NABISTI

Proroci ili Nabisti (nabi – prorok, na jevrejskom), su najavili po~etak MODERNE. Grupa mladih se 1888 god. okupila u Pont Avenu slede}i GOGENA. Jedina izlo`ba koju su napravili bila je1889 god. u periodu kada je GOGEN dolazio razo~aran sa Martinika i odlu~io da ponovo potre`i raj na Tahitiju. Zatim grupa mladih umetnika iz Pariza do{la je u Pont Aven predvo|ena Polom SERIZJEOM. Gogen ih ube|uje u vezu forme i umetni~kog do`ivljaja tj. onoga {to se da videti i onoga {to se mora izraziti. Umetnost mora sintetizovati formu i podrazumeva tajanstvenost boje koja ima specijalne mogu}nosti delovanja. Boja ima sakrivene emotivne naboje, kao {to i muzika deluje na emocije.

Pol SERIZJE:
- Talisman – slika nastala na pakli cigareta, veli~ine dlana. Pejza`, put, jezero, ku}a, slika nastala u toku jednog razgovora Gogena i Serizjea. Slika se mo`e gledati sa razli~itih strana, a bilo je va`no da se boja mo`e naneti ~ista iz tube, ne mora se me{ati niti koristiti sa belom. Slika ne mora deskriptivno ponoviti vidljivi svet, ona nije samo neposredna ilustracija. Crveni put, okolo jezero, plava kuca... Boja ovde deluje na emocije, nije samo imitacija vidljivog sveta. (Aristotel je zahtevao da se imitira (mimezis), ali sada taj princip otpada)

Pol GOGEN:
- Vizija posle propovedi – Slika nastala kao manifest svaga {to se de{ava. Insistirao je na ~istoj, ravnoj povr{ini. Crveno je jedan nedefinisan prostor, vizija je odvojena dijagonalom, `ene predstavljaju jedan vidljivi deo sveta, a iznad je borba jakova sa An|elom – scena iz snovi|enja, sve je u jednoj slici na ravnoj povr{ini. Jakov i An|eo su skoro na glavama `ena, lebde u prostoru. Prime}ujemo ~istu, ravnu povr{inu i matemati~ku preciznost. Za Gogena i ostale savremenike va`nu ulogu imala je japanska grafika. 1890 god. de{ava se velika izlo`ba koja je doprinela dvodimenzionalnom shvatanju prostora.. Gogen je prvi oti{ao na jug Francuske da bi upoznao primitivne korene Francuske umetnosti (vitra`). Klju~na slika iz tog perioda je `uti hrist. Gogen propagira gledanje srednjovekovnog slikarstva, vitra` predstavlja naj~istije boje opasane i zaustavljene crnom konturom. Metod razdvajanja boja crnom konturom se naziva kloazonizam.

Emil BERNAR:

Jedan od Nabista, dobro informisan slikar koji prvi koristi kloazonizam i smatra da je Gogen to preuzeo od njega, te su se oko toga sporili (istori~ari su pripisali tu metodu Gogenu) - @eteoci heljde - Crvene konture. Bernar, se ina~e podu~avao u Kairu i sa DENI-em se bavio teoretisanjem. Bio je zna~ajan teoreti~ar, objavio je nove estetske stavove i imao je `ivu prepirku sa Sezanom u kojoj saznajemo o mnogim Sezanovim idejama. Ideolog, ali ne mnogo interesantan likovno. Nabisti su bili neobi~no bratstvo. Okupljali su se kod Pola RONSANA koji je imao veliku ku}u i istra`ivali su svetsku umetnost i okultisti~ke sfere. Apatija (bolest) kraja veka gde ljudi upadaju u raspolo`enja proro{tva i sl.

Moris DENI:
- April – delo puno simbolike, Deni se divio Pivi De [AVANU (Ribar) i usvojio je kolorit Fra AN\ELIKA. Nama analize prostora, povr{ine sa belim refleksima. Vidimo `ene u belom na zelenoj pozadini i plava reka pozadi. DENI je najve}i teoreti~ar moderne umetnosti, a smatra da je slika jedna povr{ina pokrivena bojama. Sezan je zahtevao od slike harmoniju paralelnu prirodi, ne mora ponavljati prirodu. Ovde je nagla{en dekorativni kvalitet. DENI se bavio primenjenom umetno{cu, scenografijom itd.

Pjer BONAR:
Slikao je po uzoru na japanske slikare, ~ak se tako i potpisuje, napravio je i pe~at sa inicijalima: PB - Vojnici – - Paravan – predstavlja godi{nja doba: jesen, prole}e, leto, zimu. Pime}jemo izra`en Japanski uticaj. Nabisti su se delom nazivali i simbolistima i impresionistima i poku{avali su da uravnote`e ta dva odnosa. Razumeli su povr{inu, istisnuli su iluziju prostora i oslobodili boju.

Eduar VIJAR:
- U krevetu – slika je maksimalno proci{}ena, ~itavu povr{inu defini{u konture. Nagla{en krst u gornjem delu slike. - U radionici – Jedan `ivotni ambijent. Majka mu je ina~e bila kroja~ica, po ku}i je uvek bilo {arenih krpica, te je uvek na slikama zadr`avao bledu atmosferu. Prvo je sve fotografisao, pa onda slikao. Pozadina je ta~kasta, tapete se stapaju sa haljinom `ene i pejza`em kroz otvoren prozor, previ{e dekorativnih vrednosti, ali je zna~ajno napu{tanje ustaljenog principa

predstavljanja prostora. Ove slike su malih dimenzija sa po{tovanjem likovnih ideja, ali nisu moderno agresivne kao {to }e to biti kod Fovista, umereno se prihvata ideja Moderne – samo se napu{ta prostor.

SECESIJA
Javlja se krajem 19-og i po~etkom 20-og veka. Nastaje po~etkom prvog svetskog rata. To je stil koji se raspoznaje u ~itavoj Evropi, ali pod razli~itim nazivima. - ART NOUVOE – u Francuskoj (gde i nastaje) - JUGEN STIL – u Nemackoj - LIBERTI STIL – u Engleskoj Bur`oasko dru{tvo krajem 19-og veka vrlo je bogato i razvijeno – ubrzana industrijalizacija – {to vrlo pla{i umetnike. ^ini im se da dela koja proizvode fabrike ogoljavaju predmete. Sve je mumificirano, jednoli~no, dosadno. Umetnici poku{avaju da na|u inspiraciju u srednjovekovnoj umetnosti – pogotovo gotici. Zadatak koji su sebi zadali je bio – ujediniti industriski napredak sa onim {to se zvalo umetni~ki zanat. Materijal koji je kori{}en je staklo, gvo`|e, armirani beton (odre|ena vrsta), metal, mesing, aluminijum itd.

Secesija – zna~i odpadni{tvo, odvajanje, raskidanje sa osnovnim
telom. U Be~u je secesija obele`ila pokret mladih studenata koji odbijaju da rade po akademskim kanonima. Isto se de{ava i u Minhenu, s tim {to iza njih staje profesor Franc fon [tul, i osnivaju ~asopis ''JUGEN''. U Francuskoj ''ART NOUVOE''¸ tako se zvala jedna prodavnica razli~itih predmeta za ku}u. Tako|e u Engleskoj: ''LIBERTI''¸isto po prodavnici razli~itih rukotvorina. Za Englesku je karakteristi~no {to je i pre kraja 19-og veka postojao jedan krug oko umetnika ^arlsa Morisa – udru`enje ARTS & KRAFTS. Moris je tvrdio da je ~ovek krajem 19-og veka i kao proizvo|a~ i kao potro{a~ u slu`bi ma{ine – potpuno otu|en, pora`avaju}e pot~injen ma{ini. ^ovekova prirodna potreba je potreba za ornamentom, ~ovek se mora vratiti

starom srednjevekovnom iskustvu. U tom novom duhu mo`e se proizvoditi sve: od lonca do lokomotive. Ornament mora biti prirodan, oslonjen na organsku formu, stilizacija cve}a, li{}a... vijugavo, pretvara se iz jednog oblika u drugi. Biljni ornamenti su: perunika, lale, razne vrste orhideja, zvon~i}i, |ur|evak... Stil mora biti totalni – sve se mora praviti. Secesija dakle predstavlja jedan totalni i internacionalni stil – podstcala je i negovala jedan internacionalni duh, razli~iti predstavnici me| usobno su se vi|ali i pose}ivali i organizovali jedni drugima izlo`be. Evropa je bila kao jedna ku}a.

^arls MEKINGTO[ ( iz Glazgova):
Engleski arhitekta, prestavnik secesije. Insistirao na geometrizaciji. Name{taj sveo na crnu i belu boju.

GIMAR (Francuska):
Veliki arhitekta, dizajnira sve ulaze u metro stanice u Parizu. Pariz 1900 god. treba da postane svetska prestonica. Odr`ava se ''Svetska izlo`ba''¸ na ovoj izlo`bi ina~e u~estvovala je i Srbija, predstavnici su bili \or|e Jovanovi} i Paja Jovanovi} – nagrada za Du{anov Zakonik. - Ajfelov toranj – uradjen 1899 god., samo od gvo`|a. - Metro – 1900 god., dizajnira ga u duhu novog stila, sve je od livenog gvo`|a i stakla, stilizovano i izuvijano (svetiljke, dr`a~ i natpise za metro dizajnirani kao neke d`inovske biljke). GIMAR je jako voleo i poznavao botaniku i biologiju (teoriju ^arlsa Darvina). Ima istra`iva~ki odnos prema prirodi. Osim livenog, za secesiju je tipi~no i kovano gvo`|e koje se lako oblikuje. Karakteristi~na je i upotreba najrazli~itijih plo~ica od majolike. - Hotel - GIMAR je projektovao sve – od stolice do dr`a~a za ~a~kalice i salvete. Francuzi su prednja~ili u oblikovanju najrazli~itijih ku}nih predmeta, kao na primer GIMAROVA: - Tifani lampa – sa irisima - Stona lampa – pe~urke, oko 1900 god. koju je projektovao GALE – ~uveni francuski staklar. Nasledio je od oca fabriku i odlu~io sve da promeni... Sve radi po ugledu na prirodu. Veliki pronalaza~, izmislio je i razli~ite staklene smese.

Rene LALIK:
Jo{ jedan poznati francuski slikar, kao i veliki dizajner nakita, ne samo od zlata, nego i od razli~itih stakli}a, koristi ~ak i krlju{ti od riba.

Franc Fon [TUK:
- Ose}ajnost – On je bio na ~elu nema~ke grupe (grupe mladih umetnika koji su sa velikim skandalima otvarali izlo`be – ljubav prema prirodi shvatali su kao religiju. (Nade`da Petrovi} to preuzima od njih). Takozvano ushi}enje prema prirodi. U ateljeu Franca Fon [TUKA prvi put je zabele`eno ime Vasilija KANDINSKOG.

Gustav KLIMT:
Najve}i predstavnik u Austriji. Radi dekorativno i dvodimenzijalno. Slikao je simboli~ke kompozicije, portrete i pejza`e ispunjavaju}i povr{inu slike {arenim kvadratima. Izazivao je skandale u jednoj miliciskoj zemlji, kakva je bila Austrija po~etkom 20-og veka (u vreme kada KLIMT stvara, bila je tvrda militarna sredina). On i grupa umetnika odbijaju poslu{nost akademiji i institucijama. Napravili su PAVILJON SECESIJA (po ugledu na njih Beogradski umetnici su posle rata napravili Paviljon Cvjete Zuzori}). Odre|ena sloboda i samostalnost razlikuje ih u odnosu na akademiju. Paviljon je projektovao Jozef OLBRIH. Zgrada ima oblik kocke, beli kubus na koga je postavio jednu zlatnu kuglu. Klimt je u paviljonu napravio zidne slike. Paviljon je bio pravi ambijent umetnosti, kao da ste kro~ili u jedno umetni~ko delo. Klimt je uradio i veliki broj kompozicija za univerzitete (Medicinski i Pravni Fakultet). Za Medicinski fakultet uradio je sliku na kojoj bolest razara telo – potresno. Klimt je optu`ivan od savremenika da preteruje u erotici, da je vulgaran. Njegova dela se danas ve}inom nalaze u Umetni~kom istorijskom Muzeju u Be~u. - Poljubac - Osim mozaika, dobro je poznavao i ikonopis, divio se pravoslavnim, naro~ito ruskim ikonama. Divio se lepoti linije, smatrao je da linija sadr`i energiju onoga koji ju je povukao, to je kao udarac bi~em, nema odstupanja, kad jednom povu~e{ - to je to! Pomera estetske standarde i kriterijume toga doba (naslikao je golu trudnicu – prvi put takav `enski akt).

Jozef HOFMAN:
- Vila Stohlet – projektovao sve u njoj, od pribora do same zgrade, sve je u jednom duhu. KLIMT je u terpezariji uradio friz. Koristi zlatne listi}e. Koristio je komadi}e stakla u svojim zidnim slikama, koje zato izgledaju kao mozaici. To nije slu~ajno, radio je kao dekorater u severnoj Italiji, tamo je video Ravenu i Vizantiske mozaike {to mu je poslu`ilo kao inspiracija.

NAJAVA EKSPRESIONIZMA
Na~elno gledano ekspresionizam je pokret koji se javlja kao reakcija na impresionizam, zna~i totalna suprotnost. Ekspresionizam je okrenut unutra{njem svetu, unutra{njem do`ivljaju. Glavne karakteristike se vezuju za severne narode (Skandinavce). Na kraju 19-og veka nastaju velike krize, dru{tvo se ogledalo u korupciji, nastaje industriska

Kao nenadma{an crta~ umeo je da s malo poteza zabele`i brz pokret ili do~ara atmosferu. SNA`AN INDIVIDUALAN IZRAZ. Uzori su mu bili ENGR i DEGA a sa druge strane bili su mu poznati radovi impresionista (od njih nasle| uje samo ljubav prema japanskim drvorezima i svetlu boju. igra~ica i od nje pravi veliko ime.. Njen izvorni termin odre|en je tek na kraju 19-og veka. ali dobro i pa`ljivo iskazuje svoju emociju. LOTREK kroz veselu povr{inu prizora posmatra nemilosrdno o{trim okom. Rembrant. a podrazumeva jedan pre svega. .. Fizi~ki je bio odvratan kepec ali i umetnik izvrsnog talenta koji je vodio raspusan `ivot po no}nim lokalima Pariza. mo`da ~ak i nepristojna poza.Igranka u kafeu – Slu~ajna i fragmentalna kompozicija. slika portrete i zabave po no}nim restoranima. slika prijatelje. Kada je sazreo odlu~io je da njegov tematski repertoar ostane klasi~an tj. za razliku od Emila Zole on ne `eli da kritikuje drup{tvo. Egipat. kako izvo|a~e . pozori{te. AUTORSKI PE^AT. zato ih ~esto slika sa le|a ili iz profila. Jedna vrsta autodidakta.)... ne iznosi svoj sud. Ose}aj za krupni kadar (njegov do`ivljaj) bio je fantasti~an. Na slici vidimo anonimne osobe i prijatelji.. slikarstvo. Neki smatraju da ekspresionizam nije samo karakteristi~an za kraj 19-og veka.. cirkusima. a ne kao sistemska odrednica. koristi je i onda kad koristi boju. Jo{ kao dete imao je nesre}u da padne sa konja i ostane bogalj te kao takav nije mogao da pose}uje zvanicne {kole. Ekspresionizam se mo`e posmatrati kao kategorija. Ljudi na slici su odsutni.U Mulen Ru`u – dosta podse}a na DEGAOVU „^a{u Apsinta“.revolucija. ali on koristi no}no osvetljenje). ^esto slika male formate na krilu. Veliki poklonik DEGAA i njegovih slika. Anri TULUZ-LOTREK (1864-1901) Francuski slikar i grafi~ar. iako prvo vezan za knji`evnost. Nikada vi{e ne}e biti formiran jedan kompaktan stilski jezik. na kartonu.Guli ulazi u Mulen Ru` – Guli je njegova prijateljica. prati savremenike. Ekspresionizam. Vrlo izazovna. . Vi{e ne postoji jedan sveobuhvatni stil niti ~vrsti kanoni. kasnije se prenosi na sve vidove umetnosti. itd. ve} da je to i pojava koja se mo`e pratiti kroz ~itavo ~ove~anstvo (Pe}ina Altamira. veliki majstor litografije. Smelo koristi najrazli~itije tehnike i me{a ih. film. a ~ovek se prirodno okre}e sam sebi. uglavnom pojave na margini klasicnog dru{tva. `ene tra`e pravo glasa. . Liniju koristi sa velikim ume}em. Pripadao je bogatoj plemi}koj porodici i zahvaljuju}i naporima svoje okoline privatno je u~io crtanje u klasicistickom stilu. tj... Ipak ovo delo nije impresionisti~ki ise~ak `ivota.

`utu. Radio je kompozicije. jako redukovanim sredstvima govori jednu poruku. crnu. Putovao je u Belgiju i Pariz {to je veoma uticalo na njegov dalji rad.tako i same goste. Iako je akademski {kolovan. divan – odjek tada aktuelne secesije. {to dovodi do revolucije u oblasti plakata. Iako je do`iveo 80-tu. koje umiru od tuberkuloze..Kafe Ambasador – plakat kao uzor jednostavnosti i ubedljivosti. Zato su mu teme ve} na samom po~etku mra~ne. Lotrek koristi potpis u duhu japanskog pe~ata. Smelo i sasvim novo vizuelno sredstvo.@ana Avril – ra|en na japanski na~in.Bal u Mulen Ru`u – litografija. Ostale teme koje su ga zaokupljale su bile seksualne `elje i `ena (nevino dete ili vampirica). ulazi u kategoriju umetni~kog dela. On je onaj mali bradati ~ovek pored jedne vrlo visoke osobe u dnu odaje. PLAKATI: . Vi{e }e uticati na umetnike 20-og veka nego na svoje savremenike. Studirao je slikarstvo. {to }e u velikoj meri uticati na njegov odnos prema svetu u kome `ivi. bolesti i smrt pratili su ga ceo `ivot. koristi intezivne boje (crvenu. On komunicira vizuelno a ne tekstom. . me|utim ve} u 14-oj godini gubi majku i sestru. vrlo komplikovan proces koji LOTREK brzo savladava (jedan od prvih koji ovu tehniku koristi za plakat). veoma pobo`an ~ovek. MUNK se nakon ovoga seli neko vreme u Nema~ku i vr{i veliki uticaj na Nema~ki ekspresionizam. portrete i pejza`e. Za `ivota je uradio malo plakata. Bolest je na neki na~in uvek bila prisutna u njegovom okru`enju. plavu).. on razvija vlastiti pristup zasnovan na impresionizmu i simbolizmu. le~io je najsiroma{nije slojeve dru{tva. na severu.Mej Milton – isto ra|en na japanski na~in. pripadao je dobrostoje}oj porodici koji nisu podr`avali njegovu sklonost ka umetnosti. Jedan od vo|a norve{kih modernih slikara. . U njegovim plakatima se ~esto sre}u karikature. Njegovo delo nije pobu|ivalo nikakvu pa`nju savremenika. uklju~uju}i i sebe. genijalan i originalan. izaziva takvu guru da se ~lanovi liberalnog dru{tva na ~elu sa Maks Libermanom povla~e iz organizacije i osnivaju Berlinsku secesiju. . nakon njegove smrti njegova porodica u rodnom Albiju osniva Fondaciju Tuluz Lotreka. aveti. oko 32 komada. Frojd je za njega govorio da je on u svojoj . U vreme kada po~inje da stvara. Samo za pijatelje. Otac mu je bio lekar. Edvard MUNK (1863-1944) Veliki Norve{ki slikar i graver. Izlo`bom u Berlinu 1892 god. Uvodi figuru (ranije je na plakatima bio samo tekst). u Norve{koj.

MUNKOVE slike nose puno simbolike.Soba umrlog – Prikaz kako porodica i okolina reaguju na smrt bli`njeg. vra}a se ku}i i vi{e ne slika tako sna`ne teme. uljana slika i grafika.Krik – Nastaje 1893 god.Glas – Vrlo te{ka tema. Kod MUNKA nema otvorenih emocija. On to poku{ava da predstavi ritmom. nema ni prozore ni vrata. voli dvodimenzijalnost i japansku umetnost. Dok je u belom. potom odlazi u Pariz koji je osamdesetih godina 19-og veka bio grad no}nih barova i boemskog `ivota. On je jedan od prvih savremenika koji se divi LOTREKU. Pri~a slike ide sa leva na desno. Ova slika predstavlja kraj jednog ciklusa (friz `ivota). predstavlja nevino. Religiozan koncept prene{en u li~nu koncepciju (mlada devojka u ekstazi). Sama je u {umi. Sna`na psiholo{ka poruka postignuta kompozicijom i linijom. ima psiholo{ki pozitivan efekat. MUNK pre`ivljava jedan u`asno sna`an nervni slom. MUNK u prirodi poznaje svoj unutra{nji emotivni naboj. otu| enost. pada i to ne samo jedanput. soba je totalno prazna. . crno – plavo (crno-bele dirke klavira). psihoterapija je pomogla njegovoj li~nosti. kad stremi u vis.Bogorodica – Predstavljena na jedan revolucionaran i smeo na~in. @ensa osoba krajnje stilizovana u prvom planu (personifikacija glasa) glas usamljenosti. ~e`nje. . On ima jedan novi odnos prema pejza`u. zgrabila je mu{karca. Usamljena. a u crnom sama scena je dopunjena parovima koji groteskno ple{u. MUNK je svoja saznanja o umetnosti najpre formirao u rodnom gradu. U crvenom. ali je ubila umetnika u njemu. . Postoje dve verzije. svako od aktera na slici mora sam da se suo~i sa smr}u. . bol i patnju“. a ne ono {to je repertoar slikarstva do tada. Seksualni simbol je sunce koje zalazi. vi{e nema snage. dok se mrtvac na slici ne vidi. koje mo`da predstavljaju smrt. frustriranost. mu{karac sa ne{to starijom devojkom. On ka`e: „Ja `elim da slikam krik. stub zalaska sunca. Dijagonala. a u sredini je par. Desno je starija `ena – sve ovo predstavlja `ivotno doba jedne `ene. Kao npr. insistira na do`ivljaju usamljenosti. u slici: . Do tada je radio ve} oko 10 god. Levo je mlada devojka u belom. Kod ekspresionista forma je deformisana. Ve} 1908 god. . i ima izlo`bu u Minhenu. udata. na gore.`ene i mu{karci sede i pri~aju i sli~no. Negove uobi~ajene teme su: strah. opasna.Igra `ivota – 1900 god. Falusni simbol se javlja u mnogim njegovim delima. . Dijagonalu zavr{ava sa dve nepoznate tamne siluete. Ima crveni oreol. deformisana figura u prvom planu. iza je neki drugi `ivot (~amac). Kod MUNKA ona ide na dole. U to vreme prvi put ~uje za Van GOGA {to mu daje smelost u izra`avanju svog unutra{njeg sveta.opsednutosti seksom i smr}u klasi~an primer problema koje je on analizirao.

ENSOR uvodi brutalni. D`ejms ENSOR (1860-1949) Njegov `ivot tekao je uporedo sa MUNKOVIM. gde su njegova majka i njeni ro|aci dr`ali prodavnicu suvenira punu igra~aka. podsme{ljiv sadr`aj. na Pariski.Susret u univerzumu – Mu{karac i `ena – dva komplementarna principa. Stari tip drvoreza. . Zavr{io je Briselsku akademiju (3 god. Slikao je `ene sa dna lestvice ljudskog dru{tva. pokazuje da nikada nije gubio vezu sa novim eksperimentima. . . MUNK je mnogo uticao na nema~ke majstore. Njegova karijera mo`e se predstaviti i kroz njegove fascinantne auto-portrete. prikazuju umetnika kao intelektualca. brodskih modela u bocama i grotesknih maski popularnih na flamanskim karnevalima (koje }e bitno uticati na njegova budu}a dela). vidi se i struktura drveta. {koljki. linearna. na Belgijskoj obali. MUNK rado koristi takvu tehniku. crveno i zeleno.U plavom odelu – rani auto-portret ra|en {irokim. studija) iako se ~inilo da je autodidakt. koju je ina~e vratio u upotrebu GOGEN. paletama i razli~itim stilovima ctanja. On je kroz svoje slike kritikovao korumpiranost ljudskog dru{tva u kojem je `iveo. Ro|en je u Ostendenu. a njegov savremenik je bio D`ejms ENSOR. Bio je dobar grafi~ar. a od 1882 god. MUNK je veoma plodan i ceo `ivot eksperimenti{e sa raznim temama..Na mese~ini – tako|e drvorez. primljen na Briselski salon. Njegov rad se menja sa upoznavanjem Francuskog impresionizma koji je tada jo{ uvek bio svetogr|e me|u akademicima. {ovinisti~kim potezima ~etke i boje. apstraktnim. Ova uznemiruju}e fantasti~na slika otkriva poja~anos umetnikove unutra{nje uznemirenosti.Tri devojke na mostu – .Izme|u sata i postelje – je njegov poslednji auto-portret. sigurna za apstraktnu boju. Prikazuje se kako lebdi na rubu ve~nosti ali njegova ruka. Oboje su sle|eni ugledav{i jedno drugo. surovo autenti~ne slike bednih i pijanih skitnica i neobja{njive susrete maskiranih figura. Njegovo lepo i mladala~ko lice ve} mu~e sumnja u sebe i nervira napregnutost.Sabla`njene maske – prikazuje porodi~ni ambijent sobe sa maskiranom figurom koja sedi za stolom a druga maskirana figura ulazi na vrata. ali se razlikovao od Norve`anina po tome {to je bio naslednik Flamanskog i Holandskog slikarstva. Divio se @or`u SERI. One su bile oli~enje razvrata i nemorala. Maskirane figure vode poreklo iz flamanskih karnevala. . . Njegove tradicionalne realisti~no-romanti~arske slike su bile toliko dobre da je 1881 god. On je ne polira jer se uklapa u njegov sadr`aj. Vrlo ~esto slika ljude sa maskama na licu (pokriva njihova prava lica).

ENSOR i RUSO. Sve dok se nije povukao sa polo`aja carinskog inspektora bio je ne{kolovani umetnik. detalji biljaka. Nema odnos prema prostoru. Naj~e{}e teme su mu Pariske scene. . Odbijena ali javno izlo`ena tek 40 god. nevinosti i mudrosti. Tek pola veka kasnije. potpuno samouk. li{}e i `ivotinje.ose}anje smrti je kod njega bilo vrlo sna`no i ispoljeno u mnogim slikama. bio je prou~avan od strane DIFIJA. . nastaju neki od njegovih najsjajnijih.Spletke – Ruga se savremenicima.ENSOROVA nova dela nisu zadovoljila `iri Briselskog salona i sva su odbijena. Hrist ulazi na magarcu. najmorbidnijih i najjezivijih crte`a i bakroreza. 19-og veka on prelazi iz religiozne teme (hristove muke). Sjedinjavao je ~udnu imaginaciju sa na~inom gledanja.Portret umetnika okru`en maskama – na ovoj slici predstavlja sebe kao RUBENSA. Predstavnik primitivnog toka. @eleo je da imitira stare majstore i pravi kopije u Luvru.Kosturi se bore za telo obe{enog . Ove teme nisu interpretirane u usko religioznom smislu. ljudi oko njega su sa grotsknim maskama. Drama se odigrava na uskoj pozornici. Anri RUSO (Carinik): Glavni prelaz sa romantizma 19-og veka na fantaziju 20-og veka omogu}ili su REDON. Po~inje da slika tek u ~etrdesetoj godini `ivota. Jedna mala crta ekspresionizma javlja se i u primitivnoj umetnosti.Ulazak Hrista u Brisel – 1888 god. Na njega uti~u romantizam i simbolizam. ENSOR predstavlja najzna~ajnijeg pionira fantasti~ne umetnosti. veseli {e{ir sa perom. prljavi. Krajem 80ih god. Gleda pravo u posmatra~a. Savremenici ga ne razumeju. Koristio je debeo nanos boje i jak kolorit. ve} vi{e predstavljaju neku li~nu reakciju na svet koji mu se zgadio. moralno labavih na~ela. Kasnije se sve vi{e posve}uje slikarstvu. kompoziciji. On ka`e: „ljudi su dvoli~ni. razobli~uje ih u najotvorenijem smislu. Ima sasvim individualan odnos prema figuri. isto tako bi razapeli Hrista kao {to su uradili u Jerusalimu“. mrtve prirode. 90-ih god. kasnije. . portreti prijatelja i suseda. . Celog `ivota slikao je i crtao mrtve prirode i pejza`e koji nas podse}aju na rad amatera ili folklornih umetnika. To ose}anje kulminira ovom slikom. Maske se i dalje ~esto pojavljuju a negde su i vrlo li~ne kao na slici: . vedri brkovi i brada. Njegov uticaj je vrlo sna`an jer je stvorio individualan svet fantasti~nih tema izra`en disonatnom bojom i treperavom linijom. RUSO je fascinantan spoj naivnosti.

RENOAR I dr.auto-portret koji je dostigao slavu na velikoj Pariskoj izlo`bi 1889 god. egzoti~nog vo}a i upla{enih `ivotinja. balon. Ono {to je znao o biljkama nau~io je u botani~koj ba{ti.Pesnik i muza – Pravio je sliku kao {to kroja~ {ije odelo. Slika je zami{ljena kao duboki prostor ~iji su svi elementi tretirani frontalno i plo{no. To je fantazija na kojoj su mu nadrealisti zavideli. LOTREK. predstavlja sa PIKASOM. bledim mesecom i tamnoputim frula{em le`i bujan ali nakazan akt na viktorijanskoj sofi. Pejza` je beskrajan i pust. . Te iste godine je i umro. Genije pre nego naivac. preobra`enje i prizore tropskog tajanstva. ali su se za njegova dela sve vi{e interesovali ozbiljni umetnici kao {to su REDON. DEGA. U prednjem delu slike stoji tajanstvena figura bradatog umetnika obu~enog u crno sa beretkom na glavi. U levoj ruci mu je paleta na kojoj su ispisana imena njegovih biv{ih `ena i tada{nje `ene. Gajio je legendu da je bio u Meksiku.RUSO je uporno radio i izlagao iako su ga ismevali i publika i kriti~ari. U sred divlje d`ungle sa lavovima i slonom u senci. ali nikad nije putovao. Na ovim slikama prikazuje li{}e koje je skupljao.Karnevalsko ve~e – njegova prva slika. brod ukra{en zastavama i gvozdeni most preko Sene. .Usnula ciganka – najzanosnija i naj~arobnija slika moderne umetnosti. Ova kompozicija ima ne{to ~udno i apstraktno (mandolina i boca prikazuju neizbe`ne rekvizite kubisti~kog slikarstva). Sliku je objasnijo kao san te dame koja se (u svom snu) na{la u sred d`ungle. .Portret Pjera Lotija – Ne robuje {emama i nikakvom u~enju . . Remek-delo.San – to je njegovo poslednje delo naslikano 1910 god. Ambijent svake slike je masa lisnatog rastinja i d`ungle. Zoo vrtu i atlasima. Boja je prigu{ena {to i prili~i no}noj smeni ali osvetljene daleke planine izme|u tamnog neba i jo{ tamnijeg drve}a stvaraju u prednjem planu ose}anje tajanstvene bele mese~ine. `ivotinje i bilje koje je posmatrao u zoolo{kom i botani~kom vrtu.Oluja u d`ungli – slika sa njegovom omiljenom tematikom . Dve sitne figure u arlekinskim kostimima su u prednjem planu. . BRAKOM i MATISOM prvu generaciju velikih umetnika 20-og veka.Ja: Portret-pejza` . Gajio je strast za dalekim d`unglama. Prikazuje Ajfelov toranj. Merio je figuru i stavljao tubu pored lica da uporedi boju-inkarnat. Vrhunac njegove slikarske karijere je slika: .

kada je ovaj umetnik rehabilitovan. Glavni predstavnici su MATIS. To je bio stav Pola GOGENA o sintetizmu. MARKE. postaje direktno sredstvo kreacije. DEREN i dr. Iskustvo egipatske umetnosti (GOGEN) i sna`an uticaj japanske umetnosti.ravna. povezuju ih isti stavovi. klju~noj sadr`ini. dolazi do razbijanja formi. Nova zna~enja i upotreba boje. Ovakvi stavovi bili su naro~ito primamljivi nakon organizovanja velike izlo`be Van GOGA u Parizu. dvodimenzionalna povr{ina. Nisu imali ni manifest ni program. Ve} ima desetogodi{nje iskustvo u traganju u slikarstvu. Van GOG je rekao: „Pre nego {to naslikam ono {to vidim. `elim da naslikam ono {to ose}am“. je dakle slikarski pokret ponikao u Francuskoj 1905 god. Na po~etku je bio . ve} za {kolu. Sa naturalisti~ke tehnike koju razvija pomo}u chiaroscura (odnos svetlosti i boja) prelazi na gotovo zvu~nu upotrebu ~iste boje. Na slikarstvo prelazi 1890 god. a ime je dobio po revolucionarnom stavu svojih predstavnika (fovizamdivlja{tvo).FOVIZAM Slika ili bilo koja druga kompozicija je samo povr{ina. odr`ava se jesenji salon na kome izla`u umetnici inspirisani predhodnom Van GOGOVOM izlo`bom. Upisuje se u MOROOV atelje i poha|a akademije. Zajedno rade od 1905 do 1910 god. Slika nema za uzor stvaran i vidljiv svet. VLAMENK. tada ima ve} tridesetak godina. Vremenom njegova boja postaje jasnija i individualizira se sve vi{e sa slikom tj. Zato se Fovisti ne smatraju za pokret. Usvajaju se ideje SEZANA i Van GOGA. nakon {to je pro~itao jednu raspravu o umetnosti. Foviza. 1905 god. Najstariji u grupi fovista. ideje i prijateljstvo. slika . Svi predstavnici se pojavljuju na salonu. Studirao prvo u Parizu. Anri MATIS: Francuski slikar. Uticao je na slikare u celoj Evropi. okre}e se samoj sebi. Fovizam najpre insistira na kvalitetima boje. Naglo je prekinuo naturalisti~ku tradiciju i svesno je deformisao modele koje je uzimao iz prirode slu`e}i se ~istim bojama.

vezan za neoimpresionizam. pejza`e. Dve polovine lica razli~ito su obra|ene. Dok je MATIS prou~avao staro. Da bi definisao povr{ine on ih uokviruje debelom tamnom konturom. Na ovom portretu zelena crta je nose}i stub. Izlo`ba je bila tako napravljena da su slike visile po zidovima salona. Podse}a fizionomijom na japanku. Fovisti prihvataju standardni tematski repertoar (mrtve prirode. To je slika koja mu je otvorila neka nova iskustva. boja je dominantna (velike ~iste. On unutra{nje do`ivljaje izra`ava spontano i smelo. Senke na licu su debele tamne linije (kloazonizam). VLAMENK veruje u ~ist slikarski instikt. pred samoubistvo. nezavisnu funkciju. a u sredini prostorije bila je postavljena jedna klasi~na statua. . dva raspolo`enja i karaktera. . Kako nema prostora na slici. Matis to preuzima od GOGENA i Nabista. Motiv je sasvim tradicionalan. MATIS je slobodu izraza usvojio od Gistava MOROA. jako je postojana. Njegova noga nikad nije kro~ila u Luvr. konstrukcija. ona dobija novi intezitet. on slobodno (prvi put) pravi novi tip portreta. Kriti~ar Vozel je na to rekao: „Donatelo me|u divljim zverima“ Inace fovel zna~i divlja `ivotinja – fovisti. bojene povr{ine). Dugo je razmi{ljao o slici. Moris De VLAMENK: Suprotan slikar od MATISA. Zelena crta deli sliku na dve simetri~ne polovine. Bio je veoma liberalan profesor na akademiji (@or` RUO je tako|e bio kod njega u ateljeu). U~estvovao je i na izlo`bi secesije u Berlinu.Madam Matis 1 – bila je na salonu. jedno vreme tako i radi ali ne zadugo. Sam portret je zapostavljen. povr{inski naneta. pomo}u grafike otkriva upotrebu decoupage (dekupa`) kojom iz akvarel-papira re`e slike veoma ~iste boje. crna~ka skulptura i persijska keramika. Susre}e se sa delima Pola GOGENA koje je ovaj radio na Tahitiju. Prostora nema. Prou~ava i SEZANA.Madam Matis 2 – Portret sa zelenom crtom. Bio je kolekcionar japanskih drvoreza. . pa oblikovana tamnim konturama. Boja je ~ista. ~ak i u najve}oj bedi. misli se da je jedna grupa slikara bila u njegovom ateljeu. Bio je dakle vo|a ove grupe. Boja nije deskriptivno upotrebljena. Bavio se jo{ i scenografijom i grafikom. Ina~e je otvoren za nova re{enja. kao da se radi o dve `ene. portrete). Postoji razlikovanje svetla. Izvori MATISOVE poetike bili su orijentalna umetnost. Boja ide direktno iz tube. Na slici je najva`niji {e{ir koji je prilika da se poka`e kako boja ima autonomnu. pod uticajem je Pola SINJAKA. 50-ih god. zadivljen je ~isto}om kolorita i jednostvnim re{enjima. vrlo rano kupuje jednu od verzija SEZANOVIH kupa~ica i ne odvaja se od ove slike do kraja `ivota. Bio je najsmeliji od svih fovista. pa se razmazuje po platnu. po{to su svi ostali bili jako mla|i.

ma koliko on kratko trajao. Po~etak 20-og veka je period intezivnog modernizma (do I svetskog rata) i nove i ozbiljne analize. Ka`e: „[ta je slika i {ta ona dalje mora biti?“ Na po~etku 20-og veka. esteti~ari (Benedeto Kro~e). zna~i osloba|anje slike i ostavlja traga na ekspresioniste. Radio je samo jedan period po ideji fovista.Obala Sene – Ovde postoji prostor.Sve~anost – ^iste. Za razliku od njega MATIS usavr{ava svoje slikarstvo. onim unutra{njim. ve} vatromet boja. Fovizam predstavlja najve}u prekretnicu u slikarstvu 19-og veka. Andre DEREN: DEREN je kao sasvim mlad prihvatio fovizam. Jezik slike su: linija. bojene povr{ine. povr{ina. i posle stagnira. . VLAMENK napreduje prvih 10 god. Bio je neobi~an i po pona{anju. . Slika ku}e na selu. svirao je i zara|ivao po kafeima.Bato Lavoar – Ovo je ~itav grad.Pogled na luku – Struktura izlomljenih poteza preuzeta od neoimpresionizma. Sam kolorit nije bitan. Njegov uticaj se prati do duboko u 20 vek. Raul DIFI: . Fovizam. Ideje fovizma ostaju u telu moderne umetnosti. Ponovo tamna kontura. Nosio je kravate od drveta koje sam pravi u boji. Slikari ipak ne mogu neiscrpno tro{iti svoj talenat. Njegova dubina je odre|ena logikom linearne perspektive. do Fransisa BEJKONA. Sve je pot~injeno koloristi~kom tretmanu.Grupa – Ignori{e anatomsku preciznost. ritam. BRAK ideje fovizma ve} od 1908 god. Gradi kretanje u slici. @or` BRAK: . On ne po{tuje koherentnost tela (ruku oblikuje na vi{e na~ina). VLAMENK je `iveo alternativnim `ivotom. zamenjuje kubizmom. nema planova niti analize prostora. Ose}a se ritam drve}a.Toliko je slobodan da mu je bilo `ao {to njegov prodavac kod koga je kupovao boje nije imao jo{ intenzvnije boje. Naslikan 1905. Sve je izlomljeno. . Njega ne interesuje prostor ve} boja. . ali su se njegovi doprinosi brzo izgubili. kontura je tamno plava ili tamno ljubi~asta. Bio je biciklista. mozai~ne strukture. Radi kompoziciju sa figurama i bira razli~ite ta~ke posmatranja. deo Pariza kraj Sene. ritam. VLAMENK je imao jeftin atelje u baraci. razmi{ljaju {ta se posti`e intuicijom. violinista. tj. On slobodno sla`e boju. god.

Sunce je npr. . svojstven stil. Sasvim disproporcionalno. ^vrsto je stegao {aku u kojoj dr`i ne`an cveti}.Tri akta – Rade}i na ovoj slici on analizira tri razli~ita tela ne dovodeci ih u me|usobnu komunikaciju. . On ovim portretom pokazuje svoj odnos prema patnji i bolu. Nagla{ava ekspresivan intezitet boja u svojim slikama i jaku konturu. usvajaju}i tehniku vitra`a i religiozne teme.Kes Van DONGEN: Ne pripada grupi fovista. . On je `eleo da spali mnoga dela. u dno slike stavlja crkvu. `eli da obnovi religisku umetnost 20-og veka. Usvaja od LOTREKA fragmentalni kadar. Obnavlja religioznu umetnost 20-og veka. Svi umetnici su vodili ka tome da se slika na autonomnim zakonima. RUO isti~e da je on prona{ao odnos crvenog sa crnom konturom tako {to je gledao vitra`e. zlatno. RUO. RUO je obele`io prvu polovinu 20-og veka i trudi se da napravi novi. . Kralj kao da je li~nost iz svetog pisma. Kralja radi vi{e od 20 god. . RUO smatra da se lo{e moralno vladanje ~oveka vidi na njegovom licu.Stari kralj – RUO radi slike godinama (ima debele namaze bojom).Glava Hrista – Bojom i linijom poku{ao je izraziti sebe.Portret gospodina X – Odnos prema modelu je u prvom planu .Jovanka Orleanka – Hrist se pojavljuje u ambijentu modernog Pariskog kvarta. Intenzivna mu je boja. portreti) i religiozne teme. Slabo sara|uje sa trgovcima. Ovo je jedan od najpotresnijih portreta Hrista. U~i kod Gistava MOROA. Bio mu je najomiljeniji u~enik. ima tamne debele konture (Petar KONJOVI] mnogo prati RUOA i usvaja neke njegove ideje). pona{a se slobodno u odnosu na formu. i jeste spalio mnogo toga. Rodom iz Holandije.`uto. Crkva me|utim nije spremna da naru~i bilo {ta od ovako ekspresivnog umetnika. Sve je prenagla{eno. Ku}a Gistava MOROA je muzej a RUO je bio ina~e njegov prvi kustos. Radi portrete iz kafana. da ljudi trpe i fizi~ke deformacije. @or` RUO: Nije isklju~ivo vezan za fovizam. RUO zanemaruje ~injenice i smatra da su ovo korumpirani povr{ni ljudi. a vatikanski muzej kasnije otkupljuje neka dela. Time se posti`e ekspresivnost slike.Tri studije – Zdepaste figure. RUO je majstor linije. NEMA^KI EKSPRESIONIZAM – Grupa MOST . On radi vitra`e za male kapele. nalik Sumerima. On je priu~en slikar koji radi poznate teme (aktovi.

ne odbacuju}i staro iskustvo). Primitivan crte`. . Oni se vra}aju drvorezu. uz pomoc uzora – GOGENA. to vi{e ne li~i na goti~ki drvorez. nema volumena. Mislili su da je bolje da deluju kao grupa a ne kao pojedinci. boja se ne modeluje. (Po~etkom 20-og veka izlo`be Van GOGA i GOGENA organizovane su u svim ve}im gradovima Evrope).Grupa MOST je osnovana je 1905 god. debeo nanos boje. Drvorez je u nema~koj umetnosti tradicija (DIRER). samo proglas urezan u drvorezu. npr. veliki uticaj je imao i Frojd (podsvest. . GOGEN. @ele da premoste krizu i naprave jedan „most“ ka modernoj umetnosti i novoj slici. koji je uradio HEKEL. MUNKA. prostorom na slici a pre svega bojom (formalna revolucija). ali napu{taju fakultete smatraju}i da }e vi{e nau~iti sami. iracionalno). Ernst Ludvig KIHNER: Naja~a li~nost u grupi MOST. ilustracije). U Nema~koj je bila sna`no rasprostranjena ideja Ni~ea da je BOG MRTAV.. ^inili su jedno jezgro vrlo obave{tenih i imu}nih mladih ljudi iz dobrostoje}ih porodica. to nije klasi~an portret. Kontura razdvaja i defini{e bojene povr{ine – princip kao kod fovista. Pored Ni~ea. Van GOGA. Grupa MOST ima simboli~an naziv. Grupa MOST je negovala razli~itost u disciplinama (grafika. naro~ito u umetni~kim i intelektualnim krugovima. Na njemu je pisalo: „Grupa umetnika koji streme novoj umetnosti” ( koja }e odgovarati savremenom `ivotu. Poza li~i na Gogena. slikarstvo. crte`om. nasuprot njima. nanosi se direktno u velikim povr{inama.Devojka na plavoj sofi – Stilizovan akt u pozadini. neka vrsta etnolo{kog obele`ja. insistira na novom sadr`aju. ono {to ih razlikuje od drugih grupa je to {to su bili jako dobro organizovani (izlo`be. @ena je anonimna osoba.. govori o savremenom dru{tvu i to onom najni`em sloju. Nisu postojale direktne veze izme|u Nema~kih i Francuskih umetnika iako su bili vrlo sli~ni. sistem ~lanova. [ire svoje ideje i organizuju zajedni~ki rad u zajedni~kom prostoru. Oni nisu imali manifest. uglavnom su studirali arhitekturu ili likovnu akademiju.Suncokreti – Uticaj Van GOGA. Grupa je {iroko poznata sve do I svetskog rata kada se sasvim raspada. donatora). Deluje kao pe}insko slikarstvo. ali na jedan noviji na~in. japanska umetnost i naro~ito ideja da se napusti model tradicionalne umetnosti. Zavladao je jedan nihilizam. Za sredi{te je imala Nemacki grad Drezden. Inspiraciju tra`e u primitivnom izrazu (GOGEN). a do toga je dovelo to {to su imali iste uzore i izvore. Tada se udru`uje grupa umetnika koji zastupaji iste ideje. Francuski ekspresionisti su se vi{e zanimali formom nego temama. Dok grupa MOST. Oni su dela primitivne umetnosti videli u Drezdenskom muzeju afri~ke umetnosti (kolonije). ^ovek koji nije optere}en evropskom kulturom (slobodniji u izrazu). .

tamni ritam vertikalnih senki na `utoj pozadini (fovizam). Erih HEKEL: Obnavlja tehniku drvoreza. Pojave koje je dru{tvo `elelo da pre}uti.Le`e}i akt – Smelo deformi{e formu. Uzimali su samo takve modele (nekad bi se one samo u njihovim ateljeima mogle ugrejati).Drvorez – Pokazuje kako je izgledao katalog koji je pravio za Kihnerovu izlo`bu.. bio je odlican grafi~ar. Oni otvoreno govore o moralnom padu nema~kog dru{tva. KIHNER je 1938 god. Jedna varijacija plave sofe jedna plava povr{ina uokvirena crvenom. ne zna se da li je devojka iza paravana ili je to slika na paravanu. Vidi se veliki uticaj MUNKA. Namerno se igra sa konfuzijom. nagla{ava pojedine delove. Oto MILER: . ^isto beloj povr{ini (devoj~ica). gotovo su identi~ne. ostali su vezani za sadr`aj ali odlaze daleko u deformaciju. Maks PEK[TAJN: . .Devoj~ica – Jedna od onih koje su jo{ od rane mladosti na ulici. U grupi MOST de{avaju se promene (uticaj kubizma). on suprotstvalja jedan ~ak renesansan predeo (prikazan naravno na jedan sasvim novi na~in). vrlo intenzivan kolorit. daju novu vrednost. . . Zavr{io `ivot samoubistvom. ne nosi neke psiholo{ke odrednice.Le`e}i akt – Linorez. Nema nagove{taja prostora. Kombinuje konveksne i konkavne forme (smenjivanje ritma).Auto portret – Bio je jevrejin. ~ak namerno i preteruju. rado su je koristili. Razbijen apstraktni proctor. ovoj tehnici koja nikada nije imala neke velike popularnosti. Zbunjuju}a figura u drugom planu. bitan je odnos umetnika prema motivu. Karl [mit ROTLUF: . . Odnos silueta. radio sa grupom. . Nisu u{li u probleme apstraktne slike. Namerno prese~en kadar. nema neke posebne individualizacije. ne robuje tradicionalnim estetskim kriterijumima.@ene na ulici – grupa {eta~a. uticaj kubizma.Krovovi – Govori povr{inom intenzivnih boja. U~inio je da drvorez postane jedna samostalna tehnika oslobo|ena narativnosti – deluje samo bojom i crte`om. Siluete.Bista sa {e{irom – Smelo formiran jedan novi tip portreta.

On je umetnik izrazite individualnosti. . Nekad su mu slike ~ak i dosadne jer koristi isti motiv u razlicitim kompozicijama.Sveti duh dolazi kod apostola – Scena kada duh dolazi kod apostola da bi mogao da propoveda veru. mo`da kao RUO. prevarantski. Apostole pokazuje u jednom drugom svetlu. Drugi likovi su podmukli. `eli da ka`e da se duhovno posrtanje odra`ava i na fizi~ki izgled. kao i RUO. To je jedna od najtragi~nijih grupa u istoriji. NOLDE. vera u duhovnost. NOLDE je naro~ito stekao to ube|enje posle svog velikog puta (od Nema~ke do Pacifika) sa ekspedicijom koja je prou~avala `ivot ljudi od Pacifika do Sibira.Stuzana i starci – Telo ove lepotice je jako deformisano kao i lice. Bele`i razli~ite no{nje.. izdvaja se belom ko{uljom i crvenim d`emperom (stradanje) i dr`i pehar (po bibliji) i naravno ima u`asavaju}i bol na licu. Apostoli kao pijanci. treba ga izmisliti“.Najmanje agresivan od svih ~lanova grupe MOST. Gust namaz boje i intenzivan kolorit. govorili su na jedan vizuelno novi na~in. .. Emil NOLDE: Pridru`uje se grupi na njihov zahtev. deformisan odnos prema Hristu i ~itavom u~enju. Hrist je u centru. u to da je ~oveku jako potreban bog. Rado je radio kupa~ice i `ivotinje.Tajna ve~era – 12 apostola. Govorio je: „Ako nema boga. Starci su prikazani kao mornari. . Smatrao da se ideje ekspresionizma mogu bolje predstaviti ako se izlo`e u grupi. ne kao ljude ravne Hristu. Sti~e uvid u veru. ve} kao gre{nike (sa maskama). on je tada imao ve} 40 godina. obi~aje. direktno iz tube. Dobro je poznavao velike luke u kojima je mogao videti taj moralni pad dru{tva. jer sa dolaskom Hitlera. Grupa MOST utrla je jedan smeo novi put. u nematerijalni svet. sa novim temama (zabranjenim temama). . ali prihvata saradnju sa njima (idejna srodnost). insistirao na vra}anju religioznoj umetnosti (reakcija na Ni~ea). Pravi se izlo`ba degenerativne umetnosti da se poka~e {ta to nije dobro u nema~koj umetnosti i njihova dela se prodaju {akom i kapom u bescenje (1939. Grupa MOST progla{ena je degenerativnom grupom. godine).

Na svojim putovanjima radio je portrete svojih prijatelja. Bio je ve} poznat pisac kad je po~eo da slika. Austrijski slikar. Berlinu. raznih pesnika i muzi~ara. grafi~ar i pisac. Bio je upisan na umetni~ku akademiju ali su ga izbacili jer je radio na svoj na~in. nau~nika i igra~a pri ~emu ga interesuje psiholo{ka strana . Ovi umetnici smatrali su da je to neprihvatljivo.) zainteresovao se za slikarstvo. Londonu. Sistem birokratije bio je neverovatno slo`en i razvijen. Sve je funkcionisalo pod jednom lupom nadzora. Ulazi u Berlinski umetni~ki krug i tada po~inju njegova putovanja po Evropi. Pragu i Parizu. Austija je do I svetskog rata bila policijska dr`ava. Oskar KOKO[KA: Jedan od predstavnika ekspresionizma. U mladim danima pripadao je pokretu secesije.AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM Ekspresionizam se sa Nema~kim paralelno javlja i u Austriji. U vreme nastanka JUGEN stila (1910 god. @iveo je u Be~u.

Policija je spalila veliki broj njegovih crte`a i dela jer su ga prijavili da je slikao golog mladi}a. Kada se zaratilo. kombinovana tehnika. Slikao je gradove sa istom analizom kao i portrete. Vra}a se u Nema~ku tek posle rata. krajnje melanholi~no i te{ko. Uticaj secesije vidi se po pozadini slike. U Salcburgu je imao svoju slikarsku {kolu 1954 god. Radio je portrete svojih savremenika. Tada ulazi u fazu interesovanja za gradove. Putuje po selima. kasnije je putovao po Evropi i radio pejza`e. Kada izbija II svetski rat. Posle toga [ILE poku{ava da se oporavi. -Autoportret – ra|en 1922 god. Vidimo nervoznu. Ekspesionisti~ka linija sve vi{e ja~a u njegovom izrazu. Lion i dr.).Vitez lutalica – auto-portret nastao 1914 god. Ima se utisak da slika nije zavr{ena. ali sa druge strane portret je deformisan. Slika i malo raspe}e. kada je iz psiholo{ke faze u{ao u autobiografski analizam. pobegao je u London gde se izdr`avao prodajom svojih slika i tekstova. Smelo deformi{e telo – telo jednog novog Hrista. susre}e se sa malim kapelicama i nalazi sebi inspiraciju u ovakvim motivima. nedefinisana povr{ina. . Toledo. o{tru liniju. a po{to je bio delimi~no jevrej. 2/3 bela. Na barokni na~in smestio ih je u jedan uski prostor. godine svojim plakatom za predstavu koja se zvala : . savremenici se protivili tome. `ivi siroma{no u izbegli{tvu u Finskoj. . Egon [ILE: Kao mlad dolazi u atelje Gustava KLIMTA. Slike su mu postajale sve svetlije u koloritu i sna`nije u boji. Pariz. . Jako mnogo agresivnih poruka. Sunce i mesec zna~e katastrofu koja se pojavljuje u kosmosu. Boja i linija. Na svim njegovim portretima obavezno je slikao i ruke i posvetio je veliku pa`nju tom detalju. boja je obavezno razre|ena (struktura tela. mogla bi biti majka. `ena koja tuguje.portreta vi{e od problema boje. revoltiran {to Nema~ka opet u~estvuje. Le~io se od trauma rata.Nevesta vetra – Autoportret sa Almom Maler. koja je bila njegova velika ljubav kada je umro Gustav MALER (imaginacija i stvarnost. Slikao je urbane sredine kao {to su Drezden. Imao je interesantan i raznovrstan potez. Smele deformacije. dole pi{e drama. Apstraktan prostor (skoro da ga nema).Ljubavnici – Te{ko se mo`e svrstati i u sliku ili u crte`. ali jeste. Izaziva pravi skandal 1908. radost za `ene – @ena koja dr`i ogoljen le{ (pieta). Slova su tako|e jako agresivna. postavlja se pitanje da li su to dva mu{karca ili mu{karac . mesa). komedija – suprotnost. velika {aka.Razbojnici. uvodi ljudsku strast). Nekoliko godina je `iveo i radio (kao profesor na akademiji) u Drezdenu. prenagla{en (o~i npr.

povbr{inskog i narativnog. Pravi sliku na principu dekorativnog. Dete poku{ava da na|e dojku majke. Po~etkom rata mora da je napusti. On koji za to vreme ne zna {ta }e se desiti slika ovu sliku. .Upoznaje devojku u koju se zaljubljuje.Krovovi – . za to vreme ona je ~ekala bebu. Inace `ena mu je umrla od stra{nog gripa. koju dobija u jednom ratnom logoru `elev{i da pobegne od rata. Sam [ILE umire od kolere.Slepa majka.i `ena. . ruke su u polo`aju kao da moli. kao da razmi{lja o ljubav i ima u podsvasti mr`nju – kao dva pola ljubavi. Deformisan akt. Dvostruki odnosi i do`ivljaji sveta. Nisu do~ekali dete.

jednako se lome forme – pozadina i figura se ne razlikuju. Pre toga je PIKASO pro{ao kroz plavu i ru`i~astu fazu. napu{ta sve ono {to je do tada bio princip u jednoj slici (prve decenije 20-og veka. FAZA SINTEZE – je druga faza. Kubisti su hteli da prika`u jednu novu realnost smatraju}i da renesansa jeste bila realan pravac. kao sa~injeni iz malih povr{ina koje li~e na kube. . nema prostora. Oni su predmete na svojim slikama usitnjavali i vremenom su postali toliko mali. na mnogim od njih su mornari koji se vesele u luci (Barselona). Oni su bili za~etnici ovog pravca kojem su kasnije pri{li mnogi umetnici. Kubizam nastaje 1906-07 god. ali mrtva priroda je jedina u inverznoj perspektivi – ona odlazi. Kasnije ih totalno izbacuje a ostaju samo devojke. na salonu u Parizu (kupuje je muzej Moderne umetnosti iz Njujorka koji po~inje da kolekcionira i preuzima vo|stvo dok Pariz pada u drugi plan). Nema planova. Misli se da je on to uradio zato {to je `eleo da slika komunicira sa posmatra~em (na . sve je jednako va`no. Kubizam stvara jednu sasvim novu sliku. On ovu sliku temelji na standardima umetnosti tog vremena (vidi se uticaj SEZANA). sve je na povr{ini. Teme slika su mrtve prirode a portreti su kao predmeti. programski rad koji najavljuje kubizam. ali nedovoljno. To je slika koja nastaje kao grom iz vedra neba. Ne zanima ih psiholo{ka strana a kolorit je neinteresantan (preovla|uju mrke oker boje). U nju su u{li kada su sve izmrvili i potpuno izgubili predmet. U `argonu su ih zvali „gospo| ice iz Avinjona“. jer svaki predmet je imao pole|inu koja se na slikama ne vidi. Prva avangarda. pokazivao je samo prijateljima (to je radio svesno).KUBIZAM Kubizam je pravi. Oni sada slikaju tu pole|inu ali su zbog toga primorani da otvaraju predmet. od starog slikarstva. Ostala je i mrtva priroda. Tema: Radio je mnogo studija za ovu sliku. javno ih je prikazao tek posle 20 god. Gospo|ice su manifestno delo. Velike povr{ine jo{ vi{e usitnjavaju i one sve vi{e li~e na povr{inu dijamanta.) ANALITI^KA FAZA – je prva faza kubizma. Konstantnim mrvljenjem do{li su do skoro potpune apstrakcije. Tada uvode kola`. Predpostavljamo da je PIKASO hteo da ne{to ostane od lepog slikarstva. Ovo delo je PIKASO ~uvao u ateljeu. pada sa slike.Gospo|ice iz Avinjona – PIKASO – najrevolucionarnije i najzna~ajnije delo moderne umetnosti sa kojim avangarda ulazi u svoju po~etnu fazu. Jednako se nanosi boja. Kubizam se deli na dve faze: ANALITI^KI KUBIZAM (1908–11 god.) i SINTETI^KI KUBIZAM (1912–15 god. ozbiljan i najtemeljniji revolt moderne umetnosti. u Parizu na inicijativu PIKASA i BRAKA. to je istoriska avangarda nema veze sa kasnijim pokretom).

Provodi jedno leto sa Raulom DIFIJEM. sinteza razli~itih uglova. kao da umetnik kru`i oko predmeta. I PIKASO i BRAK do{li su nezavisno jedan od drugog. Slikali su slike sa istom temom. o~i nisu simetri~ne. To je novi princip predstavljanja ljudskog lica. Zajedno je radio sa PIKASOM. dematerijalizovan. @ena u donjem desnom uglu je u nepristojnom polo`aju (prekolumbiska umetnost). Nos je konkavan. jedan put sa boka (egipatsko iskustvo) to rade kubisti. Figure se me|usobno preklapaju.to ga inspiri{e srednjevekovno crkveno slikarstvo). se~en. ali i pejza`e i aktove. Izvr{io je veliki uticaj na savremeno Evropsko slikarstvo. kubizma. Brak je jedno vreme pripadao fovistima (dosta umereno). BRAK je dosta radikalniji (intenzivniji kolorit). to je princip da se predstavljaju dva pogleda istovremeno – jedan predmet gledamo sa dve ta~ke: jedan put anfas. imaju . Devojke su se~ene ne po{tuju}i fizi~ki princip. do iste ideje. ne posmatra sve iz istog ugla. Pablo PIKASO (slike iz KUBISTI^KE faze): . glava iz profila). pojavljuje se dislokacija odre| enih delova tela. U svakom polju Su 1 ili 2 figure. . mrtva priroda je ta~ka oslonca na slici. Napravio je jednu veliku sintezu – programski po~etak moderne umetnosti @or` BRAK: Francuski slikar. Ima dve dijagonale kao krst. Lica su ura|ena pod uticajem afri~kih maski. Neki smatraju da je kubizam njoj teorijski sli~an. Kompozicija se sastoji od tri pravougaona polja koja se sukcesivno pro{iruju. Doslovno sve u prirodi svodi na geometriske forme. podela masa (anatomski).Devojka koja sedi – Slika iz1909 god. to su fragmenti.Pojavljuju se slova. Imaju mnogo uglova i ise~enih povr{ina. anfas. udubljen. Jedan od glavnih predstavnika i tvorac je avangardnog pokreta. Egipatski na~in prikazivanja tela (o~i. Prolazio je kroz mnoge faze ali uvek je sa~uvao punu originalnost. Jako slobodno ih deformi{e. kao afri~ka plastika. ali bez nekog smisla. Kubizam je boju sasvim ignorisao (sivo mrki tonovi). nemaju nijedne prave crte. cifre na slici. Predmet je analiziran. Zna~i. Ajn{tajnova teorija relativiteta: Prostor i vreme kao krajnje relativne kategorije. Simbol: `ena. Analiti~ki period kubizma.Devojka koja svira – Nestaje i boja. u boji. PIKASO je po{tovao matemati~ki princip neoimpresionizma (u nano{enju boje). pora|anje. ona je najintenzivnija. plodnost. . Najvi{e je radio mrtve prirode.Portugalac. a unutar slike je geometriska struktura. opa`anja. ustuknula je pred formom.

zajedni~ki do`ivljaj sveta i kosmosa (dematerijalizacija predmeta i prostora). Kubizam je otvorio i 4-tu dimenziju – VREME. tako da slobodno kombinuje tehnike. {ta ma{ine mogu doneti modernom slikarstvu. .Klarinetista – Dematerijalizovano do neprepoznavanja. jedna nova tehnika u koju se unose stvarni materijali. tapeta i novina na sliku.) i to zahvaljujuci intenzivnom radu i BRAKA i PIKASA.Mrtva priroda: @ivela Francuska – Pojavljuje se kola`. Sada. ve} se pribli`ava materijalnom svetu. realnosti ali na jedan novi. mo`da su vrlo rano oti{li tako daleko te su se ipak vratili predmetu. Fernan LE@E: Ma{inska estetika. slika vi{e nije ulje na platnu. Do sinteti~kog kubizma slika je uvek imala jedan izolovani repertoar sredstava kojim je bila odre|ena. iako su do{li do same ivice. . Kubizam je rasprostranjen sve vi{e. Do ovakvog rigoroznog eliminisanja i redukcije kubizam je do{ao vrlo naglo (za svega 3 god. Cenio je ono {to je PIKASO radio. sa kubizmom. PIKASO je smatrao da slika ne mo`e da `ivi pez predmeta. Otkriva {ta je to lepo u ma{inama. Unose komadi}e trske. . Huan GRIS: [panski slikar. bukvalan na~in. Me|utim.Mrtva priroda sa vo}em i fla{om – koristi razli~ite vizure. Uklju~uje se kad je kubizam ve} u sintetickoj fazi. . Pikaso nije `eleo da u~estvuje u zajedni~kim izlo`bama jer je smatrao da se kubizam akademizuje {to mu se nije dopadalo. na samoj ivici apstrakcije.

gotovo da nije izlagao ni jednu skulpturu. Potpuno novi materijali u skulpturi: kartoni.Glava `ene – iz 1908 god.VAJARSTVO KUBIZMA Na prve kubisti~ke skulpture uticalo je najvi{e kubisti~ko slikarstvo ali i otkri}e afri~ke primitivne skulpture. . bojeni metali (sekundarno upotrebljeni). Sve stavove slikarstva prenosi i na skulpturu. sada su u sklopu umetni~kog dela. . Radio je za sebe u ateljeu.Reljef: gitara – iz 1914 god. `ice. Pablo PIKASO (skulpture): . Dr`ao ih je kod sebe u ateljeu.

Ona ima sasvim nezavisnu funkciju od volumena. Vladimir TATLJIN dolazi u Pariz da vidi dela PIKASA. . PIKASO razvija svoje konstrukcije ili asambla`e kako su se one zvale. kocka {e}era. izra|uju}i konstrukcije od razli~itog materijala. imao je kompletno .^a{a apsinta – Jedna od najduhovitijih Pikasovih skulptura. gips. Pablo PIKASO (1881-1973) Slikar. Sa njom se gubi tre}a dimenzija.Crni sede}i torzo – tipi~an primer njegovog ranog stvarala{tva. Poreklom [panac.Skulptura je uvek do sada ra~unala sa ve~nim i trajnim materijalom. Najavljuje ASAMBLA` (kola` sa tre}om dimenzijom). To vr{i veliki uticaj na konstruktivisti~ku skulpturu . Tada je video ovaj reljef. Kasnije otvara {upljine u masi figure potpuno menjaju}i istorijsku koncepciju skulpture kao ~vrstog tela okru`enog prostorom. Ro|en je u Kijevu gde je i po~eo da studira ali je studije nastavio u Moskvi. lim i drvo. U svojim najranijim radovima koji su bili ve} pod uticajem kubizma. te je tako on dobio umetni~ko vaspitanje. Ugledaju}i se na njih. Metalna ka{ika (prava).@ena koja sedi – Princip geometrizacije slobodno se koristi u skulpturi ne prate}i anatomsku ta~nost. dekorater i kerami~ar. Kasnije ide u Pariz gde osniva svoju vajarsku {kolu. Aleksandar ARHIPENKO: Prvi pionir kubisti~ke skulpture. Kubisti vra}aju boju skulpturi i to nije obi~na boja nego vrlo intenzivna boja. koristi jedva nagove{tenu geometrijsku strukturu koja celoj figuri daje ~vrstinu. On daje jo{ jedan doprinos primenjiju}i novu tehniku „kola` na skulpturi“.Reljef – Novi materijali. Otac PIKASA je bio profesor umetnosti. . Izvajana figura pretvorila se u niz {upljina uobli~enih ~vrstim odnosima. Takve su njegove mnogobrojen Medrano figure koje su zna~ajne za nastaju}u tradiciju skulpture kao konstrukcije sastavljene vi{e od prostora nego od mase. vajar. . Otac je insistirao na njegovom crte`u (ve} sa 15 god.

do 1915 god. Ni~eu i sl.Arlekin koji sedi – U prvoj fazi je pod uticajem gotike. pijanci – Ljudi sa margine. Pro{ao je kroz zvani~nu {kolu u Madridu. nagla{ena vertikala. u barakama. radi po ugledu na LOTREKA. Kod ku}e se kretao u boemskim krugovima gde se raspravljalo o nihizmu.. ide na dvodimenzijalnost slike. Tu . Kopira VELASKEZA (jo{ dok je bio u Madridu). po kafi}ima. oslobodio se iluzija. U ovoj fazi nastaje njegovo ~uveno delo „Gospo|ice iz Avinjona“. Otac mu donosi golubove kao modele (savladao je i mnoge grafi~ke finese). slike ne idu. li~na i umetni~ka. . do 1906 god.. PIKASO u to vreme ne izla`e vi{e sa kubistima (kruta dogma). Slede ANALITI^KI KUBIZAM koji je trajao od 1907 do 1912 god. To je bio nagli okret ka kubizmu. Kabare i sl. ^est je posetilac velikih spektakala sa dosta ljudi (Cirkus MEDRANO. ZURBARANA. Po~eo je kao postimpresionist. zatim uz BRAKA osnovao kubizam. Mesen`er. ali se ubrzo razboleo i nije zavr{io ni prvi semestar. Gertruda [tajn ga naziva velikim sinteti~arem razli~itih stavova. Najvi{e je pod uticajem TULUZLOTREKA i Pivi De [AVANA (simbolizam). ali gleda radove po podrumima kao {to su egipatska plastika. do 1904 god. Ceni svoj individualizam. bar na asocijativnom nivou misli. neizvesna sudbina. te`i ka trajnom i ve~nom kao {to je egipatska umetnost. II Faza – RU@I^ASTA FAZA: Trajala je od 1904 god. Nazivali su ga RAFAELOM 20-og veka. I Faza . Od rane mladosti `iveo je i radio u Parizu. tako da nije oti{ao totalno u apstrakciju. 1900 god.Dva ~oveka u plavom. savladava egzistencijalne probleme. Ve`ba opa`anje i vizuelizaciju. Vratio se ku}i i zaklju~io da mu i ne treba akademija i dalje nastavio da samostalno prikuplja znanje. ko{~atost.. Za nedelju dana je uradio prijemni ispit koji je ina~e trajao mesec dana. Pro{ao je kroz klasi~nu fazu. prostora.crta~ko obrazovanje).). Debela kontura. U Parizu `ivi boemski. . Vidljiv svet se mora sa~uvati u umetnosti. Dosta pose}uje Luvr. gr~ke vaze i skulpture i dr. RIVERU i dr. Teoreti~ari tog vremena su bili Apoliner. . i SINTETI^KI KUBIZAM koji je trajao od 1912 god.Korida – Prvi radovi su mu u tradiciji ekspresionizma. Kod nas se o Pivi De [AVANU pi{e u ~asopisu „Nove Iskre“. Otkriva su{tinu predmeta. Do kraja `ivota je bio otvoren za razli~ite uticaje. Ni ru`i~asta faza ne odi{e veseljem.. pa se ponovo vratio kubizmu i pribli`io apstraktnoj umetnosti.PLAVA FAZA: Trajala je od 1901 god. Pikaso je i dalje usamljen. dolazi u Pariz i slede}ih 4 god.

linija u jednom dahu. bio je i veliki ilustrator. U vreme I svetskog rata skroz napu{ta kubizam i okre}e se gr~koj skulpturi. povr{inski nema volumena. Neposredan crte`. Po{tovao je svoju individualnost. razli~ito ga ~itaju. slobodno sen~i. pa i nadrealizam. Grafika ga je uvek privla~ila. Monumentalni `enski aktovi. . Psihoanaliti~ari. Govorio je: „Koje su to slike koje bivaju sadr`aj sna jednog umetnika“? U periodu od 1924 god. senke i figure nisu logi~no povezane. Jungovci tvrde da je ova slika arhietipska predstava bekstva iz Hida. Radio je mape i ilustracije za klasi~ne tekstove (Aristofan. Prime}ujemo slobodnu igru anfasa i profila. . Boja je naneta plakatski.Tri muzi~ara – Zaklju~no kubisti~ko delo. (Frojdovci) dokazuju da je PIKASO {izofrenik. Bitan mu je ritam kompozicije. {rafira po svom senzibilitetu.Dva `enska akta – Ove monumentalne `enske aktove prikazivao je imaju}i u vidu ideju materinstva. Ovidije). do 1924 god. mnoga njegova dela su nastala u duhu nadrealnog. PIKASO je izlagao sa nadrealistima. Otvoren za razli~ite ideje.Na pla`i – iz 1924 god. Linija je bitno izra`ajno sredstvo.se zaustavlja.Arlekini – pod uticajem cirkusa. suprotstavlja mu se devoj~ica sa svetiljkom i cve}em i tu su dva goluba (obavezni element njegovih slika). hvata unutra{nji `ivot modela. Mnogi misle da je najve}i doprinos moderni dao u svojoj kubisti~koj fazi. Odli~no razume poetiku nadrealnog a i sam voli poetiku snova. . Vlastitim individualnim simbolima dopunio je naraciju mitologije. U to vreme se `eni ruskom balerinom Olgom Koklovom koja mu ra|a sina Pavla. a na stepenicama je ~ovek. Ovo je zagonetan bakropis iz 1935 god. konj koji be`i sa grudima `ene. Meko te~e. . a devoj~ica predstavlja . se~e prostor. U to vreme ide u Rim i za jednog majstora baleta radi scenografiju za balet Parada. Nikad nije prestajao da crta. Disproporcionalne. Ovde se vidi da se nije tek tako lako oprostio od kubizma. . @iveli su zajedno u da{~arama lo`e}i pe} PIKASOVIM crte`ima. Imao je liniju sli~nu lepoti ENGROVE linije. vi{e kao simboli `ena.Minotauromahije – Uporedo sa idejama nadrealizma. do 1930 god. . Dislokacija je obavezna. Odu{evljen je bio Pompejom i Herkulanumom. Sve je pot~injeno ritmu. Mo} opservacije.Seljaci i seljanke – Krupne figure. ali nikada nije bio potpisnik nadrealisti~kog manifesta. uvek u momentima razmi{ljanja.Portret Stravinskog – Pikaso je ljubitelj muzike Stravinskog.Tri igra~ice – uradio 1925 god. a ne realan prostor. kao majke. koje je uradio 1921 god. . . Maks @akab je bio PIKASOV prijatelj i pesnik. III Faza – KLASI^AN PERIOD: Trajao je od 1916 god. Desno je bik. Jedan veliki grafi~ki list.

na strani seljaka. Gertruda [tajn.Mrtva priroda sa skulpturom – . ali oli~ava bespomo}nost. Konj se ponavlja. do nje je pali borac (polomljen ma~) {to predstavlja agoniju. Za 6 nedelja uradio je jako malo skica. Bik (Franko) predstavlja opasnost za majku i dete. ^est je i konj koji mo`da zna~i personifikaciju ~oveka. svuda se strada. Dora Mar fotografisala je faze ove slike.Konj iz Sevra – imao je 60 god. fokusira tradiciju. shvatio je da je najva`niji individualizam. noga sa strane. Slikao je tanjire u gr~kom stilu (povr{ina tanjira kao slikano platno) . Ovo ga je stra{no pogodilo. . . . 20-og veka. kada je Franko pao. njegova }erka Paloma. Dole je ranjena `ena. . zatvoreni repertoar simbola. Nije bitna tema. U toku II svetskog rata PIKASO je ovakvim scenama izra`avao protest. a po zavr{etku rata ona je preba~ena u Ameriku. 1947 god.@ena sa kolicima – ura|ena 50-tih god. PIKASO je bio jako apoliti~an. Konj prenosi bol na pticu i sve zavr{ava majkom sa detetom. Predstavljene su tri razli~ite agonije. ve} uskladiti svoje emocije sa koloritom slike. da bi se shvatila kao dokument o stradanju. Napisao je MOJ DNEVNIK. Studenti su bili razo~arani MOROOVOM {kolom (MATIS je tu studirao). borbu kroz `ivot. Bio je protiv Franka. Umire 1973 god. Tehnika je livenje u bronzi (neodadisti koristili su asambla` – slobodno kombinovanje razlicitih materijala – kola`).Gernika – iz 1937 god. Bik je ~est motiv. Sa desna na levo je ku}a u plamenu i `ena koja vri{ti upomo} i druga koja be`i iz goru}e ku}e. Slika je crno–belo siva.@ena na terasi – iz 1910 god. Slika se ~ita sa desna na levo. Nedu`ne `rtve malog bombardovanog {panskog sela. Radio je u jednoj radionici keramike u Sevru. Slika je kao udobna fotelja gde }e se ~ovek odmoriti. rodio mu se sin Klod a 1949 god.Igra – Cikli~ni ritam. Kod PIKASA je uni{tena granica zatvorenog i javnog prostora. dekorativna.5m). . sve je u jednom trouglu {to je i zaplet drame. Anri MATIS (faza posle FOVIZMA): Kada je napustio fovizam. njen brat Leo i Rusi bili su prvi kupci MATISOVIH i PIKASOVIH dela. Posetio je izlo`bu mogulske skulpture koja ga je inspirisala. Dislokacija. soba nije imala ba{ najbolju distancu za sagledavanje. kraljica Sofija i kralj su za ovu sliku napravili posebnu prostoriju (slika je ogromna . Ovu sliku je dobila [panija. Radio je vaze u obliku `enskih tela. Dokumentarac ima snagu {tampe.umetnikovu savest.Ma~ka i ptica – . To su bili MATISOVI stavovi o slikarstvu. Gore je sunce i sve}a da bi to naglasio.6x3. kad ju je uradio. ali zbog dimenzija. ne zna se da li je slikano u ku}i ili na trgu.

oni su `eleli da novo doba u Italiji povrati staru poziciju u svetu umetnosti.Muzika – Jednostavno. ve} ga organizuju kao sliku.Akt u prostoru – mre`a. Tomazo Marineti. potpisnik je prvog manifesta (literature). moderan umetnik mora se okrenuti vremenu u kome `ivi. . Va`an je vizuelni izgled stranice. Ne po{tuju strukturu teksta. Gledajuci ove figure mo`e se vizuelizovati zvuk.@ena u narodnoj no{nji – FUTURIZAM 1909 god. Jedna noga je podignuta da se telo shvati kao da ima masu (uticaj MIKELAN\ELA i Bogorodica iz Bri`a). Figure su raspore|ene kao note u notnom sistemu. Predstavnici su vizuelne poezije. Italiju su smatrali grobljem u kojem se uvek ne{to samo kopa.Pogled kroz prozor – . Jedno krilo futurista je uz Musolinija i `ele da Italija procveta i povrati istorisko mesto.Crvena soba – Potire sve predmete iz sobe . Za svaki segment umetnosti postojao je po jedan manifest. . Ideja je da futurizam svojom pojavom napravi skandal. pesnik iz severne Italije. Zato opet odlazi u Maroko. To je bila veoma bu~na pojava.Sto~i} – Nagla{eno dekorativno . ^asopis „SLOBODA RE^I“ bio je oficijalno glasilo futurista. futurizam je najavljen manifestom. Stranica je kao ~isto polje i zna~enje re~i nije u prvom planu. Tradicija je mrtva. va`no im je da se ne postavljaju stare kategorije u prvi plan. Javlja se `elja da Italija izadje iz provinciske senke. Slova se dislociraju i stavljaju u novi kontekst. . tipi~no obele`je moderne. u ~asopisu FIGARO. Poni{ten prostor. Imamo do`ivljaj prostora. Igra je lepo prihva}ena ali muzika nije (nejasna banalna pitanja pola i sli~no). Latinska kultura je u osnovi evropske kulture. Zabele`io je vreme. naslikao je ritam. ali tu prostora nema. Manifest je politi~ki orijentisan.. po jednoj isto~nja~koj umetnosti.

. Prihvata izlomljenost kubizma. Nove ideje. Futurizam je izazvao senzaciju svojom pojavom i ni{ta kao to nije tako brzo primljeno niti prihva}eno. Jedan od osniva~a futurizma. Postoje 2 principa: ma{ina i brzina. jer je on izraz modernog doba. . Futuristima je mnogo pomagala savremena nauka.Razvoj boce u prostoru –Nekoliko stvari se istovremeno pro`imaju. 1912 god. .Bekstvo u kafe – Preuzima ne{to od neoimpresionista. a 1915 god. Nova estetika je u prvom planu. ma{ina) . desila se velika senzacija. 1909 god. Avion je preleteo Laman{. nikada ni jedan predmet nije izolovan iz sredine. .Materija – `ena koja sedi (njegova majka). . .Jaha~i – predstavljena je brzina. Kod Kubista brojevi i slova su bez funkcije. vreme. prate sliku.Konjanik i ku}a – Izri~ito se tra`i da je skulptura u heterogenom materijalu (drvo. sve se sliva jedno u drugo. tj. Izlagali su svuda po Evropi. Zami{ljao je pokretanje mi{i}a. organizovao je prvu Futuristi~ku izlo`bu u Parizu. estetiku ma{ine.. ~itav niz asocijacija koje se povezuju. napisao je manifest skulpture zasnovan na istim principima dinamizma klasi~nih formi u pokretu. Javlja se i ku}a i majka.Opra{tanje – Brojevi vezani za slike. Umberto BO^ONI: Italijanski vajar i slikar. O~ekuje se da se vajar oslobodi uniformisanosti i ve~nosti kamena i da prihvati estetiku svog vremena. Moraju se pratiti linije sila. prikazuju ubrzan gradski `ivot. Futuristi su simultano predstavljali razne projekcije. a ne po{tuje tradicionalne principe. Mnoga dela su nestala za vreme rata. karton). ono {to je u slikarstvu najva`nije. Studirao je u Rimu i Milanu. ~ak i u San Francisku. Futuristi su promenili tematiku slike. sfera mentalnog. Kasnije dolazi asambla`. Glavno pitanje je bilo: „kako postaviti brzinu“? Kombinuju se pro{la iskustva. tu se de{ava pokret masa. Linijama se mora pot~initi struktura slike da bi se predstavila brzina. Ova umetnost zastupa estetiku ma{ine. Prihvatili su i znanja kubista (izlomljen potez). BO^ONI je napravio manifest slikarstva i skulpture.. Italijanski umetnici odu{evljeni su svim sa polazi{ta ma{ina. U drugom delu manifesta skulpture govori se o materijalu. vidimo novi tip predstavljanja boje a svetlost dematerijalizuje. [ta je linija sila? Trascidencija fizi~kih pojava.Me|u novim umetnicima vlada mi{ljenje da je – trka~ki automobil – lep{i od Nike sa Samotrake. Te iste god. Teorija relativiteta vrlo je va`na za slikarstvo koje napu{ta dotada{nji model prikazivanja i gradi novu strukturu. novu formu prikazivanja stvarnosti (brzina. poentilista. Majka kao izvor novog `ivota. pogotovo osnove fizike. ali futuristi unose kolorit (boja mora dobiti odre|eni zvuk). Pretapaju jedan predmet u drugi.

Nikad se predmet ne mo`e posmatrati izolovano. Ne realizuje svoje projekte i ideje. sadr`aj slike. Boja ispunjava sve zahteve prema slici. Predmet kod njegovih skulptura gotovo da je nestao. ta ideja dolazi iz slikarstva i skulptura prihvata mnogo od tog progresa. Futuristi su uticali na mnoge pravce. ali je ostavio gomile skica po kojima su japanci pravili razne .Ruka violiniste – koristio je to zapa`anje.Dinamizam psetanceta na lancu – Futuristi su puno gledali fotografiju i film i `ele da naprave sintezu razli~itih stilova. Karlo KARA: . Boja na slici mo`e biti i forma i kompozicija i prostor. \ino SEVERINI: Ima kaleidoskopski pristup. . . kao u muzici (Orfej). . npr. a KARA sa \or|om De KIRIKOM organizuje metafizi~ko slikarstvo. Antonio Sant ELIJA: . .Dinamizam automobila – Kretanje uz pomo} linija sila. Aluminijum. BO^ONI je bio mobilisan i poginuo je u ratu.Elasti~nost – Slikar mora u svesti imati i ono {to vidi i ono {to zna i na taj na~in se gradi celovitost.Milanski bife – konfuzni enterijer kafi}a. jer se u ovom slikarstvu potpuno odvaja od vidljivog sveta i ide u apstrakciju. \akomo BALA: . Multiplikovane linije forme. Orfizam. Novi i druga~iji odnos prema prikazivanju sveta. metal i boja.Balerina.Linija sile BO^ONIJEVE pesnice – Apstraktni sadr`aj koji je BALA poku{ao da materijalizuje.Devojka `uri na balkon – . insistira na deskriptivnom sadr`aju. LUSOLO ka`e: „muzika futurizma je buka“. more i vaza sa cve}em – Slika razmi{lja o energiji i kvalitetima odre|enih pojava.godine). Orfizam (direktnim spajanjem). Boja ima va`nu ulogu. Giom Apoliner je dao nov naziv. Umetnik treba da u|e u su{tinu predmeta i sintetizuje istovremeno nekoliko uglova opa`anja.Centrala – Tvorac manifesta arhitekture. MANIFEST INTERNACIONITA – kao disk na kojem se sve pretapa i kre}e. ona sama je slika.. Slika potpuno gra|ena od slova. KARA je 1916 god. napustio futurizam (koji i traje negde do 1916.

kao BRANKUSI. radila je tapiserije i slike. Poginuo je u II svetskom ratu. gde se istovremeno odvija vi{e funkcija. Robert DELONE: . Nastavila rad posle Robertove smrti. Te`i su{tini. Polirana povr{ina. To je kasnije poslu`ilo i slikarima.projekte.Disk – Francuzi su bili ponosni na ovo delo koje je bilo bez ikakvog principa podra`avanja. nagove{tavao je izgled modernog grada. Na njega uti~e RODEN ali brzo prelazi u Kubiste. u vi{e nivoa. . Njegov konj i jaha~ postaju apstraktna svemirska ma{ina. .Forme koje kru`e oko sunca – iz 1913 god. . neprestano se osloba|aju}i nepotrebnih detalja BRAGALA: Eksperimentisao sa fotografijom. ^vrsto i nedeskriptivno prikazivanje volumena. Tvrdio je da svaka generacija treba da gradi grad ispo~etka. 1914 god.Ajfelova kula – Sonja DELONE: Supruga Roberta DALONEA. DELONE ka`e: Boja je klju~ni princip slike i slika se mo`e temeljiti u boji. To je bila zanimljiva sinteza. jer uklapanje u stare ideje zna~i ograni~avanje arhitekte. Nagove{tavao je pravac novih arhitektura. Rajmond DI[AN: Jedan od prvih Kubisti~kih vajara. Brat Marsela Di{ana. to treba dopustiti mladim generacijama da bi se postigao najve}i prosperitet u kulturi i arhitekturi. Poku{ao je da pove`e konjsku glavu i ne{to od principa ma{ine.

ali skulptura dobija emotivan i li~an odraz prema svetu. Napravio je sintezu forme i sadr`aja.Jako izdu`ena figura. jedno vreme je i radio kod njega u ateljeu. zato {to su naru~ioci dela mnogo uticali na skulptore. . Po~etkom 20-og veka odlazi u Luvr i divi se primitivnoj kulturi. Glava pada. Na povr{ini tog zatvorenog volumena se ni{ta ne de{ava. podsticao je i mnoge vajare (~ak i na{e. a ne atributima. nema analize svetlosti. Tako je i stekao smelost za izdu`ivanje figura. . ~etvorono{ke. Vilhelm LEMBRUK: Opredelio se za modelovanje. egejskoj umetnosti (kikladski idoli) i gotici. Uglavnom su to `enske figure koje nose neku poruku do koje se mo`e do}i samo dugim posmatranjem.No} – `enska figura – Spu{tene glave i ruku koje su polo`ene na noge. Odlu~io je da napusti uzore skulpture 19-og veka i okrene se pro{losti. U skulpturi je bilo veoma te{ko realizovati koncept ekspresionizma. Sreten STOJANOVI] je preko svog u~itelja BURDELA video ovo delo). MAJOL se ina~e bavio i slikarstvom i scenografijom. Vra}a se nekim po~etcima skulpture. Predstavlja ~oveka na poni`avaju}i na~in.SKULPTURA NA PO^ETKU 20-og VEKA Arstid MAJOL: Bio je pandan nabistima i po{tovalac GOGENOVOG rada. evropskoj pro{losti (MIKELAN\ELO). Svojim delima daje asocijativne i simboli~ke nazive. tanke ruke i noge. Poreklom je sa juga Francuske i otuda taj ose}aj za volumen forme. Zatvorena je u sebe da se ne bi ni{ta nametalo. . . Poreklom je sa severa Nema~ke iz ni`eg dru{tvenog sloja (otac mu je bio rudar). @eleo je da istra`uje tihi svet emocija. a koristi kamen i bronzu.Oboren (sru{en) . Skulptura govori isklju~ivo formom. njegovo shvatanje je stoga prili~no konzervativno.Leda – Izlo`ena po~etkom 20-og veka. izazvala je veliku pa`nju mladih. jer je ponudila ne{to novo u odnosu na RODENA. I sam RODEN je prihvatio to delo. Poznaje RODENOV rad.

Prepoznatljiv je po kompaktnim. tapiserije i dr. Ne zadr`ava se na detaljima. Prisutan je i melanholi~an i elegi~an stav. kada ostavlja vidljiv trag na teksturi i povr{ini. ve} oblikuje masu. Ernst BARLAH: Bio je vi{e klesar. Bio je svestran. Posle Francuske. LEMBRUK odlazi u Italiju da vidi MIKELAN\ELA. posebno mu je interesantan Ruski seljak. Konstantin BRANKUSI: Ne pripada ni jednom pravcu.Osvetnik – Figura je u pokretu. U jednoj ruci dr`i slomljen ma~. Posle I svetskog rata dobija narud`bine za velike spomenike. Kada je do{ao u Pariz ve} je poznavao vajarske tehnike i bio je obrazovan. Pisao je drame. Poti~e sa severa Nema~ke iz kraja gde je negovano grn~arstvo. Smatrao je da RODEN previ{e insistirana povr{inskim efektima. On je `eleo da otkrije su{tinu forme. Dolaskom u Pariz otvara nove vidike i interesuje se za apstraktnu umetnost. Istra`uje pokret i oblik na granici prirodnog (pod uticajem gotike). Pravi figure od gipsa i bronze. Po dolasku Hitlera njegovo delo je zabranjeno kao degenerativno i morao je da se povu~e iz javnosti. posebno za vreme I svetskog rata kada je izvr{io samoubistvo. To prenosi na Henri MURA. Posle smrti njegova dela su poklonjena gradu Duzburgu.Poljubac – sli~na skulptura ura|ena je posle njegove smrti u Peruu. pa je prve skulpture pravio od terakote koristeci no`. . Skulpture su mu obi~no malih dimenzija. zatvorenim formama koje su pune unutra{nje energije. i tako ostavlja utisak siluete. Zapazio ga je RODEN i pozvao ga da do|e u njegov atelje. dakle on je slomljeni gubitnik. U svojoj skulpturi tra`i i nalazi ne{to iskonsko. Verovao je da je tamo sa~uvan iskonski `ivot prirode. Sa sobom je doneo neke radove koje je izlo`io. Njegovo delo je apstrakcija na prirodnim formama. ali iz kasnijeg perioda. BRANKUSI je odbio poziv i rekao: „Ispod kro{nje velikog drveta nema `ivota“. Sa njim zapo~inje razvoj apstraktne skulpture u Evropi.{to nam ote`ava da zaklju~imo da li figura pada ili se di`e. Tako se i od LEMBRUKA javljaju nepravilnosti na povr{inama. radio drvoreze. U Pariz je do{ao je zbog Luvra i Pariske umetni~ke scene. Karijeru je po~eo na akademiji u Bukure{tu. . dobija porud`binu za Parisko groblje za koje je uradio skulpturu: . ura|ena u bronzi. Volumen je potpuno ignorisan jer se figura gleda samo iz profila. Poreklom je Rumun. Do svog izraza je do{ao kada je putovao na jug Rusije. dvodimenzijalnog crte`a. 1908 god. ali deluju vrlo monumentalno.

ima i geometriske i organske elemente koji ~ine celinu. 2. Koristi nove materijale. Izgleda kao totem. a prvenstveno drvodeljstvo (ukrasi za ku}u. bore}i se sa istim problemom. ^ak je i sam fotografisao svoja dela. ornament na stolicama i dovratnicima i alatke koje su pravili seljaci. Njegova skulptura uvek ima otvorene poruke i uglavnom govori o plodnosti.Vremenom upro{}ava forme i zadr`ava se na 2 oblika: 1. . U to vreme bilo je te{ko u tom materijalu posti}i tako visoku poliranost.Adam i Eva – Jedno od njegovih najkontraveznijih dela. VRETENASTI – radi ga od metala (metal je fantasti~no ispoliran). APSTRAKCIJA Apstraktnu umetnost delimo na: 1. On ne razmi{lja samo o skulpturi. . Geometrijsku (glavni predstavnik je Pit MONDRIJAN). presa za vino). Stilizovana je. O ovome je vi{e puta razmi{ljao i stalno je ponavljao ovaj lik (i to u serijama). . ve} i o njenom postamentu koji sam pravi. npr. JAJASTI – radi ih u drvetu i mermeru. Sa druge strane bio je pod uticajem drevne egipatske skulpture (stroga stilizacija).Adam – Vretenasta skulptura dd visoko poliranog metala. . tradicionalna umetnost Rumunije.Po~etak sveta – jajastog oblika. od drveta. Uvek razmi{lja o vrednosti postupka i materijala. Moderan odnos prema formi.General Popesku – reprezentativni portret koji je uradio za akademiju u Bukure{tu.Danaida – Organski spoj skulpture i postamenta. Na njega je uticala i folklorna. Sam je deljao i klasao. Ostavlja materijal da govori sam o sebi. Lirsku (glavni predstavnik Vasilij KANDINSKI – osniva~ grupe Plavi Jaha~) i 2. univerzalna forma od koje sve poti~e. {to je bilo neuobi~ajeno u to vreme. Postament je sastavni deo skulpture. . Insistira na perfekciji da bi postigao efekat ogledala. PLAVI JAHA^: .

1911 god. jer se ~inilo da tradicija potpuno nestaje. 1912 god. MARK je ro|en u porodici slikara. Bio je samo jedan broj. a i radova grupe MOST. . ova grupa nastala u Nema~koj. Ova grupa nastaje iz uspe{ne saradnje KANDINSKOG i Franca MARKA. 1911 god. Oni su okupili ljude koji grade jezik moderne umetnosti. Nemaju manifest. Odlazi i na Svetu Goru. . Prpu{teno novoj izgradnji – boja. smatrao je da ako slika konje mora da u|e u psihologiju tih `ivotinja i `ivi njihovim svetom (`uti konji). kubizma. publikacije. \or|a.Grupa PLAVI JAHA^. pri~a i religioznih tema. Znatno je uticao na Nema~ke slikare izme|u dva svetska rata. I na ovoj i na drugoj izlo`bi bili su izlo`eni samo grafi~ki radovi. neobrazovani ljudi i na zahtev KANDINSKOG izla`e i Anri RUSO. prestaju sa radom. sre}e Franca MARKA kada je iza sebe ve} imao nekoliko umetni~kih udru`enja (Falauks . futurizam. PLAVI JAHA^ je okupio razne umetnike. August MAKE: . naivaca). Mnogo je voleo `ivotinje. inovatore. Zato se dosta cene radovi dece (neoptere}eni. . futiurizma i ekspresionizma. PLAVI JAHA^ poku{ava da nasuprot realnog toka konstruktivizma. KANDINSKI je zaintresovan za studije umetnosti u Minhenu. Manje je prepoznatljivo. forma. Oni su zbog toga vrlo napadni {irom Evrope. kataloga. ponudi sve druge umetnosti gde se insistira na spontanom (radovi dece. Ideja KANDINSKOG je bila vezana za Sv. ritam. kubizam. prvi put izla`u i deca. Franc MARK je zanimljiva li~nost koja je imala samo nekoliko godina da se iska`e. Franc MARK: Nema~ki slikar. On radi mnogo slika na temu ruskih bajki.@ivotinje u pejza`u – Fovizam. i tada je zvani~no i istupila. Umetnici i pored grupe zadr`avaju svoju individualnost. nije bila kompaktna i me|usobno srodna (deca neobrazovanih ljudi).razbijeno 1920 god. jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^. Skoro uvek tema je ili princ na konju ili Sv. jer se u njihovom delu vidi prirodni nagon za kreacijom. izla`u ponovo. Uz KANDINSKOG. prorodni do`ivljaj koji dete saop{tava vizuelno). tu je bilo i japanskih radova. vrlo rano se interesuje za onostrano i misti~no. po{to nisu imali nov~anih mogu}nosti. Omiljeni motiv su mu bile `ivotinje. Oni uklju~uju Ruske primitivne grafike. za razliku od fovizma.). \or|e. 1910 god. S po~etkom I svetskog rata 1914 god.@uti konji – Prepoznatljivo ali halucinantno.Naslovna strana almanaha – Plavi Jaha~ – vrsta zbornika.

Smatrao je da boja mo`e da izrazi emociju pa je tako i slikao. sre}emo i KLEA. Taj sku~eni krug vodi [tajner Rudol. Bio je profesor {kole BAUHAUS. boja. Bili su sme{teni u [vajcarskoj. Napisao je knjigu „O duhovnom u umetnosti“ gde obja{njava da se treba osloniti na instinkt a ne na razum. U PLAVOM JAHA^U je bilo dosta Rusa. u~enja i sl. a susret izme|u MAKEA i KLEA je urodio putovanjem u Tunis (svetlost. KANDINSKI ulazi u svet umetnosti i ide neizvesnim i mukotrpnim putem. KANDINSKI se osloba|a tradicije. Njegove slike podse}aju na eksplozije u kosmosu. tamo je bila i Nade`da Petrovi}). Aleksej Van JAVLJENSKI: .Neguje ljubav za fovizam. Bavio se teorijom u umetnosti. Duhovni svet je ne{to {to se ne menja. On u Minhen donosi i svoje mesto istaknutog teozofa (u~enje popularno oko 1910 god. KANDINSKI jo{ 1910 god. Na fizi~koj ravni stalno se mo`e dolaziti do novih saznanja. Muzika mu poma`e da postane slikar. taj atelje je nudio velike slobode umetniku. pi{e studiju „O Duhovnom u umetnosti“. KANDINSKI mnogo razmi{lja na teoriskom planu. U tom periodu se desilo razbijanje atoma. Nezavisno od toga. On ide na ~asove kod Franca Fon [TUKA (secesija). `ivota. poreklom je iz imu}ne porodice. Bio je i odli~an muzi~ar. U 30-oj god. kubizam i futurizam. Vasilij KANDINSKI: Ruski slikar koji je poput ve}ine radio u klasi~nom stilu dok se u Nema~koj nije upustio u apstraktno slikarstvo. PLAVI JAHA^ ostavlja dubok trag na sve pravce. Iz Sankt Petersburga ide u atelje Antona A@BEA (Minhen. „To je trenutak“. Unosi elemente Ruske folklorne umetnosti i intenzivne boje. odnosi me|u ljudima i duhovnost mo}ni i da }e se sve sjediniti u jednu du{u. Bio je profesor i u Moskvi. okulisti~ko u~enje odabranih.). . Madam Lavacki je bila istaknuti teozof. energija. Muzika je najapstraktnija umetnost. kako ka`e KLE „kada sam postao slikar“. veza im je bio KANDINSKI.Mrtva priroda – Ostao je izraziti fovista. KANDINSKI je neuobi~ajena figura u krugovima tradicionalne i moderne umetnosti. Ova grupa otvara novo polje istra`ivanja i napu{ta ideju o tome da je slika prozor. Na izlo`bi PLAVOG JAHA^A. U tom krugu se vode rasprave {ta i koliko ~ovek mo`e saznati o svetu u kome `ivi. On je jedan od osniva~a grupe PLAVI JAHA^. a u principu je nepoznat. Make je uradio dosta akvarela. sunce). Sve je samo boja i uzaludno je tra`iti predmet. Po povratku u Rusiju formirao je 22 muzeja i Rusku Akademiju Nauka i Umetnosti. ali da su ideje. on napu{ta titulu doktora prava. Posle ove grupe mo`e se govoriti o slikarstvu koje je autonomno i istra`uje vlastiti jezik. U teozofskoj teoriji se misli da je na{ svet neka vrsta senke.

Skica za kompoziciju 2 – Pejza`. KANDINSKI misli da na njegovim slikama predmeti odvla~e pa`nju. ku}ice.Crni luk – Crvena i plava kao pandan. Slika treba da se gradi na sintaksi. Mnogi se sla`u da njegov period BAUHAUSA postaje geometrizovan pod uticajem industrijalizma i sa druge strane MALJEVI]A. pa u Rusiju i ukljuc~uje se u krug va`nih umetnika. . Apstraktna slika zahteva obrazovanog. . Ova slika deluje na posmatra~a na osnovu instikta. On je bio glavni komesar revolucionarnih muzeja. Ostalih {est su pod uticajem supermatizma.. pripremljenog posmatra~a. Forme i boje se formiraju po zakonitostima. Slika nema centar. Improvizacije predstavljaju vizuelizacije sopstvenih ose}anja.Kada je ovo pisao imao je muziku za uzor. . govori celinama koje imaju mogucnost komunikacije. KANDINSKI ina~e boje vezuje za zvuk. Svaka slika je malo stvaranje univerzuma (duhovnost. npr.. Naslikao ih je svega deset. `uta-`enski princip i dr. jo{ uvek neznaju}i. crvena-fanfare. ljubi~asto kao sinteza. konjanici. Javlja mu se mlada Nina telefonom u `elji da ga intervjui{e. objavljuje delo „Ta~ka i lunija u ravni“ knjiga o principima i zakonima po kojima nastaje apstraktna slika. . On slobodno organizuje lete}e forme. ne{to {to je zadato posmatra~u. budu}u `enu. Njemu je taj glas ostao u se}anju i pravi ovu sliku za svoju. Deseta je skoro potpuno okrenuta kosmosu. Slika ima mogu}nost da se dr`i iako nema sve zakone tradicije. Svoje manje radove deli na impresije i improvizacije. 1926 god.^udan zvuk – Kada je po~eo I svetski rat. . Prve tri kompozicije su bile vezane i asocijativno se mo`e prepoznati realan svet.Kompozicija 10 – Umesto bele podloge ima crnu. razum).Kompozicija 7 – Nagove{taj prirode i arhitekture. . rade}i u BAUHAUSU. Ona prou~ava kako se osloboditi sveta imitiranja realnosti. Koristi transparentne forme. Sitlizovano i geometrizovano. Imresije nastaju pod neposrednim uticajem prirode. nema vode}eg kretanja. a to je ono {to umetnik treba da upozna. on odlazi u Skandinaviju. Kompozicije su za njega najslo`enije forme. kao re~enica. crni luk kao most. povorka ljudi. hieroglifi (ono {to je bitno za svaku civilizaciju). kosmos koji ne prepoznajemo je crn.

Drve}e u cvatu – grane ~ine mre`u tamnih linija na ru`i~asto plavo-sivoj pozadini. U Pariz je do{ao 1912 god.Pit MONDRIJAN (1872-1944) Holandski slikar i teoreti~ar. Posmatranjem prirode mo`e se videti {ta se sastoji iz koje forme i to denaturalizacijom forme. njegovo slikarstvo trpi potpunu promenu. Tamne linije povezuju . osnovne i ~iste boje (crvena. sivom i belom). To se vidi na slici: . je te`nja da se potpuno oslobodi predmeta i da sliku postavi kao ~iste plasti~ne vrednosti (boja. Jedan od osniva~a grupe „DE STIL“ 1917 god. objavljuje TEORIJA NEOPLASTICIZMA – sredstvo pomo}u koga se promenljivost prirode mo`e svesti na plasti~an izraz odre|enog odnosa. koji je dobio ime po Holandskom ~asopisu koji je zastupao njegove ideje. Uravnote`eni plasticizam (pre nego harmonija). `uta. plava postavljene u suprotnosti sa crnom. kompozicija. ritam) Bio je najradikalniji apstraktni slikar na{eg doba. U Parizu 1920 god. Pozadina je sastavljena od cvetova i neba i ima jaku tendenciju ka deljenju na posebne }elije. Sve je krenulo iz kubizma. kao zreli ekspresionista u tradiciji Van GOGA i Fovista. Pod uticajem kubizma.

materija. U ovim slikama vi{e nije mogu}e prepoznati predmet. . Tvrdio je da je njegov cilj „~ista stvarnost“. Pravi studije drveta i to na desetine njih. VERTIKALA je osnovni princip prirode. Obojena polja uokvirena tamnom konturom. Ve} od 1916 god. Bio je ~lan teozofskog dru{tva (odredjene ideje teozofije insistirale su na vertikalnom usavr{avanju `ivota).da upozna kubizam. Zahtevali su od njega da se odrekne umetnosti (ta{tina). Za razliku od KANDINSKOG. on nije te`io za ~istim lirskim ose}anjem. Zaklju~io je da se taj odnos vertikala i horizontala mo`e na}i i u prirodi. Van GOGA). to je za njega bilo vrlo traumati~no. krstovi. Prekida odnos prvo sa ocem. lukovi (sve zajedno asocira na crkvu). Su{tina deformacija je po REMBRANTU. nastala u trenutku kada je Pit MONDRIJAN do{ao u Pariz.Kompozicija – asocijacije su vitra`. U trenutku kada je ve} dosta napredovao u istra`ivanjima tih osnovnih kretanja u prirodi. stvorio jedan potpuno apstraktni stil koji je on nazvao NEOPLASTICIZAM. Slika je i{la na redukciju. obreo se u onim ~uvenim barakama gde su se sakupljali umetnici. Grane se postepeno ispravljaju. MONDRIJAN je Holan|anin. izbija I svetski rat i on odlazi u Amsterdam. gotike ili baroka. Imao je ideju ~istog odnosa (princip horizontale i vertikale). Vrlo su zanimljive. potekao iz veoma ~vrsto religiozne porodice. obavezno je pod pravim uglom (temelj za gra|enje odnosa). Najvi{e u~i gledaju}i velika dela Holandske umetnosti (iskustvo REMBRANTA. Pravi i redukciju kolorita. U to vreme rata radi mnogo tih slika (pravougaoni kadrovi). na njima se mo`e pratiti kako je MONDRIJAN postepeno ispravljao grane. A tre}i veliki Holan|anin bi}e upravo on.Sivo drvo – iz 1911 god. Odlazi u Pariz. Sada taj odnos pronalazi izme|u ravnice i zvonika crkve u Holandiji. i napu{ta kvadratni odnos na slici i pravi elipsu (oblik slike). princip rasta (duhovni aspekt `ivota). MONDRIJAN je u toku narednih 10 god. njegove slike obavezno se zovu kompozicije. Forma se mo`e prepoznati u nekim nagove{tajima. HORIZONTALA je zemlja. Interesovao se samo za odnose i nije `eleo nikakve elemente koji bi skretali pa`nju niti bilokakve slu~ajne asocijacije. Upro{}avaju}i sve vi{e ove elemente. . Postepeno dolazi do jednobojnosti. Klju~ni odnos sudara 2 osnovne sile – vertikale i horizontale. izrazito kalvinisti~ke orijentacije (insistiranje na jednoj krajnje redukovanoj formi `ivota). Usvaja sve {to mo`e nau~iti od kubista. Jasni odnosi horizontala i vertikala pod pravim uglom plus polukru`ne forme. ali istovremeno neguje svoje ideje. . . pa onda sa ostatkom porodice. [koluje se u provinciskim {kolama. `ivot.ove }elije kao {to ramovi dr`e prozorska okna od obojenog stakla. Odri~u se deskriptivnih i evokativnih naslova (po ugledu na muziku). Kasnije je bio pod uticajem tradicije. ali sa jasnim planom . Ose}ao je stegu takve porodice.Plavo drvo – iz 1910 god.

Kompozicija – {ta se obi~no de{ava kod MONDRIJANA. harmoni~nom ambijentu kada vi{e ne bi postojali umetnici. forma kocke u trodimenzialnoj projekciji. nadahnu}u i sl. crvenu. tako se analizira teorija boja. „DE STIL“ je branio i objavljivao svoja umetni~ka iskustva u istoimenoj reviji sve do 1938 god. Mondrijan odbacuje ideju i mogu}nost da se uvede jo{ jedna vrsta kretanja u sliku (dijagonala se mo`e posti}i i ako sliku postavimo pod uglom od 45 sterpeni). te mistifikatorske ideje o inspiraciji. Bio je odu{evljen idejom da se od nekoliko elemenata mo`e napraviti toliko slika. (to je bila nau~na osnova). zatim kratko boravi u Londonu. Umetnost se mora odre}i individualnosti. potpuno ~ista i oslobo|ena individualnog rukopisa i uvek odgovara odre|enom ritmu. samo sugeri{e. @iveo je na ivici bede ali dosledan svojim stavovima. sve u cilju da ~ovek `ivi u jednom savr{enom. Sve sfere `ivota podvrgnuti takvim zahtevima. ali sa druge strane pokazalo se da je ipak mogu}e izgraditi ku}u koja je potpuno preneta neoplasticisti~ka slika ([REDER). Ispostavilo se da je to utopija. Kada je 1930 god. nego i tekstom. Mora se temeljiti na 3 boje. tj. on daje ideju o re{etki ali ne crta re{etku. Njima se pridru`uju i dvojca arhitekata OUD i VILS. objavljuju MANIFEST NEOPLASTICIZMA u kome ove grupa umetnika konstatuje da umetnost neoplasticizma mora biti zasnovana samo na ~vrstim elementima plasti~kog jezika. Odnosi me|u bojama moraju biti odnosi horizontala i vertikala pod pravim uglom jer se smatra da je savr{ena forma. ^ovek bi bio mnogo bli`e savr{enoj. Dujsburg hteo da i dijagonalu uvede u sliku. U Parizu je upoznao velikog predstavnika orfizma Roberta DELONEA. harmoni~noj energiji kosmosa. I{ao je tom idejom da se vezuju koncentri~ni krugovi za odre|ene povr{ine boja. sre}e jo{ nekoliko ljudi koji slicno razmi{ljaju: Bert Van Der LEK. ne samo delom. ali jednim drugim putem. Crna linija nije svuda zavr{ena. Svi zajedno osnivaju grupu „DE STIL“ i istoimeni ~asopis u kome 1918 god. opravdaju svoja iskustva. . zbivanja su na periferiji. sugeri{e perspektivu {to nije hteo). ve}inom iz Amerike. Boja je intenzivna. su u njegov atelje dolazili razni umetnici. napu{ta Pariz. Sara|ivali su i sa BAUHAUSOM. Odlazi u Njujork gde kona~no postaje slavan (nastaje interesovanje . Centar je prazan. 30-tih god. Pokupio je sve slike. belu i sivu. plavu i `utu i 3 ne-boje odnosno crnu. Tako|e su zahtevali da ti principi budu primenjeni i usvojeni u svim granama stvarala{tva (od aviona do ~ajnika na stolu).1917 god. Nastavljamo kretanje koje sugeri{e linija. Namerno izbacuje sivu (nejasno}a. kada grupa nestaje. 1938 god. svako bi mogao to da bude. koji je nezavisno od MODRIJANA do{ao na istu ideju i Teo Van DUJSBURG koji tako|e analizira geometriske forme i njihov odnos sa bojom. Poku{ali su da ravnopravno.

sve sa automobil~i}ima i sl.). dizajn name{taja. RITAM mu je nose}a struktura slike. MONDRIJAN je bio odu{evljen Njujorkom. U Americi dolazi do promena u njegovim slikama. . ^ak su i neke njegove utopisti~ke ideje ostvarene (grafi~ki dizajn. . Nije hteo da napusti svoje osnovne principe.kolekcionara i muzeja). pre svega JAZZ–a. i sl. Nestaju crne linije. Umetnost okrenuta {irokim slojevima ljudi koji `ele da koriste jednostavne predmete. ^inilo mu se da je upravo JAZZ muzika ponudila taj klju~ koji je isti kao u njegovom slikarstvu. Ovu sliku porede sa velegradom. i u drugoj polovini 20-og veka. Ideje „DE STILA“ i Pita MONDRIJANA nastavile su da `ive i posle njegove smrti. Odnos `uto–plavo–crveno.Brodvejski bugi–vugi – Slika koja je ozna~ila bitne ideje koje je stekao u Americi na temeljima muzike. ali u Americi njegove slike dobijaju na vedrosti i sve`ini. perspektiva iz vazduha. Postaju obojene. a u to vreme je to bila popularna ali ne i zvani~na muzika. boje zidova u enterijeru kao IKEA npr.

BROJER. 1937 god. Valter GROPIjUS je bio osniva~ ove grupe. [kola je nastala sjedinjavanjem {kola za primenjenu i likovnu umetnost. Ku}a je krajnji cilj svih umetnosti sve one se mogu upotrebiti pri gra|enju ku}e. BAUHAUS je dru{tvo neimara Nema~ke. osnovao je u ^ikagu „Novi BAUHAUS“ sa starim programom. 1925 god. novi pravci u muzici i sl. Ovo je period sna`nih previranja. kada je opkoljena milicijom i nacional-komunisti~kom omladinom. Valter GROPIJUS: . To su dve sinhronizovane pojave. KLE. Pokret se zala`e za obnovu zanatstva ignori{u}i tipiziranu proizvodnju. Bauhaus govori o kompleksnom pristupu gra|enja ku}e. Pokret –Werkbundpo~etkom 20-og veka zala`e se da se potrebe dru{tva prilagode industriskoj proizvodnji. Treba na}i meru. a zatim u Berlin gde je i raspu{tena po dolasku nacista 1933 god.BAUHAUS Obuhvata dvadesete godine 20-og veka. BAUHAUS je bila {kola za oblikovanje. [LEMER. Obrazovanje se nije ograni~avalo samo na umetni~ko zanatstvo ve} i na izvo|enje modela za industrijsku masovnu proizvodnju. Insistira se na novom ure| enju dru{tva. Kroz ovu {kolu pro{lo je dosta umetnika kao {to su: KANDINSKI. da ti veliki tira`i udovlje ukusu modernog ~oveka. arhitekturu i zanatstvo. ona je iz Vajmara preme{tena u Desau u objekat koji je projektovao GROPIJUS. velike krize i inflacije. U {koli je negovan timski na~in rada pri proizvodnji predmeta vezanih za arhitekturu. i radila je do 1933 god. MEJER. GROPIJUS je oti{ao u SAD i sa FAJNINGEROM i MoholiNA\OM. a pogotovu name{taja. Miis Van Der ROE i dr. U periodu od 10 god. Rodile su se nove ideje. BAUHAUS je {kola koja je nastala u Vajmaru 1919 god. Nastavni plan {kole imao je dva paralelna kursa: nastavu o proizvodnji i nastavu o oblicima. [kola se poklapa sa vremenom koje pripada Vajmarskoj republici. posle I svetskog rata. u Nema~koj su delovali veliki umetnici i desilo se dosta zna~ajnih stvari.

Sve je funkcionalno i prilago|eno potrebama {kole. predava~i i profesori. Imao je viziju kako umetnost 20-og veka treba da se uklju~i u nove tokove dru{tva i njegove nove potrebe. Za sve je bio najzaslu`niji Valter GROPIJUS. vile i stanovi profesora i radionice. Ideja BAUHAUSA je bila {kolovanje stru~njaka za pravljenje predmeta za industrisku proizvodnju sa motoom „lepo je ono {to je funkcionalno“. Svi su zajedno 24h. Na jednom mestu su {kola. Na naslovnoj stranici njihovog manifesta je katedrala. To je dovelo do ogromnih ekonomskih problema. Na izgradnji katedrale su sara|ivali najrazli~itiji profili umetnika. Sve je to bila vrsta zatvorenog sveta (mala utopija). razmenjuju}i ideje. Pored zgrada BAUHAUSA u Nema~koj. Austrijanac Johan ITEN. Svima je bio potreban novi program za proizvodnju. KANDINSKI koji je va`io za ludog sa onakvim slikarstvom. Nema~ka je bila pora`ena u I svetskom ratu i trebalo je da plati veliku od{tetu. ve} su boravili i u fabrikama. Preselili su se u Desau jer u Vajmaru nisu imali takve uslove. u Desauu dobijaju prostor i GROPIJUS projektuje {kolu. Lajonel FAJNINGER: Ameri~ki slikar i karikaturista nema~kog porekla. Sve {to zadovoljava funkciju je prihvatljivo. Svi treba da se skupe i sara|uju na izgradnji ku}e. `iveli zajedno). To je bile njegova vizija primenjenih umetnosti. Studenti nisu radili samo u radionicama. Vrlo zna~ajno je bilo i njegovo teoretsko delo „Sinteza u arhitekturi“. 1925 i 1926 god. Stvarao je u duhu kubizma i apstraktne umetnosti zbog ~ega je iz Nema~ke emigrirao u SAD i tamo sa GROPIJUSOM osnovao {kolu „Novi BAUHAUS“. Uklju~io je u rad ljude bez arhitektonskog iskustva. Svi su bili na ivici bede. diskutuju}i o njima i sl. Ne interesuje ih preterano tradicija. internat. @iveo je i radio u Nema~koj i SAD. arhitekta otvoren za nove ideje i uticaje koji se uklapaju u njegov plan. Oskar [LEMER i dr. Amerikanac Lajonel FAJNINGER. pa je trebalo preorijentisati dru{tvene potencijale sa ratnih na mirnodopske uslove. Profesori su me|usobno sara|ivali i razmenjivali ideje. ura|eno u njihovom stilu. Od 1938 god. Ku}e su sa dva ulaza (KANDINSKI i KLE su npr.GROPIJUS je projektovao i {kole i stambene visoke blokove u SAD. . Postojali su svi uslovi za veliku dru{tvenu krizu. radio je kao profesor na Harvardu u SAD. Gradio je novim materijalima kao {to su staklo i gvo`|e. Divili su se umetnosti gotike i uzor im je graditeljstvo tog perioda.Nema~ki arhitekta zna~ajan kao jedan od pionira moderne arhitekture. Ceo {kolski kompleks je delo u~enika i profesora. Pol KLE. prvenstveno slikare bez dobre reputacije.

Kroz re{etku se prelama svetlost tako {to se ona okre}e. Ova struktura preuzeta je u mnogim {kolama u Evropi. Postojali su odseci po materijalima.Tapiserija – Ona je bila saradnik KLEA. Interesuje ga svetlo. Kvadrat mora biti u su{tini svakog predmeta. Mohonji-NA\ i dr. KLE. I{li su u radionice. kocka (kvadrat). Ina~e u Bauhausu nema skulpture. obradu stakla i sl. Svi u~esnici su izvodili svoje projekte. Spektar sa dva sredi{ta .Delo br.krug i kvadrat. keramiku. Napravljena je od vrlo sjajno poliranog metala. dobija elektromotor. mobilna skulptura. Profesori su objavljivali svoje teorijske tekstove. Nisu po{tovali odre|ene dogme i principe. ali idu i kod profesora koji im predstavljaju principe i zahteve predmeta. Skulptura je postala mobilna. Laslo Moholji-NA\: Pet godina je vodio pripremni te~aj za BAUHAUS. Stela GUNTA: . Herbert BAJER: Grafi~ki dizajner. Va`no je da ponuda bude prihvatljiva finansiski i da materijali nisu skupi. boju zamenjuje svtlo{}u. knjige i kataloge. 7 – Isprepletani oblici. tapiseriju. vec studije stati~kodinami~kih odnosa. BAUHAUS se izdr`avao od projekata za industriju. Analiza je koja boja ide uz koju formu i koji se efekat posti`e. Studenti su prvo i{li kod ITENA na pripremni kurs koji je trajao 6 meseci a za to vreme prolazili bi kroz sve radionice i nakon toga sami procenjivali {ta im najvi{e odgovara. koji je predavao tapiseriju. objavili su svoja teorijska razmi{ljanja. . tj. U~enik prvenstveno mora da savlada zanat. Ma{ina za scenografiju je proizvodila i zvuk. Tri savr{ene forme su lopta (krug). vajarstvo. . Student mora da nau~i sve {to jedan predmet mora da zadovolji. Mnogo su izlagali i pripremali razli~ite publikacije. kupa (trougao). Uradio je projekat ma{ine za scenografiju sa novim principima.Kula u Trepentou – Postojali su razni odseci koji su podrazumevali lepe i primenjene umetnosti kao {to su slikarstvo. Bavio se pitanjima spektra. Izdavali su i ~asopis sve do 1933 god. pitanjima boja. Zainteresovan za sve mogu}nosti skulpture. Kakva je boja i kog spektra odgovara kojoj povr{ini. Vajar koristi predmete u sekundarnoj funkciji..

ne otkriva svoje puno svojstvo tj. materijale i cene. stranica deluje kao forma. istra`uje. funkcije. To je bilo presudno putovanje. Radio je tako da sama slika. Otvorio je novi pristup u oblikovanju u svim disciplinama koje su uklju~ene u stvaranje jedne ku}e. Mnogi umetnici su odlazili u ^ikago sredinom 30-tih god. a `ena mu je bila pijanistkinja. sajamske {tandove i sl. Odr`avaju se letnji seminari i pripada svetskom vrhu. sliva koja idu vertikalno i sl. je putovao sa MAKEOM u Tunis.). Stekao je krug prijatelja. do`ivljava se kao jedan sistem. Njihove ideje se i danas mogu koristiti (odnos horizontala i vertikala. Paralelno sa slovima mnogo se koriste i grafi~ki elementi. Za njega je umetnost bila „jezik znakova“. Jednostavna {tampa bez mnogo boja. ka`e on. poznavalac poezije i filozofije. ostali su i do danas nezamenjivi. On isto tako zna da u svakom konvencionalnom sistemu znak ne predstavlja vi{e nego jedan . a ^ikago je postao najzna~ajniji umetni~ki centar. To je bio najcelovitiji sistem. BAUHAUS je imao {irok i zna~ajan uticaj na sve oblasti dizajna danas. Ponovo okupljeni stvorili su novi BAUHAUS. Stalno imrovizuje. Bio je {iroko obrazovan ~ovek. Jozef ALBERS: . svesno ih redukuju. 15 god. „Slikar je kao pesnik“. negovao ih je podjednako. Pol KLE: [vajcarski slikar nema~kog porekla. On je iz nejednakih elemenata skovao svoj li~ni slikarski jezik. nije samo tekst u centru pa`nje. {irio se uticaj po celom svetu. I danas postoji kao obnovljen. atipi~an umetnik. Neki proizvodi su ve~ni. 1914 god. bio je violinista. Lomio se izme|u muzike i likovne umetnosti. je proveo u toj {koli. ili TOTAL DIZAJN. U likovnoj umetnosti se obreo kao zreo ~ovek. U dnevniku pi{e: „Boja me je osvojila i ja sam postao slikar“. da u nama budi predstave iako nam umetnik ne ka`e {ta ona zna~i. To je bio jeftin na~in oblikovanja.Kvadrat – Prou~avao je odnose boja i intezitete boja. Radili su projekte za izlo`be. Prva obrazovanja dolaze od muzike po{to poti~e iz muzi~ke porodice. Rusi i ~lanovi „DE STILA“. Pokrenuli su mnoge ideje.U~estvovali su i drugi umetnici kao npr. Slobodno je menjao stil i rime. ne robuje sistemu. ovo je jedna od prvih {kola sa ~asovima fotografije. Umetnici sagledavaju sve potrebe. Ceo list je komponovan kao celina. Bio je profesor u BAUHAUSU. Ro|en je u Bernu. Svoje iskustvo je preneo u SAD. BAUHAUS je pre`iveo i Hitlera i II svetski rat i opet ponovo o`iveo kada je po~ela obnova. mada vizuelno privla~na. Fotografija je vrlo va`na.

Vizuelizuje [enbergovu deseto–tonsku lestvicu.Jesen u selu – Niz ku}a koje evociraju uspomenu na jesen. ve} samo koristi plavu. . automatski mu pridajemo njegovo zna~enje ne razmi{ljaju}i dalje o njegovom obliku. slobodni nau~nici koji sami grade fantaziju. naro~ito de~ije koje podrazumevaju vizuelne predstave. da prihvati i u~estvuje u re{avanju rebusa.Pastorala–ritmovi – pejza`.Genije – je gre{ka u univerzumu. @eli da poka`e zvu~ni ton njegove slike. . kao {to je Bog stvorio svet. . lesonitu. . ali KLE je ipak vrlo zna~ajan za apstraktne umetnike posle II svetskog rata jer pru`a mogu}nost istra`ivanja. Na kontrastu se dobija ose}aj prostora. jer ona stvaraju dela bez presije. Ose}a se dubok uticaj DELONEA i orfizma (boja je slika). drevno iskustvo. Prihvata i na~in rada poentilista. . crvenu i `utu. Pejza` sa ku}ama i drve}em. KLE je izuzetno plodan. tako i umetnik treba da stvara svoje delo. ne uklapa se u sistem prirode. pastele na staklu. jer imaju jesenje boje. U trakama su saop{tavali odre|ene poruke. Pri vrhu je horizont i traka neba. Umetnik mo`e da se izra`ava u svemu {to mu do|e pod ruku. U trenutku kada ga opazimo. ~ije znakove predstavljaju vizuelne predstave kojima se mo`e preneti poruka prepoznatljiva i za ~oveka 20-og veka.Stari zvuk – Magi~an kvadrat. Usvojio je i neke ideje kubista kao npr. Koristi boje i ritmove da evocira odre|ene sadr`aje.„okida~“. . Neki su mislili da je to po ugledu na {ah. {to je klju~no za ~ovekovu civilizaciju. stilizacijom i geometrizacijom. nepo{tuju}i nikakve standarde i kanone. Zainteresovan za prou~avanje pisma. jer pismo to prevazilazi. takva skala boja daje harmoniski zvuk. Prou~avao je staro pismo. Radio je akvarele. Knjiga postojanja je prototip stvaranja. menjao tehnike. Ne stavlja boje jednu pored druge. Smatrali su da je on zalutao. Poznavao je i kubizam. Radio je 20-ak god. materijale i podloge. Bojena polja mogu davati isti zbir. ali raspore| eni na druga~iji na~in. . nailazi ciklus po principu {ahovskih polja i magi~nog kvadrata. KLE je hteo da njegovi znaci deluju na na{u svest kao vizuelne ~injenice ali ida imaju svojstvo okida~a. U BAUHAUSU je vodio {kolu tapiserije. KLE je voleo igre.Pun mesec – iz 1914 god.Svetlost i jo{ mnogo toga – Zahteva od posmatra~a da se uklju~i u igru. Razli~ite civilizacije i slojevi. svaka strana isti zbir. potpuna sloboda. geometrizaciju.. kao da je gledano arheolo{kom sondom. ^esto je radio dela malog formata. 1923-24 god. KLE ima do`ivljaj zvuka kao i KANDINSKI. ne samo zbog komunikacije dvoje ljudi. ali za harmoniju boja.. Koristio je i radove dece. Ne razmi{lja da li je apstraktno ili figurativno. ve} zato {to ono nudi otvoreno polje komunikacije. ne ograni~ava ga materijal. Slabo je razumljiv.

Rusija je odr`avala konstantne veze sa Italijom.Svetlosti ulice – od BO^ONIJA kao da je najavila ovaj pravac. . SEZANA i dr. Rusi su me|u prvima prihvatili futurizam i MARINETIJA. To sve je bilo od velikog zna~aja za Ruske umetnike jer su i bez odlaska u Pariz mogli da vide i prate sva savremena kretanja. Grupa velikih Ruskih kolekcionara omogu}avala je Ruskim umetnicima da se upoznaju sa delima velikih svetskih slikara. Ivan Morzov). na nivou pojmova. udu`enje Mir iskustva (Svet umetnosti) izve{tavalo je o svim va`nim de{avanjima u Parizu. Nedeljom je otvarao svoj salon i sam je sprovodio zainteresovane posetioce i tuma~io im radove. GOGENA. Oni su kupovali MATISA. ali nisu je prihvatili kao recept. Oni su razmi{ljali konceptualno. Imao je izuzetnu recepciju u Rusiji. 1912 god. Ruska sredina je u prvoj polovini 20-og veka bila vrlo burna i dinami~na i u takvom . do 30-tih. Predmet treba da se posmatra simultano. U svojoj ljubavi prema umetnosti [ukin nije bio egoista. pre svega. kupovao MATISA. Ovaj eksperiment je malo gde mogao da se primeni. GOGENA (danas se sva ta dela nalaze u muzeju u Sankt Petersburgu). zatim PIKASA. a u drugoj polovini 20-og veka javlja se kao neoavangarda. Tradicionalno je obo`avaju. Van GOGA. Ni{ta manji nije ni uticaj Francuske (simbolizam). Apoliner je u svojoj knjizi predstavio ideje kubizma. Ozbiljno su razmi{ljali o predmetu i prostoru. Ideja kubizma je bila veoma va`na za Ruse. Obuhvata prve godine 20-og veka. [ukin je. U vreme kada nijedni drugi kolekcionari za to nisu bili zainteresovani. Kubizam je doneo odlu~uju}i raskid sa starom umetno{cu.RUSKA AVANGARDA Naziva se i kao istoriska avangarda ili ruski eksperiment. Italija je za Ruse pojam lepote. sa druge strane MARINETI je bio odu{evljen prijemom u Rusiji (izvanredna sinhronizacija). To su bili uglavnom ugledni bankari (Sergej [ukin.

Na nekim predstavama Ruskog baleta sara|ivali su i PIKASO i MATIS. Mihajlo LARIONOV: .burnom previranju jednako je u~estvovao i slikar i muzi~ar i pesnik i pisac (grupe su ~esto multidisciplinarne). on se ozbiljno predstavlja tek 1913 god. Natalija GONCAROVA: . muzika. pojavljuje na izlo`bama u Sankt Peterzburgu. Linije svetla. licio (lat. MALJEVI^ predstavlja ne{to u su{tini ja~e od `ivota. zra~enja. scenografija i kostim. Slikalo se po vojnim zgradama (grafiti po zidovima vojnih WC–a i sl.Svetlost ulice – apstraktno komponovano delo. ~isto bojene povr{ine (kao fovisti). LARIONOV je namerno i svesno koristio dela primitivnih umetnika. i to projektom pod nazivom: . Usvojio multicipaciju oblika da bi do~arao njihovo kretanje. To se moglo videti na Ruskim ikonama i delima folklorne umetnosti.). Pojavljuju se slova na slici (ikone – to su upotrebljavali i PIKASO i BRAK. Nagla{ene linije sila (svetla). Kazimir MALJEVI^: Iako se jo{ 1910 god.Zelena i `uta {uma – Ima jedan bojeni ritam. To je jako vre|alo tada{nju vlast i ljude od ukusa. . Uticaj PLAVOG JAHA^A (KANDINSKI) i ~itava njihova ideja je bila jako bliska Ruskoj kulturnoj sredini jer su mnogi Ruski umetnici u~estvovali na izlo`bama PLAVOG JAHA^A zajedno sa KANDINSKIM. mo`da je to video od njih). LARIONOV i dr. Bila im je ~ast da sara|uju sa jednom takvom umetni~kom trupom. Insistirao je na dekorativnosti i intenzivnom koloritu.Devojka na ulici – usvojio stvaove futurista. Intenzivan kolorit.) – svetlo. Sergej JAR\INJEV: Ruski balet. Izlagali su mnogi umetnici: Vladimir MALJEVI^. Ruski tekstovi. Koncentracija je bila u dva grada: Moskva i Sankt Peterzburg. Organizovane su razli~ite izlo`be i razli~ita udru`enja (jedna od izlo`bi je bila 1912 god. i ona je bila {amar dru{tvenom ukusu). Odlu~io je da svoj pokret nazove lucizam (rejonizam). Ne{to {to }e biti . Umetnica GONCAREVNA odmah mu se pridru`uje (kasnije mu postaje supruga).Pobeda nad suncem – Sunce predstavlja `ivot na na{oj planeti. Dok je bio u vojsci slikao je na na~in primitivnih majstora. koreografija.

ali tek godinu dana kasnije razmi{lja o tome kako da to i naslika. klju~nim formama. Za{to crn? Zato {to je hteo da poka`e da je to kraj himeri~kog odnosa umetnika prema prirodi. ali to je u slede}oj fazi. 4tu su uveli futuristi i kubisti za vreme kada je An{tajn izveo teoriju relativiteta. Futurizam vra}a boju koja se uklopila u taj ritam izlomljenih kubisti~kih formi. Govori se da je slikarstvo jezik. kubizma i futurizma. To je prolazno. Zala`e se za jedan sistem. Razli~ite energije zna~e razli~ite boje i forme. nadmo}nost (nad Suncem). Da je ostao samo na ovome MALJEVI^ bi bio samo jedan od pripadnika kubo-futuristi~kog stila. efemerno. Mora postojati jedna unutra{nja struktura jezika umetnosti. Ve} u prvim scenografijama koristio je taj crni kvadrat. ali on je naslikao sliku za koju su rekli da predstavlja kraj umetnosti (dalje se od toga ne mo`e ni{ta uraditi). Umetnik mora da uo~i odnose izme|u razli~itih energija u prostoru. Mo`da je ovde jo{ vi{e usvojio ideje futurizma jer insistira na brzini. Ovde se vidi sinteza dva stila. . Situaciju u kojoj }e `ivot izgledati druga~ije (futuristi~ka i utopisti~ka ideja). koja postoji u ose}anjima.O{tra~ – Poku{ava da nao{tri no` (ili makaze) na tocilo. SUPERMACIJA – Nadvisivanje. da ima svoju sintaksu. KVADRAT. {to mu je pomoglo da na|e taj univerzalni klju~ tj. Ogroman broj studija je napravio analizirajuci SEZANOVE „Karta{e“. Vrlo je va`an ritam jer prostora nema (zato {to je apstraktan). Sa supermatizmom zavr{ava se jedna vekovna tendencija umetnosti. Supermatizam predstavlja jedan trascedentalan pojam. . . Postavlja novi zahtev pred umetnika. Slikarstvo mora uzeti u obzir i 5-u dimenziju. Radio je scenografije koje }e ga izvu}i iz kubo-futurizma. Vra}a se istra`ivanju prauzroka. Jedan novi po~etak. MALJEVI^ je napisao manifest u kome ka`e da njegov posao (posao umetnika) nije da od `ivih predmeta pravi mrtve stvari tako {to }e ih slikati. . SUPERMATIZAM . Peta dimenzija je dimenzija energije. Neprihvatljivo je da umetnost ima samo jedan ugao posmatranja. koji je do tada negovao. vidljivim predmetima.Crni kvadrat (na beloj osnovi) – postoji i „belo na belom“ . Uticaj Ruskih lingvista koji su povezivali znak sa zna~enjem (radili su istra`ivanja tipa kako funkcioni{u bajke) imalo je uticaja i na umetnike. Taj rad ni{ta ne prikazuje ve} govori o nekim univerzalnim.sna`nije od na{e ontolo{ke veze sa Suncem. Istra`ivao je razli~ite bojene odnose i kompoziciju u istom smislu. Zala`e se za prevlast ose}ajnog i duhovnog nad predmetnim u slikarstvu. ve} umetnik mora da gradi jednu nad-stvarnost.Bespredmetno slikarstvo koje se ne}e baviti obi~nim. 1915 god.@ena sa vedrima – Na poluzi su dve kante sa vodom (na dva kraja) koje su `ene stavljale preko ramena.

a ostatak vremena je bio na ulici. On ih je nazivao kontrareljefi. . ali na `alost revolucija jede sopstvenu decu i ve} je 1930 god. Ovaj projekat zami{ljen je u vreme burnih revolucionarnih de{avanja. ^elicna konstrukcija dr`i forme od stakla.Crni kvadrat – . Zato se prevac zove KONSTRUKTIVIZAM. Tako je i do{ao do PIKASA i ponudio se da radi u njegovom ateljeu ( da pere i ~isti). ali svaki materijal on po{tuje i ne prera|uje. Sve je po~elo tako {to je on odlu~io da mora oti}i u Pariz i upoznati PIKASA. Vladimir TATLJIN: Bio je veliki vajar. godi{njicu ulaska u zimski dvorac i sl. Koristi se simboli~nim porukama (kao Biblija. MALJEVI^ je razvijao teoriju supermatizma. jako je mnogo pisao i to jednim zaumnim jezikom (ne koristi se obi~nim recima). a ako ste vi{e obrazovani razume}ete drugi nivo. ali i jedan umetnik svestranog interesovanja. Sve to zajedno konstrui{e. jer nije imao novca. razli~ite materijale. MALJEVI^ je bio na strani revolucije. spektakle ne trgovima. a to je SOCREALIZAM. ve} ih koristi onakve kakvi jesu (vernost materijalu). ve} da bude objekat sama za sebe). Zami{ljeno je da bude visoko oko 400m. .Spomenik tre}oj internacionali – Najve}e njegovo delo. ali je bio po strani de{avanja. TATLJIN sledi njegov primer i sakuplja razli~ite predmete. razumete samo prvi nivo ako ste malo obrazovani.Ljubi~asti trougao – . Svaki od spratova (prostora) ima odre|enu funkciju (jasna dru{tvena uloga). Revolucija je u po~etku podr`avala ovakva revolucionarne ideje (putuju}e izlo`be vozovima. Umetnici su dali sna`an pe~at novoj vlasti (plakati. pre svega. .Crveni konjanici – slika koju je uradio pred kraj `ivota. Ve} kao mlad ukrcao se na brod i putovao je po svetu (zbog porodi~nih okolnosti). Oslanja se na Rusku teolo{ku misao. `ivota {to zna~i da je stvarao samo oko 10 god. a jo{ vi{e nivoa ako imate i duhovnu misao). propagandni materijali).Od 1915 do 1920 god. Druga bitna stvar je vernost ideji (skulptura ne treba da imitira prirodu. ali je i PIKASO tada bio siroma{an i nije bio u mogu}nosti da hrani jo{ jedna usta. Priklju~io se folklornoj trupi (svirao je harmoniku). PIKASO je koristio predmete sekundarno. Neva`no je bilo da li se oni sla`u jedni sa drugima.).Maketa – ra|ena je za spomenik tre}oj internacionali. Od velike je va`nosti kao i MALJEVI^. dok je TATLJIN bio anga`ovan najvi{e od svih. zato {to delimi~no izlaze u slobodan prostor i te`e slobodnom prostoru. zabranjen svaki vid udru`ivanja. Postoji samo jedna umetnost. U PIKASOVOM ateljeu najvi{e se divio reljefima. Umro je u 40 i nekoj god. zbog ~ega je i imao sukob sa MALJEVI^EM. Koristio je ono {to je video kod PIKASA. Tako da je TATLJIN povremeno dolazio kod njega u atelje. @eli supermatizam da predstavi kao jednu novu religiju. Predvi|ena su de{avanja u .

) – su nazivi njegovih dela...20.). Naravno. 20 poslednjih godina svog `ivota posvetio je pravljenju ma{ine za letenje. Napravio je arhitektonsku postavku za Rusku izlo`bu u Berlinu.Ledi Mar{ (super tipografski). 1922 god. za jedan dan. El LISICKI: Poznatiji kao ELEAZAR.Proun (1. drugi nivo (piramida) za mesec dana. Radio je analize razli~itih vrsta krila (kako lete vilini konjici. Ovo je bila vrlo smela ideja. Pre ili posle njega o tome sli~no ni{ta nije predlo`eno. posebno je zapa`en. Na vrhu su predvidjene radio stanice (za emitovanje parola tipa „danas smo svi sre}ni“).30. .. crveni trougao. insekti. Bio je ruski jevrejin. cilindar za nedelju dana a loptica tj. projektovao i takve stvari kao {to je odelo za Rusku zimu (telesna toplota kru`i i greje telo kao pe}). Zamisao je bila da se donji nivo (kocka) okrene oko sopstvene ose za godinu dana (kao zemlja).. Dva pola istog naroda sukobljavaju se u gra| anskom ratu.2.3. propagandni plakat. polulopta na vrhu.. radio je plakate.Beli i crveni – Beli je ostatak ruske carske vojske koja je poku{ala da zaustavi prodor revolucije. Jedan od njih je bio: . On je autor koji je napravio sintezu izme|u MALJEVI^EVOG supermatizma i TATLJINOVOG konstruktivizma. Radio je i ilustracije za knjigu Majakovskog . Ovo je militantan. Beli krug. TATLJIN je npr. jedan vizionarski spomenik. partiskim prostorijama. nije uspeo to da smisli. bibliotekama.4. Iz domena primenjene umetnosti.kongrasnim dvoranama.... ^isto i jednostavno graficko re{enje. pokazao je da estetika supermatizma ne mora biti daleko od stvarnosti. .

Koristi semioti~ke grupe simbola (analizira osnovne geometriske forme. prilago|eno novim potrebama. Sve to dokazuje {irokim teoriskim radom. Ne zala`e se za revolucionarne stavove (slika je dvodimenzionalna povr{ina koja gradi svoj svet). KIRIKO stoga poznaje antiku. Metafizika odbacuje ideje avangardnog pokreta. jednu vrstu vidovitosti. Ova {kola traje izmedju 1910 i 1920 god. On prihvata realnost. Metafizi~ko slikarstvo se od samog po~etka smatra kao izolovana {kola. Delimi~no re{enje za njega je . Otac mu je bio gra|evinski in`enjer i bio je u Gr~koj. MORANDI i KARA ni{ta novo nisu doneli. On ozbiljno analizira program i estetiku. Njegovi tekstovi su tekstovi filozofa. Smatra da je metafizika odvajanje od sveta imitacije. Pominje se u njegovim spisima. ali `eli da je prevazi|e (kao nema~ki filozofi romanti~ari . Njegovi naslednici. On je osniva~ {kole i ~itavog koncepta. U analizi luka uvek je imao ose}aj neizvesnosti. Vra}a se iskustvima tradicionalne umetnosti. Poku{ava da izgradi ne{to {to je u duhu tradicije. ali KIRIKO slika do 1930 god. On ide daleko.METAFIZI^KO SLIKARSTVO \or|o De KIRIKO: Metafizika – termin \or|a De KIRIKA.Kant). Slikarstvo metafizi~ke umetnosti zahteva osobitu senzualnost. Ne u~estvuje u umetni~kim promenama kao ve}ina pokreta. KIRIKO je nekoliko godina studirao filozofiju u Minhenu. ne{to trascedentalno. kao prauzrok sveta – pravilni poluluk). KIRIKO `eli da otkrije ne{to iznad fizike (meta).

mrtva priroda i manikine (kroja~ke lutke. ljudskog pona{anja.Prorok – Neki italijanski istori~ari smatraju da je KIRIKOV brat imao jednu predstavu u kojoj jedan glumac niti govori. ravnomerno organizovani. Dosledan je starim si`eima kao {to su arhitektura trga (kvatro}ento). [panski trg je za njega inspirativan. ima jedno oko (kao kiklop). Taj efekat prihvataju i razra| uju nadrealisti. Po povratku iz Pariza. Uz torzo i banane pojavljuje se i arhitektura sa lukovima. . u Firenci. retko vo}e. Proporcije torzoa su pomerene.Mrtva priroda – iz 1913 god. te je KIRIKO bio inspirisan tom idejom.luk. \or|o MORANDI: Jedan od najve}ih italijanskih grafi~ara 20-og veka. Linija je ugravirana preko debelih slojeva boje. To je vrsta proro~kog. Senke su nelogi~ne i nema senke od table. Efekat je bio iznena|enje i nelagodnost. Ne zna se kako je organizovan trg zbog velike senke. KIRIKO je {iroko obrazovan. Lutka dr`i lenjir i sedi pred jednim arhitektonskim planom. odlika su njegovih dela. sre}e KIRIKA koji je u to vreme tako|e u vojsci. predmet pro{losti koji asocira na daleku arheologiju. U grafici koristi veliku gradaciju tonova (ima nekoliko desetina mapa). nema informacija o du`ini ni veli~ini. Trudi se da uhvati drugu stvarnost. On ga deformi{e. Tu su i jedra. KIRIKO se divi arhitekturi (posebno ure|enju rimskih gradova i Egipta). ima krajnje neuobi~ajene forme tela. koji ~ine zatvoreni sistem. Ne postoji deformacija usled prisustva perspektive.sova. Osnovni uticaj kubizma je geometrizacija. Senke su previ{e tvrde. niti se kre}e. Imamo utisak melanholije. retko vi|eno u Evropi). natprirodnog.Enigma sati – Prvu podr{ki KIRIKU dao je Apoliner Gijom koji mu je pozirao. Ova igra senki je bila interesantna KIRIKU koji se ne dr`i predmeta. Svakodnevi geometrizovani predmeti. Sama mrtva priroda je alogi~na. Tu se nalazi i zagonetan predmet . . Ova lutka je izgubila ruke. Prisustvo apsurdne arhitekture se ose}a. biva odu{evljen \OTOVIM radovima i italijanskim izborom boja. Ne `eli da menja ne{to bitno po pitanju sadr`ine. Banane. od nekog mekog materijala. Sve kao da je sme{teno na scenu. forma koju treba koristiti u slikarstvu. ne{to {to pripada prirodi (1913 to je bilo egzoti~no. . se dru`i sa Kubistima (sinteti~ki kubizam). Karlo KARA: Napu{ta futurizam krajem I svetskog rata kada. kopno ili more? EFEKAT KIRIKO je me{anje stvari koje se u prirodi ne sre}u zajedno. Ne znamo {ta je iza zida. Slika podse}a na `eleznicku stanicu. dok je mobilisan. 1910 ide u Pariz. Imitira slikarstvo freski. U pozadini je voz a prostor se preseca njim. Izgleda kao da je od gume. 1912 god. .

On ne prihvata ideje kubizma. Bilo je te{ko definisati razli~ite pojave koje u~estvuju u umetni~koj sceni Pariza. MODILJANI dolazi iz Italije. Taj prostor je mesto dru`enja i pomaganja. Po~inje sa vajarstvom. Vrlo ~esto su to deformisani portreti. odba~eni i prognani umetnici.Pesnik Zborovski – Najuspe{nija njegova dela su dela prijatelja. . Pripada uglednoj dobrostoje}oj porodici bankara. Odlu~io je da do| e u Pariz da sam obezbedi umetni~ku karijeru. MODILJANI `eli da predstavi svoj do`ivljaj. Bio je jevrejin. . Tamo je ve}ina njih siroma{nih. Kombinuje tehnike. Crte`e menja za pi}e za kafanskim stolom. Po dolasku. Mnogo usvaja od ENGRA i to usvaja njegov precizni. Vi{e se okre}e ekspresionistima i neoimpresionistima. Linija ne defini{e forme do kraja. MODILJANI je umro od tuberkoloze. meki crte` koji defini{e formu. sre}e se sa BRANKUSIJEM. Mnogo njegovih dela je izgubljeno. kao i ve}ina umetnika Pariske [kole. ali ve} po~etkom 20-og veka otac je bankrotirao i ubio se te on ostaje sam sa majkom. MODILJANI se odli~io da sve te pojave nazovu Pariska [kola (kod nas isto tako nastaje Beogradska [kola). . Parisku [kolu ~ine razli~iti autori. naj~e{ce jevreji odnosno isklju~eni. Njegovo slikarstvo nije sistemati~no. a nisu Francuzi. tamnu konturu koja defini{e velike povr{ine boja (kao neoimpresionisti).Akt koji le`i – Smatralo se da su ovakvi aktovi neprihvatljivi (naro~ito le`eci akt). Bio je veoma obrazovan i dosta je putovao. MODILJANI u Pariz dolazi ve} na~et tuberkolozom. . pogotovo {to su prese~eni i agresivno upu}eni posmatracu. Umetnici se okupljaju na obali Sene i idu do Sen Mi{ela. Podseca na de~iji crte`. Uvek koristi debelu. Danas se on vrlo ceni zbog nenametljive ekspresivnosti.PARISKA [KOLA (1911-1915) Amadeo MODILJANI: PARISKA [KOLA – Termin koji se pojavljuje odmah posle I svetskog rata. U pozadini se vidi uticaj Sezana i u modulaciji (valersko zasi}enje). Interesuje ga primitivna plastika. a njegova poslednja ljubav @ana se ubila malo posle toga. Haim SUTIN: . sa kom i deli atelje.Maks @akob – Radio ga je i Pikaso. 1920 god.Portret devojke koja sedi – Osetan je uticaj japanske umetnosti. Vidljiv je izlomljen potez.

Dolazi iz Rusije. . Svi su o~ekivali da } e postati rabin. On je izraziti ekspresionista. . Daje nelogi~an ose}aj. Mark [AGAL: [AGAL dolazi iz Vitebska. Dekadencija i melanholija.@ena i riba – Grafika. prostora. . deformisana je i igra~ka. Posle II svetskog rata ide da slika tavanicu. pored crte`a i ulja. . a na platnu je motiv iz zavicaja. bojena povr{ina. ^esto je koristio herbejske izraze. Intenzivna crvena. Deluju kao apokalipti~ne vizije. odnosa u oblicima.De~ak sa ciglom – Vi{e li~i na starca. an|ele i proroke. Oprobao se i u zidnom slikarstvu i u ilustracijama (La Fontena i Biblije). Rusko selo. [AGAL prihvate ideje kubizma (geometrizacije.Autoportret sa sedam prstiju – Broj sedam je magi~an broj. boji direktno iz tube (vidi se trag). Vidi se raspe}e. Koristi debele slojeve paste. kao i ve}ina iz Pariske [kole. Izraziti je figurativac. Slika je mala pri~a o smislu sveta. Kolorit mu je intenzivan. . Kada je prvi put napustio Pariz i oti{ao u provinciju 30tih. jevrejin. prostor je slobodno kombinovan) me|utim. Bio je vrlo obrazovan.Zeleni violinista – Nema kontinuiteta vremena. Bio je zatvoren umetnik. radnje. njegova omiljena disciplina. ne po{tuje lokalni ton. kod njegovog slikarstva se govori o ekspresionizmu. Sna`an kolorit. . kroz prozor mu se vidi ajfelova kula. . Poeti~no. se~enje planova. tamo su dolazili Amerikanci i do SUTINA dolazi jedan kolekcionar i kupuje sva njegova dela (preko 100 radova). jevrejski kultni broj. skoro da ne izlazi iz ateljea. njega odlikuje sna`an kolorit ({to nije karakteristika kubista). Imao je `elju da upozna dela Van GOGA. te dolazi u Pariz ali tu `ivi u oskudici. Vezan je za rodni grad. slo`ena psihologija.Autoportret – Kao da slika sa ove strane platna. u~male palanke iz Ruske nedo|ije. fantasti~no. to su njegove slike.Pad an|ela – Insistira na jevrejskim tekstovima. deformisana figura sa ogromnim rukama. stvarno-nestvarni svet. Prisutna je namerna naivnost izraza. bila je presudna za BEJKONA.

Ljubljanu i kona~no se stacionira u Parizu i tu se i zavr{ava. Vrlo ~esto svesno su organizovali skandale (crna~ki bubnjevi. Koncept DADE je ne{to potpuno druga~ije. zatim u [paniju. Hans ARP: . Zala`u se za primitivizam. najrazli~itiji eksperimenti i kombinacija razli~itih umetnosti (muzika. DADISTI U CIRIHU: Ciri{ka grupa DADA osnovala je ~asopis ''Der Dada'' 1918 god. Prvi put se Americka scena uklju~uje u umetni~ke tokove. Drugi su smatrali da je to univerzalna re~ koja se izgovara isto na svim jezicima. u kome su se pojavile. Tristan CARA. Svesno su insistirali na odre| enoj agresivnosti. Ruga se svim vrednostima gra|anskog kapitalistickog dru{tva. ilustracije po zidovima). igra~ka). ^emu stvarati nova umetni~ka dela ako ih ratovi stalno iznova ru{e? Dadaizam je suo~en sa takvom moralnom krizom da odlu~uje da druga~ije deluje. Oni ne odri~u postojanje stvarala{tva (umetnosti). pevanje. ne samo ilustracije. jedan od protagonista dadista u Cirihu. demistifikacija umetni~kog dela. ve} i literarni radovi. ali sam ~in stvaranja. scena. Organizuju ve~eri posve}ene odre|enim temama. Zagreb. Svesno zalaganje za apsurd. ^e{ku (Prag) ~ak i u Beograd. Umetni~ko delo mogu}e je realizovati u bilo kom trenutku od strane bilo koje li~nosti. predlagali su da se poru{e sve institucije dru{tva a akademije su bile prve na udaru. paradoks (to je bio osnovni postulat).DADAIZAM Dadizam je antiumetnost. Odatle se {iri u Nema~ku. Sam termin DADA nije bio strogo ograni~en na sam naziv grupe. Krajnje jasan revolt u odnosu na sve institucije dru{tva. ali se zala`u za demistifikaciju tog zavr{nog umetni~kog projekta. Smatrali su da je sve to podlo`no propadanju. smatrao je da se autor naziva DADA (drveni konji}. Vi{e je predstavljao simbol otpora. to je cilj (u tom smislu nije antiumetnost). oblici vizuelne poezije. to je predmet ismevanja tj. poezija. Dadisti su bili me|usobno vrlo razli~iti. malogra|an{tina. vri{tanje) {to je izazivalo veliko negodovanje u javnosti.

. Ma{inska estetika. ali i neke koje samo asociraju na ma{inski svet. ali on obavezno stavlja na slike. Prostor je nedefinisan. Dadisti u sliku unose materijale koji po svojoj prirodi nikada nisu pripadali umetni~kom stvaranju. Rajmon Binon DI[AN.Kvadrati. Koristi natpise u slikama. Imamo sukob. Imao je sedmoro dece i svi su bili umetnici. a sestra slikarka. Slova su namerno izvo|ena de~ijim rukopisom. Potpuno obi~ne predmete.Dete karburatora – Uvodi vrlo zanimljive ideje. On se ruga. a u stvari ni{ta ne zna~e. obi~no su nazivi slika stajali van slike. spontano. Neka vrsta grafema (odre|enih grafi~kih znakova). pa reljef (strukturalni). da bi od njih napravio umetni~ko delo.Organska apstrakcija. Neki su smatrali da je dadaizam kona~an kraj umetnosti. . Zainteresovani su za ideje {irenja apstrakcije. nema jedinstva prostora. Koristio je i poznate predmete.). Man REJ i dr. Skice radi bacaju}i komadi}e papira na sto.Portret kao fotografska kamera – Portret ~uvenog ameri~kog fotografa Alfreda [TIGLICA. namerno koristi jezik pro{losti stavljajuci odrednice prostora. njegov brat. lukovi i krugovi – Namerno daje ovakav naziv. Pojavljuje se na slici pored naziva. . . pripadnik bogate kubanske porodice. Hobi mu je skupljanje automobila. parodira. Dendi u krilu dadista. Stalno putuje po svetu. Frensis PIKABIJA: Poreklom Kubanac. Oni su poznavali ideje PLAVOG JAHA^A (Minhen. . Marsel DI[AN je bio jedan od najzna~ajnijih me|u grupom umetnika koji su stigli u Ameriku (pored njega su bili i PIKABIJA. KANDINSKI). Sofija Tauber ARP: Supruga Hansa Arpa. jer ne `eli da naslovi imaju preneseno zna~enje. Marsel DI[AN: Pripada umetni~koj porodici.Parada ljubavnika – Dve ma{ine kao de~ak i devoj~ica.@ena od {ibica – Koristio je {ibice i ukosnice. Koristi jednu vrstu reljefa koja se koristi organskim formama koje on u odre|enoj meri geometrizuje. De{avaju se prve velike migracije preko Atlantika.Cvet i ~eki} – Sa slikarstva prelazi na kola`. Mnogi umetnici odlaze u Ameriku. pravougaonici. bio je skulptor. . . To ga nije spre~ilo da formuli{e interesantne ideje koje se baziraju na ma{inskoj tehnici. Sa njima oni postaju ravnopravni sa bojom.

uliveno je u staklu. . on je rekao: „odli~no. . Pustio ih je da propadnu.Akt koji silazi niz stepenice – iz 1912. . stvara se umetni~ko delo. Kasnije u jednom intervjuu rekao je da mu je podsticaj za ovu sliku bila jedna fotografija. Umetnik treba da bude filozof. a ne majstor. O ovom DI[ANOVOM delu napisane su knjige i knjige (alhemija. . i sam je kostruisao predmete sa odredjenom funkcijom koja je besmislena.Portret Mona Lize sa brkovima – Postoje i neka slova. Kad su mu javili ovu vest sa tugom. misaonog procesa). Sve {to je naslikano. ^esto je tvrdio da ne}e da bude glup kao slikar. U su{tini pripada kubizmu. To je {ifra na francuskom za neki uvredljivi izraz. Najzna~ajnija njegova delovanja su skulpture koje se nazivaju REDIMEJD. polica za boce. Zato mu je LEONARDO bio veliki uzor. Po{to DI[AN nije hteo da mistifikuje umetni~ko stvarala{tvo. .Veliko staklo – Radi od 1913 do 1923 god. kona~no je gotovo“! Cenio je tu slu~ajnost.oli~enje kristalizacije tj. filozofija). . ve} je slu`ilo odre|enoj funkciji. Ruga se toj ve~itoj impresioniranosti ljudi ovom slikom.) pa bi ih izlo`io kao umetni~ka dela. Posle se posvetio igranju {aha. Gore je nevesta. Prilikom transporta u jednu galeriju u Filadelfiji (gde se i sad nalazi) staklo je puklo. slobodna a dole je ne`enja podveden njoj.Pisoar – Izlo`io je u Njujorku i nazvao fontana. potpuno odbacuje sliku na platnu. 1913 god. . Ova slika tj. Tako je i „doterao“ jednu reprodukciju LEONADROVE Mona Lize. Preterano je agresivna i ulazi u svet umetnosti na velika vrata.To~ak na kuhinjskoj stolici – skulptura . nekad {e}er . Preneto u galeriju ili muzej i sa odre|enim teoriskim delovanjem. Nevestina vizuelna imaginacija.Sa tajnim zvukom – Klupko kanapa i metalna polica ali u umetni~kom kontekstu. Prezire po{tovanje zanata u umetnosti. Ono {to se danas mo`e videti po svetu su kopije (prve kopije su ura|ene 1964 god. Kada se krene u analize ovog predmeta vidi se koliko je nelogi~an i kako nema nikakvu funkciju.Za{to ne kinuti – kantar. mada koristi multiplikovanje forme (futurizam) da bi do~arao kretanje.Stavljao je svoj potpis na ve} gotove proizvode (npr. obi~an mali kavez u kome su poslagane male kocke (nekad je za ovakve kockice koristio mermer. Umetnik samim ~inom odluke ve} stvara umetni~ko delo. Slika koja je izazvala skandal. kao i same predmete. u tira`u). Me|utim. delo koje ve} postoji.Tun – Njegova poslednja slika. njegova je postala podjednako popularna kao i LEONARDOVA. Skoro svi njegovi predmeti su propali. umetnost je odluka! .Drobilica za ~okoladu – Osim {to je radio redimejd. Na njemu se uvek ogledaju odre|ene pojave. staklo uvek je druga~ije. nije gajio strahopo{tovanje prema svojim delima. lopata za sneg i dr. .

Rez kuhinskim no`em – aludira na sam nastanak ovakvih kola`a (seckanje papira. Hana je svoja. kao i dela svojih savremenika.Koristio je razne pseudonime. Koristi razli~ite predmete (uglavnom transparentne) kako bi svetlost samo delimi~no pro{la kroz njih. slovima. Nastaje vreme velikih inflacija te su koristili i nov~anice u kola`ima. razvije i fiksira. Georg GROS: . istrajala je u pravljenju kriti~kih slika (kola`a) koji govore o savremenom dru{tvu. Raul HAUSMAN: .Autoportret – .. li{en samostalnog rasu|ivanja. Nema~ka je u ozbiljnoj krizi posle izgubljenog II svetskog rata. novina. Misli se da je pre Man REJA koristio ovu tehniku. Hana HAREG: Veoma uporna. Prvi put koriste foto-kola`e (iz novina.Dnevnik – Ova vrsta umetnosti sa pojavom Hitlera osu|ena je kao degenerativna ume-nost. sa~uvala zakopav{i ih u svojoj ba{ti.. . Kristijan [AD: Tako|e koristio fotograme u odre|enim dadaisti~kim izdanjima (Cirih). .).Mehani~ka glava – Skulptura koja ukazuje na ljude koji se pona{aju kao lutke (roboti) koji trpe razli~ite torture od strane vlasti. Preparirani papir se osvetli. ~asopisa) zajedno sa tekstom tj. DADISTI U BERLINU: Formira se jedna grupa mladih umetnika nagla{eno politi~ki anga`ovana. ^ovek je robot.Glava – Jedan ovakav kola` . . Man REJ: Zna~ajan je jer je prona{ao jednu foto-tehniku (bez fotoaparata) koju nazivamo rajograf (fotogram).TATLJIN – Foto kola` koji predstavlja Vladimira TATLJINA (Ruski konstruktivizam) u njegovom prostoru sa letelicom (koju je ovaj poku{avao da napravi).

Sa dolaskom Hitlera. MERCBAU je sru{en. Radio je karikature i to crte` i akvarel. On upoznaje mladog Maksa ERNSTA koji pravi jedan skandalozan nastup u Kelnu gde je publiku uvodio kroz WC u soare.Dobro sklopljeno – tako|e koristi predmete kojima daje jedno novo zna~enje i zove ih MERC. DADISTI U KELNU: Maks ERNST: Delovala je jedna grupa zahvaljuju}i Hansu ARPU. Nacizam ga primorava na begstvo u Ameriku.MERCBILT . Gradi i ku|u na taj na~in (zove se MERCBAU) od razlicitih predmeta. ali kasnije pravi novu. Tamo je doziveo totalnu metamorfozu. DADISTI U HANOVERU: Kurt [VITERS: .Kola` – koji predstavlja in`injera Hartfelba.Tako|e pripada Berlinskoj Dadi.Malo bolestan konj – Koristi ise~ke iz razlicitih anatomskih atlasa koje slobodno kombinuje. . Inspirisala ga je mr`nja. . .slika od razli~itih materijala. .

Potenciraju se halucinacija. Treba gledati elasti~no na projekte avangarde. De KIRIKO je insistirao na nadprirodnim elementima.NADREALIZAM Jo{ jedan avangardni pokret koji traje od 1924 do 1933 god. Frojd isti~e va`nost sna. U raznim situacijama neku pravci su vode}i. Tok misli ne}e biti podre|en racionalnom rasu|ivanju. kako bi se lak{e pratio razvoj ideja. ostale su bez poverenja u principe ~ove~nosti i umetnosti. Rasprostranjen je {iroko po Evropi. Ona je imala {irok uticaj tokom 20og veka i ekspresionizam koji neki smatraju avangardom i apstrakcija traju ceo 20 vek. Ona poti~e jo{ od De KIRIKA i njegovog metafizi~kog slikarstva. Ti sukobi doveli su do toga da se avangarda ne zaboravi (a i ne mo`e se re}i da su neuspe{ni i proma{eni. Osloba|aju se od malogra|anskih tendencija. iznad fizi~kog. Efekat De Kiriko je zna~io druga~ije gledanje na stvarnost. kao i tradicionalna umetnost. pesnik. Nadrealizam se zasniva ne principu automatizma misli. zahtevale su da se dru{tvo promeni u skladu sa njihovim zahtevima. a neki prate}i. iako nisu ostvareni) i neki od pojmova avangarde su ipak {iroko prihva}eni. ~ak zauzima vode}e mesto. ali je to internacionalni pokret i ne nastaje svuda iz Dadaizma. Avangarda odbacuje akademski pristup umetnosti i sve su avangarde imale lo{u komunikaciju sa dru{tvenom zajednicom. Video je va`nost toga da se ljudi oslobode strahova i to su radili psihoanalizom. Izgubljene generacije mladih. vi|enju sveta na metafizi~ki nacin. skriveni svet. Umetnost obostrane realnosti je podsvest. Ruska avangarda je oti{la najdalje poku{avaju}i da oblikuje nove istitucije (princip je paradoksalan – umetnost gradi utopisti~ko dru{tvo i stoga se kre}e u novi svet). Nadrealizam nastaje u Francuskoj i vezuje se za Dadaizam (isti ljudi – Filip Supo. vide izvan stvarnosti i za to koriste odre|ene metode. Ova tema je postala ravnopravna sa drugim. 1924 god. ali ti izvorni principi nazivaju se istoriskom avangardom. ^ak su svesno koristili halucinacije i neka stimulativna sredstva da bi do{li do novih otkri}a. Ideje avangarde prisutne su i u drugim tekovinama umetnosti. ve} }e se jasno ispoljiti podsvest. multidisciplinarni umetnik) napisao je MANIFEST NADREALIZMA koji se pre svega odnosi na knji`evnost. Racionalnost i podsvest su ravnopravni. posle rata. Ne treba odbacivati snove jer su to slike podsvesti koje poma`u re{avanju bitnih problema li~nosti. I postmoderna prihvata neke principe avangarde. Breton. ali i u Americi (mnogi umetnici su . Psihoanaliza mo`e doprineti da se umetnikova ma{ta razvije ukoliko se mozak oslobodi racionalnog. Podrazumeva se poznavanje psihoanalize. Andre Breton). Andre Breton (lekar. imao je uvid u podsvesnu stranu misli. izgubili su veru u stvarala{tvo. vizija i san. zahvaljuju}i iskustvu (za vreme rata radio je kao lekar u bolnici).

ali su i stare uklju~ene u kontekst umetnosti. Slobodna {etnja kroz razli~ite kontekste stvara novi svet – efekat De Kiriko – smelo igranje sa poznatim stvarima koje u ovom kontekstu postaju neprepoznatljive. Salvador DALI. Andre MASON) i 2. Papir je pao na pod. . otisci prirodnih struktura (ERNST je to koristio u boji).) apstraktni (Huan MIRO. Te{ko je sistematizovati ovaj pokret. onda neko drugi nacrta ne{to na istom papiru itd. Umetnik nacrta ne{to. Slici daje karakter nadrealizma. ali ovaj je od metala tj. pa se Nadrealizam ne razlikuje samo od sredine do sredine. ve} i od umetnika do umetnika.tokom II svetskog rata oti{li u Ameriku). Ako je automatizam misli dozvoljen u poeziji. Frota` je tehnika koju je izmislio ERNST. Rene MARGIT). . Proces slikanja zahteva vreme gde se mo`e pratiti tok misli.Slon – pripada organskom svetu. ERNST izla`e u Parizu. Ova metoda omogu}ava da se sa~uvaju novi kvaliteti predmeta tj. Slucaj ili igra? Ono {to je ranije postojalo kao igra. to se ne mo`e dozvoliti u slikarstvu. Ovo je izrazito individualisti~ki pokret. ERNST ga je pritisnuo i na njemu se dobija struktura drveta. rad podsvesti je razli~it kod svakog umetnika. 1925 god. jer ono kao disciplina ne mo`e pratiti tok misli. kao kad se igla za {ivenje i ki{obran na|u na stolu za seciranje“! ERNSTOVE slike upravo tako deluju. ali se izdvajaju dva toka: 1. Maks ERNST: On se mo`e uvrstiti u oba toka (dadaizam i nadrealizam) jer je jednako eksperimentisao u njima. Sama ideja nadrealisti~kog slikarstva je do`ivela velike otpore. po{to se insistira na automatizmu misli. Kola`. i bila je vrlo va`na za njegov rad. Razli~iti predmeti iz razli~itih konteksta su zajedno. Kori{}eno je mnogo novih tehnika. Breton ka`e: „slika mora da donese takvo iznena|enje. ASAMBLA@ (Vane @IVADINOVI] – kese sa peskom u boji). Nadrealisi su vi{e cenili nove tehnike koje su se zasnivale na slu~aju. tome su se protivili i umetnici. jer se sve moglo kola`irati. pa savije papir da se to ne vidi. sada dobija naziv umetni~kog rada. Posle se papir razvije i zajedno ti crte`i daju celinu. iz drugog konteksta. Ne vode se u radu nikakvim moralnim principima.) figurativni ili metafori~ki (Iv TANGI. Breton Nadrealizam karakteri{e kao konvulzivnu (gr~evitu) lepotu.

ilustracije. jer nema ni prostora. Prenosi na platno slobodni tok misli. spontano prenosi plod imaginacije. Oni su odre|eni i prepoznatljivi elementi.Portret – Vidimo dislokacije. Inspiracija su mu bile Sunce i boje [panije. jer nema mesta za prozor po{to nema ni prostora. forma tela. Uspeo je da ostvari novi repertoar znakova i simbola. Plodan autor neiscrpne ma{te. ve} postoje forme koje to mogu da budu. Inspirisan je [panskom tradicijom te se seli u [paniju. Nadrealisti su imali spisak dela i autora koje su po{tovali kao npr. Novi elementi su zmijolike forme. Forme prelaze iz jednog u drugi svet. brojevi i rukopis ~ine izlomljen sistem slike. MASONOV atelje je bio pored MOROOVOG. MIRO je tvrdio da nema potpuno apstraktne forme. dok nije podstaknuo imaginaciju. To je kola`na slika na kojoj se smenjuju asocijacije. pejza`. keramiku (slobodna forma) i mnoge murale. MOROA i dr. Na njegovim radovima nema senki. na D`eksona POLOKA. simboliste. Mason se oslanja na intenzivno slikarstvo.APSTRAKTNI NADREALIZAM: Andre MASON: . Cenio je svet de~ijih radova. Nema koheretnosti vremena i prostora.Karneval arlekina – Deli prostor na dva polja (imaginarni rascep).Fotelja Luj XVI – Delo stvareno za razne uticaje. Fragmenti figure grade novu celinu. Huan MIRO: [panac iz okoline Barselone. Zahteva se novi odnos prema slici. kao npr. pa kasnije u Ameriku. sve ima uzor u organskom ili neorganskom svetu i uvek se mo`e otkriti temelj apstraktne ideje. grafike. Tu je glavni element stvrala{tva. Podsticao je ma{tu sla`u}i na papir predmete i posmatraju}i komunikaciju izme|u njih i njihovih senki. Oni kao da se menjaju na na{e o~i. MIROOV stil nazvan je „Bimorfna Apstrakcija“ jer su njegovi crte`i vi{e fluidni i krivolinijski nego geometrijski. Radio je slike.Deca jedu ribu – po{tovao je asocijativnost (riba se prepoznaje. . a tu su i Salvador DALI kao i BUNJUEL. U Americi do`ivljava veliko priznanje i vr{i veliki uticaj na tamo{nje umetnike. ali nisu. ali je imao distancu prema njemu (sve se zna). Oblici na njegovim slikama `ive svojim sna`nim `ivotom. Jedan element na slici (od mnogih) asocira na prozor (gornji desni ugao) i dovodi nas u zabunu. Slova. ali je malo te`e na}i decu). Odu{evljen je kubizmom. Po~eo je od fotelje. Dete ima neposredan odnos. ali koriste}i simbole organskog sveta. ali sve su noge razli~ite. I{ao je ka vlastitom izrazu (svojevitost li~nosti i po{tovanje tradicije). . ^ini jezgro [panije u nadrealizmu. muzi~ki zapisi i ~udovi{ta kao iz kutije. . . U^ELA.

on `eli da slika ono iza brda.METAFORI^KI NADREALIZAM: Iv TANGI: Samouk. njegovi snovi. Nalazi se u delirijumu (paranoi~kom). u procesu stvaranja. te komercijalizuje i ru{i nadrealizam. izba~en je iz pokreta nadrealista. me|utim sumnja se da je to samo deo njegove mediske kampanje. Kada su ga pitali za razliku izme|u njegovih slika i slika ludaka. To {to je radio je bio pravi nadrealizam. a neki misle da prodire duboko u misli ~oveka. 1942 god. Pro{ao je kroz faze futurizma. MASON ga je po{tovao. Njegove slike su rukom slikane fotografije misli. posle sukoba sa BRETONOM.^etiri sata sunca – Neka dela se uop{te ne mogu vezati za inspiraciju. Najotvorenije prestavlja figuralni i metafori~ki tok nadrealizma. . . `eleo je da prenese efekte svetlosti. Crte` mu je u svim fazama izveden do perfekcije. Pod uticajem razvoja psihoanalize (Frojd). sem {to on nije lud. DALI gradi veliku medisku atrakciju i do krajnjih granica komercijalizuje svoje ideje. formulisali estetiku nesvesnog. iracionalnog i automatskog. Koristi forme koje se ne vezuju za postoje}e. DALI slika iracionalan i fantasti~an svet snova i halucinacija vrlo jednostavnim postupkom. Pri~alo se da je kao mladi} imao vidovnja~ke i nadprirodne sklonosti. Ne `eli da defin{e prostor. Gradi svet koji nije ni svet `ivota ni svet industrije niti mehanike Neki ga do`ivljavaju kao kosmi~ki svet. Nazivi su vezani za svetlost. otkrili su 4 oblasti nesvesnog. DALI je preterano insistirao na svom egu. Riznice lepog koje se ponekad mogu izraziti u odsustvu kontrole razuma. kubizma i apstraktnog racionalizma da bi se utvrdio kao protagonista nadrealizma u Francuskoj i u SAD. kao i da poseduje veliku energiju.Sunce i njegova {irina – Ne zna se da li je to organska forma. odlazi u Pariz. ~ak i podsti~e taj delirijum. . prepu{tao se slobodnom izra`avanju ne vode}i ra~una o znanjima i slikarskoj tradiciji. vizije i halucinacije. jer insistira na luda~koj strani li~nosti. To sve izaziva veliku pa`nju kolekcionara i pravi fantasti~ne cifre za njegova dela. Nadrealisti su 1924 god. {to se ne vidi i ne poznaje. on je rekao da nema razlike. Salvador DALI (1904-1989) [panski slikar. 1929 god. u snovima ili u imaginaciji uop{te. Izaziva senzacije koje prodaje.

@irafa u plamenu – Smele kombinacije.Na slici je superrealisti~an. Slobodna sinteza ve} ra|enih stvari. Zaokupljen je srednjovekovnim problemima: {ta je prvo nastalo. . Vodio je prepiski sa Vanom @IVADINOVI]EM. drugi je preba~en preko odrane ko`e a sve je to predstavljeno u perspektivi dubokog prostora ostvarenog nijansiranim bojama i o{tro povu~enom linijom horizonta. Radio je i neke jasno socijalno i politicki tonirane slike. Radio je i u filmovima ~uvenog re`isera Luisa Bunjuela „Andaluzijski Pas“ i „Zlatno Doba“ kao scenograf i kostimograf. Antonija – iz 1946 god. .Crvena kula – Koristi seksualne simbole. Svi|ale su mu se ideje nadrealista. npr. Posle II svetskog rata radio je u [paniji komercijalizovane slike u duhu katoli~kog misticizma. . Naslikao je nekoliko satova koje mi znamo kao predmete. Zaklju~io je da nekim predmetima ne odgovaraju imena koja imaju i pravio je igre i zagonetke u vezi toga. nove ideje. Restaurira ideje moderne. posvecene ratnim stradanjima(Predskazanje gradjanskog rata) Uvek postoji granica izmedju toga koliko je to {to prikazuje istina. Bio je slepo zaljubljen u Galu. Smatra se da se umetnost nalazi izme|u imana i pojave. ~asopis Nadrealista u Parizu.Upornost se}anja . Iz ovih alogi~nosti ro|ene su ideje postmoderne. Rene MAGRIT: Radio je ilustracije za „Minotaur“. Slika nije {to i stvarni predmet. ve} udatu `enu koju je on zaveo a {to je dovelo do raskida odnosa sa njegovim ocem. organska forma iz koje se pojavljuju neorganski elementi i to gradi jednu napetost i iznenadjenje. 1930 god.Ovo nije lula – Naslikana lula ispod koje pi{e – ovo nije lula. Perspektiva `ivota je smrt. Ovakvim postupkom slikanja prepoznatljivih detalja. a koliko manipulacija. MARGIT je Belgijanac. ali stavljenih u nelogi~an me|usobni odnos. pojam pa pojava ili obrnuto? Bavio se analizom predmeta i njihovih imena. njegove slike ru{e tabue. odvratnih ko`a i dovodi ih u neo~ekivan dodir sa ostalim predmetima. . Jedan ~asovnik je obe{en o granu ogolelog drveta. . Seksualnost je skrivena u podsvesti. ona }e morati da prestaje da traje. MARGIT se bavi igrom . ali on im daje jezive oblike ljigavih. saradjivao je sa BUNJELOM. izlazi almanah „Nemogu}e“. I drugi nadrealisti su imali svoje ~asopise jer nadrealizam podrazumeva javni oblik delovanja.Interesuje se za medije. pa ih razvija na svoj na~in. Simboli~ko umetni~ko delo ne mo`e nad`iveti smrt.Perspektiva Madam Rekamije od Davida – Preno pone{to od ambijenta.Isku{enje Sv. DALI je ostvario nadrealnu atmosferu kakvu ponekad do`ivljavamo u snovima. Ostavio je dubok trag na umetnost fantazije. ali umesto nje stavlja mrtva~ki sanduk. .

Ro|en je 1898 god. ne kao portret. ali i drvo. kao gips i glinu. ali prvo ide u London. MUR je slo`en autor. Otac je hteo da on bude muzi~ar. MIKELAN\ELO je odgovorio da je star. . treba je razumeti.^ovekov raspored . Ro|en je kao sedmo dete u porodici rudara. Henri MUR: Veliki vajar. Po izbijanju I svetskog rata. Tu pose}uje muzeje i ~ita. . Jednom je anonimno posetio BRANKUSIJEV atelje. neki ~ovek je prolazio dok je ovaj radio glavu Fauna i pitao za Faunove god. . ali po{to dolazi iz sumorne porodi~ne sredine. nagla{ene su njene polne odlike. Kamen je obavezan materijal. Pripada nadrealizmu. Po muzejima on gleda najvi{e arhajski period i skulpture Acteka i Maja koje su tada prvi put predstavljene. a kasnije i kao vajar (od njega uzima princip ugla~anog oblika). MUR koristi i stare tehnike kao {to je ume}e kamena u kamen (umesto o~iju). On zaklju~uje da forma mo`e da se stilizuje. Rod`er Fraj pi{e o njima i podsti~e MURA na ljubav prema njima. Gertruda [tajn je tako|e ~itav svoj opus bazirala na tautologijama . MUR ide u umetni~ku {kolu u Licu. Od po~etka pokazuje sklonost prema umetnosti. Inovativan u razli~itim igrama. posebno propoved o MIKELAN\ELU (radionica MIKELAN\ELA je bila otvorena na ulici.tautologija. U tehni~kom smislu on smatra (nau~en od MIKELAN\ELA) da je skulptura klesanje. on pravi napredak u tehni~kom smislu i stilski. on napu{ta ovakvo stanovi{te i usvaja bronzu. ^vrsto se dr`i nau~enog (anti-klasi~an ideal skulpture). Pogled je uko~en (sumerska skulptura). Uti~e na mnoge vajare druge polovine 20-og veka.Ostvarenje – Da li se slika mo`e odvojiti od konteksta stvarnosti. tj. on je mobilisan. Prvi put izla`e 1929 god. krajem 40–tih. postupak vajanja. ve} kao radost `ivota. a prva zapa`ena izlo`ba je bila1936 god. Kao na praistoriskim figurama. Vra}a se u London pred kraj rata i radi kao profesor. On sam je nau~io da svira violinu. Biva praba~en u Francusku i biva otrovan gasnim bombama. Inspirisan je bio Van GOGOM i drugim ekspresionistima. a na ~ovekovu primedbu MIKELAN\ELO faunu izbija zube). {to je hteo da prenese i na sina. Njegova karijera je atipi~na (Herbert Rid – Knjiga o Henriju MURU).Mlada devojka – Stilizovana kao totem.uljana slika je uljana slika. Kasnije se interesuje i za romanti~ku skulpturu. {ta znaci slika. vitalnost. izla`e sa njima i prihvata ne{to od njihove koncepcije. mo`da prozor. Navodi uspomenu iz najranijeg detinjstva kada je redovno i{ao u crkvu i voleo obrede zbog propovedi koje je slu{ao. MURA je to podstaklo na prou~avanje MIKELAN\ELA. Ali godinama. on ga je video tek u ~asopisima.

Vrlo bitna su njegova ispitivanja: ''Klju~na i unutra{nja forma''. a ne ilustruje za o~evid. Oblikovano po pricipu asocijacija. . Ove javno izlo`ene figure 30–tih su izazvale jak revolt. nikada nije izgubio pejza` iz vida. I neki na{i vajari idu 50-tih u njegov atelje i usvajaju ovu {kolu koja je bila na granici apstraktnog (Oto LOGO. kao i RJEPIN. Neki ka`u da MUROVA figura govori slikarski. Taj princip arhetipa – pramodela pona{anja. ali je govorio da. a naro~ito je fasciniran materinstvom. ^ak i njegovi studenti pi{u da ga ne}e za profesora. ali on nagla{ava da se u su{tini u njegovim skulpturama mo`e na}i pravi `enski akt. Njegovi le`e}i aktovi naro~ito ovako deluju. MUR na tome insistira jer radi na problemu {upljine.Kavez za ptice – Kvalitetno drvo. izgleda druga~ije. Nastavlja da istra`uje zatvorene. Ta ideja rupe je izazovna za vajare. {upljina. Neki ka`u da je ove ideje mogao da dobije gledaju}i egipatske sarkofage. MUR `eli da se ova skulptura pona{a u skladu sa prirodom. Za{iljena. govore o tajni ra|anja. pri~ali su javno. Radi modele u gipsu i makete. . Njega zbog nadrealista optu`uju da je levi~ar. Izgledaju kao brda. On poznaje re{enja ARHIPENKA (rupa u stomaku). To je mo`da klju~ni pojam koji se provla~i svuda. ali on i defini{e figuru. On ga uvek oblikuje tako da pobu|uje ma{tu.). on je tu formu obarao. Postaje ~lan na{e Akademije Umetnosti (imao je izlo`bu u Beogradu 1959 god. U bronzi uve}anu formu pa onda kombinuje bronzu i drvo. kao svaki Englez. oble forme pune unutra{nje energije koja im daje `ivot. JAN^I]). nabijeni snagom `ivota. On za~inje VITALISTI^KU SKULPTURU. organske skulpture koja poku{ava da o`ivi arhetip. Ne postoji vi{e samo jedan – anfas pogled. . stilizovana forma. One su visoke oko 6 do 7m. razvijao. U njegovoj skulpturi se pojavljuje praznina. Bavi se prirodnom formom koja asocira na larvu (leptir se ra|a iz slojeva ~aure). ve} se gleda okolo. on usvaja.Kralj i kraljica – U parku. Na njega uti~e PIKASO preko reprodukcija jer nije video originale.MUR poku{ava da u skulpturu unese slojeve podsvesti – arhetipove (model dobijen genetski koji delimo svi). Li~i na neki `i~ani instrument. One. MUR je vajar koji je obele`io tokove vitalisti~ke. Ta ideja o {upljini zaokuplja MURA. a vajarski samo konturama. Kada se forma probije dobija se slobodni prostor. Nekada ih radi iz delova. On se bavi problemom kako predstaviti klicu `ivota. On napu{ta taj posao i `ivot vezuje isklju~ivo za skulpturu. nadrealna. Da bi do ovoga do{ao.

nered i korupcija. . a ne za nadrealiste. To su godine kada cvetaju dru{tvene anomalije. ekspresionizam. .Smrt pesnika Anice – kubizam. fovizam. GROS je zapam}en po odli~nim grafikama i ciklusu ''Ecce homo''.NEMA^KO SLIKARSTVO NOVE OBJEKTIVNOSTI Oni su kao mladi}i ratovali i iz rata izlaze sa sna`nim kriti~kim stavom. O tome govori umetnost nove objektivnosti. ali se posle I svetskog rata opredeljuje za novi objektivizam. Georg GROS: On je svoj prvi bunt izrazio u okvirima DADE. Oni umetni~kim delima izra`avaju poruke svetu.

. ali samo nekoliko dana nakon toga umire. Kralj i kraljica na ~amcu sa detetom i . Oto DIKS je bio profesor u Frankfurtu i po dolasku Hitlera. nervozan. on na neumoljiv na~in prikazuje svu tragediju mukotrpnog rada (depresivan pogled na `ivot). ali on je umoran i radi pejza`e o megalopolisu na melanholi~an i depresivan na~in. iskidan. O`ivljena je neka vrsta naturalizma (Lajbl). svaka dlaka. ljudi u pro{losti uspeli da savladaju. On je skoro svake godine uradio po jedan autoportret.Otac i majka – Depresivan pogled.Prevaspitanje Toma – Oficiri koji maltretiraju mladi}e u luci gde je i GROS bio. Ovde je opet. obnovi simboli~ku i estetsku stranu slike. . Maks BEKMAN: On je tako|e do{ao iz rata. govori neposredno i jasno. Putovao je po Italiji i poku{ava da pored nema~ke tradicije.. tvrda jaka kontura. . on ljude deformi{e. Lica su kao maske. vrlo kriti~ki. Prsti su joj kao kand`e. i o~ekivalo se da }e kao veliki levi~ar i satiri~ar i u Americi nastaviti istu karijeru. jako va`na linija. on se povla~i u jedno malo mesto i skoro da radi u ilegali. tvrdog i isklju~ivog karaktera. -Odlazak – Sredi{nji pano: Alegorija putovanja modernog duha kroz agoniju modernog sveta. sabija ih kao krpene lutke bez mogu}nosti odlu~ivanja. vra}a se tradiciji. On je posle II svetskog rata ponovo otkriven. Sa druge strane. On se vraca DIRERU i GRINEVALDU (gotici). On svoje poliptihe (ima ih 9) naziva ''Zlatno runo'' i ''Odlazak'' (I go now).Autoportret – Stisnute usne.Pri~a o mornaru Mileru – Vra}a se folkloru.Portret Silvije fon Halten – Ona je bila kriti~ar i to vrlo anga`ovana u raskrinkivanju svih ru`nih afera. GROS je javno eksponiran i prvi napu{ta Nema~ku. On govori crte`om. ni{ta se ne mo`e pre}utati. Bankar) i prevazilazi Silvijin portret. preuveli~ane ruke. . On se odmah posle II svetskog rata vra}a u Nema~ku.Karneval – Pijanstvo i transformacija ljudi koji piju. @eleo je da poka`e da su patnje koje oni imaju. Ljudi su kao pajaci u scenama iz bordela.Autoportret sa cvetom – On kritikuje ali sa `eljom da se obnovi i uzdigne Nema~ki duh. Njegov crte` je vrlo va`an. Sve defini{e linijom. ''nemoralni i prljavi''. Na ekspresivan na~in deformi{e njeno telo. kao de~iji crte`. Deluje pomalo kao ikona. On predstavlja jedan tip li~nosti (kao kod ENGRA. Sa dolaskom Hitlera na vlast be`i u Ameriku 1932 god. . vidi se svaki konac. Oto DIKS: . DIKS je izvanredan portretista. Vrlo su agresivni. Oni pokazuju ja~anje samodiscipline.

.Sredina: Kralj i kraljica su se oslobodili. a dete ozna~ava slobodu u krilu. . ~ovekovo mu~enje drugih.njihovim d`elatom. Iz straha. ^ovek nosi svoj le{ (svoje grahe). . Upravo po zavr{etku ove slike.Levo krilo: Sadizam. neodlu~nost.Desno krilo: Izjalovljenost. on be`i u Holandiju. Kralj je okrenut le|ima. uvek na pole|ini pi{e da je sliku radio po [ekspiru. ~ovekovo samomu~enje. on je posmatrac – kralj je svako od nas. .

odnosno be`e u Ameriku. Tu su i nadrealisti (~ak i BRETON. natur{~i}i). a Evropljani su okrenuti vi{e KANDINSKOM. zavr{en je II svetski rat. ali se mislilo da kubizam nije zavr{io sa svojim idejama. odakle POLOK poti~e. formi i liniji. Krenulo je opet od iskustva kubizma. POLOK je bio najmla|i od petoro dece. Oba pravca se ~esto zajedno zovu – ENFORMEL. Osim PIKASA. DALI. Otac mu je bio poljoprivrednik. Klju~na figura za nova istra`ivanja je Vasilij KANDINSKI (u Parizu je osnovano dru{tvo apstraktnih umetnika). mnogi umetnici (cela BAUHAUS {kola) se sele.. KLEU je mnogo va`niji sam ~in kreacije od kona~nog umetni~kog dela. To je prilika da se prvi put proslave i pojave umetnici u Americi. Tamo odlaze i pisci i muzi~ari. On dolazi iz tipi~no americke porodice (obala je kulturno prosve}enija. Sa 13 god. Evropa je razru{ena vi{e nego posle I svetskog rata. APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM D`ekson POLOK: Najve}i predstavnik apstraktne ekspresivnosti (njen pandan u Evropi je lirska apstrakcija). divlja zemlja).. Marks ERNST uz svoju budu}u `enu Beti GRUGCUHAJM ima muzej u Njujorku i Veneciji). Amerikanci kupiju jo{ u 19-om veku dela velike umetnosti. Tamo se ipak najvi{e usredsredio na vajarstvo. Otac mu je umro dok je bio vrlo mlad. neskandalozan. Te{ko je nastaviti utopisti~ke ideje. Amerikanci su imali sna`an izraz (uticaj Frojda). retrospektivu su dobili BRAK i LE@E. Rat pradstavlja prekretnicu i za umetnost.ENFORMEL APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I LIRSKA APSTRAKCIJA 1945 god. Sa nacional-socijalizmom. Misli se da umetnost mora napustiti predmetnost i da se treba okrenuti boji. Vajarstvo je u odnosu na slikarstvo omogu}avalo da do|u do izra`aja . Ideja da se delo spontano stvara jako je va`na posle II svetskog rata. Klju~ne izlo`be su posve}ivane PIKASU. ide u {kolu slikanja u Los An|eles. Po prvi put se de{ava da Pariz gubi prvenstvo i centar umetnosti se preme{ta u Njujork (u MOMA – Muzej Moderne Umetnosti). Pa`nja javnosti je na kubizmu jer se mislilo da je on sinteza 19-og veka (SEZAN) i svedenosti (geometriske forme). D`ekson POLOK se rodio u Vajomingu 1912 god. njegova primitivna umetnost (radovi dece. za razliku od zapada. ve} se traba upustiti u apstrakciju. Pol KLE je bio dosta po strani. Pit MONDRIJAN je tamo. koji je mahom pustinja. ali je va`an njegov spontani pristup umetnosti.

Osim slikarstva. ^itao je Frojda i Juinga.Mu{karac i `ena – Uticaj PIKASA. Tada je po~eo da pije i postaje alkoholi~ar. Bio je zatvoren u sebe i nije bio sklon razgovoru. On igra oko platna. pod alkoholom.. najvi{e ga inspiri{e PIKASO i nadrealisti. jako je frustriran i nezadovoljan sobom i na kraju u napadu destruktivnih impulsa. POLOK kre}e u ~itanje Frojda i Junga.) po~inje seriju dripling slika. a potom je odu{evljen PIKASOM. Tada je bio u dodiru sa velikim prostranstvima ameri~kog zapada i verovatno se odatle javlja ona uporna `udnja za beskrajnim koja }e biti epska osnova ~itavog njegovog umetni~kog stvarala{tva. Bavio se geolo{kim i topografskim ispitivanjima u velikom kanjonu i celoj Kaliforniji. neposredne i impulsivne li~nosti. Pr{i ~etkicu i njom pravi najzamr{eniji splet linija.Plave palice – Dripling je tehnika koja podrazumeva industrisku. necenzurisan nikakvim kriterijumima). ve} krajem 30-tih. POLOK kao kop~u sa lokalnim tlom nalazi kod Indijanaca. ubio se u saobracajnoj nesreci 1956 god. U me|uvremenu se o`enio slikarkom Le KRASNER i seli se na Long Ajlend gde ostaje ceo `ivot. u automobilskoj nesre}i. zanimala ga je i filozofija. Zbog toga se ose}ao neshva}enim u dru{tvu. staklo. Nakon 1935 god.crte njegove neugla|ene. Nekad je tu i ono oko slike (pesak. platno je dole.). Njegov temperament i nerazumevanje ameri~ke publike za njegov rad doveli su ga do potpunog sloma. a neki kasniji ovo slikarstvo (apstraktni ekspresionizam) nazivaju akciono slikarstvo. kao ve} zreo ~ovek. POLOK je do`iveo tragi~an kraj.Srebrno sa zelenim. 1929 god. on se intenzivno dru`i sa [pancima i uklju~an je u ideju o automatizmu (nadrealizam). POLOK misli da jedan slika u slici. razre|enu boju. Misli se da je to preuzeo od Masona. U njujorku je imao dosta izlo`bi. Upoznaje meksi~ke slikare i zahvaljuju}i dugotrajnim diskusijama upoznaje barok. dela bez naslova ili opisnog naslova: . `utim i plavim – . Umro je u 44-oj god. ali ubrzo. Kriticar Grindberg insistira na izra`ajnosti. Alkohol ga je potpuno savladao i nikada nije na{ao du{evni mir iako je imao ekonomsku sigurnost i slavu. Tu pravi samostalne izlo`be i do`ivljava veliki uspeh. On u svojoj prvoj fazi slika blisko El GREKU. . Ve} po~etkom 40-tih (ta~nije od 1943 do 1950 god.. psihoanaliza i Indija. Presudno je {to Indijanci slikaju po pesku (to je bila komunikacija sa duhovima). a ne ono . To ga je pokrenulo i shvatio je da umetnost podrazumeva spontan naboj koji treba osloboditi (umetnost je slobodan diktat misli. POLOK dolazi u Njujork (za vreme ekonomske krize) na studije kod profesora Bentona koji nije mnogo uticao na njega i postaje pravi marginalac. Zadovoljavao je `elju u ne~em opipljivom. Od profesora prihvata tehniku sna`nih i dinami~kih pokreta ~etkom u baroknom stilu.

boravio je po logorima. da bi posle intervencije prijatelja bio spasen. Antoni TAPIES: . Otac mu je bio jedan od najva`nijih dr`avnih ~inovnika. ili ispred nje. on dolazi u Pariz. Neki misle da su to VOLSOVE vizije i halucinacije. Neki ovakav `ivot povezuju sa filozofijom `ena. ali njegova namera nije postoje}a forma ve} revolt. Prijatelj je sa mnogim slikarima BAUHAUSA. muzi~ar. geologiju i sl.bez stava. ve} je za njega `ena i predmet divljenja i demon. Za njega je jako va`an gest. Jedan galerista preko veza saznaje za njega i 1945 god. iluzije prostora. Smatra se da je slika gotova kada se iscrpi sva energija. Ona je izazvala potres jer VOLS nudi nepretenciozan stav prema umetnosti . spontano i ~isto. Vilijem De KUNING: Holan|anin koji je emigrirao u Ameriku 1926 god. VOLS je bio zoolog. Njegova platna su ogromna (3x3m) i De KUNINGOVI gestovi su agresivni. Za njega nije va`no {to prikazuje telo. ali kad je po~eo rat. sna`ni i emotivni naboji podsvesti. On pred kraj `ivota `ivi samo na rumu. ne{to opasno (po u~enju Frojda). Slika se svela na boju. U slici vi{e nema kompozicionih zahteva. On u logorima radi mala dela (crte`e i akvarele). on mu pravi izlo`bu. LIRSKA APSTRAKCIJA Oto VOLS: Oto VOLS je ro|en u Berlinu. energiju i prihvataju}u povr{inu. Platna su ogromna. gusenice). Uglavnom se pojavljuju biomorfne forme na njegovim slikama (cvr~ci. Radi seriju posve}enu `enama.oko nje. Posle velikog uspeha. Pisao je intimne bele{ke u kojima saop{tava napetost. veli~ine dlana. Koristi i velike ~etke na {tapovima. pravi izlo`bu – “[OK”. ali on ih opseca. poznavao je botaniku. On nije `eleo da postane profesionalni slikar. galerista mu donosi platna i on 1947 god. bol i strahove. Po dolasku Hitlera.

njegove slike su prestale da se brinu o estetskom i lepom. a i posmatra~ treba da gradi i na|e nove forme. oblake. to je neukrotiva `elja”. prljavu umetnost. DIBIFE ~esto izla`e dela dece. crveno i u tim formama tra`i imaginarne pejza`e.[panac koji dolazi iz Barselone u Pariz. se okre}e apstrakciji i eksperimentu. Umetnici posle II svetskog rata u Parizu. Umetnost. Slikari treba da gledaju stari zid. GRUPA KOBRA ENFORMEL je za mnoge nihilizam. umobolnih i amatera. bitumen i smolu. Brisel. Dado \URI] ga je sreo 50tih i DIBIFE mu je pomogao da se probije. ali taj isti izraz se pojavljuje u KOBRI. Koristi lepak. Po~inje da pravi 3D objekte – crno. Trebalo je umetnost vratiti istinskom stvarala{tvu. Pou~en VOLSOM. Karel APEL: . Platno je podloga za slaganje razli~itih masa. velikom KLEU i MUNKU. Grupa Kobra je nastala spajanjem naziva gradova: Kopenhagen. 1956 god. Slogan KOBRE bi je: “U umetnosti nema pristojnosti. a onda sledi grebanje (vra}anje LEONARDU – “zagledajte se u neki stari zid. Amsterdam. smatraju da umetnost treba vratiti iskonu. belo. vide}ete ~itave bitke”). art brut – ru`nu. Slikar pred slikom. Dugo godina mu je slu`ila kao podsticaj i nadahnu}e. @an DIBIFE: Autor koji je stvorio kolekciju slika ludaka i nepismenih ljudi tzv. Oni prihvataju figuraciju. dobija nagradu na bijenalu i njegovo delo je podstrek za na{e umetnike (Mi}u POPOVI]A). nespokoj. DIBIFEOVA slika postaje reljef. 60–tih god. ali se ne vra}aju na tradicionalan izraz.

Izla`u i misle da rukopis nosi specifi~no obele`je. ALE[INSKI insistira na crta`ima dece.Zeleni balet – Ova platna podrazumevaju debeli pastu. APEL je smatrao da je najva`nije sa~uvati izvor. dinami~ko slikarstvo. intenzivnu boju u velikim povr{inama. Pjer ALE[INSKI: . energija itd. KOBRA radi velike formate. spontanost. ALE[INSKI koristi i de~ije oblike igara ({kolice. Jako je va`no iskustvo SARTRA i filozofija egzistencijalizma (apsurd ~ovekovih napora u ovom svetu). koristi industrisku. ku}ice). Vidljivi su svi potezi ~etkom. 60-tih su moderni smisleni ili besmisleni tekstovi. ALE[INSKI kasnije prihvata da rukopis bude objektivan izraz. most. Evokativnost je prisutna i ona podsti~e posmatra~a. Azgern JORN: . Ovde vidimo biomorfne forme.Glava – Galerije jo{ uvek `ele male formate..Daleko od iza – 50-tih god. KOBRA se raspada posle nekoliko godina. Ova spontana doga|anja umetnik ne sputava. to ja izraz automatizma. FIGURACIJA POP ART (NEODADIZAM) . veliko platno.

Umetnici kre}u od svima dobro poznatih vrednosti (kao npr. stripovi. Zadr`ava distancu u odnosu na masovne ikone. kao kola`.^uveni kola`.). Pop ART kao konceptualna umetnost i novi realizam su srodni pravci jer se bave figuracijom.[ta je to {to moderan stan ~ini razli~itim od drugih? . . Ri~ard HAMILTON: Britanac. strip). Poku{ava da bude kriti~an. Tada Amerikanci stupaju na umetni~ku scenu. Ma{ine. U ~emu ljudi nalaze smisao? – njihovo je pitanje. U SAD nije isklju~ivo dominantna apstrakcija. . Tvrdio je da se umetnost mora uklju~iti u te tokove ako ho}e da opstane (1956 god. masovna kultura je tih 50-tih god. ali je 20–tih god. do`ivela procvat.Umetnost konstatacije i statisti~kog popisa stvarnosti. Uzor izaziva divljenje. Termin Pop-art nastao je u Engleskoj i odnosi se na grupu umetnika koji su bili mnogo predaniji svesti o svom sopstvenom dru{tvenom nemiru i ose}anju potreba za izmenom ustanovljenih vrednosti. Pionir je Ri~ard HAMILTON sa svojom izlo`bom „^ovek. Govorio je isto {to i HAMILTON. . Mada. ma{ina i pokret“. Figuralni tok u umetnosti razvija se paralelno sa apstraktnim i naizmeni~no nadvladavaju jedan drugog. NEODADIZAM je sna`na figurativna koncepcija. Tada je Frensis BEJKON po~eo da upotrebljava fotografije u svojim delima {to je dovelo do velike promene u pristupu umetni~kom delu. . Delovi dobijaju trodimenzialnost. ~uveniji doga|aj u engleskoj umetnosti bila je izlo`ba iz 1956 god. masovnu histeriju. Neodadisti po{tuju ideje anarhizma. Jedan od za~etnika engleskog pop-arta. inspirisana DADOM. pod nazivom „Ovo je sutra{njica“ koja dovodi do razvoja engleskog pop-arta. prestao da slika. filmovi. Slava DI[ANA krenula je sa Ameri~kog tla. Svesno se oslanjaju na lokalni tradicionalni izraz. On po~inje u Engleskoj u periodu izme|u 1949 i 1951 god. cveta ideologija filmskih zvezda (Merlin Monro je jedna od takvih zvezda). ne ide do kraja sa poistove}ivanjem sa masovnom kulturom.Radoznala `ena – Koristi razli~ite fragmente. Prva faza engleskog pop-arta po~inje u intervalu od 1953 do 1958 god. U Americi su se stvari potpuno promenile.Ona – Alen D@ONS: Isto britanac. nisu toliko nihilisti~ki orjentisani ali jasno stoje iza toga da su svi ~ove~iji napori sme{ni i uzaludni. da uka`e na dru{tvene anomalije. Njujork je va`no mesto u kulturi. Napravio je izlo`bu gde je predstavio razli~ite oblike masovne kulture. i bila je povezana sa tehnolo{kim temama.

Najve}i procvat do`ivljava u americkom dru{tvo koje je zainteresovano za svaku robu. Neki tvrde da se trendovi u umetnosti razvijaju sa ukusom i interesom kupaca. Masovna kultura nije u srazmeri sa oficijalnom. arhitekte i slikari poku{ali su da premoste jaz izme|u umetnosti i masovne kulture koja se {irila zahvaljuju}i medijama. tapete. Nema koherentnog sistema. ve} izraz stvarnog izvora.Bez naslova – U kombinovanu sliku mo`e da u|e sve {to umetnik. Delo nije povla{}en predmet. . D`asper D@ONS: Tvrdio je da Leo Kasteli. . Ni{ta nije naknadno ude{avano. U Americi. ni skulptura.u gornjem delu slike su lica i to zajedno sa licem deluje nelagodno. ni asambla`. ako je ona umetni~ko delo. Razglednice su u to vreme totalni ki~. U kojoj meri je ne{to umetnost je stvar odluke. Obnovio je tehniku enkaustike. Radio je i scenografije i filmove. uravnote`enost). Radio je i slikao mete. sve je slobodno sklapanje. ona je otvorena za razli~ite materijale. Kod njega je nagla{ena vitalisti~ka ideja. Deluje na posmatra~a. Masovna je popularnija. ne{to {to ne odgovara i ne uklapa se u kontekst. ne prime}uje lokalnu tradiciju. Slika nije povla{}en predmet (sklad. Bilo {ta {to je u galerijama je umetnost. shodno ideologiji ovog pravca koristi (jastu~e za igle.Meta . Sve zajedno je organizovano bez estetskog kriterijuma. galerista. pa 60-tih god. Figuracija je imala neo~ekivani prodor. U Engleskoj. u Americi i za nju se vi{e vezuje.Robert RAU[ENBERG: Prou~ava odnos umetnosti i `ivota. . Koristi iskustvo kombinovanog slikarstva gde su svi materijali mogu}i. Ovo je prostorna instalacija. Roj LIHTEN[TAJN: . Asambla` ne re{ava problem volumena ni mase. D@ONS je dva puta ro|en kao umetnik. Svi poku{avaju da razre{e te probleme.Monogram – Ni slika. U Evropi vlada ~vrsto saznanje o klasi~noj tradiciji. pre svega neslikarski materijal. Najvi{e doprinosi glorifikaciji potro{a~kog dru{tva. D@ONS od najobi~nijih predmeta pravi skulpturu. bez cilja. Prvo u Engleskoj. boja koja nema kvalitet koji se o~ekivao u uljanom slikarstvu. Ne odgovara odre|enim konvencijama. Glorifikuju se svi oblici `ivota. RAU[ENBERG koristi sve {to mu do|e pod ruke. mo`e prodati sve. Slika mo`e da podrazumeva najrazli~itije upotrebne predmete. ali kao kreativni impulsi. ostalo je marginalizovano. tradicija je kratka. papir. razglednice). Lorens Alovej. Radio je zastave.

Umetnik ne izmi{lja nove predmete i prostore.[pahtla .. kao i VORHOL. Bele`io je sate u ateljeu a da se ni{ta ne de{ava. Njegov potpis supu prevodi iz konteksta supe u umetni~ko delo. Atelje mu je fabrika. prosta~ko dru{tvo uva`ava multiplikaciju). [tampa njeno lice na panou u raznim bojama – multiplikuje njen lik (ina~e. On odabira ikonu koju uveli~ava i postavlja u kontekst galerije. monumentalnog i grandioznog izgleda. Roditelji su mu Poljaci. Cilj je delo dovesti do potro{a~a a da ono bude jednako popularno. jer vreme kao ma{ina to o~ekuje od umetnika. Neverovatno uzbudljivi elementi javljaju se u pop-artu koji odr`ava estetiku stereotipa. Fernan LE@E je predlagao da umetnik izdvoji jedan predmet i da mu ogromne dimenzije. Prvi put je govorio o elektri~noj stolici. instalacije. Mnogo vi{e koristi ideologiju zvezda. Potpuno industriski se prenosi raster stripa i umetnikova intervencija je mala.Sladoled . Sve {to napravi umetnik je umetni~ko delo. tu su mnogobrojni umetnici. a stvara se pitanje tira`a. Roj LIHTEN[TAJN tvrdi da umetnost pop-arta `eli da . Do sada je skulptura koristila trajne materijale. Veliki manipulator. Govorio je o tipi~nim modernim spravama za mu~enje.Umetnik koji uveli~ava strip na enormno velike dimenzije (3-5m). Naklonjen je kolektivnom radu. dominantno mesto). Skulptura glorifikuje ideologiju besmislenih fraza.Oguljena banana .Sve su to obi~ni predmeti monstruoznih dimenzija. mnogobrojna dela. Ukinuta je mistifikacija koja je vezana za ime umetnika i tajnu umetni~kog dela. Tradicionalno je vaspitan. o saobra}ajnim nesre}ama (radio je serigrafije na tu temu. uvek isto. Klas OLDENBURG: . . a sada koristi i tekstil {to je krajnje neprilago|eno skulpturi koja dobija ambijentalna obele`ja. To je izazvalo veliki strah kod ljudi. pravio reklame i firme. Endi VORHOL: Kontradiktoran umetnik koji izaziva odu{evljenje ili prezir. Pro{ao je umetni~ke {kole. Sa ovom umetno{}u nestaje pitanje originala. LIHTEN[TAJN je. ali od po~etka je imao jasan smisao za uspeh i kako ga ostvariti.Vodopad pomfrita – . anga`ovan na humanisti~ki na~in. koristi tr`i{te za promociju i sticanje bogatstva.. Mit o Merlin Monro razvio je do fascinantnih razmera. Imao je mogu}nosti za rad. Po njegovom mi{ljenju to se ne razlikuje od umetnosti. Ovu tehniku preneo je i u tre}u dimenziju. kao u prodavnici. POP ART je umetnost samoposluge. nova vrsta torture. Napravio je veliki prodor u film i slikarstvo.Kembel supa – Re|ao u galerijama. sve to postoji oko njega.

gleda u `ivot, prihvati ga i poistoveti se sa njim. Ova umetnost glorifikuje potro{a~ko dru{tvo.

@or` SEGAL:
- Izlazak iz autobusa – Rekonstruisani ~itavi ambijenti. Pravi metalni delovi autobusa, a putnik je od ~istog belog gipsa. Insistira na figurama i tipi~nim gestovima. Umetnost tipi~na za industrisko doba, odgovara potro{a~kom dru{tvu i ne kritikuje dru{tvo u kome nastaje, nego ga prihvata i predstavlja u veselom svetlu.

NOVA FIGURACIJA
Druga figuracija nastala posle pop-arta vezana za Evropu posle II svetskog rata. Nova figuracija je imala tendenciju savremenog slikarstva da u vreme velike avanture apstraktne umetnosti, ponovo otkrije snagu izraza ljudske figure i lika. Na njenu pojavu uticala su izvesna nadrealisti~ka ostvarenja, {to se videlo na izlo`bi „Figuracija i defiguracija“ odr`anoj 1965 god. Kontinuitet interesovanja za ljudsku figuru i lik se ne prekida {to vidimo u delima \AKOMETIJA i DIBIFEA, ali se nagla pojava nove figuracije vezuje za ime Frensisa BEJKONA.

Frensis BEJKON:
Irac. Svaki umetnik koji je negovao figuraciju nastojao je da joj da individualna obele`ja. Va`na je bila grupa KOBRA koja govori da figuracija ima snage da stvori poverenje. 1946 god. BEJKON je krenuo na velika platna.

Inspiracija su mu VELASKEZ, TICIJAN, RAFAEL i dr. On usvaja kompozicione {eme koje su oni predlo`ili, ali ih deformi{e. Izrazito ekspresivno je orijentisan. Uticaj fotografije je osetan u njegovim delima, posebno Mejbrid`a (fotografije pokreta), kao i dela Man REJA (prona{ao tehniku fotograma - Rejogram). Ostavio je bele{ke o tome. Tek kad gleda fotografije on shvata su{tinu predstavljenog i razliku vidljivog i predstavljenog. Ono {to je predstavljeno je model za predstavljanje, on predstavlja predstavljeno. Bio je vezan i za nadrealizam, bio je usamljenik. Insistira na iracionalnom bolu koji se javlja u sukobu mesa i kostiju, kao {to otvorena ~eljust (~esto je vidimo na njegovim slikama) govori o tom bolu i patnji. „Kad ulazite u mesaru, sa`alite se na meso“ tako je govorio. Slika REMBRANTOVOG vola i druge takve slike da bi na potresan na~in saop{tio krik i bol tipi~an za modernog ~oveka. Radio je u serijama. - Raspe}e – kao stara tema. ^ovek koji kretanjem postaje deformisan, koristi postupke uvijanja (sukob normi i zahteva). U ateljeu je imao tone razli~itog materijala (kao MERC–BAU). @ivot i umetnost se sa`imaju, potiru. - Gove|e polutke – motiv koji se ponavlja (REMBRANT).

NOVI REALIZAM
Ovaj pravac nastao je 1960 god. Tvorac je teoreti~ar Pjer RESTANIA. Koristi predmetnost u novom kontekstu. Ideja na primerima dela Iv KLAJNA - plamen zlatno plave mase (azbest sa pigmentom, sagoren plamenom). Bojio `enska tela i otiskivao ih na platna, i svojim telom je pravio hepeninge i akcije. Novi realizam te`i za novim tuma~enjem predmetne realnosti (posebno u gradskoj sredini), putem asambla`a odba~enih stvari, neodadaisti~kih objekata, pokretne skulpture i oblika figurativnih

predstava. On stavlja naglasak na zasi}enosti predmetima industrijske civilizacije i potro{a~kim mentalitetom.

Pjero MANSONI:
Italijan. U Milanu predstavlja novi realizam. Sve {to iza|e iz umetnika je umetni~ko delo. U konzervu je spakovano govno umetnika. Inzvaredno duhovit. @eleo je da ideju realizma dovede do apsurda. Novi realisti su imali nekoliko izlo`bi. Najzna~ajnija izlo`ba zvala se ''40 stepeni iznad DADE''. @eleli su da neke principe dovedu do kraja.

Fernandez ARMAN:
(poetika kvantiteta) Francuz. Dovodi se u vezu sa pop-artom, jer su hronolo{ki bliski. Novi realisti po{tuju ideje realista, imaju kriti~ki stav prema realnosti. Ideja kvantiteta je bitna. Koristio je brojne predmete da bi se video apsurd. Sekao je i lomio intrumente i ulivao ih u pleksiglas. U Fijatu je napravio spomenik od starih automobila ulivenih u pleksiglas.

SEZAR:
(poetika kompresije) Govorio je: „Ja sam ma{ina“. Prihvatio je estetiku nove industriske ere. Koristio svojstva tada{njih ma{ina. Odu{evljen je presom. Za njega je to impresivna tehnika. Njegovi radovi po{tuju taj princip.

KRISTO:
50-tih oti{ao u Francusku. Imresioniran pakovanjem u vi{e slojeva. - Pakovanje Rajstaga – Trebalo je mnogo posla i novca, a zid kratko traje. Lend Art je bio njegov koncept.

Jan TINGILI:
Vajar. Koristio je razne stvari sa otpada, uglavnom ono {to je odbacila industrija (to~kovi, sajle, zup~anici) i povezivao ih elektromotorom. U ~ast Njujorka, ispred muzeja je napravio ma{inu koja je tandrkala i na kraju se raspala pred publikom, {to joj je i bio program. @eleo je da se naruga Amerikancima. Njegove konsrukcije su uglavnom fantasti~no radile, iako su izgledale kao da }e se raspasti svakog trenutka. Iz njega je iza{la neka nova celina, ne{to poeti~no i sklono igri.

OPTI^KA UMETOST (OP ART)

nazvali su svoju umetnost opti~kom. Novina je u njegovoj nereprezentativnosti. u zavisnosti od ugla posmatranja. Zahteva da posmatra~ bude aktivan i da gleda iz razli~itih uglova. da uvek bude kvadrat ili trougao. VAZARELI je 1959 god. instalacija igre forme i boje. Gradi se racionalno. kao u {ahu a to i jeste ideja. trougao. [ah je savr{enstvo vizuelne predstave. Treba koristiti matemati~ku i geometrisku progresiju da bi se usvojio princip modula. Variraju}i ih i grade}i sistem mre`a. raspored i odnosi grade osnovnu strukturu. Ra~una na preplet i apstraktne ritmove. 40-tih god. Jakov ADAM: Rodom iz Palestine. Tamo je zavr{io {kolu.({tampan na `utom papiru). slika. Neguje apstraktnu umetnost. Do{li su do zaklju~ka da je fon glavna ideja. od praistorije pa do danas. dobio je bezbrojan univerzum i stalno nove mogu}nosti. otkrio je da je dovoljno koristiti tri osnovne forme: kvadrat. vidi razli~ite slike. Op-art je bli`i egzaktnim naukama nego umetnosti. jer se bavi pitanjima vizuelnog opa`anja (kako se slika ili skulptura mogu uklopiti i kako se mogu dobiti zakonitosti opa`anja). Napisali su manifest. .Ovaj projekat obuhvata ve}i krug umetnika koji su stasali posle II svetskog rata. Do{ao je na ideju da modul izgradi precizno. Smatrali su da se u novo iskustvo ~oveka moraju uneti zakoni fizike i optike. Slicno MONDRIJANOVOM Bugi-Vugi-ju. Radi u duhu apstraktne umetnosti. Radi niz radova bliskih VAZARELIJU. Viktor VAZARELI: Prou~avao je MONDRIJANA i NA\A. to je zakon koji ka`e da se takvi predmeti najlak{e uo~avaju. ali je i{ao na akademiju u Francuskoj. Bavili su se odnosima crnog i belog na slikama. Sve je stati~no. a suprotno tome nastojanju da pro{iri polje opti~ke varke {to je vi{e mogu}e. Autor je plakata. . problem figure i pozadine. U Parizu 1955 god. od jasnih stavova a nije stvar impulsa i trenutne imaginacije. oni su imali svoju prvu izlo`bu. U svakoj umetnosti. a posmatra~ se {eta. @UTI MANIFEST .Vega – slika je dobila ime po najsjajnijoj zvezdi u sazve`|u LIRE. u skladu sa programima avangardnih grupa tzv. Ono {to je nauka ponudila ~ovek treba da usvoji. slavi nauku. Ima precizan sistem nano{enja boje. Insistira na zakonitostima i principima nauke. Koristio je zakonitosti perspektive i projektovanja u kojima se stalno ~ini da se gradi ispup~enje. ima opti~kih varki u ovom ili onom smislu. Posmatra~. Koristi preparirane kartone i platno i pravi harmonike velikih dimenzija i na njima varira razli~ite bojene pravougaonike. Variraju}a boja. krug. postao dr`avljanin Francuske. ali je ovo matemati~ki precizno sa ~vrstim sistemima.

raditi. Ve{ao ih uz zid. Delo komunicira sa industriskim dru{tvom koje je verovalo u progres. kuvati. Uradio je mnoga dela {irom sveta (kongresne dvorane. a svetlost se odbija i u svakom ~asu druga~ije izgleda. Radio je moderne detalje. racionalne umetnosti. . Koristio je tanke cev~ice od pleksiglasa. Dobro je prihva}en. Insistira na ogromnim dimenzijama. NJUMAN: Umetnik ameri~ke geometriske umetnosti tzv. Koristio je nove materijale i bojio ih je intenzivnim bojama. Rafael SOTO: Majstor za takve ambijente. razli~ito obojene.Ovo je bilo plodotvorno otkri}e. ne{to u ~emu }e ljudi `iveti. ambijentalne celine).

i potpunoje ignorisan svaki subjektivan damr (jednoli~no obojeno). Esfort KELI: . u slikarstvu ili vajarstvu. automatizma. Umetnost poteza i insistira se na tautolo{kom stavu. Ni{ta izvan slike se ne unosi u sliku. napregnuti ~elik. odsustvo svakog individualizma i li~nog obele`ja. ona je iznad umetnosti.. ~etke. Poznatija je i kao „umetnost ABC“ a u vajarstvu kao „primarna struktura“. Dela Minimal Arta se izra|uju po ve} utvr|enom programu umetnika u fabrikama (galvanizovano gvo`|e. Na odre|enim ritmovima vidimo samo ravne linije (ni{ta subjektivno).MINIMAL ART Minimal Art je orijentacija u likovnoj umetnosti koja je stupila na scenu 1965 god. forme. Svi }e se baviti filozofijom. krajnja redukcija. . crne i `ute – Slike nazivana i po brojevima.Crni kvadrati – Prete~a minimalisti~kog stava u umetnosti tj. Slika se ograni~ava samo na povr{inu boje.) kao antiteza li~nom izrazu autora.Ko se boji crvene. Moris LUIS: ^etke sa bojom i jednoli~nim potezima. na prvom mestu u SAD. Bez slu~ajnosti. pa su neki mislili da je to kraj umetnosti. Ona insistira na istra`ivanju osnovnih geometrijskih oblika i ~istih odnosa i namaza bojenih povr{ina. Ad RAJNHARD: .. Identifikovanjem realnosti forme i materijala nastavlja se tradicija ~istog konstruktivizma sa prilago|avanjem savremenoj arhitekturi. kompozicije. Slika je velikih dimenzija (4-5m). Tvrde ivice. gla~ani bakar i sl.

sa svih strana. Koristi aluminijum ili fini ner|aju}i ~elik. princip modula (multiplikuju razli~ite module). Skulptura je rukopis.Bez naziva – {uplje kocke. Umetnici minimal arta su vrlo zna~ajni kao teoreti~ari. masu. Ne zahteva se da je delo unikat.Nosiljka – Koristi gotove polufabrike i od njih pravi dela tj. Minimalisti~ka umetnost se odrekla narativnosti. Uvek radi kocke od razli~itog materijala (~elik. . Koristio je razli~ito obojene fluo–cevi i stavljao ih je ispred metalne cevi. crte` u prostoru. Koristi industriske ma{ine sa kojima dobija ve}u preciznost. a ne kao nekad. Grade umetni~ke tokove. Jako insistira na boji i izdvaja se u ambijentu a ~esto su odricali i potrebu postamenta. Skulptura je izgubila volumen. Obja{njavali su principe minimalisti~ke skulpture. Dejvid SMIT: . Kocke je bojio ili ostavljao u priprodnoj boji.60-tih godina.Pesma irskog kova~a – Polazi od nadrealizma (njihov rad i izlaganje delovali su na skulpturu). Karl ANDRE: Poreklomje Englez. Skulptura deluje dvodimenzionalno. Antoni KARO: . . Sa NINBERGOM se ustoli~io kao vo|a trendova. nove forme. aluminijum). organizuju ih grade}i druge strukture. Obja{njena je i ideja o boji i svetlu. Ovo je navelo slede}e generacije da se okrenu industriskim na~inima proizvodnje i livenja. ali prednost je sa one strane okeana. Nastojali su da delo oslobode manualnog rada. Sna`an preokret na principima modula. Pravi predstavnik u izradi kubastih povr{ina je Donald D@AD. gradi novu vrstu skulpture. odgovara joj ta~no odre|en polo`aj gledanja.Pejza` pored reke Hadson – Asocijativni nazivi. Isto se de{ava i u skulpturi 60-tih. Sol Le VIT: . na tome gradi kompletna dela. predstavlja varijantu ~istih formi. kada ovo slikarstvo dosti`e vrhunac. Sve je rupa. . Smit je ~ovek {iroke kulture. samo linija defini{e prostor.Kengur – Amblem Australije. Insistira na arheotipima. Grade sisteme a ostalo je zadatak industrije. Tako je dobijao uvek druga~ije delo. Gradi se po principu automatizma.

izlo`io je stolicu u tri oblika: obi~nu stolicu. lend art). pravi se tira`. minimal art i konceptualna umetnost nastale 70-ih god.Moduli – Koristio je 144 jednake plo~ice i u svakoj galeriji od njih pravio razli~ite skulpture.). Umetnost se okrenula prema zbivanjima u savremenom dru{tvu. Svaka pojava se javlja kao reakcija na neku predhodnu. KONCEPTUALNA umetnost – nije va`no ko }e {ta i od ~ega napraviti. To se primenjuje sa dve strane: jedna je figuracija (nova figuracija. a druga je kontrapozicija (op art. pribli`ila se dobu u kome stvara. KONCEPTUALNA UMETNOST Konceptualna umetnost je raznorodan pokret koji je obuhvatao razli~ite tipove delovanja (bodi art. Reakcija na enformel i pop art je umetnost koja je po{la sa suprotnih pozicija. Jozef KO[UT: Prvi konceptualni umetnik. racionalnu struju. Odbacuju popularisti~ki stav pop arta tj.. pop art). 1965 god. fotografiju stolice i tekst iz re~nika o tome {ta je to .

Bio je profesor koji je propagirao konceptualnu umetnost. Pravio je publikacije. Dolazi do demistifikacije umetnika i dela. Umetni~ka dela koriste se vizuelnim jezikom. Razli~ite ideje i stavovi se ra|aju. iako je slikano. Joko ONO: Imaginarna mapa. umetnost i `ivot umetnika su identi~ni. ideja a umetnik je taj koji je ima i nije va`no u kom mediju i kako }e se realizovati. Delo je vi{e opisivano nego gledano. Govorimo. imao je performans u SKC–u. Izvodio je performans bodi art. Pravi umetnik. U osnovi je pojam. \ina PEJM: Povredjivala se u umetnosti bodi arta. a mi prevodimo na govorni jezik. Ovaj problem je vrlo inspirativan.Kako mrtvom zecu objasniti sliku – Koristio je dostignu}a raznih nauka. Delo je dematerijalizovano. BODI ART Bansen NJUMAN: Vezan za uspeh. nacrta. Prava komunikacija sa umetni~kim delom opet zahteva jezik. rado koristi tehni~ke mogu}nosti. a ne sama materijalizacija i sve je stvar jezika. ostaje na nivou skice. ni{ta izvan toga nije slika. Umetnik sam treba da objasni koncept umesto kriti~ara i niko ne treba da sudi insistira na tautologiji (isto u svim varijantama). Ri~ard SMITSON: . slikamo. a da li se i razumemo? Delo razumemo posredstvom re~i. malo kasnimo za svetom. 1973 god. LEND ART Umetnik mo`e da deluje u svakoj sredini i ne mora se dr`ati ode|enih granica. Jozef BOJS: . zamisli. Ni{ta izvan onog {to vidimo ne treba da zaklju~imo.stolica (pitanje me|usobnog odnosa). Va`an je koncept. pona{ao se kao prorok. Samo telo umetnika koristi se u umetni~koj produkciji Marina ABRAMOVI]: Serija ritmova 70-ih godina.

du`ine preko 40km. U Meksiku je postavljao mnogo ogledala i odre|ene strukture zemlje i pratio je reflekse. SMITSON je poginuo snimaju}i za jedno svoje delo.Spiralni nasip – Nalazi se daleko od civilizacije. Voda u jezeru je nado{la i spirala je potopljena. SRPSKO SLIKARSTVO .. Nasip visok je oko 46m.Spiralni jeti – .

. Vajar i svetski umetnik. Me{tani su to primetili. Izme|u dva rata. a prvi me|unarodni uspeh posti`e u Rimu 1911 god. To se i desilo ali kasno jer je ME[TROVI] bio prestar za {kolovanje. . ali njegov be~ki finansijer ubrzo odustaje. ni da nastavi sa {kolovanjem te radi najrazli~itije poslove. da se na|e donator koji bi ga {kolovao. pa je Bilini} poslao njegove radove u Split. Odlazi u Be~. te radi kao {egrt. Ubrzo postaje jasno da je ME[TROVI]samouki genije. koji je ina~e sara|ivao sa Gustavom KLINTOM. odlazi u Italiju. Ura|ena je samo maketa.Kraljevi} Marko 1 – Prime}ujemo treperavost po ugledu na . u Sant Bendu ta~nije.Vidovdanski hram . izradio je veliki broj reljefa u kamenu. Roden je rekao da je on najve}i vajar malih slovenskih naroda. Posle II svetskog rata `iveo je u SAD i radio za internacionalnu publiku. 1907 i 1908 god. Hram je mogao biti gotov da su studenti i profesori generacijama radili i ulagali. talasasta. ali je dela slao i u Jugoslaviju. Uglavnom klesarski zanat. da je grandoman. nepravilnog oblika. ali dok je do{ao do njega pre{ao je mukotrpan put. gotskom i crna~kom skulpturom). upoznaje RODENA i razmenjuju svoja znanja u njegovom ateljeu. nagih figura i portreta. Oni su radili kao sezonski radnici a on je ~uvao stoku i goveda a usput je radio ne{to od kamena i drveta. u Rim i u srpskom paviljonu je predstavio sve velike skulpture posve}ene Kosovskom ciklusu. 1912 god. Vezujemo ga za Be~ku secesiju zato {to je {kolovan u Be~u kod Ota VAGNERA. Za vreme I svetskog rata napustio je realisti~ki stil dotada{njih skulptora punih poleta i senzualnosti i pre{ao na izradu celog niza religioznih tema. koje je prete`no dao upro{}ene u drvetu (bio je inspirisan vizantijskom. Figure raznih ljudi koji su jako `edni. Poreklom je iz Splita. Ro|en je uVrpolju. . Nema novca ni da se vrati ku}i. Fontana. Kasnije govori da je to bio najte`i period njegovog `ivota. Tada je radio i u~io u splitskoj radionici Pava Bilini}a. koji }e ovekove~iti sve te patnje i stradanja. @eleo je da o`ivi kosovski ep.Izvor `ivota – Nalazi se u Zagrebu. Stubovi su simboli junaka. On je znao da pove`e ta dva znanja.Ivan ME[TROVI]: (1883-1962) Predstavnik secesije kod nas. Posle rata `iveo je u Zagrebu i bio je prvi rektor novoosnovane Umjetni~ke Akademije. On je progla{en za nacionalistu. oni prelaze okvire fontane. Zapa`en je bio na izlo`bama secesije u Be~u. ME[TROVI] ve} po~etkom 20-og veka dobija veliko priznanje od RODENA za veoma dobro poznavanje arhitekture i skulpture. za Vidovdanski Hram. da glorifikuje dinastiju.Nalazi se u muzeju u Kru{evcu. te je od svega toga ostala samo ideja i maketa. njegovo prvo veliko delo. a u Slavoniju dolazi sa roditeljima. Mnogi su se upla{ili. Tamo je i umro. Upornim radom dolazi u atelje Ota VAGNERA. inspirisan MIKELAN\ELOM.

Torzo je bez ruku. Izdao je knjige “O umetnosti i umetnicima”. Burdel nije ostavio dublji trag na njegovom izrazu ali ga je usmerio na pravi put u gra|enju forme sa ~vrstom konstrukcijom. Pravo umetni~ko delo. Poznavao je ne samo RODENA nego i radove MIKELAN\ELA. istorije. Ne odgovara mu okolina. Bio je potresen ~injenicom da je Austrija anketirala BiH. . Junak je namerno deformisan. On putuje po Evropi i bavi se pedago{kom delatno{}u u Beogradu.Sr|a Zlopogle|a – . U kamenu. Bio pripadnik srpske revolucionarne omladine u Bosni. ali je narocito sna`an u portretima. nije se oslobodio kamena (bloka).Glava Milo{a Obili}a – . ^ovek i konj izgledaju kao jedna masa. Vlada sigurno i kompozicijom i skulpturom. . Grafizam koji je primenio po ugledu na Asirsku i Sumersku skulprturu koju je najvi{e posmatrao u Luvru u donjem nivou. Unosi sve`inu i raznolikost u na{u savremenu plastiku. Kralj Aleksandar Kara|or|evi} bio je njegov veliki mecena. Reljef u kamenu. .Odmor – . bronzi i drvetu stvorio je ogromna dela sa figurama i reljefima sa temama iz narodne poezije. Za vreme rata bio je u vojnim zatvorima i tamo je bio zaposlen u radionici za izradu predmeta u duborezu. Uradio je na stotine portreta istaknutih li~nosti iz na{eg i svetskog javnog i umetni~kog `ivota. . kao i umetni~kom kritikom. Velike zasluge ima u stvaranju modernog psiholo{kog profila. “Impresije iz Rusije” i “Biste”.Glava Kraljevi}a Marka – Smatrao je da sve pesme kosovskog ciklusa pripadaju kolektivnom nasle|u. . Ep i `elja da se povrati sloboda. .Indijanci na konjima – spomenik u ^ikagu. bio je odli~an klesar. Jedan je od osnivaca i dugogodi{nji rektor Akademije Likovnih Umetnosti u Beogradu. mitologije i religije. odlazi u Be~ na studije. Umro je u Beogradu. gde je po~eo da se bavi rezanjem skulpture u drvetu.Pobednik – Projektovao je i podigao po pozivu u ^ikagu (ve} kao zreo i iskusan majstor). . Sreten STOJANOVI]: (1898-1960) Vajar. Konje je uradio u pokretu ali u bloku kao kod Egipatske umetnosti.Kraljevi} Marko 2 – Nova i dramati~na forma. ME[TROVI] je pokazao da zna {ta je spomenik a {ta skulptura.RODENA. Jako je visoko podignut i dekoratvan. Posle I svetskog rata. a posle u Pariz kod u~itelja Burdela. Portret je linearan kao da zna kako je junak izgledao.Milo{ Obili} – Ravan RODENOVOM ~oveku koji hoda.Kosovka devojka – Nova i vrlo smela interpretacija. ali za razliku od RODENA.

fragmentarno. Raskida sa gra| anskim realizmom. Predstavnik kubizma kod nas. . a sa reljefa u drvetu prelazi na reljefe u bronzi u kojima ispoljava ose}anje za monumentalnost koje se razvija u brojnim spomenicima koje je uredio.Lav – .Devojka sa draperijom . U Gorskom vencu je tra`io tragicnu romantiku. kao uticaj kod njega. kolektivnim psihi~kim osobinama. mermeru i bronzi se odlikuju punim izrazom i kompaktnom formom. Tek u kasnijem periodu se vra}a realisti~koj formi.Kupa~ica – . Secesija. kao kod RODENA. Usiljen pokret i velika glava. . u `enskom telu ~ulnost i poeziju a u `ivotinjama ~ednost i neposrednost. @ensko telo kod njega je nezgrapno i nespretno u pokretu. naro~ito `enske aktove u bronzi: .Moja mati – . ve} za op{tim.Igra~ica . On ne vaja u drvetu.Knez Bajko – u njima nije i{ao sa individualizacijom konkretnog lika. Bio je me|u prvim skulptorima izme|u dva svetska rata. Studirao je arhitekturu u Nema~koj ali se opredeljuje za vajarstvo koje studira u Firenci. . bez individualnog karaktera. Ro|en je u Beogradu gde je i zavr{io gimnaziju.^e`nja – . gde je problem osvetljenja tesno povezan sa iznijansiranom psihologijom.Bez ruku.\akometi – Sa`imanje mase u {iroke i odlu~no izmodelirane povr{ine.Igra~ica – Njega su tokom dugog umetni~kog `ivota interesovale najvi{e tri teme: Gorski venac. ra{~lanjuju}i volumen u duhu {ire shva}ene kubisti~ke discipline.Nikola Vuli} – U grozni~avom impresionistickom postupku.Le`e}i `enski akt – sa izvanrednim ose}ajem za formu.Pop Mi}o . gde je on izrazio su{tinu svog skulptorskog postupka – Sublimiranje pokreta i unutra{njeg `ivota sa relacijama objektivne forme. Njihova ~ulnost je duboko u njima i pojavljuje se samo kao nagove{taj ili te`nja..Devojka sa cvetom – U po~etku svoje karijere neguje uglavnom reljef u drvetu. `ensko telo i `ivotinje. ve} stvara .Rob – Sa podjednakim uspehom negovao i sitnu plastiku. se pojavljuje u grupi radova u kojima je crta~ki element u stilizaciji doveo do izrazite dekorativnosti i prenagla{enog pokreta.Iguman Stefan – .Moj otac – i . Du{an JOVANOVI] – \UKIN: (1891-1945) Vajar. @iveo i umro u Beogradu. . Taj se na~in vremenom pretvara u ugla~ane i o{tre forme.Labudova smrt – . . Ra|en u Burdelovoj tradiciji. Njegovi portreti u granitu. .

portreti{e devojke u nacionalnim no{njama (Krakovijanke) prema kojima se kasnije {tampaju dopisnice. U Parizu pose}uje Luvr i druge muzeje.2 super portreta – . GOGENA.Devojka sa mandolinom – Se~e planove (kao PIKASO).3 godine). nije te`io osvajanju prostora i njegovom uklju~ivanju u oblik. On nikada.Akt s' le|a – nastao oko 1932 god. Imao je vi{e samostalnih izlo`bi. Izlo`be je imao u Zagrebu i Sarajevu. Jovan BIJELI]: (1886-1964) Jedan od najzna~ajnijih ~lanova avangardne srpske savremene umetnosti. Dru`i se sa umetnicima i pose}uje izlo`be. Asocijativne veze sa davno do`ivljenim stvarima . ^lan je grupe “OBLIK”. .do`ivljaj sna. . Otkriva SEZANA. 2. – faza fovizma Milan KONJOVI]: (1898-1993) . Slikarstvo prvo u~i u Bosni (Sarajevu . uticala je na prva opredeljenja mladog BIJELI]A koji slika mu{ke i `enske aktove i mrtve prirode u tom duhu. Zatvoreni stati~ki ritam. pa kasnije i u Prag. Van GOGA. Njegove `ivotinje imaju iznijansiran psiholo{ki profil i neki svoj neobi~an svet. Njegova ljubav prema francuskim impresionistima. Realizam (od 1925 do1930). Fovizam (od 1930 pa na dalje). zatim studije nastavlja na Krakovskoj akademiji. KANDINSKOG. Po~inje rat i on odlazi u Krakov. Postaje scenograf u narodnom pozori{tu u Beogradu. Op~injen je SEZANOM a ne kubizmom koji je tada cvetao.oblike drveta i sva veli~ina i jednostavnost je u tome da unutra{nju igru tkiva i materije oslobodi i minimalnim korekturama pretvori u `ensko telo.Cve}arka – Neguje asimetri~nost. Da bi skupio novac. U BJELI]EVOM stvaranju jasno se uo~avaju 3 perioda: 1.Violinista – . zatim odlazi u Pariz i Prag. . Uticaj [AGALA.Apstraktni predeo – Najvi{e li~i na MAKEA. BONARA i RENOARA. {e{ir kao zup~anik. (PLAVI JAHA^). U~estvovao je na ULUS-ovim izlo`bama. Kubizam (do 1925).Glava – ~ista analiza forme (afri~ka skulptura) i grafizam (ARHIPENKO).Borba dana i no}i – Usvojio je ideje PLAVOG JAHA^A.Devoj~ica u kolicima . . . . Njegova skulptura je skulptura zatvorenih i stati~nih ritmova. idealizovan oblik. gde i ostaje da `ivi. 3. i kada je lio u bronzi. stilizovane forme i poetski razvijena linija predstavljaju osnovna formativna obele`ja njegovog vajarstva. naro~ito prema RENOARU. isti kolorit i isti si`e.

Ro|en u Somboru. njegov je osnovni element boja u gustom namazu i tamni koloriti (faktura vitra`a). Pripadao je grupo “OBLIK” pre II svetskog rata. Na red dolazi “siva faza” . @iveo neko vreme u Parizu gde pod uticajem SEZANA . {to ukazuje na ekspresionisti~ku dispoziciju njegovog slikarskog temperamenta. posle rata (od 1945 do 1952) koja donosi seriju vojvo|anskih portreta.Mrtva priroda 53 – pod uticajem PIKASA. kompozicije iz savremenog `ivota. Radi ~ak i tapiseriju. Studirao na Akademiji u Be~u i Pragu. Stvaraju}i i razvijaju}i svoju slikarsku viziju zamahom i ekspresionisti~kom emotivno{}u. bez deskripcije. Njegova slikarska zrelost zapo~inje “plavom fazom” (od 1926 do 1931).Slikar. uz pejza` i mrtve prirode. Odlazi u Pariz gde prolazi kroz LOTOV atelje i do`ivljava fazu Neoklasicizma. osvetljena do`ivljajem mora sa putovanja u Dubrovnik i okolinu. osnovana galerija s njegovim imenom kojoj je poklonio 500 radova. koje napu{ta i radi sam. oboga}ena bojama prole}nog i letnjeg vojvo|anskog pejza`a. i tada nastaju njegova prva uljana dela na tlu Vojvodine. Petar DOBROVI]: (1890-1942) Slikarstvo u~io u Budimpe{ti.Sombor – pejza`. Dela mu se nalaze u Narodnom Muzeju u Beograd. Od 1953 god. Imao je sna`an temperament i strasan kolorit. U Somboru je 1966 god. Rane slike radi u impresionisti~kom duhu dok su mu slike sa akademije izrazito ekspresionisti~kog temperamenta. . pa radi seriju slika sa kubisti~kim obele`jem. Kolorit i oble forme usvaja od LE@EA. zazvu~ala je fovisti~ki smela i ~ista boja. mrtve prirode i enterijere. Slika predele. SEZAN i PIKASO podsti~u njegovu radoznalost. vrelo sunce.Radi u svim slikarskim tehnikama. Odu{evljava se El GREKOM i KOKO[KOM. njeni ljudi i njihovi domovi. Njegovi stalni motivi su Vojvodina. Uskoro.Plavi atelje . kroz njegovu geometrizovanu formu. ~ime se pribliava apstrakciji. Parisku plavu fazu zamenjuje topla gama `ute i crvene faze. ponovo vlada boja u intenzivnim hromatskim orkestracijama a dominantna tema je i dalje pejza` intimnog `ivota. . Sve vi{e upro{}ava i pretvara u likovni simbol. . njeni pejza`i i plodovi.

Njegova poetika je bila vi{e akademska nego kubisti~ka – bez analize forme.Skulptor u ateljeu – pribli`io se analiti~kom kubizmu PIKASA.Leda sa labudom – pokazuje te`nju da ostvari monumentalni stil 20og veka.Crte` – Crte`i su vi{e kao eksperimenti. @ivot je zavr{io na mitrova~kom groblju gde je bio streljan od strane usta{a. Odra`ava sna`an temperament i impulsivni zamah.Odmor venere – Iz ciklusa mitolo{kih slika. . Veoma va`an element DOBROVI]EVOG izraza jeste linija. Put do kubizma je pre{ao u svojim crte`ima. Pored ve}eg broja `enskih aktova.Mali maslinjak – . Sunce dalmatinskih pejza`a u~inilo je da dugo sputavana emocija progovori svojim jezikom: ~ista boja. Sava [UMANOVI]: (1896-1942) Veliki slikar aktova. ni analiti~ke ni sinteti~ke.Stari Bepo sa Hvara – Human odnos prema ~oveku. Posle 1922 god.Stara luka u Dubrovniku – Boja dovedena do punog inteziteta i koloristi~ki uravnote`ena.Veliki maslinjak – ima dekorativnih povr{ina. Razvija izuzetno ose}anje za prirodu i rasvetljen predeo. Slika se pretvara u ~istu koloristi~ku viziju u kojoj se gube vrednosti objekata i forme. {to je primetno na njegovim ranijim delima. U po~etku je bio pod jakim uticajem kubizma i LOTOVE {kole kojeg se posle oslobodio. . Njegovo slikarstvo je intenzivnog kolorita i jasnog ekspresivnog crte`a. 1. nego kao rezultati. tamna kontura. . ritam u slici. .Akt plave devojke . so~nog je kolorita. Prvi njegov boravak u Parizu je u znaku interesovanja za konstruktivisti~ku teoriju. dekorativnost. . sa nagla{enom ulogom svetlosti.Dubrova~ki {tradun – . Studirao u Zagrebu i u Parizu gde je dugo i `iveo. 2. Ro|en je u Sremu. izme|u forme i boje. Uspe{no u~estvuje na doma}im i stranim izlo`bama.Seoska mesarnica – . Zagreba~ki period. pojavilo se kod njega kolebanje izme|u racionalnog i emotivnog. . u Vinkovcima. pariskih i {idskih predela. pariski i {idski predeo i mrtvu prirodu. Vrlo mu je smetala humanisti~ka tradicija. . slikao je i mrtvu prirodu i pejza`e iz Pariza i iz rodnog Srema. Svoje slike predela podelio je na 2 celine. . Poslednje godine `ivota proveo je u [idu. Pariski period. Sliku nikada nije do kraja shvatio kao ravnu povr{inu pokrivenu linijama i bojom.usavr{ava svoj crte` i formu. Mnogo ubedljiviji postaje kada linearan crte` zamenjuje modelacijom.Dubrova~ka luka . [UMANOVI] je pro{ao kroz tri slikarska perioda: ljudsku figuru (akt najvi{e).

po~inje njeno sanjarsko metafizi~ko slikarstvo i njen linearan period gde u~estvuje na izlo`bama zajedno sa De KIRIKOM.Drum zimi – jedna slika iz te serije. mrtvih priroda. zatim u Nema~ki manastir ne bi li nau~ila i nema~ki jezik. Imala je operaciju na ki~mi. i oslobo|enje od prazne forme. Prelazi iz linearnog perioda u klasi~ni renesansni poetski izraz. Engleska.. Prva dva razreda zavr{ava u Nici i tu u~i francuski. kasnije poznati italijanski muzi~ar. Zavr{ila je umetni~ku {kolu u Beogradu.. Ro|ena 1909 god. .Pijani brod – Dijagonalna kompozicija. a zavr{ava kompozicijama koje predstavljaju njegovo najvece ume}e. gde intenzivno radi sve do smrti. Po`arevac. Usled bolesti vra}a se u [id.Doru~ak na travi . Slika serije aktova. pozajmljena od @ERIKOOVOG “Meduzinog splava”.Sa povratkom u Zagreb. 1932 god. U tom periodu slika u akademskom maniru i to naj~e{}e portrete i figuralne kompozicije. nastoje}i da bojom i sve`inom poka`e [idske lepote. kasnije pada sa konja i ponovo dolazi do ozle|enja ki~me. Ona je svoje pesme objavljivala u Italijanskim ~asopisima. Odlazi opet u Minhen ali da studira i u~i kod Franc Fon [TUKA. u Po`arevcu. Vra}a se realizmu. Italija. Boravi u Italiji neko vreme. U~estvuje na raznim izlo`bama. Vra}a se u Po`arevac i postaje ~lan udru`enja LADA. . zatim dolazi u Srbiju. Od rane mladosti ona putuje po svetu i u~i razne jezike. sa kojim i ostaje prijatelj putem pisama sve do njegove smrti.Koncert u polju – Drugi Pariski boravak predstavlja vra}anje koloristi~kom slikanju i napu{ta neoklasicisti~ku strogost forme i prihvata sve`u.Kraj prozora . poku{avajuci da uradi monumentalni stil: – [idske kupa~ice – su iz tog ciklusa Radi i seriju de~ijih likova i nekoliko sne`nih pejza`a: . Prvo i jedino dete Danice PAVLOVI] ugledne srpkinje. so~nu paletu. Milena je bila i pesnik. Boravi u Veneciji gde nastaju platna najve}e . Ponovo se vra}a u Beograd gde zavr{ava nastavni~ki kurs. Zatim sa majkom kre}e u nova lutanja po svetu: [panija. . Iz gimnazije opet ide za Italiju. i Italijana Bruna BARILIJA. kriti~ar i pesnik. Milena PAVLOVI] – BARILI: (1909-1945) Srpska slikarka koja spada me|u mali broj nadrealista u periodu izme| u dva rata. Posle njenog uspeha na izlo`bama upoznaje ~itav niz intelektualaca i umetnika. Radi sa nejednakim uspehom i velike kompozicije u ciklusima. a vec slede}e godine (1945) iznenadno umire.Bera~ice – njegova poslednja slika. od slobodne transpozicije se okre}e ka akademskoj stilizaciji i hladnoj paleti. zavr{ena pred sam kraj njegovog `ivota.

Njujork. Radi dekore za predstave: Sebastijan.vrednosti: .Za~arana lepotica – . tamnog kolorita. Radoica @IVANOVI] – NOE: (1903-1944) Najzna~ajniji period njegovog stvaranja je doba njegove pripadnosti nadrealisti~kom pokretu. Taj period je veoma te`ak. Odlazi u Ameriku. prevodilac. pesnik. umire.Kola`i – Mislio je da je nadrealizam vezan za kni`evnost. . nadrealno misti~ko. sa an|elima i 2. nose obele`je mlakog impresionizma. San letnje no}i (koja nije realizovana). Zatim postaje anga`ovana kao ilustrator ~asopisa VOGUE. Beograd. upoznao je BRETONA i francuske nadrealiste za vreme boravka u Parizu. Udaje se i ubrzo 1945 god. gde je nastao i ciklus kola`a La vie mobile. Sara|ivao je u pariskom ~asopisu “Minotaure”. Njegove poslednje slike koje je radio za vreme okupacije. pokrenuo je ~asopis “Putevi”.Privi|enje u dimu – slika iz nadrealisti~ke faze. akademika i dr`avnika. a zbog po~etka rata nije mogla da se vrati u Evropu. Nadrealisti~ku fazu smenjuje slikanjem mrtvih priroda na SEZANOV na~in i realisti~kih portreta. Njeno slikarstvo se mo`e podeliti na dva perioda: 1. Jedan je od osniva~a beogradske grupe nadrealista i potpisnik manifesta. . Jovana RISTI]A. Nadrealizam je pokret koji se kona~no odvja sinhrono sa svetskim tokovima. u staroj i uglednoj porodici. Rani anti~ki period svetlog kolorita. Vane @IVADINOVI] – BOR: Umetnici su imali svoj manifest. Ro|en 1902 god. Posle nje u Po`arevcu na mestu njene ku}e se nalazi galerija njenih radova. on je prvi najdosledniji nadrealista u jugoslovenskom slikarstvu. Marko RISTI]: (1902- ) Pristalica nadrealizma.Devojka sa lampom – itd. maniristi~ko i imaginativno. Rodio se u Beogradu a poginuo tokom njegovog oslobo|enja. [kolovao se u Beogradu i [vajcarskoj. Renesansni preiod. 1926 god. Zajedno sa Sevom kupio je sliku Maksa Ernsta “Sova” (Ptica u kavezu) koja je sada u muzeju savremene umetnosti. To je slikarstvo sna. 1922 god. Uglavnom su se bavili .

Pesak – Automatizam misli. kasnije profesor na FLU. pejza`e i aktove u intenzivnim bojama. Svetao period . veliki valerski registri: . je u Parizu. Taman period . Slika neoklasicisti~ki.hladan. kao posledice duhovne krize jednog dru{tva koje je zamorno i povuklo u svoje sumorne polumra~ne prostorije. Oko 1950 god.velike svetlosne povr{ine. Milo MILUNOVI]: Privatno studira slikarstvo u ateljeu Djakometija u Firenci. U njegovom stvaranju izme|u 2 rata.bogata skala svih tonova. uravnote`en hladnim bojama i izvanrednom lirskom tanano{}u. on napu{ta ovaj za njega karakteristi~an ambijent ispunjen odre| enom atmosferom. ose}a se izvesna melanholija. ^esto se pojavljuje po neka grafi~ka arabeska. Savetnik ambasade u Parizu. On ima le`eran crte` i lako deformisan predmet i kompoziciju koja nije optere}ena aran`iranjem. Njegova tada{nja platna karakteri{u sme| ili zelenkast tonalitet. enterijer sa figurom. tepisima i vazama. U tome ima ne~eg duboko ljudskog i potresnog (nota nostalgije). tanak i gladak namaz boje. Naj~e{}e slika mrtvu prirodu. slu`i se {irokim povr{inama. gde se pojavljuje njegova ekspresionisti~ka nota. I{~ezava prvobitna neoklasicisti~ka strogost. masa i . Forma je stro`ija u naizmeni~nom se~enju horizontale i vertikale. . Pred II svetski rat po~inje njegov tre}i impresionisti~ki period koji traje sve do oslobo|enja (analiza svetlosti). zelen i svetao period. zapo~inje njegov savremeni period. 1. ~istu figuru i pejza`. u tamnobraon periodu. 2. Za vreme II svetskog rata bio je ~lan Francuskog pokreta otpora. Izranja u pune sve`e prostore. Njegovo slikarstvo se prema evoluciji njegovog kolorita mo`e podeliti na taman . Slika mrtve prirode. posle isklju~ivo slika. Radi i kao slikar i kao javni radnik tj. predstavnik intimisti~kog slikarstva. jer ga je to prvo zanimalo. pro{arane jakim akcentima. Kod njega uvek preovla|uje arhitektonska kompozicija. knjigama. i silazi u svet obi~nih stvari i pojava. Marko ^ELEBONOVI]: Pored Mila Milunovi}a.Advokati – . Vajarstvo je u~io kod BURDELA. .Enterijer – 3.Porodica – slika iz tog perioda. boravi u Parizu gde upoznaje dela SEZANA. Boja se rasvetljuje i postaje fluidna. Posle oslobo| enja. Od 1919 do 1922 god. crte`.fotografijom. u tamnoj gami. Zeleni period . Od 1926 god. sa starim foteljama. te`i {to svedenijoj transpoziciji.

Na po~etku radi jednostavno. . .Sanjarenje – .Kvalitet boje. ali od njega ne prihvata izraziti ekspresionizam ali zato sa fresaka prihvata maslinasti ton. fino modelovano.Bahanal – Zora PETROVI]: Predstavnica na{eg fresko slikarstva. Stalno proganjan kao aktivan politi~ki i kulturni radnik. . ekonomi~ne palete.Vrca (Mre`a) - Predrag Pe|a MILOSAVLJEVI]: Intimisti~ko slikarstvo.svuda dolazi do izra`aja prevlast tona nad ~istom bojom. upro{}nih oblika. U uznemirenom ritmu kompozicije. on ostvaruje vlastitu varijantu ekspresionizma u na{em slikarstvu izme|u dva rata.Nojev balon – Ignjat JOB: U Zagrebu zavr{ava vi{u {kolu za umetnost. u{u{kan. .Ribari na Kapriju – slika iz tog perioda Od 1927 god. MILOVANOVI]A u umetnickoj {koli u Beogradu. Pristupa grupi “@IVOT” 1934 god. i sve se vi{e orijenti{e na socijalnom slikarstvu i u Beogradu postaje njen najizrazitiji predstavnik. . Bila je kod LOTA. nastaju dela koja podse}aju na Van GOGA po svojim namazima. .Dva lebde}a akta – Estetika ru`nog kao trag vremena. boravi na Kapriju i u Rimu. sklono{}u za grotesknom deformacijom. \or|e ANDREJEVI] – KUN: Bio je |ak Petra DOBROVI]A i M. Posle toga se orijenti{e na socijalnom slikarstvu sa . U periodu izme|u 1920i 1921 god.Mrtva priroda sa gipsanim modelom i violinom – estetski racionalisti~ka. ali kolorit je znatno `ivlji.

Karakteristike njegovog izraza su: egzaktan izraz. sve do apstraktnih kompozicija u kojima dominira tema materije i njene strukture. {ljunak i gvo`|e koji u kontekstu slike dobijaju nov pikturalni i sadr`ajni smisao.Stra{ilo – . od postimpresionisti~ki shva}enih enterijera kompozicija i mrtvih priroda. realan predmet i njegovo postojanje u prostoru. usmerenom na osnovu biv{eg poretka. upu}en starim majstorima u Luvru u potrazi za svojim nadahnu}em.Majka – Petar LUBARDA: LUBARDA je kao ^ELEBONOVI]. To postaje jedan od osnovnih faktora njegove umetnosti. filmskom i pozori{nom re`ijom. za harmoniju neutralnog tona i jake ~iste boje kao i ilustrativnost.Veliki sinteti~ki predeo - . Njegov rad delimo u nekoliko faza. realisti~ko uop{tavanje. . ni zbog provinciskog konzervatizma. Susret sa rodnim krajem. ose}anje za dramu svetlo-tamnog. ve} zbog upornosti da se ide svojim putem.Osnova – . U poslednjoj fazi uvodi pleh. ali ne zbog straha od novog. Njegov izraz je gra|en originalno na postulatima koncepcije BONARA i VIJARA. Od 1926 do 1932 god. tako da je njegovo li~no ose}anje pretvarano u ose}anje vremena u odre|enom trenutku. odnosno predmetnost. .Konji – Mi}a POPOVI]: Bavi se i knji`evno{}u. je bio od izvrsnog zna~aja za njega. suprotno svima.preovla|uju}om naracijom. je bio u Parizu. gde je istan~an kolorit. . On svoj odnos prema prirodi gradio i do`ivljava kao odnos prema epohi. a pojedine njegove vizije imaju ne{to i od SUTINA. Crnom Gorom.Kamen i gvo`|e – .Mrtva priroda sa zelenom draperijom – . @eleo je da prvo izu~i zanat i da savlada primarnu materiju.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful