Naslov originala

:

De Vita Mentali oder Vom uebersinnIichen Leben, Jakob Boehme, Stuttgart 1986.

DE VITA MENTALI iIi

o natculnom Zivotu

Ziatni zrna]. Beograd

Copyright za Srbiju i Crnu Goru:

Ziatni zmaj, Beograd

Copyright za prevod; Zlatni zmaj

Dizajn, prelom i priprema za stampu:

Damir Matic

Jakob Berne

Korektura i Iektura:

Maja Adzic

Stampa:

Kam-Graf

Trgovacka 6, Beograd

preveo sa nernackog rtebojsa Barac

Zahvaljujemo se lvanu Favicevicu

Prvo izdanje

Beograd 2003.

Tlraz: 500

ISBN 86-83495-10-8

Beograd, 2003.

Predgovor

Mreza vecnostl. satkana od zlatnih svilenih niti, razapeta je nad covecanstvom od praiskona do kraja vremena, na svakom Bozjern mestu, strpljivo i milostivo cekajuci da se srecni smrtnici u nju zapletu.

I iako nicega izvan nje nerna. ipak samo pojedinci uspevaju da u nju upadnu, Zasto je to tako. tesko je objasniti. Mozda je rnreza nevldljiva. iii je svet prepun onih koji ne vide? Mozda zato sto se ona moze videti samo unutrasnjim okom iii "okom duse",

Oni retki, koji Lo uspeju, postaju zatim i sami "ribari [judi". tkajuci dalje istu rnrezu.

***

Jakob Beme, istovremeno "ulov" i "ribar" pomenute mreze. roden je u Alt Sajdenbergu (Starom SviIenom Bregu) kod Gerlica u Slezlji. 1575. godine, gde je urnro. 1624.

5

Njegova zivotna prica je vrlo zanimljiva, upravo zato sto na prvi pogled deluje sasvim nezanimljivo. Kao sto je verovatno vecini poznato, Berne je bio zanatlija - obucar. koji je svoje dane provodio ziveci jedan krajnje skroman i jednostavan gradanski zlvot,

Medutim, od otpriIike njegove trideset pete godine, dakle oko 1610, sve krece potpuno drugacijlm tokom. Tada, nairne, skromni obucar se preobrazava u prosvetljenog coveka. cija ce dela nadziveti ne sarno njega samog, vee su i danas, nakon vise od cetiri veka, vrlo ziva. veeno aktuelna.

Vee vrlo brzo nakon prosvetljenja, kada je preko "tanjira na zidu spoznao sustinske istine 0 Bogu, svetu i coveku". nastaje njegova prva knjiga: "Aurora iii Jutarnje rumenilo na istoku".

Rukopis odmah nakon nastanka kruzi medu njegovim prijateljima i poznanicirna, a i sire, ponekad cak i bez njegovog znanja. Medutim, od strane lokalnih crkvenih velikodostojnika nije bas blagonaklono primljen, tako da Berne biva proglasen opasnim jeretikom, uhapsen.

knjiga mu biva oduzeta, i zabranjeno mu je da pise.

Ali, sest godina kasnije, on krsl zabranu, sto zbog toga sto mu snaga dozivljcnog iskustva nije dozvoljavala cutanje. sto na nagovor prijatelja. Tako nastaju i ostala dela: "Teozofska pisma", "Hristosofija", "Opis tri principa" i druga, a medu njima i "De vita mentali iii 0 natculnom zivotu". koja je pred nama.

***

Pomenuta dvostrukost Bemeovog zlvota nije jedini paradoks pred koji nas stavlja. Kao sto je receno. on nije bio ni ucenjak. ni pisac, vee obucar. i to je radio do kraja svog zlvota,

lpak, pisao je knjige u kojima je, iako one mozda ne slede sva gramaticka i jezicka pravila, pronasao prave reel da izrazi neizrazivo. Jer, 0 Bogu se ne moze ni misliti, a kamoli govoriti i pisati. Ali, Berne je, eto, uspeo da prenese svoje "iskustvo Boga" toliko snazno. da je to u stanju da u citaocu izazove pravi potres.

lpak. kako njegove reel ne slede pra-

6

7

volinijsku logiku, i nisu, naizgled, dovoljno jasne, pogotovo iz perspektive danasnjeg jezika i onih koji ne razumeju ono 0 cemu govore, vrlo je tesko prevesti ih na neki drugi savremeni jezik. Sa druge strane, to je ne sarno izazov, vee i zadovoljstvo.

***

DE VITA MENTALI iIi

o natculnom Zivotu

o Bemeu, 0 njegovim knjigama i 0 onome 0 cemu one govore, mogli bi se ispisati citavi tomovi novih knjiga. Medutim neka njegove reel govore same 0 sebi i za sebe. na radost svima.

Beograd, 2003.

8

Razgovor Majstora ucenika

Kako dusa moze dospeti do bozanskog gledanja i slusanja. i sta je njeno detinjstvo u prirodnom i natculnom zivotu. i kako se iz prirode uliva u Boga i opet iz Boga u prirodu sopstva. a i sta je njeno blazenstvo i pro past.

11

2

Ucenlk rete majstoru:

Kako bih mogao dospeti do natculnog zlvota. tako da Boga vidim i cujem kako govori?

Ucenlk rete:

Da Ii je to bIizu iii daleko?

MC\istor rete:

Ako makar na tren mozes da se vines tamo gde ne boravi nijedna kreatura. cuces sta Bog govori.

MC\istor rete:

U tebi je. i ako uzrnognes da cutis jedan cas bez sveg svog htenja i umovanja. cuces neizgovorljive reel Bozije,

12

13

3

4

Ucenlk rete:

Kako mogu da cujern. kada sa umovanjem i htenjem utihnem?

utenik rete:

time mogu da vidim I cujern Boga, ako je on iznad prirode i stvorenog?

M~stor rete:

Kada utihnes za umovanje i htenje svog sopstva. u tebi ce biti otkriveno vecno slusanje. gledanje i govorenje koje cu]e i vidi Boga u tebi. Tvoje sopstveno slusanje. htenje i gledanje te sprecava. tako da Boga niti vidis niti cujes,

M~stor rete:

Ako mirno cutis, onda si ti ono sto je Bog bio pre prirode i stvorenog, iz cega je stvorio tvoju prirodu i sve stvoreno. Tako ces cuti i gledati onim time je Bog u tebi gledao i slusao pre nego sto je zapocelo tvoje sopstveno htenje, gledanje i slusanje.

14

15

5

6

Ucenlk rete:

Sta me onda zadrzava. tako da ne mogu da dospem tamo?

Ucenlk rece,

Ako stojim u prirodi, kako onda kroz prirodu. do natculne zemlje mogu dospeti bez slamanja prirode.

Majstor rece:

Tvoje sopstveno htenje, slusanje i gledanje i to sto tezis suprotno onome odakle si dosao. Svojim sopstvenim htenjem se otcepljujes od Bozljeq htenja, a svojim sopstvenim gledanjem vidis samo sopstveno htenje. A tvoje htenje ti zapusava sluh samovoljom zemaljskih prirodnih stvari, i zavodi te u ponor. i baca na tebe senku onoga sto zelis, tako da do natprirodnog, natculnog. ne rnozes da dospes.

Majstor rete:

Za to su potrebne tri stvari. Prva je da svoju volju Bogu predas i da u potpunosti u Njegovu samilost uronis. Druga je da svoju sopstvenu volju mrzis i ne cinis ono na sta te tvoja volja navodi. Treca je da se strpljivo krstu naseg Gospoda lsusa Hrista potcinis. tako da lskusenja prirode i stvorenog mozes da podneses, I, elm to ucinis. Bog ce u tebi govoriti i uvesti tvoju prepustenu volju u Sebe, u natprirodnu zemlju. Tako ces cuti sta Gospod u tebi govori.

16

17

7

8

Ucenlk rete:

Dakle, moran bih da svet i svoj zivot napustim, kako bih to ucinio?

Ucenlk rece:

Bog je coveka u prirodnom zivotu stvorio da vlada svim kreaturama na Zemlji i da gopodar bude sveg zivota na ovom svetu; zato sto je tako, on time mora da kao svojom svojinom slobodno raspolaze.

M~stor rete:

Kada bi svet napustio, dospeo bi u ono iz tega je svet stvoren. A kada svoj zivot izgubis i kada do nemoci svoje mocl stignes. onda je zivot u onome radi koga ga napustas. dakle u Bogu, odakle je i dosao u telo.

M~stor rece.

Ako sarno spolja kreaturama vladas. onda svojom voljom i vladavinom kao zivotinje cinls i nalazis se sarno u umisljenoj, prolaznoj vladavini. Usmeravajuci tako svoju pozudu ka zlvotinjskoj sustini. postajes njom zarazen i zarobljen i dobijas zivotlnjsku narav. Ali, ako si umisljenl put napustio, onda stojis u nadimaginarnom i vladas u stvari svim kreaturama iz onoga iz tega su stvorene, i nista na Zemlji ne moze ti nauditi; jer ti si sa svim stvarima isto i nista ti nije ne-isto.

18

19

9

Posto nemas nista u svom posedu. i posto si za sve stvari nista. i sve stvari su za tebe nista. Kao dete si koje ne razume sta je stvar. A ako i razume. onda razume ne dodirujuci je svojim cullma. na nacin kojim Bog svim stvarima vlada i gleda, a Njega ipak nijedna stvar ne pojmi. Posto sl. medutim. rekao: treb_a da te naucim kako da dotle dospes. pogledaj reel Hristove koji govorase: bez mene ne mozete da ucinite nista. Jov. IS,S. Sopstvenom snagom ne mozes doci do takvog mira, tako da te nijedna kreatura ne dodiruje. osim ako se volji naseq Gospoda Isusa Hrista potpuno ne prepustis i svoje htenje i pozudu potpuno ne predas. i bez Njega nista ne zelis. tada stojis svojim telom u svetu svojstava. a razumorn ispod krsta naseg Gospoda Hrista. Medutim, svojom voljorn hodas u nebu i stojis u onome iz cega sve kreature poticu i kuda ponovo idu. Tako razumom mozes spolja sve da gledas, a duhovnom dusom iznutra i sa rlristom. kome je sva moe data na nebu i na zernljl. vladas u svim i nad svim stvarlma. Mat. 28,18.

Ucenlk rece,

o dragi ucitelju. ta nauci me kako najneposrednije mogu doci dotle da sam sa svim stvarima isto.

MC\istor rece:

Rado. Seti se recr naseq Gospoda Isusa rtrista. koji je rekao: sarno ako ponovo postanete kao deca, drugacije Bozije carstvo necete vldeti. Mat. 18,3. Ako je tako da zelts da sa svim stvarima jedno postanes. onda moras sve stvari da napustis i svoju im zudnju uskratis i za njima ne zudts. kao i da ono sto je nesto. ne prihvatas kao svoj posed. Jer elm nesto svojom zudnjorn obuhvatis i kao posed u sebe pustis i prihvatis. onda je to nesto stvar koja je u tebi i sudeluje sa tobom u tvojoj volji. U tom slucaju krlv si sto si tome zastltnik i sto si to nesto usvojio kao svoje sopstveno bite. Medutim, ako svojom pozudorn nista ne obuhvatas. onda si od svih stvari slobodan i vladas istovremeno svim stvarima.

20

21

10

1 1

utenJk rece.

0, uCitelju, kreature koje u meru zive drze me, tako da ne mogu da se prepustim potpuno kao sto bih rado zeleo,

utenlk rete:

Ako Sveti Duh u volji duse stanuje, kako mogu da se sacuvam da od mene ne uzmakne?

Mqjstor rete:

Ako tvoja volja kreature pusti, onda su kreature u tebi napustene. i u svetu su, i samo je tvoje telo medu kreaturama. Ti, medutim, koracas u duhu sa Bogom. A elm tvoja volja kreature napusti, kreature u njoj umiru i zive sarno u telu u svetu. I sve dok se volja u njih ne unese, one ne mogu dusu dodirnuti. Jer sveti rayle kaze: nas zlvot je na nebu, Fit. 3,20, takode: vi ste h ram ovi Svetog Duha koji u varna stanuje, I Kor. 6,19. Tako sada Sveti Duh stanuje u volji, a kreature u telu.

Mqjstor rete:

Cuj reel naseq Gospoda lsusa Hrista, koji kaze: sve dok sledite ono sto govorim, moje ce reel ostati u varna, Jov. 8,31. Ako je tako da sa svojom voljom u recima Hristovim ostajes, onda ostaju Njegova rec i duh u tebi. Ako, pak, tvoja volja u kreature ude, onda si se od Njega odvojio; drugacije ne rnozes da se cuvas. Tada neprestano ostajes u spokojnoj poniznosti i predajes se neprekidnom istrajnom pokajanju, tako da se stalno kajes sto kreature u tebi zive. Ako tako cinis, nalazis se u svakodnevnom umiranju kreatura i u svakodnevnom nebeskom putovanju ka volji.

22

23

12

13

ueenlk rece.

o dragi ucltelju. molim te, nauci me kako bih mogao sticl do takvog istrajnog postojanja.

Ucenlk rete:

Sta to znaci?

Mi\istor rece.

Ako napustis ono sto te voli i volis ono sto te mrzi. neprestano ces moci da u Njemu prebivas.

Mi\istor rete:

Tvoje kreature od krvi i mesa, isto kao i sve one koje one vole, tebe vole zato sto ih tvoja volja hrani. Njih volja mora da napusti i neprijateljima ih smatra. A ako krst Gospoda naseq Isusa Hrista, sa sveta porugom mrzis. to moras da naucis da volis i kao dnevnu vezbu svoga pokajanja da prihvatls. pa ces onda uvek razIog imati da sebe sa kreaturom mrzls i za vecnim mirom traqas. kako bi u Njemu tvoja volja mogla mirovati, kao sto je Isus zborio: u meni imate mir, ali u svetu vas obuzima strah, Jov. 16,31.

24

25

14

15

Ucenlk rete:

Kako mogu da se od tog iskusen]a izbavim?

Utenik rete:

Kako bi se meni. sirotom coveku. dobra zbilo. kada duhom zelim dospeti tamo gde kreature nema?

ME\_jstor rete:

Ako se redovno izvan svih kreatura, iznad sveg culnog razurna. u najcistiju samilost Boziju. u patnju naseq Gospoda Isusa Hrista vines i prepustis joj se, dobices moe da nad grehom, smrti. davolom, paklom i svetom vladas. tako ces svim iskusenjlma odoleti.

ME\_jstor mu rete odvec blago:

o dragi ucenice. kada bi bilo tako da tvoja volja zel! da se makar jedan cas od svih kreatura odvoji i vine tamo gde nijedne kreature nema. ona bi bila prekrivena najvlsim sjajern bozanske krasote i u sebi bi okusila najsladu ljubav naseq Gospoda Isusa Hrista, kakvu nijedan covek izgovoriti ne moze. i u sebi bi osetila neizgovorljive reel naseg Gospoda Isusa Hrista i ogramnu milost Njegovu. Osetio bi da je u tebi krst naseq Gospoda lsusa Hrista preobrazen u nezno blagostanje i on bi ti postao drazi od sveta casti i dobara.

26

27

16

17

MC\Jstor rece.

Telo bi u sluzbu naseq Gospoda Isusa Hrista bilo stavljeno. koji je rekao da Njegovo carstvo nije od ovoga sveta. Pocelo bi da umire spolia i iznutra: spolja za svet sujete i zlih dela i zamrzelo bi obest svu i postalo joj neprijatelj; a iznutra za svu zlu pohotu i sklonosti. Leak bi dobilo novi smisao i volju koja bi neprestano ka Bogu bila usmerena.

Ucenlk rece:

Svet bi ga, medutim. zbog toga mrzeo i prezirao. zato sto bi morae da mu protivreci i drugacije ziv] i drugaci]e cini. nego on.

Ueenlk rece.

Sta bi se, pak. sa telom zbilo. posto u stvorenom zivetl mora?

Mi\istor rece:

On to nece prihvatiti kao da mu se patnja desava. vee ce se radovati sto je postao dostojan da slici naseq Gospoda Hrista postane slican i takav ce krst cak rado sa nasim Gospodom zeletl da nosi. sarno da mu On zauzvrat svoju najsladu ljubav ulije.

28

29

18

19

Ucenlk rece:

Sta bi se sa njirn. pak. zbilo. kada bi ga Bozijl gnev iznutra. a zao svet spolja napao. kao sto se nasern Gospodu Hristu desilo?

Ueenlk rece.

Ali kako bi se njegovo telo na svetu hranilo i kako bi on svoje bliznje hranio. kada bi celog sveta nemilost na njega pala?

Ml\istor recei

Desilo bi mu se kao i nasern Gospodu Hristu. Dok su mu se svet i svestenstvo podrugivali i dok su ga razapinjali. On je tada dusu svoju Ocevim rukama prep ustio i oprostio se od straha ovog sveta ulazeci u veliku radost. Dakle. i on bi iz celog sveta poruge i straha u samom sebi u veliku ljubav Boziju uronio i kroz najslade ime (SUS bio okrepljen i sacuvan. i u sebi bi jedan novi svet video i osetio. koji kroz Boziji gnev prodire. Time bi svoju dusu ogrnuo i sve u istoj meri postovao. Telo mu moze jednako biti u paklu iii na zernlji. njegova dusa je. ipak. u najvecoj Ijubavi Bozjoj,

Ml\istor rece.

On dobija vecu milost nego sto je svet u stanju da mu pruzi. jer njemu su Bog i svi Njegovi andeli prijatelji. Oni ga stite od sveg zla. Tako je Bog njegov blagoslov u svim stvarima. A ako izgleda kao da nije tako. onda je to sarno ispit i ljubavi tin, kako bi se utoliko vise Bogu molio da bi mu Bog sve njegove puteve naredio.

30

31

20

21

Ucenik reee:

Ali on gubi sve svoje dobre prijatelje i niko nije sa njim da mu u nevolji pomogne.

Ueenik reCe:

Kako se desava to da sve dobre prijatelje u posed dobija?

Mqjstor rece.

On dobija duse svih onih koji pripadaju nasem Gospodu lsusu kao bracu i udove svog iivota; jer Boija deca su u Hristu sarno jedno, a Hrist je u svima. Zato ih sve dobija kao rodene udove u Hristu; jer oni dele zajednitka nebeska dobra i zive u jedinstvenoj ljubavi Bo~oj, kao grane drveta od jednog soka. Takode mu spoljni prirodni prijatelji ne manjkaju, kao i nasern Gospodu Hristu. lako visoko svestenstvo i svetski mocnicl nisu hteli da ga vole, nisu mu pripadali i nisu bili Njegovi udovi i braca. ipak su ga voleli oni koji su bili sposobni da razumeju Njegove reel. Dakle. i njega bi voleli oni koji vole Istinu i Pravdu i koji mu se pridruiuju kao Nikodem Isusu nocu (Jov.3), koji u svom srcu Isusa voll istine radi, a spolja je od sveta zazirao. Znaci. lmace mnogo dobrih prijatelja koji mu nisu znani.

Mqjstor rece:

On dobija srce svih dobrih prijatelja u posed, a gubi sarno svoje neprijatelje, koji su ranije njegovu sujetu i zlobu voleli.

32

33

22

23

Ucenik rece:

Ali, Isuvise je tesko biti od celog sveta

prezren.

Ucenlk rece:

Kako moze biti iii zbiti se da volim ono sto mene prezire?

M'\istor rece:

Ono sto ti sada izgleda tesko. to ces kas-

nije najvise voleti.

M'\istor rece:

Sada volis zemaljsku mudrost. Medutim, ako si odeven nebeskom, onda vidis da ceo svet tvog neprijatelja mrzi kao smrtni zivot koji i ti sam, takode, mrzis u svojoj volji; tako pocinjes i ti da takvo preziranje smrtnog tela volis.

34

35

24

25

Ucenlk rece:

Ali kako to moze iCi jed no uz drugo, da covek sebe i voli. a i mrzi?

Ucenlk rece:

Oragi majstore, reci mi. molim te. zasto moraju Ijubav i patnja, prijatelj i neprijatelj, postojati jedno uz drugo. Zar ne bi bilo bolje da nema niCeg drugog osim Ijubavi?

MEYstor rete:

To sto sebe vol is, ne volis sebe kao jedno tvojsivo, vee kao darovanu ti Ijubav Boiju. Volis boiansku sustinu u sebi. i kroz nju Boiju mudrost i cudesna dela, zajedno sa svojom bracom volis. To sto sebe. pak, mrzls. to cinis zbog tvojstva u kome ti je zlo pridodato. To clnis zato sto bi rado hteo da jastvo slomis cak. kako bi ti ceo sama bozanska sustlna postao. Ljubav mrzi jastvo. zato sto je jastvo smrtna stvar, a te dve stvari ne idu dobro jedna uz drugu; jer Ijubav poseduje nebo i u sam oj sebi boravi. Ook jastvo poseduje svet. ukljucujuci sva njegova blca. i takode stanuje u samom sebi. Isto kao sto nebo svetom vlada. a vecnost vremenom, isto tako Ijubav vlada prirodnim iivotom.

MEYstor rece:

Kada Ijubav ne bi u patnji postojala, onda ona ne bi imala nista sto bi mogla da voli. Zato. pak, sustina njena, koju voli. naime. sirota dusa. u patnji i bolu stoji, zato ima razlog da svoju sopstvenu sustinu voli i da je od bola spasi, tako da ponovo bude voljena. Takode. ne bi moglo biti shvaceno sta Ijubav jeste, kada ne bi imala to da ieli da voll.

36

37

26

27

Ucenik rece.

Sta je ljubav sa njenom snagom i vrlinom. i sa njenom uzvlsenoscu i vellcinom?

Ucenlk rece:

o dragi majstore, reci mi. molim te. kako to mogu da razumem?

Mcijstor rece:

To sto sam rekao da je njena vrlina niste, to bi razumeo kada bl. polazeci od svih kreatura. za celu prirodu i sve stvoreno ntsta postao. onda bi u vecnom .Jednom. a to je Bog sam, blo. i tada bi osecao ljubavi najvisu vrlinu. A to sto sam rekao: njena snaga postoji kroz sve. to osecas u svojoj dusi i ljubavi. jer tim se velika ljubav u tebi rasplri. ona bukti kao sto nijedna vatra ne moze.

Tako ces videti sve jasno i u svim stvarirna njihov najdublji i najspoljniji uzrok. Iznutra po snazl. a spolia po oblicju. A to sto sam, osim toga, rekao: njena uzvisenost je visoka koliko i Bog, to razumes u samom sebi. da te ona vodi toJiko visoko. koliko je i sam Bog, kao sto to na nasern milom Gospodu Hristu mozes videti. koga je ljubav prema nasem covecanstvu do najviseg trona, u snagu bozansku. odvela. A to sto sam, takode.

Mcijstor rece:

Njena vrlina je nist«. a njena snaga postoji kroz sve. Njena uzvisenost je visoka koliko i Bog, a njena velicina je veta od Boga. Ko nju pronade. taj pronalazi nist« i sve.

38

39

rekao da je njena velicina veta od Boga, i to je Istinito. jer i tamo gde Bog ne stanuje, i tamo ulazi Ijubav; jer kada je nas dragi Gospod Hrist u paklu boravio. taj pakao nije bio Bog, ali Ijubav je bila tu i slomila je smrt.

Tako i kada se plasis. onda Bog nije taj strah. ali njegova Ijubav je tu i vodi te od straha Bogu. Kada se Bog u tebi sakrije, onda je tu ljubav i u tebi Njega otkriva. I sto sam dalje rekao: ko nju pronade. taj nalazi nistn i sve, i to je istinito. jer on nalazi natprirodno. natculnu nezemlju, posto nijedno mesto nije njeno staniste i ne nalazi nista sto je poput nje. Zato se ona ni sa tim ne moze uporediti. jer je dublja od svega postojeceg. Ona je svim stvarima jedno niste, zato sto nije pojmljiva. A zato sto je nista, od svih je stvari slobodna i jedino je dobro. takvo da se sroclti ne moze sta je. To sto sam na kraju rekao: on nalazi sve. ta] koji je nade. to je takode istinito. Ona je pocetak svih stvari bila i gospodari svim. Ako nju pronades. dolazls do uzroka iz koga su sve stvari potekle i u kome stoje i u njoj si kralj nad svim delima Bozjim.

28

Ucenik rece.

Dragi majstore, ta reci mi gde ona u coveku boravi?

Majstor rece.

Tamo gde covek ne boravi, tamo je njeno staniste u coveku,

40

41

29

30

utenik rete:

Gde je to mesto na kome tovek u

samom sebi ne stanuje?

utenlk rete:

Kako, pak, mogu da je dosegnem bez umiranja moje volje?

Majstor rete: _

To je do izvora spustena du~a; tamo .gd~ dusa za svoju sopstvenu volju odumlr_e 1 sama nlsta vise ne zeli bez onoga sto Bog zeli. tamo ona stanuje. Jer, onoliko koliko je sopstvena volja za sebe samu mrtva, toliko je ona (ljubav) zauzela prostor u kome se. prethodn~ sopstvena volja nalazila - tu je sada mst~ .. A .tamo gde je niste. tamo je sama BozJa [jubav

delotvorna.

Majstor rete:

Ako je tako da zelis da je dosegnes. onda ona od tebe bezi. Medutim, ako joj se potpuno i sasvim predas, onda si u sebi za svoju volju mrtav i ona onda postaje zivot tvoje prirode. Ona te ne ubija, vee te ozivljava u skladu sa njenim zivotom. Tada ti zlvls. ali ne svoju, vee njenu volju; jer tvoja volja tad a postaje njena volja. Tako si za samog sebe tada mrtav, ali zlvis u Bogu.

42

43

31

32

Ucenik rece:

Kako to da je toliko malo Ijudi pronalazi. a ipak bi je svi rado imali?

Ucenik rece.

Sta je njen zadatak u tom nista?

Majstor rece:

Za njom tragaju svi strasno u necernu kao sto je umisljeno misljenje. Jer za njom gotovo svi prirodno zude. A ona, iako im se nudi, ne rnoze da pronade svoje mesto u njima, jer umisljenost Ilene volje je njeno mesto zauzela. Tako bi ona umlsljenost strasti imala u sebi. Medutim, ona od toga bezi. jer stanuje sarno tamo gde je nlste. Zato je ne nalaze.

Majstor recei

Njen je zadatak da neprestano u nesto prodire. I tim u necemu moze mesto da pronade. koje je mirno. ona ga zauzima i raduje se svojom vatreno plamtecorn Ijubavlju snaznl]e u njemu, nego sunce u svetu. Njen zadatak je da neprestano u necernu vatru potpiruje i nesto sagoreva, i tako samu sebe rasplamsava.

44

45

33

34

Ucenlk rete:

o dragi majstore, kako to da razumem?

Ucenlk rete:

Dragi majstore ne mogu vise da podnesem da budem u zabludi; kako bih mogao da pronadem najbrz! put do nje?

ME\istor rete:

Tamo gde je put najtezi. tuda idi. a ono sto svet odbaci, to ti prihvati; ono sto on cinl. ti clnitl nemoj. Koraeaj nasuprot svetu u svim stvarima. tako ces najbrzim putem do nje doci.

ME\istor rete:

Ako je tako da u tebi uzmogne da rasplamsa vatru. onda ces osetiti kako ona tvoje jastvo sagoreva i koliko se tvojoj vatri raduje. da bi pre dopustio da te ubiju, nego da opet udes u tvoje nesto. Takode je njen plamen toliko velikl. da te ne bi napustila. pa cak i da je rec 0 tvom prolaznom zivotu: ona bi u svojoj vatri sa tobom i u smrt otisla, Pa cak i ako bi se i u pakao spustio. ona bl. tebe radi. pakao unlstila.

46

47

35

ona poludela. Ali za decu Bozju je to najvec« blago koje nikada nista zlvo ne moze da izgovori, niti ikada necija usta mogu izreci sta je ta vatra plarntece Ijubavi Bozje. koja je svetlija od sunca i slada od svih mednih napltaka, i jaca od sveg jela i pica, a i umilnija od svih radosti ovog sveta. Ko to dosegne, bogatiji je od svih kraljeva zemaljskih, i plemenitiji nego sto bi i jedan car mogao bitt i snaznl]i od svih sila.

Ucenlk rece:

Ako nasuprot svim stvarima koracarn. onda moram stajati ni u cemu drugom, sem u mud i nemiru; takode. smatraJi bi me ludom.

MC\istor rece.

Ne pozivam te da patnju nekome nanosis, Jedino sto svet voli samo obmanu i tastinu i sto koraca pogresnim putem. A ako u svim stvarima zelis njihovom putu da se suprotstavls. onda koraca] samo pravim putem; jer pravi put je svim njihovim putevima suprotan. Doduse. to sto kazes da ni u cernu sem u strahu ne stojis. to se dogada mesu. To ti daje povoda za neprestano pokajanje. A, u takvom strahu. ljubav je sa svojim rasplamsavanjem vatre najmiJija. A i to sto si rekao da bi te smatrali ludom. to je istina; jer put ka Ijubavi Bo~oj za svet jeste ludost. ali za decu Bozju on je mudrost. Kada svet takvu ljubavi vatru u Bozjoj deci ugleda, onda on kaze da su

48

49

36

37

Ucenlk dalje uplta majstom:

Kuda putuje dusa onda kada telo umre, da Ii je blazena iii prokleta?

Ucenlk rece:

Ne ulazi Ii tada u nebo iii pakao. kao sto se ulazl u kucu iii kao sto se kroz neki prolaz ulazi u neki drugi svet?

Majstor rece:

Njoj nije nuzno da negde ode, vee se spoljni. prolazni zlvot. zajedno sa telom samo odvaja od nje. Ona isprva ima u sebi i nebo i pakao. kao sto je napisano:

Carstvo Bozje ne dolazi spolja. niti ce biti receno: gle, ovde iii onde je. jer vldite. carstvo Bozje je unutra. u varna (Luk.l 7,21). Ono sto u njoj bude otkriveno. iIi nebo iii pakao. u tome ona (dusa) stoji.

Majstor rece:

Ne, to nije ulazak na takav nacin. jer nebo i pakao su svagde prisutni. To je sarno okretanje volje: iii ka Bozjo] ljubavi iii ka (Bozjern) gnevu. A to se desava u vreme trajanja tela, 0 cemu je Itrist rekao: moja jagnjad cuju moj glas i ja ih poznajern. i oni me slede. a ja im dajem vecnt zivot i niko ih nece iz mojih ruku otrgnuti; Jov. 10,27.28

50

51

--~======~~----------------------------------

38

stvenu pohotu i pozudu. tastinu i Iicemerje. na davolju volju. ana u sebe prihvata samo zlobu. lazl. gordost skrtost. bes. i tome svoju volju prepusta. Ista se tastina i u njoj oCituje i postaje delotvorna i prozirna dusu potpuno i sasvirn. kao vatra gvoide. ana do bozanskoq mira ne moze dospeti. jer je gnev Boiji u njoj ocitovan. A kada se telo tako od duse odvoji. poclnju vecno kajanje i ocaj. jer ona oseca da nije postala nista drugo do takva plasljiva gadost i stidi se zato sto je svojom lain om voljom htela da do Boga dode. Da. a to i ne moze. jer je u gnevu zarobljena. a i sama nije nista sem gneva i tako se zarobila svojom laznorn zudnjom koju je u sebi probudila. A zato sto svetlost Boija u njoj ne sija i Njegova je ljubav ne dodiruje. ona je ogromna tama i bolna. plasljiva. vatrena patnja. i pakao u sebl nosi. i ne moze da vidi svetlost Boiju. Dakle. boravi u sebi samoj u paklu i nije joj potrebno bilo kakvo ulazenje. .Ier, ono u cernu je unutar sebe. to je pakao. pa cak i kada bi mogla da se mnogo stotina hiljada milja od svog stanista vine, ipak bi se nalazila u istom kvalitetu i tami.

Ueenik reCe:

Kako se onda desava takav ulazak voljc u nebo i pakao?

M~stor reee:

Kada se volja do kraja Bogu prepusti. onda ona tone izvan sebe same, izvan svih uzroka i mesta. tamo gde se sam Bog otkriva. deluje i zeli. Tako on u sam om sebi postaje nista prema sopstvenoj volji. Tada Bog u njemu deluje. i zell. i boravi u njegovoj prepustenoj volji. cime dusa biva posvecena. tako da do boianskog mira dolazi. Ako se tada telo slomi. dusa je Boijom Ijubavlju prozeta i Boijom svetIoscu iznutra obasjana, kao sto vatra gvoide zarom prozima. ad cega ono gubi svoju tamu. To je ruka rlrlstova. posto Boija [jubav celu dusu nastanjuje i u njoj je blistava svetlost i novi zivot. tada je na nebu i hram je Svetog Duha i sama je nebo Bozje, na kome On boravi. Medutim, bezbozna dusa u tom trcnutku ne zeli da se pusti bozansko] prepustenosti svoje volje. vee je neprcstano usmerena na sop-

52

53

39

bozanske milosti i stoji kao lepa ruza usred trnja, sve dok ovog sveta carstvo ne spadne sa nje umiranjem tela. Tada se tek zaista u Bozjo] ljubavi ocituje. kada je vise nista ne sputava. Ona do tog vremena mora da sa Hristom u ovom svetu koraca. Hrist je izbavlja iz njenih sopstvenih paklova. tako sto je svojom ljubavlju prozima i uz nju u paklu stoji i njen pakao u nebo preobrazava, Na to sto si. pak, rekao. zasto bezboznik u tom trenutku pakao ne oseca. ja kazem: on ga i te kako oseca u svojoj laznoj savesti. ali to ne razume. jer jos ima zemaljsku sujetu kojom se samom sebi dopada, koja mu radost i sladostrasce donosi. Spoljni zivot. takode. jos poseduje sjaj spoljne prirode kome se dusa veseli. tako da patnja ne moze da se ocituje. Medutim, kada telo umre, dusa vise ne moze da uziva u takvom prolaznom sladostrascu i u njoj je i svetlost spoljnog sveta ugasena. Tada boravi u vecnoj zed! i gladi za takvom sujetom kojom se sarna sebi u svetu dopadala i ne moze da doscgne nista doli takve pogresno usmerene volje. ono sto je u

Urenlk reee:

Kako to da sveta dusa u tom trenutku toliku svetlost i veliku radost ne moze da oseti u potpunosti, kao sto ni. b~~bozni~ pakao takode ne oseca. iako je I jedno I drugo u coveku i jedno iIi drugo u coveku deluje?

Mi\lstor reCe:

carstvo nebesko je svetirna u njihovoj veri delotvorno i osetno. Oni oseca]u Bozju ljubav u svojoj veri kroz ~?ju ~e volja prepusta Bogu. Ali, pri~odan ~lvOt je mesom i krvlju obuhvacen I nalazi se na putu gnevu Bozjern. sujetnom pohotom ovog sveta obavijen, ko}.a nepr~stano spoljni prolazni zivot prozrma. posto sa jedne strane svet, a sa druge strane davo. dok sa trece strane prokletstvo gneva Bozjeg u mesu i ~rvi, ziv?t prozima i prosejava, zbog cega dusa cesto u strahu boravi. ako dakle. pakao u nju navaljuje i u njoj zeli da se ocituje. Ona, medutim, uranja u obecan]e

54

55

ovom zivotu previse imala. a time se ipak nije zadovoljila. To joj tada nedostaje. Zato je vecno gladna i zedna tastine. zlobe i lakomislenosti. Zelela bi rado da neprestano tini jos vise zla, a ne poseduje nista u cemu iii sa tim bi to mogla sprovesti. Tako se to sprovodenje dogada sarno u njoj samoj. A takva paklena glad i zed ne mogu u njoj biti sasvim otitovani, sve dok ne umre telo koje je, dakle, u sladostrascu obletala, koje joj je davalo one za tim je zudela,

40

Ucenlk rete:

Fosto su nebo i pakao tada u nama u svadi, a Bog nam je tako bJizu, gde u tom vremenu borave andeli i davoli?

MClistor rete:

Tamo gde po tvom sopstvu i sopstvenoj volji ne prebivas. tame u tebi i svugde borave andeli. A tamo gde po svom sopstvu i sopstvenoj volji boravis. tame u tebi i svugde borave davoli.

56

57

41

42

Ueenlk. reee:

Ne razumem to.

Utenik rete:

Koliko su nebo i pakao udaljeni jedno od drugog?

ME\Jstor recer

Tamo gde Bozja volja u nekoj stvari zeli, tu je Bog ocitovan. U takvorn otkrovenju borave i andeli. A tamo gde Bozja volja u nekoj stvari nije u skladu sa voljom te stvari, Bog u svemu tome nije ocitovan. vee boravi samo u Sebi samom bez sudelovanja u toj istoj stvari. U toj stvari je, dakle. njena sopstvena volja bez Bozije volje, i tu borave davoli i sve sto je izvan Boga.

Majstor rete:

Kao dan i noc. i kao ono sto postoji i nlste; Oni su jedno u drugom i jedno za drugo kao nistn, a ipak su jedno drugom potrebni za radost i patnju. Nebo prozirna ceo svet. i sve izvan sveta, i bez ikakvog razdvajanja, mesta iIi stanlsta, deluje bozanskim -otkrovenjern samo u sebi. A u onome sto u njega ude ill u onome u cemu se ono otkrije, u svemu tome Bog se ocitu]e. Jer nebo nlsta drugo nije, do otkrovenje vecnog Jednog, posto sve u slavu ljubavi deluje i zeli. 1 pakao. takode. ceo svet prozlma. boravi i deluje isto samo u sebi samom i u onome u cernu se pakla sustina otkriva, to znaci u sopstvu i laznoj volji. Vidljivi svet u sebi nosi oboje. A smrtni covek je samo od vidljivog sveta. Zato se tokom trajanja spoljnog zivota. duhovni

58

59

svet ne vidi. Jer spoljni svet je po svojoj prirodi plast nad duhovnim svet0ll!' isto kao sto je dusa telom poknvena. Medutim, kada spoljni covek urnre. duhovni svet se dusama otkriva. iii vecnorn svetloscu medu svetim andelima iii vecnom tamom medu davolima.

43

Ucenlk rece:

sra su. u tom slucaju. andeo i dusa covekova. pa da oni mogu u Boijoj ljubavi iii gnevu biti ocitovanl?

Majstor rece:

Oni su iz istog prastanja. kao deo bozanske nauke, bozanske volje. potekli iz Boiije reel i vodeni u ogledalo bozanske ljubavi. Njihov je prauzrok vecnost. iz koga i svetlost i tama proisticu: u prihvatanju sopstvene pozude je tam a, a u istom htenju sa Bogom je svetlost. Tamo gde volja jastva duse sa Bogom zell. tamo je Boiija ljubav na delu. A tamo gde dusa sledi. sopstva hten]e. Boija volja deluje kaznjavajuce i tama je. tako da svetlost bude spoznata. Oni nisu nista drugo do otkrovenje bozanske vol]e. iii u svetlosti iii u tami. kao svojstvu duhovnog sveta.

60

61

44

45

Ucenlk rete:

Sta je onda telo jednog toveka?

Ucenlk rete:

A sta ce biti posle ovog svcta, kada sve to pradc?

Majstor rete:

Ono je vidljivi svet. sIika i sustina svega onoga sto svet jeste. a vidljivi svet je otkravenje unutrasnjeg duhovnog sveta iz vecne svetlosti i vecne tame, iz duhovnog tkanja. I ogledalo vecnosti je. kojim se vecnost uclnila vidljivom, posto sopstvena volja i prepustena volja uzajamno deluju kao z!o i dobra. Takvo je bice i spoljni tovek; jer Bog je stvorio spoljasnjeg coveka iz spoljnog sveta i udahnuo mu je unutrasnji duhovni svet zarad duse i smernog zivota. Zato dusa iz spoljnog sveta sustine. moze da zlo i dobra prihvati i deluje.

Majstor rete:

Prolazi sarno materijalno bice. naime. cetiri elementa, sunce, mesec i zvezde. Tada unutrasnji duhovni svet postaje potpuno vidljiv i otkriven. Ono sto je. pak, u tom vremenu duhom pokrenuto, bilo zlo iii dobra, po tome ce se svako delo duhovne vrste iii u svetlost iIi u vecnu tamu svrstati. Jer ono sto je iz svake volje rodeno. to uranja opet u svoju istovrsnost. I tada se tama pakao naziva, kao vecni zaborav svega dobrag. A svetlost se Carstvo Nebesko naziva, kao vecna radost i vecna hvala svetih, sto su od takve patnje izbavljeni. Konacni sud je paljenje vatre prema Bozjoj Ijubavi i gnevu. U njoj nestaje materija svih bica i svaka vatra ce Njegovu (vatru), kao sustinu svoje istosti uvuci u sebe. Kao sto ono sto je u

62

63

ljubavi Bozjoj rodeno. u sebe privlaci vatru Bozije ljubavi. u kojoj ce na nacln ljubavi goreti i samog sebe istoj sustini predati. Ono sto jc. pak. u Bozjern gne\'u u tami pokrenuto. to patnju u sebe privlacl. koja izjeda lazno btce. u tom sluca]u ostaje sarno bolna volja u sopstvenom sadrzaju i obliku.

46

Ucenlk rete:

U kakvoj ce materiji ill obliciu nasa tela uskrsnuti?

Majstor rete:

Seje se prirodno. grubo i materijalno telo (uporedi I Kor. 15,44), koje je u tom vremenu sa spoljnim elementima istovetno. Ali u tom istom grubom telu je suptilna snaga, isto kao sto je u Zemlji suptilna dobra snaga koja se sa suncevorn uporeduje i uskladuje, koja je takode na pocetku vremena iz bozanske sile proistekla iz koje je i dobra snaga u telo primljena. Ta dobra snaga smrtnog tela treba da se u lepom. providnorn. kristalnom, materijalnom svojstvu u duhovnom mesu i krvi vrati i vecno ostane iii zivi. lsto kao i dobra snaga Zernlje. jer ce tada Zemlja takode kristalna biti i bozanska svetlost ce u svim bicima sijati. L kao sto je gruba Zemlja prolazna i nece ponovo doci. tako je i grubo meso covekovo prolazno i nece vecno zlveti,

64

65

Medutim, sve pred sud mora i na sudu ce se vatrom razloziti oboje, i Zernlja i pep eo covekovog tela. Jer, kada Bog duhovnl svet jos jednom pokrene, svaki ce duh svoju duhovnu sustinu opet privuci k sebi. Kao dobar duh i dusa prlvlacis dobru sustinu. kao zao zlu. Doduse, mora se razumeti da postoji samo jedna. sustinska snaga u materiji. Posto bite ni]e drugo do ta snaga koja je poput neke materijalne esencije u kojoj grubost svih stvari nestaje.

47

Ueenik rete:

Znaci necerno sa vidljivim telima uskrsnuti i u njima vecno zivetl?

Majstor rece:

Kada vidljivi svet nestane, onda sa njim nestaje sve one sto je bilo spoljno, sto je iz njega proisteklo. Od sveta ostaje sarno nebeska, kristalna priroda i oblik. Oakle, i od coveka ostaje sarno duhovna zemlja; jer covek ce. sa duhovnim svetom, koji je sada jos sakriven, istovetan biti.

66

67

49

48

ucenlk rece,

Da Ii ce i muskarca i zenc biti u

duhovnom zivotu. iii dece i prijatelja po krvi? na Ii ce se. takode. jedno s drugim zdruzivatl. kao sto se to ovde svagda

dogadalo?

Ucenik rece.

Da Ii ce svi isto u vecnoj radosti uzvisenosti uzivati?

UciteJj rece:

Zasto si tako telesnim obuzet! U svemu

tome nema ni muskarca ni zene. vee su svi jednaki samo andelima Bozjim, sto znacl kao muske device; ne kcer. ne sin, ne brat, niti sestra. vee svi jednog roda u Hristu, svi samo jedan. kao jedno drvo sa svojim granama, a ipak samostalne kreature, ali Bog sve u svemu. Ta. duhovna ce to spoznaja biti sta je svako ponaosob bio i sta je uclnlo. ali vise nema prihvatanja iii zudn]e za prihvata-

njem takvog bica.

Mr;ystor rece:

Pism? ~aze: Kakav je jedan narod. takav mu je I Bog. Takode: medu svetima si svet. a medu laznirna Iazan. Psalm 18, 26.27.

A svet~, :avle pise: ,oni ce jedan drugog prevazlcl u uskrsnucu kao sunce. mesec I ~ve:de, I Kor. 15,41. Tako. znaj sada. s~~ c~ ~ni .. u bozanskom delovanju l!Z1vatl, all. njihova snaga i prasvetljenje ~e vrlo nejednakl biti. Sve to, nakon sto ce _ ~~ako u tom vremenu u svom pla_sljlvom del.ovanju biti snagom boz~nskom dodirnut: jer plasljivo delov~nje kreature. u tom vremenu (uporedi RH~. 8,19) je otvaranje i radanje bozanske snage, kroz koje Bozlja snaga pokretna i delotvorna postaje. Oni koji su. dakle, u tom vremenu sa Hristom delovall. a ne iz telesne zudnje. oni ce

69

68

veliku snagu i lepo prosvetljenje u sebi i na sebi imati. Ostali. pak. koji su samo na proracunato uslisenje cekall. a u meduvrerncnu bogu-trbuhu sluzlll. a ipak se na kraju preobrazili i do milosti dospeli, oni toliko veliku snagu i prosvetljenje nece imati. Zato ce izmedu njih postojati razlika kao izrnedu sunca. meseca i zvezda i livadskog cveca. po njihovoj lepotl. snazi i vrlini.

50

Ucenlk rece:

Kako iIi kroz koga ce svetu biti sudeno?

M~stor rece:

Bozansklm podsticajem kroz lik i duh 1!ristov, koji ce Bozijom recju. koja je covek postala. od sebe odvojiti ono sto Itristu ne pripada i svoje ce carstvo na mestu na kome ovaj svet preblva, sasvirn otkriti; jer se podsticaj razdvajanja dogada svuda istovremeno.

70

71

51

52

Ucenlk rece.

Gde Ii ce davoli i svi prokleti biti baceni.

ako jc prostor celog sveta carstvo Hristovo i kao takvo treba da bude slavljeno? Da ll ce oni izvan prostora ovog sveta biti prognani iii ce Hrist svoju vladavinu i izvan prostora ovog sveta imati i otkriti je?

Uoonik reee

Kako ce svi narodi biti pred sud stavljeni?

Majstor rece:

Pakao osta]e u prostoru ovog sveta u svim kraievima. ali u carstvu nebeskom ckriven. kao sto je noc u danu sakrivena. Svetlost ce vecno tamu osveUjavali, i tam a to nc moze sprecitl. Jovan; 1,5. Tako je svetlost carstvo ltristovo. a tama je pakao u korne davoli i .bezboznic~ borave. Tako ce od carstva Hnstovog om biti potisnuti i kao klupica za-pod-noge biti postavIjeni radi poruge.

Mcystor rece:

Vetna ret Bozja, iz koje je sav duhovni i stvoreni zlvot proistekao. krece se u tom casu prema Ijubavi i gnevu sveg zivota. koji je iz vecnosti. i tera sve stvoreno pred sud Hristov. Takvim kretanjem reti zivot se u svim svojim delima otituje i svako ce svoju presudu i sud u sebi videti i osetiti; jer sudenje ce biti u ljudskog tela odumiranju. tim u dusi bude ocitovano. I\onatna presuda je sarno povratak duhovnog tela i razlikovanje sveta. jer po bicu sveta i u telu. treba zlo od dobrog da bude razdvojeno, svaka stvar u svoj vecni pocetak i posudu. A otkrovcnje skrivcnog Boga desava se u svim bicima i zlvotu.

72

73

53

s~ranac, nag, bolestan i zatoccn. a vi mi nI~~e sluzili. I oni ce mu odgovoriti sa recrrna: Kada smo te mi to videli a n~s~o ti sl~iiIi. Tada ce im on Odgovo~iti:

Uistlnu. kazem varn. ono sto niste ucinili nekom najniiem od ovih. to ni meni niste uc~n.iIi. I oticl ce u vecnu patnju. a

. pravednki u vecnt zivot, Mat. 25, 34-46.

Uccnlk rece.

Kako se donosi presuda?

Majstor rece.

Ta pogledaj reel Ifristove. koje ce govoriti onima sa njegove desne strane: Dodite ovamo. vi blagosloveni od moga oca. nasledite earstvo koje je za vas spremno od pocetka vremena! Jer bio sam gladan, a vi ste me nahraniIi; bio sam zedan, a vi ste me napojiIi; bio sam stranac. a vi ste me ugostiIi; bio sam nag, a vi ste me odenuli; bio sam bolestan i zarobljcn. a vi ste me posecivati i k meni dolaziIi. A oni ce mu odgovoriti: Kada smo te gladnog, zednog. kao stranca. nagog, bolesnog i zatocenog vldell. i takvom ti sluiiIi? A Kralj ce im odgovoriti ovim reclma. Ono sto ste ucinili nekome od moje najmanje brace, to ste meni ucinlli. A bezboinicima sa leve strane reci ce: Odlazite od mene. vi prokleti. u vecnu vatru spremljenu za davola i njegove andele. Bio sam gIadan, zedan.

74

75

54

sluzi. taj od sebe odbacuje hriscanstvo i prezire ga u svojim udovima. Ako te neki siroti covck koji pripada Hristu zamoli za pomoc. a ti mu je u njegovoj nevolji uskratis, onda si je samom Ilrlstu uskratio. A ono sto se takvom rtristovom coveku nazao ucinl. to se elm i Hristu samom. Ako se takvom toveku ruga, podsmeva, klevece se i ako ga se od sebe odbaci, sve to se cini rtristu samom. Ko ga, medutim, prihvati, nahranl, napoji, odene i u nevolji mu pripomogne, on to cini Itristu i njegovog tela udovima, da. on to tini sebi samom ukoliko je hriscanin. jer mi smo sarno Hrist jedan, kao grane na drvetu njihovom.

Ucenik rece:

Dragi majstore, red mi. molim te. zasto rtrlst kaze: ono sro ste ucinlli onim najmanjim, to ste meni ucinili. a sto im niste uclnlll. to niste utinili ni meni? Kako se Hristu tini na takav nacln da se to rtrlstu samom dogada?

Mcystor rece:

Itrist sustinskl boravi u veri onih koji mu se sasvim predaju i njima daje svoje telo kao hranu. a krv kao pice, te. znaci. poseduje izvor njihove vere prema unutrasnjosti coveka, Zato je jedan hriscanin grozd na vinovoj lozi i naziva se hriscanlnom zato sto duh Itristov u njemu boravi. A sta se jednom takvom hriscaninu ucini u njegovoj nevolji. to se cini i I1ristu koji u njemu boravi. Jer jedan takav hrlscanln nije svoj, vee je rtristu sasvim predat i njegova je svojina. Zato se to desava samom Itristu. A onaj ko svoju ruku sa takvog hriscanina koji pati povuce i ne zeIi da mu u nevolji

76

77

55

56

Ucenlk rete:

Kako ce onda na dan takvog suda proci oni koji siromaha. pacenika. tollko rnuce i iz njega znoj cede, pritiskaju i na silu k sebi privlace. i svojim ga otlracern za noge smatraju. sarno da bi na kraju bezobzirno i njegov znoj u razvratu oholo i obesno izjeli?

utenJk rete:

Kako ce onda prod oni koji se u tom vremenu zarad carstva Hristovog svadaju i medusobno se zbog toga proganjaju, srarnote. rugaju i ogovaraju?

Mcystor rete:

Svi oni to tine i samom ttrtstu i dod ce pred Njegov strogi sud; jer oni tako svoje ruke stavljaju na hriscanstvo. progone ga u SVOjir.1 udovima i pri tome pornazu davolu da svoje carstvo sirl i odvlace sirornaha takvim pritiskanjern od Hrista, tako da razuzdan put trazi kako bi napunio svoj stomak. Da. oni nista drugo ne tine doli sarno ono sto sam davo cini. koji neprestano Itrlstovom carstvu i Ijubavi odoleva. Jer svi. ukoliko se svim srcem Hristu ne posvele i sluze mu. moraju u paklenu vatru ucl. posto nitega sem takvog svojstva u njima i nema.

Mcystor rete:

Svi oni hriscanstvo nikada nisu spoznali i stoje sarno u obliku, istom onom u kome se nebo i pakao za prevagu nadrnecu. Svaki uzlet sujete, posto se sarno oko misljenja spori. slika je pohlepe. Onaj ko vere i poniznosti nema i u Hristovom duhu ne boravi. on je sarno Bozjim gnevom naoruzan i sluzl jacanju sopstvene sujete, kao carstvu tame i gnevu Boijem. Jer svaka sujeta ce sudnjeg dana biti predata tami. Kao i njihove bcskorisnc prepirke kojima Ijubav ne traze, vee sarno sujetu, da u mlsljenjima budu videni. navodeci vladare. takvim umisljcnlrn misljenjlma. na ratove. da zbog svojih umisljanja zemlju i Ijude napadaju i pustose, Svi oni

78

79

podlezu sudu razabiranja rdavog od pravog. Tada ce sva umisljanja i misljenja prestati. i sva dcca Boija ce sa ljubavlju Itristovom koracati. a On u nama. Sve sto u tom vrernenu svade. duhu Hristovom ne stremi i ne cezne da sarno Ijubav podstlce. vee koristoljublje u svadi trazi. ono je davolovo i pripada tami i bice od Hrista odvojeno. Jer sve na nebu sluzi ponizno Bogu, svome tvorcu.

57

Ueenik rece,

Zasto Bog u tom vremcnu dopusta postojanje takve svade?

Mcystor rece:

Zivot je pohranjen u sukobu. kako bi bio otkriven, osetan, iskusiv, a mudrost prepoznata i spoznata tu je da sluzi vecnoj radosti prevazilaienja. Jer u svetima u Hristu ce velika hvala prolsteci iz toga sto je Hrist u njima Lamu i svu sujctu prirode prevazisao i od sukoba ih izbavio. Zbog toga ce se vecno radovati kada budu spoznali kako ce bezboinicima biti uzvraceno, Tako Bog dopusta svim stvarirna da u slobodnoj volji borave. tako da vecna vladavina u ljubavi i gnevu, u svetlosti i tarnl. otkrivena i spoznata bude i sve zivo sopstvenu presudu u sebi sarno uzrokuje i budi. Jer ono sto je svetima sada u njihovoj patnji sukob i bot to ce im u veliku radost biti preobrazeno. A ono sto jc bezboinicima zudn]a i radost u ovome svetu, to ce im biti u vecnu patnju

80

81

i sramotu preobraceno. I zato svetima njihova radost mora iz smrti nastatl. kao sto svetlost svece umiranjem i sagorevanjem u valri nastaje, tako da se zivot oslobodi patnje prirode i jedan drugi svet zaposedne. Isto kao sto svetlost ima sasvim drugacija svojstva od vatre. jer sarna sebe daje, dok vatra. pak. samu sebe uzima i izjeda, isto tako ozlvljava Sveti Zivot kroz milost smrti. jer sopstvena volja umire i jedino Boiije Ijubavi volja, kao sve u svernu. vlada i dela. Tada ce. dakle. vecnost ponovo ' nezna i pomirljiva postati i ponovo kroz smrt se nezno sa velikim carstvom radosti spojiti, talco da vecna igra u beskonacnorn jedinstvu bude i vecnl uzrok carstvu radosti. Tako patnja mora biti razlog i uzrok takvom podsticaju. A u njemu (tom podsticaju) voli Misterija skrivene mudrosti Boije.

Ko moll. njemu ce i biti dato; ko trazl. taj i pronalazi. a onome ko zakuca. blce otvoreno (Mat. 7,7).

Milost naseq Gospoda Isusa hrista. Ijubav Boiija i jedinstvo sa Svetim Duhom. neka

su sa svima nama.

Amen.

82