You are on page 1of 444

Miljenko Smoje

Dnevnik jednog
penzionera
Jednogodišnje osobno iskustvo


Digitalizacija Knjiga : | Equilibrium |©

KAZALO

Od danas - sam sebi šef! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Sve je palo u vodu 10
Razgovori užežin blagdana 15
Oćemo li krepat od smija? 20
Di ću sa miljunima? 24
Kolodvorska idila 30
Kroz neveru zabordižali u novo lito 34
Između Splita i Zagreba 42
Kaj n a n pak moreju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Kolumbo - govno od čovika 55
Oriana - pekinška patka i mačkice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
Adio, bili grade! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Lip je Split iz Zagreba, a Zagreb iz Splita 85
O pasima, bakalaru i Las Vegasu 95
Balun bez šušta i gušta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Za kil ribe na Pacifik! 112
Starost i mladost 121
Lipo li je u spizu odit! 129
Najlipši standard na svitu 136
Fenomenalni rekordi peškarije 143
Flota 148
Naše more i naša unutrašnjost 157
Svete nedije i radni dani 161
Prvomajske škice i škiceti 166
Split je bez riči reka sve ča mu je na srcu 173

Stoj dijesi! 180
Lako li se danas priranit! 186
Spasit će nas UNESCO 194
Mirakul do mirakula 202
Anđeli i prostata 210
Svršija je kurbin pir 217
Devalvacija u Veneciji 223
J a h t a u šibenskoj luci 230
Veliki su puti od Splita do Šolte 236
Skitnje po raju zemaljskome 243
Grube, šporke riči 252
Na brodu 259
Doli lipo vrime! 261
Makinjeta 265
Smišno tržište 268
Ča nan je činit 270
Muzuviri 273
Ventule, paruni i Frančežine 276
Bez kufera i veštiti 284
Velika avantura d u h a i tila 289
Štađuni, judi i uspomene 293
J u d i i pasi 301
Jahta, jahta je mene najidila! 305
Zagrebački susreti 310
Lipa, tužna dalmatinska jesen 322
Deset minuti na Prokurative 332
Ferate, oteli, oceani 336
Od šufitado ferate 345
Ča gladniji, to zdraviji! 353
Sve za prestiž 360
Šetnja kroz butige, lokale i libre 365

Male stvari iz Veloga mista 373
U snigu, ledu i kiši 380
Sunce, led, mrak i svitlost 386
Novi život, novi sadržaji 391
U iščekivanju Nove: Pamet u glavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397
Diktatura trgovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399
Veliki vijađ u Miinchen 404
Dalmacija u Beču 411
I sa penzijon ka lord 421
Feraton od Hungarije priko Subotice i Beograda
do Splita 431

OD DANAS - SAM SEBI ŠEF!

16. XI 1979.

Cilu cilcatu božju noć nisan oka stiska. Dugo san čita
dok mi god nisu počele oči suzit, onda san udunija letriku,
leža u mraku, privrća se po posteji, ali san nikako na oči. Ni­
san nervožast nego san uzbuđen. Zovedu me na komešjun
radi penšjuna. U sedan uri moran bit na Socijalni, soba br.
58. Sad su četer bota, još tri ure čekanja, neizvjesnosti. Di-
žen se, brijen, kuvan kafu, pušin. Ovako uzbuđen nisan
bija njanci onda kad san se ženija oli polaga ispite.
Neš ti ča su to veliki trenuci? Nisan ni zapantija te da­
tume. J e r oženiš se i, ako te ne kunferi, rastaviš se. Oli kad
polažeš i padeš, vratiš se u drugi rok.
Penšjun! Mirovina! Koja lipa, koja sveta rič! Koji je
ono lude reka - jema bit Hemingway - da je penzija naj­
odvratnija besida. Zato i je onako svršija. Ubija se iz pu­
ške. A pošajedu li me u penšjun, meni će, bogami, upalit
puška drugovačije.
Ja, bogami, trevijen sve više našega mladoga svita koji
govori o penšjunu. J u r se zaposli i već govori kako jema
godinu dan radnoga staža. Oli, ako se ne zaposli, omar pla­
če kako mu ne teče radni staž. A moga je bit cilu godinu
bliže penšjunu.
Meni do punoga radnoga staža fali još pet oli šest godin.
Puno. A naradija san se. I štufalo me. I radni kapacitet mi
se naglo smanjija.
Ritko koji novinar dočeka penšjun. More bit od deset
jedan. Niti toko. Masovno partiju jedan za drugin u naj-
bojin godinan. Od naši novinari dočekali su penšjun samo
stari Čogelja i stari Koršek, i to zato ča su išli u penšjun
pri vrimena.

Još po ure...
I ja san se odlučija uvrstit u te ritkosti. Još pri godinu
dan iša san u likara i reka mu da bi tija poć u penšjun.
- Ne morete ako niste bolesni.
- Nije da san baš zdrav, škripje tot i tamo, ali vi, doture,
udrite malo žešću dijagnozu. Napišite koju rigu više.
Vižita me i počeja šavat na preglede, na analize, i kad
san sve karte donija, govori mi:
- Nemojte se šalit sa zdravjen!
- Ča je, doture, oli ne mogu u penšjun?
- Bilo bi boje da ne morete!
- Onda mogu?
- Na žalost, skupilo se u vas za dva penšjuna.
Kad me to reka, tija san ga ciloga izjubit.
- Fala van, doture, nikad van ovo neću zaboravit.
- Ne biste morali bit tako veseli!
- Kako neću bit vesel kad gren u penšjun?
- Ali zdravje!
- K vragu, doture, zdravje, lako ću ja za zdravje, samo
neka se ja uvatin penšjuna!
Ništa nikad ovi likari nećedu razumit. Oni ne moredu
nikako svatit da je boje bit u penšjun makar bolestan, ne­
go zdrav na radu.
Sve san karte, sve analize prida i evo već sedan miseci
čekan poziv i drćen da mi se slučajno nije zdravje ča po­
pravilo, da se analize nisu poboljšale. Ajme, koja bi to bila
katastrofa!
Digla mi se i žena. Zna san ča će pitat:
- Jesi li se okupa? Jesi li prominija mudante?
Izlazin. Još po ure i odlučit će se moja sudbina.

Prva čestitka
Sve je išlo lakše, jednostavnije i brže nego ča s a n mi-
slija.
Prešidente komešjuna je gleda analize i daktilografkinji
izdiktira pet-šest latinski besid.
Govori mi:
- Od danas ste penšjunat!

Nisan se moga dignut s katrige. Smanta san se. Ništa
nisan reka.
Pogleda san na leroj. Bilo je sedan uri i četrnajst mi­
nuti.
Nisan ni piva, ni skaka, ni vika, ni činija tumbule, nego
san se, nikako vas prazan, šupalj dovuka do otela "Ma-
rjan". Gren popit kafu i u kafanu najden jednoga našeg
poznatog starog likara.
Pita me ča je novo.
- Ništa, moj doture.
- A Homeini, Amerikanci, kako vi prognozirate da bi se
mogla razvijat situacija?
- Jebe me se, moj doture, ja san u penšjun!
- A okad?
- J e m a pet minuti!
- Čestitan, drago mi je.
- Fala, fala, moj doture!
Evo ča oće reć pametan, mudar čovik. Nije me pita ča
mi je, nije se interesira za moju zdravstvenu sliku, nego
mi je lipo, ka pravi čovik, čestita na penšjunu. I to me
omar razvedrilo.

Zdravo, kolega!
Iz otela telefonski zoven ženu.
- Ko je? - javja mi se.
- Penzioner!
- Prdonjo stari!
Trčen javit novitad mome prijateju Šantu i najden ga
sa žmulon u ruke.
- Zdravo, kolega!
Stari lisac pogodija je otprve:
- Onda ti je upalila puška?
- J e , je, moj kolega!
- Čestitan, čestitan. Jo ča ćemo se napit danas?
- Oćemo, oćemo!
- A koliko su ti pinez odredili?
- Ne znan. Dat čedu mi moj gibirung. Bit će za koru
kruva!

- Bit će tebi i za vino, ne boj se!
Gren se javit mojima u redakciju. Vazimjen taksi, neka
kurbina dica vidu ča oće reć gospodin penzioner. Nikome
ništa ne govorin nego najpri gren u sekretarice izmatat
karte, noteše, lapiše, flomastere. Daje mi plik karte za ma-
kinjetu.
- Daj još!
Čudi se sekretarica ča će mi pusta karta:
- Oli ćete pisat novu seriju?

Oproštajni bićerin

Tek kad san se oskrbija, govorin jon da više nisan član
kolektiva.
- Kako niste?
- Gotovo je, u penšjun san.
- Pa šta omar niste rekli?
- Bogati, oli ja ne znan svoj kolektiv, pa da mi ne date
noteše i karte.
Javjan se direturu i glavnome uredniku i pijemo opro­
štajni bićerin. Zbogojin, drugovi. Od danas nima za mene
više šefova. Od danas ja san sam sebi jedini šef!
Nima više telefoni, rukopisi, naružbi, rokova...
- Oli više nećeš pisat?
- Ako me bude voja, kad me bude voja i šta me bude
voja.
I to san svršija, a tek je deset uri. Di ću sad?
Mislin se di more poć jedan pošteni penšjunat. A pri-
ko peškarije i pazara! Ne znan pošto je kruv, pošto cu-
kar, mliko, meso, zeje. Sad sve to moran naučit, da se
mogu krećat u penzionerskim krugovima. Koji bi ja bija
penšjunat a da te osnovne stvari ne znan? Moran izvršit
cilu študiju cina.

Dobar sinjal

Na peškariju malo ribe. Gruba vrimena i ne lovi se.
Samo ništo gavuni, i to po osan ijad! Ovo bi trebalo počet
apsit! Kako gavuni moredu bit priko četiri dolora kil?

Evo. Na pazar su stigle prve zagorske.dolor! Najboje mi se pripomistit u Novi Zeland. tako je počeja ovi moj Dnevnik jednoga penzionera. Svratin u "Belvija" na kafu. Smista se dižen i počinjen tuć po makinjeti. Oli ja bar to nisan čita. študiran. Ko zna ča ću sve u n u t r a zapišivat? . Ponoćni pozdrav Prid večer izajden vanka.dolor. ležin. Skupji smo od Amerike. Najidila me.Moš. svašta mislin i sitin se kako to da još nikor nije opisa prvi dan u penšjunu. samo merkan. Eto.Rečeš li još jednu rič. Poza obida čitan.Oo. šetan s prijatejima. Ma di to na svitu jema? A u New Zealandu kil jastogi . kajkavske tuke . slušan radijo. počeja san ronjat. Po­ lako otvaran vrata. ali pri obuci kratke gaće jerbo si i tako iša na ditinjstvo. omar gren vanka u disko! . Privrćen se po po- steji.dva- najst ijad kil! Ništa ne kupujen. sedin u restoran. Jopet ne mogu zaspat. pa neka mi ta­ mo šajedu penšjun. Živit ću ka lord. spavan. je li ovo ura kad penzioneri doma dolazidu? . Čula me: . i jušto tuče ponoća a ja se penjen uza skale. I kafa . pritvaran se u pra­ voga penšjunata. Dobar sinjal.

širin vidike. koje san sve lipe planove kroji. Svaku večer odlučin: gotovo je. Mislija san kako ću svako jutro odit u Naučnu bibjoteku.A ča je. A ni boje šetat! Planiran napisat i jedan veliki roman. razvedrilo se nebo. sintetiziran gradivo. ujutru počinjemo. Ne more se čovik profesionalno bavit novinarstvom. Već bi ja to bija davno učinija da nisan bi- ja ovin prokletin novinarskin zanaton razapet na sve stra­ ne. ne znan. ka da mu je to hobi. . Sve mi je u glavu. vrtit libre. Zavidija san književnicima koji moredu lipo. proučit nike stvari koje me zanimadu a nisan dosad jema vrimena. SVE JE PALO U VODU PETAK. a evo. tra ruke pri samoj pomisli kako ću proširit svoje oskudno obrazovanje: vanka kiša pada a ja vrtin libre. polako. da­ ni prolazidu a ja ništa! Ama baš ništa! Od svi moji lipi planov nisan ostvarija njanci jedan po­ sto! Zašto nisan. I čeka san penšjun da počmen svoje veliko dilo. ti je već pro­ duktivan ka Balzac. Gušta san. šesno radit. 23. bilježin. I baš ti dan kad san čvrsto odlučija počet. nakon veliki kiš. povirilo sunce. XI Gospe moja.. samo sist i pisat. oli još feljton nije gotov? A štamparija čeka. A nikako počet. ča ću sve činit i kako ću se divertit kad pojden u penšjun. punit svaki dan novinske stupce. I di ću sunčani dan provest u bibjoteku! Triba bit lud. A meni su znali na telefon naručit temu i do po ure pi­ tat: . Samo dvi-tri rige na dan i kroz četer godine skupi se ro- mančina. A koji piše šućijavu karticu na dan. a onda posli tega jopet pisat roman..

Opravdanje mi je da ni- man kafe i moran je poć vanka popit. a ja ništa. ba­ rovi. Ne mili mi se tamo poć jerbo ćedu omar tražit da uplatin pogrebninu. pa ne znan jesan li ja to napisa oli ko drugi. sniva kako ću onda počet čestito. uvik zanjima! Ne znan triba li se javit Udruženju penzioneri oli ćedu me oni sami pozvat. mislit. oladit će se. A mater me zvala: . preda. sve kafane i oteli jemadu kafu. studiozno radit. i evo. Na dane bi proizveja više kartic nego daktilografkinja.Ajmo blagovati Jopet zove. Nike riči ne volin. Koliko puti mi se dogodilo da vrtin stare novine od pri dvadeset. da bi mi ideje škopjale tek kad bi rukopis. Moran prekinut. penšjun je doša.Ja gren jist. pomnjivo. Prvi put u novinan vidin obavist za penzionere. svratin u koju butigu i eto me doma za obid. niki sastanci po mjesnin zajednican. Ne volin grube riči Poza obida počinen malo. Gren jist. obajden peškariju i pazar. i onda jedino mi­ slin kako ću šta pri izletit vanka. onda se zavrtin po gradu. i puno mi se puti dogodilo da bi počeja mislit. odnosno nan. mužiku. Evo je zove: . a za narod je nima. U posteju me zna uvatit i deveta ura. Juva je na stolu. Evo. odnosno mašinopis. I onda bi se griza. štijen novine. Ako obid nije gotov. oli da će in se ovi dan davat obveznice o zajma. snekovi. Čeka san penšjun. dok čekan. Njima. svi kafići. trideset godin (kad su se članci ritko potpisivali). Ko njima daje kafu? Kako oni najdu? Okle je vadu?) Seden u kafanu. gru- . ubijen oko. ja jin. stivavat riči da jemadu ritam. svaku napisanu rečeni­ cu gladit. dani prolazidu. Dosad san više pisa nego mislija. (Interesantno je to da svi bufeti. sedan za makinju i brzometno opalin desetak rečenic ovega moga jadnoga penšjunatskog dnevnika. štijen novine. a sad niti radin niti mislin. Nikad nisan jema vrimena pošteno ispravit rukopis.

Za­ pravo. libri. daje ti informacije. re­ če mi koja je u r a i informira me o svemu ča se dogodilo po svitu dok san ja spava. šest ijad puti boji od televizije! Sveta sprava! Probudi me sa mužikon. mo­ glo bi se i proslavit).. ne moran njanci oči otvorit. to je za me isto ka poć izabrat kasil. more bit i četiri. a evo. makinja. dok je to bilo za­ branjeno. A okad je svršija rat. zaželi mi dobro jutro. Znan i zaspat. Jutros. karta.. nisan ga otkrija nego san ga počeja slušat. osan dan je da san u penšjun. Samo posteja. a nikad ga nisan sluša. spavaš. i još mi radijo reče koja je ura. Radijo od tebe ne išće nikakvi napor. Platit pogrebninu. Nikoliko san godin i pisa za radijo i govorija priko radija. U moju sobu nije nikad uliza nikakvi apa­ rat. a mužika mi svira. obrazuje. a radijo ti piva. godine svima pen- šjunatima povećane penzije za priko jedanajst posto. uči te. a pogrebnina je najgrubja od svi koje znan. a sad i utakmicu više volin slušat na radijo nego je gledat na televiziju. Radijo san sluša jedino u vrime rata. kad smo svi s uvon uz radijo-prijemnik vatali London.be su. uspavljuje te i budi. zaboravija san da radijo postoji. piva ti uspavanke i budnice. Ležiš. stol. Sritni petak Televiziju san ritko gleda. šapje. ne znan koji je danas datum. Uz mužiku se i probudin. Bogami. Jo blaženoga izuma. Sad držin tranzistor ispod kušina. prva nedija je prošla. samo znan da je petak (asti Gospu. . A ne moran ustat iz posteje. jedino ako je prenos koje uta­ kmice. kad emitira program i na kojemu valu. Veliko otkriće Dogodila mi se neobična stvar. neću! Udruženje penzioneri neće me vidit. dakle. Otkrija san radijo. Bija san meju prvima koji je progovorija sa Radijo-Splita. dvadeset i dva oli i tri. sve do niki dan ni­ ­an zna kad Radijo-Split radi. jutros budi me radijo i šapje mi da su počevši od prvog sičnja 1980.

Pari mi se da bi ja sad ka od šale moga napisat doktorsku dizertaciju. govori ti kakvo je vanka vrime. sad bi moga ra­ čunat koliko ću dobit viška. ružnon zvonjavon. Ko zna ča će još meni sve past na pamet.. pod starost bi me počeli zvat "doktore" i parilo bi mi se da me svit uvatija u đir. još i počme skakućat po tavalinu ka da je pijan. u šta ću se sve prometnut? U Francusku je velika moda da stariji judi. jemat ću kroz koju godinu penšjun trista miljardi na misec. Žvelerin je monstrum Žvelerin je grub. nego svaki misec neka kreši. Evo. tik-tače. i oni su takozvani "študenti trećeg doba". jema i kratke bataste nožice. ali jopet ne znan koji je datum . pretpostavimo da su mi dali miljun dinari. žvelerin je nakazan. gotovo je s mojin dnevnikon. najčešće penšjunati. da me zajebaju. Bude li se nastavila ova urednost. Jeman i pametnijeg posla. ne da ti spavat i budi te surovo. . nisan jema vrimena jer me svaki put kad bi doša izvanka obid čeka na stolu. A onda. jer prikosutra je fešta.j e m a bit dvadeset i sedmi. žvelerin je monstrum. ma ne svaki osan dan. Neću! Neću se poć šporkavat. pogotovo u ovakoj inflaciji doktorati. Recimo. Veliki nerad Danas je utorak. želi ti dobro jutro. Neš ti ča je to u n a s teško. I učidu boje od mladi. Od dragosti jubin tranzistor i pada mi na pamet kako bi tribalo omar kupit radijo koje te budi u određenu uru. onda bi sad moga omar jemat priko miljun i sto ijad. Bude li uvik ovako. Da znan koju su mi penziju odredili. a već mi krešije jedanajst po­ sto. batast. to tik-takanje gre na nerve. majko moja! Jo lipo li je bit penšjunat! Pri osan dan san iša u penšjun. sa reskon. ka žvelerin. četiri dana nisan napisa njanci rige. je. Jo divote. dvadeset i sedmi. A tranzistor naviješ na šest uri i jušto u šest budi te lipa mužika.. počmu študirat.

pun pazar. po bufetima. Oni koji radidu morali bi- du sad radit. . Gre macakan. I svud je sve puno. I serija počinje! Fala ti ka bratu. samo nima starci i dice. Evo ovako. Špurtil ga poklopi. jema bit da su se svi povukli. studenti na predavanje. u kancelarije. ..pita me jedan moj stari prijatej. Lipi su dani pa šetan.Ajme. Krcato! Gren u drugi kafe . di smo? Danas je radni dan.A nisan. Iz portuna izleti pas. Sve je vanka. . nisan! . bit u fabrike.Jesi li ubacija macakana? .Boje da još nisi. Okad san ja iša u penšjun. pune ulice. Iz Velog mista Kako se ove dane snima po Splitu serija Velo misto koju san još pri dvi-tri godine napisa ka faturetu. vozidu se judi. vrtin se po ka­ fićima i bufetima. Pas čini kain. A šta je ovo. Prazna uli­ ca. na ulice. . U bufet najranije svi loču.isto. svi bi morali bit na posal oli u skulu. Najpri san uliza u "Bobisa" u Marmontovu i ne moš pristupit banku.. skulari u skule. šeta mladost po Rivi. za majku božju? Puna peškarija. sidi po kafanan. šibadu tonobili.Ubij me! Nisan. Ko onda radi. Omar trčen doma napisat.Jesi li stavija u seriju macakana? . a ostalo su starci i dica. pedest ijad po skulan. A pari mi se da su svi vanka. kain. zapisa san. Špurtil mu na rame. Ništa ne radin. I evo. to me svaki čas fermaju moji sugrađani i dajedu mi nove ideje za seriju.Kako si to moga zaudobit? . . Ne vidin ni pen- šjunate. Usrid radnoga dana. Ko će na sve mislit! Sutradan jopet me trevi na Pjacu. Jeman ideju. U Split jema osandeset ijad zaposleni.

i pit i pušit? I on se nasmija: .Je li.slabo mi je. ne smi pit. lipo si to reka. nikad nije bilo ovakve sritne države.Nije tako. bati glad.Ča je bidna država sad kriva? Zašto? . a ji brez soli. Ali je. svud jema jist i pit. i di kod dojden. Ovo je naš najveći i to ispovidni blagdan. jednega. u ovi dan rodila se n a š a Republika! . tapete. majko naša.A oni bidni koji su na dijetu. da reče . moj Šanto.! 25.Bog jon da svaku sriču i zdravlje! Je se opoštenila. prvi moj brat Bepo tišči se regule. Niti je bilo. a ne moš dat životu na voju. ča to jema bit gru­ bo? Sve jemaš.J e . samo jednega mi siromaja kaži i omar ga dovedi u mene neka ždere i loče. Okad je svita i vika.Sve ti okreneš. sad je n a n to naš Dan Republike! . i gornjaci. . televizore. kojima su likari zabranili i jist. i škojari. ča je pri u staro doba bija Božić. . jema i gladnega i žednega svita! Planuja je: . brode. Sve je više bi- dnoga svita koji drži regulu.Nima! Nije istina! Lažeš! Evo. .. niti će je više bit..Država je sve to kriva.. i to malo ka tić. XI 1979. je. ve- štite. jemadu veltrine. ka da si mi iz just oteja. kapote. svuda je p u n a kuća svega. RAZGOVORI UŽEŽIN BLAGDANA: Republiko. država. i jema pusti godin da nisan čuja da se ko tuži.. Eno. Koji put. tonobile. moj Šanto. Ti boga. Niki dan pita mene moj prijatej Šanto: . stoji na dijetu. stavin se mislit: ja poznajen puno svita: i naši Splićani. moj Šanto! . kad ne mogu zaspat.

a bit će ča bude. Dat ćedu n a n indiric.Milost ti Isusovu. ja mu ne bi virova. ča mi daje poduzeće za marendu. Bravo. Oli se jedan čuva pa je isto partija! . smišnoga zakona! Ko se to samo sitija? Bez službenog saopćenja I tako smo dugo. .. Ko more zamislit da more postojat država koja narodu za marendu plaća tripice. Ma koji bonovi? Bonovi.A ča ćemo činit kad ne fali. Ja san mislija da se šali. Nisan izija dva peruna.Ma samo onima koji radidu. Velika je obilanca.Puno danas znadu ovi likari. ni­ ma mire.. Jučer.Bit ćeš isto popija kvarat? . držali smo govore kontra likari. svu ćemo je rasut! Eto.. da ni i marende. nego vadi iz portafoja nike male bulentine. zaudobija san ti i ovu ka­ zat.I kune mi se da je! . nisan moga.E. ovo su bonovi. ne. i promisli. kad se oladi. bome. A konobar ji vazimje. ne daje pineze. Ča je. . Nu ti boga. mali. bile su tvrde. oli su me uvatili u đir? . koji su to novi pinezi sad u promet? Govori. govori on. dijete i regule. zove on kamarjera za platit. puno se ti razumidu u spizu! I dok smo jili. an bravo. kad pritiče? .. . oni i njijove ricete! Samo popizdiju narod! Jij ti i pij. . a narod je ingorad. da mi je ko to priča. a brujet je bija gotov i nismo jemali vrimena donit službeno saopćenje.. je li to more bit.. prikjučer ujutru. i poduzeće ti daje bone da greš va­ nka žderat tripice? .Reci mi. lažen. dakle o državnin poslovima.Oli i to nisi zna.Nabubaj se u podne. zove me prijatej da gremo u bufet izist tripice. .Ne. da svakome sad dajedu ujutro ma­ rendu? . A ne moredu poć k vra­ gu. .Ajme meni lude države.Evo ovako. lipo i šesno razgovarali o državi. nan penšjunatima još nisu počeli davat. nabubaj se uvečer i mora te vrag odnit! . . A niki još govoridu da je brujet boji kad stane.Jesan i po litre! Nego ča san ono tija reć.

Ča ti znaš. . Jo da je učinit kombinacjun: OVA DR­ ŽAVA.A koliko si ovo nakupova..J u d i su mi u oštariju rekli da zove snig s mora. moj sinko! A da je još ono vino ka ča je bilo u staro doba! Slušaj ti mene: danas je sve ijadu puti boje nego ča je pri bilo. mulam. sa­ mo je vino slabije. ne more na stol stat. . onda gori na pod o frižidera mulam. trbuj.J e m a još četer dana do Republike. Otvaran gori friz. sve ćemo stivat.A sad za Dan Republike bit će dva dana sve zatvore­ no! .Pa neka i pade.Jebi ti to. Rebra. zaleđeno. . vino. asti onu Gospu. . jesi li poludija? . jazik. kraj nosa! . i muda o brava.. polako. . Nabija ga je do vrja pa ga ne more zatvorit i ispadaju iznutra krila od kokoške. pomnjivo. Evo.Ništa na silu. vratić o janjca. lipo.Oli ne vidiš da vrime gre u meko? . Odmotan svaku kartu i gledan ča je unutra.Ma koji snig? . .Kako ću kad ne more stat! . . Koliko je ti fagoti. suvo meso. suvo meso vanka jer se ne more pokvarit. glamci. Sve meso. a u n u t r a u kartu ništo zamatano. Ako snig zamete Sve iz frižidera vadimo i činimo novi raspored.Ča to činiš. a nije i pri pet-šest godin pa u Split u ovi zeman? .A neka snig zamete? . i di san onda? Škrovadu sa glamcima stavjamo doli u prizemje fri­ židera.A mesar ne dojde. . meni je niki dan osandeset godin pasalo. A znaš ča mene drži? Vino. jazik.To ti je u Gorski kotar. ovo je slako ka cukar.J e . špiker je reka. bikarija ti je tot. oli ćeš lave ranit? . ne moš izvadit. lignje. a vas san ka momak. A ONO VINO! Sutradan ga najden di vodi borbu sa frižideron.

ne spominjen se kad san to kupija! . .Moš me i ubit ali ne znan. Ne more ova država umrit! Gledan moga Šanta i čudin se kako čovik. Bataci od kokoše! .Pa ča si jur zaprišija? . .Onda bogami i ti to znaš. govorija je kako ova n a š a umi­ re.A ča si se dišpera? . sad ću ti reć. kad je čovik. čuja san grube stvari i svega me smutilo. A on mi se o botu rastužija.A kad ćemo sve to deštrigat? .Bit će reka "odumire"? .Bakalar neka čeka za Badnji dan.Oli to nije sve isto? . gori san obisija dva bakalara! .A ča si ti njemu na to reka? .Ča kupuješ više nego moš proždrit? . a jebi ti Badnji dan bez bakalara.Ča je sad? Oli više neš pit? .Neću! Ne marin.Nije baš isto! .Vidiš da nestaje spize po butigan! Nesriknji narod sve će razgrabit.Molaj me. .Neka se najde! Nisan ti ni kaza. . jerbo omar gren zvat miliciju.Ovoko je falilo da ga nisan udrija.Ko zna okad? Pošadon san grata i izvadija.Kojo? . .Ča ti je ovo unutra? . .To da nan država umire! .A ča ja znan ča je! . I bocun je larga od sebe. .Evo.A ništa mi ne govoriš? . more bit lip. . Reka san mu: da te nisan čuja pisnut kontra ove države. ne znaš ga a velike je skule proša.Okad ti stoji? . Sinoć u bufetu jedan čovik.

Prvi put jemamo pravu lipu državu pa da nan umre? Koja bi to bila šćeta! Onda bi bilo boje da nas svi vrag odnese.A ča se ti smiješ? . nazdravili državi i zapivali: Republiko. .Onda našoj državi nije slabo? ... Šanto. . majko naša.Dobro si mu reka! . Napunili smo žmule.I ja govorin. I njoj i nan.Kako se neću smijat? . I tako je fešta počela! . nima perikula! Nikad jon nije bilo boje.Ne boj se.

Oću radit. Cilu nediju nisan njanci jedan redak napisa. Mislija san: ovo se dogodija mirakul jer san u penšjun. .počeja san virovat u bioritam. a to se meni ritko.On se u to razumi. Nike stvari koje san mi- secima rišava a nikako ji rišit. to je jedina novost .Neću. . vejača. sičanj.Ča si se zalipija za makinju.Ajde k vragu ti. Žena me tira. oslobođen svi brig i obavezi. Ovako. Svaki libar otvaran na stranicu koja mi triba. puno ritko događalo u životu. OĆEMO LI KREPAT OD SMIJA? Bioritam Ulizli smo u prosinac. ali niki dan uvati me gušt radit. ajde vanka šetat! Iskoristi ovo lipo vrime! . travanj. Pri nego san napisa "prosinac". on i bioritam! . Odija san leć u bot. onda za ne falit do kraja godine nižemo: šesti. . Mi Splićani smišno brojimo misece. diza se u tri i omar bi na­ valija na makinjetu. sad mi postaju kristalno jasne. neka neradi šetaju! U tri dana učinija san više posla nego pri u tri miseca. Sve nalazin otprve. Mislija san dosad da su to pizdarije. Isto ka da mi je Duh sveti pamet prosvitlija. sedmi. pametno. Eto. svibanj i maj misec (ali uvik Prvi maja). J e m a bit da mi je ovu šetimanu bija slab bioritam. marač. U po ure sve san na­ ša. Falidu mi niki podaci i gren u Naučnu bibjoteku i planiran tamo radit bar dva-tri jutra. A onda mi žena dolazi iz spize i govori mi da je jednome čoviku dala podatke za moj bio­ ritam. mislija san se oću li napisat decembar. osmi misec i tako sve do dvanajestoga. Pišen brzo i dobro.

Priko- sutra s mukom. sad si u kulminaciji. štit foje. oli se ponavja u redovite cikluse? Neka mi čovik lipo izračuna kad su moji dani. Vučen se ka stara pantagana. Ko piva boje od slavuja? Beštije moredu i balat. mogu plakat. Sutra san već radija malo slabije. Beštija koja piše Kroz ovu tridesetak godina novinarstva jema bit da san posta škriboman. U ovi zadnji pet-šest dan jedino pametan i koristan posal koji san uči- nija je da san patina dva para postoli.Virova ti oli ne virova. pasi. donosidu i zaključke. Tako je i bilo. omar je lakše. Moredu i glumit ka u Hudožestveni teatar. Ča je gnjizdo . onda ćutin da mi ništo fali. Moredu se ba­ vit arhitekturom i likovnim umjetnostima. I postajen nervožast. Sad su tvoja tri dana. I onda moran sest za makinju. . i onda ću radit samo u te dane. Ja jeman i svoju definiciju čovika: ČOVIK JE JEDINA BEŠTIJA KOJA PIŠE. Vidija san od nji prave balete. Treći dan nikako. moredu se bavit umjetnošću. Molin ženu da gre u tega čovika ča se razumi u bioritam. da mi kaže kad će mi jopet škopjat ti svitli momenti. Jedva no­ vine pregledan. sidit uz kafu. ali evo ti tvoj bioritam. a u druge ću linčarit. Čekan ga ka boga. I druge beštije mislidu. Pari ka da san već umra. Nije istina da je čovik jedina beštija koja misli... ali od sutra ti počinje pa- dat. Ogadila mi makinja. Kad ne pišen pet-šest dan. šimje) je­ madu svoju logiku mišljenja.To ti je isto ka gatat u fundać od kafe. i intelektualna i emotivna snaga. boje. i čin zašuškadu slova. Tužno mi je vidit stol sa makinjon i neispisanon karton po kojima pada prašina. Je li to dojde samo botu u životu. sve ti se poklopilo. Čovik je nidir otputova. jemadu asocijacije. . Beštije se mogu smijat. a one najpametnije (dupini. Ni libar ne mogu čitat. zapravo bolestan. šetat.

klijente. dakle sami sebi oli bar sebe stavidu na prvo misto. Za svaku našu feštu. da se ove godine na feštu Dana Republike frajavalo manje nego prošli godin. Uvik san ja govorija da je velika nepravda kad nikor je­ ma sva trideset i dva zuba u justima. a njanci jedan ga ne boli. oni sa zubima ždere meso. A oli je to mala stvar? I ne spominjen se više kad su mi svi ti pusti zubi ispali. građevinari. poslovne prijateje. I svi kolektivi bez razlike čestitaju praznik svojin radnima judima. U novine san vi- dija i na radijo sluša puste blagdanske oglase i čestitke naši radni kolektivi. po starom običaju. Inače mi se čini. a ćele i mravi su arhitekti. dva gori. bi- dan. Ali samo čovik piše. mušterije. Interesantno je da je užežin fešte. Izilo ga se po kolektivima di su se užežin fešte činili marendini. a na drugo svoje potrošače. taki je moj dojam. nestane kruv. Jedna stara žena je to je­ dnostavno prokomentirala: "Fešta je. već oko deset uri. dva doli.nego skulptura. A nikor jema jedan pa ga i ti jedan boli! Koje su samo to kolosalne socijalne razlike! Jer. . nestalo kruva. rastiže. grize ka vuk. Jagma i navala na butige nije bila tako silovita. urbanisti. a ka da smo u ratu! Kruva nima. bez zub. Odjedanput san suočen da su ostala zadnja četiri. a i od ta četiri dva mi se gingadu i bolidu me. potiže. Najveća nepravda Na Dan Republike ispa mi je zub. Nova moda Bilježin još jednu zanimljivu pojavu. Nadan se da ću do drugi dan Dana Republike ostat bez njanci jednoga." Ovi put je novost da je nestalo iz butigi pršuta. Još su ostala četiri. a oni. Skinut ću brigu: više me nikad neće moć zub zabolit. ji samo likvido.

Kad smo mi bili nerazvijeni. J e d a n prijatej donija mi je paket kafe iz Švicarske. da postane nesposoban za vojsku! Skupi Misir Ni za praznike nije bilo u prodaji ni kafe ni limuni. . bidnome soldatu njegovi najbliži želidu bolest. mater. Jema bit da čekamo novu berbu. otac. dida. i u nas je bilo sve jeftino. a kako ti radni judi sačinjavadu to poduzeće. oli postane invalid. onda poduze­ će plaća oglas da čestita samo sebi. govori mi da su na­ ranče i mandarine po franak i dvadeset centi. Jema bit da smo u zanje vrime postali jedna od najrazvijeniji zemaj na svitu. baba. Priko svake mire smo ra­ zvijeni. Jema bit da je to najskupji Misir na svitu! Straj me da u tome našemu Misiru ne počmu sadit i kafu. zaručnice želidu sritan put i šta brži povratak. ali kako in moš želit šta brži povratak kad se zna koliko traje vojni rok? Pri more doć doma jedino ako se razboli. Go­ vori da je tamo najboja kafa šesnaest ijad kil. oli dezertira. U tu skupu bankarsku Švicarsku. A u nas ne isplati se uvozit ni najgoru jer da se na nju gubi. I to naše iz doline Neretve koja je pri­ tvorena u Misir. Poduzeće to i to čestita praznik svojim radnim judima. a u nas su deboto četiri franka. A odreda svima regrutima koji gredu u soldate.to razumin. Bila bi po trista ijad dolori kil! U razvijenin zemjan koje jemadu visoki standard uvik je sve skupje. To da in se želi sritan put . Dakle. sestre. A misecima se govori i piše o hitnoj intervenciji.

Mogu čekat. Trevija san č a s n u starinu. penšjun bi mi do dvadeset go­ din lako moga bit i po miljarde. ali isto niman ka pri vidit na vrata pošćera. ne pari mu pedeset. .Ništa se ne boj. Zove me da gren s njin na Siciliju. čak da se poveća. govori mi. Još vodi izletnike po svitu ka vođa puta. a tek zanji godin jemamo galopirajuću inflaciju. A minimum za život bit će dvista miljuni. Ne samo da mi pošćer nije donija pineze. onda bi moga doć do bli­ zu trista miljuni. Ove ranije godine i decenije bile su prilično mirne. a trče po gradu ka roketa. s ovakin razvojen. popularnog našeg glumca Još- ka Viskića.penzioneri da to gre polako. Danas mu je pesto četrdeset ijad. Vadi iz borše pineze i govori: potpišite! Pada mi na pamet: a ča bi bilo da jeman koji kredit? Kako bi ga sad otplaćiva? Jutros san na Pjacu jema jedan interesantan susret. Dakle. možda čak i staru miljardu dinari. . Nikor me nidir ne zove. Krešila mu je u dvadeset sedan godin trista puti. pa mi tako bude skakao penšjun. nisan bez dinara. onih stari dinari. Nikakve karte nisan primija. ne more se za nj reć da je starac. nego da se obuzda. Neka jema 83 godine. Jema bit da su me svi zaboravili. DI ĆU SA MILJUNIMA? Danas je 16. Zapravo puno više. ja ću pazit na te. i prva mu je mirovina bila 1800 dinari. Jušto misec dan moga penšju- na. nego niti ne znan koju su mi penziju odredili. A moga bi mi bit otac. pa i sedan-osan miseci dok se cila ta procedura obavi. More proć i četer-pet. Ka momak je. prosinca. Realniji su izgledi da ona potraje. I ja omar računan: neka ja poživen dvadeset godin. Govoridu mi kolege . Priča mi da je iša u penšjun pri dvadeset i sedan godin.

Moga bi mu dat i sto! A di ćemo držat vriće sa pinezima? A koliko će onda zapast kilovat struje? Oće li se više is­ platit ložit špaker pinezima oli kuvat na struju? Ne triba bit futurolog za sve ovo tačno predviditi. Samo neka se ekonomski procesi budu odvijali ka do sad. Danas bi tu istu večeru u isti otel platija najmanje trideset ijad. Kako će se bidan pošćer uspet na četvrti pod sa tolikin šoldiman? Koliko će to vrić nosit? Dobro. Baš ću vidit jesu li me Pu- jizi privarili oli će me zaista štitit od kiše. Obuka san nove antipioggia postole koje san niki dan kupija u Bari. šta ti je smišno? . diretura muzeja o stari bovani. Smije mi se: .Šta je doture. Ali bidan. Dogodilo se ono čega san se najviše boja. naletin na dotura D. Na vidiku je dakle vrime kad će svaki penšjunat jemat svoga pošćera. Ali ja isto mislin da će se problem rišit tako da ćedu se pinezi opet prominit i miljun dinari vridit će dinar.Obuka si nove postole! . Sušni period Parilo je da će kiša. Si­ ćan se. Onda. Čin san uga- zija na Pjacu. Jo da mi je to dočekat! Pošćer mi svakoga prvoga nosi miljardu dinari.. Slomit će se. pa ma­ kar i staru. koliko će brojit te šolde? Najmanje jedan radni dan.Kako si brže opazija! A ča si ti dotur o postoli oli od stari bovani? . od pošte do kuće donit će mi mirovi­ nu na karijolu oli kamioncinon. da san odmar poza rata u zagrebački Otel "Esplanadu" platija večeru 12 dinari. na primjer. Pošćeru će onda morat dat dobre ruke jednu pedeset miljuni. A ja stojin na četvrti pod. morat će mi od kuće do vrat nosit bar u četiri puta. dakle tri ijade puti više! To oće reć da će do trideset godin ta ista večera zapast između dvadeset i sto miljuni! J u d i nećedu jemat vrimena za ništa drugo nego samo za brojit pineze.

A pun mi je armerun robe. Okad san kupija antipioggia postole.A nisi je ostavija u kafanu? . Ništo košuji. Niman ni inceradu. .Reka si da je nećeš nosit. Baš ću pogledat ča je to me­ ni u armerunu.A šta ja onda jeman same mudantine? .A di je. ma ga nisi nosija! .A ča se jidiš? . tanki džemperi. A kad nisan jema te postole. . njanci kapu niman.A di mi je ona kapa od noštroma? . pa smo je dali Crvenome križu. .Kako neću. majic. Niman ni šalpu.A ona lumbrela iz Londona? . . Dvi dokerske jakete. Inventar garderobe Tokat će mi ove dane poć u Zagreb. I to baš sad usrid zime..pitan ženu. Nidir u Split niman di ugazit na mokro. Jema bit da ni ulice više ne peru.Jesi.Jesan li ja jema kapot? . an? . Prvi put u životu bižingajen po armerunu i gledan svoju garderobu. da pariš u nju detektiv.Pari mi se da san jema i jednu crnu inceradu ča san je kupija u "Jugoplastike". nasta je sušni period. A niman kapot.Okad si je izgubija? . od ciloga čovika vidija si samo postole! Ovako san jedanput lani stavija kularinu i deset nji me pitalo: "A di si se to uputija? Di ćeš večeras?" Kiša nije padala. Asti boga. Pet-šest pari litnji gać. Niman gvante... .A nisan ga priklani dala Makedoncu kad n a n je doša ispilat drva? . svudir di san ugazija bila je lokva. Tri tanke jaketice..

Na. .Kojega ja to muža jeman? Za koga san se ja to udala? Paket mlika mu je problem. moran poć. da moran odit vanka prosit po litre mlika! Cila Evropa pliva u mliku. J e s u li krave krive oli mi ne znamo must? Mliko je kre­ šilo. Interesantno je to kako u nas brzo reste spisak neren­ tabilni artikli. Jo da mi je kako škivat ti Zagreb! Ne mogu. sad je zaista skupo i još uvik ga nije rentabilno pro­ izvodit.Ne! Meni to nikad nije palo na pamet. Čujen je di iz kužine govori sama sobon: .Nimaš ni nji. dat će ti ispod banka.Ča će ti mliko. niman mlika. gol golcat gren u Zagreb i cilu ću garderobu gori kupit. utopila si se. Dali su mi dva tetrapaka.Kako ne razumiš da čejade more ponekad zaželit či­ karu mlika? . A bude li snig. loči! Spasi se! Ma šta je ovo došlo. ti bi se snaša. jopet ga nima. . Tebe poznaju. pogledaj po butigan. pa zamete prugu? Gledat ću odgodit bar do posli sveci.Da nisi noseća? . Nestašica.Dobro je. Baci san jon na stol: . a u nas svaku malo kriza mlika. .Da je za tebe. proizvođači ga demonstrativno proliju.Baš san zaželila malo mlika! . ne zna ča će s mlikon. A koje mi to krave jemamo u Jugoslaviji? Jema bit da su to nike specijalne krave od velikoga luša. Biš vazest koje­ ga ča jema kravu. kad se litra mlika po cini pri­ bližila litri vina. I sad kad je mliko krešilo. Sve postaje nerentabilno. Naša san. . . pij vino! . Utopila se! Zaželila mi žena čikaru mlika. ostavija si ji na banj! Kad je tako.

A Splićani su mene vatali ka da san ja kriv. dra P.A okad? . Ne tri- ba mu više noću skakat. Iznenadija me podatak da su likarima za noćno dežur­ stvo plaćali petnajst ijad. a sad liči pase. zvat bolnicu kako pacijent kojega je jučer operira. nerentabil­ no je proizvodit postole. Nerentabilno je proizvodit meso. on mi pruža tu bolesnu nogu i posli vižite mi poliže ruku. fala bogu! . Priča mi kako je miran. doture.. Pripali su me Išli su. A sigurno mu se znalo dogodit da je kroz koju noć mo­ ra napravit i po tri operacije. Partili su.Jesan. kako slako spava. . koji me po­ zdravlja. opalit će ti pedeset ijad. ka da je učinija deset najžešći operacjuni. Odnija ji je vrag! Nisan ji više mo­ ga gledat. a nima ni kafe. nerentabilno je lovit ribu. dakako stari ijad. Drago mi je bilo nać čovika koji je iša u penšjun isti dan ka i ja.Ne znate vi koliko beštija zna bit zahvalan pacjent. Četrdeset godin je ličija jude.Oli ste i vi. Danas jušto misec dan. Di ćemo ovako svršit? Novi pacjenti Trevija san staroga likara-kirurga. A zovi doma meštra neka ti promini rubinet. i kad mu dojden u vižitu. I na svaku operaciju zaradija bi po pet ijad dinari. u penšjun? . nerentabilno je must kravu.Zdravo. . nerentabilno je i kafu uvozit. sritan. Niki dan san jednome pasu ličija nogu. najskoli posli saobraćajni dežgracji. nerentabilno je gojit kukuruz i šenicu. .Isto ka i vi. a u zanje vrime je krešilo na osa- mnajst. kolega! . U nas je kafa najskuplja u Evropi. Stari.

I žena Je bila s menon pa mi na izlazu govori: . ostavili su mi na špicu sa­ mo ime i prezime. ali isto ću ja skoknut U kontrolu do Zagreba di se nastavja snimanje Veloga mi­ sta. Govorili su mi: ti i tvoja ekipa zatvorili ste Pjacu. Sa televizijon je ipak drukčije. makar jednu besidu da su ostavili! Napravili su slikovnicu. Nima ti miljardi na svitu koje bi me namamile na suradnju u ratnom filmu. ni po čemu ne bi zna da san se ja tot miša. Bilo me sram i uteka san napo filma. i to za malu dicu do deset godin. kad ga ova mašinerija uvati i počne mlit. Teško mi je ali moran poć. ne toliko radi sebe koliko radi Splita. Pusti kamioni. to- nobili. Nisan ja baš tako glup čovik kako bi se po filmu dalo sudit. da jin platin oštetu. ja san to na ka­ li i činija. ča će od njega ostat?! Baš niki dan gleda san u kino jedan film na kome san i ja radija. ka da vojske dolazidu. jednu rečenicu. Drća san za svoj rukopis: ajme. cile kolone. i gušćerice se boji! Čast svakome. ja san se prvi pripa. Ali koga je zmija ujila. zatvorili promet na Rivi. sram me. Da nisan vidija svoje ime.Neću više odit s tebon vanka. i ko je zna da će bit taki konfužjun! Kad su došli.ka da san ja činija zulum po Splitu. kad san ji ugleda. Od svega šta san napisa. Ma jedan dijalog. ne moremo šetat. . motorizacija. A ča san ja kriv? I koje ja veze jeman s njima? Ja san bidan samo napisa scenarij za Velo misto. I taksisti i butige po gradu su mi se tužili da in je opa promet.

ali ništa ružnije od ove naše spliske nisan moga ni zamislit. borše. doša san na stanicu tri kvarta od ure pri partence. izlazidu iz tuneli. . vučedu vriće. Miljun svita pritislo štaciju. i s te distance moja nesriknja spliska štacija učinila mi se komad raja. ležidu oko­ lo. najgrubja štacija u Evropi. Na- srid šini ostavjadu svoje borše i zavežljaje pa panično trču i pribaciju ji na peron. ča u Evropi. dok san na zagrebačku stanicu čeka feratu za Split. nije se ni zaustavila a putnici kroz ponistre skaču vanka. dok se uspenjen i smistin . A one stotine borši na jarpu baciju i svaka zna svoju. kondute i lavandine. ko će ji više poznat. A niki dan. nosu. spuštaju se u tunele. pakete. nikad ji više neću pronać. na svitu! Sve su štacije grube. Gredu. miljarde kuferi prolazi. trču. demejane. kad iz Zagreba putuju za Split. more ji smečit! Gospe moja. gazu. koliko to one rukjemadu za sve to prenit? Ja jeman tri borše i vas san se Smanta. Došla je nika fe­ rata. parilo mi se da san u najdonjemu krugu pakla. spustin li ji na tle. pa dok pronajdem moj vagun- leć.oće se vrimena. sididu. i dok ja pronajden ti kolosijek. na kosti nosidu čak bojlere. Kumice zamotane u vu­ nene plete vuču po šest. Kao i svi Splićani. po šesnajst borši. izbacijedu kroz ponistre prtljagu. pa još botu pitan i kontroliran jesan li falija. more se zaštopat saobraćaj i di si onda? A velika stanica jema puno kolosijeki i dok ja pronađem feratjera koji će me uputit na koji kolosijek stoji moja ferata. vuču. turadu te. KOLODVORSKA IDILA Užežin Božića Uvik san mislija da je spliska željeznička stanica naj­ gora. Ne moš ma­ nje! More udrit kiša. nosidu kufere. A ferata svaki čas more proć. po deset.

Koja idila! Toliko san se dišpera. gulaša. komad najlona. viču na me pošćeri koji vozidu po peronu karocete. izgubljen i zaboravljen u vrevi štacije. gredu ferate. Priko razglasa javljaju da kasni šezdeset minuti. svratija na koji tra­ bakul. Gren u čekaonicu. I u nju putnici uvik skaču ka zeci. Kad bu- . A ovod. tu- radu. Isparuje kišon natopljena roba. zima mi je.. samo ča ne plaćen nad samin so­ bom. i nakon po ure pari mi se da san kufer. noge me bolidu. Sva zabaljena. ćakula s mornarima. Bit će to ona na koju piše Ostende-Stuttgart-Split. Uvik ona dojde u zanji čas i onda je pripolovidu. kobasica. vrtin se. drimje. drugu stavin uza zid ka kušin. tiska se miljun svita. ali nima još ferate. popija žmul vina. Di ću. gazidu me. Miša se vonj prdeža. škican. Da san sad u Split. Sididu. oli soldat ko­ ji gre na frontu. sidin na pod. rču.. Nika pjana nabrekla ba­ ba loče vinjak. ja bi šeta po mulu. gleda mutno. kud ću? Dolazi mi da se i ja balkanski zavalin na tle. J a d a n svit sidi. Asti šezdeset bogov! Dolazu ferate. I u toj dišperatnoj situaciji meni se spliska štacija pri­ kazala ka raj. Nisan toliko umoran nego san nikako jadan. vrti se oko mene miljardu kuferi. Di neće zakasnit? Ka da je blizu Ostende? Devet uri. pronaša san kolosijek. a nadožuntaju spa­ vaća kola. fažola. Nima mista. Ležin na tle i gledan božično drvce. Dolazi iz Njemačke. bačen. Vas san se izgubija. smrza­ van se i kašjen i pjujen oko sebe. U staničnu restoraciju ista slika. usale.. borši i paketi. Pronaša san feratjera. rižu slaninu. gucaju sendviče. galebe. na zagrebačkon kolodvoru. oli da san gastarbajter. Na jednu boršu seden.. popiša se u more.. još je nima.. I jebe me se. uru vrimena već stojin. To i činin. gleda brode. loču gemište. kroz postole ćutin vlagu. spava okružen svojin partljagon. ruke su mi pomodrile. borša. toliko me bilo sve indiferentno da je ta prokleta ferata iz Ostendea mogla komotno kasnit šesto minuti oli šesto uri. drćen. i pari mi se da san regrut koji gre u soldate. pola vaguni otcipidu. Minuti se sporo vuču i svaki minut otkida s mene po dil čovika. A u devet i deset morala bi partit.

smista san se smrza. I kad san već otupija. Ovi koji se pojavija na vrata bija je mlad. Čak i kad bazdidu po vinu i luku.i ja san se smrza. kad mi je bilo svejedno oće li ta ferata iz Ostendea stić oli neće.. a čin bi skinija prst. tri puta u zanji par go- din bija san svidok. u brčiće. ali tako ozbiljan. nastojat ću mislit na zagrebački kolodvor u pretprazničke dane i omar će mi biti lako umrit. nijedan žandar austrijski ni jugoslavenski nije bija ni do pete. bilo je vruće. ali čin se na vrata vaguna pojavija kondukter. U mra­ ku zato jer se letrika nije mogla užgat. ali u feratu uvik me straj od konduktera. Bija je mrak. i onda su puni dostojanstva i autoriteta. tako služben. tako strog i neprikosnoven da mu ni jedan narednik. i reka san: . Tija san naručit bocu vina.. ali ko će od straja reć samo bocu vina. oću li krepat tot na podu. . U mraku spavaći kola vraća san se polako sebi. J e m a san donji ležaj. Nima na svitu ozbiljnijega svita od kondukteri po feratan. Samo je odgovorija: NEMA! A ujutru donija mi je kafu u plastičnu čašu. ni no. Gorilo je samo dok san pritiska šteker.den umira. ni ši. izu- stija: . na kolodvoru. oli ću doma doć .stigla je ferata. da je zaboravlja. Bilo je i ranjeni. nikad na brodu ne morete trevit taku vrst svita. kad se jedva na noge držidu. Ustepa san se: .. I prvi putnik je ka šimja kroz ponistru izletija.. ni da . Samo je zaokružija po kabini pogledon.ni ne. vanka je već bija snježni noćni pejzaž kad se on pojavija sa bočican. U mraku. Nije me straj od milicije. Premda ritko putujen.Tri boce vina.Plastičnu čašu. omar bi se udunilo. ništa! Niti me nije pita oću li crno oli bilo. očevidac. Di ji ferata samo pronađe? Nikad.I mineralnu vodu. bez španjuleti. molin! Ništa nije reka. zatutnjala i zaustavila se na prvome kolosijeku. molin! Nije mi da pest. Sa slikon te božične kolodvorske idile lako ću se rastat od života.Karte molim . Mislija san da neće donit. kad se gornji ležaj rušija na donji. bez letrike. molin! .

. Zanja je decenija dvadesetog stoljeća. i čin san taka la­ vandin. u mraku pipan šteker. Otputova san. čitat ne mogu. napokon san doma.. Boje da ja paden na nj. Drugi. tija san se malo osvježit.. galebi. polako se libin. na prvi kolosijek. Ukinuli su mi letriku jer nisan platija... a lebičada puše. a meni pišat triba i polako. a oče da ponistra bude malo otvorena. ne gori. J e m a bit daje izgorila žaruja. u mraku. spuštan. rike su tekle. sad bi se smista feraton vratija u Zagreb. Gledan na skale. a ja jedanajst uri drman se u ferati od Zagreba do Splita. a popeja san se jedva. Enti cilo kompletno dvadeseto stoljeće I napokon. pari mi se da snig po njima pada. na kolo­ dvor. Otvaran vrata od kuće. a moj suputnik je higijeničar. Kad opružin noge.nima! Dižen telefonsku slušalicu. Gren iz susida telefonirat. skoknit ću ka vjeverica. Asti boga. omar se probudija. Kapje vode još visu na plafonu. a s plafona ka­ pje po palketima.. More.. pušit ne smin. upren. . a taksista mi priča da je jučer bila nevera kakva se u Split ne pamti. u mraku. cili je grad poplunta. što je sad? A od jučerašnje nevere kuća mi protampanjala. Suputniku san velikodušno ponudija donji. Mrak je. sve je bilo pod vodon.Boli me glava. Uvjerava san ga da se meni lako uspet. A kod mene . ka slon. omar je zaspa. Bez teple vode. bacije vale priko rive.. letrika gori. bez telefona. bez španjuleti. tuče deset-jedanajst bofori. zahrka. cipali su gromi. Zoven električno poduzeće. ja san stari gimnastičar. ne radi.Ne spavate? . treći prekidač isto. En ti cilo kompletno dva­ deseto stoljeće! Evo. nego on na me. nebo je palo na zemju.. po otomanu.. a zaboravija platit. . Ukinili mi i tele­ fon. Čovik je umoran. kida grane palmi. bez letrike.

. puni sunca i bonace. Sasvim je doli. kad san u penšjunu. Po tabelan sad su mi dani krize. more bit uru vrimena. Gospe moja. To je jedina novost. moran radit više nego pri. Niman nikakvog veselja. Jer pa mi je bioritam. Gori-doli. a vučen se. KROZ NEVERU ZABORDIŽALI U NOVO LITO PETAK. ka da je rana jesen. Interesantno je to da sad. Da meni nije ovo od juga? I kritički bioritam i jugo u porastu. i ja. sve mi dojde isto. Da je jemat sto ruk! A umoran san. a more bit da bi bilo i boje da san osta. Pa koje krize! Zaista me straj pogledat koliko me bioritam iša šoto. dosta san ove dane radija. Krivulja se pe­ nje pa onda pada doli. Vidili ste one tabele proizvodnje u fabrikan. sve mi je bez šušta i gušta. Uteka san iz Zagreba. prosinca Vučedu se zanji dani stare godine. Pro­ gnoza za dvanajst sati najavljuje jugo u porastu. A dani su lipi. I poklapa se. na cencu tabele. straj me i po­ gledat. oli bi mi ovako bilo i bez tabeli? Danas je petak. na dno. Jedan naš čovik koji žive u Beo­ grad posla mi je za novogodišnji poklon moje bioritamske tabele za decembar i cilu ovu novu godinu. pet uri ujutro. Sad san sluša na radijo da na J a d r a n u slabi greben anticiklone i počinje jugo. je li moguće da more ovako past! Ovo bi se svaki kolektiv raspa! Sad ne znan je li se ja to ovako bezvoljno i nesposobno osjećan jer san to vidija u tabelan. Po­ pizdit ću! Dugo san noćas čita i onda san zaspa. bogami. 28. nisan tija gori učinit blagdane.

Miljune da mi dajedu! Oću živit mirno. ni na kurbe mi više ne triba trošit. u kužini. Razmišljan ča je to u tome šporkome bakalaru. i onda oko njega. Niki dan san drža simultanku. A drugi me jopet zovu da dojden desetak-petnajst dan gostovat u njijovu redakciju. sad kad si u penziju. oca. jedino ča san gušta izist pijatić bakalara i popit kvarat vina. ali. Neću više za nikoga radit. Jedan san prilog na makinju pisa. Za obid je uvik. Nikad u životu. Njanci bogu. tako se namistilo. za stolon. eto. tetu Tonu. meni ne triba više radit. stari. Bar jedan prilog sedmično. . Najzad. Guštat još ovo malo dan ako ji je ujopće šta preostalo. I tega san se libera. Zahtjeve san sveja na minimum. Za sve ove blagdane. U ove dane novinar bi mora jemat sto ruk! Ovo je bija zanji škoš. njanci jednog trenutka. polako. njanci za kanarina! Zov ditinjstva Ne znan zašto san se ja tako zalipija za Badnji dan i ba- kalar? A od ditinjstva san bezvirac! U Zagreb san mislija ostat do prolića i Novu godinu dočekat u Zagreb. a ča se ono po narodski reče. ništa više neću pisat. Niman za koga. pisa san kako ću iz otelske ponistre gledat kako snig pada po Tuškancu. Ne triba mi. Neš ti take doze. i libre koje san odnija. životon pravoga penšjunata. Telefonski mi se javjadu kolege iz drugi redakciji i svi govoridu isto: Čuj. i makinju. nisan zaželija ni auto ni vikendicu. a drugi ženi diktira. zov bakalara i uteka san prvon feraton doma. A meni sad malo triba. uvik bija bakalar. Zapravo ne moran. Osin ovega mojega penzionerskoga dnevnika. Neću. i nove koje san tamo pokupova. Zapravo svega. nalazin sve moje pokojnike: mater. ali ćutija san bakalarski štimung. moga bi i za nas nešto radit. U otelu san ostavija i kufer. A ja san iša u penšjun za ne radit! A najgore je jopet u ove dane. kad svi tražidu novogo- dišnje priloge.

crne očale. I sve se svelo na mali pijatić bakalara i kvartić razvodnjenoga vina. . Lipo smo jili i pili. slušat lipe. prvi put da nisan dobija njanci jedan jedini kalendar. svitlost mi je sme­ tala. bliščala. a do koju godinu neš mu dat ni jist. ka režiser. Anguju ne volin. da mi je znat ča Đovani najviše voli jist? . male. ali ja zaželin baš ta- ke iste. pravi pravcati penšjunat. oblačno. nikad je nisan volija.Bakalara. oči su mi suzile i očale san mora stavit. Evo. a tu večer ja i anguju zaželin.Puno piješ! . I sitin se kad san u ti dan doveja prvi put curu u kuću.Bože moj. sjalo je sunce. u otel! Još pri dvadeset dan Zagreb je bija okićen. U Split ništa. Zašto san se ujopće vraća? Boje bi bilo da san osta u Zagreb. oli ti ćaćino pije? .Oo. Sad bi moga jist i velike barbune. šesne razgovore. a kad sanja ne znan koji put napunija kriglu. i kad se gleda u nebo i govori: Ovo je vrime od sniga. ne zna on ča je lipo. nisi ni došla. Jelke na Tr­ gu. frigana anguja i mali barbuni. lud je za bakalaron . Penšjunate svi brišu sa svi spiskova. . moja teta je pitala: . Njanci jedan bor. Zaželin blagovat. zove snig priko mora. . Prvi put ništa! Oli su i bore počučale Mediteranske igre? Ipak san penšjunat.rekla jon je moja stara priko zalogaja. već si počela zanovetat.a za večeru uvik slana srdela.E. Nije onda bilo dijete i regule. njoj se otelo: .A ča je. En ti boga i takome životu! I onda me još tako infotanoga gnjavidu sa novogodišnjin prilozima. kavol na uje.izmislija san ti čas. i drago mi je kad je ti dan nebo sivo. ni blok. Kad je bija u veliku modu dobri papa Đovani. Brisan sa spiska Drag mi je ti dan. A niki dan je bilo vedro. pizda je Đovani. Sad mu ne daš pit. Nikor meni onda nije broji žmule i zalogaje. ni noteš. Nikor mi nije posla ni kalendar.

ne triba mi kalendar. draga.A bi li ste vi došli? Fali nan još jedan muškić. Kupujen na pazaru dva kila naranač. jedan kavol. . kil limuni. Velika klapa. doma! A ti? . žena mi se ne ćuti dobro i šaje me u spizu. Gren uvečer doma. Cili život nisan jema leroj a. U penšjunu san. Nikoliko nji me pitalo kako me služidu. Ni mi briga. Spasi me Tahir Subota. to znan i bez kalendara. a sad mi ne triba ni kalendar.Di ćete za Novu godinu? . samo in je odozgar koža nikako tanka i pari mi se da je svaka kapja odozgar probuža. Mogu gazit po najžešćin lokvan.Neka van bog da! . puno dobro. odošoto ništa ne pro­ bije. da ne paden. A u kojemu smo štađunu. Nima me. Bit će lipo. Nisu se ni raspale ni procvitale. ćerce.A koliko jema sob? . Pada kiša. dva kila kumpliri. J e m a nas petnajst. ali zbit ćemo se. . Vazeja san tri borše. Ne mogu nosit. I to bi moga leć u sridu. a trevi me jedna lipuškasta cura. Najdraži susret Desija mi se jedan smišni. . Dobro. a prsti su mi se već smrzli. u n u t r a mliko i jogurt. Nisan moga ni slutit da mi se i to more još do­ godit. pobilili.J e m a dvi. nosin boršu. malo zeja. simpatični susret. Gren bez lumbre- le. ali zato jeman antipioggia postole koje san u Bari ku- pija. Po pošćeru ću znat kad smo oko prvoga. dva kila kapule. . je li lito oli zima.Gremo na otok. Izbrisan san.A di ću. smišna mala! I mene bi ona dovela ka muš- kića. u vikendicu. Lipa.pita me mala. . Svega me razgalija. Pa koji muškić! I kako bi mi bilo lipo ušestero spavat na bračnu posteju. Donit ću svega.

Ajde k vragu. Vrtin se po gradu po kiši. I dvi štručice kruva. reka mi je da se zove Tahir. a Tahir mi priča kako jema če­ tvero dice. a još uvik se micat ne moš. brate. Po ulican krcato svita. Samo je skupo. Najden jednoga mladića. evo uzmi ovo pinez šta je ostalo. Sidin u "Belvija". a niki dan su bili osan. čitan novogodišnje novine. nosi. ča se kupuje. Miga letrika. A vanka nevera. Tahire. tri boce biloga i tri kisele vode. vitar. u kaletan. gromi. Sve je Tahir donija. ti i ko ti je gazda! Nego uzmi ti lipo taksi i nosi. . grabi! Ovi nesriknji narod nikad se neće najist! . proć ne moš. Ne volin se turat.Dobro smo prošli. Tahire. Asti boga. A kiša još uvik pada. . Šajen moga Tahira da mi kupi kil. a u bikarije i peškariju malo ko uliza. U bot obid je bija na stolu. brda. Na peškariju gavuni po četiri ija­ de. Po bikarijan i butigan velika gužva. i evo ti adresa od kuće pa nosi spizu. na poja. Eto kako cine padadu kad nima navale! Poza obida ležin i slušan Radijo-Split.Znaš ča. kiša. Polak Splita je otputovalo na otoke i u svoja sela. Sve šta zaradi njima šaje. zagrijat se malo pa ćemo kupovat kad ferma kiša. Čitan u kafanu novine. šume. Kiša pada. Cila spiza zapala me pedeset i četiri ijade. Ostat ću bez obida. salama. Kupi kruva. zanji dan stare godine. kil i po mesa. gazda! . upiredu ti rukan i laktima u škinu. Oli ja ne znan moj svit!? Ponedijak. ne može se večerati ispod četiri-pet ijad. turadu sve isprid sebe. amo mi dva u "Belvija" popit kafu. Počinju upozorenja cijenje- . i on mi nosi. A žena mi je dala sto ijad. i kad se najdu u gužvu. A podne je brzo.Puno je. Tahire. Tahir se slaže. Sad su pune sve butige. Još uvik jema dosta naši građani koji su naušni na slobodni prostor. a svaki drugi dan večera kod "Bastiona". Kiša ne pristaje.

sve je zatvoreno. Posta san zal. stavja se prida me cila boca vina. Jebe se nji za upozorenja da od preopterećenja u trafo- stanican ispadadu sklopke. samo radi "Makedonac" u Matošića ulicu. sad ćedu se dišperat. kiši i vitru? Vanka uzbuna. Čujen da se na Visoku dosta sniga nakupilo. za­ motani u šugamane. razbit će eletrično poduzeće. Samo tri dana da se ovi narod malo. Sramota! Sramota! U šest i po sve je u mraku. Mokri glav. a kako je zaladilo. sad šumprešaju. po ovoj zimi trkat ćedu doma. A zamisli sad stotine žen koje se ovega trenutka nala- zidu u frizera pod haubon. Ča čedu tuke. Sad peču tuke. peru kose. praščevina. radija. koliko će ji nazepst! Ne da mi vrag mira. Žene koje činidu slako. frigadu šnicle. užgali su sve štuve. . Guštan.nom građanstvu da se manje troši struja. fileti. sad bi da miljun dinari da ne dojde tri dana. Mrak. Smijen se ka lud. Upozo­ renja priko radija sve dramatičnija. kupadu se. Napo naricane. past će općina. tražin šterike i namišćan petrolejke. Večeran fetu pršuta. užgali su sve bojlere. punidu termoakumulacione peći. Ako in se u peć diglo. Letrika sve više čini škerce. kuvadu sarme. . ka za veče­ ras. Svi su jidni. di ćeš po mraku. traži šterike. Dvi kapje kiše i omar letrike nima. A di će se ovo divje naše cijenjeno građanstvo disciplinirat? Oli ja ne znan moj svit? Užgali su sve ča gori. teletina letit kroz ponistre! Činit čedu po gradu demonštracjune. Aj ča.Ča ti je? . infotani. Temperatura na- glo pada. Ola. malo osvisti. buti. panika! Butige se zatvaradu oli su već zatvorene. .A kako se neću smijat? Promisli ča će bit ne dojde li letrika dva-tri dana. gramofone. peču torte. a narod tuče na vrata.čudi mi se žena. fregulu sira i iznimno. na brzinu se obučijen i trčen vanka. Guštan ča nima letrike. sve ćedu sad morat bacit. Jesi li poludija. Evo. gotovo je! Dižen se. Kiša se miša sa snigom. uključili su televizore. (Je li se to tako reče: ispadadu sklopke?) Nestaje letrike.

Ujutru u šest uri kuvan kafu i na makinjetu prepišijen retke koje san sinoć pod šterikon zapisa. Gle- dadu na televiziju Arsena Dedića i Džimi Stanića. Sjena ruke pada mi na noteš. Radijo-Zagreb daje dramatičan prikaz spliske situacije. a jemaš rezerviran stol. Fini čisti pejzaž .priko marjanske šume gledan Kozjak u snigu. Dostojni svoje patnje Gledan kroz ponistru. Pod ovin uvjetiman ne mogu pisat na makinjetu. U ponoća san je ugasija. do mula. drža ji je na lavju grivu. Ajme Gospe. kad ostaneš auton u Muć. . kad ne moš doć do Ruskamena. Bura sto osandeset kilometri na uru. Naša je patnja kad nima letrike. Oči mi suzidu ali isto čitan. Čista slika. Popija san bočicu. vidit ko će doć s oto­ ci trajekton. I onda ću vanka na Rivu. Pišen uz peć na drva. kad ostaneš pod haubon u frizera. Lipo mi je. Prijateji mi telefonski javjadu da in je došla letrika. Jadranska cesta neprohodna. Je li ono njemu pod nogan leža lav? Bar mu noge nisu zeble. Udarci vitra mi rastvaraju vrata od terace i turan kredencu na vrata. Aparati je ne moredu mirit. Velika područja ostala su u mraku. da me i ta po­ kora ne toka! Ovako pod šterikon pisa je i sveti Jere. Jesan li ja lud čovik? Pišen i čitan pod šterikon u no­ vogodišnjoj noći. Psihološka analiza patnje. Čitan jedan libar o straotama u nacističkin logorima. ne znan proštit ča san napisa. Koji je to tek satanizam u čoviku? U deset uri došla je letrika. Drće mi paver na šteriki i svaki čas ga moran dricavat. Noć je čudesno svitla. Kod Muća ostalo je u snigu trideset tonobili. Veličina čovika da bude dostojan svoje patnje. miga šterika. a kad pišen rukon. Drugu ne da taknit. Vazimjen noteš i počinjen pisat sa flomasteron pod šte­ rikon. samo da struja ne dojde. pucketa drvo. Tema mu je patnja. fini obrisi. Di je sad njegov dan? Dan INTE­ LEKTUALNOSTI! Utiran se u posteju i pod šterikon čitan.

Standard je u neradu. nego špicaliju. Svi će krepavat. Bar ćedu je sad skinut! Prvoga čovika trevija san na Matejušku kraj izvučenoga broda. časna sestro. Bilo bi boje da se nisan ni vraća. da san gori osta! A ča mogu kad mi vrag mira nije da. ali je vedro i. Eto. . Gori u otel ostavija san kufer i makinjetu. da me i one čitadu. pokazala zubiće i dvi bužice na crvenim obrazima. Žaj mi je bilo ča nismo na istoj strani trotoara. to je prva misal koja mi je pala na pamet u prvome danu Nove. 1980. Primija san prvu čestitku. Je malo studeno. Prva čestitka Prošeta san. makar se i puno zarađivalo.Je li vi to u pustolo­ vinu? .Sritna van Nova . Ostat ću bar misec dan.. . kad san u Split tija učinit svece. godine. Zagrebulje Prikosutra jopet putujen u Zagreb. Bura je bacila i osikla ništo stabal u đardinu i kraj bolnice. bacila dil ograde i ferale. Nisan zna da me i časne sestre poznajedu. Najvridniji dil judskoga standarda je pravo na linost. pustolovinu. bilo je teplo.. uji- da. Bija bi je pojubija u obraz. Oštetila je TV funtanu na Rivi. A sad ću gori počet pisat Zagrebulje. Bilo je to u Marmontovu. Odsad ću pazit ča pišen. u linosti! Ča se god manje radi . . Nasmijala se. svi će rutavat. U nas je najveći standard na svitu. Da miljardu godin pogađate. Gledan koja je dežurna. Lipo zimsko jutro. ne biste pogodili od koga! Od jedne male švore. ja san bija s jedne a ona s druge strane trotoara. Tražin tragove noćašnjeg nevrimena. I nidir neće bit nikoga.to ti standard raste. kad je sunce izašlo. Di se p u n o radi. neću više duperat grube riči.Ne tražin. Proša je autobus sa dva putnika. tot nima stan­ darda.zavikala je.

A vitar je sablasno šuška. lomljenje neboderskog kostura i judi su izbezumjeno bižali i urlali na rubu ludila. Upozoravadu se vozači da ne gredu na put bez zimske opreme. zibjali su ga i gingolavali valovi od šesnajst metri. Snig nikako da pade. govori. Kurba je snig. ne da nimamo zimsku nego nimamo ni litnju. tukli su ga uragani i tajfuni. ne da mu se. Škripja je neboder. J e d a n naš stari pomorac koji stoji na trinajsti pod pripovida da je proša sva mora. cenija ka trotul. Arija je od sniga. oživile su stvari. Spominjen se kad su Borisa Dvornika i mene fermali u Gorski kotar i pitali di nan je zimska oprema. to cviljenje. . neće. ali. A velika je to stvar letrika! Oli je mala panika bila u gradu kad je u novogodišnjoj noći tri ure letrike nestalo? Judi koji stojidu u nebodere pričadu fjabe od koji ti se diže kosa. . cvilili su palketi. naginja se na jednu bandu i parilo je svaki čas da će se sorit. Past će kad mi budemo nespremni. ništa se ne da usporedit sa ton ježivom noći na trinajsti pod. i onda će bit trke. a usto bija je mrak. Isto nas je pustilo. rike su pune. Sad kad smo spremni. ježivo je sve stenjalo ka duše u čistilištu. tek da nas drži u napetosti. srušit. Tristo puti bi se volija nać u najžešćoj neveri u Biskaju nego još jedanput doživit tu noć u neboderu. Radijo-Split je javija da bi lako moga past snig. A neće ni past. nabumbala su jezera tako da velike termo­ elektrane moredu štedit garbun i naftu. IZMEĐU SPLITA I ZAGREBA Danas . samo se čulo to urlanje.treći dan sičnja miseca . Na cestama oko Splita krstari trideset specijalni vozil za čistit snig. Ali sve je spremno.čuja san priko radija prvu lipu vist: jema letrike. Zabili koja pahuljica.Ko će je dat. bit će letrike za prve misece.

a kafana krcata. ratovi uz veseli štimung! Sve na jarpu! Na istu balancu. helikopteri i dobro raspoloženje. Trusi. Prošlo je stotine. prekjučer. Uspravila se. morala. zarume­ nila. sa Bogon se pomirila i od svoga malog penšjuna kroz duge godine skupila je za pogreb. Tri-četer pe- nsjunata.KOVITLAC GLA- ZBE I VINA .SMRT U SNJEŽNOJ MEĆAVI . U zanje vrime nije se ni dizala iz posteje. dežgracije.BURA BACILA DVA AUTOBUSA . I nije jon oslalo drugo nego skupit kurađ i ustat. pari jon deset godin manje. veseli štimung uz mužiku i šampanju. Svratija san na kavu u "Belvija". Ni jednoj borša u ruci. tipična naša slika. A niki dan su je vidili na pazaru.DOBRO RASPOLOŽENJE . prošeta san gradon i vidija ča nikad nisan vidija. Mista nima. a sve ostalo mlaji svit. sve krcato.VESE­ LI ŠTIMUNG.OKUPACIJA AFGANISTANA. Večeras putujen za Zagreb. Neka bura puše i studen ujida. dok to skupi.19 MRTVIH U VALOVIMA NERETVE . Počeja radni dan. Prvi radni dan. I kad se sa sviton tila oprostit. i sad žive samo za skupit još po miljuna. Sve na istu balancu Gren kupit biljete. Naslov do naslova: SVUDA VESELO I RAZDRAGANO! . Ča je. dobro ste se rekuperali? Morala san. I robu jon za u k o p pripremili. Interesantna. Nije bilo druge! Priča starica kako je bila spremna umrit i ispovidila se. ćerce moja. Svi su je bili prikrižili. Vidite kako nije svako zlo za zlo. dok je fešta trajala. teta Kate. mize. A jučer. ijade žen i ni jedna ništa ne nosi. čula je da su pogrebni troškovi krešili i još jon triba šesto ijad skupit. kafana deboto prazna. Tenkovi. pogrebni troškovi jopet krešit i produžit život našoj dobroj teti Kati. Nadamo se da će. Gledan novine. Spašena je teta Kate Stara teta Kate je činila kapote. Kako i rast cina jema svoju dobru stranu. Nikor ništa .

Kad san se vratija doma. Temperatura je ka u Split. A iz­ među nji sve je zatrpano. Uspija san i zaspat dvi-tri ure i u Zagreb prispija puno dobre voje. Nije puno ni treslo. pogotovo šta me dočekalo sunce. Isprid Zagreba ništa. doša san šetando na gradsku štaciju. Ovod bi ja moga u jaketu odit. Pazar prazan. ali sve mi je prošlo i počeja san se smi­ jat i trat ruke kad san čuja da je u Split minus tri. Evo. . Na vrju kante jedna bombonjera u kojoj još jema bonboni. Prispija san u zanji čas. Interesantno je to . Sedan uri ujutro. Ferata za Zagreb. Ferata Četvrtak uvečer. jedino u Split i Zagreb nima. Ajde-de. More bit da je prošlo po ure od partence kad san se sitija pogledat kroz ponistru. automatski san se uputija tamo. Nikad mi se još to nije dogodilo. sve kante jopet pune. nebo modro. Lipo san putova. Dan svital. Uz cilu prugu snježni nanosi. U zanji čas uvatija san taksi i prispija na feratu u Predgrađe.ne kupuje. Škovacini su jutros u portunu ispraznili kante za sme­ će. Minus 2 1 ! Drćen ča će javit koliko je u Zagreb. 5. sičnja. svaka druga bu- tiga zatvorena radi inventure. Lud za Zagrebon SUBOTA. čisto ka caklo. mo­ re bit grad niže ali ne puše. Mirno. sad je radijo javilo daje Sarajevo najladniji grad u Evropu. nije ni tako strašno. a čin ne puše. peškarija pusta. i već je svud bija snig. Ko se moga sitit da ferata sad gre iz Predgrađa? Pedeset godin putujen sa stare štacije i nisan mislija. omar je lako. Pripa me i ti minus četiri. Iša san na feratu ka ča se gre na feratu i doša dvajst minuti pri polaska voza! Ka i uvik. samo minus četiri. Spavaća kola.od Splita do Zagreba jema sniga. u zanji sekund.

Nesriknji grad! Ono je misto za jedriličare. Ola. malo prošetat. bogami do podne. oladit se. Pitan ga kakvo je vrime. Kad je dolazija na posal. Bar ću bit sa finin sviton i neće mi puvat! . Neću. a ne za živjenje. judi. a doli tuče svaki vitar: oli je tramuntana. ujidalo je. koja panika! Evo da ji polovica neće jutros poć na posal... Lipo je meni u Zagreb! Ča meni u Zagreb fali? Lud san za Zagrebon. Dva dana san u Zagreb. ako ne moran. Ovod nikad ne puše. lakše je ovod minus trideset nego doli minus tri. Svud se loži. bilo je malo ladno. priteplo. oli jugo. A je. Ostat ću ovod sve dokle ne zatepli. a nisan njanci ćutija zimu. Svituje mi da. za bordižavanje. svuda je teplo. oli lebićada. Guštan izać vanka. Split mi njanci na pamet ne pada. koji će doli bit konfužjuni. Kamarjer mi je donija kafu u sobu. ne izlazin vanka do devet- deset uri.

Promislija san u prvi tren da su "Dinamovi" navijači jer zastave su in plave. dečki! I da sam samcat zapivan: . pun konfužjuna. Da je ovo u Split.. Kamarjer mi je sad u sobu donija kafu i govori mi da vanka pada snig. isprid otela. "Dinamo" nije moga igrat. ča barjak ne viješ! Lipo razgovitno san čuja to ča. 6. bogami. trka najpri na Matejušku vidit kajiće i motorine pod snigom. ti zbor od dvista-trista mladići. a oni su tamo s druge strane šini. omar bi se ja sada obuka i izletija vanka. KAJ NAN PAK MOREJU.. puno me to bilo drago čut. Je. Stojin uz ponistru. ča pivadu. gle­ da bi galebe kako se skupjadu na mulet i korniž. I onda je tot. Došlo mi je da zavi- čen: .. Puno. jer prolazidu tramvaji. Ne čujen ča viču. Sedan uri ujutro. zapiva znate šta? Marjane. pušin i gledan bile zagrebačke krovove. Da nisu koji izviđači? Do po ure promarširali su isprid moga otela i klicali: . I u Zagreb se čovik more nasmijat. sičnja.Tak je. Dobro se uvatija. "Cibona"! Slavili su uspjeh svoje "Cibone" koja je potukla "Bosnu". Ma- rjane. morebit i trista. skoknija . Danas je nedija. Bit će ji bilo dvista. pijuckan kafu. uputija. Sad bi ja vas uzbuđen. drugo je snig u Split. Eto. sinoć na Trgu piva i maše bandiran velika klapa mladići. zajednički i to dosta dobro.. pada! Lipo se. A u Zagreb ništa! Drugo je snig u Zagreb. radostan. ali prvenstvena je pauza."Cibona".Kaj nan pak moreju. Dižen koltrine.

pala koja gnjila kupa. vi samo znate činit ko- nfužjune i balit o "Ajduku". popit još jednu kafu. cabla padala. Snig još pada. da se sve oko vas vrti.doli. Evo. obilazili teren. da su se prominili. Ali ja san sad gori. teplu i studenu. gleda bi dicu i momke kako se itadu balotan. Sad razumin naše jude koji su gori godinan na požicjunima. Sta san na vrata otela i sve se mislin: oću-neću. oprat i sest ću doli u bar...bi priko Pjace do peškarije i pazara. A ovod u Zagreb san prema snigu totalno indiferentan. a mi ji znamo napadat da više ni­ su isti. ujida bi. ne interesira me nimalo. trajekti nisu mogli isplovit. A ča je vi doli. Ostajen u sobi. jeman vodu. ne radi telefon. jezivo..gori. procjenivali štetu. ja bi popizdija. le- trike je nestalo.. ča konfužjunajete? Oli biste tili pomoć odozgar? Evo jema tri dana da san u Zagreb i već mi je uteklo: vi .ne pada. spuštan koltrine i mirno nastavjan svoj dnevnik. priča mi kako je doli bilo strašno. Gnjavidu me. vi mislite da je doli centar svita. kud ću? Gren se brijat. bura je sve nosila. radi mi telefon. Ja gori komuniciran samo sa finin sviton. Pada . Pričaju ka da su utekli iz pakla. Kako koji odozdal dojde. jeman letrike. da san ja sad doli pa nima letrike. nima vode. Svuda debeli snižni pokrivač. A u novine još čitan da su se sastali komešjuni. krpe su letile. vode je nestalo. i s te dištance vi doli ste sad za me lokalpatrioti. i mi . Sinoć san već škiva nike naše Splićane. ravnodušan. Prvi snig Veliku san borbu vodija.. Lokalpatrioti Počeja san škivavat Splićane. di ću. Ne znan ča ću. kamarjer mi nosi kafu. A to je tako normalno. jebe me se. kampanelisti.. Dva diteta . A bit će odnilo dvi-tri španćere. slomilo koju duzinu garifuli cvićarima i odnilo in koji me­ tar najlona...

. J a t a golubi tražidu po snigu zrna. oče li konfužjunavat. ne daj bože. Noćni posjet Tri bota ujutru. oko dva bota. lumbrelon. čvrsto. Jučer poza obida. pete na postole krive. Sitin se tot na vrata našeg dobroga Splićanina pokoj­ noga Ronka koji je od svega na svitu jedino mrzija snig. neobrijane. vrati san se u otel i nisan više ni izlazija. Ja mislin da me bilo divota gledat kako bez straja gazin kroz snig i bjuzgavicu. Snig me mami da ga ugazin. ali mot in se sasvim prominija). žgincat nogu oli je. kolarinu. Isto san se malo smrza i od leda su me templa zabolila. Nije mi bilo ni ladno. ka jedan soldat. Ulist će mi u postole. Nedija je danas i po običaju skupit će se oko podne. Tija bi čut novitadu iz te dalmatinske male kolonije. Šibenčani i Kninjani. vidit kako reagiradu na prvi snig. sva je izmašćena. posli pet- šest miseci vidiš ji u feratu oli na vaporu sa demejanan. slomit.vuku saonice pod cablima u đardinu. zapravo oni tren kad su ga spušćali u grob. uvik jemadu dobar veštit. posta san već napo Zagrepčanin. Nikad nidir nije bilo žešćega snigomrsca! A oni dan. Samo in je sad cera boja. A straj me. a zna zalutat i dikoji otočanin. dok žive u gradu. na pod. Prigorija san se. uredni. gren pa ča bude da bude! Nije bilo ništa! Nisan tija dat gušta Zagrepčanima da san nespretan oli plašivac. Jedan čovik prolazi pod lumbrelon. gori. a mogu i past. Obuka san se. u kafanu. postoli šporki. ali me straj. čistu ko- šuju. da krenen. Tija bi poć do "Dubrovnika". Činija san se muškardin i priko Trga proša san gole glave. a kad se pripomistidu na otok. (Interesantno je to da su naši otočani. nima kularine oli još gore. izidene. izlizana. prvi put san gazija po snigu muški. veštit in je škican. Nije da ja snig mrzin. Nije ga tija gledat njanci kroz ponistru. a straj me. klapa naši "Zagrepčani" uglavno- me Splićani. šesni. počeja je padat snig. crvena.

"Uzničke uspomene" I čitan Radićeve Uzničke uspomene koje san naša u an­ tikvarijat.I u ovu me uru zoveš? .Nemoj sakrivat. Palija je španjulet na španjulet. poloka mi vino i iša spavat.Nisan moga pretpostavit da si već zaspa. Popija san jogurt. Bija san lin obučivat se i spustit na večeru u restoran.A koja je ura? . Drimje mu se.Oću.Ča je? koji je sad vrag? . A opet nisan tija zvat kamarjera da mi večeru servira u so- bu.Tek je bot. i pogledaj dikod usput jema li mineralne. jer mi onda cilu noć ostaju pijati i teče oko posteje.Niman vina.J a .Ča je? Ča me budiš? . .Bija san siguran da ću te nać. . malo pisa pa čita i vrime me pro­ sio. A mene je ostavija budnoga. doć' ću. sluša radio. Boris! . nisan pozna glas.A ča je? Ča se dogodilo? . Neš ti mene tirat! . a trgne me iz sna telefon. Jema ji bit proda niki žestoki Rvat kad ji nije ni otvorija pa mi nožen triba rizat stranice. Molija san ga da ostane još po ure. ne triba ti dolazit. čita i zaspa. Ni čut. .Nemoj mi dolazit! . Sad jopet moran čitat da se uspavan. . Doša je do deset minuti sa bocon mineralne. . . Leža san.Ništa! Sve je zatvoreno! .A ko će bit? Ja!? J o š snen. Nisan spava po ure. Dirnija me pokojni Stipica fragmenton kad je prvi put doša sa ma- . sve ću ti bižingat! . striče.A dojdi kad si navalija.

šalpu. Iskrca san se u Ilicu. đardini. Bilina mi je zablišćala isprid očiju. Od miljun svita jedan jedini čovik je meja snig metlon i onda je struga led isprid svoje kuće.more bit kil. kao da stojim. "Činilo mi se. ulice. dvori. nisan vidija ni ra- lice. cabla . Da mi je bar ostavija prst vina! Nima mi druge nego okupat se u banj i počet pisat. Usput san u jednu butigu kupija kapu. pripa san se. ali tek u sedan otvara restoran. Učinija san tonobilom velik đir i nidir nisan vidija da se snig čisti. Snig je pada cilu cilcatu noć. Pari mi se da je Zagreb još slabije opskrbjen od Splita. Ja mislin da nije ferma padat njanci jedne jedine sekunde. Bit će snižni nanos visok najmanje šesnajst metri! Ovo je ka da san na Artik oli Antartik. A nije ni to mala stvar! Dvi šake soli Ponedijak po podne. Dva puta nan je auto zaplesalo i deboto smo udrili u tramvaj. to mi je dosta do večeras. Svratija san i u restoran "Split" vidit jema li ribe. . Da ne zaboravin! Mi se u Split bunimo da misecima ni­ ma kuvane šunke. Ne mogu više nikako zaspat. a ove dane obaša san cili Zagreb i nidir je nima. bez da me ikor vodija i bez da san se drža zida. pred samim Bogom". Da mi je bar kafu popit. Samo smrznute! Marenda san porciju tripic. gvante i debele bičve. volin i past u snig nego doživit autodežgracju.sve je bilo bilo. vratija san se u otel. Nikor ne čisti. Uvik pada. Šofer mi govori da su samo posuli dvi šake soli . terace. hvala mu budi i dika. kupe. kil i po . kad san pogleda kroz ponistru. Ovo je isto ka u Split.po Trgu Republike. I šofer bogaje. Evo i sad pada.teron u Zagreb i vidija spomenik bana Jelačića. Sam samcat. Jedino jema daleko veći izbor vina. Zaželija san izist fetu šunke. Jutros.

Pada je snig i ja san zva iz otela taksi. ali ja isto ne znan koliko ću još izdurat. a pari mi se da san četiri godine. Pita me di će vozit.Kako ste rekli? .Bagatela! Nikad nije čuja za to kazalište. Tija me potirat iz auta kad san se sitija da san to vidija u "Vjesnika". "Bagatela" U kulturnome gradu posta san i ja kulturni građanin. Otvara se i ukaže se jedna nasmijana bradata glava. Na prvu ponistru. Pogleda me sumnjivo. Ipak me odveja u Bednjansku 13. Sinoć san bija u teatar. . Teatar "Bagatela". U otel me dočekala prva pošta. Četiri dana san već u Zagreb. . Kako san prvi posjetilac.pita taksista. Ulica Bednjanska 13. Vozi me do prvoga kioska i kupujen "Vjesnik". Kuda? . Da se tako ne zove. tamo su samo šupe i skla­ dišta. i to u teatar koji se zove BAGATELA. Mislija je da ga zajebajen. čovik me pušta bez karte. Vidite. Dva glumca i jedna glumica još ponavjadu tekst.Ne može tamo bit teatar. Čovik je izdržljiva beštija. U teatar "Bagatela". ne bi bija ni iša. i kad je naša. Grupa Dubrovčani piše mi kontra novogodišnjeg TV programa. Klapan na ponistru. Sad san sa televizijon u dobre pa ji neću citirat. more podnit svega i svašta. vižba- du mizanscen i usput namišćadu katrige. A di je "Bagatela"? A šta ja znan di je. Traži šofer na karti Zagreba tu ulicu. Čitan najavu predstave i pokazujen šoferu. . Nisan ni Zagrepčanin ni taksista. na komad karte napisano RASPRODANO. opet se s menon počinje karat. Jedan pun sniga mali dvor uokviren u japno obiljenim prizemnican. Bome u "Bagatelu".

pa ni ovu večer. a glumica i domaćica je Slavica Maras. Jedan od nji je Ivica Vidović. Pari mi čut kako su jon rekli da se ništa ne boji. Poslali su mi u otel jednu malu daktilografkinju.viče Ivica sa pozornice. pozornica minijaturna ali sve skupa smišno. Muž joj je jema pinez i svoji 150 miljuni je uložija u ovi teatrin. ne more se unu­ tra nikako stisnit 100 judi. Stari. je li ko osta živ? . Jesan. Kamarjer koji mi je donija kafu žestoko me pripa. Došla je. . Dvorana je malešna. Ašperta.Te pineze uložit u teatar? A jeste li mogli otvorit bufet? Oli oštariju? Ovo je ka stvoreno za oštariju! Jemate i dvor liti za štekat. svakoga nudi travaricon. fini gospon. A ne bi van bilo pametnije prodavat tripice i gemište? . Gospe moja. zgodna mlada cura.I ja san mu to reka . kad se obučivala i izlazila iz so­ be. dik­ tira i tek kad smo svršili. Drugi je Vanja Drah. da je to jedan sta­ ri. Isto me drago da još jema ovako ludoga svita! Gleda san dvi jednočinke Ionesca: DJEVOJKA ZA UDA­ JU i RUPA i Kušanovu improvizaciju RUPA ZA UDAJU. pri bar dvadeset godin! Njanci se sobarica nije onda usudila ulist mi u sobu. ne boj se! Ali ča te nisu poslali pri trideset. fini gospodin UTORAK. kad se sve zbije. Samo šta nije pa u afan kad me vidija. . Fini. sela za makinju bez trepnit. odnosno domaćica. Jutros je samo minus dva. Umoran san. Go­ vori da on pamti kad je pri godin bilo minus trideset. ne znan koji od miseca. vidija san da je šesna. stari gospon? En ti sve na svitu! Otkriće slikarstva SRIDA. Glumica. Počinju dolazit gledaoci. Pet uri san radija. ka jedan šantan.Ma jeste li ludi? . Oči me bolidu.otvoreno mu govorin. Nikad nisan uteka prid RUPON. A oni čovik koji me je uveja je njezin muž.

Bit će dvi-tri godine mlaji od mene. Servira je cilu našu istoriju dvadesetog stoljeća! Koji bi to bili kolosalni memoari. nosidu gvantjere sa kafan i bibitima. i doša ja prid ulaz i vidin s live bande portirnicu. I dalje. Osta san bez riči. J e m a bit u Svesvete oli tako nikako.Sačuvaj bože! Pravi francuski . Kaj bi drugovi delali bez gospona Štefa? I da van pravo kažen. Ja san prova minus sedan. Nima straja da gospon Štef neće doć. ne znan u koje ono se­ lo. Kad slika ribu. Di ćemo ji u Split izložit? Makar ispraznili sve dvorane i salone. da ovo nije vinjak? . tu šjor J u b i n u izložbu tribali bi Splićani vidit. Poslužija mi je konjak. I dalje. Ne more to bit. je li ovo otel oli CK? . Veliki slikar i kipar. Tako san pri par godin bija n a ć jednoga našega čovika u CK.Gospon Štef. Kulturno napredujen. J e m a prav. a vrtidu se konobari. . Ali jema miljardu kvadri. meni je puno drago kad u visoke inštitucije i ustanove vidin konobare. gospon! Živi sa staricon vanka Zagreba. desno je restoran.Pa mi smo najbogatija zemlja na Balkanu. onda su to špari i srdele. da je na bolovanje. dvo- rima i kabinetima. Pogotovo je to meni drago otkriće jer je šjor Jubo dite Plinarske uli­ ce. neće crtat jastoge i lubine kad su nas srdele i špari odranili! Ovu izložbu bi svakako tribalo prinit u Split. Istorija na gvantjeri Bija san učinit vižitu Predsjedništvu SR Hrvatske. a poznava san mu oca i pasa vučjaka. i ja san se malo smanta i pitan portira: .Molim vas lipo. Zapazija san na izložbi jedan bizarni detalj. Kazali su mi di je to. a sad šoto minus tri ne bi riskira. starca od 84 godine koji od pokojne Austrije do danas služi u ovin rezidencijan. Radi u svome vrtlu i svako jutro putuje u Zagreb.i onda mi šapje povjer- ljivo: . Jučer san posjetija izložbu Ljube Ivančica. Upo­ zna san staroga konobara Štefa.

ali da su misto konobari policjoti. neću se vratit iz Zagreba dok me kod ne šupiraju. Ulizen u antikvarijat i prva stvar koju uzmen u ruke je Sunčana Dalmacija. vazeja san dan odmora.. Meni je i Živko drag ali u Moskvu. i za- pivat . Di kod se maknen. pronađen Marulove stihove na ruskome. Gori od Eskimca Judi. Čudne mi se stvari događadu. Malo se raščaralo.Šta vi tražite? Bit će mislija da se zajebajen. ka jedan jeti. I konobar mi je donija bibit. PETAK. Opalit ću bakalar popit po litre. Ništa! Danas ne radin. . puške i bajunete.KAJ NAN PAK MOREJU. najviše tri kvarta. Baš na Zrinjevcu kraj antikvarijata "Tin Ujević" kroz jedan rasparani oblak ugleda san dva prsta plavoga neba. Pronaša san i Jeličića. za me se lipi Dalmacija.. ali nisan toliko lud da ću ovod doć činit šale. Čovik je bi gori i sve je bilo u redu. Krećem se lako ka Eskimac. Strogo me pogleda i još strože upita: . Lipo san mu objasnija da jeman poć do jednoga našega čovika. NEDIJA. Tako u Moskvi dogodi mi se da u knjižari. Cili dan nisan ni promislija na Split. I prvi p u t su mi ti stihovi bili dragi. između ijade libar. Štuf san Splita. Moran poć na poštu impoštat ovi rukopis. a onda ću u restoran "Split" di me čeka klapa i bakalar. Priboden san za nju ka kukac u muzejskoj vitrini. Mene nidir nije straj ulist di vidin konobare i gvantjere. ne bi za miljarde uliza. SUBOTA. I meni je šabato ingleže. nećete virovat ča letin po snigu! Gren ka da san rođen na snig.

. nego je unaprid zna da će otkrit novi kontinent. .A šta ćete. i investicija je odmah nastavjena i Kolumbo je otplovija. Sami on i ja za šankon. I ovaki i onaki. i ti ježuit reka je krajici da se radi o novome kontinentu. moj gospodine.Vi me pitate za našeg ministra Kolumba? . elegantan gospodin moji godin.Ma vraga. Uvik nosi sobon jedan debji libar sa kompasima.GOVNO OD ČOVIKA PONEDIJAK. kojemu se Kolumbo ispovida i koji je dakle zna sve njegove tajne. nego za Kri- stofala Kolumba. KOLUMBO . samo što nije reka da je Kolumbo govno od čovika. U prolazu san uvatija da je to Dnevnik Kristofa Kolumba na talijanskome. . ana­ rhija. a onda je skočija is­ povidnik krajice (pari mi se daje reka padre Perez). kakva otkrića.Kako plovi Kolumbo. Svega mi je o Kolumbu govorija. zlato je njega interesiralo. zla- to! Nije istina da je on tražija novi put za Indiju. terorizam! Ne zna se ni ko pije ni ko plaća. Krajevski par mu je već bija uskratija financiranje eks­ pedicije. I tako smo se počeli razgovarat. ništa ga se drugo nije ticalo. Kakve ideje. sve je bilo već palo u vodu. sičnja Do mene je seja jedan fini.započinjen raz­ govor. I šta će tu jadni Kolumbo? . 14. sidrima i karton đeografikon na korican. dokle je stiga? . nikad nisan ni čuja za njega. kad je u ciloj Italiji nered. koji se već nikoliko dan vrti po otelu. kad ga je ostavija na šank. kakvi novi putovi. Samo je bija opsjednut zlaton i dragin kamenjen. mio sinjor. Jučer.A šta jema Kolumbo veze sa ovon vašon talijanskon situacijon? .

ja nisan književnik. Kad je doša na niko otočje koje nije jemalo zlata i dragog kamenja. nisan litera­ ta.Enormne. . Njegova vira. Sve što je o njemu dosad pisano bila je laž.Lipo mu je. Posta je jedan od najbogatijih judi onega vrimena. šta ga moran sasvin razotkrit. omar diže sidro i traži nove terene. dvadeset posto. puška upalila! A koje govno od čovika! . Đenovež. drangulija koje će minjat za zlato i drago kamenje! Uro­ đenike nije svaća ka jude. I kad san ocijenija da je . i u Sevilji. jeftine šarene robice. to van je sušta istina.Još je učinija tri vijađa jer mu nije bilo dosta ono šta je pokreja prvi put. njegov bog je zlato. nego brodograđevni inženjer koji sve zasniva na poda­ tku. tako je Kolumbo otkrija Ameriku i tako je sinjor inženjere razotkrija Kolumba. Sva srića za Ameriku da se po njemu nije prozvala Ko­ lumbija. na preciznosti. On je taj glavni kri­ vac šta su uništene one divne stare južnoameričke kultu­ re. i u Đenovi. Radin već godinama na tome. pretražija san i proučija sve arhive. zvončići. na žalost. zapravo kulture i civilizacije. Od ciloga blaga njemu je pripadala pe­ tina. . merda .Propjo. razbojniku. Napunija se igračak.Ja san. ka i Kolumbo. Besida kontra tramvaja Eto. sve dokumente. .Onda je velike pineze učinija? . i sad pišen knjigu koja će skinut lažni aureol sa Kolumbove glave. Pitan ga šta je činija Kolumbo kad je otkrija Ameriku.nasmija se Đenovež. gospodine. bogami. kurbinome sinu Kristofalu Kolumbu.. Znate. devalvirat ali. nego ka najgore robje koje će nemilosrdno eksploatirat i uništavat. Kako s a n pokaza odvratnost prema tome pjačka- šu. I ja san u tima otkrićima i razotkrićima gušta sve do podne. to mi je šjor inžinjer uzeja indiric i obeća poslat knjigu čin bude izašla.. žaj mi je šta moran tako govorit o svome sugrađaninu. . mistifikacija.

Pravo pravcato sunce. Skočija san na prvu štaciju. pri nego zaladi. I popija san po litre. Baš se gren ukrcat u tramvaj. Dočeka me vedar. Do večeri čitan. šesnajst ijad par! Izaša san u podne a sad je bot i po. Za danas mi je dosta otkrića. Grubo. u lad. a za šankom moj sinjor inđenjere sa svojim Kolumbon. A kako sad ovo? Nima više leda. Pritin i ja njemu: . Uvatit ću još u bo­ ca. ćutin da je malo studeno. odvratno gvožđe! Zamislite koliko bi bija nakazan naš Split da mu je sta­ vit šine na Rivu i da šibadu vaguni. a vozač iz tramvaja mi priti i bogaje. Govoridu mi da su bacili puste kvintale soli i da sezato led rastopija. A baš prikjučer kupi san debele bičve. slušan mužiku. između kuć. Jedan čovik me sa šini potega. između prolaznika. Šetan.vanka malo steplilo. I slako zaspa. izaša san iz otela. a kako mi se Kolumbo sasvim zgadi- ja. Je li moguće da je jutros bilo minus jedanaest? Kalma bo­ naca. kristalno čist dan. Osim dubrova­ čkoga. pišen. A sunce grije. I sunce. Šporki vaguni i šine koje blistaju ka noži usrid grada. vatan sunce i nisan ni iša za tin da gren po šinan i da mi je iza škine tramvaj. Tvrdo mi je pod nogan. nikada mi nije bija drag tramvaj. J e m a bar sedan-osan godin da se nisan vozija tranvajen. Ali ja isto mislin daje veći dil posla obavilo sunce.Ajde k vragu ti i tramvaj! Ko je vidija usrid grada šine stavjat? I ovi Zagrepčani mogli bidu učinit bar dvista metri metroa. Pomladija. I na drugu izaša. An. zato se meni ne puze. A onda se kalajen u bar popit kafu. Tek kad ulizen u sjenu. Amo mi put otela. I dosta mi je za još sedan-osan godin. Ali bižin od kuć. koji mi se parija zjogatul. . Zimsko sunce ali isto grije. nima sniga. Tek sad vidin da nima leda ni sniga. Škivajen ga. a ćutin studen u noge? Prvi put okad san u Zagreb. priporodija se. Gren. u noge mi je zima. Obidva san malo žešće jer triba kalorij na minus jeda- najst. Vas san živnija. Letin.

boga ne trpi u sobu. onda bi ga tribalo striljat. volidu prirodu. razumit kad likar oli inženjer od tri­ deset godin.. volidu glazbu. Učinija mi je milo jedan ženidbeni kandidat. nervožast.. šlank. dobro su situirani. osin bidne moje žene? . inšempjan. Penšjunat. ne zna vozit auto. dobre je ćudi.penšjunate ko­ ji tražidu osjećajnu ženu oli udovicu s nešto nekretnina. razumin nikako ove starije samce . antialkoholičar. I tako zahvaljujuć malome oglasniku. dan ponudu u mali oglasnik da tražim partnericu društva radi. pije i puši. Ajde k vragu ti i tvoja prezaposlenost! Ako se ne šali. Više me ženidbe i udaje ne interesiradu. zgodan. stanove. pa makar jemala i koje dite. Smišnoga svita jema! Ko će. ako ne čini vic. I svi ti koji tražidu ženu odreda su nepušači. visok. nije baš ni osjećajan. bolestan. jema penziju pesto ijad i dobroćudan je. njanci nije dobroćudan. nepušač. Dolazi mi blesava ideja da sad. suočija san se san sobon. zdravi. simpatični. izlaske. Ajde. ali jema ponudi di se traži partner društva radi. antologija. Ka da je čovik pas pa ne ujida. priko oglasnika traži ženu jer je navodno prezaposlen. zbirka.materijal­ no nezavisan. na primjer. penšju­ nat. U malom oglasniku "Veče­ rnjeg lista" študiran rubriku ŽENIDBA UDAJA. Ali šta ću stavit? Ne mogu navest njanci da san šlank. kuće. jemadu i vikendice na otocima. situiran. enciklopedija negativ- nosti! Monstrum! Frankeštajn! Ko bi me moga dvi ure uza se trpit. Jedini mi je adut . kad san u Zagreb i mislin ostat koji misec. Tražin partnericu Pronaša san novu zabavu. Skup. ne voli izlete u priro­ du. volidu društvo. neka su mu likari strogo zabranili. Oli mi ko šta daje? Od nikoga ne zavisin i kako ča zaradin smista fraja- jen. antialko- holičari. putovanja. automobile.

Odazvala se na oglas i našla zgodnoga mladoženju. Nesriknji otel ni novine nima. Uvik mi je bilo u sobu teplo. Kolumbo nije svraća na ove strane. snig pada. Kako je on jema stan. Kolumbo u penšjunu UTORAK. pogleda san na termometar. Pokvarija mi se tranzistor. niman novine. Dosadno mi je. dakle Talijanac. a isto tako i cilu prepisku sa đenoveškim bankarima. Sve je u redu. a jutros drćen. sičnja. kad san se vraća u otel. minus dvanajst. zaboravlja san iznit još jedan mali detalj u vezi Kolumba. Iznenadija san se jer san mislija da bi mo- glo bit oko nula. Ništa ne razumin. Morete naslutit ča se dogodilo. sinoć oko 11 uri. os- tavija je. Pogledan kroz ponistru: je. . A jutros mi je u sobu bilo zima. Izija jon je pineze. Nima ni njega jutros. Dnevnik je vodija na španjolskome. a jema bit da nije zna dobro talijanski. koliko tragedija sakriveno u svakome ovome malome oglasniku. pijen kafu. prodali su njezin i živili su lipo i sritno u njegovon stanu. Sidin u baru. zima mi je. An bravo. A zašto mi je onda u sobu ladno? J e r je vanka studeno. Nisu. Nikoga nima. Bija je Đenovež. A da svi ovi judi i žene iz maloga oglasnika ne lažu? Svi do njanci jednoga? Poznava san pri puno godin jednu Zagrepčanku koja je ostala udovica s ditetom. Minus sedan. I snig iznova pa- da. Ko zna di ga je vrag od- nija? Nije valjda toliko lud da traži Kolumbove tragove po Zagrebu? Ča ja znan. 15. a ko će sad odit vanka u snig i led! Da bar sad dojde moj Đenovež pa da mi priča novitadi o Kolumbu. Ali samo šest-sedam miseci. U đardinu na Zrinjevcu je mala meteorološka stanica i.. uvik mi je arije falilo. kako mi je usput. Pitan recepciju jesu li u kvaru klima uređaji. razveli se i ostala je na ulici sa ditetom. Komodno se moglo šetat. Tribalo bi ispitat koliko je opačine. još koji grad priko..

u bokune. A sićan se. Nikad nisan tamo bija. Druga mu je infašana. Splićanin! Mene bidu našli de­ montiranoga. pri desetak godin zvali su me u službeni posjet Ingleškoj. Zlatane? . Historijska kletva Ne mogu se nikako otarasit Kolumba. Študira je on u Zagrebu . a sada mi vijađi tuču po glavi. Onima koji su me ša- vali nikako nije bilo jasno da ja Šoltu pretpostavljan In­ gleškoj.Šta je. Kolumbo je otkrija Ameriku pa iša u penšjun. a onda otkrit Ameriku! Jema bit da san dobro ostarija. novinar Zlatan Jukić. .Jebi ga. a ja bi moga obratno: poć u penšjun. J e m a na se pribačen kapot i skida ga jednon rukon. jopet bi moga past. Nisan tija. moga uči­ nit vijađ do Amerike. Priča mi kako je i pa i slomija ruku. Moli mene bi li ga ja odveja. A samac je. Jo da mi se sad nać u Rogač oli Maslinicu pa jist teple gavune i pit oni crnjak pun tanina? Lud čovik! Ove ritke pišen u baru. Di mi je inđenjere? Baš bi ga tija pitat šta je Kolumbo činija kad je otkrija Ameriku? Je li iša u mirovinu? Pada mi na pamet da bi i ja sad. kad san u penšjunu. Svitova san ga da vazme sobu u otel dok ne stepli. Uliza stari moj znanac. Noćas mi je u san doša stari prijatej dotur L. nisan moga jer san baš te da­ ne bija odredija za vižitaciju Šolte. Vanka snig sve gušće pada. Sad je taksijen ti­ ja poć doma. Sami ja i konobar. ali isprid kuće mu je dvista metri zaleđene uzbrdice i auto ne more povuć. A meni je Šolta sedansto sedandeset sedan puti draža od cile Britanske Imperije. Na noge se ne usuđuje. Uvik je bija lud čovik! Pa je mene naša? Njega Bosa­ nca da po ledu vodin ja. puze se. Pri san svaki dan van­ ka Dalmacije smatra izgubljenim. sad san iz bolnice.

fregulu sira. okle san. omar je uteka nazad. I kad je taka naše tle. Ko san. kad je vidila da san čovik na pravu. Zabava sa lupežicon U blizini moga otela je jedna klasična butiga mješovite robe sa bancima. u Kaliforniju. najskupji sir. neosjetno. a sve ono iz­ daleka. da mi se najde u sobu. ja se samo njoj obraćan. I bidan naš studente je šest-sedan miseci bati Pacifik. ribu lovija. . zapazija san jednu ašpertu pro­ davačicu. ali omar mi je počela pipat pulac. na valovima se gingolava. Znan da i ovo šta ja činin nije baš pošteno. Kad su mu dali njegov dil zara­ đeni dolari. jogurt. Neću da s drugima jeman posla. Jema li uopće mire? Pjačka me drsko. Prvi put mi je malo ukrela. opalila me je malo više. Pala mi je niki dan ka na baketinu. ja isto čekan. koju bočicu vina. Tražin najskupja vina. ne gledan na balancu. ča san. svratin kupit limune. Razleti se kad dojden i govori mi slake beside. Već treći dan. i oni dan i u r u kad je Ameriku ot- krija! I sve se meni sad pari da je naš vajali dotur dvadeset godin pri inženjera Đenoveza pročita Kolumba. Čin san prvi put uliza. Gnječin pineze u ruku ka kartušinu i ne pogledan koliko me vratila. I promislite: činija ga je radit! Baci ga je na koču ka ribara. ali zanima me dokle strast profesionalne.dvadesetak godin i nije mu bila priša svršit. Ali ton jon je grez. svaki put kad plaćan izvadin duplo pinez nego triba. jer mu je otac šava dolare iz Amerike. škancijan i vonjima koje nosidu ti sta­ rinski dućani. Otprve bilo me jasno da je ona u butigu zadužena za lupeščinu. oca je štufalo i povuka ga je k sebi. sridnji godin i velikog iskustva. Iz očiju jon lupeščina viri. ro­ đene lupežice more odit. Ali kako se to študiranje oteglo. Ako ona poslužuje koju mušteriju a druga je prodavačica slobodna. izgovorija je historijske riči: Jeben ti Kolumba. Kako mi je to usput. I kad ulizen.

koja je ovo pizda od čovika!" Nidir se po butigan ne krede ka u nas. a naplatija dva jastoga. "sitija" san se kupit još tri jogurta i dva-tri limuna. Oci- jenija je da ne pazimo svaki dinar i opalija nas. Prispili smo jednoga jutra za obid. bit će promisiila: "Bože moj. da me čeka. pustit ću da se pita di san. Učinila mi je novi račun . tri jogurta šest ijad i trista dinari. To je takva kome­ dija. . i onda će ona igru nastavit i nastojat se refat za ove dane šta nisan dolazija. Dakle. a žene su u autu poludile. Dogodilo se da smo za kratko vrime nikoliko puti putovali za Riku. I kad me učinila račun. Dali smo mu i dobre ruke. Bilo je oko 11 uri ujutru. Kad san jon platija i zafalija. Pogledali smo u frižider. Opjačka vas je. Otkrili smo isprid Rike oštariju uz more u kojoj smo dobro i jeftino obidvali. a vi mu manču dajete! Nikad više u njega! Do dva dana vraćali smo se iz Trsta i ja predložin da svratimo na obid kod našega prijateja. Neću tri-četiri dana poć u tu butigu. Druge ribe nije bilo i ispeka nan je dvi lokarde. Dočeka nas je veselo i govori nan kako je ćutija da ćemo doć i ostavija nan oboritu ribu. Svratili smo kad smo se sutradan vraćali u Split. Žene ni čut. I žene su bile s nan. ali ja namignen Borisu i on vozi prid oštariju. mene ova igra zabavja. Uzeja san samo bocu vina i komad sira tako da nima puno artikli i naplatila me samo osan ijad i sto dinari. Neka gubin. Princip samoobrane Gotovo identičan lupeški slučaj jemali smo pri par go- din Boris Dvornik i ja. lakrdija. odnosno za Trst.sve skupa četrnajst ijadi če- tiristo dinari. a sve više lupešku mrižu. Ukrela je samo oko ijadu dinari. Ponovilo se to nikoliko puti i sve mu je više resta apetit. da se može i platit ulaznica. izabrali po dva barbuna i jednoga lipoga lubina. Sve manje je- mamo trgovačku. par limuni.

prva radnja koju ujutro činin je da rastvorin ponistru i pogledan kakvo je . more bit da jema ribe. rče. Misto ribe. Zaželija san makar giric. kupat. šta mi se ovo dogodilo! Ništa ne razumin. vikat. Ispeć će nan sve na gradele i bit će servirano jušto u bot. A ča smo mogli poć se karat.Di si. gusti snig pada. Po­ čeja san pisat dnevnik. a svršija na Šoltu i Ameriku. cili san Zagreb privrnija? Papagalo. Vanka je sve bilo. . I žmule. osan uri ujutro. sad san se vratija. mašija san se. zvat inšpektore u pomoć? Proti svi agresori. pa sad da je sedandeset ispod nule. Lipo n a n je reka di bismo mogli šta i uvatit. Dotle mi ćemo se malo zabavit. a svršija na memoare! Počeja san pisat Zagrebulje. malo ćemo i blagovat. mulam. Evo. dok budemo lovili i kupali se. Gren vanka. Čak smo mu uzeli i dvi lignje za ešku. dupjan i kupus. Ne mogu više. zamolili da n a n iskriža pršuta i paškoga sira i. Žrtvovat ću se. ji san aram- bašiće. Večerat ću u restoran "Split". bacit tunju. zakasnit će na snimanje. Usmrdija san se u otel. eno ga u posteju. Uzeli smo i par boc vina. ke ora že? Srida. U subotu na isto misto je obid: kaštradina. Naša san u "Splita" dva brata Delića. Kad san doma. Ča san moga. A u otelu čeka me Boris. Ponoća. Jesmo ga dobro opalili ali ja mislin da još nismo izjednačili rezultat. Jili smo i pili ali sto kilometri naprid. I bogami je dobro za­ ­uca! More se ko na ovo i skandalizirat. pjačkaši i lupeži vridu principi samoobrane! Dnevnik oli memoari Asti boga. Smrza san se do otela. i prid njima velika teča arambašići. od osan uri te čekan. Popili smo svaki po četer-pet viskija. Mladena i Cicu. šaku gavuni. Dok pišen. ali ja smatran da smo izvršili junačko dilo i kaznili drumskog razbojnika. Stegla je zima. Oli njemu ča smeta? Gren ga probudit. poć ću.

moralo je sve zatrpat. Čekan da mi žena telefonira. I sinoć san po snigu liza do kioska i "Slobodne" nije bilo. . bure. nosu.vrime.Koliko ti govoriš da pada.Šta je novo? . samo da snig ne pada i da nije ova kalma bonaca. Prvi je reka da nima. juga.A ništa. A ča ću činit u Zagreb kad snig pada nego čitat? Jedino da se gren skijat? Više san pročita u ovi pet­ najst dan nego doli u petnajst godin. ma bilo šta.Nemoj ti izlazit. Ali isto jon ne dan gušta. a onda se pripomistin čitat u bar. Ako pri ne oćorin. levanta. .Ne boj se! Po cili dan čitan.A ča ja znan kako je to: uvik pada a uvik stoji na isto. I ugrabija san je.ke ora že . Evo zvoni telefon. Kad nima "Slobodne".j a govorin: snig pada. Ovo je ona. Čitan u sobu. . Zaželija san se promine. snig pada. Iša san na Trg uvatit "Slobodnu Dalmaciju". Počela je kriza Prvi put nisan posli obida lega. lebića. snig pada. Jema bit da posipju sol.A ovod pada kiša. . Ovo je treći dan da nisan pogleda novine. Još bi u Zagreb moga postat i pametan. Počeja san govorit ka papagalo. druge za dišpet neću da kupujen. ali više neću.A ništa! . A niki dan na štaciju jedva jedvice su mi prodali "Ne­ djeljnu". Bili su za kioskon dva prodavača. . kiše. . .Šta je novo? . . Ča ću gledat kad znan: nebo je sivo i snig pada.Lipo: zima je i snig pada. Razgovor je uvik isti. To san dosad činija i u Zagreb. tramuntane.Kako ništa! . Na dane i po dva puta. Samo misto . a drugi se smilova i izvadija je ispod banka. da ga krabu. Svako jutro oko ove ure me zove. . ujutru i uvečer.Volin i snig nego kišu.

. Niti čitat ne mogu. Kuće san se zaželija. Ćaćinu i materinu. Jeste li poludili? Ča vi to doli činite? Koji je to doli ajran-bajran? Jopet me zvala žena. Svadija san se s njon i to priko telefona. Ča je sve ovo meni tribalo? Jesan li moga doma stat? Prvi put mi dolazi misal da se spakujen i da doma gren. rastvorija koltrine i ugleda snig. Vas san prazan. već tri godine. jer da me ništa ne razumi. Jedino bi me to moglo maknit. a još in se ne vidi kraja. putne karte učinit. ali niman se force maknit. ladno mrtvo. šupalj. više ne zovi! I buga san jon tele­ fon. sa Bosancima. robu stivavat. Sve je nepomično. Je li ovo samo trenutna kriza? Gren se obuć i do podne bižingavat po antikvarijatu. bespo­ moćan. niman nikakvog plana. Kako neću? Svaki čas me upozorava da govorin jasnije. oćeš li da gren učit u teatar dikciju? Razgovaran priko telefona sa Slovencima. Samo ona ne razumi! Kad me ne razumiš. probudit mi znatiželju. Splita san se zaželija. sa Srbima. Ali niman ni voje ni snage prtjagu spremat. razgovjetnije. Uvik isto: probudija san se. Čitan kako se kaskade gradidu. Niman za ništa voje. i svi me razumidu. pusto ka na grobju zavijanom snigom. Nikoga danas ne bi tija susrest. ni s kin se razgovarat. na štaciju poć. Počela je kriza.

A u Zagreb. Koliko mi se p u t a dogodilo da šetan po Pjaci oli Rivi uru vrimena a nikoga ne poznajen. zašto nam više ne pišete o Zagrebu? Vaše viđenje Zagreba za nas je tak interesantno! A u butigu na Trgu pripozna me jedan stariji čovik i pri- ti s menon prodavačici: . Niman šta zapisat. 19. razmišjat. tanje. čitat. sičnja. . impresije bliđe. Svi mi se čini da je za pametno pisanje potriban aske- tizam. di se kod ma- knen. čin jeman više susreti i doživljaji. omar bižin va­ nka! Čini mi se da ovod poznajen više svita nego u Split. J e d a n se nadoveza da me odvede u Zapruđe. I gotovo mi se čini nevirovatno da više svita poznajen u Zagreb nego u Split. Manje san u sobu.PEKINŠKA PATKA I MAČKICE SUBOTA. sedan uri uvečer. Već mi dolazidu i s pridlozima šta bi sve tribalo napast po Zagrebu. opservacije su mi površnije. I Zagrepčani su me počeli pripoznavat.Gospon. Oli u "Belvija" sidin uz ka­ fu uru-dvi a nikoga poznatog. ali ča mogu kad je vrime omekšalo.ORIANA . bilježit. J o š mi se nije dogodilo da san desetak minuti sidija u bilo koju kafanu a da mi koji poznanik nije priša. a treći jopet da svakako mo­ ran vidit Akademijinu drvodjeljsku radionicu di se samo ji .Gospon vas je tak lepo izribal a vi niš! Vas kao da se to ne tiče! Uteka san iz butige. susrećen poznata lica. Jedina je novost da je zima malo popustila i snig više ne pada. naslućivat stvari. Već dva dana nisan taka dnevnik. gledat kroz ponistru. drugi nidir tamo kraj džamije. Mora bi samo stat u sobu. ugodilo i. čin otvorin oči. I čin san više vanka. a više se krečen. Niki dan u knji­ žaru bižigajen po librima a dolazi mi mala bjonda proda­ vačica.

a jema radnika. koji su tamo zaposleni još od Strossmayera. pa onda rezervirat biljete. ja ga guštan pitat: .i piva. pa raspakovat kufer. Ne samo da još niman mi­ rovinu nego se više ne daje ni akontacija. govori. Da i neću . vidin da bi mu bilo drago doć. A triba plaćat letriku. telefon.j a moran pisat! Mudrost spomenika Nova i draga mi je navika svaki dan. I ti ne moš reć: platit ću kad mi počne dolazit mirovina! A ke! Oli smista platit oli će ti isključit letriku. Mislin da čovik koji puno putuje ne more ni bit erudita. A ako reče da je to bilo pri četrdeset godin. gledat niku ladnu otelsku sobu di nima tvoji libri i stvari koje voliš. pa doć u otel. onda je to friški vijađ. fit. e. pa poć na feratu oli na aerodrom. nego najobičniji penšjunat. rate. zatvorit telefon. Kad spominje zemje i gradove. pa onda prominit posteju. mrzi putovanje. jušto u podne skoknit do "Kazališne kavane" di znan da ću nač šjor Ivu Mihovilovića. pa onda triba putovat. ali kako? Nije to lako! Tribalo bi se odlučit pa spremat kufere. . obuću. prodajedu stvari iz kuće. kontrolirat jesi li šta zabo­ ravlja. Koji mirakul od grada! Smije se. Nikako ne razumin ča činidu drugi penšjunati u očeki­ vanju prve mirovine. kupovat spizu. ka pametan čovik.. odiću. a najmanje sad kad njanci nisan više novinar. Nisan nikad bija zadužen za Zagreb. Sve zna a ne miče se iz Zagreba. Bit će da se dužidu.Pri pedesetak godin.. Zoven ga da dojde koji dan u Split. zvukove. možebit baš oni dan kad ti se ne da putovat. Di je više pošćer? Prošlo je više od dva miseca otkako san u penšjunu. ka da je bilo jučer. kad ste tamo bili? I uvik slidi odgovor: . pa da vidi ča smo sve mi od Splita učinili. A šjor Ive.A šjor Ive. kamarjere. a od pošćera ni traga ni glasa.

Nemojte. Prišapne mi šjor Ive: . Jedna misal. kono­ bari. opet činit biljete..Jesi li šta čuja? Kako mu je? Bajina besida Već dvadeset dan san u Zagrebu i sva srića da mi još nisu tražili da podmirin otelske račune jer san pri kraju . opet gledat na leroj. J u d i živedu no­ rmalno. Judi se na ulican. Samo jedna misal. ali ka da su sve druge brige. zaboga.. Di san kod u Zagreb doša. ugodno je bilo u Split pri svega četrdesetak godin. radnici. obavjadu svoje redovite. svi naši drugi problemi nestali. A lip je Split. Nije susreo čovjeka koji ga o tome nije pitao. jedna briga Razgovor n a n prekine gospar Mato Jakšić koji je upravo doletija iz Amsterdama priko Pariza. fin kozer. a u sudskoj arhivi našlo se i zanimljivih dokumenata. Čak i obični mali ljudi. opet trkat na štaciju oli na aerodrom. šoferi. iščezli. šarmantan je to bija gradić. Lipo bi bilo doć da nije cile te banalne i surove torture. pa onda opet pakovat kufer. dobro se jelo u restoranu "Kod Stude". pokojni Ćiro Čičin-Šain bio je drag vodič. samo se o tome govori. reći da nikad nisam bio u Dubro­ vniku! Šjor Mato n a n priča kako Evropa reagira na bolest na­ šeg Predsjednika. a sve druge postale su nevažne sitnice.spizu. U kafanama je bilo mediteranske atmosfere. jedna briga svi nas je pritisla. Teško mi je o tome pisat ali samo se o tome misli. a ne bar svaku uru. u tramvajima i ne pozdravjadu dru­ kčije nego: . Ostala je u sjećanju jedna šetnja u Meje po proljetnom danu i blagom burinu. pa se svit jidi šta se bilteni o zdravstvenoj situaciji javjadu jedanput na dan. taksisti sa zebnjom iščekuju biltene o njegovoj zdravstvenoj situaciji. dnevne poslove.

Morete zamislit kako san se razveselija. komodno san moga učinit vijađ oko svita. cu- kra. športski susret kad se ničega ne spo- minjen nego samo da smo išli iz Zagreba nikon malon fe- . Došla me u vizite žena i donila lipega šanpjera. Već san ja jedanput bija u Samobor. a on ugleda mene sa no- lešom i u intervalu između dvi rečenice mi dobaci: . stvaradu zalihe. Ne gre mi u glavu da moredu bit tako in- šempjani. I onda kad si diga lovu. Skup je Zagreb. branit nezavisnost. manistre. Svako jutro kad izlazin. A sram me baš u ovo vrime poć na banku dizat lovu. Najlipji zanat u socijalizmu NEDIJA.A ti tamo. pozajmija je nidir auto i sa šanpjeron u portapaki išli smo na izlet u Samobor. Više ti se ništa ne more dogodit! A iz Splita mi dolazidu glasi da jema i našega svita doli koji "misli" na budućnost i kupuju vriće brašna. Oli smo ćoravi pa ne vidimo ko kupuje? Cila se sala vajala od smija. mislin. tiskat se u filu. pazi šta pišeš! Evo pazin. Morete zamislit kakvi je to bija drugarski. Slične stvari događale su se pri dvadesetak godin. oni misle kako će žderat i lokat dok će se radni narod borit. punidu ambare. libin se uz recepciju ka pantagana da in ne pade na pamet turnit mi račun koji bi tribalo plaćat svaki sedan dan. kad san za spliske štampadure igra na cone. i ako se bude tribalo tuć.sa šoldima. Čujen da je ove dane bilo dosta ludoga. nesriknjega svita koji vrši pritisak na banke i vadi uložene devize i dinare. šanpjeru. oli uvečer kad ulazin u otel.Pojavili su se i špekulanti koji kupuju. a ćutin di bi tri­ balo nagazit i ujist. druže Baja. Omar san zva Borisa Dvornika. i ka danas se sićan riči koje je tada izgovorija drug Baja naje­ dnom velikom skupu građani: . znaju da ji neću imbrojit. sve si probleme rišija. Viruju mi. nosu. pomnjivo pazin. šah i balun kontra zagrebački grafičari. moš mirno spavat. ali tokat će me poć na banku dignit bar miljun sa štedne knjižice. a ja ne znan vodit ekonomiju. Koliko san dosad sarčija. uja. pri trideset go­ din.

puno bufeti i betul. ništa se ne bi iznenadija. Interesantno je to da su me u Samobor razumili. putuje di mu šune. Poznajen nikoliko naši visoki funk- cioneri kojima kad ča triba (zaposlit. s otvorenin vagunima. Zaboravija san kako se ono zove. Ali je zato bila otvorena jedna puno lipa oštarija blizu Samobora. ka malo fiškalsko. Pita me je li to gospon govori nemški. Nima ga. slakin besidan zafalija se kuvarici.A di je gospodarica? . Tija san vidit gradski muzej ali je bija zatvoren. a pe- tnajst metri daje njanci riči. zaradi koliko oće. Nima lipjega zanata i bojega zvanja na svitu nego bit pri­ vatni ugostitelj u socijalizmu. samo se obratidu poznaniku-privatniku i sve se u pet minuti riši. srnetini. gospodarica na skijanje. ali osoblje je bilo ljubezno i pustilo nas je u kužinu lešat šanpjera. Radi kad oće. Snig je pada. Ništa me nije razumila. crveni u obrazima. Tri maškice Opazija san da po Zagrebu jema dosta poslovni judi iz Italije.ratinon. koga. veprovini. I ne spominjen se kako san se vratija. i sad su . . ali čuvena je po divlja­ či. Lipo starinsko misto. na primjer. a judi. Na rastanku iša san u kužinu i lipin. Sad me ti Samobor iznenadija. otputovala je na skijanje. I svaki brzo najde svoju maškicu. svi su jili divjač. Gospodar je dakle bija u lov. čak sina oli ćer. smišnon ka zjogatula. iša je u lov. dica su se puzla i sanjkala u dvorima. oli biljet za avion koji je danima unaprid ra­ sprodan).Nima ni nje. di se već govori slovenski. Da san trevija Matoša oli Vidrića. a mi smo sidili uz ponistru kraj peći. Pitamo di je gospodar. teturali su po snigu. A svaki takmičar nosija je svoju demejanu. Evo. Sve je bilo puno. svi dobro stavjeni. gledali kako vanka snig pada i polako šanpjera jili.

. ponoća. . onda to nije kineška nego naša rvaska pa- tka. samo stotinjak kilometri od Zagreba. Najstarije njijove slike nastale su na svili pri dvi i po ijade godin. jeftine bundice. danas je kupljena na tržnici. Izgleda da će doć još jedan sinjor. . čisto.Pa ima pet banki! Vanka ji čekadu dva auta. Naši dečki tak su loši dečki. Prva bjonda maška pita drugu crnu mašku: . odgovara da ove da­ ne nije uvaćen njanci jedan morski pas. Glavni je niki sinjor Pino kojemu bjonda maška govori kontra za­ grebački mladići. Naručija san juvu od morskega pasa.Asti boga. Sinjor Pino se krabi. Maškice izlazidu i migadu guzican.Pripremljena je na kineski način! . Cure oslovljavadu jedna drugu sa "mačkice". Nije daleko.Nije. Bija san večerat u kineski restoran.A imate li pekinšku patku? Smije se i potvrđuje glavon.A da patka nije iz leda? . ali je rvaska! I tako san u kineski restoran večera bečki šnicel i paštu svitu bolonježe! Posjetija sam i izložbu kineškog slikarstva u zanju trista pedeset godin. . . jer tražidu i treću mašku. Fino.za šankom dva Talijančića sa dvi cure.Pa nije tak star! . Kineske varijacije UTORAK. Mali meškinjasti Kinež. Talijančiči in galantno pridržavaju falše. sporazumijevadu se nikon puno smišnon talijansko-kajkavskom varijanton koja bi mogla zanimat filologe.J e . Samo ćedu se malo vozit.Je li to za onog starog gospona? . friška je. A dečki ita- liano đentlmeni. kamarjer. ali ja san se zadrža prid najnovijin platnima nastalim u Maovo vrime.

jasno slikarstvo precizna crteža koje je mene podsjetilo na slike iz predratni udžbenika higijene. Mali je svit. bog jon da sriću i zdravje! Do po ure. Dolazi na promociju svoga zadnjega romana Jedan čovjek. izmo­ ren. mito. najgori okad san u Zagrebu. Već u jedanajst i po doša san u kancelarije "Prosvjete" di je zakazana konferencija. A isti dan u novine čitan kako i tamo huligani činidu barufe po lokalima. Ka i svaki dan u podne. počinje i lupeščina. Sve mi je kriva Oriana Fallaci. voće. šjor Ive. neka dolazi. kako san fino od­ gojen. rudari. pročitan kako je u 12 sati predviđena konferencija za štampu. svuda u nanivanu miriše ruža. Sve­ ga me izjebala. Vas san dešvan. a pročita san dosta Orianini intervjui. kurs akupunkture. a ja. ne more se uteć oli se zatvorit u caklenu bocu. soldati. Oriana me izjebala SRIDA. . Veseli svinjogojci: lipa rumena zdrava cura grli praščića i bosonogi narodni likari skupjadu likovite trave. na platnima raspivana sri- tna zemja. trišnje. i n a š a nike činovnice koje o tome pojma nimaju. eto ti jopet ta gospoja iz konzulata i nosi nan na makinju štampan program Orianina boravka. Ajde. eventualno jon postavit koje pitanje. izmučen. 23. sidija san u "Kazališnu kafanu" sa šjor Ivon Mihovilovićen. Ovo mi je najcrnji dan. Ovako je to počelo. a eto ti jedna fina gospoja iz talijanskog konzulata i ka ve­ liku senzaciju javja nan vist da sutra u Zagreb stiže Oria­ na Fallaci. Šjor Ive totalno nezainteresiran. narodni pivači. pa mi se čini da je prilično poznajen i tija bi je vidit izbliza. lipo smo se juski razgovarali.Onda. sičnja. narod se jagmi za televizore i magnetofone. . oćemo li poć? . Propa mi je dan. korupcija.Sačuvaj bože! Mi novinari iz provincije ritko jemamo prilike prisustvo- vat konferencijan za štampu. crvene bandire. ispaćen.

skale su bile pune. Nahrupija je novi val svita i oni koji ne moredu njanci na skale ulist viču: . indisponirana. zaključana. od straja da je ne bi ubili i tako spriječili da "istina" izajde na vidilo. sla- . pa i rezultat nije moga bit baš u redu. Di će se ona. I pravo da van kažen. kad je u "Centru za kulturu i informacije" predviđen Orianin susret sa publikon. hodnik je bija pun. sa napeton puškon na stolu. I akademici i pjesnici su na skale stali. fala bogu. čak akademika. dali su mi da pogledan ti novi njezin roman koji san dosad jema prilike pročitat samo u frag­ mentima. Došla je sa direktoron. kulturni radnika. tajni ulaz. Ne znan kakva je. ali i da su ga dilili mukte. Da je u Split došla ne Oriana nego Shakespeare. i apelira se na publiku da jon otvori prolaz. Koga sve tot nije bilo? I mladoga svita. nikor nije doša. Čeka san do podne. stari gospoji. Susret je odgođen za osan. nisan je vidija. pripast provokacije? Ajde ništa. A pisala ga je dugo. Ne znan koliko zapada. vidit ću je po podne u šest uri. Debeli libar. ne bi se skupilo toko svita. Doša san na lice mista u pet i po. sva i užgana i priplašena. U osan i kvarat velika uzbuna. u napetoj situaciji. Raspitijen se ča se to moglo dogodit. i tra- žu se kjuči za niki drugi. isprid vrat na ulicu tiska se svit. Zaista ga je pisala pod dramatičnin uslovima. To je laž. Vratija san se u sedan i po i dvorana je bila dupkon puna. i da je sobon Dantea doveja. gimnazijalac.MALOGRAĐANI! SRAMOTA! Ne znan kako ni kuda je ušla. to malo šta san pročita nije mi bilo drago. U osan i deset još je nima. ja mislin da je malešna. i sve se u njoj izmišalo. i govoridu mi da je Oriana umorna od puta. Dali su mi jednu katrigu iz kancelarije i seja san na dno skal i čeka. ali po svemu šta san od nje i o njoj pročita. štufa. isto ga ne bi vazeja. pet stotin stranic. ne znan s kojin to direktoron. študenti. najprovokativniji novinar na svitu. odvojena od svita. Falilo mi je arije i uteka san vanka. A opet se šuška da se jema bit malo i pripala da eventualno ne bi bilo provokativni pi­ tanja. domaćic. Da se zabavin.

zapravo bokun miseca. Sutra u četvrtak ručak kod Generalnog konzula. basetna. ali energična. od oni koja brzo plane i koja bi čovika nogon dreto u jaja udrila. Kad san se izvuka iz te gužve. ašperta. hrabra žena. pametni momci. Ali čujen da nima više fili na banke. sunca. Oriana. . ne baš lipuškasta nego tvrda. to jest kad bidu i samog Bucala poslali po mene. A već san se bija pripa da nad Zagrebom nima neba. non ti me kuki pju! Rođeni pod sritnon zvizdon Jutros je lipo vrime. da vitar čujen! Bilteni o zdravju predsjednika Tita su sve boji i svak je dobre voje. Nikor me nije zva ali ne bi iša ni pod optimalnim uvje­ tima. a na nebu san prvi put posli dvadeset ovi zagrebački dan vidija misec. ka krnjutak od gnjiloga zu­ ba. sve se normaliziralo i više se ulaže nego diže. za me je puno lipo. Oriana. nego da nad krovovima visi raste­ gnuta velika. I kiša pada. u m o r n a lica. siva štraca. Udrili su žestoko. Steplilo je. Drago mi je slušat kišu. Došli su mi u vižite dva mlada novinara omladinskog lista "Polet". i kad Zagrepčani umru. još samo da mi je malo juga. i danas san ka štu­ dente obidva u sobu dvi fete mortadele i komad kruva. zvizd. Sad mogu poć dignut pineze i malo frajat. padala je sitna kiša. i urednika koji je to pustija. svu- ka san jedan džemper i duge mudante. Gledan program koji mi je donila gospoja iz konzulata. virujem bez zli misli.ba. Koji put pogledan tu novinu i zape me za oko jedan pošten. ali s obzirom na zagrebačke prilike. miseca. Pofalija san novinara koji je napisa. šporka. Zgodni. zapravo nije baš lipo. po redu prozvali na odgovornost nadležne. pravi novinarski napis o problemima omladine. ne gredu u nebo nego se gubidu u sivilo. S pinezima san sasvim pri kraju. pjački i špekulacijan disko klubova.

ali je radi toga napisa smijenjen naš glavni urednik. Okisnit ću do pošte. je. . Kiša se dobro uputila. da se dite rodi pod sritnon zvizdon i cili mu život teče ka po loju. Narod reče: rodili se u košujicu. Rukovodstvo jema stanove. Uvik će do­ bro živit. Ča se more kad jema takvoga sritnoga svita! Rođeni pod sritnon zvizdon.A naše omladinsko rukovodstvo! Mora bit da se ja ništa ne razumin u novinarstvo. Trčen na poštu predat ovi rukopis i onda ću na b a n k u . Večeras ćemo dimit. jemadu kularine. Sva srića da nisan ja nikad bija urednik. Neće me više tramvaj vidit. ja bi mu bija da nagradu. i uvik je bilo. .Je. I znate ča san još čuja? Čuja san da se omladinsko rukovodstvo već i vanjštinon razlikuje od članstva. samo će davat direktive i čuvat svoju liniju. vi­ dite. Mene bidu sminjivali tri puta na dan. a članstvo afitaje male štu­ dentske sobice. a članstvo jema monturu: farmerice i džempere. Zoven taksi.A ko ga je to sminija? . A kad nestane pinez. svaki blagoslov s neba baš na nji pa­ da. Omla­ dinsko rukovodstvo nosi se decentno. Jemamo zašto slavit. A jema i teg po svitu. evo mene doma. obučeni su u veštite. . nikad neće ništa radit.

Ovako je to bilo. ADIO. u Zagrebu. 26. makinjeta za me misli. BILI GRADE! SUBOTA. Govorija san kako ja ne mislin. bibiti. isprid tebe makinja i udri. trista miljardi puti je boje sidit i pisat po kafanan: vanka si. Ona radi. i teplo je i zabavno je ka da si u teatar. pišeš. Za ovaku vrst posla ka ča je moj. A bija san ga i zaboravija. miša se oko tebe svit. kad gren to na makinjetu prepisat. ne mogu. a radiš. Samo san po makinjeti tuka i nisam moga zamislit da se more i drugovačije pisat. godine u sobi za makinjetom izgubija. svašta vidiš i čuješ. priča . Muzički dan Danas mi je bija muzički dan. I kad pišen rukon. I u Zagreb san je vuka jer san mislija da bez nje ne mogu rige napisat. okrugla slova pa sutradan. Uvik sam u sobu. vrime ne gubiš a radiš. Sva uzbuđena. pod stare dane. I tek sad. svatija san svoj kolosalni životni promašaj. I kartoline san na makinju pisa. Posli pusti godin jopet san se vratija lapišu. Najmuzikalniji dan u mome životu. nikad ne znan koliko san kartic ispisa. ne znan proštit pa se moran mislit ča san sve ovo napisa. po­ čele bidu mi škopjavat ideje. Koji san bija tukac! Koje san puste ure. Morat ću kupit teku na rige pa iznova učit krasnopis. priplašena. dane. a evo ti jedne naše mlade Splićanke koja već tri godine štu- dja pivanje u Jubjanu. Jedini mi je problem ča san zaboravija pisat lipa. duvana. i širi se lipi stimulativni vonj kafe. Vrtidu se kamarjeri. Sidija san sa prijatejon Stipon Martinićen u kafanu. Tek kad bi nju taka. šest uri navečer. sičnja.

nan kako baš gre na niku audiciju oli eliminaciju za mla­ de pivače iz cile Jugoslavije. Nismo ni marendali ni obidvali. glasovi. gruba. precizno. Piva ka bog. Di ćeš je pustit samu? Ajmo i mi. Piva ka slavuj . Bija san momčić i čita san jade mladoga Werthera. to otvara vrata u karijeru. igra se i piva. ka študentić. u spliski teatar davala se opera Werther. balali smo tanga. plemenit.. odija san u ti Glazbeni zavod na čajanke. a onda i Lota. I gre ona dreto u Glazbeni zavod di se drži to takmičenje. I di naša mora bit baš zanja. u veliku dvoranu. za dugin stolon žiri i na pozornicu mladi pivači.sve vata sigurno. Ka momak. I kad se na pozornicu pojavija Werther. a gori. Glas pun. Omar vadi iz žepa jednu škatulu i iz nje pirulu. Stipe jema uvik pune žepe pirul za sve bolesti. pra- vcata pivačica. Šibenča- nina. Piva ka anđel. A ča ćeš govorit. pa i on gre s nan drukat. progucala bi i otrov. violine. trbucjo.Progucaj. cila ka . Mala proguca. Jema u nju najmanje sto i dvajst kili. a već su četer bota po podne. za sve situacije. jedan n a š ve­ liki tenor. vata visine. bit ćeš koncentrirana i pivat ćeš ka slavuj. Sva trojica smo se pripali. prava. Iša san u đački. ovi je prvi na svitu. jema uva. I onda za redon pet-šest pivačic. Sitila me d a n a kad san zamrzija operu. Po putu trevimo još jednoga prijateja likara. Sad je tiho ka u crikvu.. Velika bi bila stvar da bude među prvima. Ne smiš pisnit. . ne moš ga od dragosti slušat. Isprid svaki vrat te dočekuju sa prston na justa. uživaš je slušat. dikcije. ali bidnu je grubo gledat. Iza svaki vrat čuju se flaute. engliš valcere i pili špricere. pa jedan bariton. Puste ari­ je. Moš je slušat. Prvi piva jedan mladi zgodni tenor iz Beograda. mala. Teatri bi se morali za nj tuć. interpretacije. Da si jon da. I onda je došla jedna isto mlada ali debela. velika. gre se na prste. Opskrbjen je boje nego ijedna naša apoteka. klaviri. jemat će mala kurađa. ovo i ništa se ne boj! Smirit će te. A sve jedna boja od druge. pa jopet nike pivačice. I baš u te dane kad san ja bija vas opijen Wertheron.

Naša more poć na izbor za mis svita. ka i u Split. kako ih mi još uvik katkad zovemo. ako pade. Bilo je u tome pivanju i u toj pismi i fine poetične erotike. Svi koji su bili u dvorani. grubi. ni­ ma više ni Kluba književnika ni Kluba novinara. U grlu je jemala sve inštrumente. Na Trgu govorin Stipi: . Cigani. sorit ćemo Glazbeni zavod. Nisi vidija tri metra isprid sebe. A u "Čardi". smišna. ali sad jema drugi. svi smo stali. I kad je ta n a š a mala Splićanka zapivala na francuski ariju Luise. debeli. Uvečer nan je javila priko telefona da je prošla. Nisu nan dali pleskat. Lipa. Stari. Kad je ovaka. nespretni judi koji se ne moredu njanci pojubit jerbo in se trbuji tučedu. zatvaradu se klubovi. Ostat će Zagreb bez Glazbenog zavoda. pa treći krug natjecanja.trokrilni armerun. Primaš nas isprati do vrat i šapje: . on. elega­ ntna. Žaj me bilo šta nisan jema laštik u žep. U Zagrebu. a kad i ne bi bilo ti trbuji. I po toj gustoj magli tonobilon smo išli slavit naprid u "Čardu". Šapje mi Stipe: . Gladni. izjubili ma­ lu i rekli jon. i žiri. ne triba jon ni pivat. Werther. ali izletili smo vanka. počeli jedan drugo­ ga gledat. trkali smo u Gradski podrum slavit njezin us­ pjeh. Izaša san vanka u ponoć i svud je bila teška magla. Njanci se ne moš orjentirat. mora bi se uspet na bančić za pojubit Lotu. i kako bi opera magla bit lipa. sviraju Romi ili. ali je zato otvorena "Čarda". svi su ostali ka nika stvar.Ola koja je ovo magla. i ja san se sitija moga Werthera. inkantali se. Grijota je. Uteka san i tribalo je proć desetak godin dok san skupi- ja hrabrost za ponovno povirit u teatar na koju operu. Na uvo ti jeca violina a gudalo ti svaki čas dodirne kosu misto strunu. ja san najpri promislija da je to nika zajebancija. I onda je došla na red naša mala. zna se. i ti inštrumenti jemali su dušu. Evo ni Jelačića ne vidin.

deboto lipji od moga Veloga varoša.Ovo je noćas bilo samo profesionalno. Ufan se da neće bit ništa ni ovi put. Jedno dite selo mu na kolina i čupka mu brk.Ne znan! .Otprilike? . a meni je uvik drago vidit dicu.Koliko godin vozi ova uspinjača? . a žena mi se okriće. drugi put bit će za dušu. . petnajst miljuni. Jedan starac se jidi da je to profanacija.Asti boga. a nikad nisan seja u uspi­ njaču! Nikad mi nije palo na pamet.Amo se i mi uspet uspinjačon. pa ča to auto nosi na se! Da je stari moj ribar Šanto bija s menon.I koliko je bilo dežgracji? . . Gori na vidikovcu niz šentadi s pogledon na zagrebačke krovove. lipo obu­ čeni svit. Trevili smo nike naše Splićane koji su se vraćali sa ski­ janja nidir tamo u Italiji. Pribacija nogu priko no­ ge. . a na zanjoj sidi Matoš.Najmanje četrnajst. . Prolazidu dame u bunde i krzna. Tonobil priko ramena NEDIJA. činin biljet i pitan biljetara: . koje uspinjače! Govorin ženi: . i pričaju kako je bilo divno. Trčemo u Ilicu.Bome na Dverca! Koliko san puti bija u Zagreb. Lip je Gornji grad. Otac ga fotografaje.Lani smo proslavili devedesetu godišnjicu. sve­ togrđe. Sunce. miluju spomenik.Ča bi reka koliko zapada ona jedna bunda? . pa i jude kad tiču.Ne znan ni otprilike! . vedar dan. bili bismo ra­ čunali koliko to ektolitri. koliko bačav nosi na se. A koji tereni. . Lip. Od njijove grupe samo su dvoje slomili nogu.Nikad ništa. i po Gornjemu gradu u nediljno podne šeta fini.A di? . .

Govorija je o bezgrišnosti. to je bija znak da triba smista skočit u more. A ja san mislija da jemamo sve. sve ča čoviku triba. sičnja Dan je ka i jučerašnji: vedar i sunčan. jer san baš bija prid crikvan sv. bit će od mužike i dima noćas u Čardi. masti. učinit još jedan banj i trkat doma. A jutros. Pavla Korinćanima. Tija je reć pedigre. A meni je zima. I onda je s Griča puka top. ali ja san jema bit bija smantan. kad san . i ja san uteka vanka. moj Šanto. roba i spiza za pase. dan je bija lip. PONEDIJAK. ćutin zimu. Pa me na pamet jedan moj Splićanin koji mi se falija da mu pas jema predigru. 28. I nikako ne razumin da mi u Jugoslaviju još nimamo sve ča triba za pasju potribu. pra- škovi. ne znaš ti da oni danas trista puti više pazidu i trošidu na pase nego se u naše ditinjstvo pazilo i trošilo na dicu. Mora san doć u Za­ greb za doznat kako se iz inostranstva nosidu puderi. Marka i ulizen. I ti pasići. I ne razumin: jesan li ja tako ma­ louman. Sitija san se kad je još pri pusti godin top iz Marjana puca podne. Prvi put okad san u Zagreb. da bidni ne nazebedu. koji su duplo manji od naše poštene pa- ntagane. sve je bilo lipo. slabo razvijen. sveti moj Marko. pa bi usprenuja jata golubovi i repce koji bi- du iz vaguni i braceri u portu kreli žito. ka nike velurane điletiće i jaketine. Oli naša općina nima pinez za dva kučerina praja? Grijalo je sunce. reka san. Za nas dicu koji bismo odili u rondu o vinogradima i bujačima. jemadu zimsku robi- cu. A ča bi tek reka da je vidija kako se izvodu u šetnju fini mali pasići. najavija po­ dne. o sjedinjenju čovika sa misti- čnin tilon Krista. E. Okad top ne najavjuje podne u Split? A u Zagreb puca. pa su i pasje potribe veće nego moje? Čuvaj me od zla i napasti. Baš je pop priko mikrofona drža prediku na poslanicu sv.

sičnja I danas ne izlazin iz otela. jučer šetnje. ne go­ spodar. a zapravo portreta svoji suvremenika. kako ji pisac zove. i to u samoj Seljačkoj stranci. Nebo je sivo i još drćen. Uz svaki portret pisac je tija dat u jednu ili u dvi riči sintezu čovika. Bio je tumač i posrednik. Stu­ den ka da mi se uvukla u kosti. Da se nisan razbolija? Nazad u posteju i čitat! Prikjučer je bija dan mužike. Takve gospode je u Hrvatskoj bilo uvek mnogo. medaljona. ne tvorac i organizator. nije bio nikakav vođa. prvaka Srpske zemljoradničke stranke. Na minus jedanajst nije mi bilo zima. . 29. ali odrešit. Ne veliki govornik. bilo je samo nula. "heroj". Oni su stranku iskorišćavali. Tako velika je bila njegova samosvest. Latinska kultura. "večni jere- tik". Veliki libar u dva dila sa oko stotinu. ljudi. ovo mi ništa nije drago. bio je ministar spoljnih po­ slova i na prvom koraku je pokazao koliko visoko ceni se­ be. Kad je stvorena Jugoslavija. Evo kako ga je vidija: "Veliki advokat a slab političar. Ljudi njegove vrste prodaju više nego što imaju. Od Splićana naša san u n u t r a samo dotura Antu Trumbi- ća. dra Dragoljuba Jovanovića. Dobar advokat. UTORAK. "mudrac". Jedan mu je "bard ujedinjenja". A jutros drćen. a našemu doturu Trumbiću prišija je "latinstvo".izaša i pogleda u termometar u đardin kraj otela. tako mali njegov smisao za državu. drugi "se­ ljački tribun" ili "idealist". predratnog političara. Radić je za njega rekao: uvek u zakašnjenju za jednu ideju. Zvali su se. koji prikazuje i ocjenjuje ondašnje političare s kojima je "lično bio u dodiru ili u sa- radnji". ali ni o čemu nisu odlučivali. danas od čitanja.. maj­ stor reči. zahtevao je da sedište njegovog ministarstva bude u Parizu gde je on boravio. Pronaša san za mene interesantan libar Ljudi. Kako je bio delegat na Konferenciji mira. kad su izabrani. Ooo.. Bio je gospodin.

on mi počinje reformu branit. Užgalo me. 30. sedan uri ujutru Jučer su mi se u isto vrime događale dvi čudne stvari. Među njima je dr Ante Trumbić bio. u Sv. a moj prijatej stari profešur počeja je ka izdaleka falit reformu školstva. Misto LATINSTVO. Nije moglo više onako." I tako on o jedinome Splićaninu. . najveći koji je Split dotad vidija. Termometar u đardinu kraj otela kaživa je plus pet. Nisan bija od voje. Sa­ mo mi je brzo prošlo. naše­ mu doturu Trumbiću! Da se čovik ne bi najidija? Od ranog ditinjstva o njemu san samo najlipše stvari sluša. nisan se moga karat. I onda san je ja meju prvima u novine nagazija. i u tome Stipe jema sto posto prav. I počeja mi je dokazivat kako bi se puno dobilo kad bi se još ranije počelo vršit usmjeravanje. tuka brokune. Zini- ja san. ali ne i najsmešniji. ali san promi- slija: asti Gospu. najumišljeniji. uži- ža. Lučani su se kleli na svoga dotura. sičnja. a kako je pametan i trizven čovik.zastupnicima. a me­ ni je bilo zima. A jučer. dok smo šetali po đardinu i dok san se ja tresa na plus pet. SRIDA.Bila je potribna reforma. Od prvoga dana je kontra te reforme i jidija se. a ča je sad posta žešći reformator i od samog Šuvara! A ča ću sad ja? On je mene dokazima uvirija da reforma ne vridi. nisan ji ni ja moga mirno pročitat. Drugi su bili skromniji u držanju ali korisniji na poslu. drća san. Koji je to bija sprovod. Ali ne mogu je privatit u cilosti. I na sprovod san mu bija. . i to Lučaninu. Frane smo ga zakopali. Takvih nekoliko je Maček uzeo za svoj 'trust mozgova'. Eto. kako Hrvati kažu. iznosija mi je dokaze kako će od nje bit puno više štete nego koristi. ali su više bili pravozastupnici. da mu je bar stavija JUGOSLAVEN­ STVO! Mogu zamislit koliko će se stari Splićani užgat i razbisnit kad proštiju ove retke.

Sve je bilo lipo. Spiza mi nidir više ne vridi. Na minus jedanajst san gušta. ponoća Nisan bolestan nego san u botu posta zimogrozan. Ovo mi je nikako sve isto. Ne bude li. skinija duge mudante i džemper i već se obuka za Split. nervožast. nisan nervožast. ni moglo bit boje. ja neću. lipo. butige. zapravo dolazin. Sve se u botu prominilo. Ka da mi je ko sve tegobe rukon skinija. ali ne mogu! Najranije ujutru gren rezervirat karte. Trka san u otel. kamarjeri.. Ne mogu. sve mi je prošlo. u istom pravcu. Neka moj prijatej pro- fešur misli ča oće. vino ne vridi. Guši me. Bude li za da­ nas. skočija bi kroz ponistru. putujen. Ako ne bude ni za sutra. na plus pet drćen. ne guši me. da mogu izdurat miljardu godin. ubijte me. Sad mi je dobro. a meni more fali. ali sad san ji svi štuf. bo­ lestan. sve je vridilo. bacija bi se ispod tramvaja. prodači. samo više ne znan koja je. ka rika. pust ću do Splita. Već san u Split. neka on počme reformatora i u nebo dizat. ulice. promine.I oću li sad poć demantirat? Neću. već ga . ta zima. fali mi arije. SRIDA. putujen smista. Svi san ji štuf SRIDA. luđi. falidu mi vali. arija ne vridi. ner- vožastiji. Nikoga vidit ne mogu. ja ostajen dosljedno na svojoj poziciji. tramvaji. bure. onda sutra. Kad bi osta još tri dana. Postajen sve nemirniji. temperatura je ne znan koja ali ne more bit boja. ka Sava. Nije mi više ni zima. 18 sati i 46 minuti Točno znan ne samo minut nego i sekund kad su mi dali biljet o spavaći koli za Split. odlazin.. sad mi je ugodno. list ću. uvik teče jednako. juga. a onda se pojavila ta ladnoća. Sve mi je dosad bilo lipo. Sutra gren. I nije mi više lipo i sve mi sad fali. Od sriće ne znan više ča pišen. i mislija san da mi ništa ne fali.

Gren se pakovat i najpri zatvaran makinju. svratija san u Gla­ zbeni zavod vidit ča je sa našon mladon pivačicon. već ćutin pod nos vonj piškere. Zagrebačka epizoda je gotova. Pri nego san iša kupit biljet od ferate.srebrnu medaju. Prošla je sve eliminacije. Izjubija san i nju i meštrovicu jon Slovenkinju. bili grade! . i četvrfinale. Nije to mala stvar od svi pivači i pivačic iz cile Jugoslavije bit druga! Tek sad ću reć da je to Marina Jajić.vonjan. lipši od svi kolonji i parfemi. i polufinale. Adio. i u finale osvo­ jila drugo misto .

Misec dan učinija san u Zagreb i za ti misec dan. bila je bonaca. da si perje iz kušina stavija na ponistru. svoj zvuk. Je. Uvik! Za svaki slučaj. A ova druga koja gre u devet i pedeset polazi iz Zagreba i uvik gre na vrime. falsicifirano. taka kalma bonaca da se list na cablo ni zatresa. ne mogu se orjentirat. injoranti koji ne znadu putovat. ne vidin di je Brač. . uputi se iz Ostenda i nikad. kad san iša put ferate. proklinja Ostende i ko ga je izventa. ka da se naše jugo obuklo u maškare. a najmižerjastije pedeset. Ta prva gre priko cile Ev­ rope. Dolazin. prvi vejače. šempre uvik. zatreperija. Unaprid san se radova kako ćedu cukuni. druga u devet i pedeset. nakon misec dan bi ga jopet naša na isto misto. A ne. miris. nikad (bar kad san ja pu­ tova za Split) nije došla na vrime. neće me više privarit! Oli san se malo napatija na snigu i ledu čekajuć tu prvu feratu. nima ga. jedna u devet i deset. I zato san izabra ovu drugu. ali ne znan koji je pravac. jugo je. ne more me privarit. A sinoć. a. ka da je patvoreno. Sve je kontra mene. ča san reka? Prvoga feratjera kojega san trevi pitan koliko kasni voz iz Ostenda. LIP JE SPLIT IZ ZAGREBA. Devet uri ujutru. I uvik je ova druga ferata koja gre u devet i pedeset partivala ranije od one koja gre u devet i deset. Šolta. neka je putujuć dovle izgubilo svoju ešencu. Znala je kasnit po trista minuti. na štaciju san doša po ure pri. okus. A. sad čekat voz iz Ostenda i kako ćedu beštimat jer puno kasni. Iz Zagreba u Split uvečer gredu dvi ferate. A ZAGREB IZ SPLITA PETAK. Niman ja sriče u životu. počelo je pušikat i ćutija san vonj od juga. ne more meni uteć.

Ne vidin ništa. a kad san malo zakunja.profundat će se! Past ćeš po meni. Kako je moj vagun sta vanka nasipa. divije štacije. Još smo. Već je proša. I pripomišćamo se. . . meni isto ni drago. ja mislin deboto napo p u t a do Zidanoga Mosta.skrikne ona .Ajme . Zoven konduktera. I ne samo to nego su ga stavili nidir doli. Samo je bija još mrak i nisan je moga ugledat. žena mi je na donji.lapišon kucka o vrata. Momak iz otela nosi mi kufere.Nasloni se ru­ kan: . Cilu san noć preda. . .Ne znan. U spavaća kola jeman gornji ležaj. . Kalan se. ukrivo je ali ne bojte se. gospon. Stariji svit triba spuštat. to se s voza ne si­ lazi nego se skače. . Samo šine i malo ošebada oko šini.Vidite kak je čvrsto. Ležin nikako ukoso nagnut i govorin jon: . čujen kon­ duktera . ali ne bu niš! Bog i bokme. Kad je ugledaš. Triba se ustat a vanka je još gusti mrak.Poviri kroz ponistru. nima grubje. stoji koso. neka ona pade po meni. najrađe bi se vratija. daleko u d n u štacije. ali i meni su ruke pune fagoti. . ona gre gori.Je. Gledan: je.Ni sekunde. Čitan i čekan kad će me poklopit i ranit. ona je lagja.Pogledaj odošoto kako ova moja posteja stoji. To je tak.Pogledaj di smo ovo stali? . Kad ja putujen po Dalmaciji. uvik putujen sa rukan u žep. . u Vlašku.govori mi ona odozgar. koji uvik gre na vrime. donji dil posteje spuza je bar za dva pedlja. Dobrodošlica u Predgrađu Grub li je dolazak u Split na štaciju Predgrađe! Kladin se da u Europi. jedino ča boršicu nosin priko ra­ mena. večeras kasni dvadeset minuta. malo se nakrivila.Povirija san ali ne znan. u Europi sigurno a more lako bit i na svitu. Gleda on: . A sad ka da se iz Amerike vraćan. Ali zato ovi moj. pari mi se.

ni vino. Jedva jedvice san se kala. plaka. Nimaš koga zvat da ti pomože. a onda je još osta teški kufer. a platija bi koliko god promisli. Ali ja san ostavija kjuče od kuće kod prijateja. Teže. nosač!" Ma kakvi! Lakše stvari smo polako prinili. i tribalo bi poć u grad učinit provištu. A ovoj drugoj dvojici je priša. i kupit ću i karote. I svake tri skale bi seja. Nisan dobro ni odanija. Ona će me čekat prid kućon. i limune. . skoknit ću i do peškarije. gospe moja! Nisan ni doša. Tražin nosa­ ča. Niza skale viče za menon: . Žena me čeka. Vodi mi ženu doma a mene ostavja. ali ko će teški kufer prinit? Gren u bufet tražit nosače. ni kafu. ni križa božjega. Doša san u kuću mokar ka voda. Trčen doma. A on stoji na četvrti pod. neće nikad više. stenja. Liza san. po dionican. ne more čekat. i naranče. napornije mi je bilo nego Bo­ žiću osvojit Mount Everest. i do bikarije. Nima ji ali najden za šankon čovika koji će mi pomoć prinit stvari do taksija. I kondukter viče: "Nosač. Do njega san učinija osandeset i četiri.. prenosin bagaje. Isusa nisu ovako mučili. Doša je i taksi i uz mene i ženu ukrca još dva čovika. i do pazara. puca. Ovo je sedansto puti gore ne­ go njegov put do križa. a ja polako. ni kruva. a šofer je nervožast. ni kapulu. Penjen se na četvrti pod. Ali sad nima taksija. činija skalu po skalu..Ajde. Jesan dobru uru vrimena pribaciva stvari. Vazmen kjuče. i to prazni ruk. ni mlika. Lord i tovar Kad mi ni srce ni puklo. Ali i ja stojin na četvrti pod. a žena već plače kako u kući nimamo ništa: ni kafe. snerva.Selen i petersimul nemoj zaboravit! . a do moga stanajeman još osan- deset i sedan skalini. dobro. a vas san se slomija. neću zaboravit ni kumplire. Žena u portunu čuva stvari. Sa kuferima. Koja tortura. Najpri će nas bacit.

Proklinjen čas kad san se vratija. Evo sad me palo na pamet: gren se izmirit na balancu. seja u reoplan i u Za­ greb makar sa padobranom skočija. . ovega sekunda. a i ona ne bacila. I evo. Lip li je Split kad ga gledaš iz Zagreba. Moga san živit ka lord. (Da udren u drvo!) Dosad već oko Božića. Šantu u vižite SUBOTA. ni kumplire. Pričeka san ga kod susidi. sad bi. Ne­ ka me. ne da se nisan na- debja nego san kil i po smršavija.A je li bilo vina? . najbitnije da je ovo prva zima u zanju dvadeset godin da nisan nazeba. sedan uri ujutro. a sad u cili misec dan šudar nisan dupera. juski me.Ka vode! . Nisan se ni umorija. javija da dolaziš? Oli s a n ja zna da si doša! A ča si gori jija? . bože sačuvaj! Uvik su mi bili puni žepi šudari. i kad je doša. A nisan se baš ni jidija. od Dioklecijana pa naprid! Malopri san doša iz spize. En ti cili Split. bi me stislo i sve do prolića bi šmrka. po šest bi ji na dan minja. Njanci sedandeset kili! Drago me. Po meni sto godin moredu ostat ovako. ovo mi je kaštig ča san ovaki. ali štuf san već Splita. ako ne i u jesen. Noćas. uljudno dočeka: . Sad bi ja u "Palas" otel leža u posteju. ispada mi ka najvažnije. kad gren činit sintezu svog zagre­ bačkog boravka. ni kapulu. Sinoć san bija povirit kod Šanta. i Zagreb iz Spli­ ta! Kad sad razmišljan. ništa nisan zaboravija: ni luk. Ko će se sad raspakovat? Meni se ne da. kurbin sine. u predsobje san pa priko bagaji. sve san donija. a kamarjer bi mi donija kafu. a ja se prtin i patin ka najgori tovar. Kil i po mesa s a n u Za­ greb ostavija. kašlja. Onda kako san smršavija? Ne znan. kad san se diga za poć pišat.Svašta. je li me Zagreb kunferi oli me ne kunferi.A ča nisi. pjuva. A nisan ni gladova ni žeđa. ča se nikad opametit ne mogu.

u kišnu večer.J e r me štufalo. Bili oblačići ka anđelčići igradu se na modrome nebu.Ka beštija. izloga grada? Boje i lipše je bila osvitljena sa fera­ lima u staro vrime. Kiša je isprala kolure.A ča mučiš tilo ka da si ga na putu naša? Mračni grad Učinija san i đir do mula. dok te tonobili blaton štrcaju. tri ure poza podne. J u d i u veštite. Lipa li je Riva suncen obasjana. i na konal. Samo fali da patke po njemu plivadu. tužan.Ko će na svitu dat našu Matejušku. . A Škataretiko se po novinan ita sa renesansom i pro­ gresom Splita. ali ga po uli- can nima. vanka ti objekti još uvik samo trevijen regres i deficit. . I trajekti koji su mi sinoć bili grubi ka visoki kašuni. a bila se jidra odrazuju na plavome moru. Lito.. A bit ćeš se gori i ištrapacira? .Onda te bilo lipo? . Je li to javna rasvjeta? I to Rive. sa lo- kvan i jezerima u koje upadaš do kolina. Kako to: cili Split mi je bija . Teplo. A da nije ovo krizni. Brač. A gornji dil Rive vas je pod vodon. Sunce. . Šeta san sve do bota. Koji mračni grad! Riva mi se učinila ka grobje sa luminima. mižerjast. prolipšali. Pari jezero. i pogled s nje na zeleni Marjan.. prelazni period iz jedne faze u drugu? Ili da nisan ja u trenutnoj krizi? SUBOTA. i na Šoltu. Ka da smo sa Mediteranskin igran uvatili B o g a za bradu? A sinoć. očistila konture.A ča si se onda vraća? . sa luminiman u mraku. . cili mi se grad učinija izgubjen. Sunce me smetalo i crne san očale stavija. J e m a bit da progres naš sidi na tribine novega sta­ diona oli šporske dvorane oli u loži teatra. sad su mi se produžili. Ovod ti je sve pri ruci.Ka u raju. postali elegantni.

Sa Save! Turnija san pijat. meni se već počimje kukujat u trbuju. Samo lignje. Ni zagrebačka tržnica ne more se stavit sa spliskon.peškariji. čast i Savi i Dravi. Kad ti šarane nudidu na kajkavski. ali kad i srdeline i papaline i pišmole prodajedu kajkavski. Dočekadu te šarani. ali ispod banka. pastrve i smuđevi. od dvi kapje kiše! Ko zna. Ne čuje se friškina. Onda na ulazu joj je ka znak šaran od late. ali mi se zgadila pa nisan više iša. mižerjast. ali verdura koja raste uz te obale daleko od mene! Kupija san malo liganj i na pazaru dvi salatice. onda je to za me vic i ne mogu stat od smija. Od sridnjega vika pa sve do socijalizma u nas je bija zakon da sva ulovjena riba mora doć na peškariju. Čujen da dojde i prave ribe. onda to gre. Dva san puta bija i nisan vidija ribu osim ti zgnječeni srdelini i pišmoli. more bit i da Škataretiko jema prav. Mogla bi se zvat komodno lignjarnica. a okle! . U Gradski podrum zaželija san za večeru malo zeja. jušto da ću se mašit a pri- jatej mi govori: . Niman ja ništa kontra Save. Ni­ ma ni šušta ni gušta. Najlipji na svitu! Jedini! Lignjarnica A enti i taki grad koji toliko ovisi o malo sunca. a sad mi je svital ka per­ spektiva. a ja ne mogu zamislit peškariju do ko­ je se triba penjat.Ne znan. za ugostiteje. Onda jin peškarija ne vonja po peškariji. a kad mi ga je konobar donija. a retaji koji njima ostanu . I u Zagrebu san dva puta bija povirit na ribarnicu.sinoć mračan. -Koliko? . Ni vonja ni kolura. a ne ribarnica. Na svima bancima lignje.Znaš li okle je? . A sad je pravilo: sva riba najpri ugostitejima. Bi­ ja san i na peškariji.Dvi ijade! . a čin vidin debeloga gruboga šarana. Najpri mi ni draga jer do nje vodidu skaline. jadan.

ča se smijete? . Dan joj dvi ijade a ona puca od smija. bome. danas jopet kiša i zima. Šeta san uz mul do Pomorskog terminala i uliza tamo u samoposlugu.A vidin vas.A oklen san to ja? . Nisan ni gluva ni slipa. Nisan njanci malo ublidija. pri- vrtljivin nebon! Jopet pišen na makinju. a dok pišen. Ludoga li vrimena! Jučer lito. i čujen. I onda smo ja i prodavačica skupa cenili od smija. i omar pozna furešto čejade.Ma bogati! A ko to mi iz gornji kraji? . . Čin san doša doma. Pitan prodavačicu jema li šunke.samo mi to zovemo pršut. i dobri smo pod ovin našin nestalnin. Još ga nije raspakovala nego turnula u moju sobu.Ma puno je dvi ijade. od ditinjstva moglo bi se kazat. evo van ijadu nazad. kolina mi tuču u kufer. Da se nisan u Zagreb infeta i po­ čeja zanašat na kajkavski? Meni se pari da nisan.J e m a .A vi. Do­ godilo mi se ča se nisan ni u snu nada da mi se more do­ godit. more bit lako da ste i Zagrep­ čanin. .Evo je . pod pisaći stol. Ovo me oće prisilit da ga ja raspakujen.A kako vi to sve točno znate? . . Zašto mi je to rekla? Da me nije pripoznala pa se šalila? A ča drugo more bit? Oli se šalila oli je luckasta! NEDIJA. I cera mi je ista.Odozgar sigurno jeste. Malo san se sprenuja. Sad san se ja počeja smijat. treći dan vejače. gledan se na zrcalo.A di je? . Ona trideset godin žive u Split. Pari mi se da san osta isti.govori ona. .A ča je. . a vi gori šunka. bome! .govori ona i tuče nožen po pršutu . . jer su moje stvari unutra. a u zanje vrime živete doli. Mlika nisan stavija u justa. Kakvi smo.

. isključija san telefon jer ko će njima gori objasnit. vejače. UTORAK. Oli se peć ugasila? Gren bacit još jednu biju. Obrijat se ne mogu. Ne vidin kufer. . ali nisan jema snage ustat. Sad je devet uri. Danas ne izlazin iz kuće. da mi je misal mutna. Ovo bi tribalo jedan feljton na misec pisat za letriku. Prvi put posli misec dan. Gren se polako obučivat pa ću onda vanka. A ne znan ni di ću ni kud ću. PONEDIJAK. Kunja. slušan mužiku i pazin da mi se ne udune peć. Ne znan di je. dva za španjulete i druge vicje. 5. da su mi se i pokreti usporili. da san p u n fjake. Čitan. 4. jedan za vino i bibite. Leža san ka krpa. Ajme. Sada je đentlemenski da ga ja spremin u šufit. a ne šajen nikome ništa. Da me ne zajebajedu. krepava sve do osan. je­ dan za odiću i obuću. Probudija san se jutros jušto u pet uri. Niman voje za ništa. Čin se makla iz kuće. pa ako je ča lipo. jedan za fit i telefon. omar san ga tura u kužinu i os- tavija isprid špakera. pišen. kako oni moredu svatit da je doli niko gnjilo bolesno vrime. Gledan pet minuti pa me štufa i jopet gren čitat. Ništa me na svitu ne interesira. Ništa ne pitan. ča guca! Metar drv proždre u nediju dan. Ova igra sa kuferon počela me zabavjat. ka štraca. bar jedan za libre i novine. jedan za drva. Vidit ćemo koga će prvoga štufat.. U moju sobu na podan nog o posteje pojavija se kufer ali ispražnjen. A di su onda izlasci? A njezini vicji? A vijađi? Ko bi pripravlja toko feljtoni! Gledan televiziju. Zapravo ne gledan nego nju ostavjan isprid ekrana da dežura. četiri feljtona za spizu. Na nikoliko mista obeća san poslat priloge. neka mi se javi. vejače. Svaku po ure moran bacivat drva. a sinoć nisan jema snage niti obuć pidžamu nego san lega u košuju.

samo dva-tri čovika. Jema i muzike. Bilo bi najboje poć na mul. dosadno. 6. turat. svira mali orkestar. za Šoltu. Bila je draga i smišna. tuć šakan o stol. ali ako je pun? Dva su onda izlaza: oli skočit u more nasrid konala oli popit de­ setak bićerini travarice. vejače Sinoć san bija povirit u "Klub Belvija". šesni svit. elegantan. Uvik san ja govorija: nije važno jesi li proštija dva libra više oli manje. jemadu mota. J o š bi i pojubila momka i pomalo pijuckala. maćavat oko sebe. pušila i grizla nokat. lip. Jučer su igrali "Ajduk" i "Dinamo". 7. daleko. Nisan iša gledat. vejače. Šufit otela pri­ tvoren je u puno lipu kafanu. ležeran. i samo da se čuje mrmjanje molitve i š u š u r od makinje. Znaju sidit. Stojidu u fili isprid lifta. SRIDA. ČETVRTAK. za bilo di. i to sve sama mladost. Osta san pune dvi ure i jopet ću poć. U isto vrime čučala je gumu za žvakanje. Nima bojega lika za izvuć se iz ovake depresivne situacije. Iša bi kad bi zna da je salonet prazan. Da se igralo na stari plac. sest u salon i slušat kako ma- kinje tresu. A novi stadion mi je nikako vanka ruke. ča čedu doć kašjat i pjuvat u kafanu. bija bi iša. Kamarjeri se tužidu da nima stari gostiju i za to su mi se obradovali ka jedinome prestavniku stare garde. ali nikako mi se pari da san u tujemu gradu. ukrcat se na prvi trajekt za Brač. Boje da nima staroga svita. šupje. nego znaš li sidit za stolon. Sve dupkon puno. mogla bi bit koja švora oli pop sa molitvenikon. Gleda san jednu malu rudastu cu­ ru. da kad učiniš đir i iskrcaš se jopet na mul. To je tako monotono. Salon bi mora bit prazan. neka doma sididu i gledadu televiziju! Lipo je sidit u kafanu a oko tebe sve mladi. Monume­ ntalan je. da gostujen na tujemu terenu. Nije mi se dalo. . I skladno se razgovarat. A ovi mladi svijet jednosta­ van. svaki u svoj kantun. vas si sritan. a ne prolivat. lipi.

A jutros me telefonski zovu da bi mora skoknit gori bar na koji dan. nisan ja kufer koji se u svaku u r u more nać po štacijan i aerodromima! . PETAK. vejače. Jema već nikoliko dan da nisan ni promislija na Za­ greb. 8. Pri san zna svratit u baraku. Ne mogu. ali okad se "Ajduk" pri- pomistija. Protrnija san o straja. ne pada mi ni na pamet svraćat.

ovo je deseta stvar! Nije laja nego je napada prolaznike i službenu osobu. O PASIMA. pas je napadao prolaznike i službenu osobu". . onda bi koga bija i ujija. . Ali ništa.A bome. igradu se. I da je pas napada dicu. . neće stat u stavu mirno. On voli dicu. Nikor ne more pasu uskratit to njegovo pravo. njanci godinu dan mu nima. mladoga smišnoga mišanca. samo je laja.Tako je. prolaznike.Na ulici. bez nadzora i brnjice. Nikad on nikoga nije napa. i ti njegov pas niki dan je isprid kuće zalaja na milicionera. .E. službenu osobu. a kad je naiša milicioner. šjor! To san i ja reka.Nije. 9. ka takome.. Ne budi lin. vejače Jučer me zaustavija jedan stariji.govorin ja .. ča će nego zalajat. On jema pasa. .ne mogu to virovat! Pas je pas i pasu je. To je smišni mladi pas. BAKALARU I LAS VEGASU SUBOTA. ali ne smi ujidat. .Nije ujija. eto. šjor. meni nepoznat čovik i uljudno se ispričava ča me fermaje ovako na ulicu. i svaki se dan igra na ulicu sa dicon. da moran čut ča se njemu dogodilo. bogati. I ka dokaz čovik mi iz portafoja vadi presudu suca za prekršaje. životni zadatak da laje. Pas more lajat u svako doba i na svako misto. skačedu. Čitan: ". pas zna lajat. . Oli bar malo friža oli kome gaće razdera. oli izvadit iz žepa legitimaciju i reć: "Ja san ti i ti!" Pas ne zna govorit. pas je zalaja. ali. dica njega. trčedu. nije! Mogu van se zaklet sa svin na svitu.Ne more bit . milicioner je podnija prijavu i sudac za prekršaje rebnija ga je pedeset ijad dinari.

trest se od bisa. feratjer oli još češće picigamorte. Dicu ni­ kad taka nije. Iz kalete u kaletu. Ali čin bi proša koji monturani čovik. A najžešći je bija na po- licjote. nikad dite nije ujija. Priznajen da bi se čejade moralo pripast kad ga vidi onako velikoga.kus beštije. Svaka uniforma mu je smrdila. Jedino bi dici ukre balun. pri pedeset . samo je činija iznimku pošćeru. zapravo nije i nji ujida nego bi jin samo raspara gaće i jakete. Držali smo ga na te- racu. Rundo i monture Ova priča vratila me pedeset godina unazad. Ali ni­ kad. pa još potiže za sobon komad debele kadene koja se vuče i struže po tleju. policjot. Evo. pada mi na pamet da su u ono doba. I nikad mi u kući nismo znali objasnit kako n a š pa­ metni Rundo između sto svita pronađe baš onoga jedno­ ga trgovačkoga putnika. dok bi obaša Veli varoš. Teraca je jemala zidić i on bi gušta skočit na zidić i odozgar gledat prolaznike. iz dvora u dvor. počeja bi režat. ali kako bi skočija. cenija. vrtija bi jin repon i povonja boršu. tako bi ji i neoteć malo zubon friža. Jedva san ga spasija. jednu manu. pametni Rundo jema je jednu odliku oli ako oćete. Ka manji tovar. A on je bidan bija dobar. a usput bi. Na te trgovačke putnike bija je žešći nego na policjo- te. Matere su panično zvale i kupile dicu. Nije volija uniformu. ako bi bija balun od gume. ali kad bi se mola. Volija je dicu. a od civili napa je samo dva čovika i to oba trgovačka putnika. povalija bi ga i mali bi plaka. Ti moj lipi. naj­ češće krpaš. kad smo mi jemali pasa a zvali smo ga Rundo. Sve su mu uniforme bile crne prid očima. Za desetak godin ča smo ga dr­ žali. a kako bi se ovi otimali. uvik zakla koju mašku oli donija doma u zube kokoš oli pivca. Jedanput je sa zidića skočija na policjota i osta visit. dite bi palo. onda bi ga pro­ bija. od Marjana do Matejuške. tija se s njima igrat. u cili Veli varoš nastala bi uzbuna. Bija je baštardani vučjak . uvik vezana kadenon. tek danas kad o tome raz- mišjam. Pošćerima se radova. zatvarala se sva vrata. Nikakvu. ujija je tri ol četiri monturana čovika. širila se vijest: pustija se Rundo.

paćeničke oči koje nikad neću zaboravit. niki zastupnici u Da- lmatinskome saboru predlagali su da se u Dalmaciji formira posebna parobrodska kompanija koja će se bavit direktin uvozon bakalara (pisali su BAKALJAR) iz Norveške. a sad je blizu 5 uri poza podne a ja sidin uz otvorenu ponistru i pišen. Bižingava san niki dan po starima librima i pronaša jedan puno lipi. ne gorin štuvu. butiga mu propala. dobre kapote. namušćani. išla na inkanat i došli su monturani judi. "Bakaljar za Dalmaciju" Asti boga.godin. Da se moj Rundo nije jopet reinkarnira u pasa i sad je on ti mladi pas koji je laja na milicionera? Mora bi ga vidit. u prežun ga odveli. bili su uvik obrijani. J u š t o pri sedandeset godin. I mesa je falilo i krešivalo je. Evo s a n dva puta izasebice kinija. fanti. Neš ti zime u Split? Atroke Zagreb! Vejača je. U jednome od prijašnji života moj Rundo je moga bit koji butiger i bit će ga koji trgovački putnik nasamarija. dragocjeni podatak. Nije se s vragon igrat. Ne triba mi još užgat letriku. pogledat ga u oči. Jebi ti to. ča je produžija dan! U 5 uri već sviće. a novinski izvjestilac sa saborske sjednice se čudi kako nikor ne postavja i pitanje izvoza naše srdele u inostranstvo. Da virujen u seobu duša. isto ću ja zatvorit ponistru. i pametnome pasu mogli su odit na nerve. a ovo je ka premaliće. zatvorili ga. jer je zaobilazilo Dalmaciju i izvozilo se u Trst i Italiju. sve bi bilo lako objasnit. dakle godine gospodnje 1910. trgovački putnici bili najfiniji judi koji su mogli zać u Veli varoš. patinane sjajne postole. sve mu zaplinili. po- nistra mi je širom otvorena. Jedino su oni jemali veštite. a tamo su jopet bili monturani stražari. policjoti. Mogu zamislit koliko je gladna Dalmacija žderala toga bakalara! Koje je to bilo masovno rutavanje! Sasvin se ozbiljno o tome vodila rasprava. jer moj je Rundo jema pametne. Ko bi reka da su i onda bili aktualni problemi izvoza i uvoza. .

južno voće zanje vrsti. Šeta san i uz more. a prestave su jon bile slabo opremljene. I lipe razgolacane cure. Ti termin još se i danas čuje u Trstu. vejače Dva dana nisan ni rige napisa. . odnosno najgoru kafu koja se more nać na svjetskome tržištu. najciniju. ne gren ni ja. Izaša san u Ubli protegnut malo noge i povirija u oš- tariju kod Ante vidit jema li bokun ribe. Vidija san i prve kupače. I još onda vas škart koji se uvozija. Di neću? Riba jin u kraj tuče. gleda momke koji na salbunadu igradu picigin. grijota je radit. kad bi se dobro proštuđalo. koja nan se prodaje skupje ne­ go prva A klaša. dani lipi a ribe nima! Bogava s a n na Lastovce. Večeri u Ublima i liti su ladne. vidili bismo da puno toga još uvik nosi oznaku BAKALARA ZA DALMACIJU. Kad ne gredu Lastovci. s broda bi on za uru-dvi uvatija na udicu pet- šest kili ribe. ka da si u Sloveniju. n a p a d n u t a je u novine pod naslovom "BAKALAR ZA DALMACIJU!" Sve mi se čini da. Jema san pametnijega posla. Svake večeri. I dan-danas uvozimo bakalar treće klaše. Prokleta linost UTORAK. vonja lažinu. tot u Ubli. i bija bi iša ali mi se nije dalo patit. Nisan moga odolit zovu mora i broda i u nediju učinija san vijađ do Lastova. zva se "bakalar za Dalmaciju". Bakalar za Dalmaciju dolazi nan i u vidu umjetnički gostovanji. Ko­ nobar Bepo zva me da gremo pod osti. Lipi. Najskoli u litnju sezonu. Čak i jedna kazališna družina koja je iz Zagreba gosto­ vala u Split. Njanci giric. Plaka je kad su ga bacili na drugu prugu. udoban brod sa tri salona i ka- binan. šeta. Za male pineze guštaš ka da si na jahti. Gospodski san obidva i u kabinu čita i spava. Koje bogato more oko Lastova. analizira­ lo sve ča se i danas u nas uvozi. Kad su lipi dani. a oni lini lovit! Poznava san jednoga makinjištu koji me govorija da bi on mukte plovija za Lastovo. siro­ mašne. Nije bilo ništa. bez obzira na koju se robu odnosi. Skita san se. 12.

Za šankon san naša staroga poznanika. Ne bi bilo loše malo u škrovadu sa kumplirima. Zovu me na ples.A kako more bit? . Bila je nedija. Ista slika i u Domu armije. škarpuni i mali ugori. jema bit mislija da san poludija. Nikako mu ne gre u glavu da san sa­ mo doša učinit vijađ simo-tamo. Kako me mirija. Povirin i u bikariju i mesar mi nudi lipoga janjca. popija kafu i već bija u Split. nisan doša za nikakvi posal. more. Probudija se. soldati su išli u kasarne a ja na brod. Parilo mi se da san i ja soldat i da jeman izlaz.pita me mesar. Ne viruje mi da se omar vraćan. koji me pita koliko ću dan ostat. gori u selo je ples. Dugo san čita i zaspa. Meni i ženi je i po kila priko glave. . U osan i po sve se ispraznilo. . Vratija se sa pajeron ubotnic. Lastovca. Koliko će se vuć po frižideru a već mi se zgadilo.govori mesar. podigli su agenciju za prodaju brodski biljeti i u nju bufet.A kako ne more? . Neću. I tot san svratija na žmul vina. volin sidit u salon i čekat Bepa. . Ka da smo vuci Neću da gren dreto doma nego se zavrtin po gradu. Sumnjiv sam mu. od pazara do peškarije. Tušira san se. samo nemoj priko kila! Baci meso na balancu i zamota ga. soldati su jemali izlaz. . .Kako si tako brzo moga svršit posal? Ma koji posal.J o š šesnajst ijad .J e d a n kil? .Ajde. . Vrime je o karnjevala. kako je vrlija glavon. Na rivu. ne da mi se. krcata i je bila os­ ­­­­­a i svi su jili biftek sa jajen. pogleda kroz fine- strinu i vidija Mrduju.Ne more nikako! Kil mesa trideset i šest ijad. Stavin ga u boršu i vadin dvadeset ijad. . di brod stane. Ko će sad to proždrit? Ka da san vuk.Ma kakvi kil? Da san dva kila i kvarat.

MAXIM. i sva šestorica pojagmili se za novine jer svi znaju ingleški. Lunch oli obid je isto toko (2. A pametan je čovik. Naša san za dugin stolon 6 penšjunati. a to jema bit večera. za ba- lancu. J e m a u njoj plan grada. Naši su obilate ruke.95 dolori. koji je sa ženon učinija đir po SAD. u nesriknju Italiju pitaš dvadeset deki i da ti jušto dvadeset deki. Ajde. ča biste rekli da zapada obid u toj čuvenoj SAHARI? Naši ugostiteji koji budu ovo čitali. J e d a n moj pri- jatej. ali san u n u t r a naša cjenike otelski usluga i to u svitu poznati oteli. Interesantni su ovi naši mesari! Eto. TROPICANA. Za rišit tu zagonetku stavin novine u žep i gren u kafanu. Ako je dek priko. pita te može li. slik lipotic i njijovi telefonski brojevi. u svako doba dana i noći. Ko gleda televiziju oli amerikanske filmove. javja mi se iz Las Vegasa i šaje mi nike tamošnje novine "This Week". ali uvik bar duplo! Luda Amerika Primija san i jednu pošiljku iz Amerik. repe­ rtoar šou-programi. . ALDIN. Ajde da jin uteče dek-dva.25 dolori. Najskupja je SAHARA. sad će lupnit: sto dolori! Malo ste se zaletili. najmanje ti dadu kil. Nije baš tako! Breakfast oliti doručak je 2. DESERT INN i kako li se sve zovu. J e m a i slik mladići koje žene moredu pozvat. uputi za kockare. odnosno 3 dolora manje pet centi. salama. oću li nać kojega poznatoga koji zna ingleški. TREE HOUSE. Tražiš li po kila. doć ćedu ti u sobu. Ta novina je reklamna. Grupni seks jema popust. recimo. nije mi je posla bez vraga. Isto je kad greš kupit. inženjeri. Čudi me kako je moga to poslat kad zna da ja ne znan njanci beside ingleški. sve sami likari. nika vrst vodiča kroz Las Vegas. a dinner. Ta kockarska i kurbanjska posla me više ne zanimadu. Izgubili su osjećaj za miru. da ti četrdeset. i kad zaželiš. Tražiš petnajst deki. ti je sigurno čuja za otele SAHARA. 4. advokati. trgovačka.95).

Ako je tako kako ovi nesrikniji lasvegaski "This Week" piše. Vas san se smanta. tost. Evo. pitanje je sasvim umjesno. ne. dok je po moteli­ ma.Da vi to ne računate dolore za cente? Da to nije doručak 49 dolori. . sa televizorom i frižiderom u sobu. Da ta oteljerska slika bude kompletnija. onda bi ja sa mojin penšjunaton moga komodno ži- vit po otelima Las Vegasa. Niki dan u Trogiru.. večera 1. ali evo crno na bilo. obid 99 centi. A evo van veliki oglas na prvu stranicu "This Weeka": DORUČAK. Zanija san se i nisan ni gleda u leroj. navest ću i to da mi prijatej piše kako je spava u New Yorku u slavnoj Waldorf Astoriji i platija sobu 67 dolori. A da ovo nisu koje falše novine. J e m a bit da mi gradimo otele za bogate Amerikance. Volija bi da se nađe koji naš oteljer oli čovik od svita koji će n a n ove stvari razjasnit. u jednu malu oštariju. da me nisu zajebali! Ni­ su. izist dva jaja. U spliske kafane ja plaćan šporku kafu dolor. dva moja prijateja naručili su prstace. već je podne. nemojte se smijat! S obzirom na naše otelske cjenike. plaća posteju 10 dolori. . a u nas bi moga jist fažol i ma- nistru po seoskin oštarijan i spavat u đački dom. Vrag odnija i Las Vegas. Jer evo ulaznice za šou-programe su dosta skupe. Donija in je na stol u jednu zdilu devetnajst prstaci. Dakle. slaninu. DVA JAJA SA SLANINON I TOST SA PA- ŠTETON. radi njega propalo me jutro! A jesan li ka čovik moga šetat? Bura je sforcala. Ne virujete? I meni je teško virovat. a Amerikanci gradidu otele za svoju sirotinju! Ništa ne razu­ min.Da to nije greška? . Ništa više ne razumin. U otel TREASURY doručak je 49 centi. Od 5 do 25 dolori. I ti devetnajst prstaci platili su dvadeset i jednu ijadu dinari. a ne 49 centi? Ne. a tamo u Las Vegasu za po dolora moga bi se nabubat. Sad mi je kasno izlazit. .49. svaki prstac priko po dolora..pita san. 59 centi.

Neću cili dan ni izać. televizor danima već nisan otvorija. guštan. I bit ću lin obučivat se i redit. Njanci "Ajduka" više ne gledan. I onda ću počinit. ja se gren skitat po otocima i tiskan se po oštarijan. Ko me moga fermat? A evo. Jema bit da san ostarija. čitat. već će bit mrak. Ne gren u kino. ubit malo oko. mondijalne preokupacije! Interes mi se sve više suzuje. a kad se dignen. sad stojin doma ka stara kukviža i ćorin uz libar oli uz makinju. Je li se to isto događa i drugima judima kad pojdu u penšjun? . pijen gemište sa soldatima i jedino me interesira oće li konobar Bepo ubit koji kil ribe pod osti. Janjac je davno u škrovadu i sad će me zvat na obid. ne gren u teatar. Pri san sa 40 fibre po kiši letija vanka. kad se zaželin maknit. Koje su to kolosalne. I b u r a neće past. I misto da ka čovik putujen po velikome svitu. Šaju me i u Njemačku i sve mi plaćaju. Sa nikoliko stran su mi istovremeno uputili ponude za Sjevernu i J u ž n u Ameriku. godin i širin svoje horizonte.

živit higijenski. Čučnjevi i regule Onda se kraće živilo. Jema bit da san ja staromodan i mislin da to nije baš dostojno čovika đenaštikavat. davno san mora bit na Tršćenicu. da se u gradskoj luci utopija starac od pedeset i osan godin. I jopet jednu drugu vist. činit čučnjeve i uvik stat na regulu. i uvatija! Ko bi reka da je posli probni piloti najkraći vik novinara?! Malo ji od ovega zanata uvatidu ove godine. trkat.Dojdi da ti čestitan! . bogami. Da san se drža prosjeka. Jutros ni to. a na dane da mi je­ ma trista miljardi godin i da živen od postanka svita. a sad kad je prosjek života priko sedandeset. samo za produžit koju godinu. S obziron na kratki vik života novinara. igradu tenis i obučiju trenerke i trčedu oko Marjana. BALUN BEZ ŠUŠTA I GUŠTA ČETVRTAK. nego me iz svoje sobe zove: . nikor mi feštu ne čini. s početka ovega stoljeća. Na dane mi se čini da san još momak. ne zapalit. 14. Nikor mi ne čestita. Nije mi ji drago vidit. vejače Danas mi je rođendan. Niki dan san u stare novine. đenaštike. ne popit po litre. naša vist kako je ferata kod Klisa satrala starca od šez­ deset godin. dobro san. I ti moji rođendani prolazidu nezapaženo. Ulizan u pedeset i osmu godinu. čučnjevi i regule! Ne bi čučnija da znan da će mi svaki čučanj darovat jedan dan. Jebi ti život koji se sastoji samo od trke. Jedino ča me žena ujutru dojde pojubit u posteju. pedesetogodišnjaci vodidu još jubav.

kad more jist. I nikako je se ne mogu otrest i postavjat sebi veće. pituravat ponistre. satrat koga.Mogla si mi platit jednu pismu priko Radijo-Splita. Dotad stimava se samo očev rođendan. a nisan se moga obiknit. ne priman čestitke. ali kad je ferma radit i od njega više nije bilo koristi. pogotovo s obziron na moje prohtjeve koji su ostali na sitnin juskin potriban i guštima. . i to tek kad san počeja radit i pineze nosit u kuću. kupija san i ručni sat. i to davno u mladosti. odnosno veru. karat se sa saobraćajnon milicjon. u modu su ti rođendani. šoferska pravila. na prst i nisan moga zaspat. I nikad je više nisan stavija. fermali su i njegovi rođendani. Gospode. Pa šta onda? Mora bi naučit cestovne znakove. Osta san u suštini ribarsko dite koje misli da jema sve na svitu. Jedanput u životu san stavija prsten. Tvrda. gamele. mala. surova je ta životna logika. najranije.Ne zajebaji. nisan od voje. tražit parkirališta. a on ne zna štit. Jedanput u životu. sad san se sitija lipoga prigo­ dnoga poklona i vičen ženi: . još bi mi i to učinila! Prvu rođendansku feštu priredila mi pokojna mater. tri san se dana mučija. Uvatija san sam sebe kako bez potribe gledan koja je ura. recimo. smetala me ka da me prst u moršu. Okad nan se standard diga. Sad mi je standard visok. mižerje. Dici koja još nisu ni prohodala činidu se rođendanske fešte i stavjadu in na stol torte s jednon oli dvi sviće. sadit cviće. rafiniranije zahtjeve. pu- vat u mijur i. Leroj me smeta. Padalo me na pamet kako bi bilo lipo zgradit vikendicu u koju lipu zelenu uvalu.Kakva si. vuć puste borše. kupovat štruce kruva. . I pa- sima su počeli rođendane slavit. I šta onda? Mora bi svaki vikend odit uvik na isto misto. Evo. Dotad nikad se nije ni spomenija moj rođendan. A meni nikad ništa. kupit auto. Moga san.Mogu ako oćeš! . čak i mercedes. da mi broji otkucaje. i zaspat nisan moga dok je nisan skinija. vitrit kuću. pit i pušit koliko ga je voja. najskoli koje dite. . a onda mi se činilo da mi jušto na žili kuca. je li moguće da je filozofija života ribara Šanta identična mojoj? Jedino ča san pročita koji libar. ne daj bože.

I telefoniraj di si.Ne dojden li do dva bota. moga bi danas i koji konjak opalit i onda ću prošetat do mula. Privuče li me koji brod. Ne pada kiša. moga bi se lako i ukrcat. Jer sad su u modu dugi komadi. Reka san ženi: .Vazmi bar pidžamu. makinjišta. kupit ću novine. sest u "Belvija". I nijedan kapetan. .Ajme ča si težak! Nidir nisan iša.Ča će mi kad još ne znan oću li poć oli neću. i pineze držin po žepiman.A di ćeš? .Ništa neš nosit? . Sve niki bezvezni putnici. ni popišat se.Nemoj daleko. Reka san jin: U bufet mogu svratit. partija san.Ne boj se! . na telefon zavrtin 95 i javi mi točno vrime. Sveta pauza Prošeta san do teatra vidit kako napreduju završni ra­ dovi. popit ću kafu. . a ja niman pacjence po dvi-tri ure na katrigu sidit. . . . noštromo nije me zazva da gren s njima. Ni portafoj nikad u životu nisan jema. Spiza mi s ni jednega broda nije zavonjala.Ništa. ali na prestavu teško. A najlipši dil teatarskog čina je uvik pauza. ne čekaj me s obidon. Bezvezni putnik Jedini poklon koji za rođendan radosno priman poklo­ nilo mi je nebo.Ne znan. i nikad ne znan koliko jeman pinez u žep. vitar ne puše. u škafetin oli na banku. Nikako me nije kunferija svit na njanci jedan vapor. i u s p u t povirit je li in proradija bufet. . dan je vedar. Gren vanka. . pun s u n c a i svitlosti. Di me brod odvede. Kad oću znat koja je ura. Smanjuju se i ukidaju pauze pa ne moš ni zapalit.

košuje. gledaš ko je doša. ko­ stimi. Telefonski se javja da se šaje nova roba. Mi­ slija san da se javja iz Hamburga. A kad te po dvi-tri ure zalipi za katrigu. Moli me da gren s njin na utakmicu. Uopće me ne interesira jer ti balun nima za me više ni šušta ni gušta. čujen da je ti odjel boji od svi spliski butiki. Ni jednu rigu napisa ni­ ­an. a do deset uri već su ga opustošile. Ako je otvorin. Nikad u teatar nisan doživija slabu pauzu. baš kad san sebe prisilija sest za makinju i jušto da ću počet pisat. Davno je prošlo vrime kad se puplika pozivjala na nogometne zabave. Ne mogu njanci gledat televiziju. Popizdile. prikine me telefon. Zove me Zebec. PONEDIJAK. urlat bi počeja. Pauza je sveta stvar. Jedino šta učinin đir po gradu. Jutros je otvoren. I da neću. Navalile Splićanke. a da do po ure ne znan šta san prostija. . Nikad me pauza nije razočarala. Od žen koji tot provaju i šetaju isprid zrcali. moran izać i pozdravit se sa čovikon. Jučer. svratiš na šank. Ne vidin. Ne viruje da san se ostavlja baluna. posli pet minuti je u d u n e n . vidiš ko je ostarija. Usput san svratija i u samoposlugu "Dalme" di je gori na pod otvoren novi odjel ženske konfekcije. ćakulaš. u pauzi bi živnija. Butik. tortura. Pogotovo su mi prijatejske utakmice bes­ mislene. Kuridu bunde. nervožitad ti skače. U jednu rič: kreden bogu dane. onda je to štrapac. a pri tome ništa zanimljivo ne zapažan. 18. džemperi. U pauzi pušiš. Ništa ne mislin. a on u Split doša gledat "Ajduka". unikati. pauza zlata vridi i uvik bi odija u teatar kad bi po ure traja čin. vejače Tri dana nisan taka dnevnik. a onda po ure pauze. duplikati. živen ka tukac. I kad bi na prestavu zaspa. po robe su već pokupovale. izminjuješ impresije. Čitan tek tako da čitan.

I kad nan dojde gostovat "Hamburg". vejače Dobija san jedno smišno pismo kontra privilegij. kafane. I doma večerali. Osjetija san: kad je raz­ gleda dvorane. Uspili smo ga privarit i uspavat. zamislite. rič nije progovorija. Gleda je utakmicu i riči nije progovorija. bit ćete prvaci Evrope! . I to. samo je gleda i muča. Išli smo u r u vrimena pri utakmice da mu pokažen naš stadion. Osin stadiona. i pitan ga šta misli o "Ajduku". Pitan ga na poluvrime: .Ne razumijem . . Bar da su marendali. Ništa. Nije od veliki besid. restorane. jema. ja mislin da bi svakako igrače pri utakmice tribalo odvest na razgledavanje našega stadiona.Nemamo. šankove.Tučete li "Hamburga". ili ne znaju ništa? Cilo drugo poluvrime nije usta otvorija. koktu popili. da kuvari priko dana izidu koju porciju. Mogu reć i to da mi ti Nijemci nisu dragi. pripa se "Ajduka". Ipak. da novinari mukte uzimjedu novine. Eto ti slavni "Bayern" doletija je sa dva mala reoplana u r u vrimena pri početka utakmice. našu lipoticu. I čin je svršila utakmica. ali vidin da ga je impresionirala.Jemate li vi u Hamburg ovaki stadion? . sale. ali imamo momčad. Njanci jednu marku nisu u Split po- trošili.Daj bože! . Vodili smo jedan i nula.je li to oni ovako igraju jer sam ja ovdje pa me zajebavaju. Razumin da feratjeri jemadu godišnje mukte koje pu- tovanje.reka je . omar su poletili. Gleda san niki dan 10 minuti na televiziju utakmicu Italija-Rumunjska i udunija televizor i iša čitat novine. Zebec me uspija nagovorit. i to koju! . Najboje s njima nimat nikakva posla! UTORAK. 19. kontra privilegij radni judi koji radidu u "Čisto­ ći".odgovorija san. ali koju to privilegiju more jemat radnik "Čistoće"? Jema. Nima tega koji se neće pripast i promislit: "Ovaki stadion more jemat samo velika momčad". Reka mi je: . da jatovci mogu botu na godinu za male pineze učinit đir oko svita. Ništa nije vidija.

počmeš se vrtit oko konduta. retira se. priča bi. platiš i greš tražit novi zahod jer te se u ovi. ne plaća.Pa zašto se onda upisuje? Šta će van evidencija sra­ nja? . ako te sad uvati. priča bi mi."i radin u jednu brijašnicu kod kina "Tesla" pa često svratin u javni kondut na Pisturi.piše mi dotični čitalac . "Po zanimanju san brico" . I svaki prvi nosin spisak u upravu da se ovjeri. neće. I sva­ ku po ure.zaludu! Jidan izajdeš. Sad san se sitija jednoga poznatoga.Mi smo donili taki pravilnik! . govori ženi koja tot poslužuje: .Ko radi u "Čistoću". A kako jema i nepismeni korisnika ti besplatni usluga. natižeš se .Daj libar da se upišen! Donese mu ona niki spisak i on lipo piše ime i bezime. Neka ji. samo radi zahoda. ." Na javnim kondutima ne more bit pronevjere ni lupe- ščine! A judi iz "Čistoće" sa duplin gušton koristidu tu svoju malu privilegiju za veliku potribu. I nikad ne znaš kad će te i di će te uvatit. dok pere ruke. I dogodi se . sve su kabine bile zauzete pa čekan da ko izajde. I kad ćutiš da bi to sad brzo moglo bit. . dogodit da po tri zahoda prominin.Kako ne razumite? "Svaka kabina jema numerator.Kakvi pravilnik? . zašto ne plaća? . oni misto potpisa učinidu križ.Šta je ovo.pitan ženu. I ulizeš. tri puta platin i sve zaludu. . i ka­ ko je bilo vrime od marende. Tražiš sad novi zahod i počmeš ga čuvat. najskoli u inostra- nstvo. Čin otputuješ. neka guštadu! I kad uvatidu proliv. i za svaki potpis položin manje inkasa. I svakome čoviku je jopet drago da je i on bar u ničemu privilegiran nad ostalima. već pokojnoga spli­ tskoga likara koji je mrzija putovanja. I čin si blizu. odalečiš se -jopet sinjal. omar ti se poremeti stolica. onda bidni svoju privilegiju moredu koristit i deset puti na dan. I izlazi mlaji čovik i. Tako je bilo i pri dva dana. sram vratit. Znalo bi mi se.

ka da san ja kriv ča se ona ne liči. ferše. nisan ja likar. I onda trči.A šta ti je priša? . svrši to ča pri! . pa i ona najmižerjastija. da je bolesna i da osjeća da to mora bit ništo ozbiljno. I sad zamislite slučaja: baš jučer. Dida ti je umra od bulsa. jemala svoga kuć­ nog likara koji je zna zdravstvenu situaciju svakoga čla­ na famije. I misec dan se već s menon kara. vejače J e m a evo već priko misec dan da mi se žena tuži da njoj ništo je." Omar se trese. ne moš ni ti uteć. Ali već od 3 bota ne da mi poć u zahod. otac ti je bulsav.A ča ti ne bi zamolija kojega prijateja likara da me do­ ma dojde vižitat? Dobro se sitila. 20.da te svaki put uvati kad ti zahod nije pri ruci. Otvorila mu je novi francuski sapun od garifuli. ka da je tarcanu uvatila. Sve jon ispada iz ruk. ne mogu te ja ličit. . ka mene nije briga! Lipo jon govorin: "Ženo božja. I zna je koje je dite i kad pribolilo tifus. I čin je likar doša. omar san ga dočeka. upade mi u sobu: . još neduperani. dok san pisa ove retke o likaru i problemima vecea. u likara moraš poć. tanki. škarlatinu. obid ne more kuvat. Neće! Ni čut! Čin jon spomenen pregled oli bolnicu.Daj. Jer. Ovako bi mi i pokojna mater čekala likara. SRIDA. Pripremila ga je za likara. kad je svaka kuća. Unaprid bi ti prognoštika bolest od koje ćeš partit. Šajen je da gre na pregled. molin te. moli po bufetima i butigan da te pustidu. Zva san dakle prijateja likara i obeća je doć po podne između 5 i 6 uri. Obisila mu je novi šugaman od špunje i drugi. traži. samo ča onda nije bilo banja nego bi mu pripremila kajin i brokvu od porculana. Tako je bilo i u stara vrimena. omar se počne trest i kon- vulši je vatadu.

uvik.Uvik.Strogo jon zabrani spolni odnošaj.Ne boj se ti za to. . .A on ne dojde. Nikor mene više ne more na ništa prisilit. ka pravome poštenome pen- šjunatu.Ona mi ne da! Počeja se i on smijat i.Ja san u penšjunu. svaki prvi od miseca? . neš ostat udovac! Dok se ona obučivala a likar u banj pra ruke.Moran poć u kondut. pineze nosi na kuću.govori mi žena. . žena in je rekla da mi šaju na žiro- račun.Neće me štufat. To dakle oće reć da je sve već uređeno. . . zamislite. a malopri su me zvali iz Socijalnoga i pitaju di će mi šavat pineze. na uvo san mu pošapja: .A di van je kajin i brokva? Dok ju je vižitava. Neću! Neću na žiro-račun. oko prvoga ja ću stat doma i čekat pošćera. ne boj se! U očekivanju pošćera Pripali su me niki penšjunati da na prvi penšjun triba čekat po 7 . Najidija san se. Bez mene pitat.8 miseci.A nije ti sto puti boje na žiro-račun i skinit svaku brigu? . viče mi iz sobe: . .Ajde.Onda kako oćeš? .Ali to ti je najbolje.Neka je. a tebe štufa? . .A toka te dikod otputovat? . Jo laživci! Evo.Nimaš ti sriće. a mi nismo doma? . najpraktičnije! .U redu. Reci da jon to njanci na pamet nije palo! . nidir ja ne moran putovat ako ne­ ću. tek san u penšjun 3 miseca. i penšjun mi je već stiga.Uvik! . sitija se isti stvari ka i ja i pita: . . Poludija.Oću da mi pošćer lipo. ali neću! Neću na žiro-račun! . ko ti brani! .A pošćer dojde. gotovo.

Doma! Na ruke! I sad samo drćen da mi se ne dogodi ta pegula da pošćer dojde pri prvoga. parilo bi mi se da je to nikako u tajno. Drugo je to kad greš po pineze. jidit se. da ispunjan ček oli formular. Za fit. ali ja baš oću jemat brigu! Oću čekat. A sad je evo prvi put došlo vrime da ti ne dolazidu samo pitat nego i nosit pineze. kuc! I kad san jon sve tako lipo razložija i objasnija. za televiziju. da se sve lipo dogovorimo. pa ne znan ča je od penšjuna a ča od faturete. za letriku. pokvarila bi mi svu radost. na stol. kume. Ovo tebi. nogu dabogda slomija! I oću ga dočekat. i oću sa tintanon olovkon potpisat primitak i gledat ga kako pjuje u prste i broji snope pinez. za vodu. I onda bi mi se parilo da san radija. vidit sa boršon na vrata. kako ću priko žiro-računa dat poščeru manču?! Cili život ti dolazidu doma judi sa kartan dizat pineze. neka kucne 3 puta lapišon o vrata. a mene ne bude doma. moredu mi se pinezi iz- mišat.E. za napit se! A da gre priko žiro-računa. isto ka da mi je pala s neba. da stojin isprid šaltera. I lipo ću se dogovorit s pošćerom da. posla san je na Socijalno neka javi da oću penšjun samo priko pošćera. kad mi god nosi pineze. za čistoću. a ja oću pensiju posebno. kurba- njski. čistu. onda ja ne bi jema gušt od penšjuna. . . i uvik se uspreneš kad ti zazvoni na vrata. I onda kad gre priko banke. A onda. Veselo. Omar ga sad gren nać. kuc. a drugo kad ti pineze nosidu doma. povje­ rljivo: kuc. Već sama ta činjenica da ja gren na banku. di je više ti pošćer. I onda ću mu guštat dat svaki put manču.

kako si. pa šetan." Ali nad Spliton se usidrila nika žestoka anticiklona. A pisat ću kad se naoblači. ka­ ko me uljudno pardonira. . eto. ZA KIL RIBE NA PACIFIK! Kraj vejače. kako zdravlje? Drago mi je šta te vidin. okrene se. onda promislim: "Grijota je stat u kuću po ovakome vrimenu. dobro obučen. ali kad rastvorin ponistru i udre me sunce. Kako je to elegantno izveja. Čovik od svita Niki dan. Šeta san po Pjaci sa dvojicon prijateji i zanili smo se u žestokoj debati o balunu i "Ajduku" kad mimo nas projde jedan čovik. ali prošlo je sigurno nedija dan. U cilome mome viku ovaku vejaču jemali smo samo onda kad je pri dvajst godin bila totalna pomrčina sunca nazvana spektaklom stoljeća. vijađan. nije loše. ne znan više tačno kad je to bilo. a kako si ti. jema san jedan neobičan i poučan susret. Projde. Ča ću mu reć: .Kolega Miljenko. guštan. kad u d r u juga i kiše. Sve su riđi datumi moga dnevnika i sve su veći između nji razmaci. Svako jutro odlučin sest za makinju.A. Više se i ne spominjen kad san zanje rige napisa. roba ovako četrdesetak godin. Nisan ja kriv nego ova kurbanjska vejača koja se bliži kraju a da cili misec na nebo njanci jedan oblak nisi moga vidit. kolega? . rekreiran se i kupin forcu za rad kad krenu gruba vrimena. omar san vidija da jeman posla sa čovikon od svita. sminjuju se dani jedan lipši od drugoga. diskretno me odizad takne i pa­ rdonira samo za trenutak. Boje šetat.

A. Ne smiš ti televizijsko. . za Majku Božju? Di san ga upozna? Znan ja sa beogradske televizije Miću Orlovića. niman vrimena. nara­ vski. obisidu nos. ne muči me da pogađan ko je. pa smo se pozdravjali i jubili sa ekranskim licima a ja nikoga ne poznajen. uvrididu se. nego brzo upada: . skoknut ću.Striče. ovi je lipši. Seli smo u jedan lokal. mali! . Znan i Dunju Lango. lipo se razgovarali. nema u Beogradu! . fotogenično. nego su osjetljivi. ekransko lice grezo pitat: "A koji si ti?" Ekranska lica nisu obična lica ka vi i ja.Ma ne triba. evo da ne znaš koja je ovo? . A kako Boris zna da ja ne pantin lica..Evo da ne znaš! . A da nije ovo Svetolik Mitić? Nije.Imaš moj telefon? . sećaš me se? . pogodi u tri puta! Navalila i ona: . burazeru.banda. namjerno. kaži kako se zove. lako ću te ja nać. .Pa da se javiš.A kako te se ne bi sića! Fin čovik.Ma nećeš ti mene skuvat! .Ja ne znan. svjesno. i ako ji ne pripoznaš.Naravski. A sve se mislin: ma koji je ovo čovik. reci. ovi je muško. kako neću! . platit ću ti najboji obid.Ne pizdi.Ajde recite! . ali ovo nije Mića. ali nije ni Nikita. bre! . Otkad te.. ali doću. popili po dva-tri bibita. Nije ni Čkalja. smijali. eto. nije. A koji je onda ovo? Plete se riga .Oću.Evo sto ijad.Ajde. Znan onda Nikitu. a ovi je basji i bucmast.Ja uvek na beogradskoj televiziji. pojubija ka i on. jema široko lice. i onda me on u botu pita: . . ali isto se pozdravjan i jubin. ali ovo nije žensko. e! A znan je boje od tebe! . Izašli smo iz televizije s jednon lipuškaston ženskon koju san. ekransko. Sićan se pri godin kad san sa Borison Dvornikon bija na beogradsku televiziju. Mitić je mršav. bacija me u velika govna.

Poslat ćeš mi lako. I kad san se udaljija viče: . Gren ča jer me malo i sram ča nisan jema više. on će točno u jedanajst čekat u kafanu. Vadin sve ča jeman. vratit? . I zato ovega moga kolegu sa beogradske televizije koji me zaustavja na Pjacu ništa ne pitan. Boji se da će mu falit šoldi. Njemu je svaka ženska Milena Dravić . pivačica. Doveja je dite u bolnicu u Dječje Selo. Ona je pocrvenila. eto. glavno da si lipa i da si mi draga. J e m a je niki maler s tonobilon i da ga je na servis. Zaludu san se ja pokuša izvuć slakin besidan. kako ji je stavija u takujin. Nadovezala me se i ona.Aj­ de. a kako ja jeman sutra u jedanajst uri sastanak u otel "Marjan".Jesan li ti pošapja da će reć Milena Dravić. I otad san se zakleja da nikad više neću ekransko lice pitat za ime i posal.Jebe se mene koja si. Govorija san jon: . Odseja je u otel "Marjan" i morat će ostat dva dana više nego je predvidija. . Sutra će on primit pineze od televizije. da je izmislija i televiziju i bolesno dite i kvar na autu.Ma kako te ne bi zna. ni ča radi.Ali isto smirit i utišit je nisan moga. ali dobro da me je trevija. naša se u neobranom grožđu. . kume. a ovo munite neka ostane meni za večeras. svakome se to more dogodit. Sam mi priča. ali duboko se uvridila i cila jon je krv udrila u glavu.Evo ti. a on va­ di portafoj i uz plik crveni desetijadarki utira i moje banka- note.Kako ću ti.bruka me i nastavja: . ali. . kupin i munitu . zaboga. . zna san da me je privarija. . kad ne znaš kako se zove.Ma kolega. Javija je svojima na televiziju i poslat će omar šolde. Neugodno mu je pitat. balerina. pogodi ča radi: je li glumica.svega šezdesetak ijad. Oni čas kad san da pineze. špikerka? Kiselo se smijala. pedeset ijad. kolega. Nego ja ne znan koliko jeman pinez u žep. . Pa je od smija ispod stola. kako ji je vazeja. Boris jon ništo šapje na uvo. Ni kako se zove. ti si Milena Dravić. striče.

.A bit će da te čita .A tako. Da ga vazmu.Pametan čovik. I ne čudin se ja jugu.More bit. . Šćeta ča ne radi na televiziju. A šta ti triba? I priča mi šta mu se dogodilo.Znan jude iz uprave. u jedanaest? . Sad čekam da me J u g nazove i uzvrati iston miron.Onda.Pa šta da me čita? . Vraćan se prijatejima i pitaju me koji mi je ono. Pari mi se vidit sa koliko će gušta i veselja ove retke čitat moj stari drug Jug Grizelj. hohštapleri znaju točno firme koje sva vrata otvaraju: TELEVIZIJA! UPRAVA HAJ­ DUKA! A ja san se smija i ruga Jugu kako je pa na tu baketinu. Pogleda san ga u oči i vidija kako mu se oči lupeški smiju. . Pri par godin zva me iz Beograda telefonski i pita me znan li tega i tega. ne bi falili. bit ću tamo. .pita se Jug. . I kako ovi lupeži. di neće dat čoviku iz uprave "Ajduka".smijen se ja.Zašto si mu onda da pineze? . . Odakle bi ga zna? . . jer san mona. Sutra u jedanajst pitan na recepciju otela "Marjan" za kolegu iz beogradske televizije. vidija je da si naivna mona. Sva srića da nije baš puno tražija. . on ti je u upravi "Hajduka". Ti čovik iz uprave "Ajduka" doša mu je ravno u redakciju i priča mu da mu se dogodija taki slučaj da je osta bez pinez. kolega. . . skroz te proštija! Kako pišeš.Ma znaš ga dobro. nego kako san ja moga ka ludaš na- letit! A virujte: ovi moj je jema pravu ekransku glavu. I J u g je da. privaranti. ti tvoj sigurno nije. Omar će mu iz Splita brzojavno poslat.A on tebe dobro poznaje.Ne znan. Nikoga sa televizije nima ove dane u otelu.J e d a n privarant.I di je baš mene naša? . .Ne brini.

10 deki pršuta. u ovo doba. Petak u bot i po pravac Lastovo. Ovo mi je prvi put nakon više od godine dan da gren na ribe. Vrati ga na brod opet propiva. Cilu noć moj mladi drug preda i svaku po ure pali le- triku i gleda na leroj da ne bismo zakasnili. Danas se tužidu da su in plaće malešne i radidu bez veselja. Di ću u ovu u r u na ribe odit? J o š je noć. ča je lipo poć na vikend! Mora da je bija puno pametan oni koji je vikend izmislija. Još jema friškoga burina. . I zima je na moru. ali san i njega zapustija. sve je za­ boravlja i kuva spirine. žestoki ribolovac. a ne moredu ga platit jer je taki pravilnik. na cilome brodu ostalo samo 5 . a pašta šuta čeka me na stolu. a jema ji kojima ne bi da niti iskrižat kapulu. ona mi je bila jedini moj hobi. sad. klapa. I motorin je vas mokar. a ja spavan ka anđel. Smišni su mi otelski kolektivi koji plaču kako nimadu koga. Dvi ure triba nan do pošte vozit. i nosi p u n u kantu črvi. Ka da kolektivu ko brani prominit pra­ vilnik! Jer jema kogi koji miritadu i dva miljuna na misec. Sve je puno boje i sve je puno cinije nego po otelima. da triba bit na poštu u svitanje. S menon gre i jedan mladi kolega. popija 2 prsta rizlinga pa zapalija. Uložidu miljarde u otele. U 5 uri me diže. riba ne ji pri 10 uri. zvoni. I ležeć ka Rimjanin izija san fetu crnoga kruva. I nije ovo lito.6 putnika. Pravi dobri kuvari uvik su jemali veće plaće nego dire- turi. Probudija san se posli Veleluke. Nije se vapor ni uputija a ja već ležin u kabinu. i najsitniji šum smeta. I to san se opazija: dobroga brodskoga kuvara baci u otel i ništa više ne zna. Postajen nervožast. bati. a nimadu ga jer ga ne moredu platit koliko triba. drma. Ni­ kako ne razumin zašto su sve ugostiteljske usluge na bro­ dovima puno boje nego u otelima. A na brodu trese. Brodi i oteli Asti boga. ka da su na robiju. Volin tunju. Interesantno da najslaje zaspen baš na bro­ du. ali ne viruje on meni i tira me da gremo. ja u sobu ne mogu spavat. priko voje. Je li mi žena u kužini pere pijate. čita i zaspa. a ključnoga čovika ne moredu platit. Doma mi svaki.

govori moj drug . priporodija san se. svaki od 3 kvarta. lovin. sprejon ji treba prašit da se uputidu. vrat. Pa jedan džemper. pomla- dija.Nije nego smo uranili. drćen. Drug mi vuče komarču. izličija se. kosu. I vitar tunje mrsi. Donili smo sobon marendu ali nimamo vrimena jist. a jopet mi je zima. Sunce je visoko skočilo a mi tek bacijemo sidra i počinjemo lovit. Gospe moja. pomamija. Nabija san se robetinon. otkrijen prsi. Godinu dan nisan izlazija na more. gledan galebe. I motori su se pogospodili.riba više ne ji. . vunenu kapu nataka. Ka u kajin. godinu dan san izgu- bija po soban i kafanan. Svučijen najpri kapot. Je li meni ovo triba. ako ne i kil. pušin i kašjen. Amo doma! Vrime je. vas san pomodrija. Drug mi se slomija vrtit mani- cu. Neće da pali bez spreja. Vitar šforcaje. tresen se. dižemo sidra. ča je lipo! Ko ovo more platit? Rastvaran košuju. tumija. kvasin obraz. još će mi tribat za njon na Pacifik izlazit. gvante san stavija. Ne upali li motor. a onda tražimo brak i vrtimo se oko niki sik koje podmuklo viridu iz mora. pivan. motor ne pali. Zbonacalo je i steplilo. Potegne prvi fratar pa drugi. jesan li moga lipo u teplo ka čovik ležat i guštat? More sve liči Dvi ure vozimo. Pa izasebice 3 kantara. a vali oko nji hučidu i pinidu. More sve liči. peren ruke. pari mi da mi je dvajst godin. Gingolajemo se. Uputili smo se.Zakasnili smo . Ništa. Pripomišćamo se na drugi brak. I klanjce je izdera. Ni­ ma dekota do mora. gotovi smo. Još po ure. Ča je ovo došlo da za uvatit kil ribe triba se do Lastova 6 uri vozit. bacit će nas na sike. a onda iz Lastova još dvi ure vanka? Enti boga i ribi. Oko 2 bota počimje tramuntana. . Neće. Brzo kupimo tunje. Ka i uvik. Pa drugi. Veslat . a ja san se skupija na provu. organizam ruvinava. Još ni počela grist. ja pica pa in za redon 2 ka­ ntara. Napokon je krenija. On stoji za timunon.

Zabililo more.Pa je vitar. gvante i utira se šoto prove. prominija retinu. opalin glavon. ka pijani. modar. Nasrću vali i svaki me tuče po bubrezima. dovatija san se teple kužine i lipe spize i lega uz pećicu na kauč. A da nije umrla? U ovu u r u ona je uvik doma. Izvučijen se vanka a čeka me vitar i more. Asti Gospu. Posrćemo. teturamo s vala na val. govori on. zoven telefonski ženu. Ajme. . Skroz lud čovik. ča je ovo sad? Nismo sekali brod. noćas će bit bonaca i poć ćemo pod osti. mokar. I moja šoto. Gledan poda se: sve mokro. Obuka san džempere. Ča ne bi da da mi se bilo ti tren stvorit u kafanu! Sidit u "Belvija" i pit kafu. Ćutin ispod sebe sve mokro. A znan. kapu. I džemper. more bit i za- kunja 10 minuti. Di me vrag usrid zime na ribe nosi. more se žešći i krešije. Dvi i po ure traju ove muke i patnje. Vičen drugu: . ni­ kor se ne javja. smrznut.Zašto. namistija feral. je li to za me? Gladan. Zoven u 10 . Koji štrapac. Uvečer. oko 9 i po. Polije priko broda.Di si dosad? . I sad se s obe bande priko rebar penje i izlije. majko.ništa. dolazi mi da se svučen. tankoga je sna. I kapot mi je mokar. ča će ti to? . Svaki čas je diže i puše u prste. A di more bit? . Zvoni.ćemo. samo je žgorac na ćupiću skočija. nestane neba i samo vidin uspinjeno more. zalije me. Ajme. Naglo se uspravin. Ča je sad? Pa ovako čvrsto spava.Sprema san brod. kapot. I mudante. Kad val digne provu. drugi uvati i spušta. Bogati. Kako sunce tinja i slabi. okrvavija san se. Nikad doć. a ne bi volija poginut nego uvatit vesla u ruke! Upalija je otprve. . Prska po meni. Nisan. timun i na timunu ruku moga druga. Restu vali. a eto ti moj drug.Veži se da te ne odnese! Ne čuje. da skočin. koji patimenat! Popizdija san. Tija san ga nožen izbužat. Ležin skupjen ispod prove i vidin samo komad neba. cilo će mi se intrame odlipit. Jedan ga dočeka i digne. ispod pajoli sve je puno vode.

ajme! Puste godine sanjan ti najsritniji trenutak u životu: pošćera na vrata.A di? . u prste pjuje i broji.A di te vrag nosija sinoć? Ča si se proskitala? . doma. Vrtin se po Pasaduru koji je za me jedan .Zvala san ti na večeru i prijateje. .J u č e r prid podne. . Sve isto ka da si i ti bija. .A ča si slavila? . Omar san veseliji.Fala bogu. Brzo san se smirija. slavila san. Čuja san oko 2 bota motor kad se vraća.Bila san vanka. . Probudila se. Jedino da nismo platili telefon pa nas je pošta iskju- čila. libi se u sobu. Čujen zvoni jon telefon. gušta.A di si ti? . mene doma nima! Infota san se. i domalo evo ga.Oćemo li? .Kako di san.Oli je pošćer donija pineze? . Glavno da je penšjun počeja kurit. . Sad mi se triba barenko osan dan rekuperavat. a ne ti! A ona se smije. A pošćera nisan dočeka Ujutro najranije zoven ženu.Jesi li čoviku dala manču? . Izaša je i domalo čujen motor kako klapa i udaljava se.Tvoj prvi penšjun. A u pet me tura: . Ajme. Kako ti moga dat bez moga pot­ pisa? Kako si smila primit bez mene? I ča ti. poludija. puca od smija. jemaš slavit moj penšjun? Ja san ga odradija. di ću bit? . i to obilatu. i sad kad se to dogodilo. Drug mi je iša svitlit. boga ti ćaćina i materinoga vlaškoga.Bome na ribe! Ne bi da znan da ću kita uvatit. kako mi iz boršete pineze vadi.

Izdvojin šarga od kila za večeru. Pijatić prokuli i po ša- rga meni je dosta! U nediju uvečer. do butige i pilota.od najlipji detalji balote zemaljske. i ja znan da će bit tako lipo. komfortno. ali ne mogu. povirija u Dom armije i do Antine oštarije. I u ponedijak ujutro s kofon ribe iskrca se u Split. Tega ugora od osamnajst kili posla je po brodu prodat u Split.A ko si ti.Ja san najboji ribar na Lastovo. jopet šetan i tek kad se počelo smrkavat. utira san se u kabinu. čitan.Šta o meni ne pišeš. Čudo jedno kako se na brodu smanjija! Šetan po otoku. ča si? . kuglana. Pun veliki sić ribe. saloni. disko klub. Jučer san ulovija ugo­ ra od osamnajst kili. dakle obaša kompletno misto i svud se falija koliko san ribe jučer ulovija. I nikad neću razumit: kako se u nas lako najdu miljarde za gradit otele. popijen kafu. neće bit kogi i ja ću se morat jidit i bogavat. svi sa­ držaji. 11 miljardi investicija. piza je jušto sedan kili i osandeset deki. Uvatija san desetak kili. uvik mi uteče dvadesetak. nikako ne mogu reć desetak. marendajen. . sunčan se. a teško je nać i jedan posto investicije za kadrove koji će vodit te otele. pokazuju mi di će bit teraca. o meni triba pisat. I kad su ga na brodu izmirili. Prošeta san se do Ublija. razgovaran sa radnicima na gradilištu novega otela. čin je trajekt prispija. Iz novega bufeta u portu izlazi jedan čovik i govori mi: . obidvan. Vraća se moj neumorni drug. probudin se. samo neće bit personala. Nosi novu lovinu. zaspen. visoka b-kategorija. čujen motorin. .

STAROST I MLADOST

UTORAK, 4. marča
Naručija san obid jušto u bot manje kvarat. Još san
vika:
- Makarune oću, razumiš li: makarune!
Bunila se:
- Makaruni te debjadu.
- Jebe me se, neka debjadu, neka u me dojde dvista ki­
li, ali makarune oću. I u bot manje kvarat, u minut točno,
da su na stolu!
A doša san doma posli dvi. Pripala se, poludila, zvala
telefonski sve prijateje, kafane, prvu pomoć, miliciju, bol­
nicu...
Dojden doma a ona plače, drće, u afane pada, kolonjon
se razabire.
- Di si dosad?
- Na Rivu, bome!
- Zašto? Ča si činija?
- Ništa, šeta san.
- A ča nisi doša kako si reka?
- J e r me bilo drago šetat, jer se nisan moga odlipit od
Rive.

Veliki dan
Protumačija san jon da je danas za grad veliki dan.
Riva je spašena. Jopet je Riva Rivon postala. Svit po Rivi
šeta, diše, gušta. Nima više šporki tonobili, prdenja motori,
gadljive raznobojne late parkirane šoto palmi.
Šetaš kako bog zapovida, ka čovik, ne tiskaš se među
tonobile, ne šporkaješ gaće o parafange. Riva široka, čista,
lipa, mami te na šetnju. Samo autobusi još prolazidu, ali

ne smetaju i neće ni oni još zadugo. Vidija san da svit šeta
Marmontovom. Nima straja da će te satrat. Kraj Prime nja­
nci više ne triba semafor, moš proć s jedne strane ulice na
drugu kad te voja, ne čekaš zeleno pa da svi ka stado ovac
grunemo jedan za drugim.
Split je bija izgubija Rivu, pritvorija je u saobraćajnicu,
parkiralište, a sad ju je jopet naša, dala se prednost čoviku
prid laton i Riva je propivala, postala je ono ča je bila: naj-
lipša Riva na Mediteranu. A mogla bi bit i na svitu, jer
tek sad more je se uredit, osvitlit, prostrit štekate, dignit
tende, iznit cviće, lumbreline, banke, i mužike bi se moglo
dovest, koncerte činit, prestave prikazivat.
Sad triba zamislit kakva bi mogla bit litnja noć na Rivu.
"Sto koluri daje nebo, more Split, a uz more lipa mladost
udri u smij". Bili vapori okrićedu se u portu i svitlost jin se
gubi u konalu, motorini se vrtidu u noćnoj šetnji, sa gajeti
otočani nudu grozje, smokve, svud su štekati, kamarjeri
trčedu, nosidu gvančere pune bibiti, mužika svira, ližedu
se đelati, debele gospoje sididu po šentadan, vatadu bavu
s mora i mašedu se ventulan. Odrebatije ponoć, a nikor
neće da gre doma. Matere još šetadu sa dicon u karoceti.
Petak je oli subota, sutra se ne radi, sve je krcato svita i
Vlaji se nisu vratili na selo, ni oni koji jemadu vikendice
ne gredu na vikend, žaj in je bilo Rivu ostavit.
I ča je interesantno - nikor se ne buni, samo oni prdonje
motorbičiklisti koji su po Rivu činili zulume. I jedan stari
Splićanin posla me opširno pismo kontra novoga režima,
jer oni koje su noge izdale, koji bol o srca ćutidu, kako će
sad oni doć na Rivu? I ako stojidu oko Rive, kako će sad
oni odit u ambulante ili u ošpidal? Oćedu li ji u portantine
nosit?
I mene su počele noge tradivat, i ja ćutin bol o srca, ali'
ne dan se, još mogu do Rive skoknit, a kad još više izdu-
šin, odit ću polako, držat ću se zida, pust ću do Rive. Bude
li o jute potribe, zvat ću taksi. A ne daj bože ono najgore,
ali i onda jema prva pomoć.
Svaki naš grad, pa i Split se fali kako je on grad mla­
dosti. Isto ka da je sramota priznat da je svaki grad i grad
starosti. I na to triba mislit. Eno Beč, na primjer, di se kod
starac makne pa se umori, čeka ga misto za počinit, za

sest. U glavne ulice čak su veliki pitari cvića tako učinjeni
da moš sest.
Mladosti triba otvarat radna mista, a starosti ova side-
ća, odmarajuća.
Mi više razbijemo glavu di će se mladost zabavit nego di
će radit. A tribalo bi zapravo mislit kako čedu se zabavit i
odmorit oni koji su se naradili.
I evo, pridlažen da se smista na Rivu udeseterostruči
kapacitet sideći misti.
Za razliku od zatvorene gospodske Pjace, Riva je uvik
bila široka, demokratična, plebejska, uvik otvorena svima
došljacima i putnicima, fureštima, i starima i mladima.
Ona triba svakome ugodit. I svako da na njoj najde svoj
sadržaj.
Dobro su govorili naši stari: "Nije ni marač magarac".
Zabilila su brda oko Splita, govoridu mi da je noćas i u
Split snig počeja padat. Srićon se nije uvatija. En ti snig i
ko ga voli! Cila vejača bila je vedra, p u n a sunca. Pada mi
na pamet kako su novine donile sliku procvitani bajami.
Cili san život radija u novine i ne spominjen se da je
ikad prošla i jedna vejača bez te slike stabal rascvitani ba­
jami. P u n a mi je pipa rascvitani bajami!
Da u vejači cvitaju bajami, to je u nas, u Dalmaciji, pra­
vilo, a ne izuzetak.
Sinoć snig i bura, a danas jopet vedar, sunčan dan.
Lipo je vidit okolo Splita bila brda, a po Rivi punoj sunca
razgolacanu mladost.

SRIDA, 5. marča

I danas je lipi dan. Nisan radno raspoložen. Trčen na
Rivu, oću šetat, oću je izguštirat.
I nervožast san. Večeras igra "Ajduk". Gledat ćemo TV
prenos.

ČETVRTAK, 6. marča
J e m a našega svita kojemu nikako nije drago da će se
preć na litnje vrime, odnosno da će se leroji maknit u r u

naprid. Bunidu se kontra te novotarije, a ne znadu da
smo mi u Split još pri rata, pari mi se od prvoga aprila,
jemali litnje vrime. Moran priznat da i meni litnje vrime ni­
je drago jer san naušan večerat u osan uri, a po litnjemu
vrimenu u osan uri se još vidi, a ja ne mogu, ne gre mi
večera pri vidilu. En ti ja večeru koja nije pod svićon! Pari
mi se da je marenda. Morat ću spustit kontrine, zamračit
kužinu, užgat letriku i onda sest i jist.
I tokat će me u r u vrimena pri dolazit doma. Uru vrimena
pri poć u posteju. Volin litnje večeri, a one ćedu sad bit
kraće. Ukrest ćedu mi uru vrimena od svake večeri.
Ali to je rentabilno vrime. Miljarde se ušparadu. Miljarde
kilovati, miljarde dinari.

Besklasna riba
A druga je sad stvar ča smo mi sebični i volimo u r u li­
tnje večeri nego cilu atomsku centralu. Ča ćedu meni ušte­
đeni kilovati, oli ja živen na kilovate, ja živen na ure!
Kad san već spomenija stara vrimena, napomenut ću
i to da san niki dan u stare spliske novine od pri 50
godin čita kako je niki ribar kažnjen globon i oduzimanjen
ribe, jer je na peškariji prodava skuše po 30 dinara, a
cina in je bila maksimirana na 22 dinara.
Riba je bila razvrstana u 4 klaše i svakoj klaši bila
je određena maksimalna cina.
Naša antiklasna borba išla je u taku širinu da je razbila
i klasne razlike među riban, pa se sad sirotinjski bodljikavi
škarpuni i prezreni kantari pušedu i izjednačuju sa elitnim
zubacima i komarčan.
Jedino je srdela ostala srdela i zato sad svak od nje
okriće glavu, i kad je vidiš u masama, zgnječenu, gadi ti
se.
I ribari je znadu nazad u more iskrićat. U sve lokale, pa
i u najgrezije crne betule, zabranjen jon je ulaz.
A od svi stanovnika mora ona jema najveće zasluge.
Podigla je i kroz puste generacije odranila cilu Dalmaciju.
A sad je degradirana, devalvirana, osuđena, izolirana; ma­
­ke i pantagane jon čriva i glavu raznosidu. Narod je se
odreka, mrzi je ka da mu je bila najgori dušmanin.

A ja virujen da će jednoga dana i ta nesritna dobra na­
ša srdela - mučenica doživit potpunu rehabilitaciju. Stari
svit sve je volija određivat, klasificirat, maksimirat, tako
da si sve moga znat unaprid.
Gradiš li kuću, oli da ne gremo na veliko, daš li šjolat
postole, tačno si zna koliko ćeš platit. Svaku uslugu.
Kad se, recimo, danas vraćan s puta, ja uvik vazmen
taksi od mula, odnosno od štacije do kuće. I svaki put
platin drugu cinu. Plaća se po kilometru, udaljenost je
uvik ista, a cina je uvik druga. Deset taksija, deset različiti
tarifi.

PETAK, 7. marča
Evo san pronaša jedan stari spliski libret iz godine
1823. i tot mi lipo piše, da san se od mula ili od štacije
do kuće vozija karocon, platija bi osan dinari, ako je bila
karoca sa jednin konjon; ako bi vazeja dvopreg, platija bi
dvanajst i po dinari.
Vožnju do bolnice platija bi osan dinari, do Pojuda ili
Osamice 15 dinari. Da stojin u Solin ili Vranjic, platija bi
četrdeset dinari, do Kamena i Stobreča pedeset dinari, a
kad bi me vrag odnija karocon na alku, triba bi se isprsit
sto i osandeset dinari. Ili, dvopregon dvista trideset i pet
dinari.
Ako bi se vozija po gradu, obavezno bi me kočijaš mora
čekat kvarat od ure; izvan grada, u području općine, mora
bi čekat cilu uru, a kad bi iša u Sinj, onda bi me mora
obavezno čekat šest uri. Dakle, moga bi komodno obidvat,
gledat alku i lipo se vratit.
I lipo piše da kočijaš mora primit u karocu četiri put­
nika, pa kad svak podili po glavi, onda ni do Sinja nije bilo
skupo.
I nosačima su tarife određene za svaku distancu po
gradu: koliko kad jedan nosač nosi, koliko bez karijole,
koliko sa karijolon, koliko sa karijolon na dva, koliko s
četer kola.
Čak je bila određena tarifa od dva i po dinara "za dopra-
ćenje putnika do bud koje restauracije ili privatne kuće
bez prtljaga."

I špacakaminima su odredili tarife za dimnjake u pri-
zemju, za dimnjake kroz dva poda, kroz četiri poda; ta­
rife za štednjake, za male, za velike, za štednjake sa dvi
pečenjarke, za pekarne, parne kotlove i pripadne dimnjake,
za gvozdene peći, za peći od majolike. Cila študija samo za
špacakaminske tarife!
A neka mi danas ko kaže koliko u Splitu zapada bilo
koja usluga, osim brijačke. Samo su brijačima ostale ta­
rife. A svak te drugi dere i koje kako oće.
Jemamo puste službe, savjete, inšpekcije i inšpektore,
a nimamo tarife ni cjenike.
I meni se, ka jednome gradskome kroničaru, lako
snać za svaki problem iz prošli vrimen (koliko je u Split
bilo kurab, koliko policjoti, koliko šupirani, koliko se šta
plaćalo), ali kako i koliko se plaća danas - to ni dragi bog
ne zna. Njanci ne znan pošto je kruv.
Ne znan niti koja su danas sve sredstva plaćanja u
upotrebi. Jer niki dan san vidija kad jedan čovik kupuje
duvan i daje sto ijad dinari. Blagajnica mu nije jemala pro-
minit. Izvadija je nike bone i uzeja cilu šteku Kenta.
Mušno me bilo pitat koji su to novi pinezi u promet, a
more lako bit da su bili i bonovi za marendu.
Ostarija san, sve slabije se snalazin u modernoj proble­
matici; bija je zanji čas da utečen u penšjun.

Subjekti i objekti

Jučer san na pazaru trevija moga staroga prijateja, pro-
fešura. Još nije u penšjun ali već se sprema, već mu je
drago u spizu odit. I gremo mi dva od banka do banka, iza-
biremo, kupujemo karote, zeje, salatu, i kako je niki dan
naša "Nedjeljna Dalmacija" pisala o masovnome picavanju,
dok kupujemo, usput i razgovaramo na tu temu.
- Baš u prošli četvrtak - priča mi profešur - naši ma­
turanti jemali su bal. Zabava in je trajala do zore i, naravski,
u petak nikor od nji ni doša u skulu. Ajde dobro, neka ji
vrag nosi, jemali su bal, dimili su, slavili i ostali doma
krepavat, i progledaš in kroz prste. U subotu skule nima,
i njima je šabato ingleže, i onda in je sutradan nedija,

jopet nima skule i mogli su se lipo i odmorit i spremit. I
u ponedijak eto ti ih, ali bez borši, bez libar, skupili se u
razred i pivadu. Došli profešuri da će održat svoje satove
ali maturanti ni čut. Kakva nastava, nećedu oni danas na­
stavu! Oni oćedu pivat!
I svi, do njanci jednoga, muški i ženske, izašli vanka u
grad pivat.
I ča in ti moš, moš in jedino puvat jer oni su u novoj
školi subjekti nastave.
- Ajde, bogati, subjekti govoriš, a ča ste onda vi, pro­
fešuri? Ča ste vi postali sad objekti?
A ke, i mi smo subjekti!
- A ko je onda objekt?
- Nikor, nima više objekta.
J e m a d u prav dica ča masovno picaju, ča će in i taka
nastava bez objekta! A od sami subjekti njanci jednu
prostu rečenicu ne moš sastavit. A onda, u "Nedjeljnu"
san niki dan pročita mišljenje, ne znan je li pedagoga oli
psihologa, da nisu dica kriva ča bižidu sa satova, ča pica-
jedu i bružajedu, nego krivi ste vi, profešuri, niste uspili
učenike zainteresirat, satovi su van dosadni.
- J e , to priznajen - odgovara mi profešur - puno je in­
teresantnije i zabavnije poć na matineju u kino "Tesla"
nego u skulu. Puno je zabavnije gledat Hopa-cupa u kre­
vetu nego sidit u klupi i zajebavat se matematikon. I ča
bi sad mi profešuri morali od nastave učinit pa da n a n
satovi b u d u zabavniji od Hopa-cupa u krevetu? Oćemo li
u skulu vodit striptizete da in se prid pločon svučiju gole
i šetaju izmeđ klup, oli da mi profešuri činimo striptiz, da
predajemo goli golcati, ili, ako in je i to dosadno, da za ka-
ledron činimo stoj?
I tako, uz razgovor, obašli smo pazar, bikarije i rastali
se na peškariju. On će doma pa u skulu na zabavu, a ja
na obid pa u posteju. Isto je meni zabavnije.

Sve se budi

Evo n a n i premaliće. Sve se budi, sve se diže, sve je ži-
vnulo. I ja ćutin premaliće, ćutin ga duboko u kosti.

Kosti su mi živnule, i ne samo da ji ćutin nego me bo­
lidu. Sinoć san seja u sobu na tapet i vrtija nike libre. I
kad san se tija dignut, nisan moga. Zoven ženu da mi da
ruku.
Neće nego da se sam ustanem. Još je i drukala:
- Ajde, još malo, vidiš da moreš!
Kad san se napokon diga, pljeskala me i vikala:
- Prooda je mali!
Cila me ploča odizad boli. I kad ustanen, ne mogu se
uspravit. Upiren rukan u ploču, drecajen se i 10 mi se
minuti oče dok počnen normalno odit.
En ti taka premalića koje samo u kostima ćutiš! A još
pri dvi-tri godine premaliće mi se javjalo drugin, veselijin
sinjalima.
Ništa se više ne budi. Finili su, Mare, bali!

e? Lako li je pizdit! A ča ćete žderat? Liti ista pisma. po ovome ledu odit vanka. Ča nju toka po ovoj žegi? Sva je u jednoj vodi. i liti.Ne ajde. kupila borše. Umorila se. po kiši i snigu.Gospođo moja. po bikarijan . pogotovo ako je to nevista ko­ ja se ponudi da će ona spizu činit. kad zvizdan poludi. na pazar. dok bi se pripremala.Ona. na peškariju. Naše žene i matere koje su cili život odile u spizu prikaživale su nan se ka velike mučenice. I baš je jutros na pazaru trevila jednu finu gospođu i ta jon fina gospođa govori: . .i po buri.A ti ne ajde! Oli ti je o glavi? . gledala koliko pinez jema još u boršin. LIPO LI JE U SPIZU ODIT! UPO MARČA MISECA Osladilo mi se odit u spizu. A zeje koje će donit ne bi ni prasac jija. kad zemja gori. po ledu. oli ni­ ma koga mlajega u kući da vas zamini? Ajme. Naprtili smo je ka najgorega tovara. spotila. i ako bi vanka bilo grubo vrime. zepst. samo u drugoj varijaciji. štrapacirat se i bolest na se napsat. a ne zna ko jon glavu nosi! I ona će poć u bikara meso izabrat. Trkale bidu u grad. ona će je zaminit. Koju ona žrtvu čini! I sad pod stare dane. znat koji je požicjun. ona se mora štrapacirat. nije to više za vas. . uspuvala. ako se ti mlaji javi. sve bi ronjala: ča nju sve toka po ovoj šargovici. Spominjen se kad bi mi se pokojna mater spremala u spizu. I ako bi se dogodilo da bi se zaista razbolila i ne bi u spizu išla nego u posteju ostala. onda bi jon se na posteju moralo doć kazat ča se to kupilo. a sve za vašu kurbu gujcu! Otac bi naivno naletija: . Nisan dosad ni zna koliko je to lipo.

uvik je vladala velika skupoća. kad pederi nisu bili u modi. sve ostavjan i letin vanka. I ča kod gredu starije. mušno mi se bilo sa jednon boršon uputit.to uvatilo. borše nosi. ovo si kupila. ja oli ona. ne znan ti ja kupovat. lojetina. Bilo je dovoljno da me dva-tri dana. po­ tužila se na skupoću. i ovo ti zoveš meso? Di su ti oči bile? Pa te ovako privarija? A crno je ka sukno. iskrenula borše. templa te zabolidu. Teško. oni su sma­ trani jednon vrston pederi. ali san se uputija. oduševija. a zeje. I ne čudi me to. I pome nisi znala kupit. . Zamislit nisan moga da muškić u spizu gre. ali me zaprepastila činjenica da je i mene . s očiju mi ga nosi da ne izrigan! I riba ni vajala. i kad je ćutila bol o srca. a vidi koji je kumplir ku­ pila. I koliko pamtim. a to je pedesetak godin unazad. Kad vidiš cine. Uvik se tužila da nije lako po ovoj skupoći u spizu odit. infeta. uvik je ponavjala da dolazi vri- me kad će se pinez u boršu nosit. Osladilo me je. u Split se pogrdno zvalo ženska pravda. ona bi se najranije digla i u spizu trkala. sve su žešće. U staro doba. a spiza u boršin. počela se raspadat. . koliko deru. I kad najžešće ujutru radin. sela za stol i umrla. kad se nije dobro ćutila. teško me zaustavit. već je proklija.Ovo. Najpri san se bunija: di ću ti ja spizu činit. Ta­ kve jude koji su se sa ženskinjan mišali i ženskin stvarima bavili. a vidi ko- šćurine. I jednoga dana vratila se iz spize.okad san u penšjunu . biži. I uvik. žena pošaje u spizu i ja san se vas okrenija. i kad ju je sa svi stran probadalo. di ću ja borše vuć? A ko će od srama? Da mi ko reče: vidi ove ženske pravde! Osin toga. osin duvana i novin malo san ča u životu kupija. I sve bi izgadila. zeje da je skupjala šoto banka. a ona mi predloži da bi ja danas moga poć. Sad se ujutro karamo ko će poć u spizu. boje bi izabrala! I već sutradan. i pome su gnjile. smrdila je. U životu nisan trevija ženu kojoj nije drago u spizu odit. uvik. ne razumin se.

A ko će sve to izist? . kad san se vratija iz spize i sve na stol istresa. . toko potrošin. deki? .Proždrit će se. Niki dan. a u boršu natrpaš deset artikli. I premda to znan. Uvidija san da su najveća. One najviše pineze gucaju. koliko kili. Odgovorin: . Samoposluge su manjabeci i pametan potrošač mora bi ji zaobilazit.A nisi gleda u balancu kad je mirija? . Niki dan san i škatulu puntini kupija. Zanju pet dinari kupija san petresimul.Nisan zaboravija nego mi ni doteklo.Kako ću znat.Ča koliko jema? Reka san ti dvadeset ijad! .Znan. Kad bi bilo muholovac.A koliko tot jema? .Jebe te se! . vuć i doma na stol iskrenit: . pita me: . Kako greš po samoposluzi. Vidija san jednu linu brakuju. oli me reka? . a sad gledan po kući. sad bi moga puntinom jednoga u štrop zalipit. Najteže mi je kad donesen meso. jopet upadan i svaki put iznova činin iste gluposti.A koliko si sarčija? .Osamnajst ili dvadeset ijad. Drago mi je obilazit banke. I svaki put isto.Ne znan. ne boj se. Samoposluge su izmišljene sa­ mo za must svitu pineze. jopet gren.Gledaj ča san ti kupija! Svake gracje božje! . . za što si i doša. Koliko pinez odnesen. kupovat. Ulizeš da ćeš jednu stvar kupit. Nikad mi u ži­ votu puntina nije pala na pamet. ali pitan te koliko jema.A di je novina? Zaboravija si "Slobodnu". čula san. ka u stara vrimena. nikad mi nije tribala. Uvidija san da je daleko mudrije kupovat u staru klasičnu butigu. mirin zide šta bi moga obisit.Kako ne znaš? . vazmeš samo ono ča ti triba. a ona me pita da ko­ liko s a n to kupija. recimo bocu vina. najgora napast samoposluge. . Pogotovo one najveće. sa­ ma ti ruka leti i bacije u košaru.

odnosno zamotana. Najveću zabunu stvara mi kruv. Savršeno mi se jebe za ta dva šporka dinara. Niki dan kupujen na pazar sir. Donesen koju konzervu. nisan se sitija. Izmiri mi. Ne mogu se više doma vratit prazni ruk.kad tako lažen. Ne znan zašto. a ja u šetnju. To oće reć da je kvarat šesto dinari. rečen da san potrošija manje nego ča stratin. Pripa san se . A u glavu tri kvarta od kila. Potrošin li 30. bez ikakva smisla. za dva. Uvatija san sebe di ženi lažen. onda je dvista dinari skupja.Jema bar dva deka manje? Bez riči me vratija 3 dinara. Sigurno je pozlaćen jer drukčije gram ne bi moga zapast dvista dinari. botilju vina oli bar deset deki pršuta.A pošto je sir? . oli se u žensko pritvaran? Zašto ne rečen da san potrošija više? Ne znan. uočija san da ti pršut miridu sa karton. A u talijanske san novine pročita da trgovci samo na tome. Pri san dava koliko bi mi rekli. četrdeset miljardi liri na godinu. a sad guštan spu­ stit cinu za dinar. .A koliko ovod jema. Odlučin odsad gledat na balancu. A kad ona gre učinit spizu. cjenkat.A nisan. ali jopet to nikako smatram za svoj lični uspjeh. Kad san već spome- nija pršut.Trideset deki. rečen dvajst i pet. Komad sira. Niki dan san kupija glavu sojinog kruva (jer stoji frižak četer-pet dan) i platija ijadu i sedansto dinari. komad sira. Oko kruva nastala je taka zbrka da nikor više ne zna koliko zapada kil. Jema bit da je ti celofan u koji je kruv zamotan pozlaćen. pari mi se. ali svaki put kad mi miri. Mala glava kukuruznog kruva ijadu i po! . Koliko? Pet ijad. opet u s p u t svratin u butigu i kupin bilo šta. Ako je glava pakovana. samo na karti na kojoj miridu pršut. Bez ikakve namjere.Po petnajst ijad! . Kad kupujen na pazar. počimje mi bit drago karat se. . zaradidu. . . zaboravin.

kapula. i radnik. jemaš zadatak.A ča si poludija.pritvorila se u elitnu. trgovanja. jemaš je grickat 3 miseca a 3 ijade i 600 dinari.prema tome jesu li drece. . čikolatu si počeja kupovat? . To mora da su još veći gušti nego odit u spizu. onda je vino cine. I kad je kapula četer ijade kil. nego nisan tija kupit.kruv. Otkrivadu se nove butige. Niki dan san se iz spize vratija sa velikon čikolaton. više od svega impresionirala me kapula. novi artikli. Boca najfinijega vina 3 i po ijade dinari. a vidi ovu čikolatu. .u boršu mi se slomila. čikolatu i naranču. Popizdila je. ča cine.A kapulu si zaboravija! . trče se. vas si u trgovini i na ništa drugo na svitu ne mi­ sliš.j e m a drugu cinu. Sad razumin zašto je ženskan drago odit u Trst trgovat. I činovnik.Nisan zaboravija. A ako je tako. Gospodska spiza posta­ la je dohvatna najširin narodnin masan. Razgovaraš sa sviton. duplo su cinije od kapule. i profešur. . I mortadela je cinija od kapule. Četer ijade kil. gleda se i štivaje kupjena roba. I riba na peškariju. onda ne razumin zašto se kruv ne prodaje po pašticerijan. Kolika je . I zabavjaš se ka da si u teatru. Najist se kruva i kapule postaje ve­ liki luš koji ritko ko more sebi priuštit. Ne samo da su različite cine prema vrsti kruva nego jema bit i prema formi. I tako se kruv naš svagdašnji pritvorija u slakusariju. a kapula 4. kornete i kako li se sve zovu . i kad kupuješ. I meso mi se čini jeftino. jema u njoj deboto kil.A vidi kolika je. minjadu se i brojidu pinezi. I postaje slastica. ne lutaš besciljno nego znaš di sve jemaš poć. Ali zato svak more jist mortadelu. Sve se priokrenulo. I ča je važno. A jopet. štručice. a narodna spiza . Kil kapule . A naranče koje su se pri rata samo za bolest dici davale. sklapaš poznanstva. više ne znaš ča je skupo. činidu se konti. jer i šenični kruv . fažol . onda se mora izgubit svaki kriterij. i dotur.dva kila naranač. I jema bit da svi judi kad gredu u penšjun otkrivadu tu draž kupovanja. vuče borše. jemaš posal.

isplati se.Ma nije sedan. Za svu robu. njanci osan ijad liri! On se boje zagleda: . jaketu od sedandeset i devet ijad liri ja ne bi kupi ni da je sedan ijad liri. Omar ga gren kupit. . Tako mi se jedanput u Trst dogodilo da san vidija u izlog lagani litnji veštit i na nj označena cina od dvadeset ijad liri. ali ča mogu kad mi je ovo trista puti dražje. nego sedandeset i devet ijad liri! Eto koji san ti ja trgovac.Ma nije van veštit dvadeset ijad. a izaša san sa kaišon. Moga bi. I malo ga­ vuni pofrigat. Oćemo li nokte grist? Kad okinen nokte. onda sam sebi kom­ biniraš jelovnik. onda mi dajte kaiš! I tako: uliza s a n kupit veštit. ali nožice ne znan držat . čini mi se. Dogodilo mi se niki dan u Ravennu da san u izlog vidija niku jaketu i ispod nje pročitan cinu . pisat. osin jića i pića. I još nikako i znan okinit nokte na livu ruku. Govorin prodavaču da mi pokaže oni veštit iz izloga od dvadeset ijad liri. živit 3 ijade godin a da nikako ne svatin ti odnos cine i robe. ono je kaiš dvadeset ijad! Vidite da je cedulja okačena o kaiš. ali nije mi ni draga. Vidiš na peškariju ubotnicu i sitiš se: "Za predjelo ubotnica na salatu".sedan ijad i devesto liri. I ča će mi jaketa? Pri­ jateju koji je bija s menon govorin: . nervožast. ja onda teže pišen na makinju.Eno oni sivkasti! Piše: dvadeset ijad! Puca čovik od smija. ja ne znan je li skupa oli jeftina. I kad greš u spizu. A ništa.Koji to veštit? Veštit od dvadeset ijad? Vodin ga isprid izloga i lipo mu kažijen: . Čudi se on: . Evo je i kiša počela a ja letin vanka sa dvi borše. Do nje su gavuni. Obid ka bog! Znan da bi bilo pametnije čitat.Eno ti je pa kupi. Vrime ti leti. Oli ja to u redu učinin? Ćorav san. Nije skupa.

miljun stranac projdu kroz Dal­ maciju. A u nas njega ruk je samo za kurbe i pokvarenjake. svaki dil auta čuvamo ka sveto otajstvo. Žena mi je još ćoravija od mene. ti more lipo grist nokte. Jer jema bit da je pokvareno. onda su ondašnje humoristične no­ vine zajebavale kako je to puno potribno. Zar nije čudo da u Split nima čejade di učinit manikir? Sad ćete reć da san se pogospodija. njegujemo kose. pade li nan u tinel malo piture sa zida. Primitivno dozlaboga! Split danas jema dvista ijad stanovnika. Činimo konfužjun ako nan se tak na postolu iskrivi. stvaramo. a prvi najbliži manikir je u Zagreb. sam to činin. nazadno. duperajemo pomade. ruka je mira- kulana. Kako to objasnit da Split nima manikirske usluge? Je- mamo salone o lipote.osin servisa za ruku. činimo masaže. to je 2 mi- ljuna prstiju na rukan. a ruku zapuštamo. ruka je stvorila čovika . ka da je lata na putu nađena. buržoaski jemat uredne ruke. i okad mi je jedan put s nokton okinula i komad mesa. oli ne zna s njima baratat. gnjilo. gremo u saune. Bavimo se i turizmom. branimo se. Samo za one sa šporkin prstima! . kolonje. Rukan radi­ mo. gradimo. Sićan se kad je u Split otvoren prvi manikir. U prospekte bi tribalo turiste upozoravat da no­ su sa sobon i nožice. i omar trčemo u postolara oli u čistionicu. maske. a samo smo ruke zapustili. Interesantan smo mi turistički grad. jer u Split jema sve više svita sa šporkin prstima. ako maćamo gaće. zovemo pitura. jemamo i pedikere za njegovat noge. interesantna je ci­ la regija.u livoj ruci i desnu uvik iznakazin. iskazivat jon svaku čast i njegu. a nidir ne moš nokte uredit. Ko nima nožice. trčemo u najbojega brijača. ranimo.a mi smo se okružili sa svima servisima na svitu . A baš ruku bi tribalo najviše jubit. potcjenjujemo ka da je najgora štraca.

ripjen. Oo. Sigurno jeman i koju u n c u fibre. Malo me bilo poć u Ravennu pa me četer d a n a posli vrag odnija sa "Ambasadoron" i u Peškaru. a ne moš uvik ni u Lastovo odit. Mogli su tako stavit i top pa pucat u me dok spavan. Ujutro se budin: nos začepjen i škakje me u grlo. Tačno znan di san to uvatija. bu- lsajen. bolestan san. I Bog je reka: čuvaj se i čuvat ću te. Volin brodove i vijađe na kratke ture. usidrili smo se šezde­ setak kilometar južno. a jesan li lipo moga doma stat? Kako Peškara nima siguran porat. NAJLIPŠI STANDARD NA SVITU PRVI DAN PROLIĆA Nazeba san. Sve mi se skupilo u glavi. ča je sad? A okle ovo puše? Asti onu Gospu: pirja na štropu kabine kroz koju do­ lazi friška arija okrenuta je prema mojoj posteji i gađa me jušto u glavu. Okle više ova bulsa izlazi? Prizlovojan san. Slinin. učinila je svoje. samo san ja osta na brod. nemoćan. začepljenje šugamanon. kašjen. Neka me. . bit će mi i nabrekla. u Punta Penu. bilo je dovoljno da mi budnost samo pet minuti popusti. kad me vrag šaje po putima. Do Peškare mi je ka i do Lastova. Došli su autobusi po putnike i svi su išli u Peškaru. ka da mi ko tenperinon strže u grlo. ali kasno je. za ništa niman voje ni force. Brzo skočin. Popija san na brodu prst više i u kabinu san zaspa čin san taka posteju. okrićen pirju. A koliko san se čuva i pazija da mi se ovo ne dogodi! Od jeseni se pomnjivo čuvan i već san likova i govorija da je posli pusti godin ovo prva zima koja će mi proć lišo. I kad je zima već svršila. i svaki p u t kad zakašjen.

kupija san na brodu za devize šteku du- vana. bolesni.. svaki drugi naš otočanin riga. igra trijumf sa mornarima. Ne volin putovat ka siromaj.. Mogli bidu slobodno ta petnajstodnev- na mediteranska krstarenja reklamirat ka poziv na petna- jstodnevno riganje. Blidi putnici teturali su u kabine. Zapravo jesan. sve više nosin. iz posteje te ita. je li malo maeštrala. Jeste li se opazili: kad se nagnu priko pa­ lube. riga. stenje. ča ću kupit! . čujen. uvik iz nji izlazidu riži. omar ga pitan: "Jesi li jija riže? Ako jesi. Uvik riži koji letidu nošeni vitron. Mogu zamislit te bidne naše turiste iz unutrašnjosti kad se danima gingolaju u fortunalima. Slovenac kad ga petnajst dana usrid zime remenaju po Mediteranu! Prvi put nisan u inostranstvo potrošija njanci dolora. Partili smo po kiši i jugu i vanka na moru cipalo nas je sa devet i deset bofori. Di kod putujen. pušća se nad kondutima voda. Cili život su vezani s moren. a je li malo bave. ali ne bi za sve miljarde! Naš svit zovu na ta krstarenja po Mediteranu zimi. od Brača. Ne škodi mi more. I kad sidin na palubu a počme gingolavat i približi mi se koji naš otočanin. Leža san.. pita kanjce. J e m a ji. guši. čita. Prijatej me na brodu pita: . samo u devize. od Fara do Splita dojdu krepani. Usrid lita. a kad san se i ja utira u posteju. I ča kod gren stariji. Još me zovedu da gren s njima petnajst dan po Medi­ teranu. A svud okolo rade la- vandini. Ne moš spavat.Ča misliš kupovat? . Ni na naše brode ne prodaju više za dinare. Evo 5 .6 uri priko ove naše lokve i meni je p u n a kapa. O straja. Va­ nka pogotovo. a liti gredu furešti. čuja san kako se bidan svit muči. biži od mene!" I nikako ne razumin: zašto uvik obidvaju riži? Bilo bi in uputnije jist makarune. koji dojdu u taka stanja da počnu halucinirat. stenje se. Koliko se tek na­ pati bidan Bosanac. uvik nosin više pinez nego mi triba.Ništa..

Prvi dan premalića a ja kupujen još metar drv. ka sibirski mužik. Žedan san. Štuva me je u kužinu i po cili dan gori. Sa škabelina poletili su mi ška- tula duvana i šuferini. . spavan u kužinu uz štuvu.govori . Kad bi ovo trajalo dva dana. činin kapote. . Interesantno je to kako se sklonosti čovika minjaju. žestoki san noćar bija. Je li ovo počinjen halucinirat? Vaja se. škripje. A e. Ovo ti je zima jednoga lava. Niman ništa za pit. Zima jednoga lava Tri dana već ležin.Neka se najde. uvik bi trka za suncen i živija tamo di je lito. Lizen po podu kabine i tražin di su pali. I dosta je dvi unce fibre i omar je gori od pantagane. Izaša bi. More bit štrajk. ča ja znan ča se more dogodit. Žena me tira vanka. I ja s a n ka i tenor Noje u zoru petava suncu roge: na. Jugo dere. boje će ti bit. a ne zanima ji koliko si od tega vratija.A ča onda nosiš toko pinez? . dosta je meni oni jedan. I carinici uvik gledaju koliko pinez vanka iznosiš. Svašta se more čoviku dogodit. zore čeka. mogu se razbolit. ripjen i fibra mi skače. Ne moš čitat. mogu nogu slomit. Ne radin ni­ šta. a ja kašjen. sunca mi dajte! Da jeman pinez. ne mislin ništa.Usmrdit ćeš se . brod posrče. Volin umrit nego patit. škripje i u posteju s bande na bandu letin. ča ćeš mi ti kad jemamo letriku! Noć me godila. Rastegla se ova zima. ali niman force. gingolaje. popit ću čaj oli konjak. u more bi skočija. Grube stvari padadu mi na pamet. U sobu ne ulizan. krepajen. Sve do pri par godin volija san noć. . letriku. Rano se dižen i gren u salon. a sad za suncen trčen. salon zatvoren! Posada spava. noću san se skita. Sunca. Boje konjak. litnji.izajdi malo na ariju. Ne tribaju mi četiri štađuna. more mi vapor uteć.

kroz san. Ka da se tako dan da refat. ali nisi se ni okrenija. ski- tnje. Debeli se moredu tuda provuć jedino ako se stavidu treso. Ivana je najtišnja ulica na svitu. Lažu i varaju nas oni koji danas miridu vrime. I onda se budiš sa još linijin. Kaleta sv. Čin je lipi dan. Svaku noć predaš oćeš li zaspat. na balun igrat. ćutin kako mi kosti ka melem blaži. i sve debulece još su izraženije. U ditinjstvu dan je beskonačan. Da mi barenko jedan jedini dan ostavu netaknut! U kaleti sv. za kupanje. želiš šta pri zaspat. Mogu reć da san tek sad otkrija sunce. a noći se rastižu. siguran. omar trčen vanka. Ivana udrila bičikleta! Prolazija san miran. A noći koje su mi uvik bile lipe. Reći će da san izmislija. a u kaletu sv. Miljardu doživljaja u jednome jedinome danu. Ko zna Split i kaletu sv. cili dugi dan. ka i uvik u ovoj blaženoj kaleti. Bar ja užu nisan vi- dija. Minute nan za ure po­ dmeću. svjež. ka da će te san izličit. i sve uobičajene radnje činiš teže nego si ji jučer činija. nisi se ni uputija a već je večer. neće mi virovat. moć ćeš trkat. Ivana. Dan brzo izmiče. biži. duge. I misliš sad je dan prid tobon. kratke. zubi u ustima narestu. a iza . Svaki mi je bija duži nego danas go­ dina. Ovo sad nisu dani. i ka ne bi se niti začudija da ti priko noći. na sunce se ka gušće- rica grijen. dok sve ne po­ stane crna gusta noć bez izlaza. Ivana Sinoć mi se dogodila čudna stvar. To je ti hod od sunca ka luminu. Ti se budiš a svi zubi u u s t a i bit ćeš lagašan. teške. Ivana njanci bičikleta. Ko to zna kako i zašto dan biva sve kraći. igre. sad su postale grube. Šjor Bepo u "Floramye" fali Splićane koji su bili tako pametni da su napravili uske kalete di te tonobil ne more satrat. zgušnjavaju i bit će sad tako sve do kraja. ovo su retaji od dana. kretenski misliš da ćeš se ujutru posli prespavane noći ćutit boje. I lupeži bezobrazni. još sporijin pokretima. skulu. Bilo je vrimena za sve. nemilosrdni nan onda noći rastižu. i nikako blesavo. A sinoć me u kaletu sv.

I pravdaju se dica: . izlaziš vanka.. A ne vidi se.. A standard pa! Kupuju se tonobili ka ludi. I svi justima trumbetaju.Jesi li poludija? . I to mlađarije. onda je to strašni pad životnoga standarda.. piješ. Plaćali su ko­ liko pitaš. A vožnja in se ograničava .vičen na maloga.sebe čujem pi. da nima statistike. Uvik sve puno. kupuješ robu. . Karte za plac kontra "Hamburgera" ni bilo za lik. pi. na primjer. Ponera san ali san isto na noge osta i zida se uvatija.Mi stojimo ovod doli na Voćni trg. Ako je to tako. Jedan momčić na bičikletu. Kako ćeš znat? Jiš. I ritko kad najden stol. Ivana vozu. . . J e m a bit da nan je standard bija tako visok da mu je pad od 30 posto neosjetan. sva tri na bičikletan. naš čovik ne bi ni zna je li mu standard pa oli se diga. makar to bila i bičikleta. Pari mi se. U file za tonobile stojidu. spiza je krešila 30 posto. a niki da su in čak i umanjena. Kupujen kartu u šverc. Ko se ikad n a d a da će vozilo. greš u đite. oskvrnit svetu kaletu. zašto oni ne bidu mogli oskvrnit lagašnin bičikletan kaletu? Priko svake mire Kroz godinu dan. voziš se tonobilon. A onda naš čovik i ne vodi puno konta o tome standardu. ne uzbuđuje se ni kad mu reste ni kad mu pada. Evo. gren sest u "Belvija". pušiš. pi. nima karat. usrid kalete opali me guman po nogan a timunon u škinu. od sičnja do sičnja miseca. kroz kaletu sv. Boga ćaćina i materina koliko bi to tribalo standard da pade pa da naj­ den malo mista! Gren u kino.. koji je justima činija ka trumbeton. Jemadu dica prav! Kad kamioni moredu gnječit i de- štrigavat Pjacu. vikendi . Puno je to 30 posto! Priko svake mire! S kin god govorin. svak mi se tuži da su mu primanja ostala ista.par-nepar.i još će se više ograničit. a ostali troškovi života tek ništo ma­ nje.A jesan li van činija sinjal? I iza njega još tri njegova druga.

Lipo! Sad pušin dvi škatule duvana. restrikcije. Manje ću bit u za- dimjene lokale. Kako to: pada standard. . Mira za čovika J e m a judi koji cili život govoridu a nikad ništa nisu re­ kli. onda bi po logici malo ko to­ nobil kupija. . Popijen dvi bočice. ništa! Smijen se.A ča ti govoriš? . onda je manja potražnja. a više pješačit. skačemo s teme na temu. Na Pjacu trevin barba Luku. jema i oni. Dotakne- mo se i našega standarda.A ča ću govorit. bez džempera. Jebe se meni za pad standarda. Ništa ne razumin. a više na arju.govori mi . cine ne restu.bili su ka malo pri- plašeni. srićon. Pit ću bočicu. Ako pada standard. . šije veštit da ga obučije. ritki. manje je pinez. a tonobil kupuje da ga vozi.Naš standard je . Bez kapota. A u nas restu svaki dan. u letu. prodaja bi morala past. A jedan naš drug me pita: . Zemji skače cina. A kupuje se sve žešće.A kako? . a nikad ni o čemu jednu jedinu misal da su oblikovali. a to bogami nisu znaci rušenja standarda. u inštitucijan. pad standarda . i smanjit ću na pola. Na brzinu. produžit ću život. Osamdeset i sedan mu je godin. koji malo govoridu. Manje ću se vozit. A o svemu govoridu. Ča me more pogodit? Ako mi pade standard. Ako se ograničava vožnja. stanovi se kupujedu ka da su zjo- gatuli. Svaki susret s njima te bar malo obogati. a ka momak je. Čovik kupuje postole da ji nosi.najlipši standard na svitu. Na nj samo košuja i jaketa. Ali. Ako je još pa i standard. Kad su najavljivali ekonomske teškoće. a kad je manja potražnja. ali uvik ništo reču. a reste potrošnja? I to san se opazija: o padu standarda čuja san govorit u forumima.

ta aktivnost. i na vrata Gazari šesti.I kako je. Tamo se čiča droga i najveći je procenat samoubistvi. razumiš li. a di smo mi! . pretjerali ste! Ne moremo se potužit. Razgovarali smo.Naravski. četiri i jedan za nas. barba Luka. i to je dobro.Iz elfera. Jušto je mira za čovika.A kako smo to primili gol? . svršilo? Jesmo li tukli? . živemo dobro. jopet te toka malo radit. recimo. Švedska. I kako morete primit gol? . dakle vas je šest. bome! . I kad greš u penšjun. to čovika drži.Onda me nisi razumija.priča barba Luka . ali di je. uvatit ćemo gol .Ne budu li se dvi spojke vraćale i pomagale obrani. . pada u dišperacjune.Nije moguće. go­ dine i tu utakmicu morali smo dobit. Čuja san novu anegdotu koju moran zabilježit. Spomenija si Švedsku. Moraš bi aktivan.Igrali smo .Vas je pet u obranu. . . . Puno visoki standard umrtvljuje smisal za život.upade bek Janko Rodin. Objasnin igračima kako ćemo igrat. barba Luka. A u nas ti uvik ništo fali. a spojkan zabranin da se vraćaju priko centra. naravski. i o fuzbalu. Ne smiš se opustit. Nisan ja reka da jemamo naj- boji nego najlipši standard na svitu.u Sarajevo 1923. I zato je ovi naš standard najlipši na svitu. a samo se s jednim balunon igra. čovik postaje pasivan. .

Svaki dan rušidu se stari. Jedna gospoja prva se rišćala. dosad nezamislivi rekordi. komentirale. dakle 22. je li moguće pritrkat 100 metri ispod 9 sekundi? Više me ta pitanja ne mučidu. Pitan se di su granice juske moći? Pri me zanimalo di su granice juske moći u šporskin di- sciplinan. zabilježeni novi apso­ lutni rekordi koji se nisu mogli niti zamislit. Reka san prodavaču: . a po­ stižu novi. Toga jutra škarpine su se prodavale po dvadeset i osan ijad dinari! I tako je ta granica snova naglo pomaknuta od dvadeset na blizu trideset ijad dinari. 22. i pri godinu dan parilo je da će dvadeset ijad bit gra­ nica sna. baš osmoga marča. ti datun precizno pantin jer je bija Dan žen. marča. . Nije mi tribalo dugo čekat. od­ nosno ovčice. To je novi rekord u skoku cina. Pomnjivo san pratija kad će se i ti rekord srušit. nećkale. More li čovik skočit u zrak 3 metra.Jesi li ti lud čovik? Ko će ti dat 30 ijad za kil ar­ kaji? Žene su se skupile oko ploče. Samo četrnajst dan posli. marča Jutros san vidija di se na peškariju prodaju arkaji. A sićan se da su niki dan. oće li ikad sa motkon priskočit 6 metri. Interesantnije mi je pratit rekorde u skokovima cina. leši i pečeni. po 30 ijad dinari kil. I dragi su mi arkaji. arkaji oli ovčice probili su zvučnu barijeru. bili su to lipi friški arkaji i činili su mi voju. Oborita riba dosizala je cinu od osamnajst-devetnajst ijad. FENOMENALNI REKORDI PEŠKARIJE SUBOTA. Moran priznat. Isto ji nisan tija kupit. dvoumile.

Ali kako onda u svako misto. omar sve plane. onda se na đigu.. čujen i vidin. u nas dojde bar četiri metra. Koliko jemamo mriž. na rivu čeka sa škartucima kad će se vratit. proda se pri nego dojde na peškariju? Isplovi li koja koča. Dosad se čulo kako ugostiteji dižu cine ribi. Dobro. Ali koji je to jopet bolesnik kojemu u smrtnome času arkaji padadu na pamet? I kako more umirući jist arkaje? Učinija san đir do pazara. Još nisan u Dal­ maciji vidija podrum. I sve ča u vezi ribe čitan. svi su ribe gladni. baš u svako. arkaji prodani. neka je tako. Mriže se priko mriž baciju i zapliću. U moru jema ribe. strašina. U najribarskiju Komižu san te scene gleda.. Nidir na svitu nima toko ribari ka u Dalmaciji. bar 5 . Po malin otočkin mistima ti reču da ča će jin peškarija kad danas svak lovi za se. Koliko kod s a n puti bija na more. na mul. . U ovakin prilikan bolest sve opravdava.6 kof i kašet parangali. ali ja ne znan.Ovo mi je za bolest u kući. di mi je parilo da nikad nije juska noga stupila. konobu bez bar 3 vrše. Nima kuće. Evo da po glavi stanovnika jemamo najviše ribarskoga alata na svitu! Ako u Japan dojde četer centimetara mriže po glavi stanovnika. trijst. gavunare. če­ trdeset kili bilo koje ribe. u moru nima ribe. Jedino da bolesnik leži na p u n t u smrti pa je za parten- cu zaželija izist arkaja. i tamo san u more mriže ugleda. pa i onu najpustiju valu uz škrape di galebi jaja nesu. do po ure vratija se na peška­ riju i ploča je bila prazna. nima vikendice bez motorina i mriž. kad koji profesionalni ribar ulovi dvajst. magazin. Malo se u nas lovi. I kupili su ji građani. Međutim. Opravdavala se: . puno se u nas lovi. neka svak jema i svak lovi za se. bez tri-četer popovnice. sve je kontra­ diktorno. moran kazat da su baš osmoga marča ugostiteji kolektivno odbili kupit škarpine po dvadeset i osan ijad. mogli bismo cili Japan zapasat. likare bi tribalo pitat koja je to bolest koja se liči arkajima od 30 ijad dinari kil. Svi su ribe žejni.

Danas za kil ribe triba radit cili dan.. pri cilu uru. govoridu. dok dojdeš do kraja. Počela plakat. Kad se u nas prikažije rast standarda. na što ću pisat? . i to ko je dobro plaćen. priko dvadeset uri filma. statist. onda bi nan sta­ ndard bija daleko gori nego pri rata. di bi u prvome redu tija iznit i objasnit onu građu koja se iz tehnički ili fina­ ncijski razloga nije mogla snimit. I tek sad kad je svršilo. Izbe­ zumila se. Ako nestane karte. Napisa san dosad pedeset kartic i da ženi pročitat. ali počeja san jesenskin predve- ćerjen na spliskoj Rivi kad tuče šesta ura. Počeja san pisat i Kroniku Velog mista. četrnajst epizodi.Pa šta onda? . . sad se radi za par postoli 3 dana.U prvu rečenicu ti je udrilo šest uri. partili. Noćas je svršilo sni­ manje Veloga mista. nima više kolone kamioni. Kronika Velog mista Posli dugo spava san noćas ka top. A cilo vrime su me pripadali da ću bacit televiziju na inkanat. makinj. a na četrdesetu karticu tek je šest odrebatilo. Rasturili se..A ča si učinija! Jesi li skroz lud? . ali puno sritniji sad kad je svršilo.četrdeset kartic. za kil kruva desetak minuti. priznali su da ji baš ni puno ni zapalo.A zašto? . kad znan da na ulicu neću trevit nikoga iz Veloga mista. svaka od ure i po. Pripala me. A za tri minuta. nestat će u našu državu karte. triba ti . Reka san ekipi na rastanku: "Puna mi vas je pipa.. . onda se iznosi kako je pri za par postoli tribalo radit šest dan. Nikor sritniji od mene! Sritan san bija kad je počelo. Ne znan ni sam zašto. sad šest. reflektori.. Kad bi samo ribu uzeli za mjerilo. glumac.A misliš pratit spliski život kroz četrdeset godin. znan i van mene." Snimili su.Č a ti je? . za veštit se radilo petnajst dan. Ako tako nastaviš.

Kasnije smo pripomistili kužinu u prizemje i jemali odvojeni kondut u dvor. kažije in kužinu friško pituranu. Je li mo­ guće da kondut bude tako otvoren. Gospodar ji vodi. skitadu se po Splitu od jedne do druge adrese. sve je blizu. lavandinon. Nima stana. centar grada. . SUBOTA. u kužinu jednega moga prijateja koji se nedavno modernizira.odgovori mu gospodar ali san se ja inženja i ne triba van odit vanka. Žena mu daje glavon sinjal da pristaje. odvojija zahod. učinija banj. moj mladi čoviče! Ne samo da more bit. samo u kantunu između kamenoga lavandina i zida. nego je tega bilo i to je već modernija varijanta zahoda koju ja puno dobro poznajen. u kužini. trkali niza skale. I sad bi tribalo da svi izajdu iz kužine. on se već vata za portafoj da unaprid plati fit za 2 miseca. armerun. đigu. frižideron. kantunal. 29.Pri je bija u dvor . Gledadu i sobu: dupla posteja. Pobigli su. a nije ni priskupo. u Plinarsku ulicu. njoj prijatejice. ka sastavni dil kužine? I kako će stanari u tome stanu činit potribu? I još kad in dojdu vižite? Njemu prijatej. I tako nabasaju u Plinarsku ulicu na jedan stančić u šufitu. kakvo je on senzacionalno otkriće učinija usrid Splita. ali mu se samo od sebe otme: . Evo van ga lipo ovod . sve je u redu.kažije in gospodar niki drveni bavul uvučen između friži­ dera i lavandina. I sad ti mladi čovik mene pita je li to moguće. Digne pokrivo i ukaže se nova zahodska školjka. a ja san plaka za staron kužinon u šufitu iz koje san gleda porat. Di je to ikad bilo? Di to na svitu more bit? E. Zanji put u životu poslužija san se takin zahodon u Veli varoš. otoke. marča Telefonira mi jedan po glasu mlad čovik i priča mi ča mu se dogodilo. Pa neka in se samo i popišat triba. A u moje ditinjstvo bilo je po Splitu puno taki konduti. a jema ženu pa bidu tili čakod stančića afitat i tražidu. a jedan od nji se nalazija isto u šufitu. Morete li to zamislit: dojde van vižita i čoviku oli ženi triba se popišat. sa špakeron.A zahod? Di je zahod? .

a va­ nka drugo. Morali su se ponašat isto i u za­ hodu i za stolon. nisu se mogli pu- vat. kužina bi zimi bila tepla i dite ne bi tribalo odit u drugu prostoriju. A ja znan dosta svita koji doma jema jedno lice.veliki je to bija komod. glumit. bit licemjeri. Isto ka da jemadu maske . Zahod u kužini . Nisi mora ni prikidat blagovat. Za dicu su ti konduti u kužinu bili ka stvoreni. minjat temperaturu za pišat oli kakit. Jedno mislidu na sastanku. Tribalo bi ji poslat na kurs konduta usrid kužine i sigu­ rno bi se preodgojili i oplemenili. drugu za vanka kuće. . da se spiza ne oladi. I sad kad se probudin u teplu posteju. grozin se pomislit da moran ulist u ladni zahod. I judi su onda bili prisiljeni na veću komunikativnost.jednu za doma. samo prineseš svoj pijat oli ti ga dodadu dok si na zahodu. drugo u posteji. Kuvalo se na drva.

sa koltrinima. "Dolazi flota! Flota dolazi!" . i to ne toliko sami brodi koliko judi. ali od svega najviše su se izminile flo­ te. a more bidu počeli parat pusti mo- torini. luštrani. cili svit se prominija. cigaret! Mister đigi-đigi! . Prvi španjulet ko­ jega san zapalija bija je Camel sa slikon deve. Jedna od najimpresivniji slik iz ditinjstva mi je baš sli­ ka flote. Bože moj. koliko su se flote prominile! Ništa više nije ka ča je bilo. Svaki mornar jema je žepe nabrekle od duvana i na glavu ispod kape bili su mu škatule španjuleti. Velike karocade. svaki je mornar loka biru. za osvajanje.Mister. Prve san pineze u životu zaradija kad san ukreja na Ma- tejuški očev guc i sa prijatejen vozija svit na Hooda. Kamarjeri bi se po kafanan i štekatima uzmuvali. uniformi. bliščale bidu u konalu. alkohola i spirin koje bidu s brodi bacivali u more. i veliki grezi motorini sa daskan i pa- jolima za marinjere. koji marinjeri. koje njanci nisu mogle stat u portu. koji kaluni! Obično bi rano ujutru najavile svoj dolazak kalunadan od koji bi se cili grad tresa. FLOTA ZANJI DANI TRAVNJA Bija san prošetat do đige vidit ruske brode. dizale bičve i spremale se za borbu. Za po ure cili bi grad popliva od mornari i širija bi se niki neobični.i vodili smo ji u get. elegantasti. Svaki mornar je za n a s dicu bija mister i mi bismo ji vatali za ruke i potizali: .orilo se priko ciloga grada. trusija rum i odija na kurbe. počeli bidu namišćat stole i dogovarat se s kur­ ban koje bi se već šminkale. fini. sapuna. dica bi iz posteje ispadala i trkala priko Rive prema đigi. mornari. čudni miris duvana. merlima i kušinima za oficire. Koje su to bile flote. .

kupujedu suvenire. a sveci se prokurbali? Cili se svit prominija! Ko bi danas moga trpit oni silni konfužjun stari floti kad bidu u Split stali nediju dan oli petnajst dan. ka da se libidu. a marinjeri po crikvan kredu! Koliko san puti u mladosti gleda prijeme i bale na pa- luban šoto tendi! Oficjali u lipe gala uniforme i dame u . I zaplinija mu je. Nervožasti smo. vižitaju crikve. fotografiradu se.. nisu ništa kupovali. Flote više ne vonjadu. i ruska. oli je koja flota u Split? Dojdu i pojdu nečujno. Došlo mi je da vičen oficjalu-cariniku: "Sve zaplini sve u more baci. Na đigu san se naša koji minut pri šest uri. Dica su plivala oko brodi. zlamenujen se .u ime Oca i Sina. Mornari po gra­ du samo ća na prste ne gredu. Svi mornari svi flot gredu danas po butigan. lovili spizu koju bidu kuvari bacivali.Asti boga. površno.. Čovik danas pogleda na more. A na Hoodu. gledali su u leroje i trkali na brod. Mornari koji su jemali izlaz do 6. i amerikanska. A ja ji gledan. mornari su se prometnuli u sve­ ce. ali je isto jednome morna­ ru pronaša bocu vinjaka. lokali i činili đigi-digi. i talijanska. Ni konobari ni dica ji ne obadaju. nego popići. i ingleška. svi bismo popizdili. nimadu ni šušta ni gušta.. oficiri su igrali tenis. na đigu oli na konal i vidi brode: . samo su frajavali. Jo ča mi je bilo žaj toga momka iz Černomorske flote kad je osta bez boce vinjaka! Pari mi se da je bilo žalije meni nego njemu.. Svaki je vuka paket. gledadu starine. Oficir je ka carinik vižitava pakete. Ti stari mornari nisu nikad odili po butigan. jesu li ovo marinjeri? Finiji su. norili. Ča je ovo došlo na svit. je li ovo flota. samo temu momku tu bocu vinjaka pusti!" Enti sve na svitu kad popići loču. nosidu pa­ kete. mirniji su nego dica iz koleđa. Gleda je na brzinu. Jedino ako jin koje dite značku pita. ispod topi. Sve flote ovega svita su se prominile.

Počastili su me koka-kolon.duge toalete balali bidu. nemojte ovako brzo vozit. Dobar in provod! Uz upozorenje da tu večer ne sedu u auto. Vozija je brzo i tamo nidir iza Omiša zaustavi ga mili- cioner. skuva. molin! Pogleda mu je isprave i vidija da mu je baš danas ro­ đendan. sir. ali mi je sve zavonjalo po ošpidalu. pili. Na ove današnje flote. i ja bi mislija ča bi sve prigorija da mi se gori stvorit. pili šampanju. Uz novinarsku legitimaciju i slakin besidan udobrovojija i je. Ne znan zašto. mogli bidu me dovest samo vezanoga. dva su milicionera bila. Oli taksijen.Bit će kad vi govorite. druže! Moj kolega tija bi sad uzvratit milicioneru i pozvat ga na večeru. Svudi ga sad traži.A jesan! . I od Hooda do danas samo san se botu uspeja na palubu velikoga no­ sača avioni. nego neka gredu na noge doma. . Čestita mu je. pa pršut. Vraća se noću doma malo pošprucan. Ferma ga milicija. na ove današnje brode. Jili su. Milicioneri Pripovida mi moj kolega novinar ča mu se niki d a n do­ godilo.Vozili ste nedozvoljenon brzinon! .Puno brzo. drugarski razgovarali. Sritno.Isprave. i činidu ga puvat u balun. mužika svi­ ra. vino. .Ako želite dočekat i idući. . kulinje. šapjali. A ne­ davno u Zagrebu jedan moj kolega novinar tuži mi se na miliciju. učinili prijavu sucu za pre­ kršaje. Izbacili su ga iz saobraćaja. zabavili se i rastali ka veliki prijateji. lampioni i feralići diskretno obasjavaju palubu. Ka judi su se lipo. iznija je in dobar viski. odveja ji je doma. Reka san u se: "Mogli ste i kalumelon". Nije ga tija na rođendan kaznit. uz upozorenje: . .

Nećeš ti za me plaćat! U prežun me vodi! . A na cili Brač i nima prežuna. popuza i nogu žginca.6 godin! Bilo je prid Dan Republike. namistili mi u ambulantu nogu i pribacili me u Supetar na trajekt. u onu istu oštariju. A čovik neće i neće da plati. prid ju- di. Kad san se tega sitija. Pri puno godin zateka san ga u Selca di je mora intervenirat u jednome zaista blesavom incidentu. kulturnu miliciju. Ajme. Čeka ga je dok ulize u oštariju. Filip je izvadija pineze. čin san ugazija na vrata od kuće i zagleda se u snig. u Sumartin san iša lovit komarče. ali ne more čovika imbrojat. .3 dana doša mu je poziv od suca za prekršaje koji ga je radi ponovjenog prekršaja žestoko rebnija.uporan je Filip. I sad bi ga Filipu tribalo uapsit i u Split stražarno sprovest. pršut ti izidu.Evo judi. a priko noći je vrime poludilo. Jidan. I tot u oštariju. napravili pravi restoran i da se puno dobro ji. s njima još i piješ. Jer državu more. porez. modernali. . ja za nj plaćan! Čovik je poludija: . bisan je na milicionere. jema i 5 . zaželija san se Brača. Odveli su me u Selca. A do 2 . A čuja san da su oštariju na pjaceti uredili. ča li. Razgoropadija se niki mišćanin koji je mora pla­ tit globu. na bilu kamenu pjacetu. Sad san se sitija i braškoga milicionera Filipa. Još je Filipa i oštarija počastila i rastali su se ka pravi drugovi. okad nisan bija u Selca.Promisli koji su to ju- di? Dovedeš ji lipo doma. Ali ni čut da plati! U prežun oće. .Volin platit nego čovika vodit! . Ali pametan je Filip. di će poć čovika apsit i u prežun ga vodit! A slučaj triba rišit. I čo- viku nije ostalo drugo nego da gre doma po pineze i Smi­ sta vrati Filipu dug. ali platit neće! Zaintačija se i. koji mo­ ra da je davno u penšjun. To je meni najboji dokaz da jemamo pametnu. jopet se nać u Selca. snig je pa i ja san ujutru. falšo sta. misto platit desetak ijad dinari. oče u prežun. viski poloču i onda te prijavu! Drago mi je bilo.

sira iz uja. pizdun niki koji je bija prvi u koloni ali se nije zna snać. pastiri i satiri. i kozje staze. Gren učinit vikend na Brač. a bilo je strke i barufe oko ukrcaja auti. a vikendaši pun brod. a među njima i jedan Zagrepčanin. Ne vonja više zemja. Dosta je tonobili ostalo. Bija san u Grčku ali meni je Brač. vrisa . Nije još njanci predsezona. Trajekt se još nije ni akošta. Gotovo je. žešća Grčka od same Grčke. Nima više kozlići. Sva san sela obaša. nestalo je ovac. Kunedu mi se da jema izvjesna količina plavca bez njanci deka cukra. poštiva je pravila igre i osta vi- sit. I čovik se čudi di su ona pusta auta i kamioni koji se po cili dan prebacijedu u Supetar.samo asvalt. najasvaltiraniji otok na kugli zemajskoj. koliko li naroda gre na vikend! Partija san za Supetar u subotu ne prvin nego drugin trajekton. jema bit da su sve pokrepale. i dvore. vi- dit ću ti restoran. nidir nisan kokoš vidija. Umra je Loda. i vrtle. a nikoga ne tre- viš. svuda asvalt. i kokoše i pivci. bar tako se falidu. Gospe moja. Ako je sad ovako. Lipo li se sad po Braču tonobilon vozit! Nove široke ce­ ste vodidu u sva mista priko ciloga otoka. pristojan čovik da će na mul ostat do jeseni. Triba to čudo provat. Jema bit da je toko fin. Brač je plaka kako je on jedini otok bez njanci kilometra asvalta. Voziš kilometre i kilometre. a već je kolona palila mo­ tore. Lodin Brač. Sve su asvaltirali: i ceste i prilaze. ružmarina. moga bi se kalat i u Bol di je. i prolaze. podrum proizveja pravo vino. Prolitnje sunce nije izmamilo gušćerice ni zelembaće. a prometa na njima malo. pari mi se. odlučija san. onin od 9 uri. ča će bit ovega lita? Glave čedu padat. PRVA ŠETIMANA APRILA Jedna od najlipši rvaski besid je vikend. bija aute- ntičniji. nima kaduje. Danas više nije. Jema bit da se samo na trajekat ukrcaju i iskrcaju. spremila se za štart. . mišin za vino. a sad je. i kokoš nima više di zabit kjun.

vajali.Ča je ovo? . makar ji nikad ne obuka. U butigu na pjaceti u Nerežišće pitan da mi prodadu bilo ča braškoga. Proizvodidu i konfekciju. U kužini za stolon na kartu mi konte činidu kako se više ne isplati lovit. Mladi. a oštarija zatvorena. malo podaje od sela.Ribu triba tražit.zovu me dva brata ribara koji su prid oštarijon prostirali mriže. kad su se neispavani. Polako. samo makedonskoga. još nije ni podne. . Nudidu mi žvakaću gumicu. zdravi. Po bikarijan janjca nima. a pošćer iz Selac doša je prid brod sa tovaron preuzet poštu.Ajmo gori u kuću. na rige. Vidija san na jednu škanciju lipe mudante od fuštanja. gorivo arčit. Za godinu dan triba jin najmižerjastije potrošit pedeset miljuni dinari za naftu. Korčuli. uspeli smo se do Selac i u s p u t miljardu mi je podatak da. šaving-gumu. oli ste se i vi razlinili? . prid fortunon sklonili u Komižu. da cestarina!? Ribar koji brazdi more. Cila će Jugoslavija moć vilice iskrivit. A onda porezi! Pa cestarina. dajedu mi kranjske i krenovke. Mladi judi. a nafta je skupa virujte da se više ne isplati. koji cestu nikad ne vidi pa da pla- . oko Mljeta. . Omar san jedne kupija. Lipi prolitnji dan. . Sićan se kad san se poza rata prvi put iskrca u Sumartin. nogu prid nogu. Nima čovik di žmul vina popit. on tovar i ja. žvelti. ča ste ovo učinili?" Riba i nafta Spustija san se u Sumartin. Na jednu čistinu. diže se velika fa­ brika za žvake. naći će se vina .buban o vrata i protestiran. Ka da Lodu čujen: "Pretura van grčkoga. vavik na moru. krvavi očiju. Sve san o mistu zna. Zanji put san ji naša lani. A sira nima nego livanjskoga.A ča je. Enti boga. Subota. a oni se zajebaju oko kuće. ali isto ji davno znan jer san njijovu koču nalazija u Visu. Misto vitalca.

jer se tamo pije dobar viski. . kad bi svaki mrak ulovili 2 vaguna srdel. Čisto. nego u podrum. Lipo lize. Tek sa 3 vaguna moglo bi se živit.Ne gre tepla voda. Jopet ništa ne razumin. lipuškasta mlada kono­ barica. Govorin curi na portirnici: . bili stolnjaci.Jer čin san otvorija jednu špinu. vajalima ribarima ne isplati se lovit. . Riba se prodaje po zlato. ali triba otvorit obe špine. oće li Bog providit. spremaju se poć u državni sektor. ali neka sma- njidu na šest. gustož a pitak. za poreze. Naravski da san osta u Bol spavat. za prodaju. A u nas se po kafićima loče vinjak. Svaka je jubav u njemu. na alat. jedva dvanajst gradi. A meni je jedan pametni Bračanin reka: . a dobrima. ure­ dno. friške lignje po zanatu pečene. oni nan nabiju cestarinu! Izračunali su. ni mliko must. Plavac. ni stado čuvat. I penšjun te čeka. Davno se u Dalmaciji nisan namirija na tako lipo vino. Jebe te se za cestarinu.Jema je. ni sir činit. ma­ li plavac. ni vinograd kopat. je teško izać. neka jedan radi za dva. A jema li šta na svitu gore od vinjaka? Obidva san po planu u restoraciji u Selcima.Mogu razumit da kuridu ti barovi i kafići u Inglešku. nima ga u otelu. i to ne u otel. sa­ mo salate nima. Juva ka doma. I jemaš misec d a n odmora i još bolovanja. I u Rusiju bi moga kafić kurit jer jemadu dobru votku. Za plivaricu triba sedan drugov. A daju ga cine . cviće na stolu.ća cestarinu? Misto da nan daju regres na gorivo. za gorivo.Zašto vas je straj? . Puno lipo. Vino me oduševilo. Jema bit da se u nas jedino isplati kafiće držat. A za provat to vino triba se kalat u Bol. . bistar. čist. I kako to da se u nas ništa ne isplati? Ni ribu lovit. . Po kilu posadi plaćaju 3 dinara i skineš svaku brigu. Vidit ćedu kakvi će bit štađun.Ali mene je straj. Mogu razumit u Francusku da kuri posal jer se pije dobar konjak. U otelu nije bilo teple vode. banj je popliva. pa ako ne bude išlo. jedva jedvice bi se pokrili.tri ijade litra. jopet.

koji se i meni usika u pamet. Pričali smo o ditinjstvu pod Marjanon. a mi smo sidili uz komin. Veseli ga da će posli Zagreba i Beograda njegova velika izložba bit prenesena u Split. pa asvalta. jemali podrume. bibjoteke. ople­ menili. Njanci mi nije zavonjala terpentina. Gospoja i on primili su me srdačno. Mala. pasima. tovarima i težacima. Interesantno kako se dobro sića impozantnoga. Pustinja gleda zvizde Naša san u Bolu i velikoga Bračanina Ivu Marinkovi- ća. Sad se bacija na ku- lturne vridnosti otoka. jednostavna vikendica i sa verande kroz staklo ug­ leda san ga kako sidi u fotelju. o Velon varošu. nidir kvadra. Za razliku o Zagreba. A zanji je bija don Niko sa svojin opse- rvatorijen i karton neba. pozdravit ga. digli zgrade. po Mediteranu bro­ dovi su jin plovili. Želija san upoznat velikog slikara. igran. pineli. onda probleme vode. pili ono vino iz podruma i gledali u oganj. Pustinja je zvizde gledala. Triba štampat reprezentativni libar o pustinji Blaca. Red je da mu se ka Splićanin Splićaninu gren javit. piture. Pustinjaci su razvili gospodarstvo. Od ciloga slikarstva vidija san samo na kolino njegovi gać maču od piture. Padala je vanka kiša. Gori u pustinju triba poć učit ča je to ekologija. Malo san se smanta jer zidovi su bili čisti. nestašlucima. . poklonit se umjetniku. štampariju u kojoj su libre štampavali. debeloga težaka Pavline. Neka Splićani vidu da Pli- narska ulica nije davala samo fuzbalište. Mislija san da je zagledan u koju novu sliku. u sunčanu Dalmaciju godina vridi dvi i čovik duplo živi jer jema sunca. nidir štafelaja. gojili ijade ovac i krav. okrenut zidu. oskvrnili. Voli sunce. a ne da nisu ništa prirodu zagađali. ambare. I odozgar su trgovinu vodili. Vodija me po Bra­ ću najpri kad je rišava probleme letrike i podmorskog ka­ bela. Susret s umitnikom Dozna san da u Bolu zimuje slikar Ljubo Ivančić. nego su je još obogatili.

U nediju uvečer uvatija san zanji trajekt. I ja san zurija kroz pustinjakov teleskop i gleda karte neba. a već razbijen glavu di bi ovi novi vikend uteka. . Ko in je kriv kad se ne znaju ukrcat! I tako je svršija moj braški vikend. I evo me sad u Split. Obeća san ovega lita doć u pustinju. Jedva. A danas su zvizde ka piškići. U litnjin večerima zvizde su krešivale. i svaka je bila ka patakun. Zaželija san se neba i zvizd. resle. I lipi sir iz uja griza i murvičko crno vino pija. botile. Na supetarskoj rivi ostalo je nikoliko tonobili.

An tot smo ga! J e m a d u prav gosti. u Veneciju ji iznesu usrid zime. u smradu. Kako mi u Split jemamo surovu klimu. Sunce grije. a jesmo. Drugi štekati su ka za prosjake. A u n u t r a sve puno. to obično kasnimo i za Beogradon misec dan. ograđen cvićen. krcato. ladno je. na pjacetu nego u kuću. stolanima. gori tenda. u enterijeru. tavaje na stol. A na šte- katu prid "Belvijen" sidu bračni par furešti. Ako smo mi Mediteran. rastvorija prsi. zatvorili oči ka da spavaju i sunčaju se.štekat "Semafor" bija je krcat. I oni bidu morali bit tretirani ka dil kafane. a mista nima. Prema štekatima se ugo- stitejstvo odnosi krajnje aljkavo. odnosno restorana. sama mladost! Guštadu u dimu. NAŠE MORE I NAŠA UNUTRAŠNJOST PRVA ŠETIMANA TRAVNJA MISECA Pojavili su se prvi štekati. Čudo jedno kako su poranili. Razgolacali se: on zavrnuja rukave na košuju. uređuju. I to mladost. u nas se štekati iznesu obično za prvomajske praznike. kušini ispod guzice. Zašto su onda svi unutra. u južnu Italiju. čin je lipi dan. Iz- bacidu vanka par stoli i katrigi i eto štekat! Štekati bidu u nas morali bit vanka najmanje po go­ dine ako ne i osan miseci. A večer je. Lipi štekat.. Na cili štekat samo nji dvoje. Kamarjeri ne volidu šte- . a već u mar- ču svi su štekati vanka. gledan.. a samo su ovo dvoje furešti vanka? Odgovor san naša iste te večeri. onda bismo volili sidit vanka na ulicu. U Grčku. čudin se. I oni se ne izbacijedu vanka nego namišćaju. Iša san na Poštu i vi- zavi Pošte . Stojin. Jedanajst uri. ona di­ gla suknjicu. štekati stojidu po cilu godinu. Lipi prolitnji dan.

puno cinije od ugostitejstva u unutrašnjosti. da jemadu dobre plaće i da cilu godinu šparadu za ti desetak dan od­ mora na moru. odmar se postavja pitanje: koliko triba če­ tveročlanoj famiji za litovanje na Jadranu? Deset dan na moru za četveročlanu famiju najmanje tri miljuna dinari! Ne more nikako. uputila poziv domaćin gostima. Mi nasrid Pjace jemamo gadljiv. Jedino da radidu otac. u Beograd. Oli su iste oli je u nas još skupje. Zagreb. a jedne naše novine iz unutrašnjosti falidu Ma­ karsku šta vodi brigu o domaćemu gostu. ko će dat pinez za vidit Fest? . više kilometraže. Čudna je n a š a unutrašnjost. i inače na J a d r a n u . sto posto Skupji nego u Makarsku. ali pitaju se kako on more litovat na Makarskoj rivijeri. A to naše skupo ugostitejstvo na moru je puno. vidit FEST! Ali kako. u Makarsku. ka da je tor a ne štekat. da nagrđuju grad. Pitaju novinari iz unutrašnjosti kako more deset dan četveročlana famija litovat na moru? A ja pitan kako ne če­ tveročlana famija. ona prid svaku turističku sezonu zaboravi da smo mi jedna jedinstvena zemja. Jubjanu. u Dubrovnik. i novine iz unutrašnjosti počinju pisat ka da su oni u unu­ trašnjost jedna zemja. Štekati ka da ne spadaju pod ničiju nadležnost. ne volidu spuštat i dizat tende. a mi uz more druga. Zagreb. nego kako mogu ja sam samcat učinit desetak dan po unutrašnjosti? Puno našega svita došlo bi. A volija bi bar botu čut: tome i tome štekatu zabranjen rad jer je grub. recimo. ka i svake godine. Jubjanu oteli su duplo. I naravski. I jebe se općinu da su štekati grubi. kad je otelski pansion u punoj sezoni od četrdeset do se- dandeset ijad dinari. štekat je njima više pješačenja. U Beograd. Bidna četveročlana famija Makarska je.kate. brutalan. mater. visokon ogradon. jer smo daleko od opskrbni centri. surov štekat sa željeznom. u Split su isti tržišni zakoni i otprilike iste cine ka u Beograd. A koliko ja znan.

Sprenuja san se. A buletu neka plaća Makarska rivijera! Duvan i zdravje Jemali smo i Dan zdravja. naši najveći tu­ ristički centri.i Jubjana. Oteli in radidu non stop. I duplo su Sku­ pji od naši oteli na moru. Kad oni iz unutrašnjosti dolaze sa dnevnican zimi na more. Molim vas. Unutrašnjost je skupa i liti i zimi. a mi u unutrašnjost nismo! A ne . recite vi meni kako dvočlana famija iz Splita more doć desetak dan u Beograd? Oli u Zagreb! Bit ću još konkretniji. Žešći i od Dubrovnika i od Opatije. nima pansiona. i Beograd su eminentno turistički gradovi. 60 ijad dinari. triba platit na dan u beogradske otele 50 . Ali ča će mi i tu po ure kad nikakav testamenat ne mislin napisat! . kolege. Isto je u Zagreb. Samo spavanje. Plaćan 10 dan otel po želji na mo­ ru za 10 dan otela u Beograd ili Zagreb. I nemojmo se vadit: vi na moru ste turističko područje. Uvik potrošiš duplo. a novinari iz unutrašnjosti se svake godi­ ne iznova pitaju kako četveročlana famija more litovat na moru. onda samo sobu platimo 50 . U cilu unutrašnjost. Nan je cila dnevnica malo samo za sobu. U Sarajevo. sve san od sebe da i popušija samo četrnajst španjuleti. Na televiziju san čuja da je svaki španjulet ča ga čovik popuši 5 minuti života manje. i Zagreb. Pansiona nima. nima u unutrašnjosti zimski popusti. a ti dan mučija san se. Ne isplati se i naši ju- di sve više škivaju i sa dnevnicon poć u unutrašnjost. Kad mi iz mora gremo u unutrašnjost. suvo spavanje. Ispod 100 ijad dinari na dan ne moš ti ni promislit povirit u unutrašnjost. Oni platidu pansion i ostane in po dnevnice. Produžija san tako život po ure. Moja dnevna doža je škatula duvana. Ne moš više poć u unutrašnjost njanci kad ti poduzeće plaća dnevnice. onda cili pansion u otelima plaćaju tridesetak ijad dinari. jednako u Jubjanu. I uvik su puni. 60 ijad dinari. borija.

to je 600 ijad španjuleti. U trideset godin to je već 20 i jedna ijada škatul. Ispalija san i oni 6 španjuleti priko dože. kad se počmeš temperavat na lito. a puta 5 je 3 miljuna minuti. A ča ja jopet znan? More bit. godine života san popušija. nego na ulicu. Miljune minuti. I ča će mi sad ovu šporku po ure ča san je niki dan krva­ vo zaradija? En ti i tu po ure! Od dišperacjuna omar pušin ka Turko. Učili su me po skulan infinitezimale i integrale. 30 godin dimija san dvi škatule na dan. Je li deseti. ni dilit više ne znan. ali zaokružimo na 30 ijad jer san desetak godin pri i posli tega pušija samo po škatulu. ne znan. da nisan pušija. Ne znan njanci otprilike. Posli lipi vrimen. Di ću i kud ću kad su gruba vrimena: oli kiša pada oli bura puše. Iz kuće malo izlazin. U kuće se uvukla studen i ladnije je sad u kuću. Dvi škatule na dan. Nu ti boga. u dim izgo- rija. Gospe moja? Pokušat ću izračunat na brzinu. A 30t ijad škatul. Jedino ča skoknen do bibjoteke. Ovo mi je najodvratnije vrime. Propali vikend Rano je jutro. Koliko je to minuti života. to je priko sedansto škatul na godinu. zaudobija san. ne bi uva- tija ove godine. Ko će to izračunat koliko je to dan. a moga bi bit i deveti i dvanajsti. . Pari ka da ne gremo u lito nego u zimu. Petak je ali ne znan koji je datum. Još pećicu gorin. miseci i godin? Po- kušavan dilit i množit. jedanaesti. a ja ni dilidbu ne znan. udre zima. Samo znan zbrajat i odbijat.

14.vrime je uvik za jidrit. puno manje nego u radne dane. sad nije njanci bulin. Kad se radi. Zagreb 0. To jema bit tramuntana? Kako more bit samo 5 usrid travnja miseca? 5 je sičanjski prosjek! Jučer san u novine čita da se sunce smanjuje. sad je ka franja. Još pri par godin iznesena je ta teza. onda je oli uragan ili u p a d u u mrtvu bonacu i regate se moradu odgodit. a sad su je najnovija astro­ nomska proučavanja potvrdila. Uvik. Išli su Splićani u svoja sela. ovi čas je radio javilo: Zaviža- ne minus 2. a u radne dane se slavi i praznikuje. travnja 6 je uri ujutru. po Rivi. priko grada. I to najčešće sjeverni i sjeverozapad­ ni vitri. Sjeverozapadni vitar. barovi i kafane. Split 5. Sveta nedija. I ja u to sto posto virujen! J e m a već nikoliko godin da ja osjećan smanjivanje su­ nca u kosti. Šeta san jednu u r u pri obida uz more. svi šetaju. uz mul. I ne samo da je manje svita na ulicu . Jučer je bila nedija. Evo. Pari ka da se u nas samo blagdanom radi. . a kad oni zakažu regate. na svoja imanja oli su se povukli u svoje vikendice. SVETE N E D I J E I RADNI DANI PONEDIJAK. svi su bufe- ti puni. sve kafane.nego su prazniji i bufeti. a svita vanka malo. I uvik puše. Na J a d r a n u anti- ciklonalni greben jača. Moredu po cili dan jedrit i regatavat se. lipi pro- litnji dan. A jeste li se opazili . Sunce je bilo kus balote. En ti grad di je više svita vanka na ulicu od radnoga dana nego od blagdana. Vrime ka gospe za jedriličare.

a sad ritko. Pri su marširale jedna za drugon sa trbujima do zub. čist i šumprešan. rastvorili ga. razastrli i na šudarić seli. Kuće su vonjale. dostojanstveno i vodili bidu di- cu za ruke. Po podne se išlo u kino i čuča se cukardeorz. Od nedije svirala bi i glazba na Rivu. Još do pri par godin od nedije se na Rivu uz more mog­ lo vidit mlade. pašticade. Judi bidu odili ozbiljno. Roditeji bi onda prema kući išli ponosno. u nediju svetu. pune mlika. kad bidu šetali. Ni nji više nima. Judi su jemali veštite i od nedije. Dica su bila umivena. jema li koja brokva. omar bi vidija da je nedija. I ritko ko veštit nosi. Nije se onda ni sidilo ka danas. Di je nji vrag odnija? Kako nji više nima? Tribalo bi pogledat demografske podatke jer mi se čini da je ritkost trevit noseću ženu. s ispruženin kažiprston ispod koje­ ga se lagano gingolavala gvanćera sa paštan. Nedija je jemala svoje slike. ritko koju trevin. gradel. šetadu sa karocetan i kažijedu svoje rumene anđelčiće sa čučinon u justa. postoli su im škripjali. judi bidu pogledali di će sest. zna si ča se u svakoj kuva. ulice su vonjale od blagdanske spize. učinili na paket fjok da moš prst stavit. pažljivo. Kako si iša mimo kuć. Ni postoli više ne škripju Pri. a veslači bi paradirali uz ko- miž. onda bidu propuvali to misto pa izva­ dili šudarić. svoje vonje koje su je razlikovale od ostali dan. i da nisi zna koji je dan. Ispod pedeset godin nikor. kad bi se selo i na šentadu i na štekat. Oli se sad sramidu sa trbujon izać pa se u k u ć u sakrijedu? Oli odreda čičadu antibebe pirule? Od niki dan ji je nestalo i omar protesti i uzbuna. Ko zna okad nisan vidija šudarić pod gu- zicon? A prid obid svaki bi otac svratija u pašticeriju i kupija bar po duzine pašt. Sad se ujopće ne gleda di ćeš i kako sest. A pri. spletena i obučena u monturice i veštitiće. Širili su se vonji tinguleti. I pašte bi ti lipo zamotali. čin bi izaša na ulicu. . friške matere kako ponosno.

Jimo i više i staje.A šta je. Sve više se otvaraju specijalne dijetalne butige. šuferini i šterika. Najviše ji umire od bolesti koje su vezane uz pretjeranu žderačinu. Svaki treći jema tlak. Slovenija i nutricionisti. Pari ka da je uteka iz starinski figurini. mali. I ako oni trošidu na spizu četvrtinu. sutra ja dolazin na sat bez gać. U nas je to prihvatila prva. U nike zemje. očima nije virova. obavezno je da svako domaćinstvo drži u kuću spizu za misec dan. Kad ti moš bez jakete. Dvadeset miljuni debeli. mi arčimo na jiće i piće tri dila zarade. I potira ga je doma. Tužimo se kako je spiza skupa i svaki dan sve skupja. čak i sol. Pucadu od debljine. sa špančeron. To nije istina! Moremo se puno jeftino i zdravo ranit za male pineze. jesi li ti poludija? Bez jakete? Sutra. masovno se prodaju trenerke i papuče za trkanje. I sad miljarde marak trošidu na dijetalnu ishranu. ka na primjer u Švicarsku. Za svaki slučaj. 16. Spiza se konšumaje više nego ikad. U same mudante. u skule se moralo dolazit u jaketu. Sve ča čoviku triba za misec dan. Bez gać. Svaki treći zapadni Njemac je debeljko. Sićan se kad je jedan mali doša bez jakete. u džemper. Svaki četvrti bolesnu jetru. naravski. Nije to mižerjasto da se . Stari profešur latinskoga je zinija. papar. U n a s je sigurno gore vengo u Njemačku. U moje vrime. sve mu je u n u t r a . sastavili su pakete jića i pića za misec dan. Popiju šestinu. ja mogu bez gać. zlu ne tribalo. Cili svit postaje sve više ingord na spizu. zlamenova se: . Toka n a s radit samo za guzicu. odnosno specijalisti za prehranu. Svi počinju trkat. travnja Štijen u foje da Njemci proždru četvrtinu zarade. A i je malo čudno vidit čovika u veštit. SRIDA. razvija se ci­ le velika industrija spize i preparati za mršavljenje.

jema ji u butige po Sloveniji. jidit se na pazaru. čekat ribu. povrće. penšjunat kad smo mi študenti bili. U Split ti paketi još nisu došli. meso. govori. jopet se isplati. More li išta na svitu bit boje i pametnije? Za me i za že­ nu dva paketa. Začudija san se. I ti paket more trajat godinu. kakao. I jiš zdravu. A ko će proždrit dva paketa? Di će mi stat? I letriku ću duplo manje plaćat. Samo jedanput na misec ulizeš u butigu. još trče po gradu. njanci dvista i pedeset ijad dinari. kruv.Ma kakvi. ri­ ba. nego da se rani zdravo.A okad je u penšjun? . nutricionisti pripremili. . I ča biste rekli: koliko ti paket zapada? Samo sto trideset i dvi ijade dinari. živ je stari. I nima straja od debjanja. kupiš svoj paket i mi­ ran si misec dan. Mislija san da mu je otac davno umra jer je bija stari čovik. bit u famiju dva penšjunata . Nisu nutricionisti pizde. Niti ne znaju za nji. Jutros je najranije na peškariju iša vidit jema li ribe. Kafa. 17.ja i otac. sokovi. vatat meso. manistra. Sve.čovik misec dan održi na životu. Sad ćemo. . slako. Jopet je duplo cinije nego doma kuvat. ali čita san. kalorično. travnja Trevija san jutros prijateja profešura koji mi priča da se i on sprema u penšjun. zna­ du oni ča organizmu triba i najviše odgovara. začini. Ne triba odit u spizu. kaloričnu spizu koju su stručnjaci. Naša trgovačka poduzeća "Dalma" i "Prehrana" ne pra- tidu prehrambena kretanja. U što ću penšjun potrošit? Ostat će mi tri dila pinez? Bija san tražit po butigan. Ola ča ćemo navalit! Neka izin ne jedan nego dva paketa na misec. Ča čekadu? Neka omar naru- čidu te pakete! Niman ka pri da dojdu. Veliki izum! Sveta stvar! ČETVRTAK. zdrav. pa i više dan. ne triba se domaćici zajebavat i kuvat.

A jema blizu četrdeset godin.Ali on jema i cili radni staž.Za majku božju. . . stari bi to jedva dočeka! .Nu ti boga lipoga života! Četrdeset godin radnoga staža! Četrdeset godin pen- šjuna! I još trče po gradu i spizu čini. Cili radni staž u penšjun! .A devedeset i šest! .Onda koliko mu je godin? . A da ga posli četrdeset godin penšjuna jo- pet ne pošajedu radit? .E. četrdeset godin u penšjun? To nikad nisan čuja. To oče reć puni život. U penšjun su ga po slali kad je napunija četrdeset godin radnoga staža. Ola ča čedu na nj bit jidni! Popizdit čedu ovi iz Socijalno­ ga osiguranja. da oćedu. .

uliza on u kuću i gre prema stolu. pismo. godine za Prvi maja izvisila bandire. Bravo! Tako je! Neka se i pe­ nzionerski narod veseli. onda ga ponudiš da sede i oče li ča popit. paket. kad nosi bilo ča.Ajde k vragu. onda se omar ponaša intimnije. užan i telefon iskjučit. I jema prav. kad su pinezi posridi. nego pinezi . Jesmo li oli nismo? Jo lipe države! Na sve misli! Baš pri uru vrimena san u bibjoteku pronaša da je spli- ska općina još 1912.Otvaran vrata. za vrime Austrije! Uvik je to n a n Splićanima bila velika fešta. Pri nego seden za stol. oli jema koji brzojav? . PRVOMAJSKE ŠKICE I ŠKICETI Nima mi mrže stvari nego kad me dižu s obida. brzojav. ostane na vrata i čeka da ga pozo- veš. tek ča san počeja srkat juvu.a koji pinezi sad. . I to onda.Ko je? . A jučer. Oli nije Prvi maja prid vrata? .Nije.Pensija. Interesantno je to da svaki pošćer. A di neće bit danas! . deboto ka da je u svoju kuću.zaronjan pa zavičen: .Nu ti boga lipe užance: U čast Prvoga maja dajedu ti pineze sedan dan unaprid.govoriš .A ča je. bome! .Pošta! . nikor buba u vrata. . a kad nosi pineze. I naravski.Oli mi nisi niki dan donija za ovi misec? .Ali ovo je za ovi novi. za Majku Božju? . slobodnije. Najdraža fešta. ko jesi da jesi! . okitila se cvićen i gradska mužika je po gradu zaudarala.Pinezi . to mi je drago. .

nije moja ura. obraz naslonija na dlan i prid njin botija vina. Progorčat će nan. . Šanto se zamislija. .Nećemo! Nisu dani o fraje. . pari mi se. teške beside i ništa ga više ne kunferi. ne mogu. . Najdraže mu je bilo kad su ono javjali da je drug Tito mirno proveja noć. svima Prvi maja.Koji veliki čovik! Koji lipi čovik! Okad je svita i vika.J e .Nije dobro. Sidi za stolon. Prizlovojni Šanto Poza podne svratin do moga prijateja Šanta.Oćemo li na janjetinu u Stobreč? . . Umukli smo. kompanjo. Od ove naše jadne.Ča si se zamislija. Nije popija dva prsta. jutros mi je pošćer donija. eto je! . Duboko je uzdanija.Ča je onda.turne prida me botilju.začudija san se. kompanjo.Ne mogu. . Najden ga samoga u kužini. Šanto sluša i radijo i televi­ ziju i ne gre leć pri nego čuje zanji medicinski izvještaj.Ako nisi marenda. Ja ga nisan ni taka.uzdanu je. Sad čuje duge. oli ti nije doša penšjun? .Oš se ti napit? . mižerjaste zemje koju je on sritnu .Onda. nesriknje. . . A straj me da neće ni bit. evo nan.Ne zajebaji.A.Ča ne piješ? . . Još mi i ne znamo koga smo jemali. . diga nogu na katrigu. Prizlovojan je. ali isto se on po me- dicinskon izvještaju zna ravnat.A koji čovik! . ni takega bilo. Onda bi i Santo slaje zaspa. ništo me ne sladi. Okad je drug Tito bolestan. ča si prizlovojan? Oli te jubav tradila? . eno ti na špaker brujetić pa žderi. i Prvi maja! . . Ne razumi on sve ča likari rečedu.Oli je ča grubo javilo? . I njemu je teško. mali! Šanto zna za Prvi maja okitit gajetu i poć sa prijatejima u Stobreč na janjetinu.Eto.

Malo pri osan sitin se da moran kupit kremu i kolonju za brijanje. .Ola koji san ja tukac! .kori sebe momak. zna dok ga nisan proštuđa. Isto INVENTURA. Ostavija san ga kako san ga i naša. onda je to šest ujutru. Ajte k vragu vi i inventura.zemju učinija! Iz blata. Svi su stali i gledali leroj. isto ka i dan. sa bradon naslonjenon na dlan.Kako znate? . pita bi te ja di bismo mi danas bili? I ko bi ovod n a n bija gospodar? I ti i ja i svaki od nas ne bismo bili ovo ča jesmo. kad je na osamnajst. Nikad ne znan koja je na nj ura. . Leroj na kampanelu Izaša san na Pjacu. svaki čas udreš noson u koju inventuru.začudi se momčić. Da ni bilo njega. Ne bismo ni sličili na se. Samo je mislija kako će narodu ugodit. stavija nas u tono- bile i nebodere. kako će narodu bit boje. podiljen na dvadeset i četiri ure. iz fanga.A ja ovi jebeni leroj nikako ne razumin. svakome pritiče. .Šjor. Ni pinezi od penšjuna. svak danas jema. Prodavačice unutra bižingaju a na vratima pi­ še INVENTURA.A vidin leroj na kampanelu.Oćete li i meni kazat? Objasnija san mu da je leroj. . Nikor nije ni gladan ni žedan. Kako to ni­ ­an pri uvatija! Lipo se zafalija i iša svojim drugovima objasnit tajnu zvonika na Pjaci.Nisan ni ja. spizu bacijemo. ni vino. molin vas. zemju. Trčen u drugu profumeriju. koja je ura? Pogledan na zvonik. ni gol ni bos. . . ni brujetić. fabrike. Prizlovojna. . Zamišljena. moj mladiću. Sa nogon na katrigu.Eno ti šest i po. iz gube i mižerje nas je izvuka i da nan brode. ništa ga ne more rekuperat i razveselit. onda je šest uvečer. ni Prvi maja. fali minut. Ne moš mu drukčije uzvratit nego ga častit i slavit dokle je kod svita i vika. . a jedan momak me zaustavja: . Kad je mala švera na šest.

velika lokva. Jebe me se za voćni sok. U San Marinu vidija san lipi privatni zahod koji je svo­ jina jedne gospoje. onda mu se čini reklama isprid vrat. redi i naplatije. vata za kvaku na vrata. Isprid vrat lokva. A oni su bidni obzirni. Javni zahodi gradu falidu. kad nas je bilo 20 ijad. pa virin. Kad je zahod zatvoren. Kurjož san ča je po­ skupilo. Najbliži mi je javni zahod na Pisturu. I onda piša u vrata. Vrtin se uvečer po gradu i gledan: svuda inventura. Još ni osan. neka se da licenca privatnicima. Daje ti šugaman i sapun. Ona ga tišći. Jema ji manje danas nego pri sedandeset godin. drma. Talijanci ga gledadu misto benzina trošit. A počela je i turistička sezona. moremo onda jemat i bar koji privatni kondut di se popijeno ispra­ zni. miljuni ektolitar. ka da su se konji ispišali. Lipidu cine na boce voćnoga soka. zakasnija san! Već je zatvoren. Za njin jedan ozbiljan čovik čini isto. Asti boga. fali deset minuti. eno će i vino poskupit? Cila Evropa pliva u vinu. I zašto pišarjole ne bi mogle bit cilu noć otvore­ ne? Oli će ji ko ukrest? I kad su konduti zatvoreni. oli u gaće oli na ulicu. U samoposlugu "Prehrane" kroz izloge vidin kako osobje redon obilazi škancije i lipi nove cine. Ako "Javna čistoća" neće oli ne more vodit brigu o toa­ letima. ko je izda tu naredbu da se javne piša- rjole s mrakon zatvaraju? Zasinđilaju se ka da su trezori. e. I jema svit prav! Ko je to izventa. Već jema po gradu fu- rešti. Francuzi­ ma su puni podrumi. Trčen pri nego ga zatvoridu. a u nas će evo opet krešit. Dolazi jedan momak. onda čejade mora potribu činit. A. . Triba mi se i popišat. Ako jemamo stotine privatni bufeti di se loče. Pona­ šamo se ka da su to koje sramotne institucije koje triba sakrivat.

Sitija san se svetog Roka. sve gre gori. I u papirnicu penju se po škancijan i pišu nove cine. Kad ćedu oni bidni počinit? Ruke ji bo­ lidu od pustoga pisanja i lipjenja novi cin.I ja govorin . Sve osobje je na noge. on je zna ča danas medicina otkrije. Radi- du digitroni i makinjete. . Virin i tamo. I u "Splitski magazin" činidu inventuru. A promet jin.pitan je. . Boni od marende legaliziraju se ka sredstvo plaćanja. To su igre za dičicu.Koliko gre gori? . inventura je u butigu od muški košuj. Evo i Prvi maja. Brže zacilidu.A ča je? .Fli­ pere. SUBOTA. a ka da gremo u zimu! Još uvik je la- dno i uvik puše. 26. ni o noći. pada. Polo. Stavjadu nove etikete na nike škatule . Uvik su mi se gadili kvadri i kipi koji su prikaživali kako mu pas liže rane. . A sad vidin da sveti Roko nije bija mona.Njanci nismo svršili. . Jedna prodavačica se uspela na škale i bižingaje po ve- štitima. uvik minjat cine. Eno. Baš izlazi prodavačica.umorno će ona. Je. Uvik inventure. koji konfužjun! A ja san se već bija pripa! Ča se mrčite samo za dva posto! . u ona daleka vrimena. tužidu se. sutra ćemo nastavit! Bidni prodavači! Nimaju mira ni o danu. niti dva posto! Krešija je republički porez. . travnja Noćas san proštija jednu medicinsku novost. I svaka druga mušterija u sve butige dolazi sa bonima od marende.Nu ti boga. Oli će i roba poskupit? A ča onda sve gre gori? A za koliko? Bit će dvajst. Slina od pasa čini dobro ranan. Onda. Čini mi ji milo. trijest posto! Nima u n a s manje batude. došli su i inšpektori u crne kožnate jakete. Ne bi se začudija da počmu kurit i u Trstu.Ma ništa.

Ali zato je lipo kad sunce izajde i počme se penjat. . pa dru­ gi džemper. Vazeja san obilate. kad malo zapuše i more se naježuri. Bit će da noga ćuti premaliće pa počimje botit. Asti Gospu. mogu ji navuć. Onda rastvorin i košuju. Ćutin rebote. Pa jaketu. skidan sa sebe komad po komad robe. Vazimjen one koje san nosija pro­ šloga lita. Zašto onda samo noga boti? Prominijen postole. Partili smo ujutru u tri bota. Koje su ovo danas nesriknje fabrike! Činidu postole . I jopet si ka feratjer na Zrma­ nju. Na moru je ladnije vengo u Sibiru. Nima druge nego kupit nove postole. oću li ji skinit pa odit bos? Oću li počet letit priko mokri ulic ka da jeman krila? Slegla je ramenima. Premaliće i postoli Ča je ovo sad da ni jedne postole ne mogu obuć? Za­ pravo. pa jedan. Obuka san se žešće nego feratjeri usrid zime na Zrmanju. Najpri kapot i šalpu. Prova san oba po- stola. I one najkomodnije sad mi smetaju.Dobro. ćutin: rušaju mi prste. pa jaketu. Ćutin ji. oli me počela noga rast? Gren ka da san gobav. Sta san po ure u motorinu za timunon i svega me probilo. I kupija san ji. A poza podne proces je obratan. koje san cilu zimu nosija. Još ćedu mi kale učinit. Skupo san ji i pla- tija. Svaki me postol stiska. Postaju mi nikako tisne.A ako me uvati kiša? . Staviš džemper. . najskoli prid zoru. I kako se ono penje. ali me sad i stari postoli. počimju tuć. šeta po butigi. Pa kapu. Naj- lagašnije koje san moga nać. pa još jedan. Platiš deboto sto ijad postole pa ji ne smiš po mokrome nosit. Niki dan me jopet vrag odnija na ribe. Ne vaja. neka mi je prodavačica rekla da ne gren s njima po mokrome.Nisu za kišu . sve je bilo u redu. pa kapu.govori. ali kad grad poliju? Ča ću činit. neka noga pliva.

da ti se ča pri raspadu. U portun san ji skinija. Žaruje. pa da moraš kupit nove. Pa kako? Parilo je da me noga u moršu. spasija se.A ča ćeš sad nosit? . I sama odgovara: . otvorija vrata. a danas. nisu! A boje bi bilo da jesu. bos ću za Prvi maja po gradu odit. široke. . Žena je zinula. Potrošači su se žalili Ministarstvu industrije da žaruje ne vridu. televizore. I tako sve produkte.prominit noge! Ne bude li ladno. i ča ćete vidit? Mislite da su se raspale? A ne. Jučer san u njima prvi put izaša. sa postolima u ruke.Ča je sad? . I odanija. U bičve san. ka da činin zavit! . Kad su se trajnije žaruje proizvele.pita ona. Čita san da je tako i u Rusiju.Ne vridu! Baci ji ča! Neću ji više vidit! . žalila se i trgovina i fabrike da su in puna skladišta. tonobile. kad san odija po gradu. Jučer u butigu bile su mi komodne. I kupija san te nesriknje postole jer su mi bile komodne. Jedva jedvice san doša do kuće. Ministarstvo je naredilo da se proizvedu trajnije žaruje. počele su me tuć.Sad ti jedino priostaje .

Karta mi je u žepu. buga vratima. ništa mi ovo nije drago! Žena mi jema crne slutnje. a samo nji trojica putnika i opet se sva trojica sudare i uklište na vratima. 3 čovika. Grad je bija sablasno pust. A morete zamislit kad na jedan autobus navali dvista! Kad san ji ispratija. Dolazin u iskušenje da se i ja utisnen u tu riku. Oo. Ča se toga tiče. kako se vodu prave bitke za svaki autobus. Ako "Ajduk" potuče. izletija vanka. slušan likare. bit će mi žaj ča nisan bija. Ča ću se poć jidit! Izbjegavan velika uzbuđenja. Javjaju da je došlo do pogoršanja i da je stanje zdravlja predsjednika Tita opet kritično. Narod se već vratija i priko Rive trevijen posljednje povratnike koji puni fagoti vataju gradske autobuse. 4. Prometnik na autobusnom kolodvoru mi je priča kako su se svi putnici popravili. Užežin Prvoga maja volin poć do štacije i mula gledat kako se grad prazni. . ali isto ne gren. sad u ovu pozapodnevnu u r u sve je opet na misto. Prikjučer san od kuće do Belvija trevija 4 auta. Ipak odo- lin napasti. Posla san je k vragu. Lipo predvečerje. a ja ne gren na utakmicu. samo su Sinjani ostali isti. a evo. svibnja Veliki derbi "Ajduk"-"Zvizda" koji lako more odlučit pr­ vaka. Čekan doma pet uri da čujen visti. vrtin se po trajektnoj luci. jednu ženu i dvoje dice. J e m a n ja svoj razrađeni ceremonijal prvomajske fešte. Mase svita gredu prema stadionu. red je i da ji dočekan. SPLIT JE BEZ RIČI REKA SVE ČA MU JE NA SRCU NEDIJA. More bit i autobus prazan. ne­ ka puše malo toplega juga.

Ali zašto nije mogla govorit. Iz kafići čuje se muzika iz džuboksa. Otvorena je i nika nova konoba i čuje se iz nje dernjava. zašto me privukla. Zatetura se. još ćemo se i napit. Ča mi je na njoj bilo sum­ njivo. udrija je o tle.. mršav.. zna san da je došlo do pogoršanja. zašto san za njon uliza u portun? Bila je na podan stari drveni skal. Opet se ferma i frontinon. nije vidija di gre. Prolazin Velin varošen. Zamucala je: . žena. zašto jon je glas zadrća? I zašto je utekla? Zašto se za štanat držala? 10 metri naprid iz kuće ispa je na ulicu čovik visok.. ča se dogodilo? . "Umra je! Umra nan je.. roba pedesetak godin. ne mogu objasnit ča san to posebno zapazija na toj ženi u crvenoj kućnoj vešti. liša crna kosa pala mu je priko očiju. Ne znan koliko je to moglo trajati: dvi-tri sekunde? Koliko se oče za priletit kaletu. po. pogrbjen. zašto je mucala. Nika mlada žena u crvenu dugu kućnu veštu pritrčala je isprid mene s jedne na drugu stranu ulice. Stala je na najdonju skalinu.. ženo.zazva san je. Ne znan. čovik prikoraču ulicu iz jednoga u drugi portun.. Cura. . Sluša san u pet uri radijo. Utakmica je počela. J e d a n čovik užga oganj i na gradele peče srdele." Ništo me pritiže. .6 minuti. koji mu je bija u ruci. Obično premalitnje predvečerje.Ženo. Sta je pognut. Dica se igradu prid kućan. Utekla je uza skaline. Projden priko "Dalme" i kupin dvi botilje vina.Po. Sve je ka i uvik u ovu uru. zove u Veli varoš. Čujen viku. rukon se uvatila za štanat i pripadnuto je okrenula glavu. Jutros san tamo bija i ča ću činit? Jedino da seden u stari dvor i slušan prenos utakmice. Moglo je bit sedan uri manje 5 . pogoršalo se.. Izletila je iz dvora i uletila u prvi portun. penjen se u Borčićevu ulicu. Ništa nisan razumija.. Najden li ribara Šanta i potuče "Ajduk". Ijadu puti san vidija tu sliku.

bez komentara.. ali nije virovala. Moga je i špiker falit Sad me bilo jasno da je ona mlada žena čula tužnu vist. Zaorija je strašnu beštimju. Nego. Ona je najzad čula samo jednu jedinu malu kratku reče­ nicu: "Umra je drug Tito. Najtežu koju je moga pro- nać. i čin je čula. glasno.. Iz jedne ponistre čuja san tužnu muziku. a čovik koji je vist doma čuja pobiga je na ulicu. beštimje je minja i posli svake dvi beštimje je ka za se tiho ponavja: . učine se grop i lakše je vanka. On je svjestan ča se dogodilo. opire jon se. Oli jedanput falije? Žena u crvenoj kućnoj vešti bila je vanka u dvoru. Ukipija. bez riči.Umra je! Umra nan je. bori se kontra ježive istine. puno se tega u tren skupi u prsi. i kako se sad strašna vist more javit sa­ mo u dvi riči? Da se to njoj nije samo učinilo? Njoj se moglo pričinit. nije tila virovat. ali neće. među sviton. Svit okolo sta. trkalaje doma. a moga je i špiker falit. Nije mogla ustat. zvizde bi zgnječija. beštimje. duge. ali neće i ne more se s tin pomirit. Jedna ruka potegla je sa ponistre bandiru. Sova je žestoko. zašto je zamucala i izgovorila laž? Čula je za katastrofu. svemir bi no- gan trepja. Sledija se. On je svjestan ča se dogodilo. čovik se smuti. zašto je ona lagala. Ostala je otvoreni ust." Ne more ona virovat da se to tek tako jednostavno more javit. utekla je doma. Teško mu je samome u kući. ne more se s tin pomirit. i čin je čula. J e d n a žena sidila je prid pragon na bančiću. Radijo uvik govori velike. i sad bi on nebo na zemju kala. I opet jid. komplicirane rečenice koje i ne razumiš. . A visoki čovik je iz kuće izletija na ulicu.

Ali opet san profesionalno do nakaznosti deformiran. Kako će moji Splićani reagirat. Nikad take povorke nisan vidija. a on je svakome vridija. gredu. ali ka daje skrenulo. Kako ovo tuče leroj? Ča se dogodilo u mehanizmu lero- ja? Nikad nije ovako tuka. nisu dica. muklo.Kad će drug Tito opet doć u Split? . Zamire zanja ploča u džuboksu. ja san i tako svakome na teretu.Ča mene Bog nije vazeja. Instinktivno gren prema kući. a ništa se ne čuje Jugo puše. Tri drugara mornara izlazidu smrknuti iz bufeta. tila bi se još igrat. natižu opasače i brzin korakon spuštaju se niz ulicu. deseci ijad sliju se ka rika prema centru gra­ da. Dica plaču. Ispod Prokurative milicioneri spuštaju bandire napo kopja. Sat na kampanelu Sv. Smrklo se. Znadu svoj posal. Zatvaraju se vrata svi lokali. Eventualno in pomoć ako šta triba. Čitat visti sa teleprintera. Bit će strke. zamra je svaki zvuk. . U izlog trafike već stavjaju Titovu sliku sa crnin floron. Cilome svitu. Dica ništa ne znadu. Moran vidit ča će se sve događat na ulici. Frane na Rivu odrebatije sedan uri. Zaladilo je. Nikakvi se više š u š u r ne čuje. Tija bi se stvorit i u redakciju. konfužjuna. Prolazi starica i jeca. Utakmica je priki- nuta. samo smetat! Svit se počimje vraćat sa stadiona.pita jedna mala u materinon naručju. Gredu. Čudesna povorka! . Tuče nikako čudno. a ča će in stari penšjunat. Mladići i cure izlazidu bez riči. Tija bi i ženu vidit. Mater je jubi i plače. Ijade ijade. Potižu ji u kuću. . nami- šćaju kape. Tija bi bit pet minuti sam. Pripremit će izvanre­ dni broj. Matere zovu dicu.

Kako je najveća radost blizu najdubje tuge? Vidija san koliko je naš grad.. stiska u s t a i gleda naprid. kad nikor ništa ne govori? Prolazu po­ kraj mene.. mi ti se kunemo. grad je bez riči reka sve ča je jema reć. Ali nikad mi ovi grad nije bija tako lip. Nisu to drukeri koji se vraćaju sa prikinute utakmice. sve ča mu je bilo u duši i na srcu. gredu. Gredu. i svi ka da gledadu nidir daleko isprid sebe. Kako se doznalo. Večeras. tako drag ka u ovin trenucima najveće tuge. Večeras san vidija kako se i dica kroz minut pritvaraju u jude. ne šmrca. a niti mi se ne javjaju. kad su sve riči izgubile smisal i vridnost. gredu. ali ovaku čudesnu povorku nikad. Tija bi znat kad i kako je utakmica prikinuta. vidin i poznanike. Otac vodi u povorci za ruku sina. kako je strašna vist na stadionu doživjena? Kako je svit na stadionu reagira? Ijade nji prolazi. Diga glavu. ali kako ji pitat kad ovako čudno gredu. To se sam od sebe stvorija vojnički stroj. . i kad su se same povukle. izgubjen. nego su se svi uspravili. ne jeca. i svima su oči nikako čudno rastvorene." Sveta tišina Svašta san u ovome našem gradu vidija i doživija. ko je javija. Di on gleda? Ča mali more vidit? Ijade prolazu. I koraci se ne čuju. to divizije gredu i u sebe šapju zakletvu: "Druže Tito. Svima su stisnuta usta. I nikor ne plače. Nikor nije slomjen. Ka da nimadu postole. I u onu kišnu zoru Slobode judi nisu mogli govorit. koliko je naša zemja ve­ lika i lipa u trenucima sriće i radosti. a nikor jednu rič da izusti. Ovaka sveta tišina bila je onega jutra kad je grad čeka svoju.. isprsili. Titovu vojsku. a ništa se ne čuje. Ka da su bosi. Oli ne tiču tle. Ka i svi drugi. I mali gre ka i otac..

ponos jer smo ga jemali. Tek poza podne. Počela su se događat čuda. Nije to samo vanjski žalobni dekor. tuži se. bandire napo stijega. . radni narod je na ulice.Di ćeš? . Trčedu judi u poduzeća i kad triba i kad ne triba. bit dikod i malo štrambasta. Dok je otac bija živ i vodija brigu o famiji. svibnja Rano je jutro. Tuga jer ga više nima. Svi smo postali svjesni velikog istorijskog trenutka. dica su se mogla i ležernije ponašat.A ča sad? Nikor nije pripadnut. Ovo mi je prvi dan u životu ča nisan čuja da ikor ronja. I oni kronični "bolesnici" ko­ jima se drago vuć po bolovanju smista su ozdravili. profešur univerziteta.pita žena. crne novine . Dica u skulu. pa i sarčit koji dinar priko mi­ re. jer sad nji toka preuzest brigu i odgovornost. ponašaju se kako i je on učija. Nikor ne pita: .Ne znan. Miša se tuga i ponos. Nikor nije zakasnija. Nikad po ambulantama manje svita. objašnjava to slikon famije koja je ostala bez oca. Radni narod iša je na posal. Brzo se obučijen i gren vanka. i ka da smo svi sa Ti­ tom ulizli u istoriju. zabrinut. . Svak je na svoje misto. PONEDIJAK. Nima simuliranja. škivavanja. Stari umre i oni se odmar uozbilju. zabušavanja. 5. Jedan moj prijatej. Ali isto ovo nije dan ka ča su drugi dani. Kad triba. kad je svršija radni dan. Dica se po skulan tuču jer bi svaki tija bit ove dane dežuran. kritikuje. Kiša pada. svi smo jedna momčad Slušan ča svit razgovara. crni flor. Kladin se da je danas u Splitu proizvodnja rekordna. zaplašen. . Po gradu daleko manje svita nego u druge radne dane.nego se u arju ćuti nika čudna herojska patetika kakvu dosad nikad nisan osjetija.

mi Ti se kunemo." A igrači dvi protivničke momčadi koji su dotad jedan drugome štartali u noge. 6." Sve smo druge zaboravili pivat. mi Ti se kunemo. ali sad se više nikoga i ničega ne boji. normalna stvar koja se morala dogodit. svibnja Je li to dilo.. postali su jedna momčad. ali kad triba.. više nisu bili suparnici. je li to naša služba informiranja pa da meni. diglo se i zapivalo ono ča in je na srcu: "Druže Tito. senzacijonalno dogodilo da je vist obja­ vljena u svim svjetskin novinan. jedna četa. I hipohondri su ozdravili. borili se za bodove i naslov šampiona. pedeset ijad judi.. strane novi­ ne i agencije moradu javit da se na vist o Titovoj smrti najimpresivniji prizor odigra u Split na "Ajdukovu" stadi­ onu? A ča se to veliko. Momci su se zagrlili. omar smo svi jedna momčad. Kako je Split i moga drukčije rea­ girat? Onda Split ne bi bija Split. nije bilo "Ajduka" ni "Zvizde". kad je Prešidente Ajduka Skataretiko javija priko mikrofona najtužniju vist. pomišali in se znoj i suze. činili faule. dvi protivničke momčadi. . Kad je utakmica prikinuta. je li to način. UTORAK.. da su slike sa Pojuda do­ nile sve svjetske televizije? Za n a s u Split deboto ništa! Obična. Čudan je ovi naš narod! Nije ni dosad bija baš plašiv. spliskome novinaru i kroničaru. Mora bit puno momčadi da bi se mogle igrat utakmice. Ovo je treći dan da se u Split nije čula ni jedna druga pisma nego samo "Druže Tito. Nikome nije ni palo na pamet da trče na banku dignut pineze oli u butigu stvarat zalihe. koliko ji je bilo na plac.

tu­ žno visi crna bandira. A posli san materi kupova drvene žlice. prvi put da je Split baš na Svetog Duju u koroti. gladni i tužni Split! U ditinjstvu kupova san na ovi dan svirke i balunčiće. Koliko je ti mirakul onda radosti unija u razrušeni. ali uz nji bilo je i dosta mlajega svita. Svašta se događalo u Split na Svetoga Duju. A danas je Sveti Duje. sve­ čano je otvoren spliski teatar. Davno nima procesjuni ni banci na Rivu na kojima bi se slegla sva škart roba od Trsta do Boke. Crni veštiti i side glave. Sitija san se kad mi je još pri desetak godin jedan drug priča kako mu je najteži zadatak i dan u životu bija kad su ga zadužili za podilu pozivnic. ali virujen u Svetog Duju. Dobro je to! Nije bilo označeno di će ko sidit. još je Split bija oku­ piran. ali zna se red i starešinstvo. Užežin Svetog Duje. STOJ DI J E S I ! SRIDA. svibnja Na bilome kampanelu. A sebi cigalin. kad je baš na dan svetog Duje na Visu obnovjen "Ajduk". A jučer. ča ja znan. najveći na Balkanu. bilo je i lipi procesjuni i demonštracij. Da su na pazar do­ šli Zagorci sa narodnin rukotvorinan. pri 87 godin. ali ovo je. To mi je bija njegov najdraži mirakul. Padaju mi na pamet nike spliske datumske podudarno­ sti. 7. vikovnome simbolu Splita. ranjeni. svibnja. kad se bajunetan tira narod s Rive i Pjace. Bezvirni san Spli­ ćanin koji nikad u ništa nije virova. obnovjeni teatar otvoren je tužnom komemoracijon. dakle 6. Veliki je sveti Duje! Još je rat traja. Tužnije i dostojanstvenije nije se moga otvorit. kupija bi ženi koju žlicu. dakle jopet užežin Svetog Duje. Svakome .

. ČETVRTAK. A di ga je vrag odnija? Sidija san u dvoru na bančiću po ure i eto ti ga. znat ča je oni nepismeni ribar tija reć kad je svoj križ stavija! Svud pustoš Nikad se spliske ulice nisu tako brzo ispraznile ka da­ nas pri podne.I ča si napisa? . U podne. Ali život traži svoje.. kad je na televiziju počeja prenos pogrebnog ceremonijala. Ne more ga se fermat.odredit red i misto di će sidit. razgovarali su i nasmijali se. . 8. Njanci nije bila tiska na štacije.Bome našu varošku! . nije se toko napatija. našlo ji se uvriđeni koji su mu digli pozdrav. Vidija san zagrljene jubavnike na šentadu. volit se.. živit. Nisan ga naša.A ča ću napisat kad ne znan pisat? . neka se zna da je i ribar Šanto bija. u konobu ga nima.Oli su te ča prizvali? . . .Nije nego san se iša upisat u libar žalosti. pametni judi. moj kompanjo. svibnja Bija san u dvor obać Šanta. Dva momka se šetala uz korniž. . ali će judi. Promet je učinija čudo. Ovo je četvrti dan okad je tuga pala na grad. Sveta- šno je obučen. Triba radit. govori. pametniji si od Salamuna! . Na ribe nije iša.Bravo.A učinija san u libar križ.I ča si onda učinija? .Rugaj se ti. rugaj.U Zajednicu. gleda san sa terace kanoćalon. U ratu. Autobusi su stizali svaki minut. koji b u d u knjigu štili.U koju zajednicu? .A di si to bija? . I naravski.

Opet san na teracu sa kanoćalon... Plače. Kroz plač optužuje me da san monstrum. Samo na one bovane na punti đige jedan čovik sa tunjon u ruci. Zapritin jon: . Zvona zvonidu.. Kako su nestvarne sve stvari. ama baš nikor ne putuje? Gren uz mule. Na dil Rive koji iz kuće vidin nikoga...vičen na nju. Po- čimje se karat. Stoj di jesi! Bez tona Ona je otkrila način kako more gledat televiziju. nikoga na Belvederu. ni šetači. je­ ca. Di će kum sad uteć? Nima uteć. šetat. -jeca ispod deke. Pokrila se dekon priko glave. Zapamtit ćeš ovi dan. . kako je sablastan grad kad nidir čovika nima! Vraćan se televizoru i vodin borbu sa ženon. I plače. rida. Gasin jon televizor. . nemoj. bracere i svud pustoš... plače. I nidir nikoga! Počeja san od Marjana. Znan. Pokušavam ričima koje su dosad uvik upalile: . Gospe mo­ ja.. vatan motorine. Prazne šentade uz Žudinski kanap.. kad je slika mutava. Upalilo je. ni oni koji boluju o srca pa in je likar priporučija šetat. ča je ovo? Ča nikor.. Iskju- čila je ton. onda je puno lakše. Oni čovik na puntu đige kupi tunju.Nemoj.Udrit ću te. privije. . kida.Ajde kuvat! Di mi je obid? . Ne gleda rige.Gruba li si kad plačeš! Sva si se iznakazila. Vapori su napušteni. sva se lomi. Nima ni jubavnika. Samo galebi po portu letidu. Priti mi rastavon. Ne gre prid zrcalo. ni trkači koji skidaju kile. Vazest tunju i poć dikod u pustoš ribu lovit. Njanci milicionara. Kad je sama slika. Ni putnika oko autobusi. sve znan. Skupila se na otomanu. kume! I ja san jutros jema istu ideju.

Čitan roman. Svoga nima. A bogami. a sad kad bi tija da mi se ko javi. Ništa se nije prominilo. Zbunilo. Grdelini . Oli je prominija valnu dužinu? Ovo je Radijo-Split preuzeja za­ grebački program. Ne razumim di se to sad tice glase. Na tranzistor otvaran Radijo-Split. Pala je večer.Marjančani pridružili se zboru svoji beogra­ dski drugari. Tek sa prekidon utakmice počeja je događaj ka stvoren za televiziju: cili će svit o njemu javjat. Ne mogu oprostit ni televiziji šta je prekinula prenos utakmice "Ajduk"-"Crvena zvezda" onega trenutka kad ga je zapravo tribalo tek počet. Sve utihnulo.Nije. a kad se desija ovi veliki istorijski događaj. a televizija ga Smi­ sta prikida. I svaki čas povirin na televizor. uvik zovu. radi. Pa kuvan kafu. Je li platila? Da ga nije pošta isključila? . Uvik. Sporo. Slušan na tranzistor zanje minute pogrebnog ceremo­ nijala. Sve se nastavilo di je stalo. sporo teče vrime. oni zatvorili butigu. Pogrebni ceremonijal je završen. Jema bit da je ovako sve ove dane. Sa Rive gledan kako se na Marjanu palidu slova i jopet svitli TITO! . Isti čas ulice su živnule. Otvorili su najmoderniji Radjo-televizijski centar. Čuju se samo tice. Koja je ovo tičja veza? Miljardu režisera ne bi moglo ovo namistit. jemali su šta reporteri iz Splita ja- vjat. Prvi put mi se dogodilo da mi pune četiri ure nije za- zvonija telefon. Je li to sa Marjana oli iz Beograda? Zatvaran tranzistor i slušan na teraci kako i splisku tišinu produbjuje cvrkut tići s Marjana. nikor! Gledan je li telefon u kvaru. Ne javja se. samo tići pivaju? Smutilo me. Pa patinajen postole. Ništa nije počelo iznova.

sto trideset kili. Džuboksi zaustavjeni po bifetima prošle nedije. nikako se uputit. bjonda. ne moredu dignit bandiru. iste misli kod splitskog momka i kod crno­ gorskog starca. Jedan momak šapje: . Isti osjećaji.Prošla je žalost.Prećerano smo se mi uza nj vezali. pivat. Svuda bandire napo stijega. Interesira me kakvi će danas bit grad. Koje ručetine. pigava. J e m a u nju najmižerjastije sto dvajst.Ne mogu . I samu majicu. danas bi se moglo svirat. kine­ matografi su se opet otvorili. Reka je: . svibnja Osvanuja je lipi vedar dan. Kupujen u trafiku duvan i novine i govorin trafika- ntici: . NEDIJA. 12. veselit. ali nikor nima voje. Planina od žene. koje nožetine! I svud jednako pigava. U male tisne gaćice..niman srca skidat! I na milicijskoj stanici zastave na pola stijega. ali eto. Nisu veseli. Meni je sad još teže. Vojnici i mornari jemadu izlaz. Predvodila ji je jedna cura.. Trčen vanka. Moglo bi. . 11. Oni su judi koji znadu red i propise. Po obrazu i tilu.govori ona . kolo­ salni razmjeri. morete skinit flor s izloga! . Nedija je. Da­ nas se igradu utakmice. Vidija san priko Pjace proć jednu grupu mladi stra- nkinj. Iste riči čuja san večeras na radijo od jednoga staroga Crnogorca. Nije bilo glave ni muške ni ženske koja se nije za njon okrenula. svibnja Oni osan dan službeno proglašene žalosti su svršili. svuda crni flor. redovno prvenstveno kolo. Ni najžešći vikendaši nisu išli na izlet.Previše smo mi uz druga Tita vezani. PONEDIJAK. Peča cure.

O policjotu koji ga kadenon vezanoga vodi na robiju. sve zna i svakoga ra­ zumi. Oduševili su me. plemenitost čo- vika koji je sve proša. Ovi n a š socijalizam i nije moga bit nego ovaki. Spuštene bandire s floron. koji da je bija tipični austrougarski birokrata. . Poza podne san radija u bibjoteci. sve iskusija. Pa ni o onima koji su ga zatvarali i tukli. Iz prvoga kafića čujen pismu. I normalno je da je cila ova naša zemja još uvik u tuzi. Isto se prodalo. govori kako je bija dobar čovik. humani­ stički. Tek danas vidija san prve na pa­ zaru. Malešne. Stari Splićani su govorili da se po sprovodu najboje vidi kakvi je ko bija čovik. Nasmija san se i uliza popit kafu. O nikome nije progovorija sa mržnjon. Trišnje su zakasnile. Ništa nije taknuto. Svira džuboks. Najteže optužuje šefa robijašnice u Mariboru. Titove slike u crnome okviru. I trka doma da pri- spijen na emisiju Titovi memoari. A deset ijad dinari kil. Iz svakoga detalja njegovog jednostavnog kazivanja iz­ bija jedan gotovo nesvatljivi humanizam. O šefu prežuna u kojemu je robija govori da je bija isto fin. I to "Jugo- slavijo" . pristojan.

zapravo ova rana u r a nije uva- tila na ulicu. Najboji film koji je ikad snimjen po jednome romanu. Asti boga ča sad vanka lije! Ka iz kabla. Davno me već ova kasna. Doša san doma po kiši u 2 bota. . Ovo. ko bi vodija konta da godina nima dvanajst miseci. Iz kuće nisan izlazija. Bija san na noćnu premijeru Limenog bubnja. cine uvik skaču. Ali 2 posto puta dvanajst. Grad živi danju. iznenadilo me koliko malo trošimo na spizu. Izaša san noćas. Ča je to 2 posto. Ne znan je li 5 minuti pristala. Je- mamo i u n a š u literaturu veliki romani. A di je ono kad san čeka svaku zoru! Nisan moga poć spavat dok ne svane. Radujen se kiši samo radi letrike. u travnju. troškovi ži­ vota nisu poskupili njanci dva posto. dok se repci po palman na Rivi ne ispivaju. svibnja Kiša pada. Noćni Split više ne postoji. ne urodilo. to je dvajsti četiri posto. Zapravo lažen. Čitan da se tržište stabilizira i da u prošlome misecu. Nabumbat će naše rike i jezera. zlato pada. Bojin se da više i neće. Ne­ davno san čita naše najnovije statistike u novine objavjene po kojima n a š a prosječna jugoslavenska famija na misec jema miljun i sto dvadeset ijad dinari. ne pada li. Urodilo. LAKO LI SE DANAS PRIRANIT! ČETVRTAK. spliski pazar je isti. Ni pasa. Je za težake. jer pada li. noću umi­ re. Jebe me se za poljoprivredu. Pada već dvajst četiri ure. govoru. ali nima filma. 15. Tajna jugoslavenskog prosjeka Nego. ali ne radi poljopri­ vrede. On ruši zakone o ponudi i potražnji. I od kina do kuće nikoga nisan trevija.

koji ektolitar uja. i ako gredu botu na nediju u kino. Oli. desetak ovac. I 3 dila građani još uvik je vezano uz selo. Razbiva san dugo glavu i naša rišenje. Je vi. eventualno još i televizijska preplata. Dugo san razmišlja kako čovik more izać sa 3 ijade na dan? Sigurno more jer statistika ne laže. ako nije u r a č u n a t a voda. Divota ji je bilo vidit! Gledan ji i mislin se: "Bože moj. Baš niki dan u Bašku Vodu gleda san naše domaće go­ ste koji su došli na vikend. an ča loču? Deboto ka moj Šanto! Za kulturu trošidu 50 ijad misečno. Kako je dugo vozija. koje tele. 5 . izaš­ li mu vanka skuti od košuje pa ji isprid recepcije utiraje u gaće. .6 prasac. onda svaki treći dan prosječna famija popije bočicu voćnoga soka. I ča biste vi rekli. An. riba. zeje? More jedino kupit štrucu kruva i kartu salame pa cipat. Po glavi izlazi da se za spizu troši devedeset ijad misečno. meso. dvi krave. koliko od tega troši na spizu? Evo da ćete reć 3 dila. cukar i koju paštu. I prema tome. uje. uz poje. crvena. papar. Mama široka. onda botu na nediju moredu kupit i novine. ali ne prosječna famija koja ne troši njanci trista ijad. sol. Pri rata osandeset posto svita živilo je na selo. Ča to loču za 600 dinari? Bit će da jin toko dojde za vodu. Ča more proždrit za 3 ijade dinari? Di je mliko.6 vrić kumpliri i kapule. odnosno samo tri ijade na dan po čoviku. na- jde u poje po vaguna vina. Svi do njanci jednoga debeli. pucadu od zdravja. dica dobro stavjena. prosječna jugoslavenska famija bit će da goji 5 . To će bit dici za libre. pape-debeljko se ispotija. cukar. A meni nikako ne izlazi račun. ko bi reka da ovi troši- du samo 3 ijade dinari na dan za spizu!" A cila naša prosječna famija potroši na dan za piće še­ sto dinari. A s onu 3 ijade statistički dinari kupi kruv. Ispadale su famije iz tonobili i dolazile na recepciju tražit sobu.

je dru­ gi. jema bit da u prosjeku jubav vodu 2 puta na dan.. Kida meso na komadiće i ji delikano na puntu peruna. . Pastelni kostim.Dobra večer! . Crne kose (bit će piturane) i jedan sidi pramen. Dosta se troši za odiću i obuću. odnosno luda. Usidilica Konobar me uveče stavija sest za stol nike samice. I bračolet.. nije udata.odgovorila je. I očale velike. Jema prsten od biloga zlata. Oka nisan stiska. Godinu više oli manje. naša je. kolet od košuje ra­ stvoren. Dakle. Nima veru. gredu po hodniku ka soldati. je li to posteje pripomišćaju? En ti statistiku.. sad ne bi bila sama. na zahod puštaju vodu. Krupni. Posteje škripju. Ni čitat ti ne dadu. A kako je bidna ostala usidilica? Bit će bila poštena. Pozdravlja san je. pa se nije udavala. Ako ni prvi. Roba 40 godin.otel se trese. Statistika in je zaboravila izračunat koliko trošidu za otelske troškove. Da nisi bila škrta. Nisan više komunikativan. je treći. tusti (di neće bit kad izidu na dan 3 ijade dinari?). je stoti. Gledan je. I ostane priko sto ijad misečno za stavit na štednu knjižicu. Decentno obučena. Mora se ko zalipit. Nije loša. za higi­ jenu i toaletu. Eto ti sad drži! . otvaraju špine. pomalo. Ni poza podne ni uvečer. Fina nika ženska. Bubaju vratima. vuču. U otelu prosječna jugoslavenska porodica ne da mi ni spavat. Ne znan se više sa ženskan razgovarat. debeli. i ko je izmislija! Radi nje zamrzit ću prosječnu jugoslavensku famiju. I pri i posli tega uvik po sobi potižu. Stu- padu . I kako će se onda udat? Ja vidin da je svaka koja je bila široke ruke našla svoga čovika. za saobraćaj.. Ji polako.

Sitin se da triba bit fin pa pitan dozvolu. Čita san da s ob­ zirom na broj stanovništva najviše butigi na svitu jema Hong Kong pa Trst. Prva "UNIS". skliznija jon je. da nije. Vadin škatulu. . Ko bi reka da puši? I još ingleške? Di i je dobavila? Sad ja jin gulaš. A ča ću je pitat. gren zapalit. Ne ji slako. Cili gulaš. Ča ću govorit? Ča ću je pitat? Oklen je? Je li jon drago? Je li ovod prvi put? A ni boje mučat nego vodit glupe banalne razgovore. Mi­ slija san da će jon ostat komad u grlo. digla bi se. Oče li se dignit? Neće. Dakle. Izvadila je škatulu španjuleti. Dokle čekan večeru. Mogla bi bit koja činovnica. zapalija. i to ingleški. a 4 butige. na 30 stanovnika jedna butiga odnosno radnja. ča misli o modernoj dramaturgiji? Zo­ ven konobara. i zapalila. ona puši. Zbrojija san ji pri­ ko 40 a svega ijadu i dvista stanovnika. njoj sladoled. zainteresirana je jer. ali jebe me se. J e s a n fin. napija se. Nima za stolon grubje stvari nego kad kome špageti ostanu visit iz just. špageti su mi dragi. Dakle. jesan delikan. Popušila je. Atroke Hong Kong Posli večere prošetan se po mistu. naklonin se i utečen. I brada se zamasti. Ona sidi ka kip. Uteka jon je pogled ispod veliki očali. Koju bi Gospu ostala gledat kako ja žderen gulaš? Večera san. A četvrta je uza skale. Ni mi drago prid nepoznaton damom jist špagete. Progucala je. na pod. Na jednoj kući 3 vrata u prizemlju. Pri s a n izija špagete nego ona đelat. Odobri mi klimanjen glave. Daleko više i od Trsta i od Hong Konga jema butigi Baška Voda. Meni no­ si špagete. platin. Napokon je svršila jist. i to postolar. druga butiga od suveniri i brijašnica. I to iz računovodstva. Nije istina. Nije. I sve je izila.

isprid "Jadranovi" ledenic. Danci ji tišidu da se ne bojidu. ali ništo mi je u n u t r a šapja- lo: "Ajde put đige!" I tamo na đigu. A momci su plakali da se oćedu doma vratit. da ne rečen škovacin. filigrami. konobe. Šteta da fali baš Slovenac.Kako nećemo plakat. Čin su sletili u Kopenhagen. jučer san bija prošetat do đige. . deboto san i zaboravlja. Samoposluge. đaci su svoje kolege odveli spavat po kućan i sad in uzvratili posjetu. da jin se u Danskoj ni­ šta ne more dogodit. ka­ fići. . Danci su najpri bili njima u vižite u Split. I vridan je. samo nima Slovenac. Zvir na đigu Bravo. a ovod radi u "Čistoću" ka radnik. vidit ko- penhaške noći.volonju. puste zanate zna.. Ogromnu beštiju.Nismo se mi pripali . fotografi. Obisili ga na pal. vidin zvir. iz svi pokrajin. Morskoga pasa . brez glave jema u nj priko 3 metra.Ne bismo ni mi plakali da jemamo kraja . vajal. Tribalo bi svakako dovest jednog Slo­ venca da Baška Voda bude Jugoslavija u malome. Priča mi profešur da je bilo i lipo i tužno. svašta jema u nj i u disko su mislili poć.A zašto onda plačete? .objašnjavali su dica Dancima. restorani. dočekala i je najtužnija vist.. Firma do firme. Čujen da jemadu jednoga čovika koji uči za pravoslavnoga popa. Jema ji iz svi republik. Nidir nisu izlazili. Jemali su momci velike planove: Kopenhagen je vele­ grad. Tija san poć put Mej.odgovorila su naša dica.U nas umre kraj pa ne plačemo. . . Momci su pla­ kali. Danci i naša dica Trevija san prijateja profešura koji je sa đacima bija na ekskurziju u Dansku. drug Tito nan je umra! .

ovo jema bit bacilo na buru. Kad su mu kroz žvale provukli konop. u trbuj deboto 100. Ka sabjon priko kolini prisika me led. Samo ovi volonja kojega su u mriže uvatili ribari "Ja­ drana" je rekordan primjerak. nisan zna je li dan oli noć. Užižen peć.Ja da ne znan? Ja. 16. Kiša cipa. ribarski sin! Di si ti bija kad san ja volonju na špag ka pasića vodija. svibnja Uvatija san noć za dan ka malo dite. i la- dno je. puka bi pijok. I vitar zvižde. ogromne mole i jednoga volonju od sto i pedeset kili. .Evo da ne znate koja je ovo zvir? Naletija je. PETAK. . Uli- za san u ledenicu da ću mu vižitat glavu. Istizalo se velike ugore. Bura puše. J u t r o je. Priko 4 metra i blizu 500 kili. ka veliku ritkost. Nu ti onega boga. moga je vazest fetu. Da je glavon zatresa. J e s u li 4 ure poza podne oli 4 ure ujutro. Bacili su iza Mljeta parangale. morine. Glavu čedu mu preparirat i u muzej izložit. ja san ga s broda vodija ka pasića u šetnju. Govorili su da će furešti prste lizat kad ga uvečer budu jili ka pohanoga šanpjera. tukac. Sitija san se kad san pri bit će i dvajst godin sa "Bioson" od Oceanografskag instituta iša gledat eksperimentalni ribolov na velike dubine. rastvorit žvale. U Dubrovnik su se otelski kuvari tukli ko će ga vazest. Parali su ga. U glavu mu je bilo 117 kili. Taki nikad nije uvaćen u J a d r a n u . Je. mrdnija nije. Tuče mi po ponistri. nožima rizali ka vola. Ribar koji ga je baš riza velikin nožen pita me: . Visija je na udicu i nije mrda. i ko je kod tija. A on. Uvik pada. Isprsija san se. Kada san se pro- budija. Uteka san pri nego san uliza.

oli mi more dat bolovanje? Ja ne znan je li i kod drugi penšjunati tako. . Uvik si moga izvuć koju nediju bolovanja. Kuvan kafu i slušan prognozu. SUBOTA. okad san iša u penšjun. Evo. Makinja mi je zaškripjala. bilo je smisla poć do ambulante oli ošpidala. Kako to more bit? Pri 3 sekunde je reka orkanska bu­ ra. dok san radija. svibnja Ćutin se malo pokvaren. ne bi iša u likara za miljarde. A ča će mi likar? Pri.Neću. Ka da su mone pa ćedu u proliće dolazit i proklet čas kad su se rodili. A sad mi se jebe i za bolovanje i za likara. ča ću činit misec dan. Sad san uvik na bolovanje. Ulizli smo u drugu polovicu svibnja miseca a peć triba ložit! A niki dan san po kampovima vidija furešte pod ša­ torima. a sad je jugoistočnjak. Ča ću jutros činit? Najboje gledat obrazovni program za dicu. ne boj se. Dajedu upozorenje pomorcima. a vanka na otvorenome i od 8 do 10.govori mi žena.Ajde u likara. Ne samo da ne gre na bolovanje nego više nima ni godišnjega odmora. ali ja. Sve su izmišali. Poludilo vrime pa ni meteorolozi ne znadu ča ćedu go­ vorit. Ciklona iz Jonskoga mora. Pari mi se da ni danas neću iz kuće. Samo. da mogu! . ča ću odit. I baš se mislin bi li prikinija ovi moj jadni dnevnik mi­ sec dana. Guštat ćedu boga svoga u sunčanoj Dalmaciji! Jemadu prav naši radni judi ča vazimjedu godišnje od­ more samo u sedmi i osmi misec. vižitaj se! . U sjevernom i srednjem Ja­ dranu bura od 5 i 6 bofori. . Samo neka se zna da i penšjunati jemadu prav na godišnji odmor. sad je reka da je na srednjem Ja­ dranu vitar jugoistočni. di ću poć? Kurbat se po otelima? Bi ja. 17. Isto je penšjunat hendikepiran.

a ne skuše! Odvratne lokarde. Govno. A svit navalija. a ja san dan pri bukve platija po petnajst. Skuše i lokarde Počeja san zaboravjat. di skuše moredu bit 9 ijad. . I svi se falidu kako su jili skuše. I to po 9 ijad kil! Nisan virova. Čin ča smista ne zapišen. Jer jema ji koji je još nisu nikad vidili. pročulo se po gradu da je peškarija puna skuši. kupuje. Ne mogu ji čut ni vidit. prikjučer pari mi se. Jeben ti grad koji ne zna ča je skuša a ča lokarda. Gren vidit to čudo. zabo- ravin pa mi se tek kasnije vrati u pamet. Niki dan. Mogli bidu naši stručnjaci iz Oceanografskog instituta preparirat koju lipu skušu pa je izložit na peškariju neka je mlaji svit vidi.

pola u plave zimske bluze. kako su manovar čisto izveli. Još u ponoća pivali su i teturali po gradu da ji je čovik gušta gledat. Drago mi je posli dugo vidit taku flotu. Ruke u žep . Ovo su se sigurno bidni razbolili. ali isto u kratke tanke majice. Ne more to uteć. pogotovo s dokoljenican. pjani. nego su navalili na bufete i kafane. naš čovik. Prozebli. Kako su se samo lipo akoštali. Čovik izvanka. i promislija san: "Bit će jopet koji marinjerski koleđ. I sad ja očekujen da se dogodilo bogzna šta. SPASIT ĆE NAS UNESCO! SUBOTA. fotografavali. Velike su to tradicije. Pravi marinjeri! Samo su na brodu jemali kratke gaće. a vanka su u duge. popići. niti virili u izloge i kupovali po butigan. a ne mornari. svibnja Pravi marinjeri Bija san na mul kad su arivali. A noć je bila dosta friška. Veseli. Pravi pravcati marinjeri. kupija uz . sidrili se i veživali. Zovu me mišćani da dojden vidit ča se u njijovo misto događa. bičve do ko- lin i majice sa kratkin rukavima. a kad tamo . sve roba seda- mnaest-osamnajst godin." Privarija san se. Di neće. Sutra i je bilo manje po gradu: pola u kratke majice. Uo- čija san da je većina mornari puno mladi.ništa! Malenkost. ka da su u žarku Afriku! Pismo iz Podaca Primija san jedno pismo iz Podaca. 24. ova­ ko tanko obučeni.i dimi. gledali starine. Nije mi drago vidit krat­ ke gaće. Nisu bili turisti. teturali su prema đigi i njanci jedan ništa nije nosija. I svi u kratke gaće. Već poza po­ dne dimili su po gradu.

pita čovik. koju je UNESCO pro- glasija svjetskin spomenikon kulture. pomoć ću. kad su bili upozoravani. ali čovik čini svoje.Inšpektor! .govori mu graditej. sebi. oli vilu. . . posika par bori i u more izveja septičku jamu.Ko je? . jema divje i divjaške izgradnje. opali si- kiron po lubanji? Vodija me i po Varošu u razgledanje divje i divjaške iz­ gradnje.I ča bi sad ti tija da mene. Bija san ja pri godin kad je tamo nidir blizu Podaca jedan naš ugledni čovik komad državne ceste ujija da svoj vrtal proširi.Oću. zagađivat plaže i more! Prizvalo ga je i Turističko društvo i Mjesna zajednica.plažu zemljište za vikendicu.Pomozi! Oću. . . I sad ja pitan konzervatora: . di neću kad je u korist grada! Vodi me na Peristil i s Peristila mi kažije nikakvu na­ dogradnju ka aluminijsku veliku kapunjeru. pa nikome ništa! I u n a š Split u staru jezgru grada. Koliko ti triba pinez? . Pomozi meni. misto inspektora. inšpektore poslali? . gradu! . i kupit svakoga.Vidiš li ono? . i pisa san o tome jer me fotalo.viče mu iza zatvoreni vrat .I ča govoriš? .Vidin.Ajde u miru božjemu .Ma ne radi se o pinezima. Zašto ja? Ča ja tot mogu? Ne mogu ja ni doma pomoć. A sad mene zovu u Podace da ja to dojden vidit i o tome pisat. falili su se kako jemadu toko maraka da moredu platit svaku globu. . oću. a nekmoli ću u Podace.Kako nismo! Iša je inšpektor. zaklapa na vrata. Izvjesni nosioci divje izgradnje. da me nije straj. reka bi u ovom slučaju divjaci.jer ću te udarit si- kiron po glavi.Ča niste srušili.I da više nisi doša . Inšpektor govori: . Kako smi sić bore. I nji u Podace sad afanaje. pa nikor ništa ne more! Oli neće? Baš me niki dan vata jedan naš konzervator i govori: .

. jema je po ure.Donesi mi desetak deki kafe. tako van je to. . a diskusije nisu više plodne. Ribar Šanto mi niki dan govori: . ni inšpektori. zaželi san se. zašto? . Kurbe trgovci bit ćedu jopet ča zamutili! Ako u koju butigu kafa i dojde. kraće traju. još bi i riskira da me ko opali sikiron po glavi. di ću se sad poć u Podace mišat? Kupite šaldama! Svit se sve glasnije tuži na razne nestašice. Nimaju ni oni. boje da ga nima. Dakako da in ne virujen. ni sud.Ča te sad vrag ne nosi u Italiju? Okad nisi bija? .sklopjeni ruk moli konzervator. ni Mjesna zajednica. ali kako to da in nikor ništa ne more? Ni konzervatori. ali prošlo je 6 miseci i nestašica kafe je već kronična. Kupite šaldama! . kafa je osigurana. Ne nudidu te više kafon ni po uredima i kancelarijan. ni Ška- taretiko. koliko traje tučnjava.A ča je to šaldam? .. Ali svak dobije paketić od 20 oli 10 deki. trgovci krivi.Ča je. ni općina. i pri smo mirno živili bez deterdženta.zinila je mlada gospoja. Davno je nestalo i deterdženta! Jednoj mladoj ženi san reka: . Razumija bi da svit navali pa da je vuče na vriće. i ča van ja tot mogu! Diga san ja ruke i od Splita.Ča će van deterdžent. ni milicija. I tada se reklo da su uvoznici. . I kako ću van ja pomoć? Da san novinar. Ja san virova i virujen i danas. a kafe će bit. Počelo je s kafon još pri Nove godine. . moji drugovi iz Podaca! A vi mene zovete radi dva bora i jedne donje? A ne pomaže ni Turističko društvo. ni Viđak. i činovnici gubidu radni elan. ni Prvan.Ja ću ti pomoć? A ne moš se obratiti na UNESCO? Eto. a onda je jopet nima misecima. Bez kafe sa­ stanci nimaju stimulans.Pomozi! . ali ja san u penšjun.

6 ijad kil. Opasno voće Tuži mi se svit da je u nike butige doša deterdžent. otel moš zgradit. i ko će se sad poć zajebavat. Interesantno. Pojavili su se šverceri koji prodajedu limune i naranče po 5 . od dvajst i pet kili. Naša dica su navikla na voće. Samo truli jabuk. i otad kad bi god vidija koga da čiča ma­ ndarinu. bez naranač. I trgovci da nisu tili prodavat na kile. To je originalno pakovanje. jemat svaku vrst radionice. ne zna ča je šaldam. onda po 6 ijad kil. ne špijaje. na­ rod je navalija i kupova pakete od 2 i od 3 kila. Nikad za šaldam nije čula.brani je moja žena. di će čut? . a ja san mislija da se šaldam još uvik pro­ daje po butigan. bibite.Promisli. kupuje. a ako su malo boje. a bo- kun šporke butigice voća i povrća ne smiš. . .Kako će čut. I svit plaća. ostale su vriće od dvajst i pet kili. otvarat vriće i mirit na kile! Ko nima kamion. (Ja san jija mandarine jedanput u ditinjstvu kad san jema paratifus.Bar 30 godin nima nidir šaldama. I kafu prodaju. nego za bolest. Deboto svaka kuća jema i makinju za činit frape. rifužo. Kad su li paketi razgrabjeni.) Danas su druga vrimena. Nikako ne razumin i nikad neću razumit: kako to da je od svega jedino zabranjena privatna prodaja voća i povrća? Moš privatno prodavat kruv. vriću na kosti pa nosi doma! Tuži se narod da nima ni voća. nego samo na vriće. moš prodavat ribu. Kako će ji špijat? J e m a ji koji kupuju ne iz morbina. Pričan ženi ča mi se dogodilo: . na vitamine. moš prodavat meso. I ništa drugo. i to je sa­ stavni dil svakidašnje ishrane. moš prodavat vino. . Ne moredu dica bez limuni. bez banan. Čujen da niki dan nije bilo u bolnicu limuni za bole­ snike. zlato moš pro­ davat. uvik san mislija da jema paratifus.

ništa to ni perikulano. auto. na škanciju defiliradu te botilje. jednoga san ja gleda i znamenova san se: "Ča je ovo. Prošeta san do mula i tamo u samoposlugu. ranili. Priča o bulima Jema svita koji vas zadrće kad ugleda bul. dil sebe.. Za taku ritku marku sve bi dali. kako umjereno uživanje vina ne može nikome naškodit. poštansku marku koju on nima doma u svojoj kolekciji. tako je strašno želit ka ti svoj mali šporki bul. ka u jubavnicu. kamione. samo je opasno privatno voće i povrće prodavat. Svaka pegula na me! I sad su morala doć kad su meni likari zabranili pit! Gucnen ja isto malo jer san čita kako se vino dupera i u postoperativnim zahvatima. radilo se o puno važnijoj i životnoj stvari nego ča su buli. ajme koja vina! I vina koja još nisan pija. di je Po­ morski terminal. Inšoma. a čuja san za nji. kuću. Gospe moja li­ pa. pune najfiniji botiji. jemadu buldožere. i kad gredu prema njoj pinceton. zlato i briljante prodaju. Dakako. omar izvadin očale i počnen ji štuđat. dah zadržu. zemju. pa se držin one francuske norme da se čovik koji pije do litre na dan slobodno more upisat u antialkoholičare. pla- ntidu. da bul ne bi oštetili. . bože mi. na što ovo sliči? Je li čovik more bit obuzet ovakon strašću?" Svaki čovik se najde koji put s kojon friškon. Ka i oniman najžešćima filatelistima. i tad neće tako drćat. Kupujedu judi najmodernije makinje za gradnju cesta i ceste privatno gradu. A ča je ti nakazni bul prema lipoj goloj ženi? A meni se niki dan dogodila slična stvar. otele. oći in se raširidu. oprosti. Zagledadu se u nju ka u Gospu. dicu.. Jema taki judi. lipon že- non u posteju. ženu. ruke jin stanu drćat. i kad je golu svuče. Samo bi butigica od voća i povrća mogla ugrozit socijalizam. uliza san kupit botiju slovenskoga vina! I gledan: škancije.

jema i "Venerinog mlika". moš ga liznut. Je­ ma već godin da nisan ovako slako spava. ne baš kao filatelist kad ugleda bul. ali dva dila vina i dil mineralne pa je ka bog. Sivi bur- gundec! Čuja san da je i car Frane Josip volija sivi bur- gundec. Gren ja u vižitu mojima Slovencima. Nima meni do Slove­ nac. I ujutro kad se probudiš. Puna su ti ga justa. A da san i jema. rizlinzi). A ča je ovo? Niki rulandec? Nikad nisan čuja za rulandec. ko će nosit! Sinoć san činija deguštaciju. Malopri san se probudija. Sve ću provat i izabrat jedno na koje ću se bacit. "Polslatko in zelo harmonično vino. J e s u judi. I od noći kad se probudiš gorki just. I ovo ćemo provat. Je malo slatkasto. Nu ti boga. lize. A nije Frane bija pizda. A i posli obi- da žmul ciloga uz slatko. A ćutin se ka tić. moš ga popit ka konjak. Prosto te jubi. Sorta znana tudi pod imenom si­ vi burgendec". Počeja san malo drćat. Sveto vino za svaku priliku. Dvi ijade dec! K vragu i pinezi! Jebe mi se za pineze! Neš ti moji luši! Da neću provat! Koji bi ja bija čovik da ne provan! Nu ti boga. Samoposluga kod terminala otvorena je i od nedije. NEDIJA. vidin i bočice VINA IZ ARHIVA sve poznate vrsti (burgunci. Puno li­ po vino. Uz obična vina. 25. Nisan više ni jema pinez. mislin poznata. Ništa me glava ne boli. svibnja Sad je blizu 10 ujutru. Kupija san pet botiji. evo i slovenski znan. Sve mi se pari da ću se bacit na renski rizling. svaki bi se dan 2 puta pričeštiva. Najboje počet s mlikon. Da ga popi za pričest daju. Dobro ga je popit dec pri obida ka aperitiv. I ta bočica arhivskoga vina od sedan deci malo više od trinajst ijad dinari. traminci. be­ rba iz 1969. . I likar mi je mliko priporučija. Lipo rizi. Moš i usupat. Boce zamotane fino ka torte.

more se grist. . Na fetu kruva maže se senf. Regataju se mornari. Danas ti je doša taki nesriknji narod da sve gra­ bi. lipi svit. na kojoj će se mirit ulov. Veliki mornarski kajići. Usidren je i školski brod "Jadran". Kad su se putnici iskrcali. U porti tri bila vapora. Lipo vrime. moraš bit uljudan i mašit se. Priko 6 i po kila. Obučijen se i trčen na mul. u lipoti. Na Matejušku dok se čeka ribare-takmičare. ujida kobasica da štrcne po obrazu.Neka je. armonikaje. putnici. Ne smiš jude odbit i uvridit. . Pije se crno vino. u slo­ bodi. Priča mi da je lovi na 30 paši. dimi more. boje se osigurat. oko stola sa balancon. .A već ti je p u n frižider. Kamarjer Bepo časti kafon i travaricon i priča da se lo- vidu na panulu palamide. nego ću radit za vodu. to­ rbe i valiže.Ne. Oli ko pita pošto je ča! Samo nosi. prolaznici. .viče za menon žena. majice na rige. Vodi sidi Lelas.gledaoci. još bi daleko više ulovija. I dvi duzine bili jidar. armonike i demejane.. recitira.. Pristaje trajekt "Lastovo". Mašin se i ja. Svira se. Lipi veliki cipli i špari. Cure i momci vataju se u kolo. Bukve i špari najviše. Oko podne ribari se vraćaju. Oficjali me zovu na brod i častidu me bićerinom. Ko je iša na vikend. Guštadu u mladosti. Stari šampion Pivalica nosi dva saketa. Ča ću činit. Dan mladosti! Jedna od najlipši nedij koje ujopće pamtim. U butigu more jedino nestat oli krešit. Ulov se miri i iskriće u ledenicu. . Piva zbor mornari. U konalu pusti kajići. i vino ćedu mi polokat. Na njemu i oko njega fešta. kuvadu se kobasice. lipe slike. a da su se digle. škripju vesla. Izmiša se i pusti svit . Ne oskrbin li se. pe­ njen se u salon vidit jema li ča novo u ribarščini. Izmirilo mu se priko osan i po kili bukav.Oli ćeš za vino radit? . Nije bogzna ča. Drži se klupsko prvenstvo Splita u udičarenju.

vi i balun! Trčen na Matejušku. Jema bit da čedu učinit bruje- tadu. Lipo je spa­ vat i slušat prenos. A ne morete poć k vragu. Gasin tranzistor. . Poza podne spavan i slušan radijo-prenos. Nišlije su "Ajduku" dali drugi gol. Dva i nula za Real sa Moravu.

Trčen da ne zakasnin. ne bi. Rojini. Svetašni veštiti. nego je unaprid na preplatu prodano osandeset prestavi. Mase nadiru. Ne vidu se kvadri. Ča je. MIRAKUL DO MIRAKULA ZANJI DANI SVIBNJA MISECA Da san bija slučajno dikod vanka. kad se ispuca. Doša je cili Split: Matošići. Isprid Galerije pusti narod. Sveča­ no otvorenje. Brzo vanka! Deset minuti mi tri- ba za probit se na ulicu. Gomile svita. Dvajst minuti san uliza. Duplančići. virova. Koji smo mi jubiteji (Splićani reču jubimci) umitnosti! Nima tega štrapaca koji ne bismo za umitnost podnili! Pršut za Hamleta U ove dane ne moš doć ni blizu teatra. di se to na svitu more dogodit? Gren u Galeriju slik vidit izložbu Jube Ivančića. judi. I ne samo to. I ko to more virovat? U koji se to grad. nisu gomile nego civilizirane. Fala bogu. da nisan bija u Split. Sve su sale poplavile. Mili fila polako. da se nije ča dogodilo? Da nije kome pa kolap? Nije. Koceići. . lipo obučene narodne mase. da nisan na svoje oči vidija. srićon. nego natiskalo se svita. Pastelni prolitnji kostimi. Pripa san se. Davi me. Šegvići. Zapravo. Losioni! Par­ femi! Prid vrata veliki bus naroda. dakako i Smojini. Formirala se duga ko­ lona u četveroredove. sve nogu prid nogu. Ivančici. Narod pokrija zide. poć ću ja dogodine.

. Dišperat ćedu se. Cviće je uvelo. Prvi put naš teatar krcat je pinez. ali dupla je ne vidit Hamleta. Je li se Hamlet moga i u snu nadat da će ovo dočekat u Split? Posli ovega more slako spavat. i drame. Skroz san poludija. sajam cvića produžije se iz d a n a u dan. ali ova naša u koju ja stojin nije kuća. Nisu teatarski judi naušni na pineze. to je stvar prestiža. Nima nedije da se u njoj ne kucka. kumilo. pari ka ono na grobju osan dan posli pokopa pokojnika. žestoko kucka. ne ruši koji zid. a doli tuču ma- colan. Vidit Hamleta. izgubilo je boju. Prodano je priko tri ijade preplati. A navala traje. ne gradi koja nova pregrada. beskrajne file. I ope­ re. visi. I u podrume file. ljupki kneže. Sve je popizdilo za Hamleton. i rojevi anđeli uspavljivali te svojin pismican u san. Hamlet je tragedija. Svaka sto ijad. Sedan uri ujutro. Ne bi tija pritirat. Za Hamleta mesar će ti ostavit teletinu. U mudante trčen niza skale. Ko zna ča ćedu sa miljunima? I sve je prodano. ne čini bilo koja preinaka. Evo. Laku noć. Jeman li žestoko radit. Ne znan je li i u druge kuće ovako. Za biljet moš pršut dobit. umrit ćedu ako Hamleta ne vidu. Čavli u možjane Ne mogu više. i sad su počeli. I čin seden za stol radit. Smrdit je počelo. molilo da jin dobavin kartu za Hamleta. sve za cilu doglednu budućnost. ali me najmanje trista svita pitalo. ne tuče mlatima. Tri kvarta od ure prid Kažoton u podrume triba stat u fili za kupit biljet. Ne mogu. Navala je velika. i baleti. počne kuckat. i operete. ovo je ludnica.

Tukli su po ure. ko­ liko će posal trajat. a nisu na makinji. .A jučer? . A kad PIS ne daje. Samo u ovu zanju 5 miseci 2 puta su krov popravja­ li i tucali mi dvadesetak dan iznad glave.A tuče u mene! . . sve je izgnjijalo. ča činidu? Gren doli pitat! Pita san. Šoto su se zidi ru­ šili. za njijovu marendu.A prošle nedije? . Jučer od 8 do 9. ne mogu pisat. . Ali zunzi mi u glavi.Ča tuče. Di su sad. Kako ću pisat? Stavjan bumbak u uši. Zatvaran prstima uši.Popravjamo cijevi. ča mogu brže. Ko jema veliku sobu.I jučer su popravjali. Koristin pauzu za marendu. Evo.Ono su bile letrične inštalacije. Uvečer drćen pri pomisli ča me ujutro toka. zašto tuče? I jučer je tuklo! . Samo ova naša kuća će ga rasut. Od sedan i po do osan. Oćedu li se posli marende napit? I onda ka judi neka malo počinu! Neka zapalidu. koliko se ove ekipe PIS-a zajebaju s njon! I nikad ne znaš kad ćedu doć radit. čini od nje dvi male. U glavu zunzi i tuc- tuc kjucka po možjanima. Onda su u stanu vizavi pituri radili.En ti PIS i njegovu rasipnost! Ča svaki čas daje šolde za popravke. dokle će radit. . sad više ne tuču. Mislin samo dokle su došli sa marendon.Di to sad tuče? Koja van je sad Gospe? Susida iz donjega poda slegne ramenima: . onda se po stanovima ruši i gradi samofinanciranjen. Evo. pa i ne mislin ča pišen. čini salon. Ne mogu radit. i po- kušavan pisat brzo. I kad se uvatidu jedne kuće. ne mogu mislit. . sad doli tuču i batidu ka da mi čavle u možjane zabiju. ali onda su mi prsti u ušima. Sad marendaju. Ko jema dvi sobice.

Tija san se vratit. alate.i išli. onda su cipali drva. Uvik san ja govorija da je najjebenija stvar na svitu jemat vajaloga. Gradili zide. Jučer su me zajebali. dizali žicu. Sad će počet. Kad ništa. Jema bit da ji je vrag ni- dir odnija. ča nisu ti desetak puti mlatnuli jučer nego su dolazili i danas? Ne mogu pisat. ali bilo me sumnjivo. radu i oni. Udrili desetak puti mlaton da mi javidu . koliko još jemate radit? Rekli su mi: . Sad san kurjož i gren doli vidit ča je. Ako su svršili posal. Kad su šume iscipali. vridnoga susida. Da je PIS gradija Dioklecijanovu palaču. ča se dogodilo pa ne klapadu. tukli žicu. A doli je sad mir. najviše 4. cipali stine. ništa nisu jemali više činit. ćutin kako sad vazimju mlate. još bi Diokle­ cijan živija u koju baraku oli bi sta na rit. brzo se obuka i sletija niza skale. Jemali su puste makinje. Evo. stanu i oni. A kad stin više nije bilo.tot smo . Siguran san da bi se i oni vratili. Sad ji više ne vidin i ne čujen. da opet uzmu mlate i pile u ruku.Judi. 3. Kad ja radin. a kad san ostavija posal. mlili stine. izili bi ka pasi i počinjali radit. Bit čedu ovod malo radili pa su se jopet vratili u Njemačku. klapalice. onda su popravjali motore. J e m a bit da jin moja makinjeta diluje ka stimulans. Gospe moja. onda su nosili stine. ča san s njima prova! Dobri judi. kad ja stanen.J o š 2 dana. . Pita san ji: . vridni judi. ali teški! Čin bidu došli doma s posla. Ne znan ča nisu radili. drndalice. Tukli su dok san pisa. Radili su sve. Molija san Boga da svršu sa motorima. skupili su se i oni i izašli vanka. Meni su prošle zime u dvoru priko puta doselila dva naša gastarbajtera. Cilo popodne motori su prdili. jemali su nike zujalice.

Asti Majku Božju. To mi je jedina krađa u životu. tek sad ću priznat. danas ništa. Ovi put nisan ništa ukreja. A ja san se paprik zaželija. nikad ništa ukreja nisan. poletile su u moju boršu. Bija san doli vidit. zelene paprike. to san promislija. mislite da nisan slučajno je­ ma boršu u ruke? Zašto mi ne virujete? Zašto san ja ovo mora priznat? Moga san i mučat. bile su izložene dvi lipe velike zelene. Ovo će ji koji kurbin sin ukrest. da se uvirin da nisu falše. Ne virujete. Ko je ukreja paprike? Zatvorena je izložba cvića. Tri san puta na izložbu dolazija i svaki put od cile izložbe činili su mi voju samo te paprike. Jučer su me došli avizat: oskrbite se. Nikor ne otvara. obrijat. utekli i radnici i ukućani! A vode nima. Kurbina dica zatvorili su mi doli vodu. Špina zatvorena. Sad ću priznat. Oli ćedu ji ukrest oli će ji izist ko od orga­ nizatora? Grijota. Gospe moja. Nisan to reka. Nisan tija dat da ji koji kurbin sin oli organizator ne izi. Eto van ja sve cviće. u zanju malu dvora­ nu. Ništa se ne čuje. p u n krmeji. Nisan lupež. Te dvi paprike meni su stvarale iluziju da san na koju bogatu tržnicu u Rim oli u Veneciju. Nisan jema ča ukrest. ča mi se sad dogodilo! Ne mogu izać. A na pazar paprike ni za lik. sasvin slu­ čajno (jer san se vraća sa pazara). promislija san. Na lanjsku izložbu u jednu kofu. i do sudnjega dana ne bi se znalo ko je ukreja izložene eksponate. Bez oprat se. . virujte mi. Nima vode. I te dvi velike zelene paprike. Ča če­ du činit sa paprikan kad izložba svrši? Neće ji bacit u ka­ n t u za smeće. Zvonija san. Nu ti boga. ne znan ni san kako. samo te dvi ve­ like lipe paprike. tako lipe da nisu parile prave nego od plastike. koje lipe paprike! I u ruke san ji uzimja. dajte vi meni te dvi paprike. jema san u ruke boršu. jer kome ću to poć govorit? I prizanji izložbeni dan slučajno. Ni­ koga nima. jebe se meni za njijovo cviće. vodu ćemo zatvorit. Ne mogu se oprat. I ne znan ča je. bižin vanka. A na pazaru paprik nije bilo (ka ča ji ni danas nima).

Ukreja san ji! Nije me vikala! Nasmijala se. A onda su ga uvatili u Beograd i sudili. uvik okruženi lipotican. Vata je ženske ka da je jema magnet. To oče reć da lupeži jemadu niki svoj lupeški šarm na koji žene padadu.Kako to da su ji baš tebi darovali? Straj me bilo reć ča se dogodilo. sa alarmnin uređajima. i to prova­ lnik žestoka kalibra. koja se u normalnim zemanima prodaje na vriće. Kad san doša doma i na stol bacija paprike. I u kino san trista puti vidija da su veliki gansteri. da me ne čini paprike nazad vratit.Di si ovo naša? . . a "Politika" je o njemu pisala pod naslovom PROVALNIK KOJEG SU ŽENE VOLELE. . Nego. . nije bilo ča za ukrest. Na ovu zanju. koji obijedu ba­ nke oli kredu briljante. tribalo bi je čuvat u trezore ili bar ispod cakla. Ko će dat kapule? Da je kapulu izložilo.4 banalna krastavca.Kako pošto? Nisu prodavali. Mene je žena izjubila za dvi šporke paprike. Ipak san reka: .Pošto si kupija? . da me ne viče. Svega me izjubila. A tega je bilo koliko oćete i na pazaru. Tri dana me nije drukčije zazvala nego samo: "Lupežu!" Oli: "Lupežu moj!" Lupeški šarm Sad san se sitija da san u mladosti jema jednega prija- teja lupeža. Čudija san se kako se to cure na nj lipidu. samo je "Jadro" izložija 5 . Bit čedu ji one moje paprike oparile. pitan se sad ja: zašto nisu kapulu izložili? Ne koji posebni estravagantni uzorak nego najobičniju kapulu.6 sasvim obični po- mi i 3 . samo nisan onda zna da je lupež. odnosno kukumara. žena mi je zinula. tek zatvorenu izložbu.Na izložbu cvića! .

zaboravila iza drv. Pa još jedan. šu- figat za brujet oli gulaš. kapulu smo pristali proizvodit. Jebite se vi i vaše orhideje! Kapulu mi vratite! Niki dan na pazaru na svoje san oči vidija . 1.Kako ne znaš? Veliki široki pitar. miljarde- rsko cviće. Čarobni pitar NEDIJA. ruže. Mladi kumpliri! Asti Majku Božju! Omar ćemo ji za obid ispeć. Ne mogu ja ni gardenije ni orhideje izrizat za salatu. Jutros na teracu di držimo drva. a u nje­ mu niku čudnu stabljiku koju nikad nisan vidija. orhideje (ne znan kako se sve to cviće zove). kapule mi dajte! Zaželija san čut vonj od kapule. Ne zna. to smo mi! Jemamo najfinijega cvića.j e d n a sta­ rica kupila je deset deki karote. Kapulu uvozimo. Tri male karote. Puka je i ona ga je bacila. Kapula nan smrdi i nježni svoj nos zabadamo u niko tamo gosposko. Probrčka ona prstima po zemji u pitaru i vadi lipi mladi kumplir. i još jedan. Eto. stara je iz boršina izvadila pet komadi od dinari i zamolila da jon da samo pet deki. . lipnja Čudna mi se stvar dogodila. ali kapule nima. Sam od sebe u pitaru rodija kumplir!? . oleandre. En ti sve orhideje svita! Kapule. kapule nima. I naresla je stabljika i niki cvitić. Tri kum- plira. ugledan stari razbijeni pitar. nego gardenije. proizvodimo ne samo garifu- le. U pitaru je bilo ništo zemje. Pitan ženu: .Ča ti je ovo? Koje ti je ovo cviće? Slegla je ramenima. Gardenij i orhideji jema. Kad jon je prodavačica zatražila ijadu dinari. između dvi bije.

nisan zna da kumplir tako sam od sebe reste. poljoprivredu. Baš bi tija vidit vile i vikendice a oko nji kumplirište oli kapulište! . ne razumin se u zemju. I to mladi. a misto cvića povrće sadu. nikad nisan posidova pedalj zemje. I ja čujen da jema sve više svita u Split koji jemadu oko kuć vrtle i dvore. i eto. u cviće. Da san iza drvi baci jednu raminu sa zemjon. A mladi kumplir na pazaru pet-šest ijad dinari. Ja san ribarski sin. sad bi jema desetak kili kumpliri.

I danas isto.Ča je sad? . Svaki dan nebo se bar malo pomokri. Ostarili su i oni.govori ona.Vitar se diga . Šest puti je bar pomalo kišilo. Niman vrimena ni u kondut poć. Mislim se bi li vridilo zapisat: ove dane nije se dogodilo ništa osobito! Puno radin.. Zatvorija san ponistre. . J e m a bit i gori anđelima popustila prostata: svaki čas pišadu.Čut će se sutra! .A kako se ne čuje? . 6. bidni! . . izuja postole. natočija prst vina i čujen niki čudni šum i šušur. vanka je kalma bonaca. ANĐELI I PROSTATA PETAK.Koji vitar. Lipa večer. Ništa se ne događa.odgovorili su! . Kiša je pala. Ne znan ča ću zapisat u dnevnik. lipnja Mirno teku dani. bilo je jušto 10 i po. mirna. bo­ naca. vitar ti je u glavi. . moga bi mu odgovorit ka ona dva koja su u noći krela u butigu.odgovorili su mu. a policjot ji pita ča činite. Sad san doša.pitan ženu koja je već legla. bilježin. navuka kontrine.Sviramo na pjano . štijen. Doša san doma. .. Sinoć san šeta malo isprid kuće. seja. Asti boga! Je! Puše! Otvaran ponistre: ne puše ali je sve mokro. Ako kurjožasti čitalac pita a ča to radin. pišen.

ni najmanje.. Da provan i to čudo. a pari ka anđel.E. Prodavačica je na nike važe lipila nove tikete. Ne vo- lin kompote i nikad ji nisan volija. pa uz Rivu put Matejuške.Puno je dobar.A koji su to važi? . i omar sto posto! Ne čudi me to sto posto. kompot od jagodi! .Rade je divan. Iz motorina na Matejuški jedan čovik viče kako mu je ulizlo more u naftu. koja je sigurno pod dojmom "Hamleta". i vatan samo po male fragmente njijovi razgovori.Koliko je poskupilo? . Prijatejica prijatejici šoto palme govori: . drugi napada! . Dolazi mi voja da ga kupin. . Okrenija san se. nego kompot od jagodi? Prvi put u životu čujen za kompot od jagodi.Skoro sto posto! . Isprid kažota o novin dva se razgovaradu kako je sve krešilo. .Ma bogati. Pogleda je. Neću! Jebe me se za kompot! Usputni dijalozi Gren polako uz mul pa priko Pjace na Rivu. iza cur. momak. Kompot od jagodi Poza podne san samo za protegnut noge prošeta do mu­ la i u samoposlugu u Terminalu usput kupija dvi bočice slovenskoga vina. Ko bi reka.Kompot od jagoda! .Ka gudu me noćas. . Nisan zna da se i od jagodi čini kompot.govori mlada gospoja. Ne smeta mi glagol koji nisan napisa. Ne znan jesan li izija tri kompota u životu. judi. gren polako mimo svita.. . sme­ ta mi njezina metafora: ka gudu! Dva momka karadu se oko Ivića.A kakvi je? .pitan je tek onako. J e d a n ga fali. božanstven! .

Ka danas se sićan: pet "Zeti" dinar i pol. Luši! Triba se osvistit i stat na zemju. to se nikad nidir nije moglo. Ča će činit nego se zajebavat? Neće pla­ kat! Interesantno mi je kako narod na ovo zanje krešivanje reagira. Drće! J e m a kuću i tonobil i punu kuću svega. Ko ne plati kurbu. Nove buže na kaišu A ondašnje humorističke spliske novine zajebajedu se oko krešivanja. ušestit. Naš narod jema puno lipe poslovice.Dolazu teški dani. baš on se pripa. natekli. to ši. živili na veliku nogu. ne fali mu ni tičjeg mlika. plati popa! Malo smo se itali. Nije se smija ali se ni pripa. I pripa se. A otkad je svita i vika. Počele su nan bakule tuć u glavu. A on. . A napuvali smo se. Za dobro živit. plati likara! Ko ne plati likara. I ja san u stara vrime­ na svako jutro kupova na Pjacu u "Automat" po pet "Zeti". Čitan niki dan u novine. toka puno radit. neće nan naudit malo se disciplinirat. To oće reć da smo počeli bolovat ijadu godin pri Krista i još uvik bolujemo. Jedan čovik kupuje 10 španjuleti.I ča će ti bit teško! . Okad nisan vidija da se španjuleti kupujedu na komade. otvarat nove buže na kaišu. deset španjuleti. More se reć da je bogat čovik. A ča će se i pripadat? Karakteristike standarda i jesu u tome da oli reste. a dobro živit. . ali na komade? Pet španjuleti. to san vidija. oli pada. Danas san se zakara sa jednin prijatejen. Sad pada i triba se stisnit. U Splitu tri ijade godin bolo­ vanja.A ča si se to pripa? Zašto? . Svi skupa. Na šteke. Puno n a n je bilo drago malo radit.

Samo to kako se u Amerike more radit nediju dan a živit dvadeset godin.Ča si s tin tija reć? . falija si. Vrti se blizu vrat a ja gren unutra! Uliza je. kupili su u staretinarnicu kapu i monturu od polismena. Recimo u New York. išla su u Ameriku. . od sriće je ruke tra! I tako su oni u New Yorku od prve sedmične plaće živili 20 godin. Paritet prema doloru dvi ijade i sedansto dinari. Sad je redar blagova. sad daj meni uniformu. . a ti ajde jist! Dakako. 7.Svakome. Lišta redukcije NEDIJA.A ja? .Ne. I još je bija sritan.govori "redar" prijateju. čigova je to bila ideja. Pametniji. Je. puno godin naša dva čovika. časna rič! Evo ovako. I kad su primili dolore. I kad se naždra i napojija. sa zaradon od nedije dan moš se priranit cili misec. To oče reć da su konvertibilne valute išle gori za škaršu 30 posto. . na primjer. U Ameriku. Ra­ dili su samo šetimanu dan. zove go­ spodara i govori mu kako nima za platit. lipnja Puno se govori o devalvaciji dinara. jija i pija.Ali baš tebi? Počeja je govorit pizdarije.To je pizdarija .Ništa. a ovi drugi je šeta isprid vrat. I doleti "redar" koji se naša isprid vrata i odvede svoga prijateja. sad . Gospodar zove policiju. Pri puno. a ne samo meni! . seja.Ti obuci monturu i stani isprid ovega najbojega lokala. zove redara.Ništa. Jopet ska­ ndal. ali su 20 godin godili. . . Ali samo u veliko misto. Policjot se isti tren stvori i gospodar od lokala prida ga u sigurne ruke. Viče.govori mi prijatej. . Jesu uvatili ništo prežuna. Gospodar polu- dija. zove gospodara. kojima nije bilo drago radit. Sa zaradon od nedije dan moš živit dvajst godin.Ti si se najija . govori prijateju: . išli su u drugi lokal. I kad se lipo nabuba. ne. Odnosno.

neka kupi kuter! Oni od kutera. Čovik koji je prolazija se nasmije: . preorjentirat će se na kajić. kad se ne mogu dobacit iz pjace na Rivu. kurbin sin! I sad kad ga vidin ka staroga čovika. neka kupi motorin! Ko je tija kupit motorin. Ko se bija odlučija za motor. lipnja Šeta san malo po Pjaci. Nisan jema vrimena ni šudarić iz žepa izvadit. neka kupi "fiću"! Ko je jema kupit "fiću". neka je zgradi na dva! Ko je tija kupit "merđu". A ko je mislija kupit postole. Naglo san i žestoko kinija i pjunija. seja je meju nogan. moj šjor. prominit šjole. pušit ću dvadeset i bit ću zdraviji. I još kad je ukrca Če­ kinju. Oni od kajića. uvik će biti pinez. I danas se sićan kad je sin jednoga varoškoga bogatoga težaka doša na Sustipan gondolon. sad neka vazme motorbičikletu. po Pjaci pjujete? . Ali svi tako: Ko je jema gradit kuću na 3 poda. Ko nima za batelinu.Ča i vi. ku­ pi sedan deci pa si na svoje. Na gondulu ju je uvatija. Zavrtija je glavon i nastavija put. zamrzija san ga ka pasa.A ča ćete. A ja san je tija uvatit! Ali nisan gondulu jema! PONEDIJAK." Misto 30 španjuleti. I došlo mi je kinut. manje ću ripjat u prsi. Krola je naglo. Deboto za trećinu.nan je dinar za toliko debuliji. sad neka nosi tri miseca stare. sad neka kupi lipe postole. 9. A za zakrpit postole. na batelinu. neka kupi "renoa"! Oni od "renoa". sad neka se preorijentira na bičikletu. sitin se Čekinje i gondule. A ko je tija kupit bičikletu. šjor Smoje. Ko je tija kupit jahtu. . Ča bi reka pokojni Vice: "Ča si jema kupit litru uja. neka napravi gondolu.

Vatrogasci javjadu da ćedu doć ako jema vode priko pet centimetri. I ona je mokra. . Od krpi smo napravili nasip i. Bilo nas je petero-šestero. Omar čedu.To n a n je metla iz Andre Cheniera. Da se nisan drža štanta. A ja bosin nogan ga- zin po palketima. nisan u more upa. Mokra braća UTORAK. . Pitate: di nas je vrag nosija? Baš tako! Prošli smo sinoć mimo teatra. govoridu. telefonirali smo u pomoć vatrogascima. doć.pitan ga. Postoli vezani špigetan su mi priko ramena. Prvi put u životu naša san se u poplavjenin krajevima. bosa. tražin priobuku. Ja i žena ispričili smo se vodenoj masi na ulazu u bufet. vengo san trizan ka i vi koji u ovu uru slako spavate. . ćakulali.Ostavi tu metlu! . Košuja mokra. odnese me sa skal ka kartu. ektolitri.viče mi jedan glumac. Nisan se opija. . sidili smo. uli- pjena. počela je kiša i. pijuckali i čuli da vanka cipadu gromi. judi! Voda! Voda prodire! Omar smo se svi digli ka jedan i poletili. . dok ne ferma. voda se s mene cidi. Zvali smo. Priko skal vo­ da je tekla ka rika. sa postolima u ruke. Nismo ji tili čekat nego smo uvatili metle i krenuli u bo­ rbu protiv vodene stihije. sad san doša doma.Vazmi koju drugu. vaguni.Upomoć. Mase vode. svraćali smo bujice u vargule. .Zašto? . a sad ćedu pustit da ga voda raznese.Javi in da dojdu izmirit! Da pet centimetri!? A meni je do kolin.. Najpri su ga pustili da izgori. žena gre za menon i ne viče da ću jon palkete ruvinat. do kolin isprid nasipa. I onda je nikor uletija i za­ vika: . Cili smo grad tako prošli. BOT OD NOĆI Evo.. a gaće zavrnute do kolin. svratili smo u teatarski bufet.

. okupili se oko šanka.Sad ji mogu bacit.Ča je sad? Kažije mi ruvinane postole: .I to ti se jebe! . van i teatru! . . . Ženi mi oči pune suz. sritni ča smo škapulali teatar. ovo su venecijanske. Borba je dramatična.Ali ovo su mi najdraže. glavno da smo teatar spasili! . jebe te se.Sad ćeš me morat odvest u Veneciju! En ti boga. a gazda od bufeta.Baci ji. prodor je zaustavjen. Pero Francuz. časti n a s . Mi mokri. pričamo svoje podvige. Uspili smo.

biži (reka je mladi grašak) ijadu dinari. Daleko je za nas Skopje. Slušan dok nije jedan drug spomenija i melioraciju Si­ njskoga poja. već je počela na radijo diskusija: zvali su naše odgovorne drugove iz opskrbe i drugovi nižu razloge naše skupoće. Ni- man živce. mladi kumplir ijadu dinari. Moramo se orga­ nizirat. "Zeleni plan. pa će bit ka i u druga mista". Cine duple nego u Sko­ pje.javja se moj spiker.Naše tržište! Jučer san proša priko pazara. i kad san se vratija u sobu.. SVRŠIJA JE KURBIN PIR! SRIDA.. intenziviranje poljoprivredne politike. optimalizacija dohotka radne organizaci­ je. iz zemje ne vadu kad ji mi po zlato kupujemo. 11. trišnje dvi ijade. Ja­ gode 3 ijade.A koga. Oni (to san trista puti čita) pome baciju. Drugi je to kontinent. Udunija san smista radijo. Jagod i trišanj ima u izobilju. . Razbudija san se jidan ka pas. . . Javja se niki inženjer Trajčev iz Skopja i niže najfriškije cine sa skopske tržnice. Škopjalo mi je. an? . I kroza san slu­ šan Radijo-Split. odnosno moja žena iz kužine. Ubija oko. Iša san se u banj oprat.Ča je? Ča beštimaš? . lipnja Malo san zaspa posli obida. Nisan moga više slušat. Znate zašto san prikinija kad je došlo do melioracije Sinjskog poja? . dogovarat.Ne beštiman nego blagoslivjen.

krepat će!" Oči su jon izletile. ni posli 30 godin nima teletine. davno nisan okusija. I sad ja. bar je se ja davno. Biki još cipadu krave. i to pri 30 godin. tri- baju nan ne pastiri i seljaci. di s t e ? Zaludu mi je. koji mi je parija zmaj s vatron iz nozdrv. gotovo je. . Ne smin slušat. Malo je trajalo. za- jašija kravu. socijalističko gazdinstvo. da svu robu privrću. Bogati. kad su me vodili u moderne. produžidu. Za svaku malenkost. da se tako ne ponaša­ ju Ingleži. Puno se jidin. Pri 30 godin. I ka sad se sićan kako san iša na niko poljoprivredno do­ bro. Bar ne na ovoj našoj spliskoj regiji. evo. Farmeri. ča je je lipo opalija! J e d a n po­ ljoprivrednik diga jon je još repicu. a ča ćemo govorit! Oli mi ne znamo ča su farme­ ri? Trista puti san ji vidija na filmu. Par sekundi. pipaju. Govorili su mi o planovima. I ja san onda zna da nisu te stvari za bike. Sad je niki drugi drug napada potrošače da su nepri­ stojni. Ja san zavika: "Aj ča. a teletine nima. a odgovorni drugovi verbalno odgovaraju. Nikad to neću zaboravit. Nije krepala. koji san sve to na svoje oči vidija. bogami. kad san ja bija mladi novinar poslali su me pisat o melioracijonin radovima u Sinjskome poju. o ijadama ton mesa. Gospe moja. ne mogu više slušat o našim poljoprivrednim planovima. Ali. Slušaoci Radijo-Splita postavjadu pitanja. nego pravi pravcati farmeri. Utira jon je bik svoje kopje da se bidna sva uvila. Objektivne teškoće. higijenske štale. Upirali su kravi u škinu da je izravnaju. Srce će me zabolit. i jopet otvo- rija radijo. di je počela masovna stočna proizvodnja. Prvi put san u životu vidija kad je jedan strašni bik. Omar san ove retke napisa da ne zaboravin. društveni sektor-privatni sektor.

A ča se dogodilo? . odnosno kontinenti. . A ja ću sa stola u kužini gledat teče i pokriva. misto otpali vrat. .Eto vidiš kako sad pametno misliš. ko nije jema devize nego dinare. tek sad san mora doznat ko san zapravo ja i tek sad svaćan mnoge svoje dileme. Uredila je i to. .Jebe te se! Ča će ti deke. sad ji jema za trećinu više. lipnja.A da ko je? Prikjučer san ti reka: trči kupit! . 13. Stavila je na sudoper.A ča je. malu koltrinicu pa se ne vidu teče a lipo kumpari.Nije krivo poskupljenje nego tvoja linost! . . sudaraju. prat sude u stari lavandin. Nike deke su krešile šezdeset ijad. Niki dan san proštija novu teoriju o turistima.I sad san ja kriva? . Ako su bile sto i pedeset. Došla je doma bez sudopera (pri se to zva lavandin). ništa nije izgubija jer cine ostaju neprominjene. Ne da kurban gušta.J u t r o s je poskupija 90 posto! . vrata su mu otpala. Po njemu nikor nije na štetu.Nisan ga tila kupit. i tako je sad lito! PETAK. na svoje je. Do smrti će. Sad kad san ostarija. sad su dvista i deset ijad. govori. i oni se cimaju pritiskaju. teoriju nikoga profešura Wilsona iz Toronta. kad san već s jednon nogon u gre­ bu. I sad se šticala. dakle narodu je sve isto. prikjučer san mogla kupit dva. neće da ga kupi. On govori kako u usijanon središtu Zemje plivadu ogro­ mne ploče. Ko je jema devize. .I za ovi jedan. Nikor nije na šćetu Ja nisan guverner Narodne banke pa da ću govorit ka­ ko je narod sritan ča je došlo do ove najnovije devalvacije. Žena mi je jutros išla kupit sudoper jer nan se ovi stari razbija. Došla je danas iz grada sa drugon novitadi. di ti je lavandin? .

gnjiloga voća. tuču me. afričkoga i evropskoga. Iz kuće ne izlazin. meni nike moje nostalgije. jarci. mušice. sunce. Ce­ ntrifugalne sile. piškere. neboderi. lovit gušćerice i zelembaće po Marjanu. a ako tako stojin. To mene moja žarka Afrika vuče. a stojin ukoso glavon u Evropu. volija san laštik. jer ja bi i danas bos tija odit. nemi­ ri. Meni su postoli kale učinili. I potresi u ovon našen dilu svita nastaju jer smo mi baš na granici dva kontinenta. dileme. po murvan. praćku i strilice koje san činija od žice od lumbrele. I bit će tako! Sad san siguran da je tako! Stojin ja na afričku ploču. po Mejan krest praske. a i dan današnji ne mogu podnit ni jedne postole. onda san jedan Afrikanac. U Split za me postoli nima. I Split je na toj afričkoj ploči. Volija san se ka šimja verat po cablima. monture. Uvik san govorija: blaženi mošuni. čimavice. okrićanje Zemje oko svoje osi. Straj me čin je živa bli­ zu nule. onda je lito. po šest džemperi stavjan na se. dakle. tovari. gravitacione energije . pige na Su­ ncu. po palman. Ne trpin šušure velegradov. J e d n a noga na jednu. I po toj teoriji mi smo ne na granici Evrope. Još ka malo dite. Čin padu dvi šake sniga. po ošebadu gazit. banji.sve to nima veze! Afrička ploča tare se o evropsku ka brod o mul. od kari. i svaki put kad šoto u utrobicu Zemje jedna ploča cima drugu. Volija san bos odit. golube. sidit u ladu ispod smokve. druga na drugu plo­ ču. umren o straja. jer onda je vruće. Nikad nisan volija zimu i snig. mržnje i sklonosti. gori se sve trese i ruši. Oli noge su mi na afričku. a nikad mi ni smeta vonj od konjske pišote. po Evropjanin. smeta mi dim fabrički fu- mari. Odatle. iz laštika se itat? To je meni bilo u genima. A drago mi je lito. obrstit trišnje iz vrtli. puške. po smokvan. ni vonj zviri po . na poplate san jema kožu ka lamarine. U najboju ruku mogu bit po Afrikanac. Ko je to mene naučija? Stri- licu činit. nego mi smo na afričkoj ploči. autobusi. Tuć tice. vonj od ošpidala. gulit iz poji bob i grozje. tvrde su mi. Drćen. na tome užarenome afričkom tleju. svake mi sme­ taju.

A da moji preci nisu po rici veslali? More bit da san i u svojtu s kojin faraonon. čin zaladi. moja Afriko! . a volija lito. Pod šatrama. A auto vidit ne mogu. Njoj san se odaziva. nikad nisan izustija kurba Afrika. Tutankamon. Više me nije straj ni od trusa. uvik je ništo u meni govorilo: u Afriku skokni. Upri. pokvarena Evropa! A nikad. ja san sve više gušta. stavit ću velike bile zube ka biseri. a posli J a d r a najdraža rika bila me Nil. zimu. To moja Afrika evropsku ploču cimaje i pritiska. kurba- njska. Pocrnit ću ka Arapin. Lipo ću se sunčat i kupat. Tutmozis. od svi bogi najdraži mi je bija bog sunca Oziris. plandovanje. Afriku. zato san ja cili život mrzija led. More bit najlipje na svitu. ako triba. Kleopatra . sidit ispod tende o štekata oli u ladovini uz more noge točat. nerad.moja teta? Nikad nisan zna zašto je mene u skulu najviše zanima­ la istorija Egipta. drugovi. Nikor mene ne more fermat. Neću poć smista jer sad je i ovod lito. ali ove zime. ja san udavima prston u trbuj upira. I koliko me puti u životu uteklo: kurba Evropa. u Afriku! A sad gren. pod cirkuskin tendan. zebite.cirkusima i zoološkin vrtima. odo ja u moju Afriku. Ra. Ča se god cvrčak više žešćija. Gadi mi se ta lata. čin počnu prve bure. Zna san isprid šimji u zoolo­ škom vrtu na Marjanu stat ure i ure. i ovu sidu kosu ću piturat ka garbun i nećete me njanci pripoznat kad se vratin. fjaku. sve san dinastije zna. Ramzes. snig. Sibir. i trista puti draža me rika lava nego električna mužika koja me tira iz lokali. a vi. Sve je to mene moja afrička postojbina vukla. žarku Afriku mi dajte! Doma me vodite! U Af­ riku! Uvik me vukla Afrika. da mi je Kleopatra bila koja daleka teta? Eto. Nikad to nisan ni promislija. pogledat ga neću. a stari lav iz zoološkog vrta se odaziva. Ka dite stavija bi ruke na justa i urlika ka Tarzan.

Priša me. srpnja Došlo je lito. PONEDIJAK. Plakali smo ča ga nima. Samo san tija izist pašta šutu i kupit za lito špagerice. u nastavku dnevnika. I di me lito uvatilo na brodu u putu za Veneciju! Samo san bija jedan dan. Pravo pravcato vrilo lito. ali o tome drugi put. ka da nikad neće doć. zi- bjen se. 16. ričen i vičen. Guštan ka da san u Afriku. Proša je Sveti Ante i sra­ mota je ne okupat se. Sad trčen na banj. I ja se tresen na cencu kontinenti. ali isto guštan. Oli bar noge ne smočit! . skoknija san vidit kakvi će bit moj postdevalvacioni odnos prema inostranstvu. Vratija san se bez špageric i bez pinez.

i još ji jema po tleju. DEVALVACIJA U VENECIJI SUBOTA. Gledan ča je u ispišanome paketu. ali ako mi dojde na tir. Deterdžent "Koral" i sapuni za prat robu. i da se ne jidi.tri i po ijade liri. ostriga mu dlaku sa ciloga tila. dakako. Drži se largo. (Niki dan san u Split na pazar vidija jednu Vlajinu koja je prodavala ra­ tne sapune domaće proizvodnje). oli da me ne trevi koji Splićanin. okružena paketima i boršan. Ona se išla za- vrtit. a mene je ostavila ovod. vidit još koji izlog. dat ću mu ijadu liri manče. a najlonske kese i paketi na tri katrige. Dajen mu samo pesto liri manče. I ne znan ča je sve nakupovala! Nu ti boga! Jedan ma- lešni crni pas koji jema bit ovi čas izaša iz frizera . na je­ dnome štekatu na Rivu da Schiavoni. Vrućina je popustila. ja na jednu ka- trigu. Zauzeja san cili stol. . lipnja U Veneciju san.svega ga je iznakazija. samo mu je ostavija cuf na rep i bundu oko vrata . još me uvatija po postolu! Jeba mu pas čunku venecijansku. isto ću ga opalit. lupeški me gleda. 14. Brzo preračunan u dinare . Dosadno mi je i sve bi ove pakete da samo da mi se stvorit sad doma. Bira i limunada . di on moje pakete gre pišat! Jo ča bi ga probija nogon u trbuj da nisan u Ve­ neciju. Oko sedan je uvečer.ti mali nakazni pasić diga nogu i popiša mi je jedan paket. Sram me da mi kamarjer ne dojde vikat ča san mu od štekata napravija vašarište. S mora pušika. Sad je lipo. Omar zoven kamarjera da mu platin pivo i li­ munadu.četrnajst ijad dinari. a pri­ ko ciloga dana bilo je ka u paklu.

I bili kapelin. Mlaja je sva u bilo.Per škrivere. I ove retke pišen na tome plakatu.Oli nima u zahod karte? Vidi ludega čovika. Fala bogu! Požuruje me. . Oli ja ne znan moj svit? Kupila je i sebi postole i robu za gaće. okladija bi se da su Amerikanke. per škrivere. Interesantno je da Venecijanci plaćaju motorin 100 li­ ri. A laže mi u oči kako mi maje boje sto- jidu. a svi drugi. Samo mi maje kupuje. Kako 9 kad se još vidi? . isto u bilo. Okrićen ga. Jema bit mater i ćer. riži i parmeđan. Skratija bi vrime zapisujuć venecijanske impresije. Ništa ne nosi. Skupija san se. Kako nima? Škartoc. ali ima kratku veštu do kolin. Nu ti boga. . .Po našu osan. U ovu boršu su limuni. ali niman karte.. I kus nosa.. Bila vešta puna kamufi. duga ali isto se vidu i bile bičve i bile postole. Na treću katrigu su kafa. Gleda me čudno: . Nije priša. žute postoliće i dvi žute dlake na glavi. da jon ne triba šumprešavat košuje. Reklama za Europeo. da vidin ča je sve pokupovala. dolazi. Moramo trkat i vatat motorin. . ka Ofelija kad je poludila i gre se utopit. po njijovu 9. onda bidu radili samo za va- poret i motorine. A mater jon tanka. Prolaze dvi nakaze. u drugu naranče. tek u 9 moramo bit na vapor. Uz štekat je kažot s novinan pa molin pro­ davača da mi da bokun karte. ne znan ča ću činit.Ne more bit. Ofelija i njezina mater Dosadno mi je. i Talijanci i furešti 500 liri. bilo ča! Da mi je niki plakat. U motorinu mi je friško. mršava.A sad ti je 9 prošlo. Evo je. Jer kad bidu i Venecijanci plaćali 500 liri. dvi karikature. pa gledan druge borše i pakete. evo paprike! Ovod su za me dvi maje. Nima karte za pisat.

Naš di­ nar minja se jedan prema četiri. a nju je vrag odnija po butigan. ali. U kabinu rekonstruiran današnji dan. U Ameriku kriza automobilske industrije postaje tragična. I oni raspravjadu o devalvaciji. triba se ponašat domaćinski. Svud gre naopako. Ne triba jude plašit. Sa Perišinon u žepu. jasan. ni njima se lipo ne piše. Oo. . Otvoren je. Za sto ijad dinari dvajst i pet ijad liri. Krešija in je benzin na 700 liri. i to radi nestašice neki živežni namirnica. Kupin i venecijanski IL GAZETTINO. U devet uri ja san već sidija na Rialto i pija kafu.talijanske novine pišu . Cili svit je u krizi. Kojega san vraga Perišina mora sobon u Veneciju vodit! Sad bi ja po- pija koji lipi francuski konjak. potresi! Tačerovica se izvinjava Italiji zbog ponašanja ingleški navijača koji su posli utakmice cilu noć ludovali i torinske ulice pritvorili u teatar nereda. Krešila in je i letrika. Poslin čitan da ruske novine to demantiraju. propast će mi ova đita. Čitan ča Ive Perišin piše o devalvaciji i našoj situaciji. došli smo do ruba provalije.. ali svakome tri- ba da bude pod kožu saznanje da se moramo svi ponašat domaćinski ili propast. vu­ lkani. ali nima nidir okolo oštarije. otmice.izbila su dva štrajka u tvo- rnican auti u Gorkome i Toljatigradu. da vidin ča jema kod nji novo. Zna san ča me toka. jebi ga. Sa Perišinon u žepu Iskrcali smo se isprid Pomorskog terminala. Došli smo jutros "Tintoretton". čak gre do jedan naprama pet. Atroke špicalija! Vidija san na izlog jedne minjačnice kurs valuti. i vadin iz žepa beogradski NIN. govoru mi da je još gore. Ubojstva. U bu- fetu terminala jimo sendviče. Tribalo bi na brzinu ča večerat. U druge minjačnice. u Sovjetskom Sa­ vezu . U Afganistanu se žestoko peštaju. Situacija je gruba. Naručin još jedan espreso.

kuvadu.ča biste rekli? Ništa manje nego trideset i pet ijad liri! Odnosno sto četrdeset ijad dinari. Utroje smo obidvali u jedan restoran ka naš "Ero" .i izili smo tri pašte šute. posta siromaj. jednu porciju sira. Stojidu na brod. Sipa pet ijad liri. Za skromno živit jedan dan vanka. Najcinije su. Banke na kojima se prodaje riba straj te pogledat. ali čini mi se da je sve strašno skupo. dakako. spavat u skromni otel. Naranče od ijadu šesto do dvi ijade liri. srdele . Opalilo ga je za spavanje onda. pas sedan i po ijad.sad gu­ ­ta u Veneciju boga svoga. A ostali i gladni i žedni. sad je najciniji sedan ijad.ni boji ni gori . jer mu se parilo da je spava u muzej. Sve je puno skupje nego na spliski pazar. jedno slako. A sad da Rockefeller pribaci dva trabakula verdure i ri­ be iz Venecije u Split. Reka san: da je poć trabakulon i na­ punit ga voća i verdure pa prodat u Split. i platili .1500 liri kil. ijadu i ijadu i dvista! Fažolet dvi ijade liri. Priča mi kako je jedanput. čovik bi posta Rockefeller. bočicu vina i mi­ neralnu vodu. triba čoviku pedesetak ijad liri. Pri dvi godine pisa san reportažu iz Barija i iznija cine sa tamošnje tržnice. jidu i piju. muzgavci sedan ijad. imbroja je državu desetak miljardi liri.sve Jugoslaveni . jednu porciju ba- kalara. tunj osan ijad. u nji osan ijad liri. Nisan škrt čovik. Pri je u Veneciju turistički meni po lokalin bija ijadu i dvista. Priča kako mu je go­ spodar od kumpanije svršija u prežun. onda -če­ trdeset ijad liri! . Mislija je: niki stari otel. a posada . u Veneciji žestoko strada. a plaća kuri. Pa to je osan ijad dinari kil! Limun osansto liri. kapetana. ko­ jega je brod šakveštran u Veneciju. raspa bi se. pri dosta godin. ijadu i po liri. U nas osan ijad dinari. Bez toga nemojte va­ nka noson povirit! Trevija san i jednoga našega Splićanina. neće bit skupo. Došla mu je žena i odvela ga je u otel "Da- nieli". I njanci mu nije bilo puno drago.

15. sitija san se da san pri pedesetak godin sa talijanskin brodon "Francesco Morosini" plovija iz Splita u okupirani Zadar. koje sa Venecijon činu jednu općinu. Prvi p u t san u životu vidija patent i potiza san ga gori-doli dok se god nije pokvarija! Istukla me radi tega! . Dvadeset i pet ijad liri! J u š t o sto ijad dinari! Već san bija uliza u butigu. lipnja "Tintoretto" nas je iskrca u Zadar. Preorjentirat carinike NEDIJA. koji me izveja na Trg sv. a ja san motorinon sko- knija do vapora malo ubit oko. dotore. Venecija i Meštre skupa . I u Zadar me kupila košuju s patenton. U pet minuti vas san bija u jednoj vodi. nego obična dvokrevetna soba! .manji su od moga Splita! Niki dan su jemali plebiscit oćedu li se razdvojit u dvi komune. Sto sedandeset ijad liri na noć. i većina se izjasnila za integraciju.pita san recepcionera. Davilo me. Vapor gori. Ijadu liri. jušto kraj vrat. a Ive Perišin me potega za rukav: "Stoj! Di ćeš!?" Poza obida ona se ostala vrtit. Drage su mi litnje postole od špaga. Pu­ tovali smo četvrton klason. U kabinu vruće. Dok smo plovili iz Venecije prema Zadru. za kurjožitad išli smo pitat koliko soba! Nije puno. Mater me vodila u šverc. Nestalo mi je duvana i kupija san škatulu španjuleti.A je li ujutru dajete i kafu? . Oko pet uri poza podne pronašla me di sidin na kolonu isprid broda i odvela jopet u grad. Kako smo baš prolazili mimo tega otela. Ali to su za me dva mista jer svetog Marka ne priznaju u Meštre. Ne apartman. priča mi u s p u t da Venecija jema samo sto ijad stanovnika. A ako jon se računadu i Meštre. Sunce uprlo. Marka. cilu noć sidili smo pod provu na drvene banke. jemaju dvi- sta pedeset ijad. da me tuče korenat. Tušira san se i iša sest u terminal. nji- jov patron je sveti Lovre. I njima je duvan krešija! Zaluta san u kalete i jedan Venecijanac. Vidija san jedne li­ pe u izlogu.

devalvira san i ja ka turista. najmanje sedan-osan ijad liri. Ova 2 dana posli Venecije pari mi se da je u nas sve cinije. Nije mi to drago. Nije pošteno da jedan njijov gulaš vridi koliko četiri moja! Ča ja tamo izin gulaš. UTORAK. I posli ovega sve me straj da ćedu carinici jemat puno manje posla. servis ijadu . Vidu judi koja je ura! U ovome jednome danu u Veneciju vidija san ča je to devalvacija. sve pušćaju. popija dva deca i platija pet ijad i dvista dinari. Kad bi furešt u koji naš lokal platija bočicu vina deset ijad dinar i plaka kako je to skupo. I to puno više od 30 posto. Tribat će puno nji preorjentirat na nove za­ datke.dakle. I govorija bi u se: "Ča dolaziš kad ti je skupo? Stoj do­ ma i loči!" Sad ćedu se s malin pinezima u nas razbacivat ka pi­ jani miljuneri. U Veneciju bi platija pet i po ijad liri gulaš. Asti Gospu i tega pariteta! Da mi je trevit Perišina. I sad mi nikako jedna stvar ne gre u glavu. Nije devalvira samo dinar. Sad čedu Talijanci u nas moć marendat za ijadu i po liri. lipnja Puno me drago da san bija u Veneciju. U carinarnicu stojin u filu sa boršon limuni i boršon deterdženta. Sad smo mi za nji i sve furešte postali jedna puno je­ ftina zemja. da se sve dili mukte. Carinici ne gledaju. sad bi ga ja pita nike stvari. popija dvi bočice. onda stol ijadu. 17. Da nismo išli puno šoto? Dosad san ja gušta kad bi se furešti tužili kako smo skupi. Nikako mi nije drago da smo mi jeftina zemja. Izi san gulaš. oni meni izidu četiri gulaša. za dišpet fureštu. ja bi omar. ka kupac. .

u nas tri ijade dvista dinari. Doša san doma vas mokar. Bosi je nog. A da naše žene nisu postale preveć komodne? Bit čedu se malo i razlinile. Juštik! Gren doma u podne i vidin u samoposlugu isprid moje kuće veliku gužvu. počela se trest. A nije lakše oprat robu i pijate na ruke nego se tuć u filu? Evo da devedeset posto današnji domaćic ne zna ča je to lušija. Ola ča san pogodija donit deterdžent iz Venecije! Ne tri- ba mi se tuć po filan i padat u afane. uzbudila i pala u afan. lipnja Uvatila me kiša. SRIDA. Velika navala. Ča je. skida kapu i tare znoj. ČETVRTAK. 18. A on se s njon uvatija. Svadila se sa milicioneron. Pari mi se da jema dosta furešti po gradu. a danas po butigan limuni koliko oćeš. debelu ženu milicioner i jedan momak nosu priko ulice u ambulantu. lipnja Iz Italije san vuka limune. vas je upotan. Pripa se da žena ne umre. Gušta san okisnit. Sad se on trese. je li mrtva? Jema bi da nije. Kad će jesen da ji ne gledan? . Skočili likari i sestre. Lira četer dinara. Uzbuđenje. Jednu jaku. Mladi milicioner se vratija iz ambulante. Ča je bilo? A ništa! Došli su deterdženti. Četer-pet dan lita i već me i lito štufalo. ne bi ja pa u afan i da niman deterdženta. U nji osansto liri. 19. Ispali jon postoli. Sad. Bitka za deterdženti. Isto ja ne razumin koja je to tragedija ostat bez deter­ dženta. Prva lipa litnja kiša. Ista cina ka i tamo. Ostala je bez zraka.

Ono zanje ča čovik more poželit. Plovin na jahti.. U životu nisan plovija jahton. Sidija san uru vrimena u šezlongu na palubi šoto tende. pogledat.. on ne bi minja svoju pamet. Ja­ hta je vrhunac gušti. osin kad se bude jilo. da san zrak. dignit. I čin bi seja u motorin.dok gospodar sidi u salonu ili šoto tende na krmi. Lipo mi je. ni zatvorit. Bit ću koji put i ja tako promislija. skočit.. zavezat. A na jahtu nikad nisan bija. tuć u me. sa­ mo bi vazeja jahtu. JAHTA U ŠIBENSKOJ LUCI ZADNJI DANI LIPNJA Koliko san puti uz koju stranu jahtu u spliskoj luci . Čini fintu da me ne vidiš. Sve do Trsta. kad me ko zove da gremo motoron u đitu. zatvorit. otvorit. kalat. minut te ne pušća na miru. pijucka kafu. stisnu me. dignit. ponašaj se ka da mene nima na brodu. veži sidro. Maksimalni standard. pušija. frižaju. otvori bu- kaportu. I okad se ukrcaš dok se ne iskrcaš. a služi ga konobar i toči mu bibite . I gos­ podar motorina oli bi bija šufištik oli bi činija partu od komandanta.. pogledaj ispod prove. otvo­ rit. da me nima. omar postavjan uvjete: nemoj vodit o meni konta. Samo gajeton na vesla. ništa neću dodat. uvik mu triba ništo dodat. moš po meni gazit. skupit. ne volin one male francuske mudante. nima me. I zato. dodaj mi onu kantu! Izvuci konop. a u zadnju dvadesetak godin i dikojin motorinon. Gren na veliku ditu. . da mi uvatidu malo kolura. gleda kroz kanoćal! Obu­ ka san kratke gaće i sunča samo noge. omar bi počeja: daj.sluša komentare našega svi­ ta koji bi se uvik sveli na zaključak: jo da su meni tvoji šoldi a moja pamet! Naš čovik je pametan. Mudante mi viridu dva prsta ispod gać.

baš ka na jahtu.Kako niman! .govori mi. . .Amo ča! . Upren u botun i po- čnen kalavat boge i gospe. spustija san se u salon.A kamarjera? . Niki moderni kondut i ne znan kako se pušća voda. pijuckali i ja san se omar povuka malo po- činut.I kamarjera! . Ka da san u more upa Napustili smo spliski porat oko podne. Omar smo obidvali.J e m a š li koga? .Normalno da jema! Vazeja san samo kratke gaće i za priobuku dva para mudanat i bičve. Ovako je počelo. slako izili.Ma kakvi! . sira. ćakulali. Kogo je puno dobar.A triba li ča radit? . bacivat konope.Put Trsta! Di oćeš! . ča ti je? . Spliski konzul u Trstu dotur Vojko Žagar doša je u Split svojon jahton. Poza obida san i zaspa dvi ure u svoju kabinu. pija bibite i štija libar. Kad me štufalo sidit na palubu i gledat kroz kanočal.Ča ćeš radit? . dodavat? . rožade i lipoga vina.Jesi li lud? . bilo je salate i fažoleti. . Posli počinka gren se u kondut popišat. Mornar je za nas dva pripravija stol u salonu. I partija.govorin ja.A di? .Ne triba dizat sidra. Ispeka nan je za obid janjca i ku- mpliri u škrovadu.Ča je.Prat pjate? .A jema li bibiti? . . .čuja me Žagar. Puno mi je lipo.

ne moš ji nać oli u najbojen slučaju. a skroman. Raspitujen se po Šibeniku za par judi koje san volija. prolipša. ali meni ka da fali stari težaški Šibenik. Ča in je udrilo u postole! Svud samo postoli. konobe. Samo je osta štekat i restoran. Umisto uprit u botun. Prid Šibenikon uvatilo nas je malo mrtvoga mora i bacivalo nas s bande na bandu. betule. Koji je to bija erudita. jednostavan čovik. Nikad mi nije more nau­ dilo. zaželija san se šanka! Nima za me broja Jema i godin da nisan bija u Šibenik. Nije tija. Malo mi je i oteklo. nema tvoga broja. diga se pod nebo sa neboderima. Svi su umrli. Pri vengo su s jahte bacili konop. crveni glav. . a di je bila oštarija Marije Vatavuk. . Zva san i Šanta da dojde s menon na jahtu. postoli. Udrija san se u kolino. Ka pametan čovik. Ko zna di sad Šibenčani na karte igraju? . Čeka san ga u bufet za šankon. produžija se.govori mi Žagar. Kraj Gradskoga muzeja sitin se barba Bože Dulibića.Oli nima vina na brod? . I stari otel "Krka" koji mi je bija jedan od simbola Ši­ benika pritvoren je u kancelarije. sad bi ja popija kafu ispod Prokurativi. sad je butiga o postoli. a kad greš kupit postole. i kad i najdeš.Jebi ti vino na brodu. pa ga sad otkrivan ka novo. J e m a je prav. Izaša san iz zahoda mokar ka da san u more upa. skočija san na šibe­ nsku rivu. furešto misto. Meni najdraža Masna ulica sad je postala Zagrebačka. Mornar me ozažeja gaće i maju i stavija sušit na krmu. sve je zna. povuka san ručicu i tuš me ciloga okupa. Ča mi je ovo tribalo? Jesan li moga ka čovik sad po Splitu šetat! Da san osa doma. ali isto me počelo štufavat. enciklopedija Dalmacije! Sve ča si ga pita. Naresta je. sidija po ure i onda se priko Pjace uputija put mula. judi snažni. koja bi uvik prisolila gi­ rice da se čovik slaje napije. Pari mi se da ću ga sad trevit sa po kila jabuk u najlonskoj borši.

prošeta po Pojani. Ali svitla s rive mi dopiru u kabinu. Najpri me vruće. Poza večere đirajemo uz Rivu. Mornari su išli davno leć. Oću ve­ čerat vanka. Gledan repertoar. prolazidu tonobili. pripast će se. Šetan uz Rivu di je akoštano nikoliko turistički trabakuli. di ću sam? Gren i ja u kabinu pa ću čitat. moga bi poć na koju prestavu. Ziva. Mirno je. Riva se smirila. Sad san ka u kaldaju. Ispred "Krke" svira mu­ ­ika na razglas. Ka na križu Potižen Žagara. Ujutro kad se probudi a mene ne najde. Kako ćeš uteć bez se čoviku javit. .. smetaju mi motori. među sviton. Mislin se: kako bi bilo skupit se i uteć? Bit će sigurno koji noćni autobus za Split. Ništa ne razumin: dičji festival a ponoćne prestave? Lipo predvečerje. Bit će malo bave s mora. prdidu mo- torbičiklete. Proša san kroz đardin. Jopet sve zatvaran. Svit prolazi. J e m a n dojam da se Ši­ benik napokon spustija na more.svitlost probije. Šibenik je jedino misto uz more koji nima pjacu nego pojanu.. Zatvorin li sve. u lokal. Ča ćemo mi dva sama izolirana u salon. fali mi zraka. Čujen razgovore. Ali smeta mi mužika. U Šibeniku se baš održava Festival djeteta. sve se ori. Niki se raspričali na še- ntadu. En ti gospu i Žagaru i njegovoj jahti! Ča me zove na jahtu kad njanci nima erkondišn! Jopet pokušavan čitat. Počelo mi se spavat ali ne mogu zaspat. I jemadu stube misto skal i skalinadi. otvorin li . Omar amo jist. Ali koju kad jema pet prestav u jednu večer? Koji mostrum od festivala! Zanja počimje u jedanajst uri. Drće mi i škripje posteja. fali mi arje pa sve rastvaran. ka dva tukca? Judi od svita koji plovidu jahton kad kod dojdu u porat. Gredu mi na nerve. Žagaru se već spava. Udunjan letriku. Ča ću. uvik večeraju po otelima. Neću na jahtu. Mučin se ka Bertoldo na križu.

dala mi je ruku. Priča mi da je ugostitejski radnik. I već držin boršu u ruke.Neću njanci do Zadra. Samo boji se da neće jemat vrimena za kupanje. Počelo je i svićat. .Jesi li donila kostim za kupanje? Potvrđuje glavon i smij jon otkriva lipe bile zube. Čujen jopet vanka glasove. Ima velike dru­ štvene obaveze. Mislija san da gre u Primošten na litovanje. kad je autobus već jema krenut. Iz nikoga je sela blizu Drniša.Kako ča će mi? Gren doma! . Popija san kafu i u sedan uri uvatija autobus za Split. Evo. Svakog petka morat će nazad u Drniš. sad se u Split Šanto diga i stavja kuvat brujet. Razdanilo je. sigurno jutros u priši. Ča mi je ovo tribalo? Nije ni jahta ono ča san ja mislija. patinala crne postole. Najboje mi je pisat. Koja san ja mona! Jesan li sad moga doma spavat. Budin mornare. Bit će prošlo tri bota.A ča će ti borša? .A ča je? Oli si ti sekretar Skoja? Kad je autobus sta u Primošten.A nećeš do Trsta? . . I jahta je jedan štra- pac. Prvi ribiči bacili su tunje. a ovo jon je sad praksa.Sritno. Gre radit. divojko! . Susret u autobusu U zanji čas. Sila je kraj mene. I evo pišen. . budin Zagara. . . zapravo još uči. Riva je oživila.A znaš li plivat? Opet potvrđuje glavon. sa velikin kuferon upala je jedna mlada crnka. Otvorili su se bufeti. Sva srića da san u boršu donija no­ teš i lapiš. i diže kratke bile bičve koje je na žnjutu maćala malo od patine dok je. . dozivanja. Otac jon je radnik u kamenolomu.manija san za njon. Moli me da jon kažen kad budemo blizu Primoštena.

Koji su ovo pinezi. a druga na osan- deset ijad. ali je ovo lipa batuda! J e m a ovod za sedandeset litar vina. a eto ti pošćera i daje Šantu dvi doznake od pinez. mali. ne znan ni ja. . ne zna ni Šanto. Nikad neću kupit jahtu. .Bit će ti ovo ča si oslobodija Trst . ča biste me bili privarili! Jili smo vanka u dvoru. . koji je tamo pod Trston i ranjen od gelera. Pričan Šantu koji san štrapac od jučer učinija. Nikad neću jahtu kupit U devet uri već san bija u Veli varoš i sa Šanton jija brujet od špari. zajebaji. Isto mi nije žaj ča san učinija ovi štrapac do Šibenika.Dosad ove batude nisu šavali. Piše samo na doznaku da je od Socijalnoga za boračko-invalidsko osiguranje.Zajebaji ti.govorin ja Šantu. J e d n a na četrdeset.Neka te kad ti vrag nikad ne da mira! A ne more poć k vragu Trst. Žagar i njegova jahta! Još ste i mene zvali? Nuti boga. . Ovo je ništo novo? . Oslobodija san se jedne iluzije. Nećemo mi pod ovon drža- von bit ni gladni ni žedni. za Majku Božju? Ne zna ni pošćer. Ja san potpisa primitak.

mišali karte i čekala četvrtoga. srpnja Lito je. kad putuju vaporima. do Šolte? Ka da je Šolta blizu? Koliko san putova do Šolte. Nisan ni uliza na brod. stri- šava. Prošlo me učas. godi život. odmara se. akužava trice i aše. na šalterima su se prodavale vikend-karte. A sa našin moderniziranin pomorskin saobraćajen pri- lagođenin potriban modernog vrimena ja san se niki dan do Maslinice vozija dvi i po ure. a trojica su već sidila. Nije bilo daleko. batija san.manje od dvi ure. komodno san moga doć u London. Sa gajeton na vesla odija san pri pedeset godin sa po- kojnin ocen svitlit pod Šoltu. čitaju fo- je i žurnale. koliko ju je "Jadrolinija" odalečila od Splita! Priča o butigi I kako to: nima više vikend biljeti? Pri. Kad po svitu judi putuju feratan i reoplanima. E. Triba živit. čitaju libre. Smijete se. U jednu svoju poslanicu je pisa kako mu je skoknit do Šolte do svoga kuma u Nečujam čas posla. ija karige i do Maslinice se štufa i igrat. Akužava san. kad nije bilo vikendi i vikendic. Prošlu nediju bija san sve do Šolte. Bidna Šolta. I to leuton na vesla. VELIKI SU PUTI OD SPLITA DO ŠOLTE UTORAK. Zanji godin. Svak putuje. I ja san se da u velike vijađe. kad od vikendic disat ne moš. 2. činija duge napolitane. vikend-biljeti su ukinuti? . a naši kad putuju. igraju na karte. Interesantno da je Šolta Marku Maruliću pri pesto go- din bila blizu. Pet vesal . Triba se mi- cat.

ne lovi se riba . dvi vrsti španjuleti. Deset me nji fermalo i nagovaralo da pišem kontra te bu­ tige. Šanto Ruić priredija je okrugli stol sa stra­ ncima koji su litovali u Maslinicu. a koji put i kruva. Sve ča čovik triba. pusti karabinjeri. me­ tle. Maslinicu san naša pod okupacijon. Ne gre se u poje. ko jema vikendicu. Oni koji je cili svit obaša nidir taku butigu nije vidija. mortadele.snima se. puno smi- šna butiga! Pri jedno dvadesetak godin diretur svi šolta- nski oteli pok. po velikin samoposlugan kupuje se bar trideset posto ne- potribni artikli. ako si se dan unaprid priplatija. san je sebe osudija na to da za svaki vikend mora na vapor vuć puste borše. rusake. I meni je ta butiga bila draga i sićala me na drage bu- tižice u Velome varošu u kojima su ribari dizali spizu na libret. najinteresantnija butiga na svitu. cukra. gamele. A onda. sve si moga kupit u tu malu škatulicu od butige. Jedva san pronaša u dnu vale butigu u koju neizostav­ no svratin kad dojden u Maslinicu. kafe. Jedna puno. Za njega je to najlipja. od kartuna diga nove zide i mirine. Kad gledan vikendaše. a onda je skočija jedan bečki likar. pametan čovik. Žrtve vikendic Neš ti problema ako vikendašima koji lituju u Maslinici triba dva puta na nediju skoknit do splitskog pazara. šuferini. nadogradija pode. A ja ne mogu. Režiser Lordan Zafranović snima svoj novi film i za potribe filma kašetira je kuće. Uvik je bilo dvi vrsti manistre. Sve Šoltane pritvorija u statiste. Ovako mala butiga bila bi u skladu i sa mirama štednje. I svi su se bunili da je taka butiga sramota za turističko misto. demejane. crnokošujaši šetadu po rivi sa kandžijan u ruke. koji je u s t a u obranu te butige. angriza. Butiga je ostala ista. a isti su ostali turisti i vikendaši. Po ovakin butižican kupuje se ono ča ti nužno triba. uvik iznova zafalijen Bogu ča me skrojija ovako pametnoga pa mi ne .

. Svit se uzbudija: uja nima! Friga se mene da nima uja. Bacija san tunju i kupa se. Ne more snimat.. I kaza mi je poštu. kamarjeri. Ozbiljno se jidi. sobarice. . Ne viruje da san komarču uvatija na po- žicjun di me on posla. . Vraćan mu njegovu tunju. Čak mi je da komad črva. Ko jema vikendicu. Dolazidu je gledat ka muzejski primjerak.Da me vitar pustija. ništa sobon vuć nego samo sta­ vit mudantine u žep.u n u t r a komarča od kila! . bazeni. a nan koji je nimamo otvore­ ni su po cilu godinu svi oteli. da mu ne smetan. u istu valu. Ne bi nosija na vijađ dvi borše zeja i bocu b u t a n gasa za šest vikendici Oli ove zadnje dane nestalo uja. Kafu pijen u kafanu..Onda nisi ništa ulovija? . Sritna punta Da me odrebati sa snimanja. čekadu nas kogi. Za obid se vraćan u otel. Popizdija je. Upropastija san mu dan snimanja.triba. uvatija bi pet-šest.Jesi li ča uvatija? . Posluša san ga. Lordan me šaje da se gren kupat. Ni mišćani ne viruju da je uvaćena komarča. Na drugu puntu. Oli tako ne moredu živit i svi oni koji jemadu vikendice? Prodadu vikendicu i moredu bar 10 godin po otelima godit.Ne moš bacit tunju. vitar puše. I žena mi ne tri­ ba kuvat. Niman ni kafe.Deboto ništa! Gleda mi u najlonski saket . kad gren na vikend. ti je sebe osudija da do smrti putuje uvik u isto misto. Jin u otel. i daje mi i tunju pa da provan ulovit kojega fratra.

Dobro si pocrvenija! . Vazeja san lipu preventivu i dobro se zaštitija od te vrs­ ti raka. Bila je sama. nada san se da će me pozvat u pomoć da je malo namažen. A kad je zagucala komarča i kad san skočija i počeja je istizat. mislija san na moj ma­ li toples. Popija san još po litre da se zaštitin. nego za lovca. u prvi trenutak samo je prikrižila ruke na prsi. Popija san i po litre gustoga šoltanskog vina puna tanina. Šaje me da gren lovit na ti isti sritni požicjun. uza me se sunčala jedna mala Njemica. Žena me dočekala: . Pomogla mi je (činija san fintu da mi pomaže). I kad se komarča praćakala na šaliž. pokrila čiče. mi smo skakali i jubili se. Ni mi mrzak toples. Do vapora zvali su me još u dvi kuće.Sehr gut! Danke! Kad se mazala picbuinom da boje pocrni. Dok san se kupa i lovija. progorčala bi jon komarča. skočila je i moja mala. Potvrdija san glavon da odobravan njezin postupak i reka jon: . a gori ništa (je li se to reče toples?). ostavi san tu- nju i opra ruke. Bila je slaka ka cukar. Uvridila me. Poza podne san se vrtija po mistu. Zaludu san čeka. ali je brzo zaboravila i spustila ruke. To taninozno vino po ricetan japanski stručnjaka sprečava rak na črivima. . Jemala je samo male mudantice. Da ona zna ko mi je pomoga. Lik kontra raka Interesantno da je posli tega pokazivala više interesa za komarču koju je sa svi stran razgledala. Iša bi ja i daje da znan da će me čekat. J e d n a draga gospoja pozvala me u vikendicu na gavune.Okad sunce tako vonja po bačvi? Dok smo za večeru jili komarču. .Di neću kad san sta na sunce.

poza podne se ku- padu. brat bratu. Koja san ja mona? Očekiva san. vodi knjigovodstvo. . I više. Moj prijatej mi govori da u sva mista na svitu. a ujutru u 5 se diže. A pet posto je šala. zapravo. Žilav je naš mladi svit. od Mila­ na do Berlina. Ča je to 5 posto? Devedeset i pet posto dosadašnjega standarda nan ostaje. Terace. tridesetak posto.govori mi prijatej. . Sve puno Napoleoni Da van kažen iskreno. rišava spise. Pet posto je za malu dicu.Nima ovega na svitu . Tu 5 posto realno nećemo ni ćutit. Od noći su vanka. straj me jedino da nije u novine bila štamparska greška. Nego. Napoleon je spava samo četer ure na dan. čini nacrte. nije se ni uopće tribalo pripast. da vidi kako naš grad žive. vozi kamion. Sinoć san s jednin prijatejen koji žive u inostranstvo šeta po gradu. Bili smo na 2 . 4. A ja san zaludu 3 nove napravija buže. Dimi vanka do bota. bašte. počinju radit u osan i u devet uri pa jopet svi gredu rano doma. Malo. Tokija i Moskve.3 mista. srpnja Bija san u zabludi. ni meni nije to baš sasvim jasno. pripa san se puno više nego ča je tribalo. Bonbon manje. Svuda sve puno. da budu sutra od- . Pet posto nije njanci jedna nova buža na kaišu. ujutro radu. Ništa. ČETVRTAK. Po bufetima i ćevabdžinican stoji se u file. Proštija san niki dan izjavu jednoga našega uglednoga čovika da će u ovoj godini standard realno opast za 5 posto.Nidir nima gužvi pred šankovima. pečenjarnice. Da nije slagar ufalice izostavlja nulu? Udrija 5 mi- sto 50 posto? Ni to nije moguće! Bilo bi preveć! A i nisan vidija da je izašla ispravka. ćevabdži- nice. U nas sve puno Napoleoni. restorani. bufeti.

. friški na poslu. OSAM. PONEDIJAK. Normalan čovik ne more to izdurat. A mladi čovik je žilav. Gospe moja. zavidaju. Ali zato kad počme festival. ujutro se digne u pet. mičedu že­ ljezne katrige i nike tube. onda uvečer malo jin. Izlazi se vanka jedan. radi do dva bota i uspije se još okupat i učinit koju faturetu.3 posli nego svrši. bar san 30 puti u novine napisa i trista puti kamarjerima reka da je sramota ča se u ni jedan naš otel nikad nije skuvala ta manistra . kla­ padu. štit novine. A kad ga stisne. koji je to lini svit! Koje krepaline! Naš radni čovik uvečer nikad ne bi lega. bubaju. odvidaju. Navika san prid podne sidit u ladovinu ispod Prokurati- vi. Dok san bija mlaji. OSAM. Sve četiri festivalske večeri sidija san u "Belvija". i ja san sta vanka dokle kod ne bi i zanji lokal zatvorili. pit kafu.6 dan pri nego počme i 2 . I lipo mi je dok ne počme izgradnja pozornice. Po cili dan klapadu mlati. kad ujutro moran radit. proizvodu šumove koji mi gricule činidu. 7. I sve četiri večeri jija san pašta šutu na pome. samo mi nije drago 5 . u deset i po.morni. U razmaku od tridesetak godin. dva puta na nediju. onda provaju mikrofune i cili u boga dan viču: OSAM. švoga i jopet iznova. guštan boga svoga. rano gren spavat. i to petkon i suboton. Kad su to učinili. pripremin se. gre desetak dan na bo­ lovanje pa se pošteno odmori. dva dana nidsn sposoban za makinju sest. Tako jopet produži 2 . kad se ujutro ne radi. Kako mogu poć doma spavat kad su lokali otvoreni? Koji bi ja to onda bija čovik? Sad san malo ostarija pa.3 miseca. J e s a n li uvečer malo prikardašija. ako je doma. on će čekat i film koji počimje u deset. more radit i štrapacirat. onda gre na godišnji.. a poza podne se pripomistin isprid "Belvija" da me ladi bava s mora. kad se izmori. srpnja Puno me drag spliski festival vedri noti.

. Drag mi je ovi naš festival jer jema ništo od pučke fešte. da je čovik od svita koji zna ča je red. Vidi se da jema mota. tare ruke i veselo mi govori: . to se iz svoga dvora u Ve- lome varošu na Prokurativu spustija i ribar Šanto da dru­ ka za svoga prijateja. i kaživala mu je ta- vele koje da jemadu niku tvorničku grešku. oči in svitlidu i tako su uzbuđene da pari ka da će svaka nastupit i pivat na pozornicu. Puno se lipo uklopija u festivalski štimung. vrtidu se gori-doli užgane.Puno van je lipo. I ovi njijov dijalog u zahodu za me je bija najimpresivniji festivalski događaj. samo falidu janjci na ražnju i da se toči vino iz bačav. Krabila se od sriće kad ju je falija.na pome. a prolazidu puste mlade žene: lipo. Kako je piva i Boris Dvornik. špagete vrtin. kako joj je zahod puno juzak i kako se on u nje gušta doć popišat. slušan. festivalski obučene. Šćeta šta ga kamere nisu zabilježile! . pari van kondut pašticerija. Čin san se pojavija. trče mi šef sale. Zanju večer skuva je veliku teču brujeta i donija u "Belvi" za počastit kamarjere. od derneka.Jemamo manistre na pome! I tako san vrtija špagete na perun. Sidin. inače bidu bile još sjajnije. kako ga drži čisto. maćava se po košuji i sluša ovogodišnju produkciju pismic. I sad posli trideset godin "Belvi" me demantira. Pofalija je otelske usluge. a nije zaboravija podilit i komplimente ženi koja re­ di kondut.

po motu vidi se da je navigava. . Nikor ne afitaje fureštima. vonji. Oblačno je. Pijat od late i pet- šest crveni škarpunići. vali se rasprskavaju i pinu po crnin škrapan. Debeli ribar u modru maju pribire mrižu. 11. Po podne će navalit. Građene za svoj gušt. gospodari su na radna mista. Ka da gledan fo­ tografiju. Deset je uri ujutru. vezane špa- gon.sve spliske oznake. Teške grane velikog bora. a bori u vali drću. Sidin na jednu gredu ispod jednoga velikog bora i mislin kako nije prikladan naziv Ražanj za ovaku zelenu valu. Ne čujen cvrčka. Skače s broda na škrapu. Ne znan jesan li ikad bija u ovu uvalu oli me je prvi put. SKITNJE PO RAJU ZEMALJSKOME PETAK. a lagašno je skočija. a puše maestral. svoj mir. Vitar je šforca. Na žalu jedna žena čisti škarpine. škripju. da mu je puna pipa New Yorka i Hong Konga. svoj komod. Čudin se kako jema crne špicaste kožnate postole s uzdignutim puntan. A la Strauss Uglavnome su još zatvorene.sve mi je dobro znano. jer petak je. Stari ribarski porat pritiskaju vikendice. šoto kojega sidin. težak. Jak. zaključane. Slika. Sa novo- gradnjan sto vikendic . srpnja Boje i u Ražanj nego na ražanj. Jedno dite je zaplakalo. zvukovi . ka u Robin Hooda. Onda se sve smiri i ništa se ne miče. Penje se putejkon i po šestu. Okolo brodi. Bati niki dizel-motor. motori i gajete.

Sve isto. Kunferi ga Ražanj i beštima kad ga zovu u Njemačku. Drće starcu žlica u ruke i. a kad drži di­ jetu. še- sno razgovaradu na ure i ure. ali se isto lipo. ali niman kavatapi. Zna ujutro skoknit reoplanon i uvečer već peć srdele na svome kominu. bit će a la Strauss jer mu je drago i popit i izist. nego nikako drukčije. pade m u na po.A da nije Strauss? . Iza kamene ribarske kuće isprid koje sidin dopre mi no­ vi zvuk: žlica je takla lateni pijat. Furešti ne dolazidu. spuštajuć se u valu. A žena mu tamo u Njemačkoj gre po našim lo­ kalima i butigan i uči kurs rvaskoga. Počuča bi je ovod ispod bora. U jedan dvor je namistija prikolicu . Kad žlica o pijat zazvoni U butigu san kupija jednu bocu staroga postupa. Stari dida (more bit i baba. polak se po njemu prolije. Žena je očistila škarpune i sa pijaton isprid sebe gre ka da nosi sveto otajstvo. Prodavač. . Samo bori drću. J e m a čovik puno visoki tlak. Puno fini i dobar čovik. Baš je javija da će sutra doć. Ugle­ da san je osamjenu na najgornju škanciju. Nima ni kafe ni uja ni deterdženta.Bogami nije Strauss. dok je prinese usti­ ma. Šanto se zove i omar me drag. zgradija uz nju bokun komina pa peče ribe i pije crnjak. Šanto ne zna njemački. žlice i pijata. Svak govori svoju i sve se razumidu. znan ča se događa u kužini. objašnjava da su sve raznili Spli­ ćani. ali kad dojde u Ražanj. skinija jon je kola. ministar ne zna rvaski. Računa se da je on peti čovik cile Njemačke. Po ritmu te mužike. Malopri. Mir. Samo se ovod instalira jedan debeli njemački ministar koji piza sto pedeset kili. sve isto) sad u kužinu jide panibrod. . povirija san u malu bu- tigu. onda pade na stotrideset.cilu kuću.

12. A evo. Učini mi se ka da čujen i ženski glas u n u k e mu. srpnja Ako san išta učinija. bit će ga zaškakja papar koji je osta pri dnu. ški- . ka da me ko čeka. sija isprid termi­ nala. okriću se veliki grubi kamioni. rano se dižen. onda san to uči- nija u ova dva vrila litnja miseca. Kuferi koji plovidu moren. Sve mi se češće dešava da dolazin doma bez mudanat oli sa mudantan u ruke. piturana lata. Rano sviće. pišen uru-dvi i bižin vanka. Kad sunce pripeče. furešti navalu na brode i va­ le postanu tisne. Uz no­ vogradnje zastružu lopate. unezvireni svit. a judi se sve više u kufere pritvaradu. hladnjače-mesarnice. Alergičan san na kufere (i sve prtljage). pri par godin san i erkondišn u sobu uveja. usrid lita. stari je zakašja. neviste . Tiska gužve. SUBOTA. napisa u životu. Uvik sta­ rcima privodnu misto da in dadu cilo. tonobili pritisnu. sad smo upo srpnja miseca. Zatvorin se u sobu. Bit će ostalo još malo juve pri dnu.. Ženi san posta sumnjiv. pijucka kafu i gleda turističku gužvu. nidir je drobilica počela mlit stine.ča li? Kori ga ča je golužast. Jeman sve radne uvjete. Na žalo di je žena čistila škarpine okupan se u mudante. ja dignen ruke od moje Dalmacije. Je. Kuferi u svima pravcima. Ne srni on papar! Oće li mu dat žmul vina? Da mu ga nesriknjica ne privodni. Niman mudantine. Nu ti boga. Polagje zvoni. ali vrag mi ne da mira. Niki dan ujutru prošeta san do mula. kuferi letidu nebon. od njezini škoji i vali i prepustin je Njemcima. miša se cimenat. Miljarde kufe­ ri. ambalaže. a ja se ne mogu u sobu zatvorit i radit.. radin i tek prid večer izajden se vanka prošetat i večerat. judi se potidu. u skitnju me tira. Gre mi na nerve.

Omar se javija. Vitar me kolpaje. Malo vaja. Koje ji to naslade čekadu na Braču da in refadu cilu kalvariju? Onako bez obaveze. I brzo je došlo vrime od obida. Vridni barbir Tek iz kurjožitadi. ukrca san se u trajekt za Supetar. treći. ako ne Jadransko more. pospan. Trajekt ka šipak pun. Njoki i pašticada. A za obid dalmatinski specijalitet nad specijalitetima. parilo mi je da san se priporodija. foje štija i zaspa. Stojin uza šank. četvrti trajekt. Niman di sest. krvavi očiju. monumentalne njokade! Proguca san njoke. Moredu čekat i deset uri dok i dojde red na trajekt se ukrcat. glavu nosit u torbi. Bižin vanka. patit.can. Kad san se naša u ladovinu bara. Čekat čedu drugi. Njoki i pašticada Putovat pod ovin suncen. Popija san kafu i bibit. Oni su ostali. Ni ovod nima mista. jer dva Čeha je posli obida kolpalo u moru) tribalo je malo prileć. Koji su štrapac učinili od Subotice do Splita! I sad već dvi ure čekadu na kraju kolone. sa rukan u žep. zva san iz sobe kamarjera. vinjake loču. Momci se oko mene tiskadu. navratin i do "Kaktusa". I donija još bocu ladnoga. na palubu. ublidila je. Gredu na Brač. je­ dnoj ženi se kukuja. štrapacirat i onda nakon svega deset uri stat na tome božjemu suncu na mulu i gledat šporko more. popija bocu vina i (kako je meni pokojni otac još u ditinjstvu priča da se posli obida ne smiš kupat. Sa njokima koji će se ovega lita skuvat po dalmatinskim otelima moglo bi se nasut. Kad san već doša do Supetra. Koje su to kolosalne. . a ono bar veliko jezero. da vidin kakvi je kvalitet usluge. Gredu na Jadran. Slučajno se našla i prazna soba. po ovin cestan. potan. I lipo san pijucka. Pisma nad pismama.

i on diže bilu bandiru i nudi ga na prodaju. ali. ni loše bit turista. . Eto novinarima prilike da ispituju ovo braško čudo. ko­ nobarica je doletila i kafu donila. A moji Bračani ne nosidu. nego letidu. gole dakako. Os- tavija san ji na brodu. Uspija san se i okupat. Mislija san da su privatni. nego da san malo lin i da se neću tiskat. pogotovo u "Kaktusa"! Okad se ja više ne bavin turizmom. sposobnija ekipa. nisu me razumili i telefon su mi zatvorili. Nidir po otelima ne služidu rado po soban. Društveni sektor ugostitelj­ stva svima je privatnicima nametnija takvu konkurenciju da ji je prisilija na odstupanje. U životu svome. kako čujen. Prošeta san do porta. Čeka san da se otvoridu prvi kafići i bu- feti.prvi je svoju butigu otvorija barbir. A kad san se prid večer probudija i jopet zazvonija. Ujutro. Braško čudo Oko pet uri počeli su se otvarat kafići. Reka san da nisan. pitali su me jesan li bo­ lestan. čin je svanulo. gleda ulov. a puno san oteli proša. Ka zadnji Mohikanac osta je kafić fužbalište Mužinića. Utakmica je bila žestoka ali korektna i pobijedila je spremnija. Toliko su me razvicjali da nisan ni izaša iz sobe. kad san u Moskvu zatražija u sobu večeru. Bogami. jema bit da se usluga po­ pravila. već su se laskale u moru. Božo mi je izdaleka mava sa škarpinon od dva kila i sa još većin crnin lapon. Osta san pisat. Prve kupačice. šeta san uz more. Već u pet brija je prvu mušteriju. i promislite . I doma doć bez mudanat. I u naše prvorazredne otele u špici sezone ne odazivju se pozivu. nisan naša boju uslugu. čeka svaki motorin. A ipak je to za me senza­ cionalan rezultat jer su dosad svuda i uvik trijumfirali privatnici. Prvi Njemci već su bacili šćape s udican. Bili su ali više nisu.

Jedna bidna mala cotava Ingležica vukla se zanja iza svi putnika i gledala u tle. Za me je Trogir najlipši gradić na svi­ tu. na uvo pošapja: . Uz Rivu puste jahte. za Majku Božju? Aerodromska špikerica zvala je putnike za Manche- ster.jema bit DC-10 . došli su Njemci. za okurađat je. Di su stali. Iz pašticeriji vo- njali su friški ravijoli. Ne s njima nego s nikin. šarmantnim kafićima i štekatima. ali mi se nije drago s Njemcima zbivat. bija bi jon za utjehu. okupat se. Moga san ostat. u s p u t i do aerodroma. Oli će jopet jugo? Povirija san desetak minuti i na aerodrom i gleda kako se spušća jedan veliki ingleški reoplan . ali daleko od mene! . Diga san glavu i krivo ga pogleda. Trogirski akvarel Niki dan san u predvečernju u r u skoknija do Trogira. a sada su se ovi kafići i štekati sa raznolikin oblicima i kolurima tendi razlili po njegovin kaletan i pjacetan ka lagani koluri svježega. neka jin svima Bog da zdravje. Njanci s Rvatima. i baš kad san na starome kominu u konobi bržole peka. i vidija kako je i kampanel zadrća. odmorit se. Nisko je proša i zagrmija DC-9. U dva velika crna "mercedesa". Stara suva švora bdila je isprid reštelade i prodavala biljete za svoga malog Kairosa. prijatnin. Zavonjala je nidir nika fonja. ti ne zna ča je piška! Bezgrišan ka dite Posli dugo bija san u moj mali mirni Pisak. prozračnog akvarela. Ne mrzin ja nikoga. Trogir me oduševija svojin finin. Da san jon bija blizu i da san zna ingleški.na bile i crvene kva­ drate. Zvona su slavila. mala! Jer ko nije opalija cotu. Mislija san ostat dva-tri dana. Putnici su iz njega izlazili ka iz ferate.Glavu gori.

Na povratku. Nikor ništa prid bližnjin ne skriva. evo me gologa. Bogami je lipo. ako bi i ugriza. nepristojno je obučen šetat među goliše. Uz more na žalima telefoni. Ne znan zašto su mi pale na pamet pa ga pitan: . dišturb mi činidu. Pari raj zemajski kad još nije bilo grija i ni se znalo ča je sram i stid. Gledan lipa ženska tila oko sebe. Svi smo bezgrišni. Puše jugo. Jer ne mogu virovat da je unaprid iša Adamu trapulu namistit. Po kućnome redu nudističkog naselja ne more se. Digneš slu­ šalicu. svi smo nevini. gadu mi se jabuke. I ćutin kako mi kosti goridu. Nego. ne bi mu ludosti padale na pamet. ali da se moji susidi ne uvridu. Pogotovo ne jabuke. usput. nikor se nikoga ne srami. Da je Adam jema ovaki konfor. Ma da je ča drugo nego jabuku? Neš ti lipe spize! Nisan u životu izija dvi-tri jabuke. Velika ideja Bit ću sta na sunce po ure. Svuka san se i osjetija nevin ka dite. bezgrišnoga u ruskamenskom ra­ ju zemajskome. ovaki komod. Tribalo bi i ga­ će obuć. dobro. svratija san u nudističko naselje Ruskamen.Mušul koliko oćete! . a radi jabuke mi smo iz raja potirani. Kamarjer mi je donija bocu ladnoga biloga vina. naručiš i konobar ti nosi bibite. razdražljivin. veliki je tukac bija Adam kad je jabuku zagriza.Dobro. grubi suvi palac koji me čini nervožastin. tri kvarta. brzo bi ispjunija. i mora bit da je pa­ lac puva i tega dalekoga mutnoga dana kad je dragi gos­ podin Bog zbog te banalne gnjile jabuke tako planuja i čovika na smrt osudija. ne smi se. Superkonfor. kafe.J e m a li mušul? Kamarjer se smije: . . Pokrija san se samo košujon. ako me bude voja. vidit ću posli. Tukac.

Šta činite. s uvidon u moju butigu. A da onu stvar izvadin vanka. volin ja ovo. u raj san bija! .sićan se kako in je iz poja vika jedan težak. De fakto. Seljaci su vikali na nudiste. i mene su Mimičani ka novinara telefonski zvali da napaden tu sramotu.Potcinija san sunce. Jesmo bili primitivci? Sad više nismo! U ove kuće oko Ruskamena molila se krunica i uz ko­ min u ladne zimske večeri. ingleške kondute. Magarad se pritvorila u drage goste koji nosidu pineze. Sićan se kad su pri puno godin prvi golaći stigli u ove kraje. magaradi jedna! . Svaka kuća jemala je Pismaricu. Izgorija san ka sveti Lovre. a sve drugo moš slobodno pokrit. u nudističkome kampu triba otkrit samo onu stvar (je li se to reče spolovilo?). srpnja Ne mogu ležat ni na trbuj ni na prsi.Di te vrag nosija? .pi­ šan? I tako raskopčani gać.A ka da su te vrazi u paklu pekli? . Slaje zaspen na francusku posteju nego na slamaricu. dok bi bura fijukala. A sad jemadu Njemački u sto lekcija! Kuće na tri-četer poda. itali se u nji. Do­ bro nisan u m u k a n umra. Žena me lagašno perušinon maže i čujen: . isto ka da . Obučen se.U raj. apartmane. On je u veštit. štila se Kačićeva Pismarica. mogu komodno po kampu šetat. zanilo me ka Če­ ­a. tirali ji. Tražin diretura. Gorin. Jebi ti gusle. Dobro nisan uvatija opekotine najtežega stupnja. 13. Triba malo razmislit i pisat o ovoj transformaciji. . Nemojte mislit da ja plaćen za krunican i guslan.oprostite . Intimni dijalog NEDIJA. Zatvaran brzo butigu i iznosin mu svoju ideju kako se more bit obučeni nudista. Di je za me bilo na sunce stat? A eto. .

je li? .U kurbanjske skitnje. bila me voja i jopet ću! .J e . .Gleda san i zanilo me. ličin se od opekotin i razmi- šljan o našim ekonomskin problemima. uje i država! Već dva dana stojin doma. . I svašta mi pada na pamet.A nemoš poć k vragu ti.Ča se nisi bar u lad maka! .A jesi li moga bar litru uja donit? . .

uvik je govorila kako je zaustavila nika fina gospoja. Nikad nije susrela grezu gospoju oli nepametnog čovika. srpnja Niki dan me na ulicu zaustavi jedan finiji čovik.sa kakvin to intencan činite? . šporke! . ŠPORKE RIČI SUBOTA. pametni. . . ja san! .Puste grube riči. .Neš ti glagola! .Pa svaki vaš napis . Svi judi i žene koji su nju vanka fermavali bili su fini. kažite mi.Misusovo sveto! .zacrveni se čovik.Pa na primjer enti .Navedite koju moju grubu rič.vrvi grubin ričetinan. kulturni gospodin i govori on meni: .Molin vas.Ali vi napišete i jeben ti! .A vi ste ti i ti? . .govorin ja. šjor? . koje riči? .Šjor dragi. sve sama gospoda i gospoje. (Pada mi na pamet pokojna mater: kad bi god došla iz spize..Kako ne razumite? . oli da jon je to i to reka jedan puno pametan čovik.Reka san: grube.Bogami. .Njanci slova! .pita čovik..Kojega glagola.J a ? Grube riči? Ma ajte. . GRUBE.) Ali mene je zaista ferma fini. ja vas ne razumin.nastavja fini čovik . 19. zašto u novine pišete grube riči? . zaboga? .Čemu to? Ne triba van to! Ajte.Jesan. . molin vas .govori mi fini čovik . šes- ni. šjor.Nima u vas napisa bez izvjesnoga glagola! .

Varate se. A ja volin riči.televizija ne bi pustila. koji su mi zamirali da san šporkin besidan obeščastija televiziju. I to je meni interesantno: u kino se moredu čut grube riči i gledat šporke slike.Pa to je. i vaša rič koliko i moja. obuć je u ta­ lijansku govornu mužiku. Sve su to riči. Razišli smo se i nismo se razumili. šporke sadržaje. Volin sve riči. A da me bilo pustit? Bija bi sritan i ponosan da san ja toj televizijskoj moni diga poštenje! Na žalost. Kino se davno prokurbalo. reć ništo lipoga. Nisan je ja izventa. Rič ka i svaka druga. A ta rič koju ste izvolili izreć lipa je. Mora san zajebat televiziju i fikat monu. dobronamjerni čovik nije sam. puno. nježnoga. fini..U zadnji broj ste napisali ono o coti. istina. šjor. ti ne zna šta je piška!" . draga. Nevina dičica moredu u kino poć učit sve poze i tehnike jahanja.. riči koje jemadu po­ gane.Ne. preveć. da naša mona ne bi izazvala revolt nevini narodni mas. ne sićan se.To je užas! . Sićate se.. da ne rečen svete novine. An. a na televiziju ne smidu. jer .Ka na primjer? . Riči zle. . bravo! Da nije ono: "Ko nije opali- ja cotu. šjor. nisan. Bilo je i onda. . moredu gledat sve najperverznije perverzije. ostala je čista i poštena ka ča je i bila. A nike riči. šjor moj lipi. samo puke obične svakidašnje riči. . smišna rič. štioci. i mrzin. odnosno šporku rič izgovara narodski: rvaski oliti srpski . To je bija moj izliv nježnosti pre­ ma maloj betežnoj Ingležini. Urednik me na to upozorija! Zbog moji ričetin napale su me i nike bogobojazne. Ti dragi. .Pretjerujete. dotura Luiđa iz Maloga mista? Onega staroga likara šporkačuna kojemu je uvik mona bila na jeziku? Da je tu lipu. a televizija se još drži. I siti san se naše narodne poslovice. pri desetak godin.Nije. Niki dan je jedan dotur samo zbog mojih ričetin otkaza pretplatu na "Nedjeljnu Dalmaciju".. Tija san joj komplimenat uči­ nit.

ne bi moga oblikovat misal. ali ta prokleta gruba rič uteče ne znaš ni sam kako. i ča ti misliš. i otisak mo­ je misli tek bi onda bija precizan. Divin se svitu koji more šporko mislit a fino govorit. na televiziju. moran priznat. tražit riči. ja jeman i jednu veliku manu. I zbog toga. litnjega dana. Njanci na sastanke ne smin odit. onda bi muca. pobožnu ženu. J e r ja bi uglavnome uvik reka sve šta mislin. grezo. Jer doma je doma. uvijat. I jednega lipega dana. omar mu je sve jasno. a ako me već tokalo .to je bilo ri- tko. ka brata. falše. bože sačuvaj! I di će to gledat otac isprid sina. A onda. a kad bi počeja govorit u fino. Meni bi u razgovoru popuzla beštimja oli gruba rič i ona bi me svaki put prikorila. i ko zna koja je to štirpa svita. ali da bi se tako ništo gledalo doma. puno ritko . progovorija tvrdo. a vanka je vanka! Ulica je pokvare­ na. šporka rič. šporka.kino-dvorane su javna prostaška mista. Taki san. šporkije riči nego glagol! Ježin se od te riči. A jema i jedna stara spliska: "Slatka justa . u svome svetomu domu. ribarski sin. More li bit grubje.šporko srce!" Glagoli i sadržaji U jedno malo misto na otoku jema san jednu staru pri­ jatejicu. udovicu. i ništa njoj na meni nije smetalo nego samo grube riči. kuće su nan ka crkve čiste. iskupit se. I u razgovoru u najfinijemu društvu meni uteče. zbog grubi riči smo se bili i svadili. pobigne meni gla­ gol. (Vidite: glagol je užasna rič. uteče meni ti jebeni glagol a ona plane. mirit beside. i kako te nije sram i stid? . koja me volila ka sina. spuzne s jazika gruba. Pazija san se da ne povridin njezino uvo. prostački. pa bi za očistit. i brzo bi me štufalo. Gadi mi se. riči koje san tražija nikako su mi bile tuje.mora san držat jazik za zube.) Inšoma. I na me svašta: i ovaki si i onaki. tepa. mater isprid ćere? A ne! To će oni poć gledat svaki napose u kino i neće o tome uopće govorit.

Čuješ li. a ne smeta jon radnja označena tin glagolon koja se vrši u njezinu posteju. A vidin. za blud prodajedu. . Sićan se ka sad: moj drug velečasni doša je do zjoga. a prid mojima bezazlenin ričima uši zatvaraju. od kuće kažine činidu. tot smo! Njoj smeta moj nevini glagol. Uvatin je za ruku. Franina? . Kažin od kuće činidu. Poza obida i biloga misnoga vina gvardijana i mene švi­ ­ali su na karte diretur otela i niki mjesni profešur. Sidili smo u dvor pod odrinon. Meni riči ne smetaju.skočila je na me.Šporkaćunu! . Tija bi spomenit kako je na nji reagira jedan pop. di su jin umirali najdra­ ži. a ja san bija akuža napolitanu baštoni. Oči mi tila iskopat.Psss. Ne bi da fu- reštima d a u moju posteju jubav činidu za miljardu dinari na noć. Njanci baze nisan učinija. Tre­ ­ete i briškulu pop i ja kontra nji dva. . škripu posteji slušadu. . vrata o kuće bila su otvo­ rena i iz sobe čula se škripa posteje. i to jin ne smeta jer kažin pineze nosi.Ča jeman čut? . meni dila smetaju. a riči in smetaju. larga od teme i zabordiža u druge vode. . I da se vratin na moje šporke beside. zanija san se. Čudan je naš svit! Afitaje posteje. gvardijan samostana u malo misto na otoku. A ona je jemala nike goste Njemce.Njemci se jebajedu u tvoju posteju. jema je baštoni. a on meni u dinare izlazi. Bi. a šporku rič ne moredu podnit! Posteje na kojima su se rađali. Eto. novu kuću kupija. Moj drug gvardijan Evo. Bilo je sve moje. krv jin u glavu tuče. ali bi posli tega posteju užga. nevine jim ćeri za fureštin jubavnicima lancune čistidu. muči! Pristala me napadat i korit.

Pri rata kil biloga brašna zapada je četer dinara. Ako vridu isti pekarski zakoni. i još in je. Zaboravija san koji ste zjog akužali.Falija san. a on meni u kupe izlazi. Dosad smo je plaćali najskupje u Evropi. činili ji platit obid i ja i moj drug velečasni smo se zagrlili i zapivali: "Kad se braska srca slože. Zaitija san karte.Skužajte. a oćemo li bar sad bit prvi u svitu? Sićan se crkvene predike jednoga braškoga župnika. Sad mi pada na pamet kako cina kruva sve manje zavisi od cine brašna. Šenica je jeftina. 20. biža kupe i dinare. kruv skup. Kad sjednican SIV-a predsjedava drug Ubiparip. a on je mirno reka: . . pošajite me di oćete. A znate li vi u čemu je stvar? Krešila je dakle i kafa. Brašno zato što je krešila šenica. i vas i ko s van igra! . a kafa zbog devalvacije pa je skupje kupujemo na strana tržišta. jer nije on falija. Ovu zagonetku nikako ne mo­ gu rišit.. i fit. samo od tega ča bi od kila brašna izaša kil i kvarat. i olovo plivat može! " NEDIJA. Pri. . Na kraju smo ipak potukli. i drva. onda bi svi proizvođači kruva morali bit miljarderi. na me beštimajte. i porez. Popizdija san. Oli je drug Ubiparip zadužen samo za krešimente? I sad je predsjedava sjednici na kojoj je odlučeno da kre­ ši brašno i kafa. ubijte me. ostalo za život. Dakle. materinu. srpnja Zapazija san jednu čudnu stvar. Danas je kruv do tri puta Skupji od brašna.Na me vičite. Di neće? . poskupi. I kil biloga kruva prodava se isto četer dinara. pećari su samo od kreše kruva mogli plaćat i radnike. u stara vrimena. uvik ništo kreši. Posli tega škartava san mu. ali ovo je da vas čovik pošaje u. oli koliko već kruva. ali ne Boga.A šta ja mogu .reka je moj drug i raširija ruke. velečasni.. Infotalo me. oni su sve troškove podmirivali i sebe namirili. Boga zabeštima. nego ja. zva ga u špade.

sve kancelarije i poduzeća. Njanci limunade. Opustošeni oteli Di si kod doša. nećemo se više razbacivat kafon. U puno naši kuć vidija san bogatije bufete.Pu. I još te domaćin lipo svituje kako je boje popit NAPOLE- ON konjak nego MARTEL. Ča su oni bidni krivi kad vidu u svome otelu samo koju bocu vinjaka oli pelinkovca! Nego. njanci u tome nismo prvi! Lipo je jemat primat u svitu.. Svi uredi. sve kuće. more jedino popit šljivo­ vicu i izist TSCHEWAPTSCHISCHE. Lipo je doć u taku kuću pa te pitadu šta ćete popit. Sad će se manje gatat i na fundač o kafe. svud se kuvala kafa. Pit će se manje. cila ze- mja bila je pritvorena u jednu veliku kafetariju. Sad kad je krešilo. Bar u kafi! Fala bogu. . ne more popit svoj omiljeni bibit. . Sićan se jednoga staroga trgovca koji bi u nestašican govorija: . Uvozna restrikcija opustošila je otel- ske barove. nikako ne razumin kako mi to mislimo od furešti izmust više deviza. enti boga. Govorija je virnicima kako se po nikin statistikan raču­ na da smo mi ka beštimaduri drugi na svitu. votke. a kad ti da konjak. Krešija je i deterdžent.. a od viskija priporuči ti CHI- VERS. bit će i deterdženta. A u nas po otelima služidu te mladi kamarjeri koji ni­ kad za ta pića nisu čuli. ugrije malo čašu.Mi pago duve mile di pju e mi go! Iz svi oteli i bufeti u koje san zanje vrime svratija ne­ stalo je strani pića. Furešt koji lituje u nas ne more kupit svoje španjulete. i to u vanpansionskoj potrošnji! A ča čovik pita. viskija. sad će sigurno bit kafe. Jedan klesar pjunija je na pod. I nosidu ti boce oli ti dovučedu cila kolica p u n a konjaka. ništa u otelu nima. više boc stranog pića nego u najboje naše otele.

kako to da po oteli nima niti oni najpoznatiji jugoslavenski vina? Zamislite otel di ti nude samo Bepa i Kujundžušu? I onda ti donesu teplo vino. Danas bi se moglo reć: ako te ne komoda u otel.Ako te ne komoda. ajde u otel! Otel je bija vrhunac raskoši. Danas je situacija obratna. ti ajde doma! .Skokni. sinko.Šta će mi vaši kjuči? . Leda nima! Niki dan san čuja kad je jedan gost izvadija kjuče od kuće i daje ji kamarjeru. . Ako već nima strani bibiti. Ajde lipo pa mi donesi! U stara vrimena naše matere bi znale mužu reć: . do moje kuće i u kužinu u dva frižidera nać ćeš leda koliko oćeš.

jubavnici i dikoja mlada famija sa diteton. i sad zatvaraju oči. Oli in ovo nije ura? Svučijedu košuje. nima kartušine. Guštadu na suncu. sokove i kafe. Ništa in ne udi. ča će tek čitat ove zime? Jidu skromno ka tići. sunce je visoko. priko glav. Stojin uz šank bara. ka na plažu. a devet je uri. s deke na štramac. vriće za spavanje. mažu maslo na kruv. Simenona. u oči in tuče. NA BRODU KONAC SRPNJA Putujen u Far i evo me na palubu "Liburnije". njanci čik o španjuleti. a ne da ne moš šetat. Lipi mladi svit . u njijova mista. spavaju slako ka u zivku. piju čajeve. kiše. J e m a bit da ji većina gre za Grčku.prijateji. Filozofiju prava. pišu dnevnike. od miljuni nji koji se skitaju sviton. študjaju geografske karte. upijadu ga. pa priko vrić. Tamo. jema ji dosta u same mudantine. Niki uvučeni u vriće još spavaju.. otpadak. Hansa Falladu. . gazin pomnjivo da koga ne iščinen. pridaju se suncu. Gazin in priko nog. ovi u vrićama mi paridu najpametniji. ostaju ležat i pišu pisma. Šetna paluba. Sve je oko nji čisto. Od svi turisti. Pokrili je deke. čitaju libre.. promenade deck. nego ni- maš di ugazit. Svi jemadu bit antialkoholičari. jer svaki drugi štije monografije o Grčkoj i Ateni. činidu male sendviče. Gun- tera Grassa i filozofske traktate. Bože. a po njima pusti momci i cure. a samo dikoji štije novine. jema bit da su uvik magle. Jema bit da su svi borci kontra zagađivanja okoliša. sivi oblaci. I oni koji ne spavaju nisu ustali. Čitaju i krimiće. čekan oće li ko popit koji bibit. Jedan očalinko čita He- gela. srču. Nikor. gumeni štramaci. kad to čita sad na odmoru.

Lako more bit da će ovi bradonja u vriću bit Prešidente vlade. ministri. A nidir mi ni dra­ go bit najstariji. Ovi spavači u vrićan vodit će svit. pa bižin u ladovinu salona. Gledan jedan par . bit ćedu direturi. držat ćedu predavanja na fakultetima. Pri godin redovito san odija na dva bala. Oni će svit vodit Pri dvadesetak godin lako je bilo pogodit koji su naši.da in u ruke nije "Politika" nikad ne bi promislija da su naši. a kojo furešti. pisat libre. na bal likari i na bal advokati. Moš ji razlikovat jedino po librima i novinan koje čitaju. vodit ćedu klinike. Do koju godinu bit ćedu likari. A ča je ovo danas? Oli san ja najstariji putnik na bro­ du? A di je vrag odnija stare. Dolazin na mista i u društva di san ja najstariji. inkrepite Amerikanke? Dolazi mi da u more skočin! . U zanje vrime ponavja mi se jedna gruba stvar. sad su se izmišali i svi su isti. dizat će gradove i fabrike. A znate zašto? J e r san tamo redovito bija jedan od najmlađi. a očalinko šef ka­ tedre u Tubingenu. A ovod na palubi ja san duplo stariji od najstarijega putnika. a ča je ovo? I u salonu san najstariji. Nu ti boga. I pišen ove retke na brodskome jelovniku.

Jutros san prolazija priko gra­ da i sam sebe vonja. vrilo. Nikad nije bilo ovako vruće. smrdljivo. ali meni nije bilo ovako sparno. Bacija san na pod štramac i pokuša zaspat. En ti lipo vrime i ko ga je izmislija! I još da ovako dura? Ovo je pasje vrime. i to usrid lita. popija kafu. Ne moš ni­ kako.. tono- bili. u ovi tren. najglupja ura! Ča čovik uopće more činit u tri poza podne? Siguran san da je bilo između dva i tri bota poza podne. Mo­ re bit da je bila viša temperatura. Tri ure poza podne. i ja san sebi. i to liti. postajen nervožast. a nije prošlo deset minuti. Pošteni Atenjani su u tu uru spavali i nisu jemali voje ni force izvadit mačeve i branit slobodu. to je najgora. sve mi je zaudaralo nikako otužno. kad je Pizistrat napa na Akropolu i udrija prvu tiraniju. kiselo. jedna moja šarmantna prijatejica iz mladosti. lipljivo. škovace po ulican i svit oko mene. I kad san u podne grabija dama priko Šperuna. glumica koju ni­ ­an vidija bar dvadeset godin. iz rivolvera bi u nj puca. a sad su dvi i po ure poza podne. lata. sve se na meni zalipilo. Lako mi je probdit noć. Ka u lopiži J e m a bit da se od vrućine zalipe i švere na leroju i jedva jedvice se miču. pakleno. Vrtija san se po kući u mudante.. da mi ko spomene lipo vrime. I ona. A bija san mokar. Evo. ognjeno. . DOLI LIPO VRIME! PRVI DANI KOLOVOZA Evo sad. Grad se usmrdija. ovo mi je prvi put u životu da u tri ure poza podne pokušavan sest za makinju. tušira se. fermala me i počela jubit. skuva kafu. razdražljiv. guma. zaparno. Najviše od svega na svitu mrzin ovo PROKLETO LIPO VRIME. ali ako poza obida ne zaspen bar po ure.

Broj stola. željni sunca. Karan se sa ženon. Da je normalno vrime. emitiradu se humoristički programi na radijo i televiziju. Neka je sve u kvaru. Puni su vlage. spustilo se ka modro pokrivo i pari mi se da se pod njin kuvan ka u lopiži. Cila Europa plače da je ovo najgore lito u zanju sto go- din. da ja mogu osan dan di uteć! Ali di ću. a ova pripeka. čin svane. Kod mene je obratno. Omar zatvaran ponistre. kad grmi. Da se narod razvedri. fetu sunca (izašlo još nije. I kad čovik dojde. a već se žešći). Čin ujutru otvorin ponistru i vidin. gužvu. u Njemačku kiša lije već pedeset dan. di su bofori? Ne mogu užgat erkondišn. I bit u otelu broj. tamo s istoka priko Biokova. tisku. kud ću? Ne volin turističku industriju.ovo je ježivo vrime! Svako jutro. omara.sve je to grubo vrime. neka se cila kuća raspade. Uvik je vedro. zide će mi iskopat i onda će morat doć pituri pa čedu nosit pinele i skale i pivat će po kući. rastvaran ponistre i gledan je li se naoblačilo! Neće. kad lije kiša. Di su ciklone. dotrajale su mi u s t a n u le- trične instalacije i tribalo bi ji prominit. i sva­ ki drugi Njemac pada u depresiju. Upadan u depresiju zbog lipog vrimena. Brzda je ništo o cikloni koja se približava . vitri zviždu i kad snig pada . spuštan koltrine. Kad se vuču nebon oblaci. Zvat čovika. I jutros san najranije sluša. Nebo nima dubine. omar znan koja me tortura danas čeka. U Inglešku najgori srpanj u trista godin. Svako jutro slušan vremenske izvještaje. zapara . A zašto? Zašto je grubo? Sad bi to meni bilo lipo vrime. galgen humor. tući će mlaton. užižen letri- ku i pripreman se za kalvariju. vrevu. da mu se vrati optimizam. bilo bi prošlo najmanje po ure. a zabranjen je i crni. Bolnice i ambulante su pune svita. neću jude po kući! E.

je li sudac lupež.đenovskome zaljevu i spominje tri bofora na Srednjemu Jadranu. I smetaju mi primitivno postavjeni erkondišni po spli- tskin butigan. Na peškariji već danima nisan bija. Nio­ tkuda daška vitra. i sudac lupež je neprikosno­ ven. lipe li su u Inglešku kiše! Samo u Inglešku zna kiša padat! Kad san ja bija u Inglešku a kiša je padala. Jo da mi je sad bit u Inglešku pa stat na kišu. Kad projdeš mimo butige. Suci lupeži A jopet na toj Olimpijadi miri se i krede ka u nas na balancu. Postavjeni su nisko na vrata tako da teplu arju izbacuju na ulicu i paridu prolaznike. Ne bacilan njanci poć više do peškarije. Ča ja jeman od lita u Split? Samo mi suzi kretanje. Kome to uopće triba? Od tega je puno više šćete nego koristi! Koja je to glad za medaje? Mi se skandaliziramo kad se fuzbališti pobiju na plac. Za jednu lipu inglešku kišu da bi jin moj cili litnji obrok sunca. nikad ni­ ­an šporka postole. ti bofori? Nima njanci maeštralića. A u nas ištrcan se blaton do kolin. U koji zeleni ingleški park sa zelenon travicon! Gospe moja. Di su te ciklone. Sudac je neprikosnoven. ali čujen da su ju­ tros prodavali male arkaje po trideset ijad kil. Ne ispituje se je li sudac kriv. pari ka da te opalila para od najžešćega fu- mara. A kad koji športaš još udre suca. onda je to velika afera i čeka ga teška kazna i doživotna suspenzija. Toliko me infotalo lupeško suđenje i mirenje da TV pre- nos iz Moskve više nisan ni gleda. A škarpina od dva kila prodana je sedandeset ijad dinari. . Padadu re­ kordi žešći nego na Olimpijadi.

Okad sunce svane. i steka zlato u najlakšu kategoriju. još me draže zlato ča ga je u Moskvi osvojija jedan mali Napolitanac. Svakome momku koji tako reagira ja bi Smista da zlatnu medaju. nikad nisan za nj čuja. a najmanje lu- peški. I mali dežgracjani Bepino mora je baš poć u rvače. ali u njegov siromašni kvart u Napoli se brzo saznalo i izašlo je vanka susistvo. Mogu zamislit koliko stari feratjer žgobaje za priranit sedmoro dice. vidija san koliko ti bidni a opet sritni judi energije utrošidu za doć u podne i uvečer do pijata pašte šute i žmula vina. Pošten čovik ne smi trpit nikakav teror. bilo bi boje da je naša posal. Dvadeset i dvi godine. samo mu otac radi na feratu. četrdeset i pet kili piza. ali recimo da je mali Bepino. Zlatni Bepino Koliko me draga zlatna olimpijska medaja naši koša­ rkaši. metar i po visok. dva miljuna Napolitanac počme mi­ slit kako doć do pijata manistre. Iz Moskve nije se usudija doma telefonirat. Činidu se miljarde kom- binacij. Ne znan mu ime. I meni je drago kad se opali suca lupeža. . došla je mužika i no­ vinari i stari feratjer je reka: . I sad je Bepino povalija prvaka svita. Bija san u Napoli. u šport od koga nima nikakve koristi. čestitalo mu ocu i materi. sebe i ženu . postavja se miljarde trapul! Toliko energije njanci sunce ne emitira. Znamo i mi kakva su u nas suđenja i kako se primaju mita.devet just. svi nezaposleni.Drago mi je ča je Bepino osvojija medaju. Rusa. More bit da su mu jedino u klub za pojačanu ishranu davali dnevno dva panina i pijat špageti. ali jebi me­ daju. Na talijansko san radijo sluša da jema sedmero braće i sestar.

Alat ja ne štedin. i manju portabl za putovanja. Drugome čak ne bi ni svitova da je kupuje. ali. Kad je rič o proizvodnji. to san s vrimena na vrime prisiljen kupovat novu makinju. nije mi žaj trošit pineze. davno bi je bija kupija. Da bi održa dosadašnji ritam proizvodnje. Kako ove današnje makinjete nisu onako čvrste i so­ lidne ka ča su bile starinske koje su mogle trajat cili ži­ vot. Vrtija san se po butigan. Ova zanja moja velika "Olivettica" škripje mi već par miseci i opominje me da moran kupit novu. ali sve me straj da će me štufat i da ću izdušit. zvuk mi . nikako mi je šuškala. Najozbiljnije govorin odnosno pišen. ali moran priznat i to da svaku investiciju brzo vratin. Veću na koju redovito doma pišen. Triba mi karte i pisaća mašina. ali "Olivetti" makinje više nima. ali kad san je prova. Ne znan koliko još mogu ovako izdržat. Ne mi­ slin jon činit reklamu. Samo san moga nać "Olimpi- ju". dogodilo se da je prva ma­ kinja koju san kupija bila "Olivetti" i ja san na nju navika. Pišen dosta. Karte mi nikad nije falilo. moja sredstva za proizvodnju veoma su jedno­ stavna. Moj alat. eto. Uvik san jema dvi. gotovo svaki dan cipan po makinji nemilice. prisiljen san na ve­ će napore i gubljenje radnog vrimena. kolovoza Oskudica repromaterijala pogodila je i moju proizvod­ nju. MAKINJETA PETAK. Ne šalin se. a već dvadesetak godin ni jednog trenutka nisan osta bez makinjete. ali i ka rezervu kad je velika makinja na či­ šćenje oli na popravak. 8. I već puste godine duperan makinju "Olivetti". a ja san na nju već uvatija ruku.

šoto banka. Ne volin putovat daleko liti. J u v a mi je mirisala po finoj brijačnici. Uz makinje kupit ću još koju sitnicu i s puton. i lista kupovine se širi.pisari. svoju korespo­ ndenciju počet vodit rukopisno. a žena mi je niki dan sude oprala u šamponu. Nije mi to drago. nastavi li se ova oskudica. kad se čo­ vik poti. Nikor mi ne zna reć je li ova nestašica pisaći makinj dugovična oli trenutačna. ne mogu radit. i to devizni dinari. . Ne virujen da ćedu. svakako moran putovat vanka. ka da san u pušku skulu. krpija svoju staru makinju i čeka da se proširi asortiman. najviše dva. i to san je . Kafe jeman još pet deki. Mo­ re bit lako da su ji povukli iz prodaje jer se čeka povećanje cine. ali bit ću prisiljen učinit ti štrapac do Italije. Mučin se sad na drugu isto taku staru malu "Olivetticu" koja bi mogla izdurat još misec. Samo jema mali makinjetic koje nisu za moje potribe i moju ruku. sve me straj da će mi vrag odnit i ija- du dolori. a po butigan nestalo je i "Olimpije". ali ako ujutru ne popijen žešću kafu. Dakle. koji će doprinit svoj mali dil stabilizaciji.javno priznajen .dobija priko veze. Nužno mi je kupit dvi pisaće makinje. dvi kantice uja i par kili deterdženta i kafe. Moran poć jer nimamo doma ni kapje uja.nije bija drag. i već se plašin kako će me tokat vratit se lapišu i pisat lipa velika okrugla slova. ali enti ja sve te lipe riči kad ja ma- kinjetu niman i ne mogu radit. Kad mi je stara makinja crkla. I sve me straj da ću morat putovat u Italiju da kupin nove dvi makinje. Ne znan kako poduzeća nabavjadu pisaće mašine. izjednačavanju platnog balanca s inozemstvon. kad su vrućine. Tija bi bit svjestan građanin koji sluša direktive. Još ćedu nan daktilografkinje ostat bez posla a oživit će stari lipi zanat . spizon i otelon potrošit ću najmanje dva miljuna. Kako se lista širi. prisiljen san. Otiza san s kupovinon.

Kad vučen te pakete i vriće. a gubilo na tapunu. . Sigurno bi izaša račun da se šparalo na špinu. I to su sad jedine butige kojima kuri posal. u nas deficitarne artikle. štioci. Čujen da su se u Trstu nike butige već specijalizirale za ove. Tribalo bi izračunat koliko su samo deterdženta naši građani pribacili priko granice. A virujte mi. da mi nije drago fagote nosit. pari mi se da san siromaj.

i okad je osnovana burza sirove kafe. i ne moš uteć. Tija bi da mi ko izračuna pošto bi u nas bija kil kafe da se kafa na svjetskom tržištu dili mukte. ozbiljno to pitam! I kladin se: da je kafa vanka mukte. puno smišno domaće tržište. kako znamo. Badava. a mi bilježimo novi skok. onda je u nas mogla bar ostat ova koja je bila dosad. Džabe. Ne šalin se. naj- skupja u Evropi. I sad vanka pada. to je ta vezanost. kad je god šta u svitu. odnosno kompletnu neovisnost o kretanjima svjetskog tržišta. nikad jon cina nije bila niža. SMIŠNO TRŽIŠTE Ove naše novine donile su vist kako na svjetskome trži­ štu pada cina kafe. u nas bi bila najmanje trideset ijad dinari i jopet bi svi koji jemadu posla sa kafon knjižili gubitke. na naše­ mu domaćemu tržištu cina kafe naglo reste. ruši se. u pravcu poskupljenja. Izija bi ga čovik od dragosti. smista se i u nas reagiralo korekcijama cina. I uvik bi u nas skok bija veći nego u svitu. kad se na svjetskome tržištu cine pojedini artikli počmu rušit. ovisnost o kretanju cina u svitu. a bila je. Kad je vanka već pala cina kafi. Mi smo uz svjetsko tržište vezani samo onom negativ­ nom linijom koja se okreće u jednome pravcu. Oli više ne ovisimo o cinama na svjetskom tržištu? Do­ sad. poskupi­ lo. U redu. Mi jemamo jedno puno. tržište ne zna ča će s kafon. Ali kad proces na svjetskom tržištu gre u obratnom smjeru. I ča ćemo sad? Na svjetskom tržištu cina kafe se naglo ruši. onda omar se prikida i prestaje naša ovisnost o svjetskin cinama. Sad je pala šesto funti po toni. na svjetskom tržištu. .

Nikako se i meni teško s tim pomirit. Koga god pitan. Mesari se tužidu na gubitke i. Bit će dobro budemo li do konca godine držali sadašnji ritam. Kako bi se to dogodilo. ne osjeća. Kupujedu se tonobili. Niki dan san se u jednu baštu najidija.Kad će vi­ še ovi standard počet padat pa da dojden do stola! Po svima pakazateljima. Još pri puno godin meni su u našin vinarijan dokaziva­ li kako bi naše vino bilo skupje od talijanskog čak i pod uvjetom da naše vinarije grožje dobijedu mukte. ne poskupi li meso . svud di dojdeš . reoplani. svi litujemo. Di će me tokat više radit. a manje arčit? . re­ zervirano. Nego. ferate. Isti dan osvanule su visti o poskupljenju kruva i letri- ke. A kafane su pune. pa da troškovi života u ovoj godini u odnosu na la­ njsku zabilježe samo skok od pedesetak posto. si­ guran san. U novine štijen da su u prvi šest miseci ove godine tro­ škovi života porasli dvadeset i šest posto. da još nismo psi­ hički spremni za stezanje kaiša. bašte. I reka san: .nima mista. čini mi se. već se rezerviraju oteli za zimske odmore. Doša san večerat. štekati. standard bi već mora bit oz­ biljno načet. ali da bi bilo tako.ne­ ćemo ga jemat. Lito je doba fraje. a to se još ne vidi. a stola nima. vikendice. brodi. i bufeti. pa i manja nego prošle godine. snig i skijanje. ne znan. isto ka i pri. Nove lište poskupljenja su spremne i čeka se znak za štart. misecima unaprid sve je rasprodano. puni su autobusi. svak mi se tuži da mu je plaća ista. taki je moj utisak.

ja se ne slažen. Stoga dižen ruku i tražin demokratsku diskusiju. nastat će ajram-bajram i jopet će doć mižerja. ka da iz kaluna puca. Sta san u filu i sluša šta žene govoridu. spasi me! Posli trideset godina niki dan san prvi put sta u filu i kupija bocu "Zvijezda" uja. Drugovi moji. ČA NAN JE ČINIT? SRIDA. Ne slažen se i nikako se ne mogu složit. oko dva. i jopet ćemo bit gladni! Pokušava san mu objasnit da su se te stvari dešavale nezavisno jedne od drugi. meni je ribar Šanto plaka: . na koji ja otvaran vrata. mučno mu je reć da je uje išlo gori. nego ne dolazi. Meni je nosija uje jedan moj stari Bračanin. jopet bi bilo isto. Od devalvacije ga nima. 13. Zakucka onako tvrdo. priznajen devalvaciju. uja. Mrtve bi probudija. ali ja ne mogu mu­ čat. Jo da ga čujete kako kuca! Obično dojde u najnezgodniju uru. i da nan je. A govoridu svašta. Kafe. drug naš Tito još poživija. počet će sve naopako. deterdženta. po težašku. A refren svega je: okad nan nima našega druga Tita. Kako mi već godinan ne radi zvono na vratima ku­ će. dva i po. platit ću ti skupje. uja niman. sve­ ga je počelo nestajat. Nije umra. I evo. Pomladila me fila. znan ja da je moj Bračanin živ. kojon srićon. čekan te. . Dojdi. kolovoza Morete vi reć da san i ovaki i onaki. Vratila me u dane mladosti. pa i cukra! Zna san da će to narod govorit. ovin puten ga molim: lipi moj Bračanin.Sad kad nima nje­ ga. Nosi mi ga već puste godine. on mi kuca tajni znak. U redu. Oni dan kad je drug Tito umra. dojdi. kad ja spavan.

Drago mi je ujutru popit kafu i zapalit. bistro i čisto kazat ča je i kako je. ali ako kafe ni­ ma. u mižerju se nećemo vratit. U svitu nastaje kriza. pa se i ovega sad nećemo pripast. Gospe moja okad ga nisan popija? Od ditinjstva? A moga bi čikaru ča­ ja i stavit unutra kapju travarice. neka se kritični artikli i na deke dilidu. Ne znan zapravo ni ča je sa deterdžentom. Pedeset go- din živija san bez deterdženta i sad bi potpisa živit još pe­ deset bez njega! Ali ča je. s njim? Tija bi znat da bi mi se žena mogla orjentirat. barufu za kafu. Sad san se sitija da bi se ujutru moga bacit i na kakao. Mi smo živili obilatije nego smo mogli. postoje site i gladne godine. kriva je trgovina. Nafta naglo skače. I Amerika se bori sa problemima i ne žive kako je živila. A to nan ne triba! Misecima već vuče se ti problem kafe i deterdženti. dajte mi moji pet-deset deki na misec. Nikor s nan ne zapovida. krive su pržionice. drugovi. Ako triba. Cili svit manje arči. otvoreno jema li kafe oli nima. da stvari triba stavit na svoje misto i narodu jasno. Nemojte me činit da gren u filu. I ja mislin. Gladni i žedni nećemo bit. drugovi. I bit će nan točno onako kako budemo radili. krivi su uvo­ znici. I ča je najvažnije. Recite. kriv je narod koji je stvorija zalihe. ali živit ćemo skromnije nego dosad. Go­ vorili su nan: i nestašica je umjetno stvorena. neće me vrag odnit. Bit će i zaboravila prat robu na ruke! . tučnjave. Okad je svita i vika. Prigrmili smo mi i teže stvari nego je otvorit dvi nove buže na kaiš. a ako nima. Neću više pušit onako slako svoju prvu jutarnju cigaretu. Nije lipo vidit file. padanje u afane. borbu za deter­ džente! U svaku butigu pored prodavača triba dovest dežurne milicionere. pit ću ječam. borbu za kafu. koje još Biblija spominje. ništa. miljarde dolari triba dat više nego dosad da bi se nadoknadija samo ti deficit. ka­ ko se budemo ponašali. Ni mi to bilo mrsko. drugovi. Ako je­ ma ograničeno. svoji smo na svome. dakle kako miritamo.

A di je cukar? Ko je cukar poliza? Sigurno su ga proizvođači i trgovci zadržali dok ne po­ skupi. jasno triba narodu reć ča n a n je u ovoj situaciji danas činit. I lipo. Čitan u foje da jema uja. ali uja niman. Sad najboje da mi i struju privremeno ukinu dok se ne uspostave nove tarife! Ka da narod ne zna da posli devalvacije mora krešivat. Ča je sad s bocan. ali da nima boci. da će struja poć gori. A normalno je da će cukar bit skupji. . ko je boce proguca oli porazbija? Ja jeman doma krcato botilji. da će fiti bit skupji. jer ne virujen da smo vas cukar izili.

MUZUVIRI

Ako nima sklada između riči i dila ako se jedno govori
a drugo čini, onda je to falšitad, laž, pokvarenjaštvo i mu-
zuvirstvo najgore vrsti.
Zašto to govorin? Zato šta san se infota. Tolerantan
san čovik, mogu svatit male juske betege i mane, ali grube
laži ne mogu progucat.
U jedne beogradske novine čitan kako jema bolesni dru­
govi koji u inostrane klinike gredu operirat i krajnike i
sinuse. A niki čak vanka šumprešaju bore, rige na obra­
zima, da budu lipši i mlaji.
Drugovi, nemojmo se zajebavat! Ako ćemo tako, onda
ja gren u Švicarsku izvadit svoj zanji zub koji mi se i tako
ginga. Ako potegnen, ispast će sam, ali zašto ga ja ne bi
iša potegnut u Švicarsku?
Nikad nisan bija u Švicarsku.
I ne samo ča oni gredu u strane klinike, nego sobon
vodu pratilje i pratioce. I taki drug, naravski, ne more
stat u običnu bolničku sobu. Jer da je on običan bolnički
bolesnik, njega ne bi ni poslali u svit, nego bi mu sinuse
izvadili u hodnik ošpidala, dakle: taki drug ne spava u
sobu, ne, on oće posebni apartman. Zajednici zdravstva
stižu i računi za instaliranje televizora, da drug more bit
u toku sa svjetskin događajima, i astronomski računi za
telefonske razgovore jer on mora bit u toku sa svin šta se
i u zemji događa.
Ako koga poševi, je li mu i to Socijalno plaća? Ne znan,
to ne piše, ali more bit lako!
J e d n a drugarica ličila se tako puni deset miseci i trošak
nije bija njanci pesto miljuni dinari. Ča je to pedeset mi-
ljuni na misec za jednu boju drugaricu?!
Ne znan koji su to drugovi, ali prepostavjan da nisu
škovacini, pekari, monteri; otprilike bi se dalo i naslutit
kojemu soju našega samoupravnoga društva pripadaju.

Zašto su anonimni? I oni i oni drugi koji su jin potpisali
račune, odnosno koji su ji poslali na ličenje?
Radni narod će stiskat kaiš, vodit bitku za svaki dinar
pogotovo za svaku devizu, za svaki dolar, marku, franak,
a izvjesni drugovi će odit na kozmetičke operacije.
Ja san pri par godin upozna dražesnu damu - drugari­
cu iz diplomatskog kora - koja je doletila u Rim kupit bo­
tune za novi kostim. I promislite: nije ji mogla nać u Rimu
i posli tri dana išla i je tražit u Pariz. Botune, dugmad,
puceta!
Ne slažen se, drugovi, s peglanjem u Švicarsku. Doma
te drugove triba peglat. Dobro, pomnjivo, i to vrilin šum-
prešon.
A jopet, posebno je poglavlje kako se kriju ta šminker­
ska imena.
Uvik su to izvjesni drugovi, anonimni, bez imena i pre­
zimena. Ja, na primjer, čujen da se u Splitu dalo pesto
dozvoli za vožnju tonobili u sve dane.
Pet stotin tonobili u Splitu izuzeto je, odvojeno, za nji
ne važi par-nepar.
Dobro, u redu, oni su na važnim funkcijan i zadacima,
privrednin, zdravstvenin, opskrbnin - ali ko su, to se ni­
kako ne more doznat.
Asti Gospu, a šta, a zašto? Oli su još u ilegali? I oni koji
se gredu peglat, i oni su ilegalci.
I dobijan dojam da se nikako sve više pokrijemo. Ti po-
krij mene, a ja ću, kume, tebe!
U nas odgovornost postaje sve šira, sve kolektivnija,
sve manje pojedinačna, vlastita.
I sve se odgovornije odnosimo prema ričima, a sve ne-
odgovornije prema dilima.
Tuži mi se kolega novinar izvjesnog našeg lista da su
mu u kratko vrime tri članka odbili štampat.
- Nisu vridili?
- Kako nisu, jesu. Sva tri članka su mi platili i posebnu
mi nagradu dali za kvalitet jednoga članka.
- A objavili ji nisu?
- Nisu!
- Korumpirali su te!
Pocrvenija je, protestira!

Mlad je, ne zna da jema i novinari koji se boridu za slo­
bodu štampe, a kad su jin ruke odrišene, onda bižidu od
nje da bi mogli mirno, slako i neodgovorno spavat.
Izvjesni drugovi, izvjesne novine, izvjesna poduzeća, iz­
vjesni šminkeri, narcisoidi i muzuviri koji bidu tili i živit i
umrit bez bora, riga grišpe na licu.
Kad in je već do peglanja, pritisnit triba vrili šumpreš!

VENTULE, PARUNI I FRANČEŽINE

SRIDA, 6. kolovoza

Ovo je prvo lito u mome životu a da uvečer ne vidin na­
še drage, lipe, smišne, debele tete di sididu po šentadan,
pušedu i ventulaju se. Pri godin ladile su se, one finije, sa
pravin talijanskin i španjolskin ventulan, čak i kineškin i
japanskin, od slonove kosti, od svile i madre perle, od crni
čipki sa luštrinima. Od ditinjstva nosin slike sa ti ventuli:
Venecije i gondoljeri, španjolski plesačic, crveni i žuti ruža,
gejši, mandarini, kulija, Budi, zmaji i hijeroglifi.
Fine gospoje jemale su fine ventule i govorile su malo
rvaski - malo talijanski, i činile besidan najsmišnije kom­
binacije italo-dalmate da si mora plakat od dragosti. A one
najgrezije pavale su se sa kartunima od fugere i mlile po
spliski.
One najdebje i greze bi se razgolacale, razmavale i us-
puvale; dizale bi vešte i šotane, raširile bidu noge pa in se
moglo vidit i obišeno meso po bedrima i laštik na bičvu.
Velikin šudarima trale su vrat, a ruka bi sama od sebe
utekla u znojna njidra da pospuga pot.
Udovice i usidilice, koje doma nikor ne čeka, znale su
i do ponoća, i do bota, lambikavat se po šentadan i na nji­
ma i prvi san učinit.
Dikoja jemala je uza se i pasa koji bi spava sa čunkon
na njezinoj cavati, oli ako bi cavata spuzla, ona bi ga gla­
dila boson nogon po trbuju.
Pale su mi na pamet dok san na Peristilu sluša Orfeja
i na pozornicu ugleda ventule.

Lupeška televizija
Bilo i je i u gledalištu. Zbrojija san ji sedan oli osan.
Posli prvoga čina pobiga san na Rivu, šeta do mula,
gleda po šentadan. Nidir njanci jedne žene. Njanci jedne
ventule.
Di su? Kud su?
Oli su sve umrle?
Dobro, neka su i umrle, ali druge su ostarile da ji na-
slidu. A ti novi nima!
Ovo sve stojidu doma u kombinete i gledadu televiziju.
Jeben ti televiziju, i ko ju je izmislija! Koliko mi je lipi
dragi slik odnila, ukrela!
Baš mi je drago da su se javno prid cilin miljunskin
auditorijen pobili i pestali Trogirani i Omišani. Pričadu mi
da se jurišalo na žiri, da se skandiralo sucima: "Lupeži!
Lupeži!"
A sve radi pršuta koji je pa u more. Ča ja to nisan vidija!
I nikako ne razumin da je prenos prekinut. Neš ti ska­
ndala!
To je pravi TV događaj koji je televizija morala miljuni-
ma platit.
Zakaradu se i svadidu i koludrice u samostan, a di
neće nagla mladost dva žestoka dalmatinska mista, kad
svako misli da jin se pršuti i bodi kredu!
Onakvi smo kakvi jesmo, nikor nas ne more ni uškopit
ni disciplinirat.
Onda mi ne bismo bili mi, nego bismo bili niki drugi,
furešti svit.
Ako ne kunferimo televiziju i miljunski auditorij, neka
onda izaberedu druga mista. Neka onda snimadu švica­
rske susrete između Zuricha i Basela.

Kad sve gori
Vrilo pozapodne. Vrućina. Omarina. Spavat ne mogu.
Slušan kako po otocima goridu šume. I jaki maeštral ras­
piruje i prenosi vatru.
Kurbanjski maeštral, di je iša puvat tamo di gori! A
ovod u Split nima njanci malo bave!

Ča se maeštral infota na Split i počeja ga zaobilazit?
Slušan kako su gasioci šume isikli makiju i stabla i tako
stvorili čistinu priko koje se oganj ne more primit.
I ča se dogodilo? Zapuvalo je smista jugo i okrenulo va­
tru na drugu bandu.
A u ovi prokleti Split ni juga ni bure ni maeštrala. Arija
se usmrdila. Sve je nepokretno, paralizirano. Judi se obisi-
li ka štrace. Nikor nima voje za ništa. Vrućina mori grad.
U bot, kad je sunce najviše peklo, vidija san lipu sliku.
Mala saobraćajka koja regulira promet čiča se sa mom-
kon.
Drago mi je bilo vidit.
Još da mi je u takoj pozi vidit milicionera! Zagrlija curu
a odizad pendrek drži u ruci.

Mali pariški rebac

Jema san čudan, smišan, simpatičan susret.
Seja san sa prijatejima u "Belvija" popit bocu vina. Mu­
­ika se tek uštimaje, gostiju malo, stoli prazni. Mi ćaku­
lamo, smijemo se.
Kad u niko doba priko štekata gre jedna mala cura.
Očale pustila starački na puntu nosa. Prolazi uza stole i
ravno na nas.
Promislija san da bidna mala slabo vidi pa je falila,
uzela nas za koje druge. Pristupa stolu i ništo nan govori
ingleški. Kažije na katrigu sa drugog stola.
Ne znan ingleški.
- Ča mala oče? - pitan dotura koji sidi do mene.
- Moli da je pustimo sest s nan. Govori da nan neće
smetat.
Sa kučerinon od plastike jila je šlag iz škatulice. Ostavi­
la je šlag na stol, spustila na tle male gumene štramace i
niku jaketicu od špunje koju je držala ispod ruke. Boršin
od slame stavila je na štramac.
Sela je među nas, slobodno, a jopet malo priplašeno.
Podigla sa punte nosića debele očale i ispod nji raširila
oči. Modre ka marinjerska veštica na njoj.
Pitan kamarjera koja je ovo mala.

Slegnuja je ramenima. Nikad je nije vidija.
- Je li nan smeta? - pita.
- Neka ostane kad je pala.
Govori i francuski. Da nije Francuzica?
Je, Francuzica je, Parižanka, mali pariški rebac, ašpe-
rat a oprezan.
Objašnjava mi zašto je sela. Draga jon je ova folklorna
muzika, a ona nima puno pinez da sidi u "Belvija".
Neće nan smetat, samo će slušat mužiku. Ji polako,
delikano svoj šlag. Merka u me.
Oće li madmoazel ča bacit u kjun?
Neće, nije gladna. Mersi boku, mersi...
Bar malo slakoga?
Ne, to je debja.
Boje da vas nadebja, madmoazel, jer nima u vas četrde­
set kili.
Kad ju je konobar ponudija, ipak je izabrala čokoladnu
tortu.
Drugo neće.
Popila je i prst vina. Kucnula se. A la sante!
J e m a li šesnajst godin? Smije se. Puno više. Dvadeset i
jednu. Bogati, ko bi reka, pari dite!
Studentica je, študira čistu filozofiju i socjologiju. Oba-
šla je Donju Italiju i svratila na par dan u Split. Naučila
je jednu jedinu rič rvaski: Umoran. Vižitala je galerije, mu­
zeje, biblioteku...
Sve je tre, tre žoli.
A mi, šta to mi slavimo? Imamo li koju godišnjicu?
Je, slavimo pad Bastilje. Ne, ne smeta ništa šta je to već
prošlo, mi još uvik slavimo.
A sutra, oćemo li i sutra slavit?
A ča ćemo činit? Plakat?
More li ona i sutra doć?
Kako da ne, bit će nan drago.
I baš me interesira oće li mali pariški rebac doć i sutra
ča čoknit.

Florans i kroketi
Došla je. I to je uranila. Još nisan bija seja, nego san
šeta ispod Prokurativi, a ona je već obilazila stole. Pustija

san je da se razočara, ali ne i da se rastuži. Približija san
jon se, namistija da me vidi.
- Mesje, mesje! - doletila je sa svojin bagajima. Zove se
Florans. Paketi su ostali isti, žuta borša puna libar i gu­
meni kušineti. Prominila je samo bluzu. Sad jema crvenu.
I ona je uvatila malo kolura.
Neće da jide. Samo sladoled. Ni vina neće, samo mine­
ralnu.
Konobar je dogura kolica sa slakin. Ipak je izabrala je­
dan štrudel.
Priča mi da je noćas spavala u "Belvija". Kako? Uzela
je sobu?
Ne sobu. Bili su tre žantij i pustili su je spavat na ula­
zu, u fotelju.
Ustala je sa suncem. Išla se kupat na Zvončac. Našla je
nike Francuze i ostala do večeri.
Jila nije ništa.
Naručija san pašticadu sa njokima. Činija san fintu da
jin, a nju san činija da kuša. Malo-pomalo progucala je
sve. Ne znan kako se zovu njoki na francuski. Nikad nije
jila njoke. Kad ne razumin koju rič, mala vadi iz borše fra-
ncusko-rvaski i rvasko-francuski ričnik.
Najdemo u ričniku njoke, odnosno valjuške. Kroket.
Ne, nije nikad jila krokete. Kupila je i gramatiku našega
jezika. Osim umoran, naučila je i nove riči: toplo, sunce,
more, šivili...
Ji polako, delikano, aristokratski.

ČETVRTAK, 7. kolovoza
Došla mi je žena. I njoj je mala draga. Sad mala papa
tortu.
Žena mi je pita je li šta neugodno doživila u Split. Imala
je samo jedan tužan doživljaj. Zvali su je spavat na niki
brod usidren u luci. I jedan mornar tija je silovat. Niki mla­
di Napolitanac.
Tražila je po žutoj borši. Mislija san da će izvadit ričnik.
Izvadila je veliki nož, skautski nož.
Umra san od smija.

Pitali su me da zašto više ne dolazin u Milnu. Letili su nisko i nebo je od nji bilo crno. šjora Marijeta me već čekala sa kafon i travaricon.A ove dvi-tri manje? . Danas su iz reonplana prskali kontra mušic i komarac.Brujetić. dugu usku oštariju na rivi. zle meduze napadaju kupače. uvik se ista scena ponavjala i uvik su n a n se mišljenja podudarala. Bogati. . a sad nike divje. sunce bi me udrilo u oči i. parun Toni! . dovesla isprid same oštarije i iz kajića bi me zva i budija. Puno je­ ma meni dragi misti u koje više ne gren. Nikoliko moji poznanika kaživalo mi je po rukan i trbuju otekline. Dok bi u kajin pra krmeje. jednu lipu. Sinoć san šeta po Pjaci i čudija se koliko jema kosiri. U Milnu san volija dolazit kad je oštariju drža parun Toni.Onda. Nidir njanci jednoga. .I ja san tega opinijuna. onda je pozivan svaku večer dok je u Split na ve­ čeru. friže i kraste. Je­ dna gospoja mi priča da ju je meduza ugrizla ka morski pas. još snen i smantan od sinoćnjega vina. kad je spremna svoju žensku čast branit nožen. proša kroz Ložišće. tra bi oči i gleda ča je ćapa. parun Toni! . Ča se to događa u moru? Pri bi te opekla malo vlasuja. a gori su bili sobe na pod i velika teraca pod lozon. Čujen da je more puno meduz. brujetić. da me meduza uji! Judi i oštarije Bija san niki dan na Brač. Godinan san dolazija. Kad je taka. Smista je produžila boravak za tri dana. Rastvorija bi škure. ča misliš: kako ćemo ovega? .Ispeć ćemo ga na lozju. Vadija bi ribu po ribu. svratija po ure u Milnu i uteka.I ja san tega opinijuna. . Gotovo je s kupanjem. I svako jutro parun Tani izvadija bi vrše. Uvati me tuga. Večeras nebo je bez kosiri.

Slegnija bi ramenima. ja san se uvik izjašnjava za Trumana. meke.Jedino ako bi ti tija za večeru malo bakalarčića. a niki oteljer ponudija je parun Tonu da će zgradit u Milnu otel i da ćedu skupa radit. čekala me pod kočeton lipa vrčina na cvitiće. jer nisan javija da ću doć i on mi nima ča dat jist. iz zadruge. Naravski da je parun Toni sve to odbija. Počeja san u njega dolazit omar poza rata i svaki bi me put dočeka jidan. u to gladno vrijeme. a da se od noći ne dižen. a Trumanov je bija od amerikanskoga brašna. Posteje su bile visoke. lancuni su vonjali od luga i sunca. I onda. sa rukon na guzicu. A koje je šjora Marijeta lipe makarune činila! Jedanput pri rata niki njemački turistički novinar za­ luta je u Milnu i napisa reportažu o parunu Tonu i tanti Marijeti. Gospe moja. .pita bi me parun Antonjo . I kako mogu više u Milnu doć? Di ću doć? Krajević Marko i Truman I u Ložišće čeka bi me moj parun Antonjo u oštariji. bakalarića? A ja ga nisan okusija od pri rata. A on bi jidan. Samo malo zeja i jaje. za me najlipšoj na svitu. šeta po oštariji. bili. tvrdi. jer di će se on i njegova Marijeta poć sa fureštima zajebavat! Oštarije davno nima. Jema je gori na pod tri sobe piturane na starinski štanap. A na kantunalu uvik je bila stara orahovica za oprat justa.A oćeš li . . Došlo je u Milnu iz Njemačke stotine pisam: tražili su rezervaciju za lito.kruva Truma- novog oli od Krajevića Marka? Ti kruv od Krajevića Marka bija je crni. Isprid oštarije drža je dva zjoga za balote i ja bi se tot rastega da uvatin malo apetita. . Danas je nika menza iza pjacete i kafići sa fliperima i džubokson. da komod ne razbijen.

naše jude jer su naši. u njoj su se zacrvenila dva dinara. I kad je jema partit. onda bi telalija po selu i svratija k nan na večeru. širi. .Volin ja .Ovo je za vas! . mislila je: bit će zlatni napoleondor. Niki momci u koloni juridu na motorbičiklete i fermajedu se isprid restorana "Belgija". Dalmatinku koja voli afitat sobu našemu čoviku nego fureštomu. ali jebi te furešte prema našima! Petnajst dan sluškinjavala je jednome Njemcu koji je doša brodon. Prvi susid bija mu je pastir Loda koji bi prid večer dogna stado.govori mi . Iz Ložišća nosila mu je svaki dan i do dese­ tak boc mineralne i sve drugo ča mu je tribalo. Unutra jema bit disko-klub. Ko će od straja ulist? Ipak se isplatilo skoknut do Bobovišća jer san naša šjoru Zorku. a onda naši su i finiji.reka je Njemac. . Svaka čast fureštiman. Sakriva je svoj repić i roščiće i beštima nan pretura grčkoga. I kad je on partija a ona rastvorila šaku. I Loda bi se uspeja na bančić i deklamira. dva stara dinara! J e b a mu pas sve po spisku! . činija recitirat pismicu o malome Radi. Svira mužika sa ploč. ritku ženu. škakja ga je. Šjora Zorka Proša san pored zatvorene puste parun Antonjove ošta- rije i spustija se na more u Bobovišće. Paron Antonjo se s njin igra ka sa diteton. doša se od nje oprostit i u ruke jon je ništo turnija. Stisla je. obazriviji.

pa se ne moran nidir micat. a onda se pri- padnen i projde me želja za svakin putovanjen. doć isprid "Belvija". kojima se vraćadu izletnici i vikendaši. Bit će da jadan gradi vikendicu. vikendicu. pa mu je to izminilo cili život i slomilo ga. A najdraže me od nedije i od blagdani uvečer čekat tra­ jekte i vapore iz Brača. škivajen ga jer se svaki put priko mu­ la. lice mu je ispa­ ćeno. mrdav. okupan. nikako ne razumin da čovik. tuče se za auto­ buse. Tako već od ovega premalića trevijen svake nedije uve­ čer staroga poznanika. umorno. vraća škican. Ne javjan mu se. obišen. pa onda prid večer. koji je godinan lipo. 11. frižak. ka čovik. tiska po vaporima. iz Šolte. sidija ispod tende na štekat od "Belvija" i uz španjulet pija svoj kapuciner. Toliko san se uvižba da već znan koga ću trevit i na lice mu pročitat kako mu je bilo. kolovoza Volin svaku večer prošetat do Terminala u portu. obrijan. uti­ s n u t se u turističku gužvu. izmini stil života i vas se promini. Ištrapacira se bidan i vidin omar da poza podne nije le- ga. Ne razumin. BEZ KUFERA I VEŠTITI PONEDIJAK. . A još manje razumin one koji zgradidu vilu. postane dru- govačiji. kad već uvati godine. gužva po štacijan. put Rive. stavit se u situaciju bidne fu- reštarije koja na ure i ure čeka trajekat. Sritan san ča me Bog nije stvorija strancen. A znan da je n a u š a n poza obida dvi ure počinit. a onda je priko lita afitaju.

I obično se u takoj klapi trevi koja vesela. Ako su se već upustili u izgradnju. Drago mi je vidit i vesele izletničke klape koje još na pa­ lubu pivadu dok brod akoštaje. sve zabavja. Gledan je i mislin se: "Bože moj. J e s u li ugazili na kraj. Sunce ti tuče dreto u možjane. a već vidin kako ćedu letit prsti čin zatvori za sobon vrata od kuće. Glavno je da liti marke brojidu. po cesti tutnjidu autobusi. Filoktet Otkrivena je još jedna litnja pozornica. dok se karaju. razmavala pa puši. za marke. prolazi p u n "Tizian". svaki od nji rastiže na svoju stranu i mali plače. I još san se ništo spazija: di su tende? Pri je svaki vapor jema palubu pokrivenu tendon koja je putnika štitila od sunca i kiše. ispod Bambine glavice. odnosno drug i drugarica. eto karanja! A ako je još dite između nji. Jedva on čeka doma doć. a muž se kiselo smije i ka ono gušta ča mu je žena tako zabavna. Godinan već ni na jedan brod tende ne stavjadu. ča in triba afitavat? Zgradili su vikendicu za svoje gušte a onda se za pineze. oće reć da jemadu pinez. kako. piva. i gospodin i gospođa vlasnici. pritvaraju se u poslugu koja dvori svoje goste. i to na početku Kašuni. kad budu bure derale. ne vidiš ča te doma čeka?!" A jopet se niki parovi počmu karat čin se iskrcadu s broda. dobro stavjena žena koja se raspištoljila. Devet godin bidan Filoktet. prdidu motorbičikle- . a oko i ispod njega vrtidu se gliseri i motorini. Lada nima. Gleda san Filokteta koji se zlopati i strada na pustome otoku. ti svoji gušti odriču. baš na požicjunu di je još pri rata Matković tija gradit otel. izgubjen. sve vodi. tuko jedna. onda ga u odu. pije. a ako jemadu pinez. Samo furešt žejan sunca. Ne znan ko more liti sidit na otvorenu palubu. pati u pustoši. a oni ćedu guštat ove zime.

na konope. brodovi su udvostručili svoje kapacitete. Najdubji. U Dubrovnik po ure se putnici s bro­ da iskrcaju. po skalan. ruksaci. Nima ji. Ne dadu ti se njanci popišat. Tražin ji po nebu. Ovi nesriknji moderni režiseri infišali su u drame bez pauze. u vriće zamotan. A na litnjim pozornican i nimaš di. Na palubu broda uvik ista slika. iznad njega letidu reonplani i helikopteri. čovik bi ji izija o dragosti. kad kiše padaju. Na brodu zna bit po ijadu putnika koji sididu po tleju. SRIDA. Vraćan se u Split. a Štradun i oštarije okolo su tužni i prazni. Od Splita do Korčule jednoga jedinoga galeba nisan vidija. 13. štramcima. J e m a pusti godin da nisan doživija litnji Dubrovnik. onda mislidu da si se demonstrativno diga. A niman di. ležidu i ispod kajići. najsnažniji utisak ostavili su na me dubro­ vački taksisti. a nije ni meni lako: pišat mi triba. bez činova. A šta je ovo? Za brodima više ne letidu galebi. Gren u Dubrovnik. Pusti mladi svit leži na dekan. po moru. Čovik u veštit sa kuferon ispa bi komičan. . Draži me zimi kad grmi. i nikako ne mogu svatit antičku sliku svita. Na brzi­ nu zapisujen svoje dubrovačke impresije. sve vežu u jednome komadu.te. ka da je ispa iz kojega starinskoga žurnala. Oli su in krila osikli? Da nije prskalo kontra galebi? I nidir više kufera. Filoktet se zlopati. Samo vriće. Ako se digneš i greš iza bora. Dragi su. smišni. muke muči. 15. borše. kolovoza Evo me jopet na "Liburniju". Da su u veštite. Okad nima veštiti i kuferi. di bidu sidili? Ko bi da ijadu foteji! PETAK. kolovoza Evo me na "Liburniju". a nikor u ruke kufer nima. Nisu bogzna šta.

ve­ liki zajebant! Teatar U dvi večeri gleda san dvi predstave: Kafetariju i Gloriju. naplatija mi je dva- najst.Kako znate da je deset ijad? .Šest puti san vazimja taksi i njanci jedan nije uputija ta- ksimetar. zapravo provu Glorije. Ali isto ne mogu trpit: .. bilo me zima. da ne moran činit pipi. Večera nisan. koji me vratija. tvrdo. seljački zagrljeni marširali su i pivali: Sad zelenu travu gazin I u borbu ja polazin. U otele se unosidu pomoćni ležajevi. Povirija san i u Babin Kuk.pita taksist. tresa i zaželija lita. Gre- zo. Drugi taksista. Za obje san se pripremija. Kako se nisan doša karat sa taksistima. nije doša Žika? .A bome Žika iz Beograda koji popravja taksimetre.A šta.Di ga neću znat? Ko ne zna Žiku? Kurba je Žika. A isprid otela "Prezident" trevija san curu i momka. ništa u justa nisan stavija. A puvalo je obe večeri. I bogami san junaški izdrža jer Glorija tri ure traje. gospodsku uru jedanajst uri od noći.A vi znate Žiku? . dajen mu dva- najst ijad. Pitan ga: . . Radi Glorije nisan prispija na otvorenje Veličkovićeve izložbe. .Koji Žika? . Skoknija san tek iza ponoći i naša krcato finoga svita. skupija san se.U kvaru je! Nije doša Žika iz Beograda koji ga je mora štelovat. Sve puno. krcato.. Prvi me bacija do Pila i naplatija deset ijad. koji nije moga izostat jer da je ta izložba događaj sezone. koja je bila u otmjenu. . dec nisan popija.A zašto van taksimetar ne radi? .To je naša tarifa za ovu relaciju! . I u salu za konferencije štivali su posteje ka u ošpidalu.

Nasmija san se. Zamislit mogu koju čedu tešku borbu
cilu noć vodit!
Šetan po Stradunu i mislin na prošla vrimena, na jude
s kojima san u Dubrovniku prijatejeva, a više ji nima; je­
dni pomrli, drugi se povukli.
Ča nan se sve nije događalo? I koliko je onda bilo za­
nimljivije, uzbudljivije bilo bit novinar nego danas!
Svake večeri bi u Dubrovnik osta bez pinez, i kako ću
partit kad ne bi jema ni za otel platit? I svako jutro iša bi
do Nadana Palčoka, diretura o radija, škodit pineze.
Čin bi me vidija, omar bi zna koja je ura, i reka bi či­
novnici da mi da makinju i karte.
Kurba je bija, nikad mi nije virova da ču mu poslat re­
portažu iz Splita, nego me činija da mu smista napišen. Ja
njemu reportažu, on meni pineze.
A mene bi od neprospavane noći i glava bolila i oči bi
mi se sklapale, a on me bez milosti činija po makinjeti tuć.
Nije onda bilo žiro-računa, na pineze se nije čekalo nego
se smista plaćalo.
Koliko me Dubrovnik bija draži, interesantniji, uzbudlji­
viji pri trideset godin!

VELIKA AVANTURA DUHA I TILA

ZADNJI DANI MISECA KOLOVOZA
Ne znan koji je datum, ni koji je dan, ni koja je ura. Ni­
šta ne znan! Ni ča se događa u svitu u zemji u Splitu. Novi­
ne niman vrimena pročitat, radijo ne slušan, televiziju ne
gledan.
Iz kuće ne izlazin.
Po cili dan radin. Svako jutro, najranije, dolazi mi doma
daktilografkinja i diktiran jon do bota, bota i po, dok ona
more izdržat, dok ne klone. I onda ona gre počinit, a ja pri­
preman stranice koje ću jon poza podne diktirat.
Dojde oko tri, tri i po, i onda nastavjamo rad. Do osan,
osan i po.
I cilu nediju tako. Osan dan nisan vidija ni sunca ni mi-
seca. Radimo iza zatvoreni ponistar, pod letrikon.
Neću da slušan buku grada ni da gledan s ponistre svit
koji planduje, koji gušta živit.
Daktilografkinja mi, kad dojde, reče kakvo je vrime va­
nka. Promuka san od diktiranja, oči me bolidu. I vratnje
žile.
Cilo ovo lito na ribe nisan bija. Četiri puta san se okupa.
Jeben ti ovakoga penšjunata! Je li ovo ta mirovina? A
ja san i sna žejan!
A lipo san se bija uputija živit! Ka pravi pravcati pen­
šjunat. Sa boršan san odija u spizu, skoknija bi do pazara,
povirija na peškariju, bižingava po butigan. Kad bi me to
štufalo, na ribe san odija, a posli tega se odmara, po ka-
fanan sidija.

Milosti nima
I onda san sam sebe u velika govna uvalija. Odlučija
san se napisat libar - Velo misto. I ugovor san sa izdavačen

potpisa, mislija san: jema vrimena, lipo ću, polako, poma­
lo pisat. Nisan ni slutija koliki me posal čeka i da će se
ovako otegnut. A sad me rokovi pritiskaju i libar moran
svršit i predat.
Grizen se. Ča mi je to tribalo? J e s a n li moga lipo živit?
Život godit!
A more bit da ja to i ne znan. Nikad, nikad nisan bija
na godišnji odmor ka ča čini drugi svit. Misec dan noge u
arju...
Skoknija bi dva-tri dana do Brača, do Fara, do Šolte,
do Lastova, do Dubrovnika. Je, bija san do Beča, Pešte,
Rima, Londre, Moskve, ali me i tamo tokalo pisat, javit se
novinan sa reportažon, putopison.
Di san god odija priko tri dana, makinjetu san sobon
vuka.
Pari mi se da će mi makinjetu i u kasil stavit, i da ću se
morat javjat s onega svita!
I sad san lipo, uljudno zamolija uredništvo da ova moja
penzionerska rubrika izostane dva-tri broja dok libar
svršin.
Drugovi se ne slažu. Milosti nima!

Nova epizoda
Nikoliko muški i ženski glasova javilo mi se telefonski i
pita me ča se dogodilo s onon mojon Francuzicon, sa ma­
lom Florans, repcen pariškin.
Ko bi reka da su štioci tako kurjoži, da će ji to i inte­
resirati
Nije se dogodilo ništa. A zapravo i je!
Partila je. Ali bili smo se svadili, diga san joj pozdrav i
jopet se došla pomirit.
Ovako je to bilo.
Svaku večer dolazila bi u "Belvija" čoknit svoj dil. Ispri­
čala bi mi di je sve toga dana bila i ča je sve činila. Ako
ćemo jon virovat obično bi ujutru radila, čitala dvi-tri ure
u Naučnu bibjoteku, a poza te do večeri se kupala.
J e d n u mi večer nije došla. Ča je sad? Oli je mala partila
za Pariz?

Pojavila se sutradan i dovela mi za stol nikoga Francu-
ščića, zamuzenog napuvanog kretena. I fali mi ga kako on
spava u "Marjana", kako jema auto i kako je s njin skokla
obać Mostar.
Kretino sidi i muči ka da je mutav. A ona ga još fali ka­
ko je on iz nikoga mista di je najboja šampanja.
Draga mi šampanja, pogotovo ona najboja, ali virujte mi
da ne bi pija ni šampanju iz boce koju je on drža u ruke!
Iz Šampanje je, spava u "Marjana", jema auto, dakle pi­
nez jema, a dolazi konobar, pita ga ča će, a on gleda u me.
A ja gledan u njega i mislin: "A šta je, kume, oli ću i
tebe ranit? Pinez jemaš, curu si naša, ajde, lipo se sad is­
prsi! Neka vidin ča ćeš curi naručit!"
Kretino muči.
Mučin, bogami, i ja!
Vidin da se Florans ka malo iznenadila. Začudilo ju je
moje ponašanje. Ali i ona je umukla i čini fintu da ništa
ne opaža.
Konobar me pita ča će mala večeras jist.
Najidija san se. Ča mene pitaš? Pitaj nju, pitaj njega!
J e m a bit da je razumila. Postaje jon neugodno. Morete
zamislit kakva je to bila situacija, kad je čak njoj neprijat­
no! Vidin da se vrti na katrigi i ne zna ča će reć.
Natočin sebi žmul vina, ona vino ne pije, samo mineralnu,
natočin i njoj žmul mineralne, buzdi francuskome ništa!
A opet mi čini muku. Vidin, gladna je.
Okrenen jon škinu. I njoj i njemu.
Vrtin se i gledan ga ispod oka. Buzdo mirno sidi.
Jebe se buzdi! Ali ja nisan miran. Nju mi je žaj.
Zoven kamarjera da jon donesu večeru, platin odma
šta je naručila. I dižen se, gren ča.
- Adje, Florans!
Ostavjan te tvome buzdi pa se lipo zabavite!
Nije više dolazila, mislija san da je partila, kad večeri
nakon toga, eto ti moje male Francuzice, trče priko štekata
i nosi mi bocu šljivovice.
Nasmija san se. Bilo mi je drago vidit!
- Di si, mala moja, mislija san da si već u Pariz. Jesi li,
mala, luda? Ča će meni šljivovica? Di si pineze išla trošit!
Eto, tako smo se pomirili.
Za buzdu je ništa ne pitan.

Lipo je večerala, vratila bocu u boršu i odlepršala.
Jopet je dva dana nisan vidija. Jopet san mislija: bit će
mala već u Pariz, kad eto ti je oko deset uri uvečer, bez
fagoti trče između stoli, traži me. Sva je mokra, jema bit
da se oprala u hotelskom kondutu i tare ruke o kotulu.
Došla se samo pozdravit. Nima vrimena večerat. Našla
je kamion do Jubjane. Fagoti su jon već u kamion.
- Florans, čekaj neka ti konobar zamota bar koji se­
ndvič.
Neće ništa, nima ni minut vrimena, tare sad kotulon
obraz. Kamiondžija je već čeka.
- Čuvaj se, Florans, nije ti kamiondžija oni Napolita-
nac! Neće se on pripast tvoga skautskog noža.
Pojubili smo se.
- Adje, Florans!
- Adje, mesje!

Ka da san iz ošpidala izaša
Evo je jopet!
Vi mislite sigurno Florans. Ma kakvi Florans! Daktilogra­
fkinja mi je došla. J u š t o u minut. U tri poza podne. Volija
bi sad sidit i sa onin buzdon Francuzon nego diktirat.
Dok je kucala na vrata, čula je kako mi tuče makinjeta,
pa se vata za glavu: misli da san nadopisa nove stranice
libra.
Vruće jon je i, dok se namisti i oladi, proć će deset mi­
nuti. Najpri će pustit erkondišn tuta forca. Ja moran obuć
košuju. Do po ure bit će jon ladno i plakat će kako su jon
se prsti smrzli.
Puši španjulet za španjuleton, a pušin bogami i ja, i
kad mi žena donese kafu u sobu, brže izleti vanka da se
ne uguši.
Radili smo do osan. Postala je nervožasta i zakarala se
s menon, da ubacijen cile nove pasuse.
Vazeja san odmor. Cili jedan dan. Dvadeset i četiri ure.
Tija bi se odmorit, okupat, večerat vanka, prošetat. Bit
ću i odit zaboravija!
Trčen po gradu, pari mi se da san iz bolnice izaša, i sve
mi čini veseje. Vapori u portu, mladost koja šeta uz Rivu,
kamarjeri, mužika priko razglasa.

ŠTAĐUNI, JUDI I USPOMENE

PRVI DANI RUJNA MISECA
Jučer san u Supetru gleda kako umire lito. Rano san
se probudija, moglo je bit pet i po, šest najviše; lino se
rastegnen, zivan i maknen zastor sa otelske ponistre, da
vidin kakvo je vanka vrime.
Aj ča, naoblačilo se! Sivi šporki oblaci putuju priko ne­
ba, rastižu se i sve ga više pokrivaju.
Ne puše, ne miču se grane bori i tamarisi na plaži isprid
otela, ali u more je već jugo. More se naježurilo i dobilo
tmaste, teške kolure...
Na caklo od ponistre udre četer-pet kapji kiše i razliju
se polako, ka suze na licu.
A ja san nikako težak, umoran, ka da san cilu noć ko­
pa. Niman force poć skuvat kafu, a oni doli, u kužinu, tek
u sedan počinju radit.
Rastvaran ponistru i lino, teško se svalin u poltronu
pa gledan more, nebo i pustu plažu, Niki dan u ovu u r u
već su dolazili prvi kupači - Njemci - ulizali su omar u mo­
re, bacivali su tunje, birali najboje požicjune ispod bori i
tamarisi.
Sad nidir nikoga. A otel je pun, posteju se sinoć nije
moglo nać. I svi spavaju.
Furešti ništa ne znadu. Oni vežedu more i sunce. Mi-
slidu: kad nima sunca, nima ni mora! Ne znadu da se
baš sad najlipše kupat. Sad kad je sivo, oblačno, kad
se mlado jugo javi a počme kišica roskat. Iz dišpeta, iz
prezira prema tima injorantima, koji se samo znadu peć
na sunce ka sveti Lovre na gradele, savladavan i linost i
umor, obučijen mudantine i gren na plažu. Sa španjule-
ton u u s t a polako gazin u more, i kad mi je samo glava
vanka, povučen zanju tiradu i bacin čiku.

Plivan, ronin, plaskan se, a njanci jedna ponistra na
otelu da se otvori. Svi još spavaju. Koliko moredu spavat,
za Majku Božju?!
Obučijen se mokar i frižak i trčen u porat di su se već
otvorili prvi kafići. Kamarjer mi se tuži da ga bolidu noge;
pod tendon na štekatu sidi milicioner, vidi se da mu je pu­
na pipa sezone. Cilo lito na ribe nije bija.
Sve sami mišćani a furešti isto ka da i nima.
Na pazaru malo kupac. Grozje pet ijad kil, smokve pet
ijad! Sve po pet!
Nikako ne razumin te cine. Ako je grozje po pet ijad (a
od kila grozja izajde tri kvarta vina), onda bi litra vina mo­
rala bit najmanje osan ijad.
A jema ga i po dvi!
Sedan je uri udrilo. Gren nazad u otel, kužina radi,
šankovi su otvoreni, a nikor od ciloga otela nije doša na
kafu. Navalili su tek oko devet uri.
A ja jopet sidin uz ponistru i gledan pustu plažu. A ča
se danas nikor neće okupat?
Jopet gren u grad: čekat vapor, kupit novine... Njemci
izlazidu šetat u inceradu. Ko će meni dat inceradu? Ja u
košuji kisnen na kiši.
Doša je trajekt, malo se svita iskrcalo, puno ukrcalo.
Doša je i katamaran sa novin gostima. Desetak je kufe­
ri iskrca, pedesetak ukrca.

I svuda jema leda
Drago mi je da se mista praznidu; sad će bit svuda ko-
modnije.
I u svaki bufet, u svaki kafić i restoran, sad će bit leda.
Štufalo me pit teplo vino.
Mi bismo tili da se sezona produži, da u premaliće po­
­rne a da se u jesen produži. Ka da su furešti tukci!
Ka da je lako po našin mistima, po otocima pogotovo,
kad udru kiše i juga! Danima!
Lipi su to štimunzi jedan dan, a posli trećega pari ti se
poludit. A deseti dan od dišperacjuna se više i ne trizniš.
Jeste li se opazili da su svi stanovnici naši izolirani oto-
ki depresivci, isto ka i lanterništi?

A furešti oćedu dane garantiranoga sunca.
Ležidu na suncu od jutra do noći, makar se gulili ga ku-
mpliri i rane jin se na prsima i kostima otvarale.
Jugo je malo švorcalo. Kiša je pristala. Gledan kako go­
spodari od vikendic iznosidu tabele: ZIMMER FREI!
Vraćan se u otelsku sobu i do obida pišen ove retke pa
čitan.
Mirno je u otelu. Ne čuje se vika dice po skalan i hodni-
ciman, ne bubaju vrata. Vidi se da nima naši.
Kroz ponistru mi upadaju šumovi, koluri i vonji jeseni.
Lipe i tužne dalmatinske jeseni!

Siromaška kuća
Pozva me na večeru iseljenik, Splićanin, poznanik iz
mladosti. Sve je bilo ka ča je i uvik u ovakin prilikan: vodili
smo običan, banalni razgovor. Falimo se i on i ja.
Nije meni loše u Split, jeman, fala bogu, lipi penšjun, još
se ča i napiše, učini se fatureta; ne moš se baš razbacivat,
ali ne fali mi ništa. Nije ni zdravje baš tako loše, da udren
u drvo, i daje ovako još jednu desetak godin...
A njemu jopet ne fali ni tičjega mlika. Učinija je vanka
pineze, obogatija se, putovat more po svitu di zaželi. I po-
jde, kad ga uvati voja, u najekskluzivnija mista, u najeks-
kluzivnije otele.
To se na nj i vidi: jema mota od svita, odnjegovan je,
soanjiran... Trudi se da potroši večeras ča više pinez; krivo
mu je ča nimamo u šta sarčit pineze; da je bar večeras
zdimit ijadu dolori, ali oba smo judi u godine, jimo malo,
a ne smiš više ni potegnit. A opet, i ovi naši oteli i nisu za
bogatiji svit. Neš ti ča jemaš naručit!
Nima de fakto ništa za pravoga gosta. Siromaška kuća!
Karmenadle i bifteki. Ola spize! Nimadu njanci finije bibi-
te, konjak ne moš popit. Dvi-tri vrste odvratnoga vina, ni
jedno specijalno, ni jedno poznato.
I tako jimo ka dva tića, popijemo bocu vina, mužika svi­
ra i mi se razgovaramo.
Tamo u njegovo misto jemaš sve ča moš zaželit na svitu.
Zove me da mu dojden u vižite. Dakako, ka njegov gost.
Ništa mi neće falit, njanci tičjega mlika.

i moglo bi nan bit lipo. I onda me menadžer zove: "Mister. zove drugo vino i druge čaše. ča more brže.Oli večeras nisi dobre voje? Nasmija san se: .Pa ča da je daleko? U penšjun si. ko zna ča mu je. moš ostat misec-dva. ne mogu ja bez njega! U botu se moj prijatej vas prominija. Ne bi za miljarde. Kretnje su mu postale nikako brze. drugi grad. nervozne. Prene se i pita me ča mi je: . tu svoju zemju. drugu zemju i bogat san. nima se di zabavit. u mojoj zemji. Onda ajde. Svake godine dojden i uvik me mora ko najidit. Iša bi ja. ako on jema mota. kako je meni? Ja jeman svoje drugo misto. znan. ali ja nisan stranac.. tamo je meni dobro. ali sve to čini nika­ ko odsutno.Šta ti znaš. i onda utečen i rečen: nikad. nikad više! I projde devet-deset miseci i ja san tvrd. Pustin ga da luta sa svojima mislima. meni je lipo. omar sad. ča se misliš! Iša bi ja. mi- nja vino. je- man ga i ja.E.Bogami. a onda i deset minuti muči. i sve je da ne more bit gore. i nima čovik di izać. neću više u Split. puno lipše nego ja to mogu napisat. tamo je dobro. šta vi svi skupa znate kako je nan vanka.. i volin ti svoj grad. a kako ćeš ostavit ovi šporki Split? Je nesri- knji grad. I barovi i kockarnice. je pusta vlašćarija. a razbolimo li se. dobro mi je. jidan san. Moremo di oćemo. ja nisan furešt. . Ajde. A meni je već u š a črv u guzicu i ujutru san već na aerodrom. Sve ča ja volin. da ča pri istrese sve ča mu se skupilo u prsi. nego di si ti bija? Planuja je i počeja govorit brzo. more bit da na svoj veliki biznis sad misli. Da ništo čini. ništa mi ne fali. godinu dan. meni je ovod. u mome gradu. nimaš nikakve oba­ veze. za otele?" Njanci čut! Nidir ne gren. jemamo najboje klinike i likare na svitu. ali jebi ga. s menon! . . di gladi stare stine očeve butige i traži na njima ditinjstvo. lipo. počne mi govorit kako ga već sutradan sumrak zateče u Getu. je li namjeravate putovat? Triba izvršit rezervacije za avion. I je. je i tvrd i primitivan. . ma mi je malo daleko. puni čaše. I biznismen se sad pritvori u poetu i lipo. mladost svoju. gleda me a ne vidi me. ča mi je drago. znan i ja svome svecu post.

Zareka se da neće više doć. a u peti razred gimnazije otac ga je iz skule izvadija i bacija u mesarnicu da postane bikar. I dolazit će sve češće. pustija san ga da iz­ govori cili svoj monolog. a onda je tiho nadoda: . traži oštarije. a u r n u u Split pošaju.A šta bi još moga reć? Grubo. finance i švercere. U skulu je odija u klasičnu gimnaziju.Ne. kurbe na ponistran i portunima kažini. . Sad ga više ne škivaju.Ajmo sest malo u đardin! Pogleda me ka da san poludija.U đardin? Šta ćeš sad u đardin? Otkud ti je sad đa­ rdin pa na pamet? .Samo san već odredija da me kremiraju. I bi­ ja je bikar. cilu svoju bio­ grafiju. Sad do­ lazi i po dva puta na godinu. marangune. i ostajat sve duže. A njegovi drugovi postali su likari i profešuri. advokati. di će advokat sa bikaron sidit! I to ga je zabolilo. Črv u guzici neće dat mira. ali zna da će doć. Ništa ga nisan pita. I ostaje dva-tri miseca. otvoreno san mu reka: . I onda je počeja.Jesi li sve reka? .gotovo je zavika. surovo. gleda i plače š njin. i ne znan ča mi je bilo kad san mu kraj Pomorskoga terminala reka: . neću! Tamo ću umrit! .i vidi staricu umotanu u krpe koja je na karjoli garbun prodavala. i mora je uteć. pa ako najde kojega starca još živa. zapita san ga: . Cili mi je život u deset minuti ispriča. revoltiralo. bufete i barove koji davno nima. Di će likar. sad je sve u redu. Sve je okej! Godinama nije doma dolazija.Oćeš li doć doma umrit? . Otkriće đardina Sa kolegon novinaron šeta san po mulu. nisan upada. i dobro je učija (i grčke i latinske stihove je govorija da me uvjeri čega se sve sića). pa ga se još ovi siti. Kad je sve svršija i smirija se. i nisu ga se denjali. bilo di uteć i pineze učinit. onda ga gleda.

vadili riči iz debeli ričnikov. Sobon je u žepu široke jakete nosija klišća i u ladovinu na šentadi sidija i vadija zube. Pacijenti bi isprid šentade stali u filu. debelo­ me. na plac. i onda bi se ti čas tija stvorit baš tamo. Sićan ga se i od večeri. Došli bismo i po uru vrimena pri početka skule. Zanji put palo me na pamet sest u đardin pri tri-četiri godine. od noći kad se već jubav vodila. u oš- tarije. ali onda kad san ja otkrija đardin. ali meni se događadu takve stvari. Evo san i naša: "Oli to još ko gre u đardin? J u d i gredu u kafane. Još se onda pričalo o starome doturu zubaru. zaželija san se baš đardina. I onda kroz osan godin realke svaki dan san bija u đa­ rdin. korteđavali se. U nediljna jutra mužika je svira­ la. u gradski naš perivoj. kad bi se na funtani debeli mosuri učinili. Ne znan ni ja. Mužika je zaudarala. sitno žalo. Pamtin ga iz ditinjstva. kad su me za ruku vodili obu­ čenoga ala marinjera. i kad bi snig pada a zagrjeni jubavnici sidili bi na ure i ure i micali se ne bi. nagovarali se za poć u pic i na prve randevue. u širokoj obilatoj crnoj jaketi. on je jema bit bija već umra. a pod postolima škripjalo je fino. Isto tako iznenada ka i danas. pari mi se da je bija i niki glorijet pun ruž. more kadikad u kino. tot bi­ smo na brzinu pokušavali ča naučit. Ne bilo jon uroka! A onda san o njemu napisa desetak redak. prepisivali zadatke. Uvik san se n a d a da ću ga trevit. I u studeni zimske noći. Vi- rovali vi oli ne. na balote. nikoga požicjuna koji su mi dobro znani. Ali eto. Tako ponekad (svake dvi-tri godine) želin sest u đardin. koji nije moga trpit vru­ ćinu pa bi u vrile litnje dane ordinira u đardinu. Slegnuja san ramenima. momci i cure bla­ gdanski obučeni su šetali. ali đardin? . voda prskala sa funtane. Zaželin se nikoga mista.

a baba. a kus nosa. roba koji pedeset godin. Sve okolo gleda s visoka i gazi čvrsto. Kako drži ruke prikrižene na kolina.Pomnjivo. odnosno kojoj sorti svita pripada. sa mojon Florans. Zajubjeni su. ča je srbi. ka da san ga viđa. Ka da se muško nespretno maškaralo u žensko. On gleda livo i zaneseno barka nos. i to baš po pišarjolan. sva će se izgratat! Još jedna stara gospoja pod kapelinon koji se luštra. cr­ ni. ko to danas sidi u đardin? Omar na prvu šentadu jedna stara gospoja sa izlizanin kapelinon. Vidi se: friški gra­ đani.Gren žveltije jer me baš interesira kakvi su đardini. Puna je bradavic i dlak. ali se ne gledadu. A stara gospoja sigurno misli: "Bože. kako vrti očima. a malo sramežljivi. a na drugi kantun iste šentade niki mršavi. E vala. ispod nje žalo škripje i leti. I to van je sve! Cili đardin. Je­ ma bit da ga patinaje. pariškin repcen koji bi mi svaku večer sletija na stol u "Belvija". omar vidin koja je ura. juskoga li. viče za njon: . U gnjizdo svoje mame UTORAK. slomit ćeš se! Debela mala. rujna Nikad kraja iznenađenjima s onon malon Frančežinon. A između šentadi maršira jedna prijatejica noći koja je bila u modi dok san ja u skulu odija. s očalima na punti nosa i sa šćapon u ruci. i da pade. zalizani čovik. finoga li čovika! Ritkost je danas trevit tako fino čejade!" J e d n a debela mala trče oko funtane. sigurno. sva je ka ba- lunčić. Uneredija se be­ krija i samo ča ne zapiva. Kuma ga samo prezirno ošine pogledon koji zadrži na boci. Bogami se dobro drži. učini mi se nikako poznat. ne bilo jon uroka! Na zidić đardina sididu momak i cura. a ona se opet sideć prignula i zamišljeno grata po nozi. Je. past ćeš. . Kad ga pomnjivije pogledan. držidu se za ruke. Asti Gospu. kuma! Projde ona uz jednoga osamjenoga veseljaka koji se s bocon u ruci raskomodija po šentadi. ne bi ništa ćutila. 9.

a ona. Ne bojte se. nego da ona ubode koga. Eto. Javjadu mi štioci da je priko zagrebačkog "Večernjeg lista" za njon izdana potjernica. madam. Mali rebac vratija se sigurno u svoje gnjizdo. Nož jon je samo finta. stresa san se. malo san je razvicja. Omar san iša tražit "Večernji list"! Nije! Zna san ja! Sve je naivno. deboto je cili Interpol angažiran. I koja je to bila strašna potjera i potraga. ni po zlu putu svršit. dopa jon se Split. nije ona taka. maloj se osladilo. naučija san je večeravat u "Belvija". Kad su mi to javili. madam. mamica je zabrinuta. I njoj se dopalo i produžila je boravak za koji dan. nemojte je nja­ nci taknit. nemojte na nju vikat. Volila bi ona da nju svu izbužadu. nima za Florans straja! Neće se ona izgubit. a ja o njoj u novine pišen u nastavci­ ma. Ja san kriv. Mamica je traži. a eto. produžila je boravak za petnaestak dana i mamica u Pa­ rizu pada u afane. Dobra je ona cura. naježurija! Ča je? Da nije probužala skautskin nožen šofera-kamio- ndžiju koji je pribacija iz Splita u Jubjanu? Ali ne virujen. I svi je tražidu. I ništa bidna nije kriva. Oprostite. dirljivo. to je sve! . svaku večer s me- non u "Belvija" sidi. Florans mala. davno se morala vratit u Pariz.

Ma ne govorin ja o morskin pasima. Na svoje san oči vidija kad je iz kajića morskome pasu kroz žvale konop provuka i gašu učinija. prošla je jedna cura i na uzici vodi dva lipa velika vučjaka. . zaustavi na Pjacu. Poludija je svit u pase. . šjor F. vrije od pas. Traži me. Bilo je u nj osandeset kili! Taki pasi grizu kost od vola. ja san oči sklo- pija.Bit ćedu došli za vaporima. lito je još. zagleda. bože moj. elegantna. drugi s druge bande. ali čudi me kako Kapetani­ ja nije dala obavist. najhrabriji čovik. Divota i je bilo vidit! Okrenija san se. visoka cura i uz nju dva snažna vučjaka. A to nije bija morski pasić nego pasurina. već nekoliko večer da mi iznese jednu stvar za novine. mlada. doli u Vra- njice. govori.Nego o kojima? .O pasima. na dvadeset metri moš čut kako jin ta volujska koščurina puca pod zube. Lipa. Jer meni su dragi pasi. o ovima sa pedigreon i bez pe­ digrea. Jedan s jedne. ja bi bez dvoumljenja reka: on. A šjor F. Od straja nisan moga gledat. Na primjer.Sve je puno pas. ka vuk. Baš ka za potvrdu njegovi riči. Već san vidija kako more vrije od ti nemani i govorin: . rujna Da me ko pita: ko je u Split najjači. J U D I I PASI SUBOTA. nastavja priču kontra pasi. neman od dvista kili. I on počme: .. 13. . I sinoć me šjor F. pomilova bi ji sve troje.. Kad je rastvorija justa i kad san mu zube vidija. još se svit kupa. Niki dan se u Vra- njice pripa ka nikad kad je prida nj skočija pas.

da se umili pasu. da će mu pokazat lipoga plemenitoga pasa kojega je niki dan kupija. Vidin. u stara vrimena. meni puno drag susret s velikin pason koji nikad neću zaboravit i koji san već davno i zapisa. sva­ kako da dođe. Tri miseca je ošpidala inženjer učinija. je. panično se boji pas. U bolnicu je svršija. pružija mu je ispod stola komad mesa. dojdi. Mora je činit puste plastične operacije jer mu je nos oki­ nija. Pas mu je deboto ruku okinija. mrzi pase od ditinjstva. Nima u pase povjerenja. Pasi. pas je mora bit vođen na uzici i jemat mužarjolu na justa. stari dobri macakani sa špur- tilon koji su po cili dan krstarili gradon i lovili pase? Svako. Gori na Marjan pasi. I priznaje mi. često san pratija ma­ cakana. A pas to zna. svuda pasi! Iznosi mi puste slučajeve kako su pa­ si po Splitu izujidali svit. pa bi i ja pobiga za njin. U poje pasi. . svakoga bi pasa nogon probija. I priča da je ti inženjer bija tristoti bolnički slučaj pasjeg ujida. kad pasi nisu bili u ovakvoj ludoj modi. čekadu gospodare isprid butigi. Danas ji vodidu bez uzice i mužarjole. puste slučajeve ko je sve u Split u zanje vrime izujidan. Na Rivu pasi. Za večeron. koji je ovod litova.I nikako ga je nagovo- rija. i kad bi tija poklopit pasa špurtilon.Ne boj se. Niki dan je jednoga čovika prijatej pozva na večeru. Ka dite.Ajte pitat likare. Pasi trču po gra­ du. Jednoga inženjera veliki pas ujija je za ruku. Ovi se boja pas i odbije doć. Volija san više pa­ se nego macakane. . pas je tako ujija da mu je meso visilo. Di su danas macakani. Da ga nije stra. O straja ne moš nidir poć. Niki dan jednoga maloga Sarajliju. . divan pas! . Ali macakani više nima i niže mi šjor F. pas to ćuti! Ispriča san mu jedan. pa za nos. I drago mi je da je ti zanat izumra. priplašija bi pasa da uteče. pa ćete čut! Pri. pa i najmanje misto jemalo je svoga macakana. Naježija san se jer nikad nisan volija macakane.

Aj ča. kadene. Evo. Ne znan ča mi je bilo i zašto se nisan pripa. gricka me. Nidir nikoga ni­ ma. Pogleda s a n pasa i nasmija se: . strže po tleju niko gvožđe. ne mogu uteć. kalaj se. Gren doma. čut će nas! I u m u k a je. Reka san već: bija san malo vesel. a na kosti mi skoči pas. Šetan i mislin kako je ovi moj Split j e d a n miran grad. . da me žena ne uva- ti i ne vidi kakvi san. ne laji. J o š će­ mo zapalit španjulet. . Omar me najde i ra­ dosno laje. moš. Pritiska me ka da mi je vrića cimenta na kosti.govori on meni. a on za menom uza skale. ka da zvecka. Pa koji pas! Kus vuka! Gospe mi. Vedro je. pusti me! Cilu mi je ruku utira u justa. boje ti je! Nogon ću te probit! Tija bi se polako ulibit u svoju sobu. . prijateju? I kadenu vučeš? Ovo si je prikinija i uteka! J e m a si prav! Ka da si mene pita. vidit ćemo se sutra! . kad mu glava ni veća od moje. studen malo ujida.Ajde. misečina. Otvaran polako vrata: . Čujen iza sebe niki čudni šušur.Ajde bog.Pogladin ga po glavetini. zapravo lipo gricka. Ne mogu mu se sakrit.Ča je. . Šetan a on sve za menon. Ol' si lud? J o š ćeš me ba­ cit? Vidiš da san slab na nogan! . a kad san taki. cili grad spava. ne strži ton kadenon. zapliće mi kadenu oko nog. onda se ničega ne bojin.Moš. ali me nemoj ujist! Evo. svega si me izbali- ja! . učinit dva-tri đira uz more da se razladin i razbistrin. da me ne baci kako se pomamija. prijateju. ča li.Turnen ga a on opet skoči. a meni se još ne da doma. a on se čunkon utiraje u me. brzo će i dva bota a mene ništa nije straj. liže. Nisan se njanci j e m a vrimena okre- nit. Počeja san mu i pritit: . ali ča vridi kad ne ra- zumin! Seden na šentadu. Noćna avantura U bot i po noći vesel gren priko Rive. I nikako ga se oslobodit.Vau vau vau .Psst.

primitivni. zaobilazin ga. Gle- dadu ka čejade kroz ponistru. I ričima. I da ne dužin: veliku san s njin jema pokoru i tek u sva- nuće ga ispratija do Rive. Danas mi se to više ne bi moglo dogodit. On u me. Ča čedu macakani kad jema i pas koji se vozidu u lipe. . A. škivajen. i da na me skoči. Ja san u nji izgubija povjeremje. To su kulturni. po- šprucan. Ka da sve ma­ nje virujen i pasima i judima. Preparate za njegu pas iz inostranstva se danas nabavja. pokrila se priko glave.Ne znaš ga ti. a ja san pija vino. eto. samo san se ja prominija. podmukli. Dolazin ranije doma. skupe limuzine. Ali isto me drago ča nima macakani. Gren ga po- tirat a on upade u sobu. Straj me da me ne ujidu. počeja vikat. Kad san jon doveja vuka u sobu.Neka ga vidin. da san se pripa. meni je bilo drago ča je ti pas jema u mene povjerenje. Sve je puno veliki. večerali smo. . More bit da su pasi isti. biži! Seli smo lipo u kužinu. nikad više vesel.Evo jedan prijatej s menon! . ja u nj. I jema bi me prav ujist zato ča san mu iskaza ne­ povjerenje. bižat. Morete vi mislit ča oćete. a njemu san da dva trokuta mlika. Samo čekan kad čedu me počet ujidat.S kin si to doša? . Kad je na me skočija. ali. e! Nisan ni uliza a on strže po vratima. an? . . I jude isto. grubi. A macakani su uvik bi­ li šporki. bez mužarjoli. Bez kadeni. Kad vidin pasa. sad bi se pripa. Povjerenje za povjerenje. J e m a pas koji specijalne spize jidu. opasni pas. civilizirani pasi. jarat se. bija bi me sigurno iz- griza. Probudila se i viče mi iz posteje: .A koji.Ajme. Prošlo je otad dosta godin.

mast stvara masnoću u krvi. šta želite? -Uja! . žvelto. JAHTA JE MENE NAJIDILA! PETAK.Kafe! . Pa mi je kamen sa srca! Izletin vanka.Nima pa nima! Doć će! . stavija san zanju tačku na Velo misto. nikor više mast ne dupera.Kako: poskupila je a nima je! . radosno. velika fila. točno u devet uri i deset minuti. njanci vidit a ne­ kmoli u njima stat! Odvikli smo se od masti. Na dnu Križeve. isprid bra- ške butige. posli pusti mise- ci i ijade uri rada.Deterdženta! . JAHTA. a isto ga nima! Koliko bi tribalo onda sve da kreši pa da butige b u d u ka i pri pune? .Ozbiljno. Sve bacijen u valcer. ali volin i holesterin.Ča oćete? . ništa me ne more najidit. .Nima ni kafe! . pun morbina. Dobre san voje. Došlo je ništo uja.Kako: poskupilo je a isto ga nima? . nego u filu stat. rujna Danas. 19.I deterdžent je poskupija.Nima pa nima! . Gren u moju samoposlugu.Nima uja! .Sve ča nima! Prodavačica ne razumi. Trčen priko Veloga Varoša. . holesterin reste.Nima ni deterdženta! . Nisu mi drage file. makar se popeja na sedan sto- tin.

iša prosit čikaru cukra. meni je krešila penzija! . Više mi ga ne triba ni kupo­ vat. Kad god seden u kafanu.tuži mi se na Pjacu pri- jatej. Zavrtin se oko peškarije. svi ronjadu. Isprid Prokurativi seden popit espreso i tražin dvi kesi- ce cukra. kupija san cili kil. tražit ću dupli cukar. Ne mogu ujutru počet radit bez čikare žešće kafe. Ne mogu zapalit.Jebe mi se. svi infotani. . a i cukar je krešija! Jutros san u susida.Dajte mi onda kil cukra! . Toliko san dobre voje da me ništa ne more najidit.Jebe me se. i uje! . Na pazaru velike file za kokoše. Slobodno formiranje cina mesu. Nidir deka mesa. kako ću virovat! Kažijedu mi "Slobodnu Dalmaciju". i kafa. meni je krešila penzija sedan posto! . . janjetini još nije cina formirana. diglo je meni penšjun. Ooo. Jednu stavjan u žep. Nja­ nci trista posto da je sve išlo gori! Koga god trevin.Jebe me se. I ča će mi cukar? Meni je dosta dva kučarina na dan. Ne virujen.Ko će dat cukra! ? Nima cukra. i sve! . teletina šezdeset. a do jučer su nan se gadile: ko će galofag žderat! Krešila je penzija Fermaje me svit. Peškarija prazna. A cukar san zaboravija. Tužidu mi se: . Sad će krešit i fit. i autobusi.I cukar.Ovo s meson je ipak preveć! . . za dvi kafe učinit.Ča je ovo došlo? Jesu li poludili? Meso je krešilo šez­ deset i četrdeset posto. u pet uri kad mu je žvelerin zvo- nija. Sumnja san da će nestat pa san stvorija zalihu. ča su n a n se kokoše osladile. Rišija san problem cukra. di ću virovat. Junjetina gori četrdeset posto. nisan prepostavja da će ga nestat.Ali krešila je i struja dvajst i pet posto! . A mesnice stravično puste. Kafe jeman doma još po kila.

Nikad ovo čudo nisan vidija. Kokoš i reforma Za obid čekala me kokoš. ekonomište. a mogu reć da se nisan pošteno ni obanja. tufa glavon i već u po bota popija svoj bićerin u bufet na Matejušku. Uzmen bat.. nisu ga mogli ovako infetat. . Sve je to počelo 1965. Evo. stresen ga a meso samo otpada. Izranjeno. . Uz Čijovo tanki rub mora čist. i tako niman zube! -još uvik san dobre voje. lega i štija članak jednoga našega dotura. i po njoj plivadu drva. Kilometri zagađenoga šporkoga mo­ ra. kad meni penšjun skače. tranzatlantik od pede­ set ijad tonelati. Posli dugo.A ča ja jeman pokrit! Neću ni pokrivat! Krepano more U jedanajst uri već skačen u jedan motorin na Mate- jušku i gren se na Čijovo okupat. more ka u portu. u konalu. okupa se. "Milo" san pogleda ženu. škartoci. popija po litre. cili "niz promašaja u našoj sistemskoj izgradnji a kao posljedica toga i u formuliranju ekonomske politike". koji analizira sve naše greške. Ka u portu spliskome. Već san se tija vratit. i da su ga ciloga napunili smećen i sve iskrenili u more.A ni boje da se raspada. "pogrešnom koncepcijon reforme".. Od Matejuške do Čijova svaki metar isti. lito je na izmaku.. kre­ pano. Izija san fregulu sira. Skočija san ka momak.A ča ću ti ja kad ništa drugo nisan mogla nać? . I pokaja bi se. Dva-tri puta usve! Motorin vozi a ja gledan u more. mrtvo.I to mi se jebe. Ča sve po njemu ne pliva! Nika kafa ka da su prali miljarde najšporkiji vrić. Nije mi se raspadala u usta nego u ruke.I sve ćeš pokrit penšjunon? . . govna.. golduni. Vanka.. najloni. . Da su škovacini nabavili vapor.

U pet uri san se diga. pari mi se da slušan dotura Ivu Pe- rišina koji mi je isto to govorija davno pri petnajst godin. razbojničkoga . Nisan zna da ta pila taki šušur more stvorit. I dok njega čitan. Urla ka avioni. Ćaćina.deren se a sara sebe ne čujen. Otvaraju se sve ponistre. jema bit da su upalili ka­ mione. Ne čuju ga.. veliku. upa bi u nesriću. A oni pilon urlikavicon debela debla pilaju. Ča je sad ovo? Ispod. dok smo jedne mirne decembarske noći šetali Rivon uz more. sadistički pod uvon najstrašniju pilu na svitu sa ježivin zvukon ka muziku puštaju. jeca i tuli ka šesnajst sireni! . od dvi do pet. Koliko je luda. a bit ću i zaspa minut-dva kad od­ jekne niko urlanje i skačen iz posteje. ne smi ni radijo glasnije otvorit. ka bombarder. visoku. kum- plirima i balancanan. Be- nzinon bi je polija. Žena mi se sa druge ponistre ita u nji kapulon. atentat bi učinija. Njanci me to ne more oneraspoložit. Bombu od trista kili na jahtu bi in bacija. U velikome zelenome dvoru šoto moje ponistre gradidu judi jahtu. Učeni dotur završija je članak tvrdnjon da se nalazimo "pred potrebom reforme ekonomskog sistema". Ubija bi ji. Susida kojega je žvelerin u pet uri zva na posal viče. počinit mi triba. Glava mi je klonu­ la i jušto da ću zaspat. Ma kakvi kamioni! Ne moredu ulist kamioni kroz vrata od portuna! Jahta pod ponistron Otvaran ponistru i vidin u susidnome dvoru električ- non pilon piladu veliko debelo deblo. u dvoru. Kus vapora! I nije meni briga ča oni j a h t u gradidu. a oni bezdušno. . Znaju da se u ovu uru. najslaja mužika ne smi svirat. dobro se nije itnila i sa portafojon! Da jeman revolver i da znan pucat.. Ka leteće tvrđave za vrime rata. dugu. materina. Ko će ga čut kad pila drekavica urla. nego meni spavat ne dadu..

Ostali smo bez kumpliri. .Jesi li luda? . . lud. veliki su problemi ogrjeva.zatrka san se za njon i uvatija je za ru­ ku. bez balancani. a oćeš i da bez ovo malo drv ostanemo! Zima dolazi. jidan na sve i svakoga! Nervožast san. Malo je šta nisan spava nego san zbog njijove jahte de- boto osta i bez drv! I sad san jidan. Žena izleti na teracu i ita prvu biju. Od prošle zime na teraci je ostalo još desetak biji s ko­ jima smo štuvu ložili. bez kapule. .

ja njima gospon. Ajde pogodite di san. uglađenin.. 24. na šesnajst ispod nule ja san kroz snig gazija i njanci nisan nazeba." pa onu drugu "Zagreb. a tek rukoljubi i šarmantne dame kojima je šarmantni gospon (to ka ja) prstiće jubija. baš san ga se zaželija! Cili sičanj misec san u njemu učinija i baš je bija cili misec beli.. u "Esplanadu" san spava. jeman i zašto. pa- metnin sviton.. kako smo se lipo titulavali. na deset. Nikad ne biste pogodili ni di san. svučijen gaće i pivan.. U ti tridesetak dan ja san deboto gospon posta. tombulava. a ona se već uspela na gornju posteju. lipi Gornji grad. kamarjeri mi nosidu kafe i bibite. jer je uvik pada snig i ja san se puza. najljepši si grad". dolazidu mi vižite. Cmrok. vratija se . Tuškanac moj. Di neću kad su mi stan kraj teatra davali.. Šofer je po mene dolazija ujutru da me odvede na posal. ka kurba san uteka. rujna Sad bi moglo bit oko deset uri uvečer. leži. ZAGREBAČKI SUSRETI SRIDA. Beli moj Zagreb. štit ne more! Oću pivat. beli grad. A di je moj Zrinjevac.. čita i viče mi da ča san popizdija... pivan. pa vanka i u kafanu zanimljivi susreti sa finin. Lipo mi je bilo. a dok se stan ne uredi. nije me naša. pivan: "Vraćan se Zagrebe tebi.. mene su u Zagreb zvali i iša san. intimni. a ja pišen na makinjetu i gledan kako vanka snig pada. na dvanajst. tepli otel. puno lipo: komodni. kad san bija mladi novinar. okad ga ni­ ­an vidija. Zagreb. a kad je treće jutro doša. Oni meni gospon. ne razumin kako san moga puste ove mi- sece bez moga Cmroka! J e s a n li moga u Zagreb živit? Pri tridesetak godin. ne pitura. Ne znan.. ni ča činin! Evo me u spavaća kola.

Omar smo sve kupili i poslali ga da gre u drugi vagun vazest još desetak bočic. Sad jon smeta svitlost! . naravski. Bila je zima. Svaki vijađ meni s njon progorča. Uvik san bija i osta každraf i montun. ne mogu ni proštit ča san zapisa. ja na brzinu pišen ove retke. ni pit. ni pušit.u Veli Varoš. molin! . . otvaran vrata. cilu noć jeman putovat.Di ćeš? .Ko to loče. nisan popija nego bocu od tri deca. i ča onda ako ostane voz u snigu? Lavandin Donija me bočice. Svaki mi vijađ progorča Vučen sa sobon ovi moj jadni penzionerski dnevnik i dok se ferata drma i trese jer. Sićan se kad smo putovali u Beograd. gospon! Ma vidi ti nje! Koga ja vodin sobon! Ne da mi njanci pi- vat o Zagrebu. u kaletu di njanci kondut nisan jema.Gren zvat kamarjera neka mi donese dvi bočice vina! . . vatan svoje ra­ zvijene.Mogu pit.Oćeš li me udavit? Dižen se.Oli ćeš opet lokat? . Šefe. u moju grezariju. išli bismo pitat šefa koliko jema vina na lageru. Gospu jon ćaćinu i materinu! Jema više od ure da smo se uputili. a kako mi lapiš u ruci drće. . rasplinute misli. tri bočice.Pa ča sad pišeš? .Jopet pušiš . sad se zaludu kajen i grizen.Odmah. jopet su mi dali zadnji vagun.viče ona odozgar.Oli ne moš pit u mraku? . A daleko je Zagreb. A di su ona lipa vri­ mena kad bi putova sa Borison Dvornikon! Pri nego bi­ smo se ukrcali. Dvadeset bočic. ali ne pisat! . Falija se da jema dosta.

A di neće kad svi ovi nesriknji.Zašto ti ne greš u zahod? . a za koju godinu nećeš mu dat ni jist. i to u moj ma­ li Pisak. digla se sa stola. Jučer san bija oprostit se sa Dalmacijom. Volin doć u Zagreb la- gašno. Moran če­ kat da ona zaspe. Sve me straj da ću zaspat isprid Karlovca. Sićan se ka sad kad san je prvi put u kuću uveja. ne mogu pisat. ni pušit. .Pisak (gavuni). onda me budidu jer ferata nima zakašnjenja! Ko zna kakvo me vrime čeka u Zagreb? Oće li bit ki­ ša. kad bi tija spavat. I te prve večeri prigovorila mi je da pu­ no pijen. Jedan Prešidente države. Gren pišat i otvaran lavandin. za pokoru. lini putnici u lavandi- ne pišaju. I da me ne toka doć u Zagreb. ne mogu spavat.Ča je to zasmrdilo? . Koliko trese. Guštat boga svo- .Evo. Frigali smo friške gavune i pekli meso koje san bija kupit u Trilj i u s p u t izist žabice. Koja je to lipa relacija: Trilj (žabice) . da vididu okle dolazimo. A moja pokojna mater. straj me da ću ispast iz posteje. baš ovo ča se s tobon karan. a onda će me do pet minuti doć kondukter budit. litnje obučen.Jema ona fini nos. drndan u ferati. Ne dan Zagrepčanima gušta.Smrdi ka kondut.Oli ti ćaćino pije? Sad mu kratiš pit. kad su mu meštri uređivali kuću. . Ni pušit. oće li bit ladno? Ja san vazeja samo tanku litnju ro­ bu.Ništa! Lavandin! . I kad god zaspen. doma je na večeru doveja. Iz sunča­ ne Dalmacije. . majko moja! Sve je moja pametna mater jušto prognoštikala! Ne mogu spavat. I sad se. moga san se još koji dan u Pisak kupat.Di ću sad u mudante odit po hodniku! Neću ni ja da buden iznimka muškog roda. makar i drća. činija je da mu malo spustidu lavandin da mu bude jušto po miri. fina i pametna žena. To je moja turistička propaganda Dalmacije. . Uljudno jon je rekla: . pa da zapalin. Do njanci jednoga! . Puno trese.

"Ujutro kad se probudin. . gavuni lovidu. Ivanko. Sad je tamo lipo: Njemac nima. Onda popijen kafu. pa već po drugi p u t zove. Drag je meni Ivanko. Smišno mi je. Ko more platit zagrebačku je­ sen! ČETVRTAK. a zovu me na telefon u kabinu 1. -A ča je. Ni kafu u miru popit ne moš. Evo. zavrtit se po Zagrebu. . a jematva je! A i Zagreb je lip u jesen. žala se bilidu. Počeja san se smijat.. I tek san do­ ša. bivši igrač "Ajduka". J e d a n moj zagreba­ čki dan? A ča ću pisat? Sićan se kad san u skulu iša da nan je profešurica rvaskoga dala taku temu za zadaću: "Moj dan". I onda se gren u zahod p. Opet zovu. J e d a n mali koji je sidija s menon u klupu lipo je napisa. ali žaj mi je.Onda popiješ bilu kafu i udrobiš biškotin.Ništa! Čuja san da ste u Zagreb.. još mi je borša u ruci. Kafa mi se oladila. Ča je sad? Ko je sad? Javja mi se Ive Bego.. Lipo bi bilo nać se s Ivankon. drugi put kad dojden u Zagreb. niman vrimena. desetak kartic. Zove me jedna redakcija da jin opišen jedan moj dan u Zagrebu.ga. Jopet telefon. ali kad je pri do­ zna da san doša? Još jučer je dozna da ću doć. još u knjigu gostiju nije upisalo." Sta je i tura me: . 25. omar trčen. Pa opet telefon. ča se dogodilo? .Kaži dvi rečenice! .Onda udrobin staroga kruva. dvi njijove novinske stranice. more se modri.Nije nego staroga kruva! Piši: . čut njegove komentare. i red je da se mi Spli­ ćani jedan drugome javimo. ja najpri operen sapunon ruke i oči. ali ča mogu kad me posal čeka! Već zovu iz televizije. Puno lipo tema. samo neka kafu popijen. dobar je Ivanko.. rujna Trideset godin dolazin u Zagreb u isti otel.

Ča je ovo jutros. Svak zove. peti put me zovu. priskačen večeru. jesan li ja biznismen. Tija bi ga slušat kako priča i plače kako smo to izgubili niki dan u Maksimiru. Gren večerat u Gradski podrum. televiziju nisan cilo lito otvorija.. oslipit ću. Izvolite. Pri deset uvečer trčen na feratu dočekat "Marjan-eks- pres". amerikanski me­ nadžer.. Bit će bidan da tuguje. Doći će mi kolega i donit "Nedjeljnu Dalmaciju". ništa. dan je lip. boluje. okupat i šetat malo po Zrinjevcu. Ja gren u kino botu na godinu. Stiga san na vrime. Sve mi se blišći prid očiman! I tako sutra.. i to samo radi kono­ bara Nikole. treću epizodu Veloga Mista. oladi mu se na gvanćeri dok ji posluži. U TV studio gleda san prvu. Izgubi san svoj stil. bar se malo ra- zgibamo. Popizdili telefoni.Ništa. svoj ritam ži­ vota. Ako in šta nosi. oli pošteni mirni penšjunat? Neugodno mi je. U četiri bota san izaša iz restorana i sad je kasno poć leć. Ne mogu ni štit u posteji. najvećega "ajdukovca" na svitu. Prijateji i prijatejice. štekati su vanka. nije u službu ove dane. . ništa ne razumin. Totalno sam dekoncentriran. Jutros je bilo malo magle i kišica roskala. Trčen da ne zakasnin. svaki minut trče za moj stol dodat mi ono šta je zaboravlja mi reć. misto da san već u posteju. Po- sli druge epizode ništa ne vidin. U tri bota gren na obid. . Kad njega nima. A sad me toka gledat epizodu za epizodon. izvinjavan se recepcionerima. drugu. i prikosutra.. kad vi dođete. Od sada dolazin u Zagreb strogo inkonjito! Svega su me samlili. A ja san i tako napo ćorav. Tek reda radi naru- čin bocu vina. Kad mu dojden.. Jedino se obrijat. Ni­ ­an ka pri uteć iz otela. oči me bolidu.. ali ji on ne čuje i ne vidi. i naksutra. oli šta me još ni pita. okolo ga gosti zovu. ali vlak kasni sedandeset minuti. A Nikole nima. gospon. Na tri-četiri mista vidin no­ ve štekate koji pri ni bilo. svit sidi. kabina 2. Niman pacjence sidit. Još nisan u sobu uliza a četvrti. ali sad se razvedrilo. niman voje gle­ dat.

Vrtin se oko štacije. da ženu ne probudin. Nije ladno. Trevi san ji.Di se sad more popit kafu u Zagrebu? . I portir spava u fotelju. Ajte k vragu vi i ferate! Još su mi govorili da putujen s "Marjan-ekspreson". gren se obuć u banj. kako more ferata kasnit dvi ure! A još je lito. 26. En ti take otele koji nimaju bar dežurnu noćnu čaj­ nu kužinu.Vanka! . di ćeš? . Gren leć. španjulet zapalit! Mrak. Ne znan koja je ura. U avionu koji je jutros doletija gotovo sve je bilo rezervirano za strance. Dodijalo mi stat na štaciju i čekat. da čovik kafu more popit. "Marjan-ekspres" još nije doša. . Bogaju na JAT-a! A oni koji gredu feraton bogaju na Jugoslavenske že­ ljeznice. Noć. ne mogu spavat! Gledan zidni leroj na recepciji. Pet manje pet minuti. Karan se na informacije.Di ćeš vanka a još je noć? . najpouzdaniji voz. gren do otela. Isto me čula! . a do sedandeset mi­ nuti eto me nazad na štaciju. nima sniga. puni crveni misec. Ponoća je! Neću se vuć po štacijan ka kufer. Da se nije dogodila dežgracja? Isto je jebeno putovat iz Splita u Zagreb. Polako se dižen.Jedino na štaciju! Jeben ti štaciju! Jopet na štaciju! A u ponoć san bija tamo.U materinu. Niman le- roja. da je to najtočniji.Šonambulo. Sad kasni sto četrdeset minuti. Tek do uru vrimena. Prvi put ga čekan i kasni priko dvi ure. Ne mogu spavat. Bezdušan san pa ga budin i pitan kad otvara restoran. PETAK. Iznad "Esplanade" veliki. . rujna Vanka je još crna noć. a onda iz Jubjane fe- raton oli autobusima u Zagreb. Grupe Splićani letile su za Jubjanu. u mraku kupin ro­ bu i.

Četiri mlada soldata jidu gulaš. ali sritna. Jemat devetnajst-dvajst godin. A po gla­ vi mi samo tuču soldati. Niman di sest. Danas su recepcioneri pametni pa ji pušćaju. sa curon u otelsku sobu. I sad će bit jopet isto ka i jučer. koliko će ovi soldat do večeri hitac ispalit? I to oni bojovni. Uteka san u dva bota.pita me. Ali jist ne mogu. U sedan i po zoven taksi. sidit na štaciju u pet uri ujutro. mažu toč kruvon i piju krigle bire. na noge zapalija i spasija se. I kad ji vidin kako u otel ulizadu. Gren na obid. I ona će večeras izać iz sobe crvena ka rak. Jo da mi je sad bit soldat! Od svega na svitu najvolija bi sad bit soldat. Gren radit. kume. Barba Jere . kako ću ja doć do kafe? Stanen u prolaz kužine i čekan jednoga mladoga kamarjera! Turnen mu u žepić bile bluze ništo pinez.Ništa. samo mi smista donesi kafu! Popija san je. da mi se bilo s kojin od vas prominit! I meni nima lipše i draže slike nego kad vidin soldata oli mornara kad gre od nedije. A sad spušta se magla. Moga san vazest bar džemperić. Gledat epizodu za epi- zodon dok ne oćorin. omar se pitan: "Gospe moja lipa. . Dok ne poblesavin. umorna.A šta ste imali? . počimje bit ladno. . Čekan isprid otela taksi i drćen. dok me posluži. proć će bar u r u vrimena. Restoracija na stanici krcata.demanti Ča je sad? Malopri je bilo teplo i parilo mi je vedro. Nego." Jo da mi je bit soldat bar šest miseci pa jemat od nedije izlaz. Poza podne jeman sastanak sa urednikom izdavačke kuće "Znanje". jist gulaš i pit biru! Je li ča more bit lipše od tega na svitu? Momci moji. a da i se- den. kad jema izlaz. ne ćorak. U pet i po već u salonetu otela pišen ove retke. Donija san sa sobon prvi dil tek završenog . Naguca televizijske trake. deškvartana.

pari mi se da i nisan bija u Zagreb. Mislija je da i ja putujen. a on me naoštrija lapiš. Ako ga ne vidin. Ka spo­ menik. Nikako mi to ne more oprostit. ako jin bude odgovaralo. Izasovat će me šta u novine duperan šporke riči. SUBOTA. Ka sad se sićan. Nikad nisan jema ni lumbrelu ni inceradu. Posla san k vragu njega i Split.nima me! Vanka je! U osan uri opet u TV studio gledat nove kilometarske trake. Moran svratit u Kazališ­ nu kafanu vidit šjor Ivu Mihovilovića. Dogovorija san se sa recepci- jon: ko zove da zove . Samo je reka: "Sritno. Drago mi ga je nać uvik istoga i na isto misto. Na isti način ka i jučer dolazin do kafe. najstarijega rvaskoga novinara. Odreć će me se. rujna U pet uri ujutro opet san na štaciju. Barba Jeri je osandeset i druga godina. Gren do Trga i na štekatu isprid "Dubrovnika" izdaleka ugledan veliku. Trevijen prvoga Splićanina koji je uranija na feratu uva­ lit "Marjan-ekspres". najidija san se da su mi deboto došle suze na oči. i on je za me demanti teze o kratkome novinarskome viku. pa do dva-tri dana. lipu. moga Učiteja. kardinalsku glavu barba Jere Čoge- lja. Počimju padat prve kapje kiše. Nisan se ni uvatija otela a već pada ka iz kabla. Više me telefoni ne zovu.Velog mista i dajen mu da je proštije. . 27. moremo potpisat ugovor o šta­ mpanju libra. kad san prvi dan doša u staru "Slobodnu". da mi noteš i posla me na prvi zadatak. sinko!" Sve unaprid znam ča će mi reć. Obavezna vižita Izdrža san do po bota i uteka. Okisa san ka pivac. Jopet nima spavanja. Nikad mi se još nije dogodilo da je padala kiša a da ja nisan okisa.

sa svin pripadajućin vrlinan. čriva i kulinja. moj prijatej. Bidan naš balun. Obeća san: ako mi se bude dalo. njanci jedan jedini bićerin. . ali sve me straj da se ne pridomisli. omar smo trkali u bufet feratjeri okripit se vinon oli suzon rakije. Koliko je bilo tu suz. a bogami mi se ne da. i sva srića da nisan jer je malo. A zanji put je bija u Split pri pedeset i šest godin! Najavija san mu doček sa mužikon od pompjeri. broja "Nedjeljne Dalmacije". Jema bit da jin se svidija. promislit ću. meštar. lipi meter File. Brzo izdušin. Gleda san utakmi­ cu Jugoslavija-Danska. bidna repreze­ ntacija! Od 13 igrači koliko i je nastupilo. Kunen se da mi je ovo prvi i zanji. drug! Koliko smo noći proveli u štampariji kad je mene tokalo bit de­ žurni novinar! A onda se štampadurima koji su radili u olovo davalo po litru mlika da pročistidu pluća. Kasno san obidva i jopet nisan lega. vidit ću. dika štampadurskoga plemena. Obeća je doć u Split na praslavu 500. Nisan maratonac. U bot i po jeman sastanak s izdavačen. Go­ spe moja! I sad moj meštar. naš File Reić-Kulinko. njanci jedan ne bi moga igrat u onega "Ajduka" od pri četiri godine. Gleda san i nisan virova. Ćakula san s judima i ništa nisan tija popit. me- ter. vidija san najveće čudo na svitu. reklamira kiselu vodu. Meštar File Dok san još minut-dva osta uz televizor komentirat uta­ kmicu. Ka da san već pisa romane. Koliko je bilo smija oko tega mlika! A ko ga se ikad okusija? Čin bismo vidili mliko. štuf san. malo falilo da nisan potpisa ugo­ vor i za drugu knjigu. Ma di su njega našli? Mogli su komodno onda i mene. Na malome ekranu stari Vajali štampadur. Čovik je noćas pročita libar i zove me na potpis ugovora.

.Šta ćemo in reć kad dođu? Oće. Činin fintu da ji ne vidin. Ulazidu dvi mlade vitke cure u džemperima i rebatinkan. U sedan uri uvečer sa boršon kraj sebe sidin u holu ho­ tela spreman za partencu. I robu moran vazest. Pokrivena mala pozornica na kojoj nastupaju glu­ mci. emi­ tiraju visti. Nisan sobon donija ma- kinjetu. Ne mogu više.A ovo mora bit fini. I desetak. Oli obratno. sad će nas izbacit. . Kad "Ajduk" izgubi kontra "Dinama". On neka reklamira vodu. spo­ rtske rezultate. Opet nima Nikole. on jema cilu nediju poštedu. Zima in je. potirat će nas! Ja pišen. a one umiru od straja da ji ne potiradu kamarjeri. Još plašivije ulazidu i sedu u kožnate poltrone. Pusta mladost! A na Trgu Republike na zidu palaca svitleća slova.Ajme. Minuti stanu. Lipo su uredili Cvjetni trg sa libre- rijan i antikvarnican na bancima pod narančastin tendan. prognozu vrimena. Plašivo poviridu. skupi otel. NEDIJA. švere se na leroj u zalipidu. Najteže mi je od pet do devet dok čekan feratu. rujna Danas me tokalo gledat nove epizode. . informacije o koncertiman i priredban. petnajst dan. smrzle su se vanka! . Di neću doć? Drago je meni u Zagreb! Guštan ja u Za­ greb! Ča meni fali u Zagreb? Karta mi je u žep. Gren večeras doma odmorit se koji dan. Štekati okolo. Šatori. u devet i pet putujen. vidija nas je i oni čovik u uniformu. pa ću ostat koliko bude tribalo. Večera u Gradski podrum. druga mi s druge strane. pa ću se vratit na nastavak serije. Vrtin se po Zagrebu. J e m a n nike svoje obaveze doli. 28. postole. ja mliko. jedna s jedne.

Budimpešta-Split. En ti sve perone! Ča ja znan feratjerske brojke i riči! Njima je sve na nulu.Onda se ništa ne bojte. za onu u devet i pedeset. Čeka me.odgovaraju u jedan glas. Došle sa sela. ali san proguca. nikoga ne poznaju u gradu. Sram ih je reć da ne faliju pa da se ne uvridin. ne pušidu. Guštan ji slušat. Smi­ ju se. Ništa drugo. I sad su dil našega grada. 1. nije. Ferata mi gre u devet i pet. Kondukter me vraća. Večeru čedu van donit! Ne znadu me. a i ona in pari strankinja! Malo su me uvridile. U nji je nul nul. Jedna trče 800.A oklen ste vi. . druga je desetobojac. One su sportašice. . Ulazin. sad na nikoga in sličin.50. druga iz Kamenskoga. I brat jedne. Ne piju. meni je pisalo 9.000 met­ ri. Jubica i Nevenka. jedna iz Muća. Jedna radi i gre u večernju školu. Atletičarke ASK-a. odveja ji u ASK-a da ne gredu po kafanan. nikor vas neće potirat.500 i 3. Zašprintale. I druga uči.Iz Splita. Jeman kartu za drugu feratu. U osan uri su odle- pršale. cure? . Prvi put je nima! Došla je nika na drugome peronu. ka pametan momak. naše sportske prestavnice. Čeka ji u osan večera u "Splendida". Mislili su da san koji furešt. A sad kad me boje pogledadu. Jeman sriće. Odveja s a n ji u bar za šank i uzele su samo gusti sok. Prošle su uz otel i radoznalo su samo malo "ćirile". Uvik zakasni. Vidili su mi i ženu. Miljardu svita ali ne vidin njanci jednoga feratjera! . Ali sad. uvik je čekan i puno mi se puti dogodilo da ona koja gre malo pri deset parti pri od ove. ne znan više koje. šjor .pitan ji. Eno je na prvon peronu. . naime žrtvuje se za klub i n a s t u p a u sve discipline. I ta ferata od devet i pedeset još nije formirana. po diskačima. ali ja san mislija da se ona zanja nula ne računa. I daktilografiju uči. drago in je da smo se upoznali. Odveja san ji u restoran ali neće ništa. bogami.

Karan se sa feratjerima. Šta je sad ovo? U kašetan spa­ vaju veliki prajci. U Predgrađe kondukter me pita: . Di se uputila. ništo je zapelo.J e r smo stigli! . šetan uz drugi peron. a ferate nima. U devet i po ova ferata gre. van i feratan! A taksija nima.Oli ne gre na pravu štaciju? . Ispraznija se peron. Ne zna njanci prometnik. zašto iskrcat? .Ne ide! . Štufalo me vucarat se po štacijan i peronima ka da san izgubjeni kufer. Bliži se u r a partence.Kako iskrcat. Jeben ti sve pero­ ne na svitu! Koja gruba rič: Peron! Ma ko je je izventa? Zašto PERON? Ništo mi smrdi ka štala. Taksisti još ne znaju da je štacija jopet pribačena u Predgrađe.Od danas! Koje san ja sriće! En ti boga. za Majku Božju?. makar bila magla pa avion šest uri kružija iznad Zagreb. A moje ferate nima. Nidir njanci jednoga vaguna. Putnici su počeli jopet prajce vozit po feratan. Priko razglasa daju informacije za sve ferate.Ili se vi ne mislite iskrcat? . manje od sto minuti. Trčen za njon! Ko će je fermat! Svit se kupi. Uvik je čekan. samo za ovu ni riči. cili život. uputila se. Nervožast san. Do Splita nismo zakasnili nego samo uru i po. To se tako dogodi koji put.Okad? . Koja je naša? Okle će doć? Nima je... . dolaske i odlaske. Zakleja san se: drugi put u Zagreb gren samo avionon.

kad ne budeš moga iz kuće izać. . Oko Marjana? Da to nije puno? . listopada Jutros mi telefonira prijatej i pridlaže mi veliku ideju: šetnju oko Marjana. TUŽNA DALMATINSKA J E S E N SRIDA. jeman radit! . samo bar do Bena! Bit ćeš ponosan n a se! Kad je tako. . Gledan. pa uz Plinarsku. . jema prav čovik! Našli smo se u "Belvija".Ča ti je. osvrćen se.Bi ja.Ajde. Radit ćeš kad b u d u kiše.Bi ja. čekan. ništa! Gremo naprid. ubrzan korak. Uvatili smo lipi korak. LIPA. pet-šest kilometri.Ča gledaš? .Nemoj bit taki.Lipo je vrime. Svaki čas zastajen. ča se misliš? .Ne moramo baš učinit cili đir. popili kafu i udrili priko Velo- ga varoša. ali kako ću kad jeman radit! . 1.Šta si zašprinta? . . ča ćeš ćorit! Pritisla i žena. . . ali ne mogu. Nećkan se.Zdravije ti je šetat.Gledan oće li više proć koji jebeni taksi! .pita on. Vazmi i mudantine. . s najvećin gušton. Malo san se sprenuja. šetat triba u naše godine! . ajde. pa prema Lučici.pritiska on. juga. ča gledaš? .Ajde. . razgibat se malo. I za oči ti je najzdravije gledat u zeleno.Čičat ćemo frišku arju.A eto. Jopet stanen. Ali bar do Instituta.viče za menon. . moremo se us­ put i okupat.

Podvig smo proslavili u novu piceriju "Galija" na kan- tun Matošićeve. Prvi putnici čekali su isprid Socijalnoga. tija san da nastavimo šetnju od Inštituta do grada! . Ne smimo naglit. promislin i otvaran vrata. kako se ni jedan tonobil nije ferma. a mi se lipo kupamo. Čudan je naš svit.Bi ja. Ka tić san.J e r je pametan.A ča nije sta! . či­ ­amo frišku arju. A dan lip. I ništa me noge ne bolidu.Ajde. Bit ćemo zdraviji..čudi se prijatej. more teplo. plivali malo. I kako ni jedan ta­ ksi nije proša. Okupali smo se. Proleti u tonobilu jedan poznati n a n likar. 2. oćemo li? Ča još nisi gotov? . pušu. . Polako.. glupo mi je gubit vrime u odanju.Da šta pri dojden. A sutra ćemo učinit cili đir.Amo ako si čovik! . Zaslužili smo.Zašto? . ferma se kupat kad je najlipše. šetamo. a ono moj prijatej sa mudantinan i šugamanon od špunje. Triba vatat formu. listopada Nikor mi kuca na vrata. Bit će mi ovo pošćer donija penziju. . Brojija san: prošli smo osan štacija i nikor se nije ukrca. U autobus samo nas dva.Koja mona. Kako san se užga. ali već je 11 i po. . A mislija san da san zaboravlja odit. Miritamo. Nastavili smo pješačit do Inštituta. . Evo i autobus! Sad ćemo lipo u grad popit po bićerin. Bar ćemo deset godin produžit život. jer nan želi dobra. loču. U ciloj uvali Bene samo tri kupača: dva momka i jedna žena. Napadamo nesriknji lini svit koji sad gnjije po kafanan i bufetima. kreten od čovika! . Samo n a n mane rukon. Proslavit podvig. ČETVRTAK. podvig je ostvaren. Baš je lipo! Svaki dan ćemo ovako.

te devize pripadadu brodovlasniku. Ni- dir nikoga. Leže u posteju. a ko zna kolike će bit cine dogodine u lito? Mislija san da ćedu sa devalvacijon najviše dobit baš oni. Dakle. Juva. Dakle.Nisan baš od voje. oblačno. Okupali smo se. Uvečer sidin u "Belvija" i slušan oteljersku jadikovku. rič si da! . Za deset ijad kompletan meni. prve devize koje je ostavija pripadadu vlasniku tonobila koji je Njemca vozija! Njemac se ukrca na brod. voće. Te devize pripadadu proizvođaču mesa i pića. Oni su već ugovore sa stranin agencijan učinili. Nećedu znat ča ćedu sa pustin dolorin i ma- rkan. oteljeri. I posli ovi poskupjenja.za deset ijad dinari. varivo. . Kome devize? Njemac se iskrca na spliski aerodrom.Dogovorili smo se. Njemac gre u sobu. Popije bocu bire oli vina. nikad gore. Odvuka me nikako do "Ježinca". ča će jin sad dat za deset ijad? Ja in nudin da i s menon potpišu ugovor za petnajst ijad dinari po obroku! Ni čut! Dvadeset ijad? Nisu ludi! S ovakvin divjanjen cina oteljerstvu je onemogućen rad. Samo pod brigon dva jubavnika čičadu se u tonobilu. Bidni oni. A sad i oni plaču. Plati kartu do Fara. skroz su najebali! Sa velikin grupan furešti gostiju sklopili su već ugovore po kojima in daju obrok . A dosta mi je podviga! I vrime je nikako mutno. sla- ko. . Njemac dojde u otočki otel. meso. Tonobil ga pre­ baci u gradsku luku.obid oli večeru . Izi šnicel.I ti ozbiljno misliš da jopet gremo oko Marjana? . Krejano smo se makli da jin ne smetamo.

3. Nidir ni najtanjeg oblaka. Povrj glave mi visi veliki. obmanjuje svojin ra­ skošima. koja se uvik ova­ ko. . A čisto modro more tek treperi. majstora svoga zanata. nevojna. Još san mokar. u dvoru pod odrinon. Nebo je vedro. polako. drće. I čekat novu devalvaciju. vonjima i kolurima. sklizne sjajna veštalja i uz grome i kišu i jauke vitra ukaže se gola. Brzo će podne. Devize od spavanja pripadaju proizvođaču namještaja! Eventualno i građevinarima koji su otel sagradili. izneda pada jon maska. ježuri se od dragosti i mi- linja. samo san suzu crne kafe popija. sprema mi u kužini obid i šuška tećan i pjatima. Tri san puta od jutra bija u more. Lipo je. Propala me jedna lipa zabava. tajanstveno libi i šulja. Dil deviza mužikantima koji sviraju. puno je lipo. Puste godine se već u "Belvija" deboto svaku večer karan kako jin ne vridi ku­ žina! Sad su našli novog šefa kužine. udovica Vera. Kupa san se. Njemac se digne i gre sa barkarijolon na nudističku plažu. listopada U Pisku san za stolon. Oteljerima će tako ostat samo gubici. Ali meni je karanje propalo i sve me straj da ću posli trideset godina staža morat minjat lokal. a nisan gladan. J e d n a brekulja mi zunzi oko glave i smeta mi. Moja gospodarica. još nezreli crvenkasto-zeleni grozd. Dil deviza pripada barkarijolu. a dotad radit samo sa domaćin gostima. a onda u botu. tužna nakaza. Ne primat više nja­ nci jednoga fureštoga. koje će trpit zbog ti godinu dan ranije potpisani ugovori. ali ćutin jesen. Ostaje in jedino otkazat sve ugovore. i kužina in je omar propivala. Uvečer sluša na teraci mužiku. Od sinoć se nisan okusija. ka da gušta pod milovanjen blagoga levanta. PETAK. Sam na bilome finome žalu isprid kuće.

Ništa ne radin. a ne mogu. pomamija si se! A sad kad me vidi ovakoga dišperanoga. bezvojan. Totalni od­ mor.Neću. skokni dikod. Ona to ćuti. . obišenoga. mrižon okružit i istizat. A ne znan čega se bojin. J e r više nego u cilu go­ dinu napravin posla u ona dva litnja miseca kad sve žeže. žaj jon je i tira me na vijađ. nisan seja za makinju.. Sve se smekša. straj me. zajebaje: . Tija san guštat. jer veliki je to gušt i veliki spektakl jata tunji oli pa­ lamidi zajebat. I on umukne. samo san ja nikako težak. ne znan. trom. i brige. od svita bižin i stoga pišen ove glupave retke. Sad je jesen. a ja seden za makinjetu pa cipan ka da san ga izazva na takmičenje. Sve oko mene li­ po. dosadno mi je.. zabavi se. Niman šta činit. Liti se sve skida sa sebe i bacije: i roba. Bez šušta i gušta! Vanka forme J e m a bit da san ja litnji pisac. s nje mi slova otpadaju i tučen po golin žican. i problemi. raskalaši. otputuj dva-tri dana. kad se cvrčak raspiva. pukne. prizlovojna.A ča je. Grabi se život s obe ruke. Liti se bar kadikad i sidi penšjunat prometne u mangupa pa skokne u avanture do Fara. ... Dubrovnika. zna i ronja: . a još moja makinjeta piva. Ćutin jesen.Pa kako izdušija! Totalno! Sad i njon činin milo. ko će više izdržat. Palamide Danima san zna sa ribarima za jatima tunji i palamidi lutat. . Lito je ludo. od one šetnje oko Marjana. opu­ sti. odmori. osjeća.A ča je. mangupe. jesen je. Već se treći dan odmaran. I godi. štuf. ne- rvožastoga. puteno.Ajde. Od prikjučer. crkne. puno morbini. ne mogu! Nisan u formi. izdušija mangup? . razgolaca.

iz okolni porti plovidu jata moto­ rini. nosi! Ne miri.Na ti. Jema u nju bar četer kila! . Nosi! Demejana. . Ajde k vragu. Jebe me se za njijove palamide! Vraćadu se motorini i nosidu vijest: uteklo ogromno ja­ to. Poslin obida prilegnen i probudi me vika ispod ponistre. široke su ruke.Ti pišeš. . sritni zbog bogate ulovine.Daj mi jednu manju. Uvik je jema vino ka grom. grabi kupuje.čudi se Ivan. Sitin se konobe Medića-Bana. već san popija. . . A ono ča san doni- ja. Trčedu svi Mimičani. I ti čas zaželija san fetu palamide na gradele. najviše dva kila! Mladi ribar izabere najveću. neće pineze. Ča je? Uvatili su palamide. držin se rukon za lancanu i vičen: . Vagun ribe. Ijade palamidi. ostavija san se! Da mi je cilu demejanu! Ne da litru. Ni u mimičku butigu vina nima. A mene sad ni ti veliki spektakl ne zanima. a ne litra U gospodarice mi nima biloga vina. nosi! Uspeja san se na parapet. Najden se isprid kuće.Šta će mi više. Ni u seosku butigu nima vina. Dvanaest ijad kil! Ribari. nego demejanu. Svit nosi. Pribacin se auton brže u Mimice i baš uz mulet pristaju koče "Nemirna" i "Artina". veliki je korenat u moru. Riba priko dva kila dvajest ijad. koji me poznaje iz mladi dan. Pri- baciju na balancu. Cila ku­ verta pokrivena visokon gomilon ribe. zaokružuju. iz okolni misti spušćadu se kolone tonobili.Ivane daj brzo litru! .Šta će ti litra? .

Svratin na pršut. U osan uri već se kupan. Ribari su je okolo po selima raznosili. jo drage. Altroke glad i mižerija! Gotovo da nima kuće u ovome kraju koja nije uplatila dva i po miljuna dinari za uvest telefon. U devet marendajen mariniranu palamidu i pijen bilo ladno vino. Dajen curi na blagajni dvi od pedeset ijad. listopada Posli dugo čvrsto san zaspa. pa šta onda? .pripoznala me cura. a karta je blizu trideset ijad? . Koga god trevin. SUBOTA. Veliko otkriće Bravo.Ali vi ste penzioner! . Peče se palamida. po tri. Spomenem li mu pineze. svi nosu palamide. Prid večer se vraćan malo pošprucan u Pisak. A ja govorin: Je.Jesan. pa na sir iz uja. jo pame­ tne naše države! I neka mi još ko dojde reć da državu triba ukinut! Niki dan. I svi žderu. Noć se spušta. I ostat gori bar petnajst dan. dat će mi još pest. i kako se uvečer ne smije jist. a u dvoru već oganj gori.I ovo van je puno! . . bez pirul za spavanje. samo je triba dobro. nosin u jednu ruku palamidu. Ćutin se lagan ka tić. sad san se tek sitija! Jo lipe. Nije me straj od jeseni! Nije me niti straj poć u Zagreb. I po dvi. Pitan dvi putne karte: za se i za ženu.Kako puno. gren ja učinit bilje- te za feratu doli na šalteru agencije "Dalmacijaturist". 4. Žena mi je već kupila jednu malu od dva kila. a ona mi vazimje samo jednu i govori: . kad san ono skoknija do Zagreba. u drugu demejanu. a svud vatre goridu i širi se miris ribe na gradele. I to u jednome tiru. Ne ćutin više jesen. i svi govoru kako je palamida teška. dobro zalit.

Onda se isplati putovat u Zagreb. Promisli ti ča je ona s menon dočekala. muko Isukrstova! Sad ću se dat na velike vijađe. Dobro je! Ka bog! . . . bogami.Je li van ona žena? .A oduvik.I dajen maloj trideset ijad.Pa mi to tek sad govorite? Mala misli da se ja šalin.Ma ča ona. . Posli četiri dana plandova­ nja jopet me toka radit. . listopada Oblačno je.čudi se mala. Ne gre maloj u glavu da ja to ne znan. Petnajst ijad karta do Zagreba?! I dojden u Zagreb u otel. ne znan ništa pod kapon nebeskon! I čini mi biljet prve klaše do Zagreba .A eto je! I to puni trideset godin! .gotovo mi je bilo krivo. Misli svit da ja sve znan.uzdanuja san du­ boko. 5. a ja. da deboto mu- kte putuje! Za petnajst ijad prva klasa do Zagreba! Po kila teletine. bome! . ne viruje da to ja nisan zna.njanci petnajst ijad. Putuješ li samo dva puta na nediju. popijen bićerin i platin če­ trnajst ijad! Ludoga li svita.A sad mi dajte kartu za ženu! . Refavat izgubjeno vrime! . ušpara si cili kil telećeg fileta. Uvik ću bit po feratan. a okad to? . NEDIJA.Ma šta van je? . zašto ona? Ona nije u penšjunu. Ona ne radi . bija san bar deset puta u Zagreb i uvik san platija cilu kartu.Jemate pedeset posto popusta! Nu ti onega boga. pari da će kiša.I ona jema pravo na pedeset posto popusta! .Ka žena penzionera jema prav na popust. A kako ću znat? Oli me to ikad ikor reka? Okad san u penšjunu. Smrdit ću ka kondukter. .

Tek su tri bota! .uzdiše ona. tužnu dalmatinsku jesen. ti meni tavor daješ? . 6. Ovo je naš Marjančanin. PONEDIJAK. A jesen ćutin u kosti. daješ mi pirulu za spavanje ujutro misto uvečer.Nije noć. Nu ti boga. Znan. udunija sviću i zaspa. Tek ča san otvorija vodu.Ti si skroz luda. an? Daje mi tavor.Kad ćeš više poć leć?! . Ulizen jon u sobu! .Ma ča leć!? Naspava san se! . . . Za njin javidu se drugi tići.Pa sad. Vanka je još mrak. Ne vidin zvizde. Budin se. nego je jutro! . . ona će zaspat. čita u posteju do bota. kuvan u kužinu kafu.Nije jutro. .Kako ča činin? Kupan se! . a ko bi reka. To jon je "muzika di notte"! Kuvan drugu kafu.kažije mi na leroj.Ne more bit.Vazmi. sa­ blasni dijalog. Otvaran ponistru. to ti je ferma leroj! Zoven poštu. Lipu. listopada Sinoć san skoro do ponoća šeta. Domalo oglasi se prvi grdelin. tri ure i pet minuti. ča činiš? . čin počmen tuć po makinjeti. neg je noć! . u tri bota.A vidi koja je ura! . Mora da je oblačno.Ja još zaspala nisan! .A ja san se naspava! U tri bota ujutro ja se moran karat i vodit ovi ludi. Je. zapalin španjulet i gren se u banj okupat. odmar ćeš zaspat! . Ča je sad? Jopet buba! Užgala je i letriku.Šonanbulo nesriknji. a ona buba šakon o zid.

noć. jema bit prikazan prvi zvučni film. Kako mu je čudan šum! Interesantno kako se čovik minja. Je li ono bija Carev glasnik s Ivanom Možuhinin? Nisan siguran! Sviće.. Na današnji dan 1929. grad se budi. Ranije san volija mrak. svitanja. Pa domalo zvona.. Čeka san zoru za poć leć! Sad volin jutra. Proradija je Radijo-Zagreb.. Koji je ono prvi zvučni film bija u Splitu prikazan? Koliko se sićan. ... Govori ništo o filmu. I to je bilo "gigantsko otkriće". prvi zvučni film san gleda u tek otvo­ renom kinu "Sirius"..

vadi " M a r l b o r o " . Popušija je špa- njulet i frnjokulon ga itne deset metri. a čita niki libar. A gori sve puno. Ča ću činit do ponoća? Ulizan u kafanu "Belvi". Da je sve puno pa da svi viču. Konobarica. štrcne kroz zube. DESET MINUTI NA PROKURATIVE PETAK.šesnajst-sedamnajst godin. Frane: tri i po! Rano san izaša. more dobacit! Sedi četer stola daje od mene. Do obida radin. listopada Jesen. i omar zapali. Vanka je zima. . Kiša. Gle­ dan na leroj Sv. Pije koka-kolu i puši.Neka je. . Penjen se u restoran. Vanka sidi samo jedan momčić . Čin je bacija čiku. Nakašjen se. Ovi put još daje. moglo bi se izdržat jer onda se svi razgovori i vika spoju u jedan šušur. Pijuckan kafu. Sad pjuca ispod sebe. Obidvaje velika grupa domaći izletnika-penšjunati. zove me u n u t r a u kafanu. a on pljucne. ali momci za njima viču. Kad povuče dim. J e d a n se diga. malo prilegnen pa izajden vanka. bogami. amerikansko pakovanje. donesite mi vanka kafu. i to tvrdu kuti­ ju. Na stolu su mu dva stripa. Galama. seja za pjano i svi pivadu Za svaku dobru reč. Fini niki momak. nadimju mu se obrazi ka da puše u trumbetu. Zauzeta samo tri-če- tiri stola. 10. Dobro se. u majicu kratki rukavi. Štrcne kroz zube ka iz pumpe još botu. Seden na štekat "Slavice". na drugu stranu Prokurativi. a dobacije se sve do moga postola.

. . ne znan. treći razred puške.. na Prokurative. štrca oko sebe ka funtana. Dva nosidu očale. Pripomištan se na gornji štekat. portir. gleda san cili jedan film. U deset minuti tot. na štekat od "Belvija".Di ćete vi? . J e m a d u i torbice. meni ne smeta. oli je jopet proradila puška skula is­ pod Prokurativi? I ja san u nju iša pri pedesetak godin. prikorin konobara. Pribacin se na drugu stranu. Zaustavija me na porti stražar. čuvar. Koliko bi jon sad bila praktičnija kotula? Dolazi kamarjer. ča li je. i misto da zoven da dojdu po rukopis.Gren ja naprid! . a dolazidu tri diteta. Bidan penšjunat Bidan. Gle­ dan na leroj: četer manje dvadeset. Nosin jin rukopise. proćakulat malo. A ča jon vridi kad jema rebatinke. Seli su sa škatulon keksi i grickadu. I pjuca. do mo­ je redakcije. nije. digli još jedan pod. I dojden tamo. tira ji i viče da šta mu od štekata či- nidu kažin. čut novitadi (oni su na izvoru događaja). Oću vidit moje stare drugove. tri učenika. Zauzet samo jedan stol.. digla i sela mu na kolina. ali more bit da gredu u drugi. a za njin se slako jubidu mo­ mak i cura. odlučin in ga ja lično tamo odnit.Gori bome. Prolazidu i druga jata učenika. dica gredu u kino.Ne može! . na primjer. Nisan već puste misece bija do moga poduzeća. Pusti mladost. Evo meni. Kako se ne ugušidu! Ona se zaškarpunila. nisu baš prvašići. A nije. bidan penšjunat! Svašta se bidnome penšjuna- tu more dogodit. Poljubac in traje četer-pet minuti. A ča je. a onda čujen da su se razvili.Kako ne more? .

kod svi! . uzbuđen. ovi čas dolazi iz Socijalnoga.Svima. bija je produžit bo­ lovanje. Komešjun radi od tri do pet. Bilo je i polupijani koji su beštimali. Evo. Skupilo ji se puno. kurbini sinovi. najmanje osandesetak bolesnika.A ne može. Zgadilo mu se. ne. trče niki mladi novi svit. Zaludu me diretur oće smirit i kupuje me s konjakon. I tot.. kod koga!? . jema je tešku operaciju. ispa­ ćen. jedva se izvuka i sad već nikoliko miseci ne radi. u koju san ja radija puno prije nego se on rodija. .Ne može tako! Kome da vas najavin? . svima reci! Jedva jedvice me je pustija. . Neće više produživat bolovanje. Ne. Jedan je vika: "Ne da li mi bolovanje. Niki su otvoreno pritili komešjunu. drugovi! Ni komešjunu nije lako Trevin na pjaci prijateja. Nervožast je. Sve nika dica. pucadu od smija.. na komešjun. Među njima čak i jedna švora. vikali i dogovarali se kako će se posli pregleda nać na pazaru.Kod drugova. I dok se ja doli jidin i karan sa portiron i dokazujen mu da je ovo moja kuća. tako! Vaše ime? Rečen mu. prid komešjunon za bolovanje. bazdilo je po alko­ holu ka u najcrnjoj krčmetini. . Priča da je bilo strašno. oni gori. prolazi. Koji su sad ovo? Novinari! Deboto nikoga ne poznajen. I dok se ja karan na porti. I svi moredu proć. nožinon ću ga proparati" Po osan ji pozove u predsoblje.Di idete. voli i radit nego odit na Socijalno. samo mene ne pušća. po krčman i bufetima okolo. a onda po trojica ulaze prid komešjun. više ne dolazin! Zbogon jin.

Bidni likari. Znan samo da je ona dugo bolovala. ča i nji sve toka! Sitija san se one male do- toreše iz Fara koja "bolesniku" nije tila produžit bolovanje pa je sama svršila u bolnicu. . Oćemo li dovest milicionere da činidu red i čuvadu likare? A ko najzad zna? More bit da čekaonica bazdi alkoho­ lom jer je bolesnika straj od likari pa vatadu kurađ? I me­ ne je straj poć u likara. Pisa san o tome ali ne znan kako je svršilo.

U prizadnju subotu. FERATE. A ne volin poplavu najskoli u svojoj kući. Pripa san se: "A da jon se nije šta dogodilo?" Da je nije kolpalo? Kad je cila kuća došla. OTELI. I cili je pod mokar. I sve šugamane i krpe koje jemamo u kući vodon natopjene i po tleju raz­ bacane.uspija san prošapjat? . gredu u kužinu. maštile. onda mora da se ništo strašno dogodilo? . Sva srića da nisi doša pri kvarat od ure. J a s n o mi je šta se dogodilo. A nju ne vidin. u njezinu . Ni­ ­an jema kad jer san proživija jedan burni tjedan. najidija. ulazidu i izlazidu iz banja. zabeštima. Tek sad vidin svuda puste lavamane. premda je puvalo jugo i padala kiša. a vrata otvorena. Lakše mije kad se izlije cila Sava i Morava. Za nju je to velika srića da mene nije bilo za vrime po­ plave.Kako se to dogodilo? . Skupili se svi susidi. kante.A di je? . nego mokri tjedan. u n u t r a pusti svit. uzbudija. uteka vanka i čeka da mi javidu ka bude sve gotovo. Ona zna ti moj beteg pa me tiši. OCEANI KRAJEM LISTOPADA Danima već nisan ništa zapisa. Nisan jema vrimena.izlazi ona iz banja s velikin šugamanon natopjenin vodon.asti boga i u moju sobu.Ništa nije strašno! Sad je sve u redu. Muvadu se po predsoblju. bronzine. Zaista. moglo bi se reć da je to bija jedan od ne baš burni. Poplava. ako bota. teče. Sva mokra. dolazin doma na obid. nego kad mi banj poplavi. cila kuća. . jer ja bi se bija pripa. .Evo me! .

. prat se. kupila je i sekavala vodu dok nije doša dežurni radnik i zatvorija vodu. lavamanima.Reka je da je već proša bot a on žive na Klis. više učinu šćete nego koristi! Inšoma.Zašto nisi zatvorila sigurnosni ventil? . Plavila. .A kad će doć voda? . prsla je cijev i voda je tekla.Bome lipo! Pukla je cijev koja spaja makinju za pranje robe sa špinom na banju. Fala bogu. Zvala je PIS.Daj vode da razvodnin vina. Zva san na telefon jednoga vodoinstalatera. Danas je subota. kad su prošli put radi­ li. Zvala je Vodovod. reka je čovik da ćedu doć u ponedijak popravit. nego PIS! Ma di je naša one svoje meštre? Kad ti u kuću dojdu ča popravit. Brzo je doša ali voda je još brže tekla. Ektolitri vode. Sto san ti puti rekla da zoveš PIS! .Nisi ti. sve je plivalo u vodi a sad ni žmul vode nima! Gren u susida vazest pot vode.Zašto ti radnik nije smista popravija? . I sad cila kuća od subote do ponediljka neće jemat vode. . Nije jema vrimena.A ko će dat vode? Nu ti boga. u kondut odit? . . Kako će jemat kad je zbog mene voda iskjučena ciloj kući? . Meni je najlakše. meštra. Samo sad obida nima. Ni on nima vode. sad san ja kriv? . . I sad je sve u redu. Ci­ la je kuća skočila sa bronzinima. Rekli su jon da zove dežurnoga. čo­ vik je doletija i za pet minuti voda je protekla.pitan ženu. Izili smo i gren se napit. pofrigat ćemo jaja. zacimentali. maštilima. Rekli su jon da zove Vodovod.Eto. ali kako ćedu oni? Kako ćedu kuvat.Nisan mogla jer su ga radnici.

Nisam ja bio od tih! . Do Zagreba san malu bočicu popija. On Ličanin. Zapivan mu onu n a š u ratnu: "Sastala se Dalmacija s Likon pa se ne da pokoriti nikom!" . a dežurna služba ne zna? Po njoj mogla je ne cila kuća nego cila ulica. ne pušin. Nikad ništa. Taksista Seden u taksi. ali je Ličanin. ne pijen. A šta ću izven- tat. Ispratili su me iz Splita kiša i gromi. Uvik isto Često me judi pitaju kako to da ja uvik na svakome vi- jađu. mu je žena pa mu ne da. Da ne bude uvik isto. da štogod novoga doživin.otme se taksisti. Gren u "Interkontinental". gren ravno u "Palasa". tri španjuleta usve zapalija. ništo doživin. Banalno. I kako to da privatni meštar to more i zna napravit. Već trideset i pet godin živi u Zagreb. Vi ćete.A di si bija? . cili kvart. Odlučija san prominit otel. Već preko trideset godin. Obično. I pitaju me: je li ja bar malo nadožuntan. Evo me opet u spavaća kola za Zagreb. I dosadno već. Čovik moji godin. a Zagreb me do­ čeka suv i oblačan. basetni. cili grad ostat tri dana bez vode. na gornju posteju. a ja Dalmatinac. trevin koje čejade o kome se more pisat. šta se to meni posebno događa? Ništa. Nije.A na onoj drugoj strani! . . kako? A najzad. nikoga nima! Sam san! Niman se s kin karat pa ne marin ni pit ni pušit. makar i do Brača. Sve je uvik isto. a oni putuju pa nikad ništa. ništo mi se dogodi. Ležin na donju posteju. iz- mislin oli napušen? Ne viruju mi da nikad ništa ne izventan. štijen novinu. zbiti šo- fer u jaketu na kvadre s frantinon. kad dojden u Zagreb. omar promislit: gori. štioci. Vozi me jedan glavati.

priobučen. Kro­ vovi. . Momak je nervožast. Seden za stol . dobar čovik. a Zagreb tepliji od Splita. Soba na sedmome podu. Njemci kad je proda pušku u Krakowu. zvonici. . drvoredi. a meni se malo oće. Kad je odrebatilo sedan i izvršila se smjena. Uspija je pobić. ali puno me više zaokupja sadržaj frižidera. Došlo je pomilovanje. nesriknjače? . Šta ćeš. kjuč i računaj koliko oćeš. speren. Sad u sedan bit će smjena pa ću dobit kjuč od sobe. I opet se nikako izvuka. momče. Drugi p u t su ga osudili na smrt u Frankfurt. Krasna veduta Zagreba. U sedan sati počinje novi otelski dan. o njemu tribalo pisati. Od dragosti bi ga izija.A eto. a onda je biža nazad i Bulganjinove orgulje su ga tukle do Zagreba. Svašta mi priča. ulice sa tramvajima.Romane bi. Prvi put su ga osudili njegovi. govori. Puno fin. Soba mi je reze­ rvirana. A treći put naši. jer san se obuka ka da gren na Zrmanju. Obrijen se. Di sve nije bija. iskren. a ništa mu se ne pri­ znaje! Puno mu je drago šta smo se upoznali. falio izabrati gospodara. I baš se na me mora namirit! I promislite: četiri godine u vojsci. Ako ću sad kjuč. šta sve nije proša! Doša je na osandeset kilometri prid Moskvu. Daj. I svaki put se nikako izvuka. Samo šta me nije izjubija! i Interkontinental U otelu san u sedan manje dvadeset. takav ti je ži­ vot. Uvik me frižider u sobi vo­ di u napast. Ali ključ mi ne dadu. Ne razumin zašto moran čekat smjenu za kjuč.Kako to. Zlato od čovika. Opet san na recepciju. Tri p u t a je osuđen na smrt strijeljanjem. Popijen kafu. dolazin do kjuča. onda će mi se deset minuti računat za cili dan. Sedan manje deset. kad je pro­ valija u trafiku. Jebe me se! Nesta je bokaportu.

. gospodine.Ne radimo u taj sat! .Ma je li moguće. ja bi u pet uri ujutro popija teplu kavu. gospodine nemamo termosicu.Može. Sitija san se svirak i fjere Sv. Kako ću pisat kad cilo vrime mislin na frižider? Napišen prvu rečenicu i popijen prvi bibit. luksuzan otel visokoga sta­ ndarda. svjetski standard. ali ne znan di je to.Znate. ne bojte se.Ali. jema svirak i fišćoton dozove taksi. Aj ča. Premda piše da servis radi non-štop. I omar se stvori. ohladit će se do jutra! . Portir prid vratima u uniformi. sve ča promisliš.Neće. nima ča nima.Sad je ponoća. Jopet moram vazest taksi. A u frižideru pusti sokovi i kokte. gospodine. .i pišen ove retke. Ne mogu odolit. Ka u prave otele u velikome svitu.Vaša stvar. . Pit ću iz svoga frižidera. u dva dila grada. i sve do dva bota u noći konobar će ti donit u sobu sve ča zaželiš. može! . Niman ka pri odmorit se. Od tri dece! Moran zvat karnarjera da mi pro- mini strukturu frižidera. Baš mi je drago. Duje! Do dva bota dva radna sastanka. nikor se na telefon ne odazivje. gospodine. sve ča zaželiš. sad mi donesite! . običnu banalnu termosicu nimate? . osin termo sice! I di ja to moran doć otkrit! . ništa nisan popija. ali ne može! .Jednostavno. od dva do se­ dan ne radi. "Interkontinental" je dobar. najranije se uputilo! U osan i po jeman prvi sastanak. stavit ćete mi duplu kafu u termosicu. J e m a n adresu.Oprostite. Na brzinu san obidva. samo jedna jedina bočica vina. Prvorazredni otel.Na žalost. prileć malo. A ja se rano budin i volin omar popit kafu. Jema u svakoj sobi i radijo i televizor i frižider. . ali kako ćete očuvat kafu to­ plom? . Zoven u po­ noća non-štop servis. leć u posteju i malo čičat. . Jo lipo li fišćota! Lud san za svircima.Na žalost.

Za stolon u finome restoranu sidija je jedan zaista fini otmjeni čovik sridnji godin. možda od povrća.Kako da ne! Šta bi gospodin želio? . Ovi koji je doša meni se učinija tipični Inglež po izgledu.Šta gospodin želi? . veliki crni vlažni očiju.Pastrve. . Otel jema devet stotin posteji. debeljkast. zaboga." Morete zamislit koliko san se razočara kad se ovi Inglež.Ne. Baš san promislija: "Ovi je stvoren da igra u Pygmalionu doktora Higginsa.A kakvu juhicu? .prišli su na meso.Možda bi gospodin biftek? . preporučili? . basetan. Tri-četiri minuta razgovarali su o juhicama. . ni riči ne razumin. . gospodine. .Juhicu? . zalizane crne kose.. Toliko san se zaokupija i smanta obidon. ali guštan slušat mužiku ingleškoga govora. preporučili? . u Zagrepčanina. jučer sam jeo biftek. ne biftek. krem juhu. manirima. zapravo ne obidon nego razgovoron koji se odvija za susidni stol. još finiji čo­ vik i počeli su mlit ingleški. Ne znan ingleški. On je već bija obidva kad mu je doša drugi.A što biste mi vi. . šefe. I to ne moj obid ča san jija. šefe. ne biftek. po svemu.počeja je novi di­ jalog između njega i konobara. nikor nikad nije zaželija u pet. po "veštitu". gospodine? .A ribu. u šest uri popit teplu kafu? Pa nisan ja valjda najluđi gost koji je ikad uša u ovi otel? Tipični Inglež Od svega šta san u tri dana doživija u Zagreb. tamne puti i prepostavija san da bi lako moga bit koji bogati Tunižanin. .Šta biste mi vi.. gospodine.Goveđu. kad mu je pristupija konobar.Imate ribu? . najveću impresiju ostavija je na mene jedan obid. pritvorija u našega čovika. I ča nikad nikor od pusti stotin ijad gostiju koji su kroza nj prošli. držanju.

gren u hodnik. Fileti.Kako gospodin želi! .. Feratjerski san Posli dugo i dugo čvrsto san zaspa. Izletija san vanka. Pa slatkiš! I kad san mislija da je gotovo. slano more. Kako ne nudi kafu? Ustanen. gospodin se opet vraća na meso.Svježe? . zagrebački odrezak. a gospodin tare ruke. neće ribu. Pokrija se dekon priko glave! Jebe se šefa da ferata stiže! . . gledan kroz ponistru i vidin more. da­ kako svježeg.A kako biste mi pastrve priredili? . medaljoni.. Naspava se. . I to u spavaća kola od Zagreba do Splita. gospodine! .A od povrća. Ne mogu više trpit. preporučili? I sad opet sve iznova.Ej. slaže se. Moran se savladat da se u doktora Higginsa ne itnen žmulon. . Na svome ležaju on spava.Što biste mi vi. šefe. ne konzerviranog? Nabraja bidan kamarjer i povrće. Toliko mi se iz- mišalo da više ne znan ča san ja obidva. nego će meso. šefe.Garantirano svježe. Pridomislija se. šefe? Konobar iznosi svoj prijedlog kako da se pripremidu pa­ strve. Probudin se u prvo svitanje. Kako n a s nije probudija? Nisan čuja da kondukter lapišon kucka o vra­ ta. da je napokon naručija obid. prati. Nima nikoga. ustani! Šef se okrene na drugu bandu i ništo prostenje.Šefe. . evo more! .A što vi preporučate. diži se. Popizdija san. Budin ga: . ne­ će pastrve.Naše lipo. što biste mi od povrća preporučili. I sve mi se izmišalo.Kakvo more? .

da u spavaća kola ujutru ne moš kafu popit? Sinoć mi nije moga otvorit bocu jer da su mu ukreli vadičep. Zajebaje se s opasnostima te plo­ vidbe. I ne znaš da se dogodilo a već si u svetog Petra. Ali više mu ni rivolver ne triba. U kafić "Kod Gage" vijađan jutros sa jednin pomorcem na velikome tankeru od Pireja do Japana.Nema jutros kafe! . Cilu noć si moga kafu i čaj naručit! Sad nimadu ni vadičep. za Majku Božju. sve je u sekundu gotovo. kafu daj! . dojde li do eksplozije. Pripomistin se u "Arsa" i s jednin makinjišton pribacin se reoplanon do Rejkjavika. udobnost na jugoslavenske ferate reste samo za njijovo osobje. Šćeta ča nisu i njega ukreli! A kako slako spava. dali šunke. Bar se nećeš patit. bilo je bar sendviči. . Zapali li se tanker. Ja ga moran budit da smo stigli. A plaća je još veća. Ne triba ti se ništa bojat. Pri trideset godin moga si u spavaća kola i večerat. J e m a bit da komod. ispekli bi krenovke. onda se krcan s njin u ribarski brod i lovin bakalare. . Misečna plaća dvanajst miljuni dinar. jaja. Ča je ovo došlo.tare on oči pune sna. Oćeš li skakat u more a more oko tebe gori? Najsigurnije je držat uvik rivolver u žep. sve mu to kuri u radno vrime! Vesela plovidba Interesantno kolike li razlike u razgovorima koje san vodija i sluša po zagrebačkin otelskin salonima i kafićima i ovi koje slušan i vodin po spliskin.Ustani. I dežurni šef prvi leže a zanji ustane. Opet ga budin. To su oni sa velikin čičan. mogli su komodno. Koji san jemadu naši feratjeri! I to ča spava osan-devet uri. Već smo uvatili Kaštila a on još spava. Dogodi li se dežgracija. nikakve su šanse da se izvučeš. Sad će se pripomistit na tankere za prenos plina.

jučer san kupus jija na Kozjaku. a danas odma­ rali u konobi u Pisku. Uputili smo se prema New Zealandu. najidija se i uteka. priko ijade. more igrat. Nisu tili. sidin za kominon. i sad lovimo jastoge isprid Durbana. Zajebali su ga. I Bekin odleti. A je li bakalar manji od 45 centimetri. ni koji je datum. ispucale. A sad ništa! A Žungul već u subotu igra prvu utakmicu u velikome balunu. . plaćen jer mi dim oči šćipje. Ko zna koliko je bakalari sika na dan! Ijadu. Nima vrimena pričat. malo in je. odmara oči na zelenim proplancima. Jema bit da je doletija iz New Yorka samo da n a n to re­ če. ali je u š a u dil s ostalon po- sadon. nismo ni počeli lovit. Ne znan ni koji je dan. jer ga je tokalo sić bakalare. Zapravo nije mora. pečen gavune na gradele i plaćen. Globe su strašne. Altroke doktor Higgins i njegove pastrve! Koji burni tjedan! Prikjučer san se vrtija oko Sljemena. Ne more ostat ni sekundu. Obećali su mu tri i po ijade dolari za misec. Izmiša mi se cili kalendar. čudija se crnin jatima tic koje bi nebo pokrile. Omar leti nazad. . pun je posla. tako mekin da bi ji dlanon pogladija. Evo. a u kafić u p a d a veliki naš menadžer Bekin. i dok vanka kiša pada. priša mu je. ovi čas je doletija iz New Yorka. A "Ajduk" se more sad poć jebat za onu sto ijad dolari šta ji je moga uvatit za Žungula. I kažije mu ruke frižane. svaka ka platul! Umiša se i treći marinjer. neprestano pada. I za grancigule ako jemadu jaja. Pa koje grancigule. još ko viski? Priša mu je. judi. samo će popit viski. nima vrimena pričat. a dali svega dvi i po. Gotovo je. Amerikanski sud za pravo čovika donija je presudu. omar moraš s njin nazad u more.Oće li.

tili bidu judi zaradit koji miljun ka za oštetu. odnosno stanarima koji jemadu stav ka i ja. J e m a ji koji tu situaci­ ju koriste za ucjenu. Niki dan san u ovi naš list čita kako je kolega Boko. tako bismo se rišili brige! A.Dobro bi bilo da ko šufit pritvori u stan. tovare! Uvrida je to za poštenoga rabotnika tovara. cidi mi se voda niz zide. 5. I meni moj susid govori: . no­ vinar pošten i duševan. OD ŠUFITA DO FERATE SRIDA. Krov prokišnjava. ali jema san svoje male uvjete. . Zdravo. tovare! Jedan od šufitaši. stanara koji ga je ucini. žestoko opalija po takin judima. kapje mi i na samu posteju. odnosno koji ne dadu da in se gradi poviše glave.Zdravo. ja san ipak protiv! Umiren o straja da se to ne dogodi. štioci. pozdravja ga kad ga trevi: . jer ucinji- vač je i od tovara gori. I mome susidu isto ka i meni. Virujte mi. Od kandidati koji su tili gradit u mome šufitu nikakve pi­ neze nisan nikad tražija. studenoga Kuća u kojoj stojin jema lipi veliki šufit koji bi se lako da pritvorit u dva stana. eto. ru- vinaje mobilju i tapete. i kad počnu jesenske kiše i povodnji. javilo se u zanju pet-šest godin bar desetak kandidati koji bi uložili pineze i izgradili stanove. Kako je i na atraktivnom mistu. da ja ne spadan u tu kategoriju.

jer ipak je moj stan za me prikladniji. ja san tražija samo to i ništa drugo! I nije prista! Bogati. za stolon. a ja ću u tvome. Eto. A di ću ja to poć živit dok bude trajala izgradnja? Na livadu ispod šatora?! Jedan koji je tija gradit jema je i lipu vikendicu uz mo­ re. Bogati. samo da plati moj nužni otelski smještaj. mišalo se japno. svoji gušti. ovako san reka: . ja neću jemat ni stan. ja jeman makinjetu. Ja živen u stanu. Jednome od tih kandidati. ne na svoju glavu svalija gradilište. on vikendicu afitaje! A ča ću ja afitat? Ja niman vikendicu. Dru­ gi koji je tija gradit nije jema stan pa da se privremeno prominimo. ja ću svršit u ludnicu. a ja ću za to vrime živit u njegovoj vikendici. pa da njemu šuška nad glavon? On bi na moju. ti ćeš živit u mome stanu. dok bude trajala gradnja. klapalo i kuckalo nad glavon. koji je tija gradit u moj šufit stan za sina ili ćer. Nije tija jer da bi to bilo skupo. komodniji od otelskoga apartmana. ali kako san ja širok čovik. ni kancelariju. svoga mira. vazest ću mali apartman i. a to je najmanje šest-sedan miseci. a on me napada. boji. ja ću se priselit u otel. svoga stila života.Dok bude trajala izgradnja. ne tražin od njega nikakvu odštetu. navika. Ja cili svoj ži­ vot radin doma. Ne mogu ma kinjetu nikome afitat. A on bi . naravski. sad moram na njoj radit. a kad mi oni počmu poviše glave ra­ dit. a ne u kancelariju. ako ne i godinu dan. Nije tija ni čut. Dakle. pridložija s a n mu drugo rišenje. ne spominjen se više. Posli nego mi samo misec dan budu škripjali vinči. Dok bude trajala izgradnja. I još me napa da kakvi san ja to čovik! Ma promislite! Ja se odričen svoga stana. i pridložija san mu da počme radit u proliće i da svrši u jesen. više neću bit u stanu nego na radilištu. rušilo se i dizalo.

Ko zna di su šuferini? Dižen se. na sve ja pri­ stajen. Onda kabina. Ne znan di san i di je šte- ker. i ka magazin. svaka ne- dija važna. A pišat mi triba. zidi su tanki. Ovo jema bit da san doma. Ruka mi tiče ništa ladno. . Tri noći u zagre­ bački otel. Tučen nogon u katrigu. Pa jopet noć u spavaća kola. dosta špekulanski. Pipan u mraku oko sebe. Pristajen i da izgubin svoj dil šufita koji mi služi i ka drva­ rnica. Onda tri noći u otelu u Trstu. i ka zimski armerun. ČETVRTAK. Prstima tučen o zid. Opet dva dana doma. Mrak. okruglo. A di san ovo? Pipan oko sebe. Maknen se od nje i izgubin sasvin orjentaciju. i sad bi me pod starost radi tega nesriknjega šufita lišili moga mira. ne znan ni kakva je statika naše kuće. svoje posteje. U ovu zanju dvadesetak dan. Osin tega. koliko san posteji promi­ nija? Najpri noć u spavaća kola za Zagreb. pa kabina na brodu. meni je svaki misec. Pu- knit ću. i tribalo bi izračunat trusne. 6. a meni ne bi da ni na makinjetu pisat. Pipan libre. odnosno antitrusne elemente. jopet san se vratija do posteje! Koliko ovo traje? Dolazi mi da vičen. studenoga Zaželija san se kuće. Ili nisan? A di su vrata? Asti boga.svoju vikendicu afita. Tražin po tleju šuferine. Malo žešći trus i pukla bi ka laštra! Nisan kontra tega da se šufiti pritvaradu u stanove. Više i ne znan di spavan. samo ne pristajen živit godinu dan bez stana. Triba mi pišat. na gradilištu. Gren uz posteju. dragocjena. Budin se i ne znan di san. Onda dva dana doma! Pa tri noći u otelu u Faru. moga rada i bacili na ulicu. Meni se čini da je debula. Nije život prida mnom. građena je prid sam rat.

Katriga se privalila! . Bugla je! Ona ustaje i viče: .Š t a ti je? . pa me sinoć na štaciju vatadu. Nije judima od ferate bilo drago ča san to na­ pisa. Putnici se zbijaju u jedan vagun i bogaju: . . one uvik zeznu putnika. bljuzgavica. Pišat ću di jesan da jesan. Pri- kjučit će tek u Perković. mala. Zanji san čas učinija kartu. Štuf san juga i kiše. Lipi je to osjećaj. zapravo od noćas. pisa san kako san mora dva puta budit konduktera. da ne pišan u po- steju? Opet san udrija katrigu. na frišku ladnu arju! Zaželija san se da me studen opali po licu. materinu! Večeras opet putujen. ferata je išla go­ ri dvanajst posto. Umidece i gnjiloće. studenoga Od sinoć. i nije nan jema vrimena njanci skuvat kafu. Bidan putnik! Sinoć na štaciji u Kopilicu od dva vaguna-leć jednoga nima. Znan di je kondut.Kad je to bilo? Točan datum? . ne znan.Šta si to razbija? . Privalija san je. zvali su me na telefon i protestirali.. . pari ti se ka da si zajeba Jugoslavenske željeznice.Ča je? . nima. Uspija se razbudit i rasvistit tek u Kaštila.Rebambija si! -Ajde. daje snig. u snig. Gren u snig. u ponoća. Prikjučit će se u Pe­ rković. ne pamtin van ja datume! . PETAK. Ajme.Ne znan. A u stvari. tur-retur. judi. I to mi se jebe. Kola su u kvaru.Kako nima? Zašto nima!? . A čujen da je zi­ ma.A eto. .Ništa.Užegla je letriku. Opet u Zagreb. po staroj tarifi. Sad vidin di san.. u. Zadnji put kad san se vraća iz Zagreba. 7.

A je li jema brk? . kad je usta. Go- ridu sviće.Ne znan.Ajte k vragu. Ko zna. gušta unaprid kako će zajebavat svoga kolegu. kad san ga budija. Tražidu opis konduktera. . Otvaraju se vrata jedne kabine. je l'da? . Ferata usporava.Žute oli crne? . niski.Koliko onda to dan kasnimo? .J o š u Bosni! .odazove se niki glas iz druge kabine. Udren u milicionera. Brzo se obučijen. Budin se. Nima ga! A di ga je moga vrag odnit? Da nije ispa iz ferate? Mi- licioner slegne ramenima. znate li di smo ovo? .A je li visok oli basetan? . . Tražin konduktera da mi skuva kafu. A da nije u drugi vagun? Tražija ga je i tamo.šali se simpa­ tičan. . vi i on! Jesan li ja platija biljet? Je li ovo putovanje oli izuminavanje? . bija je pun sna i ziva je. kako ću znat? Samo znan da je bija obučen od feratjera.Ne bi se baš moga zaklet! . Jedan putnik u pidžami. Prolazi uz nike velike nebodere. Jema je monturu. Ni on ne zna di je kondukter. Koja je ura? Šest i kvarat. Svi spavaju. .Šjor.Ima li vina ili nima? . A meni su svi feratjeri isti. Nima ga. I on ga baš traži.šapje mi uvjerljivo novi kondukter i tare ruke. Gre u zahod. U Kaštila.Jedva da će meni doteći do Zagreba! . Stali smo. Oprat ću se u otel. Nidir nikoga. Još je mrak. A onda ujutru. Izlazin u hodnik.Lako more bit da je! . Onda smo stigli točno u minut. Tražin botilju vina.Je li to onaj mršavi. duhovit momak i nosi mi botilju. . svašta se moglo do­ godit.Znan ja koji je . bija je pokriven dekon priko glave.

Sve se ingropalo Dvi putnice. Zagreb nas je dočeka vedar. A bogami ni ja! Baš san noćas čita da su cine svi artikli koji su bili pod kontrolon u zanje vrime krešile 29 posto. Nu ti boga. Jučer je u cilome gradu nije bilo ni za lik. Pripa san se jer kondukter je zaista simpatičan momak. jeftina vina. Trčen se u otel oprat. ćakulamo. . Grezi naši bibiti. Di je nestala. svital. samo po trotoarima dikoja mala jarpica šporkoga sniga. Već me čeka- du. Iza nas prostrt dugi stol.Sve bidu oni izvozili. naše Splićanke. Lipo ćemo ovako svršit. Samo sto i dvadeset i dva-tri minuta. di su je sakrili? .u znaku šte­ dnje. SUBOTA. Je li to onda oće reć da je kontrola dizala cine? Ko to more razumit? Sve se ingropalo. Da ga nije koja putnica uvukla u kabinu? Do po ure se stvorija i skuva kafe. telefon zvoni. u hodniku razgovaraju. A sad je nima. Ovo će kiša. da se more. studenoga Sinoć san sa prijatejen večera u otelskom restoranu. Izlazin vanka. a one koje nisu bili pod kontrolon. naši i furešti. 8. a zarade balkanske. Kad je krešila.Sad ćedu je dat u izvoz. Vraćali su je u fri­ židere i nisu znali ča će s teletinon. Nismo puno ni kasnili. čin je meso kalalo. Jema ji puno. Ništa one bidne ne razumidu. Lipo juski jimo. obrijat. pijemo. Kupan se a već mi telefon zvoni. Banket niki. Uvik kad san u banju. Šajedu mi omar kola. Ali banket ipak stabilizacioni . Tužidu se kako je u Split. . koje su se slobodno formirale. Stigli smo u Zagreb. nestalo teletine. samo 21 posto. a ča se ovo već naoblačilo! Smračilo se. nikor je nije kupova. A kako kad su u nas cine svi proizvodi iznad svjetski cina? Cine svjetske.

A čin se prevede. Ne vridi. umirija.potiže me prijatej. Nisan ja pozvan na banket. NEDIJA. . Slušadu govornike ka virnici popa u crikvi. nikoga od dalmatinske klape. 9. sve je ostalo u famiji. Konobari stojidu ka da svira himna.Psst . platit. I vina mi je nestalo. Pri deset bija san u posteju. A di su večeras? Bit ćedu išli svi na kurbe. . Zoven ga: .Zdravice su. Ako je ča i bilo. počela je nika druga govoranci­ ja. Dižen kolet od in- cerade. Spustila se vanka magla. Ka jedinu novitad priča mi da su se So- linjani pomirili sa Splićanima.Jesi li poludija? .Jebe se mene za zdravice. Niman šta radit.Konobar. Jedna naša Splićanka svratila na kafu. Došla je već ferata iz Splita. Zima mi je. ka da Shakespearea recitiradu. . Maltretiradu me! . Ajde neka. Zdravice se otegle.. Cili lokal se stiša. Neka je držidu u Dverce. Došla je u vižite mužu koji bidan leži u bolnicu na Rebro. . Neka afitadu posebne lokale! Kad su svršile zdravice. svoji smo. U Gradskome podrumu. Ni riči ne znan ingleški pa mi pari da govoridu pametno. omar ne vridi ništa. Inkapotajen se. Jopet nima ni konobara Nikole. ka za dišpet. konobar! .počele su zdravice.. studenoga Danas mi je slobodan dan. Jopet jema slobodan dan.Ledi end đentlemen . Činin mot kamarjeru.Zašto?! . Sinoć san po Zagrebu luta sam ka pas. banalne fraze.Platit molin. Rano san se spustija u restoran i zateka svate koji od sinoć piruju. A ja neću slušat. Pivadu Črleni lajbec moj.

kud ću? Najboje se zatvorit u sobu i zapivat: Tužna je nedija.Jutro je oblačno. Sva srića da niman rivolver u žepu. ča san se dišpera! Smista gren zvat konobara da mi nosi u sobu bibite! . Nu ti boga. Di ću danas. sivo i friško...

Ajde spusti! . evo san prikinija! . ja san -javja mi se Boris Dvornik. četiri oli pet dan da nisan slova napisa.Striče.Da si spustija.Evo me u Zagreb. . TO ZDRAVIJI! ČETVRTAK. an? . evo. Evo zašto. ča lipo reče! . spusti prvi ti! . ne bi te čuja! .Ko je sad? .Evo. Parilo mi se da čujen anđela čuvara! . više te ne čujen. . spusti ti prvi! . oli se utopit u Savu. 13.Nisi. duvan mi je popušija i onda je zarka. .Ajde spusti slušalicu! . ČA GLADNIJI. doša san. studenoga Jema.Nije me bila voja! Ko će se s ludin čovikon poć karat?! Cilu noć nisan oka stiska. Glava mi puca. dok san razmišja koja je smrt najbezbolnija.Evo. kada san bija najdišperaniji.Evo trčen! .A di si. kad su ostale samo dileme oću li se kroz otelsku ponistru bacit doli na pločnik oli ću se itnit pod tranvaj. Gospe moja.Neću.Omar trči! .Nećemo se karat.A ja tebe čujen. jesan! .Neću.. nego spusti ti! . lažeš! . za­ zvoni mi telefon.. Ko će s njin zaspat?! Loka je dok je bilo vina. Baš ono u pasanu nediju.A neš jemat ti gušt. .

A di greš? . Nisan se ni okrenija po sobi.Oćemo li? . Užižen sviću. Šime Vučetić drži govor. . A sad mi tenpla pucaju. Čekadu da svrši ceremonijal. česta gosta ovega lokala.Mali.Platit! . ne rči! . Ne prikida on svoju mužiku. Sad je tako primodernan i uređen da Tin ne bi više svra­ ća. Ništa mu ne smeta. lažen.Vanka! Vanka! A vanka je minus pet. . Nikad me glava ne boli. . Tek u treći.A di? .zove on konobara. a konobari ništa ne nosu. Poslali su mi i pozivnicu za otvorenje bufeta TIP-TOP (bivše "Blato") u kojemu se čuva uspomena na velikog pisnika Tina Ujevića. majko moja! Nisan vidija čovika kojemu manje vrimena triba za ure­ dit se za poć vanka. samo da se malo steplimo. a on već obučije kapot. U noge mi je zima. na noge stojidu. Ča slako spava. . oli nećemo popit još bocu? . Šova- gović recitira.Bi ja. Ulizamo u prvi bufet.Mali. ali niman vrimena! . Već mi pošćer u otel nosi poštu. a mi nimamo vrimena za dangubit.Oću rkat! Jebi ti čovika koji ne rče dok spava. Trista puti san ga zazva. okreni se! Okrene se i opet rče! Zazvižđen. U prvi čas ne ćutiš. ali posli pet minuti ujida te za uši. Bijeg iz Zagreba U bot obidvajemo u Gradski podrum.A ča prišiš. u četvrti smo marendali fi- leke. Popizdija san. Zaboravija san duge mudante. Krcato uzvanika. Posta san pravi Zagrepčanin. Čitan. . Arsen piva.

o noći na minus šesnajst san se u otel vraća. ka tić san se ćutija. tumbulava se. Govori: . . 14. Arija je nikako gnjila. ali san ji odgodija do premalića. nera. Mediteran-ekspres je čeka.Ni tičjeg mlika! . lipo ćemo pijuckat u feratu i igrat na karte! .Poludit ćeš! . .Toga se i ja bojin. a prvi put da nisan nazeba. bome! -A reka si ostat još dva dana? . a onda tek doma. Ka u karocu. Lanjsku san zimu u Zagreb učinija. . bolesna. oli ćeš ji čut? Pokupili smo stvari u otelsku sobu. Nisan ni ćutija kako smo došli. a debeli san džemper obuka i vas san se skupija. A u ove gnjile spliske jeseni uvik se razbolin! . A ja danas u kafanu kapot nisan skida. Kiša.U Split. Odanija san.Neću. studenoga Danas san obuka duge mudante. . na plus deset. umideca. Nije se iznenadila.Boje ti je poć s menon.A ko će nan dat karte? .Jebe te se. .Znala san ja da ćeš ti uteć.Onda nan ne fali ništa? .Kupit ćemo koju bocu usput. puni četrdeset dan san po snigu gazija. PETAK. Sa kuferon san iša večerat u "Belvija". štufalo me! .Ne vridi in u ferati vino. J e m a san nikakve planove bez mudanat. Ča mogu kad studen najpri u noge ćutin! Interesantno: niki dan san se po Zagrebu skita na minus pet i nije mi bilo zima.A ča ćedu judi reć da san uteka? .J e m a n ji u žep.A ja bi mora ostat još dvajst dan. dok ne stepli. . a bija san lagnje obučen nego danas u Split.

ni termometar nimamo! Izmirila je fibru: . samo povučen dvi-tri tirade i omar ga udunen.govori mi. Šaje me da u susida pozajmim termometar. Ko će nas ašištit? A onda. Nisu ni likari ludi kad govoridu da za vrime gripe i prilade triba šta više tekućine. . Ali ako fibra projde 39. pozajmijen kamilicu. samo mogu lokat. nosin dvi botilje vina. kamilice nima! . Izmiri i ti! . Ni mlika nima Gucat ne mogu. . Meni dvi unce fibre omar zovu pit.Neću jer ne moremo oboje bit bolesni. Me­ da jema.postup oli dingač.Zašto nećeš. misto dva trokuta mlika. Sutradan me boli grlo. a svaki put kad zakašjen.Trideset i osan i dvi linije. Moj organizam onda traži do­ bro bilo ladno vino.Neću. ka likariju. Oko bota dolazin doma. ne mogu pit bilo. Pijen ga polako. A mene je već počelo štufavat. mlika nima. gucaj po gucaj. da jeman fibru. a ona u posteju. Posli druge botilje već se ćutin boje i slako zaspen.Nimamo je! . kašjat. Vraćan termometar. Sva se skupila i trese se.Ne znan di ti stoji kamilica. vina u kući jema. . Šaje me posli tega u butigu da kupin mlika i meda. a treseš se? . ka da mi po grlu tenperinon stržu. Nesriknje države. Onda mi odgovara crno gusto . Gren i ronjan: . interesantno. ni mlika nima! Da se ne vraćan prazni ruk.Ajde pozajmi u susida. onda. Daje mi upute kako ću je pripremit. bulsavat. I sve do trideset i osan i po jubi me ladno bilo vino. A nikad ne popušin cili španjulet.A ko će nan sad dat kamilicu? .Eto. ja bi žeja.Nesriknje kuće. ka da san lud pa ću fibru poć mirit! . počmen ripjat. . Ona odbacuje ova moja dugogodišnja iskustva i traži kamumilu.

ja! . Zvat ću "Belvi" i konobar će ti lipo donit taksijen i servirat.Ali se zato znan snać. SUBOTA. studenoga Danas san u "Slobodnu Dalmaciju" pročita intervju sa direturon "Mesoprometa". Viče na me šta san vino kupija.Samo ti reci. ška­ mpe ala parizjen? Sve ča promisliš. donit ću ti sira i kruva.Neka se najde. Bolesnik se brzo razvicja i svaki čas ništo pita. Omar ću ti donit. jemamo telefon. Ja ne znan bolesnika ašištit. . Ne znan ni di su kućerini. Zaželila je samo sira i kruva.Ali kako? . Volija bi ja bit bolestan pa da se ona oko mene vrti.Lipo. ni di su mi bičve. . Ne znan di ča stoji u kuću. ako nimamo ništa u kuću. A ča ću njoj dat? Sitija san se. mišu moj. pa ti. a ja gren malo vanka štrapacirat. grickaj i lipo lezi u teplo.Ča ćeš ti večerat? Ona slegne ramenima.A ne znaš ni jaje pofrigat! .A kad nimamo ništa! . oli se i ja ne mogu razbolit? Ča ćemo činit ako i ja zaležen? Morat ću se javit Študent- servisu da nan pošaje koju študenticu. Odmaraj.E . Ništa ne znan. koji je šćeto-neto reka da je je­ dan od razloga što nima mesa i u tome jer ga mi puno jimo! Ma bravo! Tako je! . I sad neka mi reče da ništa po kući ne znan! A sve znan! Neće. . . Dobro. 15. -Ti? . Oćeš li šnicel. pašticadu. Oli presvitloga bis­ kupa zamolit da nan pošaje koju časnu sestru. sve ću ti stvorit. maje. Uvečer san gladan i gren večerat u "Belvija". ča kod zaželiš. liči se.

I ribu isto. ni voća nima! Bravo. Dakle. nima ribe. jer ni mlika nima. ali pari mi se da smo mi godišnje po glavi stanovnika jili dvadeset kili dok su Šveđani jili blizu sedandeset kili. Njanci kil po glavi. a narod čeka novu direktivu na koju će se sad spizu bacit. Da ga ne jimo. jer smo i po potrošnji ribe bili među zanjima u Evropi. nima fažola.. bilo bi ga. ne pulentu sa mlikon. Svitovali su nas da jimo manje kruva. a više fažola koji je zdrav. Sad nima mesa. sad nas se vraća di smo i bili! Kad nan je falilo šenice. Još pri četer-pet godin naše statistike i naši stručnjaci nutricionisti govorili su da smo mi Jugoslaveni po potroš­ nji mesa među zanjima u Evropi. Ali ni bakalara davno nima! Bakalar je uvozni artikal! I tako jedne spize nima jer je izvozimo. a kako će ga bit kad jimo? Ča dojde u mesnice. I tada se apeliralo na Jugoslavene da prominidu stru­ kturu ishrane i da više konšumaju meso. bo­ gatiju ishranu. na meso i ribu i sad kad smo je počeli pri- hvaćat. ostavimo se mesa i mesarnice će uvik bit pune. najpri su nas upućivali na boju. . Dakako. mi prožderemo.. Nećemo znat kud ćemo sa meson. pogotovu na limune. A da se bacit na voće? To bi bilo zdravo. kad smo je naveliko uvozili. onda nas se napadalo da jimo puno kruva. sad je štađun kad se u Dalmaciji masovno jija bakalar. bana­ ne kokose. nutricinisti ka kurbe mučidu. Zamišljena Evropa Oćemo li sad svi počet jist slakusariju? Ali cukra fali! Ne znan kako stojimo sa kukuruzon. Evo. Samo. jer mogli bismo se orjentirat na pulentu. hranjiv. Ne bi se moga zaklet da ću iznit precizne cifre. naranče. raznolikiju. druge opet jer je više ne uvozimo.

Samo škarpunići.. . Jutros me najranije zove i šaje na peškariju da kupin koju ribicu za lešadu. Bit ćemo manje nervožasti. Fibra jon je pala. govoridu stručnjaci. nego ćemo činit svoje potribe ka judi. srdele. učine po kila. vedriji. Lagašni- ji.. grdobine. Cila Europa svako jutro osvane zamišljena nad vlastitin govnon. ugorčići. (Ne prežuna). koji je daleko siroma­ šniji. kanarin. one sa kojima se prajce ranilo. Jedan moj prijatej. A Uganđanin. bogami! Pravi porcjun! Dakle. mekinje. Peškarija Ona još leži. pa svako jutro jemaš obilatu stolicu. Najozbiljni medicin­ ski stručnjaci govoridu da ji triba uzimat bar tri puta na dan po tri žlice. baš san proštija da su od svi spizi na svitu najzdravije mekinje.Na jednome banku naša san pet-šest mali lignjic. ali ćemo pokvarit štumik. Lipa torta. jeftinon prehranon bar nećemo. doša je sa vrićicon mekinja pa su na carinarnici mislili da je to hašiš. manje zamišljeni. učini svako jutro stolicu od deset deki. učinija! Prosječni Inglež. Mekinje su sveta stvar za probavu. An bravo. to je mižerjasto ka da je tić. Mekinje je sa sobon iz Amerik nosija jer nije bija si­ guran da će ji simo nać. Cila Europa. Ribe jema. likar iz Amerike. Jer ono šta ujutru izbaci prosječan Evro­ pljanin koji žive visokin standardon. ali ništa za bolesnika. tanko srat. Ali ne znan kako? Je li ji samo onako zamišat ka za prajca? Triba jist spizu sa nikin vlaknima. jednostavnon. koji ji jeftinu spizu i vlakna (bit će i mekinje). mekinje. E. i to se izračunalo. Na ovi način mogli bismo malo popravit negativnu pla­ tnu bilancu. ča se u nas reče. sa zdravon. barbunčići. pati od zatvora.

A to bi . Niti mislin da bi moj grad izgu- bija prestiž. ništo bi moralo otpast. Koji objekat oli koji objekti . U čemu je ti naš spliski prestiž. ne odvoju li se ti pinezi za bazene. ali stvar je u principu. Udarac prestižu cile zemje! Da se smrzneš od straja! A vidite. pa i Jugoslavije "! Ma boga ti živoga? Udarac. studenoga Tek ča smo izglasali samodoprinos i precizno se dogo­ vorili šta ćemo sa tin pinezima gradit. i to kojemu prestižu? I to ne samo Splita nego cile Jugoslavije! Mi se puno lako itamo velikin pinezima. 19. samo o miljardu i sedansto miljuni dinari. već se program minja. evo.plašidu nas .bila sramota za grad.to se ne govori. sasvim mutan pojam. "udarac prestižu Splita. bogatija mista od naše­ ga Splita mirno odustavjala i otkazivala da budu domaćini velikin natjecanjima iz sasvim prozaičnog razloga . da pošteno kažen. a još lakše ve­ likin besidan. SVE ZA PRESTIŽ! SRIDA. veća. Iz programa za koji smo glasali ne smi ništa otpast. a ti program sad bi bija okrnjen za miljardu i sedansto mi­ ljuni. ja se ka Splićanin ne bi smatra nimalo osramoćen.nisu jemali pinez. A jopet. morat ćemo otkazat prvenstvo Evrope u plivanju i vatrepolu. Pridlog je da se dil pinez odvoji za adaptaciju baze­ na "Jadrana" i "POŠK-a". pa koji udarac? I to pre­ stižu. Ne radi se o velikin pinezima. kad bi naš Split odusta. koji mi je. zašto ne moremo reć i mi Splićani? . Dakle. i kakvi bi to bija udarac? Ja san štija kad su druga. I ako to mogu priznat i bogati Amerikanci.

kad bolnica limuna nima. bakalara. Vidija san jednoga bidnoga fu- rešta koji je desetak minuti škljoca po toj fili. Došla je kafa. udarac prestižu svi nas koji stojimo u tu prokletu mrsku filu i štrapacajemo se. za deset deki kafe. gušta san. PEP. Tek onako. parade i balade! PONEDIJAK. a eto van PEP i MIS. . i ovi put su slikavali. patimo. 27. Kad ne ležen posli obida. onda je to udarac pre­ stižu i grada i zemje. uja. Došla je i milicija. kad kafe fali. žaj nan je. Zimska i Litnja Olimpijada. Zašto se radi tamo nikakvog fiktivnog prestiža pribaci- vat više nego smimo i moremo? Drugovi moji. dva i po. jidimo. kad važni likarij nima. kad fali cukra. cukra. Dajte vi nan mesa. U dvi i po iz Splita za Far gre katamaran. puno žaj. Je. I počelo je veselo. volili bismo da jemamo love do krova. tučemo. ali ča se tot more! Stislo nas pa jemamo mi prišniji stvari. gleda san veliku filu. Dragi međunarodni prijatelj. mi u Splitu šoldi nimamo. Kad fali uja. jebe se mene za PEP ako će od njega bit više šćete nego koristi. Kad se govori o ovin našin filan. cakla razbijemo i bogajemo za litru uja. Gruba ura. nervožast san i sve oko sebe ujidan. da vas ugostimo i počastimo. Puno me bilo lipo. U isto vrime isto tako velika fila bila je isprid braške butige koja je prodavala uje. I ne samo za PEP! File i parade Jučer na dno Pjace isprid butižice od "Konzuma". Eto. masti. uvik se nadoda kako su stranci slikavali. za me je to puno važnije pitanje nego MIS. listopada Bija san u Faru. Po četer ure žene i judi strpljivo su stali u filu za deset deki kafe. na vikend. kafe.

. Kata- maran već čeka. di ga vrag odnija. Bez njega i uzvanika. a di je. . on je pošten čovik. Ulizen. I vidin mornar iznosi moju boršetu. Baš mi je i drago da dolazi. . Pogleda san je. Nije meni drago čekat. I sad oni jidu škampe. Njanci generalnag direktora. Partili smo za dva minuta.Ča je sad? ča se dogodilo? . S uzvanicima. papuče. Nije me straj za boršu. I ona mene. ali boršu neće.Javite mu. popi- ja bibit i sa prijatejen izaša u šetnju. Ne dan ja boršu. Svi vapori izlazidu. Je mi jedanput u njegov tonobil ostala lumbrela i nikad je više nisan vidija. . Mogli smo se lipo razgovarat. da me štufalo čekat. Ko zna kad će doć. A neš ti ča bi se i pomoga? Unutra su samo dva para bičav. J u š t o se užga feral a ona ispod ferala. tražija me i na telefon da bi se tija s menon malo razgovarat. neće mi je ukrest. stavin boršu na sjedište pa kako se u n u t r a ne smi pušit.Dolazi drug generalni direktor -jopet on skida boršu i da će je iznit vanka na palubu. šetan isprid broda. naš još ne gre. I u dvi i kvarat eto me na mul isprid Kapetanije.vraćan boršu na njezino misto. . Mornar me očito ne razumi. a ja se vučen po mulu. molin vas. Šarmantna Madam Ostavija san boršu u otelsku sobu. Reka san prijateju: . malo se opra.Mora bit interesantna žena.Dolazi drug generalni. Dvi i po je prošlo.Ostavi. . Gren na komandni most vidit ča je! Na obid je. reka san ti! Neće je on ukrest. A baš me žaj. mudante. četer škatule duvana. Tri manje dvadeset. počeja san se već jidit. Predvečerje.Pa ča da dolazi? Znan ga. . Oho. Pošten je čovik.

I večeras ćemo je dikod od­ vest! . jema mota. fino. zapravo ne govori nego cvrkuće. ležerno. Poljakinja je. kako će nas utišit kad putuje! Bilo bi boje da nismo ni došli! Ujutru je bisnilo jugo. Složija se. s Ingležima ingleški.Sama je! . s nama francuski. zove se Marta! Sve su Po­ ljakinje šarmantne. . Vodi konverzaciju fino.Uvik je na sve spreman moj pri- jatej. . Zelena večernja vešta. I pametna je. Fi­ na. S nan govori francuski. čudo od ženske. Pozdravjamo se ka stari znanci. . Ne znan s kin bi je usporedija. odnosno šta je promislila. pametna Madam nas ne more utišit. Iz Krakowa je. modre velike oči i golo. rafinirano. Ma boja je i od Na- daline. Biramo komplimente koji nećedu bit banalni. Možda će . fino odnjegovano stopalo. i šta n a n sad vridi da smo se pojavili kad ona ujutru pu­ tuje. zna i grčki i latinski. Uvečer je sidila za šankon u aperitiv-baru. zašto ne! . Starija je nego mi se učinila ispod ferala. tuklo je sedan-osan bofori. znan. Omar smo se dišperali i počeli pit od dišperacjuna. duhovito. svjesna je da jon je taj detalj lip i zato ne nosi bičve. ali bez Madam. vapor je partija. koketno. Mora bit bila čudesno lipa.cvrkuće Madam. Ali zaista je interesantna. žute ko­ se. smantala bi i oko prsta smotala i veće muškardine i gore karonje nego smo ja i moj prijatej. ali Madam Marta je strašna.govorin prijateju. a ona se s n a n igra. Zna. Zna Madam sve jezike: s Njemcima govori njemački. A ko će. Ne znan šta je ona rekla.O. Parfem koji je za sobon ostavila ugodan je. Europeizirana je.Oćemo.Kako znaš? -A eto. Prostuđala je već i ona nas. vi i ne slutite kako je u ovome hotelu bilo dosadno dok se vi niste pojavili! . ka Njemica. draga. Ne podnosi more. Eto koje smo mi jebene sriće! Madam se već pet nedija dosađuje u Faru.

ona je izgovori. Kako su jon dlanovi meki! Nikad u životu nisan tako osjetija ženski dlan. Moga san se vratit. ta­ ko je zacvrkutala da je nisan moga odbit. Čudna žena! Ispratila me na katamaran i mavala mi s rive. draga. Posljednji tango Uvik san govorija da je linost najteži grij. ali tribalo bi se ustat već u tri noću. Posli pusti godin san zaplesa. ona sve razumi. Osjećan se neugodno. A to je brutalno. Baš onu rič koja točno izražava misal. Okupalo me. Pogađa mi misli. dizat se u tri. ali ona me tiši. Adje. I bar ja znan da na put uvik triba nosit dva para postoli! Di se m a k a da maka. nježna Madam! . Kad mi uzmanjka rič. S Madam Marton obidvajen u papuče. Blagoslivjali smo fortunal od juga koji je dva dana njoj produžija boravak. Tango.otić sutra priko Starigrada. ali bija san lin. vali su tukli priko rive. ispričavan se. I mislija san se zatrkat priko rive između dva vala. pametna. Niman druge postole. I to u mokre postole! Dakako sa mojon Poljakinjon. Jugo je okrenulo na lebić i more je prolivalo priko hvar­ ske rive. a nas usrićija. Ko bi me drugi moga natirat balat? Ali tako me pogledala. Kad san se vraća s okrugloga stola. učinit kilometar više.

Vazeja san sobu u otelu "Savoja" sa pogledon na Rivu. LOKALE I LIBRE SRIDA. I da nisan tija. . Sinoć san partija iz Splita. Još karte. vratit ča san dužan i vazest malo ba- kalara za svece. U dvi se smjene jilo. Tek kad tre­ ći put pitan još. i on me čeka u Riku i.nidir bokun karte. moga san jubav cilu noć vodit! Ona već leži u posteju. ŠETNJA KROZ BUTIGE. Vrti glavon: . Sad je jopet u modu putovanje brodon. U sobi je i televizor. Sve san škafetine u sobi rastvorija . sinjor.A šta. Stari. vodi najpri na peškariju. jema bit nika­ kva serija TV-stanice TRIVENETA. Komodnije je a benzin je skup. lipi otel. listopada Evo me u Trst. I oni koji jema- du tonobile ukrcadu ga u brod. najidija se i da mi plik. i frižider sa bibitima.A ne. naravski. Silazin na recepciju pitan bokun karte "per škrivere". kafu kupit. 29. mirni. i daje mi jedan list manji od bankanote od deset ijad liri. gleda televiziju. peškariju i more. Samo jema bit da je ovo otel za nepismene. i radio. Konobar mi je reka da bi bili prodali još najmanje dvadeset kabini. Bacija san brzojav doturu Žagaru da dolazin. u kome su još za vrime Austrije bogatiji Splićani dolazili sprovest prvu bra­ čnu noć. Brod p u n ka usrid lita. sa našon glumicon Anon Marijon Bakson koja se svučije gola i čini partu od kurbe. Lipo mu govorin da me to malo. ali osim karte od konduta druge nima. neka se najde. mora san poć. Provištu učinit. mislite cilu noć pisat? .

Pari pupa. U kafani u Trstu Dan je lip. I baš tot. vozidu bičiklete. svaki ka mali jastog. šandole na bose noge. Prošli smo ga i zaustavili se. Morat ću botu doć i ostat koji dan. Interesantno: svi Dalmatinci koji ovod žive isto govoru.Baš me dolazi voja da ga ciloga iščipjen. za dišpet "Ri­ ci" ne gredu na utakmice i veselidu se da nikad na Kan- tridu nima deset ijad gledalac. punome sunca i svitlosti.000 dinara kil. zjogatul! Baš oni lipi mali špacakamin koji ka da je iz novogodišnje kartoline uteka. pupast. Taki nikad nima u Split. Lipi ma­ li špacakamin! Nima mu četrnajst-petnajst godin i fina. vesel.Fermaj! . Škampi. Neka je Nova godina daleko. go- . a u Trstu su. .Nije ni njima lako! Eto.. svi se tužu kako je teško živit s ovin gor- njin sviton. Slope. ceston grabi špacakamin. "Ajdukovi" navijači koji volidu balun. govori. bebice plaču. ali je nesta ka da se opet vratija u kartolinu.govorin Žagaru: .A njima s van? . smije se. isto bi mu bija da bar de­ setak ijad dobre ruke. rumen. u Baču pri Materiji. Trevimo predstavnika "Ajduka" koji nas vodi na marendu u "Zlatnu školjku". A svi lipo živu. škripju karocete. 28. trču između stoli. žuti cuf kose pada mu na čelo. Veselo grabi. Ali dica se igraju. Prolazimo kroz mista meni smišni imen: Hrpelje. Špacakamin Po lipome jesenskome danu. . duplo skupji. vanka štekati. zvižđe. cr­ na monturica. putujemo za Trst.Teško je nan s njima! . Tublje. nasmijan. kolo od žice priko ramena. crveni obrazi sa dvi mače od garbuna. Bač pri Materiji.. Sitija san se da nikad u životu nisan osta spavat u Ri­ ku. Materija.

a samo uvečer. on i je pronaša u Trstu. ta je piturana. Trojica su sad u gori. starce koje san uvik nalazija u ovoj kafani. stotinu varijanti sidi vlas. poza podne starice. Pitan za nike naše jude. I more je šporko pa se ne moš ni kupat. Trojica friški. di san ovo upa?! Pari da san u koji fini dom za bogate starice. Ujutro je izmišana. Sve pune zlata po rukan i prsima. Interesantno koliko se puti na dan izmini publika u ovu kafanu. i to koji žen! Od najmlađe san mlađi bar desetak godin. u "Belvija" recimo. Onda ću ja bit najstariji. Svud okolo mene bile side kose. Ura je od njijovog kapučina. Tripice Uvečer jimo u "Re di coppe" (Kraja kup) najboje tripice na svitu. sve nosidu očale. Nu ti boga. ali isplatilo se stat radi tripic kod "Kraja kupa". u privremenin grobištima čekaju dozvolu za prenos kostiju u rodnu zemju. Ane. U nas u Split. Tri je dana boravija u Trstu. Gori su na grobju Sv. Puna kafana žen. Sve jemadu džempere. Seden i gledan oko sebe. Sve jemadu na kolina boršine. Skulari sa librima. baš onakve kakve su se nekad . pri nego zatvori. Ćakuladu ka da molidu Boga. Niki švicarski novinar pisa je o njima u "Neue Zuricher Zeitung". pisa o njemu ka o čudnom. pa i kad si ča zgrišija kontra nje. nestalo i je sa jelovnika. Nima ji više. Samo jedan stol u kantunu pra­ zan. izgubile iz njijovi oštarij i kuć.lubi letidu i gren unutra. Dobra je rodna zemja. Plače švicarski novinar ča su se tripice (Kutteln). po cili dan mladost. a eto. njijovo staro dobro nacionalno jelo. mladi svit. ko­ stime. a koja nije sida. umrli su. oko podne do bota činovnici i trgovci. Sve ona široko primi i upokoji. onda dolazu penšjunati. dosadnom pograničnom gradu u kome čejade nima ča či­ nit. šalpe oko vrata.

koji se u ovoj kafani sastaju i održavaju kult šibenskog pisnika. ali tripice su njezin veliki specijalitet. Tri puta san u tri dana svraća i tripice su bile uvik iste. onega biloga kojin mesar špikuje meso. slikare i staroga boksačkog trenera Paola koji se čak spominje prvi spliski. Upozna san nike kolege novinare. naravski.malo životu na voju. Razumin ga! .širi ruke Kramaršić. u svoje vrime mora bit bila elegantna. dok govoridu o Tommaseu. a na svitu postoje tolike lipe stvari! . Jema prav Mate. Šjora Karmela. Ko će se poć karat? Ka- fana stara sto i sedandeset godin. Puplika je šarena. Sitija san se da san pri pedeset godin na "Ajduka" placu čuča cukar de orzo i gleda njijov egzibicioni meč. Dakako. spava mi se. dragoga Matu počeja je štufavat šporki asketski režim i da je . kapula i nikakve mirodije. pa rukopise. Tomić je po­ kuša otvorit boksersku skulu u koju je i mene primija. nje- govon rukon napisani testament i drću dok ja vrtin stra­ nice. A ja san još frižak. Za pripremanje tripic najvažnije je točan idealan spoj ma­ slinova uja i špeka. gospodska. papar. A tek ja! Polemika Pet minuti posli sidin u staru kafanu "To- mmaseo" i sa tamaseovcima. odavno pokojni bokseri Modrica i Tomića-Kukeža. ali pari mi se da o njemu ne znadu baš puno. izvanredne. ali sad se štukatura guli i pa- . i finiji i po- basji. Pričali smo o Mati Parlovu.ča bismo rekli . omar skaču i žešću se. i bokun debjega masnoga pršuta. Ča će poć po cili dan tuć u vriću. mislidu na Bajamonta. Samo sol. Bez kumpliri. A ponoća je blizu. luk. Naša san i Kramaršića kojemu je "Kraj kup" stalna šta- cija. dava mi je jist kruva i pancete. Šjora Karmela kuva još gulaš i jotu. stara sestra vlasnika Marija Velica. Infišani su u Tommasea. trkat kroz šumu i pestat se. dolazi i stari i mladi svit.Ne krivin ga. J e m a n taki dojam da oni.činile u Švicarskoj. Kad su mu se otvorile bla­ gajne. originalni. kad je moga zaradit miljune dolori. Nosidu mi pisnikove knjige. tek san prostija sjajnu Katušićevu študiju pa čin iznesen prvi podatak koji in nije drag. deboto san se zakara. i kako san bija meškinjast. dala mu je i ricetu koju on objavjuje u no­ vinari.

prali su se i umivali u moru. Skokli smo do Muggie.. Dobila je ime pisca tek kad je tako nazvan trg na kome se nalazi. zajeba me! I to sto posto! Cilo jutro vrtija san se po Kopru. prošetali se po Kopru. ČETVRTAK. dva puta smo prelazili gra­ nicu. Di san kod doša. Kasnije je naviga na "Svetu Terezu" pa na brode Oce­ anije. Dubrovačke plovidbe. uja. cukra.Je li Kopar naš oli njijov? . kojega se ka kroz maglu sićan sa Matejuške. a čest njezin gost bija je i kompozitor Suppe. Bandaloviće.Jesi li lud? Kako moš to pitat? Eto. prismeja san se. U jahting klubu "Jadro" domar je stari Splićanin Sreć­ ko Sinovčić. Joyce. 30. listopada Sa doturon Žagaron vrtin se oko Trsta. Ali sidili su i pi­ sali u njoj Stendhal. Rilke. i Šanta. ništa ne fali. i to na jidra. moj Bračanin donija mi je pet litar i jedvice prista na cinu dvadeset ijad litra. a kad smo u Kopar ulizli u samoposlugu. nima u Kopru deficitarni artikli! Nu ti boga! Jema i maslinovoga uja. deterdženta. Nima porta na svitu di nije bija. sinko moj! Škuner se zva "Mila Majka" i na njemu je učinija pet vijađi Split-Arđentina. šapjen mu da me ko ne čuje: . Dan pri nego san partija. Svega jema. i po svoj prilici veliki Šibenčanin nije u nju nikad ni seja. Kliškiće. sve naš svit. ka po šolda. tribali bi je obnovit. renovirat. Samoposluga p u n a kafe. . Počeja je navigavat ka dite omar poza onega rata. A ovod u Kopar. a vodu su in davale vlage i kiše koje bi skupjali u tendu.da. i virujte mi da nisan jema s kin progovorit slovenski. i oca mi. Ni vode ni bilo. jedanajst ijad litra! Lupež braški.. a on zna mene. Saba.

a on slovenski njanci jednu besidu. I to na prvi sičnja! Enti boga. Istrijon su nas plašili. i uz nji jedna mala Slovenkinja. terminali i svuda naši Bračani. a deset ji čeka misto. Naučila je govorit po spliski. Korčulani. On je i trener. takali su An- karan i vrag ga je odnija na ples. i njegova dica. I kad mu donese obid. širi se i reste najmodernija naša luka. Usput Slovenci naučidu i beštimje. Pusti kamioni. I sad je­ ma dva mulca koji ćedu postat veliki regatjeri. ti mali Slovenci. Asti Gospu. I upozna je jednu malu Slovenkinju. Po tri miseca unaprid ulaznice su rasprodane. Onda je radija u Kapetaniju do penšjuna. Bija je mornar na jahtan spliski bogataši. Istrija je za nji bila sinonim teškoga prežuna. Slovenski niman s kin progovorit. Kad smo bili dica. U ratu je na­ viga na trabakule. Po kontejnerima već je prva. A ča će činit u Split? Oli doli više koga poznaje? Stari Splićani i danas spominju prežune u Istriju. pribaciva partizane dok ga jedno jutro nisu napali avioni. I ka penšju­ nat doša je. dizalice. Kuva brujet za prste lizat. J e d n a mala Slovenkinja uvik čeka svoga Dalmatinca. Vidit ću je jušto u podne. A svaki novi vez zapada danas trideset miljardi. puno mu je dobra. ovod u Kopar učit Slovence jidrit. ferate. kad je naviga na "Kumanovu". nima spasa. kojemu. Ostat će ovamo do smrti . Jedanajst brodi je na vezovima. Na prvenstvu države od deset najboji jedriličari u klasi "Optimist" sedan je bilo njegovi.. A 1929. in­ ­truktor od jedrenja. evo. ona mu piva. Vlaji. lipo bogami napreduju. bidnome. Jedva ga je škapula. nije se ni sekundu pokaja. a baš tot di su bili zloglasni zatvori. Ko će dat takega brujeta! Dobra je. koje lipo Počelo! Atroke viski i šampanja! Šest uri je pliva i sobon vuka jednoga maloga. plest konope. dok on ji. činit grope i uzle. kad mu donese obid. Ajdukova "bila noć" je u Kopru najfiniji bal. tonobili. ča je bilo gusto! Skakali su u more i šest uri plivali do Biševa. da mu slaje lize.

i bakalaron. Iz starog putopisa PETAK. prid njin je cesta ka snig bila. njanci na Siciliju di su mu priredili banket sa dvadeset jela. Frane. listopada Dotur Žagar pronaša je u antikvarijatu interesantan libar.Trg. Jednoga petka putopisac prispije u oštariju na Klis. u sjeni loze i murve. Marjan ga podsjeća na brdo Monte Pelegrino kod Pa- lerma. a putnik je onda dužan pomoć siro- maju jer bi on osta sramotan. a on vino skupja i prodaje trgovcu. Jure. Sv. putopis s kraja prošlega vika Dalmatien und Monte- negro L. za ra­ zliku od drugih zemalj di je prosjačenje postalo zanat. Riva postaje obala: Pjaca . Samo mršavu juvu s rižima i kupuson. Putopisca prati likar kojemu pacijenti plaćaju vižite u vinu. a pod njin di­ van pogled na Jadro i Salonu. ne bilježi mu ime) posta prvi redaktor "Sidney Heralda".. i da se 1880. Uspija je zabilježit kako se strade i kale pritvaraju u uli­ ce i pute. meka jaja sa ra­ kovima tek stiglim iz Sinja. Sv. a ulice se zovu po svecima: Sv. gostioničar se ispričava da ga ne more obilatije poslužit. Prosjačenje se dopušta samo jadnima i betežnima. Navodi i interesantan podatak da je jedan Hvaranin (na žalost. Lito je i on sidi za kamenim stolon prid vratima. a svaka vojga zapada 2000 krun a trata 4000 krun. Komižani raspolažu sa 120 vojgi i 200 brodi. Kako je petak posni dan. 31. Sv. sa Marjana moglo vidit dio brodovlja koje odlazi u bitku pod Vison. Mora bit da je friška kliška arja putopiscu otvorila ape­ tit. jer piše da nidir nije jija tako slako. Vlaha. Navodi kako je prosjačenje u Dalmaciji sramota. Mande. kojon šeću ponosne Dioklecijanove ćeri. a finskome TURKU. to jest Spli­ ćanke. vratija u rodni Hvar i podiga ku­ ću.. Križa. Posebno opisuje komiške ribare koji su mu nalik no­ rveškima. Passargea. Sv. na švedskome Torg. i piše kako se 20. srpnja 1866. Po- . Štimung kafane Troccoli i Pja- ce. za rad nesposobnima. Svašta jema unutra.

Dosta mi je Trsta! Danas su Svi sveti i sve su butige zatvorene. Nego. U terežijanskom burgu od željezničke štacije do Korza butige se svaki dan zatvaraju. pametnija od Salamuna. Naime. Ovo čudo nikad nisan vidija! . zaladilo. Nabrajaju duzine butig koje su pale pod stečaj samo u ovome terezijanskom dilu grada. deboto san i zaboravlja najvažnije. šaltipance i puste druge pjatance. A na svima izlozima butigi vidin na poljskome i talijansko- me ispisana upozorenja da se šaju paketi za Poljsku! SUBOTA. Promet naglo pada. Samo sa devizan. U njezinu čast popularna pja- ca Ponte rosso prominila je ime u Piazza Maria Teresa. Naši ne dolazu više s dinarima. An bravo. Njoki Marije Tereže Po tršćanskin ulican vidin malo našega svita. čitan da Treštinci nisu znali ništa o spizi. Sa kruvon i kumplirima ranili su prajce koji su se vajali i groktali po blatu ulic i dvori. škuše i lignje. Puše gruba tršćanska bura.red srdel koje se sole u barilima od 60 kg. Od trgo­ vac čujen da in je promet pa na polovicu. i druge njoke od kruva. Puno je ona učinila za Trst. čujen i to da sad iz Jugoslavije u Trst dolazi puno manje dinari. Marija Tereža. pa biškote. 1. studenoga Naoblačilo se. a njanci jedan tonobil iz Jugoslavije. naučila i je od kumpliri činit njo­ ke. Sad se slavila 200-godišnjica smrti Marije Tereže koja je bi­ la La vera madre di Trieste. Ribu dolazu kupovat čak trgovci iz Rovinja. ali zato se iznese više marki i dolori. I ti terežijanski njoki priko Trsta sigurno su došli i nan u Split. Na granici kilometri talijanski tonobili koji putuju u Ju­ goslaviju. La- dno mi je. J e r in se dinar ne isplati minjat. lovidu se i in­ ćuni. a za mene je najimpresivni- je ča je izmislila njoke.

Bit će kad san ono pri nikoliko godin jema gripu. Noć je mirna. Nisan smija ostat. Ona je kriva. na sjevernom i srednjem Ja­ dranu buru. I pokojni mi otac i njegov otac. Mužika na noćnome programu Radijo-Zagreb. Otvaran tra­ nzistor. Zove u unutrašnjost snig. Mora da je to bilo davno. ribari. MALE STVARI IZ VELOGA MISTA NEDIJA. Mora bit da je puno rano. izlazili su uvečer popit sa judima još po litre. ostani bar jednu je­ dinu večer doma!" Fibra Posluša san je i falija. Ko zna. Ne znan koja je ura. . Emitira samo tri kratke bezvezne visti i vre­ mensku prognozu. ZADNJI DAN MISECA STUDENOGA Vanka je još mrak. Tri bota. "Grubo je vrime. Tri bota! Noći postaju sve duže. Pari mi se ka da nikad više neće svanut. ne sićan se više kad san zanji put doma osta. Nagovorila me sinoć da ne izlazin vanka. pušin i čekan da mi radijo javi koja je ura. Oli san ja u ovome pospanome gradu jedini čovik koji ne more spavat? Kuvan kafu. I nidir žarulje. Ni jedna jedina ponistra da je osvitlje- na. Ti večernji izlasci meni su u krvi. kiša. A koja je ura? Otvaran ponistru. di ćeš vanka. si- romaji. tiha. i kad bi bilo doma vina. Ni jedna jedina žaruja ne gori.

Vidiš da je boje da si osta doma. da od noći. bulsajen. Da san vanka. I kad san izaša. I sad će me tokat četrnajst nedij izasebice uvečer ostat doma! Poludit ću. Nestalo. U devet uri već san bija u posteju i čita libar. Čudno je to da mene televizija nimalo ne zanima. Zakarali smo se. ripjen. Ćutin se malo pokvaren. a donila mi kamilicu i andole.Ove dvi-tri linije priko trideset i sedan. J e m a san trideset i sedan i po. I to oni sa fosforentnin šveran. Bolile su me oči. gren je kupit. Ti si kriva ča jeman fibru. bija bi zdrav ka riba. jopet me prid kafanon uvatija škropac. Di neću po ovakome gnjilome vrimenu? Jučer ujutru san okisa i doša se doma prominit. Kašjen. sad san se sitija. Izmirila me fibru. I jopet san okisa. Morat ću počet nosit lumbrelu. u mraku. a ona je u svoju sobu gledala televiziju. Asti onega boga. Čin otvoridu butige. I vino je sakrila. Baš niki dan zaboravlja san šudarić i gren kupit u prvu butigu pet-šest šudari. I fibru jemaš. Večeras počinje VELO MI- STO. Kako neću kad san tri-četiri večeri izasebice okisa na Pjaci. Dobro san uvatija. . . Sinoć nisan moga čitat njanci uru vrimena. Više niti ne gledan utakmice. Šudari Morat ću napokon i leroj kupit. Nima. dobro san nazeba. I večeras ću morat ostat doma. to je fibrica od nervožitadi ča san osta doma. ča san najeba! Evo. počeja san se trest. Korila me: . vidin koja je ura. J e m a već misec dan da je od mene iznudila obećanje da ćemo VELO MISTO gledat nas dvoje sami. a izaći si tija.

jema? Više nego Kineži! Kilometri tonobili. I kara se s menon. ali . kupa se u mliko. Da smo odili na noge. Cila Zagora napuštala je Split i vraćala se u svoja sela. da ni sela mlika nimaju! Cila Europa (pa i industrijski najrazvijenije zemje. I baš sad kad nima mlika. Ča je ovo došlo. da sad ne gren doma. Pa koliko ji. Izvukla je odnekud dva mala kuvala kakva su se duperala za vrime rata. na njima moš jedino skuvat kafu i pofrigat jaje. di je fumar do fu- mara). kupili po dva kila mladoga janjca. šjor? Ostavila san za se zadnja dva i to kineska. Ma vidi ti nje! Jebe se mene za njezino mliko! Reka san jon: . U petak uvečer iša san sa prijatejen tonobilon u Sinj kupit malo mesa za svece. moralo van je nestat šudari! . A ona se muči i kuva na njima obid. .Kupit ću ti kravu pa muzi! Špaker U našoj trgovini počele su se događat pomalo neobične stvari. Nismo ni došli do Sinja nego smo u Dicmo. kad ka- šjen i kišen. Gren u drugu.Dajte mi bar jedan. Divna žena! Dala mi je oba. za Gospu. U tri butige san svra­ ća i nidir mlika. J e m a već tri-četer miseca da smo doma ostali bez špakera. ona se užgala. Rekla mi je da jon kupin i mlika. ka da san ja kriv ča nima mlika. a u nas trokut. Nima. I baš sad kad san ja nazeba. išli bismo brže. Upali smo u gustu kolonu i tri kvarta od ure puzili smo uz Klis. Sta san se smijat.A šta ja mogu. Dvajst i pet ijad kil! I na povratku sitija san se svratit u butigu u Klis i ku- pija san duzinu šudari. poludila za mlikon. rike mlika teču po Evropi. u prvu bi- kariju. kvarat mlika u selo ne moš nać.

Jemamo sad i pećicu. On je zahvalan tebi.K vragu oni i špaker! . Ča mi god u kući triba. Našla je željeni špaker. uvik. Jer on čini uslugu tebi. Ne triba ji molit. stručnije. . Vazela je sutradan pineze i jopet se vratila bez špakera. Servisi su nan slabi. uvik ću zvat faturetaša. sad ona njima ne da gušta. jidna. namušena.Jesi li luda. Moran ji pod hitno minjat. savjesnije i puno.Je. puno cinije. smista gre kupit.A ča se dogodilo? . Pokvari li mi se televizor. Neće.Falilo mi je pinez! . veliku uslugu za koju in moraš bit zahvalan do groba. Radi brže. . .Kako kad si odnila više nego zapada? . nego dolazidu tonobilon isti čas kad ji zoveš. oćeš li čekat da poskupi još sto ijad? Poslušala me je. Faturetaš mi dojde doma popravit oli mi sam pokvareni aparat odnese i donese. Kakva je. neka "Slobodna" onako žestoko piše kontra nji. moran je nosit u servis. i omar smo sta­ vili peć kumplire i janjca ča san ga kupija u Dicmo. di je špaker? . I zvat ću kojega fa- turetaša.Ča je sad. A faturetaš je sritan ča si ga zva. makinja za pisanje. kumit. većina nji i ponaša se kad ji tribaš zaista tako ka da ti činidu niku veliku. Faturetaši Baš u vezi špakera padadu mi na pamet električne in­ ­talacije.sve adočaje butige da će kupit lipi mali špaker koji neće zauzest puno prostora u kužini. Za dišpet. I pri tri dana slavodobitno se vratila doma. Iz miljardu razloga. ali je od jučer krešija blizu sto ijad! Nagovaran je da ga omar. Nije ga uzela jer nije jemala uza se dovoljno pinez. a ti njemu.

to ti je samo šest dolori po glavi.Jesi li ti lud. Za osandeset uzvanika. nego da ja lično držin taki koktel. Kad ne bi bilo faturetaši. Karmenadle od ugora. umra bi od srama. Grad se ispraznija. onda neće on platit porez nego ja. Ko se moga nadat da će Amerikanci udrit ovakvu šte­ dnju! Koktel-partiju od tri dolora po glavi? A ča jin moš dat: po bočicu kokte. Govorin mu: . onako finiji Beograđanin. Ladna kišica uz la­ ganu buru. Počelo je svićat. Od kiše sklonija san se u "Belvija" i šef kužine mi priča kako će ove dane za Amerikance jemat koktel-partiju u Klub-kafani. Ako ne virujem. lipo obu­ čen. kotleti od pasa. donit će mi cilu prepisku. čudi se kako se rižu. fetaju pasi i ugori. Ko bi judima u oči pogleda? Ča bi me u đir uvatili: pa si nas na ovo doveja? Altroke naš prestiž! . to je već drugi problem. I ovo nikad ni­ ­an čuja. Prikrižili su pola liste i za koktel-partiju dajedu samo devet ijad dinari po glavi. Ne Amerika. Gleda i čudi se kako se od ribe činidu kotleti i karmenadle. NEDIJA OKO BOTA Izaša san vanka ali ne moš šetat. kad bismo se oslanjali samo na servise. Ali Amerikanci nisu pristali. a po glavi osamnajst ijad dinari. Oni ćedu donit svoja žestoka pića. Samo ako se faturetaša koji meni čini usluge bude opo- rezovalo. malo koga moš trevit. A to šta oni ne plaćaju porez. jer će on meni skupje naplatit. pa jin je on sastavija listu od osamnajst raz­ ni posluženja. jednu paštu i eventualno sendvič od po fetice salama. Bogami je zima. situacija u gradu bila bi katastrofalna. I s njin neka se bave općinske službe. Gren skuvat još jednu kafu pa se ku­ pat i brijat. Na peškariju iznili ništo ribe i jedan.

. Trese se i jedva čeka da otvoridu butige pa ćedu oni nju čut. upaljen. ali lin san gratat. Najinteresantnija je bila jedna žena.Oli ste morali gledat? . Ne more bit star dvadeset godin. Ovo je prevara. a već je počeja zvonit telefon. Amerikancima čestitan. Ona se nervožasto vrti oko novega špakera i psuje sve redon. Sir dvade- setgodišnjak! Dobro se upalija! A ko od dvadeset godin ni upaljen. Nije sir nego otrov.Nije moglo gore! Bar za me! . mora mu bit dva­ deset godin! I je li moguće da n a n svi proizvodi gredu sve skupji i sve gori? Ovo bi bilo najboje jedanput na godinu kamioncinon poć u Trst pa donit svu potiribu. . ni­ kako ispeć meso. Ali kako je smrdljiv. 1960. Jeman još bokunić parmezana ča san donija iz Trs­ ta. jer pri dvadeset godin nije bilo "Sirele". PONEDIJAK. 1. pjačka! Mučin da se ne šfoga na me! Gladan san pa gren izist malo makaruni ča su od sinoć ostali. Najden kesicu "Sirele". Daju primjer na koji bi se i na­ ša poduzeća tribala ugledat. Na kesicu timbar: proizvedeno 24. Osta san gledat Velo misto.Slabo je počelo. prosinca Ni sinoć nisan izaša vanka. A lipo piše da mu je rok trajanja četiri miseca. a sto ijad digli cinu. IX. grancav.A ča van ja mogu? . moj šjor. Prevara Pišen jer mi obid još nije gotov. zajebali su je. Nije ni svršila emisija. Ne vridi pećica. Pospen i počmen jist i pjuvat.

uzdanula je kroz suze.Vi se smijete. bidnu! Eto. da srićon nisan . ur­ la.Ženo božja.E. . jeste li ludi? Ja nisan lovac i nikad niko­ me nisan obeća zeca.Nije.Zeca. i dok je svršilo. Ko će mu sad o straja reć da nima večere? Ubit će me.. I to na zeca. čin svane. nego san se zanila. . Zvižde bura. I jutros san se rano diga. vi ste mi dužni zeca. . zec je izgorija. . .J a ? Van? Zeca? .I zec je uteka? . gospojo. Zbog vas je meni zec propa. Eno ga u škrovadu ka komad garbuna. .tija san prikinit vezu. .Čekajte. . letin vanka. e! . nemojte. Sta s a n se smijat.Skužajte. Neka zvižde.Isto ste mi dužni zeca. . časna moja rič! Stavila san peć zeca i stala gle­ dat vašu emisiju.Zbogon jin. ali vi mene zajebajete. Muž me doveja prijateje na večeru. a ja plačen.Nije. . zaboravila... tako je počelo.. . Zvonija je telefon dok ga nisan is- ključija.

Snig me uvik uzbudi.. Asti boga. . I svojin vonjon i muži- kon te liči. LEDU I KIŠI.. ali čin zabili. . Nije rekla nogu nego ruku. "mećava".. ne u planinu nego u "Be­ lvija". pomnjivo ajde. molin!" Nikako mi punč stoji uza snig. da se moš dočekat. pada ka lud! Gledan prolaznike. ČETVRTAK.Vazest ću taksi. moga san ruku slomit. Moga san past. prosinca Zatrpan san u snigu. Nije mi drag punč. dobro gredu po snigu.. Veliki bili lancuni pokriju porat. i ja se ne bi začudija da sad priko Rive pritrči čopor vukova.. Omar zoven kamarjera da mi donese punč. a ja se nisan javija. Pripala se da mi se nije ča dogodilo jer pada. Jaki punč.Zato i ne gren nego sidin. Nja­ nci jedan da pade. Vidi se da je u Split malo Splićani. . U SNIGU. da ne udreš čupicon. ča se namečija. 4.A kako ćeš doma doć? . . Sidin uz ponistru i gledan kako vanka pada. . Bogami. Zovu me na telefon..Ne znaš ti po snigu odit. I pazi: ruke ne drži u žep. naprid se na- gni. kad padneš. dakako. prostiru se po Rivi.Ka da san pizda pa ću poć padat! . Ovo je sigurno ona. Ovo je prava vijavica. bila je ona. A nikad ne pijen punč. jer onda ne bi moga tuć po makinjeti.Nemoj popust do taksija. Je. Ne more me ni zatrpat a da me ona ne pronajde. ja vičen: "Punč.

Oli ti ne znaš da su sad. a mede? . kuvan kafu i slušan Radijo-Zagreb. . kad pada snig. u ditinjstvu. Minus devetnajst! Bidni oni koji sad moraju poć radit i vatat tranvaje. Ka da san dite. onda neću ni izlazit iz otela. Oli nisan lanjsku zimu proša zagrebačke skule o sniga? Vuci i medvidi Tek ča san seja za obid. Kako ćeš se ustat od straja? Di ćeš na minus četiri? Po- krija san se priko glave i jopet zaspa. . 5. PETAK. Samo mi nos viri ispod deke i dva prsta u kojima držin španjulet. prosinca Rano se budin. Upo­ zorava Zagrepčane da je jutros u pet uri Zagreb najladniji grad u zemji. Ludoga li čovika! Di bi on mene sad činija po snigu po šumi odit.Koji vuci? . nego u Zagreb na minus devetnajst! Omar san se fika u posteju. Ne da nisan pa nego ni popuza nisan. . Oli razbit staru katrigu. Njoj za dišpet nisan vazeja taksi nego san se kroz snig probija sve do kuće. Omar san se smrza. Laštik u ruke pa poć po Marjanu tuć repce. svaki snig parija mi je kartolina Bon Natale! Lip je onda bija snig. Lipo li je spavat kad je vanka led. telefonira mi prijatej da bi sad zlata vridilo učinit đir oko cilega Marjana. Do- malo javja da je u Split minus četiri.Kad si tako sigurna da ću past. Sedansto puti je jebenije u Split na minus četiri. vuci najžešći? A medo se sad zna gladan probudit i infotan izlazi iz špilje i ita se bovanima od dvadeset kili.A vuci. . samo znan da se on more spustit.A ča ja znan koji. učinit saonice pa udri spust niz Žudinski kanap.Ma koji medo? . Vazest ću sobu i ostat dok se snig ne raskrabi. Onda.

Rastvara mi ponistru i lipi svitli dan upada u sobu. U devet uri u p a d a mi ona u sobu i tira me iz posteje. A ja nisan ni slutija da je situacija u gradu bila tako dramatična. ustani! . Ovu čudnu mišancu sniga. . kad se dižen u dva-tri bota. A ja ništa nisan zna.Neću. Gazin po ledu. Uz posteju mi je peć na drva. vanka je sunce. Interesantno: jedanajst bofori? A ja ništa nisan čuja. gleda kroz ponistru. Omar ga gren tražit po škancijan. tira me u posteju. onda mi viče da san šonanbulo.Ustani. po smrznutome snigu. leda i sunca samo san botu doživija u Sloveniju. Br­ zo se obučijen i izletin vanka. sad san linčina! I daj ti njoj ugodi! Kad mi se ne spava. linčino. .. Kad mi se spava. sunca mi dajte! Ka mužik Učinin đir po gradu. vapori nisu isplovili. Sad san se sitija da odavno nisan čita Gogolja. Ja san pija punč u "Belvija". samo bi krepava! Nu jon boga ćaćina! Kad ne mogu spavat. linčino. Sunca. "Ipak situacija nije bila tako teška da bi trebale stupiti na snagu POSEBNE MJERE". A di san ja to bija kad je bura sve nosila? Bit ću spava. vanka je minus četiri! . Kupin "Slobodnu". sad kad mi je udrilo spavanje. Nu ti onega boga! U "Slobodnu" čitan da je održana iz­ vanredna sjednica općinskog sindikalnog vijeća. seden u "Belvija" i čitan o olujnoj buri koja je na momente tukla sa jedanajst bofori. a deboto nisu stupile na snagu POSEBNE MJERE u vezi s opskrbom i prometom u snježnim uvjetima! . a sunce me grije.. a ja spavan ka mužik i jebe mi se. grija se doma uz pe­ ćicu. ništa nisan slutija. drvo pucketa. dobro na- ložin. Noćas ću uz pucketanje drv u peći Gogolja čitat.Ma koji minus četiri. tira me iz posteje.Ajde.

.pitan ga Bićinon termino- logijon. Nima nikoga. za Majku Božju! Izgubi li Beneš. a po po­ dne boksuje dvadeset rundi! Priča mi to šef kužine. ali neću. Nima oko njega svite. I govori mi da trenira ka nikad u životu. fala ti. Doša je prvu večer u restoran u kockastu košuju. nima ni likara da mu gleda srce. . A di san ja bija? Razgovori sa Benešom Upozna san Marijana Beneša. Pitaj ga. napušten. menadžeri. Rani ga šef ka cara. Sad me straj da se ne pretrenira. Nikako ne mogu svatit da športaš-bokser koji juri titu­ lu svjetskog prvaka more bit ovako sam. isprobivat ću kuvara! Pitan ga niki dan ko ga trenira. proguca je i mala Francuzica i stari penšjunat.A ko ti dozira trening? . pa ćemo mi to lako uredit! Šef kužine vazeja ga je pod svoje okrilje.Nemoj ga nadebjat. Misto da za nj radi medicinski inštitut.Ma ča pansion! Sve mu nosi ča jemaš u kužini. Neću. likari. Jučer mi nudi biljete da ga dojden gledat. a uvečer sidi u "Belvija" i smije se mojin pita­ njima. on sam sam- cat trenira. Nikor. mene je straj da ne izgubiš. a ja omar popizdin. a ča je to momku koji ujutro pritrči 15 kilometri. Sad san se opet pripa. pri- plaćen na otelski pansion. Sam i dozira. miri pulac. . nima njanci trenera. I raščišćavali su se snježni nanosi i posipale prome­ tnice. Sidimo uvečer u "Belvi­ ja". sam sebi je i trener. A ja san mu ka kontrola. Dobar mamak. Nikor. Nima trenera. kripi ga. A ča je to pansionska spiza? Ka ništa. moj Beneš. .

Riči za molitvenik Jedan naš poznati Splićanin koji žive u Zagreb šaje mi pismo i uz pismo ugledni francuski tjednik "Le Nouvel Ob- servateur". Jebi ti to! Tako me i Kramaršić uvjerava da će Mate sa- mlit onega Indijanca.pita ona pošćera. Naime. . A ča san to ja bidan šporkoga na­ pisa? Neš ti moji grubi besid? Anđeli bidu ji danas mogli izgovorit. Zaboravija san bacit biju. naša "Nedjeljna Dalmacija". udunila mi se pećica. Reka san konobari­ ma da spremidu desetak boc lipega vina. Čekat ću ga posli meča u "Belvija". sla­ vit ćemo. Jučer su bili snježni uvjeti. Zbog tega bilo je i protesti čitalac i otkazivanja pretplate. Ako potuče. Uvjerava me da ne more izgubit. opit ćemo se od radosti. J e m a san šta pročitat i šta naučit. stekla je glas najšpo- rkijega tjednika u zemji. Tek danas jon je donija jučerašnju i današnju novinu. Čovik mi je i posla da vidin kako se piše u velikome svitu. Boje bi bilo da ga nisan upozna. Ča je sad? Nu ti boga. Snježni uvjeti Zove me na telefon jedna žena i tuži mi se kako jon ju­ čer pošćer nije donija novine na koje je pretplaćena.A zašto jučer niste dilili? . u uglednima listo­ vima. . A "Le Nouvel Observateur" vrvi ričetinan koje je i mene straj i sram izgovorit. Eno me opet zima. U molitvenik bi mogle stat. Sad ne bi drća. . Nikad još nije bija ova­ ko spreman. opit ćemo se od tuge. a ako izgubi. zahvaljujući u prvo­ me redu mome groznome pisanju.Nismo mogli. pa san iša i pokaja se. Sad je moran iznova užižat.

zabrinuti za odgoj svoji ćeri i sinova. onda je to "poštena privreda" u kojoj se ne smi ni spominjat marksizam. Ne bi se začudija da i naši nouveaux riches počmu u Teksas šavat svoju dicu. Di smo mi. Študiranje se skupo plaća. da za Gospu ne stavin naslov OTVORENO PISMO PIZDUNIMA jer bi bija grubi plagijat. a di je "Le Nouvel Observateur"? Pedeset go- din za njin kaskamo. gospodske. pri­ vatne univerzitete sa bogatin bibjotekan u kojima nima ni j e n o g a pisca šporkoga jezika. oli kad študiraju ekonomiju i privredu. revolucija i druge grube riči. recimo literaturu. Naime. . Kad studiraju. I svituje mene ti naš zagrebački Splićanin da. nego te ričetine koje ja njanci neću citirat dupera nikor drugi nego jedan od kandidata za prešidenta Francuske Republike koji se zove Coluche. ako se jednoga dana odlučin obračunat sa svima tima koji me zbog grubi besid napadaju. U Teksasu niki petroljerski miljarderi. onda je to "pristojna literatura" (decent literature). ali su zato dica sigurna da neće čut ni proštit ni j e n u grubu rič. I ne samo to. poznati francuski pisac Audouard je pod tim istim naslovom (Lettre ouverte aux cons) već objavija zapaženi libar. socijalizam. osnovali su fine.

uvažija bi mu želju i omar ga pripomistija. Niti novinu ne mogu proštit. Dvi ure su me remenavali po brodu koji služi ka radionica .. pa mi se on tuži da bi mu ka po­ morskom atašeu sjedište moralo bit u Split. MRAK I SVITLOST PETAK. kad ne misliš. Reka san mu. kad rastvori ponistre. sad bez nji spavan po sedan-osan uri. šetan. A ne mogu se potužit.. prosinca Ovi nesriknji dnevnik vodin već priko godinu dan. ne mislin ništa. Kad si miran. Pu­ no in je drago u Split. I baš niki dan u "Belvija" upozna san se sa amerikanskin pomorskin atašeon u Beogradu i njegovon gospojon. Kurbe i flota Kad me noge zabolidu. a sad mi se prvi put dogodilo da niman šta zapisat. a ne u Beo­ grad. kad ne radiš. nego je problem u meni. skitan se. šupalj. vidi more. već mi se sklapju oči. Dosta mi je vazest libar u ruke. Lipi dani puni svitlosti i sunca. Sve mi se čini da nije stvar u životu koji se oko mene vrti ka i dosad. Spava u "Belvija" i ujutru. i grijota bi bilo zabit se u kuću. Ovi nikoliko zanji dan ugodilo je i vrime. Pozva me u vižitu na njijov brod i nisan mu moga odbit. živen ka tukac. SUNCE I LED. Izletin vanka. slako spavaš. Pri i sa pirulan nisan moga zaspat. 12. lin. Ne radin ništa. sedan u kafanu i odmaran se. da san mu ja ambasador. Ja san nikako nezainteresiran. Lipo mi je. brode. oko ciloga Marjana dva san puta učinija đir.

likari činidu preglede. Pari mi se ka da ne putujen priko Brača. Na brodu ijadu mornari. sunce. Simpatični mali otel "Kaštil" teplo me primi. kad se po flote izminilo. Odilija se teška srca. dvajst i četiri ure na dan. Ča ću činit po Supetru? Trevi mi auto za Bol. Nedavno su baš na ovi brod prošvercovali četiri kurbe. brendi oli viski. još niste partili? Dosta je turizma. Jema puste radionice i bolnicu. kuvari kuvadu non-štop. otvorene su i butige. Ne vi- rujen da in mornari neće na brod prošvercat koju bocu. Na zidu uz šalter minjačnice nikor je zapisa upozore­ nje: Čuvajte se šljivovice! Pivo i vino je dobro! Viski je preskup! U salonu za oficjale nudidu me ča ću popit. "Ka­ ktus". A šta je. Puzedu po njemu trajekti. Samo voćni sokovi i mliko. Dok obi- dvajen. prisustvujen školskome satu. tri- ba malo i radit. nego kroz Gorski kotar. more ka uje. šume se još bilidu od sniga. ka da s a n u zabavište! Donili su mi kafu. Moga bi koji bibit. I tek posli četer-pet nedij. sakrivali i duperali par nedij pa ji pribacili na nosač avioni.za popravak podmornic. zubari in popravjadu zube. razlinili biste se u Split. Nima alkohola. a Split van je opasan. SUBOTA. prosinca Rastvaran ponistru: vedro. pa na niku krstaricu. zubnu ambulantu. Dvadesetak Bosanac . ugledne gošće su pronađene i izbačene. Dva dana nakon što je brod otplovija. 13. Po cesti led. trevin ga opet u "Belvija". A otel. mister. Nu ti boga. a to je taka kafa da je samo Ame­ rikanac more popit. Ne znaš je li čaj oli kalumela. i dok meštri popravjadu podmornicu. Do u r u vrimena već san putova u Supetar. minjačnice. Omar mi se ne mili ostat. zatvoren.

.Nima mlika . Svanulo je. pošćerov. Ali ni sira ni­ ma.koji ovod učidu za konobare dobili zadatak namistit ba- nketni stol. Planca i pucketa oganj. . a ni ribe nima! Ne isplati se ovčarstvo. Ko će dat? A koji pusti brodi. arte.govori mi konobar. Taki je lipi dan da bi grijota bilo poć spavat. i ne more ga se čut. Naručin kapuciner. Našemu čo- viku isplati se jedino šetat i poć u butigu pa kupit ča mu triba. goridu debela borova debla. Bol spava. U gradu nemoš jemat ti gušt. Cila flota motorini miruje. ne isplati se ribarstvo. . a sad mlika za likariju nima. a nima ku- ćerin mlika! Koliko san reportaži napisa o braškin pastirima. neka in se ne isplati prodavat mliko. rastižen meso pečeno ispod cri- pa i pijen dobro crno gusto vino. Uvečer sidin uz kamin. zavonja mi more i laži- na.Koliko se sićan. davno je to likvidirano! . Nidir nikoga. Nikor nije iša lovit. U svanuće rastvaran ponistru. bila je i farma pilići. gori u selu. pastirskome ovčarskome Braču.Šjor moj. Razgovaran se š njima.U cilo selo samo je jedan pivac. Dobro. Mladi janjci i kozlići prodajedu se po tridesetak ijad dinari kil. Klikću galebi koji su se razletili po pustome portu. ali ji nima. koje mriže. Ko bi napripravija drv! Izračunan da bi borovina koju smo izgorili do ponoća zapala najmanje sto ijad dinari. A od šest-sedan litar mlika izajde kil sira. I gren šetat prema Zlatnome ratu.Ča oče reć da se njanci pivca jutros ne čuje? . . neka in je rentabilmje činit sir koji prodajedu po četrdeset i pedeset ijad dinari kil. Jemali su dvadeset ijad ovac. Enti boga. Na cili Brač dek sira ne moš nać. samo dvi čistačice metu u dvo­ ru od otela. Mučidu se uru vrimena i nikako namistit sto- lnjak. a sad je spalo na pet-šest ijad.

njanci mu "Berekin" ne bi to objavija. TO SU PROIZVODI BURŽOASKOG DRUŠTVA! Da se nisan te istorijske izjave pripa. prosinca Na deset misti san čuja da je na jednome ozbiljnome sastanku jedan naš uvaženi kulturni radnik.I svinjogojstvo ste jemali? .Nima više.Bit će. Ali toliko san se pripa da san se sledija.Partijedu. Lako ćete pogodit.Ča si donija sa Brača? Zamislite moj odgovor. dižu se podi. Pribacin se u Supetar. Ko će se danas šporkavat!? Projde autobus. Tre- vin samo dvi grupe lovac sa pasima. za posal. je­ ma bit da se u nas još jedino isplati gradit. izjavija: HUMOR I SATIRA NE TRIBAJU U SOCIJALIZMU.A di gredu? . čovik na di­ rektorskoj funkciji. zida se.A ča gredu na đitu? . . Prve šumove. Led na cesti još više stega. bome. mra­ čna. i to diretur umjetničke inštitucije. Ne bi to moga reć njanci diretur od prežuna. Da je to napisa koji humorista oli satiričar.Jesi li ti lud čovik? Znaš li uopće ča si napisa? So­ cijalizmu da ne triba humor i satira? To je taka zla. . Urednik bi mu reka: . bome. 15. na Kanarske otoke. prve zvukove proizvele su betonske miša- lice. .Ovo je doša po naše šefove! . betoniraju terace. Ne gre mi u glavu da je iko to moga reć. pogubna antisocijalistička misal zbog koje bi te tri- balo izvest na optuženičku klupu! Ne znan je li se uopće more sa tako malo riči izvest monstruozniji napadaj na socijalizam. Gradi se. Pogotovo ne kulturni radnik. ja bi se bija na­ smija. . PONEDIJAK. Sa starin dobrin Eron prispija san doma na obid. Žena me pita: .

to je neukost. ne znan kako su se ostali drugovi koji su sidili na sasta­ nku ponašali. u socijalizmu more nestat i uja. i kafe. i deterdženta. more nestat i repromaterijala. Bidan bi bija socijalizam. čoviče! I najčišća zajebancija je prema ovome naivna i nevina. u m r a je socijalizam. Ma nije to zajebancija. pri zdravoj pameti rečeno da ne tribaju socijalizmu. najidili? Jesu li bilo šta promislili? Oli su se i oni sledili? . u triznome stanju. Da su humor i satira proizvod buržoaskog društva. onda je to tako mračno da bi i sami Gobbels to s ushićenjem prihvatija. ali ako je svjesno. J e s u li se nasmijali? Jesu li mu pljeskali? Jesu li se smrkli. Kad je drug diretur izgovorija tu svoju istorijsku misal. i sve će to socijalizam lako pribrodit. kako ga vidi ugledni diretur! Jer jema bit da ga on vidi i zamišlja samo ka tragediju. i mesa. Ka pokoru za sve grije čovičanstva! Eto. ali ako mu samo misec dan ne­ stane humora.

18. i mesa i sve će ona meni na kuću donit. Prid vratima velika fila. I uja. Tija san ulist priko reda. Ma kakvi. čeka i ćakula. ne triba jon bit zahvalan.Jebe se meni za vaše file. Pridlaže mi da će mi ona nabavjat sve ča mi triba. Činin mote milicioneru da mi otvori. sklapa poznanstva. dugi. NOVI ŽIVOT. NOVI SADRŽAJI ČETVRTAK. Viču na me. Ali u butigu ulist ne moš. Ne obadaje. Milicioner stoji uz blagajnu i vrši kontrolu. vičen i ja: . Naša san tot jednu svoju staru prijatejicu koja mi priča da su je file spasile. Upo­ znaje svit. ne triba stat u filu. Ne dan se. pa će jon bit zabave napritek. Okad je u penšjunu. saznaje novitadi. utira se. . Stiglo uje i deterdženti. Ona će meni još bit zahvalna. Žive sama i dani jon dosadni. Pušćaju mušterije samo na refule. ali vrata zatvorena. I još čini dobra dila. A za vino. Ona moli Boga da lista deficitarne robe bude ča šira. hobi. i deterdženta. nije znala ča će sobon. di vidi filu. i kafe. Žene u fili uvidile su opravdanost moga protesta i tile su me pustit. Ne pušćaju me. Dan jon je kratak. Gre po gradu i. prosinca Prošeta san do mula i u samoposlugu na Terminalu tija san kupit koju bočicu slovenskoga vina. ja neću ni uje ni deterdžent. ja ću vino. bar zasad. Jer kupuje i nosi deficitarne artikle svojti i susidima. Sad je našla zabavu.

SUBOTA. dragi štio­ ci. Prodavač mu govori kako je brzo podne. bila je počela odit u crikvu ali sad su je file odvratile i ponudile jon bogatiji i plemenitiji sadržaj. Jo ča je lipo stat u filu! Jo uži- vancije! Di će.Nima žarulj. već je bija u butigu i traži žarulje.A šta je . a žarulje nestale dok je bila zatvo­ rena butiga. ko će ji dat? . nisan toko lud da ću mu to poć govorit. Nimadu sad vrimena raspakovat i tek će po po­ dne počet prodavat. prosinca Sinoć san iša gledat boks-meč Beneš-Torez.A kad ste ji to prodali? Nikakvi fili nije bilo. ali za deset minuti ča san bija š njin dva puta san odija pišat i vidija je da san nervožast. Omar je trka u butigu. Evo. Bija san nervožast i spustija san se u Benešovu kabinu da ga malo okurađan. 20.oli se misliš boksat u veštit? Nisan mu reka da san se pripa. sama žena? Premda ne viruje u Boga. .pitan ga . čin se otvorilo. U meni nije bilo kapje krvi. Vrši dobra dila i sad je ona altruistkinja. a u podne su van stigle! . Poljana Gorana Kovačića 3. ma smo i prodali. Protrnija san. . Beneša san naša još obučenoga. kud će starija. Procvitala je od sriće. Učinilo mi se da mu je svaka ruka ka veslo. Po podne oko četiri i po. Torezovu. ča van je život kad se sve pojednostavni! Misteriozne žarulje Priča mi prijatej kako je jučer oko 11 uri ujutro vidija da su u butige tehničke robe "Brodomerkur". . stigle žarulje.Kako ko će ji dat. Već je bija svučen i skakuta je i mava šakan. Falija san i upa u dušmanovu. a u podne oni zatvaradu. sidija san za šank i pija gemište. Dok su tra­ jale uvodne borbe. .Jesu.

Momak zvizne pa se okrene svojima. J e m a ji sedan-osan. počeja je on mene tišit. impošibile?! Sitija san se devalvacije i nadoda. .Dinari oli liri? . Napolitanci su. i to čakod laganoga. znate koliko: četrdeset ijad liri! Svi su zazvi- žđali i stali otresat prstima. . i zabasali su u ovi dil grada. liri! Za trideset ijad dinari ne moš kupit ni kil teletine. ka muškić muškića.A bit će trideset-četrdeset ijad. . pita di bi se u Split moglo doć do ženski. Zna san da je u "Belvija" naručija večeru.Liri. malešni. Kako ja stojin blizu otela. likvidoga.Momci. . i koliko bi to tribalo platit.Kvaranta mile liri. Došli smo do vrja Rive i on me badne lakton i povjerlji­ vo. . di ste došli? Ka da je moj Split Napoli! . potpuno je svjestan ča ga čeka. sprenija san se. ubija si me! Rufijan od kurab Uteka san iz dvorane. davno prošlo vrime kad san ja zna te tarife. Nisan učinija sto metri. mornari sa broda. mi- žerjasti. dok nas ostali slidu. kus je zgodna momka. i nesriknji. Njanci se sad ne spominjen ča smo sve govorili. Misto ja njega. .pita Napolitanac.Jesi li lud. Dakle.Najmanje četrdeset. vodin ji i puten pričamo. a zausta- vja me grupa momak i pita me talijanski di je otel "Ma- rjan". da neće moć ni justa otvarat. čak i pedeset ijad liri! A ča vi mislite. Nisan ga tija razočarat pa mu odgovorin da je davno. ali ovi koji gre uza me. ali kad se počeja svučivat i prema meni mavat šaketinan ka da san ja dušmanin. . pa bubnen. mio Napolitano. svakakvi. jer da posli meča neće moć gucat. takneš li me. Vidili su da gre pusti svit i išli su za sviton. Nasmija san se i bilo me puno drago da san mu ostavi- ja dojam rufijana od kurab.

Pitan ji koliko su oni spremni i voljni dat.odgovara Napolitanac. . Uvridija san se. Sa dvi se i zaustavin. puno dobra.Ka Elizabeth Taylor! . Nisan ni vidija prvu rundu. Ostavija san ji ispred Sv. ali tribalo bi da bude puno. najviše dvanajst. Meni su došle suze. a šta oćete nać za deset ijad? Kokoš! Galofag! Ovi koji je iša s menon bija je spreman isprsit se čak i sa petnajst ijad. kurbanjskin. Vata se za žep i vadi dvi-tri ijade liri da mu ja prominin.Ne znan. Nisan ti ja cambio valute. I svitova ji da gredu u disko-klub balat. caro Napolitano! Oduševljen je ča se namirija na pravoga čovika. da jema za biljet.A je li skupa ulaznica? . Jedva me vidi. Moj Napolitanac je oduševljen. Beneš je obeća doć ali je dobro zakasnija. Svi su uz televizore i nikon glu- pon slučajnošću za redon projde nikoliko cur koje me po- znajedu pa se javjaju.bubnen. bit će pet-šest ijad dinari. Bar ovome jednome lipuškastome. drugo napola. Počeja san se š njima karat ka da san ja kurba.Deset ijad liri. sa crnin ricastin kosan i bilin zubima. Deset ijad liri.pita me on. moglo bi šta intrat i mukte. mali moj! I turnija san mu u žep pet ijad dinari. Pita me kojin se ja poslon bavin. Likari ga krpidu.Najmanje . Po gradu malo muški. J u s t a s mukon otvara. jedno mu oko zatvoreno. . . . A on nima nego samo lire. . prisela nan je fešta. Frane. Jedva je posrka žmul mineralne vode. Nesriknji zanat Radi nesriknji Napolitanac zakasnija san na prenos. Posli meča slavija san sa kamarjerima u "Belvija" po­ bjedu. . . Glava mu modra. Kad se pojavija.Kurbanjskin. nabotivena.

a ja san se zakleja da nikad više neću sklapat. Javjaju mi se i oni koji su u Trst bili posli mene. ne prijatejstva. Potraga za bakalarom Ove zanje dane ko me god poznaje svak od mene traži da mu dan malo bakalara. Posla me u materinu.Pa ti nije osta jedan bakalarčić? Ostavija san jednoga za se. Kako me nije stid i sram ovo čoviku donit? . samac.Pa kad san bija. za svece. A bez bakalara sveci ćedu mu progorčat. . Jedan moj stari prijatej. Gospe moja! Smutija se i konobar Marinko pa mi šapje: . prijateji. I nosin bakalar ponosno svome starome prijateju. .A ča niste kupili bakalara kad ste bili vanka? . nego ni poznanstva sa njanci jednin bokseron. Jidin se. mogli ste ga ranit ka i ja! Da jeman šest bali bakalara. U bot smo se š njin oprostili i poslali ga leć. Računan: meni i ženi je dosta.Volin bit kamarjer nego prvak svita! Falili smo ga kako je vitez bez mane i straja. bilo bi mi malo za svima udovojit. . junak že­ šći od Krajevića Marka. I priko telefona me zovu. Nesriknjega li zanata. Jušto dva­ deset i dva deka. Od onega svo­ ga bakalarčića okinija san mu deboto polovicu.Bija si u Trst.A ko će mi dat bakalara?! . moli me da mu dan samo deset deki. . Svojta. susidi. mi jimo ka tići. učinit brujet i njemu je dosta i pridosta. pri više od miseca dan! .Vraga proždrli. Stavit će dva-tri kumplira. a ne od bakalara. svi ba­ kalara pitaju. Je li dilo donit čoviku repicu! Pari da je od zelembaća.Kupili smo i izili.

Mislija san da će me opalit repicon. Ali nije, nego je
zadrža.
I nastavija je ronjat.
To me puno draže nego da mi je zafaliva i da mi je osta
obligan. Kurba stara, zna on to i zato i viče na me i ruži
me na sve strane.

U IŠČEKIVANJU NOVE:
PAMET U GLAVU!

ZADNJI DANI STARE GODINE

J e m a bit da živen u najvitrenijemu gradu na svitu. Uvik
puše. Nima više bonace. Danima već slušan urlike vitri iz
svi mogući pravac.
I uvik, uvik puše iz pravca koji mi ne odgovara.
U nediju ujutru vapor iz Splita priko Dubrovnika gre za
Bari. A već danima ona me moli i zaklinje da je odveden
bilo di, samo da je vodin.
I u nediju ujutro je budin:
- Ajde, spremaj se, partijemo!
- Di me vodiš?
- U Bari.
Skočila je ka zec i, dok se ona sprema i pakuje, ja slu­
šan prognozu:
"Na srednjome J a d r a n u olujno jugo".
- Nima, stara, ništa od vijađa, vrati se u posteju!
Dišperala se. Tišin je:
- Jebe te se! U utorak uvečer, kad se vapor vraća, gre-
mo s njin za Riku. Javit ćemo doturu Žagaru da nas dojde
dignit, i učinit ćemo dva dana u Trstu.
U utorak slušan vrimensku prognozu:
"Upozorenje pomorcima: orkanska bura".
A ča je ovo došlo? Olujna juga sminjuju se s orkanskin
buran.
Nima više pristojnoga, umjerenoga vitra, južina, buri­
na, meštralića. Oli se i nebeski vitri ranidu galofakon pa
su se prometnuli u nakaze?
Urla bura, sve prid sobon nosi. Oči mi suzidu. Straj me
da mi koja kupa ne pade na glavu.

Vrime i sadržaj
Iz Floride doletija je veliki menadžer i biznismen Bekin.
Doša je doma za svece i donija je ocu:
- dva bakalara
- kil kafe.
- dva paketa mlika
- kil šemedikana za grdeline.
Da je ko ovaki paket donija pri dvi godine, utirali bidu
ga u ludnicu.
Dakle, nikad nije problem u sadržaju nego samo u vri-
menu!

Jedini prioritet
Tek ča san napisa da uvik puše, da nima više bonaci,
nebo me demantiralo. Orkanska bura se smirila, učinila
je kalma bonaca, ka usrid lita.
Izletija san vanka priko mula prošetat do Bačvic. I vi-
dija klapu momak di na salbunadu igradu picigin. Itadu
se u more, skaču, privrću ka cipli.
Trevin prijateja koji se jidi, da je smanjen dil budžeta
za vojsku.
Govori:
- Jebe se meni za bakalar, za kafu, za meso, za deter­
džente, za sve nestašice i krizne artikle. Kruva, manistre,
kupusa i vina će uvik bit. Nećemo bit gladni. Glavno je
da smo mi svoji na svome, mirni, sigurni ka u škatulu.
Najmirnija smo zemja na svitu. Od nikoga nimaš straja.
Nima terora, otmic, bombi, atentati. I kad mi usrid noći,
u dva-tri bota, zazvoni na vratima, ja s a n miran, znan da
nije policija nego da mi koji pijani prijatej dolazi vidit je li
ostala još koja boca vina.
Svi se mi moremo još stisnit, ali Armiji ne smi ništa
falit.

DIKTATURA TRGOVINE

PRVI DAN NOVE
Bilo je lipo. Bilo je puno, puno lipo. Trista puti lipše ne­
go ono lani u Silvestarsku noć, crnu, ladnu, mraznu, kad
je bura fijukala a letrike nestalo.
Sad je letrike bilo koliko oćeš, i noć je bila tepla, lipa,
vedra, i sve je ove dane na raskrižju Stare i Nove sunce
raskošno sjalo.
A čin jema sunca i jema letrike, čoviku ništa ne fali.
Više volin noć sa letrikon, makar uz kruv i vino, nego noć
bez letrike sa jastogon.
Više volin sunce nego tuku.
Danima već ništa ne radin. Ne da mi se sest uz makinju.
Infetalo me pretprazničko raspoloženje radnoga naroda.
Iz pretprazničkog pribacili smo se u prazničko raspolo­
ženje, koje još traje dok ja ovo s mukon i bezvojno pišen.
Kad se uvatin radit, onda danima i misecima s gušton
radin, a čin prikinen i čin me uvati prazničko raspolože­
nje, zamrzin svaki rad, razlinin se. Evo, sad bi ja samo
šeta, leža, odija po lokalima i uvik bi bija, kako mi to lipo
rečemo, u štimungu.
Toliko san zamrzija svaki rad da nikome, ama baš ni­
kome, nisan posla niti novogodišnju čestitku. Nisan ja
kriv, država je kriva. Daje nan tako duge praznike i fešte
da moramo gubit radne navike. Kad je čejade cilu jednu
šetimanu šta u pretprazničkom, šta u prazničkom ras­
položenju, mora izdušit, splasne mu radni elan i teško se
vratit na radnu disciplinu.

Kruv i vino
Po dva dana butige ne radu.
Po tri i četiri dana novine ne izlazidu.
Kruva nima!

Avioni ne letidu.
Gradski saobraćaj se smanji.
Eto, baš na zadnji dan Stare godine žena me rano
ujutro šaje u spizu. Sve će bit zatvoreno dva dana, triba
napunit kuću, triba vazest obilato svega, jer ča ti znaš ko
ti more banit u kuću, a ne smiš se osramotiti
Napisala me cilu provištu, a posebno naglasila koji pa­
ket masla i margarina, jer bi tila ispeć malo slakoga.
U sedan uri ujutro, još je mrak a ja san već u moju sa­
moposlugu.
Počinjen s kruvon.
Nima kruva. Već su ga razgrabili. Nu ti boga, a kad pri?
Trčen u drugu, treću butigu - kruva nidir. Nu ti boga,
ča nosidu vino! Evo će i vina nestat.
Već nima onoga koje ja tražin. Asti Gospu, i vino su mi
počunčili.
Nesriknji narod!
A ča je jopet narod kriv ča će dva-tri dana sve bit za­
tvoreno?
Pušen uza skale. Sedandeset i sedan skalini moran
učinit. I nosin prvi dil opskrbe: šest botilji vina i četiri mi­
neralne.
A ča je šest botilji vina i četiri mineralne? Triba mi sa­
mo za piće još jedanput ovi štrapac učinit.
Ronjan na sav glas. Je li ovo dilo da se ja pustin boti-
ljan prtit? Jeben ti ovu našu trgovinu i opskrbu!
Morete me i kritikovat, morete me i obisit, ali ja, dok
pušen uza skale sa šest botilji vina i četiri mineralne, bla-
gosivjen trgovinu kapitalističkog društva.
Da san ja dikod vanka, na Zapad, ja bi sad telefonira u
butigu i izdiktira gospodaru od butige cili spisak artikli i on
bi meni sve na kuću posla. A ja ne samo da moran stenjat
i nosit, nego se moran tuć i karat za mojima šoldima doć
do robe.
Još pri dvadeset godin, kad je Vidan bija diretur "Pre­
hrane", samoposluga na Pjacu raznosila je robu po ku-
ćan.
Dok san samo piće donija, klonija san. Već mi je p u n a
pipa novogodišnjeg štimunga.
A ko će kupit drugo? Cili mi je libret naružbi ispisala.

Poslovođa i margarin
I kad san po drugi put donija zalihu pića, počela je na
me vikat.
- A di je drugo? Samo na piće misliš? A di je maslo, di
je margarin, di je filet?
- Nima. Ništa nima! Triba bi mi kamioncin za donit
doma brašno, cukar, kumplire, naranče, limune, jabuke.
Ajte u materinu, ti, kumpliri, banane, deterdženti, tuke i
fileti! Jebe se meni, neka nikor ne dolazi.
- A ako dojde?
- Poslat ću ga di san i tebe posla!
Oko devet i po ujutru, u j e n u malu butižicu, tamo put
"Ajdukova" stadiona, kupujen limune. Prodavačica već
umorna, nervožasta, tuži se da ne zna di jon je glava, a
poslovođa govori na telefon. Javjadu mu iz magazina da je
doša margarin. Ne znan je li da on dođe po margarin, oli
da ćedu mu ga poslat.
Razveselija san se.
Ajde, dobro je, počekat ću, doć će margarin.
A poslovođa šćeto-neto šaje u niku stvar svoga sugo­
vornika.
Kakvi margarin, jebe se sad njega za margarin, sad će
se on poć i s margarinon zajebavat!
Doša san doma sa dva kila muzgavac i s kilon gavuni.
Kruv su mi dali u "Belvija".
Po podne u tri bota većina butigi bilo je zatvoreno. Neke
su, istina, udarnički radile do šest sati.
I jema li na svitu luđe, linije trgovine nego je ova naša?
Zanji dan stare godine, i misto da radidu bar do osan,
dok jema potrošači, oni zatvaraju kad njima odgovara. Je­
be se nji za potrošače!
Meni trgovina diktira kako ću se ponašat, kad ću trgo-
vat, stat u filu, kad ću doć po kruv, kad po mliko, po cu-
kar.

Prvi susreti
Tek što je svanija prvi dan Nove, izletija san iz kuće.
Do Matejuške nikoga. Ni pasa, ni maške, ni pantagane. I
onda san ugleda j e n u mladu curu u rebatinke i džemper.

Odila je po komižu, prameni crne, guste, ricaste kose pa­
dali su jon priko očiju, dizala ji je trzajen glave, a oko nje
letili su i kliktali galebovi.
Prošetala je sve do cenca komiža i onda se kalala i se­
la na prvu šentadu. Zagledala se u more. Ko zna ča se
zamislila.
A di jon je momak? Kako se sama stvorila na Rivu? Da
se nisu svadili? Nije mi se baš učinila dišperanon. A da
nije poetesa?
Na štaciju na Rivu tri mlade žene čekale su autobus.
Ka da su se dogovorile, ka da jin je to znak raspoznavanja,
sve tri nosile su bili najlonski škartuc.
Pade mi na pamet da me baš niki dan jedan moj pri-
jatej, koji se tek vratija iz Moskve, priča kako je sad tamo
u velikoj modi nosit najlonski saket. Dakako, velika je po­
tražnja najlonski škartuci na kojima je ispisana koja ino­
strana, pariška, londonska oli talijanska firma.
A znak posebne otmjenosti i super šik je nosit talijan­
ske čizme.
Autobus ne dolazi. Saobraćaj je smanjen. Žene nervo-
žasto šetaju.
Lani mi je prva čestitala jedna mlada, lipuškasta švora
u Marmontovu ulicu. Evo me u istu u r u na isto misto ka
i lani, ali švore nima. Nikoga nima.
Prve čestitke priman od konobari u "Belvija".

Šantova čestitka

Preko Veloga varoša gren čestitat Šantu. Kalete puste.
Kako neće kad se cili Veli varoš preselija u Vlašku. Šanto
mi čestita sritnu i Staru i Novu. Eto ča oće reć bit pritira-
no fin i uljudan.
- A ča ćeš mi darovat? - pitan ga.
- A ča ću ti darovat? Oš srdel? Evo ti pancete, sad san
je skuva. Slaka je ka cukar. Ajde žderi! Oš lokat, evo ti
vina!
Iz just mu med teče. Obligaje me svakon besidon.

PONEDIJAK, 5. sičnja
S krikon, panično skačen iz posteje. Crni gusti mrak.
Vitar me šiba. More prodire. Razbilo mi je fmeštrinu, ras­
tvorilo vrata od kabine. Sve se ruši.
Probudin se. Osvistin.
Reful bure otvorija mi je ponistru i vrata koja vodidu
na teracu.
Tranzistor mi je otvoren. Jušto je pet uri i slušan prve
visti. Počinju sa brodon "Dunav". Ništa novo.
Ni traga ni glasa.
Bidni judi!
Ne gre mi u glavu da sad kad su pomorci obrazovani,
učeni, kad se raspolaže sa najmodernijin sredstvima na­
vigacije, kad jemamo radare, radijo-stanice, televizije,
atome, više brodi strada nego kad su nepismeni kapitani
jidrili priko oceani.
Sa splavima i kajićima na vesla, u gondulan brodi se i
sad priko Pacifika i Atlantika, a nepotopive grdosije, čuda
tehnike, nestaju.
Danas je prvi radni dan u Novoj. Radijo-Zagreb, zabri­
nut da neispavani radni narod ne zakasni na posal, svaki
tri minuti javja koja je ura.

UTORAK, 6. sičnja

Jopet san izgubija san.
U pet ujutru slušan visti.
Njanci riči o stradalom brodu.
Pivadu "Sojčice, divojčice".
Najranije beštiman i udunjan tranzistor.

I posli pusti miseci sinoć san gleda na televiziju kako su Brazilci raspali Njemce. Di se neš pripast! Udrila je zima. Jebe me se. Vidija san duple pasove. Kako balun more bit lip i zabavan! Noćas san slabo spava. a nalet bure je opet otvori. finte. koji svi igraju. a ja je iza začavlane ponistre guštan slušat. Sve me straj da će ova zima bit teška. A vanka bura zvižde. sičnja Odavno ne gren na plac. Neću je otvarat do lita. Vidija san jedanajst kompletni igrači ko­ ji sve znaju. Jema san veliku borbu. balun koji se sad igra dosadan mi je jer nije igra nego sprečavanje igre. Sprenuja san se. Radijo-Zagreb emitira emisiju o vuci- ma i kvarat od ure pušća njijovo ježivo zavijanje. Vratili su igru. Bura urla. 8. Mogli su ga samo pratit pogledon. Urlala je cilu noć bura i rastvarala mi gnjilu ponistru. Pronaša san mlat i brokve i začavla ponistru. raznovrsne udarce i prvi put zbunjene i nemoćne Njemce koji su teško dolazili do baluna. 130 km na uru. sitija san se ča ću učinit. ne more mi ništa. a nikako ga nisu mogli zadržat. dribli- nge. VELIKI VIJAĐ U MUNCHEN ČETVRTAK. duhovite kombinacije. Zatvorin je. Gušta san. a u sedan me budi zavijanje vu­ kova. U pet uri san zaspa. Vanka je dva ispod nule. I kad san već bija na rubu nervnog sloma. ležen. . Svaki čas san se mora dizat i ponistru zatvarat.

Bečani Večeras priko Zagreba putujen u Munchen. također grad u Kaliforniji. skokovima u vodi i sinhroniziranom pli­ vanju koje treba da se održi u kolovozu slijedeće godine. Krolala je. mogli zgradit dva propisana bazena. bar san ja tako mislija. Jebe se nji za prestiž! Oni mislidu doć na tuje špale rušit rekorde i pokupit sve medaje. jema svoj vlastiti bazen isprid kuće! I njanci jedan američki grad neće svjetsko prvenstvo. neka se samo malo naji- du. vaterpolu. A evo. smiješni: prvo. Clara." Najprije je bilo predviđeno da organizator prvenstva bude kalifornijski grad St. Vidija san Njemca u Dalmaciju. Ludi Amerikanci Proštija san jednu vist u novine i slako se nasmija. ja bi se okladija da bi spliski ugostiteji. a ne moredu jedan čestiti pro­ pisani bazen zgradit! A svaki drugi Amerikanac. ali je američka federacija javila da "niti jedan grad u SAD nije zainteresiran". Čini se da gra­ dska uprava u svemu tome nije našla računicu. poznat kao jedno od najznačajnijih plivačkih središta SAD. "Plivačka federacija Sjedinjenih Američkih Država defi­ nitivno je otkazala domaćinstvo 4. i drugo. . To je pomalo iznenađujuće za američke prilike. što grad nema novaca da izgradi još jedno plivalište. što Concord nema bazen dubine koju zahtijevaju propozicije FINE. Ali ovih dana otkazao je i Concord. svjetskom prvenstvu u plivanju. ali poslije otkaza tog sveučilišnog grada na zapadnoj obali SAD organizacije se prihvatio Concord. Pa da Amerikanci nisu sto posto ludi? Svaki dan rušidu u plivanju svjetske rekorde. u Italiju. Ništa više nima ni od Amerike. Razlozi su banalni. vidija san ji u Grčku. Lakše in je srušit pet-šest rekordi nego jedan šporki bazen zgradit. Nadali smo se da će organizaciju prihvatiti Chicago.

Bar da je povonjan. mogu i reoplanon. I kupija san cilu kartu. . U jednome pravcu.Ali ja još niman šezdeset. i kako ću se vra­ tit? Mogu i tonobilon. a u kabinu u p a d a jedan putnik. . PETAK. šjor moj. sičnja S menon do Zagreba putova je i Boris Dvornik. Samo po jednu bočicu.A zakon je zakon. ča se dogodilo? . Bolesno je i vodi ga u Zag­ reb na kliniku.Ne može! .A ča ja znan di će mene vrag odnit. Zaželija san se velikoga svita. U kabinu do naše jedan čovik unija je malo dite. Kako ću ji vidit kad nikad u Njemačku nisan bija? A sad gren.govori mi mala na blagajnu.Od prvoga više nima! . . i penzionerima je sad trideset posto.Kako ne može? . .Kako to kad je oduvik bilo pedeset posto? .Morate vazest i povratnu. . Ali ča nan vridi kad je tot i ona ka kontrola. . .A šta van ja mogu? . .Nima više pedeset posto! Sad je za sve jude priko šezdeset godin 30 posto popusta. Bija san napravit biljet za feratu.Pa su čekali da ja pojden u penšjun za ukinut povla­ sticu? .Sve isto.Nema više! . . Ne da nan ni pit ni pušit. Ponosno ističen: . pokrije lice rukan i plače. pedeset posto popusta. Lipo smo se smistili u spavaća kola.Jeben ja ti zakon koji meni ograničava kretanje.Penzionersku. na povratku koji dan zadržat ću se i u Beč.Dajte mi onda trideset posto. 9. .Ča je.u Moskvu. .slegne ona ramenima. a nikad nisan vidija Nje- mca u Njemačku. J u š t o jemamo partit. u London san ji vidija.

Prvu ugledan vist na dno zanje stranice: JAHTA U OPASNOSTI. Usput na kiosku kupin novinu. Plače da je vo­ ­in doma. čija posada ulaže velike napore da ga izvuče". Nismo progovorili dvi beside. Ka momak radija je u "Slobo­ dnu". u neposrednoj bli­ zini hridi na sjevernoj strani otoka Visa. uslijed jakog vjetra i visokih valova. još ga nećedu ni izvuć. Ona se oće omar iskrcat. kod "Paralosa" kojega jedino drži sidro i valovi koji se vra­ ćaju nakon udara od hridi. Vonjan ka kondukter. namušćat. Kontro­ la totalno popustila. Čunči i ona. Nakon što su "Silba" i patrolni čamac napustili područje.Umrlo je dite -jeca on. Dva plovila nisu se mogla približiti ugroženoj jahti. Partili smo sa zakašnjenjen od desetak minuti. ovi tren! Čujete li oca kako kuka? Sledija san se. "Još su uzaludni napori članova posade tankera "Silbe" i patrolnog čamca JRM da u četvrtak. ali nikako se opit. tuširat se. . Pitat ćete kakve ja jeman veze s tin? Evo kakve. Letidu bočice. Nu ti boga! Koje san ja jebene sriče. . u četvrtak uvečer u pomoć je pošao remorker "Antares" iz splitskog "Brodospasa". Jahta Posli ferate uvik se ćutin škican. jer bi u protivnom sebe doveli u veliku opasnost. obrijat. Cili je vagun grobnica. -Kad? . na kojoj je Ivan Šimunović. Ti vlasnik je moj prijatej. U Australiju je učinija ništo pinez i sada se vratija amo živit. Nimamo šta govorit. crta je karikature i onda je pobiga u svit. Mišamo i crno i bilo. šporak. Niman se ka pri uvatit otela. s engleskon zastavon.Sad. izvuku iz zone opasnosti jahtu "Paralos". Rano gremo leć.

da is­ koristi neke carinske olakšice. najradije bi u Zagreb prispava i sutra se vratija doma! Cvancig Putujemo autobuson. da sad nije štađun za jahton plovit.Cvancig . Do prvoga od godine tija je svakako jahton uplovit. Omar zoven "Vjesnika". ja ću platit. . J e s a n morski vuk. da tamo kupi tu prokletu jahtu. a već me štufalo putovat. I lipo san mu govorija da ne gre.Vidit ćeš ti do Munchena. jema li novosti. J e m a nas devetnajst. . . Izgleda da su ga ipak spasili. govorit ću ka papagalo. Mora bi po podne partit za Munchen. Trubaduri. I svud snig. Vanka je minus četrnaest. a ne znan kako se re­ če devetnajst! Jebe me se za tu jednu posteju viška. Ona zine.Znan i ja.I njemački si progovorija! . jema je samo dolore i pozajmi san mu ništo dinari za avionsku kartu. Eto mu sad te olakšice! I mene je nagovara da gren s njin ka mornar i da će mi platit dva dolora po prevaljenoj milji. jer san planira na lito učinit š njin koji vijađ. .Fir mich i majne Frau.A nije nego devetnajst . ali znan reć cvancig. Gaz­ da pita koliko nas jema. Na austrijsku granicu dajen pasoše i govorin Austrija­ ncu: . Spavan u košuju i u džemper.ispravlja me Kanta. Kad je pri desetak dan partija za Grčku. mali Bego i još niki svit koji ne poznajen. u niko selo kraj Graza. Soba je ladna.odgovorin mu ka iz topa. . Spavamo u niki mali otel. Nije me posluša. Vukas. Kanta. ali nisan mona! Bilo bi mi puno žaj da strada oli da ostane bez jahte.

Nidir nikoga. sidu gospoju. jema li koji Njemac? .govori mi ona. Smistili su me u Schillerstrasse. . Ka da je život izu- mra. ajme.Nu ti boga. . Kaštelanin. I sad meni moji u Dalmaciju kad b u d u ovo čitali. Šakić sa Lučca.samo ča me ne jubi konobar.uljudno se klanjan. . Bit će to oni ča je kjuca zanjega rvaskoga kraja Petra Svačića. Ni pasa ni maške ni kokoše. Ostvarija se moj san. Razveselija san se kad san na snigu ugleda j e n o g a sta­ roga. sičnja Proša san cilu Auštriju. ja san naš čovik. i sve je pokriveno snigon. . gradove. livade. u otel "Modern". PONEDIJAK. . madam. Odveli su me u restoran na obid. majko moja! U snigu nikakva traga judske noge. oli i ti nisi Njemac? . Zoven konobara i ti- tulajen ga: . šjor . . Tek u dva bota poza podne stigli smo u Munchen. a za trevit Kaštelanina nisan mora učinit ovaki štrapac. u Munchen. crnoga.Zdravi bili. ote­ le.Zdravi bili. prvu san ugleda j e n u staricu koja na ponistru trese tapet.Oli vi niste Njemica? . ne- ćedu virovat da ja u Bavarsku. ti i cila ti Kaštila! Ja san učinija ijadu i po kilometri za vidit Njemca. vidija pusta sela. fir trinken? . sad san i to dočeka.Guten Tag.Ma kakvi. Gospe moja. brda. I nidir čovika. šjor Smoje. Upadan u otel i vidin jenu lipu.A di su Njemci. oli ste me zaboravili? Ja san Splićanka. da mi je vidit Njemca u Njemačku! I evo. ča me drago da ste došli . sto puti san reka.Ne znan van ja di su! Bit ćedu po kućan oli tonobilima na vikend. . .Ajde k vragu. Ajme pustoši. nisan jema s kin dvi beside njemački progovorit. stariju. vas haben fir esen. Ni diteta. 12.Her Ober. linoga gavrana. bite.Sačuvaj bože.

Svi su išli vanka trgovat. a svit neka puze i nere! Ajme. Rukopis van šajen po šoferu. U Njemačku se vinon mo­ redu opit jedino miljarderi. Straj me odit po gradu.Kad je tako .donesi ti meni još bocu.najidi san se i reka kamarjeru Makedo­ ncu . samo san ja osta pisat. Nju je deboto afanalo. Sam san u otelu. Trotoari su jin puni sniga i za­ leđeni. da moredu tonobili pro­ lazit. . a ja gren nach Wien! Auf Wiedersehn! . ča in je skupo po lokalima vino! Jedna boca če­ trdeset maraka. Iz konzulata su mi poslali makinjetu. Čistidu samo ulice i ceste. da oni ne skliznu.

kad bi se probudija. naravski. bi- čve. Moram prominit mudante. Pari mi se da san doma. i da je znala kakvi san. Kako ne volin putovat sa kuferima. korteđavat izloge i kupit mi priobuku. koja mi najradije priča kako je sritna u dici. Koga ja vodin po svitu? A ona jopet plače da san težak ka olovo. Muž jon je ovod pekar. Ukrela bi za me sa šanka i bićerin rakije. a još nisan izaša iz sobe. Ko je kriv? Normalno. čekala bi me moja Splićan­ ka sa kafon. čin je završidu. Za obid me prvi dan služi Kaštelanin. omar gredu doma. sičnja Od sinoć san u Beču. na put san krenija sa malon boršicon. Munchen je najveće dalmatinsko misto. a od to četrnajst ijad Dalmatinac. zaista dobar. a ja san osta sređivat utiske iz Munchena. Jučer mi je košuju i mudante kupila u Mu- nchen i. šudariće. Gospodar je naš Vlaj. jer nisan kontrolira što smo sve zaboravili. gradu u Novi Sad kuću i. Samo u Munchen jema priko dvista naši loka­ li. Sve samo naši Posli Splita. svojoj dici. ja. 13. elegantan restoran. Ona je izašla šetat. Zadra. zaboravila ji u otelu. sad je skoro podne. Ujutru. jer i mali i ma­ la izvrsno učidu. Drugi dan vodidu me na obid u Dalmatiniše gril. Računa se da Jugoslaveni jema šezdeset ijad. DALMACIJA U BEČU UTORAK. Najranije smo se počeli karat. ne bi me vazela. a gosti su Njemci. J e m a bit da smo za ugostitejstvo puno talentiran na- . konobari su naši. košuju. Sobarica mi je opet jedna naša ženica iz Novoga Sada. Šibenika i Dubrovnika.

Gospe moja. Pita me šta ja radin. gren u jedan bar popit konjak. di san do te ure. razočarana. vas se stresen i naježurin. lip li je Munchen! Koji lipi. Beograđanka je. i tičjega in mlika ne fali. zovu me u goste na sve strane. dici. slušan familijarne ispovidi. kiša. .Puno pitaš.Jugo. zapravo u noć. ele­ gantni grad! Kad promislin na moj šporki. kako u nas nima kafe. a oni moredu maslon i niku stvar mazat. za uje. Di dojden da dojden. puni su mi žepi vizit-karti. Kad bi jin se odazva.rod. sve je natopjeno nostalgijom. Kunen in se kako me žaj ča nisan bar dvadesetak godin mlaji. kako su file za mliko. mala moja! A ona će u otelu popizdit.Moga bi te čekat do dva bota ali do četiri nikako! Dri- mje mi se. Jema mala mota. ali svima je pipa puna tičjega mlika i samo ča ne zaplaču. mora bi ostat u Njemačku dvista godin. ali bilo o čemu priča da teče. u ra­ zna mista. a ja niman toliko vrimena. Radi sve do četiri bota ujutro. gospodski.Ča je? Kakvo je doli vrime? . Služi me zgodna crnka. bez dice. nesriknji Split. Gaće od kože pripijene uz noge. Rastavjena je. Zacenula je od smija. i ja svima obećajen doć na proliće. priče o biznisu. moja mala! Radin svašta za pošteno pro- živit. Jer kako objasnit okle ovome priprostome svitu ugo- stitejski rafmman i šarm koji in doma toliko fali? A najdu se vanka. Tila bi da je čekan dok svrši posal. . . omar bi osta u Munchen. nategnuta košuja na prsima. Omar mi se ispovida. i sve znadu! Uvečer. Trevijen prijateje koje nisan vidija dvadeset godin. masla nima. A ja ji opet lipo tišin. Omar telefonski zoven prijateja u Split. Lipo jon govorin: . u svitu. ženidban. Nije se dišperala. o jubavi. I ona isto. Svima je ovod dobro i lipo.

pita on. to je mnogo! .I gre nan polovicu vratiti. Deset ijad primjeraka kurit će svaki dan. opet su ga vazeli na posal. On će organizirat prodaju spliske štampe.Neka vas.dekoltei.Ča činiš? . ovo su moji. a šoto du­ ge vešte .Nemojte. Njanci ji konzulat ne prima. di do­ lazi svit od opere. Uvečer me vodidu na večeru kod Franciskanera. Lipo me uči: . Samo šta ne zaviče ciloj toj gospodi: "Gledajte. ne dolazidu ni "Slobodna" ni "Nedjeljna". A konobar jedan basetni. Gušta nas slušat. beogradske i zagrebačke. i ne miritate boje! . . . Kupujen tamo naše novine. . Ko neće kupit? Lapišon mi čini konat koliko će "Slobodna Dalmacija" godišnje zaradit deviza.Šta van vridi pisat i štampavat kad pisano ne znate prodat. Prati nas do vrat i šapje nan da svratimo i sutra. Govori kako voli posluži- vat naš svit. u finome je lokalu. ali se nima ka pri u svoj Ohrid vratit. . Je­ dan n a š poslovni Bukovčanin omar oče s menon sklopit posal. Odit će ka cukar. a spliski nima. Novine Već san ka pravi pravcati gastarbajter uvatija rotu do štacije. Lice mu se ozarilo.Kako ča činin? Doša san se skijat u Gemišt Parten Kirhen.A di si? . Tako mu je bilo drago jer ovdi ritko zalazi naš svit. Vi pišite. i odmar odbije svoj pro- cenat. iz Munchena te zoven. a meni pustite prodaju! . Uteka in je par dan doma za Novu godinu i mislija je da ga više nećedu primit. Gren dva puta na dan.Ja u Munchen. moji!" Dobro mu je. a eto. vižljasti Makedonac. Zalipija se za n a š stol. drugovi. lipo zaradi. Dajemo mu obilatu manču. Fine dame u pelican i štolan.

I kad smo tako utanačili biznis. Ne more to falit. japansku za deset. on garantira da bi u naše otele stalno jema grupe od pet stotin njemački penzioneri. udobni. Sve je kontra mene Interesantna stvar. maslo. i mogu van reći da mi i nije mrzak. Po podne bi išla iz Munchena. osin one- ga ča mene zanima. samo fali odobrenje naši vlasti. ništa boja. Sve je uređeno. a naše­ mu čoviku fali i Split. U Njemačku je sve cinije. dogovoreno. U butigu botilje vina pet-šest marak. Ča se mene tiče. Naranče su deboto mukte. A drugi naš čovik zapeja uspostavit redovnu autobusnu liniju Munchen-Split. i mliko. S ton linijom "Slobodna" i "Nedjeljna" već bi sutradan stizale u Munchen. ali ča ja naručin. . Govoridu mi da ferata nije skupa. sve je tri. lako van je uvatit Antu Zelića. ujutru bi bila u Split i vatala trajekte za otoke. ja san suglasan. Ispočetka linija bi bila jedanput na nediju. Evo sad. pa svaki dan. Dva biljeta prve klaše Munchen-Beč priko 170 ma­ rak. kafa. zimi. za njijove penzije dosta jeftini. leroj moš kupit za dvadeset marak. lumbrelu. dajen in svoju dozvolu. I sad kad jemate moju suglasnost. Saobraćali bi autabusi "Evropebusa" koji vozidu za Pariz. modernu. ali pari mi se da je ipak tri puta skupja nego naša. A oni drugi naš Vlaj već smišlja novu kombinaciju. u lokal četrdeset. naravski da san ga provava. A prva klaša ka i naša. Iz Munchena partija san feraton. Beograd. četiri i pet puti skupje nego u nas. omar gremo zalit ko- njakon. pa dva puta. A mene je lako ranit jer ja jin ka kanarin. To bi bila turističko-gastarbajterska linija. Zašto ji ne popunit kad je to tako lako? Uz penšjunate putovali bi i naši radnici. Rentabilnost pruge je garantirana. Sad je u veliku modu mladi "božole". Rotterdam. lipu. on je ministar za saobraćaj. Oteli su nan dobri. Zagreb. tehnička roba je puno cinija.

a kad su na niku štaciju iza­ šli. Svaki čas pitan koja je ura.Bogati.A ča si poloka. Muti ono. Vratila se u tri bota. onda ne bi popija bocu. Kontrolori su slegli ramenima i izašli. Za četrdeset marak moga san kupit pilu i pun kufer alata. mogli smo kupit dva leroja. Sa vrat viče: . Tugare. U dva bota smo partili iz Munchena. Gleda san kroz ponistru snig sve dok se nije smrklo. I kako će se obuć za karnjeval. a za sutra je urdina ženi tripice. Stariji cilo vrime čita. Infotana. Jušto u minut. U kupeu činin ženi konte. Već su blizu dva bota a nje još nima. Večeras ćemo jist lagašno: juvu. . I stavit će livorver koji štrca pituranu vodu u krv.Znaš li šta je Beč prema Munchenu? . nego u po- licjota. Jili su krenovke. a ja san mava glavon. Vidiš kakva si! I ti bi mene po Njemačkoj žednoga i gladnoga pustila pilat. janjetina lešo i u toču. Neće ni u gusara. Ništo su mi govorili. Oni su govorili.Promisli! Ča smo za obid popili bočicu vina. neće u Popaja. Tugare. ali brzo i nisan moga uvatit. pili kafe. svaku su mrvicu pokupili. Ko zna ča su tili. Muti ovo. Ni­ ­an se to nada! U kupeu je jedna mlada žena sa dva muška diteta.. .. Di je je vrag od- nija? Sve me straj da se ne vrati i bez pinez i bez priobuke. Tri p u t a su mi dolazili kontrolirat biljete. Dočeka me prijatej koji mi omar kroji program boravka za deset dan. kroštule i fritule. Snig i zaleđene rike i jezera. govori. ona cilo vrime plete. Moga bi u gusara. ča nisi kupija? . cancarele.A koju će mi gospu pila. a mlaji cilo vri- me govori. ča ću pilat? Šume po Nje­ mačkoj? . u osan manje kva- rat stigli u Beč.Moga si kupit leroj! . Oće li u Popaja. A ja niman ni lumbrelu ni leroj.

Šta bi reka da san je platila? . študenti su na fakultete. a ovod skupe štracetine. Jutros rano zva san Split.A priklani si falila? .Jedva san ji našla. Samo u nas su kafane i barovi uvik krcati. sidin već uru vrimena sam samcat u cilu veliku kafanu. Ako je jugo po ovakome sunčanome danu.. trideset san butigi obašla. I cili si dan izgubila za košuju i mu­ dante? . a Munchen diže u nebo.I to mi se jebe. . ova poznata bečka kafana pari menza. Mogu zamislit koja će bit uzbuna! Je li se sasta Štab za elementarne nesriće? Ludi grad.Ne znan. solidno. Prema našemu "Belviju". radni narod na radna mista. Vadi iz škartuca košuju. Ovod je nebo vedro ka caklo. Sve najgore o Beču. Ništa nima! . J a ­ vili su mi da pada snig. sičnja Ove retke pišen u "Mozart" kafani. Kroz ponistru gle­ dan zgradu opere. Temperatura oko nule. . Tugare. Nidir drugo.Tugare. svega jema jeftino. a oni mi govoridu da je jugo.Ne znan. Za penzionere je skupo. 14. .Jebe me se! . samo u Munchen! SRIDA. onda je basnoslovno skupo. Ako ča vridi. poludila je za Munchenom. grad konfužjuna! Bože ga do lita zatrpalo. a onda još nisan vidila Munchen. Sad je skoro podne.Od priklani se sve prominilo. . U Mun- chenu je sve elegantno. onda je to palac.. Mislija san da je bura.A ove mudante? . Gotovo je. Već planira kako ću je u premaliće jopet odvest. . Bubne niku cinu u šilinge. Malo je pri počelo puvat.

Ne more se naš čovik izgubit. . Donija mi je najpri braškoga sira i maslin da se mogu napit dok se gavuni pofrigadu. Oli bi tija jedan lipi bakalar i malo škampi? Sve ča oću iz mora.progovori po brašku. Skidan šubaru i utirajen je u žep. Sad je red da ona ostane u sobu. . U bečku noć Nabija san na glavu šubaru koju san pri dvaist godin kupija u Moskvu. Ko bi je o srama u Split nosija? Glava mi gori. Sve biznismeni. Odaje mi tajnu kako dolazi do ribe. oko sedan uri. skuvat će mi brujet. Kala san se u Bol i nije bilo gavuni.Šta želite? . a da ja i prijatej iza- jdemo vanka. Opalin: . Ako ću sutra svratit. Ulizen unutra. Za šankon kus čovika.Samo se vi komodajte .pita na njemački i pere žmul. u noć. Merka me i kurbanjski se smije. Jema ji četrdeset i svi su se lipo snašli. Niki dan san bija u Nerežišće i Humac i sir nisan naša. Ka da mi je štuva na glavu. samo moran reć dva dana pri. ugora i pu- lente.Šaku frigani gavuni i litru vina. Di me neće poznavat kad je bija šef sale u Supetru? Oli me botu posluživa? Kasnije je otvorija svoj lokal pa san i tamo zalazija. . Dogodi se mirakul. Ne gre mi u glavu. (Ne smin to pisat). Kroz izlog restorana "Roma" vidin jedan šalvaomine sa napison Supetar. 40 Bračani Prikosutra uvečer bečki Bračani držidu redovni sasta­ nak u Antikvitetenkeler. Dvajest i četiri ure san bija već u Beču a nisan ni kroz ponistru pogleda. Ne spominjen se. Ča Bečani znadu ča je palac! Iz sobe san izaša tek si­ noć.

Jelovnik . Ne volin roge. vas? . Leti ka tica od stola do stola.Hepatitis! . uvridit će se. Ali upozna san mu ženu i sve mi je jasno. Jema bit da jin rogi po Austriji i Njemačkoj stvaradu obiteljsku intimu. Jedna kombinacija najraznovrsniji muzejski zbi­ rki i ugodnoga toplega podruma. . Ma kakvi.Ne.E. .libar ispisan goticon. Tek ča mi je pronašla stol. pogotovo ča ću povi- rit još u koji lokal. . Ja pijen vino a on limunadu. Bračanin. likarijan. Ovi lokal posta je stjecište otmjenijeg svita. Dolazu i starija gospoda sa mladin jubavnicama. penšjunu. konobar iz Bola. šjor. Veliki podrumski restoran uređen sa najvećim rafin- manon. gren povirit u ti "Antikvitet". a oni su za njima ludi.Oli meni nije? Razgovor teče o hepatitisu.Znate li vi mene? . komar- čan. šterike na stolu. Unaprid tri- ba izvršit rezervaciju. ne bi se moga sitit.. Samo mi smetaju jelenji rozi na zidu.J a . J e m a dosta lipoga mladoga svita. A hepatitis? Ja jeman svoju miru. diplomirala je istoriju umjetnosti. vi mene! Ja san prije rata bija načelnik u Malome mistu. Ne gre mi u glavu da je konobar moga stvorit ovaki lo­ kal. A vlasnik je opet naš čovik.Likar mi je zabranija: njanci kapju. . Nosi mi još bocun vina.. Ona drži i butigu antikviteti. Neće ništa da naplati.Neš ti bolesti. -A ča je? .A znali ste me stavit u Malo misto? . a prilazi mi postariji elegan­ tni gospodin. o Braču. Susret sa načelnikom Štuf Brača. ko danas nima hepatitis! .

Udunija san sviću.U Bolu. Ništa nisan odgovorija.Noćaru. Još svira orkestar. frižider je pun pića. Ona već spava.Proša san ja sedandesetu. Kako se na ovu noćnu studen ne razbolidu? Kako in se ne naladi. di si dosad? Tako me i pokojna mater dočekivala svaku zoru. Prostitutke zamotane u kra­ tke bundice smrzavaju se po pločnicima i čekaju mušteri­ je. sičnja Jopet se karamo. ča se dobro držite! Upozna me i sa ženon. samo nosi dva libra.Asti boga. Evo je. Ja bi osta pi­ sat. a ona ne da. Ni čut! Oče da gremo šetat. J u t r o s me budi i tira vanka. Meni se ne da vanka. sa malo. ne pokvari radni alat? U bot i po san u sobu. jedan o baletu. vi ste još mlad čovik. bome! . Go­ vori po brašku i sliči na našu otočanku. našli smo se u Tučepe. Pri dva miseca. teplo mi je. pa da je doša zaradit koji dinar. Karamo se. jedino ste ka dite mogli bit načelnik. A meni danju Beč nije interesantan. Jadnice! Čizmice in do kolina a bedra gola sve do nike stvari. Odreda mlade i dosta zgodne cure. . slušan mužiku. čitan u posteji. Zanji kvarat gren popit u restoran "Dubrovnik". 15. Nima paketi. drugi o teatru. Prostitutke U bot sa vrtin oko Pratera. Ostavila me u ka­ fanu i u po bota doć će po mene. . Objašnjava mi da je sad četiri miseca na godišnjem od­ moru. Samo se okrenu­ la i prošapjala: .U kojemu mistu? . Ugodan ambijent. Bečankon. malo teatarskog kiča. .Ma nije moguće. Zgodna gospoja. pušin "Ma- r l b o r o " i iz posteje vidin đardin pun sniga. dolazi. ČETVRTAK. Dočeka me šef sale otela u Tučepima. .

Bar malo prošetaj. pa u Beo­ grad. zagledan nidir daleko.I to ti je tvoja intelektualnost? . oću krepavat! . Do po ure me uvatila di mislin.Ajde k vragu..Mislin na one nesriknjake u Split.Jesi li ti intelektualac..Bome. dokle god je ne slomin.Neću! Ali sutra putujemo. ajde u koji teatar! Pogledaj koji je repertoar! . Iz Pešte ćemo u Novi Sad pa u Sombor (di i žene piju vino.Šta sad misliš? . Je ji zatrpalo? . daleko.Onda ajde u lokal! .Oćeš li da gremo doma? . gre­ du po lokalima.Ajde na koju izložbu. Ništa me ne interesira. . da jon više nikad ne pade na pamet s menon putovat. pa u Niš. pravi intelektualci krepaju. okad to intelektualci gredu u teatar? Ajde sama! . . a kad ji štufa. .Neću. . na koncerat! . jebe me se za koncerte i izložbe.Neću. Cili kompletni dan neću se maknit iz sobe. u tome Somboru). . neću i neću. noge protegni! .Neću šetat.A di? Priko Bratislave u Peštu. .

šnel! . Jučer san sidija u "Mozart" kafani. ČETVRTAK. Ne mogu ja ovo gucat. danas sidin u ču­ venome "Sacher" hotelu. udobne stilske poltrone. fini konobari lizedu po debelin tapetima ka gaštrapani. sičnja Od radosti skačen iz posteje i činin tumbule po podu. Brzo konjak. Nije mi drago slako. Sidin u crvenome salonetu. Ko zna koji je to čovik? A na drugome zidu renesansni portret jedne prsate gospoje. stolići. velika zlatna kadena oko vrata. došlo mi za rigat. Jo da jin oće bar 24 ure nestat i le- trike! Kupan se. i na vratima na tri jezika izlipjena je štampana isprika gospodi gostima ča ji se dišturbaje. Ni kruva nećedu jemat. Dobre san voje ka ritko kad. Jema bit da je ovo sama čikolada. U jednome dilu otela izvodu se niki radovi (jema bit da se pituraje). govorite grube riči. ča je slaka! Raspada ti se u justa. čujen vas kako bogajete. okolo kvadri i kipovi. Samo ča jon čiče ne izletu! Lipo mi je. Ajme. teplo. brijen. zviždućen. koja će doli bit panika! Potraje li led dva dana. umirat će od glada. pivuckan. najčuvenije torte na svitu. Ajme. a ja ovod u "Sachera" pun šlifa glumin bogatoga otmjenoga gospodina. ali san isto naručija fetu "Sacher" torte. Di neću! Sluša san u sedan uri visti Radijo-Zagreba koji javja da su ceste oko Splita zaleđene. prsi pune ordenji. Iznad glave mi je portret lipuškastog čovika. ništa mi ne fali i samo mislin kako je sad doli. šnel. I SA PENZIJON KA LORD BEČ. lusteri. Helikopteri će jin spizu pribacivat. 15.

Donili su mi tortu. Evo je. Ali bez banja. Jednokrevetna soba sa banjon duplo. sad bi protestira. crni i bili. šest ijad radi. a pepeljaru ne vidu. ležeran. Da znan njemački. a on me uvodi ka da san i ja službenik. Od dvanajst ijad slu­ žbenika UN.Budi opušten. jer ovod i tako nikor ništa ne radi. Nije "Sacher" ni tako strašno skup. Da buden uvjerljiv. Ovo je carstvo nerada i godimenata! U velikome hodniku dvi cure projuridu kraj nas na "ve- span". Ali isto ne mogu više izdržat. pepeljara mi je puna čik od španjuleti i nja­ nci jedan da je se siti prominit. limunadu. A dvokrevetna sa banjon priko pet sto ijad! Sa mojin penšjunon. pusti policjoti. izazvat incident. Na mote objasnim kamarjeru da mi promini čikoper- nicu. kad bi se stiska. kafu. Jednokrevetna soba 120 ijad dinari. Boje da ne znan. još boje godi život. uvuka me u palaču. zapravo u kompleks zgrade Ujedinjeni narodi. Jedan naš mladi pametni Spli­ ćanin. konjak. Jeben ti "Sachera". . ne mogu zabeštimat. Najsritniji službenici na svitu Ali san zato otkrija u Beču misto di bi sa mojin pen­ šjunon moga živit ka lord. Veliko osiguranje. Sad će doć ona i vidit će čike i brojit koliko san španjuleti popušija. pusti kamarjeri se oko mene vrtidu. Nasmija se i govori mi: . Ko je to moga promislit da "Sacher" jema i sobe bez kupatila?! A u nas u Dalmaciju kupatila nima samo otel "Avlija" u Maslinicu. čovik od velikoga mota. njegovu tortu i poslugu! Dvi ure sidin u najpoznatiji otel na svitu. moga bi u "Sa­ chera" živit cili jedan dan. izvadija san crni noteš i ka ništo mu u odu govorin na francuski. U pravi čas. u ovome bečkome carstvu.

A ča si mislija? Ovo su Ujedinjeni narodi! Jemadu naj­ veće plaće na svitu. a nikor se ne diže. bar. vino na špinu. Irska kafa U jelovniku biramo svjetske specijalitete.Koliko si to platija? . Davno je prošla ura od obida. U Beču je luđe vrime nego u nas u Dalmaciju. Svi se trataju. Nisi ni diga kolet. malo šlaga. . žvaču. ulije bićerin viskija. Od svega najdraža me ta irska kafa na koju san se na- goluzija. a do po ure snig pada. ni ovo nisam nikad čuja ni vidija. jema i ćevapčići i slakusarij i svaki delicij. p u n a kafana.Naši desetak ijad dinari. piju.. a već u jedanajst uri. zalijemo ji fra- ncuskin i portugalskin vinima i u dva bota svršijemo go­ zbu sa irskom kafon. Službe­ nici jemadu pauzu od podne do bota da moredu obidvat. A jedan je čovik posebno zadužen na svakome podu za službenike koji se izgubidu. . Kad san uliza u restoran. Jema svega: sokovi. a sad su dva bota. A ovi svit jopet nije lud ka mi. . restoran i samoposluga. nadoda kafa i malo.. Popijemo za šankon po dva fina francuska konjaka i on plaća ništo malo munite. već se smiri. Nikome se ne da poć radit. za droge. Bude ka­ ­ma bonaca pa odjedanput počmu zvižđat čudni vitri. bilo je vanka vedro. Na nebo nima oblaka.Pa samo? . Samoposlužni restoran krcat. U vatrostalnu čašu karamelizira se cukar.Ča je sad. kad smo mi došli. bire. Gospe moja? Koje su ove? .. . smrklo se i pada obilat snig. A pusti komešjuni. ali on me vodi u pravi luksuzni restoran di služidu konobarice obučene ala tiroleže.objašnjava mi on. da či­ stačice po kući vozidu "vespe". . za izbjeglice..Čistačice . a cine su ka pri rata. A ovi moj prijatej zna cili kompleks ka svoj žep.Nuti boga. pusti problemi čo- vičanstva: komešun za atome.

malo ko puši. natovareni paketima. ruvinavat zdravje kad in je život lip?! A koliko san lipi sekretaric vidija?! I svaka je dobra! Ni­ ­an ja dosad zna da je to tako u Ujedinjene narode. A te tonobile jopet kupuju za trećinu cine jer su oslo­ bođeni svi porezi i nameti. Samo smo pušili ja i jedan crnac. za male pineze je to kupija. tri i po. kalali smo se i mi. a onda ćedu se kalat doli u šoping. Priko četiri ure san u Ujedinjene narode proveja i nisan vidija musavo čejade. nasmijani. Popizdila je. Prijatej mi objašnjava kako jin posal svršije u pet po podne. A je li ova n a š a država mene mogla ovod poslat bar godinu dan. dočeka san večer u kočijašku birtiju "Esterhazi- keler". ča čedu pušit. diš- peran. koji je nakrivija španjulet u kantun od just. mene je tribalo poslat u Ujedinjene narode. . nisu tili pustit. Balanca Pokvarila me cili dan. nikor ne trče. Tužan. ne bi ja. veseli. Dakako. Pametan svit. Mene. Nikor ne priši. moju zemju ovod osramotija. mukte. Svi su kuntenti. Jo da mi je ovod radit! Dabome. lifton se spušćaju dreto u tonobile. ni ka­ ncelarija mi ne bi tribala! Pitate me a ča bi radija? Isto ono ča i drugi ovod radidu. kurbi- ni sini. zapravo on. Sidija bi u kafanu. Vratija se sa dvi šteke duvana i dva Napoleon konjaka. Sve skupa njanci četrdeset ijad. i ustanovila da san se nadebja četiri kila. A ja san sta na vrata i iza ramena policjota gleda kako grabidu. bar šest miseci?! Radija bi ja ovod bez šolda. a mene. I malo. oni ćedu sidit do tri. u banju. Izmirila me na balancu. odija bi u šoping. trpadu borše i onda. Svi koji ovod radidu uvatit čedu sto godin. ne boj se. di je sve ostalo netaknuto od Marije Tereže koja je odredila i radno vrime oštarije koje je i danas na snazi.

Smišan zjogatul! Kad mu pritisneš glavu. A ča ću ja činit s ton Bečankon? Jedino je odvest na večeru? Partija san na tri dana. Eto. Za večeru daje mi veliki dupli važ jogurta. prati me da ne skrenen na šank. pronaša šest fajercagi. ali do prvoga kioska već san bija zaudobija i jopet reka: . na stolu i u sobu. Mislija san da ću zapamtit. da mi predlaže da se ostavin duvana i vina pa da slobodno neka uvatin koju Bečanku. I prati me ka sjena. bite! Kako ji svuda zaboravjan i sijen. široka. Meni ništa. ali kako kad bi mora duperat samo šporke riči? Kupija san jedan suvenir. to moran svaki dan kupit koji novi. ne volin fajercage. Rado bi o njoj pisa. a evo je cila nedija prošla da san vanka Splita. Puno lipa butiga. Uliza san u jednu knjižaru i u talijansko-njemačkon ričniku pronaša san da se šuferini zovu "Zundholz" i "Stre- ichholz". među kartušinan i novinan. Gren li u kondut. Nikad nisan jema fajercag. Produžija san bečki boravak jer san pri- hvatija poziv Bračani da svojin prisustvon uveličan njijo- vu večeru. puno. Već prvi dan u Munchen osta san bez šuferini i gren ji kupit na kiosk. a sad san po žepima. toliko je tolerantna. Kad san jon ga donija. puno lipe igračke. Maloga brata franjevca od gume koji me sića na moga vjeroučitelja. da je to od bibiti. skoči mu bimbo i digne habit. Ovako je to počelo.Fajercag. bite! . počela me upirat i tuć po glavi. Ali kako njemački reć šuferine? Sram me na mote objašnjavat. Lipe igračke Posjetija san pet minuti butigu seksi-šopa. Viče na me da san oteka.Fajercag. pa san misto šuferini reka: . i žilice da mi na licu pucadu.

pita me prijatej. Počmen zvat: . prati pogledon i striže ušima. dekoracijan na zidu. -Vraga san se pripa. guštat ćedu danas moji Splićani šetat po Rivi. ne smeta mi. na njemu puste botilje. Izaša san iz tonobila i ugleda policjota sa velikin vučjakon. . odrišit špigete pa ji jopet veživat. sa finim linijan minareta. elegantnu.Ča si se pripa? . Snig pada. stigli su putnici namirnici! Nikor se ne odaziva. fratri. gleda me. Omar sam se vratija u auto. vozimo polako i do tridesetak minuti već smo u to misto prid velikin fratarskin podrumon.Judi. Vu­ čjak je diga glavu. pusti stoli. Klajne Bruder Ogroman prostor. Zoven i na njemački: . Otvorenje i šank. i unutra da je veliko bogatstvo koje se isplati vidit. PETAK. vidin da se večeras ovod odr­ žava lovački ples. . 16. Slušan visti. Bit će se led raskrabija. Usput mi pokaže novu džamiju. Prvi put u životu jeman leroj u sobi i ne čuje se kucanje. Sedemo za šank i čekamo oće li se ko ukazat. Parkiramo isprid džamije. a nidir nikoga. lipu. Po napi- siman.Klajne Bruder! Žedni smo! Tišina ka u grebu. a sad je velika restauracija koja pari fratarska blagavaonica. odizad velike bačve. sičnja Kupija san mali tranzistor sa lerojon. mužiku i znan uvik koja je ura. Govori mi da su je zajednički gradile arapske zemje na terenu koji jin je još davno darova dalekovidni Franje Josip. Zašto se ja ovod štrapaciran? J e s a n li i ja danas moga bit doli? Posli obida dolazi moj mladi prijatej Splićanin i vodi me tonobilon vanka Beča u niko malo misto Klosterneuburg. kraj policijskog auta. nego san se sitija da bi triba svuć postole. Radijo- Zagreb javja da je doli lipo vrime. koji jin je u stara vrimena služija ka spremište žita i vina.

Bit će jin sad ura od novene. onda nisu Mala braća? . mašu glavan i moj prijatej se s njima objašnjava. Gospe moja lipa i draga. evo bi se i ja smista zaredija! J u š t o san pronaša i otvorija i drugu bočicu istoga vina. Jesu judi! Sve gostionice i oštarije tribalo bi dat držat fratrima. svi su drugovačiji a jopet svi sličidu jedan na drugoga. On se smije. a jema bit iz nikoga lifta ispadaju tri redovnika u bile ma- ntele. Ne znaš koje je od kojega boje. svaka je jubav u njemu. Odvojija san jenu bocu biloga. Pokupili smo se kad su počeli stizat prvi gosti. i mirno sedan za šank i počnen provavat vina. svratili smo u jednu oštariju i spustili se u Beč da prispijemo na bračku večeru.pi­ tan ja prijateja. jedva smo izvukli uzbrdicu do Grin- zinga. i kako praznin bocu. a ja se ne mičen sa šanka. Ne bidu paštroćavali vina. sad oni molidu Boga. Falin fratre. ali su podrum ostavili otvoren da se namirnici po- dmiridu. Lipo pi- juckan i jebe se mene jesu li oni fratri oli kamarjeri. Govoridu po brašku.Ovo su ti kamarjeri! Zagledadu se u nas infotano. znan da oni ni­ kad ne bi putnika ostavili žednoga. crna i bila. . smišni brački svit. Ali ja znan za fratarsku gastoljubivost. dragi. mislidu braški. smiju se i nudidu nas oćemo li šta prigrist. Lipi. Priko oka vidin ga di vadi portafoj i dili jin pineze. Snig je napada. . Guštan slušat tu govornu mu­ ­iku. Oni znadu ča je veliki grij i ne bidu trovali jude. J e m a ji bit obilato nadarija jer su se razvedrili. . pivadu braški.J e s u li ovo domenikanci. kakvo jin je vino. reste moje oduševjenje za vridni i zaslužni red Male braće. Pre­ vladava bolska varijanta. Zen budista U "Antiquitatenkeller" dočekali su nas himnon "Kad su se dva Bracanina intrala na Fjumeri ".

nego prokleti hedonist i meni se ladi već na stolu fažol i manistra. tri file visoke žice. omar bi ga struja ubila i za žicu zalipila. I svuda okolo bili friški snig. i ove dane leti na Tajland. Prid obid stigli smo u Bratislavu. A mitnica solidna. dokle god dopire oko.. parilo mi je da gledan kino. dvi sestre blizanke su bolničarke. već su počeli jist i pe­ čenoga janjca! Zabrazdija san do dva bota u noć. ali ja ni­ ­an zen budist. čvrsta. Posta je poklonik zen budizma.. Di ću ga pustiti na ulicu? . sičnja Zaspa san. J e m a ji svake vele: dva su likara. ne vidi nikakvu svrhu novcu. nije došla. di će šest miseci meditirat u nikome sa­ mostanu. Zaboravija san mu ime. Dočeka nas je mlad. sa mašinkon na prsi. Interesantan je vlasnik lokala. I malo podaje od žice visoka ku­ la osmatračnica i na njoj stražar sa mitraljezon i kano- ćalon. Pri desetak godin upozna san ga u Split. Upozna je tako mene i bilo mi ga je žaj. On bi tako rado s menon nastavija raspravu. ali on je udrija u filozofiju. Asti boga. dva su gostioničara. jedan je profešur od mužike. a sutra rano dolazi po mene prijatej koji me tonobilon vozi u Budimpeštu. definitivno rišenje čovikove egzistencije na ovome svitu. ali deset me puti pisa i zva me u goste. ugostitej kojemu je lipo krenija posal. Ne vuci nego ni zec ne more proć. Odvojili smo se za posebni stol i ozbiljno vodin s njin filozofsku disputu. Uz cilu granicu. nima to nikakva smisla i triba tražit konačno. Partili smo tek u deset uri. Ovod poznajen jednoga opernoga pivača baritona. u meditaciju. SUBOTA. Čeka je u "Be­ lvija" niku svoju zemjakinju koja mu je za dva-tri dana osi­ gurala stan i ranu. ne more je ni najžešći kamion razvalit. I naravski. Blizu je češka granica koja me zaista impresionirala. zgodan soldat. 17. Nisan se pripa.

i ja san jednome od njih nosija kufer na kojemu je bila etiketa CARLTON-BRATISLAVA. on se u banju brija i skalira. nije Čehinja. Sića me ti "Carlton" na ditinjstvo. evo ti spize. dok san sidija za makinju i pisa. ali ja tražin stari otel "Carlton". Ujutro. Isto nas je čula. tri je dana osta i posli mi šava kartoline sa svakog gostovanja po svitu. pogledaj. on jon je već piva operne arije. Reka san mu: . kad se hidroavion OK-BAK spušća na Ma- tejušku a mi smo zadivjeno trkali prema njemu i vikali OK-BAK. .Lipi moj Čeh. Gostiju u restoranu malo. vrata šporka.Ča ja znan koji? Evo ti ga. Galantno jon je pojubija ruku. za Majku Božju?! . Matejuška i Carlton Svratimo u robnu kuću i ona za ništo malo pinez kupu­ je veliki kufer. evo ti frižider. Volija bi ga vidit. ofucan. ali ko će ga sad poć tražit! I di ću ga nać kad san mu ime zaudobija? Šetamo po Bratislavi a snig počima padat. samo mi nemoj po kući pivat! Bija je šarmantan momak i njoj je bija drag. Lipo smo večerali i u male ure ulibili se u kuću. Star je.J e d a n Čeh! . eno ti u ška- fetin i pinezi. a već vučemo puste pakete i kufere.zavikala je iz posteje.Koji Čeh. draži nego meni. Dva ozbiljna . . žedna piture. Dok san se ja svuka i izvadija botije iz frižidera. prag mu na ulazu ulega. Svaki n a n dan prtljaga reste. Zamišja san da to mora bit najlipši otel na svitu. Uputili smo se sa dvi boršete. Prolazimo uz novi lipi otel "Kijev" sa restoranon "Ukra- ina".Koje to s tobon? . MATEJUŠKA-PRAG! Iz njega su izlazili putnici u mantele. U garderobu jedna sta­ ra gospoja uzimje mi šubaru i mantel i omar mi šije raz­ bijene kurdele. Naša san ga i razočara se. sve moš jist i pit i koji dinar za vicje vazest.

vrti je u ruke i samo ča ne plače. jedna nosi bibite. Prid večer migadu n a n svitla Pešte. da nas večeras ne čekadu u Peštu. treća slako. Služidu nas tri konobarice. . diskretno sviraju. nima pojačali ni letrike. lipo. druga jela. Garderobjerka mi se fali kako mi je sašila kurdile i učvrstila botune na mantelu. violina i orgulje.muzičara. Dobra nika žena! Dajen jon pet njemački marki. osta bi ovod koji dan. Izija san samo malo šunke. malo kavijara i popija plze- nsku biru. Ne vi- ruje. Ka bog! Nije mi mrsko.

janjci. Sve mi se čini da su Mađari žešći frajuni od nas. glumac. balkoni. u "Hungariju Hotels" di san prvi put u životu.. i Cukor. Meso je inače tri puta cinije nego u nas. Sinoć san povirija u dvi-tri mesarnice.. govedina. gori. i Sonja Henie. svićnjaci. Samo pinez nima. zasta na ulazu. zlato. hoštapleri i kurab velikog formata.. Ali kad ja jeman dva šolda u žep. umjetnika. kako čujen. ne Mađaru nego bogu ne dan prida se. ali nikor ništa ne kupuje. lista. Iz Hollywooda su ovod dolazili i Korda. poslin puste stotine oteli i lokali. a sičanj se produžija i šoldi nima. Je­ ma svega. ali i plaće su jin duplo manje. Mramor. filmski zvizd. nego smo išli večerat u najboji lokal. pripa.. 18. ju- netina. pivčići. zva se "New York". intrame. Ako i dojde koja mušterija. judi su se istrošili za Božić i Novu godinu. novinari. pivači. slikari. sprenija se. Za mađarske plaće je restoran priskup. Naša san unutra samo dvi manje grupe Amerikanac i Grka. Bija je sastajalište diplomati. lipi mali praščići. jer je to puno cine. deboto mukte. FERATON OD HUNGARIJE PRIKO SUBOTICE I BEOGRADA DO SPLITA NEDIJA. A onda. traži glavu. . po­ trajali bidu dotu svete Ane. sičnja Lipa je Budimpešta! I meni je lipo u Budimpeštu. Ka da su meni u svojtu. sve sjaji. Njanci se "Sacher" ne more sa "Hungarijom" stavit. tri dila stoli prazno. Ovo je jedan od čuveni gastronomski hramova Evrope. nožice. Naravski da nisan kupija ni janjca ni prasca. Visi pusto meso. i sa cilin inkason ove večeri ne znan oćedu li moć letriku platit. kad je sagrađen. i Harold Loyd. Pri devedeset godin.

Prvorazredni konobari i kuvari ali. Lomne stare kosti i bit čedu bidne pale oli u banj. naročito Židovi kojima su ostale vridne slike. Karamo se u jednoj velikoj finoj pašticeriji. izminjuju se najboji mađarski pi- vači i pivačice. ali ona zapela da večeras oče gledat Velo Misto. tako bi rado osta još koji dan. Sididu u n u ­ tra stare inkrepite gospoje i dikoji starac koji se jedva miče i govori muklo. I stoga Mađari puno štiju i kupuju libre. živili bismo i jedni i drugi boje od Švi­ carske. ni­ ma pomidori jer su ovi dan poskupile. oće i oće. Tranvajen i autobuson moš se za dinar cili dan vozit. U lipo nediljno jutro obilazimo Budim koji sa svojin ku- lan i palacima. Dvi starice za jednin tavulinon. rauho. koji za svaki nastup minjaju toalete i ko­ stime. Sa jednoga Vidikovca gledan šoto veliku riku i lipi velegrad koji se razlije na obe njezine obale. Bit će da ga držidu za reprezentaciju njijovoga ugosti- tejstva. koja se sa španjuleton u ustima pojavila na jednome balkonu. I gradski promet jin je deboto mukte. blista na zimskome suncu. Konobari jin plješću. stilski namještaj. Kad bismo Mađari i mi uspostavili sistem: mađarske cine a naše plaće. pa prodaju i grickaju malo-pomalo. oli priko katrige. nakit. vas u snigu. Oće. Za tridesetak ijad dinari moš kupit cilu enciklopediju. osandeset ijad. a obe jemadu ruke u đeš. Libri koji u nas zapadaju sedandeset. oli su se popuzle na ledu. Isplatilo bi se naučit mađarski samo zbog njijovi libar. na primjer. Karanje u pašticeriji Svira veliki orkestar. Ča ji vrag nosi iz kuće? Ovod jema dosta stare gospode. Samo u Budimpeštu u godinu dan kroz knjižare pro- jde deset miljuni kupac. Draga me Budimpešta. . čak i klozetfrau. ovod su dvi-tri ijade. Samo jedan dinar.

Nisu u mene. izuzev Jugoslavije. Vižitajen i ja nju. čak mi utiraje ruke u svaki žep. an? . Cili lokal gleda. u ludnicu ga utira! Opet me iznova svega vižitaje. Sedemo obidvat i lipo jon govorin: . Kad san sta u filu za biljete.Jebe me se. da san ti ji. u Sibir odvest. Kakvi san. Pripala se da ćedu nas zatvorit. u tebe su. I gremo na šta- ciju učinit biljete. ja ću ji držat! . ali ti si najebala.Za me je lako! Ja jeman i legitimaciju.Vrati mi pasoše.Nisi! . Ozbiljno plače. Sve zaludu. Kune se da ji nije ni vidila. Žena na blagajni se sića da mi je pasoše vra­ tila. plaćaju njijovon muniton. ispod tapeti. Nestali pasoši Tražidu nan na blagajnu pasoše i devize za putnu kar­ tu. oni su ji ukreli. Vižitajemo cilo auto od prijateja koji nas je odveza do stanice. Do auta si ji jemala u ruci. putujemo poza podne u Suboticu. morat ćedu nan dat i spizu i sobu. a poznaju me u konzulatu i ambasadi. Vraćamo se na štaciju.Da san ti ji na štaciju! .J e s a n . ostat ću u Mađarsku i postat dopisnik iz inostranstva. Ona plače. Tražimo ispod sici. Ciloga me vižitaje. . Pasoši nima. A sve socijalističke zemje. Ne da da ja nju pretresen. nisu pasoši u nje. .Neka zatvoridu. . . Gotovo je. Nije ona luda. Da ona prispije na Velo misto (jedna epizoda jon je već utekla). iza mene bili su dva njon sumnjiva putnika. . ja bi zdravo čejade izludija.A kako.

Ništo mi govori na mađarski. ča ja znan ko je. robijat ćemo skupa! U sobi ispod zrcala je njezina velika vlaška borša. pari mi sad ka grubi san. . uplašena da me pustila pogle­ dat u boršu. A ko će ga razumit? Zove drugoga policjota koji zna po našku. a čin dojdemo u Jugoslaviju. i traži pasoše. evo da će ga omar tražit. I oba pasoša na vrju. pa je čovik ne bi ubija! Iz plača udrila je u smij. Ali ona ne da. Omar činimo feštu sa svečanin obidon. još se nije okusila mlika. PONEDIJAK.A ča ću činit? Pozlilo jon je. . Kuridu botilje. nego Jugosla­ vije. Interesantno.Ajde.Di su van kola? . nisan se zaželija još Splita. . .Vaša kola. na granicu. a tebe će zadržat. 19.Mene će pustit.Oli ćeš me ostavit? . Gospu jon vlašku. I ona isto. policjot.pita sad ovi drugi policjot. ne boj se. . carinik. Ča jeman vlašku boršu vižitavat kad je ostavila u sobi. tija san u nju povirit.Koja kola? . sičnja Ono ča mi se sinoć dogodilo u ferati. nije je ni nosila vanka? Sad je tako dišperana. . ništo mu go­ vori i kažije kartu koju je izvadija iz moga pasoša. to je njezin tajni sef. Dajem mu ji. Gleda ji i vadi iz moga pasoša jednu kartu koju dotad nisan vidija. A počelo je smišno. Dolazi mi u kupe Mađar. Na zdravje! Okad smo se uputili iz Splita. Čin su nestali pasoši. A bogami je bilo gusto.

nego jednoga moga prijateja. . A meni dolazi poludit.Nemojte se šalit! . Njanci bičikletu. Nosite moja kola! Popizdija čovik.Kolima! .Zašto se smijete? .Niman van ja kola. . od čega kola? .ozbiljno će Mađar. Sitija san se.Ovo su ti namistili igru! . .A što je ovo? . .Di su van kola? . . nisu moja. Stavjan očale. nikad ji nisan jema.šapje mi ona.Kako se neću smijat?! Sad će on čekat na granicu jer ne more izvest kola kad nima potvrdu.Ne znan ča je to. a ja jopet ne mogu doma jer jeman potvrdu. I kartu stavili u moj pasoš. šjor policjot! Niman.A di van je ti prijatej? . .Nemate kola? . . A ja bidan nisan gleda. Na granicu dali smo pasoše na jarpu i njegovo auto zapisali su na moje ime. . .Skužajte. godina rođenja i ispod broj tonobila bečke registracije. Rasvistija san se. Inšenpja san se! .sikće policjot. .Vratija se u Beč kolima.Kako prvi put kad je u vašem pasošu? . eto van ji sa blagoslovon.Znate. ali ja nikad u životu nikakva kola ni­ ­an jema. ja nisan pasoš od granice otvara. Moje ime. . Ako mislite da ji jeman.Di su van kola? Čak se slegnuja pa gleda ispod šentadi. .Moja kola. ne znan vozit i nikad ji neću jemat.Dakle. Daje mi tu kartu. Počnen se smijat. . bezime. ča se to dogodilo. šjor. .A kako ste ušli u Mađarsku? .oštro me u oči gleda Mađar.kažije mi kartu iz moga pasoša. imate kola? .Ne znan ko mi je stavija. sad to prvi put vidin. a niman kola.Niman kola. zaboga? .Niman. . šjor.Vaš automobil.

milicijskin tonobilon me bacilo u otel. Novinar je. svi su mirni. Prolazidu minuti.Muči. Kroz ponistru smo izbacili prtljagu i skočili u snig. a kad je svršilo. Nima meni do moje milicije Nisan zna da je naša granica. nego bi lipo mirno ka čovik doma sta. kolega. Kvarat od ure smo sidili i čekali kad će voz krenut za Suboticu. . evo ji. . I voz je partija. donili mi pasoše.Enti boga tebi i televiziji i Velome mistu! Da mi nisu dali pineze. Mi­ licioner nas je odveja na milicijsku stanicu. Ve- čerajemo u restoranu. Doša je onda jedan mladi milicioner koji me pripozna. kad se gre feraton.Brzo se iskrcajte. u Su­ boticu. gredu! Došli su. sad će voz krenit. .Ne. Nami- stili su mi makinjetu i zamolili me da napišen prilog za njijov list. Lipo smo se drugarski razgovarali. Deset minuti.Suđeno nan je ostat u Mađarsku. pozdravili i otišli. a ona jopet plače. Svima je vratilo pasoše. . skuvali nan kafu. Jedan momak se diže sa stola i nosi mi botilju šampanjca. nećemo u Suboticu prispit na Velo misto. pijuckali i sobu su mi rezervirali. i drago mu je da san prispija na tradi­ cionalni susret bečki i peštanski novinari. . ne bi se štrapacira po Evropan i drća na gra- nican. . Ujutro su došli po mene i odveli me u redakciju. komentirali.A vi ćete za Beograd. . a nikor ne dolazi. Pušin španjulet za španjuleton. Ako nas sad i pusti.Još će nas iskrcat . Naložili su dobro peć. Prispili smo tačno u minut na početak emisije. Uzeli su mi pasoše i otišli. a za jednin drugin stolon banket. nego za Suboticu! . Nervožast san. petnajst.stisla se ona u kantun. a ja san izvadi- ja botilju konjaka i fine španjulete. Ura vrimena je prošla.

umoran san. A ča san moga? Seja san i napisa. a Suboticu nisan ni vidija. Ništo o Subotici i Splitu. oli seljaci. Sve tri studentice. I ne znan ča san napisa. pa ji potižu unutra za ruke. Za đinaštikante Niman se ka pri uvatit moga "Mažestika" i večerat kod Ive u Klubu književnika. posli trećeg uzaludnog pokušaja da se uspenje. nikad uza me lipo čejade. oli feratjeri. ali se pridomisli- la i odustala. a skaline visoko. Uvikje govorila: . i koji putnik koji skine postole pa mu vonjadu noge. revoltirana odustaje od putovanja. Čuje me kako govorin i pita jesan li iz Splita. Smijen se. a študira u Novi Sad istoriju. oli je u najbojem slučaju koja stara baba kojon triba pomoć dignut kufer. A poznajen li dra Gabričevića? Fali ga da nikad nisu jemali bojega predavača. A jesan li s njon ka sad. Sve su nikako basetne i jemadu kratke noge. ali ne mogu. Uvik su oli soldati. Kad putujen sam. Bila se orjentirala za novinarstvo. Starije ne moredu dignit nogu pa kleknu na skalu. nego za đinaštikante! Napokon smo partili. . oli koja nervožasta usidilica kojon smeta duvan. nikad nije sela u feratu. poza podne feraton gren u Beo­ grad. J e d n a je Crnogorka iz Titograda. Druga je mala iz Sombora. ali sad je iša u penziju. Neću ni u Sombor. a študira u Beograd političke nauke. I ona je bila debela i basetna i nikad. Voz za Beo­ grad još nije doša. ne zna jema li dovoljno talenta. J e d n a debela žena. Nadan se da to ne- ćedu štampat.J e b a pas feratjerima čunku kad činidu onake visoke skale! To nije za jude. Zeben na subotičku željezničku stanicu. a odizad ji upiru. Tili su me vodit na obid na Palić. Sidin na šentadi i gledan kako se žene teško penju u vagune. Sitija san se moje pokojne tete Tone. omar su u kupeu tri lipe mlade cure. kasni po ure. Studenti žalidu.

i njon i uju i deterdžentu. UTORAK. situaciju u Italiju. samo tvoje šteke duvana i boce! . Pametna cura. u drugoj najlonski saket i velika škatula o pet kili nikoga austrijskog deter­ dženta. Pitan drugove: . I evo nas u Beograd. Uvatila se za glavu: . 20. ali stidi se reć. Istega me ruke. Blizu je osan uri. zašto su ga sminili? . oće pisat.A ča je zgrišija? . Gledala je Velo mi- sto i nagađa sudbine junaka.Koje boce kad jeman samo jednu bocu. Večerajen u Klubu kod Ive.A ča je. činin jon se poznat. matune. Led. Sve me nikako miri. sičnja Gren u vižite redakciji NIN-a. ćarćajika.Ma kakvi sminjen! Mlad je. Dok san bija na putu. Zakasnija san i ne smin o straja reć da san već obidva. svakoga vraga zna! Objašnjava mi do­ gađaje u Poljsku. pro­ minija se glavni urednik. da ne falije. okilavit ću! . prolit ćeš uje. . A nago- vorija san se s njin obidvat u bot.tučen nogon u kufer. prignija. A nosača nima.Ništa! Sve je u redu! J e s a n li ja lud? A kad je u nas ko sminjen? Grizelj me vodi u restoran "Politike" na obid. probleme nerazvijenih.Ništa. a duvan ne piza? Nasrid štacije pustin kufer da bugne o tle. divota je slušat.Ajme. ipak se ovod ji najboje u cilu Evropu. olovo? . ajme. U jednoj jon ruci manji kufer. probleme nafte.Koje uje? Di si ti uje kupila? . Mlije. . Zabordižala je isprid mene sa svojon vlaškon boršon o ramenu. Kufer kupjen u Bratislavu piza mi miljardu kili.Ča si sve trpala unutra. . Kalajen nebo na zemju. ali san isto uteka u bufet. u J u ž n u Ameriku. a nju ostavija da se sa malon priča.

Ajme. . i Andrića. vodija je Klub novinara. Ona me gleda. sedma već je čista voda. Čuva Ive svoje goste. Svaku večer biftek. . Puste misece svaku večer tripice.Onda si se i ti nalokala jer si rkala! . kad ona rče.A da nimaš fibre? . doša je radit kod strica koji je drža mali restoran. Ivini fakulteti Uranija san u Klub na večeru i u još praznome restora­ nu ćakulan s Ivon. To je njon dokaz da san se naloka. I to je njegov drugi veliki fakultet. a onda te štufa pa deset godin glasaš za republikance. onda san se napija. Ugostija je cilu jugoslavensku literaturu: i Krležu. Probudin se i čujen je di lagano rče.Ča oće reć da ne moš jist?! . onda san se razbolila na srce! Eto kako je to: kad ja rčen. Šesta. Tri je godine tot radija ka konobar. . priko voje. To je ka da deset godin glasaš za demokrate. ali od svi najdraži mu je Vicko Raspor. glumce. a votka se samo kane da zavonja. Priča mi kako je tačno pri pedeset go- din ka momčić iz svoga Cavtata stiga u Beograd.A eto. . diplomate. I kad se probudila. Ive mu je razvodni. Upozna je cili diplomatski kor i svršija prvi veliki fakultet.Nije moguće! . Zna sve pisnike. tuži se da nikako nije mogla zaspat od moga rkanja. i Crnjanskoga. slikare. ne sladi me. I onda nastaje problem sa plaćanjen. novi­ nare. Jin samo malo. onda je bolesna. i Krkleca (koji je najviše volija guščju jetru i gra­ ševinu). Čin naruči treću votku. Jedan od nji pije duplu votku. Zanji miseci svaku večer bržolica. Poza rata prominija je nikoliko lokali. a od pedeset i četvrte je u Klubu knji­ ževnika.Časna rič. . Onda se bacija na biftek.pripala se. Jedno vrime jija je samo tripice. 1952. Posli obida zaspa san ka top. a onda se namistija ka kamerdiner oli batler kod papskog nuncija Pelegrinettija.

. Dobro su plaćeni. a ovi se buni da je papija sedan. dajemo sve šta možemo. SRIDA. mogu nikako i ne doć. me­ đu pisnicima. Obnovija je u Cavtatu očevu kuću i sanja. dugo već sa­ nja. Grubo san odgovorija. Trudimo se. Čeka ga obavijest da mu je prispija telegram. sičnja Jutros san u izlogu knjižare ugleda libar Velo misto. ali ritko. Posli silvestarske noći Ive ujutru zatvara lokal i umoran dolazi doma.skroman je Ive . Ali povratak se ipak odgađa. ali ne toliko koliko se priča. Ni­ ­an ni zna da je već izaša. . Ne govorimo. Jedan naš poznati umjetnik žalija mu se da je osta bez pinez. . A ekipa je pro­ brana. teško je Ivi ostavit Beograd i ovu luckastu. lipo će se vozit u motorin. Svadili smo se. Par miseci je večerava i obećava da će mu platit do Nove godine. Nima lipše mužike od brodskoga motora. Izgorit ćeš od vina i duvana. Ra- stavjamo se. Čekali su ga pinezi.nego cile naše ekipe. Osta san dugo noćas u Klubu i doša u sobu vesel. dobro se i zaradi. Ive mu naplati tri. kako će se povuć. I Amerikanac Gilbert Brook u ča- sapisu "Forces" napisa je reportažu o Jugoslaviji i donija sliku Ive u restoran u kome je naša najboju kužinu istoč­ no od Beča. svaki se čovik dugo bira. Pripa se da nije koja loša vist iz Cavtata i trče na poštu.Nije to moja zasluga .To je čista insinuacija. a ja mogu ostat. lovit na panulu. Nije istina da Ive daje velike priloge crkvi. Sva­ šta se događa. Dosta se o Ivi pisalo. dajen limozinu ka i svaki drugi virnik. Do­ čekala me: . Bude i baruf. onda i sitna svađa dobij a veliki publicitet. Ona će partit danas u Split. Vas si pocrnija. dragu umjetničku čeljad. a kako se to događa u Klubu.Kakvi si to? Pariš starac. 21.

Kod Vladike Okad san telefona. vidin. Prvi put u životu san ošišan kako bog zapovida. Tribalo bi se doma vratit. Ni to nisan zna.odgovara jon Vladika. Neće ništa da mi naplati. Još mi zafalije ča san doša. I cilu noć nije oka sklopila. njanci češaj ne dupe- ra. Niman pinez za platit otel i kupit biljete. . Sa pinezima smo već pri kraju. Sve mi je oprostila. samo je stenjala i uzdisala. napišen jon posvetu i odnesen jon ga u posteju. Šiša me samo nožican i prstima. Ćutin da se situacija komplicira i da bi mogla počet hajka. nije prošlo tri kvarta od ure i pošćer mi već u otel nosi pineze. Ako ne radi drugoga. Toliko san na putu da san već zaresta i ona me vodi u ženskoga frizera. učenika i naslidnika čuvenog majstora Steve. prigovara mi na svaku manču. Najranije san izletija iz sobe. Počeja san i munitu brojit. Nu ti boga. Kupin libar. Ona se fali kako me ona doma šiša. Neće me ostavit.Vidin. a sad i popi. J e m a ježuviti na obe bande. Ali i to mi se jebe! . Pro- šeta san i u izlog ugleda Velo misto. To je zanje ča je rekla. tokat će nas obi- dvat u koju samoposlugu. Priča mi kako se sprema za međunarodno takmičenje frizeri koje se ovega prolića održaje u Split. onda bi mora jedanput na misec skočit do Beograda radi šišanja. Ča san se ja to popima zamiri? Bit će radi grubi besid? Niki dan su me radi šporkoga jezika napali niki moji drugovi. Viče na me da se stisnen. Stil zaista velikog meštra. Koji fini čovik! Iz Splita mi javjadu da me napalo i u "Glasu koncila". otud njemu ove rupe i brazde u kosi! . Telefoniran prijateju da me spasi i pošaje koji dinar. sidija u kafanu i pisa. poznatoga Vladike. Pomirili smo se. gospo.

Pari mi se da igran partiju pokera u koju san uložija cili život. Kad on ne more dobit. Nesriknji nomadski narod. Zaželija san se Splita. ne more nikor. U kafanu počimje smjena gostiju. Sad je pet uri poza podne. Pri san čeka da otvoru kafanu. obe . meni dragoga svita. makinje. izvuka san se iz sobe da gren pisat zanju stranicu. s nikin čudnin osjećajen da mi sve fali. kuće. a nju san ostavija da se spakuje. pijucka san. Omar trčen kupit kartu za spavaća kola. A gradu bi tribalo priuštit malo zabave u ove zimske dosadne misece. Polako se mrači. I tako jema već pusti godin da nisan vidija nikakvu polemiku. ne triba ni pokušavat. Do bota sidin u kafanu i čekan rezultat. Malo san nervožast. 22. Smista šajen otelskog momka da mi ji pridigne. svi plaču mižerju. a svi putuju! Vraćan se u otel i recepcioner mi obećaje da će se on pobrinut za kartu. doma oću! ČETVRTAK. sve je zaludu. Ovo su zimski pra­ znici i svi putuju. Sad se čudin kako san mogao ovoliko izdržat. Prvi san uliza. Nadan se da pišen zanje retke s ove velike đite. Sinoć mi se parilo da bi moga ostat još misec dan. sičnja Čeka san da otvoru kafanu. Stariji svit se kupi a dolazi mladost. sad čekan da otvoridu putničku agenciju. Vatan sve moguće beogradske veze. Doma. Do po ure mi javja da nima. gren na obid. miran. do mene dolazidu sest dvi curice. Evo. Sve je već rezervirano. I tek kad su karte u žepu. Rastužija san se. Lipo san večera. Ne bi osta da mi dadu miljardu dolori. sritan. Još je vanka mrak. U dva bota javjadu mi priko telefona: karte su rezervirane. ćakula. Ive mi je pripremija specijalnu paštu šutu. mirno zaspa i rano se probudija. Karat nima. Njanci mi se ne da obidvat.

Sve mi gre naopako. ne pade na pamet s me- non vijađat. a njon se tek užga prst. a oni leni da se pridignu. Najpri san se misecima i godinan mučija da napišen Velo misto. Ubit ću je. . da jon više nikad. a stariji svit u stare dinare. .Leni su. ne mare za svoje radno mesto! Gostu padne papir pod stol. Vodi san je po Evropi samo da je ištrapaciran. 24. a onda se danima po ote- lima i štacijan mučin i zlopatin da potrošin šolde koje san zaradija. kad ćeš me opet odvest na put? Vatan se za glavu.zajedno nimaju trideset godin. Stan ladan. dilin manče ka pijani miljuner. Nisan platija jema dva miseca. PETAK. neću ni poštu. Nikad u životu nisan vidija dužu kompoziciju. Sto puta im kažeš: kad padne mrak. Ferata za Split već je puna. do kraja života. Sad san doša. slomijen. Otelski momak nosi mi kufere na štaciju. Bižin iz kuće. jema trista vaguni. ravna ga sa ostalima stolima i jidi se na mlade konobare koji ne volidu sime­ triju. Došla je letrika! Proradija je telefon. tamo me nikor uvatija na zub i svaki mi drugi misec telefon ukida. evo su mi i telefon isključili. sičnja Evo me doma. Ne može bit više od dvadeset dinari. majku mu.Baš nan je bilo lipo! A je li. Pa ča da nisan? Platit ću! Nisan nikoga inbroja. Protestiran sa susidovog telefona. a letrike nima. Nu ti boga. Šapju se i računaju koliko bi mogla zapast kafa. leni da urade! Sritan ča gren doma. Tija san je slomit. Interesantno da mladost računa samo u nove. Nesriknja pošta. Šef sale potiže isprid mene stol. Ona se raspakira i zacvrkuće: . pali svetlost na ulazu i spusti zavese! I to su.

Ča je meni sve ovo tribalo? J e s a n li moga mirno živit. ka svaki pravi pošteni pe­ nzioner. odit na ribe?! A ona već planira novi libar koji moran napisat. i ležat. čitat libre. i novi vijađ na koji je moran odvest! . šetat.