ELEKTROMAGNETNA

INDUKCIJA
  Nakon Erstedovog otkrića elektromagnetizma, Faradej je 1821. god.
konstruisao eksperimentalni uređaj - prvi elektromotor

 Električni provodnik rotirao je oko fiksiranog

magneta i obrnuto, pokretni magnet okretao je oko
učvršćenog provodnika

 Faradej pokušava da pomoću stalnog magnetnog

polja izazove stacionarnu električnu struju u kolu,
koje se nalazi u tom polju

Michael Faraday (1791-1867)

 U njegovoj beležnici: „Konvertovati magnetizam u elektricitet“

 Nastojeći da eksperimentalno dokaže pogrešnu naučnu hipotezu, 1831.
god. otkriva suprotan efekat - zakon elektromagnetne indukcije

 Jedan od osnovnih i najvažnijih zakona elektrotehnike - ključ

proizvođenja električne energije
 Postavio je u neposrednu blizinu dva kalema

 Kroz jedan je propuštao jaku

jednosmernu struju i time stvarao
stalno magnetno polje

 Očekivao je da ovo magnetno polje

izazove u kolu drugog kalema stalnu
jednosmernu struju, ali to se nije
desilo

 Uočio je da su se, prilikom uključivanja i isključivanja struje u

prvom kalemu, u drugom kalemu javljale kratkotrajne struje suprotnog
smera

 Isti efekat je zapazio i prilikom promene relativnog položaja dva

kalema
 Pojavu ovih struja Faradej je zapazio i kada je prvi kalem zamenio
stalnim magnetom

 Analizirajući okolnosti pod kojima

dolazi do pojave indukovanih struja u
drugom kalemu, Faradej dolazi do
zaključka:

 uzrok indukcije je promena magnetnog fluksa  kroz provodnu

konturu

 intenzitet indukovane struje srazmeran je brzini promene

magnetnog fluksa

 nije važno kako se promena fluksa ostvaruje

Faradejev zakon - ems indukcije
 Promena magnetnog fluksa kroz
neku provodnu konturu izaziva
električnu struju u toj konturi

 Električnu struju u provodnoj konturi pokreće elektromotorna sila

koja nastaje u toj konturi usled promene magnetnog fluksa

E
 Elektromotorna sila elektromagnetne indukcije je 
vrtložno električno polje - u celom provodniku E

 Polje je elektromagnetno a ne elektrostatičko, jer E
ga ne stvaraju naelektrisanja

E

ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA je pojava nastajanja

elektromotorne sile usled promene magnetnog fluksa
Lencovo pravilo
 Hajnrih Lenc (Heinrich Lenz, 1804 - 1865),
profesor u St. Petersburgu

 Pravilo za određivanje smera indukovane struje -

Lencovo pravilo:

Indukovana struja (elektromotorna sila) ima takav smer, da

teži poništenju uzroka svog nastanka

 Strujna kontura reaguje na promenu

magnetnog polja stvaranjem sopstvenog
magnetnog polja (indukovane struje)
 Ako se spoljašnji fluks uvećava:
indukovani fluks teži da anulira to povećanje N

 Ako se spoljašnji fluks umanjuje:

S
indukovani fluks teži da anulira to umanjenje
 Lencovo pravilo iskazuje jedan vid inercije - zakona o održanju
energije:

 Ako se štapni magnet na lako pokretnim kolicima

gura prema kalemu, u kalemu se indukuje napon,
odnosno struja koju registruje instrument

 Prema Lencovom pravilu, smer

indukovane struje mora biti takav,
da poništava uzrok svog nastanka

 Struja stvara magnetno polje, čiji je južni pol na levoj strani kalema,
tako da odbijanje istoimenih polova koči kolica sa magnetom

 Kada bi smer struje bio suprotan, kolica bi se ubrzavala, što bi bilo u

suprotnosti sa zakonom o održanju energije – kinetička energija bi se
povećala i omogućila stvaranje još više električne energije
 Prema formulaciji fizičara Nojman (Franz Ernst Neumann) 1845. god.,
Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi:

Indukovana elektromotorna sila u zatvorenoj konturi

srazmerna je negativnoj brzini promene fluksa

dΦ
e
dt
 Negativan predznak predstavlja Lencov zakon: indukovana ems ima
takav smer da svojim poljem teži da spreči promenu fluksa,
koja je prouzrokovala indukciju
 
 Pošto je: Φ   B  dS

S
d   B    
 Faradejev zakon može
se pisati u obliku:

dt S
B  dS  
t
 dS   ( B  v )  dl
S C

gde je v brzina pojedinih elemenata dl konture, kada se ona pomera

 Stati čka i dinami
Statička čka indukcija
dinamička
Izraz za indukovanu elektromotornu silu u opštem slučaju je:


B    
e    dS   ( v  B )  dl
S t C

Usled promene magnetne Usled pomeranja provodne konture u

indukcije magnetnom polju

- menja se samo magnetno polje - magnetno je polje nepromenjivo

- kontura je nepokretna - u konturi koja se kreće u tom polju

statička indukcija dinamička indukcija

Indukovana ems
STATIČKA INDUKCIJA
- ems se indukuje u konturi koja se ne
kreće (desni kalem), ukoliko postoji
promena spoljašnjeg polja magnetne
indukcije (uključenje / isključenje
struje u levom kalemu)

DINAMIČKA INDUKCIJA
- ems se indukuje u provodniku koji se kreće u magnetnom polju (seče
linije polja)
Samoindukcija i međusobna indukcija
 Svaka provodna kontura, kroz koju protiče struja, stvara magnetno
polje, čije linije prolaze i kroz površinu koju ta sama kontura zatvara

 Magnetni fluks koji potiče od struje u samoj konturi - sopstveni fluks

 Magnetni fluks koji potiče od spoljne konture - spoljašnji fluks

Samoindukcija je pojava da se u konturi kroz

koju protiče vremenski promjenjiva struja indukuje
napon samoindukcije zbog promjenjivog fluksa ,
koji je proizvela struja same konture

Međusobna indukcija je pojava da

se, zbog promene jačine struje u jednoj
(primarnoj) konturi, indukuje napon u
nekoj drugoj (sekundarnoj) konturi
Elektromotorna sila samoindukcije
 Svaki provodnik kroz koji protiče struja
stvara u svojoj okolini magnetno polje

 Sve linije magnetne indukcije prolaze

kroz konturu i zatvaraju se u prostoru oko
nje - čine sopstveni fluks s ili 11

 Sopstveni fluks s srazmeran je struji kroz kontruru: Φs  L  i

L - induktivnost ili koeficijent samoindukcije [H]

 Induktivnost je sposobnost strujne konture da stvori Φs

L
magnetni fluks, kada kroz nju protiče struja i
 Induktivnost strujne konture zavisi od njenog oblika i magnetnih
osobina (permeabilnosti) sredine u kojoj se kontura nalazi
 Vremenski promenljiva struja - stvara promenljivo magnetno polje - i
fluks kroz provodnu konturu je promenjiv

 Prema Faradejevom zakonu, u konturi se indukuje elektromotorna

sila samoindukcije:
dΦs
e
dt
di
kako je: Φs  L  i biće: e  L 
dt

 Po Lencovom pravilu ems samoindukcije indukuje struju koja se svojim

magnetnim poljem suprostavlja uzroku indukovanja, odnosno
promeni prvobitne struje - struja se ne menja trenutno, već postepeno

 Samoindukcija predstavlja električnu inerciju, analogno inerciji u

mehanici (ako se smanjuje jačina struje u konturi, u njoj se indukuje
ems koja teži da spreči to smanjenje i obrnuto)
Međusobna indukcija
 Na slici su dve međusobno bliske strujne konture (1 i 2)
 Ako je u prvoj konturi promenjiva struja
i1(t), ona stvara promenjivo magnetno
polje i magnetni fluks:

Φ11  Φ1 (i1 ) SOPSTVENI FLUKS

 Deo fluksa prve konture prolazi kroz

konturu 2 i to je:
Φ21  Φ2 (i1 ) SPOLJAŠNJI FLUKS

 Usled postojanja promenljivog magnetnog fluksa u

drugoj konturi indukuje se ems međusobne indukcije: Φ21  M 21  i1

M21 - međusobna induktivnost ili koeficijent međuindukcije [H]

 Jedan deo fluksa prve konture ne prolazi kroz konturu 2 - to je fluks r1
koji se naziva rasipni fluks (fluks rasipanja)
 Neka kroz konturu I protiče struja i1, a kroz konturu II struja i2:

 Fluks prve konture zavisi od sopstvene

struje i1, ali i od struje druge konture i2:
Φ1  Φ11  Φ21  L1i1  M 21i2
 Analogno, fluks druge konture zavisi od
sopstvene struje i2 i od struje konture i1:
Φ2  Φ22  Φ12  L2 i2  M 12 i1
 Indukovana ems u konturi I je:
dΦ1 dΦ11 dΦ21 di1 di2
e1       L1  M 21
dt dt dt dt dt

ems samoindukcije ems međusobne indukcije

 Analogno:
dΦ2 dΦ dΦ di di
e2     22  12   L2 2  M 12 1
dt dt dt dt dt
 Koeficijent međusobne (uzajamne) indukcije M zavisi od veličine i
geometrije strujnih kola

 Pri nepromenjivim magnetnim karakteristikama sredine ( r=const.):

M 12  M 21  M

 Kola u kojima se pojavljuje

međusobna indukcija nazivaju
se induktivno spregnuta kola

 Vezivanjem na red više kontura postiže se povećanje magnetnog

fluksa kroz tako dobijenu “ukupnu konturu”

 Linije magnetnog polja prolaze kroz površine pojedinih kontura, a

ukupni fluks jednak je zbiru pojedinih fluksova

 Pri računanju ukupnog magnetnog fluksa mora se voditi računa o

stranama površina pojedinih kontura
 KALEM
 Kalem je element električnih kola koji služi
sakupljanju magnetne energije

 Rednim vezivanjem više kontura - namotavanjem žice oko kalemskog

jezgra, tako da je ukupni fluks kalema sa N navojaka N-puta veći od
fluksa kroz jedan navojak

 Kako se pri računanju ukupnog fluksa mora voditi računa o stranama

površina pojedinih kontura - pri izradi kalema treba se držati jednog
smera namotavanja

 Šematsko predstavljanje
kalema induktivnosti L

 Jedinica za induktivnost je henri [H] prema

američko-škotskom naučniku (Joseph Henry,
1797-1878), koji je otkrio međusobnu indukciju,
nezavisno od Faradeja
 S obzirom da je napravljen od namotane žice, realan kalem ima i
neku otpornost R, pa se može predstaviti:

di
 Strujno-naponska karakteristika kalema: uL   e  L
dt

 Ako je struja nepromenljiva, napon na kalemu

jednak je nuli i otpornost kalema je nula

 Kalem se indukcijom napona suprotstavlja

promeni struje kroz njega
Vezivanje kalemova (galvansko)

 Redna veza

Le  L1  L 2

 Paralelna veza

1 1 1
 
Le L1 L2
 Sprezanje kalemova (induktivno)
 Promenljiva struja u jednom kalemu stvara promenljivo magnetno
polje i fluks u drugom kalemu i u njemu prouzrokuje indukovanu ems
 Kalemovi se mogu nalaziti: u istim i u različitim granama kola
a) Kalemovi su u istim granama kola (i galvanska i induktivna sprega)

 Zbog induktivne sprege mora se voditi računa o smeru namotavanja

kalemova (spoljašnji fluks i sopstveni fluks kalema mogu se sabirati ili
poništavati)
 Pored simbola za kalem stavlja se i tačka
 Pozitivna međusobna induktivnost - tačke se postavljaju tako da struje
u oba kola ulaze u kalemove (ili izlaze iz njih) kod krajeva obeleženih
tačkama (za negativnu induktivnost - suprotno)
b) Kalemovi su u različitim kolima (samo induktivna sprega)

 Dve potpuno odvojene konture

 U prvoj se nalazi generator
vremenski promenljivog napona,
koji prouzrokuje vremenski
promenljivu struju i1
 Kalem L1 proizvodi promenljivi fluks, koji delimično obuhvata i kalem
L2 i u njemu indukuje ems, čija je posledica struja i2 u drugoj konturi

 Struja i2 razvija toplotu na otporniku R2 (snagu R2·i22) i ta energija

potiče od generatora E iz prve konture
 Kako između kontura postoji samo sprega preko magnetnog polja -
induktivnim sprezanjem kalemova energija se može prenositi iz jednog
kola u drugo, čak i ako među njima nema galvanske veze
 Koliki će deo energije prvog (primarnog) kola biti prenet u drugo
(sekundarno) kolo, zavisi od toga koliko je jaka sprega, odnosno od
toga koji deo fluksa primarnog kalema obuhvata sekundarni
Vrste kalemova
 Namotaji kalema mogu biti:
- jednoslojni (bez koraka - navojci su jedan do drugog,
sa korakom - sa razmaknutim navojcima,
štampani)
- višeslojni

jednoslojni kalem bez koraka štampani kalem višeslojni kalem

 Postoje kalemovi bez jezgra, čiji su simboli:

Kalemovi sa feritnim jezgrom, češće se
primenjuju, jer imaju veću induktivnost:

kalem sa jezgrom kalemovi sa SMD kalem

otvorenog tipa torusnim jezgrom (za površinsku montažu)
 TRANSFORMATOR
 Induktivno sprezanje kalemova i prenošenje
energije iz primarnog kola u sekundarno,
predstavlja princip rada transformatora, koji
predstavljaju osnovu sistema prenosa i
distribucije električne energije

 Sastoji se od gvozdenog jezgra, oko koga su namotani primarni i

sekundarni namotaji - između kojih nema galvanske veze, postoji
samo magnetna sprega

 Prvi namotaj (primar) ima N1 navojaka, drugi (sekundar) N2 navojaka

 Električna energija dovodi se primarnom namotaju, a u sekundarnom

namotaju, indukcionim putem, proizvodi se naizmenična ems,
odnosno struja, koja se dalje koristi u prijemnicima, priključenim na
njegove krajeve
 Naizmenični napon u primarnom namotaju Up prouzrokuje naizmeničnu
struju Ip

 Struja Ip stvara naizmenično magnetno

polje, čiji je fluks ograničen na gvozdeno
jezgro - neuporedivo bolja sredina za
prostiranje magnentnih linija od vazduha

 Magnetni fluks zajednički je za oba

namotaja, jer se nalaze na istom jezgru

 Prema Faradejevom principu, promenljivo magnetno polje indukuje

napon Us u sekundarnom namotaju

 Indukovani napon pojavljuje se i u primarnom namotaju - prema

Lencovom pravilu, on je suprotno orijentisan od dovedenog napona i
približno mu je jednak po veličini

 Primarna struja neopterećenog transformatora vrlo je mala

 Osnovne jednačine transformacije
Ems u sekundaru sa N2 navojaka:
dΦm
e2   N 2 
dt
Ems u primaru sa N1 navojaka:
dΦm
e1   N1 
dt
 Indukovane ems, po jednom navojku, iste su u oba namotaja

 Odnos indukovanih elektromotornih sila e1 N1 U 1

 
primara i sekundara (odnos transformacije): e2 N 2 U 2

 Ako su gubici transformatora zanemarljivi, snaga koja se dovodi

primarnom namotaju jednaka je snazi, koju sekundar daje potrošaču,
odnosno : U1 I 2 N1
U  I U  I
1 1 2 2
  
U2 I1 N2
Magnetno jezgro

 Da bi se ostvario bolji prenos snage i sa što manjim gubicima potrebno

je da induktivna sprega između namotaja bude što jača, zbog čega se
koriste magnetna jezgra

 Kada se puno gvozdeno jezgro nalazi u naizmeničnom magnetnom

polju, deo energije tog polja gubi se usled vrtložnih struja (struje koje
nastaju u gvozdenom jezgru, zbog postojanja promenjivog magnetnog
polja, zagrevaju jezgro i uzrok su električnih gubitaka energije)

 Gubici usled vrtložnih struja zavise od specifične otpornosti materijala

jezgra i od frekvencije magnetnog polja i zato se za jezgra
transformatora koriste međusobno izolovani gvozdeni limovi, kojima se
preseca put vrtložnih struja

 Primenjuju se silicijumom legirani gvozdeni

limovi debljine 0,1-0,5mm (tzv. transformatorski
limovi ili feritna jezgra) čime se vrtložne struje
svode na minimum
Primena transformatora
 Transformacija električne energije

 Povezuju dva ili više elektroenergetskih sistema, iste učestanosti,

različitih naizmeničnih struja i napona, uz veoma male gubitke i
međusobnu galvansku izolovanost kola

 Ekonomičan i pouzdan prenos i distribucija električne energije, pri

optimalnim naponskim nivoima

 Koriste se i pri merenju visokih napona i jakih struja, u raznim

industrijskim postrojenjima, automatici, telemehanici, radio tehnici,...

 Za pojavu indukcije potreban je promenljivi magnetni fluks,

transformator se može koristiti samo za transformaciju
vremenski promenljivih (najčešće naizmeničnih) napona i struja
 Transformatori podižu
napon iz generatora
naizmenične struje u
električnim centralama
(napon reda hiljadu volti na
nekoliko stotina kV), kako
bi se električna energija
prenosila visokonaponskim
mrežama

 Prenosom električne energije pod visokim naponom, sa relativno

malom strujom, smanjuju se gubici energije (do 10 000 puta u odnosu
na prenos niskim naponom) i pad napona u provodnicima za prenos

 Pomoću vrlo visokih napona transformatori omogućavaju napajanje

gigantskih sitema mreža, iz kojih se, dalje, preko drugih
transformatora, napajaju mreže srednjih i niskih napona, koje pokrivaju
ogromne površine zemje i neprekidno se šire
 PRINCIP RADA MA ŠINA
MAŠINA
JEDNOSMERNE STRUJE

 Motori i generatori jednosmerne struje ne razlikuju se:

- po načinu stvaranja indukovane elektromotorne sile (obrtnog
magnetnog momenta)
- u konstrukcionom smislu

 Razlikuju se u smeru pretvaranja električne energije

- generatori pretvaraju mehaničku energiju u električnu
- motori pretvaraju električnu energiju u mehaničku
 Mašine jednosmerne struje rade na principu:
- Faradejevog zakona elektromagnetne indukcije

- Laplasovog zakona - na provodnik kroz koji protiče električna struja

i koji se nalazi u magnetnom polju, deluje elektromagnetna sila

 Promena fluksa u namotaju, kod obrtnih električnih mašina, postiže se

relativnim kretanjem obrtnog dela mašine (rotora) u odnosu na
nepokretni deo (stator)

 Jedan od ova dva dela je induktor - proizvodi osnovno magnetno polje

 Drugi deo je indukt - nosi provodnike u kojima se indukuje napon i

nastaje struja
Princip rada generatora jednosmerne struje
Navojak izolovane bakarne žice obrće se
u magnetnom polju stalnog magneta

Ugao:   t
Magentni fluks: Φ  Φ m cos 
Φ  Φm cos t

d (Φm cost )
Na krajevima navojka indukuje se ems: e  Em sin t
dt
Zatvaranjem konture: i  I m sin t

Veza između frekvencije dobijene struje i ugaone brzine obrtanja navojka:

  2f
U slučaju N navojaka - N puta veća elektromotorna sila
 U namotaju se indukuje periodična
elektromotorna sila

 Da bi se dobila jednosmerna ems, postoji

joše jedan deo komutator (kolektor)

Indukovana - prostoperiodična ems

Na izlazu komutatora – pulsirajuća ems

Veći broj, međusobno pomerenih, navojaka

Rezultujuća ems
Princip rada motora jednosmerne struje

 Navojak provodnika dužine l u

stalnom magnetnom polju jačine B

 Magnetno polje ima smer od pola N

ka polu S

 U navojak se dovodi jednosmerna struja I, preko dve grafitne četkice

koje ostvaruju pokretni kontakt sa komutatorom
  
 Na navojak deluje Lorencova sila: F  I (l  B )
  
i obrtni moment, na rastojanju r od centra rotora: M  (r  F )

 Kolektor menja smer struje svakih pola obrtaja kako bi se zadržao isti
smer okretanja namotaja usled delovanja momenta
 Stvaranje obrtnog momenta motora - delovanje dva magnetna polja
 Primer: Dva stalna magneta – nepokretan i pokretan

 Magnetni polovi stvoreni namotajima motora

 Kod motora jednosmerne struje ose

magnetnih polova su nepokretne u prostoru

 Moment deluje i na stator i na rotor

Delovi mašine jednosmerne struje

 STATOR - induktor
 ROTOR - indukt
 KOLEKTOR - komutator

2p istaknuta pola

 Kod većih motora - magnetno polje se stvara pomoću elektromagneta

 Kod manjih motora (do 2kW) - polje se stvara pomoću stalnih magneta
 U praksi, veći broj namotaja na rotoru - zbog ujednačenijeg obrtnog
momenta

 Obrtni moment koji odgovara celom namotaju dobija se kao zbir

obrtnih momenata, koji deluju na sve provodnike namotaja

 Motor jednosmerne struje sa stalnim magnetom na statoru:

Namotaj
rotora

Kolektor

Magneti
statora
Osovina Četkice
Pobuđivanje mašina jednosmerne struje

 Osobine motora jednosmerne struje određene su načinom napajanja

pobudnog namotaja (rotora)

 Prema pobudi razlikuju se:

Nezavisna Redna Otočna Složena

pobuda (serijska) (paralelna) pobuda
pobuda pobuda (aditivna ili
diferencijalna)
 Karakteristike motora jednosmerne struje
Mehanička karakteristika Karakteristika brzine

 Redni motor pogodan je kod pogona u kojima je potreban veliki

moment pokretanja, a pri većim opterećenjima manja brzina: u
električnoj vuči, za pogon dizalica, električnih lokomotiva, kranova,...
 Otočni motor odgovara pogonima gde se traži promena brzine obrtanja
u širokim granicama: služi za pogon alatnih i štamparskih mašina, u
valjaonicama, kod kompresora, pokretnih traka i slično
 Motor sa složenom pobudom ima karakteristike koje se u većoj ili
manjoj meri približavaju karakteristikama otočnog ili rednog motora
 Puštanje u rad motora jednosmerne struje:
- dodavanjem pokretačkog otpornika (anlasera) u kolo rotora
- ako u pogonu postoje 2 motora, pri pokretanju se vezuju redno,
kada se dostigne polovina nominalnog broja obrtaja, prevežu se
paralelno
 Regulisanje brzine obrtanja motora jednosmerne struje:
- promenom magnetnog fluksa (pobudne struje)
- promenom napona napajanja
- promenom otpora u kolu rotora

 Smer obrtanja motora može se promeniti:

- promenom smera struje kroz stator ili
- promenom smera struje kroz rotor

Istovremenom promenom smera struje kroz stator i rotor, motor će se

i dalje obrtati u istom smeru