7.. MATERIJAL . 6..... ' ... .......... 68 69 70 70 75 76 B3 84 85 B7 87 94 ..... PODELA PO PRINCIPU OBEZBEDJENJA .03. ZAPREMINSKA PROIZVODNOsr ..01. ' . 173 13.... ..100 ............10..... POREMECAJNI SISTEMI... 10B .. 150 1O...10.11.. :118 . Povrsinska proizvodnost pri iskoriscenju nominalne sHe .......... KINEMATSKI SISTEM ..... ..' .. Broj tacaka vesanja izvrsnog dela masine . Simulator opterece"nja ..... ISPITIVANJA PROCESA OBRADE MATERIJALA ... 4......01. 107 . 155 10... 120 8.. .....168 11. ...... 143 9. Idealni zakoni kretanja .......0 D R Z A V A N J E .....nju ~n.. UPRAVLJACKO-INFORMACIJSKI SISTEM 5. ........03......01........ 116 B.... ........ 166 11... 4... Povrsinska proizYodnost pri iskoriscenju raspolozive enel'gije 141 ...... ........".02......... ...03.......153 1O......01...... 117 ........•.. ". ... 5.......... ISPITIVANJE MASINE .. Radni dijagram .01. MEHANICKE KRIV AJNE PRESE ...... REZIMI 208 RADA... RASPOLOZIVE ENERGIJE ......165 11.........01....... .•. ..01.... . . 147 10... 168 >.... 2..... . 3... : ..04.. : ...:...... : . ... ..... ..01. :: ....

..... .. . ... .. . : ...02.. : ... .06.• . 191 13... ~ : . -.03.. ..... -.... '" .. -..03 AUTOMATlZAClJA ....01. . I 210 ...... ........ .. . ... ...04. .........13...•... .. Krivajne prese bez reduktora .... :....... 192 13.03.. . . ..... : ....04......... '.. :" .MaSina ..... ...... ... .. ~ . ... .. .. ....... ... ...." ... 201 ).194 13. .01.... .. .......04.......... '..... . -...... .........192 13.... " ........ 190 13..186' 13.03.. ' .... Materijal ... '........... .......02.. : ... .... . ... ..... 185 13. ...... ........01. '. 195 13. .....Alat . 193 13... ....' ... ...02..........03.. .Stepen automatizacije . . Parametri f1eksibilnosti ...... . .......02. ...02..... .. ....' : . ....: . 198 tIT ER kTUiu..03. ...04.. ... 187 13. ......03....UsloYJ .. .03...... :....05.•. ......Kontrola .. .. .. . . .... ..... '.FLEKSIBILNI SISfEMI' . Step en fIeksibilnosti .... . ..... 177 13. •... ...... .... ....Krivajne prese sa reduktorom .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful