You are on page 1of 25

Visoka tehnička škola - Novi Sad

Smer: Zaštita od požara
Predmet: Stacionarna oprema za gašenje požara

SEMINARSKI RAD
Projekat sprinkler instalacije

Student: Profesor:
Čučković Vladimir dr Dragan Karabasil
Broj indeksa: ZP1/07

Datum
14. 12. 2009. godine
1. OPŠTI I POSEBNI TEHNIČKI USLOVI

1. Stacionarni sistem za gašenje požara vodom se projektuje prema važećem standardu VdS
2092/87.
2. Projekat mora zadovoljiti građevinske i tehničke uslove.
3. Razvodni i napojni cevovodi se izrađuju od crnih čeličnih bešavnih cevi koje su definisane
jugoslovenskim standardom JUS EN 10220 i u potpunosti moraju zadovoljiti ovaj standard.
4. Na razvodne i napojne cevovode nije dozvoljeno priključivanje drugih potrošača ili zatvarača
koji nisu definisani projektom.
5. Spojevi cevi se rade elektrolučnim zavarivanjem, a var mora biti bresprekorno kvalitetan.
6. Cevovod se vodi vidno. Razvodni vod se vodi minimalno na udaljenosti od 0,2m od plafona i
zidova zbog varilačkih radova.
7. Zbog pražnjenja instalacije, cevovod se mora raditi pod odre|enim nagibom u odnosu na
horizontalnu ravan i to:
− razvodni vodovi 0,4%
− ogranci 0,2%
8. Minimalni nazivni prečnik cevi je DN 25.
9. Za prečnike cevi ispod DN 50 važi da se takvi spojevi cevi ne zavaruju, već se spajanje
takvih vodova vrši pomoću navojne veze.
10. Pri spajanju cevi, da bi se obezbedilo zaptivanje neposrednih dodirnih površina, potrebno je
izvršiti umetanje u spoj cevi odgovarajućih zaptivnih sredstava.
11. Na mestima prodora kroz građevinsku konstrukciju cevovod se izoluje negorivim
materijalom.
12. Ogranci cevovoda se pomoću vešaljki pričvršćuju za tavanicu.
13. Razmak između oslonaca je u funkciji prečnika cevi i maksimalno iznosi 4 m, što ilustruje i
sledeća tabela:
RAZMAK

DN (mm) do 20 25 32 40 50 65 80 i više

L (m) 2,00 2,25 2,5 2,75 3,00 3,50 4,00

2

Na kraju razvodnog voda mora biti postavljen priključak preko koga se vrši ispiranje cevi. Pored ispitivanja cevovoda na pritisak sastavni deo ispitivanja je i rengensko snimanje zavarenih mesta. Držači. Po završetku montaže i ispiranja obavezno se vrši ispitivanje cevovoda na pritisak i to pomoću hladnog vodenog pritiska od 15 bara. a sve horizontalne cevi čija je dužina veća od 2 m moraju imati držače.14. 22. u cilju otkrivanja raznih nepravilnosti koje u znatnoj meri utiču na efikasnost čitavog sistema (pojava pora. 24. Priključak preko koga se vrši ispiranje cevnih vodova mora biti u pravcu. je temeljna boja a osnovno zaštitno dejstvo joj se ogleda u zaštiti od korozije. Nevidljivi delovi cevovoda se farbaju pre montaže. Držači. usahlina). Nije dozvoljeno farbanje mlaznica. služi za obeležavanje cevnih vodova i zaštitu od povišenih temperatura. 18. Posle montaže i ispitivanja cevovod zaštititi od korozije premazom boje. 16. 23. 25. pomoću kojeg se vrši ispitivanje cevnih vodova. 3 . Nakon završene montaže stacionarnog sistema za gašenje vrši se ispiranje sistema od prašine. 19. vešaljke i vešalice moraju biti od vatrootpornog materijala tako da za temperaturu od 200 °C čvrstoća nesme opasti za više od 25 %. Ovaj priključak se zatvara kapom ili zatvaračem istog prečnika kao i cev. 27. 20. a koji je u direktnoj funkciji od prečnika cevi što prikazuje sledeća tabela: Prečnik cevi DN (mm) do 50 50-100 100-150 150-200 200-250 Prečnik nosača (mm) 30/M8 50/M10 70/M12 125/M16 150/M18 15. čiji prečnik mora biti minimalno DN 40 mm. a dužine L=200mm. metalnih opiljaka i drugih nečistoća koje bi mogle ugroziti efikasnost sistema. Sve vertikalne cevi koje su duže od 1 m moraju imati držač. 26. − drugi sloj je pokrivni sloj. konzole i vešalice su urađeni od negorivog i nezapaljivog materijala i moraju biti odgovarajućeg prečnika. 21. Parametar koji se pri tom prati je da ne sme doći do promene pritiska prilikom 24-časovnog ispitivanja. Ogranci se na razvodni vod priključuju u ravni sa strane ili sa gornje strane. 17. Prilikom zaštite crnih cevi nanose se dva sloja i to: − prvi sloj.

vizuelnim snimanjem vrši ispitivanje sistema. Maksimalan broj sprinkler mlaznica na jednoj grani sme biti 7.gradsku vodovodnu mrežu. 38. armatura i druga oprema pre ugradnje treba da poseduje atestnu dokumentaciju o ispitivanju na pritisak i to cevi na 16 bara. 29. Pritisak u sistemu ne sme preći graničnu vrednost od 10 bara.50 m − minimalno rastojanje mlaznice od zida iznosi 0. 32. 4 . Pumpno postrojenje za gašenje požara i predvi|eni izvori snabdevanja vodom moraju zadovoljiti u pogledu pritiska i količine vode dobijenih hidrauličnim proračunom. Nakon postavljanja snabdevačkog voda mora se izvršiti ispitivanje zaptivenosti cevnih vodova na taj način što se perko cevi nabacuje sloj peska u visini 10 cm pa se puštanjem vode kroz snabdevački vod. Svi elementi instalacije odnosno cevi.7 m. Delovi sistema koji se nalaze van objekta (snabdevački vodovi) moraju biti zaštićeni od raznih vrsta mehanikih oštećenja i moraju biti zaštićeni od mržnjenja pomoću termoizolacionih materijala ili za naše podnevlje se ukopavaju u zemlju na dubinu od minimalno 0.8 m. 42. Uz svaki komplet sprinkler mlaznica mora se obezbediti 1% rezevnih mlaznica.5 bar. Za snabdevanje vodom sprinkler instalacije predvideti neiscrpni izvor snabdevanja . Temperatura aktiviranja sprinklera treba da je veca od maksimalne temperature prostora za 30oC 31. osim zidnih mlaznica − maksimalno rastojanje između sprinkler mlaznica iznosi 4 m 36. a armatura na najmanje 10 bara. U samoj fazi projektovanja stacionarnog sistema za gašenje požara vodom i pri izradi sistema moraju se ispoštovati sledeća rastojanja: − maksimalno rastojanje mlaznica od zida iznosi 2 m − minimalno rastojanje između samih mlaznica iznosi 1. a maksimalni pritisak ne sme preći vrednost 5 bara. 35. 37.6 m do 0. 40. 34. Sprinkler mlaznice se postavljaju u vertikalni stojeći položaj . Širina kanala koji služi za postavljanje snabdevačkog voda iznosi 0. Mlaznice koje se koriste u projektu stacionarne instalacije imaju temperaturu aktiviranja 68 °C a prepoznaju se po crvenoj ampuli. 33. 39. 41. 30.30 m. Minimalni pritisak na sprinkler mlaznici ne sme biti ispod 0. Maksimalna površina dejstva sprinkler mlaznice iznosi 21 m2 .″širm″ sprinkler mlaznica sa paraboličnim mlazom.28.

52. 44. Električni uređaji koji služe za napajanje pumpi. Sve nedostatke je dužan izvođač radova otkloniti u određenom vremenskom roku. − obavezna ugradnja električnog alarma i mehaničkog zvona koji daje signal za evakuaciju. − pristup u sprinkler stanicu dozvoljen je isključivo ovlašćenim licima. 51. Zidovi prostorije pumpne stanice i prostorije za smeštaj dizel-električnog agregata. 5 . 49. 45. Napajanje električnom energijom uređaja sistema. U projektu potrebno je predvideti postojanje spoljašnjeg vatrogasnog priključka za snabdevanje sistema vodom iz vozila DN 100 sa 2 “B” priljučka i protivpovratnim ventilom. moraju imati 2 nezavisna izvora snabdevanja električnom energijom sa mogućnošću automatskog uključivanja rezervnog izvora. već mora postojati poseban prekidač osiguran od pogrešnog isključenja putem posebne oznake. 50. Osnovni zahtevi koji se moraju ispoštovati pri izgradnji sprinkler stanice su sledeći: − objekat mora imati dimenzije koje su propisane važećim propisima. nesme imati mogućnost isključivanja na glavnom. 46. Predvideti napajanje iz gradske električne mreže. a vrata 90 min. moraju imati otpornost na požar 120 min. hemiski neutralna i nesme sadržati razne nečistoće koje bi ugrozile efikasnost sistema. Izvori snabdevanja električnom energijom moraju obezbediti sprinkler sistem električnom energijom u vremenskom trajanju od minimalno 60 min. a kao rezervni izvor napajanja dizel - električni agregat.43. 47. − sprinkler stanica se mora nalaziti u neposrednoj blizini štićenog objekta. 48. Voda koja se koristi za snabdevanje sistema mora biti čista. − sve električne instalacije i uređaje obezbediti od preopterećenja i od vode. Za primopredaju objekta nadležna je komisija za tehnički prijem objekta koja sastavlja zapisnik.

maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4. pre aktiviranja.60 m .8m) i vodi u pumpnu stanicu Tip mreze je granasti i sastoji se iz dva magistralna voda sa po 20 grana na desnom magistralnom vodu. ima zatvorene mlaznice.površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2 . Dalje se cevovod spusta niz kalkanski zid u zemlju ispod zone mrznjenja (0.minimalni specifični intenzitet kvašenja .minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3 . tip hale "SOKO" H-12 sa 15polja. 6 . koja u pripremnom položaju. koje se otvaraju na određenoj povišenoj temperaturi (68°C) i na taj način započinje automatsko aktiviranje instalacije.minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3 .vreme dejstva instalacije – τ = 30 min . i sa desne i sa leve strane. 2.60 m Sprinkler instalacija spada među najefikasnije sisteme za gašenje požara.maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4. Sistem se sastoji od dva magistralna voda koja se preko dva kolena dovode na T racvu. a na levom magistralnom vodu takođe 20 grana na svakoj se nalaze po 2 mlaznice. zavisno od brzine širenja požara.sprinkler instalacija je predviđena za gašenje požara na objektu: Škola. TEHNIČKI OPIS LOKACIJA INSTALACIJE Stacionarna automatska instalacija za gašenje požara vodom .I = 2. Gašenje požara se vrši određenim brojem mlaznica. OPIS INSTALACIJE Karakteristike instalacije: .maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2 .5 mm/min . sto znaci da imamo 4 mlaznica u redu.0 .požarna opasnost je 1. To je automatska stacionarna instalacija za gašenje požara raspršenim mlazom vode.

s obzirom da je reč o prostoru koji se ne greje. Pored gašenja. Kod ove instalacije mreža cevovoda pre aktiviranja nije napunjena vodom pod pritiskom od sprinkler ventila do sprinkler mlaznica. jer u objektu koji se štiti postoji mogućnost zamrzavanja vode u cevovodima.HIDRAULIČKI PRORAČUN 1. 3. Padom pritiska u cevovodu sprinkler instalacije aktivira se ventil i uključuju se sprinkler pumpe. Karakteristike instalacije prema VdS 2092/87 standardu . Projektuje se suva sprinkler instalacija. objekat je negrejan tako da se projektuje suvi sistem sprinkler instalacije . za skladišta zapaljivog materijala požarna opasnost je 1. jer su u dovodnim cevovodima postavljeni indikatori protoka koji prosleđuju impulse do centrale za automatsku dojavu požara. filteri i druga pripadajuća oprema. po VdS standardu. dok ispred sprinkler ventila jeste. ventili. specifični intenzitet kvašenja .I = 2. Voda za gašenje ističe iz sprinkler mlaznice nakon njenog aktiviranja i nakon što je sav vazduh ispred sprinkler ventila istisnust pod pritiskom vode.0 . pri aktiviranju sprinkler instalacije istovremeno se vrši dojava požara davanjem alarmnog signala.5 mm/min 7 . Sprinkler instalacija se sastoji od sistema cevovoda na kome su postavljene sprinkler mlaznice i sprinkler stanica u kojoj se nalaze pumpe.

vreme dejstva instalacije – τ = 30 min . maksimalno rastojanje između dve grane – D = 4.površina prostorije: A=B·L A = 10.854 m A = 961.tj.57 mlaz.58m n mg = . broj mlaznica u jednom redu (nmg) B 10.77  usvaja se prethodni broj mlaznica n’ = 46 komada 3.927 – 2*0.3 – 2*0. pa je: A 961.60 m .58 m · 90.3 – 2*0. n mg = = 2. maksimalna površina dejstva po jednoj mlaznici – A1 = 21 m2 .24m 2 S ' = D' = .854 m .32 → usvajam nmg = 2*2 = 4 mlaznice S' 4.854m ng = . površina dejstva za suvi sistem – Ad = 150 m2 .Prethodni broj mlaznica (n’) .24 m2 2.24/21 = 45.57 m . ..dužina – L = 15*6 + 2*0. pretpostavlja se da je rastojanje između dve mlaznice (S’) jednako sa rastojanjem između grana (D’).2 = 10.predhodni broj mlaznica: A n' = A' n’ = 961.88 → usvajam broj grana ng = 20 grana D' 4.58 – 2*0.2 = 90. Konačan broj mlaznica (n) . minimalna zapremina međurezervoara – Vmin = 5 m3 .57 . S ' = D' = n' 46 m2 S’ = D’ = 4. maksimalno rastojanje između dve mlaznice u grani – S = 4.58 m . minimalna količina vode koja mora postojati – Vs = 16 m3 . konačan broj mlaznica (n) n = ng · nmg = 20 · 4 = 80 mlaznica 8 . ng = = 19.širina – B = 11.60 m površina prostorije: . broj ogranaka (ng) L 90.

. S = 2. rastojanje između dve grane (D) L 90. nd = 12.32 m 2 2 5. pretpostavlja se da je površina dejstva ima približno oblik kvadrata.srednja površina dejstva po jednoj mlaznici (A1sr) A 961.443 S1 = . rastojanje između dve susedne mlaznice u grani (S) B 10. D1 = 2.58m S= = .24m 2 A1sr = .645 m < 4.25 m . Broj i raspored mlaznica po površini dejstva . broj mlaznica u jednom redu (ndš) ako je b ≥ B (12.5427 m < 4. S1 = .5  usvaja se da je broj mlaznica nd = 13 komada A1sr 12. D1 = . Konacan raspored mlaznica .54 D1 = .nedostajući broj mlaznica (nd’) nedostajući broj mlaznica uzeće se na sledećem ogranku nd’ = nd – ndš · ndd = 13 – 3 · 4 .854m D= = . rastojanje ogranka od zida (D1) L − (n g − 1) ⋅ D 90.3 m 2 2 .65 nmg 4 .02 m2/kom < 21 m2 n 80 4. D = 4. Površina dejstva. A1sr = 12. l = b = 12.54 ng 20 .60m (VdS) usvajam D = 4. S1 = 1.540 − (8 − 1) ⋅ 2.02m .25 → usvajam ndd = 3 komada n dš 4 .58) onda je nd po širini jednako broju mlaznica u granama ndš = nmg = 4 .25 > 10. pa se njene dimenzije određuju: l =b= Ad = 150m 2 .854 − ( 4 − 1) ⋅ 4. broj mlaznica po površini dejstva (nd) Ad 150m nd = = . broj ogranaka po povrsini dejstva (ndd) n d 13 n dd = = = 3.60m (VdS) usvajam S = 2. rastojanje mlaznice u ogranku od zida (S1) B − (n mg − 1) ⋅ S 19. A1sr = . nd’ = 1 mlaznica 9 .

36 2 2 l = 13.54m · 2.65 + + 1.595m · 13.03m 2 = = 0. A1dsr = 12. Adnd ' ' = 12.65m + 12.05 m2 nd 13mlaz.0083 m 2 .dužina površine dejstva (l) D 4.povšina isečka nedostajućeg broja mlaznica ( Adnd ' ' )  S   2.645 ⋅ 4.63m 2 A1dsr = = .32 2 2 b = 10.65 + + 1.povšina dejstva (Ad’) Ad’ = b · l + Adnd ' ' = 10.57  2  2 A1d uz zid = 12.54  2   2  Adnd ' ' = 2.998 ≤ 1.09 m2 10 .65m.63 m2 > 150 m2 (VdS) .65 m .3 + 2. srednja površina po mlaznici na površini dejstva (A1dsr) Ad ' 156.03 m2 .65 b = ( n dš − 1) S + + S1 = ( 4 − 1) 2.645 ⋅ 4.2(VdS) A1dsr 12.595 m .65  Adnd ' ' = b'⋅D = ( n d '−1) ⋅ S + + S1  ⋅ D = (1 − 1) ⋅ 2. .32 ⋅ 4.kontrola površine dejstva . maksimalna površina po mlaznici na površini dejstva u polju (A1dmax) A1dmax = D · S = 4.po VdS standardu vrednost maskimalne i srednje površine dejsva po mlaznici se ne smeju razlikovati za više od 20%: A1d max 12.325) ⋅ ( 2. širina površine dejstva (b) S 2. .54 l = (n dd − 1) ⋅ D + + D1 = (3 − 1) ⋅ 4.0083 m2 Ad’ = 156.32 + 1.54 .54 + + 2. izračunavanje površine dejstva mlaznice uz zid (A1d uz zid)  S  D A1duzzid =  S1 +  ⋅  D1 +  = (1. A1dmax = 12.27 ) = 2.05m 2 .

pošto ovaj protok ne daje dovoljan pritisak na najnepovoljnijoj mlaznici usvaja se da je minimalan protok na najnepovoljnijoj mlaznici l V1 = 40.125 min .05 · 2. Izbor mlaznice . usvaja se širm sprinkler mlaznica No = 10 mm. V1 = 30.35 mm/min min .6.501 bar ≥ 0. temperatura aktiviranja t = 68oC Faktor protoka: K = 57 .37 2 ps = 2 = .5 .5 bar (VdS) K 57 2 7.37 I = 3. protok na najnepovoljnijoj mlaznici (V1) l V1 = A1dsr · I = 12. ps = 0.pritisak na najnepovoljnijoj mlaznici (ps) 2 V1 40. Hidraulički proračun cevne mreže Skica cevne mreže 11 .

d . c.29m S 2.05 bar ∆H 1 = ∆H / 2 = 0. hk – visina samog krova (hk = 1.5m =0. S – projekcija rastojanja između dve mlaznice na podlogu .7  B / 2 5.65m S" = = .7  ∆H = S ⋅ tgα = 2. S” – realno rastojanje dve susedne mlaznice u grani . ∆H1 – visinska razlika krivine na pocetku grane (∆H1 = ∆H/2) . b. a. Geodetske visine i dužina ogranka zbog nagiba krovne ravni .25 m =0. α – ugao nagiba krovne ravni .mlaznice 8.65m ⋅ 0.18895 = 0.025 bar 12 . Skica grane . ∆H – visinska razlika dve susedne mlaznice u grani . α – ugao nagiba krova .0m tgα = = = 0.0 m) hk 1.189 ⇒ α = 10.7m cosα cos10. S” = 2.

površ.V k P P' [m] geodet. površ. DESNI OGRANAK a 80 56. K= .05[m2/mlaz.: skladišta:4.63 [m2] Vladimir Faktor Tačka: Protok Pad prit.185 V 57 = 86.5 13 .: 12. Pritisci: Primedbe: protoka (K): Dužine: 8.] Projektan t Datum: Sistem: Maks. suvi mlazn.35 [mm/min] 12.] 156. štićenja Soko H 12 Visina Intenzitet prskanja: VTŠ po mlazn.0 Projektna škola površini dejstva: 13 Objekat: kuća: Sred. štić. K Deonica DN [m] gubici [mm] [l/min] [bar/m]  V  =V  ⋅ P ukupne: PG.2m 3.153 4.2008.08.87 l d Lokal. po Površina dejstva: Čučković 16.: [m] Pt-totalni V2 otpori: stvarne:  p = 2 .V = K P φ  V ∆p/l ∆Pg. 56.569 po m: [bar] Δp  1.569 0.03[m2/mlaz. ekviv. Sadržaj objekta: Broj mlaznica na Požarna opasnost PO: 1.

9 118.593  = k ⋅ P = 80 0. 2.37 1. 5.096 .0725 1 259. 2. +2. 5.7 18-30 125 125 1814.371 luk 90° +9.00 3-4 65 68.37 316.931 0.525 1.974  Kg = V Pd = 255. 3.721 0.931 7 .005 0.931 0.297 V3 3 reduk.8 255.612  = k ⋅ P = 259.931 0.0657  = k ⋅ P = 259. 7.37 255.921 0.931 4 259.204 6 259.045 d 80 72.998 0.998 koleno +1.241 0.2 56.376 bar .0435 0.484 0.0917 2 259.37 329.816 V6 6 reduk.096 3.8 1814. 5.8 1464.6 0.8 4 .127 5 259.931 0.369 18 .484 0.612 V5 5 5-6 65 68.37 1. 1814.755 1.77 65.0238 0.468 reduk.37 267.931 0.pritisak desnog ogranka LEVI OGRANAK a’ 80 56.379 0.0155 9 1"−1 14 " 3.37 1. 2.537 33.045 b 80 61. 1814.045 c 80 65.119 1.37 349.096 3"−4" +26.824 0.485 V4 4 1135.998 .096 2.105 2"−2 12 " +2.231 3 259.605 0.810  = k ⋅ P = 80 0.974 1-2 40 41.096 5”-6” 32.810 Vd d 1.593 Vb b 0.0313 2.0473 0.22 4-5 65 68.8 1814.0696 0.375 7.0356 0.037 0. 2.231 6.677 Vc c 0.005 reduk.37 295.00 0.9 183.988 .016 0.485  = k ⋅ P = 259.484 0.37 1.816  = k ⋅ P = 259.188 7.71 P = 3.0478 a-b 25 27.8 819.277 9 .5 14 . 20.8 255. 1814.931 0.0157 0.677  = k ⋅ P = 80 0.998 0.174 .066 V2 2 reduk.862 0.00 4”-5” 3. 2.352 1.572 .096 2.569 0.37 1. luk 90° 0.348 1. 9-18 100 8 1814.0 523.473 0.753 1 2 "−2" 1 +2.096 2 12 "−3" +2.3 2-3 50 53.0313 0.191 7-9 80 80.569 reduk.00 6-7 80 80.084 0.000 100.0914 d-1 40 41.2 0.039 b-c 32 35.088 c-d 32 35.297  = k ⋅ P = 259.

37 316.2 92.352 1.612  = k ⋅ P = 259.931 4’ 259.039 b’-c’ 32 35.00 3’-4’ 65 68.8 1464.045 c’ 80 65.485 1.7895 = 0. 5.504 1.00 0.485  = k ⋅ P = 259.816 .00 +2.931 0.204 Grana 6’ a’6’ 80 92. 2.1415 4.045 b’ 80 61. 0.0238 0.0313 2.755 1.127 5’ 259.793 9’ .231 3’ 259.297 V3' 3' reduk.998 .8 255.4855  =k Vb' Pb' =80 1. 0.105 2"−2 12 " +2.088 c’-d’ 32 35.076 2.05 reduk.0725 1’ 259.0725 7.045 d’ 80 72.37 267.484 0.484 0.6 0.0157 0. 2.504 1.8 819.572 .968 b’6’-6’ 40 41.484 0.2 56.793 0.0478 a’-b’ 25 27.00 1.348 1. 2.0917 2’ 259.931 0.0179 0.484 0.3225 Pa'6' = V 2 /k 2 = 92 2 / 80 2 luk 90° 0.119 1.37 1.988 .931 0.084 b’6’ 80 97. +2.2 reduk.921 0.0914 d’-1’ 40 41.1.677 Vc' c' 0.612 V5' 5' 5’-6’ 65 68.7895 .974  Kg = V Pd' = 255.998 koleno +1.824 0.0155 9 1"−1 14 " 3.045 3.37 255.721 0.37 1.605 0.8 189.0398 0.504 1 4 "−1 2 " 1 1 +1.084 0.0313 0.118 a’6’-b’6’ 25 27.05bar(VdS) 1.998 0.485 V4' 4' 4’-5’ 65 68.0657  = k ⋅ P = 259.pritisak grane 6’ P6 − P6' ≤ 0.174 .231 6.931 0.8 1135.593  = k ⋅ P = 80 0.224 .297  = k ⋅ P = 259.066 V2' 2' reduk.076 2 12 "−3" +8.593 Vb' b' 0.9 183.37 295. 1654.569 reduk.5497 13.037 0.721 0.09 koleno 0.00 6’-9’ 80 80.753 1 1 2 "−2" +2. 2.6 reduk.37 1.0381 1"−1 4 " 1 0.0696 0.37 329. luk 90° 0.0 523.8 255.9 118.2 0.339 15 . 2.188 7.37 1.998 0.810 Vd' d' 1.0265 < 0.931 0.0435 0.889 6’ .8 1654.3 2’-3’ 50 53.0356 0. 5.677  = k ⋅ P = 80 0. 189. 3.974 1’-2’ 40 41.810  = k ⋅ P = 80 0.

9m=1.2m .model: CR 120-3 A-F-A-V nominalni pritisak . 7.076 2.6x luk – 6X4. D = 402 16 .1x usisna korpa – 1x5m=5m (0.63bar) UKUPNO: 101.369 18’ .376 .374 bar – potrebni .1x kon.3678 30-31 150 151 2006.6 1 0.1x prot. 1654. ventil – 1X46m=46m .8m 34.6m Izbor pumpe Na osnovu proracuna usvaja se pumpa: . 2006.453 8 33.22 3.1 m .379 0.220[ l min ] P' 3. signal.22 +101.0027 0.pritisak levog ogranka  '⋅ P = 1814. 3.2m pritisak radne pumpe .376 PUMPNA STANICA 34.1x koleno – 1X4.0527 30 . reduk.00 reduk.096 ⋅ 3.4m .630 135.2m=4.70 .0135 0.711 P’ = 3.000 100.0527bar .2605 luk 90° +9.3X380-415D/660-690 YV Masa pumpe [kg] m = 357 kg Dimenzije pumpe [mm] l = 1791 .77 7 54.marka: “Grundfos” .792 9.P = 30 [kW] Motor «Siemens» broj obrtaja – n = 2960 [o/min] napon .3m .076 3"−4" +26.2x zasun – 2X0.1 0.1x T-račva – 1x 9m=9m Puk = 4. ventil – 1X10.ukupna duzina cevovoda pumpne stance – .336 [l/s] snaga .0004 18’-30 125 125 1654. V  kor = V V  kor = 2006.4 [bar] Pumpa nominalni protok .2m=25. povr. 9’-18’ 100 1654.P = 6.7 0.241 0.geodetska visina pumpne stanice – 6.4m=10.V = 33.076 4”-5” 32.

rezervoar 7.odvodni ventil 12. Zapremina vode u rezervoara je 2/3 ukupne zapremine .ventil sigurnosti 6.revizioni otvor 3. Izrađuje se od čelicnog lima u standardnim dimenzijama sa odredenom armaturom.33(m3) Vvod=10.33 m3 Vvazduha =10.manometar 8.dovodni ventil 5.nepovratni ventil 4.vodokazno staklo 11. Proračun vazdusnog rezervoara p = 10 bar V = 16 m3 Vvode = 5.nepovratni ventil 10.ispusni ventil Punjenje rezervoara vazduhom kao i održavanje njegove zapremine u rezervoaru vrši se pomoću kompresora koji odrzava njegovu vrednost.67 m3 17 . a vazduh je 1/3 zapremine rezervoara.nepovratni ventil 2.Vazdusni rezervoar Rezervoar pod vazdusnim pritiskom je iscrpni izvor vode i koristi se za početno gašenje pozara.pneumatski ventil 9.67 (m3) Skica vazdušnog rezervoara 1. Rezervoar mora imati natpisnu plocu sa podacima: prečnik sadržaj vode i vazduha u (m3) položaj najvišeg sprinklera održavanje pritisak debljinu zida U ovom slučaju njegova zapremina iznosi Vr = 16 m3 Vvaz=5.Rezervoar se puni automatski i rucno.

501+ )* -0.6 .3 16 P1 = ( 1+0.pritisak na pocetnom sprinkleru hg .visina racunata od dna rezervoara do najviseg sprinklera (m) Mehanicki proracun vazdusnog rezervoara 1) Dobos rezervoara Ds *p +c δ= σ 200 * * V + p K δ (mm)-debljina lima Ds= 1800 mm .61 mm usvajam debljinu lima danceta δ=10 mm Ds=1800 mm -spoljasnji precnik p= daN/cm2 -radni pritisak c= 2 -dodatak na koroziju K= 1.5 ..6 + 10 1.Pritisak aktiviranja vazdusnog rezervoara hg Vr P1 = (1+Ps+ )* -0.33 P1 = 3.5 δ=10.4 δ=9.4 β= 2.5 10 5.9 18 .5 10 V vaz 6.precnik dobosa rezervoara σ = 24 daN/mm2 -napon na granici razvlačenja za C.359 (bar) Ps .koeficienat sigurnosti C=1 -dodatak na koroziju p= 10 .1204 na temperaturi od 20˚C V=0.10 bar = 10 daN/cm2 radni pritisak 1800 * 10 +1 δ= 24 200 * * 0.koeficijent slabljenja lima K=1.9 +c +2 δ= σ = 24 400 400 * K 1.33 mm usvajamo standardni lim debljine δ=11 mm 2)Proracun danceta rezervoara Ds *p * β 1800 * 10 * 2.

Redukcija 100/125 2 11. Konzole 40 4. Nepovratni ventil 1 28. T račva Ø150 1 15. Redukcija 25/32 64 6.Voda u njemu mora biti čista bez fizičkih nečistoća koje bi mogle da začepe rupu na mlaznici. Cev Ø50 6. T račva Ø50 9 14. Voda treba da je neutralna. Cev Ø32 317m 19. Redukcija 50/65 2 8. Redukcija 125/150 1 12. Cev Ø80 20m 23. Cev Ø65 20m 22. Redukcija 65/80 2 9. Mlaznica 256 2.Međurezervoar Osnovni napojni uređaj je međurezervoar.voda takode nesme da ima ni hemiskih primesa koje uticu na radni vek instalacije. Usisna korpa 2 27. T račva Ø40 7 13. Koleno Ø40 60 17. Vazdusni rezervoar 1 29. Koleno Ø25 60 16. Redukcija 80/100 2 10. Cev Ø150 40m 26.5m 21. Cev Ø100 60m 24. 5. Vesalica 256 3. Redukcija 32/40 64 7.PREDRAČUN Redni Vrsta i naziv materijala Komada Masa broj [kg] 1. do pola ukopan u zemlju. Cev Ø40 200m 20. koji obezbeđuje rad instalacije 90 minuta. Kompresor 1 19 . Cev Ø125 130m 25. izrađuje se kao betonski bazen. Drzač 5 5. Medjurezervoar 1 30. Cev Ø25 160m 18.

Zasun Ø65 18 6. koji uključuje pumpu na 5 bara a isključuje na 5. usled čega će se posredstvom presostata na pritisku 5 bara uključiti JOKEY pumpa. koja služi za održavanje pritiska vode u cevovodu do suvog sprinkler ventila. U slučaju daljeg pada pritiska u cevnoj mreži i nemogućnosti nadokna|ivanja pritiska pumpama za održavanje pritiska vode u cevovodu do mokrog sprinkler ventila. Otvaranjem sprinkler mlaznice. Pumpa za punjenje rezervoara 1 36. 31. vrši se daljinska signalizacija početka gašenja i bira lokalizacija mesta požara.1. Signalni uredjaj 1 39. Elektromotor 1 33. Kod prorade suvog sprinkler ventila. Proradom ovih pumpi automatski se isključuju JOKEY pumpe. razvodna mreža cevovoda će se njom dopunjavati pri eventualno malim popuštanjima ili curenjima. Pumpe i uređaji snabdevaju se potrebnom električnom energijom iz elektro mreže 3x380/220 V 50 Hz kao glavnog izvora i iz rezervnog izvora preko dizel električnog agregata za 20 . posredstvom presostata. Manovakuummetar 2 37. Zaustavljanje rada sprinkler pumpi vrši se ručno preko tastera ili tropoložajnim prekidačem kojim se bira režim rada instalacije (A-automatski.5 bara. Kako je kapacitet kompresora mali. preko presostata PS 1 uključuju se automatski radne pumpe CR 90-3-2. Uputstvo za rukovanje Sprinkler instalacija je tako projektovan sistem da je omogućeno gašenje požara preko pumpi koje dobijaju vodu iz gradske vodovodne mreže. Usled proticanja vode dolazi do pada pritiska u potisnom delu cevovoda iza pumpi. Kako je kapacitet ove pumpe relativno mali. Ovo se ostvaruje presostatom PS 3. 0-isključeno i R-ručno uključivanje) i zatvaranjem odgovarajućeg ventila ispred mokrog sprinkler ventila. UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRŽAVAJE 6. usled požara. dolazi do pada pritiska u sitemu. Manometar 4 38. Princip rada je takav da se mreža cevovoda sprinkler instalacije održava pod stalnim pritiskom vode od 5. Pumpa 1 32.0 bara posredstvom kompresora i presostata PS 2. SUS Motor 1 34. pucanjem staklene ampule na temperaturi od 68°C. nastaviće se dalji pad pritiska u pomenutom delu cevovoda. Nepovratni ventil Ø25 2 40. Ventil Ø25 3 41. Ventil Ø65 2 35.

− ručnom pumpom ostvariti traženi pritisak. posredstvom vatrogasnog vozila. Za izbor režima rada pumpi. izvršiti probu instalacije na hidraulični pritisak. u vremenskom trajanju 24 časa. na komandnom ormaru. Instalaciju treba ispitati na pritisak 15 bara. ispad pumpi i režim snabdevanja električnom energijom moraju imati na komandnom ormaru odgovarajuć u svetlosnu signalizaciju. Način rada dat je funkcionalnom šemom-tehnološkom šemom u prilogu PROBNI RAD SISTEMA -HIDRAULIČNA PROBA INSTALACIJE Posle završetka kompletne montaže. a preko glavnog automatskog prekidača i uređaja za prebacivanje na rezervno napajanje kod ispada mrežnog napona. a na drugom kraju zatvoriti ventil za dovod iz mreže. U slučaju ispada kompletnog sistema pumpi. omogućeno je direktno gašenje požara. − kontrolisati eventualne padove pritiska u toku 24 časa.nužno snabdevanje. Kvar. Za kontinualno praćenje položaja ventila u sprinkler sistemu postavljaju se odgovarajući indikatori (prekidači) OZ sa pratećom svetlosnom signalizacijom na komandnom ormaru za praćenje stanja i za to je u sistemu predviđeno 11 indikatora .prekidača. koje u ovom slučaju zamenjuje celokupnu pumpnu stanicu. 21 . U sprinkler instalaciji raspoređeni su i indikatori protoka IP 1 . − mrežu napuniti vodom i ozračiti. Ponovno vraćanje na snabdevanje preko mrežnog napona tokom rada pumpi nije dozvoljeno. Instalacija je zadovoljila hidrauličnu probu kada u traženom vremenu nije došlo do pada pritiska. moraju biti predvi|eni tropoložajni prekidači sa odgovarajućom svetlosnom signalizacijom. preko posebnog priključka DN 100 sa dve ″štorc″ spojke 2 1/2″ x 2 1/2″ x 4″ (postavljenog na fasadi objekta sa desne strane ulaza za vozila).IP 3 kojima se bliže definiše mesto nastalog požara posredstvom svetlosne i zvučne signalizacije požara u protivpožarnoj dojavnoj centrali. Probu na traženi pritisak ostvriti na sledeći način: − cevna mreža je zatvorena sa sprinkler mlaznicama. Primenjena oprema mora da obezbedi gornje funkcije sistema i visoku efikasnost rada.

a zatim i glavne radne pumpe. Po završetku probe obavezno napraviti zapisnik. Jedan od članova investitora treba da bude nadzorni organ i šef gradilišta od strane izvođača radova. Funkcionalnu probu vršiti uz prisustvo 2 člana investitora i 2 člana izvođača radova. b) isticanje vode na probnom ventilu. U prvom slučaju prilikom probe treba da se postigne sledeće: a) aktiviranje suve alarmne sprinkler ventilske stanice. Posle izvršene funkcionalne probe sačiniti zapisnik.FUNKCIONALNA PROBA INSTALACIJE Po završetku montaže i ispitivanja instalacije na hidraulični pritisak. c) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema na centralu za automatsku dojavu požara. Na vidnom mestu postaviti tablicu sa natpisom firme izvođača radova i godinom montaže sitema. instalaciju ofarbati završnom bojom. . treba izvršiti funkcionalnu probu instalacije. − otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici. koji se čuva kao trajni dokument. U drugom slučaju otvaranjem ventila za probu na pumpnoj stanici treba da se postigne sledeće: a) za par sekundi oglašavanje hidrauličnog zvona i slanje signala o aktiviranju sistema na centralu za automatsku dojavu požara. 22 . Posle završene montaže i probe instalacije na hidraulični pritisak. Probu uređaja izvršiti na sledeć i način: − otvaranjem ventila za probu na sprinkler mreži. potpisan od strne svih članova komisije. d) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska. a zatim i radne pumpe. b) nakon pada pritiska uključenje pumpe za održavanje pritiska.

Zapisnik dostaviti tehničkoj komisiji za prijem instalacije. na sledeći način: 1.5 bara. Mreža se prazni preko ventila za pražnjenje . 4. zatvaranjem svih drenažnih ventila (pomoćnih ventila na alarmnom sprinkler ventilu i magistralnim vodovima po etažama). Sistem se dovodi u polazno mobilno stanje. oštećenja. Uputstvo za održavanje sprinkler instalacije Pumpno postrojenje. Po isključenju pumpnog postrojenja i pražnjenja cele instalacije iza mokre alarmne sprinkler ventilske stanice. 6. Po izvršenim probama dovesti sistem u polazno mobilno stanje. merno regulacioni uređaji i armature se održavaju prema uputstvima proizvođača opreme. uključivanjem pumpnog postrojenja postić i predvi|eni radni pritisak vode u delu instalacije ispred alarmnog sprinkler ventila od 5. a funkcionalnost instalacije se proverava vršenjem odgovarajućih pregleda i to: DNEVNI PREGLEDI − Vizuelni pregled stanja instalacije (curenje.otvaranjem svih drenažnih ventila ( na alarmnom sprinkler ventilu i magistralnim vodovima po etažama). Potrebno je odblombirati i zatvoriti ulazni ventil ispred alarmnog sprinkler ventila čime se prekida dovod vode.2. kompletnost i drugo). vraćanje u polazno stanje centrale za automatsku dojavu požara. zatim ulazni ventil otvoriti do kraja i izvršiti njegovo blokiranje 3. MOBILNO STANJE INSTALACIJE Po završenom gašenju požara ili izvršenim probnim ispitivanjima instalacije potrebno je sistem dovesti u polazno mobilno stanje. osim glavnog 2. pristupiti otklanjanju oštećenja na cevovodu i zameni otvorenih sprinkler mlaznica. mokra alarmna sprinkler ventilska stanica. 23 . vršiti lagano otvaranje ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila uz istovremeno lagano zatvaranje glavnog drenažnog ventila na alarmnom sprinkler ventilu.

− Kontrola otvorenosti. − Izvršiti ispiranje cevovoda. sa obzirom na koroziju (cevovodi. − Kontrola pritiska na manometrima ispred i iza suvog alarmnog sprinkler ventila. uz dobijanje svetlosne indikacije na centrali za automatsku dojavu požara i zvučnog alarma na alarmnom zvonu. − Kontrola otvorenosti ulaznog ventila ispred alarmnog sprinkler ventila. MESEČNI PREGLEDI − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene dnevnim pregledom. − Izvršiti merenje protoka i pritiska pumpi u pumpnom postrojenju preko merača protoka i pokazivača protoka i manometara. − Uraditi sve aktivnosti koje su predviđene mesečnim pregledom. PETOGODIŠNJI PREGLEDI 24 . preduzeća. ŠESTOMESEČNI PREGLEDI − Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. odnosno zatvorenosti pojedinih zasuna i ventila u skladu sa njihovom funkcijom. − Izvršiti detaljan vizuelni spoljašnji pregled instalacije. preduzeća. − Ispitati rad hidrauličnog zvona otvaranjem test ventila ka alarmnom zvonu na sprinkler ventilu. − Staviti instalaciju u pogonsko stanje otvaranjem ventila za ispiranje mreže i za probu uz kontrolu otvaranja i zatvaranja svih zasuna i ventila. armature i oprema). njegove blombiranosti i kontrola indikatora položaja i presostata istog ventila posredstvom centrale za dojavu požara. − Izvršiti čišćenje filtera i hidrauličnog zvona i podmazivanje vratila turbine zvona. − Ispitati rad pumpnog postrojenja preko voda za probu pumpnog postraojenja. − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene šestomesečnim pregledom. GODIŠNJI PREGLEDI − Izvršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. − Izvršiti pregled alarmnog sprinkler ventila.

preduzeća. Sprinkler instalaciju po isteku 20 godina neophodno je rekonstruisati.− Ivršiti pregled i servis instalacije angažovanjem ovlašćene stručne ustanove. 25 . − Izvršiti probu pod pritiskom čitavog sistema na hladni vodeni pritisak od 15 bara u vremenskom trajanju 2 časa. − Uraditi sve aktivnosti koje su predvi|ene godišnjim pregledom.