You are on page 1of 25

Visoka tehnička škola - Novi Sad

Smer: Zaštita od požara
Predmet: Stacionarna oprema za gašenje požara

SEMINARSKI RAD
Projekat sprinkler instalacije

Student: Profesor:
Čučković Vladimir dr Dragan Karabasil
Broj indeksa: ZP1/07

Datum
14. 12. 2009. godine
1. OPŠTI I POSEBNI TEHNIČKI USLOVI

1. Stacionarni sistem za gašenje požara vodom se projektuje prema važećem standardu VdS
2092/87.
2. Projekat mora zadovoljiti građevinske i tehničke uslove.
3. Razvodni i napojni cevovodi se izrađuju od crnih čeličnih bešavnih cevi koje su definisane
jugoslovenskim standardom JUS EN 10220 i u potpunosti moraju zadovoljiti ovaj standard.
4. Na razvodne i napojne cevovode nije dozvoljeno priključivanje drugih potrošača ili zatvarača
koji nisu definisani projektom.
5. Spojevi cevi se rade elektrolučnim zavarivanjem, a var mora biti bresprekorno kvalitetan.
6. Cevovod se vodi vidno. Razvodni vod se vodi minimalno na udaljenosti od 0,2m od plafona i
zidova zbog varilačkih radova.
7. Zbog pražnjenja instalacije, cevovod se mora raditi pod odre|enim nagibom u odnosu na
horizontalnu ravan i to:
− razvodni vodovi 0,4%
− ogranci 0,2%
8. Minimalni nazivni prečnik cevi je DN 25.
9. Za prečnike cevi ispod DN 50 važi da se takvi spojevi cevi ne zavaruju, već se spajanje
takvih vodova vrši pomoću navojne veze.
10. Pri spajanju cevi, da bi se obezbedilo zaptivanje neposrednih dodirnih površina, potrebno je
izvršiti umetanje u spoj cevi odgovarajućih zaptivnih sredstava.
11. Na mestima prodora kroz građevinsku konstrukciju cevovod se izoluje negorivim
materijalom.
12. Ogranci cevovoda se pomoću vešaljki pričvršćuju za tavanicu.
13. Razmak između oslonaca je u funkciji prečnika cevi i maksimalno iznosi 4 m, što ilustruje i
sledeća tabela:
RAZMAK

DN (mm) do 20 25 32 40 50 65 80 i više

L (m) 2,00 2,25 2,5 2,75 3,00 3,50 4,00

2

27. a sve horizontalne cevi čija je dužina veća od 2 m moraju imati držače. Nije dozvoljeno farbanje mlaznica. Ogranci se na razvodni vod priključuju u ravni sa strane ili sa gornje strane. čiji prečnik mora biti minimalno DN 40 mm. Priključak preko koga se vrši ispiranje cevnih vodova mora biti u pravcu. Držači. a koji je u direktnoj funkciji od prečnika cevi što prikazuje sledeća tabela: Prečnik cevi DN (mm) do 50 50-100 100-150 150-200 200-250 Prečnik nosača (mm) 30/M8 50/M10 70/M12 125/M16 150/M18 15. 23. Posle montaže i ispitivanja cevovod zaštititi od korozije premazom boje. Parametar koji se pri tom prati je da ne sme doći do promene pritiska prilikom 24-časovnog ispitivanja. Prilikom zaštite crnih cevi nanose se dva sloja i to: − prvi sloj. vešaljke i vešalice moraju biti od vatrootpornog materijala tako da za temperaturu od 200 °C čvrstoća nesme opasti za više od 25 %. Držači. pomoću kojeg se vrši ispitivanje cevnih vodova. a dužine L=200mm. Pored ispitivanja cevovoda na pritisak sastavni deo ispitivanja je i rengensko snimanje zavarenih mesta. služi za obeležavanje cevnih vodova i zaštitu od povišenih temperatura. Na kraju razvodnog voda mora biti postavljen priključak preko koga se vrši ispiranje cevi. 19. 3 . 24.14. Nevidljivi delovi cevovoda se farbaju pre montaže. Nakon završene montaže stacionarnog sistema za gašenje vrši se ispiranje sistema od prašine. − drugi sloj je pokrivni sloj. 25. Sve vertikalne cevi koje su duže od 1 m moraju imati držač. u cilju otkrivanja raznih nepravilnosti koje u znatnoj meri utiču na efikasnost čitavog sistema (pojava pora. 18. 20. konzole i vešalice su urađeni od negorivog i nezapaljivog materijala i moraju biti odgovarajućeg prečnika. 21. je temeljna boja a osnovno zaštitno dejstvo joj se ogleda u zaštiti od korozije. usahlina). Po završetku montaže i ispiranja obavezno se vrši ispitivanje cevovoda na pritisak i to pomoću hladnog vodenog pritiska od 15 bara. 16. 26. 22. 17. Ovaj priključak se zatvara kapom ili zatvaračem istog prečnika kao i cev. metalnih opiljaka i drugih nečistoća koje bi mogle ugroziti efikasnost sistema.

5 bar. 37. 35.″širm″ sprinkler mlaznica sa paraboličnim mlazom. Maksimalan broj sprinkler mlaznica na jednoj grani sme biti 7. Pritisak u sistemu ne sme preći graničnu vrednost od 10 bara. 33. Pumpno postrojenje za gašenje požara i predvi|eni izvori snabdevanja vodom moraju zadovoljiti u pogledu pritiska i količine vode dobijenih hidrauličnim proračunom. 40. 38.6 m do 0. a armatura na najmanje 10 bara. armatura i druga oprema pre ugradnje treba da poseduje atestnu dokumentaciju o ispitivanju na pritisak i to cevi na 16 bara. Širina kanala koji služi za postavljanje snabdevačkog voda iznosi 0. 42.gradsku vodovodnu mrežu. a maksimalni pritisak ne sme preći vrednost 5 bara. Mlaznice koje se koriste u projektu stacionarne instalacije imaju temperaturu aktiviranja 68 °C a prepoznaju se po crvenoj ampuli. 41. 39. 4 . osim zidnih mlaznica − maksimalno rastojanje između sprinkler mlaznica iznosi 4 m 36. Nakon postavljanja snabdevačkog voda mora se izvršiti ispitivanje zaptivenosti cevnih vodova na taj način što se perko cevi nabacuje sloj peska u visini 10 cm pa se puštanjem vode kroz snabdevački vod. Svi elementi instalacije odnosno cevi. Temperatura aktiviranja sprinklera treba da je veca od maksimalne temperature prostora za 30oC 31.8 m. U samoj fazi projektovanja stacionarnog sistema za gašenje požara vodom i pri izradi sistema moraju se ispoštovati sledeća rastojanja: − maksimalno rastojanje mlaznica od zida iznosi 2 m − minimalno rastojanje između samih mlaznica iznosi 1. 29. Maksimalna površina dejstva sprinkler mlaznice iznosi 21 m2 . vizuelnim snimanjem vrši ispitivanje sistema. Uz svaki komplet sprinkler mlaznica mora se obezbediti 1% rezevnih mlaznica. Za snabdevanje vodom sprinkler instalacije predvideti neiscrpni izvor snabdevanja .30 m. 30. Minimalni pritisak na sprinkler mlaznici ne sme biti ispod 0.7 m. Sprinkler mlaznice se postavljaju u vertikalni stojeći položaj .28. Delovi sistema koji se nalaze van objekta (snabdevački vodovi) moraju biti zaštićeni od raznih vrsta mehanikih oštećenja i moraju biti zaštićeni od mržnjenja pomoću termoizolacionih materijala ili za naše podnevlje se ukopavaju u zemlju na dubinu od minimalno 0. 32. 34.50 m − minimalno rastojanje mlaznice od zida iznosi 0.

48. nesme imati mogućnost isključivanja na glavnom. 52. Voda koja se koristi za snabdevanje sistema mora biti čista. a vrata 90 min. 51. a kao rezervni izvor napajanja dizel - električni agregat. − obavezna ugradnja električnog alarma i mehaničkog zvona koji daje signal za evakuaciju. 46. Osnovni zahtevi koji se moraju ispoštovati pri izgradnji sprinkler stanice su sledeći: − objekat mora imati dimenzije koje su propisane važećim propisima. 49. moraju imati 2 nezavisna izvora snabdevanja električnom energijom sa mogućnošću automatskog uključivanja rezervnog izvora. − sve električne instalacije i uređaje obezbediti od preopterećenja i od vode. 47. hemiski neutralna i nesme sadržati razne nečistoće koje bi ugrozile efikasnost sistema.43. Zidovi prostorije pumpne stanice i prostorije za smeštaj dizel-električnog agregata. − pristup u sprinkler stanicu dozvoljen je isključivo ovlašćenim licima. moraju imati otpornost na požar 120 min. Napajanje električnom energijom uređaja sistema. 44. Električni uređaji koji služe za napajanje pumpi. 5 . već mora postojati poseban prekidač osiguran od pogrešnog isključenja putem posebne oznake. U projektu potrebno je predvideti postojanje spoljašnjeg vatrogasnog priključka za snabdevanje sistema vodom iz vozila DN 100 sa 2 “B” priljučka i protivpovratnim ventilom. Sve nedostatke je dužan izvođač radova otkloniti u određenom vremenskom roku. Predvideti napajanje iz gradske električne mreže. Izvori snabdevanja električnom energijom moraju obezbediti sprinkler sistem električnom energijom u vremenskom trajanju od minimalno 60 min. 50. Za primopredaju objekta nadležna je komisija za tehnički prijem objekta koja sastavlja zapisnik. − sprinkler stanica se mora nalaziti u neposrednoj blizini štićenog objekta. 45.

i sa desne i sa leve strane.površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2 . koja u pripremnom položaju.minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3 .sprinkler instalacija je predviđena za gašenje požara na objektu: Škola.0 .5 mm/min . a na levom magistralnom vodu takođe 20 grana na svakoj se nalaze po 2 mlaznice. Dalje se cevovod spusta niz kalkanski zid u zemlju ispod zone mrznjenja (0. Sistem se sastoji od dva magistralna voda koja se preko dva kolena dovode na T racvu. OPIS INSTALACIJE Karakteristike instalacije: .požarna opasnost je 1.minimalni specifični intenzitet kvašenja . sto znaci da imamo 4 mlaznica u redu. Gašenje požara se vrši određenim brojem mlaznica. TEHNIČKI OPIS LOKACIJA INSTALACIJE Stacionarna automatska instalacija za gašenje požara vodom .8m) i vodi u pumpnu stanicu Tip mreze je granasti i sastoji se iz dva magistralna voda sa po 20 grana na desnom magistralnom vodu. ima zatvorene mlaznice. 6 . To je automatska stacionarna instalacija za gašenje požara raspršenim mlazom vode.60 m Sprinkler instalacija spada među najefikasnije sisteme za gašenje požara. zavisno od brzine širenja požara.maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4.vreme dejstva instalacije – τ = 30 min . pre aktiviranja.maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4. tip hale "SOKO" H-12 sa 15polja.minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3 .maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2 . 2. koje se otvaraju na određenoj povišenoj temperaturi (68°C) i na taj način započinje automatsko aktiviranje instalacije.60 m .I = 2.

objekat je negrejan tako da se projektuje suvi sistem sprinkler instalacije . specifični intenzitet kvašenja . Kod ove instalacije mreža cevovoda pre aktiviranja nije napunjena vodom pod pritiskom od sprinkler ventila do sprinkler mlaznica. filteri i druga pripadajuća oprema. ventili. Sprinkler instalacija se sastoji od sistema cevovoda na kome su postavljene sprinkler mlaznice i sprinkler stanica u kojoj se nalaze pumpe.5 mm/min 7 .HIDRAULIČKI PRORAČUN 1. Padom pritiska u cevovodu sprinkler instalacije aktivira se ventil i uključuju se sprinkler pumpe. Voda za gašenje ističe iz sprinkler mlaznice nakon njenog aktiviranja i nakon što je sav vazduh ispred sprinkler ventila istisnust pod pritiskom vode. s obzirom da je reč o prostoru koji se ne greje. Projektuje se suva sprinkler instalacija. dok ispred sprinkler ventila jeste. po VdS standardu. za skladišta zapaljivog materijala požarna opasnost je 1.I = 2.0 . Karakteristike instalacije prema VdS 2092/87 standardu . jer su u dovodnim cevovodima postavljeni indikatori protoka koji prosleđuju impulse do centrale za automatsku dojavu požara. 3. jer u objektu koji se štiti postoji mogućnost zamrzavanja vode u cevovodima. Pored gašenja. pri aktiviranju sprinkler instalacije istovremeno se vrši dojava požara davanjem alarmnog signala.

vreme dejstva instalacije – τ = 30 min .tj.58 m .60 m površina prostorije: .57 mlaz.površina prostorije: A=B·L A = 10.60 m . površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2 . minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3 .58 m · 90. konačan broj mlaznica (n) n = ng · nmg = 20 · 4 = 80 mlaznica 8 .3 – 2*0.24 m2 2. . minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3 .854 m .854m ng = . maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4.77  usvaja se prethodni broj mlaznica n’ = 46 komada 3.57 m .58 – 2*0.32 → usvajam nmg = 2*2 = 4 mlaznice S' 4.24m 2 S ' = D' = . n mg = = 2.24/21 = 45.57 .2 = 10.854 m A = 961. Konačan broj mlaznica (n) . maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4.58m n mg = .Prethodni broj mlaznica (n’) . maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2 . pa je: A 961.927 – 2*0.3 – 2*0. broj ogranaka (ng) L 90. pretpostavlja se da je rastojanje između dve mlaznice (S’) jednako sa rastojanjem između grana (D’). ng = = 19.predhodni broj mlaznica: A n' = A' n’ = 961.širina – B = 11. broj mlaznica u jednom redu (nmg) B 10. S ' = D' = n' 46 m2 S’ = D’ = 4.dužina – L = 15*6 + 2*0.2 = 90..88 → usvajam broj grana ng = 20 grana D' 4.

Broj i raspored mlaznica po površini dejstva .02 m2/kom < 21 m2 n 80 4.5427 m < 4. S1 = . D = 4.. S1 = 1. Konacan raspored mlaznica .60m (VdS) usvajam D = 4. broj mlaznica po površini dejstva (nd) Ad 150m nd = = .02m .32 m 2 2 5. Površina dejstva. rastojanje između dve susedne mlaznice u grani (S) B 10.443 S1 = .854m D= = . broj mlaznica u jednom redu (ndš) ako je b ≥ B (12.54 ng 20 . A1sr = .54 D1 = .nedostajući broj mlaznica (nd’) nedostajući broj mlaznica uzeće se na sledećem ogranku nd’ = nd – ndš · ndd = 13 – 3 · 4 .25 m . rastojanje mlaznice u ogranku od zida (S1) B − (n mg − 1) ⋅ S 19.24m 2 A1sr = . rastojanje ogranka od zida (D1) L − (n g − 1) ⋅ D 90.65 nmg 4 .58) onda je nd po širini jednako broju mlaznica u granama ndš = nmg = 4 .854 − ( 4 − 1) ⋅ 4.60m (VdS) usvajam S = 2. l = b = 12. pa se njene dimenzije određuju: l =b= Ad = 150m 2 . broj ogranaka po povrsini dejstva (ndd) n d 13 n dd = = = 3. D1 = 2.5  usvaja se da je broj mlaznica nd = 13 komada A1sr 12.58m S= = .25 > 10. S = 2. D1 = .25 → usvajam ndd = 3 komada n dš 4 . rastojanje između dve grane (D) L 90. nd = 12. A1sr = 12.3 m 2 2 . nd’ = 1 mlaznica 9 . pretpostavlja se da je površina dejstva ima približno oblik kvadrata.540 − (8 − 1) ⋅ 2.srednja površina dejstva po jednoj mlaznici (A1sr) A 961.645 m < 4.

03 m2 .54  2   2  Adnd ' ' = 2. srednja površina po mlaznici na površini dejstva (A1dsr) Ad ' 156. .32 2 2 b = 10.595m · 13.po VdS standardu vrednost maskimalne i srednje površine dejsva po mlaznici se ne smeju razlikovati za više od 20%: A1d max 12.65m + 12. A1dsr = 12.dužina površine dejstva (l) D 4.54m · 2.65 + + 1.65 b = ( n dš − 1) S + + S1 = ( 4 − 1) 2.645 ⋅ 4. Adnd ' ' = 12.645 ⋅ 4.05m 2 .998 ≤ 1. maksimalna površina po mlaznici na površini dejstva u polju (A1dmax) A1dmax = D · S = 4.kontrola površine dejstva . širina površine dejstva (b) S 2.54 .povšina isečka nedostajućeg broja mlaznica ( Adnd ' ' )  S   2.povšina dejstva (Ad’) Ad’ = b · l + Adnd ' ' = 10. A1dmax = 12.65 m .27 ) = 2. izračunavanje površine dejstva mlaznice uz zid (A1d uz zid)  S  D A1duzzid =  S1 +  ⋅  D1 +  = (1.325) ⋅ ( 2.0083 m 2 .36 2 2 l = 13.595 m . .54 l = (n dd − 1) ⋅ D + + D1 = (3 − 1) ⋅ 4.57  2  2 A1d uz zid = 12.2(VdS) A1dsr 12.09 m2 10 .63 m2 > 150 m2 (VdS) .65  Adnd ' ' = b'⋅D = ( n d '−1) ⋅ S + + S1  ⋅ D = (1 − 1) ⋅ 2.03m 2 = = 0.0083 m2 Ad’ = 156.32 + 1.63m 2 A1dsr = = .3 + 2.32 ⋅ 4.65 + + 1.65m.05 m2 nd 13mlaz.54 + + 2.

ps = 0. usvaja se širm sprinkler mlaznica No = 10 mm.37 2 ps = 2 = .37 I = 3.pritisak na najnepovoljnijoj mlaznici (ps) 2 V1 40.6.5 bar (VdS) K 57 2 7. temperatura aktiviranja t = 68oC Faktor protoka: K = 57 . protok na najnepovoljnijoj mlaznici (V1) l V1 = A1dsr · I = 12.35 mm/min min . Izbor mlaznice .5 .125 min . V1 = 30.501 bar ≥ 0. Hidraulički proračun cevne mreže Skica cevne mreže 11 . pošto ovaj protok ne daje dovoljan pritisak na najnepovoljnijoj mlaznici usvaja se da je minimalan protok na najnepovoljnijoj mlaznici l V1 = 40.05 · 2.

189 ⇒ α = 10. a.05 bar ∆H 1 = ∆H / 2 = 0. b.65m S" = = . d . α – ugao nagiba krova . ∆H1 – visinska razlika krivine na pocetku grane (∆H1 = ∆H/2) . S” – realno rastojanje dve susedne mlaznice u grani . S – projekcija rastojanja između dve mlaznice na podlogu .mlaznice 8.5m =0. Geodetske visine i dužina ogranka zbog nagiba krovne ravni . Skica grane .25 m =0.7m cosα cos10. S” = 2. ∆H – visinska razlika dve susedne mlaznice u grani .7  ∆H = S ⋅ tgα = 2.025 bar 12 . hk – visina samog krova (hk = 1. α – ugao nagiba krovne ravni .29m S 2.7  B / 2 5.0m tgα = = = 0.18895 = 0.0 m) hk 1. c.65m ⋅ 0.

ekviv. suvi mlazn.08.569 po m: [bar] Δp  1. štićenja Soko H 12 Visina Intenzitet prskanja: VTŠ po mlazn.V = K P φ  V ∆p/l ∆Pg.: 12.: [m] Pt-totalni V2 otpori: stvarne:  p = 2 . po Površina dejstva: Čučković 16. K Deonica DN [m] gubici [mm] [l/min] [bar/m]  V  =V  ⋅ P ukupne: PG.: skladišta:4.] Projektan t Datum: Sistem: Maks. Sadržaj objekta: Broj mlaznica na Požarna opasnost PO: 1.5 13 .569 0.03[m2/mlaz.87 l d Lokal. štić. K= .05[m2/mlaz.0 Projektna škola površini dejstva: 13 Objekat: kuća: Sred.63 [m2] Vladimir Faktor Tačka: Protok Pad prit.2008.] 156. površ.V k P P' [m] geodet. DESNI OGRANAK a 80 56.35 [mm/min] 12.153 4.185 V 57 = 86. površ.2m 3. Pritisci: Primedbe: protoka (K): Dužine: 8. 56.

0313 0.8 1464. 3.931 0.0917 2 259.37 1.348 1.369 18 .188 7.484 0.612  = k ⋅ P = 259.297 V3 3 reduk. 2.352 1.pritisak desnog ogranka LEVI OGRANAK a’ 80 56.931 0.084 0.484 0.974 1-2 40 41.37 1.755 1.379 0.174 .37 1.105 2"−2 12 " +2.0157 0.088 c-d 32 35.816 V6 6 reduk.00 0. 5.37 349.71 P = 3.37 255.931 0.0473 0.0155 9 1"−1 14 " 3.045 c 80 65.572 .297  = k ⋅ P = 259.810 Vd d 1. 2.8 1814.016 0.37 295.096 2. 1814.204 6 259.931 0.066 V2 2 reduk.0914 d-1 40 41.0725 1 259.039 b-c 32 35.096 2.485  = k ⋅ P = 259.8 1814.096 3"−4" +26.8 255.0238 0.8 255.8 819.371 luk 90° +9.00 6-7 80 80.593 Vb b 0.537 33.0356 0. luk 90° 0.612 V5 5 5-6 65 68.931 0.9 183.7 18-30 125 125 1814.096 .721 0.0657  = k ⋅ P = 259.00 3-4 65 68.998 0.998 .045 d 80 72.0435 0.525 1.605 0.22 4-5 65 68.5 14 .753 1 2 "−2" 1 +2.0 523.375 7.931 0. +2. 20.127 5 259.000 100.00 4”-5” 3.998 koleno +1.677  = k ⋅ P = 80 0.862 0. 9-18 100 8 1814.3 2-3 50 53.2 56.119 1.376 bar .231 3 259.824 0.816  = k ⋅ P = 259.0478 a-b 25 27.005 reduk.0696 0.005 0.231 6.9 118.931 7 .921 0.988 .37 1.045 b 80 61.096 5”-6” 32.277 9 .974  Kg = V Pd = 255. 5.998 0. 2. 5.2 0. 2.6 0. 1814.473 0.677 Vc c 0.810  = k ⋅ P = 80 0.37 1.468 reduk.241 0.931 4 259.37 316.77 65.37 267.569 reduk.484 0.191 7-9 80 80. 2.593  = k ⋅ P = 80 0.037 0. 7.096 3.485 V4 4 1135.096 2 12 "−3" +2.8 4 .569 0.37 329. 1814.0313 2.

5497 13.0435 0.00 3’-4’ 65 68.8 819.0313 2.37 267.297  = k ⋅ P = 259.8 1135.204 Grana 6’ a’6’ 80 92.8 189.127 5’ 259.889 6’ .084 b’6’ 80 97.485 V4' 4' 4’-5’ 65 68.0356 0.1.037 0.37 255.045 b’ 80 61.755 1.931 0.8 1654.998 0.677  = k ⋅ P = 80 0.988 . 5.231 3’ 259.3225 Pa'6' = V 2 /k 2 = 92 2 / 80 2 luk 90° 0.0657  = k ⋅ P = 259.05 reduk. 5.484 0.0265 < 0.0398 0. 3.0914 d’-1’ 40 41.339 15 .09 koleno 0.810 Vd' d' 1.00 +2.174 .721 0.504 1 4 "−1 2 " 1 1 +1.9 118.188 7.37 329. luk 90° 0.352 1.045 d’ 80 72.076 2 12 "−3" +8.045 3.921 0.0725 7.00 6’-9’ 80 80.6 reduk.974  Kg = V Pd' = 255.066 V2' 2' reduk.612 V5' 5' 5’-6’ 65 68.084 0.00 0.593 Vb' b' 0.2 92.793 0.931 4’ 259.504 1.231 6.9 183.816 . +2.37 1. 2.00 1.076 2.0725 1’ 259.045 c’ 80 65.297 V3' 3' reduk.6 0.224 .0 523.824 0. 0.3 2’-3’ 50 53.793 9’ .37 295. 189.2 0.8 255.118 a’6’-b’6’ 25 27.974 1’-2’ 40 41.485 1. 1654.0696 0.810  = k ⋅ P = 80 0.119 1.105 2"−2 12 " +2.721 0.0238 0.088 c’-d’ 32 35.37 1.931 0.612  = k ⋅ P = 259.484 0.8 255.37 316.348 1.931 0.998 koleno +1.484 0.998 .37 1. 0.504 1.pritisak grane 6’ P6 − P6' ≤ 0.1415 4.0179 0. 2. 2.7895 .569 reduk.0381 1"−1 4 " 1 0.7895 = 0.0478 a’-b’ 25 27.0917 2’ 259.605 0.37 1.2 56.753 1 1 2 "−2" +2.05bar(VdS) 1. 2.039 b’-c’ 32 35.2 reduk.0157 0.0313 0.485  = k ⋅ P = 259. 2.677 Vc' c' 0.998 0.0155 9 1"−1 14 " 3.8 1464.931 0.484 0.931 0.4855  =k Vb' Pb' =80 1.968 b’6’-6’ 40 41.572 .593  = k ⋅ P = 80 0.

2006.711 P’ = 3.374 bar – potrebni . ventil – 1X10.V = 33.3X380-415D/660-690 YV Masa pumpe [kg] m = 357 kg Dimenzije pumpe [mm] l = 1791 . V  kor = V V  kor = 2006.076 4”-5” 32.1 0. 9’-18’ 100 1654.2m=4.3678 30-31 150 151 2006.6m Izbor pumpe Na osnovu proracuna usvaja se pumpa: .7 0.1x koleno – 1X4. reduk.1 m .376 PUMPNA STANICA 34.63bar) UKUPNO: 101.241 0.ukupna duzina cevovoda pumpne stance – .1x usisna korpa – 1x5m=5m (0.2605 luk 90° +9.076 3"−4" +26.0527 30 .000 100. povr. 3.2m pritisak radne pumpe .0527bar . 1654.P = 30 [kW] Motor «Siemens» broj obrtaja – n = 2960 [o/min] napon .379 0.369 18’ .22 +101.8m 34.pritisak levog ogranka  '⋅ P = 1814.076 2.6 1 0.0004 18’-30 125 125 1654.630 135.4m=10.4 [bar] Pumpa nominalni protok .096 ⋅ 3.model: CR 120-3 A-F-A-V nominalni pritisak .336 [l/s] snaga .376 .0027 0.00 reduk.2x zasun – 2X0.2m .geodetska visina pumpne stanice – 6.22 3.6x luk – 6X4.1x T-račva – 1x 9m=9m Puk = 4.marka: “Grundfos” . ventil – 1X46m=46m .3m .1x kon.9m=1.77 7 54.2m=25. D = 402 16 .453 8 33.P = 6.4m .1x prot.792 9. 7.220[ l min ] P' 3. signal.0135 0.70 .

revizioni otvor 3.Rezervoar se puni automatski i rucno. Rezervoar mora imati natpisnu plocu sa podacima: prečnik sadržaj vode i vazduha u (m3) položaj najvišeg sprinklera održavanje pritisak debljinu zida U ovom slučaju njegova zapremina iznosi Vr = 16 m3 Vvaz=5.Vazdusni rezervoar Rezervoar pod vazdusnim pritiskom je iscrpni izvor vode i koristi se za početno gašenje pozara.pneumatski ventil 9.rezervoar 7.ispusni ventil Punjenje rezervoara vazduhom kao i održavanje njegove zapremine u rezervoaru vrši se pomoću kompresora koji odrzava njegovu vrednost. Zapremina vode u rezervoara je 2/3 ukupne zapremine .67 (m3) Skica vazdušnog rezervoara 1.33(m3) Vvod=10.33 m3 Vvazduha =10.nepovratni ventil 4.67 m3 17 .nepovratni ventil 2.vodokazno staklo 11.manometar 8. Izrađuje se od čelicnog lima u standardnim dimenzijama sa odredenom armaturom.odvodni ventil 12.nepovratni ventil 10.ventil sigurnosti 6. a vazduh je 1/3 zapremine rezervoara.dovodni ventil 5. Proračun vazdusnog rezervoara p = 10 bar V = 16 m3 Vvode = 5.

koeficienat sigurnosti C=1 -dodatak na koroziju p= 10 .koeficijent slabljenja lima K=1.33 mm usvajamo standardni lim debljine δ=11 mm 2)Proracun danceta rezervoara Ds *p * β 1800 * 10 * 2.33 P1 = 3..precnik dobosa rezervoara σ = 24 daN/mm2 -napon na granici razvlačenja za C.9 +c +2 δ= σ = 24 400 400 * K 1.9 18 .4 δ=9.359 (bar) Ps .1204 na temperaturi od 20˚C V=0.Pritisak aktiviranja vazdusnog rezervoara hg Vr P1 = (1+Ps+ )* -0.5 10 V vaz 6.5 δ=10.3 16 P1 = ( 1+0.61 mm usvajam debljinu lima danceta δ=10 mm Ds=1800 mm -spoljasnji precnik p= daN/cm2 -radni pritisak c= 2 -dodatak na koroziju K= 1.pritisak na pocetnom sprinkleru hg .501+ )* -0.5 10 5.10 bar = 10 daN/cm2 radni pritisak 1800 * 10 +1 δ= 24 200 * * 0.4 β= 2.visina racunata od dna rezervoara do najviseg sprinklera (m) Mehanicki proracun vazdusnog rezervoara 1) Dobos rezervoara Ds *p +c δ= σ 200 * * V + p K δ (mm)-debljina lima Ds= 1800 mm .6 + 10 1.6 .5 .

Koleno Ø25 60 16. Mlaznica 256 2. T račva Ø50 9 14.Voda u njemu mora biti čista bez fizičkih nečistoća koje bi mogle da začepe rupu na mlaznici. Vesalica 256 3. Drzač 5 5. T račva Ø40 7 13. Redukcija 65/80 2 9. Redukcija 80/100 2 10. 5. T račva Ø150 1 15. Konzole 40 4.PREDRAČUN Redni Vrsta i naziv materijala Komada Masa broj [kg] 1. Cev Ø100 60m 24. Voda treba da je neutralna.Međurezervoar Osnovni napojni uređaj je međurezervoar.voda takode nesme da ima ni hemiskih primesa koje uticu na radni vek instalacije. Usisna korpa 2 27. Vazdusni rezervoar 1 29. Redukcija 50/65 2 8. izrađuje se kao betonski bazen. Cev Ø25 160m 18. Koleno Ø40 60 17. Nepovratni ventil 1 28. Redukcija 32/40 64 7. koji obezbeđuje rad instalacije 90 minuta. Cev Ø80 20m 23. Cev Ø125 130m 25. Cev Ø32 317m 19. Cev Ø65 20m 22. Medjurezervoar 1 30. Kompresor 1 19 . Redukcija 125/150 1 12.5m 21. Cev Ø40 200m 20. Redukcija 25/32 64 6. Cev Ø50 6. Cev Ø150 40m 26. do pola ukopan u zemlju. Redukcija 100/125 2 11.

Proradom ovih pumpi automatski se isključuju JOKEY pumpe. Manovakuummetar 2 37. SUS Motor 1 34. Pumpe i uređaji snabdevaju se potrebnom električnom energijom iz elektro mreže 3x380/220 V 50 Hz kao glavnog izvora i iz rezervnog izvora preko dizel električnog agregata za 20 . vrši se daljinska signalizacija početka gašenja i bira lokalizacija mesta požara. dolazi do pada pritiska u sitemu. Pumpa za punjenje rezervoara 1 36. Usled proticanja vode dolazi do pada pritiska u potisnom delu cevovoda iza pumpi. posredstvom presostata. pucanjem staklene ampule na temperaturi od 68°C. Signalni uredjaj 1 39. Princip rada je takav da se mreža cevovoda sprinkler instalacije održava pod stalnim pritiskom vode od 5. koji uključuje pumpu na 5 bara a isključuje na 5. Zaustavljanje rada sprinkler pumpi vrši se ručno preko tastera ili tropoložajnim prekidačem kojim se bira režim rada instalacije (A-automatski. Ventil Ø25 3 41. Manometar 4 38. Otvaranjem sprinkler mlaznice. usled čega će se posredstvom presostata na pritisku 5 bara uključiti JOKEY pumpa. Kod prorade suvog sprinkler ventila. Uputstvo za rukovanje Sprinkler instalacija je tako projektovan sistem da je omogućeno gašenje požara preko pumpi koje dobijaju vodu iz gradske vodovodne mreže. koja služi za održavanje pritiska vode u cevovodu do suvog sprinkler ventila. UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVAJE 6. usled požara. Elektromotor 1 33. 0-isključeno i R-ručno uključivanje) i zatvaranjem odgovarajućeg ventila ispred mokrog sprinkler ventila. U slučaju daljeg pada pritiska u cevnoj mreži i nemogućnosti nadokna|ivanja pritiska pumpama za održavanje pritiska vode u cevovodu do mokrog sprinkler ventila.5 bara. nastaviće se dalji pad pritiska u pomenutom delu cevovoda. Kako je kapacitet ove pumpe relativno mali. Ventil Ø65 2 35. Nepovratni ventil Ø25 2 40.1.0 bara posredstvom kompresora i presostata PS 2. Kako je kapacitet kompresora mali. 31. razvodna mreža cevovoda će se njom dopunjavati pri eventualno malim popuštanjima ili curenjima. preko presostata PS 1 uključuju se automatski radne pumpe CR 90-3-2. Ovo se ostvaruje presostatom PS 3. Pumpa 1 32. Zasun Ø65 18 6.

− ručnom pumpom ostvariti traženi pritisak. omogućeno je direktno gašenje požara.nužno snabdevanje. a preko glavnog automatskog prekidača i uređaja za prebacivanje na rezervno napajanje kod ispada mrežnog napona. Ponovno vraćanje na snabdevanje preko mrežnog napona tokom rada pumpi nije dozvoljeno.IP 3 kojima se bliže definiše mesto nastalog požara posredstvom svetlosne i zvučne signalizacije požara u protivpožarnoj dojavnoj centrali. Instalaciju treba ispitati na pritisak 15 bara. U slučaju ispada kompletnog sistema pumpi. a na drugom kraju zatvoriti ventil za dovod iz mreže. 21 . Instalacija je zadovoljila hidrauličnu probu kada u traženom vremenu nije došlo do pada pritiska. izvršiti probu instalacije na hidraulični pritisak. U sprinkler instalaciji raspoređeni su i indikatori protoka IP 1 . Primenjena oprema mora da obezbedi gornje funkcije sistema i visoku efikasnost rada. moraju biti predvi|eni tropoložajni prekidači sa odgovarajućom svetlosnom signalizacijom. Način rada dat je funkcionalnom šemom-tehnološkom šemom u prilogu PROBNI RAD SISTEMA -HIDRAULIČNA PROBA INSTALACIJE Posle završetka kompletne montaže. Kvar. posredstvom vatrogasnog vozila. na komandnom ormaru. ispad pumpi i režim snabdevanja električnom energijom moraju imati na komandnom ormaru odgovarajuć u svetlosnu signalizaciju. u vremenskom trajanju 24 časa. koje u ovom slučaju zamenjuje celokupnu pumpnu stanicu. − mrežu napuniti vodom i ozračiti.prekidača. − kontrolisati eventualne padove pritiska u toku 24 časa. Za kontinualno praćenje položaja ventila u sprinkler sistemu postavljaju se odgovarajući indikatori (prekidači) OZ sa pratećom svetlosnom signalizacijom na komandnom ormaru za praćenje stanja i za to je u sistemu predviđeno 11 indikatora . preko posebnog priključka DN 100 sa dve ″štorc″ spojke 2 1/2″ x 2 1/2″ x 4″ (postavljenog na fasadi objekta sa desne strane ulaza za vozila). Probu na traženi pritisak ostvriti na sledeći način: − cevna mreža je zatvorena sa sprinkler mlaznicama. Za izbor režima rada pumpi.

treba izvršiti funkcionalnu probu instalacije. U drugom slučaju otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici treba da se postigne sledeće: a) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema na centralu za automatsku dojavu požara. koji se čuva kao trajni dokument. b) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska. . Funkcionalnu probu vršiti uz prisustvo 2 člana investitora i 2 člana izvođača radova. Na vidnom mestu postaviti tablicu sa natpisom firme izvođača radova i godinom montaže sitema. − otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici. a zatim i glavne radne pumpe. 22 . d) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska. Po završetku probe obavezno napraviti zapisnik. Posle izvršene funkcionalne probe sačiniti zapisnik. a zatim i radne pumpe. U prvom slučaju prilikom probe treba da se postigne sledeće: a) aktiviranje suve alarmne sprinkler ventilske stanice. c) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema na centralu za automatsku dojavu požara. potpisan od strne svih članova komisije. b) isticanje vode na probnom ventilu.FUNKCIONALNA PROBA INSTALACIJE Po završetku montaže i ispitivanja instalacije na hidraulični pritisak. instalaciju ofarbati završnom bojom. Posle završene montaže i probe instalacije na hidraulični pritisak. Probu uređaja izvršiti na sledeć i način: − otvaranjem ventila za probu na sprinkler mreži. Jedan od članova investitora treba da bude nadzorni organ i šef gradilišta od strane izvođača radova.

4. vršiti lagano otvaranje ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila uz istovremeno lagano zatvaranje glavnog drenažnog ventila na alarmnom sprinkler ventilu. zatvaranjem svih drenažnih ventila (pomoćnih ventila na alarmnom sprinkler ventilu i magistralnim vodovima po etažama). mokra alarmna sprinkler ventilska stanica. Sistem se dovodi u polazno mobilno stanje. Po izvršenim probama dovesti sistem u polazno mobilno stanje. vraćanje u polazno stanje centrale za automatsku dojavu požara. 23 .2. Potrebno je odblombirati i zatvoriti ulazni ventil ispred alarmnog sprinkler ventila čime se prekida dovod vode. Uputstvo za održavanje sprinkler instalacije Pumpno postrojenje. merno regulacioni uređaji i armature se održavaju prema uputstvima proizvođača opreme. a funkcionalnost instalacije se proverava vršenjem odgovarajućih pregleda i to: DNEVNI PREGLEDI − Vizuelni pregled stanja instalacije (curenje. zatim ulazni ventil otvoriti do kraja i izvršiti njegovo blokiranje 3. MOBILNO STANJE INSTALACIJE Po završenom gašenju požara ili izvršenim probnim ispitivanjima instalacije potrebno je sistem dovesti u polazno mobilno stanje. pristupiti otklanjanju oštećenja na cevovodu i zameni otvorenih sprinkler mlaznica.5 bara. 6. Zapisnik dostaviti tehničkoj komisiji za prijem instalacije. oštećenja. Mreža se prazni preko ventila za pražnjenje . osim glavnog 2. kompletnost i drugo). na sledeći način: 1.otvaranjem svih drenažnih ventila ( na alarmnom sprinkler ventilu i magistralnim vodovima po etažama). Po isključenju pumpnog postrojenja i pražnjenja cele instalacije iza mokre alarmne sprinkler ventilske stanice. uključivanjem pumpnog postrojenja postić i predvi|eni radni pritisak vode u delu instalacije ispred alarmnog sprinkler ventila od 5.

MESEČNI PREGLEDI − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene dnevnim pregledom. − Izvršiti čišćenje filtera i hidrauličnog zvona i podmazivanje vratila turbine zvona. − Izvršiti detaljan vizuelni spoljašnji pregled instalacije. odnosno zatvorenosti pojedinih zasuna i ventila u skladu sa njihovom funkcijom. − Uraditi sve aktivnosti koje su predviđene mesečnim pregledom. GODIŠNJI PREGLEDI − Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. PETOGODIŠNJI PREGLEDI 24 . − Izvršiti merenje protoka i pritiska pumpi u pumpnom postrojenju preko merača protoka i pokazivača protoka i manometara. preduzeća. − Staviti instalaciju u pogonsko stanje otvaranjem ventila za ispiranje mreže i za probu uz kontrolu otvaranja i zatvaranja svih zasuna i ventila. − Ispitati rad hidrauličnog zvona otvaranjem test ventila ka alarmnom zvonu na sprinkler ventilu. armature i oprema). − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene šestomesečnim pregledom. − Ispitati rad pumpnog postrojenja preko voda za probu pumpnog postraojenja. − Izvršiti pregled alarmnog sprinkler ventila. − Kontrola otvorenosti. preduzeća. njegove blombiranosti i kontrola indikatora položaja i presostata istog ventila posredstvom centrale za dojavu požara. ŠESTOMESEČNI PREGLEDI − Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. sa obzirom na koroziju (cevovodi. − Kontrola pritiska na manometrima ispred i iza suvog alarmnog sprinkler ventila. − Izvršiti ispiranje cevovoda. − Kontrola otvorenosti ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila. uz dobijanje svetlosne indikacije na centrali za automatsku dojavu požara i zvučnog alarma na alarmnom zvonu.

Sprinkler instalaciju po isteku 20 godina neophodno je rekonstruisati. − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene godišnjim pregledom.− Ivršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. 25 . preduzeća. − Izvršiti probu pod pritiskom čitavog sistema na hladni vodeni pritisak od 15 bara u vremenskom trajanju 2 časa.