Profesori prava i asistenti Pravni fakultet Univerzitet u Prištini Priština, Kosovo Aprilt 2008.

Predmet: Priručnik o pravnoj etici & Profesionalnoj odgovornosti Poštovani Rektore, Dekan i Profesori: U ime Američke advokatske asocijacije, Inicijative za vladavinu prava (ABA) na Kosovu, imam čast da vam predstavim priloženi Priručnik o pravnoj etici & profesionalnoj odgovornosti, koji je napisala radna grupa pravnih eksperata sa Kosova. Priloženi Priručnik, i naša dalja saradnja sa Pravnim fakultetom na razvoju savremenog i kompetentnog nastavnog plana, deo su naših tekućih nastojanja da se poboljša pravno obrazovanje na Kosovu, uključujući tu uvoñenje Pravne klinike za krivične i grañanske predmete, kurseve pravne metodologije i zastupanje klijenata na suñenju, kao i pravne klinike sa pravim klijentima. Verujemo da će se uvoñenjem kursa pravne etike i profesionalne odgovornosti dopuniti opsežan program pravne teorije, kurseva materijalnog prava i pravne klinike koji se obrañuju na Pravnom fakultetu. Uvoñenjem visokog nivoa etike i pojačanom svešću i usaglašenošću sa kodeksom etike i časti, vi ćete biti spremniji da pomognete Univerzitetu da se usaglasi sa Bolonjskim procesom u oblasti visokog obrazovanja u Evropi. Studenti prava biće bolje pripremljeni da na Kosovu ustanove pravnu profesiju visokog moralnog integriteta, i biće spremniji da poštuju i promovišu relevantne profesionalne kodekse ponašanja i etike. Priručnik je predviñen da ga u početku koriste profesori i studenti pravnog fakulteta, kao i eksperti koji rade na Pravnoj klinici. Tokom vremena, nadamo se da ćemo moći da iskoristimo ove materijale da razvijemo potpuno verodostojan, obavezni kurs Pravne etike i profesionalne odgovornosti. Nadamo se da će predloženi nacrt Kodeksa ponašanja biti proširen tako da tu budu obuhvaćeni svi studenti i profesori pravnog fakulteta. Priručnik sadrži: Etički pregled pravne profesije; Hipotetičke pravne etičke dileme; i Slučaj insceniranog suñenja koji obrañuje pravnu etiku i etičke dileme. Priručnik takoñe sadrži najnovije važeće kodekse ponašanja koje je izdala Advokatska komora Kosova; Sudski savet Kosova, Etički kodeksi za sudije i tužioce; i Kosovska komisija za pravnu pomoć, nacrt Kodeksa ponašanja i etike. Konačno, Priručnik sadrži radni nacrt Kodeksa ponašanja na Pravnoj klinici Univerziteta u Prištini koji će koristiti studenti, profesori, i eksperti koji vode kurseve na Klinici. Izuzetno nam je drago što možemo sarañivati sa vama, i očekujemo uspešnu saradnju u budućnosti. Ukoliko možemo da odgovorimo na bilo koja pitanja ili komentare, molimo vas da ne oklevate već nam se odmah obratite. S poštovanjem, David Sip, direktor, ABA Inicijativa za vladavinu prava – Kosovo

2
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

ZAHVALNOST
Radna grupa sastavljena od predstavnika Univerziteta iz Prištine i Inicijative za vladavinu prava Američke advokatske asocijacije (ROLI) sastavila je ovaj priručnik koji treba da služi kao osnova za obuku i nastavu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Priručnik je namenjen studentima koji učestvuju u radu Pravne klinike, osoblju i nadzornicima klinike, kao i ekspertima Klinike. Posebne zahvale Eric Sutton-a, Univerzitet u Pittsburgh Pravni Fakultet, za istraživanje i prikupljanje materiala.

Američka Advokatska Asocijacija/ Inicijativa za Vladavinu Prava Kosovo 2007

Legal Ethics & Professional Responsibility Handbook for Legal Clinics, Courses and Seminars (Serbian version) 10 Digit ISBN Number: 1-60442-082-0 13 Digit ISBN Number: 978-1-60442-082-1 Copytight © 2008 by the American Bar Association Rule of Law Iniciative Pashko Vasa 7, Prishtina 10000, Kosova

3
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

ETIČKI PREGLED PRAVNE STRUKE
Opšti principi U pravnoj zajednici pojam etike se odnosi na moralne karakteristike profesionalnih advokata, sudija i tužilaca. Etika je nauka o moralnoj suštini u

odnosima izmeñu stranaka. Moralni odnosi uvek imaju bilateralni karakter. Ljudi stupaju u moralne odnose sa drugima zato što preko svojih aktivnosti eventualno utiču na interese ljudi oko njih koji reaguju ili svojim ocenama, aktivnostima ili delima, što je sve zajedno poznato kao ponašanje. Shvatanje pojma etike od strane društva je promenljivo; ono se menja kako se menjaju shvatanja društva o tome šta je ispravno, pogrešno, ili šta su savest i dužnost. Proučavanjem etike svaki pojedinac stiče saznanja o tome kako drugi ljudi očekuju od nas da se ponašamo, a s druge strane, i sam pojedinac ulazi u odnose sa drugim ljudima sa odrñenim očekivanjima o tome kako oni treba da se ponašaju. Funkcija moralnosti usko je povezana sa funkcijom zakona. Obe su

normativne, što znači da one ureñuju odreñen stepen ponašanja ljudi u društvu. Ovaj regulatorni aspekt usmerava i upravlja aktivnostima pojedinca na način koji je u skladu sa učekivanjima njegovih kolega i društva u celini. Pošto obe crpe svoju moć iz interesa ljudi da ustanove koordinisani okvir društvenih pravila, to znači da su one neminovno uzajamno zavisne. Ova ograničenja prava da se deluje koja su uneta u zakone imaju fundamentalni uticaj na odnose izmeñu ljudi. Meñutim, ova dva

sistema se razlikuju u fokusu ureñenja, sistemu implementacije, i vrstama sankcija. Zakonsko ureñenje uspostavlja imperativne norme koje zahtevaju odreñeno ponašanje u javnim odnosima. Moralno ureñenje uglavnom se oslanja na

dobrovoljne i običajne standarde koji upravljaju uzajamnim odnosima meñu ljudima. Država primenjuje sankcije u slučaju povrede zakonskih propisa, dok društvo ili organizacija primenjuju sankcije protiv pojedinca u slučajevima kada njegovo ponašanje odudara od društvenih normi i običaja. Etički kodeks po kome postupa svaka pravna profesija predstavlja regulatorni aspekt ovih moralnih karakteristika. Iako ovi etički kodeksi obezbeñuju okvir za

pravnu profesiju, oni ipak ne mogu jasno da obrade svaku eventualnost. U etički 4
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

spornim okolnostima, pravni stručnjak se mora osloniti na svoju moralnu savest. Ova moralna savest je shvatanje samog pojedinca o tome kakvo bi ponašanje društvo očekivalo u odreñenim društvenim situacijama. Ovo bi se, u izvesnom

smislu, moglo uporediti sa osećajem dužnosti. Ono se razlikuje od moralnosti kao opšteg koncepta zbog toga što je to subjektivna ideologija i stav, dok se moralnost sastoji od objektivnih društvenih normi koje ureñuju uzajamne odnose meñu ljudima. Dakle, pravna etika je stav pravnih stručnjaka o vrednostima zakona i zakonodavnih normi, i o njihovom ostvarenju tog stava u profesionalnom radu. Ovakav stav ne može biti unet u zakon, jer se moralnost ne može sprovesti u okviru formalizovane vladavine prava. Meñutim, ovo ne znači da ne postoje

mehanizmi za formalizovano sprovoñenje koji dozvoljavaju pravnoj profesiji da uredi ponašanje svojih članova preko etičkih kodeksa. Ovo samo znači da se subjektivni osećaj dužnosti ne može formalno uneti u zakon. Prema tome, središte pažnje

pravne etike usmereno je na samog pravnog stručnjaka i na to kako on/ona tumači i primenjuje svoje shvatanje moralnosti i zakona, i na uzajamne veze izmeñu pravnih i moralnih principa i normi. Advokati Advokati pružaju usluge pravnih saveta i pomoći grañanima. Najosobeniji aspekt advokatske profesije je odnos koji oni uspostavljaju sa njihovim klijentima. Za razliku od sudije ili tužioca, advokat nije državni službenik i on ne treba kao takav da se ponaša. Njihov pristup zakonskom procesu je u svojstvu grañana koji ima Moralnost njihovog ponašanja

dodatno znanje i iskustvo u primeni zakona.

uglavnom se zasniva na uspostavljenim odnosima sa njihovim klijentima i na dužnosti revnosnog zastupanja interesa njihovih klijenata. Paradoksalno je da javni karakter pravnog sistema znači da se poverljivosti posvećuje izuzetno visoka pažnja upravo u aktivnostima advokata. Kao zastupnici klijenta, odnos izmeñu advokata i klijenta neminovno je blizak, i klijent je prinuñen da se oslanja na advokata da će on očuvati isti nivo poverljivosti klijentovog privatnog života kao što bi to i sam klijent činio. Advokat takoñe mora da ima adekvatan odnos i sa suprotnom stranom, i da se ponaša u skladu sa idealima pravičnosti i poštovanja, tako što će poštovati poverljivost druge strane. 5
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Advokati nisu predstavnici države, i njihov odnos sa grañanima uglavnom je poslovni odnos. Klijenti angažuju advokate zbog toga što oni imaju relativno veće poznavanje pravnih stvari i problema. Zbog toga, njihovo ponašanje je ograničeno očekivanjima društva da izbegne da koristi njihovo poznavaje zakona na način kojim bi se iskoristilo nepoznavanje zakona od strane klijenata, kao što se to čini preko lažnog ili nelojalnog reklamiranja. Advokat je dužan da održava nivo svog stručnog znanja. Grañani očekuju od advokata sa kojim stupaju u poslovni odnos da se ponaša na kompetentan način. Prema tome, advokat je dužan da nastavi da se dodatno obrazuje i posle završetka fakulteta kako bi ispunio ovakva očekivanja grañana. Ovo očekivanje kompetencije ima ključni značaj za koncept pravičnosti u pravnom sistemu; stranka koja nedovoljno poznaje proceduru i zakon vrlo verovatno da neće imati prilike da njegova žalba ili odbrana budu pravično i potpuno razmotreni. Advokati takoñe moraju da osiguraju da njihov odnos sa odreñenim klijentom ne dovede do profesionalnog sukoba u odnosima sa ranijim ili trenutnim klijentom. Na primer, advokat ne treba da prihvati da zastupa ili daje pravne savete klijentu ukoliko je advokat prethodno zastupao suprotnu stranu. Grañani očekuju da advokat bude pravi zastupnik klijenta i da se stekne utisak da on ima isti interes kao i klijent. Sukob interesa dovodi do shvatanja da advokat ne postupa u najboljem interesu klijenta već u najboljem sopstvenom interesu.

Sudije Moralni zahtevi za postupanje sudija dobili su posebno značenje sa stupanjem na snagu Kodeksa profesionalnog ponašanja. I u krivičnim i u

grañanskim predmetima ovaj normativni dokument jača smisao uvoñenja moralnih normi i pravnog statusa tokom implementacije zakona. Kodeks profesionalne etike daje moralne smernice o postupanju sudija prilikom donošenja pravičnih odluka; ravnoravnosti stranaka, objektivnosti i sveobuhvatnog razmatranja osnovanosti predmeta, odgovornosti države, nacije i njegove/njene savesti, i subordinacije isključivo po zakonu. Prema tome, profesionalna etika sudija je profesionalno

6
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

postupanje sudija u sudskom postupku na bazi pravičnosti, jednakosti, objektivnosti, odgovornosti i nepristrasnosti. Postupci sudije imaju suštinski uticaj na prava i interese grañana. U njihovim zvaničnim ulogama, oni postupaju sa grañanima u odnosu grañanin-država. Njihovi postupci su indikatori karaktera države i kako ona postupa sa svojim grañanima. Izvršavanje ovih državnih dužnosti zahteva veći osećaj dužnosti od strane predstavnika vlasti, zato što grañani očekuju više standarde ponašanja od lica koja su na vlasti. Zbog toga njihovo ponašanje treba da bude što više u skladu sa principima i normama moralnosti koji održavaju pozitivno shvatanje o samoj državi i njenim predstavnicima. Važni zahtevi moralnog karaktera sudija proističu iz principa nezavisnosti i podreñenosti samo zakonu. Sudija nema prava da povlañuje lokalnim uticajima, niti da se upravlja po instrukcijama i zahtevima bilo kojih lica sa strane, bez obzira na njihov položaj u društvu. Umesto toga, oni moraju da obavljaju njihove funkcije u interesu svih ljudi i u ime izvršenja volje grañana izražene u zakonu. Ako ovako postupaju, znači da se rukovode svojom moralnom savešću. Na kraju, kao predstavnik države sudija takoñe mora da ograniči svoje ponašanje i izvan sudnice. Grañani očekuju da državni službenici izbegavaju sukobe interesa i da odbiju da iskoriste svoje položaje na vlasti za lične koristi. Kada se sudija na takav način ponaša i onda kada nije u svojstvu sudije, grañani će ipak izgubiti veru i poverenje u pravosudni sistem kao nepristrasno telo. Da bi sačuvali dostojanstvo njihove funkcije, sudije se moraju ponašati na način koji najbolje odgovara njihovom statusu, i moraju preduzeti racionalne mere da osiguraju da tako postupaju i njihova porodica i kolege.

Tužioci Kao i sudije i tužioci postupaju uz strogo poštovanje zakona, i oni stiču svoj moralni autoritet upravo preko javne primene zakona. Tužioci vrše nadzor primene zakona i pružaju podršku u procesu gonjenja krivičnih dela od strane države pred sudom. Oni zastupaju predmete u javnim sudskim postupcima, čime pružaju Kao 7
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

grañanima priliku da izvrše moralnu ocenu njihovih stavova i ponašanja.

predstavnik države, tužilac ima moralnu obavezu da se odupire spoljnim uticajima. Oni su moralno odgovorni za tri uloge: istražitelja, državnog službenika i pravnog savetnika. U njihovoj ulozi kao istražitelji i u njihovoj ulozi kao nadzornici istrage, tužioci su u proceduralnim odnosima sa optuženim. Ali istovremeno tužilac kao istražitelj ima i moralnu odgovornost kojoj odgovaraju moralna prava optuženog. Verovatno najvažnija od ovih odgovornosti je pretpostavka o nevinosti. Moralni aspekt pretpostavke o nevinosti sastoji se u činjenici da je čak i u preliminarnim istražnim radnjama tužilac kao istražitelj dužan da potpuno isključi optužujuće predrasude i da uzme u obzir sve relevantne činjenice koje mogu ublažiti odgovornost optuženog ili osumnjičenog. On ne može da traži i koristi samo one dokaze i informacije koje idu njemu u korist; pravičnost prema okrivljeniku zahteva da on uzme u obzir sve raspoložive dokaze. Tužilac kao istražitelj ima zakonsku i moralnu dužnost da osigura da u istrazi budu uzeti u obzir svi relevantni dokazi da bi se izbegla mogućnost predrasude. Tužilac u ulozi predstavnika države u sudskim postupcima obavezan je da usmeri optužujuće tvrdnje protiv okrivljenika. Meñutim, tužilac je zatim zakonski i moralno obavezan da dokaže te tvrdnje. Prilikom odbrane interesa društva tužilac je istovremeno dužan da zaštiti zakonske interese optuženog. Prilikom okarakterisanja optuženog tužilac je dužan da uzme u obzir pretpostavku o nevinosti koja važi za optuženog. Ukoliko tužilac nema dovoljno dokaza o krivici optuženog onda je to nemoralno utuženje. Tužilac je dužan da sledi norme moralnosti koje su napred pomenute i da ostane objektivan. Govor tužioca ne bi trebalo da bude ispolitizovan. Optužujući govor tužioca ne sme da sadrži podsmehe na račun optuženog, vulgarne, uvredljive karakteristike ili tvrdnje vezano za izgled optuženog, niti vezano za njegovu nacionalnost, veru, niti pak za fizičke nedostatke. Tužilac nema moralno pravo da neopravdano ponižava i ruši dostojanstvo okrivljenika. Kao predstavnici države, tužioci (i porodica i bliski kolege tužioca) ne smeju da koriste njihovu funkciju radi sticanja lične koristi. Isto tako, mora se izbegavati

8
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

svako ponašanje koje kod grañana ostavlja utisak da istražne radnje nisu sprovedene na pravi način. Tužioci kao istražitelji takoñe su odgovorni za nadzor istražnog procesa. Suština ovog nadzora je da se osigura da istražni organi obavljaju njihove zadatke i da poštuju proceduru utvrñenu po zakonu. Tužioci kada postupaju kao nadzornici istrage treba uvek da imaju na umu da čak i mala povreda ili odstupanje od zakona mogu da dovedu do znatnog ograničenja prava i sloboda optuženog. U slučaju kada je povreñena procedura, preduzimaju se mere da se povrati zakonitost i da se odgovornost svali na lice koje je povredilo zakon. Prema tome, tužilac mora da osigura da istražitelji postupaju sa pozicija humanizma i pravičnosti prilikom obavljanja njihovih dužnosti. Zakon daje tužiocu diskreciono pravo da izabere koje će proceduralne mere primeniti u istrazi, ali prilikom donošenja odluke o tome tužilac treba da ima u vidu ne samo zakonske već i moralne obzire. Prema tome, tužilaštvo je dužno da štiti zakon i da u tom smislu sprovodi državnu funkciju, čiji je glavni i neposredni nosilac tužilaštvo. Konačno, tužioci isto tako imaju i ulogu pravnog savetnika. Kao i advokat, i savetnik je moralno dužan da poštuje poverljivost, naročito u njihovim odnosima sa svedocima. Pored toga, isti obziri poštovanja i uvažavanja protivničke stranke važe i za odnose izmeñu tužioca i okrivljenika. Konačno, tužilac treba da poštuje branioce suprotne strane kao kolege, i da izbegava da koristi njihove greške i da omalovažava njihov položaj.

Adaptirano iz “Profesionalna etika advokata,” ABA/CEELI Kyrgyzstan, 2005.

9
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

HIPOTETIČKI PROBLEMI

10
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

HIPOTETIČKI PROBLEMI

ADVOKATI

1)

Advokati A i B zastupaju suprotstavljene stranke u parničnom postupku.

Partner advokata A (advokat C) iz dvočlane pravne kancelarije obučavao je pripravnika X u početnoj fazi ove parnice. Osoba X završila je program za

pripravnike pre nego što je okončana parnica. Osoba B kasnije otvara dvočlanu pravnu kancelariju sa osobom X pre okončanja parnice.

a) b)

Da li postoji sukob interesa koji zahteva od osobe B da se povuče iz parnice? Da li advokat B treba da se povuče imajući u vidu da je parnica sasvim blizu

okončanja?

2)

Vama je predstavljena hipotetička situacija u kojoj advokat A zastupa osobu B

u parnici protiv osobe Y, koju zastupa advokat X. Advokat X šalje osobi Y poverljive informacije u kojima se pominju poverljive stvari koje je osoba Y obelodanila advokatu X i takoñe opisuje strategija u postupku i ocena rada i rezultata advokata X. Ove informacije poslate su preko telefaksa osobi Y. Usled greške sekretarice u kancelariji advokata X, ove informacije su takoñe poslate telefaksom advokatu A. Advokat A je iz samog prvog stava mogao da zaključi da je ovaj telefaks greškom poslat njemu i da sadrži poverljive informacije i radne aktivnosti advokata X.

a)

Da li je advokat X odgovoran za grešku koju je učinila sekretarica iz njegove

kancelarije? b) Da li dužnost revnosnog zastupanja klijenta zahteva od advokata A da on

pročita i iskoristi informacije koje su mu poslate greškom iz advokatske kancelarije suprotne strane?

3)

Advokatska kancelarija od petoro advokata postavila je tablu ispred njihove Tabla je mala, slova 11
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

kancelarije na kojoj su navedena imena svih advokata.

standardna, i nijedno ime nije odštampano krupnije od drugih. Ispod dva imena na tabli piše da je svaki od ovih advokata stručnjak za privredno pravo. Jedan od ovih advokata nije registrovan kao stručnjak za privredno pravo kod Advokatske komore Kosova, ali je kvalifikovan da obavlja navedene stručne poslove.

a)

Da li je etički da advokatska firma navede koji su advokati pogodni za

obavljanje specijalizovanih pravnih usluga ako oni nisu registrovali svoju specijalnost kod Advokatske komore?

b)

Šta bi bilo da je na tabli pisalo da je advokatska kancelarija specijalizovana za

privredno pravo umesto što je navedena specijalizacija pojedinih advokata?

SUDIJE

4)

Sudija shvata da poznaje stranku ili svedoka koji je umešan u slučaj koji ima

pred sobom. Sudija nema poslovne odnose sa strankom ili svedokom, niti postoje bliske društvene ili lične veze izmeñu njih. Mora li sudija da se povuče iz slučaja samo zato što je stranka, advokat, ili svedok poznanik sudije?

5)

U jednoj situaciji, od sudije je zatraženo da održi predavanje u policijskoj

akademiji sa ciljem da objasni šta se očekuje od policajaca u sudnici. Predviñeno je da policajci budu obavešteni o raznim temama koje sudije mogu predavati advokatima ili porotnicima u raznim obrazovnim situacijama, naime o uticaju pojedinih oblika nepropisnog ponašanja, potrebi za poštenim postupanjem, vrednosti slušanja pitanja, značaju davanja sažetih odgovora, itd. U drugom slučaju , sudija se raspitivao da li je ispravno da sudija podučava policajce u obrazovnom forumu o nedavnim razvojima zakona.

a)

Može li sudija da predaje na policijskoj akademiji vezano za ono šta se

očekuje od policajaca u sudnici? b) Može li sudija da predaje o nedavnim razvojima zakona u programu za

policajce? 12
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

6)

Nacionalna televizijska mreža je zamolila sudiju da učestvuje u nedeljnoj

emisiji koja ide uživo i u kojoj bi odgovarao na pitanja iz oblasti prava. Sudija ne bi učestvovao u intervjuima i ne bi mu bilo plaćeno za ove usluge. Ne bi bilo komentara o osnovanosti još neokončanih predmeta, nezavršenih istraga, niti o političkim pitanjima. Komentari sudije bili bi fokusirani na pitanja koja se odnose na praksu i proceduru rada suda. Može li sudija da se redovno pojavljuje u emisijama na radiju ili televiziji ili u emisijama uživo i da govori o pravnim pitanjima koja nemaju veze sa osnovanošću nerešenog predmeta ili istrage i da se identifikuje kao sudija?

TUŽIOCI

7)

Tužilac X je bi na ručku jednog radnog poslepodneva sa prijateljem iz

detinjstva koji je nedavno bio izabran za poslanika u Skupštini. Tokom tog vremena Skupština je zamolila ovog tužioca da da mišljenje o uticaju koji bi predloženi zakon za restrukturiranje odreñenih odseka u ministarstvu imao na tužilaštvo. Poslanik Skupštine je platio ručak. Ubrzo posle toga, pokrenuta je istraga da se utvrdi da li je poslanik Skupštine na nepropisan način iskoristio svoj uticaj. Predsednik tužilaštva je odredio tužioca X za ovaj predmet.

a) b)

Da li je tužilac X dužan da odbije istragu ove stvari? Da li je tužilac povredio Kodeks time što je razgovarao o zakonu sa politički

istaknutim licem?

8)

Dve žene su opljačkale kuću. Pošto su završile provalu, provalnica A nožem

ubode provalnicu B i pobegne sa ukradenim stvarima. Obe su uhapšene i optužene za provalu, a provalnica A je optužena i za napad. Provalnica B je sada okrivljena i svedok po optužbi za napad. Može li tužilac nastaviti utuženje i u situaciji kada je žrtva/svedok isto tako i okrivljeni koga treba utužiti?

9)

Tužilac X je odreñen da pokrene optužnicu protiv okrivljenika za silovanje.

Usled prevelikog broja predmeta Smith nije imao vremena da pregleda sve dokaze pre početka sudskog postupka. Ključni deo dokaza, pištolj koji je koristio navodni silovatelj, brzo je utvrñeno da je bio vlasništvo drugog čoveka, uprkos tvrdnjama 13
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

tužioca da je taj pištolj bio vlasništvo okrivljenika. Pretresni sudija je ukorio tužioca zbog neadekvatne pripreme dokaza. Da li je tužilac izvršio moralnu povredu time što je prihvatio dodatni predmet od svoje šefice uprkos tome što je već bio prenatrpan predmetima?

14
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

PROBLEMI SA INSCENIRANIM SUðENJEM
Predmet Nauma Sama Nauma Sama, grañanina Mokova, uhvatila je vojna patrola KMOR-a na granici izmeñu Mokova i Kamedonije sa torbom punom pušaka i eksploziva, koja je bila natovarena na magarcu. Naum Sam je zatim izveden pred tužioca, gde je optužen za krijumčarenje oružja. U optužbi je istaknuto da se Naum Sam uključio u ovu nezakonitu aktivnost iz poslovnih pobuda.

Porodica Nauma Sama videla je veliki oglas u glavnom dnevnom listu Mokova u kome se reklamira advokat koji se bavi krivičnim predmetima. U oglasu su bili

navedeni ime i prezime advokata, adresa i broj telefona. Takoñe je navedeno da je advokat imao više iskustva u predmetima iz krivičnog prava od bilo kog drugog advokata u zemlji. Zaintrigiran ovim oglasom otac Nauma Sama je otišao kod ovog advokata tražeći da on brani Nauma Sama. Advokat je rekao ocu Nauma Sama da ne brine pošto je on proslavljeni advokat, i da su ovakvi predmeti mačji kašalj za njega i da on uvek dobija takve predmete.

Otac Nauma Sama je angažovao ovog advokata.

Advokat je pokazao ocu

pripremljeni pisani ugovor gde su bili sadržani predviñeni troškovi predmeta. Ukupni troškovi bili su veći od maksimuma po tarifniku. Advokat je objasnio da je to zbog toga što je on veliki advokat, i da su njegove usluge skuplje od onog što je propisano u tarifniku za iste usluge. I otac i advokat su potpisali ugovor.

Advokat je obavestio svog klijenta da je sudija koji je odreñen da razmatra ovaj predmet bio njegov školski drug. Pored toga, advokat je stupio u kontakt sa sudijom i temeljno razmotrio predmet sa njim. Posle razgovora sa sudijom, advokat je rekao Naumu Samu da je sudija obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da donese pravednu odluku u ovom slučaju. Meñutim, prema rečima advokata, jedina preostala smetnja za donošenje ovakve pravedne odluke bio je tužilac, za koga su i advokat i sudija kazali da je idiot i korumpiran.

15
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Naum Sam je lagao advokata i rekao mu je da nije krijumčario puške i eksploziv na sopstvenu inicijativu, već je bio prinuñen na to od strane političke militantne grupe koji su mu pretili i dali izvesnu sumu novca za to. Lice za kontakt iz ove grupe upozorilo je Nauma Sama da će puške i eksploziv biti upotrebljeni da se digne u vazduh glavni policijski štab u Tripsini, glavnom gradu Mokova, tako da je bolje da bude pažljiv. Advokat je dozvolio da njegov klijent iznese svoje svedočenje na

glavnom pretresu.

16
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

REFERENTNI MATERIJALI

17
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

REFERENTNI MATERIJALI
UVOD

A. Advokatska komora Kosova, Kodeks profesionalne etike advokata

Na predstavničkoj Skupštini Advokatske komore Kosova od 7. jula 2007. usvojeno je da se unesu velike izmene u Kodeks profesionalne etike advokata. Kaže se da je svrha Kodeksa da “štiti integritet, dostojanstvo i ugled advokature”, time što propisuje pravila ponašanja. Osnovni principi zahtevaju da advokati daju zavet da će, u svim aspektima života, postupati na način kojim će dosledno štititi integritet profesije i biti potpuno nezavisni od sukobljenih ličnih interesa ili spoljnih pritisaka. Na primer, advokat ne može istovremeno raditi u drugoj advokatskoj kancelariji ili poslovnoj firmi, niti se baviti drugim aktivnostima koje bi nepovoljno uticale na “nezavisnost i dostojanstvo” advokata ili na “ugled Advokatske komore.” Advokat mora nastojati da izbegava sukobe interesa koji bi uticali na njegovu sposobnost da u potpunosti izvrši uputstva klijenta. Prilikom rada sa klijentom,

advokati moraju da rade na tome da zaštite poverljivost klijentove dokumentacije i ličnih informacija. Oni takoñe moraju nastojati da stvore atmosferu uzajamnog

poverenja sa klijentom tako što će redovno obaveštavati klijenta o planiranim i tekućim aktivnostima, i tako što će revnosno izvršavati uputstva klijenta. Od advokata se očekuje da nastave da se redovno pravno obrazuju i da učestvuju u radu Advokatske komore. Advokati se moraju ophoditi sa poštovanjem sa drugim članovima Advokatske komore, pravosuña i protivničkih strana. Advokati ne mogu

odbiti predmete koje im je dodelila Advokatska komora bez odgovarajućeg opravdanja, i ne mogu da primaju dodatne honorare kao nadoknadu, osim u slučajevima kada je to izričito dozvoljeno. Ostale aktivnosti koje su protivne etičkom kodeksu su “iskazi nelojalnosti” kao što su usluge reklamiranja, vreñanje drugih advokata, “oslanjanje na bliska prijateljstva i odnose,” podmićivanje drugih ljudi da bi privukli klijente, i nuñenje jeftinijih usluga od kolega advokata.

18
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

B. Statut Advokatske komore Kosova: Disciplinske odredbe Shodno sopstvenoj odgovornosti za samostalno ureñenje, na Skupštini Advokatske komore Kosova od 7. jula 2007. godine usvojene su obimne izmene u disciplinskim odredbama Statuta Advokatske komore Kosova. Ovim izmenama

uspostavljena je Disciplinska kancelarija Komore, koja se sastoji od Odbora za odnose sa klijentima, Disciplinske komisije, i Disciplinske žalbene komisije. Svaki čovek može podneti pritužbu na nepropisno ponašanje člana AKK Odboru za odnose sa klijentima. Ovaj Odbor nadležan je za prvu proveru pritužbe. Ukoliko ovaj Odbor utvrdi da ima dovoljno pouzdanih dokaza, on prosleñuje pritužbu Disciplinskoj komisiji. Disciplinska komisija je onda prvostepeni disciplinski organ AKK. Članstvo Komisije sastoji se od advokata i grañana, koje postavlja Skupština. Komisija ima diskreciona ovlašćenja da izrekne sankcije advokatima za koje utvrdi da su povredili Kodeks profesionalne etike, uključujući tu opomene, novčane kazne i suspenzije. Svaki advokat ima privilegiju da na odluku koju je protiv njega donela Disciplinska komisija podnese žalbu drugostepenom organu: Disciplinskoj žalbenoj komisiji.

C. Sudski savet Kosova, Etički kodeks profesionalnog ponašanja sudija & Sudski savet Kosova, Etički kodeks profesionalnog ponašanja tužilaca

Ovi Etički kodeksi zahtevaju od sudija i tužilaca da uvek postupaju na način koji promoviše poverenje grañana u dostojanstvo, moralni integritet i nezavisnost pravosuña. Oni moraju poštovati visoke standarde ponašanja u profesionalnom

radu i privatnom životu, poštovati i usaglašavati se sa zakonom, vršiti svoje dužnosti nepristrasno i revnosno, izbegavati svako ponašanje i situacije koje mogu dovesti u pitanje njihov moralni integritet, nepristrasnost ili nezavisnost, i obavljati svoje dužnosti u skladu sa meñunarodno priznatim standardima ljudskih prava. Ovo se ne odnosi samo na profesionalni rad sudija i tužilaca nego i na njihov privatni život, kada takve aktivnosti mogu da ukaljaju lik sudije ili tužioca u očima grañana, čime bi bilo ugroženo pravosuñe u celini. Sudska inspekcijska jedinica (SIJ), pri Odeljenju pravde, nadležna je za istrage pritužbi na nepropisno ponašanje sudija i tužilaca. SIJ posluje kao organ koji 19
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

prima i proverava pritužbe vezano za neetičko i nemoralno ponašanje sudija i tužilaca. Svaki čovek može da podnese pritužbu Sudskoj inspekcijskoj jedinici. SIJ onda istražuje pritužbe da bi utvrdila da li postoje dokazi za ponašanje kojim su povreñene norme Etičkog kodeksa i profesionalnog ponašanja. Ukoliko SIJ prikupi dovoljno dokaza koji potkrepljuju pritužbu o nepropisnom ponašanju, ona onda prosleñuje pritužbu Sudskom savetu Kosova radi utvrñivanja disciplinskih sankcija.

20
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

ADVOKATSKA KOMORA KOSOVA

KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

Priština, Kosovo 07.07.2007 21
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

I. Član 1.

OSNOVNA NAĆELA

Kodeks profesionalne etike advokata/u daljem tekstu/,odreñuje načela i pravila ponašanja, kojima se zbog čuvanja dostojanjstva, časti i reputacije advokature, advokati koji deluju na Kosovu moraju neprekidno pridržavati u toku njihovog rada. Član 2. Osnovna načela sadrži izjava o svečanoj zakletvi, koju svaki advokat polaže pre otpočinjanja advokatske delatnosti, kojom prilikom je obavezan da se upozna sa sadržajem Kodeksa Etike i Statutom AKK.Ova načela trebaju biti sastvani deo savesti i ubeñenja svakog advokata. Nepoznavanje Statuta i Kodeksa Etike AAK ne opravdava advokata za bilo kakvu povredu njihovih odredbi. Član 3. Advokat je obavezan da neprestano produbluje svoja znanja, da prati leiteraturu koja se tiče njegove profesije i svaki aktuelni dogañaj, naučne i kulturne principe, politička dogañanja i dr. U okfiru njegovih mogučnosti i njegove profesionalne nadležnosti, advokat treba učestvovati i pružiti njegovu saradnju, Advokatskoj Komori i drugim udruženjima. Član 4. Advokat u svojstvu veštaka, može se angažovati kao savetnik, saradnik, član nekog zakondavnog organa, stručnih tela, radnih grupa sa vladinim i nevladinim karakterom, u humanitarnim organizacijama, organizacijama za zaštitu prava i sloboda čoveka, izdavačkim savetima, član ili savetnik neke organizacije za pružanje profesionalnih znanja, pod uslovom da to ne bude radni odnos koji nije u skladu sa advokatskom profesiojom. Član 5. Odnos advokata prema svojoj stranci, suprotnoj stranci i njenih zastupnika, u odnosu na druge advokate, sudove, javne pravobranioce, državnih institucija i drugih autoriteta, kod kojih advokat pomaže klientima ili ih zastupa, treba se odrediti, na način kako bi delovao i tražio poštovanje njihovih osnovnih prava i sloboda. Član 6. U njegovom prestavljanju, u njegovim dopisima, govoru, drugim službenim postupcima, i u opšte u njegovim javnim i privatnim nastupima, advokat je 22
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

obavezan da vodi računa o njegovim profeisonalnim zahtevima i da dokaže svoju pravnu i opštu kulturu. Član 7. U toku vršenja advokatske profesioje, svojim ponašanjem,treba pridobiti i ojačati poverenje klienata, pravosudnih organa, i drugih organa pred kojim nastupa. U prirodi je njegove misije, da ne može imati poverljive odnose, ukoliko se sumnja u iskrenost, pravednost, i ugled advokata. Advokat ne treba favorizovati, politička viñenja ili partisko članstvo u toku vršenja njegove profesije Član 8. Advokat je obavezan, da savesno ispunjava obaveze, koje proizilaze iz profesije i da čuva ugled, poštovanje i dostojanstvo advokature u toku vršenja svoje profesije i u privatnom životu. Advokat treba da štiti interese svog klijenta samo sa sredstvima koja su u skladu sa zakonom i dostojanstvom advokatske profesije. Član 9. U toku zastupanja, advokat je obavezan da sačuva svoju punu nezavisnost, osloboñen od svakog pritiska, posebno od onih koji proizilaze od njegovih ličnih interesa ili od uticaja sa strane. On mora izbeći svaku povredu njegove nezavisnosti kako bi poštovao njegovu profesionalnu etiku. Član 10. Advokat ne treba prihvatiti poslove koje nisu u skladu sa njegovim zvanjem a koje bi štetile nezavisnosti, reputaciji i ugledu advokature. Intersi i zahtevi klienata nisu obrazloženje za povredu zakona, statuta i kodeksa. Advokat se može služiti samo sa dozvoljenim i iskrenim sredstvima. Član 11. Advokat ne treba da bez razloga odbije pravni slučaj koji mu je dodeljen po službenoj dužnosti, od strane Suda ili Komore. Član 12. Advokat je dužan da redovno produbljuje svoja znanja, on mora iz bliza da prati sve aktualne dogadjaje, naučna i kulturna unapredjenja.Na osnovu njegovih mogučnosti, on treba da učestvuje i pruža njegovu saradnju sa svojim Udruženjem ili sa drugim udruženjima.

23
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 13. U suprotnosti je sa iskrenošču, ugledu i prestižu advokature, svaka nelojalnost u poslovanju, a posebno; -pridobijanje klienata posredstvom ponuda, posrednika i reklama, -davanje blanko ovlaščenja ili reklamnog matriala, -saradnja sa laicima ili sumljivim licima koja vrše poslove advokature; -obečavanje provizije ili nagrdae drugim licima za privlačenje klienata, -nepoštovanje i omalovažavanje drugih advokata, -pozivanje na uske drugarske veze i dr. -pružanje jeftinijih usluga za zastupanje. Član 14. Kodeks sadrži i takva profesionalna pravila, čije nepoštovanje je istovremeno i povreda dužnosti i ugleda advokature. Član 15. Profesia advokature se ne može vršiti istovremeno sa: -profesijom efektivnog sudije, stručnog saradnika ili službenika u državnom organu; -rad u fabrici i trgovini; -poslovi i javna ili privatna delovanja koja se plačaju, izuzev ukoliko ti poslove ne ugrožavaju nezavisnost i savest advokata, kao i ugled Advokatske Komore.

II.

Profesinalna tajna.

Član 16. Advokat je dužan da poštuje tajnost njegovog klienta, koji mu daje poverljiva saznanja. Advokat je dužan da sam proceni šta želi stranka da se sačuva kao tajna. Advokat je obavezan da se stara, da tajnu stranke čuva i njegovo osoblje i svako ko sa njim saradjuje u njegovom radu. Član 17. Tajnost advokata, prestavljaju sve poverljive informacije, sa kojim se upoznaje u okviru njegove delatnosti, svi spisi, tonski zapisi, računi, slike i slični zapisi koji se nalaze u njegovoj kancelariji. Član 18. Za zaštitu profesinalne tajnosti, advokat ne sme davati nikakve podatke, za predmet koji su mu povereni kao advokat, i nakon prestanka zastupanja stranke. 24
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 19. (a) Advokat ne treba da otkrije zaštičenu informaciju po osnovu profesionalne tajnosti, i nakon završetka zastupanja stranke, izuzev ukoliko se: i. Klient saglasi sa otkrivanjem; ii. Otkrivanje je dozvoleno na osnovu paragrafa (b). (b)Advokat može otkriti zaštičenu informaciju po osnovu profesionalne tajnosti kada; i. Otkrivanje prestavlja državni interes ili je neophodno, zbog ugrožavanja teritorijalnog integriteta Kosova ii. Otkrivanje je neophodan razlog radi sprečavanja od sigurne smrti ili teške telesne povrede. iii. Da bi se zaštito od podnete optužbe klienta protiv advokata; iv. Da obezbedi zakonski savet, koji dokazuje da advokat nije povredio odredbe Kodeksa Etike. v. Da se zaštiti od mogučnosti njegove upotrebe, kao sredstvo za izvršenje zločina ili prevare ili vi. Da ne bi povredio pravila suda ili drugog zakona Član 20. Advokat se mora pridržavati istih pravila i kada se radi o tajnosti pravnih lica ili nekog drugog organa.

III.

ODNOSI SA KLIENTOM

Član 21. Advokat može odbiti pružanje pravne pomoći u sledečim slučajevima: • Ukoliko klient nije spreman da ispuni obavez prema advokatu u vezi sa pravnom pomoču koju klient zahteva. • Ukoliko advokat smatra da če rezultat zahteva klienata za pravnu pomoč biti neuspešan. Član 22. Preporučuje se da se pismeni ugovor sa klientom sklopi po dogovoru, dok obavezno kada to klient zahteva. Član 23. Advokat koji lično poznaje suprotnu stranku u postupku, može odbiti zastupanje druge stranke.Ukoliko odluči da prihavti zastupanje, dužan je da stranku unapred upozna.

25
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 24. Advokatu, kome je Komora dozvolila pružanje specializirane pravne pomoči, može odbiti pružanje svih vidova pravne pomoči, koje nepripadaju njegovoj specijalizaciji. Član 25. Advokat treba da odbije pružanje pravne pomoči: - ukoliko on ili drugi advokat koji je radio ili radi u istoj kancelariji, isti slučaj ili slučaj koji je pravno povezan sa njim, ranije zastupao ili davao pravne savete i pravna upustva za isti. - ukoliko je po istom pitanju ili po pitanju koje je pravno povezano, radio kao advokat pripravnik kod advokata koji je zastupao suprotnu stranku, - ukoliko je po istom pitanju ili pitanju koje je pravno povezano sa tim radio kao sudija, tužioc, javni pravobranioc ili službeno lice u administrativnom postupku ili nekom drugom postupku, - u drugim slučajevima predvidjenim Zakonom i Kodeksom Član 26. Advokat ne treba povlaćiti ovlaščenje za zastupanje, izuzev iz razloga predvidjenih ovim Kodeksom, na osnovu kojih je prinudjen ili ovlaščen da odbije pružanje pravne pomoči. Član 27. Advokat koji je povuko ovlaščenje dužan je da i dalje zastupa stranku, dok stranka ne obezbedi drugog advokata, ali najviše do 30 dana od dana povlačenja ovlaščenja. Član 28. Advokat ne treba davati lažnu nadu stranci koju brani- zastupa, i ukoliko je ranije imao mnogo uspeha. Član 29. Odnosi advokat-klient, koji prevazilaze službene odnose, su zabranjeni, ukoliko taj odnos ugrožava profesionalnu nezavisnost advokata. Član 30. Advokat ne treba stvarati stranci nepotrebne troškove. On je dužan da svog klinta savesno i odgovorno posavetuje i brani. On je obavezan da redovno obaveštava svog klienta sa tokom i fazama njegovog predmeta.

26
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 31. Ukoliko je u interesu stranke koju zastupa, advokat pre početka postupka ili u toku postupka treba insistirati da se spor izmedju njih reši dogovorom prethodno upoznavajuči stranku sa prednostima sporazumnog reševanja spora. Član 32. Ukoliko je advokat član ili radi u zajedničkoj kancelariji advokata, ne može pružiti pravnu pomuč suprotnoj stranci.Suprotna stranka je svaka stranka, koja je u sporu sa strankom svakog advokata u zajedničkoj advokatskoj kancelariji.

IV.

ODBRANA I ZASTUPANJE PO KRIVIČNIM PITANJIMA.

Član 33. Advokat je dužan da prihvati pruženu odbranu okrivljenog, nezavisno od te ličnosti okrivljenog i vrsti dela, kao i da zastupa oštečenu stranku u krivičnom postupku . Član 34. Advokat netreba da odbije zastupanje po krivičnim pitanjima zbog toga što je odbrana teška, zbog toga što postoje nepobitni dokazi o izvršenom delu, što je stranka priznala izvršenje dela, zbog težeine učinjenog dela i reakcije javnog mnjenja. Član 35. Advokat je dužan da nakon okončanja predmeta, na zahtev stranke ,vrati svu orginalnu dokumentaciju koju je stranka predala.

V.

ODNOSI SA KOMOROM

Član 36. Advokat je dužan da ispuni sve njegove obaveze prema Komori, da poštuje, čuva i unapredjuje njen autoritet i ugled. Član 37. Advokat je dužan da aktivno učestvuje u organima Komore, i da dporinosi u njihovom uspešnom radu.

27
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 38 Izbor u bilo kom organu Komore, je čast svakog advokata i izbor može odbiti samo iz opravdanih razloga. Član 39. Advokat je dužan da se stara da se kolegijalni odnosi razvijaju što uspešnije. Eventualni nesporazumi rešavaju se posredstvom razgovora ili od arbitraže imenovane od Komore. Član 40. Posebno teška povreda dužnosti advokata, smatra se; -nesprovodjenje Odluke Komore i njenog izvršnog Veča, -davanje lažnih podataka ovim organima, -svako nepristojno ponašanje prilikom pismenog dopisivnja ili usmenog komuniciranja sa ovim organima. -neizvršenje matrialnih obaveza prema Komori. Član 41. Ove obaveze imaju i u odnosima sa Regionalnim Skupštinama.

VI. ODNOSI SA SUDOVIMA, UPRAVNIM ORGANIMA I DRUGIM DRŽAVNIM AUTORITETIMA. Član 42. Advokat u vršenju svoje profesije, dužan je da čuva autoritet sudova, upravnih organa i drugih autoriteta, pred kojima pruža pravnu promoč i da izrazi potrebno poštovanje prema njima. Član 43. Njegovim nastupanjem u sudovima, advokat treba da opravda i potvrdi opredlejenje i ubedjenje, da je saradnik u sprovodjenju zakona i zaštiti osnovnih prava gradjana i njihovih interesa. Član 44. Nastupanje advokata pred sudovima, upravnim organima i drugim autoritetima kao dopisima tako i usmeno, treba biti što realnije, sažeto i u meri u kojoj ne ide na štetu zaštite intrese klienta.

28
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 45. Advokat je obavezan da se suprostavi, ukoliko se sudija prema advokatu, pripravniku, ili njegovom klientu odnosi kao prema potčinjenim licima. Advokat svojim ponašanjem i stavom treba da ubedi sudiju da je on u biti saradnik u donošenju pravednih odluka Član 46. U toku pružanja odbrane ili zastupanja stranke, prijateljski odnosi advokata sa sudijom nemogu se koristiti u korist klienta. Član 47. Advokat, pred sudom, ne treba davati omalovažavajuče izjave ili potcenjivačka mišljenja za njihove odluke, ili da bez razloga zahteva izuzeče sudija, da iste napada i dr. Član 48. Advokat je dužan da poasvetuje svoju stranku, kako bi isti izrazio potrebno poštovanje sudijama. Član 49. Advokat je obavezan da se stara , da stranci pruži potrebnu pravnu zaštitu što je moguče brže kao i da onemoguči svako odugovlačenje i zloupotrebu njegovih prava pred sudovima i drugim organima. Član 50. Advokat treba da brani klienta u skladu sa pravnim pravilima.Nikako ne treba da sudiji svesno da neku lažnu informciju ili informaciju takve prirode koja bi navela sudiju da pogreši.

VII. Član 51.

OBAVEZA INFORMISANJA O NAKNADI

Advokat je dužan da obavesti stranku sa njegovim zahtevima za sve ono što traži kao naknadu za obavljeni rad i za sve troškove vezane za taj predmet. On, takodje treba, da obavesti stranku o troškovima, za koje je sud odlučio a koji padaju na teret druge stranke. Član 52. Advokat ima pravo da na poćetku zahteva naknadu od stranke. 29
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 53. Ukoliko zainteresovana stranka odbija da plati advokata bez nekog razloga, on može obustaviti rad po njegovom slučaju, nakon što je upoziro stranku. Advokat ima pravo naknada za poslove koje je do tada obavio. Advokat, pre nego što otpoćne postupak, treba da opomene suprotnu stranku dajuči joj jedan razuman rok za dopunu spornog zahteva.

VIII.

ODNOSI ADVOKATA SA SUPROTNOM STRANKOM

Član 54. Advokat se mora s poštovanjem i dostojanstveno ponašati i prema suprotnoj stranci, zalažuči se da stvori uslove, da se spor reši što pre i u interesu obeju stranaka. Član 55. Advokat ne sme koristiti neznaje, zabludu, ili strah suprotne stranke, posebno ukoliko ona nema pravnog zastupnika, da bi postigo neopravdani uspeh za svoju stranku. Član 56. Advokat ne može kontaktirati sa suprotnom strankom, bez prethodnog upoznavanja njegovog zastupnika i svoje stranke. Član 57. Advokat kome prilazi stranka za zastupanje u gradjanskom postupku, protiv stranke sa kojom advokat ima uske lične odnose, dužan je da za ovu okolnost obavesti sranku koja traži pomoč. Član 58. Advokat treba da se zalaže da ubedi stranku, da nepreduzima krivično gonjenje za suprotnu stranu, zbog neodmerenih izjava koje su stvorile napeto stanje u postupku, ukoliko jedno takvo gonjenje nije potrebno da bi obezbedio inter stranke. Advokat treba da izbegava krivično gonjenje suprotne stranke, ukoliko je ona u uznemirnom stanju dala nedolične i neprhvatljive izjave. Član 59. U svim okolnostima, advokat mora da ima u obzir kontradiktorne karakter rasprava-dabat. On recimo, nemože da kontaktira sa sudijom u vezi sa predmetom,bez upoznavanja suprotne stranke ili njenog advokata.On nemože da preda sudiji dokumente, podatke ili druge dokaze, pre nego što se iste u potrebnom vremenu saopšte suprotnoj stranci ili njenom advokatu, izuzev u 30
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

slučajevima gde su ovakvi postupci dozvoljeni po pravilima postupka koji se sprovodi.

IX.

MEDJUSOBNI ODNOSI ADVOKATA

Član 60. Poštovanju kojem podleže advokatska profesija, obavezuje njega da ima kolegijalne i lojalne odnose sa advokatima, kao i da ima profesionalnu solidarnost. Ovi odnosi ne trabaju negativno uticati u savesnost i upornost advokat u zastupanju svojih stranaka Član 61. Advokat se treba uzdržati od svakog posrednog ili neposrednog zalaganja sa ciljem privlačenja za sebe klienta drugog advokata. Ćlan 62. Advokatu kome se za pružanje pravne pomoči obrača advokat strane zemlje, treba permanentno biti savestan, da je taj advokat u velikoj meri zavisan od njegove pomoči i u ovom slučaju, odgovornost advokata je velika. Ovi slučajevi se trebaju prihvatiti samo ukoliko se mogu profesionalno i bezodugovlačenja obraditi. Član 63. Ukoliko se advokatu obrati stranka koju zastupa drugi advokat, on je dužan da obavesti kolegu. Član 64. Advokat je dužan,da se prema advokatu druge stranke, ponaša s posebnim poštovanjem i da na bilo koji način izbegne ponižavanje, napad ili da ga odvlači u nepotrebnom sporu. Član 65. Kada advokat zahteva da ga neko od kolega zameni u nekom predmetu, on mora da mu odmah preda dosje, sa svim potrebnim elementima, kako bi nastavio sa radom. Član 66. Kada se troškovi i naknada prethodnog advokata, ne osporava ili nisu objekat spora, advokat koji ga zamenjuje, može prihvatiti taj predmet ili da uzme proviziju bez saglasnosti prethodnog kolege. 31
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 67. U slučaju osporavanja honorarnih troškova izmedju advokata i klienta, advokat koji ga zamenjuje, ne može prihvatiti taj predmet ili primiti proviziju, pre pravnog razrešenja ovog pitanja pred nadležnim organom, u vezi sa troškovima prethodnog advokata.Ova zabrana važi do okončanja spora ili dok se izvrši uplata ili preda tražena suma.Naredni advokat koji nastupa posle uzdržava se od bilo kakvog uplitanja u sporu. Član 68. Advokat koji dolazi posle, ipak, može završiti sve hitne radnje-poslove, koje zahteva odbrana interesa klienta, pod uslovom da se za ovaj rad, odmah obavesti prethodni advokat. On nemože uzeti nagradu za ovaj rad-odnosno za ovo uključivanje. Član 69. Advokat koji je odredjen da zastupa predmet siromašnog lica, može i treba da izvrši sve dužnosti, kao i one koje nisu hitne prirode. Član 70. Zbog kolegijalne saradnje, advokat treba obavestiti i posavetovati drugog advokata kad on to zahteva,osim u slučajevima kada se radi o advokatu suprotne stranke. Član 71. Advokat treba da zameni drugog advokata, koji traži zamenu,osim u slučajevima kada je preopterečen drugim slučajevima. Ako advokat ne može da ga zameni,on o tome mora da obavesti advokata koji je tražio zamenu. Član 72. Ukoliko dva advokata dveju država rade zajedno, oboje su dužni da imaju u obzir moguče razlike izmedju njihovih Zakonskih sistema, njihovih Advokatskih Komora, nadležnostima i njihovim profesionalnim obavezama. Član 73. Prepiske izmedju advokata se odvijaju poverljivo. Da bi se kao takve tretirale, treba da se jasno izrazi volja od pošaljioca. Ona gubi svojstvo poverljivog dokumenta i može biti dostupna: 1. kad je reč o proceduralnom dopisu, 2. kada je naglašeno da prepiska nije poverljiva i kada druga stranka prihvati to. 3.Kada isključivo jedan dopis sadrži precizne činjenice ili odgovor ovog podneska. 32
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

X.

ODNOSI SA PRIPRAVNICIMA ADVOKATURE

Član 74. Advokati , da bi stvorili sposobne i profesionalne kadrove u advokatskoj profesiji,trebali bi primiti u svojim kancelarijama,na praksi mlade diplomirane i vredne studente prava. Advokat treba da pripremi advokata pripravnika svoje kancelarije, da na nezavistan način obavlja profesiju, da prenosi svoja profesionalna znanja i pruži mogučnost pripravniku da stekne i usavrši advokatsku praksu i stekne znanje iz te obalsti. Član 75. Advokat treba da naući advokata pripravnika njegove kancelarije,načela i pravila ponašanja, na način kako bi on poštovao ljudsko dostojanstvo, iskrenost i da ima dobro ponašanje,dostojno za vršenje advokatske profesije. Član 76. Advokat treba biti primer za advokata pripravnika i treba njega smatrati kao stvarnog saradnika, kako bi izmedju njih vladalo povrenje i medjusobno uvažavanje. Član 77. Advokat je dužan da sačini izveštaj o radu i ponašanju advokata pripravnika koji radi u njegovoj kancelariji.Vršenje prakse treba da bude sa punim radnim vremenom, a ne povremeno. Advokat ne treba da sačini izveštaj o fiktivnom stažu advokata pripravnika, koji nikada nije radio u njegovoj kancelariji. Član 78. Advokat je dužan da advokatu pripravniku stvori potrebne uslove za njegov efikasan rad. On treba istog nagraditi kako su se od početka dogovorili,treba postupiti na način kako bi advokat pripravnik imao vremena i uslova za pripremanje advokatskog ispita. Član 79. Advokat treba pažljivo da prati rad pripravnika kojem nije dozvoljeno da nezavisno završava pravne polsove. Član 80. Ukoliko dodje do nesporazuma izmedju advokata i pripravnika oni se moraju zalagati da taj spor reše dogovorom ili posredstvom organa Komore. 33
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

XI.

PRAVNA POMOĆ SIROMAŠNIM LICIMA.

Član 81. Pružanje pravne pomoči korisnicima sistema besplatne pravne pomoči, koji ispunjavaju odredjene kriterijume sa važečim zakonodavstvom obaveza je i čast advokata, koju trebaju pružiti jednako marljivo i pažljivo kao i kod rada sa drugim strankama. Član 82. Svaki advokat dužan je da bude oprezan kako bi obezbedio dobro funkcionisanje redosleda rada advokata u sistemu pružanja pravne pomoči. Član 83. Ukoliko ima uspeha u besplatnom zastupanju, advokat može zahtevati od zastupljenih lica nagradu, za pružene usluge, u meri u kojoj one ne gube socialni i humani karakter. Advokat svakako može zatražiti onu nagradu, koju je zastupljeno lice , ostvarilo na osnovu njegovog zastupanja, koja mu se naknadjuje od suprotne stranke. Član 84. Advokat koji kao zastupnik zahteva nagradu od korisnika pravne pomoči, ili od trečeg lica, u vezi sa zastupanjem pre završetka zastupanja, čini tešku povredu dužnosti i prestiža advokata. Član 85. Advokat nema pravo zahtevati od klienta nepotrebne troškove.Ukoliko klient zatraži besplatnu pravnu pomoč, advokat ga treba obavestiti o ovoj mogučnosti. Ukoliko nije predvidena besplatna pravna pomoč i klient nema mogučnosti plačanja advokata, pravna pomoč se može pružiti besplatno, je se za kliente koji uživaju socialnu pomoč, pružanje besplatne pravne pomoči je deo tradicionalnih obaveza i iskrenosti advokata. Advokat treba da pruži besplatnu pravnu pomoč/pro bono/ukoliko se za to obavezuje od AKK.

XII.

ORGANIZOVANJE ADVOKATSKE KANCELARIJE

Član 86. Advokat je obavezan da njegova kancelarija i način rada u njoj dostojanstvu i ugledu advokatske profesije. odgovraju

34
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 87. Advokat je dužan da blagovremeno i uredno formira predmete, da arhivira spise, redovno prati rokove sudjenja kako bi on i njegove stranke mogle da prate faze predmeta, odnonsno kako bi advokat bez odlaganja mogao da pruži informacije organima dvokatske komore u skladu sa Statutom o njegovom radu. Član 88. Advokat je odgovoran za rad kancelarije u zajedničkoj kancelariji, svi advokati snose odgovornost za rad u kancelariji Član 89. Advokat posebno mora biti precizan i savestan u radu sa novcem. Novac klienta ne sme mešati sa svojim novcem i u svako doba mora biti spreman da istiplati. Novac koji je advokat uzeo naime klienta, dužan je da bez odlaganja preda klientu. Član 90. Nije dozvoljeno: -da zadrži ili upotrebi novac koji je advokatu dat sa odredjenom destinacijom. -da advokat proširi retenciono pravo i da zbog ponovljenih zahteva za pružanje usluga za koje on treba kasnije da plati. Član 91. Advokat je obavezan da ispuni sve obaveze prema zapošljenima,u skladu sa zakonom i ugovorima o radu. Član 92. Advokat je dužan da postavi firmu u zgradi u kojoj se nalazi kancelarija, koja ni po sadržaju ni po obliku ne treba da služi reklamnim i komercialnim svrhama. Član 93. Advokat je dužan da vodi računa da kontaki i konsultacije sa strankom obavlja u svojoj kancelariji, izuzetno advokat može kontaktirati i konsultovati stranku i u drugim prikladnim mestima, pod uslovom da ne šteti prestižu i autoritetu advokata. Član 94. Advokat se može javno prestaviti, na televiziji,na radiu ili novinskim glasilima, zbog naučnih ili pitanja od opšteg interesa, ili isključivo za odredjena 35
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

pitanja.Prilikom ovog prestavljanja , advokat po pravilu, može upotrebiti njegov advokatsku titulu. Član 95. Advokat treba da izbegava upoznavanje javnosti o bilo kakvoj delatnosti, koja se tiče njegovog rada ili njegovog privatnog života, a koja bi mogla da šteti njegovom ugledu kao advokatu ili uopšteno ugledu advokature.

XIII. A.

Reklamiranje i traženje Klienata. Firma i reklamacija.

Član 96. (a) Advokatu je dozvoljeno da oabevsti u javni glasilima otvaranje ili promenu kancelarije, kojom prilikom treba izbeči svaki utisak, da se čini za reklamiranje, kao i da objavi obavešetenje o otvranju ili promeni kancelarije, posredstvom dopisa, koja se može dostaviti samo advokatima, organima pravosudja i klientima. (b)Firma i reklamacija mogu sadržati: (1) Ime advokata; (2) Kontaktirajuča informacije; (3) Predhodno obrazovanje; (4) Članstvo u nekoj profesionalnoj organizaciji i (5) bilo koju drugu informaciju odobrenu od AKK. (b) Advokatu je dozvoljeno da se informcaije iz tačke b.objave i na internet stranici. (c) Advokatu nije dozvoljeno:

(1) postavljanje oznake i sadržine u preteranoj veličini ili postavljanje slične ploče na drugim mestima van zgrade gde se nalazi kancelarija advokata. (2) da postavi u uveličanoj formi naziv specializacije i upotreba uveličanog četvrtastog pečata ili okruglog pečata, (3) javno pojavljivanje, obaveštenja u glasilima, internetu i slično sa pretereanim naglaskom osobina advokata, koje bi mogle da se shavte kao nametanje javnošču. (4) Na ulazu kancelarije ne sme biti postavljena informacija čiji je cilj reklamiranje ili napisano njegovo prethodno zanimanje sa ciljem privlačenja klienata, niti reklamirati kancelariju za poslove koji nisu u vezi sa advokatskom profesiojom kao što su; fotokopiranje, prevod, posredovanje itd. 36
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 97. Advokat se može poajviti u javnost u odredjenoj meri.On mora da pažljivo posveti pažnju čuvanju profesionalne poverljivosti i obavezi da bude uzdržan i diskretan. On treba da izbegava izvrgnute izjave, tražeči profesionalni publicitet. Član 98. Advokat može da govori samo u svoje ime i na svoju odgovornost. Advokatska Komora na preuzima nikakvu odgovornost za njegove nastupe.

B.Traženje Klienata Član 99. Traženje klienata je zabranjeno. XV. TROŠKOVI ZASTUPANJA

Član 100. Advokat ima pravo na nagradu, po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Advokat sa njegovim klientom može ugovoriti njegovu nagradu za svoj rad po slobodnom dogovoru. Član 101. Advokat, ima pravo da pre otpočinjanja sa zastupanjem, da svom klientu zatraži plačanje potrebnih troškova.Ukoliko mu stranka ne da avans za pokrivanje troškova, advokat može odbiti zastupanje ili dalje nastvaljanje zastupanja. Član 102. Advokat može ugovoriti njegovu nagradu sa klientom, i pre definitivnog okončanja pitanja po kojem klient preuzima plačanje advokata za jedan uspešan deo pitanja, u skladu sa tarifom i AKK.i ovim Kodeksom. Član 103. Advokatu, kome stranka nije platila nagradu, nema pravo da stranci zadrži vračanje originalnig spisa, nakon završenog zastupanja. Obavezan je da stranci na njegov zahtev izkpoira o svom trošku, prepis svih spisa koje je je napisao za njega.

37
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 104. Advokat je dužan, da stranci omoguči uvidu u Tarifu i na njegov zahtev da specifirani obračun troškova, osim kada je za nagradu za njegov rad utvrdjeno ugovorom. Član 105. Advokat ne treba ugovarati, kao nagradu, objekat ili deo objekta, iz kontesta koji mu je poveren za zastupanje, izuzev kada je to dozvoljeno Tarifom ili drugim odredbama.

XV.

STUPANJE NA SNAGU

Član 106. Kodeks stupa na snagu danom usvajanja od Skupštine Advokatske Komore Kosova, Dana 07.07.2007

Predsednik Komore Rame Gashi

38
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

ADVOKATSKA KOMORA KOSOVA

STATUT ADVOKATSKE KOMORE KOSOVA

Priština, Kosovo 2007 39
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

I. Član 1.

OPŠTE ODREDBE

Ovim Statutom se uredjuje: 1. Organizacija Advokatske Komore Kosova (u daljem tekstu:Komora) 2. Ovlaščenja i način formiranja i rada organa Komore. 3. Oblici udruženja i saradnje advokata, 4. Uslovi za rad advokatskih kancelarija, zajedničkih kancelarija advokata i medjusobna povezanost kancelarija. 5. Prava i obaveze advokata i advokata pripravnika, 6. Disciplinski postupak za utvrdjivanje odgovornosti u vezi sa povredom obaveza i povredom autoriteta advokature, 7. Organi za pokretanje i vodjenje disciplinskog postupka i 8. Druga važna pitanja za advokaturu. Član 2. Komora je nezavisna organizacija advokata osnovana zakonom. Komora prestavlja advokaturu Kosova. Sedište Komore je u Prištini. Komora ima svoj četvrtasti i okrugili pečat i svoj znak. Član 3. Komora u skladu sa Zakonom o advokaturi i pravnoj pomoči, ovim Statutom, Kodeksom Profesionalne Etike Advokta i drugim opštim aktima unapredjuje advokaturu kao autonomnu i nezavisnu službu, pružajući pravnu pomoć gradjanima, pravnim i fizičkim licima na ostvarivanju njihovih prava i interesa. Član 4. Zadaci od posebne važnosti Komore su: 1.Da sačuva autoritet i nezavisnost advokature i osigura uslove za redovno obavljanje advokatskih poslova. 2.Da nadgleda advokate, uduržene advokatske kancelarije, kao i druge vrste odnosa izmedju advokata u interesu zaštite prava i interesa stranaka. 3.Da stalno izgradjuje profesionalni nivo advokata i advokatskih pripravnikai u tom smislu da ustanovi različite vidove saradnje sa sudovima, administrativnim organima, naučnim institucijama, pravnim fakultetima, sličnim medjunarodnim organizacijama, i drugim organizacijama i institucijama od značaja za ispunjenje ovih zadataka. 4.da razvija i unapredjuje etiku advokature, 5.da analizira i prouči pojave od važnosti za unapredjenje i zaštitu prava gradjana i pravnih lica,

40
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

6.da upozna nadležne mesne organe raznih nivo o stanju i merama koje treba preduzeti za unapredjenje advokature i unapredjenje prava gradjana i pravnih lica. 7.da se stara za matrialne uslove i druge interese advokature. 8.da se stara za status i prava penzionisanih advokta i zapošljenih u kancelarijama advokature, i da 9.uspostavi kontake za saradnju i razvoj sa drugim advokatskim komorama, mesnim i medjunarodnim naučnim institucijaima i asocijacijama. Član 5 U postupku za registraciju u registar advokata i advokata pripravnika, za obnovu postupka registracije kao i u drugim slučajevima kada se odlučuje o pravima i obavezama advokata,advokata pripravnika i advokatskih udruženja, ukoliko Zakonom, Statutom ili nekim drugim aktom Komore nije drugačije odredjeno, sprovode se odredbe Zakona o Administraivnom Postupku.

II.
Član 6.

DOBIJANJE DOZVOLE ZA VRŠENJE ADVOKATURE

Svojstvo advokata stiče se registracijom u registar advokata i polaganjem zakletve.Advokat je lice koje je registrovano u registar advokata i koje je položilo zakletvu. Prilikom registrovanja, advokatu se izdaje rešenje i advokatska knjižica. Član 7. Knjižica advokata, na Albanskom, Engleskom i Srpskom jeziku sadrži: 1.natpis» Advokatska Komora Kosova 2.naziv» Advoktska Knjižica» 3.broj knjižice, koji odgovara rednom broju registracije u imeničnoj knjizi, 4.naziv» advokat 5.ime prezime, datum i mesto rodjenja, sedisšte advokatske kancelarije, 6.fotografiju advokata i datum izdavanja knjižice, 7.Pečat Komore koji treba biti utisnut u donjem desnom delu fotografije i 8.potpis predsednika Komore. Član 8 Odluku o veličini i obliku advokatske knjižice donosi Izvršno Veče Komore.

41
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 9 Ukoliko iz bilo kojih razloga dodje do izmena ili oštečenja nekog podatka advokatske knjižice, advokat je dužan da odmah zatraži novu knjižicu. Član 10 Ukoliko prestane sa radom, advokat je obavezan da u roku od 30(trideset) dana obavesti Advokatsku Komoru, i vrati knjižicu. Član 11. Zahtev za registraciju u registar advokata podnosi se Komori. Član 12 Zahtevu treba priložiti dokaze o ispunjenju uslova predvidjenih Zakonom o registraciji u registar advokata. Član 13. O zahtevu za registraciju odlučuje Izvršno Veče Komore. Postupak do donošenja odluke vodi sekretar Komore. Član 14 Protiv rešenja Izvršnog Veča o odbijanju zahteva za upis u registar, može se uložiti žalba u roku od 15 (petnajest) dana, od dana prijema rešenja. Žalba se dostavlja Komisiji za razmatranje žalbi, koja je imenovana od Skupštine Komore, koja po žalbu odlučuje u roku od 60 dana, od dana prijema žalbe. Član 15 U sastavu Komisije iz prethodnog člana, neučestvuje nijedan član Izvšnog Veča. Postupak po žalbi, pred Komisijom za razmatranje žalbi, vodi najstariji član Komore, koji i potpisuje doneto rešenje. Član 16 Postupak registracije u registar advokata započet po zahtevu, če se prekinuti ukoliko se utvrdi da se prema podnosiocu zahteva,vodi istražni postupak za 42
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

krivično delo koje ga čini nedostojnim za vršenje advokatske delatnosti, i ukoliko je započet disciplinski postupak u organizaciji u kojoj radi. Član 17 Ukoliko se nakon registracije u registar advokata utvrdi da isti nije ispunjavao uslove za vršenje advokatske profesije u momentu registracije, postupak ponovne registracije če se obnoviti iniciativom, Predsednika Komore, Izvršnog Veča ili Skupštine Komore. U ponovljenom postupku,doneče se rešenje o brisanju njegovog imena iz advokatskog registra. Član 18 Podnosioc zahteva, kome je usvojen zahtev za upis u registar advokata, svečano će položiti zakletvu pred Predsednikom Komore ili pred nekim drugim advokatom, kojeg če ovlastiti predsednik. Ukoliko registrovani ne položi zakletvu u roku od 30(trideset) dana, Izvršni Savet če doneti odluku o ispisivanju sa advokatskog registra.

III.
Član 19

ADVOKAT PRIPRAVNIK.

Pravo vršenja delatnosti advokata pripravnika, stiče se aktom registracije u registar advokata pripravnika. Član 20 Zahtev za registraciju dostavlja se Izvršnom Savetu Komore koji odlučuje po zahtevu. Član 21 Zahtevu se prilažu i dokazi o ispunjavanju uslova predvidjenih za registraciju kao i ugovor sklopljen izmedju advokata pripravnika i advokata ili udruženja advokata o njegovom prijemu radi vršenja pripravničkog staža. Član 22 Odredbe vezane za registrovanje, pravo na žalbu i udlučivanje u vezi sa žalbom advokata, skladno se sprovode i kada je reč o advokatu pripravniku.

43
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

IV.
Član 23

REGISTAR KOMORE

Komora vodi ove registre: 1.Registar advokata, 2.Registar advokata pripravnika, 3.Registar zajedničkih kancelarija advokature, 4.Registar udruženja dvokata, 5.Registar ugovora o vezama izmedju advokatskih kancelarija. Član 24 Registri iz prethodno člana su povezane knjige. Stranice ovih knjiga upisane su rednim brojevima, dok su njeni listovi povezani trakom na kojoj je utisnut pečat Komore sa osnovom voska. Član 25 Svaki registar overava Predsednik Komore, koji u gornjem delu prve stranice, upisuje ukupan broj stranica i datum overe, njegov potpis i pećat Komore. Član 26 Način vodjenja i popunjavanja registara odredjue posebnim ršenjem Izvršno veče. Registar se može voditi i elektronskim sredstvima. Član 27 U registar advokata upisuje se: 1.ime i prezime advokata, 2.njegov lični broj, 3.datum i mesto rodjenja, 4.datum registracije, 5.broj i datum rešenja o registraciji u Komori, 6.datum polaganja svečane obaveze, 7.sedište kancelarije, 8.status advokata u udruženju advokata 9.članstvo u zajedničkoj kancelariji, 10.brojevi i datumi odluka kojima su konstituisane izmene u radu advokata.

44
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

11.datum i razlog brisanja imena advokata iz registra zajedno sa brojem i datumom rešenja. 12.ime i prezime advokata, broj i datum rešenja, 13.zapisi o pokretanju disciplinskog postupka zajedno sa datumom i datumom rešenja. 14.zapisi o pokretanju disciplinskog postupka zajedno sa svim elementima postupka, i 15.zapisi o učlanjenu u organima Komore kao i njihovo trajanje. Član 28 U registar advokata pripravnika upisuje se: 1.ime i prezime advokata pripravnika, 2.njegov lični broj, 3.datum i mesto rodjenja, 4.datum registracije kao broj i datum rešenja, 5.podaci o kancelariji advokata gde radi advokat pripravnik, 6.trajanje pripravničko staža, 7.podaci o izmenama u radu advokata pripravnika, 8.datum i razlog brisanja advokata pripravnika iz registra zajedno sa brojem i datumom rešenja i 9.podatke o pokretanju postupka za ponovnu registraciju, o pokretanju disciplinskog postupka zajedno sa brojevima i datumima rešenja. Član 29 U registar dva ili više advokata koji rade u istoj kancelariji upisuje se: 1.ime i prezime svakog advokata, 2.broj sa kojim je evidentiran svaki advokat u registar advokata, 3.broj kojim je upisana zajednička kancelarija u registar zajedničkih kancelarija advokature, i 4.datum registracije i datum i broj rešenja o registraciji. Član 30 Način vodjenja i popunjavanja registra udruženja advokata i registar zajedničkih kancelarija, posebnim rešenjem odredjuje Izvršni Savet Komore. Član 31 Registar o saradnji advokatskih kancelarija sadrži: 1.podatke o advokatskim kancelarijama koje su sklopile ugovor, 45
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

2.mesto i datum sklapanja ugovora zajedno sa podacima o popunjavanju i kasnijim izmenama, 3.kratak opis o sadržaju i obliku saradnje i 4.datum registracije, datum i broj rešenja.

V. Član 32

PRAVA I OBAVEZE ADVOKATA I ADVOKATA PRIPRAVNIKA.

Advokat ima pravo da bira i bude izabran u organima Komore. Advokati izabrani u organima Komore, dužni su da učestvuju na sastancima ovih organa. Advokati su dužni da postupaju u skladu sa odlukama Komore. Član 33 Na zahtev organa Komore, advokat je dužan da prezentira sve podatke vezane za njegov profesionalni rad. Član 34 Ukoliko, zbog bolesti ili otsustva, advokat nije u stanju da duže vreme vrši funkciju, dužan je da odredi njegovu zamenu iz redova advokata. Medjusobni odnosi, uredjuju se posebnim ugovorom. Član 35 Za odredjivanje zamene iz prethodnog člana, advokat obaveštava Komoru. Ukoliko advokat neodredi zamenu, onda Komora odredjuje privremenog zamenika u njegovoj kancelariji. Član 36 U advokatskim udruženjima i u zajedničkim advokatskim kancelarijama, advokata koji je otsutan, zamenjuju drugi advokati iz udruženja ili kancelarije, na način utvrdjen ugovorom o osnivanju udruženja ili zajedničkih kancelarija. Član 37 U toku vršenja advokatske profesije, advokat može sklopiti ugovor sa nekom strankom za pružnje pravne pomoči za duži vremenski period sa odrejenom periodičnom, kompenzacijom. Ovaj sporazum se sklapa pismeno.

46
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 38 Advokat je dužan da plati Komori članstvo i druge obaveze odredjene od njenih organa. Član 39 Svaki advokat treba da ima pečat kancelarije u kojoj radi. Na pečatu se upisuje: 1.oznaka»advokat» 2.ime i przime advokata, 3.eventualna akademska titula i 4.adresa kancelarije. Ukoliko advokat radi u udruženju ili zajedničkoj kancelariji, pečat treba da sadrži i službenu skračenicu tog udruženja ili oznaku zajedničke kancelarije. Pečat može imati i brojeve telefona, telefaksa, teleksa, poštanskog faksa, i adresu u internetu. Član 40 Tekst pečata advokatske kancelarije može se napisati na svim službenim jezicima koji su u upotrebi na Kosovu. Član 41 Ploču sa natpisom advokatske kancelarije treba postaviti na ulazu kancelarije. Ploča treba da sadrži sadržaj sa oznakom »Advokat» ime i prezime advokata kao i službenu skračenicu udruženja ili oznaku zajedničke kancelarije. Član 42 Ploča iz čl.41.ovog Statuta, po izgledu,veličini i obliku nesme imati reklamne karakteristike. Član 43 Za promenu sedišta kancelarije ili otvaranje nove kancelarije, advokat je dužan da pismeno obavesti Komoru, najkasnije u roku od 15.dana, pre promene napisavši novu adresu. U istom roku advokat je dužan da pismeno obavesti Komoru, za svaku eventualnu promenu u imenu kancelarije. Član 44 Advokat je dužan da vodi advokata pripravnika osposobljavanju u svim oblastima pravosudja. na profesionalnom

47
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 45 Odredbe ovog Statuta i Kodeksa profesionalne etike advokata koja se referišu pravima i obavezama advokata, sprovode se i za advokate pripravnike. Član 46 Advokat pripravnik može promeniti advokatsku kancelariju u kojoj radi. Za ovu promenu, advokat pripravnik je obavezan da upozna Komoru u roku od 8 dana. Obaveštenju treba priložiti potvrdu advokata kod kojeg je radio o prekidu rada kao i potvrdu od advokata kod kojeg nastavlja rad. Član 47 Advokat pripravnik kome je prekinut rad zbog zakonskih izmena, može otpočeti sa novim postupkom registracije nakon prestanka razloga prekida rada. Član 48 Rešenje o prekidu rada pripravnika u advoktskoj kancelariji donosi Predsednik Komore. Protiv ovog rešenja može se uložiti žalba, Izvršnom Veču Komore u roku od 8. dana od dana donošenja ovog rešenja. Član 49 Predsednik Komore obustvalja rad advokata pripravnika, posebnim rešenjem, dok se isti nalazi u pritvoru. Predsednik Komore može zabraniti rad advokatu pripravniku posebnim rešenjem, ukoliko je pokrenut prekršajni postupak protiv njega za dela koja ga čine nedostojnim za vršenje delatnosti advokata pripravnika.

VI. PRIVREMENI ZAMENIK ADVOKATA I OVLAŠČENI ZASTUPNIK ADVOKATSKE KANCELARIJE. Član 50 Ukoliko se advokatu zabrani vršenje delatnosti na osnovu Zakona o advokaturi i zabranu pružanja pravne pomoči na osnovu ovog Statuta, Komora koja je donela odluku o zabrani vršenja delatnosti odrediče privremenu zamenu iz redova advokata, po mogučnosti od onih gde je sedište kancelarije. Imenovanje privremenog zamenika vrši se istom odlukom kojom se zabranjuje vršenje delatnosti. 48
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Privremeni zamenika ima sva prava i obaveze koje je imao advokat kojeg zamenjuje i bez posebnog ovlaščenja stranaka. Član 51 Privremeni zamenik radi za račun advokata kojeg zamenjuje naknade za njegov rad u skladu sa Advokatskom tarifom. Odlukom kojom se vrača pravo privremenog zamenika. Član 52 Ukoliko se advokatu ukine pravo vršenja delatnosti, Izvršno Veče imenuje ovlaščenog službenog zastupnika istom odlukom kojom se potvrdjuje da se obustavlja vršenje advokatske delatnosti. Član 53 Ovlaščeni zastupnik treba odmah, a najkasnije u roku od 30 (trideset) dana, da obavesti stranke da je njihovom prethodnom advokatu ukinuto pravo vršenja delatnosti i da vrati spise njihovih predmeta. Član 54 Ovlaščeni je obavezan, da bez posebnog ovlaščenja zastupa hitne interese stranaka, na korektan način, sve dok stranka ne povuče predmet ili ovlaščenje. Član 55 Kada zbog smrti, prestaje vršenje advokatske delatnosti, članovi uže porodice, imaju pravo da predlože ovlaščenog zastupnika kancelarije. Izvršni savet, je dužan da uzme na razmatranje jedan ovakav predlog. Član 56 Advokati su dužni da prihvate imenovanje kao ovlaščenog zastupnika. Ovlaščeni zastupnik radi u svoje ime i za svoj račun. Član 57 Nakon završetka poslova kancelarije bivšeg advokata, ovlaščeni zastupnik predaje njegovim naslednicima čistu zaradu, zajedno sa raznim spisima bivšeg advokata. i ima pravo

na rad advokata, ukida se i mandat

49
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 58 Ovlaščeni zastupnik, ugovara sa bivšim advokatom ili njegovim naslednicima uslove zatvaranja kancelarije. Ukoliko se ugovor nepotpiše u opravdanom roku, te uslove če odrediti predsednik Komore posebnom odlukom. Protiv ove odluke, može se uložiti žalba Izvršnom Veču u roku od 15 (petnajest) dana od dana prijema odluke. Žalba neobustavlja izvršenje. Član 59 Ovlaščeni zastupnik je obavezan da, nakon zatvaranja kancelarije, preda Komori izveštaj o radu i zatvaranju kancelarije.

VII. Član 60

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA KOMORE.

Organi Komore su: 1.Skupština Komore, 2.Izvršno veče Komore, 3.Predsednik Komore, 4.Nadzorni savet Komore, 5.Skupštinska komisija za razmatranje žalbi, 6.Komitet za odnose sa klientima, 7.Disciplinski Komitet i 8.Disciplinski Komitet za žalbe. Regionalni advokatski skupovi. Član 61 Mandat članova organa Komore traje 3(tri) godine, osim mandata Predsednika Komore koji traje 1 (jednu) godinu. 1) Skupština Komore Član 62 Redovni sastanak Skupštine Komore (u daljem tekstu Skupština), sastaje se jednom godišnje i saziva je Izvršno Veče Komore.

50
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 63 Vanredni sastanak Skupštine saziva Izvršno veče svojom iniciativom, na osnovu zahteva 1/3 njenog članstva ili na osnovu zahteva najmanje tri Regionalna skupova advokata. Član 64 Članovi Izvršnog veča i članovi Regionalnih skupova advokata, koji zahtevaju vanredni sastanak Skupštine, pismeni zahtev trebaju dostaviti Izvršnom veču sa predlogom dnevnog reda. Izvršno veče treba da sazove vanredni sastanak Skupštine Komore, najkasnije u roku od 2(dva) meseca od dana prijema zahteva. Član 65 Poziv za redovni ili vanredni sastanak Skupštine treba dostaviti svakom članu, najkasnije 15 dana pre njenog održavanja. Poziv se objavljuje u dnevnim informativnim listovima. U pozivu treba naglasiti mesto i vreme održavanja Skupštine. Član 66 Skupštinu čine svi registrovani advokati Komore Kosova. Član 67 Sastanak Skupštine može se održati i donositi pravosnažne odluke ukoliko skupštini prisustvuje večina članova. Skupština donosi odluku večinom glasova prisutnih članova. Član 68 Za formiranje, podelu i ukidanje Regionalnih skupova advokata, Skupština odlučuje ukoliko u skupštini učestvuju 3/4 opšteg broja članstva. Član 69 Članu Skupštine, kojem je izrečena mera zabrane vršenja advokatije na odredjeno vreme ili kojem je zabranjeno pravo vršenja dvokatije, nemože učestvovati u radu Skupštine. Član 70 Skupština Komore: 1.usvaja Statut Komore i Kodeks profesionalne etike advokata, 51
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

u registar advokata Advokatske

2.usvaja Pravilnik o radu Komore, 3.donosi Pravilnike o pripravnicima advokature, 4.donosi Pravilnik o priznanju specializacije (član ZAK) 5.bira i razrešava predsednika i potpredsednika Komore; 6.bira i razrešava predsednika i članove Disciplinskog komiteta i predsednika i članove Disciplinskog komiteta za žalbe, predsednika i članove Komiteta za odnose sa klientom 7.Komitet za odnose sa klientom. 8.odobrava prihode i rashode Komore, 9.razmatra sva pitanja koja se tiču vršenja delatnosti advokature i položaja advokature; 10.razmatra izveštaj o radu Izvršnog Veča; 11.razmatra izveštaj Organa za nadgledavanja; 12.usvaja tarife za nagrade i kompenzaciju troškova za rad advokata. 13.diskutuje, zauzima stavove i odluke u vezi sa unapredjenjem rada Komore, saradnju i učlanjenje sa drugim mesnim i medjunarodnim institucijama i asocijacijama. 14.razmatra i zauzima stavove po svim pitanjima iz delokruga rada drugih oragana Komore, i 15.razmatra i odlučuje za druga pitanja. Član 71 Sasatankom Skupštine rukovodi radno predsedništvo. Predsednik Komore potpisuje odluke i druga akta koja usvaja Skupština. U vanrednim slučajevima, predsednik Komore može da ovalsti potpredsednika, koji se imenuje od redova drugih članova Skupštine, za vodjenje sastanka i potpisivanje odluka kao i za preduzimanju raznih radnji u okfiru rada Skupštine. Član 72 Komora ima dva potpredsednika čiji mandati traju tri godine. Član 73 Na sastanku Skupštine vodi se zapisnik u posebnoj knjizi za ovaj posao. Zapisnik vodi sekretar Komore. Rad Skupštine se odvija po Pravilniku o radu Skupštine. 2) Izvršno Veče Komore Član 74 Izvršno veče Komore (u daljem tekstu Izvršno veče) ćine predsednik Komore, prethodni predsednik Komore i 7(sedam) članova prestavnika Regionalnih skupova.

52
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Članovi Izvršnog Veča mogu se imenovati ne više od 3 (tri) lica, istaknutih profesionalaca i naučnika pravne struke, koji nisu članovi Komore, več kao počasni članovi. Član 75 Izvršno Veče: 1. sprovodi odluke Skupštine, 1. odredjuje predlog statuta, kodeksa profesionalne etike advokata i druga opšta akta komore vazano za registraciju u registre advokata Komore, 3. odlučuje o registraciji advokata pripravnika i njihovom brisanju iz registra, 4. odlučuje za izmeštanje sedišta i kancelarije advokata. 5. odlučuje za visinu sume za registraciju,visinu članarine i visinu iznosa u novcu za druge obaveze advokata, 6. odlučuje za visnu iznosa novca kojom može raspolagati Izvršno veče i predsednik Komore, 7. odlučuje za programe i preporuke usavršavanja advokata i advokata pripravnika, 8. odlučuje i daje preporuke i predloge opšteg interesa za vršenje advokature, 9. odredjuje predlog predračuna,računa i bilansa Komore, i dostvalja Skupštini za usvajanje, 10. rukovodi sa finansiskim poslovanje Komore, 11. odredjuje predlog izveštaja Saveta i predsednika Komore, 12. usvaja Pravilnik Regionslnih skupova, 13. pripreme izveštaje za učlanjenje Komore u medjunarodnim udruženjima advokata i drugim organizacijama i odredjuje prestavnike Komore u tim asocijacijama. 14. stara se za unapredjenje saradnje Komore sa drugim mestima i sa drugim profesionalnim asocijacijama; 15. prati rad advokata pripravnika,udruženja advokata i drugih ujedinjenja advokata, i preduzima radnje na unapredjenju njihovog rada; 16. završava poslove od opšte važnosti za Komoru, 17.izvršava sve poslove odredjene zakonom,ovim statutom i drugim opštim aktima; 18. priprema vrstu javnih zahvalnica i predlaže Skupštini njihovu dodleu; 19. organizuje savetovanja,seminare i okrugle stolove i dr. 20. objavljuje bilten Komore. Član 76 Izvršnim večem rukovodi Predsednik koji saziva sastanke veča. Izvršno veče odlučuje večinom glasova članova. U otsustvu predsednika,sastancima rukovodi jedan od potpredsednika, kojeg odredi predsednik.

53
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 77 Predsednik Komore ,saziva vanredni sastanak Izvršnog veča,ukoliko to zahteva ,najmanje 1/3 njegovih članova. Član 78 Pozivi za sastanak Izvršnog veča predaju se članovima,najkasnije 8.dana pre sastanka. U pozivu treba napsiati mesto i vreme održavanja sastanka i dnevni red. Poziv se objavljuje i u dnevnim sredstvima informisanja. Član 79 Na sastanku vodi se zapisnik u posebnoj knjizi za ove poslove. Zapisnik vodi sekretar Komore. 3) Regionalni skupovi advokata. Član 80 Sedišta Regionalnih skupova advokata su: 1.Priština, 2.Mitrovica, 3.Gnjilane , 4.Peč, 5.Prizren, 6.Djakovica, 7.Uroševac, Članovi Regionalnih skupova su svi advokati,koji sedište svojih kancelarija imaju u navedenom regionu. Član 81 Skup ima predsednika,potpredsednika i sekretara, sa trogodišnjim mandatom . Član 82 Regionalni skup advokata: 1.čuva autoritet advokata i unapredjuje advokaturu kao nezavisnu službu, 2.štiti prava i interese advokata i advokata pripravnika, 3.vrši nadzor advokata i advokata pripravnika u vršenju profesije, 4.razvija etiku advokata, 54
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

5.razamatra problematiku vezanu za vršenje advokatske profesije u svom regionu, 6.u saradnji sa sudovima i drugim državnim organima organizuje i sprovodi razne vidove profesionalnog osposobljavanja advokata i advokata pripravnika, 7.priprema predloge za sednice Izvršnog veča, 8.prezentira periodične izveštaje o radu Izvršnog veča, 9.priprema i ostvaruje planove saradnje sa drugim pravosudnim organima i drugim oragnizacijama na svom regionu,i 10.razmatra i druga važna pitanja za rad advokata u tom regionu. Član 83 Teritorija koja je obuhvačena u Regionalni skup, je identična sa geografskim prostiranjem administrativnih jedinica-kojim se mogu pripojiti i teritorije opština,koje ispunjavaju uslove za osnivanje samostalnih Regionalnih skupova. Regionalni skupovi u ovim opštinama su nezavisni u ne ulaza u sastav Okružnih regionalnih skupova, u kojim se nalaze i teritorije njihovih opština. 4) Predsednik Komore Član 84 Predsednik Komore: 1.zastupa i prezentira Komoru, 2.saziva i vodi sednice Skupštine i Izvršnog saveta Komore, 3.donosi odluke o registraciji advokata pripravnika, 4.rukovodi postupkom polaganja zakletve, 5.odobrava isplate iz blagajne Komore,do limita odredjenog od Izvršnog saveta i odlučuje o njihovim troškovima, 6.vrši i druge poslove odredjene ovim Statutom i sprovodi odluke organa Komore, 7.stara se o zakonitosti rada organa Komore, 8.za svoj rad odgovara Skupštini. Član 85 Mandat Predsednika Komore traje 1/jednu/godinu sa pravom reizbora jedan mandat. Član 86 Predsednik,koji iz objektivnih razloga nemože izvesno vreme da vrši dužnost,zamenjuje ga jedan od potpredsednika kojeg odredi predsednik. Član 87 Mandat potpredsednika traje 3/tri/godine bez prava reizbora. 55
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

za još

5) Nadzorni savet Komore. Član 88 Nadzorni savet Komore, je sastavljen od 3/tri/člana koje imenuje Skupština. Predsednika biraju sami članovi izmedju sebe.Članovi Saveta imaju svoje zamenike. Član 89 Mandat članova Nadzornog saveta Komore traje 3/tri/godine. Isto lice može se imenovati samo jednom na mestu člana Nadzornog organa Komore. Član 90 Skupština ima pravo razrešenja svakog člana Nadzornog saveta, i pre isteka mandata, ukoliko utvrdi da nije izvršio zadatke na korektan i profesionalan način. Član 91 Nadzorni savet je obavezan da najmanje 2/dva/puta u godini kontroliše finansisko poslovanje Komore, O obavljenom poslu,sastavlja izveštaj koji dostavlja Skupštini na usvajanje. Član 92 Organi Komore koji vode finansisko poslovanje Komore/Izvršno veče i predsednik Komore/obavezni su da przentiraju sve podatke Nadzornom savetu, koje oni traže. 6.Skupštinska komisija za žalbe Član 93 Članove komisije za žalbe/u daljem tekstu Komisia/imenuje Skupština. Komisiju čine 7 članova. Rad komisije vodi najstariji član komisije, koji i potpisuje odluke Komisije. Član 94 Komisija, u svojstvu drugostepenog organa,odlučuje po žalbama koje se ulažu protiv odluka Izvršnog veča.

56
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 95 Komisija je obavezna da po žalbama odlučuje u roku od 6o/šezdeset/dana od dana uložene žalbe. Protiv odluke Komisije može se pokrenuti upravni spor. Član 96 Komisija radi i donosi pravosnažne odluke,kada sednici prisustvuje članova. 7. Komitet za Odnose sa Klientom Član 97 Disciplinsku kancelariju Komore,čine Komitet za odnose sa klientom. Disciplinski komitet i Komitet za žalbe, čije članove bira Skupština AKK,na predlog Itvršnog veča AAK. Mandat članova Disciplinske kancelarije traje 3 godine, sa pravom reizbora. Članovi iz redova gradjana koji se biraju u komitetu disciplinske kancelarije,trebaju ispunjavati iste kriterijume koji su predvidjeni za sudije porotnike u redovnim sudovima Kosova. Članovima disciplinske kancelarije,prpada nakanada za njihov rad iz budjeta AKK.na osnovu odluke Izvršnog veča AKK. Član 98 Komitet za odnose sa klientom ima 5 članova. Član 99 Komitet za odnose sa klientom,odluke donosi na sednicama Saveta kojeg čine 3 člana koje imenuje Preddsednika komitet iz redova članova Komiteta, i odlučuje: -Za predmete koji trebaju preči u nadležnost i odučivanje komitetu. Disciplinskom večina

Disciplinski predmet na sednici Disciplinskog komiteta, zastupa se od člana Komiteta za odnose sa klientom,kojeg imenuje predsednik. 8) Disciplinski Komitet. Član 100 Discipilinski komite je prvostepeni disciplinski organ i odlučuje za odgovrnosti vezane sa povredom zadataka i autoriteta advokata i advokata pripravnika 57
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

odrejeni Zakonom advokature profesionalne etike advokata. Čan 101

Kosova,Statutom

Komore

I

Kodeksom

Disciplinski komitet čine:9/devet/članova. Predsednik,jedan potpredsednik i 4/četiri/članova koji trebaju biti advokati,dok 3/tri/člana iz redova gradjana. Disciplinski komitet,odlučuje u veču satsvaljenom od predsednika,koji je uvek iz redova advokata i 2/dva/člana,od kojih jedan iz redova gradjana. Predsednika i članove veča odredjuje Predsednik disciplinskog komiteta. Član 102 U toku rada,članovi Disciplinskog Komiteta,su nezavisni i odlučuju po Zakonu.Statutu Komore i Kodeksu profesionalne etike advokata. Član 103 Svaki član Disciplinskog komiteta ,može biti razrešen i pre isteka mandata. Odredbe čl.9o.Statuta AKK.koje su predvidjene za postupak prevremenog razrešanja člana Nadzornog saveta,skladno če se sprovoditi i prilikom prevremenog razrešenja člana Disciplinskog Komiteta. Član 104 Član Disciplinskog komiteta,za čije razrešenje se rešava na sednici Skupštine,treba najmanje 8 (osam) danan pre sednice biti obavešten o sadržini zahteva za razrešenje i o prikupljenim dokazima. Njemu treba omogučiti, na sednici Skupštine, razjašnjeneje u vezi sa svim elementima zahteva za razrešenje. Član 105 Sednice Disciplinskog komiteta nisu javne. Član 106 Disciplinski komitet: 1.Sudi za lake i teške povrede dužnosti advokature, 2.Odlučuje o predlogu Komiteta za odnose sa klientom,za obusatvljanje disciplinskog postupka,nakon prijema zahteva za pokretanje disciplinskog postupka.

58
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 107 1) U postupku pred Disciplinskim komitetom prijavljeni advokat, ima pravo da angažuje advokata koji je član AAK.Odredjeni advokat nemože biti član disciplinske kancelarije i član Izvršnog veča Aak. 2) Disciplinski komitet odredjuje advokata za zastupanje prijavljenog advokata u disciplinskom postupku kada; a) Prijavljeni advokat nema potrebna finanasiska sredstva, b) kada to zahteva interes pravade ,kao u slučajevima teških povreda. 3) Advokat koji je odredjen, za svoje usluge plača se od Komore, a na osnovu odluke Izvršnog veča AAK.

9) Disciplinski Komitet za Žalbe. Član 108 Disciplinski komitet za žalbe,je drugostepeni disciplinski orga koji odlučuje po žalabama uloženih protiv odluke Disciplinskog komiteta. Član 109 Disciplinski Komitet za žalbe čine 9/devet/članova. Predsednik,jedan potpredsednik 4/čeiri/člana koji trebaju biti advokati,dok 3/tri/član iz redova gradjana. Disciplinski komitet za žalbe,odlučuje u Veču sastavljenom od:Predsednika,koji je uvek iz redova dvokata i 4/četiri/člana, od kojih 2/dva/iz redova gradjana. Predsednika žalbe. Član 110 Veča Disciplinskog komita za žalbe rade u zatvorenim sednicama, osim u slučajevima,kada članovi Veča ili na zahtev stranaka u postupku,smatraju da zbog boljeg razjašnjenja potrebno je i prisustvo stranka. veča i članove imenuje Predsednik Disciplinskog komiteta za

VIII. DISCIPLINSKA PRIPRAVNIKA. 1)

ODGOVORNOST

ADVOKATA

I

ADVOKATA

Vrste povreda i disciplinske mere

59
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 111 Za povredu dužnosti i autoriteta advokature,advoka i advokat pripravnik odgovaraju na osnovu zakonskih odredbi,odredbi ovog Statuta i Kodeksa profesinalne etike advokata. Član 112 Teška povreda dužnosti i autoriteta advokature postoji: 1. ukoliko se nakon registracije advokata,utvrdi da u momentu registracije nije ispunjavao zakonske uslove za registraciju, 2. ukoliko postoji osnovana sumnja da je izvršio krivično delo,koje delo dovodi u smnji njegovo dostojanstvo zadalje vršenje advkatske delatnosti, 3. ukoliko u suprotnosti sa zakonom i ovalščenjem kojim poseduje u zastupanju stranke, posreduje kod razna druga fizička i pravna lica, koje se bave javnim poslovima, 4. ukoliko na nesavestan način zastupa stranke i vrši poslove advokature 5. ukoliko na nesavestan način vrši polsove prilikom ovlaščenog zastupanja kancelarije drugog advokata. 6. ukoliko prekrši obavezu čuvanja tajne advokature ,osima slučajeva predvidjenih glavom II.Kodeksa proefesionalne etike advokata, 7. ukoliko zahteva veču nagradu od nagrade predvidjene tarifom,osima kada postoji slobodan dogovor, 8. unkoliko na nesavestan način vodi poslove stranke i pokuša da neplati ili mu neisplati novac koji je uzeo za njegov račun, 9. ukoliko na javnoj licitaciji, u suprotnosti sa interesom stranke koju zastupa,omoguči sebi,rodbini ili trečim licima kupovinu licitiranog predmeta. 10. ukoliko izvrši tešku povredu obaveze prema dvokatu pripravniku koji radi kod njega, 11. ukoliko traži stranke na nedostojan način,preko trečeg lica ili na drugi način, 12. ukoliko od stranke zahteva nagradu navodno za račun sudije ili lica koja rade u državnoj upravi, 13. ukoliko u suprotnosti sa zakonskim odredbama ili ovog Statuta drži kancelarij van sedišta njegove kancelarije, 14. ukoliko na bilo koja način zloupotrebi poverenje i ovlaščenje stranke koju zastupa, 15. ukoliko neispunjava matrialne obaveze koje proizilaze iz članstva u Advokatskoj komori, 16. ukoliko na nesavstan način radi i krši obaveze u organima Komore, 17. ukoliko,bez razloga nevrati spise predmeta stranci, 18. ukoliko promeni sedište kiancelarije u suprotnosti sa zakonskim odredbama i ovim Statutom ili neupozna Komoru za promenu sedišta kancelarije.

60
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 113 Kao teška povreda dužnosti i autoriteta advokature smatra se i ponašanje advokata u radu i u privatnom životu,ukoliko se takvim radom i ponašanjem vredja autoritet advokature. Član 114 Osim povreda iz čl.118.teška povreda dužnosti i autoriteta advokature, u radu advokata pripravnika postoji: 1.ukoliko ne vrši praksu u kancelariji advokata, 2.ukoliko vrši tešku povredu svojih zakonski obaveza prema advokatu kod kojeg je u radu-kod kojeg vrši pripravnički staž, i 3.ukoliko poslove advokature obavlja na samostalan način i za svoj račun. Član 116 Za izvršene povrede mogu se izreče ove disciplnske mere: 1.opomena. 2.ukor, 3.novčana kazna i 4.Privrmena zabrana prava vršenja advokature, u trajanju od 6/šest/meseci do 5 (pet) godina. Član 117 Opomena se izriče za laku povredu dužnosti i autoriteta advokature. Član 118 Novčana kazna se izriče za teže povrede ili za ponovljene lake povrede , Visina kazne može biti od: 25oE do 2.5ooE. Kazna se uplačuje u korist Komore. Član 119 Privremena zabrana prava vršenja advokature u trajanju od 6/šest/meseci do 5/pet/godina,izirče se samo za teže povrede dužnosti i autoriteta advokature. Član 120 Sve disciplinske sankcije objavljuju se u internoj formi unutar Komore kada se donese pravosnažna odluka.

61
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 121 Disciplinski postupak pokreče član/Izvršnog komiteta za odnose sa Klientom na osnovu zahteva za njeno pokretanje ,podnetog od strane bilo kog grdjanina,advokata,Izvršnog veča Komore,predsednika Komore, jednog od predsednika Regionalnih skupova advokata,sudova,tužilaštva kao i prestavnika Ministrastva pravde. Član 122 Disciplinska postupak se pokreče dostavljanjem zahteva protiv advokata ili advokata pripravnika, prema kojem se zahteva odredjivanje disciplinske odgovornosti,sa zahtevom da se izjasni,pismeno u vezi tog zahteva u roku od 15/petnajest/dana od dana prijema. Član 123 Komitet za odnose sa klientom,može u toku predthodnog postupka,i lično da sasluša prijavljenog. Za saslušanje prijavljenog,odlučuje sam Komitet za odnose sa klientom,ukoliko utvrdi, da je na osnovu podnetog zahteva neophodno direkno saslušanje prijavljenog Advokata. Član 124 Komitet za odnose sa klientom,može zahtevati od podnosioca zahteva za pokretanje disciplinskog postupka da dopuni zahtev ili da se pismeno izjasni vezano za druga relevantna pitanja, u roku koji nemože biti duži od 15.dana. Na poziv prethodnog stava,podnosioc zahteva če se opomenuti da, ukoliko se nepridržavaju zahteva Komiteta za odnose sa klientima u odredjenom roku,njegov zahtev če se odbaciti. Član 125 Ukoliko,posle zvaršetka prethodnih radnji,Komitet za odnose sa klientom, utvrdi postojanje sumnje za povrede, ovom prilikom predaje zahtev za pokretanje disciplinskog postupka u Disciplinskom komitetu. Član 126 Ukoliko Komitet za odnose sa klientom,utvrdi da nema osnova za podnošenje zahteva isti če odbaciti.Za njegovu odluku,Komitet za odnose sa klientom upoznaje podnosioca zahteva i Disciplinski komitet. Podnosioc zahteva ima pravo da,u roku od 15.dana od dana prijema obaveštenja, podnese žalbu Disciplinskom komitetu.

62
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Disciplinski komitet može da podnese zahtev ukoliko utvrdi da postoji osnov za njegovo podnošenje u roku od 3o dana od dana prijema obaveštenja. Odluka disciplinskog komiteta, koja se donosi u roku od ne dužem od 6o.dana je definitivna. 2) Postupak pred Disciplinskim komitetom.

Član 127 Predsednik Disciplinskog komiteta,po prijemu zahteva ,odredjuje Disciplinsko veče za delovanje. Član 128 Disciplinsko veče; 1.obustavlja postupak,ukoliko utvrdi da delo koje je predmetzahteva,neprestavlja kršenje, ili ukoliko utvrdi da postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost ili ukoliko utvrdi da nema dovoljnih dokaza da je prijavljeni izvršio povredu za koju je prijavljen. 2.vrača na dopunu optužnicu, zahtev Komitetu za odnose sa klientom,ukoliko smatra da se ista treba dopuniti, i 3.može odlučiti da se postupak privremeno ,prekine dok se neutvrdi krivična odgovornost prijavljenog pred redovnim sudom, ukoliko je takva odgovornost pokrenuta za isto delo. Član 129 Odluke iz prethodnog člana, Disciplinsko veče, predaje prijavljenom,njegovom advokatu i Komitetu za odnose sa klientom, koji imaju pravo žalbe Disciplinskom komitetu za žalbe u roku od 8/osam/dana od dana prijema. Član 130 Ukoliko veče ne odluči po jednoj od tačaka člana (128) ovog Statuta, odredjuje glavnu raspravu. Prijavljenom advokatu i njegovom advokatu dostavlja poziv za raspravu kao i zahtev za pokretanje disciplinskog postupka. Član 131 Rasprava se može održati i bez prisustva prijavljenog advokata,ukoliko je on na redovan način pozvan i primio poziv, a svoj izostanak nije opravdao.

63
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 132 Glavne rasprave redovno se održavaju u sedištu Komore. Član 133 U toku glavne rasprave, Veče če doneti jednu od odluka iz člana 128.ovog statuta ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi za to. Član 134 Nakon glavne rasprave,Disciplinsko veče,donosi odluku kojom se prijavljeni advokat: 1.oslobadja disciplinske odgovornosti ili se, 2.oglasi odgovornim. Disciplinsko veče, trab da odbije zahtev protiv prijavljenog advokata,ukoliko disciplinski savetnik utoku glavne rasprave odustane od zahteva,ukoliko utvrdi da je zastareo rok za pokretanje disciplinskog postupka, kao i ako je podnosioc zahteva koji je prijavio advokata, povuko njegov zahtev za pokretanje disciplinskog postupka. Član 135 Odluka kojom je advokat oglašen odgovornim,treba da sadrži; 1.uvod (preambula) 2.dispozitiv gde se opisuju utvrdjene povrede od strane prijavljenog advokata. 3.obrazloženje, 4.poruku o pravnom leku i 5.potpis predsednika Veča i pečat Komore, 6.odluku o troškovima postupka. Član 136 U disciplinskom postupku nemože se odlučiti za zahtev za naknadu štete izazvane prilikon izvršenja povrede. Član 137 Kopija odluke dostavlja se prijavljenom advokatu,njegovom braniocu, Komitetu za odnose sa klientom i oštečenoj stranci. Član 138 Protiv odluke Disciplinskog veča,nezadovoljna stranka ima pravo žalbe Disciplinskom komitetu za žalbe u roku od 8/osam/dana od dana prijema. Žalba se dostavlja Disciplinskom veču za Disciplinski komitet za žalbe. 64
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Jedan primerak rešenja dostvlja se suprotnoj strani, koja može odgovoriti u roku od 8 (osam) dana od dana prijema. Član 139 Disciplinsko veče za žalbe može potvrditi,ili ukinuti odluku Disciplinskog veča. Odluka Disciplinkog veča za žalbe dostavlja se prijavljenom advokatu, njegovom advokatu, Komitetu za odnose sa klientom i podnosiocu zahteva. Odluka je definitivna,osim u slučajevima predvidjenim članom 68.Zakona o advokaturi. 4) Zastarevanje Član 140 Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede,zastareva 6./šest/meseci nakon saznaja za učinjenu povredu i za izvršioca,dok u svakom slučaju zastareva nakon isteka vremenskog roka od 1 (jedne) godine od dana izvršene povrede. Član 141 Pokretanje prekršajnog postupka za teže povrede, zastareva u roku od 1./jedne/godine,nakon sasznaja za izvršenu povredu i za izvršioca,dok u svakom slučaju zastareva protekom vremenskog roka od 2/dve/godine od izvršenja povrede. Član 142 Izvršenje izrečenih disciplinskih mera, izrečenih za lakše povrede, zastareva nakon isteka vremenskog roka od 3 (tri) meseca od dana pravosnažnosti odluke. Član 143 Izvršenje disciplinskih mera ,izrečene za teže povrede,zastareva nakon isteka vremenskog roka od 6/šest/meseci od dana pravosnažnosti odluke. Član 144 Ukoliko je prema prijavljenom advokatu pokrentu postupak za utvrdjivanje krivične odgovornosti za isto delo za koje je pokrenut disciplinski postupak,rok zastarevanja se prekida do definitivnog okončanja krivičnog postupka pred redovnim sudom. Nakon završetka krivičnog postupka,rok zastarevanja disciplinskog postupka teče.

65
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

IX.

BIBLJOTEKA KOMORE

Član 145 Komora raspolaže svojom bibljotekom. Pravo koriščenja bibljoteke imaju svi advokati i advokati pripravnici,registrovani u odredjenom registru Komore. Član 146 Izvršno veče odredjuje iznos plačanja naime članstva za dvokate ili advokate pripravnike koji žele da koriste bibljoteku. Uplata je periodična,dok se visina odredjuje posebnom odlukom. Sakupljeni iznos sredstava, če se upotrebiti za obogačenje fonda bibljoteke i njeno odražavanje. Član 147 Korisnici bibljoteke nemaju pravo iznošenja i koriščenja primeraka naslova van prostorije bibljoteke. Član 148 Za rad bibljoteke stara se bibljotekar, a ukoliko je on otsutan, Skretar Komore koji vodi evidenciju naslova, i evidnciju korisnika i uplačuje članarinu iz člana 15o.ovog Statuta. Član 149 Pored članarine,finasiranje bogačenja načine. Odluku donosi Predsednik Komore. fonda bibljoteke vrši se i na druge

IX.

SPECIALIZACIJA DVOKATA.

Član 150 Advokat koji ispunjava zakonske uslove,uslove ovog Statuta i uslova iz opštih akata Komore,ima pravo podnošenja zahteva za priznanje titule specialista u odredjenoj pravnoj oblasti član 44 Zakona o advokaturi/. Član 151 Titula advokata specialiste priznaje se za ove oblasti: 66
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

1. Ustavno Pravo, 2. Krivično Pravo 3. Gradjansko pravo, 4. Upravno Pravo, 5. Radno Pravo, 6. Privredno Pravo, 7. Bankarsko Pravo, 8. Autorsko Pravo, 9. Medjunarodno Javno Pravo 10. Medjunarodno Privatno Pravo Član 152 Zahtev za priznaje titule specialista dostavlja se Izvršnom savetu Komore. Član 153 Uslove za specializaciju odredjuje Komora u saradnji sa Departmentom pravosudja. Odluku o priznanju titule specialista donosi Izvršno veče Komore.pošto dobije mišljenje i izveštaj posebne Komisije koju on imenuje. Član 154 Komisiju čine 9 (devet) članova. Članovi komisije mogu se birati i iz drugih naučnih institucija,admnistrativnih i javnih institucija kao i iz redova advokata. Na čelu Komisije je Predsednik Komore,koji rukovodi radom Komisije. Član 155 Protiv odluke o nepriznanju titule specialista,advokat-podnosioc zahteva,ima pravo žalbe Skupštinskoj komisiji za žalbe,koji treba odlučivati u roku od 6o/šezdeset/dana od dana podnošenja žalbe. Odluka Skupštinske komisije je definitivna. Član 156 Način rada komisije, uslovi za dobijanje titule specialista idr.uredjuju se Pravilnikom o postupku za priznavanje titule specialista.

67
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

X.

OBJAVLJIVANJE BILTENA

Član 157 Advokatska komora izdaje bilten. Bilten se objavljuje svakih 6/šest/meseci, i svi advokati i stručni saradnici i advokati pripravnici Komore dobijaju po jedan primerak. Član 158 Članove redakcije,uredjivače i glavne redaktore Biltena imenuje Izvršno veče Komore. Mandat članova redakcije traje 3/tri/godine. Isto lice može biti imenovano samo dva puata za člana uredjivačke ekipe. Član 159 Članovi redakcije za svoj rad odgovaraju Izvršnom savetu komre, koji ima pravo razrešenja svakog člana i pre isteka mandata.

XI.

FINANSISKO POSLO VANJE.

Član 160 Finansisko polsovanje Komore obavlja se u skladu sa godišnjim predračunom prihoda i rashoda,odobrenim od strane Skupštine. Član 161 Redovni prihodi Komore su: -prihodi od registracije advokata, -prihodi od članstva advokata i -ostali prihodi. Član 162 Osim redovnih prihoda,Komora raspolaže i sa vanrednim prihodima kao što su: -plačanje kazne kao disciplinska mera i -razni vanredni prihodi. Član 163 Komora koristi finansiska sredstva za realizaciju svojih zadataka i objektiva odredjenih Zakonom i Statutom. 68
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 164 Predsednik Komore odobrava isplate iz finansiskih sredstva Komore do limita odredjenog od strane Izvršnog veča. O limitu iz prethodnog stava,plačanje finansiskih sredstava Komore odobrava Predsednik Komore nakon prethodne saglasnosti od Izvršnog veča. U posebnim slučajevima, predsednik Komore nakon dobijene saglasnosti, može ovlastiti potpredsednika Komore za odobrenje isplate sredstava iz prethodnog stava. Član 165 Bilanc o finansiskom poslovanuju usvaja Skupština Komore. Predsednik komore potpisuje bilans Komore.

XII.

OZNAKA I PEČAT ADVOKATSKE KOMORE KOSOVA.

Član 166 Komora ima svoju oznaku koju odredjuje Skupština. Član 167 Pečati komore su okrglog i četvrtastog oblika sa natpisom: ODA E AVOKATËVE TË KOSOVËS-PRISHTINË ADVOKATSKA KOMORA KOSOVA-PRISHTINA KOSOVO CHAMBER OF ADVOCATES - PRIŠTINA Četvrtasti pečat sadrži i znak “Nr.No.Br.________________ ” I “Dt._________________ ” Član 168 Službene boje na kojima se može utisnuti pečat su: 1.crna i 2.tamno plava Član 169 Komora raspolaže i sa vodenim pečatom i znakom.

69
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 170 Regionalni skupovi advokata rapolažu sa pečatom u skaldu sa opštim aktom, kojeg usvaja izvršno veće komore.

XIII.

ADMINISTRACIJA ADVOKATSKE KOMORE

Član 171 Administraciju Komore ćine: 1) 2) 3) 4) Sekretar Administraor – Biblotekar Vozač i Ćistač

Član 172 Uslove koji se trebaju ispuniti za prijem u jedno od radnih mesta iz predhodnog člana odredjuje Izvršni Savet. Član 173 Ugovore o radu sa zapošljenima na radnim mestima iz člana 178 ovog statuta, u ime Komore potpisuje Predsednik Komore. Član 174 Rad drugih članova organa komore je dobrovoljan.

XIV.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 175 Pokrenuti postupak pred organima Komore, prestupanja na snagu ovog Statuta, nastavičese i do okončanja na osnovu odredbi koje su bile na snagu u to vreme. Član 176 Organi Komore, izabrani na osnovu statutarnih odredbi koje su bile na snagu pre stupanja na snagu Ovog Statuta, nastavljaju sa radom sve do isteka mandata. 70
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 177 Ovaj Statut stupa na snagu osmog dana nakon usvajanja. Priština, datum 07.07.2007 Predsedink Advokatske Komore Kosova Ramë Gashi

71
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS ETIKE I PONAŠANJE ZA SUDIJE POROTNIKE

72
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Kodeks etike i ponašanja za sudije porotnike
Pozivajući se na Administrativno nareñenje UNMIK-a br. 2006/8, Podsećajući na meñunarodno priznate standarde ljudskih prava i osnovnih sloboda koji posebno garantuju svakome princip jednakosti pred zakonom, pretpostavku nevinosti i pravo na pravedno i javno suñenje u razumnom vremenskom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom; Poštujući Osnovne principe Ujedinjenih nacija o nezavisnosti pravosuña, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1985. godine; Pozivajući se na Preporuku br. R (94) 12 zemljama članicama Odbora ministara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija i pošto su usvojili ciljeve koje ona navodi; Imajući u vidu Evropsku povelju o statutu za sudije i njen Memorandum objašnjenja, koje je pripremio Savet Evrope i usvojeni su u Strazburu u julu 1998. godine; Uvažavajući da je nezavisno i časno pravosuñe neophodno kako bi se obezbedila pravda u demokratskom društvu, za jačanje prevlasti vladavine prava i za zaštitu individualnih sloboda; Svesni potrebe da postojeće zakonodavne odredbe usmerene da osiguraju najviše garantije stručnosti, nezavisnosti i nepristrasnosti sudija treba da budu dopunjene kodeksom etike i profesionalnog ponašanja za sudije porotnike; Ovaj kodeks definiše standarde etike i profesionalnog ponašanja koje treba da poštuju sudije porotnici. Kršenje ovog Kodeksa predstavlja osnov za sankcije kako je predviñeno i u skladu sa odredbom člana 7.5. Uredbe br. 2005/52 o uspostavi Sudskog saveta Kosova i Administrativnog nareñenja br. 2006/8. Kao neophodni dodatak, usvojene su odreñene odredbe kako bi se zaštitila sudska nezavisnost sudija porotnika. Konkretni primeri neprofesionalnog ponašanja opisani u ovom kodeksu nisu konačni. Svaki postupak od strane sudije porotnika, mada nije eksplicitno predviñen ovim odredbama, a koji ima slično dejstvo, može se smatrati kršenjem ovog kodeksa i stoga može biti sankcionisan. Ovaj kodeks treba da se sastavi tako da bude u skladu sa zakonima i uredbama Kosova i meñunarodnim pravnim instrumentima i tako da ne narušava suštinsku nezavisnost sudija porotnika u donošenju sudskih odluka; Ovaj kodeks važi za sve sudije porotnike na Kosovu.

73
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

I. OPŠTI PRINCIP Sudija porotnik uvek treba da postupa na način koji promoviše poverenje javnosti u dostojanstvo, integritet i nezavisnost pravosuña. Sudija porotnik treba da: a) Poštuje visoke standarde profesionalnog i ličnog ponašanja, b) Poštuje zakon i pridržava ga se, c) Izvršava dužnosti svog zvanja nepristrasno i marljivo, d) Izbegava svaki postupak ili situaciju koja može dovesti u pitanje njegov integritet, nepristrasnost ili nezavisnost, e) Izvršava svoje dužnosti u skladu sa meñunarodno priznatim standardima ljudskih prava. Ovo se odnosi ne samo na profesionalni život sudije porotnika, već takoñe na privatni život sudije porotnika, kada postupci sudije porotnika mogu negativno uticati na sliku o sudiji porotniku u očima javnosti i na taj način uticati na pravosuñe u celini.

II. POSEBNA ETIČKA PRAVILA A. Sudska delatnost 1. U sudskim postupcima, sudije porotnici imaju dužnost da štite prava i slobode svih lica. 2. U obavljanju svojih sudskih odgovornosti sudija porotnik ima dužnost da obezbedi da se zakon, uključujući meñunarodno priznate standarde, propisno primenjuje i da se u predmetima postupa pravedno izbegavanjem bilo kakvog diskriminišućeg stava prema bilo kojem licu ili licima zasnovanog na bilo kojem osnovu, kao što su seksualne karakteristike, pol, dob, bračni status, jezik, mentalna ili fizička hendikepiranost, seksualna orijentacija, politička pripadnost ili ubeñenja, nacionalno poreklo, nacionalnost, religija ili vera, rasa, socijalno poreklo, imovina, poreklo ili bilo koji drugi status. Sudija porotnik treba da bude upoznat sa različitim kulturnim vrednostima kako bi bolje razumeo socijalne i lične probleme lica sa kojima je u kontaktu kada izvršava sudske funkcije. 3. Sudija porotnik posebno ima sledeće odgovornosti: a) da postupa nepristrasno i nezavisno u svim predmetima i slobodno od svakog uticaja spolja, i da sudske dužnosti obavlja na osnovu činjenica i zakona u primeni u svakom pojedinačnom predmetu, bez ikakvih ograničenja, nepriličnog uticaja, nagovora, pritisaka, pretnji mešanjem, direktnih ili indirektnih, sa bilo koje strane; b) da izbegava bilo kakve moguće sukobe interesa zasnovane na porodičnim ili društvenim vezama, kao i na finansijskim ili profesionalnim vezama; c) ukoliko iz bilo kojeg razloga sudija porotnik smatra da nije u mogućnosti da se pridržava odredbi prethodnih stavova ovog člana, on/ona mora preduzeti neodložne mere, uključujući izuzeće iz predmeta i zahtev predsedniku suda u kojem služi da bude izuzet/a iz predmeta. U svakom slučaju, ukoliko je sudija porotnik u situaciji u kojoj može da se dovede u pitanje njegova/njena 74
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

nezavisnost, on/ona ima obavezu da o ovome obavesti zainteresovane strane i da ih obavesti o svom mogućem izuzeću. d) U svakom slučaju, ukoliko sudija porotnik postane svestan bilo kojeg drugog sukoba interesa ili postoje bilo koje druge okolnosti koje bi mogle da uzrokuju sumnju u pogledu njegove/njene nepristrasnosti, on/ona mora da obustavi sve radnje u predmetu i da o tim osnovima obavesti predsednika suda ukoliko nije drugačije propisano zakonom. 4. Sudija porotnik će: a) Učestvovati u sudskim većima kada ga pozovu; b) Postupiti po svim sudskim pitanjima pravično i efikasno, obezbeñujući pravično suñenje svim strankama i poštovanje proceduralnih prava stranaka tokom čitavog postupka, uključujući potpun pristup svim strankama i njihovo razumevanje sudskog postupka, posebno za ugrožene osobe i/ili stranke bez pravnog zastupnika, i izbegavajući nepotrebno kašnjenje, kao i sve oblike odsustva i nemara na poslu; c) pri suñenju tražiti istinu; d) kada je potrebno, poštovati tajnost poverenih im podataka i/ili poverljivost procesa. Ovo podrazumeva da dok je proces u toku na bilo kom sudu, sudija porotnik neće davati bilo kakav javni komentar za koji se razumno može očekivati da utiče na ishod ili povredi pravičnost procesa ili potkopava kredibilitet pravosuña; e) pokazivati dostupnost i poštovanje prema pojedincima, biti strpljiv, dostojanstven i uljudan prema okrivljenima, strankama, svedocima, advokatima, tužiocima, sudijama i drugim sudijama porotnicima i bilo kojoj trećoj strani s kojom dolazi u kontakt u svom zvaničnom svojstvu; f) kao preduslov za učestvovanje u donošenju odluka u pogledu maloletnika, imati relevantne profesionalne kvalifikacije i/ili iskustvo; g) davati jasne razloge za svoje odluke. B. Vansudske delatnosti 1. Uopšte uzevši, sudija porotnik može slobodno obavljati delatnosti van sudskog mandata, uključujući one aktivnosti koje predstavljaju oličenje njegovih/njenih grañanskih prava ili koje predstavljaju njegova/njena profesionalna interesovanja ili nezavisnost. Ova sloboda ograničena je samo u onoj meri u kojoj su takve spoljne aktivnosti nespojive sa poverenjem u sudiju porotnika, ili sa nepristrasnošću ili nezavisnošću sudije porotnika, ili njegovom/njenom očekivanom dostupnošću da se bavi pitanjima koja se nalaze pred njim ili njom s pažnjom i u razumnom vremenskom roku. 2. Sudija porotnik posebno neće: a) da učestvuje u bilo kojoj aktivnosti, uključujući političku, koja je nespojiva sa funksijama sudije porotnika; b) da iam funkciju u nekoj političkoj stranci ili da bude njen član; ili 75
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

c) da učestvuje u bilo kojoj vansudskoj aktivnosti tokom raddnog vremena bez prethodnog odobrenja sudskog saveta Kosova i neće da prihvata naknadu za bilo koju spoljnu aktivnost u kojoj ućestvuje tokom radnog vremena, bez odobrenja sudskog saveta Kosova. 3. Pri odreñivanju da li je sudiji porotniku dozvoljeno da prima nakdanu za vansudske aktivnosti tokom radnog vremena, sudski savet Kosova primenjuje sledeće uslove jednako za sve sudije porotnike: a) isnos naknade ne sme da preñe razuman iznos, ili ne sme da preñe iznos koji bi osoba koja nije sudija porotnik primala za istu aktivnost; i b) izvor plačanja naknade ne sme da dovede do utiska nepriličnosti. 4. Sudija porotnik neće promovisati niti učestvovati u bilo kojoj organizaciji koja podržava bilo kakvu vrstu diskriminacije. 5. Sudijama porotnicima zabranjeno jr da korizte svoj položaj ili informacije koje dobiju preko svog položaja za svoju ličnu korist ili za bilo čiju ličnu korist. 6. Sudija porotnik neće licno traziti sredstva za neku organizaciju ili telo, dozvoliti da se njegovo ili njeno ime upotrebljava za dobijanje sredstava ili dozvoliti da se prestiz sudskog zvanja koristi u ove svrhe. 7. Sudija porotnik treba da se uzdrži od finansijskih i poslovnih aktivnosti koje imaju tendenciju da se negativno odraze na njegovu/njenu nepristrasnost, da se mešaju u propisno izvršavanje sudskih dužnosti, eksploatišu njegovo/njeno sudsko zvanje, ili ga/je uključuju u transakcije sa advokatima ili osobama za koje je verovatno da se mogu naći pred sudom u kojem on/ona služi. 8 Sudija porotnik i njegova/njena porodica neće, ni pod kakvim uslovima, prihvatati poklone, usluge, privilegije ili obećanja o materijalnoj pomoći od bilo koje osobe koja ima neposredan ili posredan interes u predmetu u koji je uključen sudija porotnik. 9. Svake godine sudija porotnik mora Sudskom savetu Kosova da podnese podatke o svojim finansijskim resursima i finansijskim resursima svojih članova uže porodice, u skladu sa zakonom. U smislu ove odredbe, finansijski resursi uključuju ličnu imovinu, kao što su bankovni računi, akcije, obveznice, kuće i motorna vozila. Sudija porotnik podnosi izvode iz bankovnih računa na zahtev Sudskog saveta Kosova. Izvodi iz bankovnih računa podnose se u roku od četrnaest (14) dana od zahteva Usvojio Sudski savet Kosova dana 25. aprila 2006. godine. Direktor Sekretarijat Sudskog saveta Kosova

76
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS ETIKE I PROFESIONALNOG PONAŠANJA ZA TUŽIOCE

77
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Kodeks etike i profesionalnog ponašanja za tužioce
Pozivajući se na Administrativno nareñenje br. 2006/8; Podsećajući na meñunarodno priznate standarde ljudskih prava i osnovnih sloboda koji posebno garantuju svakome princip jednakosti pred zakonom, pretpostavku nevinosti i pravo na pravedno i javno suñenje u razumnom vremenskom roku od strane nezavisnog i nepristrasnog suda ustanovljenog zakonom; Poštujući Osnovne principe Ujedinjenih nacija o nezavisnosti pravosuña, koje je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1985. g, kao i smernice o ulozi tužilaca koje je usvojio Osmi kongres Ujedinjenih nacija o prevenciji zločina i tretmanu prestupnika; Pozivajući se na Preporuku br. R (19) 00 zemljama članicama Odbora ministara Saveta Evrope o ulozi javnog gonjenja u krivično-pravnom sistemu; Uvažavajući da javni tužioci imaju ključnu ulogu i obavljaju značajne dužnosti u vršenju pravde i posebno su, u ime društva i u javnom interesu, zaduženi da obezbede primenu zakona gde kršenje zakona sa sobom nosi krivične sankcije, uzimajući u obzir prava pojedinca kao i neophodnu efikasnost krivičnopravnog sistema; Svesni neophodnosti, posebno zbog prelaznog stanja na Kosovu, da se usvoje zakonodavne odredbe usmerene da promovišu efikasnost, nepristrasnost i pravičnost javnih tužilaca, Ovaj kodeks definiše standard etike i profesionalnog ponašanja koji tužioci treba da poštuju. Kršenje ovog Kodeksa predstavlja osnov za sankcije kako je predviñeno i u skladu sa odredbom člana 7.5. Uredbe br. 2005/52 o uspostavi Sudskog saveta Kosova i Administrativnog nareñenja br. 2006/8. Kao neophodni dodatak preduzimaju se efikasne mere kako bi se garantovalo da javni tužioci budu u stanju da ispunjavaju svoje profesionalne dužnosti i odgovornosti u odgovarajućim pravnim i organizacionim uslovima i, posebno, kako bi se obezbedilo da se izbor, unapreñenje i transfer javnih tužilaca obavljaju prema pravičnoj i nepristrasnoj proceduri koja daje garantije protiv bilo kojeg pristupa u korist interesa specifičnih grupa i isključuje diskriminaciju po bilo kom osnovu. Konkretni primeri neprofesionalnog ponašanja opisani u ovom kodeksu nisu konačni. Svaki postupak od strane tužioca, premda nije eksplicitno predviñen ovim odredbama ali ima slično dejstvo, može se smatrati kršenjem ovog Kodeksa i stoga može biti sankcionisan. Ovaj kodeks važi za sve osobe koje obavljaju funkciju tužilaca na Kosovu, na svim stepenima.

78
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

I. OPŠTI PRINCIPI 1. Tužilac uvek treba da postupa na način koji promoviše poverenje javnosti u dostojanstvo, integritet, efikasnost i nepristrasnost tužilaca. Tužilac treba da: a) Poštuje visoke standarde profesionalnog i ličnog ponašanja, b) Poštuje zakon i pridržava ga se, c) Izvršava dužnosti svog zvanja nepristrasno i marljivo, i d) Izbegava svaki postupak ili situaciju koja može dovesti u pitanje njegov/njen integritet ili nepristrasnost, e) Izvršava svoje dužnosti u skladu sa meñunarodno priznatim standardima ljudskih prava. Ovo se odnosi ne samo na profesionalni život tužilaca, već takoñe na njihov privatni život, kada postupci tužioca mogu negativno uticati na sliku o tužiocu u očima javnosti i na taj način uticati na instituciju tužilaštva u celini. 2. Tužilac se neće baviti bilo kojom aktivnošću koja nije u skladu sa njegovim ili njenim funkcijama, uključujući političku aktivnost. 3. Tužilac neće imati funkciju u nekoj političkoj stranci ili biti njen član. 4. Zadatak tužioca je da traga za istinom, a što uključuje uzimanje u obzir svih dokaza, bilo da su u prilog okrivljenog ili ne. Svi tužioci moraju izvršavati svoje dužnosti i zadatke u dobroj veri i moraju sve vreme da uvažavaju pretpostavku nevinosti.

II. POSEBNA PRAVILA ETIKE A. Tužilačke aktivnosti 1. Tužioci treba da održavaju i usavršavaju najviše standarde profesionalizma i pravne stručnosti i u ovu svrhu treba da se angažuju na svom trajnom pravnom obrazovanju i obuci kada je dostupna. 2. Tužioci treba posebno da poštuju i primenjuju: a) principe i etičke obaveze svoje funkcije kako je predviñeno ovim kodeksom ponašanja; b) pravnu zaštitu osumnjičenih, žrtava i svedoka; c) ljudska prava i slobode kako je predviñeno meñunarodnim instrumentima; d) principe i praksu organizacije rada, upravljanja i kadrovskih resursa u pravosudnom kontekstu; 3. Ovo, pored ostalog, znači da tužioci moraju da budu svesni: a) mehanizama i materijala koji doprinose konsistentnosti u njihovim aktivnostima; i b) vrsta i razvoja kriminaliteta, kao i uslova i modaliteta meñunarodne saradnje u krivičnoj materiji.

79
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

4. Tužioci imaju posebnu odgovornost da izbegavaju bilo kakav potencijalni sukob interesa na osnovu porodičnih ili društvenih veza kao i finansijskih ili profesionalnih veza. 5. U svakom slučaju, ukoliko tužilac postane svestan bilo kojeg drugog sukoba interesa ili postoje druge okolnosti koje mogu da dovedu u sumnju njegovu/njenu nepristrasnost, on/ona mora da prekine sve aktivnosti u predmetu i o tim osnovama obavesti glavnog javnog tužioca u tužilaštvu, ukoliko nije drugačije odreñeno zakonom. 6. U odnosima sa organima nadležnim za nadzor nad njihovim radom, tužioci treba da: a) u slučajevima gde zakon u primeni zahteva od tužilaca da sprovedu preliminarni krivični postupak ili im dopušta da traže od pravosudne policije da preduzme odreñene korake, daju jasne upute o načinu sprovoñenja odreñenih istražnih radnji, naročito u pogledu proceduralnih uslova koji treba da se ispune. Kao minimum tužioci treba da utvrde pravac i obim istražnih radnji. U važnim slučajevima i/ili slučajevima komplikovanim u pogledu činjenica, tužioci će od samog početka sami preduzeti istražne radnje kao šta su uviñaj na mestu krivičnog dela i ispitivanje osumnjičenika i važnih svedoka. Uvek treba da se uzdrže od primene sile i treba da na pravosudnu policiju prebace sprovoñenje istražnih koraka koji mogu da zahtevaju upotrebu sile. Namena kontakata tužilaca sa pravosudnom policijom je da se obezbedi da postoji razmena veština i iskustava u odnosima koji se zasnivaju na poverenju i otvorenosti. Tužioci treba da prihvataju i koriste praktično krivično iskustvo policije. Oni treba da doprinesu svojim pravnim znanjem i proceduralnim iskustvom u pronalaženju relevantnih i prihvatljivih dokaza i, na samom početku istrage, da izbegavaju nepotrebnu istragu nevažnih pitanja. Tužioci treba da teže da im odluke budu transparentne za policiju i da budu spremni da ih njima objasne ukoliko bude potrebno. Naročito u slučajevima visokog profila tužioci treba da blisko sarañuju sa pravosudnom policijom. Meñutim, tužioci ne bi trebali da dozvole da njihovi lični odnosi sa pojedinačnim policajcima imaju uticaja na njihove odluke i trebali bi da budu u mogućnosti da svoje dužnosti nadzora vrše bez favorizovanja. b) obavljaju svoje dužnosti i odgovornosti bez neopravdanog mešanja ili neopravdane izloženosti grañanskoj, krivičnoj ili drugoj odgovornosti; c) poštuju pravna uputstva dobijena od organa kojima su podreñeni prema hijerarhiji; d) imaju pravo da traže da im se uputstva dostave pismeno; e) periodički javno daju na uvid svoje ukupne aktivnosti, a posebno način na koji se ostvaruju njihovi prioriteti. 7. U svojim odnosima sa sudijama, javni tužioci treba da: a) strogo poštuju nezavisnost i nepristrasnost sudija; posebno neće bacati sumnju na sudske odluke niti će ometati njihovo izvršenje, osim kada koriste svoje pravo na žalbu ili kada se pozivaju na neku drugu proceduru u skladu sa zakonom; b) budu objektivni i pravični tokom sudskog postupka; c) se uzdrže od javnog kritikovanja sudija na neprikladan način. 80
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

8. U svojim odnosima sa policijom, tužioci treba da: a) U slučajevima kada zakon u primeni nalaže tužiocima da vode preliminarni krivični postupak ili im dozvoljava da traže od organa za sprovoñenje zakona da preduzmu odreñene mere, po potrebi daju jasna uputstva policiji u cilju efikasnog krivičnog gonjenja; b) sankcionišu ili promovišu sankcionisanje, ukoliko je to prikladno, krivične delatnosti; i c) u svakom slučaju promovišu primerenu i funkcionalnu saradnju sa policijom i različitim organima za sprovoñenje zakona. 9. U obavljanju svojih dužnosti prema pojedincima, tužioci posebno trebaju da: a) obavljaju svoju funkciju pravično, nepristrasno i objektivno; b) poštuju i teže da zaštite ljudska prava; c) teže da obezbede da krivičnopravni sistem radi šta je moguće efikasnije i ekspeditivnije. Ovo podrazumeva da tužioci treba da izbegavaju bilo koji oblik odsustva, neefikasnosti i nemara na poslu, a takoñe treba da obezbede propisnu koordinaciju sa organima za sprovoñenje zakona (kao i smernice za njihov rad) kada je to propisano zakonom u primeni; d) se uzdrže od diskriminacije na bilo kom osnovu izbegavanjem bilo kakvog diskriminacionog stava protiv bilo kojeg lica ili grupe lica na bilo kom osnovu, kao što su seksualne karakteristike, pol, dob, bračno stanje, jezik, mentalni ili fizički hendikep, seksualna orijentacija, politička pripadnost ili ubeñenje, nacionalno poretklo, nacionalnost, religija ili vera, rasa, društveno poreklo, imovina, poreklo ili bilo koji drugi status; e) obezbede jednakost pred zakonom, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti, uključujući one koje imaju uticaja na osumnjičenog, bez obzira da li mu idu u prilog ili ne. 10. Tužioci: a) neće započeti ili nastaviti gonjenje kada prema zakonu imaju obavezu da to ne urade ili kad zakon ne pruža osnov za takav postupak. b) neće podneti bezvredne dokaze koji mogu uticati na validnost samog postupka. c) će težiti da očuvaju princip jednakosti obe strane, pogotovo tako što će dati drugim stranama – osim kada je zakonom drugačije predviñeno – svaku informaciju koju poseduju a koja može uticati na pravednost postupka. d) će držati u tajnosti informacije koje su dobili od trećih lica, pogotovo gde je ugrožena pretpostavka o nevinosti, osim ako se otkrivanje ove informacije traži u interesu pravde ili po zakonu. e) će uzeti u odgovarajući obzir interese svedoka, posebno preduzimati ili promovisati mere za zaštitu njihovog života, bezbednosti i privatnosti, ili se postarati da se ovakve mere preduzmu. a) će uzeti u odgovarajući obzir stavove i probleme žrtava kada su ugroženi lični interesi žrtava. b) neće dozvoliti neprikladne uticaje za opstruiranje gonjenja javnih zvaničnika za dela koja oni izvrše, posebno korupciju, nezakonitu upotrebu vlasti, teško kršenje ljudskih prava i druga krivična dela koja priznaje meñunarodno zakonodavstvo. 81
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

c) tužilac, ili njegova/njena porodica neće, ni pod kakvim okolnostima, prihvatati poklone, usluge, privilegije ili obećanja o materijalnoj pomoći od bilo koje osobe koja ima neposredan ili posredan interes u predmetu koji oni vode. d) Prema odredbi člana 5 c) u gore pomenuom tekstu, tužioci će imati slobodu da podnesu sudu svaki pravni argumenat po svom izboru, čak i kada imaju obavezu da pismeno izraze dobijena uputstva. B. Vantužilačke aktivnosti: 1. U principu, tužilac može slobodno vršiti aktivnosti van obima tužilačkog mandata, uključujući one aktivnosti koje su oličenje njegovih/njenih prava koje ima kao grañanin, ili koji predstavljaju njegove/njene profesionalne interese i nezavisnost. Ova je sloboda ograničena samo utoliko ukoliko su te spoljne aktivnosti nespojive sa poverenjem profesije i javnosti u tužioce ili sa njihovom potrebnom sposobnošću da se s pažnjom i u razumnom roku bave pitanjima koja se nalaze pred njima. U skladu sa ovim članom, tužilac može da se bavi sledećim aktivnostima: (a) da govori, piše, drži predavanja, podučava i učestvuje u drugim aktivnostima koje se tiču zakona, pravnog sistema i administracije pravosuña, uključujući angažman u tim aktivnostima preko organizacija ili vladinih organa koji su im posvećeni; i (b) da se bavi umetnošću, sportom i drugim društvenim i rekreacionim aktivnostima kao i da učestvuje u grañanskim i dobrotvornim aktivnostima. 2. Tužilac naročito ne sme: (a) da učestvuje u bilo kojoj aktivnosti, uključujući političku aktivnost, koja je nespojiva sa funkcijom tužioca; (b) da ima funkciju u nekoj političkoj stranci ili da bude njen član; ili (c) da učestvuje u bilo kojoj vantužilačkoj aktivnosti tokom radnog vremena bez prethodnog odobrenja Sudskog saveta Kosova, i ne sme da prihvati bilo kakvu naknadu za bilo koju spoljnu aktivnost u kojoj učestvuje tokom radnog vremena, bez odobrenja Sudskog saveta Kosova. 3. Pri odreñivanju da li tužilac sme da primi naknadu za učestvovanje u vantužilačkim aktivnostima tokom radnog vremena, Sudski savet Kosova treba da primenjuje sledeće uslove ravnopravno za sve tužioce: a) iznos naknade ne sme da preñe razuman iznos, ili ne sme da prelazi iznos koji bi lice koje nije tužilac primilo za istu aktivnost; b) iznos naknade ne sme da preñe 25 odsto od uobičajene plate tužioca; i c) izvor plaćanja naknade ne sme da dovede do utiska nepriličnosti. 4. Tužiocima je zabranjeno koristiti svoju funkciju ili informacije koje dobiju putem svoje funkcije bilo za svoju ličnu korist, bilo za ličnu korist bilo koga drugoga. 5. Tužioci ne smeju lično da sakupljaju sredstva za neku organizaciju li telo, ne smeju da dozvole da se njihovo ime koristi u sakupljanju sredstava ili da dozvole da se prestiž tužilačke funkcije koristi u te svrhe. 6. Tužioci ne smeju da pripadaju organizacijama koje podržavaju ili promovišu diskriminaciju ili bilo kakvu vrstu aktivnosti koja je nespojiva sa položajem tužioca. 82
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

7. Tužioci treba da se uzdrže od finansijskih i poslovnih projekata koji imaju tendenciju negativnog uticaja na njihovu nepristrasnost, ili uticaja na ispravno izvršavanje tužilačkih dužnosti, eksploatisanja njihovog položaja ili ih uključuju u transakcije sa advokatima ili licima za koje je verovatno da će sa njima doći u kontakt tokom vršenja svojih profesionalnih dužnosti. 8. Svake godine tužilac mora Sudskom savetu Kosova da podnese podatke svojih finansijskih resursa i finansijskih resursa bližih članova porodice, u skladu sa zakonom. U svrhu ove odredbe, finansijski resursi uključuju ličnu imovinu, kao što su bankovni računi, akcije, obveznice, kuće i motorna vozila. Tužilac podnosi izvode iz bankovnih računa na zahtev Sudskog saveta Kosova. Izvodi iz bankovnih računa podnose se u roku od četrnaest (14) dana od zahteva.

C. Administrativne dužnosti 1. Tužilac treba da obavlja svoje administrativne dužnosti profesionalno i marljivo, i treba da sarañuje sa organima za sprovoñenje zakona, sudijama i drugim sudskim službenicima u upravljanju aktivnostima kancelarije tužioca. 2. Tužilac će posebno: a) da poštuje neophodne obaveze koje proizlaze iz ove funkcije u smislu nadzora osoblja koje je pod njegovom/njenom kontrolom ili kojima je nadreñen/a; b) da organizuje svoje aktivnosti i poštuje posebne obaveze u pogledu vremena i dužnosti neophodne za izvršenje takvih aktivnosti; c) da se pridržava administrativnih uputstava Odeljenja pravde u onoj meri u kojoj takva uputstva imaju za cilj da racionalizuju i poboljšaju konsistentno upravljanje radom tužilaštava i pod uslovom da ne utiču na slobodno odlučivanje tužilaca u pojedinačnom slučaju. 3. U vezi organizacije i internog rada tužilaštva, pogotovo u raspodeli i preraspodeli predmeta, javni tužilac će izbegavati sve neprimerene uticaje i maksimalizovati ispravno funkcionisanje sistema krivičnog pravosuña, naročito u vezi nivoa pravne stručnosti i specijalizacije koje treba posvetiti svakoj materiji.

Usvojio Sudski savet Kosova dana 9. maja 2006. godine.

Direktor Sekretarijat Sudskog saveta Kosova

83
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS PONAŠANJA I PROFESIONALNE ETIKE PRUŽIOCA PRAVNE POMOČI

84
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS PONAŠANJA I PROFESIONALNE ETIKE PRUŽIOCA PRAVNE POMOČI.
Komisija pravne pomoči. Shodno ovlaščenjima datim članom 4.15.p.(i) Pravilnika o pravnoj pomoči i Administrativnim upustvom pravne pomoči br/2006 za sprovodjenje istog. Posredstvom ovog, donosimo Kodeks ponašanje i etike za pravnu pomoč; Član 1. Opšta načela 1.1.Kodeks ponašanja i etike komisije pravne pomoči odredjuje upučujuča načela etike i pravila ponašanja, andna osnovu kojih se rukovode službenici Komisija za pravnu pomoč i osoblje Koridincionih kancelarija za pravnu pomoč kao i službenici Okružnih biroa za pravnu pomoč(Osoblje pravne pomoči). 1.2.Ovaj Kodeks dopunjuje opšte odgovornisti i obaveze civilinih službenika, na način odredjen Kodeksom ponašanja za civilnu službu,priložen kao prilog Pravilniku UNMIK-br.2oo1/36.o civilnoj službi na Kosovu. 1.3.Ovaje če se Kodeks primenjivati za sve članove i radnike NVO.u partnerstvu,i u studentskim programima ili kancelarija pravne pomoči.Za postizanje ovog objektiva,ovaj Kodeks je bitan komponenat bilo kog ugovornog odnosa sa pružiocima pravne pomoči. 1.4.Poštenje osoblja koji rade na pružanju pravne pomoči je neophodna za pravednost u vršenju odgvornosti Komisije za pravnu pomoč.Osoblje pravne pomoči treba učestvovati u odlučivanju,čuvanju i sprovodjenju visokih standarda ponašanja,na način kako bi se sačuvalo poštenje,iekrenost, i pravednost, sistema pravne pomoči i ojačalo javno povernje u njemu. 1.5.Celokupno osoblje ,dužno je da legitimne interese Komisije za pravnu pomoč unapredjuju, u svakom slučaju kada za to imaju priliku i mogu. Član 2. Odnosi sa Zakonima, pravilnicima i standardima. 2.1. Od celokupnog osobljae pravne pomoči očekuje se da izvršavaju sve svoje aktivnosti u skladu sa Zakonima,pravilnicima i pravilima koja su na snazi na Kosovu,sa uopšte prihvatljivim praksama poslovnih delatnosti, i sa najvišim etičkim standardima. 2.2 U slučajavima kada se traže dopunska upustva radi razjašnjenja potrebnih etičkih zadataka i ponašanja,član osoblja konsultuje njegovog pretpostvaljenog.Ukoliko se takvo upustvo zahteva od službenika pravne pomoči,on konsultuje drugog službenika komisije. 85
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

2.3.Zabranjuje se kršenje načela etike i pravila ponašanja predvidjenih ovim Kodeksom. Član 3. Konflikti interesa 3.1 Nijedan radnik pravne pomoči nemože postupiti na takav način,da se sa razlog mož stvoriti utisak u narodu da on može biti obuhvačen u ponašanja koje se kose sa datim povernjem kao radniku pravne pomoči. 3.2.Nijedan radnik pravne pomoči, ne sme dozvoliti da porodični odnosi,prijateljski ili drugi odnosi utiču na njegove profesionalne odluke.Radnik pravne pomoči ne sme koristiti ili preduzeti neku radnju koja ostavlja utisak koriščenja vlasti ili mogučnosti koje mu pruža njegovo mesto kako bi unapredio svoje privatne interese i interese drugih,radnik pravne pomoči ne sme ostvaljati utiske niti dozvoliti drugima, da nose utiske kji bi odrazili mogučnost potpadanja pod uticaj. 3.3 Radi izbegavnja konflikta interesa ,ovaj Kodeks predvidja sledče zabrane za osoblje pravne pomoči: a) Nijedan radnik pravne pomoči neče primati finansiska sredstva ili matrialne dobiti,posredno ili neposredno od strane podnosioca zahteva za pravnu pomoč.Sredstva ili finansiska dobit obuhvataju:ali se ne ograničavaju samo na,gotov novac,pozajmicu,kredit ili garnciju,nagrdu putovanje,stanovi ili profesionalne usluge; b)Nijedan radnik pravne pomoči ,koji udlučuje za slučaj pružanja pravne pomoči,neče biti u porodičnim odnosima bliže od drugog stepene sa nijednim podnosiocem zahteva za pravnu pomoč(ostaje da se razmatra sa komisijom za pravnu pomoč) c) Nijedan radnik pravne pomoči, koji odlučuje za slučaj pružanja pravne pomoči,neče biti u odnosima ili imati finansiski interes ili neposredni komercialni interes,sa nijednim podnosiocem zahteva za pravnu pomoč. d) Nijedan radnik kordinacione kancelarije za pravnu pomoč ili radnik okružnih biroa za pravnu pomoč,neče biti zapošljen u nekoj instituciji ili drugoj kompaniji. e) Druge prisutne ili moguče situacije koje mogu dovesti do konflikta interes. 3.4 Konflikt interese ne može uvek biti jasan i vidljiv.Kada član osoblja ima sumnje u vezi sa tim,ukoliko neka odredjena aktivnost sadrži konflikt interesa za njega ili za druge,on se treba konsultovati sa njegovim pretpostvaljeni.Član personala koji sazna za jedan moguči konflikt interesa ili konflikt više interesa,ili sazna za to,dužan je da se konsultuje sa drugim službenikom komisije.

86
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 4. Tajne informacije 4.1 Osoblje pravne pomoči ne deli lične podatke,sakupljene od podnosioca zahteva sa nijednom drugom organizacijom ili drugim autoritetom,osim iz razloga provere zahteva za pravnu pomoč,utvrdjivanju prava na pravnu pomoč ili otkrivanju prevare,kako je predvidjeno u Pravilniku o pravnoj pomoči. 4.2 Svi pružioci pravne pomoči,dužni su da čuvaju u punoj tajnosti sve informacije i saznanja u vezi sa osobom koja je zahtevala pravnu pomoč, ,pomognutog ili zastuplenog od njih,koje su informacije dobili kao posledica njihovog profesionalnog odnosa,osim slučaja kada se njihovo otkrivanje vrši uz saglasnost korisnika ili se to zahteva Zakonom. 4.3.Koriščenje podataka za sticanje lične dobiti ili omogučavanje dobiti drugima, ne da se smatra težom povredom ugovornih obaveza več može uslediti i pokretanje krivičnog ili civilnog postupka. Član 5. Odnosi sa podnosiocem zahteva za pravnu pomoč. 5.1 Osoblje pravne pomoči poštuje prava tražioca pravne pomoči i sa njima se ponaše na korektan, profesionalan, i pravedan način u toku vršenja njihovih aktivnosti. 5.2 Osoblje pravne pomoči vrši svoje aktivnosti na unapredjenju,odlučivanju i zaštiti objektivnih načela,korektnosti ,tranparentnosti i nediskriminaciji. 5.3 Nijedan radnik pravne pomoči,nezavisno od njegovog zvanja,netreba da na nepravedan način koristi nijedno lice posredstvom manipulacije,skrivanjem ili zloupotrebom privelegovanih ili tajnih informacija,iskrivljenjem matrialnih fakata ili preko bilo kakvog nepravednog sporazuma. Član 6 Sredina,zdravlje i bezbednost 6.1 Komisija pravne pomoči,vrši svoju delatnost vezanu za sredinu,zdravlje i opštu za bezbednost 6.2 Komisija za pravnu pomoč uzima u obzir celokupno zakonodavstvo koje je na snagu u vezi sa zaštitom sredine. 6.3 Komisija za pravnu pomoč obezbedjuje , da osoblje pravne pomoči ima jednu zdravu i bezbednu sredinu za rad, i obezbedjuje sprovodjenje celokupneog zakonodavstva koji je na snazi u vezi sa zdravstvom,zaštitom i bezbednošču. 6.4 Osoblje pravne pomoči je odgovorno za čuavnje sigurnog i zdravog mesta za rad svih zapošljenih,posredstvom sprovodjenja praksi i pravila zdravstva i 87
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

bezbednosti,izvešatavanjem o nesrečama,povredama,i nesigurnim opremama, raznih praksi i uslova. Član 7. Kompatibilnost softeurika 7.1 Kompjuterski softveri ,priručnici i drugi zaštičeni matriali zaštičeni sa autorskim pravom i industriskim markama,su zaštičeni matriali i nemogu se proizvoditi za lično koriščenje. 7.2 Kupljeni souftver,kupljen od trgovca ili razvijen od komisije pravne pomoči zaštičen je autorskim pravom i može se zaštiti takodje i sa tajnom otkriča-patenta ili profesiom, ili se može smatrati kao tajna informacija.Ttakav Softeur obuhvata kompjuterske programe,baze podataka i sličnih dokumenata,uslove i pravila sporazuma o licenciranju,kao što su odredbe za nekopiranje i neraspodelivanje programa,koje se trabaju sprovoditi. Član 8. Zaštita i koriščenje resursa 8.1 Sve prostorije ,aparature,sistemi,informacija i oprema su resursi koji pripadaju Komisiji za pravnu pomoč,od osoblja pravne pomoči,zahteva se da ove resurese čuvaju i štite na efikasan način.Ovo obuhvata koriščenje interneta,elektronske pošte ili drugih resursa informativnih sistema,kradja,nepažnja i nepotrebno trošenje direkno utiču na budjet komisije pravne pomoči. 8.2 Za svaka sumnja prevareili kradju sprovela istraga. treba da se odmah obavesti, kao bise

8.3 osoblje pravne pomoči, nemože upotrebiti aparaturu za privatno poslovanje. 8.4 Obaveza za zaštitu resursa Komisije za pravnu pomoč ,obuhvata obavezu zaštite registrovanih informacija.Registrovane informacije obhvataju intelektualno bogastvo,kao što su podaci ili informacije,profesionalne tajne,patenti,prepoznavajuče oznake i autorsko pravo kao i polsovno delovanje,marketing i planovi službe,prevodi,dizajniranja,baza podataka,zapisi,informacije o platama i podaci ili neobjavljeni finansiski izveštaji. 8.5 Koriščenje, i neovlaščeno raspodeljivanje ovih podataka ne smatra se samo kršenje ovog Kodeksa, več može uslediti i pokretanje civilnog ili krivičnog postupka. 8.6 Osoblje pravne pomoči,nemože kupovati ili prodavati imovinu vlasništvo Komisije za pravnu pomoč,bez prethodnog odobravanja,ukoliko komisija usvoji njihovu kupovinu ili prodaju,primenjuje se pravilo javne nabavke na Kosovu.

88
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 9. Nagrade i zabavljanje 9. Osoblje pravne pomoči ili član njihove porodice, nemože tražiti ili primati ustupke ili nagrade koje se mogu prceptirati kao zalaganje za uticaj na izvršenju njihovih zadataka ili kao ustupci postoječih podnosioca zahteva ili mogučih podnosica za pravnu pomoč. Član 10. Praksa vodjenja računovodstva/računa/

10.1 Politika je Komisije za pravnu pomoč da u celosti i na pravedan način otkrije svoje finanasisko stanje u skladu sa standardima i medjunarodnim praksama, koje su na snazi za finansije i Zakonom,pravilima i Pravilnicima na snazi na Kosovu. 10.2 Finanasiske knjige komisije pravne pomoči,podaci,obračuni,finansiski izveštaji trebaju se voditi na detaljan način u meri koja je razumna,trebaju da na adekfatan način prestave transnakcije Komisije za pravnu pomoč i trebaju biti u saglasnošču sa zakonskim zahtevima na snazi,i sa sistemom Komisije pravne pomoči za internu kontrolu, kako je predvidjeno SMVSC. 10.3 Koridnator pravne pomoči i finanasiski asistent ili personal koji vrši slične funkcije,priprema izveštaje i pune finanasiske preglede,tačne i pravedne ,blagovremeno i jasne za sve unutrašnje i vanske auditore,na osnovu pravilnika na snazi,rada na osnovanim poslovnim praksama. Član 11. Čuvanje podataka 11.1 Osoblje pravne pomoči u toku vršenja svoje aktivnosti,obezbedjuje sve podatke i transankcije vezan za dosjea i sitem Komisije pravne pomoči,obuhvatajuči manuelne ,elektronske,finansiske i nefinasiske, i svaku prateču informaciju upisuje se i za njih se izveštava na potpun i pravedan način,tačan, u datom vremenu i na jasan način, u skladu sa standardima,zakonima i pravilnicima koji su na snazi. 11.2 Svi podaci se skediraju i čuvaju u skladu sa upustvima SMVSC. Član 12. Povrede 12.1 Kršenja standarda ovog Kodeksa mogu rezultirati sa disciplinskim postupkom,obuhvatajuči i neograničavajuči se samo na ukidanju ugovora, obustavu,pismenom ili usmenom opomenom, u skladu sa postupcim predvidjenim Zakonodavstvom koje je na snazi na Kosovu. 12.2 Prilikom donošenja odluke o Preduzimanju potrebnog delovanja,uzimaju se u obzir; Ozbiljnost povrede,prethodno dosije lica kao i okolnosti slučaja. 89
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

12.3 Osoblje pravne pomoči koje sazna za kršenje ovog Kodeksa,ili za postupke koji vode kršenju istog,odmah treba da obavesti njegovog pretpostavljenog.Službenik Komisije pravne pomoči kod ovakvog stanja,treba odmah da obavesti drugog službenika Komisije. Član 13. Osoblje pravne pomoči 13.1 Osoblje pravne pomoči ima glavnu odgovornost na čuvanju sredine sa etičkim i zakonskim ponašanjem,posredstvom izraženog angažovanja za delovanje u skladu sa ovim Kodeksom, kako bi se ispunuli svi relavantni zakonski zahtevi i zahtevi drugih regulativa u toku vršenja aktivnosti Komisije za pravnu pomoč,dabi uspešno sprovodio ove odgovornosti,osoblje pravne pomoči če: a/Pročitati,shvatiti i postupiti u skladu sa ovim Kodeksom i sa svima Zakonima i Pravilnicima na snazi,radi ispunjenja njihovih odgvornosti u radu. b) Doprinosiče u radnim sredinama koja su prikladna i potsticače delovanje u skladu sa ovim Kodeksom ,Zakonima i Pravilnicima na snazi. 13.2.Komisija pravne pomoči, odlučno je posvečena na obezbedjenju jednakih mogučnosti u svima vidovima zapošljavanja i neče dozvoliti nikakvu vrstu diskriminacije.Zabranjuje se svaka vrsta izazivanja, bilo seksualna ,etnička verska i dr. 13.3 Ukoliko neko od radnika pravne pomoči,smatra da je bio žrtva diskriminacije,izazivanja,ili bilo čega,traba da obavesti njegovog pretpostavljenog.Službenik komisije pravne pomoči ,treba da obavesti i druge službenike Komisije za takvo izazivanje. 13.4 Osoblje pravne pomoči izvršava svoje zadatke bez uticaja nekog leka , /droge/ili alkohola.Zabranjuje se upotreba,raznošenje,posedovanje ili prodaja droge upotreba alkohola od strane radnika pravne pomoči u prostirijama Komisije za pravnu pomoč. 13.5 Zabranjuje se prodaja,prevoz.posedovanje,i koriščenje vatrenog oružja –oružja u prostrijama Komisije pravne pomoći. 13.6 Osoblje pravne pomoči podstiče osoblje na razgovora sa pretpostavljenim,sa kordinatorom pravne pomoči ili sa nekim službenikom Komisije za pravnu pomoč za uočena neetička i nezakonita ponašanja, ili kada sumnja u ispravnost najboljeg vodjenja postupka u odredjenim situacijama. 13.7 Komisija pravne pomoči zabranjuje obeštečenje radnika koji sa poverenjem izveštavaju za loša ponašanja drugih.

90
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Član 14 Upravljanje 14.1 Pored njihovih odgvornosti kao radnici.Kordinator pravne pomoči i službenici pravne pomoči trebaju čuavti jednu radnu sredinu gde če se isticati posvečenost delovanja u skladu sa ovim Kodeksom i Pravilnicima, u u skladu sa ovim oni če: a)Obezbediti da članovi i osoblje pod njihovim nadzorom prime kopije ovog Kodeksa pročitaju prouče i shavte njegove zahteve. b)Da obezbede da članovi njihovog osoblja shavte pozitivne zadatke radi izveštavanja o stvarnim ili pretpostvaljenim kršenjima ovog Kodeksa, i da shvate postupke i mekanizme kojima raspolažu za izveštavanje. c) Čuvaju jednu radnu sredinu koja predupredjuje obeštečenje ili kaznene mere prem članu osoblja,koji sa poverenjem izveštava za stvrne ili sumnjive povrede ovog Kodeksa. d/Izveštavaju o svim mogučim i stvarnim povredama ovog Kodeksa. Član 15. Komuniciranje Ovaj če se Kodeks saopštiti celom osoblju pravne pomoči i objaviče se u službenom vebsajtu Komisije pravne pomoči. Član 16. Obaveze bivšeg personala pravne pomoči. 16.1Bivši personal pravne pomoči neče otkriti nijednu informaciju koja se po ovom Kodeksu smatra tajnom. 16.2 Bivši personal pravne pomoči neče zloupotrebiti ili koristiti dobijene informacije u toku vršenja njihovih službenih zadataka. Član 17. Stupanje na snagu Ovaj Kodeks stupa na snagu danom usvajanja od strane Komisije pravne pomoči.

91
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS PONAŠANJA U PRAVNOJ KLINICI NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI

92
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

KODEKS PONAŠANJA U PRAVNOJ KLINICI NA PRAVNOM FAKULTETU UNIVERZITETA U PRIŠTINI
Saglasno osnovnom zadatku Klinike, uključujući tu simulacije/nezavisne stručnjake, kao i situacije sa pravim klijentima, od studenata učesnika i nadzornika Klinike se traži da poštuju sledeće odredbe tokom njihovog rada u Klinici. Nadzor poštovanja Kodeksa vrši nadzornik Klinike i to važi za sve studente, profesore, i nezavisne ekperte koji rade u Klinici. Kodeks osigurava da budu poštovana prava svih studenata i da se promovišu najviši standardi moralnog integriteta.

Opšti principi

Čl. 1. Studenti i nadzornici klinike dužni su da štite interese klijenata smelo i časno, i uvek na onakav način koji je u skladu sa dostojanstvom i ugledom pravne profesije.

Čl. 2. Ponašanje studenata i nadzornika Klinike mora se manifestovati u njihovim namerama da pruže pomoć klijentima.

Čl. 3. Prilikom pružanja pravne pomoći, studenti i nadzornici Klinike dužni su da slede principe pouzdanosti, dužne marljivosti, i blagovremenog obavljanja svih aktivnosti.

Čl. 4. Student ne može, bez opravdanog razloga, da odbije pravni slučaj ili predmet koji mu dodeli nadzornik Klinike.

Čl. 5. Prilikom pružanja pravnih saveta, studenti i nadzornici Klinike dužni su da slede principe strogog poštovanja činjenica.

Čl 6. Nepoznavanje sadržaja Kodeksa ponašanja ne oslobaña studente, gostujuće advokate predavače ili nadzornike Klinike, njihovih dužnosti da poštuju odredbe Kodeksa.

93
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Poverljivost

Čl. 7. Studenti i nadzornici Klinike dužni su da čuvaju poverljivost i da preduzmu sve razumne mere da zaštite od obelodanjivanja i neovlašćenog korišćenja sve informacije koje steknu vezano za njihovo učešće u radu Klinike.

Čl. 8.

Studenti moraju da očuvaju poverljivost prilikom rada i komuniciranja sa

gostujućim pravnim stručnjacima.

Čl. 9.

Posle završetka pružanja pravne pomoći, Klinika je dužna da, na njegov

pismeni zahtev, vrati sve dopise i kopije dokumenata koje je podneo.

Čl. 10. Obaveza poverljivosti ne prestaje ni posle završetka pružanja pravne pomoći klijentu.

Odnosi sa klijentom

Čl. 11. Klinika ne sme da prihvata da radi na predmetima u kojima postoji sukob interesa izmeñu klijenta i: a) b) lica koje je trenutno ili je bilo klijent Klinike; lica koje je bilo ili je trenutno klijent lica koje aktivno radi u Klinici kao student,

nadzornik ili službenik Klinike, c) ili lica koje je trenutno ili je bilo klijent poslovne ili pravne firme sa kojom je

student, nadzornik ili službenik klinike pružao ili učestvovao u pružanju pravne pomoći.

Čl. 12. Studenti i nadzornici Klinike ne smeju prihvatiti da pružaju pravnu pomoć u slučajevima: a) b) kada rezultat može imati uticaja na njega lično ili njegovu imovinu; kada je pružao pravnu pomoć protivničkog strani u istom predmetu, u sličnom

predmetu, ili se u njima pojavio kao svedok; c) svañi, 94
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

kadsa se radi o licu koje je blisko njemu ili o licu sa kojim je u teškoj ličnoj

d)

kada se radi o klijentima čiji su interesi sukobljeni, čak i kada se klijenti slože

da ih Klinika istovremeno zastupa. U slučaju da se sukob otkrije tokom pružanja pravne pomoći, student je dužan da obavesti klijente da ne može dalje da ih zastupa. e) kada klijenta već zastupa neki drugi advokat.

Čl. 13.

Ukoliko tokom rada u Klinici student otkrije informacije koje mogu

predstavljati sukob interesa za njega ili nju, ili za Kliniku, oni su onda dužni da odmah prenesu takve informacije nadzorniku Klinike.

Čl. 14. Student koji aktivno radi u nekoj drugoj organizaciji koja pruža pravnu pomoć uz nadoknadu, ili koji učestvuje u programu za pripravnike, ne može učestvovati u radu Klinike.

Čl. 15. Studenti su dužni da obaveste klijente da oni nisu advokati.

Čl. 16. Prilikom pružanja pravnih saveta, studenti i nadzornici Klinike dužni su da razmotre pravne i nepravne aspekte utvrñenog problema iz perspektive klijenta, i da uzmu u obzir njegov sistem vrednosti. Kada govori sa klijentom, student treba da bude svestan potrebe da pruži moralnu podršku.

Čl. 17. Student treba aktivno da uključi klijenta u proces razmatranja potencijalnih rešenja problema, dajući mu pouzdan prikaz pravnih opcija za zaštitu njegovih interesa.

Čl. 18. Student je dužan da obavesti klijenta o svim aktivnostima koje su preduzete tokom pružanja pravne pomoći i o rezultatima, i da mu dosledno daje odgovore na sva pitanja. Čl. 19. Studenti treba preko svog ponašanja da nastoje da ojačaju poverenje

klijenata u njihov rad. Student treba da odbije da pruža pravnu pomoć klijentu koji mu više ne veruje i da o takvom slučaju obavesti nadzornika Klinike.

95
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Propisno zastupanje

Čl. 20. Student i nadzornik Klinike ne smeju da pružaju takvu pravnu pomoć koja bi pomogla da se izvrši krivično delo niti da ukažu na mogućnost da se izbegne krivična odgovornost za delo koje bi moglo biti izvršeno u budućnosti. Student mora odmah da obavesti nadzornika Klinike ukoliko klijent zahteva pomoć za izvršenje nezakonitih radnji.

Čl. 21. Student ne sme da daje pravne savete na zahtev neovlašćenog lica.

Čl. 22. Studenti i nadzornici Klinike ne smeju svesno da daju lažne informacije u pripremljenim mišljenjima ili izjašnjavanjima o krivici, niti smeju svesno da dozvole klijentima da iznesu lažno svedočenje.

Čl. 23.

Studenti i nadzornici Pravne klinike ne smeju da prihvataju nikakvu

finansijsku niti ličnu dobit vezano za pružanje pravne pomoći.

Čl. 24. Studenti ne treba da upućuju klijente drugim pružaocima pravnih usluga. Nadzornici Klinike mogu uputiti klijente drugim neprofitnim pružaocima pravnih usluga ili privatnim advokatima, kada je to prikladno.

Čl. 25.

Studenti i nadzornici Klinike ne mogu svaku povredu etičkih pravila da

pravdaju pozivajući se na sugestije koje je dao klijent.

Odnosi izmeñu studenata i nezavisnih eksperata

Čl. 26.

Uzajamne odnose izmeñu studenata i nezavisnih eksperata treba da

karakteriše poštovanje i volja da se pruži pomoć.

Čl. 27. Nezavisni eksperti su dužni da obrazuju, vode i savetuju studente. Nezavisni eksperti su dužni da nastoje da budu na raspolaganju studentima radi konsultacija tokom onih časova za koje su se dogovorili da će učestvovati u radu Klinike. 96
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Čl. 28. Nezavisni eksperti su tu samo u svojstvu savetodavca. Oni nisu aktivni učesnici u pružanju pravne pomoći koju obezbeñuje Klinika. Zbog toga, studenti treba da čuvaju poverljivost klijenata Klinike i da izbegavaju svaki sukob interesa u njihovim odnosima sa nezavisnim ekspertima.

Odnosi izmeñu studenata i nadzornika Klinike Čl. 29. Uzajamne odnose izmeñu studenata i nadzornika Klinike treba da

karakteriše poštovanje i volja da se pomogne.

Čl. 30.

Nadzornici Klinike su dužni da obrazuju, vode i savetuju studente.

Nadzornici treba da nastoje da budu na raspolaganju studentima radi konsultacija tokom časova koji su predviñeni za rad u Klinici.

Čl. 31. Svaki pisani materijal koji šalju studenti pod okriljem Klinike mora da proveri i odobri nadzornik Klinike.

Čl 32. Nadzornik Klinike mora da prati studenta na svakoj upravnoj raspravi ili sudskom postupku.

Čl. 33. Kodeks ponašanja treba da proveravaju nadzornici Klinike. Svaku navodnu povredu Kodeksa od strane studenata preispituju nadzornici Klinike. Nadzornici

Klinike imaju diskreciono pravo da preduzimaju odgovarajuće disciplinske mere, što obuhvata, ali nije ograničeno na: a) b) c) d) pismenu opomenu studentu razrešenje studenta sa njegovog zadatka izbacivanje studenta sa Klinike Obaveštavanje Univerziteta o delima studenta.

*Adaptirano iz “Primer Etičkog koda: Studentska pravna klinika u Poljskoj.” PILI/OSJI. 2002 Intenzivna obuka za nove instruktore na Pravnoj klinici. Bukurešt, Rumunija. 97
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

98
ABA Inicijative za Vladavinu Prava Kosovo Priručnik o pravnoj etici

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.