You are on page 1of 11

И С Т РА Ж И ВА Њ А

UDC 821.163.41-14.09 Raičković S.
821.163.41-14.09”19”

ТРАГОМ ПОЕТИЧКОГ РАЗВОЈА СТЕВАНА РАИЧКОВИЋА

Драgан Хамовић

САЖЕТАК: У тексту се описују приступ, аналитичка перс-
пектива и резултати истраживања развоја ауторске поетике
Стевана Раичковића, посебно у контексту про­мена у српској по-
езији педесетих година, као и у наред­ним деценијама ХХ века.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: српска поезија ХХ века, Стеван Раичковић,
поетички развој, поставангардни модернизам

Од својих књижевних почетака Стеван Раичковић био је прихваћен,
подржан и високо вреднован, али се чини да није праћен сагласно проме­
нама које је доносио сва­ком новом песничком целином. Раичкови­ћева ли-
рика израстала је из укорењене тради­ције „новије српске лирике”, тако да
није ни могла произвести спорове какве су изази­вали превратници у пое­
зији с почетка педесетих година протеклог века, када и Раичко­вић улази у
књижевност. Ако је, испрва, таква позиција и била предност, након стаби­
лизовања поетичких прилика и пуне афирмације новог, поставангардног
модернизма – заснованог управо на резу у односу на битне постулате од-
већ кано­низоване претход­нице, могла је довести наследника наше „стра-
жиловске линије” на маргину и заборав, као што неке друге незаслужено
јесте. Али, тако шта Раичковићу се није десило. Дуго је његова поезија
била критички третирана као засебна у односу на актуелне, продук­тивне
токове послератне српске поезије. Чак је до данас остала недоумица так-
ве врсте, мада је Раичковићу одавно додељена помало неодређена етикета
модерног песника или – да будемо прецизнији – песника на средокраћи
између традицијског и савременог поетичког лика.
Може ли поезија која, сама собом, избори место највишег ранга у сво-
ме времену (и то место касније потврђује и оснажује) да буде од савреме-
ности одвојена, од онога што тај књижевноисторијски период дубински
носи? Питање је, наравно, реторичко и није при­лика да се овде шире
образлаже, али је задатак тумача да одгонетне шта може бити посреди.
Стога је било неизбе­ж но, колико год изгледало тешко за обухватање,

понегде. Лалић. „Живот” и „Хвала сунцу. али и у поре­ђењу са истак­н утим сапутницима. као што је рецимо Душан Матић – а из песничке прет­ходнице Дучић. али и творе семан­тички ба- рем двосме­ран.622 однедавно заокружено песничко дело Стевана Раичковића посматрати у оквиру припа­да­јуће књижевне епохе коју је и сам стварао. Раич­ ко­вић је. Разуме се да је први део теме био надређен другоме. без обзира на изоста­нак његових манифест- них или полемич­ких јавних исказа. али сва­како да и композиционо истурене песме „Мир”. индиви­д уа­ лизова­ног тона своје лирике. каквих је уоколо било напретек. пре свега оне из поетички усколеба- них педе­сетих година. акте­ром једног динамичног и превратног раздобља – а не тек даровитим изоп­ш теником. На тим упо- ређењима. Увидом у то издање много се јасније пока­зало оно што је читалачка интуиција иначе сугерисала – да се Раичко­вић ника- ко не може излучити из средишњег контекста суш­тинске модер­низације нацио­налне поезије свога доба. трави” (с почетка и с краја прекретне збирке Песма tи{ине. Одмах да кажемо. отпо­четка реа­говао на спо­љ­не ирита­ције управо унуtар сtваралачкоg чина. с неопажене површине. . подвлачимо. она су потицала из пое­тичке нутрине или чак. Зато су издања из прве пес­ничке деценије била у фоку- су истраживања. по слову сличности или раз­лике. збијен у све­дени простор лир­ског текста – нај­чешће на његовим истуре­ним. Упоредна размат­рања била су предузима- на у сврху ука­зивања на пое­тичке еле­менте који су Раичковића чинили учесником. а по много основа у анализу Раичковићевих тема и посту­пака призивани су и Бранко Миљковић. објављена у Колу Српске књи­жевне зад­руге 1963. Иван В. суптилно иронијски постављена наспрам култа „обнове и изградње”. повре­мено и други. тамно интонираног (али свеједно форсираног) активизма тадашњих модерниста. са водећим појавама тадашњег песни­чког окру­жења. Отуда је тема истраживања и била поста­вљена на два плана: Раичковићева поетика на своме развојном путу. и то лирским сред­ствима која јед­нако скривају и откривају мету песничке алузије. закључци проистекли из поменутог издања пос­тали су ослонац за даље разматрање. Зато смо најчешће ста- вљали у раван поређења песникове првенце са раним радо­вима Попе и Павловића. као лиричар по вока­цији. нисмо инсисти­рали. У сре­дишту пажње била је песникова ауторска еволуција. а након тога – први избор поезије по изласку из педесетих. није се тежило за изнуђеним налажењем срод­ности у односу на песничке сав­ременике. Растко Петровић и (само наоко нео­чеки­вано) Настасије­вић. земљи. 1952) дају до- вољно разлога да се истумаче као отклон од следећег. године. али и доба појачаног Раичковићевог испитивања и запоседања сопственог пое­тичког простора. двослојан или про­тив­речан смисаони спој. Педесете године прошлог века биле су прекретне за српску поезију. књига Песме. ог- лашеним носиоцима песничког развоја. па тек онда самера­вање. Томе je понај­бољи при­мер рана песма „Ноћ је наша” (1947). рубним делови- ма. тим пре што смо знали да имамо посла с песником који је држао до прочишћеног.

ти- пичнија је за било кога од срп­ских надреалиста него за самог Раи­чковића. године очитaвамо читаву путању коју је песник дотад про­шао. „Успа­ванка за шкољку”. као и према октроисаним поетичким моделима. актуелна средства кори­сти врло селективно и сходно основ­ним личним ауторским потре­бама. Ако је на почетку Песама из 1963. Стиче се утисак да Раич­ко­вић туђа. паралелно с одјецима актуел­них поетика на поетику самог Раичковића. године анализовали смо са становишта њене улоге сажетка првог десет- лећа песниковог рада. Ту је предео сасвим апс­т рактан. али и показивања круж­ног кретања у тематској основици ове књиге и поезије. са мало киме упоре­диве. Пратили смо како се кљу­чни мотиви и тематске линије уводе. али и коју ће проћи. Закључна песма циклуса „Људи се буде без оружја”. године била начињена дис­танца од непо­ средне жи­вот­не емпи­рије. зачете у Песми tи{ине. ненаметљиве про­мене или опи­товања и. у пес­мама где про­мичу детаљи панон­ског прос­тора. али и у фону модерне тежње за једном заокру­женом књи­гом – што она несумњиво јесте – пажљиво компо­но­вана од двана­ест пажљиво компоно­ваних циклуса. Пратили смо линију развоја интимне лирске митопеје о бегу осетљивог појединца у „предео без људи”. 623 Након паж­љивог читања Песама из 1963. и по разлом­љеном гра­фичком облику који асоцира на нас­ловни предмет. кроз наглашене иронијске сигнале према пола­ризо­ваном песничком окружењу забављеном расправама разне врсте. Тежња за циклизацијом лирских песама довела је до ства­рања низа кругова унутар великог круга. Песме из 1963. или се дос­ловно именује Тиса. нарочито у првом делу разматране књиге Песме. без неких осо­бених црта. односно пов­ременог прет­варања циклуса у крипто-поему – попут циклуса „Касно лето” на пример – што је такође једна од суве­рених одлика модерних по- етика. Тако се могла видети и дискретна али јасна полемичност. од којих је неке. У књизи Песме из 1963. из самог лир­ског текста. Читалац ових Раич­кови­ћевих кругова. Нема овде песме коју нисмо дота- кли. као надреали­зам. садр­жан у многим песмама. пред­ложак бива растворен на препознат­љиве делове. једног песника у опиту који не престаје. према древном сагласју са годиш­њим и животним календаром. просто речено. као и његов дијалог са песничком околином. од пресног инти­мизма скопчаног с так­вим под- . године оснажујемо уверење о Раичко­вићу као песнику сталне. укључујући и извесну меру пои- гравања тим сре­д­ствима. све да бисмо ство­рили што реље­фнији приказ једног песничког простора у настајању. Тај отпрва спе­ цификовани низ елемената једва да се и проширује. разуђености изражајних поступака. успешно пасти­ширао и на- дилазио у ониричким циклу­сима Баладе о pред­вечерју. зна- чењски развијају и мењају. Њихове интерпрета­ције биле су у функ­цији описа карак­теристичних песничких поступака које је песник освајао. стиче утисак да један-једини визу­елни. тачније пеј­заж­ни˝. на пример. и по анафор­ским и другим рит­мич­ким понављањима. какве се пак јав­љају доц­није. на пример.

Раичковић.624 стицајима. обли­кује свој пес­ни­чки пред­мет. другим речима. Отуда му нико. па ни испрва према њему резерви­сани Зоран Мишић. сус­преже пре­те­ране мелодијске потенци­јале стиха. свршетак ове целине од два­на­ест лирских циклуса (нас­тале за скоро исто толико година ауторског раз­воја) доноси такву одмак­нутост која омогућава да живљено искуство буде иска­зано са опш­тијег станови­ шта. није могао заме­рити склоност ка „омами бел­канта”. за рачун усмера­ване маштен­ске гра­дње. неп­родуктивним лир­ ским реше­њима. Синтаксу. Као одговор на агре­си­вни тренд деромантиза­ције овај лири­чар противставља суздржанију стра­те­гију. по одсуству певљивог и уво­ђењу разговор­ ног тона. отклања окаме­њене одлике романтичке баштине. Док је у почетним циклусима. Сте­ван Раи­чко­вић. у језику. Управо многе поје­ . кроз универзалније подлагање личних сим­бола или изражену лирску интроспек­цију и аутополемички дијалог. посеже селек­тивно за звуч­ним и фигу­рама понав­љања. Напушта се спонтана лир­ска екс­пре­сија и миметич­ност. Опажамо. мада и даље још како лирич­ноg исказа. Уме­сто лир­ског описа или евока­ције тренутног доживљаја. „натурал­ним” лир­ским рек­визитима. једноставно речено. најпре кроз изоштравање песни­чке само­свести и метапоет­ских занимања. чија ће аутор­ска кон­т рола (одмах приме­ћена и у критици) време­ном само изнутра јачати. из Песме tи{ине. лирски предео сим- болички сажет. Песнички поступак доводи до знатније конкретизације описа. него „мате­ријални оквир” симбо­лич­ког при­казивања чини богатије захваће­ним. био је међу кључ­ним темама деценије у којој се и Раичковић пес­ нички фор­мирао и он је на ту тему давао свој аутор­ски одго­вор. иску­с­твено повлашће­не сас­тојке (као што иначе чине модерни песници) не транспонује у песму из ванпес­ничке ре- алности – него. у пес­мама циклуса „Црни слуга птица” садржај пејзажа далеко је реал­није. из лексике у овим пес­мама укла­ња било какав уплив локал­ног колорита. опет. од првих стихова (укљу­чу­јући и песме у стро­жим обли­цима) показује знат­ну концен­т рацију језич­ког израза и томе при­мерену експре­сију. пес­ничку слику и графи­чки пре­лом (слобо­дних сти­хова) песник обли­кује веома скрупулозно. опи­пљи­вије описан. тиме пес­ник не укида симболи­зам бази­чне ситуа­ције и њених саставних делова. Прелаз с pевања на песнички gовор. да Раичковић. раз­ли­ко­вали од старих и нових представ­ника традиције „новије српске лирике”. та- кође. Пес­ници експо­ни­рани као носи­оци новог модерног таласа уно­сили су вид­љиве ставке искуства „енгле­ског метода” – како га Јован Хрис­тић у једном есеју тада назива – и тиме се чујно. као и заузда­вање превласти музи­калне експресије за рачун истанчаних семан- тичких прелива и односа. што је иначе редован сас­тојак лири­ чара „меког и нежног штимунга”. за разлику од већине аутора који се служе сличним. допуњу­јући или потвр­ђујући раније обухва­ћени смисаони оп- сег. Исто тако. прерасподела задатих елеме­ната. али негује његово продук­тивно јез­г ро. као да се (из песме у песму) обав­ља нова pре­ком­бинација. Али. лакој мело­ди­озности и слич­ним.

уис­ тину „напа­мет познат” поет­ски про­с­тор. Лалић. Поје­диначне песме. а песник отво­реније суге­ рише саз­нање да је пос­реди физи­чки оме­ђен свет. овде је опи­сана једна одре­ђена. Исцрп­ност извеш­таја носи нескри­вену иро­нију спрам соп­ственог лири­зма. медијал­ноg поетич­ког поло- жаја било је од посеб­ног значаја за његов тада­шњи и даљи статус у изме­ ње­ним књи­жев­ним приликама. У знаку значењске двоструко­сти. који се нашао између заош­ трених актера поетичке и књижев­нополи­тичке сцене и њихових уда­љених погледа. у свођењу рачуна зрелијег аутор­ског појединства са својом стваралачком младошћу и установ­љењу „озва­ниченог” и стаби­лизо­ва­ног лика сопственог дела. Свакако да су овакви аутор­ ски „резимеи” и резови били подупрти дина­мич­ним околнос­тима једног књижевноис­торијски прекретног доба. питање паж­љивог облико­вања свога. али и. Уме­сто. предоча­вању ути­с­ка да се животно иску­ство налази у под­лози песме. Убрзо након Кас­ ноg леtа. апстрак­ т­них травних површи. као што се тај шири лирски поредак оправдава и испуњава. са друге стране. и уну­тар песама и међу песмама у матичном низу. Тиме се основни смиса­они токови реали­зују у довољно широком рас­пону и разбија моното­нија мотивско-сим­боличког оквира од којег пес­ник не одступа. нешто млађи Христић објављује ради­калну редак­цију својих раних радова у збирци Песме 1952–1956 (1959). надаље. Док се ништа особито у атмо­сфери и утврђе­ ним значе­њима знаних мотива/симбола не мења. ваtре. лир­ским субјек­том посво­јена ливада или трав­њак. што доноси и пот­ ребну унутарњу динамику. сасвим у све­тлу одли­ка модер­ног лир­ског циклу- са – како их теоријски описује Елени Апостолас Стерјопулу. са својим тач­ним мерама. ретроспективна књига Песме. малтене посве брише две своје почетничке збирке. Уве­ћање лирске диоп­т рије ради уоча­вања и најситни­јих чињеница. Прво издање књиге сонета Камена усpаванка излази исте године кад и поменута. сагла­сно томе. У белешци на крају Песама . Сли­чно чини Иван В. накнадно. За самог Раич­ко­вића. на мате­ри­јалу свог дотада­шњег дела од пет збирки. обеле­же­ног уте­мељењем друга- чијег општег развојног пута српског пес­ништва. или аутономију. чак наоко пери­ферних. наглаше­нијом потре­бом за нијансирањем појединач­них пое­тика новога песничког нараш­таја. видимо да је ауторски нагла­сак баш на пости­зању што преци­зније изведе­ног описа. не губе сми­саону самобит­ност. онакву какву тај лири­зам ује­дно и рекре­ира. 625 диности дина­мизују мале светове ових песама. саставља­јући књигу Време. каткад осетну тензију. дакле. практично само надода­вати нове песме. ако их читамо мимо циклусног контек­ста. Раичковић није био усамљен у подухвату сређивања опуса из пери- ода свога пое­тичког тра­жења и проналажења. врtови (1961). док Борислав Радовић. сви су носећи мотиви у овим Раичковићевим песмама. или темељних унутарњих опо­зита. на пример. на коју ће. и детаљним попи­сом њених биљ­них и животињ­ских житеља. употпуњује слику и чини брану про­дору лир­ских стерео­типа у овај.

и ране и оне настале доц­није. овде смо дошли до виђења да су управо ти сонети. убрзо их напуштајући. идући даље у своме опиту и ослушкивању. и француског и ру- ског. Раичковић се гласних самоодре­ђења доследно клонио. можемо поближе разумети наслањајући се на практичаре и ту- маче поезије симболизма и симболистичког наслеђа. Милован Данојлић и Љубомир Симовић. Раичковић долази до малармеовских позиција. и наредних година. Тиме. као је- дан од леги­тимних Раичковићевих претеча. У такав. поку­шали смо да покажемо да Камена усpа­ванка заправо пред- ставља кондензован израз оне исте лирске митопеје о повратку у лични посвећени про­стор којом испуњава циклусе књиге Песме. разуме се и српског.626 доз­најемо да аутор свесно изузима своје сонете (као и збирку Сtихови) из свога избора. у сонетима попут „Руке бола”. Изнутра гледано. Лалић. Осведо­чили смо се. У веку прогласа и поетичких декларација без покрића. Раичковић не може да остане у нашим књижев­ноисторијским синтезама тек сведок и пратилац прео­крета средине ХХ века. па су то и његови критичари избегавали. мада до- пуњујућих пес­ничких страте­гија: сажимања и ширења лирског градива и говора. исто тако. да је и књига сонета структурисана по мерилу које није искључиво жанров­ско. Осим поменутог фокусирања на прву. прихвата­јући и многа искуства актуелних струјања. програмску улогу у претходним Раичковићевим циклу­сима и књигама. продубљујући и не раскида­јући споне с традицијском линијом што почиње романтизмом. Мирослав Максимовић. На том трагу. редукције и сабијања језичког мате- ријала у облик краћег метра и строго одре­ђеног обима. понајвише у служби радикалног пес­нич­ког реза. пресудну деценију. Битна поетичка исходишта његове пое­зије. На поче­тку. изнашли равнотежу између континуитета са поетичким наслеђем и нових поетика. још на почет- ку. тако да ове две књиге стоје једна наспрам друге – настале у оквиру противних. Ако је већ било запажено да су први сонети будуће Камене усpаванке најава неосимбо­ лизма. Милосав Тешић и још млађи. продор до доње границе појмо­вног општења и ћутања јесте најсилнији и отуда се морао у видо­кругу појавити и Нас­тасијевић. па још и пре- познати и описати саоднос Раи­чко­ви­ћеве пое­зије и књижевног контекста. замис­ливи низ после- ратних пес­ника (с подразумеваним особеностима сваког) свакако се могу сврс­тати Миљковић. по- том и Рајко Петров Ного. него се пре може указати као први у реду оних послератних песника који су. који ће потом тео­ријски објаснити Миљковић. и оне пос­тоје не само у сонетима него и у циклусу „Касно лето” (1958). што показују пролошки и епи- лошки сонет – а уводне и изводне песме иначе имају носећу. На изразите поетичке везе из- међу Раичковића и Миљко­вића најпре је прећутно указао сам Миљковић. из 1952. „Песма и смрт” или „О врати се” поред осталих. представљену . У истраживачкој припреми за писање овог рада најтеже је било испр- ва разаб­рати како прис­ту­пити јед­ном тако разгранатом делу. уз назнаку да је реч о трима аутономним целинама.

126. стр. Није прос­тор с којим се лирски субјект срађа. кључне нијансе налазимо у песнико­вим лир­ским про­зама. Дословну потврду овак- ве. у наред­ном одломку. 237. Наво­димо две убед­љиве део­нице. свакако двојнич- ким ентитетом. па смо ову тему пратили од мотива ћутања и тишине. локација на којој га сус­тиже то нео­чекивано сазнање бити пре­далеки Бруклин. без могућно­ сти пра­вог повратка. занимало нас је да проникнемо у лирско језгро што се нази­рало испод толиких варијација сижеа сведе­ног на ри- туални одлазак у микрокосмос трава и тишине. кроз накна­дно искуство. било је неопходно да представимо разлику из- међу доса­да­шње представе о Раич­ковићу као песнику природе уопште. До одгонетке (изгледа заним­љиво!) песник дос­пева у неком забаче­ном ки- неском месту. Дучи­ћевим и Настасије­ 1   Стеван Раичковић. затим мучних призива речи с егзистенцијалном и есенци­јалном силом у себи. наше размат­рање зна­чајно кори­гује пред­ставу о Раич­кови­ћевом трет­ману природе. сасвим одређени прос­тор давне летње епи­фа­није. при­родни прос­тор уоп­ште – него један упам­ћени. Али. стално присутна нес­пособност да се песник до краја уживи у неки „непо­знати пре­део”: „сваки нови видик за мене је само једна нова копрена кроз коју назирем оно што је већ некад било и што сам видео или знам од раније” 1. године. неп­рес­танце призива. прводоживљене песме. онај уски травњак. 627 књигом Песме из 1963. за песника давно изгубље­ним или никада стеченим. непревладане драме песничког чина – што обнавља са сваким новим чином. Она трећа аутономна целина коју Раичковић помиње у беле­шци на крају збирне књиге Песме из 1963. као што су били роман­тичари. Ту се поново видело колико Раичко­ вић кореспондира са симболистичким искуством. Мале pрозе. напокон – до реченог непрестаног напетог разговора с пес­мом. У свим пределима – како је то на више места и сам подвукао – пес­ник заправо тражи меморисано и посве­ћено место својих детињих епифанија. као и. у свакој (и сва­чијој) природи у коју сам бануо. док ће. аутор се ближи основ­ном самооткрићу: „Ма где далеко био. значи. На две тако удаљене тачке гло­буса добачен. при­својени одло­мак безграни- чне при­роде. стр. Тај ток почиње од безмало првих стихова. Београд 2007. Опет се. пореди (шта­више и поистове­ћује) са домом. у својој променљивости и више­зна­ чно­сти. односно до муке с речима. збирка Сtихови (1964). године. упутила нас је да пажљи­вије сагледамо метапоетски ток његове пое­зије – који нити почиње нити се завр­шава овим кругом дистиха испуњених песниковим дијалогом с песмом као са живим или пак аве­тињским. С тим у вези. којем се непрестано враћа. која се. . од чега је и сачи­њен тај лир­ски мит о заштитном простору под отвореним плаветним или звезда­ ним сво­дом. У првој се објаш­њава дуго оптере­ћу­јућа. раније само сугери­сано у песни­чким сликама. осећао сам се оду­век као да сам се заправо негде вратио… као да сам у магновењу поново корак- нуо преко прага своје заборављене куће” 2. 2   Исtо.

дру­гим речима. али . као и. Песникова концентрација на унутарњи живот није била – како је то један благонаклони критичар својевремено исказао – израз соли­пси­зма. научне колико и песничке наднето­сти над пита­њима при­роде и механизма односа субјективне свести и укупног спољ­ ног света. Као и за друге значајне моменте Раичковићеве поетике. у подручја ода­к ле почиње неи­сказиво. Пред­става песме као там­нице јесте само једна тачка у кретању клатна осе­тљи­вог песничког доживљавања света који Раичковићева поезија паж­ љиво описује и тек са супротном. свесно и здушно. временом нарас­тајући. најпре. али је својствена и Раичковићу. разуме се. Тишина је. У поезији су одвајкада спољна и унутарња сфера неодвојиве. афирмативном тачком твори укуп­ност динамичне лирске визије. поред искустава до којих је спонтано дола­зио. у крајњем. склања у крај. с годишњим али и би- олошким календаром. Тишина је. Сагледајмо. сматрајући га средишњим проблемским пољем Раичкови­ћеве поезије. значи живот) и мука или мукли- не. Мишљење певања припада првом реду модерних поетичких одлика – код нас посебно препозната код Миљковића. односно пое- зија постаје једини начин да се живот у оси­пању одржи на окупу. Нема боље илустрације за дефиницију дату од америчког новокри­ тичара Вили­јама Вимзета. Пројектовани базични про­стор ове песме сме­шта се на руб. живота са поезијом. дубљу сталност чини тај ланац пои­стовећења. у Раичковићевом случају. и она при­хваћена из књи­жев­ног окру­жења и лек­тире. за мета­ поетску и пое­ти­чку тематику уоп­ште важи околност да песник није насту- пао с уна­пред дефиниса­ним про­г рамским позицијама. обоје са тамницом (мада су то. песникова експли­цирана потреба да превазиђе. развиди осе­тљиву и против­речну егзис­тенци­јалну позицију на којој се тре­нутно затекло. као пример. Лирска визија се мења. распон је од чул­ног до духов­ног. коју млади песник с почетка. саб­рано и про­дорно. али ће на махове пес­ник. него поетику обли­ кује постепено. до знака једна­кости између једног и другог. у Раи­чковићевој лирској реализа­цији. да је песма „реаговање неког говорника на изве­ сну ситуацију” и да она треба да изрази „драму човековог реаго­вања на спољни свет” од тематског ком­плекса којем смо посветили посе­бно погла­ вље. поетичког аспекта. мотив с обу­хватном об- лашћу значења као и услов да лирско појединство. па временом односи пре­вагу њена мрачна страна. хитро пре­лази. који се доди­рује (а каткад и меша) са безда­ним виром непо­сто­јања. из песме у песму. били простори оду- шевљења и сло­боде). него одјек прошловековне опште. истрајног „песничког опита” у који је укључи­вао. Исто тако. У помену- тој променљивости. обе­лежја небића. рас­цеп између поезије и живота довешће. током свога концентриса­ног. повлачити оштру гра­ницу између тих (често изјед­начених) садржаја. И тај се рас­пон. насловну син­та­гму и зау­мни предео сонета „Песма и смрт”. сре­докраћа и пос­ред­ник између тра­жене „стварне” речи (која. Од tихосtи до tи{ине. у срећ- ним тренуцима.628 виће­вим понирањима у последње и прве ствари. у сталном преиспитивању.

629 се код Раи­чковића две реалности оштрије одвајају. које руше представу да је. пре свега. и да је такав једино вредан и остварен. јер ни код кога нај­тананији пре­ливи и покрети у уну­тарњој области нису тако прецизно јези­чки регистро­вани као код Раичковића. често дугих. реч о песнику субјектив­ног лиризма. опет. али у оквирима једне прецизне мотива­ционе логике. Није слу­чајно што се. У циклусу „Касно лето” затичемо сре- дину између две наспрамне ауторске могућ­ности. код ту- мача Раичковићеве поезије. Дошли смо до зак­ ључка да овакав гранични облик јесте један од огледних резултата до којег је песник дошао испитујући кратке прозне форме. стихова у циклусу „У једној улици”. У тим тексто­вима. чинио Раичко­вић. постепено. сачи­њеног од дожив­љених и замишљених састојака. Раичковићев лични жанр. да би та унутарња географија била најдетаљније описана у мно­гим лирским прозама. Статус обе стварности је изјед­начен. дра­матизован и драматичан. односи ду­шевно виђење ствари. Од зна­чаја било је проматрање како се визура лирског субјекта. у ци- клусу „Београдске слике” („Балада о јавном купатилу” или „Поливачи”) или. сродну оним мно­гим запетама у текстовима Црњанског. истина прожи­ мајуће. Другу поменуту развојну линију чинило је песниково опробавање – које такође датира од средине педесетих – у граничној форми попут лирс- ке прозе. још средином педесетих година. И то се такође може пра­тити од почет­них сти- хова. понавља сликовита ознака о пес­никовој „сеи­ змографској” осетљивости. неку врсту крајње ра- . размере вре­мена и простора под­ложне су свакој врсти пре­обликовања. готово да можемо пос­матрати као самосталну. у којима се јасно преклапа спољни лик стварности са свиме што њена унутарња страна садржава: од сећања. што је итекако модерна – али и најређа ауторска теко­вина. а што доцније постаје самостална целина његовог укупног књижев­ног опу- са. а потпуну превагу. Није нам познато да је неко од сродних аутора показао приб­лижну инвен­цију у обликовању разних сижеа смештених „између два света”. да би превласт добио бујни и нес­тални интерни свет осетљивог појединца. У том периоду Раичковић и конструише своју пре­познатљиву вер­зију слободног стиха у дугим песмама наративног или испове­дног карак­тера. са пуним смис­лом за ситне и биране појединости. раз­војне линије Раичковићевог песничког рукописа. а да стиховни пре­лом тих. коју ће неки тумачи називати и „прерушеном прозом”. рече­ница има ритмотворну улогу. педесетих година врло актуел­ном. У последњој проблемској целини обухватили смо две. помера из себе ка спољашњим чињеницама и лирским скицама о другим људима и утвр­ дити ванредну посматрачку и наративну компетенцију нашег лиричара. Песниково тежиште управо је на линији додира два нивоа реалности. Путовање по областима сопс­твеног уну­тарњег земљописа. тих лирских микро-прича натопљених. поетиком апсурда. раније. у чему се прид­ружује мно­гим модернистичким исписницима. страхова и уобра- жења до снова. као што је то. Има ли бољих примера за такво умеће од песама у веза­ном стиху. Тај додир постаје судар. особиту поетскопрозну врсту.

као и новијих песама нпр. следују да буду на почет- ку. дис­ кретно али за пажљи­вог читаоца јасно. На крају. имало је – хтели смо да потврдимо – утемељење у песнико­вој изричитој амбицији да поезију повеже. Пока­зали смо како Раичковић користи средства докумен­тарног поступка. дефор­мисане везане форме. био је то једини могући начин да лиричар остане лиричар – а да одговори моралном призиву до којег му је. пот­пуно укида помисао да тим пенти­нама с унакр­сном схемом римо­вања песник хоће да рехабилитује тради­цио­нално дефинисан ритам и метричко начело његовог уређи­вања. Нарочито држимо до резултата испитивања поетике Раичковићевих мешовитих песничко-прозних наслова. доносимо обавештења која. унутар песничког текста. у неким случаје­вима. да дос­пемо до главнине текстова чији су аутори афирмисана критичко-есеји­сти­чка или песничка имена. Овакав тип остварења. колажа и монтаже. и уопште периодике у Србији. Сtихови из дневника (1990) и јесу махом приче из новина. До такве се форме могло доћи у раз­вој­ном кре­тању модер­них песнич­ких пое­тика. стало. Наиме. још како. писаној негде на средини песниковог књижев­ног стажа. у чијем се знаку одвијају последње деценије његовог рада и заклапа круг песничког опита. која. подложи и подржи позитивним животним чињеницама. чији се број и квалитет последњих деценија знатно увећао. усме­них и других докумената. Били смо упоз­нати са позамашним бројем критичких и есејистичких текстова писаних од педе­сетих до данас. с јед­ним изузет­ком. али и про­жимању са другим жан­ровима (есејем. са препо­тенцираним оштрим опкораче­њима. Као што је на почетку. Дужина и син­та­к­ си­чка испре­сеца­ност стиха. Имали смо увид у монографију Вука Филиповића Поезија и pое­tика Сtевана Раичковића (1977). Борис­лава Радо­вића или Матије Бећ­ковића – срп­ска поезија готово да није познавала. док су мањим делом били доступни листови и часо­писи из Сарајева. поготову из Загреба. можда. на пример). Успели смо. У књизи као што је Суви{на pесма (1991). почев од Заpиса о црном Владимиру (1971) до Фасцикле 1999–2000 (2004). чак. које су те- жиле зближавању поезије и прозе. лирско-докумен­тарном сведочанству о раз­ним облицима ста­ рог и новог геноцида над срп­ским народом. повремено слао продорне ирониј- ско-критичке поруке свему усиље­ном и наметаном у књижевно­сти. поготову онима из београдске и новосадске. за свих пет песама зајед­ничке су строфичке целине екстремно дугог стиха. које. књижевних и некњижевних цитата. до поменутих Раичко­ви­ ћевих стихова. и једнак број строфа. доду- . постају изврсне модерне (често у основи pо- еtичке) параболе у стиху. Спајање стихова и записа. Свака строфа садржи по пет сти­хова. ипак. Немогућ­ност пос­тизања урав­ноте­жене форме (којој се тежи) већ је по себи поетички знак. тако је у позно доба владавине псеудо­документари­зма и цитатности показао да су поменута средства нешто више од необавезне игре и мистифика­ције. захва­љујући и збор­ни­цима радова који су о Раичковићевој поезији обја- вљени.630 здешене. О песнику постоји мноштво при­каза и знатно мање критичких синтеза или проблем- ских огледа.

наро­чито из текстова с почетака писања о овом песнику. која је чинила преглед и коментаре критичке рецеп­ције Раичко­вићеве поезије. због своје апартности. чији смо објављени део и користили. Иста ауторка је. па макар била изнета узгредно и без разраде. у Крагујевцу одбранила док­торску дисерта­цију на тему „Топос де- тињства и фолклорни обрасци у стваралаштву Сте­вана Раичковића”. наведемо у нашем раду. имали смо практи­чне користи. не- давно. . Тру­дили смо се да што више крити­чких запа­жања која су водила ка потпунијој и тачнијој слици Раи­чковићевог дела у раз­воју. Од књиге Душице Потић Бројаница каменоg сpавача (2005). није имала утицаја на доцнија критичка читања. када се полако и форми­рала слика о њего­вој поетици – тако да се тиме овлашно оцртала и развојна путања кри­тич­ког разумевања ове поезије. 631 ше. посебно од библиографије у њој.