EOG - elektrookulografija

Delovi oka:
1. Kornea (rožnjača) - 3/4 fokusiranja
2. Retina (mrežnjača) - Sadrži fotosenzitivne ćelije
 Štapići - periferni i noćni vid ali ne reaguju na boje
 Čepići - centralni vid i razlikuju boje, imaju r,g i b tip
 Slepa mrlja - nema receptora
 Žuta mlja - najviše receptora
3. Sočivo - Menja oblik i podešava fini fokus bližih i udaljenih predmeta
4. Optički nerv
Kada svetlo deluje na čepiće i štapiće dolazi do hemijske reakcije. Neuroni prenose informacije od čepića i štapića do
optičkog diska, a zatim na optički nerv. Ova hemijska reakcija izaziva električne impulse koji se prenose optičkim nervom.
Optički nervi se ukrštaju ispred hipotalamusa tako da se deo slike sa levog oka prenosi na levu hemisferu, a deo na
desnu, kao i analogno za desno oko.

Pokreti oka:
1. Brzi pokreti oka ili skadični pokreti
2. Glatki pokreti oka - praćenje objekta koji se pomera
3. Vestibularni pokreti oka - refleksni pokret koji stabilizuje sliku na retini pri pomeranju glave
4. Optokinetički pokreti - refleksni pokreti koji omogućavaju praćenje objekta koji se pomera dok glava miruje
5. Vergentni pokreti oka - udaljavanje i približavanje oka jedno drugom

Elektrofiziologija oka:
 Pri mirovanju oka rožnjača je na višem potencijalu od mrežnjače, polaritet zavisi od vrste (može se posmatrati ko
dipol)
 Ravnotežni električni potencijal oka - potencijalna razlika između rožnjače i mrežnjače.
 Nastaje u pigmentnom sluju mrežnjače, varira promenom osvetljenja oka, uzrokuje električno polje.
 Pokreti očiju dovode do promene vrednosti ravnotežnog potencijala, može da se meri na površini kože u blizini
očiju
Merenje:
 Meri se indirektno pomoću površinskih elektroda čiji položaj može da varira
 Koriste se standardne EEG ili EKG elektrode
 Postavljanje: do korena nosa ili sa spoljne strane oka. Ako postoji veliki drift potrebno je upotrebiti manje
polarizujuće elektrode.
 Koriste se 2 para elektroda, jedan za horizontalane (na unutrašlju i spoljašnju stranu oka, ili češće na spoljnim
stranama oba oka zbog udobnosti, jer se oči ionako pomeraju sinhrono) a drugi za vertikalne pokrete (iznad obrve
i ispod oka)
 EOG napon je linearno srazmeran uglu za ugaoni pomeraj očne jabučice < 45deg, sa obe strane centralnog
položaja
 Izmereni potencijal je mera pomeraja oka, uz pretpostavku da je ravnotežni potencijal konstantan.
Primene:
 Oftamološka dijagnostika
o ISCEV (International Society for Clinical Electophysiology of Vision) - Pri merenju pacijent je izložen izvoru
jakog svetla i mraku. Pri adaptaciji na mrak EOG potencijal se smanjuje i dostiže svoju minimalnu vrednost
posle nekoliko minuta. Pri adaptaciji na svetlost EOG prvo kratko opada a zatim raste do zasićenja nakon
nekoliko minuta - posledica promene permabilnosti jonskih kanala u membranama pigmentnog sloja
mrežnjače
1
 o Iz ovog testa se izučava Ardenov odnos = napon ismeren pri svetlu/napon izmeren u mraku
o Ardenov odnos je kod zdravog oka standardizovan i posle 3. godine zivota ostaje približno konstantan
 Snimanje zajedno sa EEG signalom za eliminaciju interferencije usled pokreta oka
 Za ispitivanje praćenja pokreta očiju (brain computer interface)
Treptaj:
 EMG: 40-200ms specifične amplitude
 Voljni
o Trajanje: dugo, Amplituda: srednja
 Refleksni
o Trajanje: srednje, Amplituda: najviša
 Endogeni
o Trajanje: kratko, Amplituda: najmanja
o Nastaje usled percepcije i informacionog procesa (pažnja, fokus, čitanje, govor)
Nedostaci:
1. Nelinearnost promene napona po stepenu rotacije oka, posebno pri promeni nivoa osvetljenja
2. Elektrodni ofset - unosti smetnje unoseći drift u signal (najvažniji deo EOG je blizu dc vrednosti)
Rešava se rekalibracijom sistema. Test za rekalibraciju se sastoji od od pokreta očima po krugu koji treba da
proizvede napon sinusnog oblika.
3. Drugi metodi za praćenje pokreta oka: IR kamere koje prate refleksiju rožnjače

ERG-elektroretinografija
Istorija:
 1865. Holmgren - otkriće ca svetlosni stimulus može da promeni električni potencijal oka amfibije
 1867. Dewer - Pokazao da svetlost izazova skretanje galvanometra povezanog između rožnjače i mrežnjače ako je
prethodno bilo pokriveno tamnim povezom. Uveden je naziv elektroretinogram za pojavu svetlom indukovanog
potencijala oka
 Goth - uočio pojavu dva talasa kao posledicu izlaganja oka svetlosnom bljesku (prvi negativan, a zatim pozitivan
veći)
 Eithoven & Jolly - razdvojili ERG talas u tri talasa (a,b,c) Pretpostavili da svetlosni stimulus trigeruje lanac reakcija.
Osnova razvoja danas važećih analiza i teorija u oblasti ERG
Klinička metoda:
 ERG je električni odziv oka na svetlost
 Omogućava dijagnostiku funkcionisanja mrežnjače (čepića, štapića, kao i gangliona).
ERG komponente:
 A-talas: fotoreceptori
 B-talas: unutrašnja mrežnjača
 C-talas: sloj pigmentnog epitela mrežnjače i fotoreceptori
 D-talas: sloj unutrašanja mrežnjača
 OP- oscilatorni potencijal

2
 A-talas je negativan talas koji održava stanje na retini. Pigmentni molekuli fotoreceptora redukuju struju koja
nastaje dok je oko u mraku.
B-talas nosi informaciju o svetlosno indukovanoj električnoj aktivnosti u ćelijama retine
 Osnovni parametri a i b talasa: amplituda i kasnjenje

Oprema:
 Elektrode (kontaktno sočivo, igla, kukice za kapke, vlakna)
o Burian-Allen (BA) kontaktne elektrode (sočivo okruženo provodnikom)
Smanjuje efekat pomeranju oka, nepogodne za mfERG i PERG testove
o Dawson-Trick-Litzkow (DTL) elektrode (tanka, fina Ag žica)
Naslanjaju se na rožnjaču
Pogodna za duže testiranje
Manje precizna jer dozvoljava očne pokrete
Slabiji signal od 10-20%
 Svetlosni stimulator (stroboskopska lampa, led, monitor)
Dijagnostika:
 Funckcija čepića je na 10Hz-30Hz
 Funkcija štapića na nižim učestanostima
 Razlikovanje levog i desnog oka, diferencijalna dijagnostika, praćenje bolesti
 Scotopic-slaba osvetljenost, Photopic-dobra osvetljenost

Strukturna ERG
 PERG (pattern ERG) test - centralna simetrija, veliki kontrast, revnotežno osvetljenje na svim poljima

3
 

 mfERG (multifokalna ERG) - tehnika snimanja lokalnog ERG sa različitih regiona unutrašnjeg dela mrežnjače. Meri
se istim elektrodama kao i ERG ali su pogodnije DTL. Razlika u odnosu na običan ERG je u svetlosnom stimulusu i
obradi i prikazivanju signala
o Monitor prikazuje feksagonalnu matricu 50% verovatnoćom iluminacije svaki put kad je izabrano polje.
Iluminacija polja je predefinisana tako da je svetlost monotra relativno stabilna

Korelisanjem kontinualnog ERG signala sa ON/OFF fazom, za svako polje izračunava se mfERG. Ne predtvalja
direktne odzive već je to matematička reprezentacija koja predtvalja korelaciju sa osvetljenošću
pojedinačnih regiona mrežnjače. Podaci se prikazuju topografski ili u 3D

Električna stimulacija
 Električna i magnetska stimulacija su metode aktivacije i inhibicije mišićnih struktura u organizmu. Mete su
mišićne i nervne ćelije. Rezultat stimulacije je akcioni potencijal.
Električni stimulatori preko elektroda u kontaktu sa organizmom stvaraju električno polje koje uzrokuje struju jona
čija posledica je akcioni potencijal
 Luigi Galvani - Životinjski elektricitet
Električna stimulacija
1. Terapijska električna stimulacija (TENS, Transkutana Elektro Neuro Stimulacija)
Za evociranje potencijala u dijagnostici
2. Funkcionalna električna stimulacija (FES)
Glavne kliničke primene:
1. Pejsmejker
2. Respiratrna pejsing dijafragma
3. Kohlearna neuroproteza
4. Motorne neuroproteze (restoracija hoda, hvata i manipulacije ruke)
5. Restoracija ražnjenja bešike

4
 Elektrode
Za neke primene dovoljno površinskeefikasnije koristiti implantibilne sisteme
1. Površinske elektrode
1. Dugmaste (za stimulciju pojedinih senzorno motornih mehanizama za merenje ep)
2. Ring (za stimulaciju prstiju)
3. Bar (sa tačno definisanim rastojanjem izmejdu anode i katode)
4. Fleksibilna elektroda sa polimernim slojem za kontakt sa kožom i čeličnom mrežom
5. Elektroda od provodne gume
6. Matrčna elektroda sa provodnim tekstilom
Obavezno od biokompatibilnog materijala i sa provodnom pastom ili provodnim polimerom.
2. Implantibilne stimulacione elektrode
1. Cuff (manžetna) elektrode - namenjene potpunom okruživanju nerva za snimanje aktivnosti ili stimulacije.
Na nerv se direktno postaljvaju neizolovani provodnici.
Rastojanje između prstenastih kontakata je određeno akcionim poetencijalom koji snimamo i prečnikom
nerva. Minimalno rastojanje je 6-10mm. Vrlo je važno prekriti provodnik dobrim izolatorom radi eliminisanja
artifakta sa ostalih nerava i mišića
Postavljanje elektrode je složeno jer treba odvojiti nerv od ostalih struktura, invazivno je i može da dovede
do oštećenja. Posle postavljanja elektrode dolazi do oticanja nerva što može dovesti do nekroze nerva.
2. Intraneuralne elektrode (Si) imaju najčešće veći broj kontakata sa tkivom. Imaju elektronsko kolo za
primarno procesiranje i multipleksiranje. Si nosač ima formu mača.
3. Elektrode za stimulaciju vizuelnog korteksa (monokristal) - 100 tankih igala na rastojanjima od 150um
povezane osovinom debljine 250um (ima i elektronska kola za primarnu obradu signala, konektor i
multiplekser)
4. Elektrode za stimulaciju kičmene moždine primenom finih mikroelektroda (tanje od kose)
5. Regenerativne elektrode - čip sa otvorima dimenzija koje odgovaraju prečnicima aksona (50um-100um).
Postavlja se na prekinut periferni nerv, obezbeđuje da aksoni porastu kroz otvore. Obezbeđeno snimanje i
stimulacija sa pojedinih aksona
Zahtevi:
1. Fizički
2. Hemijski
3. Mehanički
4. i po veličini i po obliku pogodne za implementaciju
5. Posebno: količina elektriciteta treba da bude ograničena (energija, snaga, gustina)
Gustina struje kod neuralnih elektroda na površini korteksa je manja od 300uC/cm2
Kod intrakortikalnih elektroda je 1600uC/m2
Dugotrajnost elektrode: Korozija usled hemijske invazivnosti sredine
Koriste se isključivo metali minimalne korzije (Pt, PtIr,Ir, Au, nerdjajući čelik)
Osnova je najčešće silicijum
Korozija se može minimalizovati primenom monofazne kompenzovane stimulacije ili kratkotrajnih impulsa.

ES elektrode
 Prilagođena impedansa u odnosu na primenu
 Nepolarizljive
 Pri stimulaciji dolazi do biohemijskih promena na obe elektrode
Ali su efekti uočljivi na anodi. Na kontaktu elektrolita i
Provodnika nastaju oksido-redukcioni procesi.
 Zbog korozije elektrode potrebno je predavati tkivu što manju
Količinu naelektrisanja , ali dovoljnu da izazove AP

5
Pravila postavljanja elektroda
Katoda je negativna a anoda pozitivna.
Struja u tkivu ide od anode ka katodi
Aktivna elektroda pri stimulaciji je katoda
Katoda se postavlja blizu strukture koju želimo da aktiviramo
Anoda se postavlja na blizu neutralne tačke, tj mesta gde je najmanja mišićna aktivnost
Elektronski stimulator generiše povorke impulsa sa kotrolisanim količinama naelektrisanja i dovodi ih na elektrode.
Podela elektronskih stimulatora:
1. Ograničenih snaga impulsa
2. Kontrolisanog naponskog oblika impulsa (sinusioidalni, trougaoni, konstantan, eksponencijalno promenljiv)-
visina pika i trajanje opadanja zavise od RC-karakteristika spoja elektroda/koža. Pri brzoj promeni napona RC kolo
ima efekat diferenciranja i rezultuje pikom na početku i na kraju impulsa
3. Kontrolisane struje (npr. Konstantne amplitude u toku impulsa) - Q kontrolisana, ne sme da pređe određenu
vrednost da ne ošteti tkivo (određena površina elektrode)

B-monofazno
C-bifazno simetrično (anoda i katoda ciklično zamenjuju funkciju)
D-bifazno nesimetrično kompenzovano
E-bifazna kompnzovana stimulacija sa brzim pražnjenjem (negativan impuls ne generiše AP nego minimizira promene
na tkivu)
D i E najpovoljnije u odnosu na promene na elektrodama i tkivima. Koriste se u primenama sa implementabilnim
elektrodama posebno za aktivaciju mišića.
E- postoji malo kasnjenje negativnog impulsa u odnosu na pozitivni, negativni impuls se eksponencijalno smanjuje i
kratko traje.
IT kriva (kronaksija)
Definiše količinu naelektrisanja potrebnu za generisanje akcionog potencijala

6
Kod impulsa sa kontrolisanim naponom
Ako je C veliko: struja u toku impulsa može da se smanji i na vrednost blisku nuli jer se energija impulsa pretvara u
elektrostatičku energiju. AP ne mora da nastane ni kad je napon veliki - ukupno naelektrisanje koje se predaje
organizmu je ispod IT krive za datu ćeliju
Ako je C malo: Smanjuje se ovaj efekat
Vrste stimulacije
1. Monopolarna ES - stimulacija sa više kanala - jednom anodom i više katoda. Može se stimulisati sekvencijalno, tj
da se impulsi dovode na elektrode asinhrono
2. Bipolarna ES - stimulacija sa više kanala - svaki kanal ima i anodu i katodu. Elektrode na različitim kanalima
moraju biti galvanski odvojene.
Učestanosti stimulacije
1-5Hz - pri određivanju brzine provođenja mišića da bi se generisali individualni AP i trzaji (sila)
>20Hz - Fuziona stimulacija - da se generiše sila a nema trzaja
>50Hz - Generiše se Tetanična kontrakcija bez fluktuacije sile. Neće doći do povećanja sile.
Određivanje brzine provođenja motornih nerava

Određivanje brzine provođenja senzornih nerava

7
Zaštita
Pravilno uzemljenje kućišta sprečava da indukovane struje prolaze kroz pacijenta.Osetljivost je najveća pri frekvenciji
struje od 50Hz do 60Hz
Fiziološki odgovori na električni šok
1. Opekotine, povrede (1A-100A)
2. Produžena miokardijalna kontrakcija (1A-100A)
3. Ventikularna fibrilacija (100mA-1A)
4. Respiratorna paraliza, bol, zamor (10mA-100A)
5. Strujni udar bez posledica (5mA-15mA)
6. Prag percepcije (10mA)
Sve ove vrednosti su za osobu od 70kg koja je izložena kontaktu od 3s sa 50Hz između ruku i bakarnih žica)
Makrošok Mikrošok

Zaštita se vrši galvanskom izolacijom počavača od ostale opreme. Ostvaruje se optičkom spregom kola
priključenog na pacijenta uz transformatorski razdvojeno napajanje (DC/DC konvertor) ili baterijski.
8
 1. Galvansko odvajanje primenom optokaplera
2. Galvansko odvajanje primenom transformatora
3. Galvansko odvajanje primenom kapacitivnosti
Standardi
1. NFPA 90
2. National Electrical Code
3. Association for the advancement of medical instrumentation (AAMI)
4. EU Electrical code

Transkranijalna magnetska stimulacija

 Električna i magnetska stimulacija su metode aktivacije i inhibicije mišićnih struktura u organizmu. Mete su mišićne
i nervne ćelije. Rezultat stimulacije je akcioni potencijal.
 Magnetski stimulatori koriste antene za usmeravanje magnetskog polja na strukturu koju treba pobuditi
 Potrebna su polja sa velikom magnetskom indukcijom, koja svojim dejstvom indukuju struju u organizmu, čija
posledica je AP
Vrste neinvazionih stimulacija mozga:
1. TMS (transkranijalna magnetska stimulacija)
2. TDCS (transkranijalna direktna strujna stimulacija)
3. Statička magnetska stimulacija - blokira MEP do 10min
4. Impulsna ultrazvučna stimulacija - vrši se stimulacija dubokih moždanih struktura (fokusirana) Minimalno
zagrevanje na korišćenim frekvencijama, postoji mogućnost oštećenja.
o Uglavnom stimuliše samo cerebralni korteks ne i duboke strukture.
o Uzrokuje produženo dejstvo na kortikalnu eksitabilnost (eksitatorna ili inhibitorna)
o Moguć uticaj na plascititet mozga
TMS
U upotrebi od 1985. godine
o Uzrokuje osećaj na lobanji ili zvuk (klik)
o Nije mnogo fokusirana i duboka
Kratkotrajni strujni impulsi kroz kalem -> promenljivo magnetsko polje oko kalema-> sekundarni strujni krugovi
mozgu -> ekscitatorni/inhibitorni potencijal u nervnim strukturama

Makroskopski odgovor
1. Evociranje neuronske aktivnosti (EEG)
2. Promene u protoku krvi
3. Mišićni odgovor, trzaj
4. Promene u ponašanju
5. Virtuelna lezija (kada se procesiranje koje se istovremeno dešava u toj regiji mozga prekine usled TMS)
Mikroskopski odgovor
1. Lokalna depolarizacija
Kapacitet TMS-a da depolarizuje neurone zavisi od aktivacione funkcije
Aktiviraju se transmembranske struje (prostorni izvod E polja druž nerva)
Jedana stimulus pobuđuje neurone sinhrono. U korteksu nastaje kratak niz brzih niz ćelijskih ekscitacija parćen
dužim periodima inhibicije
Aktivacija neurona
1. Direktna - telna neurona i aksona (direktni D talasi)

9
 2. Indirektna - aksoni i polisinaptičkih mreža i rekurentnih neuronskih krugova - talasi kasnih latenci 1-2ms
(Indirektni I talasi)
Pri stimulaciji motornog korteksa ekscitacija uzrokuje trzaj, a inhibicija period tišine u EMG misica.
Parametri MEP-a (motorni evocirani potencijal)
1. Provodna latenca - vreme od stimulacije do početka otkloma MEP
2. Amplituda odgovora (peak-peak)
3. Trajanje perioda električne tišine - prekid mišićne aktivnosti nakon TMS (vreme od završetka MEP-a do
uspostavljanja voljne mišićne aktivnosti 100 do 400ms)
4. Površina ispod signala
5. Vrednost praga stimulacije (motorni prag) - najmanji intenzitet stimulacije potreban da izazoce MEP preko
50uV p-p amplitude u najmanje 50% uzastopnih pokušaja na opušteonom ciljanom mišiću.

TMS kriva regrutacije- amplituda MEP u funkciji od intenziteta TMS. Nagib krive zavisi najviše od ekcitabilnosti
kortikalnog puta i pozicije kalema. Maksimum se zove plato.

TMS magnetski stimulator

1. Visokostrujni naponski generator
2. Kalem za stimulaciju (cirkularni i dupli-osmica)
3. Kondenzator, kontrolna i sigurnosna elektronika (prekidač za pražnjenje-tiristor)

1. Generator stvara strujne impulse.

2. Kondenzator se puni
3. Tiristor ulazi u provodno stanje
10
 4. Kondenzator se prazni kroz kalem
Napon na kondenzatoru 2-3kV
Jačina strujnog impulsa 5-10kA, dI/dt=10^4 A/s
Trajanje strujnog impulsa T=300 us.
Magnetska indukcija 2-5T
Oblik indukovang E polja
Zavisi od
1. Oblika i veličine kalema
2. Električne provodnosti stimulisanih struktura
3. Položaja i orijentacije namotaja u odnosu na stimulisano tkivo
Snaga polja na mozgu opada sa kvadratom rastojanja od kalema. Sa smanjenjem veličine kalema povećava se
fokalnost ali brže opada snaga sa rastojanjem
Parametri stimulatora:
Faktor efektivnosti stimulatora je maksimalna energija u kalemu koja se postiže
1. Velikom kapacitivnosti kondenzatora
2. Efikasnim prenosom energije između kondenzatora i kalema
Prenos energije iz kalema u kondenzator: 500J za 100us
Izlazna snaga tokom faze pražnjenja: 5MW
Brzina pražnjenja magnetskog polja 30kT/s
Indukovano električno polje u korteksu 500V/m
Indukovana gustina struje u tkivu 15mA/cm2
Karakteristike stimulatora
1. Dubina prodiranja
2. Snaga i preciznost
Zavise od:
1. Maksimalne energije kalema
2. Vremena uspona
3. Prostorne raspodele indukovanog E polja
Vreme uspona 100us, ceo stimulus 1ms
Oblici impulsa stimulacije
1. Monofazna stimulacija
i. Smanjuje disipaciju toploste u kalemu
ii. Smanjuje zvučni klik pri pražnjenju
Smanjuje artefakt stimulusa

iii.
iv. Povećava preciznost stimulacije
2. Bifazna stimulacija
i. Najviše u upotrebi
ii. Kratki, efikasni impulsi
iii. Aktivira neurone sa nižim intenzitetom stimulacije
iv. Veća buka pri pražnjenju
v. Manje precizna od monofazne stimulacije
3. Polifazna stimulacija
i. Efikasna
ii. Proizvode najviše buke i toplote
iii. Manje precizna od monofazne
Vrste stimulacije
1. Pojedinačna
11
 2. Uparena
3. Repetitivna (rTMS) - konvencionalna i nekonvencionalna
Neke smanjuju a neke povecavaju eksitabilnost
Broj impulsa u jedinici vremena = interstimulusni interval
Ograničenja TMS
1. Slaba fokalnost
2. Neadekvatno izvođenje same stimulacije i merenja
(ručno montiranje velike sonde iznad pacijentove glave)
3. Složenost CNS-a kao sistema koji pobuđujemo
-> ograničena reproducibilnost
4. TMS različito utiče na mozak u zavisnosti od osobe
TMS unapređene tehnike
1. Multikanalna TMS
 Više nezavisno upravljanih kalemova
 Stimuliše se više lokusa istovremeno
2. TMS kompatibilna EEG
 EEG pojačavači neosetljivi na smetnje (S/H kolo, <=60 elektroda)
Klinička primena TMS
1. Procena brzine i stepena oporavka pacijenata posle moždanog udara (ispitivanje provodnosti nerava od
centralnog nervnog sistema do periferije)
2. Dijagnoza cervikalne i toraksalne mijelopatije, multiple sleroze, paralize, lezije spinalne module
3. Procena funkcije urogenitalne dijafragme
4. Intraoperativno praćenje
5. Stimulacija živca lica radi procene oporavka obolelih od Belove paralize
6. rTMS kao antidepresiv
7. Tretman Parkinsonove bolesti
8. Prekidanje tremora
9. Ublažavanje spasticiteta
10. Redukcija broja epileptičnih napada
TMS merenje
Hot spot - tačka na lobanji ispitanika iznad motornog korteksa koja za određenu vrednost intenziteta stimulacije
daje maksimalan CMAP (compound motor action potential)
1. Snaga generatora se podigne na veću vrednost
2. Kalem se postavi na lobanju ispitanika tangencijalno, nekoliko cm od verteksa na interaurikulnoj liniji, pod
uglom od 45 stepeni u smeru ka napred, što je optimala pozicija za ekscitaciju motorne oblasti šake
3. Blagim pomeranjem kalema po skalpu i okidanjem generatora (kontroliše se preko računara) se ustanovi
koje je mesto sa najvišim MEP signalom mišića koji se meri. U praksi je ustanovljeno da je 50uV CMAP
motorni prag za relaksiran mišić. Razmak između stimulacija je oko 10s, a programerski se uredi da je
između stimulacija sekund manje ili više (random) da ispitanik ne bi znao kada će se stimulacija desiti
4. HOT SPOT se obeleži markerom
TDCSm tDCS
o Konstanta struja od 1-2mA, preko velikih elektroda (3x4cm2) u periodu od 5-20min
o Polarizuje neurone mozga
o Nema akcionih potencijala
o Anodna tDCS depolarizuje, a katodna hiperpolarizuje
o Efekat sličan kao rTMS
o Teško se standardizuje zbog različite provodnosti lobanje kod ljudi
o Primena: Depresija, Alchajemrova bolest, hronični neuropatski bol, Parkinsonova bolest, oporavak od šloga,
poboljšanje učenja
12
 rTMS i TDCS
Pored promene u eksitabilnosti utiče i na ponašanje. Npr prag senzorne pobude, reakciono vreme, pažnja. Utiče
na brzinu i trajanje učenja, npr povećava ili smanjuje brzinu učenja novog motornog zadatka, ili adaptiranja na
stari.
Primena u terapiji: Ako možemo da utičemo na brzinu učenja onda možemo i da utičemo na brzinu oporavka
posle moždanog udara ili na hronične bolesti

MEG
Magnetnoencefalografija - Neinvazivna neurofiziološka dijagnostika kortikalnih struktura.
MEG meri pojave koje su posledice pojava koje meri EEG. EEG i MEG su komplementarne tehnike.
Istorija
1962. Josephson-ov efekat
1968. Prvo merenje šumovitog MEG-a
1970. James Zimmerman je otkrio superconducting quantum interface device (SQUID)
1972. Prvo MEG snimanje pomoću SQUID-a
1973. Josephson je dobio Nobelovu nagradu iz fizike
Izvori magnetskog polja tela
1. Polja koja potiču od jonskih struja u telu. Struje Na+, K+, Cl- jona koje nastaju u mišićima i nervima pri kontrakciji ili
prenosu signala. Tok struje kroz organe i tkiva opisuje se teorijom zapreminskog prenosa. Izvori su malih
magnetskih polja. Postsinaptički potencijal je izvor MEG signala (amp: 10mV, dt:10ms)
a. MEG se zasniva na merenju polja većeg broja neurona (nije moguće izmeriti samo od jendog)
b. Superpozicija postsinaptičke aktivnosti većeg broja neurona. (vremenska sinhronizacija i geometrijska
konfiguracija)
Presinaptički potencijal: kratkotrajni~2ms, bi-fazični, nisu sinhronizovani, poništavaju se
Postsinaptički potencijal: duže traju~10ms, mono-fazični, sumiraju se, merljivi

2. Polja koja generišu magnetni materijali u telu. Materijali su uneti spolja.

Pretpostavke:
o U telu postoje svi tipovi magnetskih materijala
o Prisutni u svim delovima tela
o Znatan uticaj na stvaranje merljivih polja imaju samo feromagneti u plućima
Model strujnog dipola - generator magnetskog polja u tkivu.
Teorija zapreminskog prenosa naelektrisanja
 Zasnovana je na modelu strujnog toka kroz ljudski organizam (neuron + okolno tkivo + sinapse)
Definiše prenos električnog i magnetskog polja od primarnog izvora struje kroz kroz biološko tkivo, do senzora za
merenje)
 Signal kroz neuron - propagacija polarizacije kroz njegovu membranu - generiše struje i signale u okolnim nervnim i
mišićnim ćelijama.
 Struja se formira i kroz tkivo, i zajedno sa strujama jona kroz sinapse generiše merljivo magnetsko polje
Model nervne ćelije (aksona)
1. Uniformna, beskonačno duga membrana koja odvaja spoljačnji prostor provodnosti (sigma)e od unutrašnjeg
prostora provodnosti (sigma)I
2. Cilindrični provodnik dužine mnogo veće od poluprečnika
3. Membranska dielektrična konstanta k
Pretpostavke
1. Provodni medijum izotropan, homogen i kvazistatičan
2. Membranski potencijal cilindrično simetričan
3. Akcioni potencijal propagira konstantnom brzinom

13
 Membranska indukcija u blizini membrane na rastojanju ro od ose cilindra određuje se iz
transmembranskog potencijala
Stvaranju promenljivog magnetskog polja doprinose i intracelilarne i ektracelularne stuje, ali se zbog simetrije
doprinos ekstracelularnih poništava.
Samo strujni dipoli koji su tangencijalni na površinu korteksa doprinose mreljivom magnetskom polju MEG. MEG
ne može da meri radijalne izvore.
Ispod 1cm2 korteksa postoji 10^7 neurona. Postsinaptičke struje indukuju polje reda 0.001fT, a izvan skalpa se
meri polje reda 200fT, (znači da je superpozicija od oko 10^5 neurona)
ECD - ekvivalentni strujni dipol (3D dipol)
Model lokalizacije moždane aktivnosti, zbir pojedinih magnetskih momenata dendrita
Pretpostavka da je rastojanje između izvora i detektora dovoljno malo
Ekstrakranijalno magnetsko polje prouzrokovano ECD-om je definisano oblikom glave kao provodne sfere koja
ima oblik kortikalne površine
Model glave
Ime Spoljasnji r (cm) Provodnost (S/m)
1. Korteks 7.6 0.0033
2. Cerebralna tečnost 7.8 0.000042
3. Kost lobanje 8.4 0.01
4. Skalp 9 0.0033
Izomagnetske linije - magnetsko polje koje bi merili senzori na 1cm od površine skalpa, priraštaj između linija je
0.2fT
Ekvipotencijalne linije - potencijal koji bi merili senzori na površini skalpa, priraštaj između susednih je 0.05mV,
deblje linije pokazuju pozitivne potencijale
Tipične vrednosti magnetskog polja
1. Spontana alfa aktivnost - 1pT
2. Evocirana moždana aktivnost perifernom stimulacijom - 0.1pT
3. Vf evocirana moždana aktivnost - 0.01pT, 600Hz

Merenje magnetskog fluksa

14
 Magnetski fluks se meri magnetometrima (provodna petlja koja se postavlja paralelno površini glave)
 intenzitet magnetskog fluksa kroz konturu određuje jačina u struje u magnetometru, struje su veoma male.
 Teorijski, postavljanjem velikog broja malih magnetometara na površinu glave na uniformnim rastojanjima može
se odrediti distribucija moždane aktivnosti.
SQUID
 Magnetsko polje koje potiče od postsinaptičkog akcionog potencijala u korteksu meri se pomoći magnetometra i
SQUID-a (osetljiv senzor magnetskog polja, može da detektuje mala polja, konvertuje magnetski fluks u napon)
 SQUID meri magnetska polja na osnovu kvantnih svojstava koja nastaju kada je struja u kolima od superprovodnih
materijala bez otpora, prekinuta sa jednim ili 2 materijala male dužine i konačne otpornosit. Struja u ovim
delovima sa otpornošću je promenljiva i može se odrediti na osnovu snage spoljašnjeg magnetskog polja.
 Sastoji se od 2 slepljenja poluprstena od Niobijuma (Nb)
Superprovodnih na temperaturi 4.2K - tečni helijum
 Prekidi prstena su slepljeni tankom izolatorskom barijerom
Josephson-ovim spojem (JS) od npr Al2O3 (d<3nm)
 Princip rada se bazira na merenju proslaska kroz barijeru
 V0 - posledica kvantno-mehaničkog fenomena,
Srazmeran fluksu kroz namotaj
Napon koji se meri je periodična funkcija u odnosu na
normalizovan fluks
 Često se koristi i povratna sprega u cilju povećanja stgabilnosti

Squid sa strujnom povratnom spregom, povećava dinamički opseg. Izlazni napon je povećan u odnosu na squid bez
povratne sprege
SQUID + gradiometar
 Gradiometar omogućava da SQUID reaguje na promene polja u odnosu na lokaciju, redukuju okolni šum
 Dve konfiguracije : aksijalni i planarni
 Gradiometar prvog reda reaguje na promenu magnetske indukcije po Z osi.
Intenzitet magnetskog polja opada sa kvadratom rastojanja od izvora. Više reaguje na polja čiji
su centri blizu površine korteksa nego u dubini.

15
 Ima namotaje namotane u suprotnim smerovima na rastojanju deltaz. Obezbeđuje da je ukupan fluks koji se
prenosi SQUIDu proporcionalan priraštaju magnetske indukcije po z osi. Redukuje šum. Mere na svakom kanalu isti
tip signala, ortogonalni na skalp. Snimaju aktivnost u dubini.

 Planarni gradiometar ima namotaje namotane u suprotnom smeru koji stoje u istoj ravni. Snimaju različite tipove
signala po paru kanala. Svaki od kanala odgovara jednom od 2 ortogonalna gradijenta u ravni tangencijalnoj na
skalp. Otporni na veći šum

 Sistem se stavlja u kontejner koji se hladi tečnim helijumom, ima oblik kacige i omogućuje prisan kontakt glave i
gradinomera sa SQUID-om.
Akvizicija
Izbor parametara
1. Granice filtriranja (0-70Hz)
2. Učestanosti odabiranja (200-500Hz)
 Evocirana magnetska polja sa kratkom latencom mogu da dostignu učestanost do 700Hz
 Snimljeni signali se obrađuju kao vremenske serije
 Svaka sesija snimanja je praćena serijom merenja koja omogućavaju kalibraciju
1. Preprocesiranje signala za smanjenje artifakta
2. Primenjuju se filtri propusnici opsega da bi se otklonio pomeraj na niskim učestanostima usled napajanja
3. Koristi se tehnika usrednjavanja (ako se posmatraju evocirane aktivnosti)
Izvori šuma
16
 1. Elektromotori 8. Metalni implanti
2. Liftovi 9. Zubne plombe
3. Izvori napajanja 10. EKG
4. Automobili 11. Disanje
5. Vozovi 12. Pokreti očiju
6. MRI
7. Artefakti stimulacije
Za otklanjanje: Hardver, softver, aktivna zaštita, magnetski izolovane sobe (90dB)
Magnetski izolovane sobe
90dB, ispitanik nije izložen zračenjim
Efikasna izolacija na višim frekvencijama se vrši pomoću tankih ploča dobrih provodnika (Al)
I upotrebom materijala velike permeabilnosti
Direktan i inverzan problem
 Direktan problem: jednoznačno računanje magnetnog polja za datu raspodelu struje
 Inverzan problem: računanje gustine struje na osnovu izmerenog magnetnog polja - nije jednoznačno
 Helmitz 1853- određivanje ECD iz izmerenog magnetnog polja nije jednoznačno
 Da bi se našlo rešenje najpogodnije je koristiti model i pretpostavke o vektoru ECD
Rešavanje zadatka
1. Usvaja se model strujnog izvora u zapreminskom provodniku koji aproksimira glavu
2. Za usvojeni model se računa polje
3. Usklađivanje izmerenog i izračunatog polja daje potrebne parametre
4. Rešenja su aproksimativna, numeričkim simulacijama se proverava usvojen model
Poželjna je in vivo verifikacija usvojenog modela
EEG MEG
Ekstracelularna aktivnost Intracelularna aktivnost
Slabljenje i distorzija Tkiva i lobanja su transparentni za magnetno polje
Lokalizacija izvora je relativno neprecizna Lokalizacija je relativno precizna
Duga priprema Kratka priprema
 MEG precizniji jer je manje osetljiv na varijacije provodnosti u nedovoljno definisanoj strukturi -mozak, cerebralna
tečnost, lobanja/skalp
 Pogodan za praćenje teta aktivnosti, patoloških epileptičnih epizoda, VEP, AEP, promena aktivnosti proizvedenih
kognitivnom komponentom
 Može da detektuje kvazistatička polja koja se povezuju sa depresijom
 MEG direktno meri moždane funkcije za razliku od ostalih
 MEG ima bolju vremensku rezoluciju od ostalih (~1ms)
 Srednja prostorna rezolucija (4-6mm) - bolja od EEG
 Ne zahteva postavljanje elektroda, jednostavan za primenu, neinvazivan, ne šteti zdravlju
Problemi i nedostaci
1. Ne meri radijalnu komponentu struja ( bitno za delove u kojima je površina korteksa tangencijalna na lobanju)
2. Glava ispitanika mora biti čvrsto fiksirana u kontaktu sa senzorima - ne može se koristiti za ispitivanja u pokretu ili
pri spavanju...
3. Inverzni problem nije jednoznačan
4. Ne može se upotrebljavati u slučajevima da postoji feromagnetska kontaminacija (npr plombe)
5. Jedan sistem SQUID-a koristi prosečno 3l tečnog helujuma na sat, pacijent treba da bude toplotno izolovan

17
 6. Prostorna rezolucija opada sa kvadratom dubine
7. Cena velika, dimenzije velike, teško prenosivi
Magnetna rezonanca-Magnetic resonance imaging (MRI)
Lokacije izvora se prikazuju na anatomskim slikama dobijenih MRI tehnikom. Koristi se za prikazivanje anatomske
strukture mozga. Može da detektuje oštećenja na mozgu (npr tumor i moždani udari)
Magnetic source imaging (MSI)
MSI = MEG + MRI
Vrši se povezivanje strukture, ponašanja, i moždanih funkcija. (npr za neurohirurgiju)
Klinička primena MEG i MSI
 Predoperativna funkciona lokalizacija
 Lokalizacija aktivnosti između epileptičnih napada
 Praćenje patoloških promena (alchajmer, šizofrenija, parkinsonova bolest, epilepsija, alkoholizam, poremećaj u
razvoju, gubitak sluha i vida, migrena)
 Praćenje normalnog i patološkog funkcionisanja moždane aktivnosti

18