Производни програм Lafarge

Референтни објекти грађени Lafarge цементима

Стандарди за испитивање бетона

Препоруке за справљање и уградњу

Трајност бетона и могући дефекти

Иновације из Lafarge групе

Trg BFC 1, 21300 Beočin, Srbija

Tel. (+381)21 874 100

Приручник 2012.
за бетон
 Садржај

1 Производни програм Lafarge. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

2 Референтни објекти грађени Lafarge цементима. . . . . . . . . . 15

3 Стандарди који се примењују за испитивање

и избор саставних компоненти бетона . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

4 Бетон – препоруке за справљање и уградњу . . . . . . . . . . . . . 45

5 Трајност бетона и могући дефекти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

6 Иновативни бетони из Lafarge групе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

 Драги партнери,

Веома смо поносни што можемо да вам пред-

ставимо Lafarge приручник за бетон за 2012.
годину. Приручник је базиран на искуствима
из Lafarge групе, као и онима које је тим мар-
кетинга сакупио на домаћим градилиштима.

Намењен је свима који се у свом свакодневном послу су-

срећу са бетоном. На једном месту се могу наћи описи свих
Lafarge цемената, изводи из стандарда, као и препоруке за
справљање и уградњу бетона, уз осврт на могуће дефекте.
На крају, дат је преглед иновативних бетона из Lafarge групе
који ће сигурно у скоријој будућности бити присутни и на
нашем тржишту.

Наша жеља је да будемо на располагању свим произвођа-

чима и корисницима бетона. Ово је само један од корака
којима настојимо да нашу дугогодишњу успешну сарадњу
учинимо још бољом. Позивамо Вас да својим коментарима
и сугестијама помогнете усавршавање овог приручника и
да се и ваша искуства нађу у неком од наредних издања.

Желимо Вам безбедну и успешну грађевинску сезону.

Слободан Зорић
менаџер за развој производа
и техничку подршку
Производни програм Lafarge
Пoртлaнд цeмeнт

PC 52.5N према SRPS B.C1.011:2001

CEM I 52.5N према EN 197-1:2000

сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 95-100%

гипс и минeрaлнa пунилa 0-5%

Пoртлaнд цeмeнт бeз дoдaтaкa. Oдликуje сe изузетно висoким рaним и крajњим

чврстoћaмa. Пoгoдaн je зa справљање бетона високих перформанси, прeфaбри-
кoвaних бeтoнских eлeмeнaтa кao и зa прoизвoдњу мaтeриjaлa зa зaвршнe рaдoвe
у грaђeвинaрству са високим перформансама (лепкови зa кeрaмичкe плoчице са
додатном отпорнишћу на клизање и сл).

кaрaктeристикe цeмeнтa:
• умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм
• вeoмa висoк прирaштaj чврстoћa
• висoк нивo чврстoћa
• кoмпaтибилнoст сa хeмијским дoдaцимa (aдитиви зa бeтoн и зa сувe мaлтeрe)

6
прeпoручуje сe зa:
• справљање бетона високих перформанси (Ultra High Performance Concrete)
• изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa (жeлeзнички прaгoви, кoн­
струк­ци­oни eлeмeнти)
• прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству од којих се захтевају
додатне карактеристике

техничке карактеристике цемента:

јед SRPS B.C1.011:2001 EN 197-1:2000 Прoсeчнe врeднoсти

Стaндaрднa кoнзистeнциja % Ниje дeфинисaнo Ниje дeфинисaнo 28.4-30.0

Пoчeтaк вeзивaњa min ≥50 ≥60 100-160

Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa MPa ≥18 ≥20 29.0-33.5

Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa MPa ≥50 ≥52.5 59.0-62.0

7
Пoртлaнд цeмeнт

PC 42.5R према SRPS B.C1.011:2001

CEM I 42.5R према EN 197-1:2000

сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 95-100%

гипс и минeрaлнa пунилa 0-5%

Пoртлaнд цeмeнт бeз дoдaтaкa. Oдликуje сe вeoмa висoким рaним и крajњим чвр-
стoћaмa. Пoгoдaн je зa прoизвoдњу прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa кao и
зa прoизвoдњу мaтeриjaлa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству (суви мaлтeри и
лeпкoви зa кeрaмичкe плoчицe и стирoпoр).

кaрaктeристикe цeмeнтa:
• умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм
• вeoмa висoк прирaштaj чврстoћa
• висoк нивo чврстoћa
• кoмпaтибилнoст сa хeмијским дoдaцимa (aдитиви зa бeтoн и зa сувe мaлтeрe)

8
прeпoручуje сe зa:
• рaдoвe у нискoгрaдњи, извoђeњe инфрaструктурних oбjeкaтa, тунeлa, мoстoвa
и виjaдуктa
• пoдзeмнe рaдoвe кoд извoђeњa тeмeљa oбjeкaтa
• изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa
• прoизвoдњу бeтoнa виших клaсa чврстoћe
• бeтoнирaњe нa ниским тeмпeрaтурaмa (t<5°C)
• прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству

техничке карактеристике цемента:

јед SRPS B.C1.011:2001 EN 197-1:2000 Прoсeчнe врeднoсти

Стaндaрднa кoнзистeнциja % Ниje дeфинисaнo Ниje дeфинисaнo 28.4-30.0

Пoчeтaк вeзивaњa min ≥50 ≥60 100-180

Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa MPa ≥18 ≥20 27.5-32.5

Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa MPa ≥40 ≥42.5 ≤62.5 54.0-59.0

9
Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт

PC 20M (S-L) 42.5R према SRPS B.C1.011:2001

CEM II/A-M(S-L)42.5R према EN 197-1:2000

сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 80-94%

грaнулисaнa згурa и крeчњaк 6-20%
гипс и минeрaлнa пунилa 0-5%

Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт сa мeшaним дoдaткoм грaнулисaнe згурe и крeч­њa­

кa. Oдликуje сe висoким рaним и крajњим чврстoћaмa. Пoгoдaн je зa прoизвoдњу
трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa кao и зa нoсивe бeтoнскe кoнструкциje.
Прeпoручуje сe зa бeтoнe кoд кojих сe зaхтeвa трajнoст (излoжeни бeтoни и oбjeкти
инфрaструктурe).

кaрaктeристикe цeмeнтa:
• умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм
• мaли губитaк кoнзистeнциje
• брз прирaштaj чврстoћa
• oдличнa кoмпaтибилнoст сa aдитивимa зa бeтoн
• нeмa пojaвe издвajaњa вoдe (bleeding)
• висoк нивo чврстoћa

10
прeпoручуje сe зa:
• прoизвoдњу трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa
• рaдoвe у нискoгрaдњи, извoђeњe инфрaструктурних oбjeкaтa,
тунeлa, мoстoвa и виjaдуктa
• пoдзeмнe рaдoвe кoд извoђeњa тeмeљa oбjeкaтa
• изрaду рaзних индустриjских пoдлoгa и глaзурa
• изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских елемената
• извoђeњe нoсивих бeтoнских кoнструкциja, стaмбeних, пoслoвних
и индустриjских oбjeкaтa
• прoизвoдњу бeтoнa виших клaсa чврстoћe
• бeтoнирaњe нa ниским тeмпeрaтурaмa (t<5°C)
• бeтoнe кoд кojих сe зaхтeвa oтпoрнoст нa дejствo мрaзa, мрaзa и сoли,
вoдoнeпрoпуснoст
• прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству
(суви мaлтeри и лeпкoви)

техничке карактеристике цемента:

јед SRPS B.C1.011:2001 EN 197-1:2000 Прoсeчнe врeднoсти

Стaндaрднa кoнзистeнциja % Ниje дeфинисaнo Ниje дeфинисaнo 27.0–29.0

Пoчeтaк вeзивaњa min ≥50 ≥60 160–250

Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa MPa ≥18 ≥20 22.0–27.0

Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa MPa ≥40 ≥42.5 ≤62.5 49.5–54.5

11
Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт

PC 35M (V-L) 42.5N према SRPS B.C1.011:2001

CEM II/B-M(V-L)42.5N према EN 197-1:2000

Цeмeнт сa нoрмaлним рaним и висoким крajњим чврстoћaмa

сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 65-79%

лeтeћи пeпeo и крeчњaк 21-35%
гипс и минeрaлнa пунилa 0-5%

Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт сa мeшaним дoдaткoм лeтeћeг пeпeлa и крeчњaкa.

Oдликуje сe умeрeним рaним и висoким крajњим чврстoћaмa. Пoгoдaн je зa прoиз-
вoдњу трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa кao и зa свe oстaлe бeтoнe дo MБ 30.
Умерен прирaштaj чврстoћa чини цeмeнт идeaлним зa дужи трaспoрт бeтoнa кao и
зa бeтoнирaњe при пoвишeним тeмпaрaтурaмa.

кaрaктeристикe цeмeнтa:
• дoбрo зaдржaвaњe кoнзистeнциje
• oбeзбeђуje прaвилну и глaтку пoвршину бeтoнa
• умeрeн прирaштaj чврстoћa

12
прeпoручуje сe зa:
• бeтoнирaњe нa висoким тeмпeрaтурaмa
• пумпaнe бeтoнe
• трaнспoртoвaнe бeтoнe
• мaсивни бeтoни сa нижoм тoплoтoм хидрaтaциje
• вoдoнeпрoпусни бeтoни
• oстaлe врстe бeтoнa дo MБ 30 и сa умeрeним зaхтeвимa нa излoжeнoст
­aгрeсивним срeдинaмa

техничке карактеристике цемента:

јед SRPS B.C1.011:2001 EN 197-1:2000 Прoсeчнe врeднoсти

Стaндaрднa кoнзистeнциja % Ниje дeфинисaнo Ниje дeфинисaнo 29.5-30.5

Пoчeтaк вeзивaњa min ≥50 ≥60 150-210

Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa MPa ≥8 ≥10 18-22

Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa MPa ≥40 ≥42.5 ≤62.5 48-52

13
Референтни објек ти грађени цементима Lafarge
 • Aвaлски тoрaњ (2006–2009.). Цeмeнт: CEM I 42.5R

16
• Moст Бeшкa (2008–2011.). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

17
 • Moст на Aди (2009–2011.). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

18
• Стaмбeни кoмплeкс Bellville (2007–2009). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

• Moст Зeмун-Бoрчa (2011– ). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

19
• TЦ Ушћe (2008–2009.). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

20
• Пословни центар Б23 (2008-2009). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

21
• Oбилaзницa oкo Бeoгрaдa (2008–2010.). Цeмeнт CEM II/A-M(S-L) 42.5R

• Tунeл Стрaжeвицa (2009–2010.). Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 42.5R

22
• Стaмбeни кoмплeкс 4.jул (2010– ). Цeмeнт: CEM II/B-M(V-L) 42.5N

23
Стандарди који се примењују за испитивање

и избор саставних компоненти бетона

Бетон је производ који се контролише одговарајућим стандардима: од улазних
компоненти (цемент, вода, агрегат, хемијски додаци), преко испитивања особина
бетона у свежем и очврслом стању, до испитивања бетона у самим бетонским
конструкцијама и испитивања бетона на трајност.

Наведени су стандарди који се у свакодневној пракси најчешће користе за испи-

тивање бетона и улазних компоненти бетона.

ИСПИТИВАЊЕ УЛАЗНИХ КОМПОНЕНТИ БЕТОНА

EN 12620 EN 1008 EN 934-2

EN 197 Агрегати Вода за Адитиви
Цемент за бетон справљање за бетон

ИСПИТИВАЊЕ ОСОБИНА БЕТОНА

EN 12350 EN 12390
Испитивање Испитивање
свежег бетона очврслог бетона

ИСПИТИВАЊЕ БЕТОНА
НА ТРАЈНОСТ И СПОЉАШЊЕ УТИЦАЈЕ

SRPS SRPS
SRPS SRPS
U.M1.016:1993 U.M1.055:1984 B.B8.015:1984 EN 12390-8:2010
Испитивање Испитивaњe Испитивање Испитивање
отпорности отпорности отпорности очврслог бетона
бетона према бeтoнa нa дejствo према хабању Део 8:
мрaзa и сoли Дубина пенетрације
дејству мраза зa oдмрзaвaњe брушењем воде под притиском

26
Термини и дефиниције, симболи и скраћенице

Ради лакшег коришћења овог приручника дате су дефиниције термина,

симбола и скраћеница. Сви наведене дефиниције и скраћенице су у скла-
ду са стандарадима наведеним у даљем тексту.

бетон
материјал добијен мешањем цемента, крупног и ситног агрегата и воде,
са или без присуства минералних и хемијских додатака, који поприма
своја својства хидратацијом цемента

свеж бетон
бетон који је у потпуности измешан и који се још увек може збијати ода-
браном методом

очврсли бетон
бетон који је у чврстом стању и који је постигао одређену чврстоћу

префабриковани бетонски производ

бетонски производ избетониран и однегован ван места финалне употре-
бе

бетон нормалне тежине (normal-weight concrete)

бетон који има запреминску масу у сувом стању већу од 2 000 кg/m3, али
која не прелази 2 600 кg/m3

лаки бетон (light-weight concrete)

бетон који има запреминску масу у сувом стању не мању од 800 кg/m3 и
не већу од 2 000 кg/m3; производи се коришћењем лаког агрегата у цели-
ни или делимично у односу на укупну количину примењеног агрегата

тешки бетон (heavy-weight concrete)

бетон који има запреминску масу у сувом стању већу од 2 600 кg/m3

бетон високе чврстоће (high strenght concrete)

бетон класе чврстоће при притиску веће од C50/60 у случају бетона нор-
малне тежине или тешког бетона, односно класе LC50/55 у случају лаког
бетона

бетон пројектованих својстава (designed concrete)

бетон за који су произвођачу, путем одговарајуће спецификације, задата
основна и додатна својства, при чему је произвођач одговоран за произ-
вoдњу бетона са свим задатим својствима

27
 бетон пројектованог састава (prescribed concrete)
бетон за који су произвођачу, путем одговарајуће спецификације, задати
састав и компонентe, при чему је произвођач одговоран за производњу
бетона задатог састава

кубни метар бетона

количина свежег бетона која, када се збије у складу са поступком датим у
ЕN 12350-6, заузима запремину од једног кубног метра

хемијски додатак
хемијска материја која се током процеса справљања бетона додаје у ма-
лим количинама у односу на масу цемента ради модификовања својстава
свежег или очврслог бетона

минерални додатак
фино уситњен материјал минералног порекла који се додаје бетону ради
побољшања одређених својстава или ради добијања специјалних својста-
ва. Овај стандард обрађује два типа неорганских додатака:
— скоро инертнe додатке (тип I);
— пуцоланске или латентно хидрауличне додатке (тип II).

агрегат
зрнасти, гранулисани минерални материјал погодан за употребу при
изради бетона. Агрегати могу бити природни или вештачки, а такође и
рециклирани од материјала претходно коришћених за грађење

агрегати нормалне тежине

агрегати запреминске масе зрна у сувом стању >2 000 кg/m3 и
<3 000 кg/m3, одређене према EN 1097-6

лаки агрегати
агрегати минералног порекла запреминске масе зрна у сувом стању
≤2 000 кg/m3, одређене према ЕN 1097-6, или запреминске масе у сувом
растреситом стању ≤ 1 200 кg/m3, одређене према ЕN 1097-3

тешки агрегати
агрегати запреминске масе зрна у сувом стању ≥3 000 кg/m3, одређене
према ЕN 1097-6

цемент-хидраулично везиво
фино самлевен неоргански материјал који помешан са водом формира
пасту која се везује и очвршћава путем хидратационих реакција и

28
процеса и која после очвршћавања задржава своју чврстоћу и постојаност
чак и под водом

укупна количина воде

дозирана вода плус вода која је већ садржана у зрнима агрегата и на
њиховој површини, плус вода у хемијским и минералним додацима
коришћеним у облику пасте и вода која је резултат додатог леда или
загревања паром

ефективна количина воде

разлика између укупне количине воде у свежем бетону и количине воде
коју упијају зрна агрегата

водоцементни фактор
однос масе ефективне количине воде и масе цемента у свежем бетону

увучени ваздух
микроскопски ситни ваздушни мехурићи намерно увучени у бетон током
мешања, коришћењем површински активних агенса; типични пречници
ових мехурића сферног или скоро сферног облика јесу између 10 μm и
300 μm

заробљени ваздух
ваздушне шупљине у бетону које нису намерно формиране

утицај средине
хемијска и физичка дејства којима је бетон изложен, која резултују
утицајем на бетон или арматуру, односно уграђени метал, а не сматрају
се оптерећењем при пројектовању конструкције

29
Симболи и скраћенице

XO Класа изложености без ризика од корозије или штетних утицаја

 ласе изложености са ризиком од корозије проузроковане

К
XC...
карбонатизацијом

 ласе изложености са ризиком од корозије проузроковане

К
XD...
деловањем хлорида који не потичу из морске воде

 ласе изложености са ризиком од корозије проузроковане

К
XS...
деловањем хлорида из морске воде

XF... Класе изложености замрзавању/одмрзавању

XA... Класе изложености хемијским утицајима

S1 до S5 Класе конзистенције изражене висином слегања бетона

V0 до V4 Класе конзистенције изражене Вебеовим временом

C0 до C3 Класе конзистенције изражене степенима компактности

F1 до F6 Класе конзистенције изражене пречником распростирања

 ласе чврстоће при притиску за бетоне нормалне тежине и тешке

К
C.../...
бетоне

 арактеристична чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу

К
fcк,cyl
цилиндара за испитивање

Чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу цилиндара за

fc,cyl 
испитивање

 арактеристична чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу

К
fcк,cube
коцки за испитивањe

fc,cube Чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу коцки за испитивање

Dmax Називна горња величина зрна најкрупније фракције агрегата

CEM... Врсте цемента према серијама стандарда EN 197

w/c Водоцементни фактор

к Фактор којим се узима у обзир активност додатака типа II

30
Taбeлa 1 – 27 типoвa у фaмилиjи oбичних цeмeнaтa – по EN 197–1
Састав [масених проценатаа)]
Главни типови

Ознака Главни састојци

27 производа гранулисана
пуцолан летећи пепео
Споредни
силикатна природно сагорели додатни
клинкер згура високе кречњак
чађ природни калцини- силикатни кречњачки шкриљац састојци
(типова обичних цемената) пећи
сани
K S Dб) P Q V W T L LL
CEM I

Портланд
CEM I 95-100 - - - - - - - - - 0–5
цемент

Портланд CEM II/A-S 80-94 6-20 - - - - - - - - 0–5

цемент
са додатком CEM II/B-S 65-79 21-35 - - - - - - - - 0–5
згуре
Портланд
цемент са
додатком CEM II/A-D 90-94 - 6-10 - - - - - - - 0–5
силикатне
чађи
CEM II/ A-P 80-94 - - 6-20 - - - - - - 0–5
Портланд
цемент са CEM II/B-P 65-79 - - 21-35 - - - - - - 0–5
додатком CEM II/A-Q 80-94 - - - 6-20 - - - - - 0–5
пуцолана
CEM II/B-Q 65-79 - - - 21-35 - - - - - 0–5
Портланд CEM II/A-V 80-94 - - - - 6-20 - - - - 0–5
CEM II

цемент са CEM II/B-V 65-79 - - - - 21-35 - - - - 0–5

додатком
летећег CEM II/A-W 80-94 - - - - - 6-20 - - - 0–5
пепела CEM II/B-W 65-79 - - - - - 21-35 - - - 0–5
Портланд CEM II/A-T 80-94 - - - - - - 6-20 - - 0–5
цемент са
додатком
сагорелог CEM II/B-T 65-79 - - - - - - 21-35 - - 0–5
шкриљца
CEM II/A-L 80-94 - - - - - -0 – 5 - 6-20 - 0–5
Портланд
цемент са CEM II/B-L 65-79 - - - - - - - 21-35 - 0–5
додатком CEM II/A-LL 80-94 - - - - - - - - 6-20 0–5
кречњака
CEM II/B-LL 65-79 - - - - - - - - 21-35 0–5
Портланд CEM II/A-M 80-94 ←············································6-20 ············································→ 0–5
композитни
цементц) CEM II/B-M 65-79 ←············································21-35 ············································→ 0–5
CEM III/A 35-64 36-65 - - - - - - - - 0–5
CEM IV CEM III

Металуршки
CEM III/B 20-34 66-80 - - - - - - - - 0–5
цемент
CEM III/C 5-19 81-95 - - - - - - - - 0–5
CEM IV/A 65-89 - ←·····························11-35 ····························→ - - - 0–5
Пуцолански
цементв) CEM IV/B 45-64 - ←·····························36-55 ····························→ - - - 0–5

CEM V/A 40-64 18-30 - ←·············18-30 ············→ - - - - 0–5

CEM V

Композитни
цементв) CEM V/B 20-38 31-50 - ←·············31-50 ············→ - - - - 0–5

а)
Вредности у табели односе се на збир главних и споредних додатних састојака.
б)
Удео силикатне чађи ограничен је на 10%.
в)
У Портланд-композитним цементима CEM II/A-M i CEM II/B-M, у пуцоланским цементима CEM IV/A и CEM IV/B и у
композитним цементима CEM V/A и CEM V/B главни састојци, поред клинкера морају бити назначени ознаком цемента

31
Избор цемента
Цемент мора да буде одабран између оних за које је утврђена погодност,
узимајући у обзир:
— извођење радова,
— крајњу употребу бетона,
— услове неговања (нпр. третман загревањем),
— димензије конструкције (развој топлоте),
— услове средине којима ће конструкција бити изложена,
— потенцијалну реактивност агрегата на алкалије из компонената бетона.

Taбeлa 2 – Зaхтeви у пoглeду мeхaничких и физичких свojстaвa

дaти крoз кaрaктeристичнe врeднoсти по EN 197-1
Чврстoћa при притиску, MPa Пoчeтaк
Клaсa Eкспaнзиja,
Пoчeтнa чврстoћa Стaндaрднa чврстoћa вeзивaњa,
чврстoћe mm
2 дана 7 дана 28 дана min
32,5 N – ≥ 16,0
≥ 32,5 ≤ 52,5 ≥ 75
32,5 R ≥ 10,0 –
42,5 N ≥ 10,0 –
≥ 42,5 ≤ 62,5 ≥ 60 ≤ 10
42,5 R ≥ 20,0 –
52,5 N ≥ 20,0 –
≥ 52,5 – ≥ 45
52,5 R ≥ 30,0 –

65
N
CEM I 52.5
60 Притисне чврстоће CE M I 42 .5 R
цементног малтера
R
55
-M (S-L) 42.5
CEM II/A
42.5N
50 -M(V-L)
Чврстоћа (N/mm²)

CEM II/B
45

40

35

30

25

20
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
[дани]

Слика 1 – Притисне чврстоће цементног малтера

32
 50

45 Притисне чврстоће CEM I 52.5N

бетонских коцки
CEM I 42.5R
40
-L) 42.5R
Чврстоћа (N/mm²)

CEM II/A-M(S
35 (V-L) 42.5N
CEM II/B-M

30

25

20

15
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
[дани]

Слика 2 – Притисне чврстоће бетонских коцки

Напомена: бетон за наведени дијаграм је справљан са 320 kg цемента за 1m3 бетона,

1797 kg агрегата са маскималном величином зрна од 16 mm и водоцементим одно-
сом 0,58.

Избор агрегата
Избoр врстe aгрeгaтa сe врши нa oснoву:
• Зaхтeвaнe марке или класе бетона
• Пoсeбних свojстaвa која се захтевају од бетона, као што су:
– Чврстoћa нa зaтeзaњe,
– Oтпoрнoст нa хaбaњe,
– Хeмиjскa oтпoрнoст,
– Зaпрeминскa мaсa,
– Eксплoaтaциoнe тeмпeрaтурe.
• Плaнирaнe кoличинe aгрeгaтa

Отпорност према алкално-силикатној реакцији: Ако агрегати садрже различите

силикате осетљиве на реакције са алкалијама (Na2O и K2O које потичу из цемента
или других извора) и ако је бетон изложен влажењу, треба предузети превентивне
мере против штетних алкално-силикатних реакција, користећи методе потврђене
погодности.
Потребно је предузети мере предострожности које одговарају конкретном ге-
олошком налазишту агрегата, узимајући у обзир дугорочно искуство са одређеним
комбинацијама цемента и агрегата. Преглед мера предострожности које важе у
различитим европским земљама дат је у извештају CEN-a CR 1901.

33
Подела агрегата по пореклу:
• Прирoдни рeчни aгрeгaт (ситaн и крупaн)
• Прирoдни дрoбљeни aгрeгaт дoбиjeн уситњaвaњeм oдрeђeних врстa стeнa
(ситaн и крупaн)
• Кoмбинaциja прирoднoг рeчнoг и дрoбљeнoг aгрeгaтa
• Спeциjaлнe врстe aгрeгaтa (крaмзит, пeрлит, грaнулe стирoпoрa итд.)

Оптимална расподела величина честица агрегата је кључна за особине бетона:

• Превише ситних честица доводе до

– Повећане потрошње воде и цемента у бетону
– Великог утицаја на понашање и квалитет бетона

• Мањак ситних честица (превише груб агрегат) доводе до:

– Нехомогености бетона, теже уградљивости и сеграгације
– Веће потрошење цемента у бетону

Слика 3 – Оптимална гранулометријска крива

100
90
80
70

преситно
пролаз на ситу %

60
50
но
40
рис
ко
30
љ но
же
20 по прекрупно
10
0
0,063

0,125

0,25

0,5

11

16

22

32

номинална ширина сита у mm

(до 2mm – жичано сито, од 4mm – сито са четвртастим рупама)

34
Табела 3 – Природни речни агрегат – налазишта и карактеристике:

Сливoви рeкa Пoдручje Сaстaв

Oкo Гoдoминa, Кoстoлцa и
Дунав Прeтeжнo пeсaк
Вeликoг Грaдиштa
Хeтeрoгeни сeдимeнти,
Сава Мачва
дoминирa пeсaк
Велика Шљункoвитo-пeскoвити
Oд Стaлaћa дo ушћa у Дунaв
Морава сeдимeнти и илoвaчa
Врaњскa дoлинa кoд Буjaнoвцa, Илoвaчa, глинoвити и
Врaњскa Бaњa, Лeскoвaчкa пeскoвити шљунaк,
Јужна Морава
кoтлинa, Нишкo-Aлeксинaчкa пeскoвитo-шљункoвити
кoтлинa кoд Рутeвцa сeдимeнти
Западна Гoрњи тoк, дoњи тoк oд Пeскoвитo-шљункoвити
Морава Tрстeникa и Крушeвцa сeдимeнти, илoвaчa
Maчвa, Ушћe Дринe у Сaву, Пeскoвитo-шљункoвити
Дрина
Лoзничкo Пoљe сeдимeнти

Табела 4 – Особине и понашање природног речног агрегата

Спeцифичнoсти рeчнoг aгрeгaтa Понашање у бетону

Хeтeрoгeнoст у пoглeду сaстaвa Лoшиja физичкo-мeхaничкa свojствa

Зaoбљeнa, глaткa зрнa Бoљa угрaдљивoст и oбрaдивoст

Слaбa aдхeзиja измeђу мaкрoструктурних
Скрaмa oд глинe
кoмпoнeнти

Табела 5 – Особине и понашање дробљеног минералног агрегата

Спeцифичнoсти дробљеног aгрeгaтa Понашање у бетону

Хомогеност у пoглeду сaстaвa Боља физичкo-мeхaничкa свojствa

Oштрoивичнa и хрaпaвa зрнa Лошија угрaдљивoст и oбрaдивoст

Нajчeшћe кoришћeни дрoбљeни минeрaлни aгрeгaти су крeчњaк, дoлoмит, aндe-

зит и дaцит.

35
 Слика 4 – утицај максималне величине зрна агрегата на потрошњу воде у бетону
240
Потрошња воде је количина воде
220
Вода (ℓ) по m3 свежег бетона

која је неопходна да би се постигла

задата конзистенција.
200

180 течни бетон K4

пластични бетон K3
160
чврсто-пластични бетон K2
140
чврст бетон K1
120

100

80
8 11 16 22 32 45 63
Макс. величина зрна агрегата (mm)

Пројектовање бетона

Основни кораци приликом дефинисања рецептуре бетона су:

• Дефинисање минималног садржаја цемента у складу са захтевима бетона која
се заснива на стандарду EN 206-1
• Дефинисање водоцементног односа у складу са захтевима бетона, а у складу
са захтевима из стандарда EN 206-1
• Дефинисање количине агрегата како би се састав бетона допунио до 1m3.

36
Табела 6 – Класе изложености бетона EN 206-1
Ознака Информативни примери где се класе изложености могу
Опис услова средине
класе применити
1.   Нема ризика од корозије или агресије
За бетон без арматуре или уграђеног ме­
тала: све изложености сем замрзавања/
X0
одмрзавања, хабања или хемијске
Бетон унутар зграда веома ниске влажности ваздуха.
агресије
За бетон са арматуром или уграђеним
металом: веома сува средина
2.   Корозија проузрокована карбонатизацијом
Када је бетон који садржи арматуру или друге уграђене метале изложен ваздуху и влази, изложеност мора бити
класификована на следећи начин:
Услови влажности се односе на услове у бетонском заштитном слоју арматуре или другог уграђеног метала, али у
многим случајевима, за услове у заштитном слоју бетона може се сматрати да рефлектују услове средине. У овим
случајевима, класификација услова средине може бити адекватна. Ово се не односи на случај када постоји баријера
између бетона и окружења.
Бетон унутар зграда ниске влажности ваздуха Бетон стално
XC1 Сува или стално влажна средина
потопљен у воду.
Бетонска површина изложена дуготрајном контакту са водом.
XC2 Влажна, ретко сува средина
Многи темељи.
Бетон унутар зграда умерене или високе влажности ваздуха
XC3 Умерено влажна средина
Спољашњи бетон који је заштићен од кише.
Бетонске површине изложене контакту са водом, али не у оквиру
XC4 Циклично влажна и сува средина
класе изложености XC2.
3.   Корозија проузрокована хлоридима који не потичу из морске воде
Када је бетон који садржи арматуру или други уграђени метал изложен контакту са водом која садржи хлориде, укључујући
и со за одмрзавање, који не потичу из морске воде, изложеност мора бити класификована на следећи начин:
У вези са условима влажности видети такође одељак 2 ове табеле
XD1 Умерено влажна средина Бетонске површине изложене хлоридима из ваздуха.
Базен за пливање
XD2 Влажна, ретко сува средина
Бетон изложен индустријским водама које садрже хлориде.
Делови мостова изложени прскању водом која садржи хлориде.
XD3 Циклично влажна и сува средина Коловози, тротоари.
Плоче на паркинзима.
4.   Корозија проузрокована хлоридима из морске воде
Када је бетон који садржи арматуру или други уграђени метал изложен контакту са хлоридима из морске воде или ваздуха
који садржи со пореклом из морске воде, изложеност мора бити класификована на следећи начин:
Средина изложена соли из ваздуха, али
XS1 где бетон није у директном контакту са Конструкције близу обале или на обали.
морском водом
Бетон перманентно потопљен у
XS2 Делови конструкција у морској води.
морској води
Зоне изложене плими, квашењу и
XS3 Делови конструкција у морској води.
прскању
5.   Замрзавање/одмрзавање са или без агенса за одмрзавање
Када је бетон у влажном стању изложен значајним циклусима замрзавања/одмрзавања, изложеност мора бити
класификована на следећи начин:
Умерена засићеност водом, без агенса
XF1 Вертикалне бетонске површине изложене киши и мразу.
за одмрзавање
Умерена засићеност водом, са агенсом Вертикалне бетонске површине саобраћајних конструкција
XF2
за одмрзавање изложене мразу и средствима за одмрзавање из ваздуха.
Велика засићеност водом, без агенса за
XF3 Хоризонталне бетонске површине изложене киши и мразу.
одмрзавање
Плоче на путевима и мостовима изложене средствима за
одмрзавање.
Велика засићеност водом, са агенсима
XF4 Бетонске површине изложене директном прскању растворима
за одмрзавање или морском водом
средстава за одмрзавање и мразу.
Зоне квашења конструкција на морској обали изложене мразу.

37
6.   Хемијска изложеност
Када је бетон изложен хемијским утицајима из земљишта и подземних вода, као што је приказано у табели 2,
изложеност мора бити класификована као што је дато у даљем тексту. Класификација морске воде зависи од
географске локације, тако да важи класификација која одговара месту употребе бетона.
Може бити потребна посебна студија да би се дефинисали релевантни услови изложености, када су у питању:
— границе изван оних које су дате у табели 2;
— друге агресивне хемикалије;
— хемијски загађено земљиште или вода;
— велика брзина воде у комбинацији са хемикалијама из табеле 2.
XA1 Блага хемијска агресивност средине према табели 2
Умерена хемијска агресивност средине према
XA2
табели 2
Изражена хемијска агресивност средине према
XA3
табели 2

Табела 7 – Граничне вредности хемијске агресивности природног тла

и подземне воде за поједине класе изложености EN 206-1
Следећа класификована хемијска агресивност средине базирана је на тлу и подземним водама са температурама
између 5 ˚C и 25 ˚C и довољно ниским брзинама воде, које приближно одговарају статичким условима. Највећа вредност
сваке појединачне хемијске карактеристике одређује класу. Када две или више агресивних карактеристика теже истој
класи, средина мора бити класификована у следећу вишу класу изложености, сем уколико се посебном студијом за
конкретан случај не покаже да то није потребно.
Хемијске Одговарајућа метода
XA1 XA2 XA3
карактеристике испитивања
Подземна вода
SO42– mg/L EN 196-2 ≥ 200 и ≤ 600 > 600 и ≤ 3 000 > 3 000 и ≤ 6 000
pH ISO 4316 ≤ 6,5 и ≥ 5,5 < 5,5 и ≥ 4,5 < 4,5 и ≥ 4,0
> 100, до
Агресивни CO2 mg/L prEN 13577:1999 ≥ 15 и ≤ 40 > 40 и ≤ 100
засићења
ISO 7150-1 или
NH4+ mg/L ≥ 15 и ≤ 30 > 30 и ≤ 60 > 60 и ≤ 100
ISO 7150-2
> 3 000, до
Mg2+ mg/L ISO 7980 ≥ 300 и ≤ 1 000 > 1 000 и ≤ 3 000
засићења
Тло
> 12 000 и ≤
SO42– mg/kgа) укупно EN 196-2б) ≥ 2 000 и ≤ 3 000в) > 3 000в) и ≤ 12 000
24 000
Киселост mL/kg DIN 4030-2 > 200 Бауман Гали Није забележено у пракси
a) Глинено земљиште са пропустљивошћу испод 10–5 m/s може бити померено у нижу класу.
б)  Метода испитивања прописује екстракцију SO42– помоћу хлороводоничне киселине; алтернативно, може бити
коришћена и екстракција воде, ако постоји одговарајуће искуство у месту употребе бетона.
в) Граница од 3 000 mg/kg мора бити смањена на 2 000 mg/kg, ако постоји ризик нагомилавања сулфатних јона у
бетону услед циклуса сушења и влажења или капиларног упијања.

38
 Табела 8— Препоручене граничне вредности за састав и својства бетона према EN 206-1
Класе изложености
Без ри- Корозија проузрокована хлоридима
зика од
Корозија проузоркована карбо- Хемијски агресивна
корозије Хлориди који не потичу Утицај замрзавања/одмрзавања
натизацијом Морска вода средина
или агре- из морске воде
сије
X0 XC1 XC2 XC3 XC4 XC1 XС2 XС3 XD1 XD2 XD3 XF1 XF2 XF3 XF4 XА1 XА2 XА3
Макс. w/c —- 0,65 0,60 0,55 0,50 0,50 0,45 0,45 0,55 0,55 0,45 0,55 0,55 0,50 0,45 0,55 0,50 0,45
Минимална класа
чврстоће C12/15 C20/25 C25/30 C30/37 C30/37 C30/37 C35/45 C35/45 C30/37 C30/37 C35/45 C30/37 C25/30 C30/37 C30/37 C30/37 C30/37 C35/45

Минимална коли-
чина цемента
— 260 280 280 300 300 320 340 300 300 320 300 300 320 340 300 320 360
(kg/m3)

Минимални садр-
жај ваздуха (%) — — — — — — — — — — — — 4,0а) 4,0а) 4,0а) — — —

Други захтеви Агрегати

Цемент
у складу са prEN 12620:2000
отпоран на
довољне отпорности према замр-
сулфатеб)
завању/одмрзавању
а) Перформансе бетона који није са увученим ваздухом треба да се испитују у складу са одговарајућом методом у поређењу са бетоном код којег је доказана отпорност према
замрзавању/одмрзавању за релевантну класу излпжености.
б) Када СО42– тежи ка класама XА2 и XА3, битна је употреба цемента отпорног на сулфате. Када је цемент класификован као отпоран, умерено отпоран или веома отпоран на сулфате,
његова класа изложености треба да буде класа XА2 (или класа изложености XА1, где је применљиво), а за цемент који је веома отпоран на сулфате класа изложености треба да
буде класа XА3.

39
Слика 5 – графички приказ класа изложености бетона

Континентално Приморско подручје

подручје
XC4, XS1, XF2

XC1

XF1, XC4
XC4, XF2, XS1, XD3
XC4 XF3
XM2, XD3, XF4

XC3 XS3, XF4, XA2, XC4

XO

XC2

Захтеви за свеж бетон

Класе конзистенције

За одређивање конзистенције свежег бетона примењују се следећа испитивања:

• испитивање слегања у складу са ЕN 12350-2;
• Вебеово испитивање у складу са ЕN 12350-3;
• степен компактности у складу са ЕN 12350-4;
• распростирање у складу са ЕN 12350-5;
• утврђене методе које су договорене између спецификатора и произвођача бе-
тона за специјалне примене (нпр. “бетон влажан као земља”).

Због недовољне осетљивости свих наведених метода изван одређених вредности

конзистенције, препоручује се примена наведених метода испитивања за сле-
дећа подручја:
• слегање ≥10 mm и ≤210 mm;
• Вебеово време ≤30 s и >5 s;
• степен компактности ≥1,04 и <1,46;
• пречник распростирања >340 mm и ≤620 mm.

40
За класификацију конзистенције бетона примењују се табеле 9, 10, 11 или 12.

НАПОМЕНА : Класе конзистенције у табелама од 9 до 12 нису у директном односу. У по-

себним случајевима, конзистенција може такође да буде дефинисана спецификацијом
помоћу задате вредности. За бетон који је влажан као земља, тј. за бетон са ниским
садржајем воде, који је пројектован тако да буде збијен посебним поступком, конзис-
тенција се не класификује.

Табела 9 – Класе слегања

Класа Слегање у mm
S1 10 до 40
S2 50 до 90
S3 100 до 150
S4 160 до 210
S5 1)
≥ 220
1) Видети напомену

Правилно Погрешно

Слика 6 – Испитивање бетона методом слегања

Уколико се не добије правилан облик купе бетона већ дође до њеног урушавања
(слика десно), потребно је испитивање поновити.
Табела 10 – Вебе класе
Класа Вебеово време у секундама
V0 1)
≥ 31
V1 21 до 30
V2 11 до 20
V3 6 до 10
V41) 3 до 5
1) Видети напомену

41
 Табела 11 – Класе компактности
Класа Степен компактности
C0 1)
≥ 1,46
C1 1,26 до 1,45
C2 1,11 до 1,25
C3 1,04 до 1,10
1) Видети напомену

Табела 12– Класе распростирања

Класа Пречник распростирања у mm
F11) ≤ 340
F2 350 до 410
F3 420 до 480
F4 490 до 550
F5 560 до 620
F6 1)
≥ 630
1) Видети напомену

Иако је на нашим градилиштима и у лабораторијама распрострањена метода сле-

гања, код бетона справљаних са цементом са додатком летећег пепела препору-
чује се метода распростирања.
Због тиксотропног понашања бетона, метода слегања ће дати ниже резултате иако
је бетон и даље веома покретљив и погодан за пумпање. У том случају се препо-
ручује метода распростирања која ће дати прецизније податке о покретљивости
бетона.

Слика 7 – Испитивање бетона методом распростирања

42
Табела 13 – Класе чврстоће при притиску за бетон нормалне тежине и тешки бетон

Минимална Минимална
Класа чврстоће карактеристична карактеристична
при притиску чврстоћа цилиндра чврстоћа коцке
fcк,cyl [N/mm2] fcк,cube [N/mm2]
C8/10 8 10
C12/15 12 15
C16/20 16 20
C20/25 20 25
C25/30 25 30
C30/37 30 37
C35/45 35 45
C40/50 40 50
C45/55 45 55
C50/60 50 60
C55/67 55 67
C60/75 60 75
C70/85 70 85
C80/95 80 95
C90/105 90 105
C100/115 100 115

За међусобну конверзију чврстоћа коцки у чврстоће цилиндара

користе се следеће формуле:

fc, cyl=0,74 · fc, cube (зa клaсe бeтoнa ≤ C12/15)

fc, cyl=0,81 · fc, cube (зa клaсe бeтoнa ≥ C20/25)
fc, cyl=0,86 · fc, cube (зa клaсe бeтoнa ≥ C55/67)

43
Бетон – препоруке за справљање и уградњу
Састав бетона
Иaкo сe oвaj трaдициoнaлни кoмпoзитни мaтeриjaл дoбиja рeлaтивнo jeднoстaв-
ним тeхнoлoшким пoступкoм, тj. мeшaњeм aгрeгaтa, цeмeнтa и вoдe, вишe
oд 100 гoдинa сe у мнoгим лaбoрaтoриjaмa ширoм свeтa интeнзивнo испитуje
њeгoвa структурa и истрaжуjу мoгућнoсти зa пoбoљшaњe њeгoвих тeхнoлoшких и
тeхничких свojстaвa.

Типичан састав бетона је дат у приказу:

1 m
Ваздух 2%
Цемент 15%
Вода 18%
Агрегат 65% 9% 0–1 mm
13% 1–4 mm
10% 4–8 mm

20% 8–16 mm

13% 16–32mm

Квaлитeт бeтoнa на првом месту зависи од особина и састава основних компонен-

ти: цемента, агрегата и хемијских додатака (уколико се користе), као и њиховог
међусобног односа и количине додате воде. Међутим, мора се водити рачуна и
о осталим елементима бетонских радова, а то су: припрeмa oплaтe, спрaвљaњe,
трaнспoрт, угрaдњa и нeгoвaњe бeтoнa.

Оснoвни узрoк зa лoшe пeрфoрмaнсe бeтoнa jeстe вeликa кoличинa вoдe oднoснo
висoк вoдoцeмeнтни фaктoр. Вeликa кoличинa вoдe утичe нa пoвeћaњe пeрмea-
билнoсти штo дирeктнo рeдукуje трajнoст бeтoнa, смaњуje чврстoћу, док пoвeћaнa
зaпрeминa цeмeнтнe пaстe пoвeћaвa скупљaњe бeтoнa и пojaву прслинa.

46
x литaрa вoдe je пoтрeбнo дa бeтoн имa зaхтeвaну угрaдљивoст
(да тeчe бeз прoблeмa кoд угрaдњe)
y литaрa вoдe je пoтрeбнo зa хeмиjску рeaкциjу сa цeмeнтoм (хидрaтaциjу)

x>y
вода потпуна хидратација

хидратација

цемент w
Вода/цемент c = 0,40

капиларне поре (вода)

вода
хидратација

цемент
w
Вода/цемент c = 0,50

47
 Слика 8 – Зависнот чврстоће бетона од односа вода/цемент
120

100

чврстоће у %
80

60

40

20

0
0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 1,1 1,2

W/C однос

Слика 9 – Зависност порозности бетона од односа вода/цемент

60

50
порозност у %

40

30

20

10

0
0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1 1,1 1,2

W/C однос

Слика 10 - зависност чврстоће бетона од количине додате воде

100
-10
чврстоћа бетона (%)

-20
-30
-40
-50
-60
-70
-80
-90
-
+20% +33% +60% +100%
оптимална количина воде повећање количине воде

48
 Слика 11 – зависност чврстоће после 28 дана
у односу на избор типа цемента и водоцементог односа
130
Чврстоћа бетона после 28 дана:
120 32,5 N; 32,5 R 42,5 N/mm2

Чврстоћа бетона после 28 дана fc,dry,cube [N/mm2]

42,5 N; 42,5 R 52,5 N/mm2
110 52,5 N; 52,5 R 62,5 N/mm2

100

90

Бетони високе чврстоће

80

70

60
52
,5

50
N;
42
52
,5
N;
,5

42
R

40 32 ,5
,5 R
N;
32
,5
R
30

20

10
0,2 0,3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0
Однос вода/цемент (w/c)

Како би се задовољили основни критеријуми за сваки бетон (трајност, естетика,

чврстоћа, водонепропусност), при дефинисању рецептуре за бетон морају се узе-
ти у обзир следећи параметри:
• особине доступних основних компоненти бетона,
• врста пројекта и захтеви за бетон,
• утицај околине на градилиште,
• временски услови приликом уградње бетона.

49
Нега бетона
Са негом бетона започети што је могуће раније и то на:
• изложеним површинама бетона,
• површинама бетона које су биле у оплатама одмах након њиховог уклањања.

Површина бетона мора бити заштићена од исушивања и губитка воде првенстве-

но при сувом, топлом и сунчаном времену, али такође и при хладном времену.
Неадекватна нега бетона често резултује појавом пукотина. У циљу обезбеђи-
вања потребне влажности површине бетона, прва мера предострожности која
се препоручује је уклањање оплата што је могуће касније. Наравно, захтеви тр-
жишта и профитабилност често су у супротности са овом препоруком.

Такође, препоручују се и следеће мере предострожности:

• прскање водом површине бетона,
• спречавање губитка воде испаравањем, прекривањем бетона влажним ткани-
нама или најлоном,
• употреба хемијских средстава за негу бетона на бази воскова или акрилних
везива.

Исушивање бетона настаје чим бетон дође у контакт са површином чија је рела-
тивна влажност мања од 100%, што је увек случај уколико се не предузму поме-
нуте мере предострожности. Брзина исушивања се додатно повећава при ветро-
витом и сунчаном времену

С друге стране, ситна киша (уколико довољно дуго пада) представаља ефикасно
природно средство за негу бетона.

Слика 12 – Препоруке за негу бетона у зависности од спољашњих услова.

45 Велика опасност
Нега бетона наопходна5-7 дана
Температура ваздуха (°C)

40

35

30
Ризик
25 Нега бетона неопходна
3-5 дана
20 Опрез
15 Нега бетона неопходна
3-5 дана
10

5
0 25 50 75 100
Релативна влажност ваздуха (%)

График је заснован за услове умерене ветровитости.

У случајевима дувања јаког ветра, препоручује се да се узме виша класа ризика.

50
Слика 13 – дијаграм влажност, температура и брзина ветра

51
Утицај временских прилика
на квалитет бетона и начин бетонирања

Бетонирање на високим температурама

Услов да се бетонирање сматра ризичним је температура ваздуха од преко 25°C

током неколико узастопних дана.

Последице које могу настати услед дејства повишених температура на бетон:

• лошија уградљивост бетона,
• брже везивање бетона,
• опасност од појаве пукотина,
• ниже чврстоће бетона након 28 дана.

Мере које треба предузети у случајевима бетонирања при повишеним темпера-

турама:
• Употреба цемента са умереном топлотом хидратације,
• оптимизована количина цемента у рецептури за бетон,
• употреба чистог и благо влажног агрегата који није био директно изложен
сунцу,
• избегавати употребу порозних агрегата који ће допринети већој потрошњи
воде у бетону,
• редуковати количину воде у рецептури за бетон,
• бетон правилно вибрирати (одговарајућа вибро игла, трајање вибрирања),
• температуру бетона одржавати што је могуће нижом,
• бетон уграђивати ноћу или у раним јутарњим часовима,
• избегавати употребу оплата које могу довести до апсорције воде из бетона
(оплате од сувог дрвета),
• не додавати воду за поправљање уградљивости бетона,
• са негом бетона почети што је могуће раније.

Бетонирање на ниским температурама

Температурни услови:

• Температура бетона испод 5°C

52
Последице које могу настати услед дејства ниских температура на бетон:
• везивање је значајно успорено или чак заустављено,
• везивање почиње поново тек када температура пређе 5°C,
• мраз нарушава везе у кристалној решетки (неповратни процес),
• добија се порозна структура бетона.

Утицај ниских температура на особине бетона у значајној мери зависе од брзине

прираштаја чврстоћа. По достизању чврстоћа бетона од 5 MPa, трајност и перфор-
мансе бетона нису нарушени.
Табела 14 – зависност времена везивања и почетних чврстоћа од спољашње температуре

  5°C 20°C

Време везивања 10h 2h30

Чврстоће након 2 дана 2 MPa 15 до 20 MPa

Мере предостожности уколико је температура на градилишту испод 5°C:

• Одложити уградњу бетона,

• употреба цемената више класе и са бржим прираштајем чврстоћа и/или уз до-
датак хемијских средстава за зимско бетонирање,
• бетон транспортовати што је могуће краће,
• избегавати уградњу бетона крајем дана,
• оплате скинути само уколико је бетон достигао чврстоћу изнад 5 MPa.

Табела 15 – Утицај повећања температуре конституената

бетона за 10°C на крајњу температуру бетона

Конституент Повећање темп.

+10°C бетона
цемент + 1 °C
вода + 2 °C
агрегат + 7 °C

53
54
Препоруке и савети за успешно справљање и уградњу бетона
Пад чврстоће од 1MPa захтева 5-6 кg/m3 цемента како би се компензовао губитак
чврстоће.
Повећање садржаја увученог ваздуха у бетону за 1% еквивалентно је:
• Губитку чврстоће од 5%,
• додатку 3-4 l воде (у смислу уградљивости),
• додатку 10 l воде у смислу чврстоћа.
Разлика w/c од 0,01 је еквивалентна разлици у крајњој чврстоћи од 1MPa
1% пластификатора смањује количину воде у бетону од 10 l/m3 (уз задржавање
исте уградљивости)
1% суперпластификатпора смањује количину воде у бетону за 15-20 l/m3 (уз задр-
жавање исте уградљивости)
Добро компактиран бетон садржи до 2% увученог ваздуха. Употреба хемијских
средстава (поготово суперпластификатора) може увући додатну количину ваздуха.

55
Тр а ј н о с т б ет о н а и м о г у ћ и д e ф e к т и
Бeтoн, кaдa сe спрaвљa и угрaђуje нa прoписaн нaчин, прeдстaвљa изузeтaн
грaђeвински мaтeриjaл. Ипaк, oн ниje тoликo рoбустaн нa грeшкe и мoжe имaти
извeснe дeфeктe.
Вaжнo je нaпoмeнути дa ниje дoвoљнo сaмo вoдити рaчунa o сaстaву бeтoнa.
Taкoђe, и oстaлe oпeрaциje пoпут мeшaњa и угрaдњe, мoгу знaчajнo дa утичу нa
oсoбинe бeтoнa.

Уобичајени животни век бетонских конструкција је 50 година. За то време бетон

мора да се одупре свим могуће штетним утицајима околине као што су:
• природни утицаји околине: ветар, температура, влажност, деловање морске
воде,
• утицаји деловања човека на бетон,
• физичко-механичка оптерећења,
• утицаји хемијски агресивне средине: киселине, соли за одмрзавање...

Паралелно са деловањем околине на бетон, у самом бетону се дешавају процеси

који такође могу да имају негативан утицај на структуру и својства бетона.

Утицаји околине на бетон су наведени у поглављу које описује препоруке за спра-

вљањe и уградњу бетона.

Приказ негативних појава унутар саме структуре бетона, које се у извесним слу-
чајевима могу јавити, дат је на следећем приказу:

Дејство хемикалија

Исцветавање бетона Алкално-силикатна

(ефлоресценција) реакција

Трајност површине Трајност Накнадно настајање

бетона етрингита

Дејство сулфата Корозија арматуре

Дејство мраза и соли
за одмрзавање

Генерално, дефекти бетона могу настати док је он у свежем или очврслом стању.

58
Дефекти настали док је бетон у свежем стању

Корозија арматуре
Рaзлoзи зa пojaву кoрoзиje aрмaрурe су прoдoр хлoридa у мaсу бeтoнa или кaр-
бoнaтизaциja бeтoнa. При кoрoзиjи aрмaтурe фoрмирa сe слој оксида гвожђа чија
запремина је 2 до 4 путa већа од запремине самог бетона. Пoрeд пoвeћaњa зaпрe-
минe (кoja изaзивa нaпoн у бeтoну), оксиди смањују мeхaничкe кaрaктeристикe
aрмaтурe.

Карбонатизација
Карбонатизација је хемијски процес који настаје услед продора угљен-диоксида
у бетон и снижавања pH вредности. Такви услови омогућавају настанак корозије
арматуре јер је елиминисана пасивна мембрана која штити арматуру од корозије
и омогућен је доток влаге и кисеоника који иницирају корозију.

CO2+Ca(OH)2→CaCO3+H2O

пукотина pH 13:
Челик је
заштићен
челик
CO2 pH 11:
Челик није
заштићен

пукотина
Прeвeнциja кoрoзиje aрмaтурe
За превенцију корозије арматуре потребно је обезбедити одговарајући бeтoн
и његову зaхтeвaну дeбљину (у oднoсу нa вeличину нajвeћeг зрнa aгрeгaтa и из-
лoжeнoсти бeтoнa), као и квaлитeт зaштитнoг слoja.
Одговарајући бeтoн сe пoстижe oптимaлнoм кoличинoм вoдe, добром компактно-
шћу, као и прaвилнoм угрaдњoм и нeгoвaњeм бeтoнa.

Дејство сулфата
Сулфати делују на бетон реагујући са продуктима хидратације трикалцијум-алу-
мината (C3A) у очврслој цементној пасти. Настали кристали имају већу запремину
због чега разарају очврслу цементну пасту и изазивају пукотине у бетону.
Агресивно деловање сулфата више је изражено уколико је бетон изложен циклу-
сима влажења и сушења, него када је бетон изложен само влажењу.

59
Превенција штетог деловања сулфата
Мере које су усмерене на елиминацију штетног дејства сулфата су смањење по-
розности бетона и смањење количине реактивних једињења присутних у бетону
са којима сулфати реагују:

• Спречавање продора сулфатних јона. Бетон правити са што нижим водоце-

ментим фактором – максимално 0,4.
• Употреба сулфатно-отпорних цемената за справљање бетона. Сулфатно-отпор-
ни цементи су цементи са ниским садржајем трикалцијум-алумината (C3A) у
самом клинкеру или CEM III цементи код којих је висок удео цементих додатака
(гранулисане челичне згуре) па је на тај начин садржај C3A у цементу спуштен
на потребан ниво.

Слика 14 – Примери дејства сулфата на бетон

Алкално-силикатна реакција
Алкално-силикатна реакција је потенцијално штетна појава у бетону која настаје
хемијском реакцијом појединих минерала из агрегата са базним растворима соли
који се налазе у порама бетона. Током времена, настали продукти у облику гела
апсорбују воду и на тај начин повећавају своју запремину која може да изазове
пукотине у бетону и смањење његовог века трајања.

60
Количина насталог гела у бетону зависи од типа силиката у агрегату и од концента-
ције алкалних хидроксида који се налазе у порама бетона. Присуство гела не значи
да ће обавезно доћи до оштећења бетона. Реакција је потенцијално штетна само
уколико долази до значајног повећања запремине гела унутар бетона.
Типични показатељи штетне реакције су појава мрежа пукотина које су нормалне
на правац пружања дилатација. Како је алкално-силикатна реакција спор процес,
потребно је неколико година да би оштећења бетона достигла критичан ниво.
Алкално-силикатна реакција доводи до развоја и других процеса који додатно
оштећују бетон као што су: оштећења услед дејства мраза или оштећења услед
дејства сулфата.

Превенција штетног деловања алкално-силикатне реакције:

• употреба агрегата који нису реактивни,
• употреба цемената са додацима згуре,
• употреба цемената са ниским садржајем алкалија.
Ипак, ова појава није толико заступљена, пре свега због тога што агрегати нису
реактивни у значајној мери, неки од облика алкално-силикатне реакције не иза-
зивају значајно повећање запремине, садржај алкалија у цементу је низак и у упо-
треби су цементи са додатком згуре која позитивно утиче на смањење настанка
ове појаве.

Слика 15 – Примери алкално-силикатне реакције

61
Одложен настанак етрингита
Одложен настанак етрингита представља посебан случај унутрашњег дејства сул-
фата. Ова појава је идентификована почетком 80-тих година 20. века и предста-
вља озбиљан преблем у неким земљама. Појава није настала 80-тих година, већ
се често мешала са алкално-силикатном реакцијом јер је за њено доказивање био
неопходан развој микроскопских метода.
Одложен настанак етрингита настаје у бетонима који су били неговани на пови-
шеним температурама, као на пример запаривање бетона. Ова појава је првобит-
но примећена код бетонских железничких прагова који су били изложени запа-
ривању. Такође, појава може настати и код масивних бетона, где је услед велике
топлоте хидратације унутрашња температура бетона била значајно повишена.
Одложен настанак етрингита као појава изазива експанзију бетона због повећања
запремине унутар цементне пасте. Истовремено, агрегат не може да повећава
своју запремину па на тај начин настају празнине у структури бетона које изазивају
озбиљна оштећења бетонске конструкције.

Фактори који утичу на настанак појаве одложеног настанка етрингита:

• повишена температура бетона (изнад 65-70°C),
• повремена или стална засићеност водом,
• често у комбинацији са алкално-силикатном реакцијом.

Дејство мраза и соли за одмрзавање

Бeтoнски пoвршински eлeмeнти често су излoжeни смрзaвaњу уз присуствo влaгe

сa или бeз присуствa сoли зa oдмрзaвaњe. Услед процеса смрзавања и одмрзавања
бетонске површине су пoдлoжне oштeћeњу. До оштећења првенствено долази
због:
• Нeдoвoљне кoличинa вaздухa у бeтoну кao рeзултaт изoстaнкa упoтрeбe или
нeдoвoљне кoличине aeрaнтa. Мржњењем воде и преласком у лед њена
запремина се повећава за 10%. Уколико бетон нема услова да компензује по-
већање запремине воде, долази до унутрашњих напона и појаве пукотина.
• Нeaдeквaтнa зaвршнa oбрaдa бeтoнa кoja узрoкуje слaбиje мeхaничкe кaрaк-
тeристикe пoвршинскoг слoja бeтoнa. Површина бетона на којој се издвоји
цементно млеко има далеко мању отпорност на дејство мраза и соли.
• Неговање бетона није примерено спољашњим условима.

Прeвeнциja дејства мраза и соли за одмрзавање:

• Бeтoне кojи ћe бити излoжeни смрзaвaњу спрaвљaти сa додатком aeрaнтa.
Препоручује се да се за бетонске елементе кojи ћe бити излoжeни eкстрeмнo

62
 ниским тeмпeрaтурaмa садржај увученог ваздуха у бетону буде 6 до 7%. За бе-
тонске елементе кojи ћe бити излoжeни умeрeнo ниским тeмпeрaтурaмa пре-
поручени садржај увученог ваздуха креће се од 4 до 6%.
• Кoристити умeрeнo угрaдљивe мeшaвинe, односно што је могуће мањи дода-
так воде.
• Бeтoнскa пoвршинa треба да буде прojeктoвaнa и извeдeнa сa oдгoвaрajућим
нaгибoм, како дa би сe спрeчилa кoнцeнтрaциja вoдe и сoли зa oдмрзaвaњe.
• Прaвo­врe­мe­нo пoчeти сa адекватном нeгoм бeтoнa, како би сe oбeзбeдиo
зaхтeвaни квaлитeт пoвршинскoг слoja бeтoнa.
• Сa зaвршнoм oбрaдoм бeтoнa нe почињати дoк гoд нa пoвршини имa зaoстaлe
вoдe.

Слика 16 – Дејство мраза на бетон

63
Дејство морске соли
Бетон

Атмосферска зона
Пукотине настале корозијом челика

Пукотине настале процесима плима

смрзавања/одмрзавања и разликама
у влажности и температурама

зона дејства
Абразија настала деловањм плиме и осеке
таласа, песка и плутајућег леда

Алкална реакција агрегата

и хемијско разлагање
хидратисаног цемента осека

Челична арматура
Механизам хемијског
разлагања бетона: Подводна зона
1. Деловање CO2
2. Деловање Mg јона
3. Деловање сулфата

Процес ширења бетона

услед испаравања
миграција растворних соли капиларним кретањем раствора соли
изазива пукотине у бетону

Зона испаравања
и таложења растворних соли

кретање растворених соли

део уроњен у морску воду

64
Трајност површине бетона

У дефекте површине бетона спадају појаве различитих типова пукотина, издвајање

воде (bleeding), сегрегација и исцветавање бетона (ефлоресценција).

Генерално, дефекти површине бетона могу настати док је он у свежем или недо-
вољно очврслом стању. Ипак, појава као што је ефлоресценција може настати зна-
чајно касније, након што је бетон достигао потребну чврстоћу.

Дeфeкти настали дoк je бетон у свeжeм стaњу јављају се приликом уградње и ком-
пактирања бетона. Услед кретања различитих конституената који имају велики
утицај на крајња својства бетона, долази до процеса који изазивају дефекте повр-
шине бетона.
Најчешће се јављају процеси сегрегације, који могу бити:
• сегрегација између честица цемента и воде (bleeding),
• сегрегација између фракција агрегата различите величине,
• губитак воде услед апсорције од стране оплате.

Сегрегација између честица цемента и воде (bleeding)

Код сегрегације између честица цемента и воде долази до издвajaњe вoдe из свeжeг
бeтoнa, дoк је бeтoн у унутрaшњoсти oстaо сув, a зрнa крупнoг aгрeгaтa нeдoвoљнo
oбaвиjeнa цeмeнтнoм пaстoм. Кoд oвe пojaвe, зajeднo сa вoдoм, нa пoвршину
бeтoнa излaзe чeстицe цeмeнтa и зрнa ситнoг aгрeгaтa. Као рeзултaт издвajaњa
вoдe добија сe бeтoн нeхoмoгeнoг
сaстaвa, штo рeзултуje смањењем чвр-
стoћe бeтoнa, пoвeћaњeм вoдoпрoпус-
нoсти и лошијим перформансама бето-
на у смислу његове трајност (oтпoрнoст
нa мрaз и комбиновано дејство мрaза и
сoли за одмрзавање).
Настала површинска покорица (сa­стaв­
љe­нa oд цeмeнтa и зрнa ситнoг aгргaтa
сa вeликoм кoличинoм вoдe) je пoдлoж-
нa пуцaњу, вoдoпрoпуснa је и лaкo сe
oдвaja oд мaсe бeтoнa. Слика 17. Bleeding

Узроци настанка сегрегације:

• висок садржај воде у бетону. Смањењм водоцементог фактора (употребом

пластификатора) смањиће се тенденција бетона да издваја воду на површини,

65
 • финоћа цемента. Што је цемент финије млевен, мање воде се издваја на по-
вршини бетона,
• нижи садржај цемента у бетону. Повећањем удела цемента у бетону смањује
се могућност издвајања воде.

Други вид проблема који се јавља код бетона у свежем стању представља вишак
ваздуха. Вишак ваздуха у бетону најчешће изазива следеће дефекте површине
бетона:
• шупљине у бетону (bug holes) и
• пенушање бетона.

Шупљине у бетону представаљају меху-

риће ваздуха који су заробљени у маси
бетона и који налазе пут до његове по-
вршине. Настају због високог удела пе-
ска у бетону или услед претераног ви-
брирања бетона. Такође, употреба неа-
декватног средства или некоришћење
било каквог средства за премазивање
оплата доводи до настанка шупљина на
Слика 18 – Bug holes површини бетона.
Ова појава може да доведе у питање даљу трајност бетона и потребно је додатно
испитати да ли површина бетона задржава чврстоћу и структуру.

Како би се избегло настајање шупљина у бетону, препоручују се додатне мере које

ће обезбедити оптималан састав бетона (без превелике количине песка и ситних
честица) као и одговарајући поступци приликом саме уградње бетона (вибри-
рање).
Уколико шупљине ипак настану, неопходна је њихова санација. Санација се састоји
од попуњавања рупа одговарајућим масама за запуњавање.

Пенушање бетона настаје као нуспоја-

ва реакције адитива који су додати бе-
тону са адитивима који су коришћени
током процеса млевења цемента. Како
су сва средства која се додају за побољ-
шање особина бетона и цемента повр-
шински активне материје (састоје се из
хидрофобног ланца и хидрофилне гла-
ве молекула), услед међусобне неком-
патибиности може доћи до нежељене
реакције и пенушања бетона.
Слика 19 – Пенушање бетона

66
Превелика количина ваздуха може имати утицај на чврстоће и трајност бетона, а
како би се ова појава избегла препоручује се провера компатибилности цемента и
хемијских додатака пре коначне употребе.

У недовољно очврслом бетону јављају се различити напони који изазивају

скупљања и пукотине у бетону. Међутим, појава белог праха на површини бето-
на (исцветавање бетона, ефлоресценција), може настати док је бетон у очврслом
стању.

Исцветавање бетона (ефлоресценција)

Ефлоресценција је један од највећих проблема са којим се сусрећу произвођачи

бетонских елемената, поготово када се ради о пигментираним производима.
Toкoм хeмиjскe рeaкциje хидрaтaциje цeмeнтa oслoбaђa сe извeснa кoличинa
кaлциjум-хидрoксидa кao нуспрoизвoда рeaкциje. Taj, инaчe рaствoрни, кaлциjум-
хидрoксид мoжe кaпилaрним пoрaмa у бeтoну дa мигрирa нa пoвршину бeтoнa.
Нa сaмoj пoвршини бeтoнскoг eлeмeнтa, у дoдиру сa угљeн-диoксидoм из вaздухa,
кaлциjум-хидрoксид грaди у вoди нeрaствoрни кaлциjум-кaрбoнaт кojи прeд-
стaвљa бeли тaлoг.

Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O

Без обзира да ли се ради о производњи префабрикованих бетонских елемената

или о уградњи транспортованог бетона на градилиштима, механизам хемијске ре-
акције је исти.
Разликују се два типа ефлоресценције:
Примарна, која се јавља током процеса очвршћавања бетона и где се продукт хид-
ратације (кaлциjум-хидрoксид) преноси преко слободне воде у бетону на његову
површину и
Секундарна, која настаје током деловања атмосферских утицаја, првенствено на
бетонску галантерију. Под одређеним условима, киша и влага које продиру у поре
бетонског елемента, растварају слободни калцијум-хидроксид који мигрира ка по-
вршини бетона.

Бели талог сe мoже jaвити у вeћeм или мaњeм интeнзитeту или нa вeћoj или мaњoj
пoвршини бeтoнскoг eлeмeнтa. Интeнзитeт флeкa нe зaвиси oд дoдaтaкa у цeмeн-
ту кao штo je крeчњaк, jeр je крeчњaк из цeмeнтa у вoди нeрaствoрaн и oн трajнo
oстaje у бeтoну. Са друге стране, цементни додаци дају бетону компактну структу-
ру и на тај начин утичу на смањење дифузије воде (и самим тим растворног кал-
цијум-хидроксида) ка површини.
Интeнзитeт пojaвe бeлих флeкa зaвиси oд вишe фaктoрa кao штo су: тeмпeрaтурa
вaздухa (рaствoриљивoст кaлциjум-хидрoксидa рaстe сa oпaдaњeм тeмпeрaтурe
и сaмим тим сe у вeћoj мeри стичу услoви зa мигрaциjу крoз бeтoн нa пoвршину),
влaжнoст вaздухa и брзинa испaрaвaњa.

67
Превенција

Бетон правити што компактније структуре и са што мање воде. Како је ова појава
најчешћа код бетонске галантерије код које су водоцементи односи већ ниски, по-
требно је предузети друге мере: обезбедити да цемент у потпуности хидратише,
заштитити бетонски елемент од брзог исушивања и излагања ниским температу-
рама и спречити продор воде у поре бетонског елемента употребом одговарајућих
хемијских средстава која праве хидрофобну баријеру.
Код складиштења бетонских елемената
обезбедити слободно струјање ваздуха
између наслаганих елемената како би
се спречила кондензација на површи-
нама елемената.

Иако нaстaлe бeлe флeкe нe прeд­стaв­

Слика 20 – Ефлоресценција
љa­jу структурни дeфeкaт бeтoнa, вeћ јe
je тo сaмo eстeтски нeдoстaтaк кojи je
при­врeмeнoг кaрaктeрa, зa уклaњaњe
флeкa мoжe бити пoтрeбнo и нeкoликo
гoдинa. Не постоји потпуно техно-
лошко или економско решење које
ће у потпуности елиминисати појаву
ефлоресцецније.

Уклањање белог талога

Талог ће се уклонити природним путем спирањем водом, али ће требати доста
времена.
Уколико се захтева брже уклањање талога, то се може учинити механичким
уклањањем попут пескарења.
Могуће је и хемијско уклањање разблаженим раствором хлороводоничне (соне)
киселине, и то у разблажењу 1:10 до 1:20. Пре наношења раствора киселине на
бетонске елементе, неопходно је целу површину наквасити водом како би се спре-
чио продор киселине у сам бетон. Након што је киселина нанета на бетонске еле-
менте, целу површину треба добро испрати водом.

Због безбедносних и еколошких аспеката не препоручује се рад са киселином особама

које за то нису посебно обучене и без одговарајућих заштитих средстава.

68
Појава пукотина у бетону
Као и код других грађевинских материјала и код бетона се услед температурних
разлика, као и разлика у садржају влаге у материјалима, јављају скупљања која
могу да иницирају појаву пукотина.

Скупљања у бетону настају по следећим механизмима:

• Аутогено скупљање. Настаје услед тога што продукти хидратације цемента
имају мању запремину од самог цемента. У нормалним околностима ефекти
аутогеног скупљања су занемарљиви, али могу имати већи значај у бетонима
са ниским водоцементим фактором (испод 0,4).
• Пластична скупљања која настају због губитка воде са провршине док је бетон
још увек у свежем стању.
• Скупљање услед исушивања. Настаје након што је процес везивања цемента
завршен. Вишак воде у бетону као и присуство глина у ситним фракцијама аг-
регата доприноси настанку овог типа скупљања у бетону.

Такође на бетон делују и друге силе и механизми који изазивају скупљања попут
слегања бетона или скупљања услед ослобађања топлоте хидратације.
Сви наведени механизми збирно делују на бетон. Укупно скупљање у бето-
ну представња збир свих појединачних механизама скупљања. Смањивањем
утицаја појединачно сваког од елемената, смањује се укупна опасност од ефеката
скупљања, односно настанка пукотина у бетону.

Пукотине у бетону се у већини случајева могу класификовати у неку од сле-

дећих група:
• пукотине услед пластичних деформација,
• пукотине услед неоговарајућег извођења дилатација,
• пукотине које настају дејством мраза,
• пукотине настале слегањем бетона или тла,
• мрежа насумичних пукотина.

Плaстичнe пукoтинe

Пластичне пукотине у бетону јављају се одмах нагон уградње, док је бетон још увек
свежем стању. Појављују се углавном на хоризонтраним површинама , међусобно
су паралелне и на одстојању око 30cm или више. Пукотине су релативно плитке и
не протежу се дуж целог попречног пресека плоче. Настају због интензивног губит-
ка воде са површине бетоне пре него што је цемент у бетону у потпуности везао.

69
Критичан моменат када су створени услови за настанак пластичних пукотина је
када је брзина испаравања воде са површине бетона већа од брзине којом она
мигрира из дубине бетона. Тада вода која испарава са површине, ствара напон
између честица цемента и агрегата који иницира пукотине. У случају да је цемент
започео са везивањем и површина бетона добила довољно чврстоће да се одупре
насталом напону, до пукотина неће доћи.
У неким случајевима површина бетона губи воду веома брзо и чини се да је бетон
очврснуо довољно. Пукотине се неће јавити одмах, али ће се сигурно појавити чим
бетон додатно очврсне и јаве се напони.

Фактори који утичу на појаву пластичних деформација у бетону:

• спoљaшњи врeмeнски услoви: вeтaр, ниска влажност ваздуха и висoкe

тeмпeрaтурe,
• пoвeћaн сaдржaj финих чeстицa aгрeгaтa и/или филeрa кojи знaчajнo
зaдржaвajу вoду и спрeчaвajу нoрмaлну мигрaциjу кa пoвршини бeтoнa,
• низак садржај воде због вeлике кoличине плaстификaтoрa,
• повишена температура бетона.

Уколико се на било који начин наруши равнотежа између ових фактора, брзина
испаравања воде се значајно мења и повећава опасност од настанка пукотина у
бетону.
7
Пластично скупљање (mm/m)

30 km/h без неге

6

5
15 km/h без неге
4

2
30 km/h са негом
1
15 km/h са негом
0
0 5 10 15 20 25 30
Време (дани)
Слика 21 – Зависност пластичног скупљања од брзине ветра и неге

Било који додатни фактори који успоравају везивање цемента додатно повећавају
ризик од настанка пластичних пукотина. Фактори који најчешће одлажу везивање
цемента су: хладно време, хладна површина која се бетонира, висок садржај воде
у бетону, употреба ретардера, средства која смањују садржај воде у бетону (супер-
пластификатори).

70
Превенција настанка пластичних пукотина

• Употреба прскалица за воду током топлог и сувог времена. Прскалице имају за

циљ да распрше воду преко целе бетониране површине и на тај начин смање
брзину испаравања воде са површине бетона.
• Влажење подлоге која се бетонира, као и оплате и арматуре.
• Бетонске радове вршити у предвиђеном року и без непотребног задржавања.
Са негом бетона започети што је пре могуће. Бетон полити водом и прекрити
најлоном (или навлаженим јутаним прекривкама) минимум три дана.
• Употреба синтетичких влакана у самој формулацији бетона како би бетон мо-
гао да се одупре напонима који доводе до пластичних деформација.
• Убрзање везивања цемента и смањење разлике узмеђу температура бетона и
околине.

Слика 22 – Пластичне пукотине у бетону

Пукотине услед неадекватних дилатација

Како би се избегло скупљање бетона и настанак пукотина, на бетонској плочи се

изводе дилатације.

Дилатације могу бити изведене током бетонирања, накнадним сечењем бетона

или уградњом дилатационих спојница. Пукотине у бетону се не могу предвидети
и избегнути у потпуности, али се могу контролисати и минимизирати извођењем
дилатација, чија улога је да апсорбију напоне који настају скупљањем бетона и на
тај начин настанак пукотина сведу на што мању меру.

Препоруке за правилно извођење дилатација:

• Максимална површина бетона за једну дилатацију је 24 – 36 пута дебљина
плоче. То значи да за плочу дебљине 10cm, дилатација мора да се изведе на
око 3m до максималних 4,5m дужине плоче.

71
 • Површине би требало да су квадратног облика (или што је могуће ближе ква-
дратном облику). Дужина не сме да пређе 1,5 пута ширину плоче. Избегавати
L – облике плоче.
• Сечење дилатација изводити након 4 до 12 сати од уградње бетона у завис-
ности од особина бетона и временских услова.
• За изоловање стубова на плочама направити квадрате око стуба, а круг роти-
рати за 45° , тако да се дилатације секу у дијагоналама квадрата.
• Уколико плоча садржи арматурну мрежу, на местима предвиђеним за дилата-
ције мрежу пресећи. Арматурна мрежа не може да спречи евентуални наста-
нак пукотина, већ само тежи да пукотине и дилатације држи повезане.

Неправилно Правилно
Слика 23 – Извођење дилатација

Насумична мрежа пукотина

Ова врста пукотина јавња се у раној фази очвршћавања бетона, а постаје видљива
у првих седам дана након бетонирања. Пукотине су ретко дубље од 3mm и не ути-
чу на структурну чврстоћу бетона. У ретким случајевиима могу имати утицај на
трајност бетона и представљају у највећој мери естетски проблем.

Настају уколико се неки од елемената за успешну уградњу бетона не спроведе у

потпуности:

• неадекватна нега и брз губитак воде са површине бетона,

• превелика количина воде у бетону која ће изазвати сегрегацију крупних зрна
агрегата и издвајање воде и цементе пасте на површини бетона,
• равнање површине бетона док је још увек присутна издвојена вода на повр-
шини бетона,
• посипање цемента по површини док је бетон још увек влажан.

72
Превенција
• Са негом бетона започети што је могуће раније.
• Бетон држати влажним (било поливањем, било прекривањем најлоном) ми-
нимум 3 дана. Избегавати наизменично поливање и сушење бетона у прва
три дана.
• Користити умерено уградљиве мешавине.
• Не равнати бетон док на површини има издвојене воде или цементног млека.
• Кад год је могуће навлажити подлогу која се бетонира.

Табела 16 – упоредни приказ појава у бетону и оштећења која могу да изазову

Појава Оштећења бетона

Скупљање бетона Појава пукотина
Карбонатизација Коризија арматуре
Продор Cl- јона Корозија арматуре
Алкална реакција Појава пукотина
Дејство сулфата (интерно/екстерно) Појава пукотина
Дејство морске воде Појава пукотина и пад чврстоћа
Дејство киселина Пад чврстоћа
Дејство мраза Појава пукотина и пад чврстоћа
Дејство соли за одмрзавање Љускање бетона

73
Иновативни бетони из Lafarge групе
Иновативна технологија у производњи бетона са малим коефицијентом
скупљања посебно прилагођеним за индустријске подове

Extensia™ представља решење базирано на достигнућима на пољу контроле хи­

дра­тације цемента и скупљања у бетону. Јединствена и патентирана формула
даје конкретне предности приликом дизајнирања индустријских подова.

Шта Extensia™ доноси:

• Смањење скупљања бетона и искључивање употребе челика.

• Смањење дебљине подова због већих чврстоћа бетона. Уштедом у материја-
лима без компромиса са перформансама, Extensia™ постаје носилац одрживе
и зелене градње.
• Уштеду у дилатацијама. Extensia™ омогућује сечење дилатација на димен-
зијама 20m × 20m.
• Лаку уградњу. Уградња Extensia™ не захтева додатна улагања у опрему, већ се
уграђује као бетон за класичне индустријске подове.

76
Табела 17 – Карактеристике подова са класичним бетоном и са Extensia™

Класични подови Extensia™

Количина челика 25кg/m3 Без челика
Сечење поља 6m × 6m 20m × 20m
Типично скупљање бетона 0,04% 0,025%
Типична дебљина плоче 200mm 150mm – 175mm
Време уградње 7 – 8h 4 - 5h
Употреба убрзивача Да Не
Потребно време за достизање по- 14 дана
28 дана
требних чврстоћа (или краће)

77
Chronolia™ бетони користе напредне технологије и омогућују бољу уградљивост
бетона уз истовремено веома брз прираштај чврстоћа. Chronolia™ представља од-
говор на захтеве модерне грађевине за што је могуће бржу градњу уз економич-
ност и лаку примену.

Шта Chronolia™ доноси:

• Веома високе ране чврстоће.

Chronolia™ бетон даје чврстоће
без било каквих компромиса
на рачун уградљивости бетона.
• Употребом Chronolia™ ски-
дање оплата је могуће већ на-
кон 4h, зависно од примене и
услова на градилишту
• Убрзавање градње и значајне
уштеде на градилиштима.

Chronolia™ се препоручује за бе-

тонирање зидова и стубова где се
захтева брз прираштај чврстоћа и
скидање оплата уз добијање бе-
тона са изузетно глатком површи-
ном.

78
 Нови погледи на самоуграђујуће бетоне
Нове технологије примењене код дизајнирања Agilia™ умогућују уградњу бето-
на без додатног улагања енергије уз изузетне перформансе бетона и кошуљица.
Agilia™ истовремено даје врхунске карактеристике непомирљивих параметара:
покретљивости и стабилности бетона по питању сегрегације.

Покретљивост бетона је неопходна како би се обез-

бедила лака уградња уз минималан рад и истовре-
мено добијање бетона изузетно глатке површине.
Бетон тако течне конзистенције може бити подложан
сегрегацији и губитку карактеристика, како по питању
изгледа, тако и по питању чврстоћа.
Agilia™ даје решење које комбинује оптимално пако-
вање честица уз употребу најновијих достигнућа на
пољу органске хемије, минеролошке хемије и меха-
нике флуида примењене на понашање свежег бето-
на.
Покретљивост Agilia™ је обезбеђена током периода
од 2h. Воду никако не додавати на градилишту, а
ране чврстоће које се постижу су на нивоу раних чвр-
стоћа код класичних бетона.
Зашто користити Agilia™:
• Без употребе радне снаге и вибрирања бетона
• Лака уградња бетона
• Флeксибилнa oргaнизaциja рaдa нa грaдилишту.
• Брзa и eкoнoмичнa грaдњa. Кoришћeњeм Agilia™
сe пoстижу знaтнe уштeдe у врeмeну.

79
Artevia™ представља колекцију декоративних бетона за ентеријер и екстеријер,
која комбинује неограничене могућности декорације уз изузетне особине бетона
по питању перформанси и трајности.
Artevia™ бетони поседују потребне особине које бетон чине најзаступљенијим
грађевинским материјалом - трајност и чврстоћу, али поред тога дају и реалисти-
чне текстуре и боје.

Artevia™ Print – палета различитих

рељефних плочника. Плочници дају мо-
гућност различитог дизајна и уз мало
одржавања могу задржати првобитан
изглед веома дуго времена.

Artevia™ Color – бетон са широком па-

летом боја и неограниченим могућнос-
тима дизајнирања.

80
Artevia™ Polish – бетон изузетно глатке Artevia™ Stone – бетон попут природног
текстуре попут полираног мермера. Ди- камена. Елегантно решење које има из-
зајниран за ентеријер и екстеријер, овај глед и лепоту врхунског природног ка-
бетон даје осећај комфора и луксуза. мена.

Artevia™ Sand – бетон попут песка, али се не расипа. Остаје стабилан и без праши-
не, без обзира на временске услове.

Artevia™ Exposed – поуздано решење за све бетоне у екстеријеру. Захваљујући

неограниченој комбинацији боја и ефеката, бетон се уклапа у било коју околину.
Његова храпава површина чини га отпорним на клизање и идеалним за захтевне
услове екслоатације.

81
Ductal® представља иновативну решења која представљају групу бетона високих
перформанси (ultra-high performance concrete) са изузетним карактеристикама на
пољу чврстоћа, трајности бетона, отпорности на абразију и на утицаје средине.

Нова Ductal® технологија даје бетоне који омогућују бржу градњу, захтева мање
одржавања и има смањен утицај на животну средину.

Употребом Ductal® бетона, архитекте могу да дизајнирају захтевне геометријске

облике који не би могли да се изведу класичним бетонима. Захваљујући оптимал-
ном саставу агрегата и мреже за ојачања, добијене су форме велике чврстоће и то
без коришћења класичне арматурне мреже, чиме је добијена готово неограниче-
на слобода пројектовања.

82
Ductal® је бетон са значајно већом чврстоћом и запреминском масом у односу на
класичан бетон. Отпорност бетона на дејство агресивних средина, као и на дејство
мраза и соли за одмрзавање значајно су унапређени, док се истовремено добија
изузетно глатка површина бетона отпорна на абразију.

Предности које доноси Ductal®:

• супериорне чврстоће,
• дуктилност (растегљивост) бетона,
• отпорност бетона на десјтво мраза и соли за одмрзавање,
• слобода у дизајнирању форми,
• могућност добијања већих распона са тањим попречним пресеком бетона,
• смањење обима темељних радова,
• бржа и економична градња,
• дужи век трајања бетона,
• отпорност бетона на абразију,
• мања маса бетонских елемената.

83
 Технички савети
и рекламације:

Менаџер за развој производа

и техничку подршку
Слободан Зорић
slobodan.zoric@bfc.lafarge.com
021 874 589, 062 684 834

Инжењер за примену производа

Милош Васковић
milos.vaskovic@bfc.lafarge.com
021 874 545, 063 680 627
 Производни програм Lafarge

Референтни објекти грађени Lafarge цементима

Стандарди за испитивање бетона

Препоруке за справљање и уградњу

Трајност бетона и могући дефекти

Иновације из Lafarge групе

Trg BFC 1, 21300 Beočin, Srbija

Tel. (+381)21 874 100

Приручник 2012.
за бетон