Atomska II Deo

Fizika atoma i molekula
II deo
skripta
vjokic@eunet.yu v1.01 – 2001/05/31

Sadržaj
1. Šredingerova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2. Čestica u potencijalnoj jami . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
3. Linearni harmonijski oscilator u kvantnoj mehanici. . . . . . . . 6
4. Atom vodonikovog tipa u kvantnoj mehanici . . . . . . . . . . 9
4.1. Ugaoni deo Šredingerove jednačine . . . . . . . . . . . . 11
4.2. Radijalni deo Šredingerove jednačine . . . . . . . . . . . 12
6. Kvantni brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
7. Interpretacija rezultata dobijenih na osnovu
Šredingerove jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
8. Model valentnog elektrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
9. Spektralne serije alkalnih metala . . . . . . . . . . . . . . . 23
10. Orbitalni magnetni moment elektrona u atomu . . . . . . . . . 24
11. Spin elektrona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
12. Štern-Gerlahov eksperiment. . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
13. Ukupni moment impulsa elektrona u atomu . . . . . . . . . . . 29
14. Teorija višelektronskih atoma . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
15. Vektorski model atoma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
16. Magnetni moment jednog atoma. . . . . . . . . . . . . . . . 36
17. Multipletna struktura LS termova . . . . . . . . . . . . . . . 38
18. Termska šema i spektar atoma helijuma . . . . . . . . . . . . 40
19. Periodni sistem elemenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
20. Atom u spoljašnjem magnetnom polju
(Zemanov efekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
21. Atom u spoljašnjem električnom polju
(Štarkov efekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
22. Superfina struktura spektralnih linija . . . . . . . . . . . . . 52
23. Ekscitacija i deekscitacija energetskih nivoa . . . . . . . . . . . 53
24. Vreme života pobudenih stanja . . . . . . . . . . . . . . . . 55
25. Emisija i apsorpcija zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
26. Intenzitet spektralnih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
27. Širina spektralnih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
27.1. Prirodno širenje spektralnih linija . . . . . . . . . . . . 63
27.2. Doplerovo širenje spektralnih linija . . . . . . . . . . . . 66
27.3. Širenje usled pritiska . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
i
30. Stimulisana emisija zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
31. Kvantni pojačavač i kvantni generator . . . . . . . . . . . . . 72
32. Rubinski laser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
33. He-Ne laser. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
34. CO2 laser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
35. Holografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
36. Neki efekti nelinearne optike . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
37. Formiranje molekula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
38. Oscilatorna energija dvoatomskih molekula . . . . . . . . . . . 87
39. Rotaciona energija dvoatomskih molekula. . . . . . . . . . . . 88
40. Oscilatorno-rotacioni spektri dvoatomskih molekula . . . . . . . 91
41. Elektronski spektri dvoatomskih molekula . . . . . . . . . . . 93
42. Elektronski spektri višeatomskih molekula . . . . . . . . . . . 96
43. Fotofluorescencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
44. Fotofosforescencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
45. Kombinaciono rasejanje svetlosti . . . . . . . . . . . . . . . 100
46. Spektar elektromagnetnog zračenja, spektroskopija . . . . . . . . 102
47. Spektralni izvori zračenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
48. Spektralni uredaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
49. Karakteristike spektralnih uredaja . . . . . . . . . . . . . . . 108
50. Konstrukcija spektralnih uredaja . . . . . . . . . . . . . . . 110
51. Snimanje spektralnih intenziteta i analiza spektra . . . . . . . . 111
52. Fabri-Peroov interferometar. . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
ii
1. Šredingerova jednačina
Osobine fizičkog sistema u kvantnoj mehanici opisane su talasnom funkcijom
Ψ(~r, t), koja zavisi od prostornih koordinata i vremena. Pokazuje se da je ta-
lasnu funkciju sistema moguće izračunati iz parcijalne diferencijalne jednačine
koju nazivamo Šredingerovom1 talasnom jednačinom.
Polazeći od jednačine ravnog talasa
~
Ψ = ψ0 e2πi(k·~r−νt) ,
i uvodeći smene ~k = k~n = λ1 ~n = hp ~n = p
~
h
iν= E
h
, dobijamo
2πi
(~
p·~
r−Et)
Ψ = ψ0 e h .
Izraz sa desne strane prethodne jednačine možemo razdvojiti na dva dela,
od kojih jedan zavisi, a drugi ne zavisi od vremena. Ukoliko stavimo da je
2πi
vremenski nezavisan deo ψ = ψ0 e h p~·~r , prethodnu jednačinu možemo pisati
kao
2πi
Ψ = ψ e− h
Et
.
Posmatrajmo vremenski nezavisan deo (ψ). Pošto je p~ · ~r = xpx + ypy + zpz ,
biće
2πi
(xpx +ypy +zpz )
ψ = ψ0 e h . (1.1)
2 2 2
Primenimo Laplasov2 operator (∆ = ∂x ∂ ∂ ∂
2 + ∂y 2 + ∂z 2 ) na ovaj izraz. Dvostrukim
diferenciranjem, po x koordinati na primer, imaćemo

∂ψ 2πi 2πi
= ψ0 px e h (xpx +ypy +zpz ) ,
∂x h
i
µ ¶2
∂2ψ 2πi 2πi
2
= ψ0 p2x e h (xpx +ypy +zpz ) ,
∂x h
odnosno
µ ¶2
∂2ψ 2πi
= p2x ψ.
∂x2 h
Analogni izrazi se dobijaju diferenciranjem po y i z koordinatama, pa je
µ ¶2
2πi
∆ψ = (p2x + p2y + p2z )ψ.
h
Budući da je p2x +p2y +p2z = p2 = 2mWk , gde je Wk kinetička energija posmatrane
čestice, primena laplasijana na jednačinu (1.1) dovodi do
4π 2
∆ψ = − 2mWk ψ,
h2
1
Erwin Schrödinger
2
Pierre Simon Laplace
1
i konačno,
8π 2 m
∆ψ + Wk ψ = 0. (1.2)
h2
Jednačina (1.2) predstavlja stacionarnu Šredingerovu jednačinu za slobodnu
česticu. Ukoliko je čestica vezana, tj. ako se nalazi u potencijalu U , njena
ukupna energija je E = Wk + U , pa je Wk = E − U , zbog čega prethodna
jednačina prelazi u
8π 2 m
∆ψ + (E − U )ψ = 0. (1.3)
h2
Treba naglasiti da ovu jednačinu nismo izveli, tj. nismo dokazali njenu tačnost;
Šredingerova jednačina se, poput Njutnovih zakona, smatra postulatom, a
njeno važenje u nerelativističkoj kvantnoj mehanici najbolje se opravdava
poredenjem predvidanjâ koja iz nje proizilaze i rezultata eksperimenata.
Prema Bornovoj1 interpretaciji, kvadrat modula talasne funkcije predsta-
vlja verovatnoću nalaženja čestice na koordinatama koje figurišu u talasnoj
funkciji. Pošto se čestica mora nalaziti negde u prostoru, ova verovatnoća za
ceo prostor iznosi jedan, odnosno, integral kvadrata modula talasne fukcije
po celom prostoru jednak je jedinici. Ova konstatacija daje uslov normiranja
talasne funkcije, a pošto je kvadrat modula |ψ|2 = ψψ ∗ , možemo pisati
Z+∞ Z+∞
2
|ψ| dV = ψψ ∗ dV = 1.
−∞ −∞
Nobelova nagrada za fiziku 1933. godine dodeljena je Šredingeru i Diraku2 ,

koji je izveo jednačinu za relativistički slučaj, za “otkriće novih produktivnih
oblika atomske teorije”.
2. Čestica u potencijalnoj jami

Posmatrajmo česticu koja se nalazi u potencijalnoj jami beskonačno visokih
zidova (slika 2.1). Za ovakvu konfiguraciju
potencijal je: U
(
0, 0 ≤ x ≤ l,
U=
∞, 0 > x > l. U =∞ U =0 U =∞
Proučavaćemo kretanje čestice samo unutar
jame, gde je U = 0, a pošto se radi o jed-
nodimenzionom slučaju, možemo preći sa x=0 x=l x
parcijalnih na totalne diferencijale, pa Šre-
dingerova jednačina glasi Slika 2.1
d2 ψ(x) 8π 2 m
+ Eψ(x) = 0.
dx2 h2
1
Max Born
2
Paul Adrien Maurice Dirac
2
Oblik ove jednačine odgovara jednačini linearnog harmonijskog oscilatora
(ψ̈ + ω 2 ψ = 0), pri čemu je
2 8π 2 m
ω = E.
h2
Opšte rešenje ove jednačine je
ψ(x) = a sin(ωx + α), (2.1)
a granični uslovi odredeni su zahtevom da je verovatnoća nalaženja čestice

izvan jame jednaka nuli:
ψ(0) = 0, ψ(l) = 0.
Iz prvog uslova sledi ψ(0) = a sin α = 0, zbog čega je α = 0 (jer je a = 0

trivijalan slučaj bez značaja), dok drugi uslov daje ψ(l) = a sin ωl = 0, što je
ispunjeno za ωl = ±nπ, gde je n = 1, 2, 3, . . . Uzećemo vrednosti sa pozitivnim
predznakom, pa imamo
nπ
ω= , (2.2)
l
odakle za energiju čestice dobijamo
h2 ω 2 n2 h2
E= = .
8π 2 m 8ml2
Vidi se da energija čestice može uzimati samo diskretne vrednosti (slika 2.2).
Razlika energije čestice na nivou n + 1 i one na nivou n je
h2 h2 nh2
∆En = En+1 − En = [(n + 1)2 − n2 ] = (2n + 1) ≈ .
8ml2 8ml2 4ml2
Kao primer uzmimo elektron u potencijalnoj jami
širine l = 1 cm. Razlika energija će biti En
E4
∆En = n · 7.6 · 10−15 eV,
što je veoma blisko kontinualnoj promeni energije.

Ovaj rezultat je u saglasnosti sa Borovim1 principom E3
korespondencije, jer su, usled velikih dimenzija jame,
kvantni efekti zanemarljivi.
E2
Medutim, ukoliko širinu jame smanjimo na 1 nm,
razlika energija je E1
x=0 x=l x
∆En = n · 0.76 eV,
Slika 2.2
a ovo već čini značajne pomake u energiji izmedu su-
sednih nivoa.
1
Niels Bohr
3
Talasna funkcija koja se dobija za česticu u potencijalnoj jami je, iz (2.1)
i (2.2)
nπx
ψn (x) = an sin .
l
Ove funkcije imaju osobinu ortonormiranosti, odnosno, važi
Z+∞
ψm (x)ψn (x)dx = δmn ,
−∞
gde je δmn
(
0, m 6= n,
δmn =
1, m = n.
Dokaz je trivijalan. Uzimajući u obzir da je van intervala (0, l) talasna funkcija

jednaka nuli, traženi integral je
Z+∞ Zl
mπx nπx
ψm ψn dx = am sin · an sin dx,
l l
−∞ 0
što se smenom sin α sin β = 12 [cos(α − β) − cos(α + β)] svodi na
Z+∞ Zl
a m an πx πx
ψm ψn dx = cos[(m − n) ] − cos[(m + n) ]dx.
2 l l
−∞ 0
Integral sa desne strane prethodne jednačine različit je od nule samo u slučaju

kada je m = n. Tada je prva kosinusna funkcija identički jednaka jedinici, i
vrednost integrala je l. Pošto zahtevamo normiranost talasne funkcije, možemo
pisati
Z+∞
a2 l
ψn ψn∗ dx = n = 1,
2
−∞
odakle se za vrednost amplitude dobija

r
2
an = .
l
Dakle, talasna funkcija je data izrazom
r
2 nπx
ψn = sin ,
l l
a kvadrat njenog modula je
2 2 nπx
|ψn |2 = sin .
l l
4
2
ψn |ψn |
n=4 n=4
n=3 n=3
n=2 n=2
n=1 n=1
x=0 x=l x x=0 x=l x
Slika 2.3
Na slici 2.3 prikazane su talasne funkcije i njihovi kvadrati za prvih par ener-
getskih stanja. Vidi se da, za razliku od makročestica za koje je bilo koji
položaj podjednako verovatan, verovatnoća nalaženja čestice nije ista duž cele
širine jame: za n = 1 maksimum je na sredini, za n = 2 maksimumi su na 14 l i
3
4
l, itd.
Razmotrimo sada kretanje čestice u trodimenzionoj potencijalnoj jami,
koja je oblika paralelopipeda sa stranicama lx , ly i lz . Ukupan potencijal je
U (x, y, z) = Ux + Uy + Uz , a za svaku komponentu važe sledeća ograničenja:
0 ≤ x ≤ lx , Ux = 0; 0 > x > lx , Ux = ∞
0 ≤ y ≤ ly , Uy = 0; 0 > y > ly , Uy = ∞
0 ≤ z ≤ lz , Uz = 0; 0 > z > lz , Uz = ∞
Za ovaj slučaj Šredingerova jednačina glasi

∂ 2 ψ ∂ 2 ψ ∂ 2 ψ 8π 2 m
+ 2 + 2 + (E − Ux − Uy − Uz )ψ = 0,
∂x2 ∂y ∂z h2
a njeno rešenje, tj. talasnu funkciju ψ možemo prikazati kao proizvod tri funk-
cije od kojih svaka zavisi samo od jedne prostorne koordinate:
ψ(x, y, z) = X(x) · Y (y) · Z(z),
gde je
r
2 nx πx
X(x) = sin , nx = 1, 2, 3, . . .
lx lx
s
2 ny πy
Y (y) = sin , ny = 1, 2, 3, . . .
ly ly
r
2 nz πz
Z(z) = sin , nz = 1, 2, 3, . . .
lz lz
5
Dakle, talasna funkcije čestice u jami oblika paralelopipeda je
s
8 nx πx ny πy nz πz
ψ= sin sin sin .
lx ly lz lx ly lz
Energije kretanja po svakoj od koordinata su kvantovane i iznose:

n2x h2 n2y h2 n2z h2
Enx = , Eny = , Enz = ,
8mlx2 8mly2 8mlz2
a ukupna energija jednaka je zbiru ove tri komponente:
µ ¶
h2 n2x n2y n2z
E= + 2 + 2 .
8m lx2 ly lz
3. Linearni harmonijski oscilator u kvantnoj mehanici

Linearni harmonijski oscilator čini čestica mase m
koja se kreće pod dejstvom sile F = −kx, gde je
k konstanta sile. Ova sila uzrokuje stalnu težnju
čestice ka povratku u ravnotežni položaj. Kretanje
2
p se jednačinom ẍ − ω x = 0, pri čemu
čestice opisuje
je ω = (k/m). Potencijalna energija čestice je x1 x2
U = 2 kx = 12 mω 2 x2 . Ovakav potencijal čini potenci-
1 2
jalnu jamu paraboličnog oblika (slika 3.1). Slika 3.1

Šredingerova jednačina je
µ ¶
d2 ψ 8π 2 m mω 2 x2
+ E− ψ = 0,
dx2 h2 2
odnosno
µ ¶
d2 ψ 8π 2 mE 4π 2 m2 ω 2 x2
+ − ψ = 0. (3.1)
dx2 h2 h2
Ukoliko uvedemo smene
8π 2 mE 2πmω
λ= , α= ,
h2 h
jednačinu (3.1) možemo pisati kao
d2 ψ
+ (λ − α2 x2 )ψ = 0. (3.2)
dx2
Prvo partikularno rešenje ove jednačine je
1 2
ψ0 = a e− 2 αx ,
što po obliku odgovara Gausovoj1 funkciji. Ovo rešenje daje osnovno stanje
energije E0 , u kome je ω = ω0 .
1
Carl Friedrich Gauss
6
Vraćanjem ovog rešenja u jednačinu (3.2), uzimajući pri tome α0 i λ0 kao
vrednosti ovih veličina u osnovnom stanju, dobijamo:
dψ 1 2
= a e− 2 α0 x (−α0 x),
dx
d2 ψ − 12 α0 x2 2 2 − 12 α0 x2
= a e α0 x − a e α0 ,
dx2
odnosno
1 2 1 2 1 2 1 2
a e− 2 α0 x α02 x2 − a e− 2 α0 x α0 + λ0 a e− 2 α0 x −aα2 x2 e− 2 α0 x = 0,
1 2
što se posle skraćivanja sa a e− 2 α0 x svodi na
α02 x2 − α0 + λ0 − α02 x2 = 0.
Iz prethodne jednačine se vidi da je
λ0 = α0 ,
tj.
8π 2 mE0 2πmω0
2
= ,
h h
odakle je
hω0
E0 = ,
4π
i konačno, smenom ω0 = 2πν0 ,
hν0
E0 = .
2
Iz ove jednakosti se vidi da je energija osnovnog stanja, za razliku od Plankove1
pretpostavke, različita od nule, što je u skladu sa Hajzenbergovim2 principom
neodredenosti.
Opšte rešenje jednačine (3.2) je
1 2
ψn = Nn e− 2 αx f (x).
√
Ukoliko uvedemo smenu ξ = αx, ova jednačina se svodi na
1 2
ψn = Nn e− 2 ξ Hn (ξ), (3.3)
gde je Nn konstanta normiranja, a Hn (ξ) Ermitov3 polinom n-tog reda:
2
dn (e−ξ )
n ξ2
Hn (ξ) = (−1) e .
dξ n
Plankov rezultat za energiju je bio En = nhν, dok ovo rešenje daje
³ 1´
En = n + hν0 ,
2
odakle se vidi da su rastojanja energetskih nivoa ekvidistantna (slika 3.2).
1
Max Planck
2
Werner Heisenberg
3
Charles Hermite
7
E
E3
E2
E1
E0
x
Slika 3.2
Za nekoliko prvih nivoa energije su:

1 5
n=0 E0 = hν0 n=2 E2 = hν0
2 2
3 7
n=1 E1 = hν0 n=3 E3 = hν0
2 2
Vratimo se sada na jednačinu (3.3). Njenim normiranjem dobijamo:
Z+∞ 2 Z
+∞
N 1 2
|ψn (x)|2 dx = √ n e− 2 ξ Hn2 (ξ)dξ = 1.
α
−∞ −∞
Rešenje integrala sa desne strane je

Z+∞
1 2 √
e− 2 ξ Hn2 (ξ)dξ = π2n n!,
−∞
pa je
µ √ ¶ 12
α
Nn = √ n ,
π2 n!
odnosno
µ √ ¶ 12
α 1 2 √
ψn = √ n e− 2 αx Hn ( αx).
π2 n!
Za par prvih vrednosti n odgovarajući Ermitovi polinomi i talasne funkcije su:

µ √ ¶ 12
α 1 2
n=0 H0 = 1 ψ0 = √ e− 2 αx
π
µ √ ¶ 12
1 α 1 1 2
n=1 H1 = 2ξ = 2α 2 x ψ1 = √ 2α 2 x e− 2 αx
2 π
µ √ ¶ 12
α 1 2
n=2 H2 = 4ξ 2 − 2 = 4αx2 − 2 ψ2 = √ (4αx2 − 2) e− 2 αx
8 π
8
Talasne funkcije linearnog harmonijskog oscilatora i njihovi kvadrati prika-
zani su na slici 3.3. Vidljivo je da su amplitude bliže krajevima više. Kada se
kvadrati talasnih funkcija, odnosno verovatnoće nalaženja čestice, uporede sa
klasičnim verovatnoćama (isprekidana linija), vidi se da se je za malo n nesla-
ganje drastično; medutim, sa porastom n slaganje postaje bolje. Ova činjenica
je u skladu sa principom korespondencije, i objašnjava se većom širinom jame
pri višim energijama.
Takode treba primetiti da, za razliku od klasičnog oscilatora, linearni har-
monijski oscilator u kvantnoj mehanici ima verovatnoću nalaženja van poten-
cijalne jame. Ova pojava se naziva tunel-efektom.
2
ψn |ψn |
n=4
n=3
n=2
n=1
n=0
x x
Slika 3.3
4. Atom vodonikovog tipa u kvantnoj mehanici

Atom vodonikovog tipa čini elektron u polju teškog jezgra z
naelektrisanja +Ze (slika 4.1). Sila izmedu elektrona i
jezgra je Kulonova1 , a polje ima centralnu simetriju u od- −e
r
nosu na tačku u kojoj se nalazi jezgro. Masa elektrona +Ze
θ
je beskonačno mala u odnosu na masu jezgra, pa se može ϕ y
smatrati da jezgro miruje. Ukoliko se ova aproksimacija x
ne koristi, u jednačinama umesto mase elektrona me fi-
guriše redukovana masa. Slika 4.1
Potencijal u kome se nalazi elektron je
1 Ze2
U =− ,
4πε0 r
gde je r rastojanje izmedu jezgra i elektrona. Šredingerova jednačina je, dakle
µ ¶
8π 2 me 1 Ze2
∆ψ + E+ ψ = 0.
h2 4πε0 r
1
Charles Augustin de Coulomb
9
Prirodan koordinatni sistem za opisanu konfiguraciju je sferni, a Laplasov ope-
rator u njemu je
µ ¶ µ ¶
1 ∂ 2 ∂ 1 ∂ ∂ 1 ∂2
∆= 2 r + 2 sin θ + 2 2 ,
r ∂r ∂r r sin θ ∂θ ∂θ r sin θ ∂ϕ2
zbog čega Šredingerovu jednačinu možemo pisati kao

µ ¶ µ ¶
1 ∂ 2 ∂ψ 1 ∂ ∂ψ
r + 2 sin θ
r2 ∂r ∂r r sin θ ∂θ ∂θ
µ ¶
1 ∂ ψ 8π 2 me
2
Ze2
+ 2 2 + E+ ψ = 0. (4.1)
r sin θ ∂ϕ2 h2 4πε0 r
Budući da je elektron vezan za jezgro, verovatnoća njegovog nalaženja bes-

konačno daleko od jezgra teži nuli, odnosno, kad r → ∞, ψ → 0. Takode je,
zbog simetrije sistema
ψ(r, θ, ϕ) = ψ(r, θ + 2π, ϕ + 2π). (4.2)
Talasnu funkciju možemo razdvojiti na dva dela—jedan je funkcija koordinate

r, a drugi zavisi od θ i ϕ:
ψ(r, θ, ϕ) = R(r)Y (θ, ϕ),
pa jednačina (4.1) prelazi u

µ ¶ µ ¶
Y d 2 dR R ∂ ∂Y
r + 2 sin θ
r2 dr dr r sin θ ∂θ ∂θ
µ ¶
R ∂2Y 8π 2 me Ze2
+ 2 2 + E+ RY = 0.
r sin θ ∂ϕ2 h2 4πε0 r
r2
Množenjem ove jednačine sa RY
dobijamo
µ ¶ µ ¶
1 d 2 dR 1 ∂ ∂Y
r + sin θ
R dr dr Y sin θ ∂θ ∂θ
µ ¶
1 ∂ 2Y 8π 2 me r2 Ze2
+ + E+ = 0,
Y sin2 θ ∂ϕ2 h2 4πε0 r
odnosno
µ ¶ µ ¶ · µ ¶ ¸
1 d 2 dR 8π 2 me r2 Ze2 1 1 ∂ ∂Y 1 ∂2Y
r + E+ =− sin θ + 2 .
R dr dr h2 4πε0 r Y sin θ ∂θ ∂θ sin θ ∂ϕ2
Jednakost leve i desne strane u prethodnoj jednačini je moguća samo ukoliko
su obe jednake nekoj konstanti k. Stoga za deo jednačine koji zavisi od r
možemo pisati
µ ¶ µ ¶
d 2 dR 8π 2 me r2 Ze2
r + E+ R = kR, (4.3)
dr dr h2 4πε0 r
10
dok za deo koji zavisi od uglova θ i ϕ važi
µ ¶
1 ∂ ∂Y 1 ∂ 2Y
sin θ + + kY = 0.
sin θ ∂θ ∂θ sin2 θ ∂ϕ2
Funkciju Y ponovo razdvajamo na dva dela:
Y (θ, ϕ) = Θ(θ)Φ(ϕ),
pa iz prethodne jednačine sledi

µ ¶
Φ d dΘ Θ d2 Φ
sin θ + + kΘΦ = 0.
sin θ dθ dθ sin2 θ dϕ2
2
Množenjem ove jednačine sa sin
ΘΦ
θ
dobijamo
µ ¶
sin θ d dΘ 1 d2 Φ
sin θ + 2
+ k sin2 θ = 0,
Θ dθ dθ Φ dϕ
odnosno
µ ¶
sin θ d dΘ 2 1 d2 Φ
sin θ + k sin θ = − .
Θ dθ dθ Φ dϕ2
Ponovo, jednakost leve i desne strane je moguća samo ukoliko su obe jednake
konstanti. Obeležimo konstantu kao m2 , pa za jednačinu po θ imamo
µ ¶
d dΘ
sin θ sin θ + kΘ sin2 θ − m2 Θ = 0, (4.4)
dθ dθ
a za jednačinu po ϕ
d2 Φ
+ m2 Φ = 0. (4.5)
dϕ2
Jednačina (4.3) predstavlja radijalni deo, dok jednačine (4.4) i (4.5) čine ugaoni
deo Šredingerove jednačine.
4.1. Ugaoni deo Šredingerove jednačine

Rešimo prvo jednačinu (4.5). Ona po obliku odgovara jednačini linearnog
harmonijskog oscilatora, a rešenje je
Φ = Φ0 eimϕ .
Zbog uslova (4.2) mora biti
Φ0 eimϕ = Φ0 eim(ϕ+2π) = Φ0 eimϕ eim2π ,
odakle je eim2π = 1, tj. cos m2π + i sin m2π = 1. Za celobrojne vrednosti m

kosinusni član je uvek jednak jedinici, a sinusni nuli, pa sledi da kvantni broj
m može imati sledeće vrednosti:
m = 0, ±1, ±2, ±3, . . .
11
Funkcija Φ, u intervalu argumenta ϕ od 0 do 2π mora biti normirana na
jedinicu:
Z2π
ΦΦ∗ dϕ = 1,
0
pa dalje imamo
Z2π Z2π
Φ0 eimϕ ·Φ0 e−imϕ dϕ = 1, Φ20 dϕ = 1, 2πΦ20 = 1,
0 0
odakle je Φ0 = √1 , tako da za funkciju Φ konačno dobijamo

2π
1
Φ = √ eimϕ .
2π
Rešenje jednačine (4.4) zavisi od kvantnih brojeva m i l, i iznosi
s
(2l + 1)(l − |m|)!
Θlm = Plm (cos θ),
2(l + |m|)!
gde je Plm (cos θ) asocirani Ležandrov1 polinom:

(1 − x2 )m/2 dl+m 2
Plm (x) = l l+m
(x − 1)l .
2 l! dx
Iz osobina ovih polinoma slede dva uslova:
k = l(l + 1), l = 0, 1, 2, . . .
l ≥ |m|, odakle je m = 0, ±1, ±2, . . . , ±l.
Ugaoni deo Šredingerove jednačine je dakle

s
eimϕ (2l + 1)(l − |m|)!
Ylm (θ, ϕ) = √ Plm (cos θ).
2π 2(l + |m|)!
4.2. Radijalni deo Šredingerove jednačine

Vratimo se sada na jednačinu 4.3 koristeći za k vrednost k = l(l + 1):
µ ¶ µ ¶
d 2 dR 8π 2 me r2 Ze2 l(l + 1)h2
r + E+ − R = 0. (4.6)
dr dr h2 4πε0 r 8π 2 me r2
Izraz u zagradi odgovara kinetičkoj energiji, koja je za Šredingerovu jednačinu
Ze2
Wk = E − U , odnosno Wk = E + 4πε 0r
. U ovom slučaju je, pošto se radi o
radijalnom delu jednačine, u pitanju kinetička energija radijalnog kretanja:
Ze2 l(l + 1)h2
Wkr = E + − . (4.7)
4πε0 r 8π 2 me r2
1
Adrien-Marie Legendre
12
Sa druge strane, kinetička energija elektrona u polju jezgra je Wk = 12 me v 2 ,
gde je kvadrat brzine v 2 = vr2 + vθ2 . Kako je vθ = rω = rθ̇, za kvadrat brzine
se dobija
v 2 = vr2 + (rθ̇)2 .
Kinetička energija izražena preko sfernih koordinata je

me 2
Wk = (ṙ + r2 θ̇2 + r2 sin2 θϕ̇2 ),
2
a moment impulsa se dobija njenim diferenciranjem po θ̇:
∂Wk
L= = me r2 θ̇.
∂ θ̇
Odavde je
L
rθ̇ = ,
rme
pa je kvadrat brzine
L2
v 2 = vr2 + ,
m2e r2
a kinetička energija glasi
1 m e L2 L2
Wk = me vr2 + = W kr + .
2 2m2e r2 2me r2
Ze 2
Ubacivanjem izraza za kinetičku energiju, Wk = E + 4πε0r
u prethodnu jednači-
nu, za Wkr se dobija
Ze2 L2
Wkr = E + − . (4.8)
4πε0 r 2me r2
Poredenjem izraza (4.7) i (4.8), vidi se da je
L2 l(l + 1)h2
= ,
2me r2 8π 2 me r2
odakle je
h2
L2 = l(l + 1) ,
(2π)2
odnosno
p
L = h̄ l(l + 1).
Odavde se vidi da je moment impulsa kvantovan i jednak umnošku redukovane

Plankove konstante, h̄ = h/2π.
13
U jednačinu (4.6) uvešćemo smene
8π 2 me r2 πme rZe2
λ= E, α= ,
h2 ε0 h2
čime jednačina prelazi u
µ ¶
d 2 dR
r + [λ + 2α − l(l + 1)]R = 0. (4.9)
dr dr
Opšte rešenje ove jednačine je
ρ
R = e 2 f (ρ),
√ P
gde je ρ = 2r −λ, a f (ρ) = ρl ∞ ν
ν=0 aν ρ . Odavde iskrsava još jedan kvantni
broj—radijalni (nr ), jer koeficijenti aν izmedu ostalog zavise i od njega:
aν = aν (nr , l, α, λ).
Rešavanjem jednačine (4.9) se ispostavlja da važi jednakost

α2
−λ = ,
(nr + l + 1)2
odakle je
8π 2 me r2 π 2 m2e r2 Z 2 e4
− E = .
h2 ε20 h4 (nr + l + 1)2
Za energiju elektrona se, dakle, dobija
me Z 2 e4
E=− ,
8ε20 h2 (nr + l + 1)2
što je u skladu sa rezultatom iz Bor-Zomerfeldove1 teorije:
me Z 2 e4
E=− , n = 1, 2, 3, . . .
8ε20 h2 n2
jer je n = nr + nφ , a nφ = l + 1.
Rešenje radijalnog dela Šredingerove jednačine za atom vodonikovog tipa
je
s µ ¶3 µ ¶l µ ¶
(n − l − 1)! 2Z 2 2Zr Zr
− na 2l+1 2Zr
Rnl (r) = e 0 Ln+l ,
2n[(n + l)!]3 na0 na0 na0
µ ¶
2l+1 2Zr
gde je a0 Borov radijus, a Ln+l na0 asocirani Lagerov2 polinom:
n! dn−m
Lm
n (x) = (−1)
m
ex x−m n−m (xn e−x ).
(n − m)! dx
1
Arnold Sommerfeld
2
Edmond Nicolas Laguerre
14
Konačno se za talasnu funkciju elektrona u atomu vodonikovog tipa dobija:
s s
eimϕ (2l + 1)(l − |m|)! (n − l − 1)!
ψn,l,m (r, θ, ϕ) = √ Plm (cos θ)
2π 2(l + |m|)! 2n[(n + l)!]3
µ ¶3 µ ¶l µ ¶
2Z 2 2Zr Zr
− na 2l+1 2Zr
· e 0 Ln+l .
na0 na0 na0
6. Kvantni brojevi
Iz izraza za energiju elektrona u Kulonovom polju jezgra se vidi da ona zavisi
samo od kvantnog broja n, a ne i od l i m. Ova pojava se naziva energetskom
degeneracijom—svaki nivo sa odgovarajućim n ima odredeni broj podnivoa,
pri čemu su energije elektrona u svakom od njih jednake. Broj n predstavlja
glavni kvantni broj i može da uzima bilo koju pozitivnu celobrojnu vrednost:
n = 1, 2, 3, . . . , ∞.
Broj l se naziva orbitalnim kvantnim brojem i može da ima samo vrednosti
manje od n:
l = 0, 1, 2, 3, . . . , n − 1.
Za odredene vrednosti l koriste se sledeće oznake:
l = 0 1 2 3 4 5 ...
s p d f g h...
gde slova potiču od engleskih naziva odgovarajućih spektralnih serija: sharp,
principal, diffuse, fundamental, i dalje se nastavljaju po abecedi.
Takode smo videli da je i z-komponenta momenta impulsa kvantovana
(Lz = mh̄), gde je m takozvani magnetni kvantni broj:
m = 0, ±1, ±2, . . . , ±l.
Za dato n, orbitalni kvantni broj l ima n − 1 vrednost, dok m može da uzme
2l + 1 različitih vrednosti. Zbrajanjem svih mogućih kombinacija n, l i m
dobijamo
X
n−1
(2l + 1) = n2 ,
l=0
odnosno, za kvantno stanje n imamo n2 različitih talasnih funkcija. Ovaj broj

se naziva stepenom degeneracije datog stanja.
Na osnovu kvantnih brojeva formiramo energetsku šemu atoma vodoniko-
vog tipa:
n=1 n=2 n=3 n=4
l = 0 1s l = 0 2s l = 0 3s l=0 4s
l = 1 2p l = 1 3p l=1 4p
l = 2 3d l=2 4d
l=3 4f
15
Odavde se vidi da stanje sa n = 1 nije degenerisano, tj. l i m mogu da
imaju samo vrednost nula; stanje sa n = 2 ima četvorostruku degeneraciju,
pošto sadrži jedan 2s (l = 0, m = 0) i tri 2p podnivoa za koje je l = 1, a
m = 0, ±1; stanje sa n = 3 je devetostruko degenerisano (jedan 3s, tri 3p
i pet 3d podnivoa), itd. Degeneracija se otklanja u spoljašnjem električnom
ili magnetnom polju—njihovim dejstvom se stanja sa istim n cepaju na više
podnivoa sa različitim energijama.
Ukoliko se energetska šema prikaže grafički, pri čemu stanja sa nižim ener-
gijama, logično, prikažemo kao niža, dobija se slika 6.1. Energetsko stanje sa
n = 1 ima najnižu moguću energiju i naziva se osnovnim stanjem. Za n = 2
imamo prvo pobudeno stanje, za n = 3 drugo pobudeno stanje, itd.
E [eV] l= 0 1 2 3 4
n
0 ∞
−0.85 4
−1.51 3
3s 3p 3d
−3.39 2
2s 2p
−13.58 1
1s
Slika 6.1
7. Interpretacija rezultata dobijenih na osnovu

Šredingerove jednačine
Videli smo da se talasna funkcija elektrona u atomu vodonikovog tipa sastoji
od tri dela:
ψnlm (r, θ, ϕ) = Rnl (r)Θlm (θ)Φm (ϕ).
Pri tome je
µ ¶
2Zr
Rnl (r) ∝ L2l+1
n+l .
na0
Lagerovi polinomi su reda (n + l) − (2l + 1) = n − l − 1, a to je ujedno i broj

nula polinoma.
Sa druge strane, za ugaone delove talasne funkcije imamo:
Θlm (θ) ∝ Plm (cos θ), Φm (ϕ) ∝ eimϕ .
16
Talasnim funkcijama u kvantnoj mehanici smisao je dao Born: |ψnlm |2 dV
predstavlja verovatnoću da se elektron sa kvantnim brojevima n, l i m nade
u odredenom delu prostora zapremine dV . Stoga |ψnlm |2 predstavlja gustinu
verovatnoće, a ψnlm amplitudu verovatnoće.
Gustina verovatnoće je, dakle
dWnlm (r, θ, ϕ) = |ψnlm (r, θ, ϕ)|2 dV,
a pošto je element zapremine u sfernom koordinatnom sistemu dV = r2 drdΩ,

prethodna jednačina se svodi na
dWnlm (r, θ, ϕ) = |ψnlm (r, θ, ϕ)|2 r2 drdΩ,
odnosno, posle razdvajanja radijalne funkcije i sfernih harmonika

2 2
dWnlm (r, θ, ϕ) = Rnl r dr |Ylm (θ, ϕ)|2 dΩ.
Integracijom prethodne jednačine po uglovima θ i ϕ dobijamo gustinu vero-

vatnoće radijalne funkcije, tj. radijalnu raspodelu
Z
dWnl (r) = Rnl r dr |Ylm (θ, ϕ)|2 dΩ,
2 2
a pošto su sferni harmonici normirani na jedinicu, biće

2 2
dWnl (r) = Rnl r dr,
odnosno
dWnl (r) 2 2
= Rnl r .
dr
Ova funkcija predstavlja verovatnoću nalaženja elektrona na rastojanju r od
jezgra, u bilo kom pravcu. Vidi se da je ona sferno simetrična, tj. ne zavisi od
uglova.
Radijalna gustina verovatnoće za prva tri kvantna stanja data je na slici 7.1.
Pošto su funkcije normirane, površina ispod svake od krivih jednaka je jedinici.
Na apscisi su vrednosti r/a0 gde je a0 Borov radijus (a0 = 4πε0 h̄2 /me e2 ≈
0.0529 nm), dok su na ordinatu nanete vrednosti funkcije. Sa ove slike se vidi
da je broj nula date funkcije jednak n − l − 1, dok je broj maksimuma n − l.
Funkcije za koje je n − l = 1 imaju samo jedan maksimum koji se nalazi
na rastojanju r = n2 a0 . Ovo je identična vrednost onoj koju daje Borova
teorija. Medutim, za razliku od Borovog modela u kome je ovo egzaktan polu-
prečnik orbite na kojoj boravi elektron sa datim kvantnim brojevima, u Bor-
novoj interpretaciji ovo je samo najverovatnije mesto nalaženja elektrona, dok
se, u skladu sa Hajzenbergovim principom neodredenosti, elektron ne nalazi
na tačno odredenom mestu, već čini elektronski oblak oko jezgra.
Položaja elektrona je prilično neodreden; pošto je ∆x∆p ≈ h̄, i pošto je
neodredenost impulsa povezana sa neodredenošću energije koja je mala (jer je
E ≈ −const./n2 ), sledi da je neodredenost položaja relativno velika.
17
2 2 0.5
Rnl r
0.4
0.3
0.2
n = 1, l = 0
0.1
5 10 15 20 25
0.15
0.1 n = 2, l = 0
0.05
5 10 15 20 25
0.2
0.15
0.1 n = 2, l = 1
0.05
5 10 15 20 25
0.1
0.08
0.06
0.04 n = 3, l = 0
0.02
5 10 15 20 25
0.1
0.08
0.06
0.04 n = 3, l = 1
0.02
5 10 15 20 25
0.1
0.08
0.06
0.04
n = 3, l = 2
0.02
5 10 15 20 25
r/a0
Slika 7.1
Prostorna verovatnoća, odnosno ugaona raspodela verovatnoće nalaženja

elektrona je, analogno radijalnoj, definisana kao
dWlm (θ, ϕ) = |Ylm (θ, ϕ)|2 dΩ = |Θlm (θ)|2 |Φm (ϕ)|2 dΩ.
Pošto je |Φm (ϕ)|2 = 1/2π, gustina ove verovatnoće, kao ni sama verovatnoća,
ne zavisi od ϕ i data je sa
dWlm (θ) 1
= |Θlm (θ)|2 .
dΩ 2π
Ako se ova zavisnost prikaže u polarnom dijagramu, kao što je prikazano na
slici 7.2, dobijaju se raspodele date na slici 7.3.
z
θ
2
|
(θ )
|Θ lm2π
Slika 7.2
18
z
l=0
m=0
z z z
l=1
m = +1 m=0 m = −1
z z z z z
l=2
m = +2 m = +1 m=0 m = −1 m = −2
Slika 7.3
Treba napomenuti da se na prostornu raspodelu superimponira i radijalna

raspodela. Na primer, za l = 0 prostorna raspodela verovatnoće je sferno
simetrična, tj. jednaka je u bilo kom pravcu. Medutim, verovatnoća nalaženja
je, kao što je već pomenuto, najveća na r = n2 a0 . Kao drugi primer, za n = 3,
l = 1, m = 0 raspodela verovatnoće nalaženja elektrona će imati centralnu
simetriju u odnosu na z-osu i biće najveća u ravni u kojoj leži z-osa, a u toj
ravni će imati dva maksimuma, približno na r = 3a0 i r = 12a0 .
8. Model valentnog elektrona

Spektri alkalnih metala (Li, Na, K, Rb, Cs, Fr) po obliku veoma podsećaju
na spektre atoma vodonikovog tipa. Talasni brojevi emitovanih spektralnih
linija su ν̃ = Tm − Tn , gde su Tm i Tn spektralni termovi elektrona na nivou m,
odnosno n. Kod spektara vodonika i njemu sličnih atoma, spektralni termovi
su dati izrazom
R
Tn = ,
n2
gde je R Ridbergova1 konstanta.
1
Johannes Robert Rydberg
19
Kod spektara alkalnih metala, eksperimentalno je dobijeno
R
Tn = ,
(n + σ)2
pri čemu je σ empirijski odreden korekcioni faktor.

Ova pojava se objašnjava modelom valentnog elektrona.
Kod alkalnih elemenata sa n elektrona, n − 1 elektrona popu-
njava unutrašnje ljuske, dok se jedan elektron nalazi usamljen u
poslednjoj ljusci (slika 8.1). On se naziva valentnim (optičkim)
elektronom i najslabije je vezan, pa ga je najlakše pobuditi na
više nivoe, a njegovom deekscitacijom nastaje zračenje posma- Slika 8.1
tranog spektra.
Ukoliko uporedimo ovaj model sa modelom atoma vodonikovog tipa, vidimo
da ovde ulogu jezgra igra sistem sačinjen od jezgra i elektrona sa unutrašnjih
ljusaka. Naelektrisanje ovog “jezgra” je Ze − (Z − 1)e = +e. Medutim, kako
ovde na valentni elektron deluju i jezgro i elektroni vezanog omotača, sile na
spoljašnji elektron su veće, a njegovo efektivno rastojanje od “jezgra” manje.
U opštem slučaju, potencijal u kome se nalazi elektron je
1 e2 e2 e2
U =− − C1 2 − C2 3 − . . .
4πε0 r r r
gde prvi član odgovara elektronu u polju tačkastog naelektrisanja, drugi elek-
tronu u polju dipola, treći elektronu u polju kvadrupola, itd., a konstante su
1 1 2
C1 = d, C2 = d ...
4πε0 4πε0
gde je d dimenzija dipola.
Pošto spoljašnji elektron svojim kretanjem polarizuje unutrašnji omotač,
onda će se on praktično nalaziti u polju dipola.
Koordinatni sistem u kome posmatramo kretanje elektrona je ponovo sferni,
pa je Šredingerova jednačina
µ ¶ µ ¶
1 ∂ 2 ∂ψ 1 ∂ ∂ψ 1 ∂2ψ
r + sin θ +
r2 ∂r ∂r r2 sin θ ∂θ ∂θ r2 sin2 θ ∂ϕ2
µ ¶
8π 2 me e2 e2
+ E+ + C1 2 ψ = 0.
h2 4πε0 r r
Talasnu funkciju i ovde možemo razdvojiti na radijalni i ugaoni deo
ψ(r, θ, ϕ) = R(r)Y (θ, ϕ),
čime dobijamo ugaoni deo Šredingerove jednačine koji je identičan kao kod
atoma vodonika
µ ¶
1 ∂ ∂Y 1 ∂ 2Y
sin θ + + l(l + 1)Y = 0,
sin θ ∂θ ∂θ sin2 θ ∂ϕ2
20
dok se za radijalni deo jednačine dobija
µ ¶ µ ¶
d 2 dR 8π 2 me r2 e2 e2 l(l + 1)h2
r + E+ + C1 2 − R = 0.
dr dr h2 4πε0 r r 8π 2 me r2
Kako bismo prethodnu jednačinu sveli na oblik identičan ovoj jednačini za

atom vodonika, uvodimo smenu
l0 (l0 + 1)h2 e2 l(l + 1)h2

− = C1 − ,
8π 2 me r2 r2 8π 2 me r2
odakle je
8π 2 me e2
l0 (l0 + 1) = l(l + 1) − C1 .
h2
Odavde se, rešavanjem kvadratne jednačine po l0 dobija
r
1 1 8π 2 me e2
l0 = − + 1 + 4[l(l + 1) − C1 ],
2 2 h2
odnosno
r
1 1 32π 2 me e2
l0 = − + (2l + 1)2 − C1 ].
2 2 h2
Ukoliko izvučemo (2l + 1)2 ispred korena, dobijamo
s
1 1 32π 2 me e2
l0 = − + (2l + 1) 1 − 2 C1 ,
2 2 h (2l + 1)2
a kvadratni koren u ovoj jednačini je oblika f (x) = (1 − x)1/2 , pa će njegov

razvoj u red, zadržavajući se samo na članovima do prvog stepena, biti jednak
f (x) ≈ 1 − 12 x. Prethodna jednačina se sada svodi na
µ ¶
0 1 1 16π 2 me e2
l = − + (2l + 1) 1 − 2 C1 ,
2 2 h (2l + 1)2
tj.
1 1 8π 2 me e2
l0 = − + (2l + 1) − 2 C1 .
2 2 h (2l + 1)
Prva dva sabirka daju l, pa je
8π 2 me e2
l0 = l − C1 .
h2 (2l + 1)
Odavde se vidi da l0 , ekvivalent kvantnom broju l kod atoma vodonikovog tipa,

više nije ceo broj.
21
Uzimajući u obzir da je n = nr + l + 1 i Z = 1, energija elektrona u atomu
vodonikovog tipa je
me4
En = − .
8ε20 h2 (nr + l + 1)2
U modelu valentnog elektrona, glavni kvantni broj n ćemo zameniti efektivnim

kvantnim brojem n∗ = nr + l0 + 1. Kako je
8π 2 me e2
n∗ = nr + l + 1 − C1 ,
h2 (2l + 1)
možemo ga svesti na
n∗ = n + σ,
gde je
8π 2 me e2
σ=− C1 .
h2 (2l + 1)
Energija je sada
me4
En = − ,
8ε20 h2 (n + σ)2
a spektralni termovi će biti
E me4 R
T = = 2 3 = ,
hc 8ε0 ch (n + σ)2 (n + σ)2
što je vrednost identična onoj koja je dobijena eksperimentalnim putem.

Efektivno smanjenje energije za različite energetske nivoe kod atoma li-
tijuma u odnosu na vodonik prikazano je na slici 8.2. Vidi se da se razlika
u energiji za odgovarajuće nivoe smanjuje kako sa povećanjem n, tako i sa
povećanjem l, jer je rastom ova dva kvantna broja relativni doprinos korekci-
onog faktora σ u formuli za energiju sve manji.
Vodonik Litijum
4s 4p 4d 4p 4d
4s
3s 3p 3d 3p 3d
3s
2s 2p
2p
2s
Slika 8.2
22
9. Spektralne serije alkalnih metala
Pri prelazu valentnog elektrona izmedu energetskih nivoa dolazi do emisije ili
apsorpcije zračenja, pri čemu je talasni broj emitovanog (apsorbovanog) fotona
ν̃ = Tn − Tm ,
gde su Tn i Tm spektralni termovi odgovarajućih nivoa. Pri ovome nisu do-

zvoljeni, ili bolje rečeno, nisu podjednako verovatni svi mogući prelazi, već
samo oni koji odgovaraju tzv. izbornim pravilima. Ova pravila, koja odreduju
moguće kombinacije kvantnih brojeva prilikom prelazaka isprva su dobijena
empirijskim putem. Za atome alkalnih metala i njima slične jone, kao i za
atome vodonikovog tipa, ona glase:
∆n = bilo koja vrednost,

∆l = ±1.
Prelaz za ∆l = 2, na primer, iako je u principu moguć, ima toliko malu vero-

vatnoću dešavanja da su spektralne linije koje se u njemu emituju ekstremno
slabe. Stoga se on prema izbornim pravilima smatra zabranjenim.
Kod spektara alkalnih metala primetno je grupisanje odredenih linija u
pojedine spektralne serije. Jedna od njih je, na primer, glavna serija, koja se
lako dobija u apsorpcionim spektrima metalnih para. Za ovu seriju je, ukoliko
se radi o apsorpciji, polazni nivo neki od s nivoa (za koje je l = 0). U slučaju
emisije zračenja ovo je nivo na koji se valentni elektron prilikom prelaza spušta.
Pošto su kod alkalnih metala nivoi bliži jezgru popunjeni, zbog čega valentni
elektron ne može da se spusti na njih, osnovno stanje će imati glavni kvantni
broj veći od jedinice. Za litijum je n = 2, za natrijum n = 3, kod kalijuma je
n = 4, itd. Stoga prelaze koji dovode do emisije linija glavne serije možemo
predstaviti kao:
Li: 2s ↔ np n = 2, 3, 4, . . .
Na: 3s ↔ np n = 3, 4, 5, . . .
a opšti izraz za talasni broj, kod natrijuma na primer, glasi

R R
ν̃Na = − .
(3 + σs )2 (3 + σp )2
Pri emisiji i apsorpciji se, naravno, dobijaju iste talasne dužine.

Svaka spektralna linija glavne serije se cepa na dve linije, zbog čega se ove
linije nazivaju dubletima.
Glavnoj seriji pripadaju i rezonantne linije, tj. linije koje se emituju pri
rezonantnom prelazu (prelazu sa s nivoa na najbliži p nivo). Kod natrijuma
je rezonantna linija žuta D linija sa talasnom dužinom od 589 nm. Ova linija
je dublet, sa talasnim dužinama od 588.9963 nm i 589.5930 nm (slika 9.1).
23
I I
589 nm λ 589 nm 589.6 nm λ
Slika 9.1
U spektrima alkalnih metala, pored glavne, javljaju se i oštra, difuzna i

osnovna serija, pa su spektralne serije alkalnih metala, dakle:
Glavna Li: 2s ↔ np n = 2, 3, 4, . . .
Na: 3s ↔ np n = 2, 3, 4, . . .
Oštra Li: 2p ↔ ns n = 3, 4, 5, . . .
Na: 3p ↔ ns n = 4, 5, 6, . . .
Difuzna Li: 2p ↔ nd n = 2, 3, 4, . . .
Na: 3p ↔ nd n = 3, 4, 5, . . .
Osnovna Li: 2d ↔ nf n = 3, 4, 5, . . .
Na: 3d ↔ nf n = 4, 5, 6, . . .
Linije se mogu emitovati i izvan ovih prelaza, ali su vrlo slabe. Takva je,
na primer, linija pri prelazu 2s ↔ 3d; kod litijuma je talasna dužina ove linije
319.6 nm, a kod natrijuma 342.7 nm.
Spektralne linije glavne i oštre serije su dubleti, dok su linije difuzne i
osnovne serije tripletne, tj. čine ih po tri linije (slika 9.2).
Dubleti (glavna i oštra serija) Tripleti (difuzna i osnovna serija)
Slika 9.2
10. Orbitalni magnetni moment elektrona u atomu

Prema klasičnoj elektrodinamici, ako naelektrisanje q rotira po zatvorenoj pu-
tanji, sa periodom τ , ono dovodi do pojave električne struje jačine
q
I= ,
τ
koja stvara magnetni moment ~µ čiji intenzitet, tj. modul iznosi
S
|~µl | = IS = q ,
τ
24
~l
dϕ
r
dS
−e
µ
~l B~
Slika 10.1
gde je S površina koju obuhvata putanja po kojoj se naelektrisanje kreće.

Posmatrajmo sada jedan elektron koji se kreće u Kulonovom polju po
eliptičnoj putanji oko atomskog jezgra (slika 10.1). Modul momenta impulsa
takvog elektrona iznosi
dϕ
|~l | = me r2 .
dt
Pošto se dS, kako se sa slike vidi, može aproksimirati površinom trougla, to je
1
dS = r · rdϕ,
2
odnosno
dS 1 dϕ
= r2 .
dt 2 dt
Iz ove jednačine sledi da je moment impulsa
dS
|~l | = 2me .
dt
Kako je, prema Keplerovom1 zakonu, površina koju radijus vektor prebriše u
jedinici vremena konstantna, možemo pisati
dS S
= ,
dt τ
odnosno, za moment impulsa
S
|~l | = 2me .
τ
Magnetni moment je, dakle
q ~
|~µl | = |l |.
2me
1
Johannes Kepler
25
Ako prethodnu jednačinu napišemo u vektorskom obliku, uzimajući u obzir da
je za elektron q = −e, biće
e ~
~µl = − l.
2me
eh̄
Uvodenjem Borovog magnetona (µB = 2m e
), koji je uzet za jedinicu magnetnog
momenta, u izraz za magnetni moment elektrona, sledi
µB ~
~µl = − l.
h̄
Za intenzitet momenta impulsa i njegovu z-komponentu važe sledeće relacije:
p
|~l | = l(l + 1)h̄,
|~lz | = ml h̄,
pa smenom ovih vrednosti u izraz za intenzitet magnetnog momenta elektrona

dobijamo
p
|~µl | = l(l + 1)µB ,
|~µlz | = −ml µB .
Prema tome, sa momentom impulsa kvantovan je takode i magnetni moment,

tj. kvantni brojevi odreduju i magnetne osobine atoma. Kod atoma vodoniko-
vog tipa u osnovnom stanju (n = 1, l = 0), pošto nema magnetnog momenta,
ne bi trebalo ni da dolazi do ispoljavanja magnetnih osobina u spoljašnjem
magnetnom polju.
11. Spin elektrona

Dubletna struktura spektralnih linija alkalnih metala nije mogla biti objašnje-
na u okvirima postojeće teorije—ovo udvostručavanje linija nemoguće je bilo
opisati pomoću kvantnih brojeva n, l i m.
Konstatacija da atom vodonika u osnovnom stanju ne ispoljava magnetne
osobine takode se pokazala netačnom, jer je eksperimentalno pokazano da ovi
atomi skreću u magnetnom polju.
Dalji napredak kvantne teorije nastupio je uvodenjem još jednog stepena
slobode za elektron. Mehanicistička pretpostavka o elektronu kao sferi koja
rotira oko sopstvene ose vodi do postojanja spinskog magnetnog momenta,
koji za razliku od orbitalnog magnetnog momenta nema veze sa kretanjem
elektrona oko jezgra, već je sopstvena karakteristika samog elektrona. Ovo
obrtanje je stalno prisutno i nije potrebna nikakva spoljašnja sila za njegovo
pokretanje.
Ulenbek1 i Gudšmit2 su 1925. godine pokazali da se hipotezom o spinu elek-
trona mogu dati jednostavna tumačenja pomenutih eksperimentalnih činjenica.
1
George Eugene Uhlenbeck
2
Samuel Abraham Goudsmit
26
Analogno relacijama za orbitalni moment impulsa, sopstvene vrednosti
spinskog momenta impulsa su
p
|~s| = s(s + 1)h̄,
a njegove moguće projekcije u pravcu polja (z-ose)
|~sz | = ms h̄,
gde je ms spinski magnetni kvantni broj.
Kao i kod orbitalnog magnetizma gde l preko ml odreduje načine na koje se
atom može orijentisati u spoljašnjem polju, i ovde je broj mogućih orijentacija
u polju (2s + 1). Ako spinom želimo da objasnimo dubletne linije, logično je
pretpostaviti da se postoje samo dve orijentacije spinskog magnetnog momenta
koje dovode do ovakvog cepanja. Zbog toga je
2s + 1 = 2,
odnosno, spinski kvantni broj može da ima samo jednu vrednost, s = 12 , a
spinski magnetni kvantni broj je ms = ±s = ± 12 . Odavde je
√
3 1
|~s| = h̄, i |~sz | = ± h̄.
2 2
Medutim, detaljno izvodenje pod pretpostavkom da je elektron sfera koja rotira
oko svoje ose dovodi do brzina perifernog elektrona većih od brzine svetlosti u
vakuumu, kao i do pojave elektromagnetnog zračenja. Zbog toga je ovaj model
odbačen, a Pauli1 uvodi spin kao karakteristično svojstvo elektrona koje nema
klasično tumačenje.
Iznos spina je za sve elektrone isti, a njegova orijentacija
može biti dvojaka, tzv. paralelna (+0.5h̄) i antiparalelna z B ~
(−0.5h̄). Kako je vrednost spina veća od vrednosti njegovih
z-projekcija, to ove projekcije nisu strogo paralelne i anti- + 12 h̄
◦
paralelne, već zaklapaju odreden ugao (oko 55 ) sa z-osom ~s
(slika 11.1). ~s
1
Ukoliko bi se vrednosti spinskog magnetnog momenta i − 2 h̄
njegove z-projekcije izračunale analogno orbitalnom mag-
netizmu, za ~µs bi se, zbog s = 12 , dobila vrednost od pola
Borovog magnetona. Medutim, eksperimentalno je nadeno
da je ova vrednost jednaka celom magnetonu, zbog čega se Slika 11.1
u sve formule uvodi faktor 2 (tačnije, ovo je tzv. g-faktor
elektrona, g = 2.002319), pa imamo
µB
~µs = −2 ~s,
p h̄
|~µs | = 2 s(s + 1)µB ,
|~µsz | = −2ms µB .
Ukupan magnetni moment elektrona u atomu biće jednak zbiru orbitalnog
i spinskog magnetnog momenta: ~µ = ~µl + ~µs (slika 11.2).
1
Wolfgang Pauli
27
~l
~s
µ
~l
µ
~s
Slika 11.2
Na ovaj način su uvedena četiri osnovna kvantna broja vezana za elektron-

ski omotač atoma. To su:
Glavni kvantni broj n = 1, 2, 3, . . . , ∞

Orbitalni kvantni broj l = 0, 1, 2, . . . , n − 1
Magnetni orbitalni kvantni broj ml = 0, ±1, ±2, . . . , ±l
Magnetni spinski kvantni broj ms = ±1/2
12. Štern-Gerlahov eksperiment

Postojanje magnentnog momenta elektrona u atomu i njegovo kvantovanje
dokazano je u eksperimentima Šterna1 i Gerlaha2 1922. godine.
Za ovaj ogled koristi se aparatura koja se, kako bi se izbegli sudari posma-
tranih atoma sa molekulima vazduha, nalazi u vakuumu (slika 12.1). Atomi
srebra se usled zagrevanja kreću, a uzak paralelan snop se dobija kolimisanjem
blendama B.
E
E
N S
B x
B z
Ag
Slika 12.1
Ovaj zrak, koji se kreće duž x-ose, ulazi u jako nehomogeno magnetno polje
u pravcu z-ose. Budući da se atom ponaša poput dipola, homogeno magnetno
1
Otto Stern
2
Walther Gerlach
28
polje bi dovodilo samo do njihovog orijentisanja u pravcu polja, i na ekranu E
bi se dobila slika proreza.
Ukoliko atom ne bi imao magnetni moment, takode se ne bi opažalo skreta-
nje u polju, dok bi, sa postojanjem kontinualnog magnetnog momenta, atomi
u zraku bili skretani u svim mogućim pravcima unutar odredenog ugla, pa bi se
na ekranu E dobijala “razmazana” slika. Medutim, u ogledima koje su vršili
Štern i Gerlah, dobijene su dve slike proreza, odnosno dve linije simetrično
rasporedene u odnosu na centralnu liniju, što potvrduje postojanje kvantova-
nog momenta impulsa elektrona.
Nedostatak srednje linije, koja bi se javljala za m = 0 potvrduje da se
skretanje snopa vrši pod uticajem spinskog magnetizma elektrona.
Oto Štern je 1943. bio dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, za istraživanja
blisko povezana sa ovim ogledom.
13. Ukupni moment impulsa elektrona u atomu

Izmedu spinskog magnetnog momenta elektrona i unu- ~j = const.
trašnjeg magnetnog polja atoma, koje nastaje usled or-
bitalnog momenta impulsa elektrona, dolazi do interak- ~l
cije koja se naziva spin-orbitalnom interakcijom. Zbog
toga je za opisivanje stanja elektrona potrebno poznava-
nje njegovog ukupnog momenta impulsa.
Korišćenjem semiklasičnog pristupa, u kome mo- ~s
mente impulsa sabiramo kao vektore, vodeći pri tome
računa o njihovom kvantovanju, za ukupan moment im-
pulsa elektrona dobijamo Slika 13.1
~j = ~l + ~s,
pri čemu vektori ~l i ~s vrše precesiju oko ~j koji je konstantan (slika 13.1).
Ovakav model slaganja momenata naziva se vektorskim modelom.
Analogno postupku za orbitalni moment impulsa, i za ukupni moment im-
pulsa važe relacije
p
|~j| = j(j + 1)h̄,
|~jz | = mj h̄,
gde je j kvantni broj ukupnog momenta impulsa ili unutrašnji kvantni broj, a
mj ukupni magnetni kvantni broj koji može da uzima vrednosti
mj = 0, ±1, ±2, . . . , ±j.
Unutrašnji kvantni broj j može da uzima vrednosti j = l ± s, tako da za l > 0,

j može biti
1 1
j =l+ , j =l− ,
2 2
dok je za l = 0, j = l + 12 .
29
Izborna pravila se, uvodenjem unutrašnjeg kvantnog broja j, proširuju pra-
vilom
∆j = 0, ±1.
U spektroskopiji se za označavanje energijskog stanja elektrona koriste glavni

kvantni broj n, orbitalni kvantni broj l, unutrašnji kvantni broj j i spinski
kvantni broj s. U opštem slučaju, oznaka jednog nivoa ili terma ima sledeći
oblik:
n(2s+1) Xj ,
gde je X slovna oznaka za vrednost orbitalnog kvantnog broja l. Ukoliko se

razmatra atom vodonikovog tipa, kod koga se stanje elektrona poklapa sa
stanjem atoma, koriste se mala slova. Kod višeelektronskih atoma, gde se za
opisivanje stanja atoma koristeP ukupni kvantni brojevi, jednaki sumi kvantnih
brojeva elektrona (npr. L = i li ), koriste se velika slova.
Član 2s + 1 označava broj komponenata u termu, tj. multipletnost terma
(jer za višeelektronske sisteme S može imati i vrednosti različite od 12 ). Kod
atoma vodonikovog tipa je uvek 2s + 1 = 2, pa se ova oznaka često i ispušta. U
tabeli 13.1 prikazana su moguća stanja atoma vodonikovog tipa za prvih par
vrednosti l.
Tabela 13.1
l\j 1/2 3/2 5/2 7/2
2
0 s1/2
2 2
1 p1/2 p3/2
2 2
2 d3/2 d5/2
2 2
3 f5/2 f7/2
Izborno pravilo za j dalje sužava moguće prelaze. Na primer, za linije

difuzne serije, prelaz 2 D5/2 ↔ 2 P1/2 koji bi bio dozvoljen izbornim pravilom
za l, nije dozvoljen izbornim pravilom za j, jer je ∆j = 5/2 − 1/2 = 2 (slika
13.2).
2
D5/2
2
D3/2
2
P3/2
2
P1/2
Slika 13.2
Uvodenjem spina i ukupnog momenta impulsa objašnjava se višestrukost

spektralnih linija, jer su p nivoi prema ovoj interpretaciji dubleti, tj. poseduju
dve komponente.
30
14. Teorija višelektronskih atoma
Energija jednog atoma sa N elektrona sastoji se iz njihove kinetičke ener-
gije (pretpostavlja se da jezgro miruje) i iz energija koje su posledica elektro-
statičkog i elektromagnetnog uzajamnog dejstva izmedu čestica:
E = Ek + Eel + Emag .
Elektrostatička energija se sastoji iz Kulonove energije elektrona u polju atom-
skog jezgra čije je naelektrisanje +Ze i Kulonove energije usled odbijanja
izmedu elektrona.
Magnetna energija se temelji na interakciji izmedu spinskih i orbitalnih
magnetnih momenata pojedinih elektrona. Njen najveći deo je magnetna ener-
gija orijentacije svakog spina u odnosu na efektivno magnetno polje koje se
javlja usled rotacije elektrona oko jezgra. Takva energija je proporcionalna
skalarnom proizvodu magnetnog spinskog momenta i jačine polja. Prva je
veličina proporcionalna ~s, a druga ~l, tako da je magnetna energija za jedan
elektron
Emag = η(ri ) ~li · ~si ,
gde faktor η(ri ) zavisi od rastojanja izmedu pojedinih elektrona i jezgra. Ener-
gija izražena prethodnom jednačinom predstavlja energiju spin-orbitalne in-
terakcije ili spin-orbitalne sprege. Analogno njoj, može se izraziti i magnetna
energija interakcije izmedu orbita i spinova kod različitih elektrona; one su
proporcionalne skalarnim proizvodima
~li · ~sk , ~li · ~lk , ~si · ~sk .
Uključivanjem svih oblika energije u Šredingerovu jednačinu dobija se veoma
komplikovana diferencijalna jednačina čije egzaktno rešavanje nije moguće,
tako da se teorija mora zadovoljiti približnim rešenjima. Polazi se od dva
granična slučaja koji se pomoću oformljene Šredingerove jednačine mogu lako
prikazati.
Ako se u prvoj aproksimaciji zanemare odbijanja i spin-orbitalna interakcija
elektrona, jednačina se uprošćava tako da je njeno rešavanje moguće, i za
energiju E se pri tome dobija da je jednaka sumi energija pojedinih elektrona.
Prelaskom, zatim, na kompletnu Šredingerovu jednačinu, mogu se razliko-
vati tri slučaja, definisana na osnovu relativnih veličina posmatranih interak-
cija.
a) Kulonovo odbijanje je jako u odnosu na spin-orbitalnu spregu, koju

zbog toga u prvoj aproksimaciji možemo zanemariti. U tom slučaju
ne postoji sprega izmedu spinova i orbita, tj. orbite i spinovi mogu se
posmatrati kao posebni sistemi. Sa druge strane su, preko Kulonove
sile, svi elektroni medusobno spregnuti, i zbog toga se samo ceo atom
sme razmatrati kao fizički sistem. Ukupni spinski moment impulsa
X
N
~=
S ~si ,
i=1
31
i ukupni orbitalni moment impulsa kod atoma
X
N
~ =
L ~li ,
i=1
ponašaju se kao odvojeni sistemi, pri čemu za svaki važi zakon održanja
impulsa. Prirodno je da isto važi i za ukupni moment impulsa atoma
J~ = L
~ + S.
~
Ovakav tip sprege se naziva LS spregom ili Rasel-Saundersovom1,2 spre-

gom, i u prirodi se nalazi kod lakših atoma.
b) Spin-orbitalna sprega je jaka u odnosu na Kulonovu silu, čime se u prvoj

aproksimaciji izbegava sprega izmedu različitih elektrona, tj. svaki elek-
tron je zaseban sistem. Zakon održanja impulsa, zbog jakog sprezanja
~l i ~s važi samo za ukupni moment impulsa jednog elektrona:
~ji = ~li + ~si ,
kao i za ukupni moment impulsa atoma

X
N
J~ = ~ji .
i=1
Ovaj slučaj naziva se jj spregom i javlja se kod težih elemenata.
c) Kulonovo odbijanje i spin-orbitalne interakcije su istog reda veličine.

U ovom slučaju nema nezavisnih sistema, a zakon održanja impulsa
definisan je samo za J.~ Ovo je tzv. srednja sprega koja se pojavljuje
kod srednje teških elemenata.
15. Vektorski model atoma
Posmatrajmo orbite dva elektrona, označene preko vektora ~l1 i

~l2 , apstrahovane, dakle, od uticaja spina i ostalih elektrona (slika
15.1. Obe orbite zajedno grade zajednički orbitalni moment im- ~
L
~l1
pulsa
~l2
~ = ~l1 + ~l2 ,
L
koji je po pretpostavci vremenski konstantan, a time, prema

opštoj formuli za moment impulsa kvantovan unutrašnjim kvant- Slika 15.1
nim brojevima L i mL :
p
~ = L(L + 1)h̄,
|L| (15.1)
~ z | = mL h̄, mL = 0, ±1, ±2, . . . , ±L.
|L (15.2)
1
Henry Norris Russel
2
Frederick Albert Saunders
32
Za razliku od L, ~ momenti impulsa elektrona, ~li , nisu kvantovani. To je posle-
dica opozicionog elektrostatičkog odbijanja izmedu oba elektrona, zbog čega se
javljaju dodatni momenti impulsa na obe putanje i to na svakoj u suprotnom
smeru. Zbog toga oba vektora ~li izvode precesiju oko L, ~ dakle, nisu vremenski
konstantni.
Što je sprega izmedu ~l1 i ~l2 slabija, niža je i frekvencija precesije oko L
(prema frekvenciji rotacije elektrona oko ~li ), tj. sa većom približnošću su ~li
vremenski konstantni, a time su i sve približnije kvantovani. Znači, za ~l1 i ~l2
pri slaboj sprezi važe relacije
p
|~li | = li (li + 1)h̄,
|~liz | = ml h̄, ml = 0, ±1, ±2, . . . , ±li ,
i i
sa približno celim kvantnim brojevima li i mli . Drugim rečima, l1 i l2 nisu

strogo definisani.
Nasuprot ovome, kvantni broj ukupnog momenta impulsa L, kao ceo broj,
definisan je strogo. U saglasnosti sa iskustvom, teorija daje da L, pri datim
vrednostima l1 ≥ l2 , može poprimiti sledeće vrednosti
L = l1 + l2 , l1 + l2 − 1, . . . , l1 − l2 .
To znači ~ ~
p da se l1 i l2 , za
√ npr. l1 = 2p
i l2 = 1 (zbog √
čega je onda, razumljivo
~ ~
|l1 | = 2(2 + 1)h̄ = 6h̄ i |l2 | = 1(1 + 1)h̄ = 2h̄), slažu prema šemi
prikazanoj na slici 15.2.
~l 2
~l
2
~l 2
~l1
L
~
~l1
~l1
L~
L~
L = l 1 + l2 = 3 L = l1 + l2 − 1 = 2 L = l 1 − l2 = 1
p √ √ √
~ = 3(3 + 1)h̄ = 12h̄
|L| ~ = 2 · 3h̄
|L| ~ = 1 · 2h̄
|L|
Slika 15.2
Sasvim analogno se slažu momenti impulsa kod N elektrona, prema
X
N
~ =
L ~li ,
i=1
a za kvantni broj L se dobija
L = l1 + l2 + · · · + lN , l1 + l2 + · · · + lN − 1, . . . , l1 − l2 − · · · − lN ,
33
pri čemu je
l1 ≥ l2 ≥ · · · ≥ lN ,
tako da se i iz ovog niza javljaju vrednosti L ≥ 0.
Na isti način se i N spinova slaže u zajednički spin
X
N
~=
S ~si ,
i=1
tako da je
p
~ = S(S + 1)h̄,
|S| (15.3)
~z | = mS h̄, mS = 0, ±1, ±2, . . . , ±S,
|S (15.4)
sa spinskim kvantnim brojem
S = s1 + s2 + · · · + sN , s1 + s2 + · · · + sN − 1, . . . , s1 − s2 − · · · − sN ,
pa je i S ≥ 0.
Pri parnom broju elektrona N , S je ceo broj i najmanja moguća vrednost
mu je S = 0. Slika
q 15.3 prikazuje vektorsku šemu slaganja za N = 2, pri čemu
je |~s1 | = |~s2 | = 12 32 h̄, a sa nje se vidi da se dva spina mogu postaviti potpuno
antiparalelno, ali nikada paralelno, iako se često na takav način prikazuju.
~s2
~s1 ~
S ~s1 ~s2
S=
√1 S=0
~ = 1 · 2h̄
|S|
Slika 15.3
LS sprega
Do sada smo u obzir uzimali samo posebno slaganje orbita i spinova, pri čemu
smo zanemarivali interakciju izmedu spinova i orbita. Pretpostavimo sada da
je ova interakcija vrlo slaba u odnosu na elektrostatičko odbijanje elektrona,
~ i S,
te će se u prvoj aproksimaciji, kako je već ranije rečeno, formirati L ~ a
tek u drugoj aproksimaciji će se javiti slaba spin-orbitalna interakcija koja će
usloviti slabu spregu izmedu L ~ i S.
~ To znači da će vektori L ~ iS~ precesirati
oko ukupnog momenta impulsa
J~ = L
~ + S,
~
koji je vremenski konstantan i kvantovan. Otuda su, preko relacija

p
~ = J(J + 1)h̄,
|J| (15.5)
|J~z | = mJ h̄, mJ = 0, ±1, ±2, . . . , ±J, (15.6)
34
kvantni brojevi J i mJ strogo definisani, dok relacije (15.1) i (15.3) važe samo
približno, tj. L i S nisu strogo definisani.
Kvantni broj J može poprimiti jednu od sledećih 2S + 1 vrednosti
J = L + S, L + S − 1, L + S − 2, . . . , L − S, kada je L ≥ S,
ili jednu od 2L + 1 vrednosti
J = S + L, S + L − 1, S + L − 2, . . . , S − L, kada je S ≥ L.
~ iz ~l ili S
Mehanizam slaganja je isti kao i kod izgradnje L ~ iz ~s, slika 15.4.
~S
S~
J~
~
~ S
L
L
~
~
L
J~
J =2 J =1 J =0
√ √
~ = 2 · 3h̄
|J| ~ = 1 · 2h̄
|J|
Slika 15.4
Opisani tip sprege, kod kojeg je magnetna sprega (~li , ~si ) slaba u odnosu
na električnu spregu (~li , ~lk ), tj. kod koje L
~ iS
~ precesiraju oko J~ frekvencijom
malom u odnosu na precesionu frekvenciju koju ima ~li oko L, ~ i pri praktično
nespregnutom spinu realizovan je kod lakših atoma i naziva se, kao što je već
rečeno, Rasel-Saundersovom spregom ili LS spregom.
jj sprega
Granični slučaj suprotan prethodnom, kod kojeg je spin-orbitalna interakcija
svakog pojedinačnog elektrona snažna u odnosu na orbitalno-orbitalnu inter-
akciju naziva se jj spregom.
Ovde se u prvoj aproksimaciji slažu spinski i orbitalni moment impulsa kod
svakog elektrona posebno u jedinstveni moment impulsa
~ji = ~li + ~si ,
a ovi zatim grade ukupan moment impulsa
X
N
J~ = ~ji ,
i=1
oko kog precesiraju i koji je strogo definisan preko kvantnih brojeva J i mJ
putem jednačine (15.5). L i S ovde uopšte nisu definisani—na njihovom mestu
se nalaze približno definisani kvantni brojevi ji i mji , dati približno zadovolja-
vajućim relacijama
p 1
|~ji | = ji (ji + 1)h̄, ji = li ± ,
2
|jiz | = mji h̄, mji = 0, ±1, ±2, . . . , ±ji .
~
Ovakav tip sprege sreće se kod većine najtežih atoma.
35
Srednja sprega
Izmedu atoma koji spadaju u dva navedena granična slučaja nalaze se atomi
kod kojih su orbitalno-orbitalna i spin-orbitalna interakcija istog reda veličine,
što se naziva srednjom spregom. Kod ovih atoma su strogo definisani samo
kvantni brojevi J i mJ , dok ostali mogu biti samo približno definisani. Ovde
se ukupni sistem može izdeliti u delimične sisteme koji su unutar sebe čvrsto
spregnuti, ali medusobno labavo.
Kao i moment impulsa, prirodno je da se i magnetni ~

z B
√
momenti pojedinih orbita i spinova slažu u jedan za- 6h̄
jednički (ukupni) magnetni moment. Otuda spoljašnje 2h̄
magnetno polje, paralelno z-osi, obrazuje dopunski mo-
ment impulsa, koji sada rotira atom, usled čega moment h̄
impulsa J~ precesira oko pravca polja. Već je ranije dat
mehanizam kvantovanja po pravcu (prostorno kvantova- 0
nje) sa 2J + 1 mogućih vrednosti magnetnog kvantnog J~
broja mJ . Na ovaj način, atom može da zauzme samo −h̄
2J + 1 mogućih orijentacija u prostoru.
p Na slici√15.5 je
~
ovo i prikazano, za J = 2 i |J| = 2(2 + 1)h̄ = 6h̄. −2h̄
U odsustvu spoljašnjeg magnetnog polja stanja atoma
J = 2√
sa različitim mJ medusobno su energetski degenerisana, ~ = 2 · 3h̄
|J|
tj. svaki term definisan sa J ima stepen degeneracije
2J + 1. U slučaju parnog broja elektrona J i mJ su Slika 15.5
celi brojevi, a u slučaju neparnog broja oni su poluceli.
16. Magnetni moment jednog atoma

U slučaju Rasel-Saundersove sprege koju ćemo jedino i razmatrati, ukupni
magnetni moment jednog atoma može se izračunati na sledeći način. Vezu
izmedu momenata impulsa L ~ iS~ i odgovarajućih magnetnih momenata ~µL i
~µS možemo izraziti kao
µB ~
~µL = − L,
h̄
µB ~
~µS = −2 S,
h̄
pri čemu su moduli magnetnih momenata
p
|~µL | = L(L + 1)µB ,
p
|~µS | = 2 S(S + 1)µB .
Magnetni orbitalni i spinski moment se slažu u ukupni magnetni moment

atoma (slika 16.1):
µB ~ ~
~µ = ~µL + ~µS = − (L + 2S).
h̄
36
~
S
γ µ
~S
J~
~
L
O
µ
~L
µ
~
µ
~J
A
µ
~S γ
Slika 16.1
Pošto zajedno sa L ~ iS~ i ~µ precesira oko J,

~ komponenta ~µ normalna na J~ ima
srednju vrednost jednaku nuli, i kao merljiv magnetni moment ostaje samo
komponenta ~µJ , tj. projekcija ~µ na J. ~ Ova komponenta je, dakle, istog ili
~
suprotnog smera od J i dobija se sabiranjem vektora OA ~ i OB.
~ Ovi se vektori
sa slike 16.1 dobijaju kao
µ ¶
1 µB ~ 1 µB ~ µB ~ ~
~µOA = ~µL + ~µS = − L + −2 S = − (L + S),
2 h̄ 2 h̄ h̄
µB ~
~µOA = − J,
h̄
i
p
1 1 J~ 1 2 S(S + 1)µB
~µAB = ~µS cos γ = − |~µS | cos γ =− p ~
cos γ J,
2 2 ~
|J| 2 J(J + 1)h̄
p
µB S(S + 1)
~µAB =− p ~
cos γ J.
h̄ J(J + 1)
pa je njihov zbir
µ p ¶
µB S(S + 1)
~µJ = − 1+ p ~
cos γ J.
h̄ J(J + 1)
Izraz u zagradi možemo označiti kao gJ , pa dobijamo
µB ~
~µJ = −gJ J.
h̄
Na osnovu kosinusne teoreme iz trougla koji čine momenti impulsa možemo
dobiti cos γ:
~ 2 = |J|
|L| ~ 2 + |S|
~ 2 − 2|J||
~ S|~ cos γ,
odnosno
~ 2 + |S|
|J| ~ 2 − |L|
~ 2 J(J + 1)h̄2 + S(S + 1)h̄2 − L(L + 1)h̄2
cos γ = = p p ,
~ S|
2|J|| ~ 2 J(J + 1) S(S + 1)h̄2
37
i konačno
J(J + 1) + S(S + 1) − L(L + 1)
cos γ = p p .
2 J(J + 1) S(S + 1)
Dalje sledi da je
J(J + 1) + S(S + 1) − L(L + 1)
gJ = 1 + .
2J(J + 1)
Za intenzitete vektora ~µJ i njegove z-projekcije dobijamo

¯ µB ¯¯ ~ p
¯
|~µJ | = ¯−gJ ¯ |J| = gJ J(J + 1)µB ,
¯ h̄
¯ µB ¯¯ ~
|~µJz | = ¯−gJ ¯ |Jz | = −gJ mJ µB .
h̄
Faktor gJ pokazuje kako su pomešani orbitalni i spinski magnetizam pri for-
miranju ukupnog magnetnog momenta atoma. U specijalnom slučaju kada su
spinovi poništeni (S = 0, J = L) tada je gJ = 1. Ako je orbitalni magnetizam
poništen (L = 0, J = S) tada je gJ = 2.
Pri negativnom gJ magnetni moment ~µJ je paralelan, a pri pozitivnom gJ
antiparalelan sa momentom impulsa J. ~
1
Egzistenciju ovog faktora Lande je utvrdio 1923. čisto empirijskim putem
iz uticaja magnetnog polja na atomske spektre, te se on naziva Landeovim
g-faktorom.
17. Multipletna struktura LS termova

Jedan atom sa više elektrona ima vrlo velik broj mogućih
stanja, okarakterisanih sa L i S. Svako od tih stanja ima
svoju energiju, a one se medusobno razlikuju za iznos potre-
ban za pomeranje u magnetnom polju.
Višestrukost energetskih nivoa dovodi do pojave fine Slika 17.1
strukture spektralnih linija, tj. do niza linija pri emisiji i
apsorpciji elektromagnetnog zračenja. Ovakav niz linija na-
ziva se multipletom (slika 17.1).
U spektroskopiji je uobičajeno Rasel-Saundersove termove obeležavati ve-
likim slovom prema vrednosti kvantnog broja L, na sledeći način:
L = 0 1 2 3 4 5 ...
S P D F G H...
Dalje, vrednost kvantnog broja J se stavlja kao indeks desno dole uz slovo.
Levo gore uz slovo se stavlja multiplicitet, koji je očigledno jednak broju mul-
tipletnih komponenata. Za L > S on je jednak 2S + 1, a za S > L jednak je
2L + 1. Ipak, uobičajeno je i ovom slučaju upisivati (veći) broj 2S + 1 i reći
da ovako definisan multiplicitet neće biti potpuno razvijen.
1
Alfred Landé
38
Na primer, simbol
4
F5/2 ,
znači da je L = 3, S = 3/2 i J = 5/2. Pošto je multiplicitet terma četiri, znači

da ovaj term pripada kvartetu, sa kvantnim brojevima J = 9/2, 7/2, 5/2, 3/2.
Zbog definicije multipletnosti kao broja 2S + 1 sledi spektroskopsko pravilo:
atom sa parnim brojem elektrona ima neparan multiplicitet i obrnuto.
Sa uvedenim termskim simbolima može se lako dati pregledna tabela koja
za odredeni atom sa datim brojem elektrona pokazuje moguće termove. U
tabeli 17.1 dati su termovi za jednoelektronski sistem, odakle se vidi da imamo
jedan dubletni sistem termova. Stepen degeneracije svakog od termova dat je
izrazom 2J + 1. Kod prvog terma, označenog zvezdicom, L je manje od S,
odnosno, ovaj term ima nepotpuno razvijen multiplicitet.
Tabela 17.1
S 2S + 1 L J Term Multiplicitet St. deg.
2
0 1/2 S1/2 dublet∗ 2
2
1/2 P1/2 2
1 2 dublet
1/2 2 3/2 P3/2 4
2
3/2 D3/2 4
2 2 dublet
5/2 D5/2 6
Kod dvoelektronskog sistema S može imati vrednosti 0 i 1, što znači da se

javlja jedan singletni i jedan tripletni sistem termova, kao što je prikazano u
tabeli 17.2.
Tabela 17.2
S 2S + 1 L J Term Multiplicitet St. deg.
1
0 0 S0 singlet 1
1
0 1 1 1 P1 singlet 3
1
2 2 D2 singlet 5
3
0 1 S1 triplet∗ 3
3
0 P0 1
3
1 1 P1 triplet 3
3
1 3 2 P2 5
3
1 D1 3
3
2 2 D2 triplet 5
3
3 D3 7
Pored termskog simbola koji označava ukupan moment impulsa elektron-

ske ljuske mogu se pisati i stanja pojedinih elektrona (koja su odredena pri
“isključivanju” svih unutrašnjih interakcija). Pri tome se vrednost orbitalnog
kvantnog broja l označava istim, ali malim slovom, kao što je ranije dato za L.
39
Vrednost glavnog kvantnog broja se stavlja ispred slova koje označava elek-
tronsko stanje. Ako postoji više elektrona sa istim n i l, tada se njihov broj piše
kao eksponenet na simbolu za l. Na taj način se može potpuno opisati elek-
tronska konfiguracija jednog atoma ili jona, a ona se stavlja ispred termskog
simbola.
Na primer, simbol 1s2 3d 2 D5/2 znači da postoji ukupno tri elektrona (zbir
eksponenata), od kojih su dva sa glavnim kvantnim brojem n = 1 i bez or-
bitalnog momenta impulsa (l = 0), sa zasićenim (antiparalelnim) spinovima,
dok treći elektron ima glavni kvantni broj n = 3 i sam daje ukupan spinski
kvantni broj (S = 1/2, multiplicitet 2S + 1 = 2) i ukupni orbitalni moment
impulsa (L = l = 2).
Analiza spektara višeelektronskih atoma pokazuje da se u posmatranom
skupu linija, kao i u slučaju atoma vodonikovog tipa, ne pojavljuju sve kom-
binacije energijskih nivoa. Moguće prelaze i ovde prate odgovarajuća izborna
pravila, prema kojima su samo neki prelazi dozvoljeni, dok su svi drugi za-
branjeni. Ova pravila se nalaze pomoću kvantne mehanike iz zakona održanja
ukupnog momenta impulsa i parnosti sistema sačinjenog od atoma i emito-
vanog odnosno apsorbovanog fotona, i u slučaju LS sprege čine ih sledeća
pravila:
• Pravilo izbora za S dozvoljava samo prelaze za koje je
∆S = 0.
Ovo pravilo naziva se interkombinacionom zabranom, pošto zabranjuje

prelaze izmedu termova različitog multipliciteta (na primer, izmedu sin-
gleta i tripleta).
• Pravilo izbora za L glasi
∆L = 0, ±1.
Ovo pravilo se, u svojoj restriktivnijoj verziji (∆L = ±1), naziva La-
portovim1 pravilom i dozvoljava samo prelaze izmedu termova različitih
parnosti (pri čemu je parnost terma jednaka parnosti L). Medutim, u
slučaju intenzivne interakcije elektrona, dva ili više elektrona mogu isto-
vremeno prelaziti čime se dozvoljava i ∆L = 0 (na primer, dozvoljava se
prelaz 2 D3/2 ↔ 2 D5/2 ), ali je ovaj slučaj veoma redak.
• Pravilo izbora za J se dobija kao kombinacija prethodna dva, a dozvo-

ljava samo prelaze za koje važi
∆J = 0, ±1, osim prelaza J = 0 ↔ J = 0.
18. Termska šema i spektar atoma helijuma

Posle vodonika, atomi helijuma su najzastupljeniji u vasioni. U svom elek-
tronskom omotaču sadrže dva elektrona sa medusobnom interakcijom koja je
1
Marcel Laporte
40
istog reda veličine kao i interakcije jezgra sa pojedinim elektronima. Ova dva
elektrona su potpuno ravnopravna, i prilikom ekscitacije i deekscitacije, bilo
koji od njih može biti odgovoran za nastajanje spektra.
U slučaju atoma sa više elektrona, prilikom ekscitacije pod običnim uslo-
vima (u plamenu ili u luku) neće se dogoditi da dva ili više elektrona budu
pobudeni u više termove. Kod helijuma, u običnim uslovima ekscitacije, sa
nivoa na nivo prelazi samo jedan elektron dok drugi ostaje u stanju 1s, ali
svojim mehaničkim i magnetnim momentom (l, s, j) utiče na karakteristike
spektra. Dakle, kod helijuma, iako se radi o inertnom gasu, koji nema valent-
nih elektrona, govorimo o dva svetleća elektrona, čime se kod višeelektronskih
atoma pravi razlika izmedu valentnih i svetlećih elektrona.
Spektralne serije helijuma nalikuju onima kod 3 P2,1 3
P0 3
D3,2,1
alkalnih metala. Medutim, ovde je svaka od serija 587.565 nm
dupla, tj. postoje dve glavne serije, dve difuzne
serije, dve oštre serije, itd. Ove dve serije bile su 587.599 nm
587.562 nm
pripisane dvama fizičkim stanjima helijuma, na-
zvanim parahelijum i ortohelijum. Linije parahe- Slika 18.1
lijuma su vrlo oštre, dok linije ortohelijuma imaju
tripletnu strukturu.
Najintenzivnija linija u spektru ortohelijuma je žuti D triplet (slika 18.1).
Na osnovu ove linije je 1868. helijum detektovan u spektru Sunca, pa mu odatle
potiče i ime.
Helijum će, kao dvoelektronski sistem, imati termove prema tabeli 17.2, a
oni su prikazani na termskoj šemi prema slici 18.2.
Slika 18.2
Elektronska konfiguracija kod helijuma u osnovnom stanju je 1s2 . Prema
41
tome, kako dva elektrona mogu imati antiparalelnu (S = 0) i paralelnu (S = 1)
orijentaciju, helijum ima singletni (2S + 1 = 1) i tripletni (2S + 1 = 3) sistem
termova. U prvom slučaju dobijaju se termovi parahelijuma, a u drugom or-
tohelijuma. Budući da prema pravilima izbora izmedu singletnih i tripletnih
termova skoro da nema prelaza (interkombinaciona zabrana, usled čega je sta-
nje 2 3 S1 metastabilno; stanje 2 1 S0 je metastabilno zbog Laportovog pravila),
jasno je zašto su orto- i parahelijum veoma dugo smatrani različitim fizičkim
stanjima helijuma.
19. Periodni sistem elemenata

Proučavajući osobine atoma Mendeljejev1 je uočio da se njihove fizičke i he-
mijske osobine periodično ponavljaju. Ovu periodičnost Mendeljejev je 1869.
godine iskazao konstrukcijom prve periodne tabele elemenata, tako što je do
tada poznate hemijske elemente (njih 63) poredao prema relativnim atomskim
masama elemenata. Svakom elementu je pripisao redni broj koji odreduje nje-
govo mesto u jedinstvenom sistemu poznatom kao periodni sistem elemenata.
Osim klasifikacije poznatih elemenata, periodni sistem je predvidao postojanje,
kao i osobine, do tada neotkrivenih elemenata.
Kasnije se, kao što je poznato, pokazalo da u osnovi sistematike elemenata
leži naelektrisanje jezgra, a ne relativna atomska masa. Medutim, ova odstu-
panja su mala i Mendeljejev je ispravno klasifikovao najveći broj elemenata.
Svaki element u periodnom sistemu je predstavljen svojim hemijskim sim-
bolom, atomskim brojem i relativnom atomskom masom. Elementi sa sličnim
hemijskim i nekim fizičkim osobinama rasporedeni su u osam vertikalnih ko-
lona, tj. u osam grupa. Na primer, svi elementi u I A grupi su alkalni metali,
a svi elementi VIII B grupe su inertni gasovi. Horizontalne celine, kojih ima
sedam, nazivaju se periodama i njihove dužine su različite.
Zakonitost periodičnog ponašanja elemenata povezana je sa periodičnošću
u popunjavanju spoljašnjeg elektronskog sloja atoma, i objašnjava se kvantnom
mehanikom.
Kod atoma vodonikovog tipa energetski nivoi sa istim glavnim kvantnim
brojem n nazivaju se elektronskim ljuskama, a u okviru njih nalaze se podljuske
ili podnivo, koje karakteriše isti kvantni broj l.
Ovaj jednostavan model se može uopštiti i na višeelektronske atome. Ceo
prostor u kome se nalaze elektroni može se podeliti na ljuske i odgovarajuće
podljuske u koje se elektroni smeštaju prema odredenim pravilima. Dva prin-
cipa na kojima se zasniva redanje elektrona, tj. izgradnja periodnog sistema,
jesu Paulijev princip i princip minimuma potencijalne energije.
Stanje elektrona u atomu se opisuje pomoću četiri kvantna broja:
n = 1, 2, 3, . . . ,
l = 0, 1, 2, . . . , n − 1,
ml = 0, ±1, ±2, . . . , ±l,
ms = ±1/2.
1
Dmitri½ Ivanoviq Mendeleev
42
Prema principu isključenja, za čije je otkriće Volfgang Pauli 1945. godine
nagraden Nobelovom nagradom, ne mogu postojati dva ili više elektrona sa
sva četiri kvantna broja jednaka. Ovime se ograničava broj elektrona koji
mogu imati odredene kombinacije kvantnih brojeva, kao što je prikazano u
tabeli 19.1.
Tabela 19.1
Fiksirani kvantni brojevi Broj elektrona
n, l, ml , ms 1
n, l, ml 2
n, l 2(2l + 1)
Pn−1 2
n l=0 2(2l + 1) = 2n
Prema principu o minimumu potencijalne energije, elektroni se u ljuske i

podljuske redaju tako da im je potencijalna energija, naravno, minimalna. To
znači da će se prvo popunjavati stanja sa najnižim n, a u okviru njih, stanja sa
najnižim l. Ova šema popunjavanja je prikazana u tabeli 19.2, u kojoj su dati
brojevi elektrona koji zauzimaju podljuske sa odredenim l, i njihov ukupan
broj u ljusci sa datim n.
Tabela 19.2
n l= 0 1 2 3 4 Broj elektrona
1 2 2
2 2 6 8
3 2 6 10 18
4 2 6 10 14 32
5 2 6 10 14 18 50
Simbol kojim se označava ljuska, podljuska i broj elektrona u svakoj podlju-

sci naziva se elektronskom konfiguracijom. Ona se simbolički zapisuje tako što
se za svaku ljusku prvo napiše glavni kvantni broj n, zatim simbol koji označava
orbitalni kvantni broj l, i u obliku stepena tog simbola broj elektrona w sa da-
tim vrednostima kvantnih brojeva n i l:
ni liwi
Na primer, 1s2 2s2 2p5 znači da se u stanju sa n = 1, l = 0 nalaze dva elektrona,

u stanju sa n = 2, l = 0 takode dva elektrona, a u stanju n = 2, l = 1 pet
elektrona.
Konfiguracija koja odgovara najnižem energetskom stanju atoma naziva se
osnovnom konfiguracijom, a sve druge se nazivaju pobudenim konfiguracijama.
Kretanjem kroz periodni sistem elemenata, pri svakom prelasku na naredni
element naelektrisanje jezgra se povećava za jedan, a elektronskom omotaču
se dodaje jedan elektron. Videli smo da se ljuske i podljuske popunjavaju
tako da elektron zauzme minimalnu energiju, tj. prvo se popunjavaju stanja
sa najnižim n, a u okviru njih ona sa najnižom vrednošću l.
43
Redosled popunjavanja nivoa u podljuskama, tj. za istu vrednost kvant-
nog broja l, odreduje se na osnovu Hundovog1 pravila, prema kome se prvo
popunjavaju stanja sa različitim vrednostima kvantnog broja ml , pri istim
vrednostima magnetnog spinskog kvantnog broja ms , a tek kada je popunjeno
svih 2l + 1 stanja prelazi se na njihovo popunjavanje elektronima suprotno
orijentisanog spina.
Ovo je šematski ilustrovano na slici 19.1, gde je prikazana elektronska kon-
figuracija prvih deset elemenata. Za svaki od njih je dato i stanje “novo-
pridošlog” elektrona, tj. elektrona koji čini razliku u odnosu na prethodni
element, pri čemu se podrazumeva da svi ostali elektroni imaju isto stanje
kao u prethodnom elementu. Sasvim proizvoljno, prednost u popunjavanju je
data pozitivnim vrednostima spina, kao što je i redosled popunjavanja za ml
proizvoljan. Naime, spin elektrona kod vodonika može biti i −1/2, ali onda,
prema ovoj šemi, drugi elektron kod helijuma mora imati pozitivan spin, itd.
H He Li Be B
1s 1s2 1s2 2s 1s2 2s2 1s2 2s2 2p

n=1 n=1 n=2 n=2 n=2
l=0 l=0 l=0 l=0 l=1
ml = 0 ml = 0 ml = 0 ml = 0 ml = −1
ms = 1/2 ms = −1/2 ms = 1/2 ms = −1/2 ms = 1/2
C N O F Ne
1s2 2s2 2p2 1s2 2s2 2p3 1s2 2s2 2p4 1s2 2s2 2p5 1s2 2s2 2p6
n=2 n=2 n=2 n=2 n=2
l=1 l=1 l=1 l=1 l=1
ml = 0 ml = 1 ml = −1 ml = 0 ml = 1
ms = 1/2 ms = 1/2 ms = −1/2 ms = −1/2 ms = −1/2
Slika 19.1
Ovakav način popunjavanja ljuski i podljuski dao bi idealizovan periodni

sistem. Medutim, sa povećanjem broja elektrona njihova medusobna interak-
cija se ne može zanemariti, pa u stvarnosti dolazi do odredenih odstupanja.
Ova nepravilnost se prvo uočava kod kalijuma, kod koga se prvo popunjava 4s,
pa tek onda 3d orbitala. Do bakra se, zatim, popunjava stanje 3d, ali pri tome
4s orbitala ne ostaje stalno naseljena sa dva elektrona.
Usled nestabilnosti veštački proizvedenih jezgara sa veoma mnogo nukle-
ona, broj elemenata koji se mogu dobiti ovim putem je konačan, zbog čega i
periodni sistem ima granicu.
1
Friedrich Hund
44
20. Atom u spoljašnjem magnetnom polju
(Zemanov efekt)
Ako se atomi koji emituju svetlost nalaze u magnetnom po- z B~
lju, u njihovom spektru dolazi do cepanja spektralnih linija
na nekoliko komponenata. Ovu je pojavu otkrio holand-
ski fizičar Zeman1 1896. godine, pri posmatranju emisije J~z J~
natrijumove pare.
Karakter magnetnog cepanja različitih linija veoma je µ
~J µ
~ Jz
raznovrstan, ali broj komponenata i veličina cepanja svake
linije zadovoljavaju proste zakonitosti. Rastojanje izmedu
Zemanovih komponenata je malo i zavisno od jačine mag-
netnog polja, a obično iznosi nekoliko stotih delova nano-
metra. Zemanov efekt je sa stanovišta elektronske teorije
Slika 20.1
klasične fizike pokušao da objasni Lorenc2 , ali je postigao
samo delimičan uspeh. Potpuno objašnjenje Zemanovog
efekta daje tek kvantna mehanika. Bez obzira na to, Zeman i Lorenc su 1902.
godine nagradeni Nobelovom nagradom “za izvanredan doprinos koji su dali
svojim istraživanjima uticaja magnetizma na fenomene zračenja”.
Posmatrajmo ponašanje atoma kod kojih je ostvarena Rasel-Saundersova
sprega, u ne suviše jakom magnetnom polju indukcije B, ~ tj. pravca z. U tom
slučaju se ukupni mehanički moment impulsa atoma J, ~ a sa njim i ukupni
magnetni moment atoma ~µJ orijentišu tako da njihove projekcije u pravcu
polja imaju diskretne vrednosti date relacijama
|J~z | = mJ h̄, mJ = 0, ±1, ±2, . . . , ±J (20.1)
|~µJz | = −gJ mJ µB . (20.2)
Na slici 20.1 prikazana je jedna od mogućih kvantnih orijentacija J~ i ~µJ u

odnosu na pravac vektora polja, kao i njihova precesija. Ova prostorna orijen-
tacija (orijentacija po pravcu) definiše magnetni kvantni broj mJ .
Moguće orijentacije vektora J~ za kvantne brojeve J = 1/2, 1, 3/2, kao i
odgovarajuće projekcije u pravcu polja prikazane su na slici 20.2.
q √ q
~ = 13 35
|J| 2 2 h̄ = 0.87h̄ 1 · 2h̄ = 1.41h̄ 2 2 h̄ = 1.94h̄
mJ · h̄ = − 12 h̄ 1
2 h̄ −h̄ 0 h̄ − 32 h̄ − 12 h̄ 1
2 h̄
3
2 h̄ ~
B
Slika 20.2
U klasičnoj fizici sistem sa magnetnim momentom ~µ u magnetnom polju

~ ima energiju
indukcije B
~ + const. = E = −µB cos(~µ, B)
E = −~µ · B ~ + const.
1
Pieter Zeeman
2
Hendrik Antoon Lorentz
45
~ komponenta magnetnog momenta u pravcu polja B,
Pošto je µz = µ cos(~µ, B) ~
dalje možemo pisati
E = −µz B + const.
Ako sada normiramo ovu energiju tako da normalan položaj ~µ u odnosu na B ~

~
ima energiju jednaku nuli (tj. da je pri paralelnoj orijentaciji ~µ i B energija
minimalna), biće
E = −µz B. (20.3)
Uzimajući u obzir jednačine (20.2), (20.3) i sliku 20.1, za dodatnu energiju

atoma koji se nalazi u magnetnom polju dobija se izraz
EmJ = −µJz B = gJ mJ µB B, mJ = 0, ±1, ±2, . . . , ±J.
Ova energija zavisi od magnetnog kvantnog broja mJ i Landeovog g-faktora,

i proporcionalna je intenzitetu magnetne indukcije B. Na ovaj način se kod
atoma koji se nalazi u magnetnom polju otklanja energetska degeneracija, čiji
je stepen 2J +1, tako što se termovi cepaju na 2J +1 Zemanovih komponenata
(energetskih nivoa). Razlika u energiji izmedu susednih komponenata je
∆EmJ = EmJ − EmJ−1 = gJ µB B,
ili ukoliko se iskaže pomoću termova (ν̃T = E/hc), uzimajući u obzir vrednost
Borovog magnetona (µB = eh/4πme )
e
∆ν̃T = gJ B = gJ · 0.47B [cm−1 ]. (20.4)
4πme c
Cepanje termova, prirodno, vodi i cepanju spektralnih linija kod atoma koji se
nalaze u magnetnom polju.
Ako je E0 energija nekog atomskog terma kada se atom ne nalazi u mag-
netnom polju, tada će atom u magnetnom polju indukcije B imati energiju EB
koja se sastoji iz energije E0 i energije koju atom dobija u magnetnom polju
usled posedovanja sopstvenog magnetnog momenta:
EB = E0 + gJ mJ µB B.
Ako se emisija fotona vrši pri prelazi izmedu termova od kojih viši ima energiju
EB1 = E01 + gJ1 mJ1 µB B,
a niži
EB2 = E02 + gJ2 mJ2 µB B,
tada je energija emitovanog fotona jednaka razlici ovih energija
hν = EB1 − EB2 = E01 − E02 + (gJ1 mJ1 − gJ2 mJ2 )µB B,
46
a talasni broj fotona je
E01 − E02 µB
ν̃ = + (gJ1 mJ1 − gJ2 mJ2 ) B.
hc hc
Uzimajući u obzir izraz za Borov magneton i činjenicu da je (E01 − E02 )/hc
talasni broj fotona koji se emituje pri prelazu izmedu istih termova kada se
atom ne nalazi u magnetnom polju, sledi
e
ν̃ = ν̃0 + (gJ1 mJ1 − gJ2 mJ2 ) B,
4πme c
odakle je
e
∆ν̃ = (gJ1 mJ1 − gJ2 mJ2 ) B. (20.5)
4πme c
Ovo je razlika talasnog broja bilo koje komponente (linije) i talasnog broja
prvobitne (nerascepljene) linije koju atomi emituju kada se ne nalaze u mag-
netnom polju.
Kod Zemanovog efekta za kvantne prelaze važe sledeća pravila izbora:
∆mS = 0,
∆mL = 0, ±1,
∆mJ = 0, ±1.
Ako je ∆J = 0, tada se prelaz mJ1 = 0 → mJ2 = 0 ne javlja.
Uprošćena šema aparature za posmatranje Zemanovog efekta prikazana
je na slici 20.3. Emisija svetlosti vrši se izmedu polova elektromagneta, a
posmatranje se može vršiti u pravcu normalnom na magnetno polje i u pravcu
koji je paralelan sa poljem.
N S
Slika 20.3
Normalni Zemanov efekt

Normalni Zemanov efekt sastoji se u tome da se pri dejstvu magnetnog polja
na atom, umesto jedne spektralne linije koju atom emituje u odsustvu polja,
javljaju tri linije, pri čemu je veličina smicanja tih linija medusobno jednaka.
Normalni Zemanov efekt je specijalan slučaj anomalnog Zemanovog efekta i
javlja se u singletnim termovima, kakve poseduju helijum, zemnoalkalni metali,
kao i u spektrima Zn, Cd i Hg. Kod singletnih termova (2S + 1 = 1) ukupni
spinski kvantni broj je S = 0, tako da je J = L i
J(J + 1) + S(S + 1) − L(L + 1)
gJ = 1 + = 1,
2J(J + 1)
47
pa se jednačina (20.5) može napisati kao
e e
∆ν̃ = (mJ1 − mJ2 ) B = ∆mJ B.
4πme c 4πme c
Kako prema pravilima izbora promena ∆mJ može imati samo tri vrednosti
(−1, 0, +1) linija se cepa u tri komponente
ν̃ = ν̃0 − ∆ν̃, ν̃, ν̃ = ν̃0 + ∆ν̃,
gde je, kao što se vidi, srednja linija na mestu prvobitne linije, a druge dve su
na istom rastojanju, ali sa različitih strana od nje.
Normalni Zemanov efekt se, na primer, javlja kod živine linije λ = 434.75
nm, koja nastaje pri prelazu 7 1 D2 → 7 1 P1 (slika 20.4). Kako se termovi
cepaju na 2J + 1 komponenata, prvi će se term podeliti u pet, a drugi u
tri komponente različitih energija. Iako ovde ima devet različitih dozvoljenih
emisionih prelaza, oni se ipak grupišu u samo tri spektralne linije. To dolazi
otuda što su komponente kod oba terma jednako razmaknute.
B=0 B 6= 0 mJ1 gJ1 mJ1 gJ1
+2 1 +2
mJ1 = 0, ±1, ±2 +1 1 +1
7 1 D2 0 1 0 ∆ν̃T = 0.47B
–1 1 –1
–2 1 –2
∆mJ = +1
∆mJ = −1
434.75 nm
∆mJ = 0
E Hg
mJ2 gJ2 mJ2 gJ2
+1 1 +1
7 1 P1 0 1 0 ∆ν̃T = 0.47B
mJ2 = 0, ±1 –1 1 –1
{
ν̃0 − ∆ν̃ ν̃0 ν̃0 + ∆ν̃

σπσ
∆ν̃ = 0.47B
ν̃0 ν̃ ν̃0
Slika 20.4
Ogled takode pokazuje da su emitovane linije po- transverzalno

larizovane. Karakter polarizacije zavisi od pravca po-
smatranja emitovane svetlosti (slika 20.5). Pri trans- σ π σ
verzalnom posmatranju (normalnom na vektor B) ~ vek- longitudinalno
tor električnog polja linije ν̃0 (π-komponenta koja od-
govara prelazima za ∆m = 0) osciluje paralelno vek- σ σ
toru B,~ a kod pomerenih komponenata ν̃0 + ∆ν̃ i
ν̃0 −∆ν̃ (σ-komponente, ∆m 6= 0) u pravcu normalnom Slika 20.5
~
na B. Pri longitudinalnom posmatranju (u pravcu B) ~
vide se samo dve komponente, one smaknute (σ), koje su tada kružno polari-
zovane i to u medusobno suprotnim smerovima.
Razmak izmedu susednih komponenata za ovu liniju, pri jačini magnetnog
polja od 1 T iznosi 0.018 nm.
48
Anomalni Zemanov efekt
Zemanov efekt koji se ispoljava u složenom cepanju spektralnih linija naziva
se anomalnim Zemanovim efektom. Javlja se kod prelaza izmedu multipletnih
termova, koji nisu singletni, već dubletni, tripletni, kvartetni itd. U ovom
slučaju je S 6= 0, tj. i spin se mora uzimati u obzir. Tada je i gJ 6= 1, te se
smicanje komponenata u spektru, u odnosu na liniju koju emituje atom kada
je van magnetnog polja (ν̃0 ) nalazi prema opštoj formuli (20.5):
e
∆ν̃ = (gJ1 mJ1 − gJ2 mJ2 ) B,
4πme c
a rastojanje izmedu susednih Zemanovih termskih komponenata prema (20.4):
e
∆ν̃T = gJ B.
4πme c
Rastojanje izmedu bilo koje dve komponente u spektru ne nalazi se tako jed-
nostavno kao kod normalnog Zemanovog efekta, gde su one ekvidistantne, već
se moraju izračunati smicanja pojedinačnih komponenata u spektru, a zatim
se iz razlike smicanja nalazi i rastojanje izmedu dve proizvoljne komponente u
spektru. Kod anomalnog Zemanovog efekta komponente u spektru ne moraju
biti ekvidistantne, niti istog intenziteta.
Primer anomalnog Zemanovog efekta kod natrijumovog žutog D dubleta
dat je na slici 20.6, na kojoj je prikazano cepanje termova 3 2 S1/2 , 3 2 P1/2 i
3 2 P3/2 . Rastojanja izmedu komponenata na slici srazmerna su energetskim
razlikama.
B=0 B 6= 0 mJ1 gJ1 mJ1 gJ1
+3/2 4/3 +2
+1/2 4/3 +2/3 4
3 2 P3/2 ∆ν̃T = 3
· 0.47B
–1/2 4/3 –2/3
–3/2 4/3 –2
Na
+1/2 2/3 +1/3 2
3 2 P1/2 ∆ν̃T = 3
· 0.47B
–1/2 2/3 –1/3
D1 589.6 nm
D2 589.0 nm
E
mJ2 gJ2 mJ2 gJ2
+1/2 2 +1
3 2 S1/2 ∆ν̃T = 2 · 0.47B
–1/2 2 –1
D1 D2 ∆ν̃ = 2
· 0.47B
3
D1 D2 σ π σ σπσ
ν̃
Slika 20.6
Pošto je razmak izmedu termskih komponenata srazmeran faktoru gJ , naj-

veći je kod terma 3 2 S1/2 , a najmanji kod terma 3 2 P1/2 .
49
Kada se atom natrijuma ne nalazi u magnetnom polju, poznato je da žuti
dublet čine dve linije (D1 i D2 ). Kada se ovaj atom nade u magnetnom po-
lju, linija D1 se cepa na četiri komponente, a linija D2 u šest komponenata.
Komponente linije D2 su medusobno ekvidistantne. Medutim, kod linije D1
rastojanje izmedu dve unutrašnje komponente dva puta je veće od rastojanja
levih i desnih suseda.
Pašen-Bakov efekt
Za pojavu Zemanovog efekta magnetno polje ne sme biti suviše jako, kako
bi i spinska i orbitalna interakcija sa magnetnim poljem bila slabija od spin-
orbitalne interakcije unutar atoma. Sa porastom jačine spoljašnjeg magnetnog
polja, uticaj polja na atom postaje uporediv ili veći od spin-orbitalne inter-
akcije i cepanje energetskih nivoa odstupa od onog kod Zemanovog efekta,
odnosno, dovodi do konverzije anomalnog u normalni Zemanov efekt. Ovu
pojavu su 1912. godine otkrili nemački fizičari Pašen1 i Bak2 .
21. Atom u spoljašnjem električnom polju

(Štarkov efekt)
Cepanje spektralnih linija pod uticajem spoljašnjeg električnog polja naziva se
Štarkovim3 efektom.
Ovaj efekt se može ispitati u posebno
- + - +
konstruisanoj cevi za pražnjenje (slika 21.1) gas
pod sniženim pritiskom, pri jačinama polja
oko ili većim od 10 kV
cm
. Pražnjenje se odvija
izmedu anode A i katode K, koja u sebi ima B K A
otvore kroz koje joni prolaze, ubrzavajući ka vakuum
pumpi
ka vakuum
pumpi
se prema kolektorskoj elektrodi B. U pro-
storu izmedu katode i kolektorske elektrode D
se održava nizak pritisak, a pri sudarima
jona sa zaostalim česticama dolazi do emi- Slika 21.1
sije elektromagnetnog zračenja, pri čemu se
posmatra pojava Štarkovog efekta.
Johan Štark je 1919. godine dobio Nobelovu nagradu “za otkriće Dople-
rovog4 efekta kod kanalskih zraka i cepanje spektralnih linija u električnom
polju”.
Razmotrimo sada kako dolazi do pojave ovog efekta. Energija atoma u
električnom polju može se napisati kao
me4 Z 2
W =− + ∆W 0 + ∆W 00 + ∆W 000 + · · · ,
8πε20 h2 n2
gde su ∆W 0 , ∆W 00 , itd., korekcije energije usled uticaja polja.
1
Friedrich Paschen
2
Ernst Back
3
Johannes Stark
4
Christian Doppler
50
Prva korekcija
nE
∆W 0 = kn0 ,
Z
gde je E jačina električnog polja, daje dominantan tzv. linearni Štarkov efekt
koji se javlja kod atoma i jona vodonikovog tipa, dok je druga korekcija
n6 E 2
∆W 00 = kn00 ,
Z4
odgovorna za pojavu kvadratičnog Štarkovog efekta kod nevodoničnih atoma.
Kod kvadratičnog Štarkovog efekta, pored cepanja, dolazi i do pomeranja
linija, dok se kod linearnog Štarkovog efekta ovo pomeranje može zanemariti.
Promena energije nivoa uzrokuje promenu talasnog broja emitovanog fo-
tona, koja će za linearni Štarkov efekt biti
∆W10 − ∆W20 E
∆ν̃ = = (kn0 1 n1 − kn0 2 n2 ),
hc Zhc
odnosno
µ ¶
2 1 1 E
ν̃ + ∆ν̃ = RZ 2
− 2 + (k 0 n1 − kn0 2 n2 ).
n1 n2 Zhc n1
Linearni Štarkov efekt će se ispoljavati samo kod degenerisanih stanja. Nivoi
sa celom vrednošću J cepaju se u električnom polju na J + 1 komponenata,
dok se nivoi sa polucelim J cepaju na J + 12 komponenata.
Primer za linearni Štarkov efekt je cepanje K I linije (gde I označava atomski
emiter) koja je dublet sa talasnim dužinama λ1 = 404.4 nm i λ2 = 404.7 nm,
a koja se ostvaruje prilikom prelaza 2 S1/2 ↔ 2 P1/2, 3/2 , što je prikazano na slici
21.2.
2
P3/2
2
2 P3/2
P1/2 2
P1/2
2
S1/2 2 2
S1/2 S1/2
ν01 ν02 π, σ ν01 π, σ σ ν02
λ λ E=0 λ E=0
Slika 21.2
Prva komponenta (2 S1/2 ↔ 2 P1/2 ) se, budući da nije degenerisana, samo

pomera za neznatan iznos u odnosu na ν̃01 . Kod druge komponente, koja
odgovara prelazu 2 S1/2 ↔ 2 P3/2 javlja se cepanje u dve komponente (pošto je
J = 3/2), a obe su pomerene u odnosu na ν̃02 .
51
22. Superfina struktura spektralnih linija
Usavršavanjem spektroskopskih uredaja i povećavanjem nji- I~
µ
~I
hove moći razlaganja, utvrdeno je da se svaka komponenta
fine strukture spektralnih linija takode sastoji od više kom-
ponenata. Ova superfina struktura nije mogla biti objašnjena J~ F~
kombinacijama postojećih kvantnih brojeva, odnosno interak-
cijama okarakterisanim njima. Pauli je pretpostavio da jezgro
vrši dodatni uticaj na elektrone, ne putem Kulonove sile, već µ
~F µ
~J
zbog svog momenta impulsa (I) ~ i magnetnog momenta ~µI .
Ukupni moment impulsa jezgra, I~ naziva se spinom jezgra
µ
~I
i potiče od spina svih protona i neutrona, kao i od orbital-
nog momenta impulsa povezanog sa kretanjem nukleona oko Slika 22.1
zajedničkog centra mase.
Ukoliko se uticaj jezgra zanemari, ukupni moment impulsa atoma je
J~ = L
~ + S.
~
Ako se uticaj jezgra ne može zanemariti, kao što je slučaj kod superfine struk-
ture, ukupni moment impulsa atoma je (slika 22.1):
F~ = J~ + I,
~
pri čemu je intenzitet momenta impulsa jezgra kvantovan kao

p
~ = I(I + 1)h̄, I = 0, 1/2, 1, 3/2, 2, 5/2, . . .
|I|
gde je I kvantni broj spina jezgra. Ovaj broj jednak je nuli ili celobrojnoj
vrednosti ako je maseni broj A (broj nukleona u jezgru) paran, a ima polucelu
vrednost ako je A neparno.
Vrednost intenziteta vektora F~ se odreduje kao
p
|F~ | = F (F + 1)h̄,
gde tzv. superfini kvantni broj može imati vrednosti
F = J + I, J + I − 1, . . . , |J − I|,
tako da se energetski nivo cepa na 2I + 1 komponenata ako je I < J, ili na

2J + 1 komponenata ako je J < I. Svaki od tih slučajeva odgovara različitoj
energiji.
Elektronski omotač stvara magnetno polje na mestu na kome se nalazi
jezgro, pa usled interakcije magnetnih polja jezgra i omotača dolazi do promene
energije. Energija ove interakcije je
~ e = |~µI ||B
∆W = ~µI · B ~ e | cos(~µI , B
~ e ).
Budući da je magnetni moment jezgra tipično oko 1000 puta manji od Borovog
magnetona, toliko je puta manji i razmak izmedu linija superfine strukture u
odnosu na linije fine strukture.
52
Pravila izbora za F su
∆F = 0, ±1,
pri čemu je prelaz F = 0 ↔ F = 0 zabranjen.

Na primer, za natrijum je I = 3/2, pa će se nivoi koji učestvuju u emisiji
žutog dubleta cepati na sledeći način (slika 22.2):
2
S1/2 → J < I, 2J + 1 = 2 → dve komponente,
2
P1/2 → J < I, 2J + 1 = 2 → dve komponente,
2
P3/2 → J = I, 2J + 1 = 4 → četiri komponente.
3F
2 2 2
P3/2 P3/2
2F 1
2 2
P1/2 P1/2 0
1
589.6 nm
589.0 nm
2
S1/2 2
S1/2 2 2
S1/2 2
1 1
Slika 22.2
Treba podsetiti da I uzima različite vrednosti kod različitih izotopa, jer

broj nukleona u njihovim jezgrima nije isti.
23. Ekscitacija i deekscitacija energetskih nivoa

Ako atomu dovedemo energiju, on prelazi iz osnovnog u pobudeno (ekscito-
vano) stanje. Osnovni načini na koje se ekscitacija može odigrati su:
• Ekscitacija sudarima I vrste
A + eb → A∗ + es ,
gde “b” označava brzi, a “s” spori elektron, odnosno elektron sa višom i
nižom energijom.
• Ekscitacija sudarima II vrste
A + B∗ → A∗ + B,
što odgovara prenosu energije sa pobudenog atoma B na atom A. U

opštem slučaju B ne mora biti iste vrste kao A.
• Fotoekscitacija
A + hν → A∗ .
53
Proces kojim se atom vraća u osnovno stanje naziva se deekscitacijom, i
takode se može odvijati na različite načine:
• Spontana deekscitacija
A∗ → A + hν,
• Deekscitacija sudarima II vrste
A∗ + B → A + B∗ ,
• Deekscitacija sudarom sa elektronom
A∗ + es → A + eb .
U slučaju ako elektron prilikom ekscitacije na posma-

trani nivo ne stiže odmah iz osnovnog stanja, nego preko
nekog od nižih nivoa, radi se o kaskadnoj ekscitaciji.
Slično, ako pri deekscitaciji elektron prelazi u osnovno
stanje preko nekog od medunivoa radi se o kaskadnoj
deekscitaciji. Ovakav slučaj, pored ostalih, prikazan je
na slici 23.1. Na njoj su sudarni procesi predstavljeni
pravim linijama, a procesi u kojima se emituje, odnosno Slika 23.1
apsorbuje foton, vijugavim linijama.
Na populaciju, odnosno naseljenost nekog nivoa elektronima, osim ekscita-
cije i deekscitacije, utiču i drugi procesi—jonizacija, kada atom prelazi u jon,
ili rekombinacija, proces u kome jon prelazi u neutralan atom.
Procesi jonizacije su:
• Jonizacija zračenjem
A + hν → A+ + e,
• Jonizacija sudarom
A + e → A+ + e + e,
• Jonizacija zahvatom elektrona
A + e → A− .
Rekombinacija može biti:

• Fotorekombinacija u osnovno stanje
A+ + e → A + hν,
• Fotorekombinacija u pobudeno stanje
A+ + e → A∗ + hν.
54
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14
A∗
Slika 23.2
Svi navedeni procesi utiču na populaciju i depopulaciju energetskih nivoa.

Ukoliko posmatramo punjenje i pražnjenje nivoa A∗ , procesi populacije nave-
deni pod brojevima od 1 do 6, i depopulacije (od 7 do 14) su dati na slici 23.2,
a mogu se predstaviti sledećim jednačinama:
1: A + eb → A∗ + es 7: A∗ → A + hν
2: A + B ∗ → A∗ + B 8: A∗ + B → A + B∗ , ili
3: A + hν → A∗ 9: A∗ + es → A + eb
4: A∗∗ → A∗ + hν 10 : A∗ + eb → A∗∗ + es
5: A∗∗ + B → A∗ + B∗ 11 : A∗ + B∗ → A∗∗ + B
6: A+ + e → A∗ + hν 12 : A∗ + hν → A∗∗
13 : A∗ + hν → A+ + e
14 : A∗ + B∗ → A+ + B + e
24. Vreme života pobudenih stanja

Atom koji se nalazi u pobudenom stanju Ek posle nekog vre- Ek Nk
mena spontano prelazi na osnovno ili niže stanje Ei (slika 24.1).
Vreme trajanja pobudenog stanja je slučajna veličina, tj. za
jedan atom se ne može znati koliko će ono biti. Ukoliko se u Ei Ni
pobudenom stanju nalazi Nk atoma, u vremenskom intervalu
(t, t + dt) na niže stanje prelazi dNk atoma, pri čemu je Slika 24.1
dNk = −Aki Nk dt.
55
Integraljenjem prethodnog izraza dobijamo
Nk = Nk0 e−Aki t , (24.1)
gde je Aki verovatnoća spontanog prelaza.

Množeći jednačinu (24.1) sa Aki hν, ona prelazi u
Aki Nk hν = Aki Nk0 hν e−Aki t .
Veličina sa leve strane ove jednakosti predstavlja snagu, odnosno intenzitet

zračenja emitovanog pri prelazu sa nivoa na nivo, pa možemo pisati
I = I0 e−Aki t ,
Srednje vreme života pobudenog stanja ili karakteristično vreme τ je ono

vreme za koje intenzitet zračenja opadne e puta, odnosno
I0
= I0 e−Aki τ .
e
Odavde sledi da je
Aki τ = 1,
odnosno
1
τ= .
Aki
Karakteristično vreme se može meriti preko intenziteta zračenja, kao što
je dato na slici 24.2a. Za snop nalektrisanih čestica koje se kreću brzinom
v = x/t, mereći rastojanje x na kom intenzitet zračenja opadne e puta, i
brzinu v (preko Doplerovog pomaka emitovanih spektralnih linija), možemo
odrediti vreme t koje je jednako srednjem vremenu života pobudenih stanja.
Budući da se u delu iza katode održava veoma nizak pritisak, sudari izmedu
čestica su zanemarljivi, i svi prelazi u kojima se emituje elektromagnetno
zračenje su spontani.
a b
fotopobuda
K izolacija
I0
A x
ka vakuum
pumpi
I
vodeno
hladenje
D D
x grejac
I0 I kondenzat
Slika 24.2
56
Postupak za merenje karakterističnog vremena kod atoma je principijelno
isti, s tim što je način dobijanja usmerenog snopa drugačiji (slika 24.2b). Atomi
žive isparavaju usled zagrevanja i kreću se ka donjem balonu. Izolacija sprečava
kondenzovanje na zidovima suda, a vodenim hladenjem se formira kondenzat
i time snižava pritisak u donjem balonu, čime se omogućava nesmetan protok.
Po uspostavljanju protoka vrši se pobudivanje atoma snopom svetlosti. Budući
da je kretanje atoma uslovljeno samo gravitacionom silom, odatle se dobijaju
brzina i vreme. U ovom slučaju se tačno može meriti frekvencija emitovanog
zračenja, pa time dobijamo i informaciju izmedu kojih nivoa se vrše prelazi.
Tipično vreme života pobudenih stanja je reda veličine od 10−8 s do 10−6 s.
Medutim, postoje i izuzeci, tj. dugoživuća stanja, za koja je vreme života reda
veličine od 10−3 s do 1 s. Ova stanja se nazivaju metastabilnim stanjima,
i kod njih su prelazi zabranjeni pravilima izbora. Ona se, pored pražnjenja
uz emisiju zračenja, mogu depopulisati i sudarima, pri čemu se svetlost ne
emituje. Primer za metastabilna stanja su 3S i 2S nivoi kod helijuma.
25. Emisija i apsorpcija zračenja

Emisiju i apsorpciju zračenja možemo posmatrati sa stanovišta klasične i kvan-
tne fizike. U klasičnom tretmanu, elektron u atomu se aproksimira linearnim
harmonijskim oscilatorom, a srednja energija jednog oscilatora je
e2 a2 ω 4
W̄1 = ,
12πε0 c3
gde je ω = 2πν kružna frekvencija. Ovom smenom prethodni izraz prelazi u
e2 a2 16π 4 ν 4 4π 3 e2 a2 ν 4
W̄1 = = .
12πε0 c3 3ε0 c3
Ako po jedinici zapremine imamo N atoma, pri čemu njih Nν emituje na
frekvenciji ν, srednja energija emitovanog zračenja po jedinici zapremine će
biti
4π 3 e2 a2 ν 4
W̄ = Nν .
3ε0 c3
Veličine N i Nν su povezane relacijom
Nν = fν N,
gde je fν tzv. jačina oscilatora, tj. broj oscilatora frekvencije ν po jednom
atomu. Na ovaj način, za snagu zračenja na frekvenciji ν po jedinici zapremine
dobijamo
4π 3 e2 a2 ν 4
W̄ = fν N.
3ε0 c3
Ukoliko apsorpciju zračenja posmatramo sa stanovišta klasične fizike, za deo
fluksa zračenja φ(ν) koji se apsorbuje u materijalu debljine dl možemo pisati
dφ(ν) = −κν φ(ν)dl, (25.1)
57
2
gde je κν = 4εe0 mc N (ν), a N (ν) predstavlja koncentraciju oscilatora po fre-
kventnom intervalu (ν, ν + dν), koja je jednaka Nν /dν.
Integraljenjem jednačine (25.1), za fluks zračenja po prolasku kroz sloj
apsorbera debljine l dobijamo
φ(ν) = φ0 (ν) e−κν l ,
gde je φ0 (ν) fluks zračenja date frekvencije pre prolaska kroz apsorber.
Snaga apsorbovanog zračenja je dW 0 = −dφ, odnosno
dW 0 = κν φ(ν)dl.
Kako je φ(ν) = uνT c dν dS, gde je uνT gustina energije zračenja na temperaturi
T po jedinici frekventnog intervala za frekvenciju ν, prethodna jednačina se
može pisati kao
e2
dW 0 = N (ν)uνT dν dS dl. (25.2)
4ε0 m
Veličina dW 0 predstavlja snagu apsorbovanog zračenja u elementu zapremine
dl dS po jedinici frekventnog intervala.
Budući da je u kvantnoj mehanici enegija emitovanog Ek Nk
fotona E = hν, ukupna energija zračenja će biti W = nhν,
a e
gde n predstavlja koncentraciju emitera, tj. broj emisionih
prelaza po jedinici zapremine i jedinici vremena. Ei Ni
Ajnštajn1 je 1917. godine povezao emisiju i apsorpciju
zračenja sa verovatnoćama prelaza izmedu energetskih ni- Slika 25.1
voa. Prelazi koji se javljaju pri emisiji svetlosti, tj. emisioni
prelazi, mogu biti spontani i indukovani, odnosno izazvani uticajem spoljašnjeg
zračenja koje ima istu frekvenciju kao i emitovano zračenje.
Za koncentraciju spontanih emisionih prelaza sa nivoa Ek na nivo Ei , pri
čemu su odgovarajuće naseljenosti Nk i Ni (slika 25.1), možemo pisati
n1 = Nk Aki ,
dok je za indukovanu emisiju
n2 = Nk Bki uνki ,
gde je uνki gustina upadnog, tj. indukujućeg zračenja frekvencije νki .

Za apsorpciju svetlosti frekvencije νki , pri čemu se prelaz elektrona vrši sa
nižeg nivoa Ei na viši nivo Ek , važi
n0 = Ni Bik uνki .
Koeficijenti Aki , Bki i Bik predstavljaju verovatnoće prelaza u jedinici vre-

mena i nazivaju se Ajnštajnovim koeficijentima.
1
Albert Einstein
58
Naseljenost nivoa je Nk = Nk0 e−t/τ , pri čemu je karakteristično vreme
τ = A−1ki . U slučaju da ima više nivoa ispod posmatranog karakteristično
vreme će biti
1
τ = Pk−1 ,
i=0 Aki
odnosno, što je više mogućnosti za prelaz sa nivoa, to je vreme života nivoa

kraće.
Ukupne energije emisionih (spontanih i indukovanih) i apsorpcionih prelaza
po jedinici vremena su:
W1 = Nk Aki hνki , (25.3)
W2 = Nk Bki uνki hνki , (25.4)
W 0 = Ni Bik uνki hνki . (25.5)
Ukupna snaga emisionih prelaza jednaka je zbiru snage spontanih prelaza i
snage indukovanih prelaza, odnosno
W = W1 + W2 = Nk (Aki + Bki uνki )hνki .
Obično posmatramo ravnotežni slučaj, gde je W = W 0 , odnosno
Nk (Aki + Bki uνki ) = Ni Bik uνki ,
a u ravnoteži se, prema Bolcmanovoj1 raspodeli, odnos populacija može opisati
kao
Nk gk − Ek −Ei gk − hνki
= e kT = e kT ,
Ni gi gi
gde gi i gk predstavljaju stepene degeneracije odgovarajućih nivoa; ove veličine
se nazivaju i statističkim težinama nivoa.
Kombinujući prethodne dve jednačine dobijamo
gi + hνki
Aki + Bki uνki = e kT Bik uνki ,
gk
odakle je gustina energije zračenja
Aki
uνki = hνki . (25.6)
gi
gk
e kT Bik − Bki
Sa druge strane, gustina energije zračenja data je Plankovom formulom
3
8πhνki 1
uνki = hν , (25.7)
c3 e kTki −1
i odavde se vidi da kada T → ∞ i uνki → ∞. Kako bi ovaj uslov bio ispunjen i
u izrazu za uνki datom jednačinom (25.6), gde eksponencijalni član takode teži
jedinici, mora biti
gi
Bik = Bki . (25.8)
gk
1
Ludwig Boltzmann
59
Vraćanjem ove veze u jednačinu (25.6) dobijamo
gk Aki 1
uνki = hνki ,
gi Bik e kT −1
a poredenjem ovog izraza sa Plankovim zakonom zračenja (25.7) vidi se da je

3
gk Aki 8πhνki
= ,
gi Bik c3
odakle je
3
gi 8πhνki
Aki = Bik . (25.9)
gk c 3
Jednačine (25.8) i (25.9) daju vezu izmedu Ajnštajnovih koeficijenata, odakle

se, poznavanjem jednog, mogu odrediti ostala dva. Najčešće se meri Aki ,
iz vremena života pobudenih stanja, ali se takode može odredivati i preko
jednačine (25.3), budući da se snaga zračenja W1 i naseljenost nivoa Nk , kao i
frekvencija zračenja νki mogu pouzdano meriti.
Posmatrajući apsorpciju zračenja, vidi se da iz izraza (25.5), koji daje
ukupnu snagu apsorbovanog zračenja, snagu apsorbovanog zračenja po jedinici
zapremine možemo izraziti kao
dW 0 = Ni Bik uνki hνki dl dS.
Izjednačavanjem ovog izraza sa vrednošću dobijenom klasičnim putem, (25.2),

dobijamo
e2
Ni Bik uνki hνki dl dS = N (ν)uνT dν dS dl,
4ε0 m
odakle se, uzimajući u obzir da su uνki i uνT identične veličine, posle skraćivanja
dobija
e2 N (ν)dν
Bik = .
4ε0 mhνki Ni
Odavde se, zamenom N (ν)dν = Nν = fik Ni , za koeficijent Bik dobija vrednost
e2
Bik = fik , (25.10)
4ε0 mhνki
dok je koeficijent Aki u tom slučaju
gi 2πe2 νki
2
Aki = fik . (25.11)
gk ε0 mc3
Jednačine (25.10) i (25.11) daju vezu izmedu veličina koje karakterišu apsorp-
ciju i emisiju zračenja klasičnim putem (fik ), sa Ajnštajnovim koeficijentima
koji su dobijeni kvantnim pristupom.
60
26. Intenzitet spektralnih linija
Videli smo da je intenzitet zračenja pri prelazu izmedu nivoa sa energijama
Ek > Ei , odnosno snaga emitovana iz jedinice zapremine, data izrazom
Iki = Nk Aki hνki .
Odavde možemo odrediti odnos intenziteta spektralnih linija u odredenom
multipletu.
2 2
S1/2 k gk = 2 P3/2 k gk = 4
2
P1/2 i gi = 2
νkl νki
2 νkl νil
P3/2 i gi = 4
2 2
P1/2 l gl = 2 S1/2 l gl = 2
intenzitet
a b
Slika 26.1
Na primer, za oštru seriju alkalnih metala (slika 26.1a), čije su linije dubleti
koji nastaju prelazima 2 S1/2 → 2 P1/2 (k → l) i 2 S1/2 → 2 P3/2 (k → i), odnos
intenziteta će biti
gl µ ¶4
Ikl Akl νkl B
gk lk νkl
= = gi ,
Iki Aki νki gk
Bik ν ki
gde je g stepen degeneracije nivoa, jednak 2J + 1. Pošto se radi o multipletu,

razlike medu energijama su male, pa je νkl ≈ νki i Blk ≈ Bik , odakle je
Ikl gl 1
≈ = .
Iki gi 2
Na sličan način, za linije glavne serije koje odgovaraju prelazima 2 P3/2 → 2 S1/2
(k → l) i 2 P1/2 → 2 S1/2 (i → l), prikazanim na slici 26.1b dobija se
Ikl Nk Akl νkl gk − Ek −Ei Akl νkl
= = e kT ,
Iil Ni Ail νil gi Ail νil
gde su izrazi za Nk i Ni uzeti iz Bolcmanove raspodele, koja važi samo u
termodinamičkoj ravnoteži. Dalje je, slično kao u prethodnom slučaju
gl µ ¶4
Ikl gk − Ek −Ei gk Blk νkl
= e kT gl ,
Iil gi B
gi li
νil
pa se uz aproksimacije Ek ≈ Ei i νkl ≈ νil dobija
gl gl gk
Ikl gk B
gk lk gk B
gk gl kl
≈ gl = gl gi ,
Iil gi B
gi li
gi B
gi gl il
odnosno, pošto je Bkl ≈ Bil

Ikl gk
≈ = 2.
Iil gi
Vidi se, dakle, da odnos intenziteta pojedinih linija u multipletu zavisi
samo od stepena degeneracije nivoa g, odnosno, od kvantnog broja J.
61
27. Širina spektralnih linija
Najčešći način pobudivanja atoma na emisiju je električno pražnjenje kroz gas,
pri čemu dolazi do jonizacije, tako da imamo smešu jona, atoma i elektrona, tj.
jonizovan gas, u kome se čestice stalno kreću i sudaraju. Ako je koncentracija
naelektrisanih čestica velika, one će unutar gasa stvarati zajedničko električno
polje, koje se naziva mikropoljem. Preko ovog polja svaka čestica interaguje sa
svim ostalim česticama, odnosno, dolazi do pojave tzv. kolektivne interacije.
Ukoliko u gasu postoji ravnoteža procesa (ekscitacija i deekscitacija, jo-
nizacija, rekombinacija) i ukoliko medu česticama dolazi do kolektivne in-
terakcije, gas se može nazvati plazmom. Parametri plazme, tj. vrednosti
odredenih fizičkih veličina pri kojima jonizovani gas čini plazmu, mogu biti ve-
oma različiti—u tabeli 27.1 su kao primer dati parametri argonske i vodonične
plazme.
Tabela 27.1
Parametri Plazma: Argonska Vodonična
Pritisak [Pa] 101325 300
Temperatura [K] 10000 30000
Koncentracija elektrona [m−3 ] 1.5 · 1022 6 · 1023
Koncentracija jona [m−3 ] 1.5 · 1022 6 · 1023
Koncentracija neutrala [m−3 ] 7 · 1023 2 · 1022
Interakcije u plazmi dovode do pomeranja energetskih nivoa atoma, tako da

emitovano zračenje nije strogo monohromatsko, već ima odredenu raspodelu
intenziteta oko centralne frekvencije.
Tipičan profil jedne spektralne linije dat I
je na slici 27.1. Linija je centrirana u od- Imax
nosu na centralnu talasnu dužinu λ0 , a mak-
simalan intenzitet I0 nalazi se na toj talasnoj Imax
dužini. Poluširinom linije, ∆λ1/2 , označava se 2 ∆λ1/2
širina linije na polovini maksimalnog intenzi-
teta. Oblast unutar poluširine naziva se cen-
λ0 λ
tralnom oblašću linije, dok se delovi linije van
ove oblasti nazivaju krilima linije.
Eksperimentalno detektovana linija, na pri-
mer na fotografskom filmu, izgledaće, dakle, kao Slika 27.1
neravnomerno zacrnjenje filma.
Mehanizmi koji dovode do širenja spektralnih linija su:
1. Prirodno širenje (usled konačnog srednjeg vremena života atoma u pobu-
denom stanju),
2. Doplerovo širenje (zbog kretanja atoma emitera u odnosu na sistem po-
smatranja),
3. Širenje usled pritiska (zbog interakcije emitera sa okolnim neutralnim i
naelektrisanim česticama).
62
27.1. Prirodno širenje spektralnih linija
U klasičnom razmatranju prirodnog širenja spektralnih linija atom se posmatra
kao linearni harmonijski oscilator. Mnoštvo atoma, odnosno grupu ovakvih
oscilatora možemo zameniti jednim linearnim harmonijskim oscilatorom koji
osciluje u elastičnoj sredini, i čije su oscilacije prigušene zbog gubitka energije
usled zračenja. Zbog ovakvog načina oscilovanja se umesto monohromatskog
dobija prošireno zračenje.
Energija prigušenog oscilovanja zavisi od vremena i data je izrazom
E = E0 e−γt ,
gde je γ koeficijent atenuacije
e2 ω 2 2πe2 ν 2
γ= = .
6πε0 mc3 3ε0 mc3
Relaksacionim vremenom τ naziva se ono vreme za koje intenzitet zračenja
opadne e puta; iz prve jednačine je jasno da je τ = 1/γ. Kako su energija i
intenzitet zračenja proporcionalni kvadratu amplitude oscilovanja (E ∝ a2 ),
amplituda prigušenih oscilacija je
γt
a = a0 e− 2 .
Budući da oscilacije nisu harmonijske, mogu se predstaviti Furije1 redom čije

komponente imaju amplitude aν (srednja amplituda po jedinici frekvencije).
Trenutni položaj oscilatora je funkcija vremena (x = f (t)), i može se dobiti iz
trenutne amplitude Furije transformacijom
Z+∞ Z+∞
f (t) = aν e2πiνt dν, aν = f (t) e−2πiνt dt.
−∞ −∞
Kako se posmatranje vrši od trenutka t = 0, f (t) će biti

(
0, t<0
f (t) = − γt 2πiν
a0 e 2 e 0 t
, t≥0
Ubacivanjem ove vrednosti u izraz za aν , sledi

Z∞
γt a0
aν = a0 e− 2 e2πi(ν0 −ν)t dt = ,
γ
2
− 2πi(ν0 − ν)
0
pa je kvadrat amplitude
a20
a2ν = aν a∗ν = ¡ γ ¢2 ,
4π 2 (ν0 − ν)2 + 2
1
Joseph Fourier
63
odakle se za intenzitet dobija
1
Iν = ¡ γ ¢2 . (27.1)
4π 2 (ν0 − ν)2 + 2
Prethodna jednačina daje oblik funkcije po kojoj se intenzitet menja. Vidi se

da će za ν = ν0 intenzitet biti maksimalan
1
I0 = ¡ γ ¢2 . (27.2)
2
Ukoliko jednačinu (27.1) izrazimo preko ove vrednosti, biće

¡ γ ¢2
2
I ν = I0 ¡ γ ¢2 .
4π 2 (ν0 − ν)2 + 2
Ovakav oblik krive naziva se Lorencovim pro- I

filom (slika 27.2) i daje profil linije koji se Imax
javlja usled prirodnog širenja. Poluširinu li-
nije možemo odrediti ukoliko intenzitet dat Imax
jednačinom (27.1) izjednačimo sa polovinom 2 ∆ν
intenziteta datim jednačinom (27.2), i odatle
izračunamo raspon frekvencija. Pošto je u tom
ν0 ν
slučaju Iν = I0 /2, izjednačavanjem imenioca
dobijamo Slika 27.2
¡ γ ¢2 ¡ γ ¢2
4π 2 (ν0 − ν)2 + =2 ,
2 2
odnosno
¡ γ ¢2
4π 2 (ν0 − ν)2 = .
2
Korenovanjem ove jednakosti sledi
γ
2π(ν0 − ν) = ± ,
2
odakle je raspon frekvencija od centra linije do krilâ, na polovini intenziteta,
jednak
γ
ν0 − ν = ± .
4π
Poluširina linije jednaka je dvostrukoj ovako dobijenoj vrednosti, odnosno
γ 1
∆ν1/2 = = .
2π 2πτ
Da bismo sa frekvencije prešli na talasnu dužinu iskoristićemo vezu ν = c/λ,
odakle je
c
∆ν = − ∆λ.
λ2
64
Znak minus u prethodnom izrazu znači da se sa povećavanjem frekvencije
talasna dužina smanjuje i obrnuto. Kako nema drugog značaja možemo ga
ispustiti, pa je dalje
λ2 cλ2 c
∆λ = ∆ν = 2 ∆ν = 2 ∆ν,
c c ν
odnosno
c γ c e2 ν 2
∆λ1/2 = 2 = 2 ,
ν 2π ν 3ε0 mc3
te se za konačan izraz za poluširinu linije uslovljenu prirodnim širenjem dobija
e2
∆λ1/2 = = 1.18 · 10−5 nm.
3ε0 mc2
Vidi se da je poluširina dobijena klasičnim putem jednaka konstanti. Ova
veličina je toliko mala da se praktično ne može meriti.
Posmatrano sa stanovišta kvantne mehanike, prirodno širenje linija je uslo-
vljeno neodredenošću srednjeg vremena života atoma u pobudenom stanju.
Usled toga imamo i konačnu neodredenost energije nivoa, što se detektuje kao
širenje spektralnih linija emitovanih u prelazima elektrona izmedu nivoa.
Relacija neodredenosti za energiju i vreme glasi
h
∆E∆t ≈ ,
2π
pa će, ukoliko se za neodredenost vremena uzme da je jednaka samom vremenu
života posmatranog nivoa, neodredenost energije biti
h
∆En = .
2πτn
Pri prelazima izmedu dva nivoa, neodredenosti se sabiraju, tako da je
h∆ν = ∆En + ∆Em ,
odnosno
µ ¶
1 1 1
∆ν = + .
2π τn τm
Ukoliko se prelaz vrši u osnovno stanje, za koje je τm = ∞, poluširina će biti
1
∆ν = ,
2πτn
odakle se vidi da prirodno širenje spektralnih linija nije konstantno, već zavisi
od srednjeg vremena života pobudenih stanja.
Smisao vremena života τ u klasičnoj mehanici i vremena života τn u kvant-
noj se razlikuju: τ predstavlja srednje vreme života za ansambl atoma, dok je
τn srednje vreme života odredenog stanja.
65
∆λ1 ∆λ1 + ∆λ2 ∆λ2
Slika 27.3
Treba napomenuti i da su poluširine linija nastale usled prirodnog širenja

aditivne veličine. Ukoliko je poluširina linije koja nastaje prelaskom sa stanja
n1 u osnovno stanje (∆λ1/2 )1 , a poluširina linije emitovane u prelasku sa stanja
n2 u osnovno (∆λ1/2 )2 , poluširina linije koja se emituje prelaskom izmedu ova
dva nivoa će biti ∆λ1/2 = (∆λ1/2 )1 + (∆λ1/2 )2 , kao što je prikazano na slici
27.3.
Ako je, na primer, τ = 10−8 s, poluširina će biti ∆λ1/2 = 10−5 nm, što
se poklapa sa klasičnim rezultatom i ne može se eksperimentalno detektovati.
Medutim, postoje izuzeci: kod linije bakra sa talasnom dužinom λ = 453.9 nm,
poluširina je ∆λ = 0.1 nm, što je merljivo. Na osnovu ovog i sličnih izuzetaka
su potvrdeni rezultati dobijeni putem kvantne mehanike.
27.2. Doplerovo širenje spektralnih linija

Posmatrani skup čestica koje emituju zračenje nalazi se u stanju neprekidnog
kretanja. Pri tome uvek postoje čestice koje imaju odredenu komponentu
brzine u smeru ka detektoru i od detektora. Zbog toga se javlja pomeranje
talasnih dužina emitovanih linija, tj. Doplerov pomak, koji se opisuje formulom
ν − ν0 v
= , (27.3)
ν0 c
gde je ν0 frekvencija koju emituje izvor, ν frekvencija koju prima detektor, a v
komponenta brzine u pravcu posmatranja. Ovo je tzv. longitudinalni Doplerov
efekt; javlja se i transverzalni Doplerov efekt, ali je njegova veličina mnogo
manja, s obzirom da je relativna promena frekvencije jednaka kvadratu odnosa
brzine emitera i brzine svetlosti.
Kako se čestice koje emituju svetlost kreću u svim mogućim pravcima,
pomeranje linija svakog od njih se u sumarnom efektu registruje kao širenje
spektralne linije. Jasno je da će ovo širenje zavisiti od raspodele brzina čestica
u gasu.
Ako se posmatrani gas nalazi u termodinamičkoj ravnoteži, brzine čestica
se pokoravaju Maksvelovoj1 raspodeli, tj. verovatnoća da će čestica mase M
1
James Clerk Maxwell
66
imati brzinu u intervalu (v, v + dv) će biti
µ ¶1/2
M M v2
dP (v) = e− 2kT dv.
2πkT
Iz jednačine (27.3) je
c c
v= (ν − ν0 ), dv = dν,
ν0 ν0
pa je verovatnoća da se frekvencija emitovanog zračenja nalazi u intervalu
(ν, ν + dν) jednaka
µ ¶1/2 2
c M − M c 2 (ν−ν0 )2
dP (ν) = e 2kT ν0 dν.
ν0 2πkT
Pošto je snaga, odnosno intenzitet zračenja na odredenoj frekvenciji, proporci-
onalna broju čestica koje na njoj emituju, a ovaj je proporcionalan verovatnoći
datoj prethodnim izrazom, intenzitet zračenja će biti
M c2 2
− 2kT 2 (ν−ν0 )
ν0
Iν = I0 e ,
što odgovara obliku Gausove krive (slika 27.4). I

Ovakav profil je uži od Lorencovog profila sa Imax
istim parametrima (maksimum intenziteta i
površina ispod krive), tj. pri centru linije opa- Imax
danje intenziteta je sporije, da bi na krilima 2 ∆ν
prešlo u eksponencijalni pad.
Poluširina se može odrediti iz uslova da je
ν0 ν
intenzitet jednak polovini maksimuma, tj.
I0 Slika 27.4
Iν = ,
2
odakle je
M c2 2
− 2kT 2 (ν−ν0 )
ν0
1
e = ,
2
odnosno
M c2
2kT ν 2
(ν−ν0 )2
e 0 = 2.
Logaritmovanjem prethodnog izraza se dobija

M c2
(ν − ν0 )2 = ln 2,
2kT ν02
pa je
2kT ν02
(ν − ν0 )2 = ln 2,
M c2
67
odakle se za rastojanje od centra do krila linije dobija
r
ν0 2kT
ν − ν0 = ± ln 2.
c M
Doplerova širina spektralnih linija je, dakle, data izrazom
r
ν0 2kT
∆νD = 2 ln 2.
c M
Ukoliko sa frekvencije predemo na talasnu dužinu, Doplerovo širenje možemo
opisati formulom
r
T
∆λD = 7.16 · 10−7 λ0 [nm],
M
gde je T [K] temperatura, a M [a.j.m.] masa emitera.
Doplerova širina spektralnih linija je za dva do tri reda veličine veća od
njihove prirodne širine.
27.3. Širenje usled pritiska

Zbog interakcije emitera i okolnih čestica širenje spektralnih linija će zavisiti
i od koncentracije čestica u gasu. Budući da je uticaj okolnih čestica pojava
relativno male veličine, matematički se može opisati putem perturbacionog
računa, pa se stoga ove čestice nazivaju perturberima.
Pojave koje dovode do širenja usled pritiska, iako sve zavise od koncentra-
cije, imaju različite mehanizme delovanja. Stoga se ovaj vid širenja spektralnih
linija deli na Štarkovo širenje (perturberi su naelektrisane čestice, tj. elektroni
i joni), rezonantno širenje (emiter interaguje sa česticama iste vrste, koje su
takode emiteri) i Van der Valsovo1 širenje (interakcija se odvija sa neutralnim
česticama, odnosno sa atomima druge vrste).
U realnom slučaju se svi ovi procesi dešavaju istovremeno. Potencijal kojim
se opisuje svaki od navedenih efekata je oblika
ck
Vk = − ,
rk
gde je k konstanta koja odgovara pojedinom tipu širenja i prema tome uzima
sledeće vrednosti:
k = 2 (linearni Štarkov efekt),

k = 3 (rezonantno širenje),
k = 4 (kvadratični Štarkov efekt),
k = 6 (Van der Valsovo širenje).
Pomeranje energetskih nivoa usled navedenih efekata dovodi kako do šire-

nja, tako i do pomeranja spektralnih linija, kao što je prikazano na slici 27.5.
1
Johannes van der Waals
68
λ0 λ0
Slika 27.5
Budući da pomeranja nivoa nisu ista za sve atome, maksimum intenziteta

spektralne linije će se javljati na talasnoj dužini koja je različita od maksimuma
linije u odsustvu uticaja koncentracije.
Najčešće je dominantno Štarkovo širenje. Linearni Štarkov efekt je karakte-
rističan za atome vodonikovog tipa. Primer je dat na slici 27.6, za linije Lajma-
nove1 serije. Budući da mikropolje nije isto za svaki atom, i nije identično na
svakom mestu, dolazi do cepanja linija. Udubljenja u linijama su posledica fine
strukture, a pomeranje linija kod linearnog Štarkovog efekta je zanemarljivo.
Hα Hβ Hγ Hδ
Slika 27.6
Kvadratični Štarkov efekt je karakterističan za nevodonične atome. Pome-

ranje linije je izraženo i zavisi od koncentracije. Na primer, ako je koncentracija
n = 1022 m−3 , poluširina je ∆λ1/2 = 0.1 nm, a pomeraj je reda veličine kao i
poluširina.
Ukoliko deluju Doplerov i Štarkov efekt zajedno, I Lorentz
dolazi do slaganja Gausovog i Lorencovog profila.
Ovo slaganje nije prosto sabiranje, već se radi o tzv. Gauss
konvoluciji, pri čemu se rezultujući profil dobija kao Voigt
Z+∞
λ
I(ν) = IG (ν 0 )IL (ν − ν 0 )dν 0 .
−∞
Slika 27.7
2
Ovakav oblik linije se naziva Fojtovim profilom (slika 27.7), a konkretan oblik
linije zavisi od odnosa u kome se nalazi uticaji Doplerovog i Štarkovog efekta.
U opštem slučaju ga karakteriše centar linije nalik na Gausovu krivu, dok se
krila ponašaju kao kod Lorencovog profila. Kako se oblik Doplerovog širenja
može dobiti teorijskim putem, a Fojtov profil se može naći iz eksperimenta,
prethodni izraz daje integralnu jednačinu iz koje se može odrediti Štarkov profil
linije.
1
Theodore Lyman
2
Woldemar Voigt
69
Ukoliko na emitujuće čestice deluje električno polje I
koje potiče od jona, rezultujući profil je asimetričan i
naziva se j(x) profilom. I on se, u opštem slučaju, na-
lazi pomeren u odnosu na liniju emitovanu bez uticaja
koncentracije, kao što je prikazano na slici 27.8. λ
Slika 27.8
30. Stimulisana emisija zračenja

Svaki atom koji se nalazi u pobudenom stanju teži povratku u osnovno stanje.
Ukoliko nema spoljašnjih dejstava, elektron se vraća na osnovni nivo emitujući
pri tome foton. Ovaj proces se naziva spontanom emisijom i predstavlja stati-
stičku funkciju prostora i vremena: fotoni se mogu emitovati u svim pravcima,
nema veze izmedu pojedinih fotona (u fazi, npr.), a i vreme života pobudenog
stanja varira od jednog do drugog emitovanog fotona.
Medutim, ako do emisije dolazi pod uticajem Ei
spoljašnjeg zračenja, u pitanju je indukovana ili sti- hν
hν
mulisana emisija zračenja. U tom slučaju, upadni
hν
i emitovani foton su istog pravca i smera, jednake Ef
energije, imaju istu fazu i istovetno su polarizovani.
Jednom rečju, upadno i emitovano zračenje je kohe- Slika 30.1
rentno, što je šematski prikazano na slici 30.1.
Ako imamo veliki broj atoma u termodinamičkoj ravnoteži, odnos njihovih
koncentracija će odgovarati Bolcmanovoj raspodeli:
Ni gi − Ei −Ef
= e kT , (30.1)
Nf gf
odnosno
Ni gi e−Ei /kT
= . (30.2)
Nf gf e−Ef /kT
Pošto je ukupna koncentracija atoma N jednaka sumi svih atoma u različitim

stanjima sa različitim energijama (N1 atoma sa energijom E1 , N2 atoma sa
energijom E2 , itd.), odnosno, N = N1 + N2 + N3 + · · · , populaciju i-tog nivoa
možemo opisati izrazom
Ni gi e−Ei /kT gi − Ei
=f = e kT ,
N X max Z(T )
gf e−Ef /kT
f =1
gde je Z(T ) funkcija temperature koja se naziva statističkom sumom ili parti-
cionom funkcijom.
Primer naseljenosti nivoa na dve različite temperature (T1 < T2 ) dat je na
slici 30.2. Vidi se da sa smanjenjem temperature populacija viših nivoa opada,
a povećava se za nivoe sa nižom energijom.
70
Ei Ei
T1 T2
E3 E3
E2 E2
E1 E1
Ni Ni
Slika 30.2
Iz jednačine (30.2) i sa slike 30.2 se vidi da je u slučaju termodinamičke rav-

noteže uvek Ni < ggfi Nf . Medutim, da bi došlo do stimulisane emisije zračenja,
naseljenost nivoa sa koga se elektron spušta mora biti veća od naseljenosti ni-
voa na koji će se elektron spustiti, tj. potreban je obrnut odnos koncentracija:
Ni > ggfi Nf . Nivoi sa ovakvim odnosom populacija čine stanje inverzne nase-
ljenosti, (prikazano na slici 30.3), a da bi se ovakvo stanje postiglo neophodno
je narušiti termodinamičku ravnotežu.
Ei
E3
E2
E1
Ni
Slika 30.3
Temperatura sistema se iz jednačine (30.1) može izraziti kao

Ei − Ef
T = gN
,
k ln gif Nfi
a pošto je član pod logaritmom manji od jedinice, dobija se da je T < 0.

Takode je, u slučaju kad je gi Nf = gf Ni , logaritam jednak nuli, a temperatura
beskonačna. Iako su ove konstatacije na prvi pogled besmislene, treba imati u
vidu da je temperatura veličina definisana za slučaj termodinamičke ravnoteže
(koja je ovde narušena), pa ih treba shvatati samo uslovno.
Supstanca u stanju inverzne naseljenosti naziva se aktivnom supstancom,
i postoji više načina kojima se ovo stanje može postići:
1. Optičko pobudivanje ili optičko pumpanje je proces apsorpcije svetlosti,
pogodan za čvrsta i tečna tela.
2. Električno pumpanje se odvija sudarima prve vrste u slučaju električnog
pražnjenja kroz gasove pri niskim pritiscima.
71
3. Proticanje električne struje kroz PN-spoj dovodi do veće koncentracije
elektrona u provodnoj nego u valentnoj zoni, što se koristi kod polupro-
vodničkih lasera.
4. Odredene hemijske reakcije u gasovima.
Iako smo stanje inverzne naseljenosti definisali za dva nivoa, u celom pro-
cesu pobudivanja moraju učestvovati bar tri energetska nivoa atoma. Naime,
ako se pobudivanje vrši sa stanja energije Ei na stanje sa energijom Ek , po-
kazuje se da fotoni koji pobuduju elektrone na više stanje takode dovode i do
njihove deekscitacije u polazno stanje. Zbog toga se nikada ne može postići
stanje u kome je Ni > Nk , tj. stanje inverzne naseljenosti.
Ukoliko imamo više energetskih nivoa, moguće je posmatrani sistem dovesti
u stanje u kome inverzna naseljenost postoji za dva odredena nivoa, pri čemu se
višak populacije elektrona dovodi sa nekog trećeg nivoa. Ovi nivoi se nazivaju
radnim nivoima.
Ei Ei
termalna
raspodela
saturacija
E3 E3
E2 E2
E1 E1
Ni Ni
Slika 30.4
Za slučaj sistema sa tri nivoa (od kojih je jedan osnovni), konfiguracija je

prikazana na slici 30.4. U prvom slučaju se pumpanje vrši sa osnovnog stanja
E1 , koje u ovom slučaju čini osnovni radni nivo, u stanje E3 ; neradijativni
procesi dovode do prelaska elektrona na stanje E2 , sa koga se onda vrši kohe-
rentna emisija u stanje E1 . U drugom slučaju se populisanje nivoa E3 takode
vrši sa osnovnog nivoa E1 , dok se emisija svetlosti vrši pri prelascima elektrona
u stanje E2 , koji se potom neradijativnim procesima vraćaju na nivo E1 .
Da bi kod sistema sa tri stanja došlo do inverzne naseljenosti, potrebno je
da se u pobudenom stanju nalazi više od polovine svih aktivnih čestica, što
zahteva veliku snagu pumpanja. Ovaj nedostatak se otklanja kod sistema sa
četiri nivoa, kod kojih osnovni nivo ne čini i osnovni radni nivo. Stoga je za
inverznu naseljenost bitan samo relativni odnos koncentracija gornjih nivoa,
čime se i smanjuje potrebna snaga pumpanja.
31. Kvantni pojačavač i kvantni generator

Posmatrajmo skup atoma (supstancu), koji pored ostalih energetskih nivoa
imaju i nivoe Ei i Ef . Ako kroz kroz takvu supstancu, čija je debljina d,
propustimo spoljašnje elektromagnetno zračenje frekvencije (Ei − Ef )/h, u
72
zavisnosti od medusobnog odnosa populacija nivoa Ei i Ef može doći do dva
slučaja.
Ukoliko je Ni > Nf , (na primer, u termodinamičkoj ravnoteži), što je
obično slučaj, snop spoljašnjeg zračenja će izazivati pobudivanje elektrona sa
nivoa Ef na nivo Ei . Ovo se manifestuje kao apsorpcija zračenja, i upadni
snop biva oslabljen u skladu sa Lamberovim1 zakonom:
Iν0 = Iν e−αν d ,
gde je αν > 0 koeficijent apsorpcije. Ovo je šematski prikazano na slici 31.1a.
a
d
Iν Iν0 Ei Ni
hν
Ef Nf
b
d
Iν Iν0 Ei Ni
hν
hν
Ef Nf
Slika 31.1
Sa druge strane, ako zračenje prolazi kroz aktivnu supstancu, tj. kroz sup-
stancu kod koje je postignuta stacionarna inverzna naseljenost (Ni > Nf ),
snop će, usled stimulisane emisije, biti pojačan (slika 31.1b). Ovakav proces
naziva se kvantnim pojačanjem, i dešava se prema formuli
Iν0 = Iν eαν d ,
gde se sada αν > 0 naziva koeficijentom kvantnog pojačanja, a posmatrana
supstanca (koja efektivno ima negativan koeficijent apsorpcije) predstavlja
kvantni pojačavač zračenja tačno odredene frekvencije.
U ovom razmatranju u obzir nisu uzeti gubici u snopu zračenja na putu kroz
aktivnu supstancu koji nisu povezani sa kvantnim prelazima izmedu radnih
nivoa Ei i Ef . Na primer, zračenje može biti rasejano usled nehomogenosti
ili nečistoća radne supstance, usled refleksije na ulaznoj površini, itd. Takvi
gubici dovode do smanjenja intenziteta snopa e−βν d puta. Stoga se ukupan
intenzitet zračenja pri prolasku kroz supstancu menja prema izrazu
Iν0 = Iν e(αν −βν )d ,
pa je jasno da je za proces pojačanja bitan i uslov da je αν > βν .
Kako je koeficijent kvantnog pojačanja αν mala veličina, i efikasnost procesa
pojačanja je mala. Za dobijanje značajnog pojačanja bilo bi potrebno veoma
veliko d. Na primer, za postizanje pojačanja od 100 puta, tipično je potrebno
rastojanje od par metara.
1
Johann Heinrich Lambert
73
Radi povećanja efektivne dužine puta R = 100 % R = 96 %
koji svetlost prede kroz radnu supstancu,
ona se postavlja izmedu dva paralelna
ogledala na izvesnom medusobnom rasto-
janju L (slika 31.2). Svetlost koja prolazi
kroz aktivnu supstancu pojačava se eαν L
puta, zatim se reflektuje od ogledala (uz
stalne gubitke na ogledalu koje delimično
propušta zračenje), ponovo prolazi kroz
radnu supstancu i pojačava se. Prema
tome, stimulisana emisija se pojačava
najviše u pravcu normalnom na ogledala,
a kroz jedno od njih, koje je u odredenoj
meri propustljivo, dobijamo snop kohe-
rentnog stimulisanog zračenja.
Kaskadno umnožavanje stimulisanog
zračenja odvija se neko vreme, i da bi
se ovakav proces dešavao, nije potrebna
stalna pobuda. Zbog toga se ovakvi si-
stemi nazivaju kvantnim generatorima.
Medutim, usled spontane deekscitacije
pobudenih atoma, koji onda zrače na sve L
strane, proces se gasi posle odredenog
vremena. Slika 31.2
Stimulisana emisija se može postići za različite talasne dužine. Ovakav
proces prvo je bio izveden u mikrotalasnom području, a kasnije i u vidljivoj i
bliskim oblastima. U prvom slučaju, pri talasnim dužinama λ > 1 mm uredaji
se nazivaju maserima1 , a u drugom slučaju se radi o laserima2 (λ < 1 µm).
U zavisnosti od vrste aktivne supstance, lasere delimo na čvrste, tečne i
gasovite. Prema načinu rada dele se na impulsne i kontinualne, a možemo ih
diferencirati i prema načinu pobudivanja, kao što je već navedeno.
Iako je mogućnost stimulisane emisije predvideo Ajnštajn još 1917. godine,
konstrukcija lasera nije izvedena do sredine prošlog veka. Eksperimentalna
potvrda stimulisane emisije nadena je 1928. godine u eksperimentima Laden-
burga3 i Kopfermana4 .
Prvi amonijačni maser su 1954. godine, nezavisno jedni od drugih, konstru-
isaili Tauns5 sa saradnicima u SAD i Basov6 i Prohorov7 u Sovjetskom Savezu,
a prvi laser (rubinski) je 1960. konstrusao Mejman8 .
Tauns, Basov i Prohorov su 1964. dobili Nobelovu nagradu za rad koji je
doveo do otkrića i konstrukcije maserskih i laserskih uredaja.
1
Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation
2
Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation
3
Rudolf Ladenburg
4
Hans Kopfermann
5
Charles Hard Townes
6
Nikola½ Gennadieviq Basov
7
Aleksandr Miha½loviq Prohorov
8
Theodore Maiman
74
32. Rubinski laser
Rubinski impulsni laser je, kao što je već rečeno, prvi laser realizovan eksperi-
mentalno.
Radna supstanca kod ovog lasera je kristal rubina, čiju strukturu čini kri-
stalna rešetka Al2 O3 u kojoj su neki atomi aluminijuma zamenjeni atomima
hroma. Hrom se u rubinu nalazi u obliku trostruko jonizovanih atoma Cr+++
koji kristalu daju karakterističnu crvenu boju, a sadržaj mu se obično kreće
od 0.05 % do 0.5 %.
O L O
rubin
C
hladenje
Slika 32.1
Šematski prikaz ovog lasera dat je na slici 32.1. Rubin za lasere se izraduje
u obliku šipke (R) prečnika od 0.5 cm do 1 cm i dužine od 5 cm do 15 cm. Kra-
jevi rubinske šipke su veoma fino polirani, tako da su im površine medusobno
paralelne i normalne na osu šipke. Jedna površina pokrivena je potpuno na-
prozračnim slojem srebra (R = 100 %), a druga je pokrivena tankim slojem
koji delimično propušta svetlost (R ≈ 90 %). Ova ogledala (O) čine optički
rezonator.
Pobudivanje lasera, tj. optičko pumpanje vrši I
se ksenonskom blic lampom (L), čija je karakte-
ristika data na slici 32.2, tako što se kroz nju za
veoma kratko vreme (t ≈ 10−3 s) isprazni kon-
denzator C.
200 400 600 800 λ [nm]
Elektronska konfiguracija jona hroma u osnov-
nom stanju je 3d3 (term 4 F3/2 ). Dejstvom snažnog Slika 32.2
unutrašnjeg električnog polja na Cr+++ osnovno
stanje ovog jona u rubinu se, usled Štarkovog efekta, cepa na niz energetskih
nivoa. Šema nekih nižih nivoa jona hroma prikazana je na slici 32.3. Svetlo-
sni bljesak koji daje ksenonska lampa prouzrokuje pobudivanje jona hroma iz
osnovnog nivoa 1 u pobudeni nivo 3. Energetski nivo 3 sastoji se iz dva dela
koja čine dve trake. Zbog toga spektar rubina sadrži dve široke apsorpcione
trake (∆λ ≈ 100 nm); jedna ima maksimum u ljubičastom (λ = 410 nm),
a druga u zelenom (λ = 550 nm) području. Položaji ovih traka odgovaraju
položajima maksimuma intenziteta u spektru lampe.
Srednje vreme života nivoa 3 je veoma malo (τ ≈ 10−8 s), i za to vreme
neki od jona spontano prelaze na osnovni nivo, dok najveći broj jona u ne-
emisionim prelazima prelazi na metastabilan nivo 2, predajući pri tome deo
energije kristalnoj rešeci. Ovaj nivo ima dug srednji život (τ ≈ 10−3 s), pa
75
se pri snažnom optičkom pumpanju postiže njegova inverzna naseljenost u od-
nosu na osnovni nivo. Ovime se omogućava stimulisana emisija zračenja sa
znatnim pojačanjem.
4
F1 10−8 s
3
4
F2
10−3 s
2
E 2
692.8 nm
694.3 nm
410 nm
550 nm
4
A2 1
Slika 32.3
Budući da je nivo 2 dublet, izlazni snop čine dve komponente, sa talasnim

dužinama λ1 = 698.8 nm i λ2 = 694.3 nm. Zračenje na ovoj drugoj talasnoj
dužini je mnogo izraženije i čini oko 80 % snopa.
Kako se ovde radi o impulsnom laseru, celokupna energija se oslobada
u veoma kratkom vremenskom intervalu (oko 10−8 s), pa je snaga zračenja
veoma velika, i dostiže čak i do 1012 W, pri čemu je jačina električnog polja
u snopu zračenja oko 109 V cm−1 . Naknadnim fokusiranjem snopa se postižu
i do hiljadu puta veće vrednosti. Ovako snažan snop svetlosti u mogućnosti
je da razara elektronski omotač atoma, tj. stvara visoko jonizovanu plazmu, i
lako probija uske rupe kroz tvrde materijale debljine do nekoliko centimetara.
Pri tome je pritisak svetlosti reda 108 atm.
33. He-Ne laser

Helijum-neonski laser je konstruisao Džavan1 sa saradnicima 1961. godine.
Šematski je prikazan na slici 33.1. Radnu supstancu čini smeša gasovitog
He i Ne, sa pritiscima od oko 100 Pa za helijum i oko 10 Pa za neon. Pum-
panje se postiže električnim pražnjenjem kroz ovu smešu, jednosmernom ili
naizmeničnom strujom. Optički rezonator čine dva ogledala od kojih je jedno
delimično propustljivo (R = 98 %). Danas su to najčešće konkavna dielek-
trična ogledala, kao što je prikazano na slici; njihovim korišćenjem se olakšava
centriranje i poravnavanje celog sistema.
632.8 nm
R = 100 % R = 98 %
Slika 33.1
1
Ali Javan
76
Pri električnom pražnjenju kroz gasnu cev usled sudara elektrona sa ato-
mima neona dolazi do njihovog pobudivanja. Medutim, ovaj proces je neefika-
san, pa se stoga koristi helijum kod koga je pobudivanje efikasnije. Kako He i
Ne imaju bliske nivoe, u rezonantnim prelazima se energija predaje atomima
neona. Ovo je šematski prikazano na slici 33.2.
He 10−7 s Ne
10−6 s
2 1S 3390 nm 10−8 s
3s
3p
10−4 s 632.8 nm
2 3S 2s 1150 nm
2p
1s
1 1S
Slika 33.2
Helijum poseduje dva metastabilna stanja (2 1 S i 2 3 S), koja se populišu

električnim pumpanjem. Ona su bliska sa 2s i 3s nivoima neona, i u rezo-
nantnim sudarima im predaju energiju, tj. povećavaju njihovu naseljenost. Na
ovaj način se postiže inverzna naseljenost nivoa 2s i 3s u odnosu na nivoe 2p
i 3p. Razlika u vremenima života (10−7 s za 2s i 3s stanja i 10−8 s za 2p i 3p
stanja) omogućava održavanje inverzne naseljenosti. Nivoi 2p i 3p kod neona
se prazne na nivo 1s. Potencijalni problem je u tome što ovim procesom može
doći do veće naseljenosti nivoa 1s, čime se sprečava dalje pražnjenje nivoa 2p i
3p, narušavajući pri tome stanje njihove inverzne naseljenosti u odnosu na 2s
i 3s. Zbog toga se pražnjenje nivoa 1s stimuliše sužavanjem cevi za pražnjenje
na par milimetara, čime se atomi u ovom stanju sudarima sa zidovima cevi
prazne.
Lasersko zračenje kod He-Ne lasera obično se emituje kontinualno, ako
se inverzna naseljenost Ne održava na opisani način. Stimulisana emisija se
javlja na talasnim dužinama od 632.8 nm, 1150 nm i 3390 nm. Najverovatniji je
prelaz koji daje zračenje talasne dužine 3390 nm, ali se selekcija talasne dužine
može vršiti odgovarajućim izborom ogledala, ili postavljanjem staklenih ploča
pod Brusterovim1 uglom; ovim se izbegava refleksija za željenu talasnu dužinu,
a svetlost na izlazu je linearno polarizovana. Najčešće se koristi talasna dužina
od 632.8 nm, koja spada u crvenu oblast vidljivog dela spektra.
Svetlost je linearno polarizovana i pravac oscilovanja električnog polja je
paralelan upadnoj ravni na prozore i normalan na pravac snopa; na slici 33.1
ovo odgovara ravni crteža.
Dužina gasne cevi kod He-Ne lasera se kreće od 0.5 m do 2 m, dok je njen
unutrašnji prečnik, kao što je već pomenuto, par milimetara. Snaga zračenja
1
David Brewster
77
pri talasnoj dužini od 632.8 nm je od 0.5 mW do 100 mW. Za veće snage
potrebne su i veće dužine cevi. Iako mu je snaga mala, ovaj laser zbog konti-
nualnog rada ima veoma široku primenu.
34. CO2 laser

Ovaj laser konstruisao je 1964. godine Patel1 . Predstavlja jedan od naj-
snažnijih kontinualnih lasera, a stimulisana emisija se javlja na nekoliko stotina
prelaza u intervalu od 870 nm do 1180 nm, sa najizraženijim maksimumima
na 960 nm i 1060 nm (slika 34.1).
900 950 1000 1050 λ [nm]
Slika 34.1
Aktivnu supstancu čine molekuli CO2 , najčešće O C O

u smeši sa N2 i He. Troatomski molekul CO2 je
simetričan i ima tri vibraciona stepena slobode opi-
sana kvantnim brojevima v1 , v2 i v3 koji se obično v
1
pišu kao v1 v2 v3 . Ovi kvantni brojevi opisuju broj
vibracionih kvanata u modu simetričnog istezanja
(v1 ), u modu savijanja (v2 ) i u modu asimetričnog v2
istezanja (v3 ). Šematski prikaz vibracionih modova
troatomskih molekula dat je na slici 34.2.
Dobijanje inverzne naseljenosti nivoa CO2 (001)
ostvaruje se na dva načina: putem sudara elektrona v3
i molekula CO2 u osnovnom elektronskom stanju,
i putem prenosa energije pobudenih molekula N2 u Slika 34.2
sudarima sa molekulima CO2 u osnovnom stanju
(slika 34.3). Naime, azot se dodaje u smešu upravo zbog toga što ima veću
efikasnost pobudivanja u sudarima sa elektronima. Kako je vibracioni nivo
na koji se molekuli azota pobuduju metastabilan, i energijski blizak nivou 001
kod CO2 , u njihovim sudarima se energija prenosi molekulima CO2 , čime se
dobija inverzna naseljenost nivoa 001 u odnosu na nivoe 100 i 020. Ova dva
nivoa se prazne preko nivoa 010 do osnovnog stanja 000. Kako bi se održavala
inverzna naseljenost, potrebno je efikasno pražnjenje nivoa 010. Ovo se po-
stiže ubacivanjem vode ili helijuma u smešu gasova, i u sudarima sa njima
se smanjuje naseljenost ovog nivoa. Pošto se voda relativno lako kondenzuje,
1
Chandra Kumar N. Patel
78
najčešće se koristi helijum. Sem toga, helijum ima dobru toplotnu provodlji-
vost, čime utiče na smanjenje temperature gasa u pražnjenju i time smanjuje
broj sudarnih depopulacija nivoa CO2 (001).
CO2 N2
s.v. s. a.v.
001
2 · 10−3 eV
1060 nm
960 nm
100 020
010
000
Slika 34.3
Snaga ovog lasera je u početku bila relativno mala (par mW), a danas
dostiže i 109 W. Koeficijent dobrote ili efikasnost, tj. odnos izračene snage i
snage uložene u pumpanje je kod CO2 lasera veoma velik, oko 30 %, što je
najviše medu svim laserima. He-Ne laser, na primer, ima efikasnost koja se
meri svega desetim delovima procenta.
Pošto se lasersko zračenje, usled rotaci-
one strukture vibracionih nivoa vrši pri mno-
gim prelazima, izbor odredene talasne dužine
omogućava se korišćenjem selektivnog rezona-
tora. Ukoliko se u njegovoj ulozi koristi optička Slika 34.4
rešetka, njenim zakretanjem moguć je izbor
različitih talasnih dužina, tako da imamo laser sa promenljivom talasnom
dužinom (slika 34.4).
Treba napomenuti da ni laseri, strogo govoreći, nisu monohromatski izvori
svetlosti. Čak i ako postoji samo jedan laserski prelaz, tako dobijena linija
ima, iako veoma usku, konačnu raspodelu intenziteta po talasnim dužinama.
35. Holografija
Holografija je danas, zahvaljujući intenzivnom razvoju i primeni, jedna od naj-
značajnijih oblasti moderne optike. Zasnovao ju je Denis Gabor1 1947. godine
kada je pokušao da optičkim putem kompenzuje nesavršenosti lika predmeta
kod snimanja elektronskim mikroskopom. Za otkriće holografije on je nagraden
Nobelovom nagradom 1971. godine.
1
Dennis Gabor
79
Medutim, tek su 1964. Lejt1 i Upatnis2 , koristeći se mogućnostima koje
pruža laser, usavršili eksperimentalnu tehniku holografije.
Klasična fotografija i holografija imaju zajedničke crte, na osnovu kojih
se ova druga može smatrati savršenijim vidom fotografije. U holografiji se
takode koristi fotografska emulzija za registrovanje slike. Medutim, postoje
bitne razlike koje unapreduju holografiju u značajnu oblast optike.
U običnoj fotografiji se na film snima raspodela intenziteta svetlosti scene
ispred objektiva. Time se beleži dvodimenzioni opis slike. Informacije o tro-
dimenzionom liku su, medutim, izgubljene, jer nema zabeleženih podataka o
fazi svetlosti, na osnovu koje ljudski vid registruje trodimenzione oblike.
Raspodela faze svetlosti reflektovane sa predmeta, a time i njegov trodi-
menzioni opis mogu se registrovati u holografskom metodu snimanja.
Holografija je, dakle, metoda kojom se na fotografskoj ploči registruju svi
podaci vezani za amplitudu i fazu svetlosnog talasa, koji nastaje iz koherentnog
snopa svetlosti odbijajući se od nekog predmeta ili prolazeći kroz transparentni
objekt. Posle toga se, kao druga etapa ove metode, prostorno i vremenski
odvojeno, takav talas reprodukuje sa iste fotoploče. Svetlosni talas čija se
amplituda i faza registruju naziva se talasom predmeta, dok se fotoploča, pošto
sadrži potpunu informaciju o talasu predmeta, naziva hologramom3 .
Medutim, fotoploča registruje samo intenzitete svetlosnog talasa, ali ne
i fazu. Ovome se može doskočiti pretvaranjem raspodele faze u odredenu
raspodelu intenziteta na površini fotoploče. Na nju se zbog toga, istovremeno
pored talasa predmeta, dovodi i referentni talas. Način kojim se to postiže
prikazan je na šemi za snimanje holograma (slika 35.1).
O1 E1 O2
E2
laser
O P
E3
Slika 35.1
Svetlosni snop koji laser emituje deli se na polupropustljivom ogledalu (O)

na dva dela: E2 i E1 . Prvi snop E2 , posle odbijanja sa površine predmeta P
stiže kao talas objekta E3 na fotoploču H. Drugi snop E1 se sistemom ogledala
O1 i O2 dovodi na istu ploču. Taj svetlosni talas se naziva referentnim talasom.
Talas E2 je koherentan i u njemu nema faznog pomeranja. Odbijanjem ovog
1
Emmett N. Leith
2
Juris Upatnieks
3
Grčki, χoλoσ (holos) – ceo
80
talasa od predmeta dolazi do faznog pomeranja pojedinih zraka u zavisnosti
od toga sa kojeg su dela površine predmeta reflektovani. Na taj se način
dobija talas predmeta E3 . Oba ova talasa (talas predmeta i referentni talas)
obrazuju interferentno polje u prostoru od predmeta do ploče i iza nje (ploča i
emulzija su prozirni). Raspodela intenziteta u tom polju interferencije zavisi i
od amplituda talasa E1 i E3 , i od toga koliko se u pojedinim tačkama faze ovih
talasa razlikuju. Fotoploča H registruje intenzitete svetlosti koji se javljaju
u ravni ploče (fotoemulzije). Na taj način ona registruje ne samo intenzitete
talasa E3 , već i njegovo fazno pomeranje u odnosu na talas E1 u ravni ploče.
E01 O2
laser
E01
P0
E03
Slika 35.2
Rekonstrukcija holograma vrši se osvetljavanjem fotoploče referentnim sno-

pom E01 iz približno istog ugla iz kojeg je bila osvetljena fotoploča za vreme
snimanja (slika 35.2). Hologram će svetlost propuštati tako da se javlja inter-
ferentna slika iza holograma. Prilikom toga se javlja isti elektromagnetni talas
kao i pri snimanju: rekonstruisani referentni talas E01 i rekonstruisani talas
predmeta E03 . Oni su identični sa originalnim talasima, i rekonstruisani talas
predmeta nosi sve odlike onog talasa (E3 ) koj je od predmeta prilikom sni-
manja dolazio. Drugim rečima, stvara se virtuelni lik P0 predmeta P, u istom
položaju u odnosu na ploču kao i prilikom snimanja. Predmet se može posma-
trati kao da iza holograma realno postoji, dakle u tri dimenzije, a može se i
fotografisati i to iz raznih perspektiva, jer se kroz hologram predmet posmatra
kao kroz prozor.
Pronalazak načina za masovnu proizvodnju holograma omogućio je nji-
hovu široku primenu u komercijalne svrhe. Jedan od načina je transmisiona
holografija, čime se dobijaju hologrami koji se mogu “štampati” u milionima
primeraka, i koji se mogu posmatrati u prirodnoj svetlosti pri čemu daju sliku
u duginim bojama. Drugu metodu čine fotopolimeri, čijom upotrebom se
omogućuje refleksiona holografija, takode u prirodnoj svetlosti.
U laboratorijskim uslovima razvijena je i holografija u boji, kao i pokretne
hologramske slike. Osim u vidljivoj svetlosti, razvijene su i holografske metode
u celom elektromagnetnom spektru, kao i sa zvučnim talasima. Holografija
se danas primenjuje u mikroskopiji, akustici, a naročito u oblasti medicine i
geofizike.
81
36. Neki efekti nelinearne optike
Velika monohromatičnost i snaga laserskog zračenja omogućavaju ispitivanje
niza novih efekata pri interakciji snažnog elektromagnetnog zračenja i materije.
Ovi efekti se karakterišu nelinearnom zavisnošću svoje veličine od električnog
polja svetlosnog talasa, i nazivaju se nelinearnim efektima, a oblast koja ih
proučava naziva se nelinearnom optikom.
Priroda nelinearnih optičkih pojava može se opisati modelom u kome se
atomi i molekuli supstance u elektromagnetnom polju ponašaju kao dipoli. Ako
je polje izuzetno jako, moment dipola prestaje da bude linearno zavistan od
jačine polja, dovodeći time do promene osobina posmatrane materije: indeksa
prelamanja, polarizacije, dielektrične susceptibilnosti, koeficijenata apsorpcije
i rasejanja, itd.
Proučavanje nelinearnih efekata daje bogate informacije o uzajamnom dej-
stvu intenzivnog zračenja sa materijom, ali dovodi i do izgradnje novih tehno-
logija koje ne postoje u oblasti linearne optike.
U karakteristične efekte nelinearne optike spadaju samofokusiranje zra-
čenja, pojava optičkih harmonika i višefotonska apsorpcija.
Samofokusiranje zračenja
Samofokusiranje zračenja je sužavanje snopa zračenja do tanke niti, a nastaje
kao rezultat promene indeksa prelamanja u sredini pod uticajem elektromag-
netnog polja.
U nelinearnim sredinama indeks prelamanja
P1
zavisi od jačine polja upadnog elektromagnet-
~ Za harmonijska pobudivanja laser
nog zračenja E.
nelinearnih sredina indeks prelamanja se može
predstaviti kao
P2 > P1
2 laser
n = n 0 + n2 E ,
gde je n0 linearni indeks prelamanja, a n2 e2 opi-

suje nelinearnu korekciju indeksa prelamanja. Pk
Za većinu nelinearnih sredina je n2 > 0, i oblasti laser
sa maksimalnim intenzitetom polja su optički
najgušće. Pri tome je intenzitet talasa maksi-
malan na osi talasa i opada radijalno, a sredina P3 > P k
u kojoj se talas prostire dobija osobine sabirnog laser
sočiva.
Ovaj efekt se najdramatičnije opaža u ek-
sperimentalnoj postavci prikazanoj na slici 36.1.
Ukoliko se lasersko zračenje propušta kroz nitro- Slika 36.1
benzol, na primer, prolazeći pre toga kroz filter
F koji apsorbuje veći deo zračenja, na otvoru u kiveti će dolaziti do difrakcije
snopa. Za male snage (P1 ) difrakcija je najizraženija, i snop je dinvergentan.
Sa povećanjem snage (P2 > P1 ) smanjuje se i ugao širenja snopa, da bi za
82
kritičnu snagu, u ovom slučaju Pk ≈ 28 kW, snop činili paralelni zraci. Za
snage preko kritične, P3 > Pk , javlja se sužavanje snopa, tj. samofokusiranje.
Ukoliko je nelinearna korekcija negativna (n2 < 0), centralni deo svetlosnog
talasa kreće se većom brzinom od perifernih oblasti, pa se talasni snop širi,
odnosno, dolazi do defokusiranja zračenja.
Optički harmonici
Stvaranje optičkih harmonika može se posmatrati u eksperimentu prikazanom
na slici 36.2. Pri propuštanju laserskog zračenja rubinskog lasera, velike snage
i talasne dužine λ = 694.3 nm, kroz kristal kvarca. Analiza spektra izlaznog
zračenja pokazuje postojanje osnovne komponente (λ0 = 694.3 nm) i drugog
harmonika, dvostruko veće učestanosti (ν = 2ν0 λ = λ20 = 347.15 nm) i mnogo
manjeg intenziteta. Filterom se iz snopa mogu izdvojiti viši harmonici čiji
intenzitet progresivno opada (2ν0 , 3ν0 ,. . . ).
λ0 λ0 , λ0 /2 λ0 /2
laser kristal detektor
694.3 nm
694.3 nm 347.15 nm
347.15 nm
Slika 36.2
Višefotonska apsorpcija
Ukoliko u atomu postoje dva nivoa čija je energetska razlika hν0 , apsorpcijom
fotona takve energije atom prelazi sa jednog stanja na drugo. Medutim, ukoliko
je elektromagnetno zračenje jako, prelazak izmedu nivoa se može odigrati i
apsorpcijom dva fotona dvostruko manje energije (hν0 /2). Ovaj skok, šematski
prikazan na slici 36.3, dešava tako što atom apsorbuje jedan foton energije
hν0 /2, prelazi na virtuelni nivo čije je vreme života jako kratko, i apsorpcijom
još jednog fotona iste energije prelazi na finalno, ekscitovano stanje.
Ei Ei
hν0 /2
hν0 virtuelni
nivo
hν0 /2
Ef Ef
Slika 36.3
Dakle, atom prelazi u pobudeno stanje pod uticajem zračenja manje ener-
gije od energije pobudenog stanja. Ovakav prelazak se može odigrati i preko
dva ili više virtuelnih nivoa, ako je energija zračenja hν0 /3, ili odgovarajuća
celobrojna frakcija osnovne energije.
83
Primena lasera
Pored već navedenih primena (holografija, nelinearna optika), laseri se danas
koriste u veoma različitim oblastima. Neke od najčešćih primena lasera su:
• optičko poravnjavanje mernih sistema,

• optičko pobudivanje atoma,
• kao izvori svetlosti za klasične eksperimente,
• u interferometriji,
• odredivanje koncentracije čestica pomoću apsorpcije ili rasejanja,
• ispitivanje optičkih osobina materijala,
• u hemiji: utiče se na hemijske reakcije,
• u astronomiji i astronautici: za merenje rastojanja, praćenje i navodenje
raketa i satelita (laserski radar),
• u saobraćaju: za navigaciju,
• u zaštiti životne sredine: za merenje zagadenosti vazduha,
• u medicini i stomatologiji: za operacije, naročito oka,
• u industriji: za bušenje, sečenje i brušenje tvrdih materijala,
• u gradevinarstvu: za niveliranje, kod gradnje tunela, itd.,
• u telekomunikacijama: prenošenje signala optičkim kablovima,
• za ultrabrzu fotografiju,
• u CD uredajima, laserskim štampačima, itd.,
• u vojne svrhe: za nišane, daljinomere. . .
37. Formiranje molekula

Molekul je složeni sistem sastavljen od atoma medusobno povezanih odredenim
silama. Najjednostavniji molekuli su oni dvoatomski; broj atoma u nekom
molekulu može se kretati i do mnogo hiljada, a u molekulima živih organizama
i do nekoliko miliona.
Činjenica da molekul ima manju potencijalnu energiju od zbira potenci-
jalnih energija pojedinačnih atoma, čini ga vremenski stabilnim. Sile koje
drže atome u molekulu uslovljene su spoljašnim elektronima atoma i obično
se nazivaju valentnim silama. Elektroni unutrašnjih ljuski kod atoma, pri stu-
panju atoma u molekul, praktično ostaju u svojim ranijim stanjima. Ovo se
potvrduje pomoću x-spektara težih elemenata, koji ne zavise znatno od toga u
kakvom se hemijskom jedinjenju nalaze ti elementi. Optički spektri molekula
se, sa druge strane, najčešće izuzetno razlikuju od spektara atoma.
Razlikuju se dva osnovna vida hemijske veze izmedu atoma u molekulu.
Jedna od njih se javlja kod onih molekula kod kojih se izvesni elektroni kreću
oko oba jezgra (u slučaju dvoatomskih molekula), i naziva se kovalentnom,
odnosno homeopolarnom ili atomskom vezom. Ona se obrazuje putem parova
elektrona sa suprotno, tj. antiparalelno orijentisanim spinovima. Medu mo-
lekulima ovog tipa treba razlikovati molekule sa jednakim jezgrima (H2 , N2 ,
O2 , Cl2 ), i molekule sa različitim jezgrima (CN, CO). Kod molekula prve vrste
elektroni su rasporedeni simetrično, pa takvi molekuli ne poseduju električni
84
dipolni moment. Kod molekula druge vrste javlja se izvesna asimetrija u ra-
sporedu elektrona, zbog čega takvi molekuli stiču električni dipolni moment.
Drugi tip hemijske veze se javlja kada se elektroni u molekulu mogu po-
deliti na dve grupe, od kojih se svaka nalazi oko jednog jezgra. Elektroni se
rasporeduju tako da se oko jednog jezgra obrazuje višak elektrona, a oko dru-
gog njihov manjak. Veza ovog tipa naziva se jonskom ili heteropolarnom, a
primeri molekula u kojima se ona javlja su NaCl, HCl, KBr, itd. Kod jon-
ske veze valentne sile izmedu jona u molekulu su električne prirode, odnosno,
dolazi do medusobnog električnog privlačenja pozitivnog i negativnog dela mo-
lekula (jona), pa kod ovakvih molekula pod spoljašnjim dejstvom može doći
do njihove disocijacije na jone.
U molekulima se retko sreće čisto jonska ili čisto kovalentna veza. Ra-
zlike u vezama su samo formalne, i obe veze nastaju istim mehanizmom koji
objašnjava kvantna mehanika na osnovu Paulijevog principa i identičnosti elek-
trona.
Kod valentnih sila se javljaju dve veoma BH3 CH4
važne karakteristike. Prva je da se mogu pri- H
H
kazati celim brojevima valentnosti elementa,
a druga da postoji njihova zasićenost. Na
B C
primer, vodonik je jednovalentan i zbog toga H H
H H
molekul vodonika može biti sastavljen samo H
od dva atoma, jer su time zasićene valentne
sile. Kako u hemijskim vezama učestvuju Slika 37.1
samo spoljašni elektroni atoma, to se oni na-
zivaju valentnim elektronima. Valentni elektroni su najslabije vezani za atom,
zbog čega i najlakše prelaze sa jednog atoma u drugi kod jonske veze, dok
kod kovalentne veze preko spinova stupaju u medusobnu interakciju. Takode,
položaji valentnih elektrona, tj. valence su usmerene, zbog čega postoji orijen-
tacija molekula u prostoru (slika 37.1).
Valentne sile kod dvoatomskih molekula F
drže atome, tj. njihova jezgra, na medusob-
nom ravnotežnom rastojanju r0 . Ako se a
ovo rastojanje poveća, javlja se privlačenje
r
izmedu atoma, a ukoliko se smanji, dolazi do
njihovog odbijanja. Zavisnost sile interakcije r0
izmedu atoma od njihovog medusobnog ra- E
stojanja u dvoatomskom molekulu prikazana odbijanje jezgara
je na slici 37.2a. Vidi se da je sila pri ra-
stojanju r0 jednaka nuli i pri tom rastoja- b
nju atomi se nalaze u ravnotežnom stanju.
Povećanjem rastojanja pojavljuje se izmedu E0 r
atoma privlačna sila koja raste sve do neke
maksimalne vrednosti, a zatim postepeno teži
nuli kada rastojanje izmedu atoma teži bes- privlacenje jezgara
r0
konačnosti. Smanjivanjem rastojanja izmedu
atoma javlja se odbojna sila koja naglo raste
Slika 37.2
sa promenom rastojanja.
85
Interakcija izmedu atoma u molekulu putem valentnih sila uslovljava i do-
punsku energiju molekula. Ako sa E0 označimo energiju kojoj teži molekul-
ska energija kada r → ∞, koja je u stvari jednaka zbiru energija izolovanih
atoma, onda kriva na slici 37.2b prikazuje ukupnu elektronsku energiju mole-
kula, uključujući i energiju interakcije (potencijalnu energiju) izmedu atoma
usled valentnih sila. Razlika ukupne energije i energije E0 čini čistu potenci-
jalnu energiju molekula, koja je očigledno zavisna od r. Vidi se da potencijalna
energija ima najnižu vrednost za r = r0 . Oblik funkcije potencijalne energije
može se u svom donjem delu veoma dobro aproksimirati parabolom (ispre-
kidana kriva). Da bi se atomi razdvojili, počev od ravnotežnog položaja na
beskonačnu medusobnu udaljenost, tj. da bi se molekul razbio, potrebno je
uložiti energiju Um = E0 − Em , a to je dubina potencijalne jame.
Pri promeni elektronske konfiguracije mo- E
lekula, do koje dolazi pri njegovom pobudi-
vanju, menja se i kriva zavisnosti elektron- En
ske (a time i potencijalne) energije mole-
kula (slika 37.3). Donja kriva prikazuje za- E0
visnost elektronske energije molekula u nepo-
budenom, tj. osnovnom stanju, a gornja kriva
daje zavisnost u jednom od pobudenih elek- r
tronskih stanja molekula. Asimptotska vred-
nost energije pobudenog molekula (En ) pri Slika 37.3
tome je jednaka sumi energija izolovanih
atoma u pobudenom kvantnom stanju.
Najveća promena energije kod molekula vrši se pri izmeni njegove elek-
tronske konfiguracije, koja obrazuje periferni deo molekula. Medutim, pri
odredenoj elektronskoj konfiguraciji, atomi u molekulu mogu oscilovati i roti-
rati na razne načine u odnosu na centar inercije (centar mase) molekula. Sa tim
vidovima kretanja vezane su i odredene zalihe energije u molekulu, koje treba
uvrstiti u opšti bilans energije molekula. Kod molekula, dakle, razlikujemo
sledeće vidove energija:
• elektronska energija Ee ,
• oscilatorna ili vibraciona energija Ev ,
• rotaciona energija Ee .
U prvoj aproksimaciji pojedine vidove molekulskog kretanja—kretanje elek-

trona, oscilovanje i rotaciju molekula—možemo smatrati nezavisnima. Tada
se ukupna energija molekula u bilo kom stacionarnom stanju može predstaviti
kao suma ova tri vida energije:
E = Ee + Ev + Er .
Kao što pokazuju ogledi i teorija, svaka od ovih energija može poprimati samo
diskretne vrednosti.
86
38. Oscilatorna energija dvoatomskih molekula
Videli smo da se potencijalna kriva dvo- E
atomskih molekula u blizini ravnotežnog
položaja (r = r0 ) gde je potencijalna ener-
gija minimalna, može bez velike greške
aproksimirati običnom parabolom. Ako je,
kao na slici 38.1, koordinatni početak u
položaju jednog od atoma, a donji deo do-
diruje r-osu, tada jednačina aproksimativne r
r0
parabole ima oblik
1 Slika 38.1
E(r) = k(r − r0 )2 ,
2
gde je k koeficijent proporcionalnosti restitucione sile
F = −k(r − r0 ).
Ovo su poznati izrazi za energiju i silu kod linearnog harmonijskog oscila-

tora, pa stoga i oscilacije dvoatomskog molekula u blizini ravnotežnog položaja
možemo predstaviti modelom linearnog harmonijskog oscilatora.
Rešenja koja se u ovom slučaju dobijaju, za moguće energije sistema daju
³ 1´
Ev = v + hν0 , v = 0, 1, 2, . . .
2
gde je v oscilatorni ili vibracioni kvantni broj. Iz prethodne jednačine se vidi
da oscilatorna energija molekula nikad nije jednaka nuli, što je posledica Haj-
zenbergovog principa neodredenosti. Kod harmonijskog oscilatora energetski
nivoi su ekvidistantni (slika 38.2a), i rastojanje izmedu dva susedna nivoa je
hν0 . Amplituda oscilacija za odredenu energiju se može očitati sa apscise.
E
E
E0
E3 D0
E2
E1
E0 hν0
r r
a b
Slika 38.2
Medutim, potencijalna kriva dvoatomskih molekula se može aproksimirati

parabolom samo u svom donjem delu. U realnom slučaju se za više energije
oblik krive menja, a oscilatorni energetski nivoi se zgušnjavaju sa povećanjem
kvantnog broja v, i u graničnom slučaju konvergiraju ka energetskom nivou E0
(slika 38.2b). Iz jednačine za energiju se za oscilatorne termove dvoatomskog
87
molekula, u području u kome se on ponaša kao harmonijski oscilator, dobija
izraz
Ev ³ 1 ´ ν0
Tv = = v+
hc 2 c
Veličina D0 na slici 38.2b je energija disocijacije, tj. ona energija koju je po-
trebno uložiti za razdvajanje atoma iz molekula.
39. Rotaciona energija dvoatomskih molekula

Rotacija molekula se, kao i njihovo oscilovanje, ispoljava u toplotnom karakteru
gasova i u strukturi molekulskih spektara. Iz postojanja fine strukture ovih
spektara proizilazi da je rotaciono kretanje molekula kvantovano.
Rešenje Šredingerove jednačine koja uzima u obzir rotacionu energiju mo-
lekula, za moguće vrednosti energije daje
h2
Er = J(J + 1) , J = 0, 1, 2, . . . (39.1)
8π 2 I
gde je J rotacioni kvantni broj, a I = µr2 moment inercije izražen preko
redukovane mase (µ = mm11+mm2
2
).
Ovaj izraz važi za krut rotator, kod koga nema y
medusobne izmene položaja molekula. Kod dvoatomskog
molekula, kao što je poznato, moment inercije je veći od
x
nule samo oko dve slobodne ose koje su medusobno nor-
malne, a istovremeno normalne i na pravac na kome se z
nalaze jezgra atoma—na slici 39.1 to su ose y i z. Samo
za njih možemo registrovati rotaciju, i moment inercije Slika 39.1
za obe ove ose je jednak.
Uvodenjem nove konstante
h
B= ,
8π 2 cI
relacija (39.1) dobija oblik
Er = J(J + 1)hcB,
i za rotacione termove sledi izraz

Er
Tr = = J(J + 1)B,
hc
koji su prema ovoj jednačini prikazani na slici 39.2. Prelazi izmedu susednih
termova se medusobno razlikuju za isti iznos, koji je jednak 2B, što je veoma
značajno kod rotacionih spektara.
Formula (39.1) je dobijena pod pretpostavkom da rastojanje izmedu jezgara
atoma u molekulu ostaje nepromenjeno. Medutim, usled centrifugalnih sila,
koje zavise od frekvencije rotacije i rastojanja r nastupa istezanje molekula,
tj. ravnotežni razmak izmedu atoma r0 se povećava sa povećanjem kvantnog
88
Tr J
20B 4
8B
12B 3
6B
6B 2
4B
2B 1
2B
0 0
Slika 39.2
broja J, te se formula (39.1) može smatrati samo prvom aproksimacijom za

rotacionu energiju molekula.
Ukupna energija molekula je, dakle, jednaka zbiru elektronske, oscilatorne
i rotacione energije:
³
1´ h2
E = Ee + Ev + Er = Ee + v + hν0 + J(J + 1) 2 .
2 8π I
Opit i teorija pokazuju da je rastojanje izmedu susednih rotacionih energetskih
nivoa (∆Er ) znatno manje od rastojanja izmedu oscilatornih nivoa (∆Ev ), a
ova su opet znatno manja od rastojanja izmedu elektronskih nivoa (∆Ee ):
∆Er ¿ ∆Ev ¿ ∆Ee .
Razmaci izmedu susednih elektronskih nivoa su reda 1 eV, oscilatornih 0.1 eV,
a rotacionih 0.01 eV. Na taj način, šema energetskih nivoa kod dvoatomskih
molekula približno je prikazana na slici 39.3. Na njoj su prikazana samo dva
elektronska energetska nivoa (Ee00 i Ee0 ), tri oscilatorna (v = 0, 1, 2) i četiri
rotaciona. U spektroskopiji je uobičajeno da se gornji nivoi obeležavaju znakom
prim (0 ), a donji znakom sekundum (00 ). Svi spomenuti nivoi nalaze se u nizu sa
desne strane šeme, dok se levi i srednji niz objašnjavaju preko čisto elektronskih
i oscilatornih nivoa. Treba zapaziti i da oscilatorna i rotaciona stanja zbog
svoje prirode ne mogu imati energiju jednaku elektronskoj. Kod molekula u
osnovnom stanju, sva tri vida energije imaju najniži mogući iznos.
v=3
v=2 J =3
J =2
v=1 J =1
Ee0 J =0
E
v=3
v=2 J =3
J =2
v=1 J =1
Ee00 J =0
Slika 39.3
89
Kako se pri emisiji i apsorpciji zračenja od strane molekula mogu menjati
sva tri vida energije (rotaciona, oscilatorna i elektronska), razlikujemo i tri
vrste molekulskih spektara:
1. Rotacioni spektri. Nastaju pri promeni samo rotacione energije mole-

kula. Nalaze se u dalekom infracrvenom, pa čak i u milimetarskom spek-
tralnom području (50 µm – 500 µm).
2. Oscilatorno-rotacioni spektri. Ovi spektri su najčešće u bliskoj infra-

crvenoj oblasti (1 µm – 10 µm), a nastaju pri istovremenoj promeni
oscilatorne i rotacione energije molekula.
3. Elektronski spektri. Nastaju, u opštem slučaju, pri promeni elektron-

ske, oscilatorne i rotacione energije molekula. Nalaze se u vidljivom i
ultraljubičastom području spektra (200 nm – 800 nm).
Rotacioni spektri dvoatomskih molekula

Kod energetskih prelaza u molekulu, foton najmanje energije (najmanjeg tala-
snog broja) odgovara prelazima molekula iz jednog u drugo rotaciono stanje,
pri čemu nema promene elektronske i oscilatorne energije. Talasni broj takvog
fotona je
ν̃ = Tr0 − Tr00 = J 0 (J 0 + 1)B − J 00 (J 00 + 1)B, (39.2)
a moguća promena rotacionog kvantnog broja J u ovim prelazima je ograničena

pravilom izbora
∆J = ±1,
pri čemu se ∆J = +1 odnosi na apsorpciju fotona, a ∆J = −1 na njiho-

vu emisiju (slika 39.4). Smenama ∆J = −1, J 00 = J, J 0 = J + 1 u jednačinu
(39.2), za moguće talasne brojeve spektralnih linija emisionog spektra, dobijaju
se vrednosti ν̃ = 2B(J + 1), gde je J rotacioni kvantni broj nivoa na kome
se prelaz završava; pošto on može imati vrednosti Tr
J = 0, 1, 2, . . ., talasni brojevi spektralnih linija će 20B
biti 2B, 4B, 6B, 8B, itd. Stoga su linije u emisio-
nom (analogno tome i u apsorpcionom) rotacionom
spektru ekvidistantne. 12B
Čisto rotacioni kvantni prelazi, koje prati emi-
sija ili apsorpcija fotona, mogu se javiti samo kod 6B
onih molekula koji imaju značajniji električni di-
polni moment, kao što je slučaj sa HCl. Samo tada 2B
0
se mogu javiti rotacioni spektri, dok se kod mole- ∆J = −1 ∆J = +1
kula koji nemaju električni dipolni moment ovakvi
spektri ne javljaju.
Kako je razmak izmedu susednih linija u rota- ν̃1 2ν̃1 3ν̃1 4ν̃1
cionom spektru 2B, njegovim merenjem se može
odrediti moment intercije I. Zatim se, znajući Slika 39.4
90
mase pojedinih jezgara, može odrediti ravnotežno rastojanje izmedu jezgara
(r0 ) kod dvoatomskih molekula. Za HCl, na primer, pri prelazu izmedu nivoa
sa J = 0 i J = 1, nalazi se da je ravnotežno rastojanje r0 = 0.128 nm.
Kako je položaj linije u molekulskim spektrima odreden, pored ostalog, i
masom jezgara, njihovo proučavanje daje mogućnost identifikacije izotopa.
40. Oscilatorno-rotacioni spektri dvoatomskih molekula

Razmotrimo prelaze izmedu dva oscilatorna energetska stanja koja pripadaju
jednoj istoj elektronskoj konfiguraciji. Svaki od tih nivoa raspada se na niz
rotacionih nivoa koje karakterišu kvantni brojevi J 0 i J 00 (slika 40.1).
6 J0
5
4
3
2
v0 = 1 1
0
∆J = +1 ∆J = −1
P R
6 J 00
5
4
3
2
v 00 = 0 1
0
Slika 40.1
Pošto dolazi do istovremene promene rotacione i oscilatorne energije, to će

talasni broj fotona biti dat izrazom
³ 1 ´ ν0 ³ 00 1 ´ ν0
ν̃ = ∆Tv + ∆Tr = v 0 + − v + + J 0 (J 0 + 1)B − J 00 (J 00 + 1)B.
2 c 2 c
Za oscilatorni kvantni broj, kod harmonijskog oscilatora, važi strogo pravilo
izbora
∆v = ±1,
ali, pošto se strogo harmonijske oscilacije javljaju samo kod molekula u bli-
zini ravnotežnog položaja atoma u molekulu, kod složenijih oscilacija koje se
javljaju pri većim rastojanjima promena kvantnog broja v može biti veća od
jedinice, odnosno ∆v = ±1, ±2, ±3, . . ., pri čemu su prelazi sa J = 0 na J = 0
uvek zabranjeni.
Uzimajući u obzir da je v 0 > v 00 , deo talasnog broj koji potiče od vibracionih
prelaza možemo obeležiti sa ν̃v . Tada razlikujemo dva slučaja u kojima je
∆J = ±1:
91
a) Slučaj ∆J = J 00 − J 0 = +1, odnosno J 0 < J 00 (P-grana).
Tada je J 0 = J 00 − 1, a talasni broj fotona je
ν̃ = ν̃v + (J 00 − 1)J 00 B − J 00 (J 00 + 1)B

= ν̃v + J 002 − J 00 B − J 002 B − J 00 B
= ν̃v − 2BJ 00 ,
gde je J 00 rotacioni kvantni broj nižeg nivoa pri kvantnom prelazu, koji
može imati vrednosti J 00 = 1, 2, 3, . . .. Vrednost J 00 = 0 nije moguća, jer
bi u tom slučaju bilo J 0 = −1.
b) Slučaj ∆J = J 00 − J 0 = −1, odnosno J 0 > J 00 (R-grana).

Tada je J 0 = J 00 + 1, a talasni broj fotona je
ν̃ = ν̃v + (J 00 + 1)(J 00 + 2)B − J 00 (J 00 + 1)B

= ν̃v + (J 002 + 2J 00 + J 00 + 2)B − J 002 B − J 00 B
= ν̃v + 2B(J 00 + 1).
J 00 je ponovo rotacioni kvantni broj nižeg nivoa u prelazu, i može imati

vrednosti J 00 = 0, 1, 2, . . .
Oba opisana slučaja se mogu obuhvatiti jednom formulom:
ν̃ = ν̃v ± 2Bk = ν̃v ± ν̃1 k, k = 1, 2, 3, . . .
Sve rotacione linije koje pripadaju jednom istom oscilatornom prelazu (kao na
slici 40.1), nazivaju se oscilatorno-rotacionom trakom. Jedna traka iz spektra
HCl, u blizini talasne dužine od 3.5 µm prikazana je na slici 40.2a. Raspo-
dela intenziteta rotacionih linija u traci odredena je Bolcmanovom raspodelom
molekula po rotacionim energetskim nivoima i verovatnoćama odgovarajućih
prelaza. Spektralne linije su ekvidistantne, i nedostaje linija u sredini koja
odgovara zabranjenom prelazu J = 0 ↔ J = 0. Oscilatorni deo (ν̃v ) talasnog
broja linije ν̃ odreduje spektralnu oblast u kojoj se traka nalazi, dok rotacioni
deo (±ν̃1 k) odreduje njenu finu strukturu, tj. rastojanja izmedu linija.
a b
na
R-
gra
gra
P-
na
4.0 λ [µm] 3.5 ν̃ 3.0 ν̃
Slika 40.2
Kako svaka rotaciona linija ima odredenu širinu, dolazi do njihovog pre-
klapanja, pa linije ne idu od nule. Ovakav, realan spektar prikazan je na slici
40.2b.
92
Da bi se lakše zamislio i proučavao raspo- J 00 ∆J = +1 ∆J = −1
red linija u traci i obe njene grane, obično se P-g a
konstruiše tzv. Fortratov1 dijagram, prikazan ran ran
a R-g
na slici 40.3. Kod njega se na ordinatu nanosi
kvantni broj J 00 , a na apscisu talasni broj ν̃ ili
ν̃
frekvencija ν. Na ovoj slici se vidi da su J 00 i
ν̃, ukoliko se ne uračunava medusoban uticaj
atoma, linearno zavisni (puna linija). Ako
se uzima u obzir i medusoban uticaj atoma, Slika 40.3
odnosno, uzajamno dejstvo izmedu rotacije i
vibriranja, što je realan slučaj, dobijaju se isprekidane linije na slici 40.3. Ovo
medudejstvo se objašnjava time što se pobudivanjem oscilacija menja i rav-
notežno rastojanje izmedu atoma, a time i moment inercije, što menja uslove
rotacije, i obratno, pobudivanje rotacije dovodi do jake centrifugalne sile koja
povećava ravnotežno rastojanje, čime se menjaju uslovi oscilovanja.
Prema klasičnim predstavama, rotacija i oscilovanje dvoatomskih molekula
može dovesti do emisije elektromagnetnog zračenja samo ako molekul pose-
duje dipolni električni moment. Ovaj uslov je ispunjen samo kod molekula
obrazovanih od dva različita atoma (nesimetrični dvoatomski molekul).
Kvantna teorija dovodi do analognih rezultata: oscilatorni i rotacioni pre-
lazi simetričnih molekula zabranjeni su odgovarajućim pravilima izbora, pa se
oscilatorno-rotacioni spektri javljaju samo kod asimetričnih molekula.
41. Elektronski spektri dvoatomskih molekula

Ako se pri kvantnom prelazu menja elektronska konfiguracija molekula, odno-
sno, elektronska energija, talasni broj emitovanog fotona odreduje se prome-
nom sva tri vida molekulske energije:
Ee0 − Ee00 Ev0 − Ev00 Er0 − Er00

ν̃ = + + ,
hc hc hc
odnosno, prikazano preko termova,
ν̃ = Te0 − Te00 + Tv0 − Tv00 + Tr0 − Tr00 .
Za odredeni elektronski i oscilatorni prelaz, sve spektralne linije koje na-

staju rotacionim prelazima obrazuju jednu traku. Sve trake koje nastaju pri
odredenom elektronskom prelazu, i pri tome, svim mogućim oscilatornim pre-
lazima, čine elektronski spektar molekula, koji se najčešće nalazi u vidljivom i
ultraljubičastom području. Talasni brojevi u jednoj traci mogu se izraziti kao
ν̃ = ν̃0 + Tr0 − Tr00 ,
gde talasni broj ν̃0 = Te0 − Te00 + Tv0 − Tv00 zavisi od elektronskog i oscilatornog
prelaza i predstavlja početak trake.
1
René Fortrat
93
Pošto se prelaz vrši izmedu različitih elektronskih stanja, menja se konfi-
guracija elektrona, a time i veze u molekulu, čime dolazi do promene momenta
inercije i konstante B. Stoga možemo pisati
h h
ν̃ = ν̃0 + J 0 (J 0 + 1) 2 0
− J 00 (J 00 + 1) 2 00 ,
8π cI 8π cI
odnosno
ν̃ = ν̃0 + J 0 (J 0 + 1)B 0 − J 00 (J 00 + 1)B 00 .
Zbog različite elektronske konfiguracije dolazi i do odredene promene u pravi-

lima izbora, pa je
∆J = 0, ±1, osim prelaza J = 0 ↔ J = 0.
Sa druge strane, kod elektronskih spektara molekula nema ograničenja za pre-

laze pri promeni oscilatorne energije (∆v = 0, ±1, ±2, . . .), zbog čega se u
elektronskom spektru molekula javlja veći broj traka koje čine sistem. Na
slici 41.1 su prikazani neki čisto rotacioni prelazi, oscilatorno-rotacioni prelazi
i elektronski prelazi kombinovani sa oscilatornim i rotacionim prelazima, usled
kojih nastaju odgovarajući rotacioni, oscilatorno-rotacioni i elektronski spektri
molekula.
R Q P J 0 v0
4
3
2
1
1
0
E0
R Q P
4
3
2
1
0
0
R P J 00 v 00
4
3
2
1
1
0
E 00
4
3
2
1
0
0
∆J = −1 −1 +1 −1 0 +1 −1 0 +1
rot. osc.-rot elektronski (0,0) elektronski (1,0)
Slika 41.1
Ako izrazimo talasne brojeve linija u jednoj traci, za sva tri slučaja koja
proističu iz pravila izbora (J = −1, 0, +1) dobijamo po jednu granu odgova-
rajuće trake. Grane se obeležavaju oznakama P, Q i R.
94
a) Pozitivna ili P-grana nastaje u prelazima za koje je ∆J = J 00 − J 0 = +1,
tj. J 0 = J 00 − 1.
Talasni broj linije se može dobiti kao
ν̃ = ν̃0 + (J 00 − 1)J 00 B 0 − J 00 (J 00 + 1)B 00

= ν̃0 + J 002 B 0 − J 00 B 0 − J 002 B 00 − J 00 B 00
= ν̃0 + (B 0 − B 00 )J 002 − (B 0 + B 00 )J 00 .
b) Nulta ili Q-grana obuhvata linije kod kojih je ∆J = J 00 −J 0 = 0, odnosno

J 0 = J 00 .
Talasni broj linije je
ν̃ = ν̃0 + J 00 (J 00 + 1)B 0 − J 00 (J 00 + 1)B 00

= ν̃0 + J 002 B 0 + J 00 B 0 − J 002 B 00 − J 00 B 00
= ν̃0 + (B 0 − B 00 )J 002 + (B 0 − B 00 )J 00 .
c) Negativna ili R-grana nastaje u prelazima za koje je ∆J = J 00 −J 0 = −1,

tj. J 0 = J 00 + 1.
Za talasni broj linije u ovom slučaju dobijamo
ν̃ = ν̃0 + (J 00 + 1)(J 00 + 2)B 0 − J 00 (J 00 + 1)B 00

= ν̃0 + (B 0 − B 00 )(J 00 + 1)2 + (B 0 + B 00 )(J 00 + 1).
Vidi se da u sva tri slučaja talasni broj ν̃ pokazuje kvadratnu zavisnost od

kvantnog broja J 00 . Zbog toga se na Fortratovom dijagramu dobijaju parabole,
tzv. Fortratove parabole. Ukoliko je B 0 > B 00 , parabola je svojim temenom
okrenuta manjim talasnim brojevima (kao što se vidi na slici 41.2), i obrnuto,
ako je B 0 < B 00 , parabola je temenom okrenuta većim talasnim brojevima.
J 00
P
10
9
Q
8
7
6
R
5
4
3
2
1
ν̃
čelo trake ν̃0 – početak trake
Slika 41.2
95
42. Elektronski spektri višeatomskih molekula
Na slici 42.1 je data opšta šema termova energetskih nivoa, apsorpcionih i
emisionih prelaza i neemisionih prelaza kod višeatomskih molekula. Prikazana
su četiri elektronska stanja, (osnovno—S0 , i tri pobudena—S1 , S2 i S3 ), od
kojih je svako prikazano sa pet oscilatornih stanja (nivoa), i to bez rotacionih
nivoa.
4
3
S3 2
1
v30
0
10−12 s
4
3
S2 2
1
v20
0
4
3
S1 2
1
v10
0
10−16 s 10−8 s
4
3
S0 2
1
v 00
0
I apsorpcija fluorescencija
A1 A2 A3 F λ
Slika 42.1
Pri apsorpciji svetlosti, u veoma kratkotrajnom procesu (oko 10−16 s) mo-

lekul se pobuduje i prelazi iz osnovnog elektronskog singletnog stanja (S0 ) u
jedno od pobudenih elektronskih singletnih stanja (S1 , S2 ili S3 ). Ovim pre-
lazima odgovaraju odredeni apsorpcioni sistemi u elektronskom apsorpcionom
spektru molekula (A1 , A2 , A3 ), što je prikazano na slici 42.1. Na ovoj slici
je kod svake elektronske apsorpcione trake prikazano pet oscilatornih traka
(maksimuma) koje potiču iz odgovarajućih elektronsko-oscilatornih kvantnih
prelaza. Širenje oscilatornih spektralnih linija u trake je posledica interakcije
molekula koji apsorbuje (ili emituje) sa okolnim atomima, a ako su u pitanju
dipoli ili joni, dolazi i do Štarkovog širenja.
benzol (gasovit) benzol (u rastvoru)
I I
λ λ
Slika 42.2
Ako se molekuli nalaze u gasovitom stanju javlja se rotaciona struktura,

koja nedostaje ukoliko su molekuli u tečnom stanju ili u rastvoru (slika 42.2).
96
43. Fotofluorescencija
Ako se emisija svetlosti kod molekula pobuduje netermalnim putem, radi se
o luminescenciji, koja se naziva fotoluminescencijom ukoliko je pobudivanje
optičko. Jedan od vidova fotoluminescencije je fotofluorescencija, kod koje u
emisionim prelazima učestvuju samo singletni termovi (stanja).
Dok se kod optičkih atomskih spektara u najprostijem slučaju javljaju
svi prelazi, tj. sve spektralne linije, kako pri apsorpciji tako i pri emisiji,
kod višeatomskih molekula u kondenzovanim sistemima, odnosno u čvrstom
i tečnom stanju i u rastvorima se pri emisiji (fluorescenciji) javlja samo onaj
prelaz koji odgovara dugotalasnoj apsorpcionoj traci u apsorpcionom spektru
(slika 42.1).
Fluorescentni spektar F, odnosno spektralna raspodela intenziteta fluore-
scencije je nezavisna od talasne dužine pobudivačke svetlosti. Drugim rečima,
sasvim je svejedno da li molekul pri pobudivanju fluorescencije prelazi u najniže
pobudeno elektronsko stanje (S1 ) ili u neko od viših stanja (S2 , S3 , itd.).
Eksperiment pokazuje da fluorescencija uvek nastaje pri prelazu iz najnižeg
pobudenog singletnog stanja u osnovno singletno stanje, tj. odgovara prelazu
S1 → S0 .
Na osnovu izloženog mora se pretpostaviti da pobudeni molekuli pre flu-
orescentne emisije, za veoma kratko vreme (oko 10−12 s) putem neemisionih
prelaza, koji su na slici 42.1 prikazani isprekidanim linijama, prelaze u prvo
pobudeno singletno stanje S1 (ali, ovo ne mora bezuslovno da važi i za mole-
kule u gasovitom stanju). U stanju S1 , putem sudara sa susednim molekulima
pri uspostavljanju termičke ravnoteže, oscilatorna energija molekula se pre
fluorescentne emisije takode gubi i molekuli ostaju sa nultom oscilatornom
energijom (v10 = 0). Zbog toga je fluorescentni spektar F pomeren ka većim
talasnim dužinama u odnosu na dugotalasnu apsorpcionu traku A1 (Stoksov1
zakon), i sa njom čini ogledalsku simetriju.
Srednji život trajanja fluorescentnog stanja S1 je reda 10−8 s (tačnije, nalazi
se u rasponu od 10−9 s do 10−4 s), što je ujedno i srednje vreme trajanja
fluorescentne emisije po prestanku njenog pobudivanja.
Odnos broja emitovanih i apsorbovanih fotona kod neke fluorescentne sup-
stance pod odredenim uslovima naziva se kvantnim prinosom fluorescencije.
Kako je broj emitovanih fotona zbog postojanja i neemisionih prelaza uvek
manji od broja apsorbovanih fotona, to je kvantni prinos uvek manji od jedi-
nice, a najčešće je i znatno manji od jedinice.
Apsorpcioni i fluorescentni spektri, kao što je već pomenuto, mogu biti bez
ikakve oscilatorne, a pogotovo rotacione strukture. Takav je slučaj kod flu-
oresceina čiji je spektar prikazan na slici 43.1a (treba napomenuti da su svi
apsorpcioni spektri prikazani u obrnutom profilu, jer se za maksimum apsorp-
cije zapravo javljaju minimumi intenziteta).
Kod antracena se, sa druge strane, u apsorpcionom i fluorescentnom spek-
tru javljaju intenzivni oscilatorni maksimumi (slika 43.1b). Talasna dužina za
čisto elektronski (0,0) prelaz iznosi oko 380 nm, a odreduju je dugotalasni osci-
1
George Gabriel Stokes
97
latorni maksimum u apsorpcionom spektru i kratkotalasni oscilatorni maksi-
mum u fluorescentnom spektru. Ova dva maksimuma imaju skoro istu talasnu
dužinu. Ako se ovi maksimumi ne poklapaju, tada se 0,0 prelaz odreduje iz
preseka apsorpcionog i fluorescentnog spektra kada se maksimumi oba spektra
dovedu na istu visinu. Na isti način se odreduje položaj 0,0 prelaza i kada
spektri nemaju oscilatornu strukturu.
fluorescein
antracen u acetonu
I u baznom rastvoru vode I
A F A F
400 450 500 550 λ [nm] 350 400 450 λ [nm]

a b
Slika 43.1
Ispitivanje elektronskih spektara kod jedinjenja u kondenzovanom stanju,

a naročito kod organskih supstanci, vrši se zbog toga što se pri prevodenju u
gasovito stanje ti molekuli (usled visoke temperature potrebne za prevodenje)
raspadaju. Pored toga, većina takvih jedinjenja se već nalazi i upotrebljava u
kondenzovanom stanju.
44. Fotofosforescencija
Drugi tip luminescentne emisije svetlosti jeste fosforescencija, odnosno foto-
fosforescencija za slučaj fotopobudivanja. Ona se karakteriše velikim vreme-
nom trajanja emisije, koje iznosi preko 10−4 s, a u mnogim slučajevima, kod
aromatičnih jedinjenja na primer, čak i do 10 s, tako da se može i vizuelno
registrovati.
Ova pojava se dešava samo kod nekih supstanci, koje možemo podeliti u
dve grupe:
a) Neorganski fosfori, odnosno mineralni fosfori, kao što je na primer ZnS

(po kojima fosforescencija i nosi ime).
b) Molekularni sistemi, kod kojih su tipični primeri aromatična organska

jedinjenja.
Najpovoljniji uslovi za posmatranje fosforescencije organskih molekula na

sobnoj temperaturi javljaju se kada se takvi molekuli nalaze u čvrstim ras-
tvaračima, kao što je staklo borne kiseline. Drugi način je da se supstanca
rastvori u nekom od tečnih rastvarača i smrzne pomoću tečnog azota.
Kod jednog istog jedinjenja fosforescentni spektar je pomeren ka većim
talasnim dužinama u odnosu na fluorescentni spektar, kao što se vidi na slici
44.2.
98
Prvi jasno definisan mehanizam fosfo- S1
rescencije dali su Luis1 i Kaša2 u radu
publikovanom 1944. godine. Prema ovom
α-fosforescencija
fluorescencija
apsorpcija
modelu (slika 44.1), pre pobudivanja mo-
τ < 10−4 s
τ > 10−4 s
T
lekul se nalazi u osnovnom stanju S0 , u
ja
− n
ci
kome svi njegovi elektroni imaju sparene
10 ce
s
> es
4
τ for
(antiparalelne) spinove, što čini ovo stanje
s
fo
β-
singletnim. Apsorpcijom fotona se elek-
S
troni pobuduju u drugo singletno stanje 0
(S1 ). Molekul tada može ili izgubiti svoju
energiju fluorescentnom emisijom, što od- Slika 44.1
govara prelazu S1 → S0 , ili pretrpeti bilo koji neemisioni prelaz (sudarom sa
drugim molekulima, na primer).
U neemisione prelaze spada i prelaz molekula iz stanja S1 u stanje T. Ovo
stanje je tripletno (paralelni spinovi dva elektrona), a krajnji prelaz u procesu
fosforescencije odigrava se sa njega u osnovno stanje (S1 → S0 ).
Kako je prelazi iz tripletnog u singletno stanje zabranjen pravilima izbora,
odnosno, njegova verovatnoća je jako mala, stanje T je metastabilno i jako
sporo se prazni. Njegovo srednje vreme života kreće se od 10−4 s do 10 s,
pa toliko može da traje i proces fosforescencije po prestanku pobudivanja.
Fosforescencija koja se javlja u prelazu T → S0 naziva se β-fosforescencijom.
Ukoliko je jedinjenje u tečnom stanju ili rastvoru, za vreme tako dugog
boravka molekula u stanju T redovno dolazi do deekscitacije molekula pri
neemisionim prelazima u kojima se energija pobudivanja pretvara u toplotu.
To objašnjava zašto se fosforescencija ne javlja kada se supstanca nalazi u
tečnom stanju ili rastvoru.
Ako je rastvor čvrst ili na niskoj temperaturi proces neemisione deeksci-
tacije je manje verovatan i fosforescencija se javlja. Na višim temperaturama
može doći, usled termičke ekscitacije, i do vraćanja molekula iz stanja T u sta-
nje S1 , a zatim do prelaza S1 → S0 . Ovo je tzv. α-fosforescencija ili zakasnela
fluorescencija, koja ima isti srednji život kao i β-fosforescencija. Medutim,
ona je malo verovatna, i obično se, kada se govori o fosforescenciji, misli na
β-fosforescenciju koja se mnogo češće pojavljuje.
hinolin u staklu
I hinolin u etanolu [77 K] I borne kiseline [293 K]
fluoro. fosf. fluoro. fosf.
300 400 500 λ [nm] 400 500 λ [nm]
Slika 44.2
1
Gilbert Newton Lewis
2
Michael Kasha
99
Na slici 44.2 dati su fluorescentni i fosforescentni spektri hinolina u tečnom
rastvoru i hinolin-katjona u čvrstom rastvaraču. Vreme trajanja fosforescen-
cije, tj. ono vreme za koje intenzitet emitovane svetlosti opadne e puta, kod
ovih supstanci iznosi oko 1 s. Kao što je pomenuto, tečni rastvor pokazuje
oscilatornu strukturu, dok je kod čvrstog stanja nema. Pomeranje koje na-
staje izmedu fluorescentnog i fosforescentnog spektra objašnjava se manjom
energetskom razlikom izmedu stanja T i S0 u odnosu na razliku izmedu S1 i
S0 , što se vidi i na slici 44.2.
45. Kombinaciono rasejanje svetlosti

Kada se monohromatska svetlost rasejava na molekulima, pod uglom od 90◦
dobijaju se, osim svetlosti upadne frekvencije ν0 , i dodatne komponente, si-
metrično rasporedene u odnosu na primarnu liniju. Aparatura za posmatra-
nje ove pojave prikazana je na slici 45.1. Monohromatska svetlost se dobija
propuštanjem upadnog snopa kroz filter F, a u kiveti K se nalazi ispitivana
supstanca. Ona može biti i u čvrstom stanju, ali je bitno da se nalazi u mole-
kularnom obliku.
F K
Slika 45.1
Frekvencije koje se dobijaju u rasejanom spektru mogu se opisati kao
ν = ν0 ± ∆ν,
gde je promena u frekvenciji, ∆ν, povezana sa oscilacijama atoma u mole-

kulu. Budući da može postojati više oscilatornih modova, javljaju se i različite
frekvencije—ν 0 , ν 00 , ν 000 , itd.—pa i u rasejanom začenju dobijamo komponente
sa frekvencijama
ν1 = ν0 ± ν 0 ,
ν2 = ν0 ± ν 00 ,
ν3 = ν0 ± ν 000 .
Kako se javljaju sve moguće kombinacije primarne frekvencije ν0 i frekvencija

vibracionih modova (ν 0 , ν 00 , ν 000 ), ova pojava se naziva kombinacionim rase-
100
janjem. Otkrili su je, nezavisno, Raman1 i Krišnan2 u Indiji, i Landsberg3 i
Mandeljštam4 u Sovjetskom Savezu, 1928. godine, ali je samo Raman 1930.
dobio Nobelovu nagradu. Kombinaciono rasejanje se još naziva i Ramanovim
efektom, a dobijeni spektri Ramanovim spektrima.
Spektar rasejane svetlosti prikazan je na I
slici 45.2 (živina linija od 435.8 nm rasejana na Stoksove
komponente
CCl4 ). Dodatne komponente nazivaju se sate-
litima (pratiocima) spektralne linije. One sa anti-Stoksove
komponente
nižom frekvencijom su “crvene” ili Stoksove,
a one sa višom frekvencijom “ljubičaste” ili Hg I
anti-Stoksove komponente. Promena frekven- 435.8 nm λ
cije ne zavisi od frekvencije upadne svetlosti,
već je karakteristika supstance na kojoj se vrši Slika 45.2
rasejanje.
Na osnovu kvantne teorije, rasejanje sve-
Ei Ei
tlosti svetlosti rezultuje promenom energije
upadnog fotona na račun promene energije
atoma ili molekula supstance. Ako se radi o
molekulima, u toj interakciji dolazi do pro- E0 E0
mene oscilatornog (i rotacionog) energijskog
stanja molekula (slika 45.3). Ako se molekul Slika 45.3
nalazio u pobudenom stanju, prolaskom fotona spušta se u osnovno stanje,
uvećavajući na taj način energiju fotona za iznos ∆E:
hν = hν0 + ∆E,
odakle je frekvencija rasejanog zračenja
ν = ν0 + ∆ν.
Ako se molekul nalazi u osnovnom stanju (E0 ), foton ga pobuduje u neko

više stanje Ei i izlazi sa manjom energijom. Pošto je razlika u energijama
∆E = Ei − E0 , energija fotona će biti
hν = hν0 − ∆E,
odnosno
∆E
ν = ν0 − = ν0 − ∆ν.
h
Kako se u osnovnom stanju uvek nalazi više molekula nego u pobudenim
stanjima, to će Stoksove komponente imati veći intenzitet u odnosu na anti-
Stoksove. Takode, odnos intenziteta satelita zavisi i od temperature, što se
objašnjava pomoću zavisnosti populacije energetskih nivoa od temperature,
preko Bolcmanove raspodele u kojoj ova figuriše.
1
Chandrasekhara Venkata Raman
2
Kariamanickam Srinivasa Krishnan
3
Grigori½ Samuiloviq Landsberg
4
Leonid Isaakoviq Mandel~xtam
101
Ramanovo rasejanje pruža mogućnost nalaženja energija oscilatornih mo-
dova u vidljivoj svetlosti (iako su, sami po sebi, prelazi koji odgovaru tim
modovima u infracrvenoj oblasti), što je veoma pogodno ako se uzme u obzir
da je tačnost optičkih detekcionih najveća u vidljivom području spektra.
46. Spektar elektromagnetnog zračenja, spektroskopija

Spektar elektromagnetnog zračenja, prikazan na slici 46.1, obuhvata talasne
dužine svih vrednosti u intervalu od 103 km do 10−6 nm. Optičko područje
elektromagnetnog spektra obuhvata ultraljubičasto (10 nm – 400 nm), vidljivo
(400 nm – 800 nm) i infracrveno (800 nm – 100 µm) zračenje. Ovo zračenje
potiče iz atoma, molekula ili jona, a nastaje u kvantnim procesima promene
energije optičkih elektrona, oscilatorne energije atoma u molekulu i rotacione
energije molekula.
104 102 1m 1mm 1µm 1nm λ
3·104 3·106 3·109 3·1012 3·1015 3·1018 3·1020 ν [Hz]
radio talasi mikrotalasi IC UV x-zraci γ-zraci
Slika 46.1
Spektar je složeno (polihromatsko) zračenje uredeno prema talasnim duži-

nama. Kada se takvo složeno zračenje propusti kroz prizmu, ono će se razložiti
prema talasnim dužinama. Ako tako razloženo zračenje naide na zastor (ekran,
fotografska ploča), na njemu će se pojaviti slika koja se takode naziva spektrom.
Ako se spektar sastoji od niza obojenih linija ili traka, reč je o emisionom
spektru. Ukoliko su karakteristične linije ili trake “zatamnjena” mesta, dok je
ostali deo spektra obojen, u pitanju je apsorpcioni spektar, koji nastaje usled
apsorpcije na atomima ili molekulima odredene supstance.
Spektre možemo podeliti na sledeći način (slika 46.2):
• Linijski spektri se sastoje od niza spektralnih linija. Emituju ih usijani

gasovi u atomskom stanju, pri niskim pritiscima.
• Trakasti spektri imaju više segmenata u užim talasnim intervalima, sa

gusto grupisanim spektralnim linijama koje na taj način čine trake. Na-
staju emisijom molekula pri različitim vidovima pobudivanja (termička
ili luminescentna emisija).
• Kontinualni spektri sadrže neprekidan niz talasnih dužina u jednom

širem talasnom spektralnom području, pa se spektralne linije slivaju u
neprekidan niz boja. Kontinualne spektre emituju (usijana) čvrsta i
tečna tela i usijani gasovi pod veoma visokim pritiscima.
U opštem slučaju, spektri mogu biti kombinovani, tj. sastojati se iz linija,

traka ili kontinualnih delova.
102
Bilo da su u pitanju emisioni ili apsorpcioni spektri,
i atomski (linijski) i molekulski (trakasti) spektri su ka-
linijski spektar
rakteristični za svaku vrstu atoma, odnosno molekula, što
može dati vredne informacije o samoj supstanci.
U spektroskopiji se, putem analize elektromagnetnog trakasti spektar
zračenja, proučavaju složeni problemi izgradnje elektron-
skog omotača i jezgara atoma i molekula, izučavaju se pro-
cesi koji se javljaju u plamenovima raznih vrsta, odreduje kontinualni spektar
se temperatura plazme, hemijski sastav usijanih gasova,
Slika 46.2
odreduju se atomske i molekulske konstante, a takode se
vrši i ispitivanje zračenja u astrofizici.
Budući da svaki element ima karakterističan spektar, u savremenoj nauci i
tehnici vrlo široku primenu imaju metode spektrohemijske analize, koje koriste
emisione i apsorpcione spektre pri analizi sastava i strukture supstanci.
47. Spektralni izvori zračenja

Spektralni izvori zračenja daju različite tipove spektara za dalju analizu. Kod
atomske emisione spektroskopije, na primer, uzorak koji se ispituje treba da
emituje zračenje karakterističnih linijskih spektara na kojima se atomska spek-
troskopija bazira, pa je potrebno dobiti linijske spektre. Sa druge strane, u
apsorpcionoj spektroskopiji, izvor treba da daje kontinualan spektar.
Klasifikacija spektralnih izvora zračenja se može izvršiti prema više krite-
rijuma:
a) Prema načinu pobudivanja emisije:
1. termalni izvori,
2. lukovi,
3. gasna pražnjenja,
4. varnice.
b) Prema tipu spektra koji emituju:
1. linijski,
2. trakasti,
3. kontinualni.
c) Prema spektralnoj oblasti u kojoj su najpogodniji:
1. za infracrveno zračenje,
2. za vidljivu oblast,
3. za ultraljubičasto područje,
4. za daleko ultraljubičasto područje.
103
Termalni izvori su najčešće različiti modeli apsolutno crnog tela koji daju
kontinualan spektar. Na primer, metalna cev se propuštanjem struje može
užariti, pri čemu otvor na njoj emituje svetlost čija je spektralna raspodela
približna raspodeli zračenja crnog tela (slika 47.1a).
primarni izvor sekundarni izvor

(traka) (vlakno)
a b
Slika 47.1
Medutim, pošto su ovi modeli tehnički komplikovani za realizaciju, češće

se koriste lampe sa užarenim vlaknima (npr. volframovim). Spektralna ka-
rakteristika volframovog vlakna se približava crnom telu, ali pošto nije ista,
vlakna se mogu baždariti pomoću volframove trake (slika 47.1b) koja služi kao
primarni izvor.
Termalni izvori se najčešće koriste za merenje intenziteta svetlosti nepo-
znatih izvora, budući da im je spektralna karakteristika poznata.
Električni luk je u suštini električno pražnjenje
kroz gas koji se nalazi izmedu elektroda. Električna
struja kroz luk obično iznosi od nekoliko ampera
do nekoliko desetina ampera, dok je napon izmedu
elektroda mali—od nekoliko volti do nekoliko dese-
tina volti. Luk može biti otvoren i zatvoren, sa me-
talnim ili ugljenim elektrodama, a pravi se tako što
se elektrode dodirnu pa razvlače, pri čemu izmedu a b
njih ostaje luk (slika 47.2a).
Materijal koji se ispituje obično se nalazi na jed- Slika 47.2
noj od elektroda (slika 47.2b), sa koje usled visokih
temperatura isparava, a atomi se u luku pobuduju na zračenje.
Kako je ovako dobijen luk nestabilan, tj. ima tendenciju gašenja, koristi
se zidom stabilisan luk, prikazan na slici 47.3a. Pošto ima negativnu volt-
ampersku karakteristiku, kolo u kome se nalazi mora sadržati dodatne otpore
(slika 47.3b).
a b
Slika 47.3
104
Pražnjenje kroz gas se vrši pri veoma niskom pritisku (od 1 mbar do 0.01
mbar). Pri tome supstanca može biti u gasovitom stanju već pri sobnoj tempe-
raturi (vodonik, kiseonik, helijum, itd.) ili se prethodnim zagrevanjem ispari
(natrijum, živa, cezijum, itd.). Najčešće se koristi konstrukcija sa Gajslerovom1
cevi, prikazana na slici 47.4a, ili se može koristiti cev sa šupljom katodom, u
kojoj se nalazi posmatrani materijal (slika 47.4b). Na ovaj način, kontinual-
nim pražnjenjem, pobuduju se niža pobudena stanja atoma. Za pobudivanje
viših stanja i jonizaciju se koristi impulsno pražnjenje, a kola u tu svrhu sadrže
kondenzatore.
K
A K
a b
A
Slika 47.4
Električna varnica predstavlja električno pražnjenje kroz gas izmedu

elektroda (slika 47.5a), kao kod električnog luka, s tom razlikom što je kod
varnice napon znatno viši (obično nekoliko desetina kilovolti), a struja mala
(najčešće manja od 1 A). Otuda je intenzitet zračenja varnice znatno manji
nego kod luka. Pod uticajem jakog električnog polja, čak i pri visokom pritisku,
naelektrisane čestice u intervalu izmedu dva sudara dobijaju znatnu kinetičku
energiju, pa varnica omogućuje pobudivanje viših energetskih stanja atoma.
Plamen se najčešće koristi kao prostor u koji
se ubacuju elementi čiji se spektri posmatraju.
Najčešće se koristi kiseonik u kombinaciji sa još ne- izvor
kim gasom (butan, vodonik, acetilen, itd.), a tem-
peratura se kreće od 2000◦ C do 3000◦ C. Molekuli
ubačenog jedinjenja disociraju na atome koji zrače,
a pobuduju se elementi sa niskim ekscitacionim po- gas
tencijalima, kao što su alkalni metali. Kako se ve-
liki broj atoma nalazi u osnovnom stanju, mogu a b
se proučavati i apsorpcioni spektri, pri čemu se Slika 47.5
kroz plamen prosijava svetlost kontinualnog spek-
tra (slika 47.5b).
48. Spektralni uredaji

Uloga spektralnog uredaja je da izvrši razlaganje (disperziju) složenog, poli-
hromatskog zračenja po talasnim dužinama. Optičke pojave koje se u tom cilju
koriste su refrakcija, tj. prelamanje svetlosti, difrakcija svetlosti u kombinaciji
sa višezračnom interferencijom i višezračna interferencija.
1
Heinrich Geisler
105
Spektralni uredaji se mogu klasifikovati na sledeći način:
a) Prema tipu optičke šeme:
1. obični uredaji, koji imaju odvojenu kolimatorsku i kamernu cev,

2. autokolimacioni uredaji, kod kojih su konstruktivno spojene kolima-
torska i kamerna cev.
b) Prema principu razlaganja (disperzije svetlosti):
1. uredaji sa prizmama,
2. uredaji sa difrakcionom rešetkom (ravnom ili udubljenom),
3. interferencioni uredaji.
c) Prema nameni:
1. spektroskopi, za posmatranje,
2. spektrometri, sa baždarenom skalom za merenje talasnih dužina,
3. spektrografi, kojima se izdvajaju široke oblasti iz spektra i snimaju
na film ili fotoploču,
4. polihromatori, kojima se istovremeno iz spektra izdvaja nekoliko us-
kih oblasti spektra ili nekoliko spektralnih linija,
5. monohromatori, kojima se iz spektra izdvaja veoma uska spektralna
oblast—spektralna linija ili deo uži i od nje.
d) Prema oblasti spektra za koju su namenjeni:
1. za infracrvenu oblast (800 nm – 0.1 mm),

2. za vidljivu oblast (400 nm – 800 nm),
3. za ultraljubičastu oblast (200 nm – 400 nm),
4. za daleku, tj. vakuumsku ultraljubičastu oblast (10 nm – 200 nm);
zračenje ovih talasnih dužina se apsorbuje u vazduhu, pa se moraju
koristiti vakuumski uredaji.
Principijelna šema spektralnog uredaja prikazana je na slici 48.1. On se

najčešće sastoji od ulaznog otvora, sistema za osvetljavanje, disperzionog si-
stema, sistema za fokusiranje i izlaznog sistema.
F1
F2
ulazni sistem za disperzioni sistem za izlazni

otvor osvetljavanje sistem fokusiranje sistem
Slika 48.1
106
Ulazni otvor je pukotina kojom se dobija uzak lik (slika 48.2a). Visina
pukotine (h) i njena širina (b) mogu se menjati. Na zaklonu se dobija lik
otvora, širine S, koja ne mora biti istih dimenzija kao i predmet. U najvećem
intervalu, odnos ovih dveju širina je linearan. Medutim, sužavanjem ulazne
pukotine do širine b0 dolazi do pojave difrakcije, koja je sve intenzivnija što je
pukotina uža, tako da širina lika S ostaje konstantna (slika 48.2b).
b S0
b0 b1
a b
Slika 48.2
Sistem za osvetljavanje se sastoji od sočiva ili ogledala za osvetljavanje

disperzionog sistema.
Disperzioni sistem pripada jednom od tri principijelno različita tipa
pomenuta ranije: sa prizmom, sa difrakcionom rešetkom ili interferencionim
uredajima.
Disperzioni sistemi sa prizmom retko koriste samo jednu prizmu—postoji
niz složenijih sistema koji su danas u upotrebi.
30
°
°
30
90°
a b c
Slika 48.3
Prizma stalnog otklona, ili prizma Pelin-Broka1,2 prikazana je na slici 48.3a.

Ova se prizma sastoji od dve disperzione prizme, kod kojih je jedan ugao 30◦
i jedne prizme za totalnu refleksiju. Poslednja ne učestvuje u disperziji nego
samo skreće snop svetlosti. Zraci prolaze kroz disperzione prizme pod uslovima
najmanjeg skretanja i izlaze iz prizme normalno u odnosu na prvobitni pravac.
Autokolimacioni sistem, odnosno prizma po Litrou3 prikazana je na slici
48.3b. Kod ovog sistema, posle prelamanja i disperzije, svetlost se reflektuje
od zadnje strane prizme na koju je nanet metalni sloj koji služi kao ogledalo,
a zatim se vraća skoro istim pravcem u suprotnom smeru. Na taj način sve-
tlost dva puta prolazi kroz isto sočivo, pa se ovaj sistem prizme koristi kod
autokolimacionih spektralnih uredaja.
1
Pellin
2
André Broca
3
Joseph Johann Littrow
107
Sistem prizme Fuks-Vadsvorta1,2 sastoji se iz prizme čija je osnovica rav-
nostrani trougao i koja je čvrsto vezana za ravno ogledalo (slika 48.3c). Ovde
takode postoji stalan otklon zraka.
U sistemima sa difrakcionom rešetkom koriste se refleksione rešetke, prika-
zane na slici 48.4a. Uslov za dobijanje difrakcionog maksimuma je
c(sin ψ + sin ϕ) = nλ,
gde je c konstanta rešetke, a n red maksimuma.

Kako se najčešće izraduju od metala ili stakla i aluminijuma, difrakcione
rešetke se narezuju (1200 – 2400 zareza po milimetru). Utiskivanjem ovih
rešetki u neki mekši materijal dobijaju se njihove replike.
−1 n = 0
ψ ϕ 1
2 R/2 R
a b
Slika 48.4
Osim ravnih, koriste se i konkavne rešetke, prikazane na slici 48.4b. Polu-

prečnik krivine rešetke je R, a oštra slika se dobija po obodu kruga poluprečnika
R/2.
Sistem za fokusiranje koristi se za fokusiranje svetlosti različitih talasnih
dužina.
Izlazni sistem sastoji se od izlazne pukotine, na koju se montira detek-
tor (film, fotoploča, fotodetektor, itd.). Uska izlazna pukotina koristi se kod
monohromatora, a široka kod spektrografa.
49. Karakteristike spektralnih uredaja

U bitne optičke karakteristike spektralnih uredaja spadaju njihova disperzija
i moć razlaganja.
Disperzija uredaja pokazuje u kojoj meri uredaj razlaže zračenje različitih
talasnih dužina u prostoru (slika 49.1). Ugaona disperzija
dθ
Dθ = ,
dλ
je karakteristika samog disperzionog sistema, dok je linearna disperzija
dl
Dl = ,
dλ
karakteristika celog uredaja.
1
Fuchs
2
Frank Lawton Olcott Wadsworth
108
dθ λ
disperzioni dl
element
λ + dλ
Slika 49.1
U praksi se obično upotrebljava recipročna veličina dλ/dl, odnosno reci-

pročna linearna disperzija, koja opisuje veličinu intervala talasnih dužina koji
dolazi po jedinici dužine spektra, i najčešće se izražava u nm/mm.
Prema linearnoj disperziji razlikuju se spektralni uredaji sa malom, sred-
njom i velikom disperzijom. Uredaji sa prizmom obično imaju malu i srednju
disperziju (10 – 1 nm/mm), uredaji sa difrakcionom rešetkom mogu imati ve-
liku linearnu disperziju (1 – 0.01 nm/mm), dok je kod interferencionih uredaja
linearna disperzija veoma visoka (0.01 – 0.001 nm/mm).
Moć razlaganja spektralnog uredaja govori koje dve bliske talasne dužine
uredaj može pokazati kao razdvojene, a izražava se odnosom
λs
R= ,
dλ
gde je λs srednja talasna dužina jednaka (2λ + dλ)/2.
I A A
I0 A0
I0 A0
2 α0 2 α
x x x
a b c
Slika 49.2
Spektralni uredaj unosi odredena izobličenja u pravi lik spektra. Odmah

posle ulazne pukotine, njen lik ima profil prikazan na slici 49.2a, dok se prola-
skom kroz uredaj, usled nesavršenosti optike, dobija profil kao na slici 49.2b.
Kako zavisi od karakteristika uredaja, ovaj profil se naziva aparatnom funkci-
jom, ili instrumentalnim profilom. Ako su ulazna i izlazna pukotina dovoljno
uske (reda nekoliko nm), ova funkcija će imati Gausov profil prikazan na slici
49.2b, a ako su šire, izgledaće kao superpozicija više ovakvih profila, kao na
slici 49.2c.
Dve bliske linije mogu biti razdvojene dovoljno da se detektuju kao odvo-
jene, ili mogu biti toliko bliske da se slivaju jednu liniju (slika 49.3a, b). Prema
Rejlijevom1 kriterijumu, dve linije jednakog intenziteta mogu se smatrati raz-
dvojenim ako je najniži intenzitet izmedu linija manji od maksimalnog inten-
1
John William Strutt, Lord Rayleigh
109
I I I
Imin
Imax
λ λ λ
a b c
Slika 49.3
ziteta bar za 20 % (slika 49.3c):

Imax − Imin ∆I
= ≥ 20 %.
Imax Imax
Medutim, današnjom tehnikom se pouzdano mogu konstatovati razlike i od
5 % ili manje.
50. Konstrukcija spektralnih uredaja

Uredaji sa prizmom se najčešće prave kao autokolimacioni uredaji—primer je
spektrograf KSA-1, prikazan na slici 50.1a.
c
a
Slika 50.1
Kod ovog aparata je širina spektra u žižnoj ravni objektiva 55 cm ako se

radi sa kvarcnom optikom, a 30 cm ukoliko se koristi staklena optika. Stoga,
budući da su dimenzije foto ploče 24 cm × 9 cm, spektar se snima iz dva ili
tri puta. Kaseta sa filmom se može pomerati u vertikalnom pravcu, tako da
na ploču može stati do 6 različitih snimaka (slika 50.1b). Ovo se izvodi bez
pomeranja same kasete ukoliko se koristi dijafragma prikazana na slici 50.1c.
standard
supstanca
a fotodetektor b fotodetektor
Slika 50.2
Manji spektralni uredaji mogu se koristiti za posmatranje apsorpcije zrače-

nja (slika 50.2a) i posmatranje fluorescencije i fosforescencije (slika 50.2b).
110
Spektrometri sa rešetkom, čija je šema prikazana na slici 50.3a mogu se
koristiti i kao monohromatori i kao spektrometri. Visina ulazne pukotine re-
guliše se zaklonom sa skokovitom promenom (slika 50.3b) ili sa kontinualnom
promenom (slika 50.3c).
Slika 50.3
Dvojnim monohromatorom (slika 50.4) smanjuje se rasejanje zračenja i

povećava ukupna disperzija sistema.
Slika 50.4
Za posmatranje dalekog ultraljubičastog područja kućište instrumenta se

napravi tako da se vakuum pumpom iz njega može izvući vazduh.
51. Snimanje spektralnih intenziteta i analiza spektra

Za snimanje spektralnih intenziteta se, pored klasičnih medijuma poput filma
ili fotoploče, koriste fotoćelije, fotomultiplikatori i CCD uredaji.
100 V 300 V 500 V
foton
A
K 200 V 400 V
Slika 51.1
Fotomultiplikator je šematski prikazan na slici 51.1. Upadni foton, putem

fotoefekta izbacuje elektrone iz katode. Ovi se zatim kreću izmedu dinoda
111
koje su na različitim potencijalima, pri čemu se broj elektrona umnožava na
svakoj od dinoda. Kolo se završava anodom koja je na najvišem potencijalu.
Električni signal na izlazu je proporcionalan intenzitetu upadne svetlosti. Ako
je signal kontinualan može se voditi na uredaj za očitavanje (voltmetar, am-
permetar) ili pisač, a ako je signal impulsni vodi se na osciloskop.
Intenzitet spektralne linije se snima tako što se, I
korišćenjem pukotine uže od lika same linije, spek-
tralna raspodela snima tačku po tačku (slika 51.2).
Kako i sam instrument unosi odredeno širenje u profil
linije, treba ga odrediti i izvršiti korekciju. Kao izvor
se u tom slučaju uzima gasno pražnjenje pri niskom λ
pritisku, kod koga ostaje samo prirodno širenje; ono se
može izračunati teorijskim putem. Na izlazu se dobija Slika 51.2
instrumentalno proširen profil, i njegovim poredenjem sa teorijskim profilom
se odreduje instrumentalno širenje.
U svrhu snimanja intenziteta spektralnih linija se najčešće koriste digitalni
pretvarači, tj. A/D konvertori, čiji signal se vodi na sistem za akviziciju poda-
taka i računar.
λ1 > λ2
L Referentni spektar
l
Spektar uzorka
λx
Slika 51.3
Analiza spektra, ili spektrohemijska analiza, izvodi se uz pomoć referentnog

spektra, najčešće spektra gvožda ili bakra (slika 51.3). Položaj nepoznate linije
(λx ) se utvrduje iz položaja dveju bliskih linija iz referentnog spektra (λ1 > λ2 )
i dužina l i L prema proporciji
λ 1 − λx l
= ,
λ1 − λ2 L
odakle je
l
λx = λ1 − (λ1 − λ2 ) .
L
Ukoliko je spektar snimljen pomoću uredaja sa prizmom, referentne linije treba
birati tako da su što bliže jedna drugoj zbog promene linearne disperzije prizme
sa talasnom dužinom, usled čega se menja i odnos raspona talasnih dužina i
dužine na snimku spektra.
112
52. Fabri-Peroov interferometar
Fabri-Peroov1,2 interferometar spada u interferencione spektralne uredaje, a
principijelno se sastoji od dve posrebrene staklene ploče na medusobnom ra-
stojanju d (slika 52.1), koje obično iznosi od par milimetara do par centime-
tara. Svaka od ploča se ponaša kao polupropustljivo ogledalo, tj. deo zraka se
propušta, a deo se odbija. Koeficijent refleksije ploča je izmedu 80 % i 90 %.
Ako zrake sakupimo pomoću odgovarajućeg sistema za fokusiranje, na ekranu
se dobija krug.
Slika 52.1
Budući da izmedu različitih zraka postoji putna razlika, dolazi do njihove

interferencije. Uslov za formiranje maksimuma glasi
2d cos θ = nλ. (52.1)
Sa smanjenjem ugla θ u prethodnoj relaciji, kosi-
nus će se povećavati dok se ne postigne uslov za n−4
drugi maksimum interferencije, za koji je n veće, n−3
čime se formira drugi interferencioni prsten. Tako n−2
se za maksimume interferencije dobija serija kon- n−1
centričnih prstenova na ekranu. Pošto se kosinus n
ne menja linearno sa θ, to se ni poluprečnik prste-
nova neće menjati linearno, nego će se počev od
centra prstenovi sve više medusobno zgušnjavati,
kao što je prikazano na slici 52.2. Pri tome višem Slika 52.2
redu maksimuma odgovaraju uži prstenovi.
Diferenciranjem prethodnog izraza dobijamo
−2d sin θdθ = ndλ,
odakle je ugaona disperzija
dθ n
=− .
dλ 2d sin θ
Ponovnim diferenciranjem izraza (52.1), ovog puta u odnosu na red maksi-
muma, dobijamo
−d sin θ∆θ = ∆nλ,
1
Jean Fabri
2
Perot
113
odakle se može se dobiti ugao izmedu dva interferenciona kruga na slici
∆nλ
∆θ = − .
2d sin θ
Interval izmedu dva interferenciona prstena, u jedinicama talasne dužine, onda
iznosi
dλ
∆λ = ∆θ ,
dθ
odnosno
∆nλ 2d sin θ ∆n
∆λ = = λ.
2d sin θ n n
Ukoliko posmatramo dva susedna prstena, za koje je ∆n = 1, prethodni izraz
se svodi na
λ
∆λ = .
n
Odavde možemo izračunati rezoluciju ovakvih uredaja, odnosno najmanji in-
terval talasnih dužina za koji su dve linije odvojene. Pošto je u praksi obično
cos θ ≈ 1, iz izraza (52.1) se dobija da je n = 2d/λ, pa je
λ2
∆λ = .
2d
Za razmak izmedu ploča d = 0.5 cm i talasnu dužinu od 500 nm, dobija se da
je ∆λ = 0.025 nm. Na ovaj način možemo razložiti veoma bliske linije, ali je
ograničenje u tome što se može posmatrati samo uzan spektralni interval.
Jedna od najčešćih primena interferen-
cionih spektralnih uredaja nalazi se u pro- m−1
učavanju Zemanovog efekta, kod koga su ra-
zlike u talasnim dužinama izmedu degeneri-
sanih komponenata veoma male (slika 52.3). m
Kako na sistem obično pada svetlost čiji spek-
tar sadrži više spektralnih linija, prstenovi
na ekranu se preklapaju, što otežava posma-
tranje. Stoga se koriste filteri koji izdvajaju
samo uzak raspon talasnih dužina. Slika 52.3
114
Literatura
1. Ivan Janić, Eksperimentalne vežbe iz atomske fizike (praktikum).
PMF, Univerzitet u Novom Sadu, 1990.
2. Stevan I. Deniže, Osnovi atomske, kvantne i molekulske fizike.

Nauka, Beograd, 1995.
3. Mira Terzić, Milan Kurepa, Uvod u fiziku atoma i molekula.

PMF, Univerzitet u Novom Sadu, 1996.
4. B.H. Bransden, C.J. Joachain, Introduction to Quantum Mechanics.

Longman Scientific & Technical, Harlow, UK, 1987.
5. Eugene Hecht, Optics.

Addison-Wesley Publishing Company, Reading, Massachusetts, 1989.
115

Atomska II Deo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Atomska II Deo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Fizika atoma i molekula

vjokic@eunet.yu v1.01 – 2001/05/31

diferenciranjem, po x koordinati na primer, imaćemo

Nobelova nagrada za fiziku 1933. godine dodeljena je Šredingeru i Diraku2 ,

2. Čestica u potencijalnoj jami

ψ(x) = a sin(ωx + α), (2.1)

a granični uslovi odredeni su zahtevom da je verovatnoća nalaženja čestice

Iz prvog uslova sledi ψ(0) = a sin α = 0, zbog čega je α = 0 (jer je a = 0

što je veoma blisko kontinualnoj promeni energije.

Dokaz je trivijalan. Uzimajući u obzir da je van intervala (0, l) talasna funkcija

što se smenom sin α sin β = 12 [cos(α − β) − cos(α + β)] svodi na

Integral sa desne strane prethodne jednačine različit je od nule samo u slučaju

odakle se za vrednost amplitude dobija

Za ovaj slučaj Šredingerova jednačina glasi

ψ(x, y, z) = X(x) · Y (y) · Z(z),

Energije kretanja po svakoj od koordinata su kvantovane i iznose:

3. Linearni harmonijski oscilator u kvantnoj mehanici

jalnu jamu paraboličnog oblika (slika 3.1). Slika 3.1

Za nekoliko prvih nivoa energije su:

Rešenje integrala sa desne strane je

Za par prvih vrednosti n odgovarajući Ermitovi polinomi i talasne funkcije su:

4. Atom vodonikovog tipa u kvantnoj mehanici

zbog čega Šredingerovu jednačinu možemo pisati kao

Budući da je elektron vezan za jezgro, verovatnoća njegovog nalaženja bes-

ψ(r, θ, ϕ) = ψ(r, θ + 2π, ϕ + 2π). (4.2)

Talasnu funkciju možemo razdvojiti na dva dela—jedan je funkcija koordinate

ψ(r, θ, ϕ) = R(r)Y (θ, ϕ),

pa jednačina (4.1) prelazi u

pa iz prethodne jednačine sledi

4.1. Ugaoni deo Šredingerove jednačine

Zbog uslova (4.2) mora biti

Φ0 eimϕ = Φ0 eim(ϕ+2π) = Φ0 eimϕ eim2π ,

odakle je eim2π = 1, tj. cos m2π + i sin m2π = 1. Za celobrojne vrednosti m

m = 0, ±1, ±2, ±3, . . .

odakle je Φ0 = √1 , tako da za funkciju Φ konačno dobijamo

gde je Plm (cos θ) asocirani Ležandrov1 polinom:

Ugaoni deo Šredingerove jednačine je dakle

4.2. Radijalni deo Šredingerove jednačine

Kinetička energija izražena preko sfernih koordinata je

Odavde se vidi da je moment impulsa kvantovan i jednak umnošku redukovane

Rešavanjem jednačine (4.9) se ispostavlja da važi jednakost

odnosno, za kvantno stanje n imamo n2 različitih talasnih funkcija. Ovaj broj

7. Interpretacija rezultata dobijenih na osnovu

ψnlm (r, θ, ϕ) = Rnl (r)Θlm (θ)Φm (ϕ).

Lagerovi polinomi su reda (n + l) − (2l + 1) = n − l − 1, a to je ujedno i broj

Θlm (θ) ∝ Plm (cos θ), Φm (ϕ) ∝ eimϕ .

dWnlm (r, θ, ϕ) = |ψnlm (r, θ, ϕ)|2 dV,

a pošto je element zapremine u sfernom koordinatnom sistemu dV = r2 drdΩ,

dWnlm (r, θ, ϕ) = |ψnlm (r, θ, ϕ)|2 r2 drdΩ,

odnosno, posle razdvajanja radijalne funkcije i sfernih harmonika

Integracijom prethodne jednačine po uglovima θ i ϕ dobijamo gustinu vero-

a pošto su sferni harmonici normirani na jedinicu, biće

Prostorna verovatnoća, odnosno ugaona raspodela verovatnoće nalaženja

Treba napomenuti da se na prostornu raspodelu superimponira i radijalna

8. Model valentnog elektrona

pri čemu je σ empirijski odreden korekcioni faktor.

Talasnu funkciju i ovde možemo razdvojiti na radijalni i ugaoni deo

ψ(r, θ, ϕ) = R(r)Y (θ, ϕ),

Kako bismo prethodnu jednačinu sveli na oblik identičan ovoj jednačini za

l0 (l0 + 1)h2 e2 l(l + 1)h2

a kvadratni koren u ovoj jednačini je oblika f (x) = (1 − x)1/2 , pa će njegov

Prva dva sabirka daju l, pa je

Odavde se vidi da l0 , ekvivalent kvantnom broju l kod atoma vodonikovog tipa,