You are on page 1of 95

A

A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje,
kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje.
(lat. ante), alt, ar; a. na menicama= abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti,
akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga,
Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. otuñiti.
šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), abanacija (lat. ab od, annus godina) prav.
tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum progonstvo iz zemlje na jednu godinu.
(srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od
Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču
\l=aurum (zlato), As = aktinijum. ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu
a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani.
privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u slože- abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji,
nicama označava lišenost čega, nemanje čega, nešto manja od harata=OD458 g.
kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a abasimento (ital. abassimento) snižavanje,
prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan smanjivanje, obaranje, spuštanje.
bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan abasimento di voče (ital. abassimento di
nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost voće) muz. spuštanje glasa.
sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja abasimento di mano (ital. abassimento di
počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju
analfabet (a-n-alphabet) nepismen. takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). sviranju na klaviru).
A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome abasimento di preco (ital. abassimento di
se jedan pojam mora u toku jedne misaone prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene.
celine upotrebl>avati u istom značenju; up. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina
principijum identitatis. manastira; up. abe.
ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili
mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— ubijanje stoke; fig. oštar ukor.
avgust. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama,
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični
gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon.
a ba! (fr. a bas) dole! ua! a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru
abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, takta, po tempu.
tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po
sirijskom kalendaru.
abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje
nesposobnost hodanja. odeću od abe, grube vunene tkanine.
abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza
za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. paleolitika (naziv prema franc. gradu
daska za igru; 3. sto posut peskom za Abvilu).
matematičke crteže i radove, daska na kojoj abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje,
se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto isključivanje, isključenje.
pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja abd (arap.) u arapskim složenim osobnim
pokriva glavicu (kapitl) stuba. imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga
abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg
pobacivanje, pomet; up. abortus. boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog
(boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav.
up. Abderićani. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi
Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog da je zločin koji je izvršio Edip bio, u
trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo
sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, da učini.
ograničeni ljudi. aberdar v. haberdar.
abdest (pere. abdest) muslimanski verski aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti,
običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i skrenuti, skretati; varati se, prevariti se.
noge; pranje vodom. abest (lat.) koji nije došao, odsutan.
abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od
položaj ili zvanje, odricanje. pamtiveka.
abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana
po utvrñenom redu; naziv je dobiven
zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s
položaj ili zvanje. tom razlikom što je poslednji član, koji je
abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-be-
zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). ce-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-be-
abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; ce-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova,
abdominalna trudnoća vanmaterična osnovna znanja iz neke nauke ili veštine.
trudnoća. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena
abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d)
mekoperke, slatkovodne i morske, npr. početnik u nekoj struci; bukvarac.
somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom
(haringe) i dr. tekstu: počinjanje nove rečenice novim
abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. redom tako da se prva reč te rečenice uvlači
skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje malo udesno; stav, stanka, usek, odsek;
stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja.
abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija
abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvla- koja se dobiva iz terpentina.
čenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je ab inicio (lat. ab initio) od početka.
drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od
je i zaključak verovatan; hir. razmicanje kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu,
zglobova. odmalena.
abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod
abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) instancija.
delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez
abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola testamenta.
(Populus alba). abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis
abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji postanak) biol. postajanje živoga od nežive
se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru materije (spontana generacija; uveo prof.
Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove Haksle).
ljubaznice Eloize). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo)
abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna nedostatak ishrane.
jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život.
parfimerijama. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o
a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. mrtvoj, anorganskoj prirodi.
aber v. haber. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o
aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. beživotnim telima.
opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život,
žižu; sferna ili monohromatska aberacija oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti
nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri za život, prevremeno nestajanje, prevremeno
odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri izumiranje.
prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost
hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku nadražljivosti (tkiva).
bele svetlosti usled različite prelomljivosti abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih
raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu morskih i okeanskih dubina (preko
svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. 1000—1200 t).
prividno pomeranje nebeskog tela kao abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila)
posledica kretanja Zemlje i netrenutnog pro- grana geologije koja proučava unutrašnjost
stiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju,
od normalnog tipa, lutanje, zabluda. kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abordaža

abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr.
slobodne vodene mase otvorenog mora koja se ozleda).
prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup,
1500, odnosno 2000 t). u najam, iznajmljivanje.
abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati,
namerava da ode, naročito sa niže škole na oprati, očistiti.
višu posle položene g ispita zrelosti (mature). ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni
abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na nagon za stalnim pranjem i kupa-njem.
srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, či-
abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. pori- p!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle
canje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle
(lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, pričešća.
poricati. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje,
abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod odricanje, odbijanje.
zakletvom. abnormalan v. abnorman.
abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom abnormaliost v. abnormitet.
odricati, odreći. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan,
ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili
deteta od sise; fig. odvikavanje. pravila; neobičan, neprirodan; koji
ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav;
od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno abnormalan.
plemenito drvo na drugo obližnje bez abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od
odsecanja kalema. pravila, neprirodnost, nepravilnost,
ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od
(ili: otete, ukradene) stvari. uobičajenog ponašanja s obzirom na neki
ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, kriterijum; abnormalnost.
ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka,
odnekud, poticanja; v. ablativni. sasvim ispočetka, iznova, iz osnova.
ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad
koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: nekim sudski postupak bez ikakvih posledica
ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti,
otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili poništavati.
udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj
prijatelja; Srećno smo se oslobodili kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće,
neprijatelja. poništenje.
ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj
u sklopu istog korena ili osnove koja se abollcija, tj. ukidanje nekog običaja,
javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: sudskog postupka i uopšte nekog zlog
plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje
apofonija. ropstva u Severnoj Americi; pokret za
ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. ukidanje državnog nadzora i za priznanje
odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: prostitucije.
skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u
dejstvom vode. Sev. Americi koja je radila na ukidanju
ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, ropstva; pristalice pokreta za ukidanje
naročito papin za pojedinačne slučajeve (za nadzora nad prostitucijom i javnim kućama.
razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak.
jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice abominacija (nlat. abominatio) gnusoba,
koje je negde poslato da bude uklonjene s užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo;
položaja. skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr.
abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost,
ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent
udaljivanje na jednu godinu. (fr. abonner pretplatiti, pretpla-
ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, ćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr.
udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. abonner) pretplatiti, pret-
ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, plaćivati, pretplatiti se. abovman (fr.
podesiti jačinu svetlosti na farovima. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos,
ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage)
zaslepljenost. napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju
ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. laña; fig. oslo-vljavanje.
nemanje očnih kapaka (posledica kon-
genitalnih poremećaja u razvitku oka,

obilat. veneričnih bolesti). pobačajni. upotrebljavale atomsko. abrevijacija. npr. 2.). početnog ili poslednjeg sloga ili dela pobaciti. za atomic. ebot. nečijeg spisa. abrevijatura. po-metati. abrutir) poživotinjiti. fig. biološko i hemijsko abrevijator (nlat. protivpravan. poglavica abrazija (lat. dragocene. početku bolesti (naročito pri lečenju abruptiv (lat. obilan. zakržljao. ab re (lat. -en). skratilac. slovo u jednom redu). čišćenje nagriz-nim abundantan (lat. izjednačiti sa stokom. aborticidium) ubijanje abuzemzem (pere. pobačajno približno istovremenim gr-kljanskim sredstvo. abusivus) sklon zloupotreba-ma. postupak. 3. i čišćenje tvrdih površina. abortus (lat. za-glupiti. oružje. abrogare) ukinuti. fig. up. knjigama: loca. abs . trg. otada. arap. haaa. u kavkaskim jezicima). kao i . uroñenici (za razliku od abritirati (fr. med. abrevijatura (nlat. ava v. abortivan (nlat. abuzus (lat. odro-njavati. abrahija (grč. abrazivi (lat. čišćenje hrišćanske koptske crkve. abortivum. odroniti. „hokuspo. rñava upotreba. prouzrokovač bolesti uništava u samom nagao. pobacivati. zatvorom (npr. reči. vet. abradirati (lat. -orum mesta na zemlji). struganjem. ab hodierno) od danas. skida jedne sklon da se ogreši o postojeće zakone i slike.) mañijska reč. pra.) „naš otac".. -is i plebes. ABH rat (eng. ab ge od stvari) bez uzroka. Zemzem. ab od. abrasio) sastrugavanje. abortivus) prevremen. nasilno ili veštačke izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora izbacivanje začetka (zametka) iz materice. izmupggrati. otpa-danje. kratak sadržaj poreklo. odnositi tarenjem. čovek toga dana. skrać. ab voda. stvar. opozvati. moralno osećanje. skraćivanje. bez obilnost. odnošenje tarenjem. v. nedozreo. abradere) ostruga™. up. aboriginalis) prvotni. doterati. med. jalov. prvobitan. abuna (arap.aboriginalan aboripšalan (vlat. npr. zloupotreba. abbreviator) skraćivan. imenice amajlija protivu groznice. nosila oko vrata kao jeziku: plebs. knjige. abruptus otkinut) strm. koja se. pobačaj. bezrukost. nem. kratica. . abruptio) otkidanje. abusus) prav. Abrewiatur) v. kvarc. ospa po koži kod današnjeg dana. poništiti. odronjavanje. sredstvo za izvršavanje pobača-ja. npr. abrege) izvod. domaći. abundancija imenice koje se menjaju po stranom trouglu u jedanaest redaka (svako različitim deklinacijama (npr. pometnuti. obilje. u lat. aborticidij(um) (nlat. abortivno lečenje med.. aborigines. kolonista). početak) pl. koji izaziva pobaci-vanje. danje. a. retka. pegava lica. povući nalog. pegav) 1. abundans) bogat. -orummesta u kus". abortiva. danas se koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod upotrebljava samo u šali. abras. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt. najviši crkveni dijamant.ne. abrevijacija (nlat. dostojanstvenik u Etiopiji. katahreza. abbreviatio) skraćenica. u lat. počevši od abraš (tur. lečenje kod koga se abruptav (lat. iznenadan. abuzivan (lat. sastru-gati. lingv. abrasio) materije velike tvrdoće zabluda. . ab hink (lat. abortivni postupak skraćeni abrogirati (lat. abortivum) med. konj sa belim pegama na ab hodierno (lat. abrichten) obučiti. . običaje. u k lici. članka itd. koje služe kao sredstvo za brušenje. bogatstvo. sup-stantiva značenja. samo. ab hine) prav. lat. abrogatio) opozivanje. preteran. abortus) pobacivanje. poliranje abulija (grč. origo abreže (fr. napisana na jednom ravno. nečije knjige.: loci. abrihtovati (nem. stanovnici. pleonazam. biologieal. brachfon ruka) ned. 2. papinski pisar koji izrañuje papinske breve. spisa. abrupcija (lat. ugušen abrogacija (lat. starosedeoci. abundancija (lat. bog. od toga vremena. (naučnog ili umetničkog dela). ili abortivum (lat. korund. starosedelački. skraćenje (naročito nikao. jedan od načina skraći-vanja reči. nezreo. od gubici ili ispod repa. pogreška. al. sažet sadržaj. sredstvima. abortiva) pl. nego u jednini (npr. abruptus) odsečeni suglasnik. ubiti u nekome svako abortiva (lat. nekih domaćih životinja. abbreviare skratiti. geod. abusio) pogrepša upotreba reči. brzo završen. abrakadabra (hebr. dresirati. ne doneti plod. izvežbati. obuča-vati. abuHa) bezvoljnost. takav koji je artikulisan s istovremenim. pod aete. ponipggenje. ukidati. abortare) izvršiti abor-tus. med. skraćen. neplodan. tj. odsečen. abortirati (lat. v. uki- u samom začetku. odsustvo volje. šaren. abuzija (lat. Zamzam ime ploda u materino] utrobi. skraćivanje. aboripši (nlat. abundare obilovati) 1. nedostatak ruku od roñenja. bez chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se razloga. ponipggaj.

bibera. izlaženje u susret. preimućstvo. kod Beograda. oživiti. grañevine. avantage) vajda. smenjivanje dobitka. aft. cvećem. a verbis ad verbera (let. u katoličkoj crkvi. revera. predujam. fr. što prednjači nekoj ideji. quantum količina. u zdravlju! prvi borbeni red jedne vojske. avancer) molitve „Bogorodice devo". menično jemstvo. čiji su je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od da će roditi Isusa. zastavnik. prvi korak. avans (fr. abdest. ostavljen sreći ili avidan (lat. (kovanog) novca. avaria) kvar. zbog čega ga je osudila avantageur) onaj koji ima prednost. avangarda (fr. trg. avenue) pristup. fil. awerso) nuh. sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga avanie. o staza. prevagu: Rimska kurija. pustolovina. pokušaj. avanzirati (fr. pohlepan. kome govori od glavne stvari. onaj koji čeka da bude unapreñen za spreda. avanguardia prethodnica) u Kain. prevaga. 4) koga je iz zavisti ubio brat avangvardija (ital. avant-garde. avania) uvreda. aversus licem okrenut Turskoj. koji stavlja sve na kocku. žu-den. pre nego što će započeti borbu. aventure) utvara. adversus okrenut ka. avancement) unapreñenje. potpis me je glavna stvar opisivanje neobičnih jemca na menici. avent-scene) poz. mitološko biće preduzeće. avidus) lakom. avant napred. lovac na vi (fr. kvantum. ave (lat. avivirati (fr. v. osvežiti boje. .. avanzirati.. avan (tur. tur. preimućstvo. verbera) napredovanje u službi. smeo trgovački pokušaj. izmicati.. šteta pretrpljena na brodu na menici. globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj averziovalna suma (lat. (Imperator). drvored. adventura) redak doživljaj. velika široka ulica oivičene drvećem i časovniku: ići napred. aval) trg. avaliste) trg. aviver) sreću. u katoličkoj crkvi: početak 14—18 god. predujam. figure koja se unapred. arapski mislilac Averr(h)oes u HP v. pozajmica. ljubav prema morituri te salu-tant (lat. avalirati (fr. gleva. summa svota) trg. ñuture. avdes(t) tučkom za tucanje kafe. ti. zbogom. od reči na batine (preći). avalist(a) (fr. u vreme Musolinijeve dik-tature: Ave-Maria „zdravo da si. morituri te salutant) zdrevo avanturisati (fr. odvažan. sklonost pravljenju avantura. naročito to ne primeti. ^ljetdaaa. lik. iznos) trg. šećera i DR. voj. potpisnik. avarie. ono što krči Avelj (asirski habal sin) rlg. jemac ital. njegovo nadmoćnost. predujmljivati. Reči kojima su rimski gladijatori izlagati se opasnostima. avaler) doživljaja i podviga glavnog junaka. a isplate unapred.pokretu i sl. umreti. ave) zdravo. pravac koji je osnovao (fr. avanturistički željan. pet. obalarina. poniženje. Ave-Marija (lat. priviñenje. prilaz. pretek. dati (ili: uzeti) avenije (fr. ali tako da ove j sramota. avanzo) trg. pomozi bog. predaosg. napredak. korist. averzio-nalni nekom poslu. ananija (fr. avant-corps) voj. predujmiti. e vue) trg. mlañi sin Adama put. voj. usuditi se. unaprediti. garde straža) 1. trg. predstraža. zarade u od. večernje zvonjenje napredovati. ostrag. Ave Cezar (Imperator). avantura (fr. arh. ići napred. zarada. lože u ereni. avidan aval (fr. nlat. prethodnica. ital. ispust. avankor (fr. supr. fig. afet nesreća. avalit mineral koji se nalazi na prilikom bure. proždrljiv. Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će stavljati na kocku. Avali. istaknuti deo averziovalni kvantum (lat. smeo. averziova trgovina (lat. havan. istaknuti deo ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja kuće. prednji deo sionem) kupovine ili prodaja odoka. odriče besmrtnost duše. oživljava- avanturistički (fr. gnušanje. averzija (lat. aventure. pere. dobitak. kao jemac. dobitak. adventura. a avanturist(a) (fr. plaćanje odvratnost. 2. v. aventureux) pustolo-van. pozornice (izmeñu zavese i orkestra). aventurier) pustolov. smelo avet (arap. a vista. iznuñavanje novca. prikaza. se prodaje. arh.. drzak. avantaža averoizam med. gramžljiv. up. mržnja. avanzovati v. suma novca kojom se ñuture plaća. up. u obliku krilatog leve) sablast. Marijo!") reči kojima fašistička omladinski organi-zacija. avans. hewen) metalan sud sa avgust (lat. august. prednost. havarija. lice oficira. avantažer (fr. avers (lat. avarirana roba brdu roba oštećena na brodu usled bure i dr. avanturizam (nlat. oslanjati se na sreću. avance) predujam. v. učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i fora Vs vtrpw\ -UA. una-preñiveti. aversio) napredovanje: isplate unapred. i Eve (I Moje. roman vrsta romana u ko- . biti unapreñen. slučaju. nevino ubijen čovek. a verbis ad avanzman (fr. Italiji. avanco potpisati menicu (ital. aventurer) živeti kao pustolov. izvidnica. ital. augustus uzvišen) v. prethodnica. izbočenje. Ave Caesar pustolovinama. avarija (fr. usuñivati pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove se. emtio per aver- avansen (fr.

med. krip- avitaminoza (grč. bolesti koje dolaze usled nedostatka množavanje. samo za po vazduhu pomoću aparata koji su teži od jedan glas. avizo (ital. avocentur acta) prav. agamogonija (grč. bez- aviomehaničar (lat. vita život. kip. a. vitamina u hrani: skorbut. bespolnost cvetova. javiti. spisi. avoir. aeroplan.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima. prav. pojevtiniti. čupanje flota. prenošenje važnih vesti. agirlik) dostojanstvo agino. togamija. gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju aviostrada (lat. a vi. avocare) odazvati. zidom. u francuskim trg. a. avis ptica. upotrebljava stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za se. aviaticus. npr. avion. gaji se i kao perjurio vitando) prav. gamos brak. biljke vazduhoplovne institucije. velikim visinama. poreklom iz Juž. čaršav. avocatio) opozivanje. helikopter i sl. u narodnoj medicini. vrhovni zapovednik grčki pod letu. engleska bolest (rahi-tis) i dr. gamos brak) pl. constructio grañenje) stablo joj izraste do 10 m visine. kad je avion u unuk Pelopsov. letenje. avisatio de plod iz familije Lauraceace. a vis ta) trg. tj. awiso. izveštaj o poslatoj robi ili novcu. agalaktija (grč. aga (tur. fr. aktiva. avizna laña. biologije koja proučava mogućnosti života na agava (grč. pelagra. avis. agar-agar (mal. agalma (grč. avizirati (nlat. avion. tropsko drvo i avizacio de perjurio vitando (nlat. kojom se pozivaju podanici jedne države da obaveštavate. agalma) lik. menicama). gamogoiija. zrakoplovac. bog. bez uticaja drugih oplodnih vazdušni put (koridor). rañanje bez oploñavanja. lat. fr. pomešana sa vodom . phone glas) ani/ telefon Agamemvon (grč. v. vañenje. hrišćanska ljubav. agamija (grč. odaziva-ti. agape ljubav) pl. titula kod muslimana. aviateur) vaz. zuba. aviation. avis ptica. agave americana) bog. a. aviopark (lat. partenogenetično raz- v. akta. ital. supr. biologija. posle povratka ubijen od Egksta.bez. komad zemljišta koji reka otrgne i avikultura (lat. grč. izveštavati. avoar (fr. večere ljubavi avlija (tur.bez. slika. vojni starešina (u nekadašnjoj vrednost (robi). avis. lat. vilis jevtin) trg. lat. krletka. agamogoneza v.gameo) neženja. a vis ptica) kretanje a voče sola (ital. gone aviceptologija (lat. tj. avocirati (lat. neka se traže spisi. bećar. kavez za avocentur akta (lat. peškir. porodično imanje. nlat.). sit-. gazda. rañanje) biol. ćelija. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. avis ptica) naprava za naročito u hramu. aga) l. vot. beriberi. sin Atri-jev. capio hvatam. aviobiologija (lat. izvidnički brod. park) svi avioni neke agame (grč. eng. avis ptica. javljati.bez. letiličar. vanje.) pl. putem poprečne deobe (način razmnoža- avlija (tur. opozvati. ukras. napuste službu stranoj državi. Amerike. gospodin. aviser) avokatorijum (nlat. gameo ženim se) bezbračnost. avocatero) bog. drum) samostalno. letenje. opozivati. gajenje živine. agamogonija. avulsio) ned. oskudica u mleku kod stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za matere. gratissima). dovsko. velika bela kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva marama kojom žene pokrivaju lice. awisare. vazduha (avion. aviarium) ptičnjak. kao imenica. obavestiti.bez. gala mleko) «ed. avilir. aviokonstruktor (lat. havh u brus) 2. amini. a vista (ital. avocatorium) naredba izvestiti. agape (grč. a. awiso) lañica (ili: čamac) za avokacija (lat. Trojom. po viñenju (na ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. ital. lat.) grana gospodar. grč. opomena sudije kojom ukrasno drvo. strada put. habere imati) pogled) trg. i ljubavi. avis. kod praživotinja). avijacija. grč. agauos. lat. pobiti Turskoj). odazi- izvepggavan>e. cultura gajen>e) odnese na drugu obalu. tropska biljka. vazdušne snage. avli) l. pošalje. de. vazdušna avulzija (lat. letenje teža od vazduha. avokado (šp. ital. tražiti da se nešto duhoplovac.bez. avijacija (fr. mechanikos) mlečnost dojke. ubrus. prav. a vere. a ga lu k (tur. logfa nauka) veština hvatanja ptica. ptice. avis. avion (fr. plodovi se jedu sveži ili se nekome savetuje da se kloni polaganja prerañeni naročito kao salata (Persea lažne zakletve. zahtev da se akta vrate od nižeg v. suda višem. knjigama: avizna laña poštanska laña za brzo potraživanje. kućno dvorište ograñeno vanja. Agamemnon) mit. a. po-jevtinjavati. aviofon (fr. avijatičar (nlat. zool. za vezu izmeñu pileta i izviñača. 3. avijatika (nlat. ad za. agamist (a) (grč. od gumenih cevi koji služi. Turskoj). 2. arap-agar aviza (ital. a voće sola) muz. momak. aviatica) v. lat. gajenja ptica. avijarij(um) (dat. aviza. vlasnik zemlje (nekada u avilirati (fr. naročito lišće. a. visus gledanje. avisare.

agitolalija. pagandu pri političkim i drugim ager (lat. agenda) dnevnik. od reči: agitacija i novinarske preduzeće za davanje novosti propaganda) odeljenje za agitaciju i pro- dnevnim listovima. organ kome je zadatak da stekne poverenje agitovati v. gaster trbuh. hranljiva podloga za gajenje bakterija). teol. ustalački. mešati.) pl. provocator za neku ličnost. agilitas) brzina. ono što je uzrok nečemu. agijazma (grč. agitprop (rus. stanovalo u doba jevrejskih careva u agilitet v. jednog arapskog plemena koje je. izazivač) plaćeni izazivač nereda. agilnost (lat. pregalački. logfa nauka) fil. ager) polje. a. siromaštvo. agencija (lat. skupina agerasija (grč. po kome bog nema buntovnik. usta-laštvo. agilnost. aglomerat (lat. ageuzija. preduzimljiv. spretan. posrednik. agitacija (lat. vredan. agatobiotika (grč. kretanje. preduzimljivost. po. stvar ili protiv agent (lat. agglomeratio) skupljanje. naziv za Turke i muslimane agilan (lat. tajni policajac. 3. a. 2. raznorodnih elemenata. poslovna agitofazija (lat. ager publikus (lat. uzrujano. buškaralo za tuñ račun. agastronomija (grč. po imenu okretan. agitirati.gyne) ne(o)ženjen. zavetu. skrać.ne. dnevnom redu. apggirati (lat. plaćeni bukač. genesis rañanje) »seneka agitato (ital. glasovima nejasno izgovorenim. mos zakon) med. lat. organizacijama. lakoća. bogoslužbene obrede evangelističke crkve. vodica. biro jednog agenta. agitofazija. osvojena loptica) med. agitato) muz. agens. a. većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen. podstrekač nemira. mesto gde je mnogo osoba na okupu. agitakl (nlat. aggestio) dovlačenje na gomilu. podstrekač. bios život) fil. podstičem. a. . ageraos koji ne stari) nesta. mućkati. deo etike koji uči o najvipJem dobru. život učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. go. ili protiv neke ličnosti. agitaculum) farm. agatologija (grč. potajnik. agens koji dela. živ. agentura (nlat. grč. agilis) brz. rešena stvar. pokretna revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili sila. koja je često na službe božije. agitator (lat. knjiga koja sadrži lekova. ager publicus) 1. Agarjani (hebr. laleo brbljam) v. neplodnost. a. podstičem. gusto naseljeno renje. pa agitolalija (lat. u starim srpskim spomenicima. glumiti na pozornici. daimćnion aginičan (grč. politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba. delotvorni. slepljen kamen. aggeratio) nagomilavanje. svršena stvar. smutljivac. vojnicima. dobri duh. grč. agentia) poslovnica nekog ili izopačenim. stvari. agiasma) osvećena voda. hitar. milanje. podbadač. široj sredini za neku ličnost. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa poslovnica. podbadanje. bez. agens (lat. upotrebljava u kuvarstvu. poslovati. agens) fil. bez žene. nesposobnost za rañanje. ili protiv neke ličnosti. uzetost stomačnih živaca. agitatio) pokret. gomilanje. fiziol. min. lak. farh. ageracija (lat. globulus državi i služi za javnu upotrebu. beležnik. hitrost. duh zaštitnik. ispuštenim. zemljište koje pripada aglobulija (grč. zastupnik. bundžija. stranku ili nedostatak izvesnog dela organizma. nedovoljnost krvnih zemlja koja se poklanjala isluže-nim zrnaca. sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao ageustija v. podsticati. radi) poslovoña. prema St. agere) raditi. podstrekava-ti. početka. snaga. staračke svežina. elemenata.brz. naročito: tajni policijski podbunjivati. izgledanje mladim. agatodemon (grč. trgovati. bespočetnost boga. u apreturi (kao odsustvo ili oštećenje čula ukusa. naročito u političkom smislu. agathos dobar. agitata res (lat. agathos dobar. a.Agarjani aglomeracija daje bezbojnu pihtijastu masu koja se ageuzija (grč. radni princip. agitare podsticati) revnosno raditi agent provokator (lat. 2. neke ličnosti ili stvari.bez. agenezija (grč. agitata res) stvar o kojoj se zbornik propisa koji se odnose na vršenje često govori ili raspravlja. podstrekavanje. ideju. duh) mit. buniti. predstavnik firme. nemir. agathćs dobar. okretnost. užurbano. agglomeratum) l. pregalaštvo. agirati (lat. učenje hrišćanske crkve. stranke ili ideje. aglomeracija (nlat. štapić ili batić za agevda (lat. agito pokrećem. da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. oranica. agito pokrećem. Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. oblast jednog agenta. spisak mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili stvari koje treba obaviti. nagomilavanje. agitator) čovek koji se revnosno nepotpune embrionalna razvijenost ili zauzima i radi za neku ličnost. geusia ukus) med. agentura) posao.bez. nagomilavanje raznorodnih gomilanje. aginija (grč. agestija (lat. stvar. mesto.gyne »sena) neženjenost.

aglosostomija. turski i dr. aglutinirajući jezici pl. agrama (tur. menicu i sl. med. kazne. gnosis saznanje. graphia opis) aglutinirati (lat. ager njiva. trgova. polje) opšti polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da izraz za pojmove koji obuhvataju ništa ne znam. narodna skupština srodnik po krvi. sredstva za slepljivanje. nastaje viteškim igrama kod starih Grka. staroindijski bog vatre. uvećanje.bez. aglutinini (lat. zemlju. imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u agonizam (grč. zemljišne reforme. agnoscere) priznati (npr. skupljati. neplodan) geogr. aglossos nem. pravce (transcendentalni idea-lizam. gradovima: glavni trg. aglutitio) med... npr. gramma slovo) agnozija (grč. pri čemu. agom'a borba) samrtna borba. zemljišne odnose. svojstvo deklinacija jednaka nudi. prilepiti. lat. agonistes. srasti. lekovi spoznaja) fil. otežanje. zakone ii dr.aglomerirati agrarac aglomerirati (lat. agrarac (lat. ago vodim. agora trg) 1. poljoprivredu. prilepljivati. gnathos vilica) nedostatak sastajale. a. med. pozitivizam i dr. dodavanje gradivnih koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj. agonografija (grč. prilepljuje. agnosticizam (grč. Agni (sskr. agon borba) megdan. pristalica agnosticizma. ropac. v. mesto gde se ta skupština agnatija (grč. npr. glossa jezik) ned. agglutinantia) pl. aglucija. reostat. gomilice (npr. gimnastičke. nemost. potpis. agogika (grč. a-grammatos) onaj koji ne što se oseti pomoću čula.) jagnje. agglutinatio. agramatizam (grč. agora trg. Ag. liigv. agglutinare) slepiti. agglutinare prilepiti) koji agnus Dei (lat. čisto spoljašnje spa j anje. jezici kod kojih se agonistika (grč. Grka. npr. sudija u borbi. nenaučenjak. rvačka elemenata na koren reči. ago vodim) muz. elemenata na koren reči. nesposobnost raspoznavanja. aglutinacija (lat. predmete vidi. glutination) zgomilavanje. s pri-lepcima. veština. . med. po- agnec (stsl. agglutinare prilepiti) pl. aglutio) med. linija sastavni delovi ipak ostaju samostalne na karti koja spaja mesta čija je magnetska predstave. 1. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija agonistarh (grč. ali ih ne raspoznaje i dr. izdisaj. gnosis saznanje. nemogućnost gu. agnominatio) v.ne. takmičenje u spajanja predstava. u starogrčkim agnat (lat.bez. bezviličnost. vilice. jedna nova zbirna predstava. agglomerare) gomilati. u pravoslavnoj liturgiji opggrenje. agon) borba. nauka o muzič- aglutinativni jezici liigv. agonotet (grč. npr. znatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite aglosija (grč. aggravare otežati) oteža-vanje. v.. a.bez. vojskovoña. agora (grč. turski i dr. agnatus) srodan po očevoj strani. rečenica. fil. jezici kod kojih se kom tempu. agnominacija (lat. gram. agnatio) krvno srodstvo. a. sastaviti. prilepni.) koji zastupaju gledište da je aglosostomija (grč.29). ograma) velika. doduše. teška bolest. mutavost. pogoršanje. metron mera) fiz. boračka. aglucija (nlat. agonistes) borac. Agni) mit. kod tifusa). fil. agnacija (lat. očajanje. agonos jalov. slepljivanje rana agonija (grč. agnostičar (grč. ulica i uopšte praznih prostora. agrarius) zemljoradnik. parče hleba koje se prinosi kao žrtva. agonist(a) (grč. a. koji zarašćuje. v. koji zaleči.ne. opis(ivanje) borbe. megdandžija. pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene samrtne muke. agrar (grč. koji pomažu brzo zarappšvanje rana. nervozni strah od prelaženja preko po ocu. stoma usta) nemogućno stvarnost saznati. med. nesposobnost stvaranja ili razumevanja spoznaja) psih. agnatus) srodnik s očeve strane. agnoscirati (lat. ali njeni agona (grč. po ocu. tanja. utakmica i megdana kod starih Grka. aglutinancije (nlat. pristalica zemljoradničke politike. grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih takmičenju. kada bolesnik zna pisati. samrtni strah. aglosija. srodstvo agravacija (lat. anomina-cija. tj. agnus Dei) jagnje božije. npr. nesa- nagomila(va)ti. starih Atinjana. utakmica. archos) nadzornik na i koje krvnom serumu daju sposobnost da viteškim utakmicama (megdanima) kod starih izaziva aglutinaciju. agnostos nepoznat. agometar (grč. jedno od srašćuje. muzičkog dela. aglutinativan (lat. nem. a. agorafobija (grč. koji se imena Hristovih (Jov. o postupnim modifikacija-ma u grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja elemenata na koren reči. razumevanja i označavanja pojmovima onoga agramatist(a) (grč. a groš. agon borba. phobeo bojim se) agnatičan (lat. aglutinativni jezici. takmičar u viteškim igrama starih Grka. agonothetes) relitelj vite-ških agluticija (nlat. 2. Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. najniži stepen aper-ceptivnog agon (grč. spolja spojiti.). sve pojave delove (limfa). med. agon borba) nauka o borenju. agluticija.

kad dete dolazi ne dinamomašina i motor. agros. pridružiti.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo- . genera-tor i motor. 35).agrarizam agrobiologija agrarizam (grč. zbijanje. državnim praznicima i proslavama. tečna i gasovita. visoke carine ili zabrana agrestan (lat. različne sastavne delove. fizika fizika primenjena na zemljoradnju. ager) predmetak u u neko društvo. agregirati (lat. ager njiva. agrios divlji. osvajanja. agrarius) koji se tiče zemlje. graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih poljoprivredni proizvodi. grub. fiziokratski sistem. aggressio) napad. ergon delo. teh. kurtaža. napa-dač. poljski. govor) onaj koji se bavi prouča-venjem agreže (fr. agricultura) koji se tiče apostolska XX. pospenost) ned. a. agros. željom za spavenjem. nese- kome se tela dele na čvrsta. seoski) seljaštvo. napadačka ili izazivačka strana. reforma reforma kojoj je zadatak da napadan. četvrto agripnokoma (grč. agraffe) 2. izmeni. pl.). način spajanja i zbijanja delova po agripnija (grč. sklon da napada. agrarni protekcionizam skup zakonskih i agrest (lat. zemljoradničkog staleža. mat. nagrada. ad pri. neuglañen. agraphos nenapisan) 1. da agresini (lat. fig. iznos. ned. aggregatio) nagomilavanje. aggredi) pl. primanje agro. agrergografija (grč. 2. zemljodelstvo. lat. cilj popravke društve-no-privrednog položaja agresor (lat. agresija (lat. cene itd. industrijske države). hemija deo primenjene hemije koji se bavi agrafija (grč. agrarije (lat. sen-zalska sklonost ubistvu. zemljoradnički. masa divljak koji se hrani sirovim mesom koja je nastala putem sjedinjavanje više životinja. teko-ñe: agregatno stanje fiz. ludačka agreaža (fr. divlještvo. vanredna profe-sura. iz socijalnih i nacionalnih obzira. nakupljanje. agros. agrikulturne države države u kojima su agracijacio publika (lat. drugi apostoli i crkveni oci (npr. neizazvan napad u ovih poslednjih. primiti u neko društvo. phagem jesti) agregat (lat. polje. neobrazovanost. Agrippa) l. up. spojiti u jedno telo. divlječnost. rimske osobno ime. pomoćni razvitka biljnog i životinjskog svete i učitelj na višoj školi. kopča. agrestija (lat. zemljoradnje. divlja ćud. garantovane seljački. logos nagomilati. aggregatum skupina) kič. thymos duše) amnestija. tj.bez. polje) agreman (fr. grubost. neotrovne materije pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da kojima bakterije. pojedine rečenice koje se navode kao božje prostota. agrikulturna javlja usled izvesnih oboljenja mozga. feudalnog zemljišnog ureñenja. i da ukloni preostatke cilju potčinjavanja. agresivan (lat. (industrije i dr. aggressor) nasrtljivac. poljoprivredni. grepho pišem) med. agrarna kidisav. agrobiolog (grč. nespavanje. zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede limunadu i dr. naročito divljači. proizvodeći ih. agrafa (grč. savlañuju doñu do nje. geački. ager njiva. kome neprirodne agregatno stanje plaža. takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod agrikultura (lat. poljski. agracijacija (nlat. agregare) poljo-. seoski. koji kidiše. gomilati.). aggressivus) nasrtljiv. svet najpre nogeme mesto glavom. agrćs njiva. agrarni (lat. lat. zbiti. reč. složenicama se znečenjem: polje. grex stado. ali ih navode ratarstvo. nasrtljivost. agrypnia.(grč. aggratiatio) pomilovanje. nale-tljiv. javlja. agrestis poljski. aggratiatio publi-sa) zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne pomilovanje koje daje vladar o velikim grana (supr. agriofag (grč. poljoprivredni. ned. reči. masa koja sadrži u sebi Agripa (lat. stanje u kome se neko telo agripinski poroñaj. ager njiva. mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč. bi'os život. nica. agršgš) vanredni profesor. agricultura) zemljoradnja. agrikulturni agrafa (fr. agrestis divlji) sok isceñen od drugih mera koje država preduzima radi nezrelog grožña. agraria) pl. napadanje. posredničke. neprevilan poroñaj. jednovrsnih stvari. srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom kidisanje. pridruživanje. opšta agriotimija (grč. bolest koja se (žitarice) i domaćih životinja. agrestis) uvoza poljoprivrednih proizvoda. agrement pristanak) pristanak ekonomsko-politički pokret kome je cilj jedne države da primi izvesno lice za unapreñenje i zaštita poljoprivrede i diplomatskog predstavnika druge neke poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje države. agrios divlji. neobrazovan. egrypnfe) ned. polje. teol. sprava. agreage) trg. jednog od četiri evanñelista. ali ih nema u kanonskim izvorima. budnoća. agrarni zakoni zakoni kojima je otpornost organizma. agri-kulturna nakit). nesanica praćena velikom agregacija (lat. upotrebljava se za sirće. polje. Djela agrikulturni (lat. neuglañe-nost. a ponekad se pominje i tzv. zbir. (kreditna politika. hemijskim uslovima života korisnih biljaka gubljenje sposobnosti pisanja. spojka (kao sistem v.

nazivaju i granit. agros polje. adagium poslovica. malo sporije. za ishranu kulturnih biljaka. adaptare) ureñaj za biol. privrednoj proizvodnji. Adam (hebr. agrocenoze (grč. agr6s. bog podzemnog sveta kod poljoprivrede. starih Grka. adaptator) onaj koji prilagoñava. adakcija (lat. ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. prvi čovek. opisujem) opisivanje trava. muzički komad koji treba izvoditi manje rologfa) grana meteorologije koja se bavi lagano. agro. zakonima i uredbama dozvoljen. smrt. apsurda. vanju zemlje. voditi. techne veština) agr. adagio assai) muz. ad) predl. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte agrotehnika (grč. obično ga antroposfere namenjen neposredno poljo. adañeto (ital. racionalna zemljoradnja. grapho pišem. podzemni svet. grč. u arhivu. adaño di molto. botane trava) nauka (limuni. adamas (grč. adamas. radija da prima stereo-emisije i sl. agros polje. Hades. ada (tur. meteo. adactio. lagano. logfa posed. veština obrañivanja i adaptator (lat. čija primena pretpostavlja adaño asai (ital. zbirka) zbirka poslovica. pitanjima uticaja meteoroloških pojava na adañisimo (ital. logfa nauka) nauka o adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. poslovicama. kombajni. minimum) propisane adaño (ital. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. tj. adamas) kaljeno gvožñe. agros. zemljišni adagiologija (lat. ka. nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno povrh. adagietto) muz.itz veoma lagano. obrañuje one delove geologije koji se tiču Ad (grč. za južno voće nakisela ukusa roda Citrus agrobotanika (grč. osobine kulturnih biljaka. razvoj. kao i njihov prilagoñenje. ad absurdum) do nesmisla. deo hemije koji. chćo lijem. narandže. kožu i disajne kanale. kod. do. agros polje. podešavanje. uz. agrostografija (grč. prilikama i potrebama. agrominimum (lat. agronomia) nauka o obrañi. poljoprivrednog školi. prila-goñavač. sipam. agro. agronomija (grč. podešavač. kiseo) vot. agrostologija (grč. uz. nauka o agroianija (grč. adadžeto. adamah zemlja. pri. agrumi. agros. adagio) muz. koinćs zajednički) adapter (lat. pedon zemlja. agrohemija. s obzirom na. što lakše. ge zemlja. muzički komad koji agronomije 1 i odreñenu tehničku treba izvoditi blago i lagano. verovanju. alkaloid od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. opšti naziv razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu.agrobotanika 10 adapter tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim agrumi (ital. agronomos) poljoprivredni ad akta (lat. prema.). adagij(um) (lat. neku stvar kao poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj svršenu ili nepotrebnu odstraniš. agros. aparata i dr. naročito kulturnih biljaka. techne veština) čiji su članovi. veoma donju granicu rentabilne produktivnosti. blago. sredstava (traktori. agromaksimum (lat. opremljeno« . adaptatio) prilagoñavanje. agros. agrometeorologija (grč. agrostemma) hen. agrokemija v.). dovesti do besmisla. veštačka adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru ñubriva i dr. na osnovu ogleda. oko. njive. koja proučava morfološke i fiziološke ad (lat. dostojanstveno. nekim novim funkcijama (npr. agros polje. adaktilija (grč. logia naturam prema prirodi). Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na agrofitotehnika (grč. razvitak biljnog sveta. prisiljavanje. adamas. mere koje sadrže osnovna znanja iz ozbiljno. mama pomama. govor) nauka o položaju. plantažne šume itd. podešava. tiho. adadžo. phyton biljka. travama. dubinska eruptivna stena. muški i ženski.bez. agros. čelik. logia nauka) nauka koja proučava fizička. sphaira lopta) deo kremena. prerañuje nepggo prema izvesnim agrohemija (grč. koga je Bog napravio agrostemin (nlat. adapcija. do. koji se nalazi u semenu kukolja. prisustvovali obrañivanje polja primenom tehničkih obredima potpuno goli. oikos kuća. za. ortoklasa i plagioklasa. logos reč. dijamant.). ada) rečno ili jezersko ostrvo. osim. agro. podizanje biljaka. po jevrejskom i hrišćanskom sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. . agropedologija (grč. lagano. stvara za duže ili kraće vreme (npr. adagium) poslovica. Hades) mit. adagissimo) . ad acta) ostaviti predmet kao stručnjak koji je završio studije na svršen u akta. bojni otrov. ad absurdum (lat. agroekologija (grč. daktylos prst) ned. adamantos) v. tle. mandarine i dr. na. agros. smeštaju poljoprivrednih površina. u. bi primao više programa. adamant (grč. Had. dom.). čovek napravljen hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi od zemlje) nit. prilagoñenost. grob. pored. primena. k. fig. ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta adaptacija (lat. a. adadžisimo. sastavljena od agrosfera (grč. životne zajednice koje čovek namerno prilagoñavanje elemenata. agronom (grč. adigere) upornost. agros. televizora da livade. maximum) najveći. primoravanje. agros. chemeia). po (ad agrogeologija (grč.

dometni. odvetnik. PUS. imenice koja svojim leksičkim značenjem adverbijal (nlat. adaequatio) izjednačenje. pravu. adventisti (lat. algos bol) med. protivan. adverbijalizacija (lat. u pohranu. ljute"). npr. dijaboli. adaptare) prilagoditi. dom: doma ad ekstremum (lat. jagoda i dr.). prilo-ški. me. sraslost prašničnih niti. adde) med. bratimstvo. advocare) baviti se advo-katskim volji. osoba koja zastupa nepopularno gledište. u kojih su noge skrivene. životinje koje izgledaju kao reči. adventizam (lat. adek-vatno saznanje ono koje čitaju Sv. advokatura (lat. adelphos brat) zbratimlje-nost. adelphe svezica. podesiti. fig. podudaran. ad-dukcija (nlat. . verske sekte koju je osnovao u Americi V. advocatus dei) u rimoka- lagoñavati. uklanjanje. adverzarije (lat. preu-rediti. dodaj! redan. advocatus onaj koji je dozvan u ademcio civitatis (lat. naročito u Vojvodini. ali on ne sluša. poslovima. po advocirati (lat. tj. prilog. konačno. pismo i veruju da će Hristos po je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adverzativna rečenica suprotna sestra. (kod kuće). advokat (lat. adaptare) sposobnost lapggvo. adventus dolazak) predstojeći ad glorijai (lat. a dato) od dana pisanja. adelphos brat) bratstvo. prilagodljivost. kategoriju priloga (adverba). advokatisati v. divlja nešto na čuvanje. palež koji znači ademcio bonorum (lat. koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. sabirak. podešavati. svoga predmeta. zvanično odreñuje da sada. adelopodi (grč. konstrukcijama s „paležom poreñenja" adverb (lat. npr. adaequare izjednačiti) Ima ih i kod nas. grada. adelphos brat. prav. pri-menjivati. Ja govorim. jednak. ad egzemplum (lat. zauzimati se za nekoga ili nešto. npr. knjige ili sveske adelfizam (grč. prema dopadanju. adventivni koren onaj koji ad depozitum (lat. „A on ljući njegda guje sna. uzročna). podešenost. adverbialis) gram. u koje se privremeno unose graña i beleške zbratimljavanje. pomoć) pravozastupnik. aden žlezda. ademptio. adverzativna konjunkcija suprotna adelfoktonija (grč. braniteljski poziv i rad. primeniti. adventus dolazak) sledbeni-ci adekvatan (lat. ademptio bonorum) cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. od obreda kanonizacije. odgovarajući. adversiv (lat. adventus dolazak) učenje i privlačno kretanje mišića. istupa protiv opravdanost čina posvećenja. ademptio civitatis) prav.: ademcija (lat. prema nahoñenju. prilikom a dato (lat. ad-de (lat. adend (lat. po- reči iz neke gramatičke kategorije u dešavanje. od danas. služiti ad valorem (lat. bog. gde ih nepravilna funkcija komparativa prideva u zovu subotaršča. priloška označava predmet koji ima najviši stupanj odredba. adversativus) gram. oduzimanje prava grañanstva.adaptivan 11 adend adaptivan (lat. adverbium) gram. toličkoj crkvi lice koje. koji je proricao da će Hristos po pojam log. pri. advocatus diaboli) u posao! rimokatoličkoj crkvi lice koje se. onaj koji tačno izražava suštinu drugi put doći 1843. oduzimanje. ad depositum) dati ili uzeti se razvija na samoj stabljici (bršljan. advocirati. addendus) mat. date osobine (npr. verbum reč) od reči do podos noga) zool. prilagoñavanja. koji ne raste na svom dometni! (na receptima). na advokatus diaboli (lat. pobija dokaze advokatusa adapcija (lat. adventivus) slučajan. advocatura) pravobrani- adaptivnost (lat. prilikom obreda preureñivati. ad do. adekvatan Miler. advent (lat. oduzimanje imanja. god. adversus) gram. ad verbum (lat. podesan. pravozastupnipggvo. addere dodati. da nemaju nogu. prote-rivanje iz branitelj. adverzativan (lat. spo. drugi put doći čim njihova sekta preovlada. adverbijalni (lat. adaptirati (lat. adaptare) prilagodljiv. addatur) neka se četiri nedelje pred Božić. doda. doslovno. ad gloriam) na slavu. priloška oznaka (vremenska. načinska. ad arma) k oružju! fig. adverbiale) gram. advokatus dei (lat. tj. nezavisna rečenica koja kazuje sestroubistvo. Praznuju subotu. pokret adventista. adventisti. uskraćivanje. bolest žlezda. branilaš-tvo. adversaria) pl. v. kod katolika: poslednje ad-datur (lat. pridošao. adductio dovoñenje) anat. radnje koje su jedna drugoj suprotne. pravobranilac. addere dodati. adekvativ (lat. adaptio) v. ad arma! (lat. ad valorem) prema vrednosti. eks bene placito. bog. adventivan (vlat. braniti druge pred sudom. adverbijum) lipti. ad exemplum) na primer. kanonizacije. adelfija (grč. dolazak spasitelja. ad bene placitum (lat. pravom mestu. ad bene placitum) fig. ad extremum) na kraju. adenalgija (grč. prelaz adekvacija (lat. adelos prikriven. Kteino ubijem) bratoubistvo ili rečenica. suprotan. dodaj. adaptacija. adimere) prav. adaequatus) izjednačen. nejasan. jutro: jutros i sl.

promene ukupne količine toplote. ad infinitum) u beskraj. adet (arap. up. koji ju je prvi opisao).ne. a. aden) predmetak u adijabata (grč. mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože pretilost. adijafan (grč. klavir koji umesto žica ima (grč. adijagnostičan (grč. adijabatičav v. pathos bolest) med. složenicama kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez sa značenjem: žlezda. graphfa opis) fitol. adet) običaj. aden. koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom adipocera (lat. lepota. eidos ne da (ili: ne može) razlikovati. žlezdasti izraštaji. su sa etičkog gledišta beznačajne. iznemoglost. aden) ned. logfa nevršenje nužde. domeci. adiaphonos koji se ne slaže u stvrdnjavanje. čovek. slabost. phlego gorim) ned. masni vosak. praćena mrkim ili adipoznost (lat. ni dobre aden. stoici su učili: ima samo jedno prelaženje zapaljenja limfne žlezde na dobro. 1. delo kome se ne zna tvorac. koji ima svojstvo da ne zapaljenje propušta aktiiske zrake. adesiv (lat. adiposus) mastan. a-diaphafno) neproziran. u a di (ital. bron-zana bolest. vatren sledbenik. fil. stavim) med. adianton) bog. aden. vrlina. postajanje. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje ziol. adinamičan (grč. addio) zbogom. steći) onaj koji je nešto postigao. adenosus) žlezdani. aden. ne- bolest žlezdanog sistema. vrlo lepa stvar ili osoba. nemoć. koji se koji se tiče žlezda. aden. aktis. zagrevam) fiz. adeps) ostalo — život. ad infinitum (lat. indiferentizam. mast. adijafon (grč. aterman. thermafno nauka o žlezdama. up. raspoznati. porok. dia kroz. adessivus biti prisutan.ne. stvari koje izraštaja. ni adept (lat. dia kroz.ne. adipis) fiziol. vosak od lešine. u miru. (grč. eng. aden žlezda) med. fig. oblik) žlez. med. addictio) prav. dodaci. u ugrofinskim jezicima: padež koji adikcija (lat. adinamija (grč. dobar ni rñav. ad inferos) kod mrtvih. adeps. adevom (grč. fig. klonuo. tur. kod islamskih naroda. — beznačajno je. sličan prouzrokovano obično sifilisom. da mu je blizu. adijabata. sklerćs tvrd) med. mećem. adizonizam ned. adephagfa) med. klonulost. gospina kosa. aden. zadobiti. sve okolna tkiva. 'adat. koji nije sklon bolesti. adenogeneza (grč. slobodan duh. adijantum (grč. tj. zakrečavanje limfnih sudova. adenozan (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost. nedogled. diarheo protičem) med. slobodni mislilac. tithemi vezivnog tkiva. dia kroz. adenoskleroza providan. vid. adipis mast. 2. koji se sastoji od epitelnih cevčica i adijatetičan (grč. adynamikos) nemoćan.(grč. a. genesis postanak) fi. adijaterman (grč. predmet bogato u telu. žlezda. biti tu) indiferentist. žlezdast. onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije. adeps (lat. običajno pravo iznemogao.ne. adio! (ital. ni rñave. gojaz-nost. aden. adespoton (grč. a. adenoid (grč. tome sečenje. ukrašen. navika. indiferentan. adynamia) med. i samo jedno zlo. viline vlasi. zdravlje. nesposoban. adeps. glasu) muz. u adefagija (grč. adenopatija (grč. ta adiaphora) pl. gospodara. adeptus. Adisonova bolest. stvaranje žlezda. adenografija (grč. adenotomija harmonici. po viñenju. lekaru Adisonu. adenologija (grč. adipozan (nlat. adiagnostikos) med. rezanje) viljuške. u zdravlju! adiñar (tur. operativne odstranjivanje žlezdanih adijafora (grč. pretio. adija-aktinski (grč. adijabatski procesi fiz. žlezdani. tj. nesposobnost. adijarea (grč. nadbubrežnih žlezda. do- znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili deljivanje. aktinos zrak) om. stalna (sažimanje i širenje gasova). adijaforav (grč. sega nadražaju. yadigar uspomena) skupocen adipoza (lat. adenitis (grč. adeno. podzemnom svetu. šerijatsko pravo. dosućivanje. adipisci dostići. adenoida. instrumenat sa dirkama. adespoton) imanje bez malaksalost. a-diaphoros) ravnodušan sekte. adenoidan (grč. ad inferos (lat. zatvorenost. adeps. u alhemiji: adijaforija (grč. aden. istog dana (platiti menicu). dolik. nauka) fizial. . adenoflegmon (grč.bez. diabaino prolazim) fiz. adijafora. bogatstvo itd. a-diaphoros) ravnodušan. aden. a di) trg. utvrditi. pristalica nekog učenja ili adijaforist(a) (grč. a. lingv. adijabatan. prilozi. slab. opisivanje žlezda. eidos vid. obično smrtono-sna (nazvana po vosak) hem. a. tradicija. koji ne propušta toplotne žlezdasti izraštaj zrake.adenda 12 adipocera adenda (lat. prevelika želja za jelom. salo. adipis) fizial stvaranje masti ukras koji služi kao nakit. oblik) med. aden. nlat. a vista. adijabatnica v.proždrlji-vost. aññenda) pl. vrsta tuberkuloznog oboljenja gojazan.

adjectivus) gran. sabirati. kupac na sredstvo. crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama. uzbuñenjem. službeništvo. do. adjutatorium) znat. adjektivizacija (lat. pri- zbrojiti. dodeliti na administracija (lat. dosuñivanje. potpora.ne. adjutum) pomoć. adicirati (ad-dicere) prav priznati. adjunkcija (lat. aditivus) u baskijskom. dosuditi. additivus) koji ima da se doda. dodavanje. sredstvo. additio) dodavanje. ad majorem Dei glorijam (lat. adjudikacija (lat. adjuvantia) pl. adjungere) pridodati. additivus) hen. ovim dodatkom. zakletvom neki dug. dodati. vlada. adjuvant (lat. adjuratio) zaklinjaše. adyton) ono što je nepristupač-no. pravim putem. adicija (lat. adminikulum (lat. aditon (grč. adjunkt (lat. pomoćno sredstvo. po volji. najsvetiji. onaj na kome ostaje administrativa (lat. pridevni. pretvaranje drugih reči u prohtev) iuz. adminiculum) pomoćno adjudikatar (nlat. komadu. lekovi za ublažavanje. psihologija. D. ad libitum. adjutor) pomoćnik. pretovarivanja. adminiculator) u katoličkoj pomoćni učitelj. añustaža. adjungirati (lat. bez adjustaža v. pomagač. umnožavanje. doslovno.ili oficiru. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima suñivati. ad libitum (nlat. dopunski zakon. adjuvans (lat. prav. pravni. pomoćni neosećanje žeñi. turskom i adjutor (lat. sredstva. kad na vrbi rodi grožñe. a dirittura) trg. onaj koji priznanje. javnoj prodaji. vodi neku ustanovu. grčkim kalendama) nikada. adjutorium) pomoćno prema nekome ili nečemu. dodatak ponuñeno] sumi gloriam. farm. M. preklinjanje. najbolji ponuñač. ad litteram) doslovce. prila-ganje. a diritura (ital. pomoćno nadleštvo. povećanje. adjutum (lat. adjuvans. adjudicatarius) prav. 3. mlañi činovnik. unutarnji deo grčkog hrama u koji adkredulirati (nlat. adminatio) prav. polaganje zakletve. nlat. addere) sabrati. dražbom prodavana stvar. simbolična uvreda). novina i sl. upravna vlast. adminikulator (lat. pomoć. isusovačkog reda: za veću slavu božju. upravna vlast. adjuracija (lat. adjuvans) pomoćnik. dodeljivanje. opsluživanje. neposredno. kategoriju pridevskih reči (kamen — ka. dati nekome nekoga za pomoćnika i uprava. adlatus (lat. upravlja. sabiranje. nadmetanjem. bez. adjunctus) pomoćnik. činovnik. dr. adjectivum) gram. kojim se dosuñuje.' añjunctio) vezivanje. ramena Adisonova bolest v. a dri-tura. spaja- adirato (ital. odobriti. sredstvo.). adjectio) pridevanje. sredstvo za gašenje žeñi. koji se tiče ili potiče od upravne vlasti. adicionalni zakon novi. adjunctura) pomoćno zvanje. aditivan (mlat. adjudicatio) prav. 2. skr. siročadi i sl. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda adjektiv (lat. rukovati. supstance koje se u dodatak. aditiv (lat. adjudicirati (lat. dodeljen na službu nekom višem dodan. činovniku. adipson (grč. lat. glava — glavati sl. administrativa) uprava. administrare) upravljati. adirati (lat. adlenimenti (lat. po. službenik. druživanje.) deviza novca. adjudicativus) dosudan. bez. administratio) upravljanje. dipsa žeñ) med. adjutatorij(um) (nlat. takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa menit. rad. ad literam (lat. adjektivizacija. administrator) l. additionalis) naknadan. malim količinama dodaju raznim proi. adcredulare) odreći pod je samo sveštenik smeo stupiti. pomagalo. pomoć. zbrajati. kost. administrirati (lat. jezicima: padež koji označava kretanje adjutorij(um) (lat. naročito činovnik ili oficir koji je adicionalan (klat. ramenjača. koji služi kao dodatak. sudsko administrator (lat. Adlera (1870—1937) = indivi-dualna adjektivacija v. v. na kukove leto. adjectivum) lingv. onaj koji obavlja adjument (lat. ad-latus) pomoćnik. bukvalno. aditivi (lat.adipsiJa 13 administrirati adipsija (grč. dipsa žeñ) ned. administrativni (nlat. svirati ili pevati. mogu i izostaviti. sa nje. G. adjumentum) pomoćno materijalno poslovanje u redakciji časopisa. ad calendas graecas o zvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. ad kalendas grekas (lat. pridevski. otpravljati poslove nekog . pretnja (kao sporedni lek čije je dejstvo slabije. neke ustanove. upravljač. ustanove itd.ne. mlañi zbrajanje. adjunktura (nlat. libitus pridevljavanje. poslati robu. najbližim putem. adirato) kuz. pridodan. administrare upravljati. A. pridev. srdito. adjudicare) dosuditi. budućeg naslednika. a. adizonizam. pomagač. tj. dodeliti. adjekcija (lat. administrativus) u adjudikativan (nlat. dosuda. adjuvancije (lat. adminacija (nlat. u nekom muzičkom adjektivni (nlat. ljutito. npr. adjuvans) farm. ad maiorem Dei prav. adlenimenta) ned. činovništvo. a.

adoptivus) uzet pod svoje. čeze. ked. adoptivan (lat. adnotator) beleškar. opsluživati (parohiju. adnotirati (lat. stvari koje treba potvrñivanje. admisija (lat. adoptator (lat. podsvajanje. aneks. bronhijalne astme. ad rem) prema stvari. adnectere svezati. adolescencija (lat. adoptant (lat. jasno prikazati. materiam) u prvobitno stanje (vratiti). podsvojiti. adolescens) mladić. ad oculos se. usvojen. prav. usvojiti. mornarice. versus adonius) poet. vrhovna komanda pomorske vojne tokljunac. antički rečenicama. adorapija (lat. ad rem (lat. pokazuje. napomene. ad normam (lat. o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i admiracija (lat. adnakolka (rus. memoriam) za večnu uspomenu. adoptare) uzeti pod svoje. označavali svog boga Jahvea. adnominalna konstrukcija. Persefona. admonitio) opominjanje. odnokblka) dvokolice. nem. zool. simbol lepote i proleća. adoptaat. podsvojak. admonitivus) koji opominje. admirari diviti se) koji spondeja: U U—U. stavljač primedaba. veliko bolničke dvokolice za prenos ranjenika u pophtovanje. čuñenje. adoptator. koji odrpanac) 1. spojiti) med. hadnagy) poručnik graničarske adopcija (lat. admissibilis) primljiv. silno voljenje. ruskoj vojsci. admisibilitet (nlat. mladići. neočekivanog dogañaja. adnotata) pl. prisvojiti. suprarenin. Adonai moj gospodin) naziv admirativ (lat. ad notam) uzeti ad notam dete). državama naziv za generalštab ratne omladina. tumač. pisac ili zgodno. iznajmilac. čije je koji označava čuñenje povodom ime bilo zabranjeno izgovarati. adoptatio) v. Adonis) kit. odrpan ide uz ime. oka-čenjak (za ad notam (lat. upotreba prideva s adonizacija (nlat. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv. čuñenje. . 4. odrpanac. admiralštab (nem. nomen ime) lipti. morske bolesti itd. gep bubreg) med. 1. 3. račun nekoga drugog. ad normarn) prema propisu. zemlju pod zakup. pod- admodijator (lat. posinak. usvojenje. Haderlump adnominalan (lat. odgovara stvari (a ne ličnosti). Adonaj (hebr. usinovljenje. adoptans) podsvojilac. admodiato) davanje zemlje adoptacija (lat. anotacija. legendarno lep mladić. admodijacija (nlat. neugledan. dogañaj. leksičkim značenjem najvišeg stupnja doterivanje. popis. adoptio) uzimanje pod svoje. podsvojen. zapamtiti. mladež. zapamtiti. fig. stvar). obešenjak. leptir (Vanessa ad okulos (lat. adnotata (lat. priznati za svoje. za večno tj. adolescentia) mladost. ad ratifikandum (nlat. kićenje. primiti k znanju. Adonis (grč. usinjen. adnotator (lat. admirari diviti se. Admiralstab) u nekim mladićko doba. čovek. primedba. fig.admiral 14 adrenalin nadleštva. korisno. epinefrin. obožavanje. značajne stvari.: divna stvar. onaj koji je male vrednosti. gorocvet. jajnici i jajovodi. adoptirati (lat. najviši zapamtiti. ad perpetuam memorijam (lat. adnexa) pl. eparhiju). upotrebljivo. obja!pnjenje. Admiralitat) pomorske adolescent (lat. adoratio) obožavanje. rñavo odeven. usvoji-lac. adoptat (lat. admonitivan (lat. privesci mate-rice. tj. vrsta načina u albanskom jeziku ropstva. vrsta admisibilan (nlat. amiral). epirenon. pocepan. zool. admiralitet (nem. neke ustanove. zabeležiti. demonstrare). zapaljenje adneksa. ukoran. ad primam materijam (lat. ad perpetuam adneksi (lat. mladićstvo. ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. pravilu. fr. upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska. uzeti k znanju. skitnica. voditi posao za adnotacija (lat. prijem. jajovoda i jaj-nika. adoptatus) usvojene dete. u zakup. objašnji-vač. admodiator) onaj koji daje svojče. npr. prihvatljivost. adonisatio) nameštanje. ad ka. čuditi se) kojim su Jevreji. sile. svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim adonijski stih (lat. admissibilitas) pri-mljivost. propalica. adnexio) pripojenje. zapisati. uputno. andrapodon. ad primam adneksitis (lat. izražava ili izaziva divljenje. vojske. lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis). zabeleške. atalanta). 2. admiral (arap. bezgranična ljubav. 2. amfr al-bahr. adnañ (mañ. prilično. adrapovac (grč. klanjanje. kod slabosti srca. sećanje (npr. žu- vlast. adneksija (lat. admonicija (lat. (ili: odobri). adrenalin (lat. po probisvet. što primedbe. adopcija. stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili admirativan (lat. što treba (ili: ima) da se potvrdi zabeležiti. ad ratificandum) za adnotanda (lat. adoptator) v. napomena. očigledno prikazati. vrativši se iz vavilon-skog JŠIGV . adnotanda) pl. admiratio) divljenje. prihvatljiv. žandar. čin u ratnoj mornarici. admissio) primanje. adnotare) pribeležiti.. vot. ad u. adneks v. svi admirali jedne pomorske vojne sile. adnotatio) zabeleška.

is-crpsti sva sredstva. adultus) odrastao.) koje adurens (lat. vrsta ortoklasa (v. sve najjače lipti. čenjem mesta i ulice gde stanuju. najjače sredstvo. ad unum) svi do jednoga. ad referendum (lat. tj. pomoćni početi igru adutima. molba skupštine vladaru. na sve) u kartama: adsorpcija (lat. postati KOBNI jim. adresovati (fr. adductor) znat. sredstvo koje utoliti. sinonim za super-strat. nacrt. povreñene kože. adulter) preljubnik. ime i mesto stanovanja lica ili punoletan.. na kartu druge boje i time je odneti. ispisivanje adresa na pošiljkama. omekšati. adstringirati (lat. adstrictio) med. primicanje. a diritura. koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili steže. sredstvo za imaju svojstvo da na svojoj površini fizički paljenje ili nagrizanje. 2. osobito u romanskoj čestitke jednog udruženja ili kolegijuma lingvistici. adoucir) sladiti. sredstvo koje adresant (fr. ad unum (lat. menici kome se sopstvenik menice treba da mineral. adurens) med. adumbracija (lat. seći adutom baciti adut učitelj. adrogatio) prav. do krajnih prisvajanje. ad-sorbere) hen. knjiga sa aduktor (lat. mišić koji vrši spiskom stanovnika jednog mesta (po zani. nego što u stvari jesu. spolno zreo. potrošiti sve. adsorbent (lat. upija gasove. . punoletan. fig. sredstva za se kasnije pogodnim hem. adultera (lat. adductio) znat. potezima. zasladiti. na mišljenje. adsorptio) f„3. susednih jezika ili dijaleka-ta. adstringens) ned. adresse. SJŠK. isitnjen kaolin i dr. adresovati. preljubo-činac. skupljati. pirotikum. adresser) v. ostale. stasao. ili elementi dve jezičke grupe koje tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga istovremeno žive na jednom području te utiču kome se pismo upućuje. baik. adskriptor (lat. koja adurencije (lat. adumbratio) rad u glavnim adskripcija (lat. ustanove kojima se pismo ili pošiljka adulter (lat. izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za skupljanje. ad ultra) do kraja. upućuje. adultus odrastao) skup adrogirati (lat. adscriptio) pripisivanje. stezati. adrogare) prav. natpis na pismu i dr. predstavke. najjači razlog. v. adulteratio) falsifiko-vanje. adusirati (fr. adresse) l. adresografi (fr. glačati. izgubiti. posinovljavati. tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim podsvojiti. skupiti. a drittura) trg. adrogacija (lat. posiniti. napisati adresu. rastvorom mogu paljenje ili nagrizanje. pismeni dodatak. adresa po potrebi ban*. rane. skinuti. npr. upućuje pismo. uzeti pod svoje. adultna pedagogija (lat. usvojenje.adresa 15 adutirati adresa (fr. ublažiti. zatvaranje. do adsorbensi (lat. adresser) lice ili telo kome se privlačenje (mišića). adstringens (lat. ostati pristajanje. ad ultra (lat. molbe i sl. adstipulacija (lat. adresirati (fr. adulturizam (lat. adurentia) pl. menični potpisnik koji adstringentan (lat. pokrete primicanja. adultera) preljubnica. adutirati (fr. do poslednjeg. adstringens) stezav. manjima. podsvajati. zatvoriti. adulterij(um) (lat. potpuno. masivu u Alpima) min. usvojiti. adsorbirati v. obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja. adstringere) stegnuti. adut (fr. adukcija (lat. adultan (lat. termin koji znači uzajamni uticaj dvaju razloge. ad.). stezanje. adstipulatio) bezuslovno izadutirati se izbaciti u igri sve adute. isplati menicu. ostati bez adstrat (lat. baik. privlačenja. pozivaše adstrikcija (lat. posinovljenje onoga koji je već granica. adstans) pomoćnik. pošiljci i dr. preljuba. adsorbens) hemijske sup-stance jednoga. spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. razblažiti boje. adresser) spisak lica sa nazna. adulterium) prav. podstrt) sredstava. slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. potpuna saglasnost. na sve) u kartama: adstant (lat. olakšati. ili uticaj jednoga jezika na drugi. ponekad. adresar (fr. a tout u sve. skica. grč. lice na adular (po Aduli. pisac pisma. adresat (fr. mašine i aparati za brzo i pouzdano krivotvorena. adsorbovati. slavljeniku. bez aduta. substratum podložen. adresser) označiti na pismu. up. adultus) odrastao. ad referendum) na brakolomstvo. izveštaj. karta koja tuče i nosi sve gasova. razblažiti. adolescere odrasti. pismena jedna na drugu. (koštani ugalj. zadržavanje najjača boja. adresser) lice ili telo koje upućuje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i ili preporučuje. para ili tečnosti na čvrstoj površini. svečana preovlañuje. ali nijedna od njih ne predstavka. koji susedni. odraslih. adscriptor) sapotpisnik. ulicama i dr. adult (lat. adoptirati. primalac pisma. usled privlačnih veza sa površinom. koji zatvara.). adultus odrastao) grana Adrijatik Jadransko more. a tout u sve. grapho pišem) adulteracija (lat. pedagogije koja se bavi obrazovanjem a dritura (ital. koji skuplja. patvorenje (naročito novca).

slučaj. mlañi oficir asrografija (grč. aeg. adjustare) doterati. sraslost. aeg) vazdušni. grapho). opisivanje dodeljen na službu višem oficiru. višeg oficira. aerizirati (grč. aeg. aerobni (grč. . adhaesio) prijanjanje. supr. up. adcitatio) prav. stoje. prijanja. služba i teži od vazduha. u aerodinamičan (grč. biol. potmuo lis est) prav. aeg. vazduhoplov aćutantura (nlat. lat. pozvani na aeroplan za prevoz putnika. baino idem) igrač u vazduhu. upotreba. aeriser) pretvoriti. aerobni. bolesna sraslost delova tela. naročito kod vodenih biljaka. ducere voditi) primicati. grapho pišem) sprava koja añustirati (lat. predmet. asrogen (grč. prizivanje. adherirati (lat. adhibenda (lat. añutant (lat. aerat (nlat. sraslica. vazdušast. infekcija koja nastaje unošenjem u pluća udešavanje izrañenih delova za neku mašinu tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aeroductor) med. grč. adhuk sub judide lis est (lat. instrumenat uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo kojim se. udesiti. pretvaranje u vazduh. zool. aeratio) proizvoñenje vazduha. koji ide po vazduhu. adhibenda) pl. snabdevanje svežim vazduhom. pri-janjati. pripadnik. ili instrumenat radi uglobljavanja. aerauto. dynamis sila. aerobije (grč. privlačnost. fiz. koji spaja. aeričan (lat. aeg. chyma adhezija (lat. neko mišljenje. mešoviti ili pri-družni aerifikacija (nlat. aoid6s) pevač i pesnik slobode u aerodinamika (grč. bombos dubok. aerificatio) punjenje postupak kod koga se uz neko krivično delo vazduhom. aerodin (grč. o zakonima kretanja gasovitih tela. bios) biol. ad honorem) u čast. aerobnk. adherencija (nlat. pristalica. v. • adherevt (lat. gas. dynamis sila) fiz. naklonost. vazduha. aeg. doteri-vati. autos sam. mudrijaš. aerograf (grč. adhibere. koji je u vezi sa vazduhom. koji se održava u letu kancelarija añutanta. omnibus svima) adcitat (nlat. athezija. aeroau-tomobil. dim) koji se stvara pomoću vazduha. suñenje. (automobil). v. pomoćna sredstva. spojki. argumentum ad hominem. lat. aeg. aerobat (grč. privatnopravnog dela uz neko krivično delo. pri-vrženik. adhaerentia) prijanjanje. aeg vazduh. adhaerere) prionuti. stvar je još pred sudom. aeg. aed (grč. aeg. lat. aeg. privlačiti. aero. to- održati se. avionska bomba. prilozi uz spise. sok) bog. bios) pl. lat. privoñenje. pristajati uz bilis pokretan) automobil koji može i leteti. pripadnost. vazdušna. počasti. tečnost. vezivanje jednog prostorima. aerobni. gas. obično: añustirati se. aeg. aeg vazduh. aeriformis) vazdušast. samo za ovu priliku. adcitatus) prav. korišćenje. ad hok (lat. samo za ovaj aerobionti (grč. ad pos) samo za sada. aeg) predmetak u slože- srašćivanje. parnicu. prskanje boje na obreze knjiga. aerenhim (grč. prav. v.(grč. igrač na konopcu. lako (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razumljivo. prizivanje. iz slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode. samo) i vazdušne lañe. aeg. biti uz. aeg. hen. aeg vazduh. aeg. gennao stvaram. alat. plin. aeg. aeg. elektrana) električna centrala sa poganom na vetar. biti prilepljiv. adjutans) pomoćnik. adhuc sub judice aerobomba (grč. adjutantura) zvanje. aerogena tuberkuloza aćustaža (lat. adjustare) tehi. pretvarati u vazduh. fr. aerobe (grč. pratilac vazduha. aeg bios) pl. učesnik. privrženost.aducirati 16 aeroelektrava aducirati (lat. aerobus (grč. nicama sa značenjem: vazduh. adhibitio) primena. dovodi vazduh. odobra-vati. up. nadovezivati se. se upotrebljava pri povezivanju knjiga za namestiti. aeg) vazduh. bios život) zool. odakle polaze i gde se spuštaju avioni aerauto (grč. adhaerens) aeriforman (nlat. nauka herojekom periodu starih Grka. mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili aeroduktor (nlat. meñućelijskim (suprotno: kohezija). koji pozivanje na parnicu. adhibicija (lat. aeg. kome je za život ad hominem (lat. uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija. dromos putanja) mesto gde ugljične kiseline. aeroelektrana (grč. ćelijsko tkivo sa velikim. aeratum) hen. aeracija (lat. ep u. pri poroñajima. aeroautomobil (grč. pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač snaga) podešen za lakše savlañivanje kojim se pokrivaju putir i diskos). adhezioni postupak prav. ad hominem) ono što potreban kiseonik. ad k. ka. izlaganje adhezivan (nlat. samo za ovu zgodu. v. koji hemijskom dejstvu iz vazduha. vazdušni. vezuje i jedan privatno-pravni grañanski plin. aer (grč. aerobne bakterije odgovara ljudskom shvatanju. spor još zvuk) voj. aeg. doterivanje. anaerobni. dynamis sila) avij. sila kojom se privlače molekuli raznih tela vazduhom napunjenim. auto sam. proizvo- adcitacija (nlat. nije rešen. aeg. samo za ovu svrhu. voda u kojoj ima aerodrom (grč. graničiti se. razvijaju samo kada imaju na raspolaganju ad honorem (lat. ua. adhaesivus) prionljiv. dolazi od vazduha.

naus. eng. aeg. mechanike) fiz. Magnes. aeg. pneumatika. fr. aeg. dynamis sila) nauka koja proučava probleme nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. Ićgos reč. lat. skopeo gledam) aparat za asroklinoskop (grč. koji stoji. aeg. gde aeromedicina (grč. koji vazduholik. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili aerometar (grč. aeg. u aerokonvoj (grč. aeg. prema mestima proricanje po pojavama u vazduhu. bavi aerologijom. uvo) ned. najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeg. lat. terme toplota. ski. vazduhoplovstvu. karpos plod) v. govor) onaj koji se gasova. sag) vrsta od vazduha. plinskih mehurića u tkivi. club) društvo za aerosoli (grč. asroklub (grč. razvojem letelica (konstrukcijom. aerotermodinamika (grč. terror strah. klinein naginjati. aeg. aeg. asronavigacija (grč. statćs stajaći. tela. metron mera) sprava za razreñenog vazduha. od transport u cilju njegove zaštite. aeg.). aeg. aerosoli. vazduhoplovstvo. aeroplan (grč. techne veština) grupa po vazduhu. navigatio) plovidba aerotehnika (grč. metrfa) merenje vazduha. zoon životinja) zool. meeting. stanem) sprava za letenje aerolit (grč. aeroeides) koji ima vid vazduha. grupa aviona koji prate neki vazdušni aerostat (grč. aeg vazduh. kretanje organizama koji se slobodno aeromantija (grč. aerostatio) veština dizanja aerologija (grč. kujem) vepggački materijal kojim se aerokarpija (grč. convoi pratnja) vidu magle ili dima. aerometrija (grč. aerostacija (nlat. helikopterom i dr. aeg. solvere rastaviti) čvrste unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aeg. koji pada iz vazduha. portus luka) vazduš-na aerokartograf (grč. demoralizovanja grañanskog stanovništva. npr. lithos kamen) meteor. ma i krvi usled izlaganja organizma aerootitis (grč. razvijanje vazduha u (uzletanje ili sletanje avionom. onaj koji se aerotonometar (grč. manteia proricanje) kreću. planos koji luta. vazduhu i njegovim svojstvima. metron vozi vazdušnom lañom. geokar. aeroterorizam (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r aeromagnetometrija (grč. aeg. aerotaksija (grč. aeropauza (grč. pija. aeg. aeg. stručnjak u aerolo-giji. aeg. kartograf. merenje gustine i pritiska vazduha. užas) aeromiting (grč. fotografija snimljenih iz vazduha. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih aeroskopija (grč. aeg. plasso obrazujem. da ne može podržati let aviona. aeg. veština upravljanja avionom srodnih naučnih disciplina koje se bave odreñenom maršrutom. zbor. kamen lakša od vazduha. mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. metron asto janjima. aeg) ned. nautikos brod. lat. emballo ubacim) aeronautika (grč. koja se drži potiskom. pausis) slojevi atmosfe-re aerobije. aeg. taxis ureñenje) zool. zagrejavanje zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih letilica itd. uznemiravanje i izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. 2 Leksikon . therapefa lečenje) med. (ili: ispitivanje) vazduha. aerozoe (grč. aeg. vazduhoplovstvo. aeg. dobranom itd. aeg. ploatacijom i istraživanjima). bakterija u vodi. tćnos napon. lat. obli- kretati i po vazduhu i po zemlji. lat. us. lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica aeroterapija (grč. krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža aerokar (od grč. taxis ureñenje) vazdušni atmosferi i njenom ispitivanju. eks- aeronaut (grč. aeg. naročito vazduha. brzim promenama atmosferskog pritiska aeroza (grč. aeroidan (grč. aerostatika (grč. aeg. taksi. letenja avionima i raketama. skok pa- telu. avion. aeg. nauka o aerotaksi (grč. aeg. bombardovanje iz vazduha gradova i naselja skupština) javna priredba na aerodromu sa u cilju zastrašivanja. eng. aeg. istemi postavim. skopeo gledam) pregled strujanja.) aparat za luka. izgaranje. vozila (konstruisanog u SAD) koje se može aeroplast (grč. merenje količine prašine u vazduhu. mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeg. aeroport (grč. maglovit. ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. prekriva rana da bi se sprečila infekcija. logia nauka) nauka o balona i upravljanja njima. naus brod. aeroskop (grč. veliki aerodrom. čvorište vazdušnih izradu topografskih karata na osnovu linija.). aeroplan. toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) aeromshanika (grč. nautikćs) nauka o stvaranje gasnih.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. pomorski) vazduhoplovac. aeg. aeg. aeg. aeg. medicina) grana se onda ti aerotaksički mikroorganizmi medicine koja se bavi proučavanjem i skupljaju. oboljenje sniženom pritisku koji vlada na većim srednjeg uva koje nastaje pri većim i visinama. v. istemi) nauka o ravnoteži aerolog (grč. eng. v. iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen aerozoli v.). meteorski kamen. nauka o brzinama (trenje. aeg. aeg.

ažio-kovto (fr. Takvi jedne vrste novca. tzv. a-. agiotage) špekulacija. dom za terena iz vazduha. Asianus) stanovnik Azije. nameštanje. antički besednički stil. geo. plašim plahovit čovek. phone glas) kuz. agioteur) lice koje se profesionalno aerotropizam (grč. se) strah od vazduha. odnosno vrednosti. celokupan rad oko utočište. azilum ignorancije (lat.) skupljanje asbestos neugasan) mm. zavese u rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se pozorištima i dr. igrati na berzi. filatelija. kod neuropata i histeričnih osoba. asbestos neugasan) med. Azijat (lat. ažioter (fr. aeg. vazdušnom saobraćaju. pokreti biljaka prema mestima gde ima profesionalni igrač na berzi. km. služi kao rñav propušta voda u cilju aera-cije. osion. aeg. visokoparnost (bomba- inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. obaviti posao na vreme. baviti se kiseonika. gramma slovo. gra-pho ažiotaža (fr. agio) trg. pomeranje. azelia) neljubomornost. koji je imao dve duvački instrumenti. za izolaciju.: bog. 2. ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 neudatost. hartije od vrednosti i sl. premera. udešavanje mere.. vanje zemljišta iz aviona naročitim fo. profesionalne bolesti koja se javlja u fite). kompanije. ital. . lat. asylum ignorantie aždaja (tur. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. ajour) šupljikati. karakteristične odlike: 1. končastog sastava. doplata. onaj koji vazduha. aeg. jedne izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego deonice. bombastičan. aeg. 2. phos svetlost. berzanske zelenap!enje. snimaka iz vazduha. metrfa merenje) 1. trćpos obrt. pravac) bavi špekulacijom hartijama od vrednosti.. bujan. toplonoša. npr. naziv sovjetske vazduhoplovne azgin (tur. besan (obično o konju). pravo azila u aerofotografija (grč. ret. aeroturbina (grč. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. i 2. pun života. phos svetlost. aeg. igranje na berzi. vrsta koje rastu sasvim u vazduhu (supr. veća vrednost iscrpe te ne može više da mu posluži. akcije. ajustage) odreñivanje (ili: napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni udešavanje) propisne težine novca. nezauzetost. aerofagija (grč. azelija (grč. trgovanje pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada novcem. aeg. pr. azgm besan) 1. aeg. aerotunel (grč. „stil iseckanih aerofor (grč. silovit. phoneo zvučim) instru-ment. jedna vrsta samo onih maraka koje se upotrebljavaju u nesagorljivog minerala. Tunnel) naročito ažistaža (fr. phytcn biljka) bog. i pod vodom. a-sylos neopljačkan. neprikosnoveno mesto na izrade karata i planova na osnovu snimaka kome progonjeni nalaze utočište. naročito zemljišta (terena). aeg. od njegovog konca izrañuju aerofilter (grč. nepromišljene pribegava kad mu se znanje ažija (fr. životna nominalne vrednosti. pribežište. a jour) tačan i brz u poslu. nem. v. maloazijskoj Joniji. agioter) špekulisati hartijama od (negativni aerotropizam) vazduha. stvoren u aerofoni instrumenti (grč. pomoću koga se azigija (grč. bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). flotta) „vazdušna azbestnu prašinu. zygon jaram) neženjenost. preterano kitnjast govornik. hartijama od vrednosti. turbo vrtlog) sprava doterivanje. aerofobija (grč. azijanizam ret. metafizičke. entelehija i mnogi drugi. iz nekoj stranoj državi. ejderha) zmaj. nezavi- aerofon (grč. izbegavanje vazduha. aerofotogrametrija (grč. aeg. gutanje ažuran (fr. najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje ažiotirati (fr.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. vazduha (aviona) fotografskim putem. deo-nicama i geodetskih planova i karata pomoću sl. sloboda. phagem jesti) med. neprikosno-ven. razlika izmeñu sila. magneziju-mov silikat. smeštaj i izdržavanje sirotinje. ažiotažom. lat. sprava koja omogućava disanje i u naglagpavanjem. bog. šupljike. ala. Asia. oboljenje koje se javlja naročito svršava povereni mu posao na vreme. azil (grč. višak. aeg. biljke azbestoza (grč. hartija od vrednosti i sl. aeg. pojam kome čovek čudovište. a-. na utočište u objekata. vojnih begunaca i sl. aeg. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom energiju. phoros koji nosi) donosač rečenica" sa jakim ritmičkim vazduha. utočište neznanja) fil. agio-conto) trg. phobeo bojim se. neman. kao stičnost) i preteranu kitnjastost. od su pojmovi npr. i avionski modeli. praviti tuberkuloznih. za pretvaranje energije vetrova u električnu ažur (fr. „Volju božiju nominalne i kursne vrednosti. azbest (grč. inače. aerofilatelija (grč. flota". grapho meñunarodnom pravu: pravo političkih pišem) perspektivno snimanje raznih krivaca. aerofite (grč. aeg. tćpos mesto. radu). takoñe: epifite. radnika koji su dugo vremena udisali Aeroflot (grč. aeg. tografskim kamerama. koji je pronašao Edison. . azeličai. dljivost. filtrum) filter u obliku se tkanine za odela vatrogasaca. pa i kod ažurirati (fr. aeg.

azoturija (grč. ždrebac. ajzenaši pristalice Karla Marksa. akademska rasprava ajgir (tur. uplitanje. hajvan. ajskastn (nem. einlegen staviti) štamp. aylik) dohodak. atomska masa 254. haydamak) batina. plav AKademos. budite pripravni. ajnzac (nem. svečana priredbe u slavu nekog značajnog ajam (tur.) vrsta plave boje.) v. logia nauka) v. životinja. akademija. obrazovan na visokoj školi. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). ljubavnica. 4. najstariji period Zemljine u drugi. vrt u blizini Atine air (tur. aKademia. dynamis snaga. koji se ubio se od žalosti. dobar. oranica sadrži u sebi amonijaka. 2. radnik koji stavlja drvo azoodinamija (grč. Lavoazijeov (plovi po moru iz koga mu viri samo naziv za nitrogen. dnjača (za rashlañivanje pića i životnih umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. nastavak ites) tin. Aias) kit. Ayse živa) muslimansko žensko ime. zoo živim. stavlja konju na vrat. eins jedan) v. azotos. azimut (arap.. vent-en. a. dakle. težište u tome da se strogo pridržava azur (tur. velikoj školi (univerzitetu). ajnleger (nem. kralja jućeg udruženja za unapreñenje nauke i salaminskog. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. akademije. azotos. posle akademičar (grč. 1. ital. slojevi bez organskih ostataka. hayirli) srećan. 3. kada je osnovana jevrejski pashalni beskvasni hleb. ajvar (tur. akademac popularan naziv za pitomce Vojne prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u akademije (nekada u Srbiji). namirnice podložnih kvarenju usled više temperature).bez. azotometar (grč. v. koji nije u stanju da 1/7—1/4 zapremine. kiselo testo) držali kongres 1869. hazir ola) spremajte se. bitanga. koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. akademizam (grč. GGlato-nova filozofija. Platonova škola. praznik Nemačka socijalistička radnička partija.) draga. korist. gotov. motka. 3. a-. školski. trovalentan. domaća južne tačke podnevna. koji pripada akademiji. aygir) pastuv.-tur. »sena ljubimica Muhamedova. od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ajnakter (nem. sin Telamona. pod testeru. redni broj 99. uložak) muz. marva. malaksavanje. a. tiče ove. bljenje. a ostali je deo pod održava život) hem. oyum prorez) deo ama koji se dogañaja ili neke ličnosti. pilu. zoon život) kol. ajmana (tur. umetanje jednog muzičkog odeljka periodos) geol. Einsatz umetak. ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg. ein jedan. poludeo i visokoj. koji se tiče ajvan (tur. azojski period (grč. ajnc (nem. Axademeia) u azur (fr. odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili ajman. azo-bojs (grč. visoka škola za nauku ili umetnost. najhrabriji grčki junak pod Trojom. azzurro) l. strogo naučna raspra- ajdamak (tur. egiologija. aKademikos) koji pripada njegovo oružje. mokraći. gde su . sperma seme) med. aKademikćs) v. znak N. plata. te je. hayir) sreća.zoon. neradnik. uglovno ajluk (tur. ajkuva (tur. Eis led. rednog broja 7. radioak- potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija tivan. kore. haymana) 1. a-zoon. hajvar. element atom-ske vodom). airli (tur. ledenjak azot (grč. tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i azuran.067. zadužbina. karbonat bakra. 2. ogrlina. akademija (grč. lat. urem mokriti) med.) v. Otkriven 1954. stavljanje hartije. naima krv) med. zyme kvasac. 19 akademski azima (grč. azurii (arap.) grupa veštačkih boja koja gotovan. pozorišni komad u jednom činu. aitfa uzrok. aKademia od osobnog imena azurit (fr. krut. ime dobio (spermatozoida) u izbačenom semenu. a-. dobro. bez unošenja samostal-nih ličnih azurala (arap. zoon živo biće. azoik (grč. hemijski element. ustanova. azoospermija (grč. 5. azur. dobrotvorne gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. tur. dušik. azotos. 2.bez. mase 14. Kasten sanduk) hla- azotemija (grč. nedostatak snage za život. pravila. aKademikćs) član odgovara- Ajas (grč. gfgnomai nestajem. najveći i posle Ahila umetnosti (akademije). skitnica. Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije akademski (grč. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. znak Es. likovnim umetnostima: pravac kod koga je plava boja neba. a. nebesko plavetnilo. sila) med. stoka. usiljen. više-manje. arhaik. jedan u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). actus čin) ugl>ovodonik. plavetnilo. zb<zg toga. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta mineral. hazir) 2. as-samt strana) astr. azotos. o kojem je reč pod 1)1. beskvasnog hleba. ua. a-zoon. akademik. naziv aitiologija (grč. osećanja i shvatanja. grč. akademik (grč. čestit. azur. akademičar. spreman. pripravan. pl. na noge! ropsko podražavanje antičkih uzora. fig. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja Ajša (tur. radnik azoogenija (grč. ajnštajnij(um). za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. sla. deo mašine za štampanje koji služi za ili organskoga iz anorganskog.

koji univerziteta. pedis noga) podvodni čljiv. u četiri glasa. mekuštvo. tj. de- (ital. aqua destillata) hen.. drvo koje raste u ist. prekapnica. a kapričo (ital. spekulacije.ne. aqua. koja se peva. Hristu i svetiteljima. stojeći. fig. akatagrafija (grč. neplodnost. accarezzevole) muz. bez. koji roniocima omogućava disanje pod akatalektičan stih (grč. zakupac robe radi cphekulacije. ne- akalkulija (grč. logia govor) nezgodan. klasičkih pesnika kod koga je poslednja akvamarin (lat. acquerello) slika izrañena akatist (grč. Africi. akataleptičan (grč. u nezgodan akatolik (grč. naročito protestant. služi za posmatranje i proučavanje akaparisati (fr. aqua. od koga ned. aqua voda. a capella) kuz. acqerellare) slikati vodenim rodici. assarageg) zakupljivati radi života u velikim dubinama (roni do 50 dobiti. akva Bineli (nlat. akvarelist(a) (fr. pisanje) med. nedostatak razumevanja. i dr. akaparer (fr. aquaplaning) sp. Kardfa srce) prav. čistoći. malodušnost. capriccio) nuz.ne. snabdeveno reflektorima. akaša (ind. kod slobodnih zidara: neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akarpija (grč. providan poludragi kamen koji ima zelenu akatalepsija (grč. a-Katalektikos) poet. se ne peva sedeći. neshvatanje. vrsta berila. marinus morski) min. akarecevole. akvaplaning (eng. akaustičan (grč. akvarel (ital. naročito na Veliku subotu. aKatholikćs) hrišćanin koji ne čas. neuredan. u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i akva (lat. nečistoća krvi. akvedukt. zgr. se dobija gumarabika. aqua. agere voditi) po svom ćefu. široka nemogućnost pijenja ili gutanja. nepriličan. ispitivanje najdubljih delova okeana. Kathtzo sednem) u vodenim bojama. akvarelirati (ital. kao što su reč akakJa znači nevinost). aKairos nezgodan. bodljikava karlica. a-. akatarzija daska vezana za motorni čamac koja služi (grč. nepojmljiv. neshvatljiv. zapaljiv. student akatističan (grč. a-. pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogo. bojama. a-. akantologija (grč. a-. grč. nautika. kamerama količinama radi spekulacije. eng. axampsfa) negipkost. akairologija (grč. pesama. groznicu). a Bineliju). praćena simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. a. akardija (grč. fr. aKathars(a) nečistoća. aqua) voda. stih vodom. tj. nepoi-manje. pelvis što se vraćaju. ukrućenost udova. omanje trnovito operacija. a kapele (ital. med. nena-klonost prema za vožnju po vodi. zelenaški nakupovati robu radi metara). accarezzevolmente) a kvadro (ital. promena kože usled nadražaja sluzokože. stilacijom prečišćena voda. pes. (grč. logia prostor predstavljen kao materi j alni govor) lit. tuz. pripada katoličkoj veri. hipertrofičnim promenama na koži. stopa potpuna. nepravilan (za čamac. pravo odvoñenja vode. po učenju Upanišada: etar. aqua. a-Katastatos) nepostojan. planus ravan) sp. otežavaju poroñaj. umiljato. aKataleptos) nedoku. a quadro) muz. nemogućnost sreñivanja reči u akvalung (lat. aqua. akarecevole akva destilata (lat. papilomi i dr.) fil. samovoljno. aqua. axatalepsfa) nesposobnost boju morske vode. axantha bodlja. akatapozis bicikl. neprikladan govor. akvagij(um) (lat. lung pluća) aparat rečenice (pri pisanju). graphfa akvadukt v. lat. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih akacija (grč. akaša je starija od svih njih. akvanautika (lat. Kataposis pijenje) med. farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje axantha bodlja) ned. v. akak!a) bog. zbirka satiričnih. Kata. akampsija (grč.) ronjenje i potres mozga. nemanje zemljišta. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. napravljeno od stakla i plastike na električni zelenaš koji zakupljuje robu u velikim pogon.akairologija 20 akvarelist(a) va. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. ljupko. janja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni nestalan. med. Kathfzo) ne sedeći. v. akademski grañanin slušalac. Etiopiji. akvatikum. vrsta ski- akatastatičan (grč. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u akantopelvis (grč. upotrebljava se i u čenost. koštani izraštaji ona je poslednje ishodište" (Dojsen). podrugljivih elemenat. akantoza (grč. akarecevolmente (ital. shvatanja suštine neke stvari. akvaped (lat. calcul račun). karlica) med. a. med. kao „prostorna supstancija". voda za horsko pevanje umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču bez pratnje instrumenata. bathys dubok) plo-vilo nakupovalac. pravo isuši-vanja fiziol. srca. akagrJa) četvoroglasno. nego stojeći ili u hodu. bradavice. akapLja bodlja. . a-Kaustos) nesagorljiv. akvaplan (lat. aqua Binelli) farm. accapareur) akvabatik (lat.

acquit) plaćanje. anne (grč. akmak (tur. akvijescirati (lat. akezija (grč. bez pojedinačnog akvedukt (lat. aKKizomai pretvaram se) apoteci gde se drži voda. tinta boja) gra-fička akinezija (grč. aklastičan (grč. fortis jak) hen. stečeno prilagoñava™ podneblju. acclamare izvikati) odo-bravati akvestus konjugalis (nlat. akvatilije (lat. par acclamation) izvršiti izbor. acclimatisatio) nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće prilagoñavanje tuñem podneblju. akirija (grč. pretplatnika (na tizacija. po barovitim mestima. vodeni. akte vrhunac. aKedeia) v. akenonoet v. med. akvatinta (lat. collum vrat. acclamatio) vršenje izbora sumporne kiseline. kad lisica kaže da je grožñe od dvanaest nebeskih znakova). aklimatacija (nlat. vodene biljke. aklima- skupljač oglasa (za novine). ergon delo) ned. orao. acedija. ak!k) crveni poludragi kamen koji životinje. a medved za žute kruške. stečeno. bez pojedinačnog glasanja. aquarius) astr. aquila) pl. acclimatatio) v. kuapbv zagasito-plav. ducere voditi) 1. aKinesfa) nepokretljivost. upotreba reči u prenesenom smislu. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. spravlja se od šalitre i razreñene aklamacija (lat. vodene životinje (ribe i vodozemci). prostim izvikivanjem. akvadukt. larpurlartizma. kri-tično. akefalos (grč. aklimacija. izmirenje nekog dugovanja. ime jednog akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle sazvežña. aquositas) bogatstvo vodom. zajednička tekovina muža i žene. acquisitum) nešto što je aklimatiziranje. samo po spoljnem izgledu. kiselo. aklimatizacija. slepilo za plavu boju. pokraj reči. aklimacija (nlat. v. kožnih oboljenja koja su meñusobno slična kišovit. vode. fig. umirivanje. akvizicija (lat. nabavljanje. aklamirati (lat. aquiscere) umiriti. akvila (lat. Kyesis trudnoća) ned. bubuljica. z. par akla- vodovodna cev. aKephalos bezglav) sanjalica. zarañuje. slatkovodne akik (tur. odomaćivanje. akvatične biljke one koje rastu akiurgija (grč. koji živi u vodi. terra zemlja) posuda može: „Nisu ni bile zrele". živaca. lice koje prikuplja i aklimatizacija (nlat. za snabdevanje naselja vodom. med. snažna škim operacijama. accollata. arh. akug£a) neprava upotreba jedne močvaran. 3. aquiescentia) umirenje. vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i blepo vidim) ned. npr. sluha. ne lomi zrake. akvagijum. aquosus) pun vode.adobivanje. vlažan. god. uz platu ili proce-nat. aidestos nezatvoren) Opt. poznavanje sredstava za lečenje rana.akvarij(um) 21 akolada akvarij(um) (lat. aqua. jednoglasno. pretvaranje. tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po ukočenost jednog uda ili više udova. fr. 2. acquisitor) čovek koji nešto stiče. sticanje. uzetost načinu štampanja. acquisitio) tekovina. aquaticus) podvodan. akvijescsncija (lat. kišovitost. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aki (fr. a-. gnojnica. akognozija (grč. farm. aklimatizirati (nlat. izabrati bez pojedinačnog _ prav. barovit. kanal. vodovod. zadobiveno. ital. aceridi. koji ne ovlašćeno lice koje. ake lečenje. acquisitor sticalac) trg. akvozitet (lat. oblik ruskog zabatu kuće. grañevina podignuta masjon (fr. aqua. mesto u akizam (grč. aquatilia) zool.. 2. nabavljene. zool. v. acenonoet. šiljak) med. u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). aqua. acclimatio) v. glavni predstavnik pesnikinja atiline (lat. a-. do kojih ne akvaterarij(um) (lat. sprava za merenje stepena jačine čula aksridi pl. acquestus conjuga-lis) uzvikivanjem. ukras u obliku orla na revolucije 1905. Vodolija (jedan mari. . uzvikivanje. se upotrebljava za prstenje i ñerdane. priznanica. bogat vodom. 1. gnosis poznavanje) akedija (grč. akumetar. odomaćiti. aquarium) staklena posuda s akianoblepsija (grč. orlovi (orao suri i Ana Ahmatova. orao krstaš). nauka o lečenju sečenjem. budala. pozdravljati klicanjem. prelomio stanje u razvoju bolesti. preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala ili usvojiti kakav predlog. akoemetar (grč. kad se neko pravi da nešto ne Akvarij(us) (lat. akijezis (grč. akvatičan (lat. tj. aquaticum) prav. prelama. aquila) zool. zarada. nesposobnost »sene da bude oploñena. akolada (lat. akvizitum (lat. akme (grč. čovek koji ne trpi ničiju vlast. acezija.. glasanja. klicanje. na tuñu klimu. voda. nekom dotle stranom podneblju. acclimatisare) prila-goditi. metron mera) med. glasanja. knjige i časopise) i sl. akpe) med. prilagoñenje biljki i životinja akvizitor (lat. akov lek. tuñu klimu. 3. aKesis) v. aqua. akviziter (lat. stari rimski pristankom svih. akio čujem. naviknuti na neku dobro. zadovoljiti. fig. aklimatacija. akvatikum (lat. astr. nabavlja ili zadobiva. opšti naziv za veći broj akvozan (lat. navikavanje zavode). ret. nauka o hirur- akvafortis (lat. vodovod. aćtak) glupan.

bledilo. predujma. akolast (grč. do-brovollo glasi na više lica ili trgovačkih kuća u predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. bilže koje nemaju razgovetnih kotile- dovršen. sporazum. samo bog. se udobno. raspolaganje novac na račun izdavača toga aceordium) kuz. tip. a conto) trg. accompagner) pratiti. pratiti nečije pevanje (solo) stvarnosti. akomodirati se. razvlačenje. odobriti. accordo) ručna harmonika za proždrljiva!].crescere rasti) prira-štaj. urednog plaćanja duga. akolirati (fr. po svršenom akreditirati (nlat. pridružiti. alkaloid koji se nalazi u akranija (grč. sobe i dr. akdniton jedić. na račun. a conto) uzeti (ili uzimati) malo mineralnih materija u sebi. udešavajući. pregovarati i sporazumeti se akomija (grč. parčetu.8 t2). kote kosa) ned. med. nl. priznati. poverenje. plaćati taj posao po parčetu. poravnanje. a-. a-. overenje. a-. raštaj. akosmizam (grč. accordoir) muz. dati posao u rad s tim akologija (grč. ne nadnicom. do izvesne visine stavi na akord (ital. svršen. akomodacija oka podeša. dok su sve sudsko poravnanje. akreditirati se steći ime. primanja. glas. nečistoća. namestiti akorporirati (nlat. poverenje. na nedovoljna sposobnost vladanja samim ime zarade ili primanja. fait dona.. akordando (ital. accordatore) kuz. „štimer". asge) engleska mera za površinu. akrescenzija (lat. ital. a conto) uzimanje na račun. urediti. ralgičnih bolova. na ime zarade ili akreditiv (nlat. samo akompanjirati (fr. posao u akord. van. a-. akordamento (ital. kotyledon udubljenje) il. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. jući. trg. ggritke. ćelavost. zofsko shvatanje po kome postoji. modifikacije božanstva. snazi. terme. za. uzimanje predujma. raznim mestima. dopustiti. unapred. 'aqrab. za zglašavanje. u ime primalac pisma umoljava da predavaču. predujam. pogodba. bez jednog dela ili bez cele lubanje. accreditivum) punomoćstvo. uvaženje. udešavanje. a-. o plaćanju nekog duga. viljuška po dešavanje. zglašava. accrementum) poraštaj. koji je u punoj račun. priseo jiti. udesiti. sporazumeti se. 22 akrescenziJa ramenu novoproizvedenog viteza. tj. logia nauka) nauka o da se plaća po svršenom poslu. kranfon lubanja) fiziol. akordion (ital. moder) podesiti. aKĆluthos) pomoćnik. združenje. nlat. fr. kao ñivanje kuće. na ime. složiti. akorporacija (nlat. akorder (fr. kćsmos uredan) neurednost. udešavanje muzičkih vanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. na račun. accommodatio) udešavanje. se. . grada. ostale stvari. instrumente. accordeur. akrement (lat. ad. nadnicama. porav-nati. akordoar (fr. fet akompli (fr. vezati za akordirati (fr. na-goditi se sa akolit (grč. izgladiti. otvoreno pismo kojim se a kong» (ital. accommodare. punomoćje. Aconitum 4840 kvadratnih jardi (4046. onaj koji udešava (štimu-je) treba istovremeno svirati. upotrebljava se uroñena nakaznost glave. zglaša-vati. znak koji spaja više nota koje zglasilac. voj. god. akompanjist(a) (fr. izravnati. predujmiti. v. a-. unapred. accompli) svršen čin. a ne lekovima. jakrep. bez istinske sprovoditi. voj. slabost) akontacija (ital. poravna™ spojiti. saglasnost. udesiti se. = akonitin (grč. akreditiv akreditivno. akrep (arap. utvrñenja i bezdlačnost. instrumentom. tačkati. sloga. staviti u za-grade. ckrku-larni više tonova. accord. o sredstvima za lečenje rana. slagati. sl. tur. udesiti (glasove. akreditiranom. assogrogage) prisajedi-niti. sobom. akratija (grč. napellus) hem. kuz. naročiti način plaćanja radnika. okončan. pa i sam svet. dati kredit. slaganje. žderonja. korenu raznih vrsta jedića. bolestan izgled lica. otuda: dati neki opunomoćiti. zglasilo. akompli (fr. bog. povećanje. kosmos vasiona) filo- akomodman (fr. sprovodnik. zagraditi. namiriti se. zgla. pronañena 1829. accreditare) ovlastiti. instrumenata. kuz. kad se dete rodi kao sredstvo protiv reumatizma i neu. uopšte svaka otrovna životinja. udešavanje instrumenata i glasova. assogl. uzimanje unapred. akoz lek. accorporatio) sjedinjenje. zagrliti. a ne nadnicom. kreditno pismo koje ugovor. akonto. akr (eng. pri- šavanje. accorder) zglasiti. accoler) obgrliti. accordo. akrep) škorpija. žice). o uslovima predaje nekog grada. poravnati se. suma koja se uzima na akratoterme (grč. krateia nemoć. ove-riti. accordamento) muz. akomodacija (lat. akratos jak. akosmija (grč. pripojiti.) tople lekovite vode sa vrlo akontirati (ital. suprotno: ateizam. npr. pomagač pri zajmodavcem u slučaju nemogućnosti vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. akomodirati (lat. pripadanje. fr. aKolastos) neumeren čovek. accompagner) pratilac.. prijatno sazvučje tri tona ili pisma (akreditivno pismo). accordando) kuz. jedino što doista živi. akotiledone (grč. accompli) završen. accommodement) udobno ure.

Hthos kamen) drveni kipovi skakavcima. akromazija v. akros) fil istraživanje kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prauzroka. akros. akros. akros. oporost. koji objašnjenje. aseg ljut) farm. kome je potrebno usmeno akropetalan (grč. kljun akrobistija (grč. bezbojna tečnost SN2 =SN. prevrtanju u vazduhu. čitanje. udovi tela. šiljat. prethodnog stiha. monos jedini. merim) sprava za tačno merenje veoma akrokolije (grč. opšti akroamatičan (grč. veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara akridofag (grč. stfchos niz. tačan metron šiljatost glave. akrogrami (grč. akros. akribometrija (grč. predavanje koje se Akropolis (grč. (teorijski akrotizam) i delanju (praktični postupak pri radu kiselinama. optuživanje. akritos neodlučan) koji nema lopatica. oleum ulje) hen. žderač) skakavcojed.(grč. akroposthi'a) gornji deo kožice igrač na konopcu. ljuti. onaj koji se hrani akroliti (grč. teško razumljiv. razliku od popularnoga). sluša bez prekidanja (za razliku od onoga gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim koje je u pitanjima i odgovorima). koji se. izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u akroterija (grč. pisanje) tip. a katkada i krajnja slova veština koju izvodi akrobat. nekritičan. akroamatič. accriminatio) optužba. akros. polimerizacijom prozirne plastične mase usnica. ahromazija. gorčina. koji govoru. plećka. u obliku nogu. donje vilice. težnja za onim što je najviše u saznanju akrografija (grč. krajnji. petalon list) bog. istraživanju i. predavanja. gradovima. phagos suvom destilacijom glicerina i nekih masti. skraćenica sastavljena od početnih slova ili akroama (grč. u nosi plod na vrhu. veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj akrosofija (grč. jezika. ruku i nogu. akros. rasuñivanja. veštak u skakanju i na muškom udu. temeljit u istraživanju) savesnost. acrimonia) oštrina. temeljitost. ukrasi na vrhu. ahromatopsija. akroamatikos) koji je naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i odreñen za slušanje. usmen. ahromatin. npr. pleće. opori lekovi. akrobateo idem na prstima) akropostija (grč. akroama) nešto što se čulo ili početnih slova neke složene reči ili više pggo treba da se čuje. akrobateo idem na prstima) kod koje početna. neodreñenost stanja akromatin v. pisanju. akrobateo idem na prstima) akrobistija. tela. akribes. biljke i životinje kao letenja. vrh zgrade. . zarazno savesnost. naročito krajnjih. akribes. akropostija. redak) pesma akrobacija (grč. znat. krajnji malih predmeta. pri obre-zanju. med. predavanje. akrodinija (grč. se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu no predavanje strogo naučio predavanje za stabla (stabljike). akromfa) znat. akrobystfa) v. tačnost u akrokarpičan (grč. akromonosilabike (grč. oputa ime) veštačka predavanje. akros) predmetak u složenicama sa syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim značenjem. životu. akrobatika (grč. glavica) ark. akrobata) (grč. kolon ud) št. kephale glava) znat. tj. brižlji-vost. aseg oštar.akribija 23 akrotizam akribija (grč. akros. karpos plod) bog. neodlučnost. oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti akribologija (grč. graphfa. ljutina.: Granap=Gradsko na-bavljačko uvu (naročito za vreme jela kod starih preduzeće. nedostatak u noge) od kamena. akropatija (grč. akrimonija (lat. sposobnosti suñenja. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akroazis (grč. Grka). akros. bazipetalan. akromatopsija v. kod kojih su krajnji delovi (glava. mikrćs mali) med. ona kretanja koja se vrše u toku normalnog gornji deo. akritičan (grč. namerno stihova daju neko ime ili neku reč. akrćasis) slušanje. akrilna kiselina hen. akromikrija (grč. bistra i merenje. akrfs skakavac. prevrtač. akros. sophia mudrost) najviša razvijanje snage. pathos bolest) med. akroterion vrh. odyne bol) ked. akrostih (grč. akros. gornji. akro. akros. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u SOON. odseca. akromion (grč. kao i ostalih perifer-nih delova tela. slogom prethodnog stiha. akrokefalija (grč. akromegalija (grč. akros. takoñe: (poliakrilne smole). akromion. akribologeomai biti tačan ili udova. akribeia) tačnost. gipko-sti i mudrost. akros. uopšte. lañe (kao pobedni znak na novcu). metron) tačno akrolein (lat. <upr. bolesti. ruke i akrizija (grč. okretnosti. slemenu grañevina. akrotizam). bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova akriminacija (nlat. avij. pelivan. akronim (grč. akros. poslednjeg uzroka stvari. akrisfa) nerasudnost. akrije (lat. akro. razgovor koji prija reči. nosa. akros. megas velik) med. sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. -gramma slovo) pesme akrotizam (grč. akribometar (grč. kiselina. njeni esteri i drugi de-rivati daju nezgrapnosti i izobličenosti lica. polis grad) gornji grad. okrivljavanje. kratkoća jednoga ili više udova. otpornost.

ustalački. axis osovina. timologija. akter (fr. očevidan. javne radnje. akros. najdelatnijih članova neke organizacije. axios vredan. imanje (novac. vredan. Kad su dve količine jednake trećoj. gram. ne raditi po njoj ništa. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. nadljubiča-stih. acteur. čin. 2. aksiomatika nauka o aksiomima. potraživanje (nos. uvukla svet u strahote drugog svetskog shvatanje da je za napredak čovečanstva od rata. ne dospe do potpunog akt (lat. os) osni. osovina. aktiva (lat.. apostolorum) pl. dela. actus. delanje. ungere mazati) priroda čovekova. morske životinje iz porodice anto-zoa. aksiomatikos) sam sobom članovi studentskog odruženja koji obavezno uvidljiv. radan) 1. aktivizam je etički zahtev tela. activus delatan) radan.: Nijedno jednog imanja. v. ahbp oca. u aktivirati (nlat. pl. nedokažljiva istina. politički aktivist). sistemu dolaze iza aktinijuma. mo- ruzge. nlat. aktivizma. koja je aktivizam (lat. actinaria) 3001. eng. u studentskom životu: aksiomatičan (grč. objekata koji netačno. očevidna istina. aksenija (grč. nekretnine). koji dejstvuje. njegovim stalnim mazivo za osovine ili kola. aksiologija (grč. aktiv-nost. spisi koji se tiču nečega. nastojanjem. izvršilac) zrakova da izazovu hemijske promene. hem. radni. za razliku od pasiva. activus delatan. poz. 1. živ čovek kao pregled. akros. sopstveniku ne donose nikakvu korist. rasprava. Achse osovina) „osovinaš". razjarenost. naročito sudska radnja. pokreće ili pojačava delovanje neke druge manteia proricanje) proricanje po sekirama. up. activitas) živost. aktentašna (nem. dogañaju. aktivisati (nlat. dejstvo. cijanoza. koji vredi. akta publika aktinidi (grč. one koje dioaktivnih elemenata koji u periodnom se tiču države. akroholija (grč. pojačavanje vrednostima. radnje. neu-tronima u nuklearnom reaktoru. fil. od kojih sopstvenik ima tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i koristi. praktično. pozitivni sastavni delovi koja se ne može dokazati (npr. aktivi (nlat. aheša) negostoljubivost. delatnosti. ubrzati. pojavama svog udruženja. uvesti likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti u aktivnu službu. activus delatan) onaj koji je akta (lat. salo. stoprimstvo. agere delati. metoda za odreñivanje aksiom (grč. revnost. (npr. strah od pogleda s visine u nizinu. v. aktiv 2. aktinos) hek. tj. aktivist(a) (lat. pospešavati. delatnost. logia aktivacija (lat. axioma ugled. aktivan (lat. u aksijalni (lat. designacija akata spisak akata koji se nalaze aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. čovečjeg tela. activus delatan.akrofobija 24 aktinije akrofobija (grč. activus) hemijska supstanca koja aksinomantija (grč. nego. 2. supstance. okretan. activare) v. raditi) delatan. svojstvo sunčanih. activus) v. usta). naročite važnosti razuman i stalan uticaj aksonometrija (grč. trg. bez kostura. acte) delo. istinit. ili su onda su i meñu sobom jednake). još u službi. activa) trg. istina aktive (lat. acta od agere delati. „osovine Berlin—Rim—Tokio". phobeomai bojim se) aktiv (lat. farm. actor vršilac. (suprotno: pasiva). dejstvu. activus. pogurnuti. 2. skupina jarost. glumac. . osovina. samosaznanja i samostalnosti. suprotno: inaktivi. acta publica) pl. uši. Aktentasche) torba za aktinizam (grč. marljivost. aktfs. activa) trg. crtež ili slika nagog pospešiti. bradva. zrak) fiz. gram. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela hartije od vrednosti. aktis. onaj čija su potraživanja veća od osovinski. pristalica naročito u sudu. akrćcholos jarostan. radi u nekoj oblasti pl. aksilarni (lat. aktfs. aktivitet. actum. razjaren) radno stanje (suprotno: pasiv). ubrza-vati. tj. aktivirati. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. activare) staviti u dejstvo. državnim nad-leštvima itd. imovina. moraju da učestvuju u svima priredbama i aksist (nem. pregalački. dugovanja. axis oca. mu čak od štete. koji označava delatnost) 1. živ. v. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. akseničan. nauka) fil. axine sekira. učesnik u nekoj radnji ili u nekom hemijsko dejstvo sunčanih zrakova. radnja. radan. lat. radni. grupa ra- (lat. aksiom. radinost. raditi) fil. activi) pl. aktivator (lat. act. mekanog tela. dela apostola. aktivitet (nlat. fr. pretres. učenje o stavljanje u delovanje. autoritet sam po tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. spise. da čovek ne sme da miruje sve dotle dok aksungija (lat. javni spis. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. akrocijanoza (grč. šake. okretnost. aktinije (grč. u jednoj svesci. odstraniti je. acta aktivnost (lat. aktinos sunčani zrak. čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život metrfa) merenje osovine kod geometrijskih uopšte. koji radi. teorija vrednosti.) med. delovanje. mast. axilla pazuho) pazušni. akta apostolorum (lat. svaka svečana javna radnja. stopala. koji se ne dokazuje.

acuitas) šiljatost. nlat. privoñenje u delo. radioaktivan aktiti (grč. aktinična energija (grč. ostvarenje. čin. kojom se meri j anina toplotnog zračenja aktuacija (nlat. aktinograf (grč. aktinoskopija (grč. metron mera) fiz. tužilac. tužitelj. aktualitet. poluvreme neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični raspada 3. primorci. aktualizo-vati. akuzatorski krivični postupak izotop radona. zajednički naziv za energiju svih mogućih aktu (lat. skopeo gledam) med. optužljiv. konča-sti akuzativ (lat. aktis. akte strma obala) pl. današnjica. stvarno. optuženje. morphe oblik) bog.92 sek. gljiva. actualiser) činiti ili učiniti instrument za merenje jačine hemijskog aktuelnim. actuel) sadašnji. aktinos zrak) fiz. actualisatio) aktinogram (grč. aktinografija (grč. grapho pišem) fiz. . energija. ostvariva-ti. accusatus) tuženik. aktis. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinski (grč. danost. actor) prav. izdavalac pomoću selena. koji akuitet (nlat. aktualitet (lat. ispitivanje. aktis. aktis. actuel) v. aktinoterapija (grč. actualis) sadašnjost. za merenje jačine Rendgenovih zrakova aktor (lat. znak Ap. sprava se o aktima koji dolaze i odlaze. aktis. znak As. actuatio) med. akuzator (lat. supr. svečan čin. advokat. vrsta zrakova. talasi kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one niže frekvencije primenjuju se uglavnom iste sile koje su dejstvovale i u ranijim zbog svog toplot-nog dejstva na žive periodima Zemljine istorije. vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara aktinometar (grč. aktinos zrak) radioak-tivni optužni. accusatorius) prav. suprotno: akuzatus. koji je na dnevnom redu. jesu aktinski. med. aktis. spol-no ispoljava se na organima za va-renje. oštrina. actualis) fil. akuleiforman (lat. akuzatus (lat. veštačkim svetlosnim i rend-genskim aktualizam (lat. agere raditi. odista. aktuelna energija živa sila. sadašnja važnost. therapeia lečenje) akuzacija (lat. aktuelnost (fr. kinetička aktinomikoza (grč. actrice) glumica.). oni koji stanuju element. ostvarivanje. goveda i svinja. sparivanje. actualiser) v. stvarnost. naročito geologije i bio-logije. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. rad. redni broj 86.aktinij(um) 25 akuleiforman aktinij(um) (grč. bilo ozleda. aktinomorfan (grč. optužilac. tuži-lački. punomoćja. lečenje prirodnim i aktualan (lat. redni broj 89. hemijski dejstvuje. actus radnja) pozorišni komad u aktinimetar (grč. na gornjoj granici atmosfere. mykes gljiva) ned. naročito: oštrina tona. dan. prouzrokovači aktino-mikoze (v. aktis. akuzatorski (lat. delo. aktualizacija (lat. zarazna bolest najpre opažena kod konja. bodljikast. 2. genska slika. fr. aktovka (lat. metron metar) fiz. po izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. optužni postupak. actu) u istini. aktfs. aktis. dat. aktinomicete (lat. elektricitet što ga u kristalima izazivaju aktuelaost. aktuelan. accusare optužiti. akuzator. aparat jednom činu. aktrisa (fr. aculeiformis) žaokast. aktualizovati (fr. plućima (zbog udisanja zarazne prašine akuzabilan (lat. metron mera) 1. grana meteorologije koja proučava Sunčevu današnji. actuarius) sudski pisar. zrakova. što). elektron) svesti. aktuar (lat. kažnjiv. aktis. pisar koji aktinoidi v. privoditi u delo. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aktuelan (nlat. atomska masa 227. ostvariti. aktualizirati (fr. actualis. Actinomyces) biol. prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. teorija aktualiteta psi*.. princip prirodne zracima. accusator) tužilac. aktinometrija (grč. u sjedinjavanje. istinit. lečenje zracima. hem. privesti ili dejstva nekog svetlosnog izvora (aktino. energeia delo. graphia opis) nauka o savremenost. stvaran. nevidljivi. energiju u atmosferi. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj aktinoelektricitet (grč. aktis) hen. postupak). optuže-nik. actualis) v. školska svečanost. zracima. aktis. prenošljiva i na ljude. med. aktinidi. zatim zracima iz raznih nuklearnih istorije. koji hemijski razlaže. gramma slovo) rend. optuživanje. svečanost. aktinon (grč. onaj koji se vodi na osnovu atomska masa 219. svetlosni ili toplotni zraci. na organizam. ispitivanje pomoću Rendgenovih današnja zanimljivost. accusatio) tuženje. zrakast. a ne nešto supstancijalno. grana astro-fizike činjenički. dejstvo nekog leka Sunca. zastupnik. aktis. aktis. organizme. actus) radnja. prozračavanje rendgenom. na obali. koju aktus (lat. ascusa-bilis) gljivica) ili na površini kože ako je na njoj tužljiv. accusativus) gram. metar). četvrti pa-dež mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i (na pitanje: koga. koji se koja proučava skupio zračenje nebeskih tela odnosi neposredno na današnjicu. rentgenogram. zrači H-zrake. savremen. aktis gen.

akulturacija 26 akceptor

akulturacija (eng. acculturation) l. moderni- akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan,
zacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i koji ubrzava, ubrzavajući.
usvajanje elemenata tuñih kultura. akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje,
akumetar (grč. akuo čujem, metron mera) v. ubrzavanje.
akoemetar. akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati.
akumulator (lat. accumulator gomilač, nago- akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, grč.
milavač) fiz. aparat za skupljanje električne metron mera) aparat za merenje ubr-zanja.
energije; skupljač, nagomilavač. akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili
akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje) reči); znak za obeležavanje naglaska.
1. ret. nagomilavanje (reči i izraza); 2. akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v.
akumulacija kapitala uvećavanje kapitala akcentuacija.
time što se deo profita ili kamate dodaje
kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi akcentovati (lat. accentus) u izgovoru nagla-
proširili; kod nas: odvajanje od postignutog šavanjem naročito istaknuti jedan glas, slog
nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja ili neku reč; staviti, stavljati ak-cente na
rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i reči.
investicija. akcentologija (lat. accentus naglasak, grč. logia
akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati, nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent.
sticati, steći, novac. akcentuacija (fr. accentuation) gram. nagla-
akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez. šavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa,
akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti; sloga ili neke reči putem naglašavanja;
vezivati dva po dva; spajati, spojiti. stavljanje znakova za naglašavanje reči
akupresura (lat. acupressura pritisak (akcenata).
iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram.
krvnog suda metalnom iglom. oštri naglasak; akut.
akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod) akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teški
med. način lečenja nekih bolesti, primljen od naglasak (u grč. i fr. gramatici); gravis.
Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da akcentus cirkumfleksus (lat. accentus
se u obolelo mesto zabadaju igle. circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u
akuratan (lat. accuratus) brižljiv, tačan, grč. gramatici, kao u molra; cirkumfleks.
uredan, savestan, ispravan. akcept (lat. acceptus primljen, prihvaćen)
akustika (grč. akustikos, akuo čujem, slušam) primanje menice, koje se vrši na samoj
fiz. nauka o zvuku. trasiranoj menici i izražava rečima
akustičan (grč. akuo čujem) koji odgovara „primljena", „prihvaćena", „sprejeta", a
zahtevima akustike, podesan za primanje i kojim onaj na koga je menica vučena
prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori- izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku
1pte, crkva), sagrañen tako da se reči i plaćanja isplatiti; reč kojom se izražava
topovi mogu svuda lepo i jasno čuti; primanje menice; primljena menica.
akustična sredstva sredstva koja služe akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci.
poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv,
akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se prihvatljiv, usvojljiv.
stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va
kao naglašena, oštri akcent. akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog
akutan (lat. acutus) oštar, prek, koji prisiljava ugovora, od dveju ugovoračkih strana,
na brzo rešenje; akutan bol iznenadan i veoma paciscenata, jedna je promitent — ponu-ñač, a
jak bol; akutia bolest ona koja će se brzo druga akceptant— primalac); primalac jedne na
završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću, a sebe vučene menice, trasat.
obično traje do 40 dana. akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje
akutangularan (lat. acutus oštar, angularis menice, akcept.
ugaoni) kom. oštrougli. akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost,
akušeza (fr. accoucheuse) babica, primalja. prihvatljivost.
akušer (fr. accoucheur) lekar stručnjak za sve akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-šenje u
poslove koji su u vezi sa trudnoćom i knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je
poroñajem. stvarno plaćen.
akušersko odeljenje med. odeljenje bolnice u akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti,
kome se vrše poroñaji. priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati
akušerstvo (fr. accoucher) babištvo, se na plaćanje menice plamenom
primaljstvo; nauka o trudnoći, poroñaju i zabeleškom na samoj menici.
babinjama. akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati.
akuširati (fr. accoucher) pomoći ženi da rodi, akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-.
poroditi, babičiti; poroditi se, porañati se. valac.

akcepcija 27

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje, privreñivanje; društvo osnovano na podlozi
usvajanje; usvojene značenje neke reči. uplaćenih akcija.
akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz; akcionator (nlat. actionator) tužitelj, tužilac;
stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja posrednik, senzal.
prakse u poslovima; primanje nekog praznika akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni,
u sud radi praktičnog vežbanja; med. napad koji se tiče dejstva; akcioiiradi-jus avij.
groznice. odstojanje koje može avion da preñe i da se
akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak, vrati na polaznu tačku bez spuštanja i
priraštaj; ono što još pripada glavnoj stvari; uzimanja pogonskog materijala.
stupanje na vlast. akcionirati (lat. actio tužba) tužiti, op-tužiti,
akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup) optuživati.
početnik, pripravnik u službi ili zvanju; akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opažati,
čovek koji je primljen u službu kao osetiti, osećati, čuti; shvatiti, razumeti,
pripravnik, na probu. naučiti.
akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit) akšam (tur. ak§am) l. prvi mrak, zalazak
pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada sunca, prvi deo večeri neposredno posle
u školi), druga nagrada, sporedna nagrada. zalaska sunca; 2. vreme četvrte molitve
akcesoran (nlat. accessorius) sporedan, muhamedanaca, po zalasku sunca.
uzgredan, pomoćni. al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ružičast; alev.
akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se, al- (ar. al-) arapski član, npr. al-kali, al-
desiti se) nebitna, slučajna osobina nečega (za kohol, Al-kuran itd.; često se upotrebljava i
razliku od esencije ili supstan-cije); slučaj. el i ul.
akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akciden- a la (fr. a 1a) kao, poput (čega), po, po ugledu na
cijalan. nešto.
akcidentalije (lat. accidentalia) slučajnosti; alabandizam umetničko ošljarenje, umetnička
slučajne osobine neke stvari, koje nisu bitne; drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde
sporednosti. je vladao rñav umetnički ukus).
akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naročiti alabastar, alabaster (grč. alabastros, lat.
štamparski poslovi za koje se traži stručno alabastrum) št. naročita, veoma tvrda vrsta
spremni slagači, izrada tablica, obrazaca, gipsa, u vodi teško rastvorljiv; alabastersko
hartija od vrednosti i sl. staklo mutno, poluprovidno staklo.
akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono što u a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri čas.
jednoj stvari nije bitno, što je promenljive ili ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od četiri
slučajno u njoj, a što bi moglo biti i drukčije četvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva
pa da se suština te stvari ne promeni; sporedan poteza umesto na četiri.
posao, sporedna, slučajna zarada. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci
akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan, (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci
sporedan, slučajan, koji nema veze sa su- pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"), koja
štinom stvari. onome koji je poseduje ispunjava sve što
akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere zaželi, Aladnnova lampa.
dogañati se) prirez; trošarina. Aladinova lampa v. Aladin.
akcizant (fr. accise) onaj koji plaća prirez, alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika;
trošarinu. parada, svečana povorka; gomila, svetina,
akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, trošarinu, mnoštvo.
oporezovati. alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnička
akcizor (fr. accise) trošarinac; poreznik. zastava.
akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja, alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad
delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost; odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice
trg. udeo, deonica, učešće sa izvesnim (eskadronom).
kapitalom u kakvom privrednom ili alajbegova slama ono što nema vlasnika, ono
trgovinskom preduzeću i dokument o tome o čemu niko ne vodi računa.
učešću. alajka (tur. halayik) 1. robinja, sluškinja; 2.
akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoničar, »sena opaka jezika, jezičara; 3. pokvarena,
sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili raspusna, nemoralna žena.
industrijskog preduzeća, član nekog ak- a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor
cionarskog društva. jela po jelovniku.
akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je
sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je pravedno) blagoslov, sreća; u izrazima: neka
cilj zajednički rad i zajedničko mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu)
vera bravo! odlično!

alalija 28 albuminimetar

alalija (grč. a-, lalein brbljati) med. nemogućnost alafranka (ital. alla franca) na evropski način,
izgovaranja artikulisanih glasova usled po evropski, po zapadnjački (za razliku od
poremećaja u govoriim organima. turskog, orijentalskog, islamskog); supr.:
alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se, alaturka.
pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2. alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog.
pokloniti. alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje
alaman (nem. Alemanne) gladnica, gra- krila; fig. ubrzanje, požurivanje.
mežljivac; neobuzdan čovek, pustahija. alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih
alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje Rimljana; bela, do zemlje duga, košulja
nemačke izrade. katoličkih sveštenika za vreme mise.
ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih
kompoziciju treba izvesti u tempu marša, naziva za Beograd.
koračnice. albanolog stručnjak za albanologiju.
alantijazis (grč. allas, allantos kobasica) med. albanologija nauka koja se bavi prouča-
oboljenje usled trovanja kobasicom; botu- vanjem albanskog jezika, književnosti i
lizam. kulture.
alantoida (grč. allas, eidos izgled, vid, oblik) albatros (eng. albatross) zool. velika bela
zool. začedna bešika, začednica, omotač morska ptica koja nagoveštava buru.
zametka kod viših kičmenjaka (sisara, riba i albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala,
gmizavaca), pomaže kod gmizavaca i ptica naročito bakra; posrebravanje metala;
disanje, a kod sisara još i ishranjivanje tobožnje pretvaranje bakra u srebro;
zametka. albifikacija.
alantoidna tečnost zool. tečnost koja se nalazi albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji
izmeñu alantoide i amniona. pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje
alantotoksikon (grč. allas, allantos kobasica, samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi
toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost.
pokvarenim džigernjačama i krvavicama. albertotipija tip. izrada tipografskih ploča
ala prima (ital. alla prima) slik. odmah, fotografskim putem, nazvane po pro-
najednom slikati, tj. bez prethodnog grun- nalazaču, minhenskom fotografu Jozefu
tiranja. Albertu (1825—1886).
alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna, Albertina zbirka crteža i gravira u Beču, jedna
poziv ili znak ka oružju; nemir, od najbogatijih u Evropi (preko 600.000
nespokojstvo, zabrinutost; strah. listova); osnovao je vojvoda Albert od
alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji Saksen-Tešena (1738—1822).
uznemiruje, uznemirujući, koji izaziva ili albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo
stvara nespokojstvo i zabrinutost, bojene materije, pigmenta u koži kod ljudi i
obespokojavajući. životinja, usled čega koža i kosa izgledaju
alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati, bele, a oči crvenkaste.
praviti uzbunu, pozvati ka oružju; uznemiriti, albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji
zastrašiti, obespokojiti. boluje od albinizma.
alarmist (fr. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih Albion (kelt. „brdska zemlja") staro, danas
vesti. samo pesničko ime Velike Britanije.
alas (mañ. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom, albit (lat. albus beo) min. beli feldspat.
ribar; halas. albifikacija (nlat. albification) v. albacija.
alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, riñan. albolit (lat. albus beo, grč. Hthos kamen) vrsta
alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve što je odličnog belog cementa.
potrebno za rad, naročito ručni, oruñe. albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na
alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus rožnjači oka.
donesen) pl. sve ono što »sena donese sobom album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim
kad se udaje, miraz, prćija. listovima, koju treba ispuniti slikama u boji,
crtežima i sl.; spomenar, spomen-knjiga;
alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi knjiga za skupljanje fotografija, poštanskih
naziv za padež kojim se obeležava predmet karata sa slikama, maraka itd.
kome je upućena neka radnja, na kome će se albumen (lat. albumen belance) hem.
ostvariti neka radnja. belančevina.
alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na albumin (lat. albumen) hem. belančevinasta
nekog grdnjama. materija, belančevina.
alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav. albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u
miraz; dodatak u novcu za izdržavanje sebi sadrži belančevine.
kuće. albuminimetar (lat. albumen, grč. metron mera)
alaturka (ital. alla turca) na turski način, po hem. instrument za odreñivanje količine
turski (za razliku od evropskog, zapad- belančevine u mokraći.
njačkog); supr.: alafrZnka.
alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.

'. kockarnica. grč mišića praćen bolom. bescvetnice. rythmos odnos) 1. halva. alva (tur.) astr. algetičan (grč. se temelji na slučajnosti. phonos ubistvo) med. pronañena 1606. algos bol. najčešće algi. opšte znak šećerne bolesti. god. uživanje u bolu. alveoli) l. aleator (lat. nastao usled bola. bol. algama. novo. alveole (lat. alvearium) košnica. „sastavljanje raz. albus beo) fiziol. bol živaca. mesta navedena iz plemen a Sev ern e A mer ik e — drugih dela. jedan deo ušne šupljine u kojoj se sazvežñu „Bika".albuminozan 29 albuminozan (nlat. pozivanje na neki zakon. lagneia obljuba) aleatorni (lat. 2. Aldebaran (arap. stvaraju u želucu i gušterači za vreme algospazmus (grč. izraz aleatorna promenljive: slučajna promenljive. med. četiri osnovne računske radnje i i što su nerastvorl>ive. ćelijast. alvaluk (tur. alvus (lat. jasno crvene svetlosti. okrecima. izvoñenje. uputstva. mirisa. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. alea kocka) slučajan. alea kocka.. odreñenim zakonima. nastala je u novoj neuralgija. nauka o alegat (lat. grč. požuda za bolom. delo. igračnica. kada je prešao Rubikon. med. okreni. belančevit. spasmos grč) med. albus beo) ned. talofite sa biljnim bačena. bolesti bubrega i dr. postupak pri ravnom alvadžija (tur. izmet. alea jacta est) posl. konačno sam se odlučio na neko zelenilom (hlorofilom). otuda i naziv. helva) v. organska hemijska tečnost ljuta vilični živci. grč. kocka je biljke. nagrada. kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. albumen. algos bol. algae) bot. albuminosus) koji sadrži Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku belančevinu. na-vod. varenja. ruznog brašna i dr. helvahk) napojnica. alea kocka. aleator) igrač kockom. kuku. supstancije po života. u trnka. disanja i dr. izlučivanje belančevine mokraćom. aldim) zlato. aleatorika (lat. veština po tome što im nedostaju neke amino-kiseline računanja. algeo osećam bol) bolan. rythmos) v. pločama.) crven. „volovsko oko". aleatorij(um) (lat. 2. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči algebra (arap. male duplje. jamice aldobrandinska svadba rimska zidna slika i mehurići u pojedinim delovima tela. (boza). algofon (grč. helvaci) onaj koji pravi i štampanju aluminijskim mesto kamenim prodaje alvum napitak od kajmaka. izvoñenje koje algija (grč. usvojen način pripreme za digitalne računare. aleatorium) algama (grč. kockar. anat. ćelijski. algrafija (grč. Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi albuminoidi (lat. alkohol lišen jednog dela ležišta. npr. znalac igrač na sreću. alcohol.. zvezda alvearij(um) (lat. algoritam. udžbenik algebre. pripadala je kardi-nalu ležišta za zube u vilicama. mat. dehydrogenatus li-šen alveolaran (nlat. algaritam. aldehid (nlat. rythmcs) v. aldim akcesi) čašćenje koje čini saću. allegata) pl. algos bol. alga. kojima se vrši izmena gasova za vreme aldum (tur. logički algoritam pokuša] da toplom vazduhu osušena belančevina. algolagnija (grč. muzici svoćenjem kompozicije na niz algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih obrazaca čiji se poredak prepušta volji biljaka. grč. alveolaris) koji se tiče zubnih vodonika) hen. logia) bog. prve veličine. koji obuhvata mazohizamm sadizam. al-veolarni živci vodonika. allez) hajdete. plamene boje. algaritam (arap. alvus) anat. algologija (lat. albumoze (lat. idi. izvoñača. skuplja ušna mast. stolica. trbuh. . voštane ćelije u pčelinjem aldumaš (tur. se logičke operacije zamene ciframa i albuminurija (lat. napred! alge (lat. tj. algorizam (arap. dakle. algebre. ureo mokrim) računskim metodama. račun simbolima po grožña. al-gebr) kat. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih alegata (lat. šgućni mehurići u Aldobrandiniju. pče-lanik. algeo osećam bol) med.. bolešljiv. pokušaj jedne med. aleatico) vrsta odličnog slatkog istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću toskanskog crvenog vina od muska-tovog opštih znakova. slastičar. alea kocka) muz. algema) med. supstance u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi izmeñu belančevina i peptona koje se algorizam. od kojih se razlikuju uglavnom algoritam (arap. čast sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i koju daje obično onaj koji obuče nešto špiritusa. graphfa) tip. grč. allegatum) navedeno mesto. udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog albuminska hartija fotografska hartija za čiju matematičara Mohameda ibn Musa se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na Alharizmi). ale! (fr. deo matematike koji aleatiko (ital. kao matematičke ili simbolič-ke logike. algoritam.. koji odgovara litogra-fiji. alev (pere. kriptogamne vodene alea jakta est (lat. napojnica. dvojenih delova". sastavu i poreklu slične pravim be. grč. lančevinama.

alexo pomažem. umereno čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede alegreto. ne odviše brzo. velikog mozga). allegro ma pop doživljaj. uzaja-mni. allegro) muz. allegro con fuoco) borba) borba petlova (kao slika istinske muz. alegro. allegro assai) muz. allegro moderato) muz. aliluja. Aleksandar Veliki i bio je u prvim i pozlaćene jabuka na vrhu minareta. za nemilosrdnom i brzo. aleksandrit (grč. slikovito objašnjenje pojma ili misli. ne phtefro unittavam. štitim) hem. sa žarom. alegro kon fuoko. v. alexo branim) med. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska tvrñenje. alam znak. stih Francuza. alegro di aleksipiretikon (grč. alegro kon alektacija (lat. vrsta dragog kamena. iz HP veka. alektryon petao. alektryon petao. allegro con moto) muz. drukčije prikazujem) v. simbol) neki dragi aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. i dr. uticaj) nauka koja se troppo) muz. bez ikakve veze sa prikazuje nešto u slikama. alegro vivače (ital. što življe. alelopatija (grč. nesposobnost da se pisane ili štampane reči alegretino (ital. delovanje. klasičan govor. šetalište izmeñu dva aleluja (hebr. makon lek) med. proricanje) proricanje po pevanju petlova. pesma u slavu alejkum selam (tur. lexis govor) psih. strane ćelice. spis. alegramente. naročito protivotrov. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. zabava). aleksandrinac poet.alegacija ZO alegacija (lat. strasno prirodi i životinjskom svetu. aleksiteričan (grč. aleksin (grč. umereno brzo. allegro di molto) muz. allegro maestoso) muz. alegorizirati (grč. v. a ne direktno. allegro furioso) muz. alexo branim. alegro asai (ital. pat-hos alegro ma non tropo (ital. šesto-stopni alegorija (grč.e. pamuka. vrlo veselo.) nauka o protivotro-vima. govor u kome se stih sa cezurom posle šestog sloga. spasavanje i pomoć. pored ostalih mnogih značenja. med. po-morskog kao u po dana" (nar. muslimanski pozdrav: mir meñu vama! alem (arap. alegreto (ital. uzan prolaz. allectatio) mamljenje. navoñenje činjenica. allegramente) v. ova reč znači pre n. čist rad (u alegro kon mogo (ital. Septua-ginta. alegro asai. alektriomantija (grč. u arapskom. allegro con spirito) muz. alexeterios) koji dejstvuje alegrisimo. mache alegro kon fuoko (ital. hitro. allegatio) navoñenje. borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na alegro maestozo (ital. alegrisimo. grada u Donjem Egiptu. uzburkano. protivotrovni. a ne po velikom starofrancuskom romanu o rečima koje ih direktno izražavaju. pesma). aleloftorija (grč. nazvan pojmovi i misli iskazuju drukčije. pozivanje na ska biblioteka. allegrettino) muz. allegoria) poet. a-. alegro kon brio (ital. allelon naizmeničan. odmereno hitro. sredstvo za imenica: komad koji treba izvoditi veselo. sa dostojanstvom. izazivanje draži. aleksiterijum. rug vatra) molto. v. živo i brzo. alektriomahija (grč. bakrorezu). delo ili pisca. alegro kon brio. manje živo. u HUP veku. slikovit. u ponoći koji potiče iz Aleksandrije. allegrissimo) muz. aleksifarmakon (grč. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. vatreno. dvanaesterac. alegorisati (grč. vrlo »sivo. lek protiv trovanja. protivotrov. brzo. koji je osnovao 331. allegretto) muz. allelon meñusobni. v. allegro pop tanto) muz. slikovit Aleksandru Velikom. izmeñu biljaka. prima- spirito. manje brzo nego u alegro. allegro con brio) muz. brzo. škola). hilel jah hvalite boga) reda drveća. suva alegorist(a) (grč. zavijen. aleksandrijski gramati-čari. mljivanje. patološka alegramente (ital. pripev u crkvenim pesmama. otuda: aleksandrij- . meñusobnom borbom i uni-štavanjem. risati. man-tef a alegro kon spirito (ital. allee) drvored. allegoreo drukčije aleksandrina svili slična tkanina od lana i izražavam. kao npr. allegoreo) slikovito govoriti ili aleksandrinci ovim se imenom zove 70 alek- pisati. aleksija (grč.) min. allelophthorfa) fil. vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grčkog obrazovanje i grčke književnosti. u slikama. izražavati misli zavijeno. alegro non tango (ital. hallal. 'alaykum-u-ssalam) boga. veselo. alegro vivace) muz. slikovito. alegoričan (grč. bavi proučavanjem biohemijskih uticaja alegro moderato (ital. kamen „spram koga se vidi večerati. živahno. up. allegorikos) iskazan slikom. stvarnim životom. »sivo. phar- alegro di molto (ital. alexo branim. veselo. aleja (fr. sredstvo protiv groznice. alegro (ital. allegorikćs) onaj koji učenost radi učenosti. sandrijskih naučnika-tumača. kao aleksit (grč. kao protivotrov. alego. mnogo brzo. u alegro furiozo (ital. svaka materija krvnog seruma koja rastvara alegrisimo (ital. alegro kon brio. umereno veselo. vrlo aleksifarmacija (grč. manje veselo.

u biljnim ćelijama. sem toga. ergon) med. alen-tato. 2. 4. aligator (ital. alentando. sklopiti savez. prodaja. aletofil (grč. većem broju. alicante) vrsta španskog vina iz aleurometar (grč. supr. supstancije životinjskog ili biljnog porekla savez. alieniste) lekar za duševne mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi bolesti. obično: aliirati se. prijateljstvo. šp. alijaža (fr. belančevina koja se nalazi u pšenici. sme-šati. aleuron pšenično brašno) bog. med. alimenta) pl. aletheia istina. Z. alija (arap. aleuron pšenično brašno. primesak. aleuron pšenično brašno) bog. alligatio) mešavina metala izdržavati. snabdeva™ hranom. alliage) v. udruživanje. alimentirati (nlat. lepi alergija (grč. taktu. onaj koji po neke druge osobe. za razliku od vladajućih Franaka alizari (šp. lyrnpha voda) med. aligacija. odstupanje od alet (arap. promenjena ili sveti savez izmeñu Rusije. svečana. se danas dobiva iz antracena. npr. odbiti neki predlog. gde je ta ista osoba. ponudu. allos. u odreñeno vreme tobože nekom zaveštanju prima izdržavanje. nejednake vrednosti u jednu masu. allos drugi. alienatio mentis). koji pati od alijevacija (lat. smesta. aleuromantija (grč. v. alienare) prav. allier) vezati savezom. slitina. v. usporavajući. drugim putem. alizari) hen. učenje) o istini. ali ovaj nije njime deljiv bez aleuron (grč. alikvote broja 12. ludilo. hijska zemlja. alizarin (šp. up. popuštajući. zemlja u kojoj žive Alemani). alimentare) ishranjiva-ti. v. alienatio) otuñivanje. aleuron brašno. tj. dodatak. drukčije. zalog. hhilat) odelo. npr. Nemačke. logia) nauka (ili: duševno rastrojstvo. alimentarius) prav. pathos bolest) lged. nastaje. razmena. allentando) muz. aleopat (grč. legura. allos. novac za izdržavanje stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom i vaspitanje vanbračne dece. alergije. aleph) prvo slovo jevrejskog i većem broju bez ostatka. alimentacija (lat. otu-ñivati. bila. aliluja. allemande) muz. aliment(a) (1. alias) inače. metron okoline grada Alikante. god. alliance) spajanje. alienus tuñ. izdržavanje. alijaža. aliquantum) mat. Alemani (nem. lepa crvena boja koja alentando (ital. koren (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku broća. trovanje hranom. primesa. alloios drukčiji. na žrtvu. belle alliance). philos prijatelj) ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). svezati brakom. izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. na drugom mestu. alimentatio hranjenje) ishrana. prijatelj istine. slivati. alopat. 'aliya) prazna i nenaseljena spa- aleopatija (grč. sastavljena alikvota (lat. alienisme) med. dok je ranije zadržavajući. aliquoties) koji se sadrži u alef (hebr. koji se sadrži u čistoće brašna. onaj koji voli istinu. broj koji se sadrži u od kristalizovane belanče-vine.). alimfija (grč. modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska aleiteza (grč. alligare) sliti.alemanda 31 alimfija alemanda (fr. feničanskog pisma. igra u 2/4 ili 4/4 smesa. „Alemanj". otu-ñenje. pathos) ned. odvratiti. čovečjem organizmu i bolest koja usled toga aliirati (fr. drugde. allos drugi. a. prisustvo stranih tela u modra boja. aligacija (lat. lat. alloios. dobivana iz korena broća. a limine (lat. drugom broju bez ostatka. npr. bračna koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alergeni (grč. nedostatak limfnih žlezda. ua. alijenist(a) (fr. poludeti. bez. alkkvotan. opri-jateljiti. vanbračne dece. alergičan (grč. aletiologija (grč. alijenirati (lat. filalet. el lagarto) zool. odlučno (npr. alopa. oroñavanje. slična zrncu. thesis položaj. modra boja. aliza-rinsko alentato (ital. alikvotan (lat. fr. veza. alizari) bog. alibi (lat. 6 su aleuronat (grč. alijansa (fr. zaraznih klica kojima je taj organizam već alijas (lat. alligatore. savet i sl. alizari. glavnog i najvećeg dela stanovništva južne legirati. s praga) odmah. fig. alijenizam (lat. umerenog tempa (nemačkog porekla). allentato) muz. v. levantinske broć. Alemannen) staronemački naziv aligirati (lat. ergon) med. udružiti. američki krokodil. mestu. alikante (šp. delovi broja 12.ne. aliquoties) mat. alfa. Sveta alijansa (fr. a limine. prema tvrñenju alimentar (lat. jednom ranije bio zaražen. duhovno ra-strojstvo (lat. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u alimentarna intoksikacija med. kajman. Pruske i sposobnost reakcije organizma na neku vrstu Austrije 1815. alibi) prav. tija. haljina kojom je sultan darivao vezire. alethes istinit. aleluja. otuñiti. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni okruglasta i kristalizovana organska tvar. počasna prirodnog stanja. premamiti (mušterije). ergon delo) ned. ostatka. mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i alikvaitan (lat. . iste vrednosti kao i indigova metanje) med.

drveta. lat. železa i dr. rakije i dr. jedan deveterac i jedan aliterirati (lat. sprava kojom se odreñuje količina alkohola sa nekom tečnosti. hemijski najreak-tivniji. pre naše ere. a od. halkah) hem. slučajno ili hotimično ponavljati alkovn (arap. pod konac. hem. Al-qur' ap) v. proizvoditi (ili alkoholi (arap. na veliko. alcoba) odeljenje ista slova. hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. nauka o ispitivanju sode ili potaše.) pl. iz Mitilene na koja se sastoji u tome da više reči u jednom Lezbosu. Koran. alkohol (arap. kofein. alifatična jedinjenja hem. grč.. od kojih „Ona poji po putu putnike". pomešati sa alkoholom. organska hemijska dobijati) lužnu so. potpuno prečišćen špiritus alkalescirati (nlat.. nauka o lečenju trljanjem. metron mera) špiritus iz neke tečnosti. potaša. organska je-dinjenja u Alkoran (arap. koji je živeo 600. alkoholometar (arap. alkalij (arap. skaphos laña) vozilo od kojih su prve tri i poslednja jambi. do danas ih je u hemiji poznato jednom pravcu. halka) v. biljnih sokova sa alkoholom. alkejski stih (grč. nikotin.. god. alcalisare) hen. metron mera) od vode. vodonika i kiseonika. šp. hidrokrilac. način kretanja. alcalescentia) hem. hem. prečišćavanje alkohola. alcatifa) fini orijen-talski alir(a) (fr. aliskaf (lat. udubljenje u sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. ali ingrosso) trg. sa osnovom od vune i svile. npr. ko-kain. poravnati po koncu.) nauka o odreñivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. he». alkalizirati (lat. aliptika (grč. alkoholizacija (arap. sposobnost tela da hranljivim kroz staklena vrata i prozore. teobromin i dr. opojno alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). a šarom divljači. natrijum. dva jedanaester-ca. otrovni. . vodokri-lac. alcalisatio) hem. odeljak koji počinje novim. npr. čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkoholizirati (arap. prečista™ do stepena alkalija u potaši ili soli. halkalf. trag ćilim. osloboditi od vode. mešavina svežih (ili: dobivanje) lužne soli. palata. sistema: litrijum. alkalija koji se brzo isparava tj. najbolji. naročito rakije. so koja se dobija iz alkoholizam (arap. doterati više od sto (kinin. alkoholometrija (arap. a linea) pore-ñati u gorka ukusa. ka-lijum.) hem. proizvoñenje alkoholatura (arap. allure) hod. an gro. najveće finoće.. ad littera slovo) praviti deseterac. alefpho mažem.) hem. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. ishrana.al ingroso 32 Alkuran al ingroso (ital.) opšti naziv za sve štetne pepela morskih biljaka. grč. način hoda i držanja nekog od zlatnog i srebrnog konca. halkali. osloboñenje špirituse alkalimetar (arap. halkah) hen. pesnička figura grčkom liričaru Alkeju. stih od pet stopa.) čvrsto hemijsko jedinjenje pepela morskih biljaka. npr. razlažu vodu. aligner. iste slogove. grč. novi pasus. potaša. imaju bljutav ukus i veoma su pića. grč. up. alkalizacija (nlat. uticaje na čovečji organizam i društvo koji alkalije (arap. novi paragraf..: alkejska strofa strofa od četiri stiha. 2. svrstati. metron mera) rubidijum. direktno spolja. alkohola sa nekom soli. elektropozitivni su. amoni-jaka. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. razvijati izlučen iz vina. alitura) hranje-nje. organski spojevi biljnog porekla. otrovni i alinjirati (fr. aliteraciju. Alkuran (arap. savršeno preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje prečišćen prah. čoveka. ala krilo. po povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili sadašnjoj vrednosti novca. mešan>e hem. morfin.). alkatifa (arap. ponašanje. sobi sa posteljom. trljam) veština od kojih su neki veoma lekoviti. al-qubeh. so koja se dobija iz alkoholat (arap. cezijum i francijum.) hem. nekom organizmu. Al-qur' ap) v. atropin. fig.) čovek koji je suviše odan alkalni metali hem. odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost alitura (lat. četvrta anapest i-i-i-i i-i-).) pl. dvor. hidroksidi alkalnih dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih metala. pijanica. izlučiti alkalimetrija (arap. azot-ni nešto uvučenim redom. efdos) hem. piva. grč. metali prve grupe pe-riodnog uživanju alkoholnih pića. halkah. alere hraniti.) dvorac. alkali (arap. sprava za odreñivanje količine alkohola u nekom opojnom piću. alka (tur. alcalescere) hen. testis svedok) provera količine alkohola u alkazar (arap. ložnica. Korav. piće. linea red) nov red. alkalescencija (nlat. Alkalos) poet. vladanje. halka. po kursu. al-qohhlu) l. jedinjena ugljenika. po slavnom aliteracija (nlat. pš. alkaloidi (arap. a s krilima. aliteratio) poet. stihu počinju jednim istim su-glasnikom. masiranje. neki prah. urediti. alkoholičar (arap. al corso) trg. od kore kina-. nego tek iz drugih odeljenja. strihnin. vodeni rastvori njihovih alineja (lat. grč. čijim su molekulima atomi ugljenika al korzo (ital. postrojiti. razg^anatog lanca.

sastoji samo u tome što neka životinja ima alopatija (grč. konji uče kasanju. hranim) ned. allos drugi. naročito govor kojim istočnoj Indiji. alotriofagija (grč. postala od lenskih — feudalnih. allotrios tuñ) pl. godi. napred!. allos drugi. allos. min. krug na nebu para-lelan nekom stolu). alloqui) osloniti. uobličavati) med. aloteza (grč. megfste. al-manakh) kalendar. nered. nepri-stojnost. alotigen. zamenjivanje jednog zmerne ishrane pojedinih delova tela. kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi alogen (grč. lekar koji alogandromelin (grč. allos drugi. lat. bolest opadanja kose. nastavak (npr. istočnjačke. alokacija (nlat. elmas. afrička. „Figarova ženidba". drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. transplantacija. drukčiji. ura! al marko (ital. allos drugi. syntaxis) trg. almaz (grč. alotigen (grč. na neki drugi deo. kose) nelogičan. up. nasleñeno dobro. tuñ potpis. bputa ime) pod značenjem: drugi. junaku Bo. alopekia opadanje dlaka. almas) alokvijum. plassein uobli-čiti. metod koji se danas uopšte besmislica. ono (ili: umetanje) stranih stvari u govor. prijatelj. Z Leksikon . nesrazmerna ugojenost alopecija ned. alokvirati (lat. up. allocatio) dodavanje. ćelavljenje. dijamant. heterodoksija. ćela- alogotrofija (grč. alogos protivan svrsi. v. allotrios. pristalica čovek. a na koji se stavljaju indosa-menti. suprotnog dejstva. metoda lečenja udove slične čovečjim. ili identičnost strukture dveju supstancija sa almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) različitim kristalnim oblicima. alodijalan (nlat. slobodno raspolagati. plaćanja danka. alopekija. skladu sa zdravim razumom. morphe oblik) sličnost šnjak.: alogičan (grč. ili stavke naslov arapskog prevoda astronomskog dela docnije unesene u račun.almaviva 33 alotriofagija almaviva vrsta kratkog ogrtača. alma mater mati koja hrani) alolalija (grč. allćtrios. produžetak. sporedne (ili: tuñe) razlikom što je sopstvenik mogao njima stvari. naročito verovatno. morphe oblik) hen. doxa mišljenje) jelo. naziv za univerzitet i veliku govorim) ned. tuñinac.) prvi mesec u godini po menicu. zadužiti ih. „časna majka". alopat (grč. phagein jesti) ned. v. dug konopac pomoću koga se sa vidikom. papa pozdravlja kardinalski sabor. almanah (arap. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). al. allos. allos drugi. arabljanskom kalendaru. razvitku udova usled nejednake i nesra. tj. almarada (tl. alogfa) nerazumnost. aleopat. alogen. no s tom alotrije (grč. grapho pišem) tuñ nekoga drugog. allos. koje nije dobiveno u leno. allons) hajdmo!. al ma'dijat) crnački alokucija (lat. allos. od koga se spravljaju lekovi. allos drugi. allos. alopekija (grč. vrsta brze jedrili-ce u beseda. alon (fr. allos) predmetak u složenicama sa aloniman (grč. allotrios. produžak. aloe) vot. po grofu Almavivi. logos govor) mešanje alodij(um) (stnem. odobravanje nekog računa. nesrazmernost u aloplastika (grč. aloin (grč. up. almarada) bodež sa tri reza. pravljenje omašaka u govoru. asamas. Ptolomejevog. melos ud) zool. alonž (fr.(grč. kratka čamac od kore drveta. izgubljenog dela tela drugim uzetim od alograf (grč. 6t) imanja koja su rañam) koji je postao drugde. allos drugi. rukopis. megale syntaxis. allothi na drugom mestu. pogrešan govor. allonge) trg. drugim (ili: tuñim) imenom. gen-pab alodijalna dobra (stnem. oslovlja-vati. almadet (arap. nakaznost koja se alopatije. alma mater (lat. a-. ned. razum) koji nije u homeopatija). grč. nameštanje tuñih. arap. pathos bolest) med. odtis zub) ostaviti nekome u nasledstvo. al marco) trg. magna constructio veliki sklop. alopateki metod lečenja. almada. apeg. biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi maršeove komedije i Mocartove opere gorak sok. školu. horizontom. glupost. različit. aloe) hen. pojedinih delova tela. alokvij(um) (lat. nesmišlje-nost.) astr. Almagest (arap. primenjuje u naučnoj medicini (supr. alokucija. kratak govor. na almukantarat (arap. upotreba lekova koji izazivaju bolesti alogija (grč. genos rod) stranac. list koji se prila-že uz almoraham (arap. tuña zanimanja. dodatak. prodati ili alotriodontija (grč. grč. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za alodoksija (grč. prema čistoj težini zlata i srebra. aleopatija. alotropija. vepggačkih zuba. al-6t) slobodno dobro. ap-dros leči pomoću alopatije. tur. nego koje je potpuna sopstvenost. alopecija. trepho vost. aleja (grč. alo. thesis postavljanje) lšlv. allocutio) oslovljavanje. alomorfizam (grč. logos um. pathos) ned. npr. allodialis) slobodan od prelaženje jednog glasa u drugi. laleo brbljam. alloquium) v. zbornik koji izlazi godišnje. al-. alomorfija (grč. nazvanog. nerazuman. materija koju sadrži u sebi lišće biljke aloje. alotriologija (grč.

alruna. gnev. ili: „Zakone padanja otkrio je prema dopadanju. ugljenika da strogo u taktu. ponavljanje jednog izomerija. Alpes) poznavanje i proučavanje alterirati (nlat. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne alt (lat altus visok. starom verovanju. al. alpacca) l. altera pare (lat. alpinum (lat. potpuno u njegovo ime raditi. iste vrednosti ili sadržine. Alpima. akord ili alpijski (lat. pokvariti. alta ottava) muz. beli slez. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. smenjenost. oltar. preobraćanje. iz koga su. npr. posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. v. od 1872. alto) muz. alternacija (lat. svojstvo tvari. al rigore di tempo) muz. autotrofija. 2. orao gledam. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih alternativan (nlat. al pari) trg. alpijski lovci. up. alternator) fiz. grč. pogled na glečere. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. zool. smena. ital. alohton (grč. nego viši srednji glas. allos drugi. 2. promena. apunto. protivnička strana. oni disjunk-tivni sudovi čiji se al pjačimento (ital. posve različitim oblicima. istomišljenik. postoji kao grafit i dijamant. hen. po volji. opredeljivanje za jednu od dve odluke. naročito kod novca. alte-rativa. pevač koji peva alt. lednja-ke. rasprostiranje plodova i semena grañevine. planinarstvo. alohorija (grč. log. koji postepeno galvanski posrebrena elitna. alohroizam (grč.pari (ital. 3. alternativa (lat. alternatio) smenjivanje. drugi glas. ljudi. ned. alternator (nlat. pogorp!anje. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek koji se preliva. padanja". altan(a) (lat. zbuniti. vrsta peruanske late. ne izmeni. uzbuñivanje. alternativa) izbor izmeñu planinar. allos. Galilej". oštećenje. čovek po mišljenju i osećanju italijanske i francuske trupe. 2. al punto) u tačku. al seko (ital. ra-spra. od- nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. alpini (ital. pogoršati. doksat na gornjim spratovima neke se) bkol. odmena. althaia. visokim planinama. koji ima oblik Alpa. izraz kojim se životinjama. mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. planinski sport. tačno. naročito veštački brežuljak u vrtu drugim zameniti a da se njihov smisao ipak zasañen alpijskim biljkama. obliku. altus. dvoga. nem. poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. poboljšavaju sokove. alpinist(a) proučavalac Alpa. odeljka od izvesnog znaka. u istočnoj i južnoj Evropi. alter ego (lat. je ili pozitivno ili negativno električne". alta aga visok žrtvenik) v. ulster. od- alrauna (stnem. alterantia) pl. Alpes. npr. rasrditi. altera pars drugi deo) druga allaka (per. preina-čenje. oni koji se mogu jedan biljkama. savršeno proizvoñenje naizmenične struje. tropos) he*. elementa da se poja-vl>uje u al rigore di tempo (ital. allos. alpini) voj. npr. alpinus) koji pripada ton povišen ili snižen hromatskim znakom. v. Alpa. alpinizam (lat. im je potrebna organ-ska hrana. uzbuñenje. alpinum) vrt zasañen alpij-skim alternativni sudovi su 1. allochroos promenjene boje) altar (lat. alterkacija (lat. menjanje (ili: prelivanje) boja. protiv kašlja. diskusija. novo srebro. al predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan pjačere. lekovi koji kordiljerska tkanina od alpakine vune. al segno) nuz. supr. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem . zastupnik. drugi isključuju. u širem izmeniti na gore. mašina za al punto (ital. muz. allohroos) koji menja boje. zamenik. kvariti. alteratio) menjanje na gore. supstancije. čarobnica. mezosopran. lat. Alpes. po stanja. gatalica. choreo idem. ital. užasavanje. alterativa) pl. jednak. al piacimento) muz. trophe hrana) bkol. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili koji je sličan čovečjem liku. alteja (grč. izazivaju promenu. raspravljanje. altercatio) prepirka. kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi od drugog nekog lica ovlašćeno da može koji žive oko Alpa. protivna. jednaku vrednost. izmena. smislu: sva naučna i sportska bavljenja uplašiti. naročito: penjanje na Alpe. altana) apx. allos. po tome nazvan koren mandragore. za potpuno blizak i srodan drugom nekom čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. al piacere) muz.: „Galilej je otkrio zakone al pjačere (ital. svaña. alpinizam. alterativa (nlat. balkon. kako se hoće.: „Jedno električne telo alporama (lat. alpinistika (lat. Alraune) u menjivanje. alotropija (grč. alpijska rasa. alta otava (lat. alohroičav (grč.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. potpuno saglasno. uzbuditi. osobina alster v. postali ti patuljci--proroci. alotrofija (grč. tropos način) heh. alternativus) naizmeni-čan. lice koje je mali. Alpes) v. vodom. raspro-stirem isggust. strana. althaea) vot. promeniti. chthon zemlja) koji je alterancije (nlat. alter ego drugi ja) 1. koji ima alteracija (nlat. allos drugi. penjač na Alpe. alomorfija. označuje da treba izvoditi za oktavu više. planina. čoveku. alterare) menjati. med.

altin) l. svetlost alunirati (lat. govorka alhimijom. zraka. ped. upravlja ljubavlju prema bližnjima. 2. alumin. aluminosus) stipsast. aluminijum) (lat. jednom toliko. ovom drugom) fil. alto) «uz. . mantefa) gatanje u ječmeno čovekoljubac. metrfa) veština ili slovo grčke azbuke. nesebičnost. pod alfa. b. lat. slikano aluvijalan (nlat. gal-vanskim ljubav prema bližnjima. altum silencijum (lat. tvrñi od cinka a mekši od bakra. dvostruko. početnik u čitanju i oblaci na visini od 4—8 km. alhimija. alludere) smerati. ako u jednom razredu ima više grupa. altiora) v. alfa-zraci vrsta radioaktivnih altin (tur. pokretni lenjir. fig. brapšo. alteri huic nauci. više stvari. ići od altiora (alciora) ići (alfa-čestice). tobožnja veština pravljenje zlata. sleteti na Mesec. neutrona. alpha a. posredno rugati se ili prebacivati deo nonijusa. alumneum) v. Konta. za merenje uglova. al-qimia) v. altus visok. stip-sat.). fr. napred. turski zlatni novac. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. altes (fr. se popele do visine glavnice. al-qimia) onaj koji se bavi šanjenje. pisanju. med. alumen) min. fig. onaj koji pravi zlato veštač-kim figura u kojoj se. sve i sva. početnik u čemu (u nekoj altruizam (od ital. al-hadat) re. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. i hrane. trg. aluvionog prava. suglasnički). pevač koji peva alt. alfa (grč. osnovu tzv. nekome nešto. tegljiv i kovan. alternare) smenjivati se. altokumulusi (lat. hemičaru Al-fenu. druge imaju tzv. duboko ćutanje. i sl. radioaktivnih elemenata u tzv. koga ili što. raspada. naročito kod Arabljana. alluvio naplavljenje) prav. up. sastavljeni su od dva protona i dva altiora (lat. grč. up. pronalazaču. alumneum. d .v. c. 2. neizmeničnost u rasporedu alumen (lat. ići naviše. aluminari vaspitavati. luna mesec) pristati leteli-com na (titula). mesto prave stvari. grč. kazuje putem. allusio. početak. mišljenja i alfa-zraci v. al-qimia) naziv za najstariju obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa hemiju. alfabet (prva dva grčka slova alpha. atomske mase 26. zavod u kome se učenici. termin putem posrebrene novo srebro. povećanje alhemija (arap. nauka merenja visina. ruski bakreni novac. stipsa. kore koji su postali nanosom. potiču iz atomskog jezgra dukat. 1. alfa i omega (a. alludere smerati) ni. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu alfitomantija (grč. gram. alumen stipsa) hem. ciljanje na koga ili što. altus. njoj slična koja lako može da podseti na alciora (lat.) islandski parlamenat. znak A1. 2. posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. tuizam. zlato. naziv po potiče od O. u tehnici veoma u upotrebi alterum tantum (lat. bocka-ti. nišaniti.alternirati 35 alciora menjenost. cumulus alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. sprava za merenje visina. aluminijum. altus. delova cinka i 10 delova nikla.. a. crtaju spitavanja. npr. da nešto prepisuju. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. delanja koji se upravlja obzirima na dobro alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. aluminium) min. aluvij(um) (lat. prevoj (kvali-tativni. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i odmenjivati se. alumneum (nlat. km. kvantitativni. kumulus. al fresko (ital. altum silentium) duboka tišina. tj. kamate koje su aluminozan (lat. viša znanja. alluvium naplava. alluvialis) nanosni. početak i kraj nečega. naplavljeno) Alhambra (arap. aludirati (lat. zanatu i dr. najmlañi slojevi Zemljine mavarske kraljevska palata u Granadi. alhimist(a) (arap. procesu alfa- alting (dan. ovo povećanje Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na hemijom. ZO svojih bližnjih. aluzivan. način osećanja. altimetar (lat. odgo-jiti) onda dok se jednoj predaje. osim altist(a) (ital. altesse) visočanstvo. alternirati (lat. visost. alphiton ječmena pre-krupa. 3. spisak izrañen altostratusi (lat. u odreñenom redu. al fresco po svežem) slik. veštini. alterni-rajuća platine. alhemija. alfabetar (grč. alterum tantum) još zbog male specifične težine. altiora) pl. najgornji. geol. stratus prostrt) stratusni alfabetskim redom. gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 tj. pr. pored va- tiho zanimanje. Al-hamrah) „crvena kuća". aluvio (lat. tj. kolebati se. latinska ili koja druga slova. pa i celoga čovečanstva. beta b) 1. ječmeno brašno. gram. altiora. težiti za višim stvarima. . altus visok. alhimija (arap. aluminat (lat. aluminat. docnije. onu pravu. aluzija (lat. Mesec. altrui drugi. metron me-rilo. mera) visinomer. pansion. beta) alciora. v. ćirilskih i glagoljskih. element samoglasnički. časova izmeñu težih i lakših predmeta. odnosno jezgra atoma helijuma više nauke. redni broj 13. . alumin (lat. stratus. u zemlje i peska plavljenjem.98. ciljati na alhidada (arap. š) prvo i poslednje altimetrija (lat. groznica povratna groznica.

ambactus sluga. a-. 36 ambasad a alčak (tur. amator koji voli) onaj amajlija (tur. amarinum) hem. čuvanje. kra- amazonke (grč. nečistota. amanet (tur. amarus gorak) država u kojima se nisu trpeli muškarci. tragovi koji ukazuju na postojanje država sa amarulentan (lat. amabilmente (ital. ambassade. farž. a-mauros mračan. a. nagomilavati. legendarne hrabre stanovnice ženskih amarela (ital. mazos dojka. nagomi-lati. instrumenata u kojem se ton stvara tesno otopiti (u jedno). lat. bile su jezik u Etiopiji. amballage) pakovanje. ženskog stanovništva. amatija (grč. amorozo. amater (fr. predmet koji se daje na čuvanje. amandirati (fr. taman) janje metala sa živom. amara (lat. nost. čak i pravile upade u tuñe zemlje i amartija (grč. emmagasinage) smeštanje u bezbednost. po- lopov. tur. amandine) bademov sapun. slepoća. upaki- amalgamirati. okrilje. amalgamatio) hen. hamam) tursko kletvenik) poslanstvo. sredstvo. „one koje nemaju dojki". suljak. hamartija. armagan grč. traženje preduj-ma. pribor za pakovanje. poverenje. Amazon) sp. nakupiti. ataha kola. fig. diletant. nagrada amalin (arap. jednog velikog starofrancuskog kruga priča. hammam. umetnošću. hammal. amathia) neznanje. amarant (grč. amans-amens) koji je fig. Amadis (fr. ljupko. zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. gorka materija. malassein gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. njima je u amarin (nlat. Amharaca. zlatom. popraviti. bolestan u očima. žensko odelo za sredstva. amans-amens (lat. amazonsko odelo sp. amender) poboljšati. muškobanja. neobrazova- amaksofobija (grč. amaurotičan (grč. lat. prepredenjak. npr. potraživanje. sliti živu sa u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih drugim metalima (v. a ne profesionalno. lat. amaurozis (grč. talisman. ratobor-na žena. pun ginekokratskim režimom. ostaviti na čuvanje. vanje. slepilo. magazinu. amalgam). gorka amazon (grč. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi Amazon) mit. predstavniš-tvo neke kupatilo s parenjem. malassein smekšati) hem. stanište amandin (fr. stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. pobolj-šanje. stapanje. magazin. amorevole. predmet koji sujeverni ljudi nose veštinom itd. ostava. spa. amaurosis zamračenje) med. predujam. amabilmente. emmagasiner) smeštati u a manko (ital. amabile. slitina. umilno. inače jezik vlada-jućeg i veoma ratoborne. alcak niskog rasta) nikakav čovek. državu. vrsta višnje koja se odlikuje svojom ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja krupnoćom i nakiselim ukusom vina. hrabro su branile svoju najkulturnijeg etiopskog plemena. amaterka. amatrix) ljubi- amalgam (arap. natrijumom. pisak na amalgamirati (arap. amagazinaža (fr. npr. ljubitelj. naukom. amarantos neuvenljiv) bog. zavet. boljšavati. amendement) dodatak već amabile (ital. strah od vožnje. sargija. spojiti sa živom.) današnji zvanični državni mogle rukovati lukom i strelom. smekšati) hem. sem bog. gorki lekovi. amasser) gomilati. ljubavnik koji se ponaša zaljubl>en. pakovarina. tur. amartia) grepšost. amalgamisati (arap. tereta. spoj. hamajlija. amazon. nemogućnost žvakanja hrane. junak žena. masaomai žvaćem) med. majke i žene. budala je. varalica. manjak. tj. Amadis de Gaule) lit. lat. dopunu zakonskog predloga. predlog dopunjuje ili popravlja. sa vladavi-nom gorčine. a manco) trg. vršile osvajanja. amarulentus) gorak. strane zemlje u jednoj državi. ambažura (fr. smela jahačica. detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše amari&a (etiop. amazonsko odelo. amalgamacija (nlat. bez.ne. v. crna mrena u očima. amandman (fr. jahanje. v. prilagoñavanje delova celini. predložiti izme-nu ili aldžamija (arap. sa kalijumom. malagma olakšavne teljka. popravka. amazezis (grč. amanšman (fr. grč. gubitak. amabile) kuz. al-gami) velika muhamedan. junak iz romana. amatrisa (fr. amara) pl. magazin. amatrice. Po priči. junakinja. embouchure) muz. iz ljubavi.. hamayli) amulet. hamal) nosač za pakovanje. amagazinirati (fr. amateur. U ovome mitu sačuvani su krivica tragičnih junaka. junak dug. amabilmente) muz. gotovom zakonskom predlogu kojim se taj nežno. ambasada (fr. fig. phobos) med. bakrom. armagan. ambasadora. legura žive sa drugim metalima. slep. prijateljica umetnosti. hamail. treperenjem usana. kao vitez. koji se bavi nečim. ambalaža (fr. emmanchement) slik. taksa koja se plaća za ležarinu u svetinja. ska bogomolja. fig. združiti. srebrom i dr. amasirati (fr. amam (arap. amarella. grč. zamračavanje vida. emanet) preporuka. . malassein) v.

tur. potamniti. putem nem. svoj oblik. jelo koje daje dvosmislica. ambitio) častoljublje. nekoga i moliti za mesto. dvosmislica. ops. 'anbar. svirali itd. embouchement) utok. putujući. topovske ili puščane cevi. amblosko pobaciti) pl. Ambulanz) v. na rogu. ambon izbočenje na štitu) u amblijafija (grč. licemer. značenjem: i jedan i drugi. opunomoćeni predstavnik nica. med. pokretna ili smislen govor. molitve. ambiologija (lat. pst. am. amburere ogoreti. amber. fig. ambo oboje. nego dolazi lekaru na lečenje. pobačaj. amblozis. voj. podjednaka sposobnost u koji se dobiva u krupnim komadima tako što služenju desnom i levom rukom. logia) dvo. med. bojom. valere vredeti) ambrasirati (fr. med. amvon (grč. ambrosis) bogovski. ambusta. ambi. pojava duševnih osećanja (npr. grč. up. živi po načelu: pomozi bog. pisak znamenje. čemu. amoibe promena) zool. okolina. fr. ambrotipi pl. ambulanca. . slavoljubiv. od pet. propast. poljska bolnica. loqui govoriti) dvo. 6p6s vid. naročito nedozvoljenim načinom. pokriven hodnik oko ambulatorija (lat. šnjaštvo u obe ruke. ambulant (lat. ambyssos) bezdan. voj. ambušman (fr. ambloma pobačaj) med. embuscade) zaseda. ambara) mirisna smola kojom na Istoku oboje. koji ima dvojaku vrednost. 'anbar. se veliki broj sitnih komada ćilibara pod licemerstvo. za mesto ili rad. abortiva. ljubav i ambrinirati (fr. opticaj. čaršije. ambidexter) dešnjak u obe koje okrepljuje. ustanova crkve. emblem.ambasado 37 ameblirati r ambasador (fr. jelo ambidekster (nlat. propovedi i pomeni. groba Hristovog. simbol. amblosis pobačaj) med. opekotine. težiti ambulantni (lat. ambire obilaziti. izvrsno jelo. hrana višnjih bogova. opaliti) pl. amebv (grč. oba. onaj koji pripada bogovima. ammeubler) kuću snabdeti broja. ambon katedra. valere vredeti) vatre. slabost čula pipanja.. kružna putovanja. amble) jax. sredina. smola. embrasser) zagrliti. ruke. slab. eldos izgled) presovan ćilibar. podmićivanja i sl. postelji. otvor klanca ili tesnaca. arće pipanje) pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred med. vanje. embrunir) slik. v. voljublje. božanski. emblema. ambulanta pošta putujuća. stremljenje ambusta (lat. ambilokvija (lat. (reke). ambulans. abortus. ambulare hodati. sa koga se čitaju Sveto ambliopija (grč. isto-vremena ambrel(a) v. sskr. ambulanta (lat. molilac. grč. ambulans) trg. neosetllvost. ambulanta. posredovanje!«. u istom redu jedne tombolske nameštajem. usta amblem (grč. ambo (lat. obeležje. ambulantni ambis (grč. predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa bloma. ravan hod konja. kuću namestiti potrebnim karte. predikao- najvišeg ranga. ambloma (grč. obgr-liti. bolesnička stanica. sla. koji desnom i levom rukom. fig. muz. oltara. ambo) predmetak u složenicama sa ambra (arap. provalija. (jednoćelijski organizam) koja stalno menja sredstva za izazivanje pobačaja. ušće ambl (fr. dvostruka privlačnost. ići za čim. na sve divan. ambulanza. sskr. ići) za čim. muzike. ambire) tražiti službu.(lat. nek-tar. ambrosfa) kit. natprirodan. mikroskopom vidljiva životinjice amblotika (grč. ambulare hodati. ambiguitas) dvosmislenost. ambroid (arap. fig. obadvo-jica. ambitiosus) častoljubiv. ambidexteritas) de. velikim pritiskom i na visokoj temperaturi ambijenat (lat. železnička pošta. ambigvitet (lat. amblys tup. prevući tamnom mržnja) prema istoj osobi. dulac. embleme) znak. bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u fig. ambo oba. ambiciozan (lat. ponor. slabovidost. pokretni. busija. nestalan. gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. lice koje se bespravno bavi trgovačkim smislen izraz. čovek koji se podjednako služi i ambrozijski (grč. traženje čega. lečenje po potrebi. ambiens) onaj koji obilazi i moli lak i druga fina staklena ploča. stvarima. fotografije na staklu koje štiti ambijent (lat. amrel. amblys. dovesti izmeñu dve ambivalencija (lat. celivati. poljubiti. ambulancija (ital. oko) pismo (apostol i evanñelje). na soleji. društvo u kome neko živi i radi. ambulantia) med. ambrozija (grč. opkoljava-ti) slije u jednu masu. ambiskada (fr. amvon simbolički amblozis (grč. kade sobe i koju puše sa duvanom. ambara mirisna ambideksteritet (nlat. težnja za nečim. četiri strane. ambitus (lat. klasis lomljenje) protivnik crkvene jedne države kod druge države. obilaziti za pružaše prve i hitne pomoći. ambivalentan (lat. ambulatoria) ned. pobaci. nego dolaze na ambicija (lat. besmrtnost. ustanova ambirati (lat. ambitus) obilaženje. amb. ambassadeur) poslanik ambonoklast (grč. ambo oboje. ambo oba) u tomboli: pogodak dva ameblirati (fr.

melior bolji. a. nepromenljiv. compositio) prav. amida) hen. ametričan (grč. razonodan. amicabilis jednostavna. bresaka. rheo tečem. vrsta lubenice. amonijak čiji je amentes cit. osobenosti engleskog jezika nemanje) sluzi. americaniser) poame-ričiti. amin (hebr. prijateljski sporazum. amygdalon badem) bademova amenomanija (grč. skrobno brašno. igračka. metabole ) biol. amentia occulta) med. opšti naziv za derivate amonijaka ametista (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez aminokiseline hen. grupi trans-urana. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. atomska masa 243. planu. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amilacea (nlat. zemljišta. insekti koji nisu svojih funkcija. nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amenorea. a-. amicus prijatelj. podložan metamorfozi. skrob. amen) v. amoibe promena) koji potiče od ametodičan (grč. amelioracija (nlat. ošljar. znak At. fr. poameričavati. četiri točka. . amuser) zabavljati. amicalis) amerikanizirati (fr. bubrega i creva. voj. jetre. popravljanje. prijateljski način. amusant) zabavan. men. v. delimično ludilo. kojim se govori u Americi. a-methodikćs) koji nije ra-ñen amebe. razvitak štirak. amikalan (lat. npr. ludilo. amylacea) pl. amentia senilis) med. nejednakost. vrsta sadrže u sebi skrob. oko) med. glikozid u gorkom bedemu. curim) zapaljenje krajnika. nazvane ametrija (grč. amusette) zabavica. amelioratio) pobolj-šanje. vrsta vinove loze. med. vepggački napravljen 1946. 1. amigdalitis (grč. podzemni svet. ne- po tome što je najpre viñeno kod ameba. uveseljavati. amin. amencija parcialis (nlat. sastojak zrnca skrobnog brašna. amylum. duševni gorčina. amicabili modo) na staračka slaboumnost. ned. usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje ametabolni insekti zool. nepromenljiv. ameliorirati (lat. amentia) med. a-. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih ametaboličan (grč. kretanje ćelija u naučan.ne. a-. skupljanje be- god. kovidnost oka. drugarski. ametropija (grč. na lep način. po jednom utvrñenom redu. ostajanja mesečnog pranja. a-metron. šljiva. naročito slezine. amygdale badem) med. jedinjenje SvN10O5. prijatan. amizeta (fr. hemijski elemenat. amivi hem. a-metrfa) neravnomeran. trešanja. a-. reč kojom su stari Egipćani nazivali vodonik zamenila kiselina. ameliorer) zajednički naziv za kratkovidnost i dale- poboljšati. liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve amimija (grč. otrovan. ili mnogogubo toga. doterivanje. a-. razonoda. methystos koji dejstvuje protiv obično završavaju molitve. amidin (nlat. amen. ametabolan (grč. manfa) ned. koji nije od mozga. amenija. završiti. a-mfmetos) nepodražljiv. unutarnji glavni amencija (lat. zanimati. pripada amiloidna degeneracija. bez. metabole promena. ludilo. razonoñavati. amencija okulta (nlat. ops vid. a-metrfa) neravnomernost. nepravilan. jezgru poremećaj kod žena kao posledica iz. amentia activa) med. amerikav (fr. podložni metamorfozi. kajsija. amenorea (grč. farn. otuda: reći amin pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po privesti kraju. a-. amylon) hen. organske kiseline koje reda i nenaučno. lančevine izmeñu ćelija svih organa. amilum (lat. mana oka u prelamanju amen (hebr.amebni 38 aminokiseline amebni (grč. srazmernost. sredstva koja koji nastaju zamenom atoma vodonika sprečavaju pijanstvo. koji je bez reda i načela. prijateljski. nedostatak (ili: amerikanizmi pl. popraviti (zemljište). mfmesis podražavanje) med. 2. vidljive znake preobražaja. amencija senilis (nlat. a-. naglo amizantan (fr. amenija (grč. metabole) biol. verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amikabili mode (lat. amikabilis kompozicio (lat. amen) tako neka bude! reč kojom se ametist (grč. amencija aktiva (nlat. zanimljiv. 3. v. nepravilnost. lekovi koji amerikanka agr. opšta duševne slabost. men. amid (nlat. amentia partialis) ned. amiloza (grč. amigdalin (grč. amiloidva degeneracija med. organsko americij(um) hem. amida) hen. prouzrokovan amebama. čovečjem telu pomoću pseudopoda. skriveno ludilo. americaine) otvorena kola na prijateljska nagodba. tuha sluz) ned. grč. ne- ameboidno kretanje zool. redni broj 95. nejednak. insekata u kome mlade jedinke u potpunosti amimetičan (grč. koji preobražaj) koji se ne menja. amiksija (grč. srazmeran. potajno. ametabolija (grč. imanja. amentia simplex) med. vrsta lakog poljskog topa. men mesec) ned. med. organskim radikalima. vrsta platna. ametodist (grč. ne- poboljšavanje. košnice američkog tipa. amencija simpleks (lat. a-. poboljšavati. amylon skrob) hen. svetlosti. amizirati (fr. a-methystos) pl.

jedinjenje azota supr. amortisatio) l. razlike koje takav ludak u svom trčanju amortizirati (nlat. amnestija (grč. amonium) hem. bog ljubavi. a-. vodenjača. up. v. postepeno. amnos) med. stvaralačke snage i rañanja. lat. ljubav je jača od direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j svega. Amor (lat. amnos jagnje) med. amortir) v. posl. vab (za divljač). ćeliji. dotadanji moral). slik. morphe) bezobličnost. amorce) mamac. atupb branim. amnestia zaboravljanje) prav. salammo. a-morphos) i vodonika. amynteria) pl. deda. koji ne zna za moral. mys mišić. v. amnicola) stanovnik pokraj po zakonom utvrñenom planu izvoñeno reke. nekristalisan. ljubav. amonij(um) (lat. predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amorfija (grč. glavno hartiju od vrednosti ili dokument sudskim božanstvo starih Egipćana. amissio) gubitak. sudski postupak kojim se izgubljene hartije veoma nežna i providna maramica od od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji nevažeće (mortifikacija). hai- ma krv) med. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. bezobličnost. amor vincit omnija (lat. delimičan amoriti (lat. ljubav sve pobeñuje. oprostiti kaznu. vraćanje duga. nakaznost. otuñenje začetka tzv. moriš) fil. 2. amortizator (lat. Ammon) kit. poprašljač. amoniemija (grč. zapaljenje vodenja-če. a-. grč. amoretti) št. . izaziva suze. cornu Ammonis Amonov rog) geol. mos. amortissement) l. nakazan. fig. Erosu). bogu Amon-u). po Amoniji. amoriti. krivicu. min. amortisare) tehn. muz. morala. dugotrajan ili stalan. amortizman (fr. amiotrofija (grč. potpraši-vati pomilovati. izgubljenu Amon (hebr. amnestirati (grč. poste-peni otpis ovoj oko začetka u materici. dečice zabavljene raznim poslovima. uspomena. trovanje krvi amonijakom. amenesteo zaboraviti) vabiti. kao posledica teških promena u rtenjačnoj amoralizam (lat. moriš običaj) koji je bez med. 3. amniona. prodati ili stavljali sa ovnujskim rogovima. razdirem) biol. amnestike) sposobnost ili barut za poprašivanje. malajskih uroñenika koje se ispoljava u sprava za ublažavanje potresa (obično kod nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez motornih vozila). trophe ishrana) amoralan (lat. min. amortisare) v. gubljenje. fig. amnion (grč. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. starac. 2.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. odbranjujem. staviti kapelu. sretne. grañevine. nekristal- amoniti (hebr. simbol ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). oblast u Libiji. koje su pred. bezmo- moždini. amirante) vrhovni zapovednik nazvao svoje etičko shvatanje. razdirem) biol. supr. složenih jedinjenja. nlat. kratkotrajan. amabile. amortizman. potprašiti. radosti i šale nlat. morphe oblik) bezobličan. amortizirati. ljubavnik. ammoniakon amonijak. amnestika (grč. kod starih Rimljana (odgovara grčkom lekovi koji služe za predohranu. amorfizam (grč. amnikolist(a) (lat. amorsirati (fr. bezmora-lan. slike malih bogova kod koga postoji amitoza. ljutog i neprijatnog mirisa koji amortizovati (nlat. renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate amnezija (grč. amoroso) l. nakaznost. nost. grañ. Amon. 2. bezobličnost. emisija (lat. predati zaboravu (pušku). amnionova voda. ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti amidža (tur. 3. zupčasta ivica zida. koja je dobila ime amorfan (grč. mamiti. amabile. koje odbacuje suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amortisare) 1. nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i amnitis (grč. bezobličan. amoreti. amorevole) muz. Atog) mit. amortizacija (nlat. poput ovnujskih rogova savijene okameno. amca) stric. amytto param. amortizacija. amor cer) metnuti mamac. amitotičan (grč. kap-sla veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i za paljenje mina. a-. amok (mal. jedinjenje azota i vodonika. slikanje Amon. kristalan.) neobična i strašna vrsta ludila kod amortizer. amore (fr. a-mos. kristalnost. 4. ralnost (ovako je nemački filozof Niče amirante (tl. otrovan i nagriza kožu (naziv amortirati (fr. naročito državnih zajmo-va. amonijak (grč. mnesis sećanje) med. amorozo (ital. debelim slojem boja. a-. med. amor ljubav) v. po eg. v. putem oglasiti nevažećim. ampatman (fr. ukras na vrhu niacus) hem. ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. grč. amortizirati. vrh. vraćati neki dug postepeno. amortirati. kao sastavni deo nišadora i dr. koju odvaja od vrednosti investirane imovine. amorevole (ital. zaljubljeni. bezbojan gas. Amon. amoreti (ital. 2. nastavak -ites. a-. otplaći-vati. ammoniakćn. empatement) tine jedne izumrle vrste glavonožaca. amor vincit omnia) amitoza (grč. amytto param. amica. zaštitna sredstva.

pomoćnik. razmetanje. njih silu 2 H10"' njutna. sud u kome se drži vino i voda za matematičaru i fizičaru A. tj. žustriti se. amfibije (grč. opširno izlagati. fig. bolje sigurnosti. vodi) pl. ampermetar (fr. zauzimanje. anportirati se. oskudica u smislu i osećanju za ono što je obuhvatan. izražavanja nadugačko i naširoko. amplificirati (lat. zapaljenje mrežnjače oka. a svet je samo zalaska sunca. zauzeti. osvajanje. belilo. amploaje (fr. uveličavanje. koji uveličava. proširiva™. ret. bog je apsolutni duh. amphibios koji žive na suvu i u amplifikovati (lat. okolo. amfibijama. amphi. amusfa) nenaklonost muza. amfiblestroida (grč. amplijativ (lat.. otcepiti. amputatio odsecanje) med. šira i na vodu. vinograd. istrument za merenje jačine električne struje. ampirans (fr. ampulla bočica) ispupčena. logos) zool. koji se bavi proučavanjem amfibija. razvijanje. teh. amfibiologija (grč. ampliare proširiti) širenje. kiše i sunca. zbog čega ga sujeverni presuda. koji je bez smisla i osećanja za ili neke osobine. igra toga duha.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. prevrtljiv. zool. nepesnički. za razliku od superlativa. jedinica za merenje jačine električne kasta bočica za mast. inat. amplitude (lat. amplificatio) proširi-vanje. uvećati. fig. lat. suncobran. nasilno odvojiti. sa svih strana. šteta na brodu. a-. amundizam (grč. vreme Napoleone I. bo- amper fiz. luk na horizontu izmeñu izlaska i ne postoji. prav. ampliativus. razgranavati. ulje. predmet koji proširivano. razgranja-vanje. Amperu (1775— pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). carevina. meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu staklo električne sijalice. na širivan. bombaste Ampere. umetničko i lepo. up. mrežnjača oka. prolazna ljubav. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amplificare) proširiti. amuletum) amajlija. oteti. spaljenih i uopšte neizleči-vih kroz kalem žice. na potpuno odvajanje. amplificativus) pro. logfa) nauka o otimanje. ampullae) pl. najveće treperenje. razgranato. amuzija (grč. koji je podražavao staru amrel. delova tela. amfibioliti (grč. empire) carstvo. obično na vratu. dvojak. izložiti. ambrel. amportirati (fr. oba načina. nameštenih. amfibija (grč. raz- jednoj skali. ampliare povećati. amfibije. bokasto 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva proširenje na cevkastim organi-ma. razviti. odgañanje sudskog procesa tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i o čijem se predmetu još ne može doneti svake druge nesreće. kalfa. Š. iscrpio govorničko izlaganje. graphia) nauka o vrstama vinove loze i osvojiti. amulet (lat. mundus svet) fil. amputacija (lat. bios život) aaij. shvatanje po kome samo bog postoji. ampli-ficirati. na po pravolinijska paralelna pro-vodnika na jednom kraju polukružnih kanala uva itd. emporter) voj. amplificare) v. neobrazovanost. amphiblestron mreža) ned. ampule (lat. Hthos kamen) pl. nazvana po slavnom franc. sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo pojačavanje. amusia) koji ne uživa ljubav proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva muza. neobrazovan. odvojiti. te tako proširenje. razvijati. empirance) trg. naročito jednog dela od neke celine. ampir-stilstkl francuske umetnosti za odseći. pokazuje broj ampera koji protiču mrskanih. uveličati. ri-srditi se. najvišeg stepena. oko. amureta (fr. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amfiblestroditis (grč. amfi (grč. amphibios) vodozemski. avion amplifikacija (lat. unaokolo. način ljubav bez strasti. amplijacija (lat. vodozemci. snabdeven i točkovima i čamcima. amputare odsedati) med. . popuštanje ili ambrela. employe) službenik. ono što je umetničko i lepo. emporter) voj. fiz. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. a svet širina) geogr. fig. amportiranje (fr. francuska za vreme Napoleone I i Napoleone amputirati (lat. meteor. amphibios. amphibios. npr. udaljenje od ravnotežnog položaja. ampelurgija (grč. amplitudo obimna veličina. ombrello) računi štit od rimsku umetnost iz doba careva. amourette) mala. amrela (ital. ampelos čokot. složenicama: s obe strane. nadute. amplektivan (vlat. grožña. niži amfibiolog (grč. ampule (lat. amfibijski (grč. onaj činovnik. izrada nekog akta u du-plikatu radi ljudi nose stalno sa sobom. koji proširuje. obrada. tehnički reči. razrada. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amuzičan (grč. amphi) predl. u amplifikativan (nlat. uveličavajući. planuti. grč. potpuno i nasilno odvajanje ampir (fr. amplectivus) koji obuhvata. metron mera) fiz. prostranost. pogoršavanje kvaliteta robe. kišobran. amphibios. crkve--ni struje. odsecanje ranjenih. amphiblestreides mre-žast) anat.

koji napreduje. sipnja. ribolika morska baptistički. penjanje. naročito: trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). samoglasnika. gledaoci. trućalo. baljez. i lužni spolno množenje. amphibolfa) dvosmislenost. gyrcs krug) prosi-panje uticajem vatre. ana prostiji kičmenjak. meignymi mešam) krštenje u zrelim godinama. slika i sl. amphideum) ned. amphoteros) hem. karpos plod) bog. anabaza (grč. amphi. amfiteatar (grč. dvostruko gledanje na oba oka. po. amphfbolos dvosmislen. anaglipti (grč. umetnički radovi. jačanje bolesti. deca dvaju očeva a jedne majke. kratak-dug-kratak (U—U). amphi-theatron) polukružna anagnozma (grč. amphfbolos) dvosmislen. besmisleno brbljanje. pneuma dah. ponovnog krštenja u zrelim godinama. anabole uzlazak. teško disanje. kroz. gyros) onaj koji ops) med. amfoterna tela tela koja su i baze i obliku stapanja dveju različitih ćelija. apa) predl. v. anagnosma) štivo. dvostruko gledanje. velika nekoliko santimetara. prepirka. spajanje rasplodnih ćelija. skia senka) pl. dakle. od pravih kič. vrsta minerala iz reda Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave. dvojak. uz. amphoteros. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senkua u anagliptika (grč. metrička amfitropičan (grč. amfo-terne tvorevina amfigeneza. dana. polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. ili kretanje od mora amfimakros (grč. anaba-tična sastav pomogao da se mnogošta u složenom groznica med. koji raña plodom iznad i ispod zemlje. ana-baptizo) pristalica amfioks (grč. med. oko. sumnjiv. Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira amfimacer. apa. ana-basis penjanje. reza (nož). zelene i crvenkaste boje i fig. koji raste. amfiteatralan (grč. sinovi anabaptizam (grč. amphi. slušaonica polukružna oblika koja liči na stepenice i na kojoj su . uzlaženje) amfilogičan (grč. anaglypha) v. anabolizam (grč. amfora (grč.) šesti mesec u turskom kalendaru. Mlañeg protiv svoga brata. amfipatori (grč. meter mati) pl. pr. zbrka reči neptunskek pluton-ske. amphibrachys) poet. diploos. amšir (tur. amphi. kol. trćpos obrt) koji se stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: obrće na obe strane. uzvišeno mesto prema pozornici.(grč. amfiguričan.. procesi prometa materije u toku disanje) med. anabafno uzlazim) koji se veoma važna za nauku. amphi-theatron) koji je amfibolija (grč. zgrada u kojoj su stari sumnjiv) min. geogr. amphi. životinja. pozornica.itd. bog. kiseline u isto vreme. pater otac) pl. uspon) biol. anaglifi (grč. do. v. galo. amfibrah (grč. amphi. kretikus. amphi. i pojmova. U reljefnih ili polureljefnih ukrasa. daje reči odrično značenje. diploos dvostruk. genesis rañanje) zool. amfitomičan (grč. oxys oštar) zool. smetenjak. ana-baptfzo ponovo zaro- dveju matera a jednog oca. amphi. spolno sjedinjavanje u i kiseo. iz nižih predela u viši. smile nož za sečenje i ćelija i tkiva pri rastenju. amfigurist(a) (grč. anatomsku upotrebu. anaglifi. astma. sedišta za gledaoce. istovremeno i reči uzalud. ops oko) med. stene koje su postale i uticajem vode i amfigurija (grč. razvoju i reskanje) nož sa dva reza. amphitomos) dvorez. amfidiplopija (grč. amphi. anabatičan (grč. amfilogija (grč. njavam) verski pokret koji zahteva ponovno amfimiksis (grč. anaglyptike) veština ra-ñenja jedno godišnje doba bacaju prema severu. ana (grč. anaglypta) pl. groznica koja hvata svakog telu kičmenjaka objasni. ispred usta) materine. metrička prema unutrašnjosti zemlje. Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim bog. amphflogos) sporan. kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke amfismila (grč. amfipneuma (grč. ali svakim govori bez repa i glave. okom drukčije. amfigonija (grč. ap) u grčkim složenicama. koje su. naročito za obnavljanju tkiva. amfoteran (grč. amfoterodiplopija (grč. dvosmislica. amfimetori (grč. na. srca ni oživljavanje sasušenih ili promrzlih pravog mozga. razvijanje i amfimacer (grč.) poet. amfigonija. amphimakros) poet. amphi. latinskom in-. Drugo prema jugu. biol. sa dva amfiboličan (grč. amphi. naj. atrćogeLj) kod starih Grka i amfigeneza (grč. grlićem i dve drške u kome su držali vino. amphi.. amfimakros. anaglipti. amfideum (nlat. nemačkom il. životinja. bfos život) ponovno koštanog ni hrskavičavog skeleta. jer je njen prosti penje. amphilogia) spor. um. složenih silikata. odgovara našem ne-. menjaka razlikuje se po tome što nema anabioza (grč. amfikarpičan (grč. amphi.amfibol 41 anagnozm a amfibol (grč. amphi. anabaptist(a) (grč. duž. otvor (ili: an. stalna groznica. tvrd kao čelik. amphi-gignomai) zool. polureljef-ni amfisciji (grč. protivrečnost.

gluvoća svečano skidanje vela sa mlade. anakamptičan (grč. aeg vazduh. poluležeći položaj alegorično značenje. ana-kampto) o d bojni. katkada i frivolne pesmice. anakoluthos) nepravilan. veze. oz- v. poznavanje (roñaka. ap-. združivanje u celinu. ana-dosis) fiziol. zvuk). ap-. ana-grapho napišem) sprava anakolutija (grč. duha apstraktnom razmišljanju i sl.) koji se odnosi na anu s. onda se ista . uspostavljanje ravnoteže ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. ana-kollao nalepiti) med. iznenadne promene ili prekida naročito posle recept. anadiploza (grč. analgezija (grč. bacanje krvi. u starije anakefaleoza (grč. prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anakojnoza (grč. sredstvo robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i za čišćenje grudi od sluzi. prethodna zool. koje se onda moraju po kraljevoj glavi. anakrusis) četr. udva-janje napada u duhu i stilu Anakreonta. varenje. retorska figura koja se sastoji u tome što se anakovda zool. v. tija. uzdizanje bolesnika. ana-kephalaićo ponoviti u hrišćanske vreme: oni koji su. katoptrika. rekapitulacija. bfos život) pl. a ne za prikazivanje. čitanje. dijadema. za vreme glavnim tačkama. akuo čujem) med. anagoga (grč. pri duvanju jakog vetra. anaklastos prelomljen) ot. bai'no analgetik (grč. anakrisis) ispitivanje. čišćenje grudi od sluzi. avadoza (grč. v. ana-kampto savijam. mir od Rim. anakampterija (grč. propis leka. ana-kalypto otkrivam) anakuza (grč. pisma. aeg. anagogija (grč. anakalipterija (grč. nedostatak u pravilnosti piše obratno. anagnorisis) ponovno pre. usled oboljenja slušnog živca. anaerobe. čmarni. ponavljanje reči. rob je anagram sporazumevanje. bfos život) pl. ana-kathafro očistim) med. ana-klasis prelamanje) ont. anakamptika (grč. ana-dipldo udvojiti. čitali pojedine glave iz Sv. oduševljenje. po ugledu na Anakreonta. ana-koinćo saopštiti kome što avagram (grč. anaka-tartična Rimljana koji su služili kao čitači ili sredstva. inat. anakuphisma dizanje. alegorično nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anakolut. anaktesis) med. redom. ana-kampto) ont. iskašljavanje. dravljenje. reč napravljena premeštanjem slova anakolut (grč. skrećem) sklonište za sirotinju. med. bez stručiti) udvajanje. ka. koji neosetljivo«1. tolika količina spušta iz visine k zemlji. npr. dolazim) meteor. svoñenje na anaklastika (grč. udaranje glasom na slog. analgija. obrazovani anakatartika (grč. anakriza (grč. anakolutičan (grč. nauka o analan (lat. prestanak (ili: gubitak) odbija (svetlost. apa. anagvosti (grč. zool. obično pored podizanje) telesna okretnost koja se stiče crkava i manastira. ana-gnostes) pl. diopgrika. anakoluthia nedostatak u vezi. anakoluthon) gram. srazmerna anakreontičari pl. anakolu- druge reči različitog značenja. anadema) glavni ukras na izostavljanja reči. osećanja bola. prodavači po boljim kućama. ahust. radi ponovnog otiska i umnožavanja. apa. med. od bor. anakteza (grč. algos bol) med. šljanje krvlju. tragični nečega. ned. apa. sredstvo za idem. bezbolnost. naglašavanje. anagogija). rečenične konstrukcije koji nastaje usled anagrafa (grč. tome što se slova jedne reči napišu različitim mast za zarašćivanje rana. udvo. deo starogrčke drame. čitanje jedne ili više reči. analgesia) med. meñu slojevima vazduha: kada. pevali ljupke. nemanje veze) gram. vežbanjem. anaerobe (grč. anagramma) najpre: obratno ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. istraga. Anakreon) pesme ispeva-ne prethodna završena. ana-gnostes) pl. prijatelja) kao sastavni anakatarzis (grč. XVIII veka koji su. anakliza (grč.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. zagonetka koja se sastoji u anakolema (grč. nauka o analni otvor zadnji otvor creva. odbijanju zvuka. ana-klfno nasloniti se) med. dužih umetnutih rečenica. nešto opštije ili duhovno. an-ago) uzdizanje. naslanjanje leñima. pesnici koji su svoja dela pisali samo za avaklaza (grč. probava. tek kad im se otkloni kiseonik. prelamanje svetlosnih zrakova. tumačenje Biblije (up. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati anakruza (grč. okrepljenje. kratko ponavljanje anagnostici (grč. anagraf (grč. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. ana-grapho) med. sjediniti u celinu) službe. naredna rečenica počinje rečima kojima je anakreontika (grč. kata odozgo dole. najveća zmija tropske Amerike. ili usled anadema (grč. grupa nemačkih pesnika podela sokova i hrane celom telu. dobijanju svetlosti. ana-kathafro) pl. ret. anakufizma (grč. koja. anakatabat (grč. smislu dopuniti. s tematikom o grozničnih bolesti. anaerobionti (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao.

je postao putem analize. jačam) med. (nlat. ocenjivanje. rapgčlaniti. kvalitativna analiza hek. analou rapgčlanjavam. zna azbuku. analytike) teorija analize. analfabet (grč. koji se odnosi na analitiku. analist(a). algos bol. problema svoñenjem njihovim na jedna čine. sredstva za i nem. rasta-vljati. raz. ana-lyo) rastaviti. aldafno potpomažem. tj. godišnjaka. supr. saglasan. godi. u njemu već nalazi. stavove već dokazane ili kao istinite zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o prihvaćene. analogon rationis) nešto što odgovara veština i metoda raščlanjavanje misli i razumu. analogon) koji je u skladu sa analist(a) (lat. analge. pl. letopisac. članjavanjem na sastavne delove (misli. srpskohrv. pojmova u njihove sastavne delove. analdija (grč. slično (ili: letopisima. annus godina) pl. analysis) raščlanjavanje. med. šnjaci. oblicima. analogija jurio (nlat. zaključak po analogiji log. odreñivanje sastojaka jednog tela po analogija (grč. analitična anamneza (grč. mat. 2. odabrana štiva. okrepljujući. podaci analitičar (grč. nepismen. ocena. analogon (grč. okrepan. hranim.). ispitivati smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva potanko. analeptikos) osvežavan. jezici IKKð. analize (grč. obrascem. odgovarajuće) stanje. koji ne zna ni čitati ni pisati.) ned. analytikos) raščlanjavan.analpca 43 anamnez a analgija (grč. beta) onaj koji ne elementarna logika koja se bavi pojmovima. (Maksvel). ana-logizomai) uporedi-ti. analizirati. koji se bavi razglabanjem. sličan. odgovarajući. tome što se subjektu pridaje predikat koji se anamartetičan (grč. defini-cija odreñivanje pojma pomoću Platonovo učenje po kojem je duša njegovog najbližeg roda i njegove specifične preegzistova-la. annales. ned. koja doprinosi da se te polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice dve oblasti uzajamno objašnjavaju da je svetlost polarizovana (ogledalo. oblicima sastavljenim od više analeptika (grč. analistique) rad na analima. analogon sličan. hemi-čar i koje bole- dr. Nikolova prizma). razglabati nešto (u njegove u klasičnoj filologiji koji su analogiju najmanje sastavne delove). etimološki. letopisi. nauka o reči (npr. lingv. v. ap-. apa-Gub) 2. zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke analizator (lat. podudarnost izmeñu misli i govora. tipom. zakržljavanje. analitičkim oporavljanje. stara analiza dokazivanje istovetnost ili saglasnost u osobinama i nekog stava raš-članjavanjem na prostije odnosima. sinteza. saglasnost sa pravnim načelima. razlaganje celine na njene delove. podoban. raš- . neznalica. odgovara reči avali (lat. analogia juriš) sličnost analizirati (grč. koji razgla-ba. jezici u kojima se odnosi jedne reči analepsija (grč. analog (grč. semantički. predmet (ili: dogañaj). zija. odgovara nekom zakonu. ra-zložiti. što je u skladu sa razumom. analogon) sličan ili odgovarajući analistika (fr. analepsis.. analitičan sud onaj koji se osniva na nepogrešnost. pisac nekim pravilom. mit dem Messer — analitički oblik). dokaz (ili: analiza razglabanje jedne predstave u njene zaključak) na osnovu sličnosti. prikaz. ana-lyo) v. dokazivati sastojaka nekog tela. alpha. analogon racionis avalhtika (grč.) nepismenost. annales) l. analize. suda u njegove delove. avalist(a) (grč. npr. sva su tela rasprostrta. razglaban. sa njime je identično nepogrešan. tj. oznake. fizičke analogija delimična sličnost izmeñu supr. stanju i tu stekla svoje ideje. hek. koji se osniva na anamartezija (grč. srodan. kvanti-tativna analiza ili zaključivati na osnovu sličnosti. up. analogičan (grč. raščlanjavati. tipu ili logična analiza razlaganje pojma u njegove obrascu. koji raščlanjava. nožem — sintetički oblik popravljanju zdravlja. pravilu. sravniti. analogfa) sličnost. v. pravna. analogan (grč. morfološki itd. uspostavljam) ned. analogfa) predstavnici pravca razlagati. analysator) fiz. podoban. analitički avalekta (grč. polari-zator. odgovarajući. ap-. analitičar. analitičan (grč. analogisti (grč. analogismos) fil. elemente. analytikos) filozof. sravnjivati. ozdravljenje. sudovima i zaključcima. ap-. tj. tela itd. analogizirati (grč. odgovarajući) analeptičan (grč. ispitati. analizi. u najvećem broju slučajeva tzv. analisati (grč. drugog jezika. sintetičan. analambano prema drugim delovima u rečenici izražavaju podižem. an-amartesfa) bezgrešnost. koji glabanje. ned. analogos) sličan. jačanje. ana-lambano) l. psi-hološka analogizam (grč. osvežavajući. prestanak rastenja i razrešavam) koji se zasniva na metoda razvijanja. ranije postojala u čistom razlike. an-amartetos) bezgrešan. istovrsan. onaj deo druge oblasti pojava. reč jednog jezika koja. analekta) pl. vezan. analitički (grč. odreñivanje uporeñivati. jačanje i okrepljenje. anamnesis sećanje) fil. istovr-snost. njihovoj težini. moderna analiza rešavanje pojedinačnom ili posebnom kao sličnom. koji analfabetizam (grč.

političke borbe. progresivne i dijeti.). up. organizovane proširenost krvnih sudova. nedisciplinovan. ana-ptyo ispljujem) med. raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. izopačenja ili promene u navici biljke. nameštanje Bakunjin i Stirner. nesre-ñen. ana-plasso preobrazim. sredstvima. proleterske partije. anamorfičan. anapleroza (grč. an-anthes) bog. ana-plasso preobrazim) anarhista) (grč. iza leña. fig. ap-. phagein govor (jezika. anantapddoton nedovr. koji nema prašnič-kih anartrija (grč. plašljiv. zdravlja pre sadašnje bolesti. discipline. otvoren) ned. ne. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih anamnestika (grč. marksizmu anapest (grč. ostrag. anapnoična sredstva. anarchia) bezvlašće. apa. anartrija (grč. i rukovo-deće uloge anaplazis (grč. veština delova i stvaranje. rička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim natrag. — videćeš razaznaju zglobovi. en arriere) nazad. anartros (grč. bez ikakvih obzira. naopak. anaprozelit (grč. anantapodoton (grč. proselytos) onaj koji je anamorfoza (grč. lekovi anapneuzija (grč. razvoj) (optička anamorfoza). . disanje. med. charmom'a) kuz. ponovo obraćen u veru. kukavičluk. 1. ap-. bez med. an-andria) nemuškost. penjanje sokova. koja u svom konceptu revolucije negira anapetija (grč. bezvlašća. ili odbijanjem od lingv. aiantičan (grč. naročito krvi. izopačena oblika. muževnost. uobličim) med. anarhističan. neorganizovan. dis- anandrija (grč. harmonija. unazad. anarhički snik daje lekaru o ranijem stanju svog anavlerotika (grč. anapaistos) metrička stopa od neprijateljska. jačanje pamćenja. sredstva koja se postojeći poredak i zavede stanje potpunog upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. an-andros) koji je bez nedostatak (ili: nemanje) udova. plastična društva u kome potpuno prestaje vlada hirurgija. osnivači su Prudon. anarea (grč.: Ako li ne učiniš. koji se tiče sećanja. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). nerazumljivo. apa-rpeb) pl. anaplastika (grč. npr. koji dopunjuje.anamnestika 44 anarhičan. anarhički (grč. veština nameštanja slomljenih ili voće) pristalica mišljenja da je potrebno uganutih kostiju. apa. mesto prvi i sl. bulbarne paralize). ana-pler66 ispunim) pl. koji pripada sećanju. kada bolesnik govori potpuno ananeozija (grč. uzimanje hrane po propisu. duboko za jačanje pamćenja. arthron) 2. preobražavanje. odnosi na anarhiju. dolazi usled uzetosti mišića za anankofagija (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova anarhičan. anarmonija (grč. ap-. ned. haotičan. nepriznavanje autoriteta. nakazan. šta će ti biti. anandričan (grč. ana-morphosis preobražaj. an-apto obesim) utučenost. čovek šena rečenica) ret. koji bezvlašće. malograñanska teorija za koju dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. ana-neosis) podmlañivanje. ždrela. u odsustvu. izbacivanje sluzi. iske-žen. anamorfičan (grč. rastenje mesa. anaplerosis) dopunjavanje. zamenjuje. povećane niti. disartrija. ne cveta. muškosti. zakonima unakaženo nacrtane slika nekog anaptiza (grč. prema gornjim delovima tela. ap. koji je ponovo preinačenje) preobražaj. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i (npr. anaptyksis razvitak. zbog čega se zove i anti-daktilos. pomažu disanje. anamorfotičan. po posledica moždane kaplje. iskašljavanje. treba da je kad se gleda sa izvesne tačke anaptiksis (grč. reda. nenormalno preobražavanje usled anaptoza (grč. sećanja i pamćenja. arthron ud) med. bog. anarroia) med. arche) koji se tela i udova. morphe oblik) izo. potpun nered. odmor. anarhistički v. plašljivost. pogruženost. ananassa sativa) vot. lica kao jesti) med. stadijum diktature proletarijata. ali tako da izgleda onako kakva ispljuvanje. sredstva koja krenut. bog. plodom težine 3—4 kg. fiz. anarhičan. sruši anaplastična sredstva med. ana-plerćo ispunim) koji anamnestičan (grč. je karakteristične svako poricanje države i obrnut daktil. ana-mimnesko sećam se) pomaže naknadno rastenje. čovek koji ide za tim da svim mogućim plastična hirurgija. anamnesis sećanje) fil. popravljanje oštećenih anarhija (grč. bez cveta. prećutkivanje završne koji je toliko ugojen da mu se više ne rečenice. ananas (nlat. anarhizam (grč. ananke nužnost. v. apa. arthron) bezudnik. anamnestična sredstva med. anaplerotičan (grč. južnoame. zakona i svakog autoriteta. usana. samovolja. an arijer (fr. predmeta. arche vlast) bezvlaće. apa. anarhičan. odušak. pamćenju. an-archos bez poglavara. anapneusis) med. po optičkim zadobijen za nešto. slomljenih kostiju. anapetes raširen. stanje delova tela hirurškim putem. med. anamorfotičan v. pokrivanje i uklanjanje srušiti postojeći državni i društveni poredak. anapnoika (grč. grla.

anarhoidan 45 anatropa

anarhoidan (grč. anarchla bezvlašće, eiods anastomotika (grč. apa, stoma) pl. med. sredstva
izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i
anarhoindividualizam (grč. a-, archos, lat. dr.
individuum jedinka) pokret u okviru anar- anastrofa (grč. anastrophe) ret. okretanje,
hizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i izvrtanje reči, menjanje mesta rečima, npr.
društva, i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj „drugi neki čovek"; mesto „neki drugi
prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih čovek"; med. izvrtanje materice i mokraćne
spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše bešike.
država i pravo; njegovo „ja" shvaćeno je kao anatema (grč. anathema) prokletstvo, crkve-no
sebično i izolovano, pa nije imao mnogo progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili
pristalica sem u SAD; prvi teoretičar bio je stvari; .isključenje iz crkve; fig. preklinjanje,
Maks Štirner (1806—1856). kletva; anatema esto (lat. anathema esto),
anarhosindikalizam (grč. a-, arche, syndikos neka je proklet!
zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički anatematizirati (grč. anathematizo) prokleti,
pravac u meñunarodnom sindikal-nom baciti prokletstvo na koga ili što; isključiti iz
pokretu prema kome radnici treba da se bore crkve.
samo za poboljšanje svog položaja bez anatemisati v. anatematizirati.
učešća u političkoj borbi. anatimijaza (grč. ana-thymfasis) isparavanje,
anasarka (grč. apa, sarx meso) ned, kožna dimljenje; med. podrigivanje.
vodena bolest.
anaseizam (grč. apa, seismos trus, zemljotres) anatolijski (grč. anatole istok) istočni;
geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju istočnjački.
velika vertikalne pomeranja tla. anatom (grč. anatomikos koji raseca) naučnik
anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice koji se bavi anatomijom (stručnjak u
štitara, čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju anatomiji).
kod nas, u Makedoniji, kao začin za hleb i anatomizirati (grč." ana-temno rasecam) v.
opojna pića, naročito rakiju (anasonlija). anatomirati.
anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je anatomija (grč. anatomia rasecanje) nauka
pomešan, radi mirisa, osušen plod ana-sona. koja se bavi proučavanjem sastava sklopa
anaspazis (grč. ana-spao izvlačiti) med. v. tela »sivih bića, životinja i biljaka; veština
anaspazmija. rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog
anaspazmija (grč. ana-spao) med. stezanje ispitivanja; patološka anatomija ona koja
želuca, grč želuca; anaspazis. proučava sve promene, koje se dešavaju na
anastaza (grč. anfstemi, anastasis ustajanje) telesnim organima pri raznim oboljenjima;
uskrsavanje, uskrsnuće; ned. ustajanje iz telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena
bolesničke postelje, ozdravljenje, opora- anatomija ona koja proučava pojedine delove
vljenje (rekonvalescencija); umnožavanje, tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona
prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa
novog izdanja neke knjige time što se telom životinje.
prefotografiše ranije štampali tekst. anatomirati (grč. ana-temno rasecam) para-ti,
anastaltika (grč. ana-stello suzbijam) pl. med. raščlanjavati, razuñivati, rastavlja-ti na
sredstva za zaustavljanje krvi. sastavne delove; fig. proučavati u tančine, do
anastaltičan (grč. ana-stello) koji zaustavlja krv, sitnica; anatomizirati.
koji zasušuje ranu. anatocizam (grč. tokizo dajem pod kamatu,
anastatičan (grč. anastatikćs) koji odvodi ono zelenašim) prav. naplaćivanje interesa na
što je nezdravo; koji podmlañuje, koji interes; uglavničenje interesa; pr. anato-
obnavlja; prenosan, prenosim; pomoću pre- cistički.
fotografisanja ranije štampanog teksta anatreza (grč. anatresis) med. otvaranje bu-
pripremljen za novo izdanje knjige. šenjem, prevrtanje; up. trepanacija.
anastigmat (grč. apa, stigma tačka) ont.
fotografski objektiv od naročito kombinova- anatrepsis (grč. ana-trepho) med. oporavljenje
nog sočiva koji daje slike koje sve do ivica (ili: o jačanje) pomoću hrane.
pokazuju veliku oštrinu. anatripsis (grč. ana-tribo trljam) med.
anastigmatičan (grč. apa, stigma) opt. koji daje trljanje udova; češanje kože.
punu oštrinu slike; med. oštrovid, koji je bez anatripsologija (grč. ana-tribo trljam, logia)
poremećaja u oštrini vida. nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu, tj.
anastomizirati (grč. apa, stćma usta) sastaviti trljanjem.
otvore, ušća; ujediniti, spojiti. anatriptika (grč. ana-tribo) med. 1. lečenje
anastomoza (grč. apa, stoma) med. spojnica trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za
koja vezuje dva krvna suda ili dva živca; trljanje; anatriptična sredstva.
protivprirodno otvaranje krajnjih delova anatropa (grč. ana-trope preokret, obrt) ret.
krvnih sudova. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim
odricanjem; med. prevrtanje želuca, jako
povraćanje.

anafija 46 angioteničan

anafija (grč. ap-, arće pipanje) ned. neose- zauzeti se, zauzimati se, založiti se, zalagati
tljivost (ili: smanjena osetljivost) kože, se (za kota ili što); angažovati.
poremećaj u čulu pipanja. angažman (fr. engagement) obvezivanje,
anafilaksija (grč. apa, phylaxis čuvanje, obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko
zaštićavanje) ned. postajanje organizma plaćanje itd.; zalaganje, davanje u zalog;
preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju stupanje u službu, pogodba, najmljivanje;
belančevine koja mu je ranije već jednom služba, redovna dužnost; voj. čarka, sudar,
bila ubrizgana. sukob, boj.
anafoneza (grč. anaphonesis) med. vežbanje i angažovan (fr. engager) obavezan, koji se
jačanje pluća i govornik organa glasnim obećao, koji je uzet u službu; voj. zapleten u
govorenjem i pevanjem. borbu.
anafora (grč. anaphora) poet. „iznošenje angažovati v. angažirati.
spreda", ponavljanje istih reči u početku angarija (lat. angaria) kuluk, kulučenje; kola,
rečenice ili rečeničnih delova npr.: Kulu brod i dr. uzeti u kuluk.
gradi crni Arapine, — Kulu gradi od angarijapija (nlat. angariatio) upotreba
dvadest tavana; Kosu reže ostarela majka, — privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv
Kosu reže pa vinograd veže (up. epifora); volje sopstvenika u službu državi, npr. za
med. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem; ratne svrhe.
astr. pojavljivanje znakova na nebu. angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk,
anaforeza v. elektroforeza. obvezati na besplatan rad za državu.
anafrodizija (grč. ap-, aphrodisfa ljubavno angejologija, antologija (grč. angeion, logia
uživanje) med. bolesni nedostatak ili nauka) fiziol. v. angiografija.
umanjenost spolnog nagona. angelika (grč. - angelos anñeo) bot. anñeoski
anafrodizijaka (grč. ap-, aphrodisiakćs koji koren; kuz. engleski muz. instrumeng sličan
pripada ljubavnom uživanju) pl. ned. sredstva gitari; jedan registar na orguljama.
za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona antiektazija (grč. angeion sud, ektasis pa-
i prohteva. stezanje) med. proširenje krvnih sudova.
anafrodit (grč. an-aphroditos) med. onaj koji angiitis (grč. angeion sud, krvni sud) med.
nije sposoban da oplodi. zapaljenje krvnih sudova; angitis.
anahoret(a) (grč. anachorćtes) čovek koji se angina (lat. angere suziti, stesniti) med.
povukao od sveta; pustinjak, isposnik, gušobolje, zapaljenje vrata, naročito krajnika.
usamljenik; pr. anahoretski. angina pektoris (lat. angina pectoris) med.
anahronizam (grč. anachronismos) pogreška u stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca,
računanju vremena, datuma, dogañaja, ono praćeni smrtnim strahom; pektoralna angina.
što je u protivnosti sa hronologijom, angiografija (grč. angeion sud, grapho
vremenska poremećenost, nesavremenost; pišem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o
zanemarivanje onoga što odgovara duhu i krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u
prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj čovečjem telu.
bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost, angiokarp (grč. angeion, karp6s plod) bot. plod
zastarelost; pr. anahronističan. zatvoren u plodište i biljka sa takvim
an blan (fr. en blanc) trg. blanko žiro, plodom.
neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za angiom (grč. angeion) med. pega ili izraštaj na
cifre na novčanim uputnicama. koži ili sluzokoži usled nenormal-nog
an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, ćutu-re, namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih
odsekom, jedno na drugo. sudova.
anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta angioneuroza (grč. angeion, neuron živac)
ženskog ogrtača; voj. nisko utvrñeno, uzano med. oboljenje živaca krvnih sudova.
spoljno utvrñenje; mag. nepomična kriva na angiopatija (grč. angeion, pathos bol) med.
koju neka ravna pomična kriva u svojoj opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih
ravni ostaje stalno darka (tangenta). sudova.
anvsr (fr. envers, lat. inversus) naličje; a angiosarkom (grč. angeion, sarx meso) med.
l'anver (fr. a l'envers) naopako, natraške, na opasan rak krvnih sudova.
naličje. angiospasmus (grč. angeion, spasmos grč) med.
anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni serž. grč krvnih sudova.
anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik angiospermije (grč. angeion, sperma seme)
drugog reda, otpravnik poslova. bot. skrivenosemenjače, biljke čije su semenke
zatvorene u plodište.
angažirati (fr. engager) obavezati, uzeti u akgiostenoza (grč. angeion, stenos tesan,
službu, pogañati, pogoditi, najmiti; po-buditi, uzan) med. sužavanje (ili: stešnjavanje)
nagovoriti, navesti, skloniti koga našto; krvnih sudova.
obećati, obavezati obećanjem, npr. za ples; angioteničan (grč. angeion, temo zatežem) koji
upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova.
borbu; angažirati se

angiotomija 47 avdrologija

angiotomija (grč. angeion, temno režim) med. vratnik groznica; sada se upotrebljava i za
sečenje, operacija krvnih sudova. spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora.
angitis (grč. angeion) med. v. angiitis. andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po
engleza (fr. anglaise) živahan engleski ples u Andaluziji, gde je pronañen).
2/4 i 3/4 takta. andamento (ital. andare ići, andamento) hod;
anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep, muz. deo jedne fuge.
semenjem mišića spuštača učiniti da konjski andana (ital. andana) niz brodova povezanih u
rep ostane stalno u vodoravnom položaju. luci.
anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj. andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano;
protestanske crkve. kao imenica: komad u laganom tempu.
anglikanska crkva engleska reformirana andantino (ital. andantino) muz. malo laganije,
narodna crkva kojom upravljaju dva mi- umereno.
tropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva. andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli
anglist (lat. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi rezanci u obliku graška.
proučavanjem engleskog jezika i andezit min. vrsta vulkanske stene olovno--
književnosti. cinkane rude (naziv po planinama
anglicizam (nlat. anglicismus) engleska reč koja Andama).
je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u an detaj (fr. en ñetail) potanko, podrobno,
njemu; izvesna osobina engleskog jezika opširno, iscrpio, do tančina, do sitnica; trg.
prenesena u neki strani jezik; osobenost namalo (supr. an gro).
engleskog jezika. andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na
anglicizirati (fr. angliciser) poengleziti, poleñini i time je preneti na drugog.
poengležavati. andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na
angloman (nlat. Anglia, grč. mania strast) poleñini, prenos menice.
preteran ljubitelj svega što je englesko. andragatija (grč. andragathia) muževnost,
anglomavija (nlat. Anglia, grč. mama strast) hrabrost; vrlina, čestitost.
preterano oduševljenje Englezima i ugledanje andrak (pere. andrek tuga, nesreća, jad) ñavo,
na njih i sve što je englesko. vrag; nevolja, nesreća, zlo.
anglofil (nlat. Anglia, grč. philos prijatelj) andramolje (grč. chondromallon gruba vuna)
prijatelj svega što je englesko: politike, stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije.
kulture, jezika itd. andreceum (grč. apeg, andros čovek, muž,
anglofob (lat. Anglia, grč. phćbos strah, oikion kuća, stanište) bog. skup svih
bekstvo) neprijatelj svega što je englesko; prašnike u cvetu.
onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i andristi (grč. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici
njihovog kulturno-političkog uticaja. Aristotela koji su odricali besmrtnost
anglofobija (lat. Anglia, grč. phobos) strah od čovečjeg duha; glavni predstavnik bio
Engleza ili mržnja na Engleze. Pomponacije (1462—1525).
angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od andro- (grč. apeg, andros) predmetak u slože-
angorske koze i oplemenjenog angorskog nicama sa značenjem: čovek-muškarac.
zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. androgamija (grč. apeg, andros, gamos brak)
angostura-kora v. angustura-kora. biol. oploñenje muškoga gameta ženskim.
angošjozamente (ital. angosciosamente) muz. v. ancrogenija (grč. apeg, genos roñenje) v. an-
angošjozo. drogonija.
angošjozo (ital. angoscioso) ran. brižno, bolno, androgin (grč. andro-gynos) dvospolnik, dvo-
pečalno. spolac, hermafrodit; uškopljenik; slabić,
an gro (fr. en groš) trg. naveliko, naviše, na ženskonja, šonja.
kvantum; uglavnom (ispričati nešto). androginija (grč. apeg, gyne žena) dvospol-nost,
angster (ital. anguistara, nlat. angustrum) hermafroditizam.
visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim androgonija (grč. apeg, gone rañanje) stvaranje
grlićem. čoveka, naročito prvog čoveka; ras-
angularan (lat. angulus, ugao, angularis) ploñavanje ljudskog roda; adrogenija.
uglast, ćoškast, rogljast. android (grč. apeg, eidos lik) veštački
angulus (lat. angulus) ugao, kut. napravljen, pokretan čovečji lik.
avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na androidan (grč. apeg, eidos) sličan čoveku,
orguljama. napravljen u čovečjem obliku.
angustacija (lat. angustatio sužavanje) med androkefaloid (grč. apeg, kephale glava) min.
neprirodno sužavanje krvnih sudova u kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog
čovečjem telu. dela čovečjeg tela.
angustura-kora gorka kora jedne južnoame- androliti (grč. apeg, lithos kamen) pl. geol.
ričke biljke, nazvane po gradu Angostura, koja okamenjene ljudske kosti.
se upotrebljava kao lek protiv po- andrologija (grč. apeg, logi'a nauka) med. nauka
koja se bavi proučavanjem bolesti svoj-

sve što je dodano ili vezano za v. tj.) muški spolni hormon. anemos. metron) merenje. vazduha. anemometrograf (grč. Andromeda (grč. naučnog ispitivanja. pustinje. uteloviti. cama sa značenjem: vetar. upaljenost »sene za neelektričan (o telima koja izgleda kao da muškarcima. anemofilan (grč. malokrvnost. anemos. androsteron (grč. a-. grapho pišem) je namerno zadržan od štampanja. nova i kratka priča. anemos. vetar prenosi cvetni prah (polen). vetrovima. a-. gamos brak) bog. u kome se nalazi nama najbliža smanjenja količine krvne boje (hemoglo- spiralna maglica (galaksije). anñeo (grč. muškarcima. pri anektirati (lat. androtomija (grč. phobos strah. anekdotos neizdan) 1. oblasti i predeli na vrši oprašivanje. Persej. vanje. anemogame (grč. 2. aneklogist(a) (grč. ergon delo) med.) mit. baino idem) igrač na androfobija (grč. proučavanje vetrova.). an-eklogistos bez obračuna) anemometrija (grč. haima krv) med. ma iz kog razloga. anekumena (grč. sazvežñe na severnoj nebeskoj beskrvnost. metod lečenja koji se pridodan. barys težak. haima) med. spis (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. phonos ubistvo. . neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz anemografija (grč. anemobarometar (grč. bog. zrnaca. npr. statos postavljen) dinjenja tuñih pokrajina. haima. robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri nauka o beskrvnim operacijama. anemogaman (grč. antropofag. strujanja aneza (grč. olakša. andramolje. lenjost. pathos bol) med. anesis) med. pri. močvari itd. anemobat (grč. šaljivo: i njegova količina. metrbn mera) sprava se obamrli povrate u život. ljudi. oploñavanje). koji. astr. biljke polubožansko biće. prenoseći cvetni prah anegdota (grč. apeg. kod kojih vršenje ubistava. Kefeja i Kasiopeje. anemostat (grč. a-. haima. Astijanaksova. tromost. angelos vesnik) teol. anemoskop (grč. pajanje. veština merenja brzine i jačine vetra. kći etiopskog kralja nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. Andromaha (grč. anemos. pripojiti. grapho) opisivanje njih. vetromer. nešto. lit. fig. utelo-vljavati. hydor voda) med. još nije objavljen. popuštanje. u novije sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vreme anegdotama se nazivaju dosada vetra: anemometrograf. a-. anenergija (grč. sprava koja pokazuje aneksionist(a) (lat. Tragedije od Euripida i Rasina. aneksan (lat. biljke koje se mama strast) med. anemos. onaj koji je osloboñen od polaganja računa. nesposoban za sečenje čoveka. sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. slab. gamos) pl. o!kšpepe na. nimfomanija. apeg. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. čemu se može regulisati smer izlaza vazduha pridružiti. phobos) strah od konopcu. oskudno najvećeg trojanskog junaka Hektora. skopeo gledam. annexus) prilog. aneks (lat. anemofilija (grč. nastanjivati (npr. a-. anemos) predmetak u složeni- androfag (grč. annexus) zavisan. dogañaju. metron. logfa nauka) nauka o duhovita pričice. anemos. ureñaj za raspršivanje struje vazduha. anemos. slabljenje. anemidrija (grč. naročito ljudskog leša radi život. anemopatija (grč. odnosno onaj koji zazire od ljudi. jačinu vetra.(grč. anemos.ne. anemo. nemaju elektriciteta. anemos. androfonomanija (grč. apeg. an-energeia) neradnost. božji glasnik. aneksije (lat. anemogamne biljke. grapho) prinadležnost. tj. ap. sina. anemos. temno sečem) znat. žrtvovana je morskom čudovištu. bina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih andromolje v. oboljenje koje dolazi usled hemisferi. žena anematoza (grč. npr. elektron ćilibar) fiz. mati ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. ukrasti. oskudica u snazi. anemos. anemos. pridruženje. odnosno vetra. phflos prijatelj) bog.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno ginekologije). up. npr. kod kolere. ludilo koje goni ljude na oploñavaju pomoću vetra. koji se plaši ljudi. krasti. metali). od muškaraca. Andromache) mit. anemos. an-egeiro probudim) veština da anemometar (grč. sporedan. pri-svojiti. lečenje vazduhom. utelovljenje. bled. vezan za. prevrtač. Posle Hektorove pogibije bila anematurgija (grč. anegertika (grč. kod kojih vetar. haima) beskrvan. ap-. muškaraca. meri. a-. vidim) vetrokaz. bekstvo) metron mera) sprava koja pokazuje. annexio) prisajedinjenje. pripremni. annexio) prijatelj ili pravac duvanja vetra. dodatak. phflos) biol. spasao je anemija (grč. malokrvan. anemos. pobornik uvećanja države putem prisaje. annectere) prisajediniti. anemos. naljutivši bogove. anemograf. andromanija (grč. anemičan (grč. priča o kakvom zanimljivom (ili: proučavanje) vetrova. apeg. andro-phagos) ljudožder. andro-mara'a) čežnja za anelektričan (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar stanjena zemlja) pl. ili anemograf (grč. za merenje brzine kretanja. androfob (grč. bolesti. šaljiva ili anemologija (grč. nastavak.

aneretizija (grč. lekar — specijalist koji je animalizam (lat. bapska starost. aromatič-no neros tečan) fiz. psih. ishranjivanja tela. fig. ap-. logos. tupoglav. spis koji nema naslova. vazduh. pamuk udesiti tako da se može neuron živac) med. (česta pojava kod teških tuberkuloznih anizohromija (grč. nesposobnost očiju da vide i anilizam (arap. mleko. anepitimija anizometropija (grč. uroñeni nedostatak mozga. raspoznaju crvenu boju. a-. nemaran. u bezbolan. bezbojno. anspija (grč. govor) med. apa na. an. uzbuñenje. aneurija (grč. chroma boja) med. erethfzo mokrenje jednog dana nego drugog. animal (lat. animalisatio) pretvaranje opiti. dražim) 1. katoličkoj crkvi. svisveti. enjambement) poet. an-nil) med. aisthetos) koji čini animalizirati (nlat. epithymia požuda) med. espece) trg. enjeu. najčešće. reč. ap-. pomen i dr. anniversarium) godišnji- ca. rasejan. odsustvo anizofilija (grč. enkephalos mozak) ned. anil) bog. anilin (arap. aiereza (grč. ne jednakost zenica. anže (fr. anžambman (fr. en general) uopšte. an ženeral (fr. anisette) rakija začinjena ani-som. u gotovu. isos. indigo biljka u nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. od koje se dobiva anilin. anairesis) ret. ap-. an-aisthesfa) (lat. ap-. delo) med. anestezirati (grč. anestezije (grč. neosetlji. kijanol. godišnja proslava. smisla iz jednog stiha u drugi. anima) duša. v. proces animalizacije koja izazivaju neosetljivost (pri hirur. liker od anisa (onajsaž). slabost bojadisati kao vuna.ne. govorenja. ap-. učiniti neosetljivim. en (anil). tromost u svima pravcima u jednoj tački nerazličan žila. jela od mesa. ravnodušnost. u materije živog pažljiv. barometar ulje. metron. benzidam. osposobljen da obavlja opštu i lokalnu naročito poštovanje svih ili samo nekih anesteziju. anima (lat. alergije tamo gde bi trebalo da je ima nejednaka veličina listova na istoj grani. a-. a-. an-nil) hem. energija (grč. uron mokraća) med. čulne nadražaje. erythros crven. hra-nljivu neosetljivim prema bolu.TeKyhe. anilis) bapski.: vegetabilije. osećam) med. anil (arap. koji »sivi u sredini bez kiseonika. ap-. nakaza odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka roñena bez mozga. kao islandski kristal). animalizacija (nlat. a-. anestezacija (grč. supr. anenkefalos (grč. 4 Leksikon . uzetost. u zvečećem novcu. grapho pišem) med. kore zenica) epi na. poživotinjivati. neosetljiv. isos. animalia) pl. prelaženje. metron mera) epos reč) med. aneorobni (grč. nesposobnost jednog čula da primi životinja. životinjska tela. organima za varenje hrane. an-nil. phyllon list) bog. Indiji. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. prenošenje animalije (lat. ove med. koji je bez bola. a-. hrane u životinjsku materiju. vost prema bolu. ops vid) (grč. jeu) ulog u igri. aerobni. aeg znojnih žlezda. ani kurentis (lat. aneretizija (grč. a-. zadušnice. znatno veće da dokaže.ne. tela. trovanje anili-nom. pobijanje onoga što je protivnik pokušao nejednako lučenje mokraće. oboljenja). šp. odricanje ili anizurija (grč. an espes (fr. glavost. oko) med. animalan (lat. hrana meso. osećam) med.aienkefalija 49 animalije avenkefalija (grč. živi stvor. duša sveta. isos. anesteziolog (grč. a. anidrija (grč. anizokorija (grč. anni currentis). nemoća. nejednaka sposobnost oba oka za prela- manje svetlosti. ne. anima mundi (lat. i'sos jednak. anaerobni. idros znoj) med. anima-rum dijes prema bolu. anaistheteo ne bapsko ponašanje. fig. pretvaranje anorganskih tvari u telu. isos. obično. anepigraf (grč. blos život) anizeta (fr. dobiva se od indigo-biljke iz koje je iscrpen vazduh. anestetičan (grč. anizotropan (grč. (ili: malaksalost) živaca. nesposobnost neravnomeran. potpuno a-. općeni- to. kristalni. med. tropos obrt) koji nije ansrvija (nlat. anaistheteo ne životinja. animal) živo biće. isos. animalis) životinjska priroda. slabost. animarum dies) dan pomena mrtvim u med. sredstva poživotinjenje. od koga se spravljaju razne lepe boje. anilinske boje. anhidrija. jaja itd. ap-. anidroza (grč. ergon (kristali. aneroid (grč. poži-votinjiti. erethfzo) 2. animalisare) zool. isos. aneritropsija (grč. supr. anilitas) bapskost. grañu. materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. ap-. ap. anaistheteo) pl. anervičan. fig. enkephalos) med. anestetika (grč. bial. godine. ani-malna anaisthesia. ano kurente. anilitet (lat. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. opijanje čula tako da postanu neosetljiva anima mundi) fil. aniverzarija (lat. a-. uzbuñenost. način škim lečenjima). brz anilan (lat. anydria) v. animalis) životinjski. tupo. uzrujanost. anervia) ned. duh. anizometričan (grč. pomoću elastične metalne ploče na kutiji tzv. a-. med.

raširene verovanje primitivnih naroda o ankeser (fr. inquestia. enclave) prav. animosite) v. samo za jedan slučaj. animus) duh. trenutak anker (lat. anni praesentis) ove godine. davanje duše. namera pričinjavanja štete. kao tobožnje semene ćelije (animalcula dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. pimpinella anisum) bog. supr. hrabro. avkora (ital. dužice u oku. pokretač (ili elek- ani preteriti (lat. ukinuti. animalitet (nlat. animoso) muz. životna istragu. naročito: komisija oduševiti. pristalica ani-mizma. ljutnja. apsoga. s predu. zagrejati. znat. nazor. istraživati. tj. anquirere) prav. ani futuri (lat. mikroskope™ sitnih semenih ćelija. žestina. pobudi-ti. ukočenost i kome ili čemu. i koja ima da animo (lat. karakter. animalkulisti (nlat. štamparsku boju. obodriti. podbadati. neprijateljski. ankvirirati (lat. tip. fiz. anima duh. namotaja bakarnih žica koji se obrće u animizam (lat. srdit. neprijateljsko ra-spoloženje prema ankiloza (grč. složno. veoma magnetnom polju. animozan (lat. ankrije (fr. opovrgavanje. u nameri. povesti sudsku vljenje. duša) fil. podstrekavati. mišići uno animo (lat. annihilatio) poništa-vanje. delimična ili potpuna sraslost jezika. o se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti živiti. ogorčen. anketirati (fr. živost. ipo animo) jednodušno. anketa (lat. sanduče namera nanošenja uvrede. naročito čiji se plod upotrebljava kao začin. Anlasser) teh. onaj koji može da primi metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao i podnese mnogo udaraca. anlmal životinja) um umetnik ani precedentis (lat. oduševljeno. 3. pristalice animalkulizma. ukidanje. kazne. otporan bokser. srčano. ani tromotorni pokretač) je u motorna kola precedentis. animist(a) (lat. rezervoar na mašini za animus nocendi (lat. animare) dati dušu ili duh. ankylos kriv. animus injurandi) prav. anis (lat. metron živahno. anni praeteriti) v. rad. apsoga) muz. animalitas) životinjstvo. naredne animalkulizam (lat. žestina. animozitet (lat. svežina. namera. animalculum životinjice) pl. fr. enqueter) vršiti. anni praecedentis) prošle (slikar ili va j ar) koji radi životinje. nedostatak životinjska priroda. srce. osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. nečemu. anienai peti se.: katjon. poruge. ankiloglosa (grč. animatio) oživljavanje. onajs. veoma čvrst i delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. oži. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili opovrći. avimato (ital. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animoznost (lat. učenje da se životinjski zametak sastoji od anihilacija (nlat. prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na mišljajem. ljutina. vlada ili neka ustanova. godine. spermatica). vera u duhove. oži. annihilare) poništiti. animosus) strastvenost. još jednom. ankoneji (grč. od koga se zametak u utrobi smatra živim. odluka i sl. u dinamomašinama: kalem od kod crtanog filma oživljavanje slika. anihilirati (lat. ispitati. fr. ankvizicija (lat. anima) fil. encaisseur) sp. ap-. mržnja. ankilometar (grč. sraslost zglobova. samopouzdan^. zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje. animalculum) zool. mikroskopske životinjice. aniridija (grč. srdžba. životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animosus strastan) ozlojeñen. vatrenost. animalcula životinjice) pl. animalkula (nlat. anlaser (nem. da je živo (kod (Faradejev naziv za elektronegativni delić). primitivnih naroda). animus ivjurandi (lat. svest. raz-draženost. ankylos kriv. mastionica. ispitivati činjenice o animoznost. ogorčenost. staro godine. razdražen. iris dužica) med. (anketna komisija) koju bira parlament. enquete) istraga koja animirati (lat. anima duša) učenje i verovanje elektrolita koji se pojavljuje na anodi da sve što postoji ima dušu. duša) prav. glossa jezik) med. anni futuri) iduće. pustiti u ani prezentis (lat. grč. odvažnost. animacija (lat. podstaknuti. predlaganje vljeno. opružači ruke. ankyra) brod. anima to) muz. encrier) divit. animus duh. mišljenje. ponovo. zemljište koje osećanje. živahno. animozo (ital. izvršiti anketu. lenger. animus (lat. 1. animosus. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak animatizam (lat. duša. biljka zool. anlassen puštati u rad. ankylos kriv) med. za boje. anklav(a) (fr.animalist(a) 50 anlaser animalist(a) (lat. 2. av>on (grč. kotva. pri zatvaranju električnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. opovrgavanje. nakana. mera) sprava za merenje krivine. animus nocendi) prav. anquisitio) prav. ankon lakat) pl.

jedinjenja. odstupa od pravila. radi slično. sredstvo za ublažavanje bola i za kamenja. oglašavati. adnotirati. mrtve prirode. u gomili. namerno stupi u rad. . neuredan. ne- anogev (grč. zool. anonymitas) v. nlat. anomalos) neredovan. svi zajedno. nepot- odozdo gore. lat. adnotacija. neslikovan o postanku nežive (anorganske) prirode. anoblirati (fr. kojim električna struja napušta po-zitivni obznaniti. nastao bez dejstva anomalan (grč. neredovnost. annotare) v. anomalos) nepravilan. životnih sila. beleška. ap-. akcionarsko. anomizam (grč. orchis mudo) bezmudost. neobuzdanost. saznanje) nauka o poznavanju neživoga. protivan pravilu. anonarni zakoni. ap-. tj. žitni. mineralima izazvane uticajem vode ili anonsa (fr. anno ante Christum) anoniman (grč. ap. ap-. anonymus) nepoznati. naročito minerala.: katoda. gignomai postati) ar. istovr-san. nlat. delova.bez. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih anotirati (lat. anoblir. pisac koji objavljuje svoje stvari bez anogena metamorfoza kol. en masse) u masi. u godini. koji je bez života. an mas (fr. ano (lat. tal. ap. nemanje apetita. anopheles beskoristan. u anonaran (lat. ennoblir) dati plem-stvo. stavljanje jedne pored anlevaža (fr. ap-. bezbol-nost. stene čiji je materijal postao kretanjem anovimus (nlat. put naviše) fiz. apo. supr. opisivanje dinum) med. anonymos) bezimen. potpisa. anomalon) gran. organon. objaviti. a. komarac malaričar (jedini zam. primedba. anomalija (grč. up. antinomi. anodia) nevezan. lat. nepravilnost u naročito uživanje u jelu. ap-. ovarium jajnik) med. odnosno nesposoban za fiziološke i psihološke nedostatak kiseonika u krvi i tkivima funkcije. hen. delimično ili anomalon. ap-. tost. a-. uroñeni nedostatak jajnika. annotatio) napomena. oplemeniti. žudnja) odstupanje od pravila ili zakona. an minijatir (fr. Tišina je postala još tiša. neobičan. promene na potpisa. anorganski (grč. obla-godariti. popis zaplenjenih anomeomerija (grč. organon) neživa ili negativnom polu (Faradej). izjednačavanje reči. ap bez oksys kiseo. anorgavografija (grč. npr. annominatio) ret. zakona. obznana. vazduha. nemanje poroñajnih bolova. annuntiare) anoda (grč. genos) nauka anodija (grč. mrtva priroda. protivan pravilu. ophthalmos oko) med.: katgen. objašnjenje. anomalologija (grč. supr. ap-. appopseg. avosmija (grč. grapho anodinum (grč. nćmos zakon) v. koji odstupa od koji se bavi postajanjem anor-ganskih pravila. koji nepravilan. anvarija (grč. u sastav organskih tela. nezakoni. koji ne ulazi organizma. nepravilni avotacija (lat. anomalia) (nepravilnost. a-. astr. uspavljivanje. stvari. enlevage) skidanje jedne druge dveju reči koje glase jednako ili oštećene slike sa platna na kome je bila. anonimnost (grč. nepoznat. elektroda. nemanje očiju. ap-. pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka anorganizam (grč. anomičan (grč. nepotpisan. anosmi'a) med. pisati. smanjen.: prenošenja na novo platno. npr. ñuture. paronoma-zija. običaja. anoftalmija (grč. anomfa) bezakonje. ćrganon. ap-. put oglasiti. a imaju različito značenje. apo naviše. logia) anorhija (grč. mrtav. bez godine pre Hrista. prenosnik malarije kod čoveka). pišem) nauka o kamenju. anomalos nepravilan. neobičnost. anoksija (grč. poznatost. omos sličan. oštar. anomaloi (grč. plemićku titulu. logia) nauka anodonti (grč. ariomos) nezakonit. eruptivne stene. anomija (grč. slepilo. anorganogenija (grč. anonimitet (nlat. anormalan (grč. oreksis želja. up. anonimno društvo trg. anorganska hemija deo hemije nepravilan. organon) neživ. objava. an-odos uzlaz. anonsirati (fr. po-zitivni pol. anonimitet. koji odstupa od pravila. anorganognozija (grč. gnosis anodinija (grč. ano ante Hristum (lat. anonimnost. prometa i dobijanja žita. en miniature) u malom. annonarius žitni) koji se tiče maloj srazmeri. izuzet-nost. nemaju zuba. zločinački. norma pravilo) anomalistički (grč. nauka o nepravilnostima u jeziku. starter. organon. anorgavologija (grč. ap-. kretanju planete. odus) pl. avofeles (grč. odyne bol) ned.anlevaža 51 anoftalmija saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne anominacija (lat. odyne bol. potpuno neosećanje mirisa. genesis postanak) smanjenje. škodljiv) med. anoreksija (grč. način govora. sisari koji koja se bavi proučavanjem anorganske. ap-. anonymos) bezimenost. objavljivati. deoničarsko društvo. glagol. gram. organon. skupa. nedostatak volje za jelo. tj. pre Hristova roñenja. obznanjivati. u kapitalizmu bezimeno. annonce) oglas. agšo) godine.

anti. pravo nekoga da prvi govori. entendre. južni. ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. naročito u srednjoj Evropi i na slanje elektromagnetskih talasa na ra- Balkanu. sklopljen posle antenna motka za koju se vezuju prvog svetskog rata u cilju čuvanja i jedra. antarktičan (grč. ante) vrhu stuba. stubovi sa obe strane vrata) 1. antagonizam (grč. obim.: postdiluvijumski. pervaz na protiv kiseline u želucu. lov. antedatirati (lat. čovek. pred. antennif ormis) služi kao lek protiv srčane kapi. arthron) koji igra). antarktikos) geogr. sredstva antediluvijumci (lat. ponavljanje iste reči u drugom ili govorim) suprotnom značenju. entablement) apx. arthron zglob) pl. značenjem: protiv (npr. anteactum) ranije oprečnost. sloga. antl. bog. ante. kos južni) geogr. u silose. zajednica. Čehoslovačke i Rumunije. an-ago uzvodim) ret. koji kojima pevaju više od četiri glasa. asthma) med. algos bol) pl. priči. suñenog dana. tuživanje onoga koji ju je podigao. antapoplektičan (grč. antenupciJalni (lat. ponovan napad (lat. antartritika (grč. antacida (grč. Aphrodfte) koji podzemne rupe. tj. ante-ludium) predigra. apo. pretpotopni ljudi. utišava spolni nagon. spoljašnji delovi jedne tvrñave. kao pipci. koji leži na Južnom polu. antelokvijum (lat. ansent (fr. atrophos nehranjen) opkoljavanje divljači. sklad. ante. groznice. ant-. sporazum. izložiti) poet. supr. plesso) koji pretporoñajni. ansilaža (fr. anthe cvet) antalgičan (grč. antemion (grč. loquor ret.• antanaklaza (grč. služi kao lek protiv sipnje. stveno pravo prvoroñenog deteta. žica održavanja stanja otvorenog ugovorima o ili metalna šipka za hvatanje ili za miru. ant. naročito antablman (fr. koji nasip. bojene materije. doba umanjuje bol. ant-angomzomai boriti se datuma staviti na pismo ili spis protiv. neprijateljstvo. oblast Zemlje oko Južnoga an pat (fr. radi čuvanja. anti. čin. raniji delanje u suprotnom smislu. roñenja) ked. anteza (grč. ante (lat. algos) koji ublažuje.an pasan 52 antenupciJalni an pasan (fr. u profilu. pretpotopni. taj čovek je nikakav predgovor. en passant) u prolasku. anti. enceinte) voj. zagrañeno (ili: ked. ned. cvetanja. prven- izneti. npr. antena (lat. antena™ ju m (lat. pl. pre protiv koga ili čega. cara Justinijana. antf. u obliku pipaka. anti. ansambl (fr. antanta (fr. antelogijum (lat. pre. borba. apo-didomi predati. anti. antarkti- uzgredno. anti. zavijutak na jonskim stubovima. en pate) u obliku testa ili kate. diluvium potop) za ublažavanje bola. datum) mesto današnjeg antagonizirati (grč. antidatirati. leči zglobobolju. ked. grč. koji pomaže kao lek protiv slabljenja opkoljene) zemljište. anaklasis uzvijanje) govor. antagonistes) protivnik. antemeridlanus) pre- savez (izmeñu država). skup. antagonizam). plesso udaram) natalis koji se tiče pl. silo. predbračni. sredstva protiv kiseline. anti. pola. antenatalni (lat. arktos sever. med. apo. opšivnica pod krovom. koji an profil (fr. koji se nalazi u toku trudnoće. cvetanje. (grč. dodavanje pouke. pužast Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. dio-stanici ili TV. entente) sloga. anti. Velika antanta savez Rusije. ante. ansambl-igra sredstva protiv zglobobolje. raditi u suprotnom pravcu. antenuptialis) pred- svadbeni. antenat naravoučenija. ante. 2. pojas nekog utvrñenja. natus roñen) prvoroñeni. gledan sa leži nasuprot Severnom polu.(grč. antalgika (grč. pipak kod insekata. anti. antastmatičan (grč. ensilage) smeštanje žita u anti. pravo pre odbijanje optužbe i vešto izvedeno op. sredstva protiv srčane kapi. up. antemeridijanski (lat. usled oskudne hrane. antediluvijumski (lat. strane. protivnost. pradeda. antartritičan zajednička igra više glumaca (suprotno: solo. anthemion) cvet. delo. napred. ante. ranije. antagonist(a) (grč. predak. predl. Francuske i Engleske koji je (1914) podnevni. antatrofičan (grč. anti) predmetak u složenicama sa acidum kiselina) pl. suparništvo. med. operske partije u služi kao lek protiv zglobobolje. . suprotna težnja. npr. suprotnost. antl. diluvium potop) suparnik. bedem. antagonismos opreka) ispred. trve-nje. antenagium) prav. ensemble) celina. takmičiti se) biti u opreci s nekim ili raniji datum. antejustinijansko pravo rimske antanagota (grč. anteakt (lat. ansambl-partija kuz. antapoplektika (grč. ante dijem (lat. mimogred. logos govor) pred. uzgred. anteludij(um) (lat. slaganje. ante. lat utrapljavanje voća i povrća. anteniforman (nlat. anti. en profil) sa strane. ante nečim. enceindre. takmac. antapodoza (grč. ante. ned. Antarktik (grč. boriti se diem) pre vremena. arh. antafroditičan (grč.

antf. arap. pretpostaviti. antestatus) prav. 'antari) vrsta antiapeks (nlat. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su antiadijaforist(a) (grč. v. iza.(grč. antiaristokrat (fč. koji anteriores (lat. limbahijus. umesto. protivnik pijenja alkoholnih pića. al-kohhlu) antera (grč. anti. treći slog od anteci (grč. antecedencija (nlat. antepenultima) gram. antf. antepositio) stavljanje anti. raniji plemstva. sredstva protiv stvari. branim) ned. pretpostav-ljanje. prostitucije itd. anteponirati (lat. prethodnik u nekom poslu antepenultima (lat. anteriores) pl. biološkog porekla koja sprečava razvijanje antefleksija (lat. antf. antecedentia) pl. preticati. ropstva. tzv. supr. ići napred. nadmašivati. ranije ljubavi. antecedentia) ono što antiborejski (grč. penicilin. a na suprotnim poluloptama pomaže protiv padavice. putovoña. preci. barba-rizme ili testamentom ostavljeno zaveštanje. U antibioti-ke spadaju. antibiotički (grč. dugačkim rukavima. epileptikos). života. Bakchios) poet. streptomicin. Venus boginja antecedencije (lat. anterotika. i lekovi koji se dobijaju iz nekih ante Hristum natum (lat. protivnik aneksije. anterioritet (nlat. bat. muški spolni antianeksionist(a) (grč. raniji dogañaji. antecedirati (lat. prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antiartritičan (grč. pobijanje antecesor (lat. raniji dogañaj. ant-erotikćs) pl. anteoccupatio) rat. antialkoholičar (grč. annexio) organ u bescvetnica. (pozitrona). koji služi protiv slabosti. . anterotična sredstva ned. čistunac u pogledu jezika. stvari. u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona adijaforist. zapaljenje atomski omotač od pozitivnih elektrona krajnika. materice. anti. fil. sthenos ]anina. v. raniji odnos u nekoj okrenut prema severu. ant-. venci/a=uzrok — posledica. svedoka. antf. protiv ljubavi. naročito prvenstvo. lat. život. spolna ljubav) pl. prioritet. neprijatelj aristokra-tije. lat. antecedens (lat. ante-cessor) prethodnik. anteflexio) med. anthera) bat. antheros) bog. hloromicetin i dr. prošlost. predikat. anti. prethodnici. prema.: apeks. boreios severni) prethodi. asthma sipnja) med. barbaros negrčki. antestari. antepozicija (nlat. anterija (tur. arap. neosetljivost prema anafilaksiji. anti. (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anterotika (grč. ante-testari) prav. antf. spolnih. dati (ili: davati) ukidanje) protivnik ukidanja nečega. antf. raniji život.: posteriores. bfos život) supstanca tužbe sudu. antf. antf. pa- antestirati (lat. antf. prašnica. spolni delovi cveta. prvenstvo u vremenu. gram. napred. lat. nadmašiti. antere (grč. a antiaditis (grč. koji povećava životnu snagu. anteridija (grč. tačka na nebu u starinske gornje (muške i ženske) haljine s pravcu od koje se vrši kretanje. anti i lat. anteriora) št. anti. trezvenjak. učitelj. antf) predmetak u složenicama sa ispred. itd. diaphoros sastavne čestice — antičesti-ce. arthron zglob) med. antecedere) prethoditi. barbaros) v. naročito: aureomicin. a-. pored ostalih. v. ili zvanju. pretposlednji slog neke reči.anteokupacija 53 antivenerea anteokupacija (Lat. apa. Zemlje. pozivati koga za svedoka pre podnošenje antibiotik (grč. antiasteničan (grč. antimaterija (grč. koji uništava život. koji ubija. antivenerea (grč. muški antianfilaksija (grč. aristokratos) protivnik anteriora (lat. med. abolitio pretpostavljati. do. antecedencija — konzek. antibarbarus (grč. antecedens) prethodnik. natum) pre Hristova roñenja. antiabolicionist(a) (grč. pozivanje za protivnik upotrebe stranih reči. med. varvarizme. spolnog nagona. snaga) med. oikos kuća) pl. lice kome je grube jezičke pogreške. stanovnici kraja. up. antibahijus (grč. antheros) pl. davanje prvenstva. areh) astr. antias krajnik) med. npr. a-. antf. subjekt — antibarbarus. antivarvarus (grč. antestatio) prav. savijenost nekih klica i ubija ih. prethoñenje. ante Christum vrsta gljivica. antestacija (lat. sredstva za obuzdavanje antiastmatičan. jezgra atoma različit) protivnik moralne ravnodušnosti. nea. značenjem: protiv. antf. preteći. pod istim podnevkom i na istom odstojanju antepileptičan (grč. prethodni slog. služi protiv zapaljenja zglobova. mesto. raniji dogañaji ili odnosi. prašnici. anterioritas) prethod-nost. anti. entari. antivarvarus. veneričnih bolesti. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati antestat (lat. sredstva antiastmatičan (grč. phylatto čuvam. geotr. antf. prethodnost. bfos život) koji je protiv preteča. koji od polutara. ante-ponere) staviti ispred. supr.

vrtlog. anti dynastes vladar. antieutanazist(a) (grč. sredstva protiv kašlja. anti. jezičko ostvarenje. klasične starine. zastarela ureñenja i sl. antiqua) staro pismo. sredstva protiv bolesti raka.). anti. anti. svojstvo. katholikos) koji je antidinika (grč. polovnih knjiga i retkih umetničkih antimentalizam (fr. protivotrov. ne vodeći antikvizirati (lat. up. proliva. anti. lat. anti. upotrebljavao utuk. stare. antikvus (lat. sredstva protiv za zastarelo. up. okretanje) protiv katoličke vere. katarroos stakanje) pl. antizimotikum (grč. prikazivanje nekog dogañaja ili antikariozan (grč. protivsred-stvo. dogañaj ili stvar truo) med. antiinkrustator (grč. platinski lim kod Rendgenovog aparata. pelco-vanja. anti. koru) aparat koji čuva parni kazan od antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. lat. kupac i prodavac starih i knjiga o lekovima. sredstva protiv padavice. kakos rñav. u grčkoj pravoslavno] crkvi: uspravna latinska slova (supr. izneti) ret. zastarele stvari ili ustanove. incrustare dobiti materija. je protiv vladavine naroda. lat. odbaciti. anti. polovan. protiv čega. antičkim uzorima. raditi prema prate jezičku realizaciju. antidizenterika (grč. avtigen (grč. poznavalac starina i šćivanja. Gallus) protivnik. antiquitas) starina. antidotarij(um) (grč. kostiju. kulture. stanje) med. proglasiti nešto antiemetika (grč. antiquarius) istraživalac i fore) koji je preostao posle obavljenog priče proučavalac starina. med. životinje izazivaju obrazovanje protiv. za popravku rñavih sokova što izazivaju sredstvo protiv bola. supstance koje unesene u telo čoveka ili up. umetnost i va-spitni ideal anapest. gćnos roñenje) naziv za sve kvasac) hem. starovremenski. hvatanja kamenog taloga i krečne naslage. cariosus kvaran. anti. anti. npr. anti. diexeimi prikazivati. inoculare metamorfozom ampfibola. koji služi kao sredstvo antidolorozum (grč. antikvitet (lat. 54 antikvus avtigal (grč. stari vek. anti. lat. kupac i prodavac starina. šećerne bolesti. epilepsfa) pl. antikvarijat (lat. latini-ca. lekovi koji služe protiv med. tip. anteme-tika. ante-datirati. povraćanja. suprotnosti sa dramskim zakonima i antikvarnica (lat. antidatirati (grč. predmet stare umetnosti. lat. sapseg rak) pl. protiv demokra tije. lek protiv antikatoda (grč. fig. anti. emeo povraćam) pl. fig. računa o mentalnim. sredstvo. anti. kod nas ga ima kalemiti) protivnik kalemljenja. antidoton (grč. daktylos prst) četr. slabljenje. sredstvo protiv povraćanja. lat. anti. bolest. kathodos put na niže) fiz. anti. odnosno nagon za povraćanjem. lat. anti. antiquarius) prodavnica pravilima. anti. anti. vladajućem domu. epilepsija. diabetes šećerna tivtužba. eksis sredstva. antiepileptičan. u Fruškoj gori. diegeza. anti. anti. kurziv). antidiegeza (grč. med. starih spomenika. stvari od strane protivnika. . antimentalisme) lingv. starinski. stari svet. antički. med. stara ili antiepileptika (grč. anti. antidoron (grč. antiquus) stari. angina (lat. koji antidinastičan (grč. anti. umnim procesima koji podražavati ukus starih. zakon. dobro thana-tos neprijatelj Francuza (jezika. deljenje vernima posvećenog hleba (na. koji služi kao lek protiv razje-danja posmatrana s protivničke strane. pro- antidijabetikum (grč. zyme kiselo testo. datum) v. med. dysenterikos antikataralije (grč. eu. pl. doron dar) uzdarje. politike smrt) protivnik eutanazista. starinski. lek antikvaran (lat. med. umetnička antidemokratski (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. antidinična antikahektičan (grč. antikvar (lat. dolor bol) med. nastaje antiinokulist(a) (grč. antiquus stari) trgovina starim antidramatičan (grč. predmeta. antikategorija (grč. pr. antidoton) ned. demokratikos) koji retkost. v. antikankroza (grč. starih klasičnih naroda. diabaino prolazim) med. srdoboljan) pl. sredstvo koje sprečava vrenje. antidoton protivsred-stvo) starinar. Grka i Rimljana. nagrada. emeo) med. dine. čime se dobivaju snažnija dejstva. antiquare) zastareti. sredstva protiv nesvestice. antiquus) ugledati se na stare. staro- antiemetičan (grč. anti. antikva (lat. anti-kategoreo) prav. anti. emćo) koji suzbija drevnost. zastarelim. antiquarius) stari. proglasiti antiemetici (grč. itd. farmakopeja. anti. anti. antiseptikum. drama) koji je u knjigama. antiquus stari) kultura i filozofija antidaktilos (grč. antikatolički (grč. pravac koji polazi od date reči. je namešten u cevi i na koji padaju katodni vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema zraci. upotrebljenih knjiga. antikvirati (lat.

metatithemi dopunski ugovor o zalozi po kome založim premestiti) retorska figura koja se sastoji u poverilac. antiiefritika (grč. delovi Sv. antimoralan (grč. anti. naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat antimelanholičan (grč. elektrona (pozitrona). lat. ned. protiv obamrlosti. antimetateza (grč. fr. anti. služi protiv kuge. redni broj 51. upotreba osobnog imena mesto stadima po toplijim kopnima. koji opreci sa moralom. npr. protivkužni. anti. koji služi kao predohrana od zaraze.. krino) pisac odgovora na kristalan i veoma krt tako da se može stu- kritiku. anti.: „Jedemo antikonvulzivan (grč. o umnim (mentalnim) procesima vezanim s antikonstitucionalan (grč. antilopa (grč. ustav) protivustavan. učenje koje ne priznaje nikakvu bolest spavanja) med. u drugom. anti. jezgro postupnost i ne vidi. a ne živimo da jedemo". „Demosten" mesto „govornik". antimetabola (grč. moriš antiletargičan (grč. razmena) ret. lat. anti. koji protivreči antimon (nlat. ne vodeći računa grčevit) med. ali u protivnom smislu. krino) koji odgovara na pripremanje za rat. antimonium) mineral. znak krize (uticaj). pisma čija se.: „Ako smo veliki. lat. lat. lekovi protiv trbobol>e. kosmeo ukrasim) antimetalepsija (grč. zakonima mišljenja. loimos kuga) med. anti. sredstva protiv psećeg besnila. melancholikćs) koji ili sleme. anti. antilego protivim se. ograničenje sredstva. antikritičar (grč. napad itd. klimax stepenice. anti." kritiku. antikreza (grč. lyssa pseće besnilo) pl. pokret protiv rata i antikritičan (grč. v. prelaženje od jače sačinjena od atoma i molekula u kojima su predstave na slabiju tako da se prava sastavne čestice — antičesti-ce. npr. anti. lekovi protiv narkotič-nih prigovor. antimona. antimetalepsija.: „Otkrovenje Jovanovo". . ove vrste postoji samo gazele. anti. metal srebrnobele boje. cati u prah. anti. u Evropi od vrste. koji služi protiv razliku izmeñu dobra i zla. anti. „cvetno oko" sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. odgovor na napade. consti-tutio primenom jezika.: antikritika (grč. sredstva za koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i predohranu od zaraznih bolesti. constitutio) vanje jednog dela govora drugim. koji razvedrava raspoloženje. protiv monarhijskog oblika vladavine. anti. teol. homolotumena. zamenji- antikonstitucionist(a) (grč." (negativnih). anti. nlat. npr. pobijanje. anti. koji sprečava nastup atomska masa 121. antimentalizam (grč. nlat. ima pravo tome da se iste reči ponavljaju i u drugom da se služi i koristi založenim predmetom. kolike trbobolja) pl med. u antineutrona (neutralnih) i anti-protona kolibi. pisac odbrane od napada. anti. anti. anti. npr. kresis mešanje) prav. meros deo) ret. koji služi protiv trzaja i grčeva. antilogia) protivrečnost. antimaterija (grč. nationalis). monarhia) koji je povijam) pl. antilogikćs) nedosledan. ukočenje) pl. antinarkotika (grč. protivan moralu. položaj slojeva koji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. antimonium) hem. Sb (stibium). onoma ime) zamenji- rasprostranjena vrsta rogatih sisara. anti. u laboratoriji su spuštam se) kol. a omotač od pozi-tivnih antiklinala (grč. kritiku. trovanja. suar. antimovid (lat. postupke jednako procenjuje „s onu stranu antilisa (grč. anthćlops) 3007. sa logikom. anti. antilegomena (grč. anti-metabole) retorska antikontagioza (grč. mos. med. antimerija (grč. med. lat. predmeta lingvistike na ono što je antikonvulzivan (grč. (zbog lepih očiju te životinje). protivnarodni. dobra i zla". protivkritika. odbrana pred sudom. anti. med. lethargfa dremež-nica.-. protivnost militarizmu. anti. antimilitarizam (grč. anti. delu rečenice. antologija (grč. anti. convulsivus da živimo. tj. antimoralizam (grč. veoma antinomazija (grč. klinč naginjem se. contagiosus figura koja se sastoji u tome što se izrazi prilepčiv. med. krino sudim) odgovor na „Jedi da živiš. mentalizam) lingv. umesto interesa na dug. sul-fid npr. protivnik ustava. materia) sup-stanca postupnost u izrazu) ret.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč.75. originalnost osporava ili u koju se sumnja. lat. supr. a ne živi da jedeš. anti. dntinacionalan (grč. običaj) fil. convulsivus neposredno dato u govoru. u padati. a padaju u suprotnim pravcima. važna njegova ruda. koji je u protivnosti sa nenarodni. militarisme) odbrana. metalepsis za- koji uništava (ili: narušava) lepotu. žida u vanje imena. sinklinala. anti. menjivanje. nephrćs bubreg) pl. antimetabola. narke ukočenost. očekivano] krizi (pojav). antimonarhičan (grč. antikolika (grč. zaravan) pl. anti. antilogičan (grč. anti. antikosmetičan (grč. pozitivizam u lingvistici. protuslovan. atoma antimaterije sastavljeno je od veliki smo svuda. i koje sve ljudske obuzetosti dubokim snom. lat. elemenat. ali drugim redom. na prestolu. razbija tugu. moralis) koji je u antilemičan (grč. anti.

uništavanje truležnih klica hemijskim i antipatriot (grč. sa samim sobom. sepsis trulež) med. dejstvo dveju suprotnih sila u antiseptičan (grč. anti. anti. anti. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci tumačiti u svoju korist) log. prilika). med lekovi antiracionalizam (grč. psyche duša) fil. vatre. načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih suparnik. i kraljevskoj vlasti uopšte. protivan društvenom poretku. antipiretike (grč. podos noga) čovek •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu staroza. pleuron bok. pus. scabies šuga) pl. anti. pr. političkom i nenaklonosti. med. anti-paragraphos) odgovor proučavanju pitanja vere. antisepsa (grč. groznice. anti. neprijateljstvo i borba protiv pape. odnosno čovečje antipiretičan (grč. anti. nerodoljub. teal. peristasis spoljašnje uništara klice što izazivaju truljenje. antirepublikanac (grč. pristalice teorije o praznom prostoru (za dvoumica) fil. lat. replika. pneumon pluće) antisocijalan (grč. anti. med. vatru. anti. razumnim pravcem u antiparagraf (grč. anti. para-lyo) pl. pyr vatra) pl. lat. shvatanje da razum. obzirom na prostor on je ograničen" (teza). pyr) ned. antinomija (grč. anti. koji prirodi. rug) med. neslaganje sa trezvenim. antipsihologizam (grč. patriotes) neprijatelj fizičkim sredstvima. anti. sprečava truljenje. teal. anti. plenus pun) fil. antiprotasis protivpred-log) antiteze — koji se uzajamno isključuju. antiskepticizam (grč. antipatheia) neraspoloženje antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv prema nekome. teorijskim razmišljanjima. lat. shvatanje da razum. koji služi pravcima. neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. papa) mišljenje. antinomia protivrečnost zakona antipodan (grč. koji u odnosu prema nekom drugom vetskog zakona i hrišćanskog učenja. tački prečnika Zemlje. neslaganje sa onim gno- razliku od plenista).: ret. osećanje odvratnosti ili učešća Jevreja u privrednom. anti. geogr. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina sredstva protiv uzetosti (paralize). a i s koje se obično izražava jednim pitanjem. koje sa drugim dvema linijama zakla-paju pr. rebro) mogućnost ma kakvog saznanja uopšte. ravnokraki trapez. fil. nemio. sredstvo koje antiperistaza (grč. anti. parasitos gotovan) pl. protivnožnik. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica stav nekih logičara i gnoseologa protiv s obzirom na prostor. septikos) med. lat. sredstva protiv zapaljenja plućne smatra da se ne može doći ni do kakvih maramice. antiparalitika (grč. parallelos. antipi-rink dr. parallelos) dve linije protivnik republikanskog oblika vladavine. skepsis nedoumica. antipus) sasvim suprotan. duhovnom životu. meñusobno jednake uglove ali suprotnim antireumatičan (grč. rada (up. na kritiku. antirevolucionar (grč. socialis društven) med. prečnika Zemlje. koji služi protiv zapaljenja pluća. antiseptikum (grč. pl. domovine. nego je i u jednom i u primene psihologije u logičkim i saznajno- drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). groznicu.avtmnomizam 56 antisociJalan antmnomizam (grč. antisemit-ski. ratio razum) primeni zakona čistog razuma na čulni svet. fil. teal. kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri antiracionalizam (grč. nesimpatičan. okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: antiseptika. revoluti- antiparazitika (grč. unutrašnja. koji svojim radom i ponašanjem škodi . 2. antiskabioza (grč. i koje pl. supr. „Svet ima svoj početak u vremenu. koji se nalaze na ljudima i životinjama. nije apsolutni izvor saznanja. opštevažećih istina. anti. utuk. glavobolje. sepsis) heš. sredstva protiv šuge. med. antipleuritičan. tako da obe stranke mogu ga oprečan. res publica) antiparalelan (grč. anti. antiplenisti (grč. onaj koji živi na suprotnoj zakona. anpšlatonska ljubav čulna. anti. antirepublikanski. lat. aatipneumoničan (grč. fr. groznice. ratio razum) protiv vatre. anti. anti. npr. royalisme). odnosno čovečje antipapizam (grč. reuma) med. aspirin.: simpatija. anti. Semiti. lat. protivnik. antipod (grč. jedna budući spoljašnja a druga protiv reumatizma. antipatičan (grč. anti. koji suzbija mišljenje. antipathikos) koji izaziva protivjevrejski pokret. sredstvo protiv proučavanju pitanja vere.) antipatija (grč. anti. anti. nlat. ne- antiparalelogram (grč. seološkim stanovištem koje sumnja u antipleuritika (grč. neslaganje sa trezvenim. fil. anti. razumnim pravcem u antipirin (grč. naklonjenost monarhijskom obliku vladavine gramma) geom. anti. spolna ljubav. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. nije apsolutni izvor saznanja. nemarenje. anomizam. npr. nomos zakon) 1. anti. anti. antirojalizam (grč. protivrečnost. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiprotaza (grč. lat. predstavlja suštu suprotnost. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita protivnik revolucije. onarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije.

ned. anti. flogiston. sredstva koja ublažuju grčeve. anti. fermentum) med. antihektika (grč. protivotrov. freeze zamrzavati. 2. lat. anti. hek. tiflogistička sredstva. progovara vreme mise. ret. antifebrilije (grč. ljudi sa ublažava zapaljenje ili vatru. anti. 5. farm. phlox. tj. anti. 4. sinteza. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i zbirka gregorijanskih melodija koje je dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. med. sredstva protiv sušice. sečem) med. ili kontrarna.. smislu „vrlo ludo". besmislica. nauka lat. phlogos plamen) vojskovoñe. bolove. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili stranica od gume koja se stavlja u uši da bi dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. skia senka) pl. protiv krvoliptenja. lat. lekari koji u tako da njihove senke u podne padaju na svima bolestima upotrebljavaju an- suprotne strane. lat. šumova i buke. pr. komandant neprijateljske 1. lekovi protiv zapaljenja. phthisis sušica) pl. protivnik ujedinjenja. anti.U.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / torska figura koja se sastoji u tome da se Al' je snijeg. protiv groznice. antifonarij(um) grč.antispazmodika 57 antihemoragičan. anti. ali na suprotnim stranama polutara pristalice antiflogistike. prepis. antistrophe) u drami starih postojanju neke hipotetične materije koja pri Grka: ples hora. med. koji je u suprotnostima. tome uopšte = materijalizam. oprečna). koji je potpuno odgovarao sagorevanju tela ne sagoreva. anti. eng. anti-strategos) zamenik antiflogistika (grč.: „To bi bilo vrlo pametno". jektike. febris groznica) treći dug: U ------. u Hasan-age. anti. lat. odricanje duhovnosti i duhovne prirode antiflebotomist (grč. phlox) pl. antispastika (grč. phleps žila. koji antiscii (grč. hem. anti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antitipija (grč. anthelmintika. ljudskom društvu i nezgodno strči u antitoksin (grč. antispastos vući na drugu protivnik jedinstva. kojom je pobio tzv. antiflogistika 1. antitetičan (grč. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) regnymi probijam) med. anti. up. mudro". spiritus duh) dejstvo drugih fermenata. med. anti. antithetikos) protivan. med. teza. antipirin. se onemogućilo dopiranje suviše jakih protivrečne. oprečnost dvaju karaktera. dveju težnji i sl. lat. a drugi i antifebrilan (grč. anti. toxikon. protiv groznice. febris) farm. ned. anti. bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju temperaturama. spastikos koji vuče. odboj) fil. suprotnim senkama. geogr. anti. slovenska antiteza poetsko antifonnja (grč. pričina) naučio pobijanje antifermenti (grč. npr. 2. prvi i četvrti slog kratak. imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim otpev. stranu) metr. antistrateg (grč. toksine. antiftizika (grč. anti. prototip. četvorosložna stopa u koje je zajednice. npr. antiunionist(a) (grč. anti. anti. fil. iskazivanje jedne misli pomoću dva ove pesme su izvodili pevači ili narod za suprotna pojma. thermos topao) pl. antifebrin (grč. pl. spectrum avet. anti. otpev koji je odgovor pre toga pl. spasmos) pl. anti. odabrao papa Grgur Veliki. anteci. anti. sredstva protiv sušice. phrasis govorenje) re- pojmova. sredstvo antispektrologija (grč. (Hasanaginica). suprotan. elmis elmintos glista) neprobojno za drugo. antifon(a) (grč. al' su labudovi? / Da je snijeg. v. pr. med. hemičara Lavoazjea vojske. predmetom. neutrališe odreñene otrove. anti. eidos izgled) antihemoragičan (grč. antispastika. up. v. antithesis suprotnost. telo koje ima svojstvo da antispazmodika (grč. antitireoidin (grč. a zatim negiranje tih predmeta ili antifraza (grč. logia. npr. tuberkuloze. antitypia protivudar. haima krv. antispazmodika. antiftizičan. antitip (grč. unio sjedi-njenje) antispast (grč. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. typos) otisak. / potpuno suprotan njenom osnovnom Nit' je snijeg nit' su labudovi. / nego šator age značenju. flogističku teoriju o antistrofa (grč. febris) med. anti. stanovnici na istom antiflogističari (grč. up. phone glas) logička nabra-janje više predmeta ili pojmova koji protivrečnost. njemu. anti. antifrizi (grč.: „Ide ludo. phone glas) otpev. med. ektikos jektičav) pl. podnevku. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. antiflogističan hem. lat. lekovi trzav) pl. / labudovi već bi poletjeli. otrov) med. anti. suprotno) 1. antiflogistika. verovanja u duhove i aveti. antihektičan. jedna reč upotrebljava u smislu koji je već bi okopnio. antitermika (grč. koji služi kao lek žlezde. pevanoj strofi. loet. v. teorija franc. med. početkom VII v. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju antispiritualizam (grč. antiteza (grč. protivgroznični. med. ranijoj strofi. thyreos štit. antiphoneo odgovaram) 3. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo antihelmintika (grč. . takoñe: otpe-vanje.

entonnoir) levak. lit-hos predelu niskog pritiska (ciklonu). anthrax ugalj) med. avtihipnotika (grč. kakvog velikog gospodina. entr'acte) poz. predelu visokog pritiska javljaju ned. lithos kamen) min. uopšte: zbirka svakog štiva antihreza (grč. jednog vremena umesto drugog. besnilo itd. kyklos krug. levkasta rupa od eksplodirane mine. antrakolit (grč. vratima za prijem. osip. hafma. paronimi. krečnjak obojen ugljenom. stanka. tle) pl. anti. anti. uzimanje unapred. npr. vrtača. ret. džonja-ti pred čijim antraks (grč. metron mera) hem. avtiholerika (grč. hrćnos vreme) suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. protivgrañanski. fil. crvenu ili ljubičastu boju — obaranje prigovora protivnikovog. reči predmet. anti. antoliti (grč. kol. be-drenica. anti. dobar-rñav. antihipnotičan. anti Christos) protivnik (ili: istina. ned. stvaranje suda ili dobivanje predstave o antocijanini (grč. cvat. biljni pigmenti koji se unapred kao da je istinit. anticipatio primanje unapred) antoftalmika (grč. bezbožan čovek. anticipirati (lat. počinka. pr. anti. antichambre) predsoblje kod sprava za odreñivanje količine ugljenika. antrakometar (grč. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. anthos) cvet. lat. sredstva protiv kretanje) meteor. anti. chthon zemlja. lithos kamen) naročito iz vremena starih Grka i Rimljana. odabranog prema naročitim meri-lima i ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac svrhama. sredstva protiv očnih bolesti. geografske širine. up. odus zub. upotreba antonimi. hypnos san) pl. anthos cvet. v. zoon životinja. med. ksanthos žut) hem. predujma. živo privremen prekid u nekom poslu. ned. toile. samo na suprotnim antonomazija (grč. predujam na robu. usred. u. atmosferski pritisak. typos otisak. antihtoni (grč. fig. kamenu. up. anti. krasta. anti. laž- antikrist (grč. po njihovo crno obojenje. rheo antoksantin (grč. ophthalmćs oko) pl. anthos. sredstva protiv očnih bolesti. oni koji stanuju na istom stepenu kotlina. antišambr (fr. ophthalmos oko) pl. naziv po tome što se na antos (grč. sredstva protiv bolesnog nagona za spa. zool. plodovima. antozoe (grč. anthos. anthrax ugalj. kružno antorgastična sredstva med. v. anticipare) unapred uzeti (ili: antr (fr. negrañanski. ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen antonimi (grč. nalazi u cveću. anticnklon (grč. antonoar (fr. i moćnijim od sebe.. anti. fig. redak. zbirka na j lepšega. izmeñu. up. govorni ukras. preduzimati. crni prišt. anthos. grapho pišem) ili neposrednog dodira sa životinjama. neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. zbirka odabranih. antodoitalgika (grč. curim) lged. starinski. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u vanjem. liig. pogreška u računanju vremena. predujmljivati. antoliti. bolesti one koje se prenose putem posrednog antografija (grč. ñavo. anti. oputa ime) pl. lat. kamen) pl. slaganje antički (lat. preduj-miti. cvetovima. med. entre nous) meñu nama. koji potiče iz starog veka. povraćanjem i žitkom stolicom. Ifthos kamen) pl. pre vremena. naročito lirskih utroba) pl. čekati prijem. dobiti predstavu ili stvoriti antrakoza (grč. prihvatanje nekog suda zatvorenoplav) hem. npr. zlič. sredstva protiv kolere. kyanos nečemu unapred. fig. činova. med. naročito na licu. anti. ugalj) pretvaranje u ugalj. predsoblju. antr lu (fr. anthos cvet. ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga starovremenski. starodrevni. pesama. . min. antišambrirati (fr. anticipacija (lat. starinskom ukusu. antonimija (grč. cvetno žutilo. geol. anti. tvrd-mek i dr. entre. civis grañanin) imena u govoru upotrebi vlastito ime. oputa) lkngv. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". travnjak. stablu itd. žuta bojena materija koja se hemoroida. kol. anticipaido (lat. anti. sredstva protiv zubobolje. anthrax. hresis upotreba) prav. predeo na kome vlada visok navale krvi. antrakonit (grč. u preduzeti. opisivanje kada se mesto zajedničkog anticivičan (grč. u poverenju. anthos cvet. koji služi kao lek protiv šuljeva. leto-zima. cholera bolest sa antologija (grč. antiquus) stari. listovima. anticus. četiri oka. anticipando) unapred. biće) pl. antichambre) zadržavati se u antrakolit. odmor. unapred primiti (ili: primati). nepomenik. anthrakćo pretvarati u sud o nečemu unapred. reg. korali. med. npr. inter) meñu. cholas cvetnjak. starog kova. algos bol) antr-akt (fr. odmor izmeñu pl. anthologia) branje cveća. svojstvo antihronizam (grč. pisanje pomoću cveća. antotipoliti. činiti podvorenje starijim prostrel. antoalaža (fr. antoilage) fina tkani-na sa Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne čipkama. uzimati). sotona. predupreñu-juće postavljanje i i koji daju plavu. sinotši.antihemoroidalan 58 antr-akt antihemoroidalan (grč. entonner. suprotne po značenju. meteorološke pojave suprotne onima na antotipoliti (grč. u obliku antoftalmika (grč. anthrax. s tim da će se kasnije nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija dokazati. homonimi. orgazam. antonomasia drugi naziv) stranama polutara. geogr.

istorije. nauka o čovečjem komad kojim počinje opera ili koncert. poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. spravljanje alizarina i drugih bojenih antropognozija (grč. antropogenetika v. shvatanje da je nauka o lečenju ljudi. filozofije. koji se antropolog (grč. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). a duh koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj zakonu reinkarnacije. anthropos. genesis) nauka o proricanje) proricanje (ili: gatanje) po postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. zemaljski. najbolja vrsta uglja. antropogonija (grč. antropognost (grč. uvozna antropografija (grč. period u istoriji lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropos. naročito svečanim. plo-ñenja. dobom odstojanje izmeñu stubova. i koliko je merenje čovečjeg tela. geogra-phia) antropometar (grč. Zemlje u čijem se početku javlja čovek. a koje hoće da „duhovnim očima slabost nekoga da se dopada ljudima. . „prosvetljenje" i oppggi naziv za sve one predstave koje „posvećenje". anthrax ugalj) hen. želja. anthropos. tela. upadanje jednog glasa. antropogenija. i nasleña. anthropos. muški gamet kod biljaka. metron mera) deo geografije koji ispituje koliko prirodni sprava za merenje visine čoveka. gnostes antre (fr. poznavanje čoveka. latreia antropijatrika (grč. anthropos. entrecolonne) apx. predsoblje. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. sličan čoveku (o majmu- stoji na gledištu da je „čovek mera svih nima). anthropos) fil. stvari". antropobiologija (grč. mudrost) fil. anthropos. socio-logije. antropozojski period.antracen 59 antropomorf antracen (grč. ulazna poznavalac) poznavalac ljudi. shvatanje po kojem je religija rezultat životnim izražajima čovečanstva i njihovim čovečjih nazora. 2. glotta jezik) ugljenički vodonik. antropomorf (grč. nastavak ites) min. počinje sa diluvijalnim periodom. anthropos. njihovoj razvijenosti i drugim podvrste su: istorijska. ulaženje. antrkolon (fr. katrana kamenog uglja. anthrax ugalj. proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i antropo. anthropos. antrpilastr. antracit (grč. papagaj. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se uticaja okoline. genesis) deo proučava čoveka na osnovu anatomije. telu. (ili: ispisivanje) čoveka. duša sudbini koju sama stvara. Ićgos) naučnik koji tiče ljudi. supr. antrkot (entrecote) kup. pojava glumca na pozornici. antropologije koji proučava razvoj ljudskog fiziologije. antropolatrija (grč. koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi oblik) čovekolik. uvod. antricid (grč. psihologije. prostor izmeñu dva kada čovečji govor počinje da se razvija. anthropos) predmetak u slože. fiziološkog. anthropos. antropomantija (grč. nauka o merenju čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako čoveka. antropologizam (grč. anthropos. težnji i ideala. o odnosima izmeñu čovečjih preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. množenja.(grč. složen antropoglot (grč. soba. zoon životinja) avtreozoid (grč. opadanja itd. ukrpgganja. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. pri-vredna. anthropos. occidere ubiti) antropozojski period geol. razmak. antropologija (grč. krmenadla. čovek biće slično bogu. anthropos. pod antr. kao udova. ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. S14N10. antropozofija (grč. iatros lekar) služba) obožavanje čoveka. Put ka tim višim svetovima ima antropizam (grč. muz. nauka o postanku čoveka. metron) obrazovanje ljudske zajednice. saobraćajne. pristup. učenje koje je osnovao Rudolf antropareskija (grč. manteia antropogenija (grč. po stuba. geol. anthropos. čovečjoj utrobi. tj. logia) nauka koja antropogeneza (grč. istorijskog i sociološkog. osobinama. bios život. anthropos. zakonima proučavajući pitanje nasleña. anthropareskeia) želja ili Štajier. traje još i sad. anthropos. sophla avtr nu (fr. lat. ulazna cena. anthropos. anthropinos) čovečji. najstariji fosilni ugalj. logia nauka) deo antropologije koji se bavi 1. anthropos.: gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim teosebija. nicama sa značenjem: čovek. tri stepena: „priprema". predjele. kulturne. ulaznina. predvorje. anthropos. ulazni-ca. eidos vid. logismos) fil. pogled na svet i život antropoidan (grč. antropinski (grč. entree) ulazak. psihološkog i filozofskog. upotrebljava se za npr. gnosis materija.) vot. telo je podložno zakonu stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropozoik (grč. očoveča-vanje. organskog stvaranja. majmun sličan čoveku. položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na antropometrija (grč. anthropos. anthrax. trgovačke i politička geografije. svetovima". graphia) opis carina. antropogsografija (grč. anthropos. otprilike jedan milion godina. koji se dobiva iz životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka. gone rañanje) prvo jelo pri obedima. arheološkog i dr. entre nous) v. ulaz.

upleten u govor. antrtaj (fr. lat. sphaira kugla. saopštenje vlade. umetnički skok u plesu. anthropos. radnji. čovečanstva. nomos zakon) središte) filozofski pogled na svet koji fil. talile. antropopatija (grč. anthropos. tj. anthropophagia) ljudož- pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja derstvo. ljudožder. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. soma telo. sep-trum antroponomija (grč. entrepilastre) apx. en entrepot) logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg necarinjen. biološki koji jede ljudsko meso. nogu u skoku pri igranju. antrša (fr. spe-laion meñuzarez. shvatanje i tumačenje stvari i prirode med. hod konja. umetanje) trg. prinošenje ljudi na žrtvu. spolnom životu čoveka. . razuñivanje.) upotrebljava antropofagija (grč. izmeñu. anthropos. izvoziti ili upućivati. razmak ljudske osobine. intrecciato salto) tranje onoga što je čovečje božanskim. rañanje čoveka. koji ima čovečji oblik. anthropos. antropopeja (grč. interpositus metanje antropopa tizam. obogočovečenje. a ova se proučava veze izmeñu čoveka i pećine. entrepot. neocarinjen. stovarište. theke pričuvi-šte. antropospeleologija je nauka o antrfen (fr. antrkolon. po Kantu: zakonodavni razum svrha njegova razvitka. nauka o razvitku ljudskog roda. antropohemija (grč. morphe) fil. phone glas) antropomorfozirati (grč. čoveka. antropomorfizam (grč. tela. svako učenje koje radi objašnjenja onoga što antropofag (grč. skopeo kojom se može manipulisati. antropomorfizam. ital. carinu). svako rasuñivanje ili cilju naučnog ispitivanja. pridržavajući se čoveka. anthropos. anthropos. anthropos. anthropos. anthropos. tkanine osrednje pećinskom čoveku. morphe antropotomija (grč. sma. anthropos. anthropos. kanibalizam. počovečenje boga. theos bog) redakcijski deo lista. u pruži napred. phćbos strah) antropomorfoza (grč. nauka o radi kao čovek. sa o materijama koje sačinjavaju čovečje telo. entrepas) poluravan. anthropos. rezanje čovečjeg tela u u odnosu na čoveka. chemeia) nauka zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. čovek. udaranje noge o antropoteka (grč. anthropos. anthropopathefa) fil. polukas. anthropos. thysia žrtva) čoveku. strah (ili: zaziranje) od ljudi. istorija antropomorfologija (grč. vest ili saopštenje koje lopta) deo životnog prostora koji je pod treba pročitati izmeñu redaka. koja se može posmatram) veština da se po crtama lica razvrstavati. ples: figura u igranju kada se pećina. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem smatra da je čovek središte sveta i krajnja životu. uobličavam) počovečiti. obožavanje čoveka. skladište. anthropopatheia) fil. kanibal. antropopatija. v. deo nauke o jeziku koji proučava lična semena od strane čoveka. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. up. plastike) odreñuje (roba. entrechat. v. morphe. anthropos. vrlinama. phytefa sañenje. dvornica an-tu-ka (fr. antropofonika (grč. da je bog sličan čoveku. oseća i rañanje) biol. en tout čas) amrel srednje slave. život. anthropos. anthropos. morphe nauka o ljudskim glasovima. entretaille) u bakrorezu: fini antropospeleologija (grč. entrefins) pl. antropohorija (grč. anthropo-poia) stvaranje magacin za smeštaj robe koja dolazi iz čoveka. antrpo (fr. obično zvanično. lat. pritom propisa koji se odnose na svaku od tih antroposomatologija (grč. veličine koji može poslužiti i kao ki- antropoterapija (grč. anthropo-morphos) sličan antropotizija (grč. u bačen u antropoteizam (grč. anthropos. slabostima i antropohistorija (grč. istoria) dr. shvatanje da je bog biće koje ima sve antrpilastr (fr. tj. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. ponašanje životinja itd. antropomorfoza. popravljati. kratak članak. imena. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto antroposfera (grč. užem smislu. da misli. bog. odstojanje izmeñu dva stuba . antropopatizam (grč. anthropos. choreo pa- antroponimija (grč. počovečavati. phagem jesti) onaj nije čovek (npr. antropocentrizam (grč. antrpa (fr. inostranstva. anthropos. dok leži u njemu. deliti. i odatle zaključi o umnim i karakternim osobinama uvoziti. religiozno antropomorfizam smatra antropofiteja (grč. logia nauka) naučna disciplina koja jedna noga stavi na mesto druge. a pod uslovima koje zakon antropoplastika (grč. fiziognomika.antropomorfan 60 an-tu-ka antropomorfan (grč. tome sečenje) oblik) fil. onoma ime) sprostirem se) zool. antropofobija (grč. anthropos. — an antrpo (fr. anthropos. ne plaća slikanje (ili: vajanje) čoveka. koje oseća i »seli isto kao izmeñu stubova. tj. fizičke pojave. finoće i kakvoće. ljudskim osobinama. rasprostiranje plodova i lingv. anthropos. uticajem čoveka. čovekov. u antrpo se može smestiti svaka roba antroposkopija (grč.

trenutno vreme. annunciatio) nagovešta-vanje. anulus anceps (lat. ukinuti. enfilade) dug red. izvoñenje i nabrajanje prigovora. kalendar. vodonik i postaje kiselinom. čisti se! godina. nuditi više. nesta-ško. anumeracija (lat. hydor voda) hem. ap. zadihanost. žila annus ecclestiasticus) crkvena godina. amrel za svako govoriti zbog toga što hoće da oda. fr. vojnici koji se sami jave pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. npr. annuus godišnji) kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. ribarski prsten. Nemačkoj 1938. godišnja otplata duga. ubrajati. helmins. ukidati. pripa- roditi sina. helmintos pravo u oči. dobrajanje. anhidričan (grč. anus solaris apage! (grč. svake godine. naročito Devi Mariji da će anšlus (nem. pr. anti. prosta. hypnos san) pl. anualni (lat. an fas (fr. enchanter) očarati. čmar. janje. vragolan. neprestupna godina. zaplesti nekoga u neko antihipnotika. napraviti ćupriju (u trik-traku). poskuplji-vanje. jednom pravcu. aorta (grč. slobodan uništiti. zapaljenje aorte. idros znoj) med. dokaz. anus komunis (lat. s boka. yper nad. od vode. pribrojavati. appšpegage) pribrojiti. an-šantiran. lat. po-ništavati. po. med. uništavati. da izvrše neko opasno delo. opčiniti. filum konac. opovrći. anus) anat. en face) spreda. anhidrid (grč. ap-ago odvesti. anti. v. sumporno-- anulirati (nlat. nestašica ništavanje. anceps) dvostruk. annuitas. šnjak. neodreñen) creva. aorte) znat. hydor) bezvodnost. ali koje izloženo vodi apsorbuje. oglašavanje nevažećim. annumeratio) pribrajanje. dobrojavati. annus communis) aortitis (grč. upija. anus civilne (lat. anulacija (nlat. aosmičan (grč. anulus pi-skatorijus (lat. jedan po jedan pobijali. soli i anulus (lat. nanizati. ukinuće. sredstvo protiv anfilirati (lat. anhelatio) kratko. oča-ravati. annuarium) letopis. udisanje vazduha. udenuta. anti. enfiler) prekomernog znojenja nogu. čovek koji se može upotrebiti za ñavolan. anidrija. onaj koji dokazuje tačnost jednog anfan (fr. apanagium) anfan teribl(fr. grañanska godina. npr. per anum) med. anšer (fr. a-oristos neograničen. godina. anhidrit (grč. godi. opovrgnuće. dužini. udevati. poskupl>ivati. med. uron mokraća) med. preko. aiulus magikus oksidi. zadiviti. poskupljenje. apanaža (fr. pridruženje. oznaka za prsten pečatnjak.anthelmintika 61 apanaža šobran i kao suncobran. anfilada (fr. apanage. fig. vanje. čamcu. aorte med. bolja ponuda na javnoj anumerirati (lat. ap. tučenje topovima uzduž. anšerirati (fr. obična julijanska apage) odlazi. biser. ap. Anschluss) priključenje. iskrivudan. posredan dokaz. anhelacija (lat. koji se dogaña zaobilazan. teško anuarij(um) (lat. godišnji dohodak. završetak zadnjeg aorist (grč. npr. vreme. (lat. anus eklezijastikus (lat. enchere) trg. god. godišnja renta. idi. annualis) godišnji. objavljivanje. opovrgavati. ap. osme miris) bezmirisan. (lat. nizati. anthipnotika (grč. Š. otići. vijugast. iznad. enfant) dete. anus srčanica. prošlo čmar. ap. opčišavati. nesiguran. Blagovesti. dvostran. prodaji. annulus magicus) čarobni prsten. annus currens) tekuća godina. annus intercalaris) prestupna koga potiču sve arterije u čovečjem telu. hypo-phero snositi) ret. kroz gram. annulus) prsten. nlat. annulus palatii) kraljevski lebljiv. dahtanje. anhidrija (grč. podizanje cene. pr. godi- pred kojim se ne sme svašta . mrtva straža. voj. anfractuosus) krivudav. anthiperidrotikon (grč. u opasnost. od 1. pri nadmetanju. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj prestanak lučenja mokraće. zadivljavati. sredstva za isterivanje glista. spa-janje. a. annus civilis) apagoga (grč. suša. opovrga. per anum (lat. dvosmislen. anti. kome je oduzeta voda. uračunavanje. metr. ushićivati. zapodenuti razgovor. anus (lat. januara do 31. da bi se posle anfraktuozan (nlat. tući topovima po anthipofora (grč. s lica. apagogičan dokaz indirektan. ogla-siti nevažećim. čunavati. koji traje godinu dana. ura. kvantitet jednog sloga koji može biti dug annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na ili kratak. Petar u ribarskom anšantirati (fr. preñašnje svršeno vreme. ko- palacii (lat. podizati cenu. ushititi. annus solaris) sunčana. kojem je predstavljen sv. hydor voda) hem. godišnji prihod. red soba u anthelmintičan. tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili enfants perdus) na. vode. anthelmintika (grč. anus (lat. jedinjenje anuitet (nlat. hydor voda) hem. kiseli kreč kome je oduzeta voda. anus kurens (lat. s boka. annullatio) poništenje. oči u oči. dati više anuncijacija (lat. apagoge) log. voj. enfant terrible) brbljivo dete imanje dato na doživotno uživanje. glavna srčana žila. glista) pl. anurija (grč. posredan decembra. annullare) poništiti. po dužini. encherir) trg. preduzeće. svaki posao. neravan. potpun pol. najvažnije arterijsko stablo od interkalaris (lat. anfan perdi (fr. prisajedinjenje. dobrojiti. tj. annus) godina. džombast.

vrstu. otimač. na doživotno uživanje. težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. zadocneo priziv. onaj apartman (fr. prevaran. prizivni sud za zamršen. apelacio inadmisibilis (lat. podeljeno) naziv za doktrinu rasne apelat (lat. odvratnost meñu ljudima. npr. areh vrh. zaključak. appellatio deserta) ljubičaste ili zelenkaste. arasće) velegradski razbojnik. životinja. prauzrok iz koga su sve stvari neki posao ili neku službu. apathes) neosetljiv. za-pleten. nedopustljiv priziv. braće). a-. appellatio apatičan (grč. mač. neke radionice. znak za dužinu ili očigledan.apanažirati 62 apelacio frivola šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. apedeutičan (grč. appartement) stan. apelacio frivola (lat. apelatorija (lat. nedostatak ukusa. apelant (lat. npr. privid-nost. svirepost. naprava. zaziranje (ili: apeirokalija (grč. njihovu pomoć. appellatus) prav. appellativus) gram. supr. odgojim) v. ravnodušan. utrnu-lost apelacija (lat. sa vrstu. višim sudovima i traži apartheid (eng. žalba višoj vlasti. appellans) prav. očevidan. npr. godišnji prihod. lepo) nepoznavanje lepote. koji se u pravnim ili sudskim poslovima odeljenje. puno osećanja. bioskopa. trg. vrh kupe. neznanje usled slabog apanažirati (fr. ne odaziva se na neobičan. kazivanje. neosnovan priziv. prav. Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). appelare) viši. nevaspitan. astr. appellatio frivola) prav. odgojni) neobrazovan. aparentan (lat. obraća. apatao zavodim) št. neprihvatljiv priziv. posle nižih. odrediti stalan apedeutizam (grč. ljudi) nečovečnost. appassionato) kuz. koji označava apatetičan (grč. imeno- radost ni žalost (u normalnim prilikama vanje. dopustljiv i prihvatljiv priziv. rod. apelativan (lat. godišnji prihod. taj pas nema apela. appellatio temera-ria) nema državljanstva. missibilis) prav. apedeuzija (grč. soba. jasan. čovek. fluorom. apelacio dezerta (lat. zajedničko ime. lopov. izgled. lažljiv) lažljiv. gran. appel) poziv. ceo pribor. priziv kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni višem sudu. prepušten.: antiapeks. apanager) dati kome imanje školovanja. paideytikos vaspitni. (ili: orman) za smeštaj oruña. doziv. znak. stanje u prvostepenog i hasacionog suda). izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam aparatorij(um) (nlat. poznavanje. apatrid (grč. pozivanje. sprava i sl. appellatio ad- mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. voj. prividan (npr. apart odvojeno. apartan (fr. zajedničko ime. postrojenja (npr. stroj. apel (fr. apanteza (grč. usiljena aparat (lat. ravnodupšost. apanthropia zaziranje od lovan. kalcijev fosfat s priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. tvrdine 4 po Mosovoj prav. prav. aparencija (lat.: drvo. apaideysia) nevaspitanost.). vidan. spoljašnjost. a-. početak. izdvojeno. geom. crkvene sporove. lice protiv koga ili superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju presuda nižeg suda protiv koje apelant na najbezobzirniji način praktikuje Juž. patria domovina) lice koje apelacio temerarija (lat. strasno. apeiron (grč. utrnulih osećanja. odstojanje. nemaran. kratak i oštar udar napred spoljašnji izgled neke robe. apatit (grč. naglašavale nad samoglasni-kom. nesvakidašnji. appellare. apatheia) neosetljivost. lestvici. nomen appellativum) gran.). apatije (grč. veličina i sl. poziv gospodara. verovatnoće. nemarnost. podnosi priziv višem sudu. ret. apantesis) odgovor. beznačajan i ništavan priziv. apparatus sprema. apparentia) privid. tj. oruñe) sprava. apedeugizam. lažan. veoma rasprostrt. apart naročit. noafrička Republika odričući svako političko apelativ (lat. . nepromišljen priziv. pobijanje. pun draži. poslušnost kod pasa. apatao. sva mehanička tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. apedeuzija. što je lepo. odvraćanje. isturenom nogom. dražestan. npr. neško- apantropija (grč. sva oruña. neupućenost u ono antropofobija. obezbeñen prihod. inadmissibilis) prav. apparatorium) odeljenje uveo Anaksimander). apaš (fr. reč koja označava rod ili apasionato (ital. zbor. apatetikos prevaran. apelacio admisibilis (lat. beskrajan) pomoćna sredstva i dr. jedinstven) naročit. apeiros neograničen. appellatio) viši sud (izmeñu osećanja. neobrazovanost. apeks pozorišta i dr. koja su potrebna za fol. apparens) vidljiv. pravo svojim podanicima crne kože. tehničkog preduzeća. up. apeiros neiskusan. pri Zemljinom obrtanju. pozivanje na viši sud. boje sive. zločinac. apparatus) svi aparati jednog starorimskih sveštenika. lat. paideyo vaspitavam. kalćn strah) od ljudi. stan sa više odeljenja. obično nastupa usled za-morenosti mozga). apeks (lat. a-. šiljak) kupasta kapa aparatura (lat.

otvor (izdubenog ogledala. držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je pozivati se na nešto. jasno shvatanje predmeta pomoću aplazija (grč. loša probava. peira iskustvo) 2. v. više veze aplanatičan (grč. appellare) moliti koga za pomoć. apiretičan (grč. pljeskati u znak odobravanja. stanje bez aperijens (lat. koji sredstvo za otvaranje apetita. apendiks (lat. naklonost. volja produžetak na donjem delu slepog creva. med. živo odobravati. apelirati. apurement) trg. pl. uložiti (ili: ulagati) apetalan (grč. a-. podozre- jednjaka itd. a-. u linjak. otkloniti smetnje. uobli- akata pažnje. prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj aperantologija (grč. slobodan od temperature. otvor npr. čut udarac) sp. nevičan. aperijentan (lat. bez lišća. jedan predmet shvata. božanstvo. primamljiv. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. nema koštice (o plodu). areh. odnosno mišljenja. appellare) v. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje je) pojedeš. aperitiv (nlat. apices juriš) pl. vetrilima (dijafragma) za prolaz apistija (grč. pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). uložiti (ili: ulagati) protest. pomoću kojih se razvijenost jednog organa ili više njih. vanje. težnja. tečan. aperiens) koji otvara volju za apireničan (grč. apijarij(um) (lat. želja. sredstvo za groznice. sa. sveti bik. appetitio) težnja za čim. žudnja za nečim. koji su bez latica. rug vatra) med. a-pyros. bez visoke aperiodičan (grč. jasno shvatiti. a-. kada se bol želuca. aberacije. appetere. zaklona na optičkim aparati-ma). ravanje. za-pažanje. zagladiti. linkejoskop. ješnost. a-petalos) bog. aperijens. suprotna apeptičan (grč. pl. apercipirati (lat. planao) opt. stanje bolesnikom izmeñu napada čišćenje. a-. slepog creva). cultura gajenje) ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom pčelarstvo. aperitivum) sredstvo koje izaziva nezapaljiv. repom za veslanje. proveravanje računa. simbol zemljoradnje. cvetovi nemaju kruničnih listića. appendix) dodatak. na apis (lat. sladak. prečaga. aperijencije (lat. licu i ruka ima zamah odozdo na gore. rugep kopggica) bog. brbljivost. tj. apehema (grč. aperientia) pl. rakija ili drugo piće kao apiričan (grč. shvatanje. apendikularije (lat. načelo na kojem počivaju druge. naročito: crvoliki apetit (lat. zapažati. aperijencije. a ne one koje počivaju na aberacije. nema iskustva. opt. organizam unete hrane. alat. pče- aperkat (ept. odnosno mi-šljenja. apepsija (grč. ad-perceptio) fil. sklonost. apis) zool.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. aperfu kratak pregled. njihanja. koji volikog produžetka na donjem delu slepog izaziva želju za jelom. zapaljenje cr. applaudere) tapšati. konstruisan 1866. aperire otvoriti. a-. apeiria) neiskusnost. boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo apikultura (lat. aperire otvoriti) med. ukusan. povratnih groznica. ap-echema) odjek. ničke dosetljivosti. apeiros. koji nema sferne sadržaji dovode do jasnog shvatanja. kratko i pregledno koga su stari Egipćani poštovali kao izlaganje. čiji priziv. dopuna. aperantologia) preterana strani. aperitivan. uvideti. mali prozirni morski pla-štaši sa pohotan. plašiš obrazovanje. med. apis pčela. oni akti čenje. suština. sažetak. slabo varenje u žudnja. skrunični. izdužen produžetak nagon. appendicula mali pri-vezak) apetitivan (nlat. apetencija (lat. prav- apercepcija (lat. nem. . crn sa belom negom na čelu pregled. neprobavljiv. perfodos) fiz. appendix) ned. apiarium) pčelanik. kao složene sočivo. bez (sferne) duševnog života.ne. apetitlih (lat. appetitus) prohtev za jelom. a-. tvorenje) anat. koji se ne klati oko svoga apirija (grč. požuda. a-. da ga (ili: creva. aperijentan. zaključak. varenje) med. nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. po aplanat (grč. aplanirati (fr. težnja za čim. osećanje gladi. rug vatra) 1. nlat. a-. siguran od vatre. appetentia) čežnja. zool. nemanje ili nedovoljna parenje. bez. aperitivus) apirman (fr. koji pati od slabog varenja suprotno dejstvo pada. koji jelom. se) prizivom višem sudu. apeticija (lat. prohtev. ravnotežnog položaja. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. ad-percipere) zapaziti. pčela. dovesti u red. apireksija (grč. bujica praznih reči. planao lutam) fotografski Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički objektiv. a. saznaje i tumači. ove- v. irreg gornji. aplaudira™ (lat. aperitivan (lat. pepsis probava. požu-dan. apertura) anat. letimičan Alis mit. appetitivus) željan. drugo. za jelom. a-. apiričan (grč. crvuljak. obraćati se (ili: obratiti staviti na pravo mesto u svesti. aplanazi-ja: asocijacijama. apistia) neverovanje. sa površine nekog organa. rug) med. apersi (fr. prilog knjizi ili delu.. bez groznice. da se jede. be- alelovati (lat. apices juris (lat. aplanir) poravnati. appetitlich) apendicit (lat. apertura (lat. neiskusan. sumnja. volju za jelom.

apunto. apojovijum (nlat. npr. apoen (fr. pohvala. apodemia boravak u tuñini. modalitet. svaka. npr. apoentirati (fr. kandidat. pus) koji nema nogu. pojava opažena kod naj-nižih zaveta. a-. vrednoća. aplikativan. obraća-ti jaku pažnju na dodatak. glasno algos bol) bol ili tuga za zavičajem. položaj prstiju pri sviranju. nekome (objektu). appositio) gram. primeniti. menica. neopovrgljiv.-. apo-kalypto otkrivam) jedna Zemlje u afelijuznu. apojovium. apo-kalypto otkrivam) u apograf (grč. proble-matičan. asertoran. bezuslovan. poslednji deo aplikatorika (lat. aplikativan (nlat. izvornog dokumenta. appositi-vum) Francuskoj i Italiji za pripravnike za gran. poremećaja centra za disanje. dodavanje. apozicija (lat. apokaliptičan (grč. zamena subjektova koja ga kazuje apnea (grč. apodikti-čan. sredstvo plaćanja u platnom prometu. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se Apokalipsa (grč. aplikabilan. najudaljeniji od planete. up. samo u odnosu na Mesec. Jov-od apo. applausus) tapšanje. ukras na haljinu. ogledni govor. za razliku od prvog dela teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera. metnuti. aplikant (lat. znak odobravanja. rat. aplicirati (lat. applicatio) način izvoñenje. a ne čudesnih vizija. metanje.U dr. kraći ili duži zastoj u disanju usled Dušan. appointer) odrediti platu. nožan. odobravanje. arb. appoggiatura) muz. pljeskanje u apodemijalgija (grč.aplauz 64 apokaliptičan aplauz (nlat. 18). aplikativ (lat. prilepiti. Apokalypsis) 1. koji se može lako namestiti na. može da ga zameni (npr. tj. rañanje bez aplikabilan (nlat. marljivost. naročito u vojnim naukama. takoñe: najveće udaljenje Sunca od apokaliptika (grč. nožnost. poslednja knjiga Novog ćelice. nedisanje. tvoj mlañi brat. tačka na putanji religiozni pravac koji sve pojave tumači kao Meseca. apodeiktikos) koji dokazuje. apodiktičan sud log.(grč. predudar. 1—8): kuga. od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on apogamija (grč. applicans) v. natrag. apozitivan (nlat. pus noga) med. prio-nuti za neki posao. vodozemci. prilježnost. dokazan. applicata) geoi. afričkim i izražava logičku nužnost. apodija (grč. glad i smrt. papirna novčanica kao ukrasa od druge materije na neku tkaninu. ordinata (kod neopovrgljiv dokaz. appoint) fin. utiskivanje. koordinatnom sistemu. Jupitera. apozicija. apodoza (grč. budućnost božjeg carstva i Sunce (up. tkaninu. apo-gaion) acrp. apodejktičan (grč. appositivus) gran. podćs. applicativus) v. ned. apodosis) ret. prilike iz Apokalipse (6. kopija duhu ili stilu Apokalipse. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. zavoj. oblog. raz-. koji stoji kao brižljivo izučavati. drugim imenom. apodeiktikos) v. nešto. kada se da prikaže. sitan novac za stavljanje. L0g. naročito inostrana. mračan. bez- podesan. apokaliptični konjanici četiri simbolične apodan (grč. sud koji združiti) liši. aplikatura (nlat. Otkrovenje razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne Jovana Bogoslova. opet. drugi. tačka na putanji jednoga značenjem: od. a-. afelijum). jedan od najdragocenijih dokumenata jednoćelijskih životinja. gameo ženim se) zool.: . izlaganje. upotreba spoljnih sredstava. Zemlje. mat. imenici. pljesak. staviti. pridev koji stoji uz imenicu kao generalštab. bez. Jovis) astr. čita knjigu). beznož-ni mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. dodati. a-. arb) predmetak u složenicama sa Jupiter gei. apodeixis) prikazivanje. npr. applicare približiti. supr. noga) zool. plaćati. u nekim kavkaskim. arropege priložiti. . treća oca u prostornom apodiktičan (grč. itd. perigej. grapho pišem) prepis. neki dug ili duguje izvesnu sumu. odrediti ročište.. applicare) objašnjavanje složene rečenice. ucrtati. u kojoj je on najudaljeniji od neko predskazanje o svršetku sveta. aplikacione poravnati se u nečemu. završnica. pravilan ukrašavanje melodije sitnim notama. primena. applicabilis) primenljiv. applicatura) kuz. lek. apodiksis (grč. apogej (grč. (protaze).: Dete bolesno mora da leži. menica koja izmiru-je aplikacija (lat. applicare) namestiti. danas se upotrebljavaju dolazak obećanog Mesije. tajanstven. aplikata (lat. nameštanje. zagonetan. kao apozicija. upotrebiti. npr. pus. primenjivanje. priljubljiv. neoboriv. a-. arb. u obliku simbolič-kih slika i još smatralo da je Zemlja središte. dokazivanje. dati npr. prileplji-vanje. apokaliptični broj apoda (grč. aplikaciona škola viša vojna škola u apozitiv (lat. atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj uneti. rpeo dahćem) ned. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti radnji daje značenje naklonosti prema jednaka". apoñatura (ital. 2. boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u sravniti račun sa trgovačkim knjigama. arb od. starati se. neminovan. grč. jedna prišiti. kupinih preseka). potkusurivanje. i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva. nogu. gran. nemanje nogu od samog roñenja. oba grana poznije jevrejske književnosti koja hoće izraza su iz astronomije Ptolomeja.

više glasova. apologizirati (grč. naročito (Heraklit. koji pomaže lučenje i izbacivanje vezivnog žiličastog tkiva. suvišne tečnosti. ostvarenju carstva božjeg. odluka. apologetikćs) onaj koji govori ili blažene zo. Apollon) nit. apokrizijar (grč. živac) znat. apoklazma (grč. arb. pre- t proročanstvo o budućem ispunjenju i . apo-kalypto otkrivam) oni apolepsa (grč. arb. aro-Mab slomim. astr. naročito: branilac ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i hrišćanstva od napada never-ničkih i grešnika (palingenezija). govor ili spis u korist nekog čoveka ili apokopirati (grč. krvokapni. arb. spokojstvo. vraćanje zdravlja. bio i vrhovni starešina dvorske babušina. apćlogos priča) poet. pretvaranje u kamen. jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. Apollon) nuz. mixis mešanje. malo po spis. nesiguran. kod ljutića). apologet. kapnos dim) ned. zdravlje. apologeomai) braniti. lekarstva. naročito rimskog. da govori i da odgovara". potpun prestanak neke bolesti. apologeomai branim) v. ozdravljenje. skrham) apologetičan (grč. apolonikon (grč. apoplektičan (grč. rešenje. apolepsis zadržavanje. fil. apokartereza (grč. dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. srca ili mozga) redovno praćen priznaje kao prave (za razliku od onesvešćenjem. poezije. poslanika na vanje) zool. razmnožavanje bez oploñavanja carskom dvoru u Carigradu. apokriza (grč. bila. palo. rečitosti itd. med. sprečavam) med. apokapnizam (grč. odvajanje. apo-krinomai) „onaj koji treba pronañena u Darmštatu. Hristovu veru i njihov ulazak u večno apologet (grč. koja obavija. apo-kopte odsecanje. držati odbrambeni govor. a nije pri-mljeno u apokarpija (grč. spisi ili zmem) ned. tečnosti iz tela. prelom kosti. apokrino izlučujem. koji mišića i cele udove. aponia) bezbolnost.sid (ili: smetnja. odgovorim) 2. apo-katastasis vraćanje u da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apologetika (grč. apolog (grč. hrišćanske učenje. npr. apo-krypto skrivam) pl. sličan kaplji. istraživači izostanak) neke organske funkcije. odbram- dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u bena tačka. apoplexia) ned. npr. učenje o vraćanju svih stvari i o piše odbranu. skratiti. otkrivene. muzike. grčko j pravoslavno j crkvi. odgovor. državljanstvo svoje. grupe aiokritičan (grč. nje) gram. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. kaplje. izdvajam) 1. apo-kartereo ubijam se skamenjavanje. apolid (grč. apoplesso udarcem odu- apokrifi (grč. apo-kopto odsečem) skratiti učenja. prekid delatnosti nekog važnog organa apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne (pluća. ka. koje kaplji. religiozni zanesenjaci. u apologema (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne bog sunca. prestanak. odbrambeni sloga neke reči. apokrifan (grč. aro- koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži lambano zadržavam.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. mišiće. sumnjiv. na franačkom putem partenogeneze ili apogamije. lažan. apolis. plod iz državljanstvo druge neke države. takoñe: dela nepoznatih pisaca. a poko a poko (ital. apolitoza (grč. vrsta fortepi-jana. apologfa) odbrana. izostavljanje poslednjeg slova ili apologija (grč. apokspa (grč. obaveštenje. arb. naprasan nut. a roso a roso) nuz. pitagorejci). spari- biskupskog. izmišljena priča kojoj je cilj apokatastaza (grč. svojevoljna smrt od gladi. apo-krypto skrivam) snošljivo stanje. 5 Leksikon . sklon knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. neuron žila. postepeno. kaplja. sin Zevsa i Lato-ne. glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. nepravi. govor i dr. apo-krinomai obavestim. lice koje je izgubilo sufumigacija. apologeomai branim) teol. beličasta čvrsta i jako otporna opna kancelarije. apologeomai) odbramben med. aponija (grč. reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili apologist(a) (grč. poput navlake. apoplektična sredstva sredstva protiv nisu prave. od apoliza (grč. koji ima karakter odbrane. Apollon) muzički instrumenat. Aiolon (grč. apolithyo skameniti) kol. med. nauka učenje o večitom ponavljanju stvari o tome kako treba braniti veru. ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje. podmet. odreziva. disanja. u Engleskoj. Otkrovenja.. kanoi-ske. zauzimati se za. vreme. od IV veka titula apomiksija (grč. u isto aponeuroza (grč. ili bez otadžbine) prav. apokriza (grč. apolonion (grč. poreñenje u priči. mračan s obzirom na svoje poreklo. apopleksija (grč. prividni položaj. postupno. karpćs plod) bog. stojici. povratak u isti jevrejskih. apo-krmo izlučujem) med. kanonskih). poučna pričina. poremećaj. sastavljena je od luči. apolidos koji je bez zavičaja ñenje kao predohrana od zaraznih bolesti. branilac. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. govora. ned. pronañen 1828. sličan orguljama. skraći-vati. apolćgema) odbrana.

ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog apostolsko dostojanstvo. arogsb u zabuni sam) apostilirati (nlat. učenja ili vere. prave Hristove crkve sa tzv. načela. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. „Ja ću tebi" . figura u kojoj prećutkivanje. apostrofirati (grč. apostolos odaslan) poslanik. ukoriti. . a posteriori) fil. apor (fr. a posteriori (lat. apostolicitet (nlat. rešenja. teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi apostolicizam (grč. ot- aposiopeza (grč. apostola. logička beleške sa strane ili ispod teksta. kolebati ideje i sl. fr. bilo apostazija (grč. težak zadatak. zvanje propovednika vere. odreći se zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na vere. nekoj reči ispušten samoglasnik ili apostematosus) koji ima oblik čira. apporte) daj ovamo. nejasan. onaj suprotnih sudova u spornom pitanju. 4. učenja. apostolicitas) teol. duboka apostil (nlat. aposfragizma (grč. prvoborac za pobedu neke nauke. naročito kod obučenih pasa. logična teškoća.! izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostazirati (grč. Poslanice i Otkrivenje se nepojamno od pojamnog odvoji. teškoća. Julija Apostata. da se Jovanovo. apostasia) odvajanje. npr. zavisan (ili: zmem) med. obeležena da je jedan samoglasnik ispušten aportirati (lat. npr. prav. apostola. odvojiti se od pravog planinu. papinska vlast. apostillus) opropggajno ili otpusno nesvestica. stvoren na osnovu iskustva. pribegavanje) ret. znak kojim se obučenih pasa). apostrophe odvraćanje. apport prinos. 2. Hristov učenik. sumnjiva apostolica) papska stolica u Rimu. tanje. aro. bogo-službena aporematičan (grč. aporem. apostata) otpadnik. doprinos preporuka priložena uz pismo ili molbu. nepokretnostima ili pokretno-stima. pismo. obamrlost. apo. tj. se. „veština" apostolat (nlat. apostrofa (grč. sphragis pečat) lik aposterioran (lat. apopsihija (grč. prisutno j ili odsutno]. apostolos) koji potiče od aporizma (grč. med. ćelijskim zidovima susednim sa drugim apostat (grč. apo-psycho izdahnem) supr. apo-strepho odvratiti. tonom. apporter) doneti. aporos neprohodan) fil. ulog) trg. skeptičar. iskustva. dodatak nekom pismu ili povel>i. onaj koji je sklon kaplji. imanje doneto u apostilator (nlat. metod da se problemi pre njihovog apoetolikum (nlat.: Jao. Sv. nedo. pisma koje su napisali apostoli. okrenuti) gram. apo-stema čir. ali ne u gotovom novcu. apostola. apostolska stolica (lat. goro i planino. koju je (ili: sporna) stvar. graničene crkvene vlasti. papski. izdisanje. rizma. u govoru odjednom se obratiti kome apostemacija (nlat. ćelijama. teksta. Dela aporeta (grč. 1. mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. koji se suglasnik. aporia) zbunjenost. apostematio) med. na osnovu iskustva. apportare. aporetika (grč. odmetnuti se. apćrema. propovednik hrišćanstva. a posteriori) fil. koji odgovara učenju apostola. a-poreutos) zabranjen. apostolos) sistem neo- njih samih ističu. apostates. da Dela apostola. ('). apostrophos) gram. zavisio) od iskustva. lat. oštrijim gnoji. osloniti nekog življim. aporetikos) onaj koji sumnja. oduševljen pobornik i roba zabranjena za izvoženje. označiti apostrofom da je u apostematozan (grč. ua. čistim učenjem aporetičar (grč. prinositi. nejasnoća. bespomoć. aporija (grč. fig. apostola Pavla. apostolski (grč. grdnja. popuštanje dvaju apostol (grč. teškoća. sporno pitanje. donesi! (kod apostrof (grč. aporem (grč. osnovao apostol Petar. apostolicum) zajednički teorijskog obrañivanje i nezavisno od naziv za apostolske spise Novog zaveta. apo-siopesis zanemljenje) ret. a posteriori. . arogeb) v. apostillator) pisac beležaka sa brak. otpadništvo. ispuštanje duše. kao pečat. zavisan od urezan u prsten. arogeb) zagonetan. aporetičan (grč. strane ili ispod teksta. bog. klanjanje. Bogom sestro. ili čemu. fig. apostola tuš) propovedanje (ili: raspravljanja o problemima a da se pri tom širenje) vere. koji širi neko učenje. prevrnuti verom. gnojav. apostateo otpadam) otpa-sti. 3. ukor. saglasnost pušten. sedas nost. nlat. jednog lica u neko preduzeće u stručno} beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod spremi. licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. donositi. gnojenje. stvari zabranjene za izvoz. težak za knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige razumevanje. zagnojavanje. ili nekoj stvari. grditi. . zatajivanje misli: preki-danje govornik ili pisac iznenadno zastane u svom govora npr. tj. naročito od hrišćanske figura kojom se neko obraća odsutnim vere ili crkve. odme. aport! (fr.: a priori. majko moja! — Posestrimi goru i preveriti. apostillus) pisati (ili: praviti) sumnja. arogeb biti u nedoumici.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. naročito hrišćanske. saborne poslanice i 14 poslanica neprolazan) pl. apoplšsso udarcem odu. a-poreutos neprohodan. fig.

apoteka (grč. sjedinjene u jednoj tački. skloniti. zatim. appoggiato) nuz. apophasis) davanje saveta. nezavisan od iskustva. aprekacija (lat. (»sita. naročito na a prima nista (ital. misao. apprecari. procene. chroma) opt. apoche odstojanje. epi-fiza). razumevanje. moj apre. aro. poslovica. pro-cenjivanje. uki. fabrikama itd. nlat. priznanje nekome sposobnosti za . predstava. veličanje.: a posteriori) te. kutija u kojoj se drže apraksija (grč. skidanje. aprobatoran. aro. a prima vista) trg. theos) uzdizati do apretura (fr. apraxia besposlenost) pskh. popis imetka. igrač apotema (grč. izmeñu celog i narednog polutona. chroroa boja) opt. aro. vrednosti nečemu. v. promena samoglasnika u (psihološku). apophthegmatikos) u aprobator (lat. appreter) doterati (ili: doterivati) apoteoza (grč. fr. brašna. npr. apre (fr. tj. dobijaju ovakvim doterivanjem. sjajnost obožavanje. značenja. nesumnjiva smrt. up. apotheke) stručno lice koje ima pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i prava da sprgvlja lekove po lekarskim tačnog shvatanja značenja nekih stvari. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih apotekar (grč. da se knjiga štampa. appoggiatura) kuz. muz. v.apotanazija 67 aprobacija apotanazija (grč. takoñe nova svojstva koja ti artikli stepenovanih. lekovi. uzimanje u posed. apothesis odvajanje. potpuno (tkanine. apoteozirati (grč. sredstvo za zaštitu od nesreće. prema tome. pojam. apprehensio) fil. dopuštenje. bilo u etici. apofize pl. podignutih na kvadrat itd. svojstva finijeg tj. dobrima. inventar. povučena iz središta pravilnog mno. a priori. apotheke. apofiza (grč. min. apotropaion) amajlija. im. aprehenzija (lat. aprobativan (nlat. a priori (lat. uroka i sl. aro. gubljenje glasa. zatvor. za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji aprobatoran (nlat. alodžato (ital. slivanje tonova. apoftegmatičan (grč. prav. apotemno odsecam) mat. a ne vremensku prethodnost apophonie) lingv. kol. stranu. aproba-g otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. hapšenje. veličati. metria) zavodima. putnička apoteka. izdanak) med. prevoj. koža. ocenjivanje. npr. kratak a misaon. bilo u teoriji saznanja. approbatorius) v. ekstraktima izloženim vazduhu. npr.a izmeñu pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog dijagonale i strane kvadrata. apo-tithemi) geom. ukidanje. apophthegma) kratka i du. razlika instrumenta. i svojstvo finije robe (glatkoću. a priori) fil. ablaut. kaže se prestanak života. zabrinutost. ar . jer tivan. apophysis izraštaj. sli- nem) lipti. hartija. ili apotoma (grč. označava lo-gičku prethodnost apofonija (grč. theos bog) uzdizanje umrlog razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i junaka il! velikog čoveka do božanstva. intruzivnih masa iz kojih izbijaju. usvešći-vanje apotropejon (grč. mladi-ca. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu nezavisno od iskustva (supr. a priori) fil. obožavati. vezano. apotithemi ostaviti na apopatura (ital. tencija. itd. sačuvati) radnja (ili: vezivanje. aro. appretiatio) odreñivanje cene. popravljanja kojim neki industrijski artikli apoterapija (grč. u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim apohometrija (grč. u apofaza (grč. bilo kom delu reči. sen. hovita izreka. potom. apres) posle. strah. receptima. phone glas. aprecijacija (nlat. koštani izraštaj. vina. up. sadržaja jedne predstave. aprobacija (lat. linija upravio koji u igri dolazi posle drugog igrača. skinem. sjajnost). pori-canje. approbativus) odobravan. odobrenje. apohromat (grč. u običnom životu: unapred. apriorizam (lat. apretirati (fr. appreter) rad oko doterivanja i božanstva. kao izmeñu ~U~2p 1. apprecatio) nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim preklinjanje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). za sistem sočiva kod koga su tri boje apoteza (grč. approbator odobravalac) lice obliku duhovite izreke. kućna. spojen koštanom masom (up. veno. ocena. koja je razli: . approbatio) odobravanje. zrake triju boja skuplja u jednoj tački. prima završetku zgloba cevastih kostiju. apotithemi odvojim.). pohvala. poljo-privrednim merenje odstojanja. razlika svojstva koja im daju veću trgovinsku izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao vrednost. gougaonika na jednu njegovu stranu. trgovac lekovima. thanatos smrt) potpun apohromatičan (grč. kuz. krzno) dobijaju izgled izlečenje. predudar. ali državinu. koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje duhovit. dati mu glatkoću. produženje lečenja i posle bolesti. apoftegma (grč. stanicama. pristanak. sa košću nista. therapefa) ned. koji izražava odobravanje. objek-tiv mlečnih prerañevi-na i dr. hen. tako da ne izgleda da se to hoće. trgovina) lekovima. razdaljine. aprioran (lat. strahovanje. usrdna molba. povoljan sud o nečemu. aro. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori.

u vrši ispovest i drži propovedi. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nešto kao apsolutno. u filozofiji religije: prisutna u razgovoru ili reči koje nema u apsolutno biće. aprobirati (lat. apsmthion) ned. aprosexia) med nedostatak broj. dopustiti. rakija sa aproksimativa (lat. neograničeno. pohvaliti. naročito nekog trenutka ili osloboditi od (greha ili krivice). naprosto. van Irske (apsenteri). materija). centimetar. relativno. absenterS) pl. absolvere završiti. supr. tim povodom. bezuslovno. dodirna tačka. apsidos okruglina. približavati. najvećem odnosno na najmanjem odstojanju samovolja. v. dogañaja. absolutum) činiti. kao poručeno. prosto-naprosto. bližan. imati pristup. čist. približno iznalansenje korena. povodom toga. 2. kao poručen. appropinquatio) apsolvirati (lat. apsolutni sistem saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi mera sistem u kojem su osnovne jedinice za borbeni red. relativ. no samo za jednu. se ni za koju drugu kulturu ne može abest. a propos) zgodno. bezodnosno. agr. supr. a-providere) snabdevanje romanskog stila. strašljivost. nepri- aproksimacija (nlat. prisvojenje. večno i nepromenl>i-vo a prope (fr. završiti. izračunavanje. prilagoditi. apsida (grč. up. fiz. absolvere) neograniče-nost. povoljno oceniti. nezavisan. stvar po sebi. horska kapela. apsintizam (grč. apropinkvacija (lat. uzrok svim pojavama. appropriare) prisvojiti. absens) odsutan. absolvere završiti) lice koje je otprilike. appropriatio) prisva-janje. saobra-ziti. approcher) približiti se. samovlašće. naročito boravak irskih posednika apsolutivirati (lat. apsis. životnim namirnicama. apsolutni aproseksija (lat. udešavanje. srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. apsolutni podesiti prema čemu. gram i sekundu. udesiti. perihelijum za planetu. uslova. apropinkvirati (lat. approximativa) tačka pelenom. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik kometu i apogej i perigej za Mesec. pod apsenti-zam. approfiter koristiti se) v. fiz. slovl>en. prosto. apsentan (lat. iako se u njemu podrazumeva. absens) odsutan. udaljen. su grañene u romanskom stilu. neprisebnost. mat. rasejanost. absentism) apsolutan (lat. apsolutna temperatura apsenteri (eng. približna ocena. apsidna linija astr. gorka rakija. apsint (grč. svod) 1.. pelen. savršeno. približavanje. apsolutne aprofiter (fr. approvisionner) snab-deti tj. afelijum i vladaočeva vlast nije ograničena ustavom. pelenjača. ili predstavljati astr. dakle. racionalno upotrebiti. pril. aprovizionirati (fr. ispita. pravo na polaganje završnog (diplomskog) aproksimitet (nlat. bolest živaca aproksimativan (lat. . alkohol hen. sustvo duha. absens. o osobi koja nije njegovu zapreminu. approximativus) pri. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću apsolutan (lat. približno apopsihija. absolutum) l. potpun. approximitas) približ-nost. odnosa (ili: obaveza. duh. apsolut (lat. odsutnost od mesta na kome neko stvarno indikativ. dužinu: centimetar. za vreme: aproširati (fr. razumeva™. duž koja spaja obe apside. bog. mala sposobnost za nešto. bez obzira na apsens (lat. npr. apsidiola. prokop. broj. approche) voj. up. za vinograd i sl. 2. apsmthion) bog. ab-solutus) slobodan od svih trećega. neu- prisvajati. svršiti. apsychfa) nesvestica. nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na apsolutizam (lat. za masu: gram. v. eng. rov. primicati sekunda. velika oca eliptične putanje. apsentizam (lat. approbare) odobriti na osnovu polukružni delovi crkava. naročito onih koje prethodnog ispitivanja. apsolutna vrednost mat. apsis) vrh. alkohol čist od vode. vrednost koncentracije misli. neku samodržavlje. voj. neograničen. apsolutno tle ono koje tekstu. mere koje imaju za osnovne jedinice aproš (fr. profitant. prilagoñavanje. rovove. npr. bez obzira na znak + ili —. ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S. kao posledica prekomernog pijenja apsinta. grč. neogra-ničena vladavina jednog čoveka. naročito u crkvama aprovizacija (lat. priznati nekome apsidiola (nlat. shvatati. apsolutna težina težina tela koja se se. approximare približava™ visokoj školi propisano vreme i time steklo se) približiti. aproprijacija (lat. bezuslovan. zbliženja. ograničenja) aproprirati (lat. školu. (idealistički: bog. ocenjivanje apsolvent (lat. praviti prokope. absolvere razrešiti) gram. dobija običnim merenjem. provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj aproksimirati (lat. prvi osnovni približavati. materijali-stički: baš kad treba. neuslovljeno. fkl. apsihija (grč.aprobirati 68 apsolutizam nešto. fkl. učiniti nešto apso-lutnim. u zgodan čas. u ap-solutnom smislu. savršen. appropinquare) približiti. oblik vladavine kod koga od tela oko kojeg optiče. approximatio) pri-bližnost. pripada. ab-solvere odrešiti) razrešiti. (ili: snabdevati) životnim namirnicama.

: in apsolutoran (lat. potpuno zaposliti. trezvenjak. abs-cedere) odlaziti. sredstva za ispiranje rana. apsurdan (lat. mesa. abstersio) med. šenost. absolvere. apstergencije (lat. ovladati. uzdržavanje od apsces. abstractivum) xex. koji služi nemogućnost. metastatič-ni trezvenost. metron apstruzan (lat. apstrahirati. abs-trahere) odvojiti. opštenja itd. mis leno (supr. obuzeti. grañenje pojmova. sredstva smešan. neograniče-nost. ab-sorbere) usisati. supr. misaona imenica. predmeta. absurdus) logički nemoguć. ni. odvojiti. zagnoj. nerazložan. absurdum nemoguće) v. ekstrakt apsolutorij(um) (lat. abstractio) log. med. mislen. koji apscisa (lat. abstractus) log. uzdržljivost. zdravim razumom. ono pggo je u studije na visokoj školi i stekao pravo na mislima. dubokomi-slen. osloboñenje. vršilac neograničene vladavine. opštem. ono što je u tome sporedno. besmislenost. dubok. absolvere) pristalica ili razumevanje. absorptio) fiz. spolne ljubavi. apstraktne (nlat. trezven. neuslovljenost. nera- za ispiranje. ad absurdum) za čišćenje spolja.. zauzetost (poslom. ne obazirati se na to. abstersivus) med. grč. odseći) geom. otići u besmislenost tj. mesu. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta alkoholnih pića. apstinent (lat. tovom) koordinatnom sistemu: merni broj . specijalno. od uživanja u alkoholu. apstrahirati (lat. apstraktan broj mat. abscessus) odlazak. primenjeno). zivan. samo u mislima. abstergens) med. apsurdnost (lat. abstractum rgo apsolucija (lat. čista apsorbirati (lat. misao. progutati. potrošiti. usov. duvanu. neosvrtanje na. abstinens) koji se uzdrža-va zagnojavati se. radi apsorptivan (nlat. apstrahovati (lat. apsces (lat. čišćenje (rana). apsolutnost (lat. raseja-nost. zložnost. ab-sorbere) v.: emisija). pojmovno odvojeno. završava varenje hrane. odustajanje od nasledstva. zamršen. taman. pranje. spolnom opštenju.). gnojno zapaljenje tkiva. apsurd (lat. fig. duvana. napon. apstinentan (lat. apster. prelaziti u gnoj. opšte. u . trezveno. pomilovanje. istro- apstencija (nlat. graditi misaone predstave. mudrovanje. apstergevtan (lat. gram. živeti mleka i dr. diplom-skog ispita. sasvim negledanje. udubenost u misli. ispolj. konkreto). mera) fiz.: konkretan). hen. npr. upijati. absorptio. upiti. spolnog prvobitnog oboljenja. ubrizgavanjem alkohola. upojan. absolutorium) razre-šenje. izmučenost. apsorbirati. primanje u sebe (supr. apsumpcija (lat. mislima i sl. koji čisti (ranu). in abstracto) u savršenost. polaganje završnog. absurdum nemoguće) v. apsurditet. abstinere) uzdržavati se od hemijskim nadražajem. usisan. abstergere otrti) prati. apstraktum pro konkreto (lat. otići. absolutorius) koji osloboñava. čista misao. uvlačiti u se. progresivne parali-ze itd. nužno i bitno apsorpcija (lat. zatvoren. absorptivus) sposoban da pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što upije ili usisa. čist pojam. sredstva apstrakcija (lat. u (Dekar- materijalnih predmeta. razrešio pismo. duvana.apsolutizirati 69 apscisa apsolutizirati (lat. apstinencija (lat. gnojnik. zamišljenost. osloboñenje. absorbentia) pl. apstraktan (lat. nekog soka ili alkohola. abstractum) log. abscissa tj. rela-tivitet. nepriličan. med. abstinens) pristalica apsti-nencije. apsorbencija (lat. absumptio) trošenje. apeterzija (nlat. je u nečemu glavno. zamišljen. otići ad apsurdum(lal. radi lečenja sepse. čistiti (ranu). udaljavati se. in apstrak-to (lat. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od bezuslovnost. koji postoji samo kao pojam apsolutivira ti. absolutum) v. teorijski. udaljiti se. odvajati apsorbovati (lat. čin kojim se u želucu voditi o tome računa. koji razrešava. usisiavanje. svedodžba da je neko završio apstraktum (lat. abstergentia) pl. abstrusus) skriven. fiksacioni apsces. glupost. prolazak svarene hrane kroz drevnu slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine sluzokožu u krvotok. abs-trahere) v. absurditas) logička apsterzivan (nlat. odvajanje. nepodoban. apscedirati (lat. ispirati. misao. besmislen. zauzeti poslom nekoga. misaonih predstava. absolutus) bezodnosnost. otpusni. ispiranje. gonoreje. fiziol. rasejan. absolutio) oproštenje grehova ili concreto) opšti pojam mesto stvarnog krivice. doći u sukob sa apstergirati (lat. koja upijaju vlažnost iz drugih tela. abscindere postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od otrgnuti. (supr. razreš-nica. viši. v. čist.: relativnost. besmislica. abstentio uzdržavanje) prav. obuzimati. potpuna okaniti se toga. težak za apsolutist(a) (lat. što biva usled piemije. neime-novani broj. apsurditet (lat. mesa.mislima. abstinentia uzdržavanje) gnojnica. namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) upijanje. sposobnost tečnosti za upijanje gasova. odvajanje. apsorpciometar (lat. čist akt mišljenja. med. usisa-vati. razrešni. sprava pomoću koje se odreñuje teško razumljiv. zagnoj izazvan namerno apstinirati (lat. nejasan. apsurdi-tet. linea. trošiti.

zraka vrsta jake rakije od kojoj se vrši razmena jedne valute za pirinča. araba) orijentalska kola na medicinari srednjeg veka koji su bili pod dva točka. apscisna osovina prava koja obično zauzima udešavati. arahnitis (grč. trg. književnosti i umetnosti. arabotedesco arapsko-. oduzimati. izmirenje. srednjem veku). osobenost. ten. arachne. a po utvrñenom kursu za obe rum (od ove je postala reč rakija). ara (lat. logfa) zool. arapskom stilu. a punta darko (ital. grč. takve valute. književnosti i dr. ordinatne osovine. 2. apscisija (lat. napraviti sporazum. u umetnosti. zool. pošećerene naranče. sudija u nekom sporu. arabicitas) suština. naj-merodavnija gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. v. naročito: čuveni arba. kol. arranger) urediti. arabist(a) znalac arapskog jezika. eldos vid. zapravo slike iz biljnog arahnoide (grč. menica za izmi-renje životinje. poravnati. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da arahnide. pol. 2. stoji na jednoj nozi. slik. kuz. horizontalan položaj. arachne pauk) pl. izbornog suda. linija koja je uzeta radi odreñivanja aranžirati (fr. arka tabak (hartije). arahnitis. v. ureñiva-ti. lat. poravnanje. neograničeni gospodar. bezbojan ili žućkast mineral. fantastične linije u arahnoliti (grč. arabizirati udesiti po arapski. arrangeur) upravljač. araba (tur. arbitrari sistemu (naziv po Aragoniji. osušene i aptijalizam (grč.). nemački) mešavina mavarskog. položaja neke tačke ili osobine jedne krive. u baletu: figura kad igrač(ica) kamenje sa otiscima morskih zvezda. kristališe po rombskom arbitraža (fr. uzimati prvi otisak arahnodaktilija (grč. gen. sveta. arbija (tur. arahnide (grč. tip. rasporediti. prekidanje. paucima. ar (lat. arabizam osobenost arapskog jezika. paučinaste moždana opna. eidos) pl. pretakati (vino). mode i dr. aratura) rad na njivi pod kuluk (u pljuvačke. arabesco) l. se traži način kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. otki-danje. apscisna linija prava prireñivač. oblik) pl. agapea. raspored. arahnologija (grč. blju-vati. ureñi-vač. v. šećera ili od soka kokosovog oraha. 3. arah- apcigovati (nem. sreñivati. govoriti arapski. male. arapske kremenjača. od plate na ime otplate duga). ili kako bi . v. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog arabicitet (nlat.) 2. ukras u zool. arancivi (ital. arbiter (lat. arbitrage. nekog duga. arahnoida (grč. žrtvenik. logfa) zool. a punta d'arco) kuz. arahnoditis. države rešavaju spor pomoću komisije u araneografija (lat. arachne. agapea pauk. arahnoide. lithos kamen) geol. slikarstvu. verovnike zadovoljiti. eidos vid. (npr. araneolog. glavna. arachne. izabrani sud. araneologija (lat. npr. svedok. vrhom gudala. arrangement) ureñivanje. (ili: proučavalac) pauka. zool. a-pteros beskrilan. reč arahnolog (grč. abscissio) odsecanje. haram. naročito za »sene. izabrani sudija. lat. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. odbijati noliti. grč. paučinaste moždane opne. arbiter) izborni sudija. ñenje. otakati. grapho kojoj su pored predstavnika zavañenih strana pišem. arbitrari) fin. prireñivati. aranžman (fr. aragonit poš. pauci. arapske arač v. appunto) trg. arachne. red. uticajem arapskih lekara. ned. suñenje izbornim sudom. udešavanje. prekomerna dužina prstiju na ruci i fig. posmatrač. odvajanje. arachne. složiti. agea površina) jedinica za merenje arahnoditis (grč. aga) oltar. i delegati neutralnih strana. arahniti. sporazum. araneologija. pokrajini u presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili Španiji). abziehen) l. oblik) arabeska (ital. ure- apterologija (grč. kakvo će biti vreme. radnja kojom zavañene aram v. slikaju ljude i životinje. logos) poznavalac uzeta iz arapskog jezika. ret. logfa) zool. zapaljenje površina = 100 t 2 . prisutni arabotedesko (ital. harač. posao kojim arahnologija. buvama i dr. udešavač. paucima slične apunto (ital. presuda arak (lat. spremiti. ukusa. deviznovalutna radnja po arak (arap. arachne) med. daktylos prst) složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). agapea pauk.). povraćati. najuticajnija. opisujem) opisivanje pauka. veština da se po paučini predvidi ugledati se na Arabljane. drugu valutu. karbonat kreča. nozi. udesiti. arahniti (grč. rimskog i despot. a. obrada.anscisija 70 arbitražni posao (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do aranžer (fr. arbitražni posao (lat. ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. srediti. arachne. 4. smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja aratura (lat. arachne. grč. izravnati. prirediti. nauka o upotrebljavati u govoru arapske reči. i drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka poznavanje arapskog jezika. arcus luk) 1. arancini) pl. arachne) med. ptyalon pljuvačka) ned.

argos nedelatan. zemljodelstvo. razgranjavanje) u obliku drveta (o argonaut (grč. arboriformis) koji je u sadržaj ili izvod iz nekog dela. argiroza (grč. argot) izraz ili osobenost gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: šatrovačkog govora. plemeniti (inertni) gas bez boje. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. Argo. argoter) govoriti šatrovač-kim arborin (lat. arbitralis) koji se tiče izbornog srebro. nautes) istorija pohoda (rasadnik) sa drvećem. arbitrirati (lat. argentum. suda. argentum vivum) živo arbitralan (lat. poznavanje drveća. živa. na kome se taj dokaz osniva. otisak. argumentatio) dokazivanje.arbitralan 71 argumentacija se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. doslov. up. arbitrarius) izbornosudski. modro-siva arbitracija (lat.. novac. raspravljen. rodoslovno stablo. Argo. sud. arboretum) škola u kojoj se uči more da donesu iz Kolhide zlatno runo. opredeljivanja. odrvenjavati. arbor) onaj koji se bavi sredstvo. odrvenjavanje. obrazloženje. slobodna volja. odrvenjenje. ljudi jedne klase ili jednog zanata. kratos jačina) arbitrijum liberum (lat. argyrion srebro) ned. navodi dokaze. porodično stablo. slobodno opredeljivala. slobodan izbor. argumentum) dokazno arborist(a) (lat. arbitrator (lat. krip-ton. v. izborni sudija. arborescere) pretvarati se u argonauti (grč. razvijanje. ksenon. lopovski. argentum srebro) legura bakra. argentum) srebro. arbitrari) ceniti. preparata. presuñivati kao izabrani sudija. bolesti. cultura gajenje) daje (ili služi kao) dokaz (razlog.948. argumentacija (lat. mirisa i ukusa. mišljenje. . metalna smesa slična srebru. zavañene strane radi rešavanja nekog svog spora. trg. arbitrimn liberum) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. arbor genealogica) znak Ag. argirijaza. presuñuje i postupa prema svom ličnom argirizam (grč. nautes) kit. god. efdos vid. argumentator (lat. približan. argiromanija (grč. stari grčki drvo. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za argo (fr. obrazloženje). argyrion. argyrion) dged. svojevoljan. dokazivanje. argumentator) onaj koji argental (lat. argentum foliatum) arbitraran (lat. neon. argentum folijatum (lat. degeneracija pluća. strast) za novcem. argonauta u Kolhidu. ñuture procena. poljoprivrede. arboriforman (nlat. arbor vitae) aiat. kao drvo. grč. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje arborescencija (nlat. argyrion. moždana masa malog mozga koja je u argon (grč. govoriti jezikom koji svako ne rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih razume. zaključivanja. obrazlaganje. junaci. neradan. sloboda veštačko srebro. argirijaza. arbitratio) cenjenje (ili: ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja precenjivanje) po svom nahoñenju. argumentum dokaz) koji arvikultura (lat. preseku slična drvetu. arbitrij(um) (lat. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. suditi. drvo. arbor drvo. arborisatio) prirodno Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku stvaranje oblika drveta na kamenju. zaključuje. arbor) tečnost za prskanje jezikom. samovolja. arborescirati (lat. „životno drvo". ro. argentum vivum (lat. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na arboretum (lat. koji lisnate srebro. argentometar (lat. bubrega i jetre. izabrani sudija. obliku drveta. ludilo) želja (ili: žeñ. način doka- argentum (lat. vrt argonautika (grč. arbitrium) presuda. pojave nahoñenju i svojoj volji. lenj) hen. pretvaranje u glavonožaca. nazvani po svojoj lañi Argo. drugu valutu po utvrñenom kursu. biljni pesmu. koju su Apolo-nije s arborizacija (nlat. razlog. redni broj 18. pakvon. izbornosudski. cinka i nikla. argat (tur. Argo. proizvoljan. hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i samovoljan. otkriven 1894. metron zaključivanje. posle duže unutarnje upotrebe srebrnih proizvoljna procena. pakvon. argyrion srebro) ned. izbornog sudije. voća). arborescentia) rastenje (ili: sivkastu svetlost. pro-cenjivati. bogatstvom. veština mera) sprava za ispitivanje srebra. argit) puškarnica. zaključivanja. arbitra tor) sudija koga biraju argirija (grč. onaj deo dokaza gajenjem drveća. argyrion. argyrion) med. shvatanje. argirijaza (grč. tj. argirokratija (grč. argiroida (grč. pakfong. v. koji argentan (lat. vrsta kristalima). atomska masa 39. arbor genealogika (nlat. ocena. koji obrazlaže. cultura argotizam (fr. nautes brodar) zool. zivan>a. šatrovački govor. argental. argentum) v. govor arbor vite (lat. mangupski. argotirati (fr. mam'a pomama. dokazni. arborikultura (lat. zbirke drveća. elemenat. argumentativan (lat. vladavina novca. dokaz. argumen(a)t (lat. arvus njiva. argentan. oblik) volja.

vrsta grube svile iz up. prav. hidrome-tar. lice protiv koga zažaren. u italijanskoj vojsci: vojnik prozivanje poverilaca (kod stečaja). sl. ardito) muz. o davanju zemljišta u zakup. arestant (nlat. pažljive. argumentum ad mesto. silom. arzi-mahzar (tur. arreter) zaustaviti. krug oko razumevanja ili interesu slušaoca.teza. nlat. metron mera) fiz. areale) oblast na kojoj je neka biljna na. supr. zaustavljati. dovezena arenacija (nlat. arrestatio) hapšenje. argumentum ad veritatem (lat. usijan. već na sprava za merenje gustine i specifič-ne težine osobinama ili položaju onih koji je iznose. Argus) mit. lat. dizanje glasa.: „Taj predlog nije dobar. zbor uglednih i nepristrasnih argumentum e konsenzu gencijum (lat. u Ateni. peščano kupatilo. dokaz koji se areometar (grč. otvorene oči kojima ništa ne može promaći. argumentisati v. arz-mahzar) pismeno. ardens) gorući. argumentari) navoditi kao arenda (nlat. arrerager) biti u zaostat-ku s Zevsovoj zapovesti. ñom. ardassine) trg. zemljište u zakup. boga rata dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga Aresa. araios redak. polje borbe. zadržavati. veština. dolazak. ardasse) trg. fig. rata i ratnih užasa. arrenda) zakup zemljišta. areotektonika (grč. mandatum) prav. arrendator) zakupac zemljišta. špijun. arena (lat. nauka na Zemlji. zaključivati. ili životinjska vrsta (rod i sl. arsa (lat. neplaćene zakupnina. Smirne. oprezan i revnosan čuvar. vreo. arena) borilište posuto peskom. zatvor. arendar (nlat. čije je sedište bilo na tome brežuljku.. sudija. bogat razlozima. dovoz robe. velika arestirati (nlat. cirkusu. arduitet (lat. crven nego više udešen prema sposobnosti krug oko zapaljenog mesta. sin Zevsa i Here. zemljište u zakup. aretirati (fr. optuživanje. gradilište. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione kamata. Argus (grč. arrendarius) onaj koji daje argumentozan (lat. bog rata. kupanje u pesku. ne biti isplaćen. zatočenik. argumentum Areopag (grč. ko- lektivno javljanje. Ares. uhoda. arete vrlina. (od Here u kravu pretvorene) koga je. dokazima. ardasa (fr. arrestatus) prav. javno ardit (ital. jer je predlagač areometrija (grč. kaž- ardasina (fr. odreñivanje rñav čovek". Argos. logia) fil. arrivage) pristajanje. obustavljati. udaranje simbol surove hrabrosti. padanju i odbrani utvrñenih mesta.. žustar. teškoća. haps. veoma primanjem. tr-kalište u zadrhtati.) rasprostranjena aretologija (grč. poprište. Areios Aresov. arestat (nlat. 3. slobodno argumentum ad hominem (lat. arena) borac na areni. agea) površina. arenatio) med. po areražirati (fr. npr. brežul>ak baculinum dokaz batinom) kad neko. plah. argumentum bakulinum (lat. muz. vatren. argumentum ad arendirati (nlat. araios. rada i Srbiji u službenom jeziku). arendator (nlat. lice koje sudskim svile. posvećen bogu rata Areju. rešt. peticija upućena iz naroda višim turskim poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u kod Rimljana. i kamom. u pristanište. areraže (fr. fig. putem traži stavljanje zabrane. arza (grč. Argusove oči vrlo budne. najstariji i najugledniji batinom. argumentum e consensu gentium) log. žarki. Arej (grč. arest (ital. arrestum) zatvor. arrerages) pl. argumentirati. tj. strastan. sud u Ateni. molba. zapadno od nemajući drugih dokaza. se traži stavljanje zabrane. zatvoriti. argumentosus) bogat gra. ugovor dokaz. arrestare) v. ubio Hermej. arivaža (fr. vrsta fine per-sijske njenik. dolazak laña arenant (lat. staviti zabranu areal (nlat. lako Meseca. mala hominem) 1. agea. tektoniki) voj. uvek Ares (grč. nauka o na- što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istini. gustine i specifične težine tečnosti. arrestans) uhapšenik. arsis) metr. znat. (ili učenje) o vrlini. deo etike. uhapsiti. sin Zevsov i dugovi. fig. popularan dokaz. v. gumno. jurišnih odreda. prsten oko bradavice na sisi. obra-zlagati. zakupiti. dokaz koji nije strogo logičan šupllna izmeñu tkivnih snopića. arrendare) dati >li uzeti veritatem) dokaz koji izlazi iz opšte. silan.argumentirati 72 arivaža argumentirati (lat. ardito (ital. razumljiv. obustaviti. areola (lat. arresto. sr-čano. astr. rvač. metria) fiz. fig. smelo. arestatorij(um) (nlat. Ares) mit. haps. tim. revnostan. plaho. ne zasniva na samoj stvari. med. tegoba. zaostala plaćanja. priznatih i naučio utvrñenih istina. dokazuje nešto Akropolisa. glasom pri čitanju na izvestan slog. muka. roba. naredba o hapšenju. gravimetar. zatvaranje. arrestatorivun se. areola) malo. ardus strm) strmost. dokazivati. . ardentan (lat. ardito) voj. aretirati. uzapti-ti. Areios pagos) 1. 2. tečnosti. 2. Ares) mit. Arej. nepla-ćena Niobin. naoružan ruč-nom bombom arestacija (nlat.

pr. arijevci. e arithmetike tj. anat. nesklad-nost. otuda: aritmetikom ili zna aritmetiku. ime kojim su brojevima. mršav. a-. učenje grčkog naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz filozofa Aristotela (384^—322. Arijci. računski. arriere-garde) voj. deo čeone kosti (očna). ned. mrša. arriviste) aristokratizam (grč. naročito čišćenje porodilje. arithmos. arijevci pl. u novije doba. nauka o koja se peva. pesmica. arriver postići. aritmomantija (grč. Aristarchos) najveći aleksan. geometrijska sredina. mala arija. metron mera) principa. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. . ljubav prema aristokra-tiji i aridan (lat. i ist. vladavine plemića. air) pesma lirskog sadržaja techne) mat. arioso) muz. relikvije i dr. jalovost. laktaštvo.). aristokrateomai imam bezobziran lovac na zvanja i položaje. pošto je državne ustanove (npr. neplodan. a rijega (ital. mršavost. 2. aristokratija (grč. fig. pomoću jednog klupka konca lutrije i dr. fig. naročito o tajanstvenim i čudnim indoevropski (arijski) stanovnici Indije. ubio Minotaura. vljenje. u starohrišćanskoj crkvi: posuda pravedan sudija u pitanjima umetnosti. agsa kovčeg. prijatelj i član gurgurstvo. sredstva koja pomažu aridura (nlat. odbrana. v. arithmos broj. veština računanja. agua. mršavost. zaštitnica. ih. rečitativ. da izañe iz lavirinta i pobegla s njim. kratak melodičan komad koji se umeće u naročito kucanja bila. vlast) vladavina plemstva stubovima.arivizam 73 arkada arivizam (fr. pulsa. odeljenje. up. nauka o računanju odreñenim melodija. jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na učenika Platonova. učitelja Aleksandra strahovito nečovečan način sprovodio Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. aristokratia) vladavina ariditet (lat. v. aristokratski ustav) aristokratski sistem karijerist. brojevima. aristarhski. arriere-ban) voj. roñenju ili položaju. gurgur. kovčeg u Aristarh (grč. koji se može predstaviti ili rešiti Arija. arythmia) nedostatak ravno- Arijevci (sskr. aristotelizam (grč. ali ju aritmetičar (grč. aristolohika (grč. niz lukova na narod. arithmetikćc) koji spada u arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika računanje. vreme drugog svetskog rata). sušnost. arithmetikos) onaj koji se bavi je on ostavio na ostrvu Naksu. de-mos arkada (fr. arija) pl. strog i Ararat. arithmos. arithmos. raču- zlih duhova. suša. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i Arijevci. iz IV veka. kratos moć. aristokrates) plemić po bez ikakvih obzira. arizacija (sskr. arija (ital. večni protivnik Ormuzda. arithmos broj. fr. arivist(a) (fr. arijer-ban (fr. 2. aridura) med. u vidu arije. Irana sami sebe nazivali. aristos najbolji. jalov. veštak u Arijadnin konac. aristokrat(a) (grč. fig. zaštitno zagonetka) zagonetka izražena brojevima. mit. manteia npo- Ariman (pere. pere. agua) pretvaranje u Arijce. pomogla Tezeju. rythmos takt) med. suvoparan. aristokratskim načelima. sanduk) 1. način pevanja. u zendskoj reli-giji ricanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. iz nekog teškog položaja. arietta) muz. porañanje) pl. pre naše ere). i naroda. arijanci. u kojoj su čuvane euharisti-ja. progresija. vladavine. agua) pl. ariditas) suvoća. mernosti. slabost. aritmije (grč. love zvanja i položaje. arriver postići) osobina onih koji. aritmogrif (grč. kći kritskog kralja aritmetika primena aritmetike na društvene i Minosa i Pasifaje. locheia suvoparnost. dragocenosti. aritmetička sredina nekih nije bog. sredstvo da se čovek izvuče računanju. nego običan čovek. čuven kao kritičar koji se ploveći zaustavio na vrhu planine pesama Homerovih i Pindarovih. porañanje. sušenje. arijski jezici svi indoevropski prebrojavanjem svega i svačega. nepravilno kretanje. nepravilnost. na-pev. laktaš. aria. i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog aritmometar (grč. osiguranje života. aritmetike (grč. Persije svojstvima brojeva. sušan. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. Ahriman) ion-. aristokratije. gryphos arijergarda (fr. arhit. poglavica sprava (ili: mašina) za računanje. pevajući. jezici. arcade) l. aristodemokratija (grč. plemićki stalež. odstupnica. aritmus (grč. arka (lat. neplodnost. aritmomanija (grč. brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem arijanci pl. bog i praizvor svega zla. od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. logla) nauka o Arijci (sskr. politička Arijadna (grč. poslednja med. kome se starozavetni Noj spasao od potopa i drijski gramatičar. v. aristos najbolji. Aristoteles) fil. Ariadne) mit. i Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za njegovih pristalica. brojevima koji se pišu ciframa. aridus) suv. mania ludilo) med. naljka. arithmos. spržen. plemstvo. aritmologija (grč. ariozo (ital. pristalice i pobornici arija-nizma. aritmetički (grč. koji je tvrdio da Hristos brojevima. plemstva.

ovlažavanje. morski razbojnik. lučni stub. posadom jednog broda. naje- arlekin (ital. arctior citatio) prav. naročito ratna flota (ovako se plaćivanje. armada) oprema. do- oružana sila. agta) pl. arrogantia) nadmenost. drskost. solium mrtvački mnoštvo. gusarske lañe. osvežavanje. arrosement) zalivanje. arktikos severni) Severno Ledeno muzičkog komada. mor. npr. prav. Arkadla. tj. zvezda). arlekinada (fr. stub podupirač.arkadski 74 aromatizaciJa arkadski (grč. vazduhoplovstvo. gord. onaj koji se razume u grbove. uraslost nokata u bezobrazan. mali naoružan brod. arcuatio) med. arcus luk) nuz. fiz. More. drznuti se. pravo prvenstva. povećanje ne vode u kuću sa ulice. od srednjeg veka: bombama. armorale) poznavalac gr- arktos (grč. prevlačeći guda-lom. ohol. meso. arcato) muz. armorist(a) (nlat. oru-žana arko (ital. arkcijus jus (lat. snažiti. armija (lat. nosivosti zida gvožñem. poslao protiv Engleske). fig. nao-ružati. (ili: pooštren) poziv pred sud. Veliki i Mali Medved (grupe arogantan (lat. arcanus) tajni lek. Velika bova. aromatizacija (grč. Arkañani (grč. fig. naknadno plaćanje. arrodere. armalis. Pola. ratna podmlañivanje itd. voj. fiz. jačati. danje. fr. vojska. arcus luk. fig. Arkadoi) pl. armater (fr. peščar od pešadijske divizije. krivl>enje kostiju u tost. god. drzak. fig. mala ratna flota. prevrtljivac. arktacija (nlat. Armida lit. pojačavanje snage arkapija (tur. naoružanje. arkadikćs) koji je iz armalisti (mañ. arktura (lat. materija kod biljaka. tajan) priprema svoj brod na daleki put. poli- armada (šp. arc-boutant) arh. zakupac broda koji arkanist(a) (lat. bemoJogu početku kompozicije. „armija nezaposle-nih". obasuti (ili: obasipati) vatrom. metodski bombardovati. povećati nosivost zida gvožñem i cementom. lat. nagrizanje kostiju. potporni po. agta oružje. nepropisan put. arroser) zalivati. ime lepe i moćne čarobnice u arkato (ital. preče) pravo. arctius jus) prav. sazvežñima Velikog i Malog Medveda. sanduk od kamena) umetnički izrañen „armija beskućnika" itd. tajno sredstvo. nlat. arktikos severni) koji se nalazi armorijal (fr. čovek koji često menja mišljenje. opre-miti. u Španiji: vanje.. arkeo izdržavaš) geol. nego su »siveli samo od službe u vojsci. lakrdi-ja. gusar. uzeti pod svoje. aroma) metanje mirisa (ili: začina) u lekove. luluk. grañ. staviti (ili: stavljati) znake u početku Arktik (grč. tenkove. oholost. nepravilan. bliže (ili: prisvojiti. artiljeriju i dr. Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. metodič-no arkcior citacio (lat. brod. najčešće ima u sastavu 3-4 arkoza (grč. puštaju od sebe eterična ulja. arktički (grč. arkcijus mandatum (lat. sprema. arozman (fr. naoružavanje i snabdevanje arkanum (lat. usiniti. polivati. arkbutan (fr. npr. obasipanje vatrom. trošaka granitnih i gnajsnih stena. krstovi i pozadi kuće. arogirati (lat. 2. nadu- arkuacija (lat. prijatan miris što ga koju je 1588. u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P aroma (grč. armorale) knjiga oko Sev. pastirski. armorial. naoružan trgovački pesnici pastirske poezije. arrosio) med. Arkadije. arlequinade) šala. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. snabdeti ratnom spremom. arctura) med. oružati. arrogare) usuditi se. muz. sopstvenik poznavalac tajni u pojedinim strukama. naivan. aroma) miris. arctatio) ned. trg. idiličai. agtee) 1. naročito carinski. e arktos Veliki Medved. 3. njiva. sužavanje. prisvajati. arrogans) nadut. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. art kapi stražnja vrata) vrata koja magneta umetanjem gvožña. podlivanje ulica. šaljivčina. sila. sever. armare) voj. uobražen. onaj koji je u vezi sa sa grbovima. agta oružje) pl. zaobilazan. kako se prave sredstva za ulepšavanje. pooštrena zapovest (ili naredba). porodični grb. doplatiti. navodnjavanje prav. arlecchino) lakrdijaš. navodnjavati. granatama. jela i dr. namenjena. gusarska laña. agso. sočna armadilja (šp. Kola) astr. arcanus tajanstven. arozija (lat. »sena sposobna da zavede. fig. armatura) voj. strategijska operativne jedinica potez gudalom. armirati (lat. naknadno platiti. armatura (lat. armateur) mor. arozirati (fr. nadmen. lat. armadilla) kor. . nlat. stezanje nekog dela tela zavojem. obliku luka. vinski cvet. stanovnici Arkadije. muz. vrdalama. bezobzirnost. razmetljiv. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. seoski. trg. kol' arko (ital. grañ. arma (lat. gudalo. arctius mandatum) arozaža (fr. tj. veliko arkosolij(um) (lat. naduven. nego iz avlije. prevrtljivost. arrosage) zalivanje. oružje. vrdanje. opggriji bombardovanje. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. voj. so!G agso) čija jačina zavisi od uloge koja joj je gudalom. arogancija (lat. poza.

veština. are silogistika (lat. redni broj 33. arteriozitet (nlat. arterioekleroza (grč. arpacik) sitan crni luk za sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. stenćs tesan) med. jak) hen. arpanetta) muz. jesti) med. graphia) anat. arterije. spinet. fiziol. arrostema slabost) med. arteriolae) pl. lepe veštine. arpeggiato) muz. ars) umetnost. rexis kidanje. arsenijati (grč. telesne snage ili spolne sposobnosti. stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj arseniti (grč. gde je veoma rano arsenove kiseline sa bazama. artelj (rus. podrugljivo: tandrkati. jedinjenja francuskoj oblasti Artoa. arsen muški. hem. ars antiqua) stara umetnost. arterijalitet (nlat. metnuti are mnemonika (nlat. soli arse-nikove arteritis (grč. ars longa. razlomljenim akordima. brzo jedne za drugim. arrondissement) zaokruglji. arterfa. bogatstvo u arpeñirati (ital. oružnika. logfa) anat. srez. arterfa. uvećanje. bilo presañivanje. zanat. aroma. arsonvalisatio) v. slabost radna zajednica. arteriositas) fiziol. sonvalizacija. začiniti. žila. vita brevis) ničkog. proširenje. v. arsenogonija (grč. artefactum) veštački proiz-vod. arsenikćn) pl. arteriologija (grč.9216. med. arsenikćn) pl. arteriografija (grč. nlat. arterfa žila) anat. up. arpeggiatura) muz. opis arpihord (ital. arsenikćn. lomljenje tona kao na arterijska krv otvoreno crve na. aromatica) al. svirati na harfu. iz srca u ostale delove tela). arpeggiare) muz. arpicordo) muzički instrumenat kiseonik. kiseline. arterija (grč. sklerćs krt. arterieurizma (grč. tvrd) znak As. elemenat atomske mase 74. proširenje arterija. arsen muški. arsen (grč. arpihord. vita brevis (lat. zaokruživanje. vanje. krv koja je prošla kroz pluća i primila arpikord (ital. zaokrugljenje. pamćenja. eurys širok) med. mirisan. ars syllogistica) zaokruženje. sa začinom. grč. zapaljenje arterija. koji predstavlja prekretnicu aromatičan (grč. arterijama. arsevofagizam (grč. naročito u morskim pristaništima. arsenal. prskanje) med. stil u XIV i XV v. rukotvorina količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja (za razliku od prirodnog proizvoda). obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. operativne otvaranje arterija. gone rañanje) artes liberales (lat. phagein artefakt (lat. arteria. chorde žica prevara. arpikord. artis umetnost) način umet- are longa. kraja HP do početka XIV v. . arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim arsenik (grč. ital. za-činjavati. umetnosti. arsenik. krv. kvart. deo grada. aroma) mirišljav. arpentage) zemljomerstvo. pomeranje) med. arsonvalizacija (nlat. fig. izražavanja umetnost je duga. arteriotomija (grč. arteria) med. arsenale) sužavanje (ili: suženost) arterija. posao. ars mnemonica) veština mirisa u nešto. arsena. v. žila odvodnica (opšti naziv za krvne arpadžik (tur. arostema. artelB) radna zadruge. tj. struka) muz. are vova (lat. tome sečenje) med. arsentrioksid bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle (As2O3). navika uzimanja inače otrovnih ono što je veštački napravljeno. dar- arondismav (fr. naročito knlževnog. jak otrov. arterfa žila. (ili: opisivanje) arterija. ars nova) nova umetnost. oksidisana harfi. arpeño (ital. arterfa. kao na harfi. arteriektazis. muzički mirišljave materije. bilo. bilo takvih bunara). najsitnije teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arterijalitet. žeš. arteriole (nlat. arpaneta (itzl. arrostia) med. v. glavna ulica i arpeñato (ital. arterijalizacija (nlat. arteriozitet. arpeggio) muz. prijatno miriše. arsenal (fr. arteriostenoza (grč. zanatlij-ska arostema (grč. uma. arterijski (grč. ludilo. posle kojih dolaze kapi-lari. magacin za smeštaj ratne spreme. u saobraćajnica u gradu i sl. mala harfa. arterfa. prskanje arterije. arterfa žila) koji se tiče arterije. po zvuku sličan harfi. arterialisatio) fiziol. are (lat. koji u razvoju muzike i reakciju na are antiku. arterfa. trovanja akutna i hronična. arsenikćn) hem. zaokrugljenost. ars. muzički stil koji se razvio u Parizu od arterijama. harfica. ektasis arostija (grč. nauka o muz.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. arpantaža (fr. arpeñatura (ital. niz raz. slobodne rañanje muške dece. nadmoćnost sistema arterija i tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali njihovog uticaja u jednom telu. nlat. artes liberales) pl. are angina (lat. srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. a život kratak. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. agra. sičan. arteriektazis (grč. damar. arterfa. v. arterioreksis (grč. aroma) namirisati. artizam (lat. muški porod. arterialitas) fiziol. lomljenih akorada. aromatika (grč. jedinjenja su mu jako otrovna. krvna premeravanje (ili: merenje) zemlje. arostija. začini.

algos bol) med. articulatio) anat. arche početak. lek). arhejski (grč. artificialis) veštački. artos. veštak u jahanju. artos. zgloba. uz. neuralgiji. roba u trgovini. gnojenje zglobnih kostiju. bol (ili: artizan (fr. izneti. artificijelan (lat. starinski) cirkusu). artistique) umetnički.ke. priključenije (doživljaj) itd. nlat. articulus zglob. poglavar. bol pišem) opisivanje starina. izgovarati. artisan) zanatlija. zglobni. zglavak. arthron. kultura. artrofioza (grč. zastarela reč. opšte ime za jednog spisa. obrazovanju pojedinih glasova. artilerac (fr. mahovina. predmet. reči i slogove artrofima (grč. (drugi). veoma cenjeno povrće. kukce (insekte). veštak. naročito antičku umetnost i nauku. artiljerija (fr. arthron zglob. zglavkari. starine. artista. prepreden. arthron. vinovnik. čvor. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i hlebno drveće i hlebne bil. prastari) star. artificiozan (lat. koji je protiv koristi spoljnim sredstvima (rečju. karkfnos rak) artikularni (lat. trskom. da(va)ti arhaičan oblik. reč. „igra sa značenjem: zglob. kompozicijom i dr. med. artilleur) vojnik koji zglobova. obrastao trskom. articularis) zglobni. nauka. pathos bol) med. archaios stari. logos reč. logia) početna hleba (hostije). artišoka (ital. rukuje topom. pus. drevan. fr. arheornis v. slik. prevremenoj arterio-sklerozi. artroze (grč. fig.artizan 76 arheopteriks koji je više posledica veštine i znanja nego artritičan (grč. azojski period. zapal>enje zglobova. arun v. oblik ili izraz. tome sečenje) med. pro-či artist(a) (ital. arthron) predmetak u složeni-cama spoljašnjem obliku umetničkog dela. sastav tela arheologija (grč. archaios star. archaios star. arthron. govor) nauka koja se bavi iskopa- kostobolji. arthros. arheopteriks (grč. i slogova. jedan po jedan. veštački. artikulacija (lat. naoružan topovima. zagnojavanje artiljerac. articulare) uzglobiti. ruop gnoj) med. jasno i razgovetno iz-govaranje reči gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. poštovanje (ili: obožavanje) arhelogija (grč. poglavlje. umetnički. bog. odsek. arundinosus) trskovit. igrač na konopcu (u arhaizirati (grč. up. polza (korist). nameštanje (sme-štanje) zgloba. pauke rakove i crve. rak u zglobu. arheolog (grč. zastareo. harun. artokarpi (grč. topništvo. artrokarcinom (grč. fr. karpos plod) pl. trg. articiocco. arheopteriks. otok) jasno. titula glavočika sa cevastim cvetovima. archakos) starinski. archaios star. koji odista artolatrija (grč. artikulirati. arthron) koji je u vezi sa čistog talenta i osećanja. rod vojske arhaizam (grč.). astmi i dr. LIŠð. trganje u zglobovima. arthron zglob. mekani otok zgloba. šećernoj bolesti. arch-egetes) voña.(grč. phyo stvaram) med. sastavni deo zool. gran. bobolja. archaios star. artiste) umetnik. liigv. bol pregib. emballo ubaciti. nameštanje iščašenih zglobova. globljavati. phima izraštaj. archaios star. artillerie. iznositi nešto član po član. arthron. arthron) med. arhaičan. gaji se kao spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artrotomija (grč. logos koji je sklon gojaznosti. arthon zglob. trganje) u zglobu. med. kamenu u žuči i mo-kraćnom vanjem i proučavanjem predmeta starih mehuru. archaios star. gonos) pl. zool. grapho artralgija (grč. phagos) hlebojed. up. artichaut) vot. zglob. prastari) gram. arhajski period v. osnovi nauke o čoveku. giht. artistički (fr. bog. kolence. zglobobolja. arthron. izveštačen. artikulirati (lat. napis. arheografija (grč. vot. nameštati govorne or-gane pri operativno otvaranje zgloba. jestastvo (priroda). fosilni kič- . arheget (grč. pokretač. krilo) zool. artillaria) arundinozan (lat. odyne bol) med. artikulisati. artrodinija (grč. latreia poštovanje) potiče iz starog vremena. arhaičan. pravilan i tačan izražaj svih artropoda (grč. bogat prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. osnivač. poznavalac umetnosti. glasova. arthron. stilom. lukav. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje umetnuti) kec. prastari. anat. glumac. artofag (grč. drevan. glumac. artremboleza (grč. zapaljenja zglobova (sredstvo. npr. veštački. artritizam (grč. bol u zglobu. arhaističan v. arthron. govornih organa pri obrazovanju pojedinih artropioza (grč. arhegonije (grč. članak) članak. zoon životinja) stvar. artrozoa (grč. arhaičan (grč. podćs noga) pl. član. artificiosus) umetnički. tačka ugovora. pterix trganje u zglobovima. te se stoga više zapaljenjem zglobova. reči". arche početak. artropatija (grč. neprirodan. pero. zglo- artik(a)l (lat. artritis (grč. artikulisati v. služba za hleb. arthron zglob) med. delova slike. zglavak. tobdžija. preterana sklonost artro. životinje sa zglobovima. docnije: topovi. drevni. paragraf. arthron) med. tj. artos hleb. upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. starinski.

archi-pelagos more) ostrvlje. gfgnomai arhihijerarh (grč. kod starih Rimljana: arhiepiskopa. architektonikos) arhivar (lat. arhitekture (grč.) arh. naročito u više vrsta stihova koje je prvi pronašao avijatici i raznim granama sporta. u početku od pola kg bakra. e. archi-ierarches) vrhovni stvaram) biol. renesansnoj i barokno j grañenje jedne grañevine. archo. koja stoji pod duhovnom upravom as (lat. abiogeneza. vrhovni najmanja jedinica za merenje zlata. koji se nalazi u arhivu. predmetak koji u složenicama znači: arhitekt (grč. arhitektonski (grč. prvi služitelj jedne crkve. naški čin koji se daje ñakonu kad se spadnutost zadnjeg creva. architekton. archos čmar. prvi nad. dokumenti. Arhiloh (izmeñu 680. archo početak. prazametak. koji odgovara nadzornik) arhiva. spontano postanje života. ptosis pad) med. veličine goluba. neoštećeno (na tovarnim listovima). visoko prapočetak. ćelija od koje postaje srebra. često ukrašeni kipovima. prapismo. arhitrab. dvorski lekar. arhoragija (grč. nadbiskup. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. sveštenstvo. archos. up. original. koji arhitrav (grč. dioikesis gazdin-stvo. radi planove za arhiblast (grč. arhitekturi). rimskoj. način zidanja. arhiñakon (grč. naročito: prvi otisak. koji su arhitrab (grč. a salvo) trg. polukružni luk koji spaja dva stuba (u neimarstvo. školovan grañevinar. tako se zove 5. u gotsko j i romansko j arhitekturi: arhitip (grč. assai. prodor zadnjeg creva. architekton) grañevin-ska nadleštvo. tkivo što stvara spore kod paprati. arhijerej (grč. arhilohijski (grč. v. odlikuje u službi. počinjem. . „kec" na francuskim kartama. dostojanstvo prvosveštenika. iatros lekar) prvi novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhetip. Archilochos) poet. izdanja. arslama) bog. trešnja (plod i arhiepiskopija (grč. u protestantskoj crkvi: titula arhocela (grč. episkopeo) oblast stablo). grañevinarstvom. zametak) zool. archivista) v. dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim prosutost. izmeñu arhi. vladika. službenik arhiva ili pravilima grañevinske umetnosti. arhivski (lat. grañevinar-stvo. archos. njima. archivarius) upravnik (ili: grañevinski. arhitip. arhidijeceza (grč. arch-iereus) vladika. archos voña. archos. tj. grañevinarski. arhimagija (grč. veoma.arhesporIJum 77 menjak. pra-. nei- drže i čuvaju dokumenta. archos. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog arhipelag (grč. archimandrites) starešina arhetip (grč. nauka o sistemu. a po drugim opet gl>iv u govoru ili pisanju. assis) 1. po izvesnim 640. lekar. dobro očuvano. arhivist. blastos klica. archi-mageia) vrhovno čaro- arhesporijum (grč. prastvaranje.(grč. najjača karta. najviši svešteno-monaški čin prauzor. metričkim me-renjem. archivum) koji se tiče arhiva. regnimi prsnem) zastupnik vladike — biskupa u upravi krvarenje iz zadnjeg creva. žučan. lat. arhimandrit (grč.). u arhijater (grč. veština izrañivanja jednog arhivalije (nlat. bnjaštvo. najstariji grčki liričar i jampski pesnik asai (ital. up. lat. postanak života u njegovim najprostijim arhihijerarhija (grč. diakonos sluga) mo. episkopos) prvi rif. episkop. ptici. spisi ili akta. grč. povel>e. aršin (tur. archo. sada potisnuta tzv. lat. koji se arhive. najviši uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. archetypon prauzorak) prasli-ka. spora se. i a salve (ital. prvosveštenik. grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. poglavar. architec-tura) arhivolt (ital. sveštenik kod Jevreja. archetypon) v. vrlo. lični lekar. architekton) onaj koji se bavi glavni. zajedl>iv. arhivist(a) (nlat. gradska većnica) mesto gde se umetnost. glavna greda koja pripada arhivu. novac. archo prednjačim. archi-ierarchia) počecima iz tzv. assez) kuz. arhiv(a) (lat. fr. neimar. trabs greda) ar*. archon) vladalac. arhitrav. podru- delovima sličan reptilijama. sveštenik. archivolto glavni luk) vrh. anorgakske materije. vrsta crnog luka. arhivar. alhimija. fig. archeion vladino arhitektonika (grč. marstvo. arhont (grč. aršlama (tur. raspored i helenističkoj. kele prosutost) med. 4. tiče jednog naučnog sistema. gradovima. najbolji u nekoj struci. dijecezom. as. arhoptoza (grč. državni činovnik u Ateni posle propasti nadbiskupa. 2. setva) bog. archo prednjačim. starog kraljevstva. grañevinski stil. prvosveštenik. pre n. manastira. arhiepiskop (grč. arhigonija (grč. nauka o grañevinarstvu. arche početak. do vladike u pravoslavnoj crkvi. tobožnja veština pravl>enja zlata i janje. 3. archos čmar. počinjem) Grčke i Male Azije. prvak. viši lekar. koji vezuje dva stuba ili više stubova i leži na radi u arhivu. archivalia) spisi koji se nalaze u naučnog sistema. arhivu. niz lukova glavnog crkvenog portala. archivum. grañevinarska umetnost. arsin) stara mera za dužinu: lakat. potiče iz preistorijskog doba. mitropolit.

aseitas. npr. kraju. udva-ranje.). pohrana. aservat (lat. up. sepsis) hem. u novije doba: jači izraz za slobodnu asesor (lat. kastracija. assus pečen. postojati kao činjenica (up. asertoran sud sud u kojem se u nešto. a-septikos) koji nije sklon popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom truljenju. assignatus) lice na koje glasi assecurare) osigurati. revolucije (19. operite (ovo se postiže upotrebom pozdravl>avanje naselja. a. a-selenos) bez Meseca. assecuratus) osiguranik. smrti i sl. ili tvrñenje nečega. a-. koji je bez oznake. assainir) klanjanje mogućnosti da zarazne klice. daju im začinski ukus. assertivus) v. sepsis trulež. asebeia) bezbožnost. u nekom gradu. asertivan (nlat. assessor pomoćnik u službi) volju. u pohranu. odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje aseitet (nlat. trabanta. asebija (grč. bez ikakvog podsticaja spolja. zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i asentacija (lat. nlat. uzrok svog bića ima u samom sebi. sexus spol) starešine nadleštva. kome je oduzeta asesorat (nlat. ascenseur) dizalica. assainir) popraviti (ili: aseptičan (grč. a-. assentatio) laskanje. uništenje. sepsis trulež:. asertoran. asignatar (nlat. sudsko po- aseksualizacija (grč. razvrat. poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. obezbediti. aservacija (lat. sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa asasinator (nlat. bolesnikove kože i dr. mogućnost oploñavanja. asservatum) ono što je ostavljeno asacija (nlat. assignatarius) lice na koje glasi asemija (grč. mestu. spojiti neki protiv požara. assecuratio) v. asekurancija. koji nema zaraznih klica. asservare) čuvanje. assassinator) prav. bez korist države. kraju (ili državi). dokazivanje.bez. asekurirati (lat. pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. koji nema spola. pristajanje proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri uz koga. potvrdan. problematičan. oduzimanje sposobnosti asibilacija (nlat. asanirati (lat. asenzija (lat. dobiva se mešavinom umorstvo. fr. asekurat (nlat. sanus zdrav. lat. površina pečenja i dr. aservirati (lat. pokvare se. asseveratio) ozbiljno uveravanje asertoran (lat. isušenje moč-varnih aseptin (grč.bez. prav. asservare) čuvati. zvanje pomoćnog sudije. uputnica na aselgija (grč. npr. nekoj državi' zavoñenjem niza antiseptičan.. bez obeležja. asepsija (grč. aprila 1790) kojem su služila aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru za podlogu nepokretna imanja uzapćena u kaže se da su „aselenične". higijenskih mera: čistoće. sprečavanje truljenja. assessoratum) prisuditelj-stvo. primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog pohotljivost.asamar 78 asignatar asamar (lat. mučko ubistvo. uspinjača. smišljen rad na podizanju zdravlja pri vršenju operacije. nasilje. spajanje oploñavanja. nlat. podstrekač koncentrisanom sumpornom kiselinom. asemos) koji nema znaka. uputnica ili doznaka. a. a. asercija (lat. asertorna zakletva prav. npr. oleum ulje) podvodnih mesta itd. asignat (lat. pomoćnik aseksualan (grč. assibilare) gram. jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). glas sa šuštavim glasom (ž ili š). asseverare dokazivati) pohraniti. zakletva koja rade samo po svom sopstvenom. rastvor kiseline kao sredstvo za asasinat (nlat. lift. ad-. a-. bezverstvo. bornom kiselinom. papirni novac za vreme francuske aseleničan (grč. dokazni. asekuracija (nlat. primalac novca po nesposobnost razumevanja znakova. njihovom sopstvenom soku. assibilatio) gram. tj. asekurancija (nlat. pozdravljavanje i antiseptičnih sredstava za pranje ruku. uputnici ili nalogu. asesura. ulagivačko odobravanje. amarus gorak) hen. tvrdnja. est). doznaka. assertio) tvrñenje. a se esse biti tj. zagade mesto koje se pojedinaca. kora od hleba. asignant (lat. . sredstvo koje mesta itd. unutarnjem se polaže posle datog iskaza (za razliku od nagonu. na izvršenje mučkog ubistva. ostavljanje u pohranu. securus bezbedan. asemičan (grč. fil. pomoćnik sudijin. ot- asanacija (lat. prisuditelj. up. fr. aseveracija (lat. zeta znak) ned. dakle. sačuvati. one koja se polaže sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji pre davanja iskaza). asibilirati (lat. uputnica. za-klinjanje potvrdan.ne. assensio) odobravanje. lat. primanje nečega kao istinitog. isušivanja aseptol (grč. osobina ljudi koji diktičan). hen. nepriznavanje bogova. aseverativan (lat. assecurantia) osiguranje. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se zvanično tvrñenje da je neko slobodan. ili asekurant (nlat. bespolan. assignans) onaj koji šalje novac. po promisorne zakletve. imanja. bez pratioca. čišćenje od zaraze. assassinatum) prav.) ned. assertorius) kojim se tvrdi. aselgeia) razvratnost. čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne asanzer (fr. apo- sam sobom) samostalnost. npr. fil. nalog. assecurans) osiguravač. doznačilac. sanus. sexualisa-tio) moćništvo. sastoji se od stipse pomešane sa up. ascenzor. assatio) kuvanje jela i lekova u na čuvanje.

asketos) isposnički.asignatura 79 asignatura (nlat. assignatura) v. produžuju sve više približuju jedna drugoj.: „Misli mlada. assimulatio) pretvaranje. tur. pokajniš-tvo. zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u askariodoza (grč. asklepijadski stih četr. ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja. a-. nesrazme-ran. doista. neskladnost. nost. prilagoditi. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti asimetrija (grč. pokajnički. assiduitas) tačnost. vaspitni. assignare) upugnicom dozna-čiti jezik. nejednovremen. asimulacija (lat. nepoklopljiv. assimilatio) izjednačenje. prisustvovati čemu. ned. isti. asimetričan koji nema simetrije. symmetria nesimetrič-nost) srčanog mišića. asimfoničan. uopšte. prava koja u odnosu prema asketizam (grč. post. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) askaride (grč. bez svezica. nejednak. symphonia) nesklad. asinhroaičan (grč. iz koga se ne može izvesti asistolija (grč. zood. veza asklepijad-skog stiče) koji se ne poklapa. asyndesia) nevezanost. asjeraža (fr. nedostatak veze u rečenicama. čeličenje. nedovoljno saosećanje. početku sa trohejom ili spondejom. a-. pomagač bivost. da bi duša bila što preobratiti hranu u organ-sku materiju. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom asketski (grč. istrajnost. asitija (grč. neistodo-ban. asimilirati (lat. fiziol. ash) pravi. nedostatak volje za jelom. ne. askaris) pl. asker (tur. udarac u dvoboju. fiziol. po. jednačenje glasova (po asjeracija (fr. trudolju.ne. licemerstvo. vrednoća. dve asimptote (simbol beskrajne čovečje asketičar (grč. pesnička mačevanju. a-. a. spojenost) ret. a-. a-. nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti asimilovati v. nestezanje srca. askeo) učenje o askezi. askeo staram se) način jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se mišljenja i življenja asketa. nedostatak hrane. izjednačavati. chronos vreme) asignacija (lat. syn sa. pokajnik. prisustvo. asindet(on). prisustvo glista u materije od kojih se same sastoje (proces stolici. tri horijamba (veliki asklepijadski stih). poklapa) mat. psih. asimilirati. juriš. assistere) pomagati nekome u asilogističan (grč. u neskladnost. gougodnih spisa. i sa asindezija (grč. božanstva"). jambom na završetku. asimptotičan (grč. askeo) pisac pobožnih. asignacija. neistovremen. pomoćnik. asignirati (lat. askesis) isposništvo. uputni-ca. pomoć. assalto) napad. prilagoñava-ti. moguće. mestu ili načinu tvorbe). bo- težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". jednačiti. asilabija (grč. mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja gran. hiperbola ima asketika (grč. bez sveza. acieration) pretvaranje u čelik. acierage) galvansko počeliča- asimilacija (lat. assimilare) izjednačiti. stojanost. nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu. vojnik. a-. a-syndetos nevezan) koji je aso (fr. gladovanje) neravnomernost. vrsta klasičnog stiha. gram. gliste. ali se nikad ne dodiruju. a-syndeton) pong. marljivost. asistirati (lat. asli (arap. izjednačavanje. primiti u se. asindetičan (grč. nesrazmernost. čulnih strasti i prohteve. koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem asimptota (grč. assistentia) pomaganje. nemanje asket(a) (grč. bez veze. vrsta vežbe u asindet(on) (grč. (da) niko je ne čuje. napad. neješnost. asistencija (nlat. supši. svome pravom opredeljenju. nalog za isplatu. ua. bogougodan. zaključak) log. asimpatija (grč. assignatio) d oznaka. (ili: doznačivati). upravo. npr. primati u se. zvučnosti. profesoru u radu sa studentima i koje se asiduitet (lat. asker) vojska. revnost. asiriologija nauka koja proučava književ-nost. pratiti nekoga. symptotos koji se ne asklepijadska strofe četr. asketes) isposnik. asimilacije). asitia nejedenje. zaista. detinje i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. npr. nejedna-kost. stezanje) zaključak. bubine. assaut. onaj saučešća prema kome ili čemu. verovatno. vanje bakarnih ploča. nevezanost. symptotos koji se ne tela ubija u sebi strasti i prohteve. sprema za profesora. pritvorstvo. ili izmeñu članova jedne rečenice. neskladan. asli. systole skupljanje. a-. a-. syllogismos posredni poslu. isposništvo. askaris) med. stiha sa drugim vrstama stihova. sleganja viñenih slova u slogove. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili asimfonija (grč. ital. . — (ali) Slušale je momče čobanine. syllabe slog) nesposobnost potpora. dela. izdati (ili: izdavati) nalog asistent (lat. pr. askeza (grč. pokajništvo u mučenju tela odricanjem. figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu dveju ili više rečenica. sympatheia) nenaklonje. assistens) lice koje pomaže za isplatu neke sume.

nadovezuje na nešto. nema pravca. aspectus) izgled. pri čemu se čuje glas associativus) koji združuje ili sjedinjuje. tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). reumatizma. asonanca. nepotpun slik. krutost. pust život. associatio) udruživanje. ima ih više vrsta. osećanja za društvenu zajednicu. vezivanje. aspirator) sprava za usisa-vanje zajednice. fabrički naziv za acetilo--salicilnu asocijacija ideja vezivanje predstava na taj kiselinu (77%). a-. aspergillus) med. up. asonirati (lat. mu bude koristan član. čežnja. knjiga). vid. (npr. up. asosje an komandit (fr. semena. stih u kome se slikuju kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne samo samo glasnici. izaziva znojenje. asperitas) hrapavost. lat. astateo. osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. udružiti. člana. associe) drug (ili: ortak) u poslu. usisavanje. gram. aspra (grč. asosje (fr. astakos rak. kada se pojavi. aspik (fr. asodična groznica groznica sa aspergiloza med. koji ne može da izlučuje seme. Convallariaceae. aspirin farm. aspermičan. associare združiti. položaj planeta nalazi u ravnoteži. para. odabiranje. asperifolia) pl. a-. oboljenje asomnija (grč. upotrebljava se kao lek izazove u svesti i neku drugu. pripravnik. socialis) nedruževan. aspirant (lat.ne. usisavati. oboljenje izazvano naročitom povraćanjem. koj misli. razvrat. s hakom. zvanjem). asocijacija (nlat. v. dve pod-jednake magnetne igle utvrñene tako jedna . jedinica u Turskoj. asocirati se združiti se. asortirati (fr. jednakost tonskih figura u jednoj muzič. neotesa-nost. sperma seme) med. med. bog. assonare) biti sličan po zvuku asperifolmja (nlat. slično zvučati. prikladnom robom. oštrokonña. pihtije. tajni ortak. assoler) zasejana ti zemlju Aspergillus fumigatus. vezati. žel>a za nečim. aspida (grč. težiti za psihologiji koji hoće sve duševne pojave da nečim. aspermos) med. aspirans) kandidat. astatos nestalan. čuje. associe en egipatska naočarka. društvo. asortiman (fr. biranje. tvrdoća. s dahom. ase prezasićenost) znamenje. uroñena ili stečena po vrstama. v. objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih gram. prema opštim potrebama i interesima aspirator (lat. asperitet (lat. neravnina. somnus san) med. usisaljka. koji nema sreñivanje) robe po vrstama. osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspirata se. kad ih posmatramo sa Zemlje. lat. rospija. udruženje. izdvajanje (ili: aspermičan (grč. gasa ili tečnosti. strana nečega. aspermatičan (grč.) ned. asomatičan (grč. fil. aspiratio) gram. fig. sisanje. ortak koji samo opaka žena.) v. asocirati (lat. assonantia) post. sa dahom. associare) pridružiti. astasia) nemir. onaj koji teži raskalašnost. nepostojan) koji aspek(a)t (lat. aspermatizam. astr. astatičan (grč. odabrati stvari jedne prema nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih drugima. a-. zadrugara. činovnički asocijalan (grč. vrstom gljivica poznatom pod imenom asolirati (fr. aspirare) tražiti nešto. nazeba i sl. u nesanica. protiv glavobolje. aspermizam. koji sličan glasu h. aspermija (grč. za nečim (položajem. prašak koji otklanja vatru i način što jedna predstava. aspergioloza (lat. izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. asortisaža (fr. biljka sa ili glasu.) med. asocijacionistička psihologija pravac u aspirirati (lat. asotija (grč. socialis) nedostatak ventilator. koji se u svakom položaju gledište. bez odreñene orijentacije. aspic) kup. dobro koji izaziva gañenje. hukom. surovost. a-somatos) bestelesan. aspidos) zool. radnju ili slagalište snabdeti žlezda. stojanost. pojava. težnja. asoti'a) razvratnost. bacakanje teškog asparagus (lat. naročito kod asonavca (nlat. ulaže novac u posao a sam ne radi. muz. špargla. javlja se obično kod naizmenično raznim usevima. \ oporost. od astakolit (grč. veza. med. assortir) srediti (ili: sreñivati) aspermizam (grč. nedruštven. prašine. aspiracija (lat. jedne prema drugoj kakav nam izgleda astatične igle fiz. fig. nepo- se. assonantia) v. uortačiti astazija (grč. koji je ravnodušan suglasnici s dahom. a. aspros beo) najmanja novčana spojiti. Kthos kamen) geol kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno okamenjeni rak. rod biljaka iz bolesnika. koji ne voli društvo i ne želi da aspirata (lat. aspi's. asocijalnost (grč. guja otrovni-ca. asonancija (nlat. littera) pl. izgovaranje s asocijativan (nlat. assortiment) potpuno i sreñeno aspermatizam (grč. fam. lat. as-6des koji oseća gañenje. sničko podudaranje. izgovarati iz grla. slagalište robe. samogla. usisač.asodičan 80 astatičan asodičan (grč. udisati. hrapavim lišćem. spajanje. uvlačenje u sebe. asparagus) bog. hladetina. opre-miti. assortissage) trg. bilje. uvlačiti u sebe. i da svu duhovnu delatnost svede na muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se asocijaciju ideja. grubost. organizmu ljudi i životinja. zbirka razne robe iste vrste aspermizam. udi-sanje. primiti za ortaka. zla i commandite) trg. bunilo.

astheneia slabost) med. asteismos utančan. istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi pun zvezda. po učenju okultizma. gledam) astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma med. fini ton u ophoñenju. gležnjača. astralno telo. npr. postavljeno pitanje. astragalos kocka. zadirki-vanje. astragalizam (grč. telo bez asteroidi (grč. svojstvo astigmatizma. preterano velik strah od uopšte na dvema krivim površinama. steničan afekt. od sipnje ili zaptivanja (živča-nog. balio meridijanima i na neležanju simetrično bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. koje uzimaju na prostim okom nevidljive planete izmeñu sebe duhovi kad se pojavljuju. male. sjajan. alat. asty grad. asterismus. slab. astinomi)a (grč. grč. stigma) ko}i ima obamrlost od udara munje. astron sazvežñe. asthma) sipljivac. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i asterizam (lat. astrobolismćs. asteroeides) zvezdolik. supr. astr. živčane groznica. posledica preležane bolesti ili kao predznak astmatičar (grč. bios život) veština da se slab organizam bacanja kocaka. u postali iz vatre koji lebde izmeñu neba. uprava grada. tj. svetlosna pojava kod koje od izvesne astralit (lat. potiče od zvezda. kao znak kojim se čitalac upućuje na izgleda da potiče od bezbrojnih. srčanog. grapho pišem) dejstvu. naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove asteriskus (grč. aster zvezda) kovrčastom vunom. nadzor nešto da prećuti pa. zvezdan. nemoć. plane-toidi. ned.. Astrea. up. usled sjaja. posle svakog dug. zrakova kroz sočiva usled toga što lik astrafobija (grč. astrum zvezda. izbegavanje vojne obaveze. vid) pl. oronu-lost. astralna svetlost. zvezdana svetlost. astma (grč. očiju. kada neko tobože hoće upravljanje gradom.) geol. asthenes. nauka o asteničnim bolestima. zaptivanje. zadevanje. tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta osobina nekih vrsta liskuna koje.ne. drugo. astragalos) kocka. astenopija (grč. geodezija. sipnja. opisivanje gradova. Palas. površinskog elementa oko osne tačke leži phobos strah) med. duše umrlih. astron. astheneia nemoć. koji potiče od zvezda. telesnih osobina. a. smrt ili aetigmatičai (grč. vrh. želudačnog). sastavlja odgovor na održi dugo u životu. stylos stub) vrh. oblika asterizma (grč. grč. npr. a-. asteizam (grč. koja (*). asteroeis) zvezdast. logia nauka) ned. asthenes. onaj koji pati opasnih bolesti). grupa zvezda. astralis) koji se tiče zvezda. astralni svet. varoško ponašanje. interferencija svetlosti. Ceres. fiz. mana oka koja počiva na sa značenjem: zvezda. astrateia) osloboñenje od vojne tačka) fiz. gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od npr. čime su zaštićena od uticaja sprava za odreñivanje jačine astigmatizma Zemljinog magnetizma. aster. zvezdani. Marsa i Jupitera. sunčanica. asthma) med. astron) predmetak u složenica-ma tačke lika. aster zvezda.). makros kojima stoje slova iz kojih se. što groma ili grmljavine. teško i kratko disanje u nastupima.(grč. aster) sazvežñe. up. dosetljiv astilon (grč. nekretnica. astenija (grč. zvezdast. Juno. stigma. astenologija (grč. skočna kost. u starom asteričan (grč. grañevina govor. veoma primedbu ispod teksta koja je obeležena istim udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda takvim znakom. Vesta i dr. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na astenomakrobiotika (grč. neotpornost prema naporu (kao astmatičan. venac na duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. astratija (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. orao vidim. pokazuju zvezdaste astralni (lat. kockanje. asthenes) nemoćan. oronuo. asty grad. zvezdani. različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim astrobolizam (grč. uglañene radnja. 6 Leksikon . astralni duhovi. lithos) svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astigmatizam (grč. astrogeodezija (grč. slabost. zemlje i pakla. oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. a. zemaljskih. obruč. asteničan (grč. u srednjem npr. ret. nomos zakon) duhovit govor. nauka o uzrocima u lečenju astragal omanti ja (grč. duhovi asteroidan (grč. asty grad) veliko. eterično telo čoveka.asteizam 81 astrogeodezija nad drugom da su im polovi suprotno astigmometar (grč. zvezda. slabosti. koji zrake kad se kroz njih gleda. bez stubova. obliku zvezde.) igra kockom.ne. asteriskos) zvezdica u knjigama slame. astenična groznica astragal (grč. tuga. donjeg dela. uticaji. stigma bocka. te tako mogu (v. koji potiče od slabosti. v. slab vid. zvezdano nebo. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. slabija no na ostalom nebu. a. zvezda zamišljenih kao živa bića. psih. veku: pali anñeli. svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve astro.ne. slabost vida. nad kućama. slobodno sledovati svakom spoljnjem astigrafija (grč. eidos oblik. ipak kaže. metron) optič-ka obrnuti. udar sunčanice. lako zama-ranje mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. svet zvezda. mana preslikavanjem prola-skom obaveze. asteničan afekt piljak. med. zvezde.

tako je astrologija itur ad astra (lat. gnostes poznavalac) astroskop (grč. a-. grapho pišem) dogled zvezda. tj. pomešan sa krečnjakom. nauka o zvezdama. sophfa mudrost) zvezda. astroskopija (grč. primiti odgovornost. rasrditi v. strophe spoj više stihova u i proriče sudbinu po položaju i kretanju metričku celinu) poet. primena fotografije u posmatranju bića sa natčovečanskom inteligencijom i nebeskih tela. stvorili su srednjovekovni astrolozi tela. zvezda slična biljni.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. labi's držak. dogleda. phos. astrolabijum (grč. zvezdama. uzeti k sebi. fil. fig. pesmu koja nije podeljena na strofe. okamenotina u obliku zvezde. astron. odreñivanju položaja nebeskih tela. astrognost (grč. upravljati. nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o slik. op. spektralnim analizom. preći na njegovo opovr-gavanje. Ifthos kamen) zvezdast astrofit (grč. oblika. gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela.astrognozi]a 82 asfalt astrognozija (grč. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda domer. assumpsit) primio je na sebe. astronautika (grč. logla zvezda. lat. asumpsit (lat. meteorolo-gia. astrum. tj. astrolatrija (grč. assourdir. razumeti. neku misao. vreme koje Sunce provede u poznavanje) poznavanje zvezda. hasimak) žestiti se. astron. se. astronomos) naučenjak koji se smrti nekog svetitelja. astrolog (grč. do časti. obećava i prima obavezu da će za drugoga astrometrija (grč. astrodiktikum (grč. asumcija (lat. morska kamen. astron. naziv za ritmičku zvezda. srditi se. paklina. zeml>ina smola. drška) astrofizika (grč. astron. ticanja Meseca. vlada. upotrebljava se za . photćs Rimljana aetronomija. astrografija (grč. dan astronom (grč. zvezdočatac. assouplir) učiniti gipkim. shvatiti. veština da se ide do zvezda. premisa u silogizmu. kretanjima. zakon) nauka o okretnim. astrologos) onaj koji ume da čita astrofičan (grč. astro-fotometrijom i poštovanje) zvezda. ogroman. astron) zvezda. uzimanje. phytcn) zool. obaviti kakav posao i sl. up. thećs bog. physike) deo astro- nekadašnja astronomska sprava za merenje nomije koji se služi fizičkim metodama u visine Sunca i zvezda. assumptio. zvezdozna-nac. položaja planeta. uzeti na sebe. praznovericu o jakom utiia-ju astralnih astrum (lat. itd.000 km. photćs. smesa raznih ugljovodonika u astronomski mesec tačno izračunato vreme kojoj ima i kiseonika. astrologia) kod starih Grka i astrofotografija (grč. phos. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski metria) merenje jačine svetlosti nebeskih život. npr. Oslanjajući se na svetlost. nćmos) koji se tiče zaglušiti. astrologija (grč. nćmos. latrei'a obožavanje (ili: naročito astrofotografijom. ret. astron. astron. služba zvezdama. astron. asphaltos) hem. astrodeiktikon) pokazivač astroteologija (grč. astron. astronomska jedinica odstojanje asfalt (grč. astron. astron. manteia prori-canje postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. astro. astron. veličini nebeskih tela. astron. asumiti (tur. Sunčanih pega itd.) veština posmatranja astrograf (grč. azota i sumpora. gnosis spoznaja. slave (Vergil). surdus gluv) astronomski (grč. grapho) opisivanje astrosofija (grč. sik duhova na čovečji život. asurdirati (fr. graphfa) fotografsko snimanje Aristotelovo mišljenje. 149. aetronomija (grč. assumtio) primanje. karakter) ukrotiti. hasir) prostirač od rogoza. skopeo gledam) dogled poznavalac zvezda. astro- zvezdama s obzirom na njihov položaj. primanje duše na nebo. ublažiti (svetlost. astronomia. formula kojom neko dobrovoljno vremena na osnovu toga. dati blaži karakter. sprava pomoću koje se svaka na nauka) vera u postojanje boga na osnovu nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako postojanja zvezda i reda koji meñu njima naći i na nebu. posmatranje zvezda pomoću velikih koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrolit (grč.) v kosmonautika. umeriti. sudbina čovekova čita iz položaja zvezda asumirati (lat. astromavtija (grč. astro. podneblje. (ima i danas pristalica). Zemlje od Sunca. što je geometrijsko kod nebeskih tela. grč. astron. slomiti (volju. zbog svojih čistijih i božanskijih astrofotometrija (grč. nekog zbivanja. assumere) preuzeti. o onome načiniti popustljivim.500. tj. po kome su zvezde zvezda. asura (tur. astro. astrofizika. metron mera) zvez. glas). druga (minor) bavi astronomijom. astrometar (grč. vrlo velik. sic itur ad astra) ovako se postala čitanje iz zvezda. metron) nauka o nešto platiti. nemein asuplirati (fr. astro. astron. fil. aetronomija. astrometeorologija (grč. onaj koji se bavi za posmatranje zvezda. astron. kometa. nomsko poznavanje je potpuno poznavanje podelu na sazvežñe i nazive. up. astron. nauka o jednom znaku Životinjskog kruga. koja. astrotozijom. i tobožnje predskazi-vanje prav.

(fizičke i duševne osobine). zaprežni pribor. preci kao rodi-tell. fig. nekog poslanstva. 1o-gia ascendenti (lat. uzilaže-nje. pre naše ere. pojave izvesne duševne i fizičke osobine atelija (grč. Athena) mit. ascendentia) prava. ublažiti. up. fiz. napadati. ascensio) penjanje. necelishodnost. attaccare. attemperare) umeriti. mat. pokušati) protivpravan napad na život. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. slučaj kada se kod potomaka amovi. otuda: učeno koje je. usporenost kucanja srca usled neke atanazija (grč. spopasti. npr. a-. tj. neposredno a tempo (ital. ateknija (grč. koji je osnovao car Hadrijan radi ataktičan (grč. zločin. uzlaznoj liniji. muz. stanje bez strasti. atambija (grč. primamiti. dubokoj nesvestici. vreñati. attacca) kuz. uzlazna linija srodstva. pri- atakirati (fr. napad atemperirati (lat. Athenaeum) viši vaspitan zavod moždane). hetman. nem. ra-stenje. napadanje. ataraksija (grč. zločinački napadaj. attaquer) napasti. obamro. askos koža) ned. lekara i dr. Hauptmann) voña vlage. a-taktos) neureñen. astr. a tempera) slikati vodenom atak.asfaltirati 83 pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od ataman (rus. odricanje da postoji bog ili godišnje ostaju u podne bez senke. a tempore) upravljati se bude počivke). topovski pribor. ravnodušnost. naviknuti se na nešto. naročito ataksija (grč. ascendentes) pl. ataka (ital. athanasfa) besmrtnost. najedati. nasleñe. jednog odreda kozaka. nepravilnost. atavistički (lat. geogr. navaliti. bojom. udar. ženskih. penjanje. atanizam (grč. nosos. kozački harambaša. uzdizanje. utišati. Rimljana: Minerva). atelier) umetnikova soba za rad. med. asfalta i krečnjaka. onaj ascites (grč. a tempo). neiznenañenje. nagrizati. atavus napredak) sličnost sa atelaža (fr. asphaltos) kaldrmisati smesom pukovnika. pokušaj ubi- . napredovanje. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne Ateneum (lat. atheos bezbožan) bezbožnost. obično u činu asfaltirati (grč. atheos bezbožan) bezbožnik. igrača na konopac. ateist(a) (grč. zaštitnica junaka i gradova. neke bolesti. atanatologija (grč. ateizam (grč. penjanje ataširati (fr. viša škola. napadati. a-thanatos besmrtan) asfiktičan (grč. attemp- tare napasti. naime u božanski poredak u svetu. kći Zevsova. atentat (lat. ascendencija (nlat. ascenzija (lat. attelage) zaprega. atanatizam. grada Atene (Atine). a-thanatos besmrtan. sphyxis bilo) med. med. ataraxia) fil. atanatizam (grč. u Rimu. prema vremenu. nešto. nepravilan. ataman-v. trbušna vodena bolest. attaque) voj. udariti na nekoga. vajara. ostavio pergam-ski društvo. a-. astr. dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. kao središtu celokupne atalsko blago ogromno. at (tur. prema prilikama. ataše (fr. pradedovi. naročito konjice. polet. pretežnost. atanizam. privrženik. a-. priključi! (kada izmeñu završetka tačno po taktu. drhtanje. thaumazo čudim se. fig. precima. legendi nikla iz njegove glave. ascensor) v. Vaznesenje Hristovo. gradu Ateni. po spopadati. skia senka) št. athanasfa besmrtnost) v. letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po neuredan. 133. uzlazak. prestanak ili strašivost. suprotno: des-cendenti. osloboñenje od poreza i atavistika (lat. ataumazija (grč. asanzer. u novije doba i kao kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. Spasovdan. voj. duševni mir. boginja rata. ataxia) med. polumrtav. imanje ili čast nekoga. tečnosti u kapilarnim cevima. se) nečuñenje ničemu. stepen nesvestice. penjanje. attacher) pridati. (fr. veži. brak bez poroda. njihovih predaka. neu- asfiksija (grč. napasti. duševno spokojstvo. „besenča-ni". najviši lost. (fizičke i duševne osobine). asciji (grč. at) konj. utišavati. zavoleti ascenzor (lat. umeravati. juriš. dedovi. attache) na rad dodeljeni službe-nik. Atena (grč. penjanje čovek. besciljnost. (kod neurednost u toku bolesti. jednog i početka drugog odeljka ne treba da atemporirati se (lat. po staroitalijanskom načinu. atelje (fr. u pravi čas. dodeliti na rad. napad. athambfa) neplašljivost. npr. ateleia) besvrhnost. neumr- mehaničke prepreke. ublažavati. lagoñavati se duhu vremena. boginja. neizmerno bogatstvo obrazovanosti onoga vremena. up. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput bezbožništvo. osobina predaka. ataktična groznica. prav. koji je u verovanje u besmrtnost duše. a tempera (ital. uzlazak. navala. askites tj. divim nadmoćnost. ustati otvoreno protiv zaštitnica umetnosti i veština. atavizam (lat. naslov književnih časopisa.sphyktos) ned. nemanje dece. srodnici po nauka) učenje o besmrtnosti duše. atavus) nasleñen od predaka radionica slikara. attentatum od attentare. atavus) nasleñen od predaka državnih nameta. kod vojske. odan uzlaženje nebeskog tela. koji ne veruje u postojanje boga. obamrlost. a. naročito koga.

Atlantis) legendarne ostrvo koje varenje hrane. sime. knjiga sa geografskim atestirati (lat. po verovanju atestat (nlat. naročito na olimpijskim i drugim igrama. znat. pesničenje. atmis. atlanticus) gorostasan. aterirati (fr. v. životni dah. indijskoj fil. dizanje grañevina stubovima. fig. uzor) med. veoma jak i lepo razvijen nespretnost (npr.) med. je. thermaino) fiz. atest (lat. neumešan. koji suština ličnosti ili stvari uopšte. duhovit i fini način izražavanja. pristajanje. a gesta t. v. athetesis) odbacivanje. pismena potvrda. izvršiti zločinački pokušaj. pokušani ali neizvršeni zločini. obali. nepravilan. naročito: ukrašavanje teška atletika rvanje. atman) dah. Atlas (grč. attitudine). a-. a atika (nlat. atlanti (grč. Atlas. lepo i pravilno razvijen. čovek koji se bavi atle-tikom. v. lišiti koga atlotet (grč. atman (ind. pravo ja. i Rimljana. poništaj. časti. Atlant (grč. bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atticus) svojstven atičkom duhu. atmijatrija. uglañen. tkanina. attestatio) overavanje. trg. prav. attitude. drži na svojim plećima nebesni atestacija (lat. rñava probava. athletikos) koji se tiče atlete ili koji kod starih Atenjana koja se sastojala u pripada atlet. svedočanstvo. priterati zemlji. trčanje. veoma snažan. atest. razdeljivač nagrada. nasrnuti na tuñe pravo. priteri-vanje atlantski (lat. priploviti Atlantik ' (eng. koji ima osobine jednog atlete. uverenje. držanje tela. laka atletika atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima. nekoga. spustiti se avionom. attestari) potvrditi. atmidos para. najunutar-njija »tipičan (grč. attica. ateteza (grč. nazvan po džinu Atlasu koji. atentata krimina (lat. planina u severozapadnoj potvrñivanje. ležalo u Atlantskom okeanu. neupućen. kartama svih delova sveta. čast ili imovinu aticizam (grč. u baletu: stav atentator (nlat. stubovi u čovečjem pristan. nevičan čemu. tj. uverenje.: duša. atehnija (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) igreboračke igre. atehnikos) neiskusan. ukidanje. rvač. atterage) mor. Atlas) mit. atehnfa) neumešnost. pršljen-nosač. pristati. obali. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. duša. prvi vrat-ni posvedočiti. lišavanju svih grañanskih prava). nevešt. Atlantic) Atlantski okean. prezirati. attentare) pokušati nešto protiv izražavanja. atički (lat. duhovit. atmis. attestari posvedočiti) pismena zapadnoafrički. borac. atmidijatrija (grč. athletes) takmičar na javnim štavanje. sjajna svilena potvrdu. Azija i Lidija zajedno". atletika (grč. aterman (grč. neve-štost. teramnos tvrd) med. starih Grka. atletske atimirati (grč. poni. duša sveta. sletanje. skakanje nazvan po imenu hunskog kralja Atile. atmidijatrika (grč. geogr. Africi. tanan. atipija (grč. atimija (grč. mor. athletike) skup viteških narodnih atehničan (grč. koga ili čega. attique) ark. plivanje. a-theoretes) koji ne zna. svedodžba. atički fini ukus u načinu mišljenja i atentirati (lat. obliku koji drže opšivnicu. i dr. atterir) avij. adijater-man. po Platonu. mesto pristajanja. mor. atlete (grč. atipične bolesti princip sveta. Africi. ne popggovati. aeroplanom ili balonom zemaljsku. atmijatrija. izdati svedodžbu. ateraža (fr. potvrda. overi-ti. Atlas) ark. hodanje. proglašenje gimnastičkim utakmicama kod starih Grka nevažećim. attikismos) atički način govora. attentator) onaj koji pokuša da na jednoj nozi. ateramnija (grč. bacanje. dosetljiv. i bilo „veće nego aeroplanom ili balonom na zemlju. metron mera) sprava za merenje količine isparavanja vode. attestatum) v. jednog lekara). a-. protivpravno udari na život. ponašanje. atička so ateoretičan (grč. položaj. pa potonulo u more. koje su mnogo negovali još i stari Grci. Atlas) mit. pristanište. na zemlju. tereta i natezanje konopca. v. pršljen. obali. grañevinskog stila. nespretan. mitologiji.atentator 84 atmidometar stva. atička duhovitost i dosetljivost. Atlas) geogr. otuda koji pripada Zap. divov-ski. svedodžba. typos oblik. koji pripada planini Atlasu. titan koji. po grčkoj aterisaža (fr. velik i snažan. odstupa od utvrñenog obrasca. u nepravilnost u razvoju neke bolesti. fr. a-. atmidometar (grč. pl. teško Atlantida (grč. ia-treia lečenje) med. koje se i danas u celom svetu mnogo neguju karakteristične odlike starog atičkog po utvrñenim meñunarodnim pravilima. ital. athlo-thetes) sudija u borbi i grañanskih prava. igara. . napadati. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. napasti. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne atletski (grč. atterrissage) avij. atlas (grč. stav. oko 9000 godina pre njega. drži na svojim plećima kuglu spuštanje avionom. čovek. uverenje. svod (Atlant).) neuredan. attentata crimina) atitida (fr.

(deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u .) dolazi do cepanja (nlat. jažljivost. sphaira) koji se tiče puta atom nekog elementa teži od atoma vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vodonika. atmosferski elektricitet v. atmosphaerilia) pl. nenaglašen. alfa-čestica. tj. sphaira. 1 st . prstenastog ličnost. fig. atonia) bezglasnost. najsitniji lečenje pomoću pare. lat.: repulzivan. mlitavost. up. grad itd. atomos. učenje po kome su sve atmidometar. privlačnost. bilis žuč. atoksičan (grč. v. oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a atomologija. atmosferski veoma vazduh obični vazduh koji udišemo. logia) energije (nuklearna energija). atmometar (grč. u njihovoj se sredini nalazi plitka mestu. lečenje delić nečega. zapremine) fiz. pristalica fig. fiz. fig.033 kg na 1 st . atmosferilije (nlat. nenaglašena reč. pa. primamljivost. činiti) med. gustoći. deutrona. sphaira lopta) vazdušni (atoma). druge oblike. metron mera) v. atolmia) strašljivost. attractorius) privlačan. upotrebljava se kod oboljenja atolmija (grč. Pri sudaru vrlo atraktivan (nlat. attractibilitas) privla- jezgro ima isto tako složen sistem. atocija. atofai hedg. attractibilis) privla- se. atonos olabavljen. nauka o atmosferskim pojavama. mislilo da je nedeljiv. uspavlji-vanje. rasparčavanje. supr. atomvolum (grč. bo. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub razdvajanje u sitne delove. 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina atmosferologija (grč. slabost tela. atomističar (grč. koji se sastoji iz nlat. žutica. volumen atmologija (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno davine: kiša. at-mijatrika. a strane im padaju strmo ka hinolin-karbonska kiselina. brzih delića (protona. savremena čine nesposobnim za rañanje. energije (atomska energija). lat.000 km debljine. (ital. neotrovan. naročito komada za atonifikacija (grč. facere pevanje. Zeml>u i prostire se do 3. umoran. čep. atto) poz. atomos nedeljiv) 1. atmidijatrija. vazdušnom omotaču Zemlje. klonuo. atraktibilitet (nlat.) filozof. a u praksi te dve atmosfera znače isto. fenil- laguna. atomizacija (grč. o najsitnijim dolazi od težine vazduha. agonija (grč. se. atmos. nepriličan. predstavlja složen sistem. veoma sićušna stvar.) koji se tiče atoma. atomizirati visine 76 st na 0°S na morskom nivou (grč. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija atomizma. protivrečnost. atonija (grč. odnos atomske težine prema ravanju.) fig. kukavičluk. nesposobnost atom (grč.) fiz. hem. dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra atmosferografija (grč. atomos. atraktibilan pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji (nlat. crna. attractivus) privlačan. reumatizma i dr. gram. up. med. primamljiv. fiz. atmos. atomistika oko 1. inhalacijom. ono se čljivost. sve do početka atocia) pl. raz- geografske širine 45° 2 na lem 2 . i po kome se sve što postoji osniva omotač. atokos) ned. sadrži u sebi otrova. sa negativnim nabojem električnog čljiv. o pretvaranju vode u paru.atmidoskop 85 atraktoran atmidoskop (grč. urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atopičan (grč.) bezglasan. atmos. toxikos otrovan) koji ne atonon (grč. kadencom. atto di cadenza) muz. u takvim zbivanjima to ce- atmidometar. atrabilitas) med. tehnička atmosfera delićima iz kojih su tela sastavljena. atom. neplodnost. sastoji iz progona i neutrona. atomski (grč. atmosferski pritisak (grč. atrabilitet (lat. nedeljiv. vazdušni okean koji obvi-ja našu na spajanju i razdvajanju tih elemenata. omlitavljenje. završetak nenaglašenost. mlitav. atraktoran neutrona i dr. 2. up.) kol. atomizam (grč. troposfera. muzičkog komada. agonija (grč. up. atmos. elektricitet. atomologija (grč. logia) fiz. broj koji kazuje koliko je atmosferski (grč. atokija. što iznosi dvajati u sitne delove. rasparčava™. žućkasti kristali morskom dnu. hevisajd. parnih kupatila. sneg. najmanji delić rañanja. logia) nauka o ispa. sredstva koja XX veka. gorka ukusa. atopos) oblika. atoničan (grč. primamljiv. malaksalost. skopeo gledam) v. atmos. gram. nauka o atomima. atomska masa fiz. elementa za koji se. atom. slab. panje dovodi do izdvajanja ogromne količine atmijatrija (grč. atmis. niska ostrvca. zglobova. čin. atocija (grč. neplodan. jalov) med. fizika utvrdila je da je atom deljiv i da atra tamna. atomistika. stratosfera. atmos. pojava. atocije (nlat. malaksao. a-. ato (ital. up. iatreia lečenje) ned. neobičan. atmis. a-tokos koji ne raña. sphaira.) fig. ato di kaden-ca klonulost. v. koja su postala usled naslojavanja koji nije na pravom korala. atonon) gram. nepri- atoli (mal. elementarnog kvantu-ma oko njega kreću.) fil. sitan. atopia) nepristojnost. stvari sastavljene od izolovanih elemenata atmosfera (grč.

koji vrši službu atributa. odlučnost. užas. bez. loviti ca. auguriosus) v.). pogruženost samo zbog straha od kazne augurirati (lat. Augeias) mit. 31. kosa) med. supr. prira- kod odojčadi. magne-zija. attributio) davanje (ili: u povećanje. mekani otok zgloba. pre n. tresis bušenje) med. glavna osobina (od augmentativ (nlat. znamenitost. volina itd. očistio za jedan dan. povećava™. kolovoz. osmi atronin (grč. prorok. privlači. trepho hranim) med. nepokretan. up. thrix dlaka. atribut. tome sečenje) med. kralj u Elidi. slutiti. predznaci (ili: vesnici) smrti. n. nije nikako čišćena ZO godina. attrahere) privlačiti. fr. osnovno značenje. astmatič-nih. auguralis. mesec žetve. bezdlačnost. atribut (lat. reč koja bliže vremena. povi- rimskoj kući. strogost. srčano pret-komorje. sasušivanje. ojedenost kože. mamljivati.ne. privlačenje. gram. bitna. predmetak pomoću koga se. nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i atremičan (grč. attribuere pridava-ti. arthron zglob. npr. umnožavanje. je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta atrijum mortis (lat. attributivus) koji se odnosi na augmentacija (lat. koji umanjuje i slabi Spinozi). attributum.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. auguralan (lat. gram. nepomičan. privlačna sila. atrepsija (grč. a-. koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje stancije čovečjem saznanju pristupačna su jedne reči. auge sjaj. sraslost zadnjič-nih ili štalu. šavati. up. konjić). npr. vulkanskih stena. uvećanje. med. cacynieH. operativne otvaranje zgloba. augirati. atrihija (grč. augur. predskazivački. ojedanje. atrocitas) grozota. znamenje. avgust. smrti. melemi (npr. predznak. pri. atrahencije (lat. broju i graji ptica. tumač znamenja. e. reč beskrajnog broja atributa beskrajne sup.: repulzija. trenje. augirati (lat. naslućivati. atrofija. ponajviše kao sasto-jak vanje grča pri pisanju. dvorana za primanje posetilaca. prividno kajanje. koji se ne koleba. a. . dodavanje. gatar. pggaj. pogoršanje bolesti. up. atrihičan (grč. pod adh-. med. dodavati. augmentatio) umnoženje. pojačanje. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. privlačan predmet. trajna osobina nečega. atro-fija augment (lat. izvlačenje. augmentativum) gram.: kontricija). atrium mortis) predsoblje će se dogoditi. augmentum) povećanje. pravo. pouzdanost. arthron zglob. surovost. med. bledozelen atremograf (grč. predskazi-vanje. pojačati. sušenje. umnožavanje. mir. pogañač. umnožavati. atropa (grč. augurare) gatati (ili: proricati) (supr. zrak) min.000 grla stoke i koja spolnih delova. otrovan biljni mesec u godini. atropos neotklonjiv. a-. u kojoj je bilo 3. trophe hrana) zakržljao. augustus uzvišen) 1. stvar koja mršavost) usled slabe ishrane. kopnjenje. dlaka. augmentirati (lat. grapho) sprava za spreča. augural) nedostatak kose. sredstva za atrofičav (grč. čiju je prirodnog otvora. up. spoljašnja auguriozan (nlat. fil. otok) med. ima 31 dan alkaloid koji sadrži biljka atropa (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru (upotrebljava se mnogo u medicini kod Oktavijanu Augustu. kataralnih. atribucija (lat. fig.v. dodatak. velebilje. znak. atremes koji ne dršće. atrocitet (lat. zabava. auguriozan. npr. rimskih careva. atrezija (grč. pojača- vanje. svire-post. beladona. augurium) proricanje dlačan. avi-gur) rimski sveštenik koji predsrñe. strahota. atricija (lat. augurij(-um) (lat. mir. oznaka. piroksen. paskvica. koja izvlače mršav. očnih i spazmodičnih oboljenja). ath. kućetina. atrahirati (lat. e. otuda: Augijeva štala neustrašivost) mirnoća. augere) v. suv. proročki. attritio) med. tih. nekih stomačnih. augnt (grč. ne dragi kamen. nedostatak Augije (grč. 2. cenu. uvećavanje. po razliku od deminutiva. staroindijskih glagola. nadležnost. budućnosti po letu ptica. zanimljivost. uzajamno atrofima (grč. (za samo dva: prostornost 'i mišljenje.) koji nema kose. privlačnost. atremeo ne dršćem. atrotomija (grč. attractio privlačenje) atrofija (grč. predskazivač. augmentirati. phyma izraštaj. povećati. kakvo ća. kurjača. slab. atremia nepokretnost. zove se i tirkiz. miran) miran. auguralan. kod grčkih i pripisivati) svojstvo. obrazuju prošla obeležje. augmentare) umnožiti. počasno ime otrovna biljka). attrium) predsoblje u staro. Her-kulo atremija (grč. vinika (veoma august (lat. mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red čvrstina. gnoj). atropos) hem. stupanje) ono što nekome pripada. zanemarivano. a-. augur (lat. nemilost. dlaka. gvožña i kreča. prednji deo hrama. — 14. predskazivati. po letu. sastoji se iz silicija. dodati. atributivan (nlat. dodatak. odreñuje neku imenicu. attrahentia) med. uzrujavam se. neumitan) vot. atrij(-um) (nlat. pojačavati.

dvornice) dvorjan-stvo. nebo. aulodija (grč. auxesis rast. prestupa. naklonost svetine (nestalna). hrabro. aurum zlato. augustovsko doba doba cvetanja napredovanje) bolesti. auditor slušalac. sonometar. biljnih ćelija. aule lat. auditor (lat. pe- auditus sluh) slušno čulo. aula) dvorište. auctor delicti) prav. audače (ital. audifon (lat. auksilijarne mašine pomoćne mašine carski. auxano umnožavam. prav. auktoritativan (nlat. auletika (grč. govorničko preu- nebeskom nadjača ljubav prema carstvu veličavanje i preterivanje. čujni. Augustina. auctionator) nadmetač pri audire čuti. čulo sluha. slušalac. aura popularis) ispita pred članovima uprave i stručnjacima). Smisao: niko ne može i ne auktoritate kuratoris (lat. plaćanje filozofija i teologija koje su se razvile iz menice o normalnom. aihapb uvećavam. auratura) pozlata. auleo sviram u frulu. med. a ne može da govori. javnim nadmetanjem. auletike) veština sviranja u frulu. auxiliaris) pomoćni. množenje) biol. po odobrenju (ili: sa pri- (osnovno sudsko načelo). pregalaštvo. auksanomstar (grč. probio pevanje. metron hrabrost. audijencija (lat. prodavati najpovoljnijem za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito ponuñaču. tj. glumca. aukcionis lege (lat. protivna strana. onaj koji lakše pamti stvari koje je svirač u frulu. audire frule. a uso) trg. auctoritate cu- sme biti osuñen pre nego što bude saslušan ratoris) prav. velika slušaonica.) kec. audicija (lat. ode pesma. ćilim. probio sviranje. frulaš. audimutizam (lat. zborio mesto. sudska sednica. aparat pomoću kojeg auns (eng. audijatur et altera pare (lat. što će biti angažovan (vrsta prije-mnog aura popularne (lat. svečana audire čuti. slušni. auctionis lege) putem javne audion (lat. audire slušati) elektronske cev prodaje. učionice. auditorij(-um) (lat. auktor (lat. auksilijarne knjige pomoćne augustus (lat. prodavati nad-metanjem.) muz. pre no životni dah. auditus (lat. javna prodaja. auditivni aulet (grč. čuo nego one koje je pročitao ili video. ulagivanje. (na brodu). auksometar (grč. aura vitalis) životna snaga. audientia) zvaničan prijem. porast (ili: zemaljskom. aulos frula. auctoritativus) v. sudija koji auleum (lat. naročito biljaka. cara Augusta). slušaonica. auletes) tip psih. ko sme organska materija koja deluje na rastenje taj i uspeva. prijatan povetarac. . audiometar (lat. proba aura vitalis (lat. autor. trupe. kad čovek normalno nadmetanje. licitacija. slušalica za gluve. up. auctor) v. augustus) svet. audacitet (nlat. audire čuti. uzvišen. prostrana dvorana. ritativan. pevanje) čuz. trgovačke knjige. sprava za javnim kupovinama i prodajama. ounce) v. tiče čujenja i sluha. nlat. auctionari) trg. grč. naročito pozorišta. dogleda za uveličavanje. slušati. vrsta nemosti. auratura (lat. metron mera) med. književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog auksilijaran (lat. hrabrome pomaže sreća. de auditu) po aulodika (grč. zlatni. audiatur et auktor delikti (lat. grč. nuz. po običaju. odreñivanje stepena gluvoće neke osobe. sprava za odreñivanje sposobnosti «uz. učenje o milosti sledbenika metron mera) sprava koja beleži sv. audacem fortuna juvat (lat. novnik krivičnog dela. auctio) trg. svirača i dr. vi- altera pars) neka se sasluša i druga. audiometrija (lat. aura (grč. auditio) čuvenje.. srčane. tj. mirisan. up. grč. auleum) prostirka. juvat) poet. opernog pevača. pevanje uz pratnju frule. auraran (lat. auksilijarne trupe pomoćne veličanstven (pridev rimskih cezara). vojni sudija. Augustina po kojem čovek može dobiti napredovanje u rastenju. zasedanje. predvorje. saslušanje. čuje. smelo. čuti. pomažući. phone glas) med. čuvenje. držati licitaciju. audacitas) srčanost. pregaocu bog daje mahove. aukcionator (nlat. unca. ročište. pozlaći-vanje. učenja sv. stankom) staratelja (ili: staraoca). osvećen. koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u aula (grč. javno ned. prijemnom radio-aparatu. audacem forturia auksin (grč. auditorium) aulizam (lat. baldahin. augustinijanizam teol. aula dvor. de auditu (lat. auditivan (lat. slušanje. nauka o pevanju uz pratnju čuvenju po rekla-kazala. metod javno prodavati. konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auditivus) koji se dvorana univerziteta. laskanje. mutus nem) aukcija (lat. redovnom roku. aurarius) koji se tiče zlata. dvorski život i običaji. aukcionirati (lat. saslušava) vojni islednik. aura) prijatan vazduh. gluvi mogu slušati. sudnica. audace) mera) opt.augustinizam 87 auratura augustinizam srednjovekovna hrišćanska a uzo (ital. zavesa. auto- saslušavanje. slušaoci. milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu aukseza (grč. auxsesis) ret. smelost.

up. početnik. Aurora) mit. god. grč. veka do 1938. fil. spoljašnje australopitek (lat. aurozan (lat. pod zaštitom. sposobnost jedne zemlje da se glasa. zaštita. majmun) fosilni čovekoliki majmun. skopeo) med. augur. pigmentum) mm. sreća. auris) lekar za uši. uživanje u samom sebi. aureatus) zlatan. znamenje. žut vetra. pithekos uvo. authadia) samodopa- amica) zora je prijateljica muza. australopitek (lat. okrilje. auster južni vetar. astr. jutarnji danje. jutarnje rumenilo. namestiti (stan). auscultator) v. facere) potvrditi. ideal starih kiničara i stoičara po auskultacija (lat. grč. pomoćni sudija bez prava stvari. zadovoljstvo samim sobom. mržnja na Austriju. auricularis) koji se tiče uha pliocenu. živeo u aurikularan (nlat. ili crven mineral arsenov sulfid. autevtikum (nlat. auskultant. aut — aut) ili — ili. tj. aurum) zlato. aurum) zlatovit. prav. aigšp zlato) hen. rani dve sreće grabi". nacističkom okupacijom partija prestala da auriskalpijum (1. sebi. samodrštvo. auscultatio) ned. aus iz. pa je aurora (lat. authenticum) izvorno delo. „Vozar" Australazija Indijski Arhipelag. po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. te se zbog jutarnjeg rumenila kod Rimljana. auriscalpium) med. kad je s zlatom. auriga (lat. autos sam. auspicirati (lat. Austria. med. „ko rano samim sobom. pomoću stetoskopa. nezavisnost od spoljašnjih sudski pripravnik. sa strane. authentikos pouzdan. authadeia. auri sacra fames) Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu prokleta žeñ za novcem. kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom austromantija (lat. australis južni. uva. out) sp. Auslaut) lingv. authentica) pl. bubanjsku opnu. za uvo. up. archo vladam) samo- bolesnika. koji sadrži u sebi aut (eng. auspiciosus) koji nagoveštava aureola (lat. auricula) uvence. ili kada se lopta ne odbije Aurora (lat. prisluškivati. boginja zore i pravilno ili odleti suviše daleko. izdržava samo svojim sredstvima. proricati. Austria) osobenost aurin (lat. krug oko glave svetaca. aurum. steto-skopa. ispitivati šum pluća aut — aut (lat. ubod u stičkih shvatanja o društvenim i političkim bubnu. kao uvo. fudbalu). australis južni. austrijacizam (nlat. protivnički igrač ubacuje obema rukama (u istok. autos sam. znat. aurora) zora. dokumenat. auris uho. prvobitni. grč. u obliku materija) opremiti. sub austt-cčjus (lat. odličan. ital. uvce. (sazvežñe). samostalnost. aurist(a) (lat.aureatan 88 autentificirati aureatav (lat. musis autadija (grč. bilo samim uvom ili pomoću vladar. toga isključuje iz igre (u tenisu). manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju auripigment (lat. autarkija (grč. austromarksizam skup teorijskih reformi- auripunktura (nlat. apsolutizam. odvratna žudnja za od kraja 19. auspicari) tumačiti budućnost po velik ugled. znak. aurora muzis amika (lat. ili je u vezi s uhom. naročite slušalice. lat. vešanje obodaca. sub auspiciis) pod okriljem. istodnevni. pfthekos aurikula (lat. avispicium dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. aurora. završni glas. up. o. vlast.) ned. iskititi. lek koji dejstvuje već starih Rimljana. bez uvoza auskultator (lat. onoga dana kad se upotrebi. sjaj. posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje autentikum. auskultator. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. auspicium. minñuša. overiti. žuta boja koja se nemačkog jezika i govora kojim se govori u dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom Austriji. ušna školjka. auriga) kočijaš. apsolutist. originalni spis ili zapovedništvo. koji prolazi još istog dana. problemima koja su se formirala u auri sakra fames (lat. phobos) auriskop (lat. srećan početak. auscultare) slušati. deo uva za majmun) fosilni čovekoliki majmun. sogopa) svetli venac. tenisa: kad lopta iziñe van igrališta. autarhija (grč. ušni. auskultant (lat. kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi". kiselinom. fig. despot. aureola tj.) samovlada. zlatan. auslaut (nem. auspeks (lat. samodržac. auspex) prorok po letu ptica kod autemeron (grč. autevtike (nlat. emera dan) med. osluškivanje. . autarkeia) dovoljnost samom aurum (lat. ausštafirati (nem. pod pokroviteljstvom. docnije auspicij(um) (lat. auripunctura) ned. i predskazuje sreću. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod autarh (grč. zadovoljstvo časovi vrede zlata za umni rad. pokrovitelj. austrofobija (nlat. auspiciozan (nlat. udesiti. zaštitnik. kraj autemeran (grč. letu ptica. slušanjem. trg.. auskultirati (lat. kašiči-ca postoji kao organizacija. slava. kod nogometa (fudbala) i zlata. auriformis) uvast. reči. stoffa auriforman (nlat. vrhovna uprava i original. autentificirati (grč. fig. moć. prav. auscultans) slušalac. up.

omnibus. autograf. samooplo. autos. autos. autćs. pretežno razvijen autodeterminizam (grč. posle smrti. samo-. auto-dres (grč.autentičan 89 autoklav autentičan (grč. didakso. jeretički sud. vežbalište (ili: put) za autogamija (grč. grapho. autos. med. autos. autodafe. pišem) samoživotopisac. lat. svečano spaljivanje jereti-ka. fr. anorganske materije: koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autos. izrañen putem autoklav (grč. lat. autographon) reč ili spis koje zaraženje) med. bilo da autodidakt (grč. spravljena od autodrom (grč. autogonija (grč. autogram. lat. dromos put) klica koje su uzete od samog bolesnika.) samostalnost. autodigestija (grč. računa se u korist vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod protivnika. sag. koje su se već nalazile u organizmu svojeručan potpis. sam svoj. rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autos. autentičnost (grč. (grč. putem razumne volje. pod uticajem želudačnog autobiograf (grč. toxikon. autobus (grč. autćs. ital. graphikos) svojeručan. sam sobom. našoj svesti. uslove pod kojima je živeo i radio. autointoksikacija (grč. auto-de-fe) v. čiji je glavni sastav naročit sopstvenom timu. književni proučavam) samouštvo. goal) sp u fudbalu: gol vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom i spuštanju. ñivanje kod biljaka. iz njega. koji je postao tame gde je i onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli nañen (kamen. v. bolest. lat. sopstvenog tela.) samoživotopis. lekovita maja za ubrizgavanje. pri čemu telo služi samo kao autogen. autoinfekcija (grč. fr. verodostojan. determi-nare fantastičko-sanjalački unutrašnji život. vaccina) med automobiliste. lat. bios život. autografija (grč autos. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autos-didaktos) samouk. autos. graphein pisati) odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se izraditi pomoću kopiranja. pritiskom vetra. basis) prostor za smeštaj fkziol. dynamikos moćan. eng. (naročito u Španiji). mania) autokefalan (grč. kata-luo drešim. autografirati (grč. nezavisnost autografski (grč. automobile. autos. lat. autos. automobilske trkalište. autos. od drugih. autografomanija (grč. autografskog mastila. autos. pravi. vanje. rukopisa velikih i čuvenih ljudi. rod u kome pisac opisuje svoj život. nepatvorenost. autos. saggo kola) umnožavanja rukopisa. grapho soka. umnožavanje otvoreni autobus za 40 i više osoba. authentikćs) zakonit. te reakcije. gamia) bog. ili da. samovarenje. gignomai rañam) biol. autodefe. stena). digestio va-renje) autobaza (grč. ličnosti i auto. autos. kod koga je autognozija (grč. učenje o nasuprot poslovanju i učešću u životu samodeterminaciji. infectio autograf (grč. trovanje usled nagomilavanja materije nijim počecima iz tzv. istinit. učim. autos. autos. autos. oboljenje od zaraznih klica je izvesna osoba svojeručno napisala. autentikos) istinitost. autokataliza (grč. eng. automobil-omnibus.) predmetak u složenicama sa ideje. autogramma) v. din. garage) sklonište zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga (ili: mesto za sklanjanje) automobila. gennao rañam) fkziol koji zamena drugog seksualnog oojek-ta. autodinamičan (grč. pisac autobio-grafije. autos. o samoodrećivanju spoljaššeg sveta. pra. umnožiti. autos. radi što autodikija (grč. pravovažnost. nlat. autos sam) psih. gyros krug. actus fidei) nepatvoren. supr. kephale glava) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i samostalan. autoerotizam (grč.: alogen. auto-dikos koji samom sebi boljeg prikazivanja svoje ličnosti. auto-garaža (grč. dress) odelo za autovakcina (grč. izvršenje inkvizicijske verodostojnost. razmekšavanje organskog automobila. autobiografija (grč. stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces umnožavati. priča samo svoje doživljaje. autogyre) ali/ autogol (grč. autos. autos. omnibus svima) jak) koji dejstvuje sam od sebe. autos. mašina za umnoža-vanje čovekovu i došle u mogućnost da izazovu rukopisa. eng. Jevreja i veštica u srednjem veku izvornost. autos. vovažan. autodafe (port. autokefalnost (grč. autos sam. iznosi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autos. autožir (grč. (za razliku od narcizma. lat. sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autodefe (šp. presude. auto-da-fe. bezbožnika. in) postanak života u njegovim najjednostav. svojeručno napisan. odrediti) fil. autos. opredeliti. graphia) veština autokar (grč. naročito u crkvenom pogledu. autizam (grč.) uobičajena skraćenica za automobil. na koji se sam poraña. izvorni. up. autodidaksija (grč.(grč. gnosis) samoispiti. autogram (grč. delanja i htenja putem zakonitosti koja je u auto (grč. nezavisan. poznavanje samog sebe. značenjem: sam. samooprašivanje. tj. tkiva. eros ljubav) psih. kopiranja pomoću tzv. izvestan.

ma. učiniti da neko radi kao automat. up. »nahomai ovlašćenje. auctor tvorac. pascho iskusim. auktor. automatija. autoliza (grč. automatograf (grč. automatizacija v. sprava koja. 2.) onaj koji tera autokritika (grč. životinja ne upravl>aju svešću. augere. automobil. nehotične pokrete. samodržac. umetnika. motorni čamac. lat. skulptura ili crtež na kome automatizam (grč. fr. autolitotom (grč. samokret. maomai tražiti žudeti) fiz. nož. autos.. nomos prema samom sebi. autorsko pravo isključivo pravo književnika. autos. nafta ili elektricitet. životinja (kod iskustvo. logia) ret. fr. autos sam. bezvoljnik. vladanje sobom. fr. rastvaran>e i fermentativ-no životinjskog oblika. mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš koji radi bez učešća svoje volje i razuma. up. za razliku od slikovitog. otvaranje ili rase-canje leša da automatizirati (grč. pri autoniktobatija (grč. automatski (grč. pregled. autos. tvorevina. autos. autorisation) automahija (grč. tako reći. hem. samodržački. opsis gledanje. automatizam. ovlašćivanje. (u bešici). prevoñenje i umnožavanje pokreti. neograničeni pokretljiv) kola koja se tobože sama vladalac ili gospodar. aparat koji sam dejstvuje pod autonomist(a) (grč.) neograničena vladavina.. autos sam. (ili roñenim) očima. automobilom. 1ub rastvaram) samora. proučava sisteme za regulisanje i upravljanje auto-put v. vladanje samim sobom. lično biće koje nema duše. morfogeneza. med. razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. Tintoreto i dr. tj. auto-strada. kišobran. stvarni sistem. samokretljivost. Papinov lonac. gledanje (ili viñenje) svojim samokretanje. glu-pak. autos. proizvodnog procesa automatima. mobilis) sve što razuma nad čulima. u mašinu. med. lično posmatranje. fr. lišiti samoradnje. protivreči™) protivrečnost sa samim sobom odobravanje. v. puška. lat. automatos) samokretan. osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. postupaka. izvesnim uslovima. politička nezavisnost. lat.) u gospodarstvu neograni-čen. auctor tvorac. automobilski sport. autos. . se odnosi na grañenje automobila. je umetnik izradio sam sebe. hirurških od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja instrumenata i dr. go-spodarenje automobilizam (grč. autokrat(a) (grč. ocenjivanje svojih automobilom kao sportom. na automatija v. auto-riser) v. automacija. jedan od načina postajanja biljnog i stvaranje.) pristalica samouprave. Dekarta). (suprotno: heteronomija). tehnološkim procesima. na automatika (grč. baino idem) med. (Najpoznatiji: kretanju. automobilist(a) (grč. med.) v. fiziološkim uzrocima. autokratski (grč. automatos) nauka o samo. zakon) samozakonodavstvo. sama samostalan. h'thos kamen. vutomorfoza (grč. samodrštvo. kola koja se kreću pomoću motora autokratizam (grč. autoportret (grč. autoptički (grč. samostalnost. samo gledanje.) pril. vaga. auteur) pisac. teranje automobila. up. čemu ne dolazi do truljenja. fil. samovladar. nadražaja jednog nervnog centra. fil. koji radi automobile. sopstvenih spisa. autos. mišljenju i pisanju). sečem) med. grapho) pskh. pro-nalazača da hinalan. moć) automobil (grč. puh. aparat koji automatski beleži naučnog ili umetničkog dela. nyktos noć. autorizovati. kritike) samokritika. putovanje autokratija (grč. autos. besvesnik. autopatija (grč. automatikos koji se kreće osnovu ličnog posmatranja. tj. automatos koji se kreće sam od pokoravanje svojim vlastitim zakonima sebe. up. auto. autorizirati (lat. začetnik.autokrat(a) 90 autorizirati pritiskom većim od atmosferskog. autos sam. morphe oblik) biol. viñenje) 1. mehanički. sopstvenim očima. pronalazač. npr. fig. autos. svoje duhovne tvorevine (s obzirom na automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni objavljivane. temno autonoman (grč. vegetativni živčani autologaja (grč. pristalica samozakonodavstva. putem sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja otvaranja i pregleda leša (ua. odobrenje. autos. odnos autonomija (grč. autopt (grč. učenje da se radnja i kretanja Rafael. autos. fr. govor. samouprava. (u govoru. za čoveka: onaj koji liči na stvar. koji se upravlja i sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru živi po svojim sopstvenim zakonima. autokratizam. slobodan. autor (lat. autosomnambulizam. samostalnost. automatos koji se kreće sam aparat za sterilizaciju lekova. automacija (grč. zvekan.). autonomfa. autopadeia) sopstveno osećanje. naučenjaka. slika. autos sam. autoptes) očevidac. koji sam od sebe radi. autorizacija (lat. automat (grč. Rembrant. kreću. tvorac nekog književ-nog. Tici-jan. portrait slika ličnosti) um. autos. koji nastaju usled neposrednog njihovih dela). automatiser) pretvoriti bi se utvrdio uzrok smrti. koji se bavi ocenjivanje samoga sebe. auctor. autopsija). već čisto autopsija (grč.. autonomni nervni sistem v. mobilis pokretan. autonomos) samoupravni. maomai. kojeg pokreću benzin. sistem apsolutističke vladavine. kratos vlast.

i njihovo discipline. novija fak-similna da nametne svoju volju ili mišljenje. autocheiria) dizanje ruke na ruku. neuslovljenost. alotro-fija. svojstvo svih hloro-filnih serum) ned. sa autoritetom odozgo i sa umnožavanje.. Pitagora. dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u autoshedijastički (grč. merodavan. stabilis čvrst. up. skopeo gledam) v. autoritš) 1. odobri-ti. samolečenje. ra- obožavanje samoga sebe. obrtanje krila oko autotrofan (grč. čak kad su i pojava koja se često može videti kod pogrešna. mo. sadržaji svesti koji se autohipnoza (grč. heterotrofija. thećs bog) autohorija (grč. psih. neograničenost. phagefn jesti) ned. pa se. npr. nametnutog snikove krvi neposredno posle vañenja iz suda na osnovu sopstvenih pogrešnih vene. autos. ugledan. kod se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo zapaljenja plućne maramice itd. nogu) u srce i mozak u slučaju kada u na snazi. therapefa. tj. tj. autć-chthon) prastanovnik. transfusio autoritet (lat. samouplivisanje. therapeia lečenje) med. vrši se na taj način što se ruke i autorotacija (grč. nepomičan) fiz. lečenje ubrizgavanjem bole- samoga sebe. autćs. autćs.) jedan od najvažnijih autoritativni država nedemo-kratsko državno pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje ureñenje kod koga se vlada po principu vojne slika urezivanjem u cink ili drvo. physis priroda. rotatio noge dignu uspravno. he-mitipija. autćs sam. autos. lat. ambulare hodam) med. autostabilnost (grč. smatranje sebe sprostirem se) bog. autćs. ljubav) san. nadahnuta koga čim) autohemoterapija (grč. prevod ned. haima krv. to rekao". formula kojom su pitagorej-ci autofagija (grč. lat. lečenje samoga sebe autopsija. epha) „on. pretek) ned. npr. phonos ubistvo) 1. philia naklonost. priznat stručnjak. potrebno. prvi otisak. prirodnim sredstvima. nadmoćnost (duhovna. kod stabilnosti. slučaju opasnosti po život. autos.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autos. autotransfuzija (grč. autos sam. autos sam. pripreme učinim) bez pripreme. auctoritas ugled. autofizioterapija (grč. ljubav prema samom sebi. up. pitanju. ital. autotrofne biljke bog. v. autćs. mršavljenje usled pojavio usled razlike u mišljenju o nekom šećerne bolesti. semena sopstvenim sredstvima biljke. autotipija (grč. pravna). autoschediazo bez hipnotično stanje. autosomnambulizam (grč. autotrofija (grč.) biol. strada drum) spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam moderno izrañen drum za automobile. typos otisak) pojedinačni autoritativan (lat. supr. autotelija (grč. samoubistvo. lat. . kod velikog gubitka krvi: ugled. poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva autotomija (grč. autohirija. osakaćivanje samoga sebe u suzbijanja po-grešnosti. začet-nik) otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još koji se osniva na autoritetu. sticanje pogrešnog. suggerere uli-ti zvonkije baš u zapušenom uvu. autorizovan prevod. uticaj. jer je održavanje reda važnije od nekih životinja. kome što u glavu. starosedelac uroćenik. 2. priznata veličina (u nekoj srce i mozak ne dolazi krvi koliko je struci). choreo idem. somnus autofnlija (grč. v. zakonita vlast. tvorac. koji hoće i može za njegova života. therapeia lečenje) opunomoćiti. je žive. autos. lečenje ubrizgavanjem seruma (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da uzetog od samog bolesnika.) ovlastiti. od vrha prstiju. na brzu autohirija (grč. autotip (grč. omotaju elastičnim vrpcama. uticanje na therapeia) med. predstava. hipnoza. hemigrafija. okretanje) samookretanje. fr. phone glas) 2. kad gušter države bile: Musolinijeva fašistička Italija i žrtvuje svoj rep. autos. takve su. samoubećivanje. autofonija (grč. pod „kovit". autos. trophe hrana) koji sam vertikalne ose. nadležan. Hitlerove nacistička Nemačka. auctor. autoskopija (grč. izdanja. zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili auto-strada (grč. tome seći. autoterapija (grč. kod akrobatskog leta sebe hrani. autćs. spavanja.. autoseroterapija (grč. fr. lat. autoteizam (grč. automatsko održavanje autofonija (grč. autorotacija krila aaij. samostalnost. autćs. autćs sam. autos. pozivajući se na autoritet učitelja. autćs sam. autoniktobatija. auto-teles nezavisan) autohton (grč. lat. sama sebe. improvizirano. sama od sebe samoljublje. zakon koji je (ruku. hypnco uspavam) pojavljuju putem autohipnoze. potiskivanje krvi iz perifernih delova tela ralna. heterotrofai. autos. lečenje samoga sebe prirodnim nekog književnog ili naučnog dela sa sredstvima. samoobrtanje. nastala magnetična budnoća za vreme zaljubljenost u samog sebe. naš sopstveni glas odjekuje glasnije i autosugestija (grč. iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj autos efa (grč. npr. autćs. rasprostiranje plodova i samoga bogom. autos. rešavali svaki spor koji bi se meću njima jedenje samog sebe. ned. dopuštenjem njegovog pisca. up. lat. rezati) mora se bezuslovno pokoravati. pozvan. npr.

auto-chthon) prastanov. affanato) muz. afektivnost (lat. mlaćenje. način na koji izražavanje j bližnjima. iskaz pod zakletvom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve o tovaru nekog broda. zavlada svešću. jednostavnost. med. affectio delovanje) izvešta. vrlo jako osećanje afefobija (grč. veoma naklonjen. ljubazan. a-. osećajan. razjarenost. affectio delovanje) osećaj-nost. affigere pričvrstiti. samoniklost. fig. velika naklonjenost. nemogućnost sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem gutanja hrane. dodavanje afiksa korenima afektivan (nlat. koji se kladi nasumce. aut nihil) druge (porodična uspomena. afion. psih.. naročito na račun afazičar (grč. aut nihil (lat. fr. mlatiti se. afetuozisimo. uzbudljivo. umiljato. . affixum) čenost. tur. autohtonija (grč. osetljiv. onakvim kakvo u stvari nije. phagem jesti) med. lingv. strasno. čega. samobitnost. up. na.. obolelost. prenemagati se. affectuosus. primanje u neki red se. kod trka: konj koji uzbuñenje i promena u telesnom ili du- nema nimalo izgleda na pobedu. arb od. odanost. hteti vešto prikazati nešto ñenički. supr perihel(ijum). bolno. neprirodnost. arap. aphairesis oduzimanje. prvi slog. osećanja prati psihička zbivanja. autsajder (eng. afektuozan (nlat. outsider) onaj koji je izvan afekcija (lat. ljubav. phflos prijateljski. med. ili grupe reči u njihovom razvitku. affec-tueux) usrdan. najudaljenija od Sunca.). stanje razjare-nosti. zanemelost od stvar. tj. affettuosissimo) muz. ništa. ili osnovama reči. afemija (grč. bolest. nešto veliko. nemoć afera (fr. vazal. porekla. auto-chthonos) uroñen. afetuozisimo (ital. affaire d'honneur) stvar časti. affectivus) uzbudljiv. aphe dodirivanje) lingv. podrug (jedan i po) od pol drugi. gubljenje delova reči osećajno. svaki utisak na telo. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju nego i ce svojim putem. aphesis) lii™. pretvaranje. affamer) mučiti (ili: moriti) gram. afakija (grč. reči time što joj se izostavi početak. afidat (lat. afgani novčana jedinica Avganistana (1 v.) onaj koji ima ili pravi afe-re. afilantropija (grč. usi- afektirati (lat. veoma strasno. nedostatak dvoboj. strasnost. ili ne biti afeleja (grč. afereza (grč. sporna (ili: nemogućnost) govora. onesposobljenog dela čovečjeg tela. auf) predl. prvo afanato (ital. osećaj. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. koji države. afine (lat. afazija (grč. koještarije. poklon i sl. mržnja na ljude. bavi prljavim poslovima. afetuozisamente (ital. usiljenost. koji se celih vrsta reči. mobitan. starosedelaštvo. duševni pokret. osnovi ili reči. iznenadno. ljubazno. pretvarati se. phobos strah) koje većinom nailazi najednom. afanija (grč. zamršena stvar. affidavit) mor. npr. stven. apheleia) ret. afektuozitet (nlat. kon afek(a)t (lat. svako koji je daleko od čega. afgani=100 pula). up. afficere uplivisati na afeto. aphe dodirivanje. gram. prikovati. aut Caesar. predstave o njihovom značenju. na koga zbog toga niko ne računa. spor. affiliatio) usvojenje. prijatno. sa. nije sposoban da izgovara pojedine reči. a-. affettuoso) muz. praviti J njenje. konj trkač nepoznatog oboljenje. uzbuñenje. aphaneia) glupost. affabile) muz. težak položaj. srdačnost.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. med. phasko govorim) med. dirljivo. affettuosissamente) muz. afer d-oner (fr. kla-dilac ševnom stanju. neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za aut Cezar. affectare) biti izveštačen. afiksacija (lat. phakos sočivo) med.) čovek koji boluje od afazi-je. aficiranje. antropos čovek) nedostatak ljubavi prema stanje raspoloženja. skraćivanje početka. affidatus) klevetnik. naše: afetuozo (ital. samonikao. afakičan. dodatak korenu. tačka dižite se! na noge! diži! dižite! planetske ili kometske putanje u kojoj je ona afabile (ital. prirodnost (u govoru). neupućen čovek. toplo. ništvo. koji je po strani. bolestan strah od dodira. ukla-njanje suvišnog ili plašljivo. affectuositas) usrdnost.) v. užasa. affaire) stvar. parnica. skidanje) afamirati (fr. a-. slovo. traje obično samo kratko vreme i u jednom afidavit (lat. ačenje. helios sunce) astr. sukob. starosedelački. gore! ustaj! diži se! afel(ijum) grč. uroñenipggvo. bolesna smanjenost sposobnosti neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. afijun (stgrč. prenemaganje. nekoga ili nešto) psih. ganutljivo. skraći-vanje jedne glañu. a-. prostota. ili biti Cezar. auf (nem. tužno. vrlo afeza (eng. usinovljenje. affectus. posao. up. čuv. onaj nežnost. affectio uticanje) naklonost. afamiran. gubitak afagija (grč. oset. i afilijacija (nlat. ačiti se. govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili aferaš (fr. očnog sočiva: up. uro. afektacija (lat.

plemenitih ruda. afrodizijazam (grč. napraviti lepšim. težnja za sjedinja. hen. Aphrodite) mit. bratstvo. nešto putem oglasa objaviti. pri. graditi) grañenje novog afirmativa (nlat. afluks (lat. nujno. phyllon list) bog. phone glas) ned. rastužiti. sličnost. namestiti (ili: afretiranje (fr. ad forma-ge mak. afyun. arap. up aficirati (lat. afflitto) nuz. affiliare) usiniti. stepen lakoće kojom se dva aforija (grč. neplodnost. zakuplji-vanje nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. pridružiti. jalovost. phlogizo zapalim. afluksija. afirmirati (lat. zlato je afresko v. . affluxio) v. profi-niti. obilje. koja se rodila iz objavu. afretozo (ital. uzbuditi. u jevrejskoj gramatici: šljenje. oštrenje alata. listova. rastrubiti. iskaz dat pod zakletvom. afonija (grč. srodnost. rodan) ned. sina ili ćerku. afficher. up. npr. javna objava. up. affuter) voj. affretement) kor. afflictio) utučenost. afiličan (grč. oblika pridodavanjem. affricare natrl>ati) pl. prijateljstvo (suprotno: kog. phoros plodan. kon aflicione. zet. zatežu glasne žice. afrikanistika nauka koja proučava afričke afitaža (fr. primiti nekoga u aflito (ital. vanjem izmeñu dva hemijska elementa ili aforistički (grč. v. obilje. sud. hol. stanji-ti. udariti na sva zvona. afekcija. astr koji opisuje planetu Veneru. aficiranje (lat. afficere) v. uobličiti. affigere priku-cati. stanjivanje. radionica gde se prave žice. afluks. ucveljenost. pri-livanje. npr. usvojiti nekoga za muka. jezgrovito. poučna izreka. tvrñenja. afilirati (lat. neki red. aflikcija (lat. u obliku izreke. affutage) voj. lat. afitirati (fr. dodavanjem skraćenih zameni-ca odlučan. affinage) profinjavaže. oglas. šurak. afretando (ital. afroditografski (grč. dremak. koja afinitet (lat. a-. dirnuti. aphyllos. lañe. obljuba. afyon) aformacija (nlat. aphrodisiazo sladim se afitiran biti u pripravno-sti. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem potvrñivati. doterati. alfresko. suglasnici. društvo. sveza. top ili pušku pripremiti za paljbu. afinis (lat. sve brže. obrazovati. spolna ljubav. potvrditi. združiti.afilirati 93 afroditski ili društvo. gram. afroditski (grč. fig. tur. ožalo- tajno udruženje. bol. pripremanje topova afrikata (lat. afili-rana loža slobodnozidarska loža aflogističan (grč. afion (stgrč. afinirati (fr. oroñavanje. lafet. priliv. preterano razvijen spolni nagon.) ljubavni. afretando. aphrodisios ljubavni) pl lepljena (ili: prikovana) cedulja. a-. očistiti. ganuti. opijum. afrodizijazam. affinitas) srodstvo. družba. affretoso) nuz. skupoceno. zbratimiti. mudra. potvrda.) uticati. kratko i veoma jasno izražava jednu misao. navala radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i čega. nacija). obilnost. afrodizija. up. doj-miti se. afirmirati se uspeti afričkih jezika i književnosti. parenje. odsečan. a-. affirmare) tvrditi. žalost. koja je ušla u sastav neke veće lože. Aphrodite. rafinerija. napraviti utisak. npr. affluxus) priticanje. v. č. morska gusenica. afirmacija (lat. afobija (grč. bez aflogistična lampa. jad. tast. bezglasnost. bolno. pokazni. npr. neplašljivost.) odvajanje zlata od srebra oboljenja mišića i živaca koji pokreću i koncentrovanom sumpornom kiselinom. aphobia) neosećanje straha. afinerija (fr. afiš (fr. affirmatio) potvrñivanje. nesreća. affiner) prefiniti. ubrzavajući. oplon. fig srodnost. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. potvrdan sud (S je R). dr. biti afrodizija (grč. affirmativa) potvrdno mi. Afrodita (grč. prečišćavati. potvrda. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled afiniranje (fr. nebojažljivost. afretozo. affinerie) prečišćavaonica. boginja ljubavi i prikovati. ljubavlju) med. doterivanje. potvrñivanje. puške na kundak. čišćavanje. umnožavanje. glačanje. afinaža (fr. afoničan. afirmati-van (aformativa). afrodizijaka (grč. zakupnina.. nagomilavanje. tužno. složeni za pucanje. odreñenom obliku nekazana izreka. fig. imati pri ruci. aphorismos) kratka i u prijatelj. nameštanje topa na jezike i književnost. affiche) oglas. ta afluksija (lat. a-. affretando) muz. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) lepote kod starih Grka. izo-bilje. bratstvo ili društvo. ljubavno ludilo. šćenost. log. ljubavni bes. grañenje ličnih oblika glagolskih afirmativav (nlat. pre^ afluencija (lat. draž. c. bez čašičnog listića. morske pene (kod Rimljana: Venera).) med. nedaća. ljubavno uživanje. aforizam (grč. ljupkost. affluentia) priticanje. sagorim) koji gori bez plamena. razna elementa spajaju. sredstva za izazivanje spolnog nagona. lat. uveriti. aphorismos) kratko i više njih. affirmativus) potvrdan. affinis) roñak po ženi. afitirati (fr. održati se kao takav. tuga. afformatio. pre-čistiti.

acera vode. achromatos) bezbojan. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih ahilija (grč. koji se dešava uveče ili kad se kao u ahata. oskudica u žuči. oboljenje na sluzokoži usne duplje. večernji. ned. i to na peti. soka. chylcs sok) ned. glas. besmislenost. ahlis (grč. aftong (grč. Ahitofel (hebr. aphthosus) mehu. afuzija (lat. ahrea (grč. . oskudica u vodi. acezija (grč. čalma. zbog čega su u trgovina-ma ahroničan (grč. phthongos zvuk. a-. koji ima afte na sluzokoži usne bežučnost. farm. up. acervacija (lat. turban. v. achlys) tama. rast. otuda: grubost. najveći grčki junak u filoloških rasprava. kadionica. a-. bledilo. akesis) lečenje. spušta noć. ogorčen. besanica. bezvodnost. pogoršanje. afronterija (fr. knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. strog. Trojanskom ratu. aserra) kutija s tamjanom.). ntis. fermenata. um) čovek bez zdravog svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Aherov (grč. ahromazija. beli ili ahmedija (arap. ahro- gram. Keros vosak) pl. melemi u masti u kojima nema voska. acerra philologi-sa) zbirka Ahil (grč. odmah posle ručka. (kalcedona. materija u ćelijskom Ahasfer (hebr. zatu- koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo pelost. chroma boja. beli šal kojim se obavija fes. izraditi da izgleda kao ahat. donji svet. duplje. upijati boje.) opt. fiz. opor. acerra thuraria) crkvena ahidrija (grč. dosuti) dosi-panje. karneola i dr. aphros pena. surovost. up. mesnatog dela gnjata afront (fr.) biol. sastoji se u tome što u želudačnom grub. acervatio) nagomilavanje. najjača nožna »sila koja se merenje vrenja. ništaj boja (ahromatičnim prizmama. chros koža. affundere. orao ahat (grč. sa kalcedon-skim ahronija (fr. ahipničan. achronie) liti. aholija (grč. cheo sipam. malokrvnost. opt. koji nije u svoje vreme. bezobrazna i drska prevara. pomračenje vida. akenonoet. tur. med. acerbus) gorak. surov. mana jednog čoveka. affront) otvoren napad.) dati nečemu prelive boja i šara nesavremen. nego mora večito lutati. acera historika (nlat. acerbitas) oporost. oblik imena persijskog kralja Kserksa.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. Docnije je koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) ovim imenom nazvan i Večiti Juda. go- milanje. up. a-. slaba strana. čovečijeg razuma. aphrosyne) bezumlje. dobar i mudar saveto-davac. mineral sastavljen od više vrsta kvarca nesposobnost razlikovanja boja. buncanje u groznici. acera (lat. med. up. acerbatio) zagorčanje. magličaste mrlja na rožnjači oka. obollnje želuca rasprava (kao naslov knjiga). a-. chemeia) pr. sin Peleja i božice Tetide. fig. vrsta dragog kamena. sprava za Ahilova žila inat. podzemnom svetu. ahipnija (grč. up. a-. koinos zajednički. otklanjanje boja. do pete. aphtae) pl. ahmediye) žućkasti mehurići sa crvenim rubom. after-dinner) odmaranje bledilo. po- dolivanje. affundere doliti. ogorčenje. ahromatopsija (grč. up. uvreda. metron mera) slabost. aharistija (grč. služi za nakit. reka žalosti u donjem. up. akezija. chypnos san) med. ahatizirati (grč. nemanje sna. gorčina. čovek svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice koga je bog prokleo da ne može nikad umreti boje (komponente). lat. spušta od zadnjeg. mestu biti ranjen. sramota. akedeia) duhovna tromost. aceridi (grč. acedija (grč. soku nema dovoljno sone kiseline i nekih acerbacija (nlat. zavisi od vremena. Aheron) kit. afte (grč. usled nenormalnog lučenja želu-dačnog acerban (lat. ahemanzija (grč. affunde) fari. a-. a-. receptima: sipaj na to! bezbojnost. Achilleus) mit. ni smiriti se. ravnodušnost prema nekom dobru. chemeia) fiz. vidim) med. akedija. boja kože) med. after-diner (eng. potpuno slepilo za boje. tj. promene na nekom telu. Davida. sprava za merenje pritiska pene. a-. matizam. Achaschverosch) starozavet-ni jezgru koja ne boji. afunde (lat. acera turarija (lat. a-. a-. ahromatin (grč. (lista).) ime mudrog savetnika kralja afrosinija (grč. svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske prema životu. ton) ahromazija (grč. tako da mogu vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. nekog tela da slabo ili nikako propušta noos razum. aharistia) nezahvalnost. a-. nlat. chroma boja) opt. akeridi. svojstvo acenonoet (grč. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome acerbitet (lat. aftezan (grč. koji u ahromatičan (grč. acholos) med. hydor voda) nedostatak posuda u kojoj se drži tamjan. filologkka (nlat. aphtha. strogost. ahemav (grč. ahromatizam (grč. med. na ahromatičnim sočivima) čistoća boja. achates) št. podzemni. akromatin. chronos vreme) koji ne najčešće veštački obojeni. isključenje slojevima veoma poroznim. affronterie) javna pogrda. a-. bezvučni suglasnik. ahmadiyya. aphthai.

hen. grč. asegeg) čeličiti. kyanos plav. S2N2. acinozan. npr.) sirćetovit. stvaranje acetilen (lat. naročito kod šećerne bolesti. takoñe: dodavanje jednog prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata intervala akordima radi pojačanja harmonije. acstometrija (lat. npr. acidum. grč. mineralna. blepein gledati) slepoća za plavu boju. (acetilne) kiseline. merenje jačine sirćeta. acciaccatura) nuz. bezbojan i otrovan. acetum. aciniformav (nlat. SN2SNO. jela i kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acetatne svile. proki-šljivost. acefalan (lat. acetoiurija (lat. gasovit ugljovodo-nik kiseline. šećerne bolesti težeg oblika. ljutina. koji sadrži sirće. naročito kod šećerne bolesti. aggiustamente) muz. bog. ocat. acetum sirće. Uron mokraća) ašikovati (tur. boju. med. prisustvo acetona u krvi. acinosus) pupast. acetate-star acidofilan (lat. ili stih kome nedostaje početni slog. acetum. pretvoriti u žuljeva i bradavica. aceterin (lat. acetati (lat. aseg. acetum) hem. soli acidimetrijv (lat. agi ta to) muz. sirćetno kiseo. acephalus. služi za dobivanje lakova i kiselost. metron mera) acinozan (lat. acetilceluloza (lat. acetaldehid hen. tronuto. acijanoblepsija (grč. adžitato (ital. ukiseliti. nastaje destilacijom etil-alko-hola. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim aceton (lat. acetil (lat. acefalna sklonost prokišnjavanju. asik) voditi ljubav. zrna grožña. merenje jačine kiseline. kiseljak. acetometar (lat. sasvim tačno. ocatne kiseline. haima krv) med. metrfa) hem. acetum) hen. koji ima oblik hem. hrane u želucu. kiselinu. očeličiti. prisustvo acetona u mokraći. grč. acidifikacija (nlat. acetum) sirće. pretvaranje u kiselinu. grč. acidere) hem. acidatio) hem. jačine kiselina. acetabulum) sud (ili: boca) početnoga sloga. za sirće. potpuno.) u metrici ili stihu: nedostajanje acetabulum (nlat. acetum) hem. grč. acescentia) pl. bezbojna tečnost glavnim tonom. samotrovanje osvetljenje. acetum. zglobna čaša.) acescencije (lat. suva destilacija drveta (dime-tilni keton).) 1. grč. kiselina. fr. aciniformis) v. acidificatio) hem. acetilenska lampa lampa u kojoj kiselinom usled nagomilavanja u organizmu gori acetilen. kon adžitacione. tačno. grč. dirll-vo. acidus kiseo) koji podnosi celuloze. acescentia) hen. acidum) hem. acetum. akephalos okaliti. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih acidimetar (lat. aciditas) hen. kisela voda.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. uzburkano. se često zove i knjiga (ili zbornik i sl. acetonskih tela. anat. acidosis) med. lekovi koji lako prokisnu. naročito kod adžustamente (ital. sprava za merenje kiseline sirćeta. acescere. lek protiv acidirati (nlat. sredstvo. a. radikal sirćetne aciditet (nlat. acetičan (lat. lako isparljiva tečnost acidacija (nlat. acetum) hem. ačakatura (ital. acetum) farm. acid (lat. stapanje. . acetum (lat. acefalija (lat. metron) sprava za smola. žlezde. ocat) pl. kiselost. nesposobnost očiju da zapažaju plavu acetoza (lat. uskišnjavanje. acetonemija (lat. bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz acsscencija (nlat. upotrebljava se za acidoza (nlat.ne. metrfa) merenje sirćetne. acidum. 2.