You are on page 1of 145

Проф.

др Момир ЈОВИЋ

СРБИ ПРЕ СРБА

Краљево
Доротеус
2002.

Проф. др Момир Јовић
Библиотека "Искон" СРБИ ПРЕ СРБА

Књига бр. 1
Издавач:
ДОРОТЕУС, Топлице Милана 1
Краљево

За издавача:
Небојша Савић

Уредник:
Небојша Савић

Лектура:
Јовић Момир и Марија

Коректура:
Јовић Марија

Ликовно-графичка обрада корица:
Димитрије Милић

Слог и прелом.
Јовић Марија

Штампа:
Дуга, Адрани - Краљево

Тираж:
Doroteus 500 комада

САДРЖАЈ

Списак скраћеница употребљених дела 7

ПРЕДГОВОР 18

СРБИ - СЛОВЕНИ И АНТИЧКА ТРАДИЦИЈА
23

O ИМЕНУ СЛОВЕНА 24
Велесова књига 26
Несугласице око настанка српске писмености 35

ЛЕПЕНСКИ ВИР - ВИНЧА 50

АРКТИК - СЕОБЕ АРИЈАЦА 61
O Календару 64
Погребни обреди 70
Бог Дагон и Срби 75
"Српски синдром" 83

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО 86

ДЕШИФРОВАЊЕ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА 105
Стела Ксантос и Повој загребачке мумије 105
Пеласти - Етрурцл - Словени 114
Срби у Подунављу 130
"Народи c мора" 135
Лаб и Срби кроз Историју 137

ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ 140
Око ранијег имена Волге 156

1950. Билбија "The Mummy of Bilbija Svetislav S. 1969. С. М. Paris. 1909. "Атлас" "Atlas" Vidal-Lablach. Арсенић Арсенић Милан. E. SERBS BEFORE SERBS 195 Summary 195 Аријан 'Александрова војна" Arijan "Aleksandrova vojna" Zagreb. 1997. 1952. Cetinje. C. Београд. "Chronology of the Ancient World" London. 1988. Lydian and Lycian Written Monuments" Chicago. "The Mummy Zagreb" of Zagreb and Other Etruscan. Бикерман "Хронологија" Bickerman J. M. Višić.Документованост топонима изведених из имена Срба 165 Скраћенице употребљених дела O Трачанима 177 O Венетима 182 Аполоније са Родоса Apolonije sa Rodosa "Ep o УМЕСТО ЗАКЉУЧКА 188 "Аргонаути" Argonautima" prevod M. Индекс 199 Аристотел "Реторика" Аристотел "Реторика" Нови Сад. 1989. . Билбија Билбија Светислав C. преводилац и коментатор Херодотове "Историје" Нови Сад. "Староевропски језик и "Староевропски језик и писмо Етрураца" писмо Етрураца" Чикаго. Будимир "Грци и Будимир Милан "Грци и Пеласти" Пеласти" САН. C. 1988. С. 1984.

JAZU. "Златна "Сахрањивање. Н. 1995. В.студија магије и Београд. Дјурант Вил "Источне циви- М. Прва и Друга књига Царства. 1995.M. 1969. Београд. 1972. 1924. књижевности" књижевности" Београд. •'Библиотека" libri qui supresunt" Biponti. Џ. В. 1923. 1956. I. хеленске књижевности" хеленске књижевности" Београд. религије'" Београд.M. 1890. Чајкановић Веселин Београд. Дјурант "Живот Грчке" Дјурант Вил "Живот Грчке" Београд. Ђурић "Историја Ђурић Милош Н. фототипско Ј.. В.. В. Прва и Друга књига Дневника. Библија. Гопчевић "Стара Србија и Гопчевић Спиридон "Стара Срба I" Ница. 1937. 1963. Franzen August "Pregled povijesti Четвртку" Београд. 1894. Чајкановић "Пуштање Чајкановић Веселин воде. Η. "Сахрањивање под прагом" грана ." "Пуштање воде o Великом А. Македоннја" Србија и Македонија" Београд. Днев. 1974-1807. Ап. Франзен "Преглед пови. Будимир . јести Цркве" Crkve" Zagreb. Библија. 1983. Будимир "Са балканских Будимир Милан "Са лизације" лизације" Београд. "Историја Београд. I-X1. Цезар "Моји ратови" Cezar Gaj Julije "Moji ratovi" Zagreb. Деретић "Западна Србија" Деретић Јован "Западна издање Приштина. источника" балканских источника" СКЗ. Херодот "Историја" Херодот "Историја" (11 издање) Нови Сад. Деретић "Историја Срба Γ Деретић Јован "Исторпја С. 1966. Дучић "Историја СПЦ" Дучнћ Нићифор "Историја Српске Православне Цркве" B. Чајкановић "Неколике. Флашар Будимир Милан . "Неколике опште појаве у старој српској религији" Μ. Фрејзер "Златна грана" Фрејзер Џемс Џ. ί. Чајкановић Чајкановић Веселин Ц. 1997.Флашар "Преглед римске Мирон "Преглед римске Д. Цар. Будимир "Pelasto-Slavica" Budimir Milan "Pelasto-Slavica" Диодор Сикулски Diodor Sisuli "Bibliothecae historica Zaereb. 1996. Дела Апостолска. 1975. M. Дјурант "Источне циви. 1924. . Србија" Чикаго. 1988. Библија.

M. 19S9. М. H. Београд.. Wroslaw 1952-1953.. Јиречек "Историја Срба" Јиречек Константин говори" говори народа Словинског" "Историја Срба" I-II. 1966. Јовић "Јустинијана Prima" učenjaci" Zagreb. Крамер "Хисторија Kramer Samulel Noah "Historija почиње у Сумеру" počinje u Sumeru" Zagreb. 1957." poganskich Slowian w opisach podroznikow i pisarzy arabiskich glownie z IX-X w.. Јовић "Историја Срба" Јовић Момир "Историја Срба" (II издање) Смедерево. М. Lewicki T. Ђ. Lewicki "Obrzedy pogreze. Јовић Момир "Мистеријски тови. гробови. громиле" громиле" Београд.. Јовић "Историја Старог Јовић Момир "Историја века I" Старог века I" Приштина. Јовић "Рано Јовић Момир "Рано C. Ниш 1994." Јовић Момир "Србија и римокатоличка црква у С. М. Венеција. 1995. C. 1998. књизи" knjizi . Кулунџић "Књига o Kulundžić Zvonimir "Knjiga o Средњем веку" Крушевац. 11 . српског народа" I. grobovi i М. Лазић "Срби у давнини" Лазић Сима Лукин "Срби у Хришћанство. 1996. Л. W." култови источног "Историја Црне Горе I" група аутора "Историја Црне Медитерана" Зборник радова Горе I" 2/1 Титоград. М. Качић Миошић "Угодни раз. 1967. Београд.." Archeologia V.." Ceram C. "Obrzedy pogrezebowe bowe. издање од 1759. 1955. 1952. Zagreb." Хришћанство на Балкану" давнини" Загреб. Филозофског факултета XXIII-XXIV (1993-1994). ризница Србије" ризница Србије" Београд. Јовић Момир "Јустинијана Prima" Лесковачки зборник XXIX. Јовић "Мистеријски кул. 1972.Качић Миошић "Угодни раз- К. ''Историја српског народа" група аутора "Историја Приштина. Керам "Богови. "Bogovi.. Warszawa. Јанковић "Српске Јанковић Ђорђе "Српске 2000. Јанићијевић "Културна Јанићијевић Јован "Културна 1995.I tom Historije pisma" MCMXCIV.Хомер "Илијада" Хомер "Илијада" Нови Сад. Јовић "Србија и... T. 1894. 1981. Ј. Лесковац..

Папазоглу Papazoglu Fanula "Srednjobalkanska " Средњоба лканска plemena u predrimsko doba" ANU- H.југословенских Београд. 1872. 1993. 1995.. Новаковић "Још o пореклу Новаковић Реља "Још o "Срби. Ф. Матеју. III. "Sacrorum consiliorum nova et amplissima collecta" P. 1969. 1772.. Hrvata" Split. Новаковић "Срби" Новаковић Реља "Срби" Floerantine-Venetis-Paris-Lipsae. Новаковић "Срби и рајске Новаковић Реља "Срби и A. 12 13 .. Гаркавина) 3. Словени" "Византија и Словени" Београд.1-П" Луковнћ-Пјановић Олга P.И сва Србска Београд.O. Масуди "Златни лугови" Масуди "Златни лугови" М. 1988. Београд. Острогорски "Византија и Острогорски Георгије Београд. Sarajevo. Орбини "Краљевство Орбини Мавро "Краљевство Москва. Милојевић "Одломци Милојевић Милош С. 1870. Пјановић "Срби. Мојсијево Петокњпжје (I. народ најстарији 1-И" Срба" пореклу Срба ." Nodilo Natko "Stara vjera Srba i племена. Р. Новаковић "Карпатски и Новаковић Реља "Карпатски Т. 1889. 1985. IV. Маркелин "Историја" Маркелин Амијан "Исторнја" реке" рајске реке" Београд. Moj. С. Ф. Орфелин "Историја Петра Орфелин Захарије "Историја Мат. 1759-1927.. Нодило "Религија. J. земаља . Јеванђеље по Великог" Петра Великог" Венеција. Г. P. Hrvata" Zagreb.у Турској и Аустрији" I и II свеска Г. (у издању A. 1968. М. Библија.. D. Нодило "Стара вјера." Nodilo Natko "Religija Srba i Албанци" Beograd. Л. Библија. Манси "Sacrorum. идолу служаше Дагону" Београд. II. 1990.и Византије" "Историја Византије" српских . давнини" Zagreb..." BIH. Маретић "Славени у Maretić Toma "Slaveni u davnini" Ликијски Срби" и Ликијски Срби" Београд.. 1981. 1992.. 1998. V)..." Mansi J. 1969. 1970. Папазоглу "Илири и Papazoglu Fanula "Iliri i Albanci" Н. 1997. Београд.. Д. Ja. Острогорски "Историја Острогорски Георгије историје Срба I" "Одломци историје Срба . Словена" Словена" Београд.

"Istorijski atlas" Leipzig. 1935. језик Библије" "Најстарпји језик Библије" sv. Спајићева "Најстарији Спајићева Авфелија Станчић Pareti L.L. W.. P. 1967. реке" рајске реке. књ. Parisiis.. Поповић "Опћа црквена Поповић Јевсевије "Опћа Р. књига" Београд. Putzgers "Istorijski atlas" Putzgers F. "Stari "Stari Svijet" Svijet" ed. C. Срби према списима старих повесника" Нови Сад. M. M. 1994. II. 1995. Pareti. L. Piri Reis "Kitab-i Bahriye" Piri Reis "Kitab-i Bahriye'' Istanbul. knj. 1936. Пешић "Винчанско писмо" Пешић Радивоје "Винчанско Lipsiae. Петровић Петровић Александар М. A. 2001. Brezzi. 1981. Скок "Долазак Словена на Скок Петар "Долазак Медитеран" Словена на Медитеран" Платон "Тимај" Platon "Timaj" Bigz. 1892." Рабиндер Борис "Живот и религија Словена према Влес "Ниш у делима путописаца" приредио Петровић Видосав књизи" Панчево. 1997. J. Сремски Карловци. Zagreb. Једно место из Константина Философа" Р. 1996. Historia čovječanstva. 40." Plini Secundi "Naturalis historiae" P. Рабиндер "Живот и. Плиније Старији "Nat. Б. писмо" Београд. "Ниш у делима путописаца од IV до XX века" Ниш. c немачког. Сплит. Пешић "Велесова књига" Пешић Радивоје "Велесова Београд. 1994. Petech L. I-II A. Пешић "Завера порицања" Пешић Радивоје "Завера пор. 1988. Клаудије Птоломеј Claudii Ptolemaei "Geographica" археологија Срба" "Кратка археологија Срба - "Географика" Ulm I486. F. "Праисторија Срба" "Праисторија Срба" Београд. 1996. Ј. P. 1890. 1906. 1883. 1912. Petech A. 2001. W. l. Београд. Brezzi P. hist. 2001. Поповић "Четири рајске Поповић Јевсевије "Четири ицања" Београд. Пешић "Оптужујем историја" црквена историја" преведено Пешић Радивоје "Оптужујем ћутање" ћутање" Београд. Beograd. Петровић "Кратка Петровић Александар М. И. П. Руварац "Маћедонија" Руварац Иларион "Маћедони- ја" београдско "Коло" бр. 14 15 .

.Valla Franjo "Poviest Srednjega 1934. LXXXIV. родослови.. 1992. Југославије" TOM III. посебна издања Византолошког института... Живанчевић "Новом Живанчевић Илија М. Тилак Бал Гангадхар Илира" Podgorica. Стојановић "Стари српски Стојановић Љубомир 'Стари . 1980. Вергилије "Енеида" Vergilije "Eneida" Zagreb. Ј. Станојевић "Борба за Станојевнћ "Борба за самосталност.. М. Вукчевић "О поријеклу Vukčević Gojko "O porijeklu Ilira" Тилак "Арктичка прадомов. Жупанић "Тројанци и Жупанић Нино "Тројанци и Аријевци" Аријевци" Глас СКА. 1987. 1928. Византолошког института." српски родослови и Београд. 1959. Књига ο Судијама. 1893. 1924. 1872. САН. 1955. Шишић "Летопис. Београд. Ofen. Г." Шшпић Фердо "Летопис попа извори за историју народа Дукљанина" СКА. Н. "Византијски извори II" група аутора "Византијски извори за историју народа Судије Библија. 1911. посебна издања Љ. Abknuft der Slawen" der Slawen" nach Lorenz Београд. 1966. "Über die Abknuft Византолошког института. Тацит "Германија" Тацит "Германија"Београд. 1927. летописи" Сремски Карловци. САН. F. 1912. 1896. 111" vieka" l i 11 knj. Београд. 1969. "Византијски извори III" група аутора "Византијски Φ. Јовану Цвијићу. посебна издања П. покољењу" "Новом покољењу" Београд.. ина Веда" "Арктичка прадомовина Веда" Београд. И. Zagreb. Жупанић "Срби Плинија и Жупанић Нино "Срби Птоломеја" Плинија и Птоломеја" Зборник радова посв. Surowiecki. Југославије" том II. III knj. други разред 51. Valla "Poviest Srednjega vieka I." самосталност католичке "Византијски извори l" група аутора " цркве у Немањићкој држави" извори за историју народа СКА. Београд. 16 17 . Шафарик "Über die Schaffarik P. Н.Ст. Београд. CAH. J. Београд. Југославије" том Г.

Константин IV (668-685) и Јустинијан Π (685-695. берлинско-бечка име: Град Срба: Гордосервон . историографска школа.. y истину. поменуте Људевит Посавски 822. себи није случај са осталим центрима. полази од чињенице да се Дакле. 47-50.2 пренебрегавају други српски историчари. године. 1 "Историја Српског народа" књ. део старијег. цар Константин VII намеће обавезу увођења систематизације у могуће (913-959). 24-25. године". сачуван најстарији помен српског Изношење ових чињеница. које не племенског имена". 147. Манси "Sacrorum. I. Византијски цареви: Константин нашој историографији. супротностима. To условљава померање у нову постојбину. са Балкана у Малу Азију. вршили су пресељавање већег броја Словена. "Византијски извори [[". стр. током деветнаестог века. поменуте 680. већ се дефинишу као Срби." TOM XI 643. дакле.. Тако je Ово датирање одговара податку да се Србин. 2 стр. Ho. годинеХ већином. нелогичним међусобним из уобичајеног прихватања наших историчара. Г. прасловенска религија. Исидор. под Овај град je y изразито брзом времену тим именом: Срби . стр.Сервогордон. На Балкан се досељавају Срби.2 града Гордосервона у Витинији. био међу учесницима Шестог (Sisciae) код Срба у области личког града Срба. долази до искакања потпуним непомирљивим.3 на Балкан. ипак Према Порфирогениту.1 У истој књизи наведено je да je y "имену Константинопољу. штури су.. забележеног 68(3- 681. умро je још пре но што су се претпостављених векова око досељавања Словена доселили Бугари. TOKOM V-VII века. II (641-695). 3 "Историја Српског народа" књ. Срби. свакако пре Српска званична историографија o Србима. нема помена ο наводним Македонцима. ти "Словени" у Витинији подижу свој град. прастарог народа Словена. град носи Важећа та. Словена на Балкан. стоји: "Владарски син који je довео Србе податке. стр. Али. I. стр. године. дакле у првом делу владавине цара Јустининана II). прасловенски језик. што само по (после Христа). Острогорски "Византија и Словенн". 144. епископ Гордосервона. који крајем И ови подаци. за Словене су везани још конкретни епитети: Стари. I. који носе извесну историјску седмог века. Ти Словени су пресељавани углавном из византијске теме Стримон (југоистични део данашње Македоније). заснивала се на Већ код ових навођења. у област ПРЕДГОВОР Витиније.досељавање Наиме.. године склонио из Сиска 680. 147. 18 19 . на Васељенског Сабора (680-681) у Уни.документују тек од IX века израстао до епископског седишта. што значи пре 680. Древни. Уз најјачи аргумент . 2 "Историја Српског народа" књ. у знак сећања на своју постојбину.

Док српским језиком К. треба још појаснити. досељавао током петог века на Балкан . Константин Јиречек (један од Но. уз још та Ксантос).за име: Словен. Јиречек "Историја Срба I" стр. око XVI-XV века. пре тога их На овом месту. На Синају и данас постоје стари српски Дакле. Према овим Херодот (484-425). Античка област Ликија. није старије од шестог века (после наводи: српско језеро код египатског града Христа). наводи да то име. смеђ. Јиречек. у области Лике. Страбон (63.није могао Документују га: Аристотел и Диодор Сикулски. према К. затекли су раније присуство имена Словени.Србија и Банат. Према садашњим научним и река). ову оправдану научну тврдњу. име Словени. Али К. Позната Ксантос стела из Ликије. такође се само наводе Срби. и реке - нема ни: Старих Словена. као Плинија народ није било у употреби пре шестог века (после Старијег (23-79). словенској пра-давности. К. доноси потом мишљење Добровског Карпата. било као имена градова школе) . под тим именом (Словени) 1 Разумљиво. "Словени нису никад употребљавали ово име чије 2 порекло и значење није познато". На истој страници К. име реке: Србица. To опет намеће закључак. A до VI века. за тај или река. помиње српске планине у пределу нелогичност. Јиречек "Историја Срба I" стр. Јиречек не помиње још југозапада Мале Азије. Јиречек бележи: који такође документује постојање Срба. расправу o различитим именима за Србе.24. Ова грчка реч ксантос значи: плав. схватањима. Јиречек. преко: Sclaviniae. Христа). име града: Срб . четири века неке прошлости Словена. Словена још нема. у Крајини (данас Хрватска). пре Христа . Древних и било каквих у Мирна и Вировита. Клаудије Птоломеј. име: Словен не помиње се пре Исто име и за тројанску реку Скамандар (Србица = времена Клаудија Птоломеја. језику. према свом имену. К. сам увиђајући сву ту после Христа). данас ердељски "monies Serrorum". директно Јиречеку.које су они код великог картографа Клаудија Птоломеја (II заменили са Ксантос (како се и данас зову тај град век после Христа). картографа Помпонија Меле (I век после Христа). Ето. нема. не улазећи овде у недвосмисленим наводима. К. Нити je могуће говорити ο некој њиховој.нити je το старо име. те топоними: планине .800. изразито помиње носилаца берлилнско-бечке историографске Србе и њихове Србице. Kao ни код римског "код суседа на западу и на југа свуда je познато". доводи je 2. Словени . датирана разумљиво. писана je на српском под сумњу. 37. Јиречек ••Историја Срба I" стр. познат je градић Срб на Уни. 37. доћи под именом Словени. На Балкану."Сербонијско језеро". ипак нема никакву лексичку основу у грчком језику. Код римских историографа. ако се тај народ Пелусија. после Христа) наводи кад су Хелени дошли у те пределе Зачуђујуће je да К. 37. Међутим. године пре Христа. према Синају . и Шафарика: "да je некада 3 име Срба било заједничко име свију Словена". 20 21 . Амијан Маркелин (IV век том смислу. поводом овог навођења. добија своје пуно значење и оправдање.

да би то у оба случаја била случајност . Који од ова два географска топонима смислу. 37-44). Обрнутим редом претходи другом . град Срб. У Крајини исто Оваквим поређењем у ствари. сусрели би Србе према консонант p обележава слоготворну ликвиду (прст. Срби на Балкану (стр. 11-14). наслов je једино могуће тачан. све што he се документовано износити o стварној прошлости Срба . Јер: име Србин припада праиндоевропском то je сувише. бележи je Херодот). 1997. док су остале три л.област се зове српска Лика. санскртском: Сораб. Млсићи .вук. глаголска изведеница. Коренски вокали показују Идући још дубље у прошлост. истим именима ТРАЈТИТГИЈА обележавана je и југозападна малоазијска. У тој Лици. проширења корена Срб.): Увод (стр 9-10). Санскрт бележи: Сораб . временима. некаквих Словена. анадолска област.седмог века. као и нужних проширења према делима уважених аутора. река се звала Србица. Јер. немогуће. Приштина. око 14. II издање Смедерево потом . једино Грци су тој Лици додали: ија (као такву. без претпостављених оптерећења. У тим вековима. али и година пре Христа. У истом смислу. комплексу.појављују Срби. официјелне историографске теорије берлинско- бечке школе. нема никаквог помена o имену н већ сасвим вокализоване преко у (пример: влк . Али. јер им смета све српско .могуће je! Ho. ни у тим далеким чврст. у историјском (балканској). Отуд Срб на Србици.древне Историје Срба. Срб . чак и од злонамерних. Да ли he временом Хрвати променити име граду. звала: Србица. СРБИ . у ширем комплексу могућност нулте базе ср. зашто je назив књиге наизглед чудан: Србнпре Срба. та школа je разврстала 1 Овај рад je последица анализе другог поглавља из моје књиге некакве сеобе Старих Словена на Балкан. Али.СЛОВЕНИ И АНТИЧКА Личани. крст. па се тек "Историја Срба" (I издање. према све већем интересовању и истраживањима . остаје . остаје сасвим јасно. Јединствена). 2000.Мусићи).за сада то je немогуће утврдити.на Уни). Док je Словен искључиво каснија временска Дакле.Раније се Уна. пре тог зацртаног: петог . јер и у српском језику Индоевропљана. поређење би било погрешно.Србинда. према овој уводној напомени . Преглед праисторијских култура на каснијем српском простору (стр.1 Предговору. Трст.. пре тог свог латинског имена (Једна.све je το далеко испред наводне.000 могућност присуства целог вокалског реда.. 22 23 . м.

као што ће бити наглашено. као приближно одговара неком кратком времену пре 700. долазак кана Бориса источно од Хема. војни успех Византије.на просторима именом: Срби. бележи да je цар 1 године.у које су се народе (касније) претопили Ловци на северне јеленове (документовани на цртежима шпанске пећине Алтамире). Исто бележи и Нићисрор 24 25 . Пеласти. Кимерци (Кимберци). све те Словене познавала je под каснији општи етноним: Словене) . деловања словенских апостола св. отклањају се наметнуте заблуде. Јер. Средином XX века у науци je већ прихваћено уважава се сазнање o старости појмова. како он Дукљанину. Трачани. код многих аутора кромањонци или много даље још старије културе присутан je и термин Протословени. каже "Словени". To њихово: пра . преточеном у исторнју o Словенима. Праисторијске културе није лако идентификовати са народима који касније живе на њиховим археолошким налазиштима. Према Пелопонезу.. 705-711) са војском (688-689) успео пробити се из Константинопоља до Солуна. од Пелопонеза начинили своју земљу назначен je: "за време владавине Владина". примера ради.налазимо Србе (као и словенског народа. у расадником свеукупне европске писмености. затим Етрурци. Стога не знамо ко су били становници културе Лепенског Вира. Словена" ("Византијски извори I" стр. документованих дублета Христа. у свом ("Византијски извори I" стр. са простора иза Волге.односи се на време пре доласка кана Бориса. Трибали и многа друга . били већинско становништво на Летопису.неандрталци. на Балкану није могуће говорити и o пра-Бугарима. Поготову кад су Пишући o неком старијем времену Словена. 297 в. 7).није учење да су Срби (Словени) имали писмо пре доласка и могуће мешати прадеде и далеке праунуке. историографији.Словени. било каквог разумевања. Тако o * Сазнање да су током VI века Срби. својим писмом неодржива. ширег евроазијског континента. па и Порфирогенет наводи да су и у VIII веку. Тако. у науци. према Монемвасијској хроници кану Борису пише Србин. Јустинијан II (685-695. чисте временима. блискоисточног и месопотамског региона. у смислу . Појам сам по себи не доприноси могућности упућују на повезаност са Винчанском културом. историјски je претходе класичној цивилизацији Грка. неки изузетан догађај. Ликијци. што ("Византијски извори II" стр. историјском смислу." стр. Теосран. палеолита. како се данас каже. у тим древним Усвајањем ове непобитне чињенице. није била у употреби пре II века после Преко лингвистичких. као O ИМЕНУ СЛОВЕНА што не знамо . односно Барском Родослову. Ћирила и МетодијаЛ У том смислу. односно оправдања. укључујући и сва потом настала клинаста писма именица Словен .. 283). "успут je покорио велике масе Фердо Шишић "Летопис. Према позитивним научним сазнањима та Међутим. за име Србин: Рашчани. 226). који заједничка именица: Протословен. историјске истине. у пракси. Ранија прошлост тог. поп Дукљанин. у питању много старије културе .

у Југославијама. одмах по доласку на престо (685): насељени су такође покрштавања Срба (872. На VI Васељенском Сабору. или 876. 77). посебно не у старим документима. као што истиче Георгије Острогорски Острогорски: "могао je створити војску од 30.". Србин пореклом био je и године прешао je јак одред од пет хиљада људи Арапима. тог времена ("Историја Срба I" стр.да су у питању Слависијани - вршили пресељавање становништва у Малу Азију. Нови талас пресељавања Срба из теме Стримон извршио je и цар Имајући и овај податак у виду. распрострањеност Македонаца на том простору Струме) већ 665. 241). Гаврило Лесновски (код Гордосервона. Велесова књига исписане старим писмом^са текстом посвећеном богу Влесу/Велесу. могуће je y пуном светлу око Сервогордона. 26 27 . To документују српске У контексту укупних хрватских настојања. Док житије св. епископ Дукљански (999-1016).. име града Гордосервона-Сервогордона Македонија). Прохор Пчињски. Острогорски "Византија и Словени''. да појачају одбрану од продора Арапа. тако и Тома Ларисе. a посебно северне Грчке. Острогорски "Византија и a како истиче Константин Јиречек. М.под митрополијом Филипа (престони град Гордосервона .. потом и у литератури Г. стр. и не наводи. цареви. 99). 24).сви из раног XI века. Јер Срби су имали своје светитеље: кнез Јован Владимир године. ако je το могуће. мислећи на садашњу ("Внзантија и Словени" стр. 248). одн. Константина ("Византијски извори 1" стр. који су их цариградски патријарх Никита ("Византијски извори I" стр. ранијој постојбини. да. јер како каже Г. "па су услед тога Византинци претрпели тежак пораз" град. академик. и не хришћанске епархије: Језерска и Радовишка . подигли свој град Сервогордон. где су ти "Словени" према својој "најмање четврти део целокупне тадашње византијске војске". 132).. Ћирила и Методија. године). населили у Сирији. Г. из теме Стримон (северна античка преселили у тему Опсикију. Кратова). Из шире области Slavisianoi ("Византијски извори Н" стр. познате као словенска Велесова књига. иако je неоспорно знао за име тог српског града племена Смолена . Сасвим je за очекивати да су Срби били бројно становништво 57. стр. или пак Македонски град. чинећи тако ("Историја Византије" стр. то није био једини међу Словени". 15). сагледати важност поменутих српских епархија по северној Грчкој. Још je на самом крају Првог светског рата Но ипак. Од "Словена" изневерио Византију. епархије. Струме и Струмице. пронашао дашчице Задржало се мишљење o словенској писмености тек од св. масе Словена у Малу Азију. Драговићка . Ћирил у Херсонесу ратом. Великаја и Маретић. једне Јеванђеља и Псалтира.. код Алепа (Г. Но. према црквеним истицањем скромности "Исидор. пуковник Изенбек.под митрополијом Солуна. a друге je примамио себи речитошћу" ("Византијски извори I" стр. међу учесницима Сабора помиње се Србин. Јер: још северније. Јоаким Осоговски (у Осоговским планинама код недостојни епископ Гордосервона" (Манси "Sacrorum. 233-234). који Ћирила бележи постојање на српском језику: наглашава да je цар -'покорио велико мноштво Словена. средње.000 људи". употребљава Порфирогенетову Филипа II). прешло je двадесет хиљада бораца ових српских војника (јер свој нови град нису назвали Словенски Арапима. Острогорски продужава саопштавајући да je већи део и ових Гордодсервон (на јужним рубним областима теме Опсикија). цареви су. управо сто година пре официјелног Јустинијан II. o TOM налазу није писано. 73. које je св. Порфирогенет За ове грчке области није немогуће рећи да су то биле словенске помиње Словене као народ кога су његови претходници. 56). Јовић "Србија и. епископима тог порекла. цар Констанс II (641-668) je преселио велике Цар Јустинијан II преселио je још већи број. изведеницу да je y питању народ: Слависијани. као и Георгије Монах.Сервогордона. одржаном у Константинопољу 680/681. изјашњавајући се само . TOM XI 643: Брегалнице) . Према сведочењима Теофана.под митрополијом помињу Србе." стр.

59.Великое *· Р. Па. примрго je 1054) од стране херсонеских преводилаца". Маретић бележи: "А пољским изворима. преко прецизира Кијево време". 28 29 . Браћа. Германарех je умро 375. то уједно Балкану. односно да су (858-867. 2 Т. али и o "граду који се време превели важне богослужбене књиге са грчког на гради". Пешић у вези преводиоца тек.сам затекао. Св. познавали српски језик. потом Асколдом и Рурик. може се закључити: Тарсу научио . Ћирило. Пешић такође бележи да je пољски краљ његовом подизању вградаг Кијева.као и Библију у рукопису. 42. ·*· Радивој Пешић "Завера порицања" стр. Али. поверио je св. то може знатно да Управо тај податак. године. за изразито кратко причу o Кију и његовој браћи. 51. Рачунајући управо на њихово Консултујући ове уважене ауторе. стоји да Солуњани су у оно доба говорили Славенски". 3 девет стотина година раније. 48. разумео затечене свете књиге на Стријковског наводи да je његову тврдњу "засновао на српском језику. Пешић "Велесова књига" стр. Њихова каснија судбина није позната)". Овидије. посебно Стријковском. наводи на закључак да св. Браћа су. уз цара Василија I (867-886). као потом и Срба на Галареха. 42. али и одмах потом "Велесова књига" са хришћанских епархија. Маретић "Славени у давнини" стр. a према српски језик. силу речи"Л Овај изнесени податак у супротности je ca O Велесовој књизи објављено je: Борис претпоставком да су св. да уважи тражење кнеза Растислава Моравског. Пешића. који je Псалтир. и говорећи c њим. док je био у На овај начин дошло се до приближне или тачне изгнанству у Тарсу (црноморски град). (Касније je Раздивал научили српски језик. према запису o Германареху. a које били Срби. како су били родом из Рабиндер "Живот и религија Словена према Влес Солуна. целих Кијеву. 877-886). Писац наводи времену кад су пошли у Моравску. произилази познавање тог српског језика.2 Р. велики патријарх Фотије да je "Велесова/Влесова књига" настала. године. језик Јеванђеља и Псалтира такође запленио мноштво књига и докумената o из Херсонеса je већ био на српском језику. за очекивати je. али није схватљиво да у Солуну нису je запленио Болеслав Храбри.био je српски. бар тако произилази. Браћи да изврше покрштавање Такође и имена готских и хунских вођа: Германареха и средњоевропске Моравске. досад пронађене таблице писане у размаку од пет године: "уништио или понео са собом многа важна векова (од IV до IX века).1 Под тим градом подразумева се Кијев. 51. Пешић "Велесова књига" стр. да je св. затим o кнезу Кију и Р. 2 Р. евидентно je да су Болеслав Храбри (992-1025). Пешић "Велесова књига" стр. помиње се праотац Ор. 38. жалопојкама за Римом. Па чак и Т. писан словенским словима и нађе човека који представљао превод из времена Јарослава Светог (978- je говорио тим језиком. 3 Р. Јер. добро исцрпним објашњењима и преводом Р. према одређује време кад су писане те дашчице. живећи на простору Срба и њихових књизи". где су. према његовим године почетка писања Велес таблица. анализом писмима. желећи почеци њена писања на дашчицама били у IV веку: јер.40.2 "Кијев je саграђен 430. У том запису пише: "Нађе Јеванђеље и летописание . Браћа нису предруриковским летописима писаним у Кијеву. језик који je ту у таблица и потом објављене књиге. документа и дохришћански летопис . по заузимању Кијева 1018.

временска последична признати да o њима (Кимерцима) не знамо много". Ипак изненађује да Р. Варјази су.Викинзима.^ Но.3 Међутим Пешић бележи податак из Велесове Ререк (Рурик) je као кнез Новгорода отишао у књиге: "Наши оци су били Кимерци". Укупно je пронађено четрдесет и пет дрвених нису знали нормански језик". Р. Б. којом приликом je изгинуло десет хиљада Елбе" (о овим Кимерцима на Елби Херодот ништа не Нормана. " стр.. 3 Р. "Велесова књига" стр. a нема никаквих вести o кнезу Олегу: тог доба су наши оци били на обали мора. у свој руски град. на имању породице Задонски. 41. Готи су им препречили пут: "тако су дашчицама. се на Каспијско језеро. чудно да je после тога (ове битке) Ререк (да je био * налази Кимерце као део сумерске Норман) кренуо на југ да осваја кијевску Русију. јер: "Кијевљани 1 Р. Поред овог важног податка треба истакнути да године. те се једиНо може разумети: загонетније: "Били су Кимри (Кимерци) оци наши. 33-34. Јер су Новгород приближава се Херодоту . Пешић наводи три кад су се ти наводни Срби већ назвали по локалном. 1 Б. у људе и стоку на ту обалу. У том својству прасиће". које je протерао Ререк са * Кимерце налази "лоциране на левој обали браћом. У именица. године пре Христа до IX века наше ере". не као Норман. Пешић "Велес књига" стр. 21. у августу 1919. 52. имајући у виду да се мора. Док Р. Пешић бележи да je Велес књига: ". Рабиндер износи. 2 2 650.. a Грке су растерали као преплашене ствари. Пешић наводи: "Морамо Како je име Рус/Руси. 52. леђа". са великим тешкоћама су преко ње пребацивали своје 1 годинег. књига уједно показује време свог настанка. пише. Ово "море уз Ра" (Волгу) односи Р. * да су живели у Украјини. Пешић "Велес књига" стр. уз реку Ра и "то може да буде доказ да je књига завршена око 870. 64. Рабиндер "Живот и . Пешић "Велес књига" стр.! Ререк долази у Кијев. и ти Варјази нису били Нормани . 3 Р. 2 2 Р. 58. од стране Нормани нису долазили.. јер га Влес књига бележи као Готско море: "До помиње Рурик.VII 20). вези објашњења ко су Кимерци. море. западни Словени или Венди. 30 31 . по Влес књизи река Волга je још називана својим Први објављивач Велесова књиге са ових старим именом: Ра.Викинзи.* стога у Кијев ни трговци дашчица са текстом Велес књиге.. Пешић "Завера порицања" стр. мада нису исте и његово руско становништво дуго били у борби са полазишне ни исходишне области у питању. Тада су Готи живели код Азовског дашчица. у су потресали Рим. идући ка Дону и тамо су ствари хроника писана словенским писмом и језиком на видели Готе". али треба узети у обзир да Херодот није могао да Стога Р. Пешић исправно закључује: "Било би у свему буде у праву). још je Кијев. Норманима . потиснути од Податак o Варјазима принуђује претходно Скита у VII веку пре Христа (са овим податком раздвајање појмова: Норман и Варјаг. белогардејског пуковника Изенбека. a да цивилизације (према доступним изворима и то je Норманима непријатељски Новгород остави себи иза нејасан податак). и могућности: то варјашком хероју Рурику: Руси. Пешић "Велес књига" стр. и излаже историју Словена у периоду од морали да се бију за ту земљу и наш живот".

Хрвати). у пределу српских планина. религија Аменофиса Аменхотепа IV Ехнатона (1370. дошли су Но. ердељских Карпата. Вероватно су до да би наводили ову књигу. 4 видети: Џемс Џ. памћење.стога пружа све радости. религије.па и овде je. Пешић "Велес књига" стр. 2 М. записан je 1 игром". ·*· Р. 3 према Р. ο томе нема историјских стара. и да ли би je поново тада били у областима изнад Крима. мада je y питању чиста српска ћирилица. Пешић "Велесова књига" стр. Пешића (до сада једином издању на српском језику). Нешто као стари култ и позивање на документ. je и добар познавалац старе српске религије и обичаја. To je подразумевало пренос свих особина Овакав опис напада Римљана на Русе једино се предака на потомство: знање. 72.Словени већ je било оригиналног текста (као кад je y питању неко научно одомаћено код многих). Пешић "Велесова књига" стр. Чајкановић изјашњава да се Римљани и то око Крима. име Словен . област коју мапе бележе као O прастаром српском богу Велесу/Влесу писао Сарматију или Кимберију.4 ратовања императора Валенса (364-378) у пределу "Велесова књига" у овом издању уваженог Р. 2 пошли су морском обалом до Сурожа и тамо створили Ο религији времена служења богу Велесу/Влесу. По другом наводу из Велесове књиге. 233. оставили су нас на миру". Посебну вредност књиге и Р. одакле су их објављивали са овим поретком односа: Срби . ако je неко у стању: неком другом организованих за мртве. јер je био сунчан". друге жртве супротан податак: "Русију су разбили Грци и Римљани и нису приношене" уз песме: изласку и заласку Сунца. Код Ехнатона "цвећем и воћем. поредак. Фрејзер "Златна грана" стр. имајући у виду да се све старе познате својим колима и железним оклопима и ударили на нас. прехришћанска "српска религија своди на култ података. за заједништва. 2 Р. 80. устројавање потомака у духу јединственог односно још северније. тотемистичких божанстава. 3 Р. Јовић "Историја Старог века I" стр. писма без вокала . предака. да земље. може повезати са нападом Рима на просторе Дунава. Празници живих као и оних (светковина) могућности. отерали Грци и Римљани. чак и пре него што су постале религије. обрађује и доноси превод до данас нађених. после напада на Русе. 32 33 . 44. Пешић "Велес књига" стр. увек су обележавани песмом и Р. 3 "Римљани су нам завидели и смишљали зло. Словена у предхришћанском времену (према веку када Пешићева превода. Могуће je очекивати да су у то време Грци били Веселин Чајкановић: "Неколике опште појаве у старој на северном приобаљу Понта. али да су Русе нападали и српској религији" где се В. али не 1353) и "религија старих Словена била je религија штампана Гутенберговим изумом . писао je и Natko Nodilo "Religija Srba i Hrvata" или касније Дакле. a Римљени видевши да одлучно бранимо свој су све укупно узевши прослављале . 80. 44. све и зато смо се дуго бранили и избацили их из наше још из домена: шумских. Руси су пошли на издање "Stara vjera Srba i Hrvata" (данашњи Хрвати тешко Сурож (данас je το Судак на Криму). Пешић "Велес књига" стр. чине приложени факсимили je та књига настала. укупно "Велес књига" je образац верског живота четрдесет и пет дашчица. 45. Према самом тексту Велес књиге стоји: предака".искључиво култ 3 живот. 2 Сурожски крај.

·*· Влес/Велес књигу чинн можда и већн број давно изгубљених дрвених плочица (нађено их je свега четрдесет и пет). тако да je био бар дешифрован". који ће се сложити Табела III Ћирилична транскрипција стотинак годнна касније. од свих расположивих графема славјано-сербске. као: Изгинулим ликијским коњаницима. руско- српске редакцнје и поретком писма српских средњовековних повеља . Тшрила. стр. Б. на њиховој стели из Срба. Ту су још подаци из житија св. те Cippo di Perugia. Рабиндера. Ксантос Стеле н Повоја Загребачке Мумије! Вук Стефановић Караџнћ писао je свој "Рнјечнпк" осамдесет годнна пре него je откривена Винча. Пешића. Ту су и лидијски - лиђански споменици. Рабиндер наводи да je нордијска теорнја историографска школа дашчице бр. али врло сличиог ћирнлици. Рабпндер писао: "Текст на овим дашчицама био je исписан словима непознатог писма. Kao да je Вукова ћирилнца била недостајућа коцкица мозаика. 34 . To je код њега било несхватљиво надахнуће да он. скоро идентично са српском ћирилицом. доживео Вук Стефановић Караџић. 16 (коју треба поистоветити са берлинско-бечком школом Илије М. то старо гшсмо je најприближније. одбацпван у своје време. Рабиндер. године. уз овај превод и коментар Р. које je пуковннк Изенбек пронашао у Украјшш 1919.одабере писмо очишћено од свих сувишних полугласова. Према више него успешном. и ћириличног поистовећивања "Ксантос стеле" из 2800. године са српском ћирилицом. 16. Какав би понос у светлу свих сазнања. Пешића. те уз претходну књигу Б. које ће стотинак година касније омогућити дешифровање и превод Винчанског писма.Личана Мале Азије. 68-69 Ho свакако.Словена. показало се. на имању породице Задонски. чак и код злурадих Срба . стотинак година пре откриваља Лепенског Вира . Фотокопија фотографије текста дашчице бр. Још je Б. названој од Грка: Ксантос Сгела.ишчитавању)Л Б. ту je и писмо Ликијских Срба . Живот и Религија Словена према Влес књизи.a потом: све се уклогшло. потпуном преводу од стране научника Р.више није могуће заступати мишљење o некој ранијој неписмености Срба .

Мирољубов . 8Дужни смо боговима нашим и стога им одајемо хвалу: 9Нека je благословен вожд наш сада и увек и за век ивекова. И Дајбог услиши молитву његову и no тој молби бдаде му што je молио. стр. Пешић. Д-16А/1Т l Велесову кн>игу ову посвећујемо богу нашем који нам je уточиште и снага. стр. 2У она времена бејаше човек благ и одважан да га назваше оцем Руса. Имађаше он стоку и краве и много оваца 4 и пребиваше у степи и нигде не могаше наћи мужеве за своје кћери и мољаше Збогове да род његов тако не усахне. 178-179 (Прилози): P. Ί H дужни смо веровати јер јасно je да бог Вслсс пород доноси. 3 A raj човек имађаше жену и две кћери. Тако бејаху ожељени они који су међу нама. Пешић. Р. 10 Изговорнше to волшебннци и одоше. Велесова књига. Велесова књига. Пешић. 102-103: Д-4А Почетак систематизације писма Велесове књиге . 84-85: Д-16А/П Р. стр. Велесова књига.

. 15 из Велесове књиге P. год. P. 66: Факсимил дашчице бр. Завера порицања. 188-189 (Прилози): Систематизација Велесове књиге . Пешић. Велесова књига.Радивоје Пешић. Пешић. стр. стр. 1985.

Ову своју књигу напнсао je на француском језику (издавач српског издања те књиге наводи њен францускн оригинал: "Vie et Religion des Slaves selon le livre de Vies" . који je поседовао то. доласком са Далеког Истока. Кад je το.последицом злонамерних тумача . Рабиндер заокружује тиме да су у ствари: Кимери. Ово уситњавање словенске историје чињено je намерно. остаје и даље непознато. 35 . то je увек исти народ. Рабиндер je рођен у Русији. Сви закључци са пуном документацијом ο археолошки утврђеном Винчанском писму.разврстани у потпуно различите народе (који у свему томе не носе никакве заједничке особине. упућују на једину неоспорну чињеницу: извор свеукупне писмености јесте Винчанско писмо (нађено у Винчи код Београда). према таквим схватањима. И овај изнесени став Б. Кијевскн Руси .. године. ванвремено достигнуће: Писменост увек упућује на изразито развијену цивилизацију. Анти. били неки други народи). на француском објављена та књига). Али тај Рус пише: "У ствари. све су то. Поменута je назнака да су Срби. могло бити. Но уопште за писменост .цивилизацијски скок народа. и где.како су сви онн називали Србе . Живанчевића) намерно створила Словенима комплекс далеко каснијих дошљака (V-V1I век после Христа). да je давно раније све већ било дефинисано (подразумевајући долазак Словена .али не доноси које je године. 1909. Скити.на Балкан однекуд иза Карпата. који говори исти језик и има стабилан континуитет своје религије. Бар овом цитату није потребан никакав коментар! Б. Несугласице око настанка српске писмености Око проблема кад je настала српска писменост - није могуће дати једноставан одговор. тек у ствари током шестог века). на укупна сложена питања и судбинска заплитања око балканских и не само балканских историјских проблема . не грешком".. бар приближно. за увек.толико касно. донели писмо са собом.

пре него су они дошли у одредницу везану за сам Повој. важно je лстаћи: још на Арктику биле записане. године. je настао у VI-V веку. затим. Велес књига (исто пре деловања св. из (331-420). расенско. односно . било лана.није се штедело и повојн Винчанско азбучно писмо настало je између су увек билн од неупотребљаваног. како je утврђено да су Веде настале још у Арктичкој области.1 2000-1500. намеће се чудан вредних драгуља. стабилно доба египатске државе .када. Према касније нађеннм. Он се нешто млађе од пелашког и трачанског (ово етрурско- још назива и Ведским писмом. Ова Повој ове. краљица и веродостојан податак да су Срби донели писмо c собом великодостојника. Истока? И ако су донели са собом неко писмо . TO y себи не носи никакву хронолошку помињану српску писменост. за који се. тек током првих векова првог миленијума c друге стране имамо тврђење Звонимира Кулунџића (пре Христа). па старости санскрта. Није 5500-3200.Буквица бл. раскндали повоје мумија. Та старост свакако не одговара Браће. те свештеника. 409. чак и кад се утврди да je мумија ш неког непознаница свакако се мора одражавати и на ту одређеног периода. У зрело.1 сматрају. за сада нема релевантних података да ли су 1 У вези поменутог Повоја загребачке мумије. да су Срби донели писмо са очекивати je. Јеванђеље и Псалтир на српском језику из описа види да није санскрт. јер расенско писмо свакако припада балканско-анадолском нема података кад су забележене Веде. узима се. балсамованих краљева. користе повоје који нису више нови. јер су у свакн од многобројнпх слојева. како се изјашњава Вил Дјурант. илн пак писмености. специјалисти за 1 Вил Дјурант "Источие цивилизације" стр. који санскрт и не убраја у стара пре Христа). Јеронима писма Индије. скрнавили. Ту би се донекле могло прихватити. али то je условно. однетог ш самих гробница. чије су гробнице пљачкаши (како кажу: из Индије). Но.за чињеницама из Хроника.Индуси. Полази од брахми језика. затим се јавља етрурско писмо на констатације: да je санскрт један од најстаријих у групп Апенинском полуострву . који су били Ако je за писце Родослова и Хроника обмотавани око умрлих. и других мумија. Браће из деветог Долазак Аријаца у Индију. већ су 36 37 . Како све то уклопити у чињеницу да се српском да ти Аријци потом добијају име Индијцн . словенско писмо . године. Подунавље. Из уобичајене простору). већ у доба Декаденцнје (од XXI династије 1085-332). или златних плочица са симболом богова из закључак . потом сниу бога. од папируса.које je рашчанско. мумисрицирања.свакако неки век пре времена св. Срби су пре многих народа имали писмо.глагољица и ћирилица св. груднма мумнја свештеници стављали по један или више изразнто али у недостатку свих чињеница. често се дешавало да у "граду мртвих" свештеници. пелашко и трачанско писмо . расеченим повојима. Повоји загребачке мумије (из првог века ("Књига o књизи"). етрурско писмо je можда истовремено или το могло бити? Старост санскрта није позната. на Дакле. Да ли je овај податак у супротности са Ксантос Стела. могуће би било-да су га донели. почетком трећег миленијума: се штедело на мртвима: краљу. било папируса. A ни на осталима. За брахми језик бележи да хазарског Херсонеса . пљачкаши су и али из Ликије. Браће). Повоји су углавном билн ланени. коначно . Но касније.да су Срби имали већи број "почетака" своје Ознрисова култа умрлих. између века. бар један миленијум касније. поред блага.како латински писци индоевропских језика.

почетне странице . Аристотелов спис "Атннски Устав". Једино се уклапа у неко време после те 325. између рашанских бољара.Biondolo(-a) (TO би могао бити Флавио Биондо 640. остало. године ("Аристотелов Атински Устав" Загреб. на стр. Ј. Cippo di Perugia. Устава разлнчитих полнса. забране и сазнања за време верских обреда. док време његових преписивача није могуће П. 11463. несумњиво зато Папирус je први прочитао Енглез Frederic G. вероватно je. познат je тај Аристотелов спис. Сматра се да je мумија из тог доба. која се звала буквица. претпостваке. Орбинијеве књиге.до 242 . дашчице Велес књиге. потребно je додати: изгинулим лидијским коњаницима". или боговиедица. Јероним. налазу из 1880. године. Јер сматра се да je Аристотел написао овај спнс потврдио папа Еуген IV (1431-1447)". Стела ликијска. док су италијанском језику. који сажето износи те најзначајнији Устав од тог броја. где бележи да je св. Kenyon. објавио га je што су њеним посредством објављиване божанске јануара 1891. Орбини "Краљевство Словена" стр.ћирилицом дешифрују: Винчанско писмо. између 329-325. вероватно написан током XI-XII века). Шафарик се изјашњава по питању Буквице утврдити. или времену неког каснијег и литургију. уз непреведене странице М. 38 39 . Према томе. и друге мумије која je пронађена 1890.етрурски Перусија. априла 1606. остаје отворено . различитих државно-друштвених система ("politeia"). због крвавог гушења неуспеле Килонове завере (око извора . Јероним на ту Буквицу превео Свето Писмо. Како je тај "Устав" један од чак "Летопису попа Дукљанина" (уз све могуће различите 158. у случају налаза таквих списа на повојима мумија. званих Велжинаши и Дабоњаша. CXLIX Ф. у предговору "Мавро Орбини . године).! Одмах испред тог српског превода стоји да исписани различитим текстовима.l из књиге Мавра Орбинија "Краљевство Повоји загребачке мумије. Спис почиње суђењем Буквице: М. која je прихваћена и коју je доцније преписа орипшала.купопродајни уговор склопљен и уклесан у камену то постоје вишеструки и несумњиви докази! Између пред две хиљаде и пет стотина година. Поред тог време мумифицирања нлје меродавно времену старостн тог или кључног податка. Овај етрурски писани споменнк пронађен je 1822. ·*· М. колико их je Плутарх помињао. XI. године недалеко од Перуђе . Словена".које je писмо стоји да се Дубровчанин Мавро Орбини тако било стварни почетак српске писмености?! потписивао испод текстова које je писао на Стварни почеци сежу дубоко у прошлост. године. За очекивати je да je тај Аристотелов Устав био редакције издања ове књиге). 'Зрцала духовног' датиране 20. док му je право име Мавар Орбин: многи учени Срби улагали цео свој живот да докажу "како се потписао и испод српскохрватске посвете свог непостојање раније историје Срба.Живот и рад" Из понуђеног..нису преведене.ако je он у питању. бележи: "На том језику он je саставио оригиналног списа . Баришић даје подробнији опис године. тј. веома je Према изводу уваженог др Фрање Баришића (члана драгоцен. 1948. A да су од стр. 6). јер ту М. за l Cippo di Perugia . коју je саставио св. Орбини се позивао на један од својих Алкменидима. писац књиге "Italia Illustrata").. била обавијена почетком тог Аристотелова списа. (Dum Mavar Orbin Opat od Sfete Marie od Bačke)". Захваљујући том уведеном обичају пронађен je недостајући Орбини углавном елаборира o "Барском Родослову". прадавних времена писали своје законе на таблама. На стр. Према CXL помиње Буквицу коју je саставио св. Нека друга мумија. године. као и лидијски текст са "Споменика Јероним Далматинац. па до у позитивном смислу: "Словени су имали своју азбуку краја I века после Христа. Ксантос Око поменуте Буквице.

Артемија и д руге. постојећи превод . Јустина I. 68-69. као и владаре блаканских античких држава. не помиње ни Буквицу. Јер. не помињу ни др античко доба. јасно je да се словенски ту говорило још у на словенски језик. Једино у "Енциклопедија Лексикографског Завода" 40 41 . Ливије римске књижевности". у широком предговору o животу и раду св.др Мирон Флашар у делу "Преглед које спомињу антички писци. Kap. Галерије. тај превод Светог Писма бл. Јероним живео 200 година пре доласка Словена у Међутим.Загама.Italu. Јеронима . као и литургију. Овај превод бл. јер каже: "Пошто je св. нису поменути још: Јулије Цезар. тако се нигде не којима се посебно истичу Филип II и Александар помиње ни Буквица. Поменути аутори такође не помињу ни писмо М.Буквицу. Grapsa. 1908. Велики. у северним причама . Јеронпма нису тачни. поред св. Валенс.1 хришћанске мученице биле су: Сузана."Enneades sive Rhapsoidia Historicum"). нити превод Светог Писма на A. внше очекивао. Орбини се позивао на два Италијана и папу Еугена Источног Римског царства набраја: Лава. бар везано за Диоклецијан. Орбинија није У издању "Кршћанске садашњости" објављена je књига Хуберта комплетан. Јеронима Далмацију. Библији податке доноси М. Орбини даље наводи шеснаест римских бл. Аугуст. Јеронима: литургију. Северних Илирика. године. Иван Марковић. осталог. Петровић "Праисторија Срба" стр. одреда словенске "Преглед повијести Цркве". Стога je тешко говорити да ти Орбинијеви подаци Јустинијана I. до 1161. разумљиво. Тако je дошло до Орбини je донео списак владара које помиње "Барски тога да су они (Немци) од 'Вана' узели не само мноштво Родослов". Орбини. назива места". o којој. бл. Немци називају још увек Вендима. већ и више божанстава. Јеронима. тиме уједно допуњујући 1506. Од папа: Гај и Иван IV. 240-243.). IV. написану на писму те Буквице.).. речи. поред Посланица и Хроника. важили су још у Странице од 205-239 М. Библије на латински језик. Загреб. међу нема ни помена o систематском раду бл. Чак и овај дуги списак М. Аурелијан. у свом преводу "Изабране Посланице св. Примера ради. бл. 1995 (према X. Октавијан Једнна "Велика повијест Цркве" том II. римокатоличку Цркву. Гратијан (Грацијан). године". Јеронима" I-II (Загреб. Константин Велики. Ликиније (Лициније). од 495. Тако опису "Историја краљева Далмације и суседних земаља су на пр. поред њих још тридесетак Јединовом издању на немачком из 1975. Coritta. Јероним . чија су имена раније Књижевни рад св.M. које превод Дукљанинове "Историје". од које сам. Максимин. бл. Нормани слали у 'земљу Вана'. Орбини наставља: "Исто нам углавном се заокружује његовим упоредним преводом саопштава и Sabellico" (Mapo Антоније Сабелик -1436. Јеронима (код Православаца 1 употребљавали као синониме упоредо са својим". итд. као и o тој словенској царева родом са српског Балкана: Клаудије. нскрено. И поред бројних навода o "војничких царева" између 270-370. M. To доказују и имена места у Далмацији Милан Будимир . Орбини je посветио давно доба Словени уопште узев као просвећенл. као ни Аугуст Франзен спомиње Bilazora. такође износи податак који оповргава претпостављене Јеронима познат je под именом Vulgata и службени je за Сеобе Словена (V-VII век). језик Буквице. За италијански Срба. тј. Од царева М. Потом М. Проб. Јеронима.блажени). од стр. Јерониму у овој књизи. М.. чији су остаци данашњи Лужички Срби. Орбини старији.

чудније: своје писмо! Тадашњи Рим још није постојао. радили на томе да униште. како то наводи Р. Пешић "Велесова књига" стр. али долазе као Расени.од кога Латини примају и глагољаша лакше бранили глагољицу. без цивилизације (а на Апенинима то ни од кога нису могли примити). године: "Скити (које судећи по кога су ту. што једино може неким покретом Што се тиче раније поменутих Етрураца они. Трачани. Јеронима. на Апенинима. поред бл. не узима се TO y обзир.3 Тирсенско море. почетка првог миленија пре Христа. писменост! Да ли од Етрураца или преко Куме.нема. према Варону. рођен у могуће и Тирсени (мада никакве повезаности. Индијци и сви они који живе на Неке археолошке назнаке o Риму пре његове светске крају света. O философу Етику писао je. мада има назнака да je y питању и Тек потом. 1927. временом своје СХС Ст. Пешић "Велесова књига" стр. где још ако се прихвате теорије . према Ливију: своју историју - Стридону . Стојановића (Београд. пише: "У Далмацији и Истри проширила се током Средњег века у тој Италији . без писма. Пешић "Велесова књига" стр. штапића добрих вила. књ. Пешић •'Велесова књига" стр. Етрурци.). Ab urbe Condita (753). КОЈИ je се ипак прихвати да су Етрурци дошли на Апенине око 847. могли примити писмо. ако са собом нису P.тек почетком првог миленија нема Рима. јер од Златоустог из 389. Римљани су чак намерно. Ако linguarum ab Hebreae usque Theodiscam et notis antiquis". западно од Апенина. 2 Р. Пешић износи: "Етик je Анарти. ту у каснијој Италији. у делу "De inventione Етрурце не одговарају те хронолошке одреднице. према познатом почиње.све раније културне трагове Етрураца. 666 пише: "Њему се приписивао и изум одједном исказују све карактеристичне ознаке високе глагољице (Scriptura Hieronymitana)". У том широком писмо.1 Такви je био философ Етик. 27 Ha простору Балкана и данас живе Раси. поред Ага-Тирса били су ту и За философа Етика Р. Етрурци долазе под шире писма". Рашчани. често подножје Алпа. o Јерониму Републике (509-31). изумео глагољицу" да би тако у сукобима латинаша Тако су нејасне и назнаке . Раци. збришу. И оно. 3.Дрниш). познат као Грка? Scadrona) . у тим вековима . нема чак ни колиба.). У IV веку. 27. још многим доказима можемо сматрати Словенима). који je такође "начинио слова за словенско немамо. Рим Грахово (но. зове Тиренско или преводи његову књигу o космогонији". Сармати. пре Христа долазе са неких малоазијских простора. под словом J. 4 Р. 27. ако прихватимо и Ага . преводе Реч Божију на своје језике". * Р. постао надбискуп у Мајнцу. око два-три века касније.2 војвођанском простору. од Бл. за Пешић. Пешић наводи запис из житија светог Јована донели писмо (у ствари то je логични нонсенс). други писци који су познавали "различита словенска Ипак. У свим таквим историјским комбинацијама. 1 Р.1 Такође се и био угледан научник и познато je да je блажени Јероним море. 27. (Загреб.Тирси). 42 43 . појављују се и можда у ствари треба додати. и у "Народна Енциклопедија" цивилизације. али да та слова нису слична глагољичким". Јероним je рођеном у Стридону (Птоломејев Сидрон.Скрадин на Крки. Раси - идентификован као Скит мада je био Словен.4 славе. био je y непосредној близини. и Hrabanus Mavrus (776-856). 25. 1 Цезар "Коментари o Галском рату" 6. бар данас Истрији. које једино помиње Јулије Цезар. легенда да je J. балканских простора. 1958. на стр.

санскртско име везују се питање: зашто Грци нису свој Алфабет сви ти дублети). бар . Од тог великог мноштва.1 Вавилонску кулу. према свим сазнањима. изговорено слово . Рашчани. па следе епитети: себи све стварне касније нејасноће. бар времена Писистратове тираније (561-528). и још обележена кључна неолитска размеђа писмености. часних. међу многима. који je осмислио отворено кад су се сусрели са тим усавершеним писмом Алфабетско писмо преко дублета из феничког. Може се то и другачије исказати. Или. да ли су наследили назив те реке и од кога. зашто je Лепенски Вир постао Утнапиштим. пуних нејасноћа. 44 45 . Рашчани. Они су некад. Да ли je могуће . различита наметнуо различитост језика. изнад или ο ком се το времену. већ je лидијска и означава . проблем: када су логичну. остала су различита имена: Ноје. неког свеопштег појма немерљиве санскрта са српским оправдавају неки дужи заједнички прошлости. живот Индуса и Срба).феничко писмо.Срби носи обележје . остаје изван ствари ни данас не знамо).иако je το само no себи У вези грчког језика. зар се не треба питати: ако су неки Трачани иза Индуса. у том слулчају. Како то да неким другим.појам Србин . ако су. Зар су и Веде писане на писму Подунавља? Али све те старе назнаке . апсурдно.7-8. у протоку људске прошлости ради испод хималајских пространстава. добрих.* кад би бар приближно могли сазнати Кад су. како се схватало.у неком глобалном смислу. тиранија није грчка и не носи ознаке каснијег значења дошли у контакт са Винчанским писмом тек негде тог појма.Господина.ако нису кад се планетарна географска распрострањеност мерила (јер све остаје недоречено). времену. итд. ипак носи у бројних људи. нема никакве назнаке. да не би успели сазидати имена. братства. тада je Индија била много већа. 1 Па и за то чињенично тврђење. У вези збрке око новонасталих језика. записане су тек за Ако су Етрурци. контакт са Винчанском културом. но елаборирајући у том смислу . И та реч према неким релевантним историјским назнакама. кад je Бог људима могуће je да су временом настала сва каснија. храбрих. Деукалион и Пира. Од неког библијског времена. да ли су Срби носиоци назвали Инд (откуд пре њих. Према мерењима из орбиталног пресека.кад су дошли у бележењем појединих путника. Тирсени. тај појам . јесу ли они јаку подхималајску реку могућности поимања.коначо не повезати у једну ту je и још један. ти Индуси (данас их има око седамсто милиона). крајем другог миленијума . народ најбројнији .у вези имена Индуса (које у У том смислу. за сваки изговорени глас. Расени. Срби негде са истока. у неком нејасном . прзница. које je имало графеме градова). које je Бог такав међаш није у комплексу народа Индуса! (или богови) хтео заштитити због њихове праведности.το cy управо стари Расени. али и историјску целину! записане Веде? Хомерове песме. 11. На питање чија je далеко већа од Арабије. зашто се они не 1 називају према неким њиховим локалним ознакама? 1Мој. кренули на запад (а све изнесене повезаности За Потоп.и нама би много чега било јасније. локалним именима хероја. без разлике кад je он живео. она . феничком.остаје јединственим непознатим генијем. Ипак. одговор je исти као на испоставило се: Арабија je скоро двоструко већа од Индије. како прилагођавали своме Линеарном Б писму. намеће Срби (они за чије се прастаро. култура Индских усавршеног Винчанског писма. већ према према санскрту .

у том У светлу ових сазнања. 197-205). они су без изузетка били присиљени да v-vii века. графема из грчког Алфабета. космичких циклуса . потврђује и Черноризац Храбар. C. која се помак . Када су примили полази од доминантне чињенице: досељавање Словена Хришћанство. пропаст прилагођавали грчком писму.. око три миленија затекла пре око осамдесет милиона година (старост старије. били неки од данашњих народа: оквалификовао.графичко бележење вокала. да би те "црте" другачије 82. вршили позајмљивање фонетских Еуфрату. могућност да су Срби своје писмо изненађења: шпанске пећине Алтамире. Свакако. Билбија "Староевропски језнк и писмо Етрураца" стр. чак и утврђена методом мерења С^)· са бележеним вокалима. схватањем широких бeлeжиIsak Taylor "The Slavonic Alphabets" (London. разликовати културу Лепенског Вира и Винче. само су миленија после формирања српске Азбуке. 1899. To Овај запис Чернорисца Храбра углавном mije свакако нису биле две различите културе. pag. како то то Педесет и првим даном. рецимо. остаје сигурно: није могуће руне. са својим мага-југама. црква и дуге сличне овим". ако се читајући слике и црте урезане у дрво.и у времену и простору. без разлике да ли су Срби тешко je прихватити тврђење да су ти Словени. живот.питања ко су..нормално je квијетизмом воље. Лаба) кипови богова да знам. С. предглагољичко писмо. резами" . на словни систем. Билбија "Староевропски језик и писмо Етрураца" стр. очекиване чињенице.. шта Ово мишљење изнуђује неопходан закључак - рећи o богу Дагону. пићу својим словенским језиком. питајући се: "како су они (Срби) могли да напишу грчким словима речи као: Индуси.. или Дунаву (о чему ће још бити речи). Стога Леже сматра: И Черноризац Храбар (IX-X век) истиче да Словени од раније "писахон и гатахон чертами и C. нека светска случају. "* (по типу бечко-берлинске историографске школе). To обичне. овакав закључак je немогућ. Пра Браминим и бог. Исто je бележен у целини: ". 82.у светлу глацијалних промена. зјело. Какву тек збрку у свему томе чини лобања Сматра се да су стари Грци учинили максимални диносауруса пробушена неким пројектилом. које je настало више Атлантиде . имали су исписана њихова имена". али су се они. тих мање или Луј Леже у свом раду наводи хроничара више стотинак хиљада година прошлости. заокружујући тиме чува у Московском природњачком музеју. Како прихватити. према С. Taj закључак односи се на словенско питекантропуси и јужни људи (аустралопитекуси). употребљавајући Ако се прихвати да je досељавање научна истина грчка и латинска слова. Будизам у Титмара: "Међу Словенима који су још били начелу осуђује сваку наметнуту намеру: Желим . за свој поћтовали бога Дагона прво у Месопотамији. пошто су били цивилизације . у својим верским обредима служили. кога je смрт свој Алфабет.Хоћу многобошци на Елби (Алба.2 немају потребу упуштања у те проблеме. 46 47 . писмо које су други научници обележавали као Вендске Међутим.он није познавао њихово предћирилско. документује графичко фонетско писмо.. Раније Словени нису имали неоспорно: Срби су наследници винчанске никакве књиге. многобошци.. но Винчанско писмо.

А. своја историјска схватања o широкој проблематици порекла и историје Срба. Зејером и другима - дакле није био усамљен у изношењу научних чињеница. Живанчевић. 82. дакле у време кад ти подаци нису уврштавани у службене Историје o Србима. Гиљфердинг. Жупанић. да je некакав. П. Церин. Добровски. Билбија "Староевропски језик и писмо Етрураца" стр. др Миланом Будимиром. С. Петровић. Л.. Милојевић. 17. Новаковић. и ова књига Писање o српској старијој историји. посебно o старости Срба. Будимир je. пре VII заступајући унапред наметнута официјелна мишљења века после Христа . М. Предавањима и писањима обележава скоро цео XX век. Почињем са проф. Рабиндер. који су ишли корак даље. О. Ј. Ленард. Кострижевски. првенствено кореспондирао са античким изворима. Ј. В. иако он није први на тој листи. С. Н. 1868. времена завршетка која дају зацртане оквире. С. од кад почињу да пишу ћириловским Јеремић. Петковић.. С. C. износили су: гроф Ђорђе Бранковић. 10. има их и у нашем времену: Р. 48 49 . Ђерић. Суровјецким. "Наведеним ауторима захваљујући. Деретић. Лазић.. Ж. Н. Р. П. Желинским. Билбија. Д. 208.1 помињања вредних научних прегаоца. Б. Ј. Николајевић. 1 М. Јовановић. Хришћанства. али не износи бар другачија схватања . било који начин писања био потпуно Овим уваженим научницима (свакако не познат овој раси у праисторијском добу". М. Луковић-Пјановић.". Ж. Јовић "Историја Срба" стр. Георгијевим. Т. П.од примања Пешић. Шафариком. И. Л. М. другог дела историје Словена . Б. Гопчевић. Робер. Кречмером. К. Срећковић..1 потпуног списка) не завршава се круг другачијих Черноризац Храбар je сматрао да почетак мишљења. те познатим светским научним именима: П. Хрозним. према C. А. В. 9). К. Рајић.o времену Срба. С. Ј. La conversion des Slaves" (Paris. М. првенствено намеће обавезу претпостављених сеоба". датира од 863. износећи објективне лингвистичко-историјске чињенице. * Louis Leger "Cyrille et Methode. године. Професор М. Ј. словима (ћирилицом). Нешто раније. С. y научном смислу. Л.

9. 2 2. 1. 5. 1 6. 3. Завера порицања. 28: Винчанско писмо Радивој ПешићУпоредне таблице . 1 3. 2 4. 1 9. Консонанти Р. X-XI: Винчанско писмо прва систематизација . 1. 2 6. стр. 4. 2 3. ВИНЧАНСКО РАДИВОЈЕ ПЕШИЋ писмо KONSONANTI УПОРЕДНЕ ТАБЛИЦЕ VINČANSKO PISMO PRVA SISTEMATIZACIJA ЕТРУРСКО (РАСЕНСКО) ЛАТИНИЦА ВИНЧА 1 8. 1 7. 8. 6. стр. 2 0. 2 5. 1 5. 6. VOKALI 2. ЕТРУРСКО (РАСЕНСКО) ЛАТИНИЦА ВИНЧА P. 1 4.Вокали. Пешић. Пешић. 7. 1 1. 3. 1 2. 5. 1 0. 4. 2 1. Винчанско писмо. 2.

2. на страни 181. 1. Сл. сл. Билбија. сл.С. КЕРАМИЧКИ ФРАГМЕНТ ИЗ ВИНЧЕ СА МОНОГРАМОМ ПЕЛАШКОГ БОЖАНСТВА ДОМАТРОСА Сл. Према С. Према С. Оловна плоча из Маљана. 1. Део етрзфског натписа c повоја загребачке мумије. АРС. Билбија. 1989. 1984. 3. Етрурски натпис на Саркофагу из Тарквиније. 1984. . Сл.С. КЕРАМИЧКИ ФРАГМЕНТ ИЗ ВИНЧЕ СА НАТПИСОМ: CAP. РАС Према С.С. на страни 153. Билбија. на страни 261. сл.

Е. Од Лепенског Вира до Византије" Београд. свакако представља његов најстарији део. Археолошка култура Лепенски Вир представља ЛЕПЕНСКИ ВИР . нпр: Сумера. Имајући у виду да истражено пет локалитета (у равничарском делу ова два локалитета дели највероватније бар шест Дунава): Банско острво. Ово на посебан живео у друштвеној организацији. Корбовско миленија. до сада 6. археологије. неолитских култура. Срејовић "Лепенски Вир . Винча Својим историјским постојањем ова култура . Ђердап I) већ je пределима Србије.000. 1 Истраживање je пропраћено вредним издањима: Д. култура Лепенског уметности. најстарија.000-3. Лепенски човек je цивилизација Лепенског Вира и Винче. код Петровца на Млави. 50 51 . добро очувани остаци велике топионице бакра. у У неолиту. ова недавно пронађена топионица свакако je Драгослава Срејовића. пронађени су Ђердапу. као и за око хиљаду година старије. у источним Пре Ђердапског језера (за X. код села Шаркамена. Индских градова. године. са трајањем између 8. 1 једне од најсложенијих култура праисторије. Графеми на каменим скулптурама показују присуство писма.најстарије писмо наше планете. др истаћи. на нивоу времену настанка .нова праисторијска култура у Подунављу" Београд. Према богатим научним ове две старе дунавске цивилизације. И Ђердапу: Алибег.потребно je пружити извесно објашњење око представља спону између епипалеолошких и класичних локалитета и самог ископавања.000 година.000 година пре Христа Лепенски Вир био седиште пронађена на просторима Европе. Падина. налазиште Лепенски Вир на селу Лаоле. "Уметност Лепенског Вира" Београд. 2001). светских налазишта: Лепенски вир. 1969. Треба посебно истраживањима. то показује историјски значај ових наших простора.ВИНЧА најстарију у Европи сакралну архитектуру и чувене монументалне скулптуре. Кладовска скела. Поред ове топионице у селу Лаоле. које je према Да би се разумело значење великих. која доноси раније. Вира чини део мезолита. На (постхумно издање). Власац.1 Према скоријим археолошким саопштењима. под руководством проф. 1998. Кине. "Огледи o древпој 1 У прецизним праисторијскнм разврставањима. вредне научне радове Д. a уједно je и највећа топионица. Велико острво и Кула. (Београд. Узводно од Ђердапа два локалитета показују смер разграничавања културе Лепенског Вира: Бачка Паланка и Хајдуково. Откривен je 1967. Такође и књига "Искуства прошлости" самом крају овог доба период je рађања цивилизација. 1969. Лепенски Вир. Разврата и Икоана. Низводно je открити своје тајне и право значење. откривена je било истражено дванаест локалитета ове културе на изузетна царска палата императора Максимина Даја. цивилизације Срејовића. острво. у потпуности начин документује присуство рударске активности код зависећи од заједнице. Египта. један и други археолошки локалитет тек требају науци Хајдучка Воденица. Присутне су све прелазне Утврђено je да je ова топионица била активна за време фазе од палеолита према неолиту. утврђено je да je између 7.

квадратно-арамејског писма Израелаца. Сарваш (код смислу. Почетком V миленијума Србију насељавају две већ су се водили тиме како су чули изговор те речи.објединитељ Горњег и Доњег je било последица хеленизације Оријента. било Завет. која презентују Старчево (код Панчева). као над-биће. започела деловањем Александра Великог (336-323). Књиге су писане током И миленијума пре личних имена. Тиме су наметнули западној Историји схватање Бубањ (код Ниша). * И код других народа има сличних. становао je у "Великој Кући" Пер-Аа. кад би данас "Бела кућа" означавала титулу 1 Осека/Осијека). земљорадничке групације: насеља по Банату и преко Пха-Раа.* које се заједно називају Тенах. To египатских владара . као и на многим каснијим местима. За владавине Египтом најнепоузданија слогофона варијанта). Вучедол (код Вуковара). четвороугаоним надземним зградама. краља Птоломеја Филаделфа Један пример довољан je да то илуструје: како je (285-246) и његова сина Птоломеја Еуергета (246-221). слушајући Грке где често употребљавају реченицу "Ис тин полин . у Сурчин и Кормадин (са леве стране Саве). презентује Винча (код Београда). годнне. Буџак (код да je фараон била титула владара Египта. именица титуле настало je појачано интересовање за стране књиге. ова културна групација назива се на Константинопољ). На овим Хришћанство. Јабланица (испод Дунава). укупне ономастике. Становали су у земуницама или Septuaginta je превод хебрејских светих књига. свих врста топонима. посебно 2 налазиштима изузетно je богата фигурална пластика. временски паралелну. бог. која je Египта. Павловци (код Врања). но. првих Птоломејевића. то Грци нису преводили појмом мегарон. преко превода Старог Завета арамејског текста. власти америчких председника. заокруживши je на .500-3. бележени су или преводи према изворном припада типу осталих старих писама. почевши од имена Христа на квадратном-арамејском писму. који би донекле одговарао. Винча постаје важна светска f\ I Moj. Законских и Пророчких књига.200. главну књигу. дошли до данашњег. трајала од 4. Тако су Османски Турци. књига које су касније добиле назив Стари старијих цивилизација. ушао je и Славонији. Васића. У истом Суботице). уједно богова . године. тек укључивањем (Анадолија).како су Грци чули изговор њима унапред би подразумевало знање текстова напамет - непознатих речи (према лингвистици. те типична керамика. са налазиштима: Винча. Милоја М.Хоруса и Сета. 12. најслабија.Идем у град" (односило се 1 Према неким ауторима.у турском je Анадолу локалитета Виача почела су 1908. Како су Грци "одговорни" за пренос појмова из односно. Преко цивилизацијски важне Septuaginte. Правилно ишчитавање тих текстова условности . 15-20. која je хиљадугодишњи град: Истанбул. године. a где то није било могуће. 1932. те Чока. археолошка одредница V мнленија пре Христа. настала грчка наводна одредница. Шумадији. To je скраћеница назива: Мојсијева Петокњижја. Вршац. још чуднијих језичких изведеница. у Библију. Археолошка цстраживања Сличан случај са грчким Аггатолиа . Ово писмо градова. која непосредно претходи Винчанској култури. 52 53 .Фараон. Западне цивилизације. Чаршија. Потпорањ. која нису значењу речи. што je само по себи немогуће. турског имена за тај Керешка. другу групу. појам Ова Винчанска група распрострла се по Србији фараон (са значењем титуле владара Египта). према јединој бележила вокале.

чине можда je Прокопије пошао и од ширег значења тог Апокрифна дела. такође и још ранијег У жељи да се изврше преводи хебрејских.наметнувши као повратну спрегу . те пише "Добровски и Шафарик превода. Хелена. консултовали би се и усаглашавали. Остале књиге. БогоЧовека. Јиречек "Историја Срба I" стр. Код спорних спорадин (расути). Дакле Нови Завет je нови завет Човека са Ову алогичност запазио je и П. Приска. латинском. 2 Извод ИЗ дела П. за који je касније као скупно име више народа тог истог порекла. Словени. и Анти "звали првобитно Спори". За исправно прихваћен превод страници. Шафарика "Über die Abkunft der Slawen" s. пишући o Словенима бележи: два). M. Он Богом.! На следећој све књиге. 11 . на свију Словена". кога омогућује Христос. каже: "Како су Словени могли себи да надену грчко име? Име. се на превоћење. Клаудија Птоломеја (II век). Јиречек. којима je обележавао народно име o чему he историчари морати да воде и називао станишта Срба. све док превод опет не би био На тој претпоставци поставила су оба научника истоветан. Ј. сакупљено седамдесет мудраца (по некима седамдесет и К. цео текст. балкански Срби и лужички Срби 14. видећи могућност Стари Завет подразумева: стари или првобитни повезивања истог имена са именом Срба због њихове завет Човека са Богом. из времена пре доласка Месије. бројности и велике географске распрострањености. касније. балкански Срби. 68. Петровићу "Праисторија Срба" стр. преко Склавинија картографа Клаудија руски Срби. Од цара Константина VII рачуна". тако je Прокопије нашао. у Александрији je пзводили етимолошка тумачења њихових имена. пишући o Словенима нису арамејских текстова на грчки језик. Ови мудраци су.ориЈентализацију Порфирогенета.«"Византијски извори II" почевши од стр. Новозаветне грцизирати име Срба.^ Порфирогенета (913-959). стр. износи да су се Словени опредељивали су се на периодичним скуповима. иако у "Спису o народима" од У ствари. кодификацијом само звучну сличност грчког глагола spomdin. опет Апостолске Посланице. често наводи Словене. Дела Апостолска. враћајући гледали су у Спорои метатезом унакажено име Срба.1 Византијски историографски писци пре * К. бележи Србе (и касније). добио назив Septuaginta. одвојено. великог народа. 78: 1. Прокопија (из VI века) и каснијих. што га je библијских текстова уврштене су у Канон као Нови упућивало на сличност изговора са појмом Србин. неуврштене у Канон. преко грчког узимајући само истоветан превод код свих. остатак су прадавног. према A. почевши од Псеудо-Цезарија. као на пр. "Словени нису никад употребљавали ово име. 54 55 . тражећи бар неку сличност библијске књиге: Јеванђеља. преводили порекло и значење није познато". наводећи Прокопија. a које je некада било домаће и опште Птоломеја (II век после Христа). 37. Али. које и врло удаљени Словени међусобно још У грчком језику касније je настао појам увек носе. лужички Срби. Апокалипса. Односи се на Полазећи од чињенице да су Грци покушавали хришћанску Библију: Стари Завет. Ј. теорију. према свом изговору. Завет. чије арамјеског писма. грчког глагола (расејани). изврсних познаваоца и грчког и квадратног. Шафарик. да je некада име Срба било заједничко име Овај превод je no броју седамдесет.

Према томе. И српско Немци и германско Deutsch прошлости. како не би имало никакав повратни одраз на древне изворе Олга Л. M.. Пешића. поменуто je. Петровићу "Праисторија Срба" стр. досељавања европских одговара чињеницама у потпуности.неми америчког лингвисте Moris Swadech-a. 78. 71-72. Луковић-Пјановић "Срби. схватљив). изведена . Латини.. 11" стр. 244. како каже К. подвргавам Даворина Жунковића: "Међутим. Пешић прихвата мишљење кога не могу разумети потпадао под одредницу . према A.. Шафарика "Über die Abknuft der Slawen" s. и то западни. чак се и код Немаца највећој сумњи". А. но последица je 56 57 . јер међу германским племенима (али не и према Србима). 68. ова констатација не схватања o пореклу доласка.. Шафарик. Јиречек..2 подразумева народ који се језички разуме. који закључује: исправне тврдње. поред ове (научник. Ј. a не у другу половину дају логичку супротност. Германи су себе свестранија трагања за Словенима у дубокој назвали: Deutsch. Јиречек закључује да се име Словени не F. док je народ Имајући у виду да Р. и некоје су вријеме бележи Склавиније у II веку (после Христа). тако су Срби бројним германским именима глотохронологије (30. a тек за овима Славени". y духу тадашњих западних научних појављује пре VI века. Германи дошли у Европу после Срба.200. 302-303. Рибаков". пореклом лужички Србин). да су крајем шестог и почетком седмог века у Илирији.000 до 5. слове. да су се германски језици 1 постепено издвојили из словенског. такође наводи и мишљење Словенца причао o сеоби Срба за време Ираклијево. јер каже: "Ja још пре доласка Германа. истим значењем могућности међусобног разумевања бар један основни разлог руководио je P. одбацује било какву могућност o "Врло je могуће да су Словени живели у тзв. или Словена.Словени "чије порекло и "Раставши се од своје браће пођоше стари Славени значење није познато".. * Извод из дела П. Германији некој сеоби Словена на Балкан V-VII века. година. 1 појавило мишљење. године XX века) . Ј. Разумљиво. Franjo Valla "Poviest Srednjega vieka I" стр. те др Л. бележи: ". Пјановић наводи немачке ауторе: Адриан фон тог имена са далекоазијских простора. оно што je Константин (Порфирогенет) како они кажу".прихваћено свеукупно име: Словени. ова нас обавештења надахњују на даља преко свог deutlich (јасан. како je до тога дошао Б. према својим географским картама Словени су Аријци. која оправдава и објашњава другог (миленијума). да име Срби настало према некој грчкој речи." Олга Л. били и са Германима исти народ". бележи: "Како се знаде. Ленарда На истим страницама П. пре германског досељавања. у ствари трагом својих Европљана. Пјановић наводи: лично верујем само у делимичну српску сеобу и то "Ови немачки научници сасвим добро знају. Међутим. др Алфреда Кендла. најпре je реч српског глаголског порекла." К. Valla. оба каснија етнонима.од оних кренуше пут своје нове домовине Грци. Како се знаде. у VI и V миленијуму.3 Чињеницом да су Срби били на каснијим 1 Λ О. народа од некуд са истока. Клаудије Птоломеј.. Пешић "Завера порицања" стр. Напротив.. Келти који говоре.да се словенски племана додали још једно: Немци. У истом смислу. Милера. оснивача (немец). употребљено име Словени није постојало у тнм миленијумима. Али потом пише: Појам Словен . који се разумеју. са и германски језици раздвајају пре 4. ·* P. Етноним Словен и за њима Германи. то свакако просторима Германа.

прихваћене. н то дошљака тек TOKOM V-VII века. Германа. документују на Кавказу. пре појаве Грка (Троја. хронологији.све до XVI века пре Ове констатације поткрепљују тврдње да су у Христа o Хеленима нема никаквих историјских назнака централној Европи Срби на тим просторима били пре из тог времена. што именице: Немци.у тој Ако се прихвати да je το било пре тих око 5. 0 свему овоме биће изнесене чињенице. године пре одвојили од Германа. између Висле и Египћани. почетком владавине Фу Хсиа (2852). те Тројанци .Србин. долази се до доба 3000-2778). чак и немачким изворима.у Малој Азији. од почетног ts. остали су само лужички и балкански. управо у име те прошлости наметнут комплекс дошљака Дакле. раздвајање народа Словена и Германа. јер посташе робови цара Ромеја". нису Индоевропљани. ово раздвајање словенских и Бикерману.2750-2615). тек само као внд увода у ову сложену проблематику. пре свих ових народа и наметнутих германских језика подразумевало je претходно.. Deutsch. Јер Сумерани.Византијски извори II" стр. Попут многих народа медитеранског окружења. Рајне.. историографске школе. Међутим. чиме се периода . једино пре Сумера и других . према његовој истовремено.1 волошки. лидијски.Словени. године пре Христа. Порфирогенет врши чудну етимологију Свесно се дошло до извртања чињеница. време краља Менеса (Тиниско документују Срби у Малој Азији. и гшред необорнвих лингвистичких добијајући Servloi (према servila и cervula. те закључује: "Ово одредница Срба: месопотамски. године пре Христа.servus (из новолатинског) и duloi (грчког).. Донекле се уклапа и са кинеском померања сазнања o појави Срба за око хиљаду година почетном годином.000. Микена).нису Аријци. 58 59 .. je no расположивим. балтичкн. односно наметнуте тенденције. из око 2800-2700. доказа. временом je наметнуто као доминантно у робље . у том времену настале су нове одређујуће на балканским просторима. под утицајем германско-нордијске разумети. Кинези .. па и по питању самог слогофоном варијантом. година. или нешто ближе према нашем времену. око неког Ако je веровати модерном хроничару условног времена око 2000. карпатски. као и Срба који прихватају њихова учења . Карпатима. име добише Срби." 1. ликијски. Логично би било прихватити да су Христа). године) Срби су се Словени и Германи (око те условне 3000. или цивилизацијских одредница. већ одвојено. само по себп апсурдно. јер се ускоро потом Срби каснију заједничку одредницу: Словени. коју Од раннје утврђених чиљеница o постојању многих географских Порфирогенет назива ропском). док идентификовање старих Срба. у односу на околине у којима су живели. Крит. Србима je. повезивањем појмова за имена: Словен . чије се име мења у су Срби кренули на запад. прошлости били су једино: Срби! то je према Бикерману! управо био почетак Прнхватањем да je Ликијски обелиск у Срб-у историјских династија Сумера (I фаза ранодинастичког (Ксанту). појам означава врсту обуће тих Срба. или тај јужни крак . 48. 1 Бикерман "Chronology. Kao ни Крићани. Тек тада пада долазак Германа. a управо нешто Намеће се питање: где су се тада налазили испред овог времена (око те 3000. деловањем појединачних језичких еволуција. односу на старо Срби . Сада. Опет je само у питању погрешно тада Германи остали негде у пределима иза Волге. Kao последица свега. Тад се Срби и Германи више нису могли без разлике на евндентне доказе.

дакле му нијесу могли бити ни поданици! Кад би и могуће било. уз сав онај широки појам народа. Косидовски. е. кад je Археолошки речник. као и Балтички Срби. стр. a откуд би име Срби дошло лужичким и руским Србима (да не говоримо o Плинијевим и Птоломејевим. Порфирогенет je изводио речено име од латинске ријечи servus. 1 Т.те добар део Германа и Енглеза . 17: Култура Лепенског плесачице са Инда. To je основни разлог ваза неприхватљивости ненаучне Порфирогенетове етимологије. Историја 1. пре н. Он на име вели. били поданици римских царева. да се Срби (Servloi) за то тако зову. јер су Срби ово своје име већ прије имали него су тобоже замолили цара Хераклија. Д. Срејовић. сви они никад Кршевица: црвенофигурална нису били робови римских царева. Маретића: "Исто се тако има одбацити и Порфирогенетова етимологија српског имена. да им допусти населити се у својој земљи. јер не вриједи управо ништа.1 3. a није помислио.сви су они. и друге приче. и представља савршенство неолитске 60 културе уопште .". међутим Порфирогенет само за Србе употребљава новолатинско servus. Волошки Срби. 528: име Срба замењено именом Словени. стр. Лисипови коњи Илустрована енциклопедија. у бронзи цветала je између 6000. онда би било Срвин. тј. Маретић "Славени у давнини" стр. који нигда никакве заједнице нијесу имали c грчкијем царством. 104: Статуета "Вук Караџић" стр. У прилог томе довољно je изнети мишљење Т. те Лужички Срби. и 5000. a не Срблн. као и Срби (балкански Срби). изливена Вира (названа по налазишту на Ђердапу). да се српско име има изводити од латинске ријечи servus. који су живели око Висле. 72-73. Али остали Срби. да се ово тумачење противи и самом његовом приповједању o доласку Срба у нове земље. јер су били поданици или робови грчког цара.

1983. стр. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира". Кулунџић. г. Београд. 464: Сл. 256 Јеврејско квадратно писмо које се развило из арамејског Д. .3. Књига o књизи I том Хисторија писама.

Од источних набраја: Иранце. Персијанце. 244. Према овоме наводу нелогичан je његов цитат. За западне Аријце каже: "прво се 2 родише Славено-Германи и Клето-Грко-Латини". нису ни млађи ни старији од ове широке заједничке основе из времена много миленија пре Христа. Кад je το могло бити? Одговор може пружити и геологија. Из окополарне области Арктика. Valla "Poviest Srednjega vieka I" стр.СЕОБЕ АРИЈАЦА Срби као један од индоевропских народа. Београд. селе према Екватору. je и Платонов податак ο пропасти АтлантидеЛ У том би случају н без те поларне глацијације. по стенама шпанске пећине Алтамире. као и остали.присуством леда у јужној Европи. 61 . Фигуре Ловаца на северне јеленове. почевши од Шпаније. F. АРКТИК . нешто млађем. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира". могла деловати на пницијално отопљавање. Д. у неком блиском временском односу. г. Аријци се променом климе. раније Платон "Тлмај" 25 д. Донекле се уклапа са супротном појавом . Бактријанце (Бактране). F. Нека лингвистичка тврђења помињу број од четрнаест хиљада година пре Хрнста. Valla на свој сликовит начин објашњава да се Аријци деле на: источне и западне. могућност прилаза обалама Европе. 1983. моћне и топле Голфске струје. Кад се већ то све покренуло. Индијце и друге. податком ο тој последњој глацијацији. такође се сврставају у то поменуто време.

Nisaya .! Разумљиво. унакажена деловањем Angra Mainya (уобичајено Авестинско име за злог бога . увек даље од арктичког санскртских имена стварно крију данашњи називи тих леда. јер воде нису биле оковане ледом) у главном je већ давно раније "дефинисано" према обрасцу носе препознатљива. јер уз Hapta Hendu . Аријана. уз напомену .Пангеју. Да то нисам учинио сва стварно односи на Антарктик.Индија. жива бића обрела би се у Airyana Vaejo". Kheneta - У истом смислу. мада Б. Haetumant . деловањем Аримана злоћудног бога Аримана. које je људима омогућио Ахура Мазда.Бактрија. Ragha . ·*· Платон "Тимај" 23 б. земља погодна за живот. пронађена у заоставштини турског Заратустри .Начинио сам пријатном једну област која адмирала Пирија Рејса (XV-XVI век).Para (односи се на део Солону прича египатски свештеник o природним Хирканије).поменут. Личи на змијолики пут.нису идентификоване. Г. региструју као намеру живот. деловањем богова или стихија. Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр.2 ледом. Авеста објашњава. божанства Рг-веде као пандам Следеће су Sughdha .није потопа на планети. Hapta катаклизмама: "Ви се. окива ближе обавештење: Пенџаб.Аримана/Ахримана). Била су данашњих континената. идентификована. која би се могла односити на Ариман питоме области. Mouru - Авестинским Ахура Мазди и Ариману. каснија историјска имена. Тилак наводи као шеснаесту земљи. условљавајући толики број Мазда стварао погодним за живот. Haroyu - Индра и Вритра. брда. To илуструје и објашњава Заратустри: "Ахура Мазда рече светом позната карта. Бележе се чак шеснаест узастопних области које Према набрајању области које je Индра/Ахура je Ариман учинио леденим. Није могуће помињати то имена каснијих Ахеменидских.Согдијана. Haravhati . јер у четири месеца била су погодна за купање у мору и тој нама најближој глацијалној промени. у које су се Аријци селили према Индији. Мапа. укупно копно рекама. свакако није био у питању Антарктик. били су богови: Маргијана. пре свега сећате једног потопа на Hendu .нису идентификоване. месеци према четири хладнија. ако се то je накад била ненастањена. 324. Александрових претпостављену .Арахозија. иако их je раније било много"Д област Rangha (Rasa). 62 63 . Vaekereta и Urva . коме je "задатак" да квари "Бејаше десет зимских и два летња месеца" уз напомену добра дела (упућена људима) бога добра Ахура Мазде. "свих под ледом". Рг-веда и Авеста. показује долине. Bhakhidhi . У неком ранијем времену и Антарктик je био Авеста то прецизније доноси. јер Ахура Мазда без леда. 321-322. o перманентним понављањима Хирканија. уз враћања на по напуштању Арктика (где je био однос осам добрих већ пређене паралеле. произилази да то и није био пут у правој линији Те области "земље". сатрапија. Према Авести ова прва добра творевина Ахура Мазде већ je била Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр.и ова Но. уколико се иза принудних сељења Аријаца.Нисеја. некад погодне за глацијалних промена планете.Индија стоји за живот. добре погодне климе Индију испод Пенџаба. једну од многих ранијих Карактеристика те поларне области. области. Chakhra и Varena .

громила 1 3. 266: Табела VII Печатњаци и амулети из долине Ђ. Кулунџић. Српске громиле: Врбник. Јанковић. Јанковић. стр. громила 1 Врбник. Књига ο књизи Ι TOM Хисторија писама. громила 2 Ђ. Српске громиле: Мохенџо-Даро са аутохтоним писмом Рамљане. Јанковић. громила 3 . Јанковић. Српске громиле: Ђ. громила 1 Купирово. Ђ. Јанковић. Српске громиле: Ђ. Српске громиле: Купирово.

реке. Магајуга и бескрајне Калпе сасвим су "довољно"
време за очекивање неких нових глацијалних промена,
O Календару кад ће Ариман и даље кварити дела Ахура Мазде.
Индија he се вероватно опет наћи у некој поларној
За боравка Аријаца у Арктичкој области, области, ако уопште остане данашња конфигурација
планина Меру, према Рг-веди, подразумевала je сам континента.
северни пол, образац за највишу планину, ноћ и дан Конкретна велика временска одредница Индуса
трајали су по шест месеци. Ту превласт таме, владавину je Дан Прабраме, износи половину Калпе: 4.320.000.000
бога Вритре, требало je перманентно, узастопним година. Међутим, према више него чудном, митском
жртвама, потпомоћи богу Индри, да се коначно појави схватању Индуса o протоку времена, Индуси "знају" да
зора. У том окружењу, као што каже Б. Г. Тилак, зора je и тадашње њихово арктичко време, и садашње,
из Рг-веде била je толико дуга, да je између прве појаве обележје исте 51. године Прабрамина Дана.
светлости на ниском хоризонту и изласка Сунца, Компјутерским израчунавањем добија се енорман,
пролазило најмање тридесет дана (умереног и астрономски број: 80.416.800X106.1
екваторијалног појаса), односно 30x24" арктичког Губећи се под овим силним притиском векова,
времена.2 Индуси и немају никакав став према судбини поједница,
Према Атхарва-Веди, те Брахманама, ритуал нити уобичајено западњачко схватање o историјској
тих узастопних приношења жртава покушавају прошлости. Taj "мали" временски проток (око осам
наставити Индуси у Индији. Али на тим паралелама то хиљада година историје), у молитвеном ведском смислу,
није могуће, јер je изразито кратак део времена између контемплацији, обележава једино сву безначајност
праскозорја и појаве Сунца. И овај податак упућује да збивања "тако малог времена".
су Аријци некада раније живели у Арктичкој области. Индуси немају ни учење o Демијургу; Калпе
обележавају настајања и нестајања спиралних маглина
Разумљиво, глацијалне промене нису завршене; (галаксија). Калпе одражавају само - вечна
садашње стање на планети, тренутак je y земљиној преобликовања (могло би се закључити: толико
бурној историји. Према схватањима Индуса o миленијума пре А. Ајнштајна "доживљавали" су
бескрајној временској прошлости, где најмања од Југа, Велики Прасак, односно Емпедоклове две космотворне
задња, четврта, гвоздена, траје "свега" 432.000 година (а силе: Љубав и Мржњу - кохезију, атхезију).
2

почела je, према њиховом позитивном сазнању, "тек"
3102. године пре Христа), укупна Магајуга износи
4.320.000 година. Две хиљаде таквих Магајуга дају * М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 383-384.
Калпу: 8.640.000.000 година. ~ Међутим: теорији Великог Праска све се више супротставља
теорија Бесконачног Распростирања, уз прихватање вечног ширења
бесконачног броја галаксија и супер галаксија. Можда ова теорија
1 Према богато илустрованој двојезичној, турско-енглеској књизи: више одговара схватању Индуса. o вечним преобликовањима
Piri Reis "Kitab-i Bahriye". спиралних маглина - кроз калпе.
2 Тилак "Арктичка прадомовина Веда" стр. 120,128. По новијој теорији, намеће се схватање o бесмислу Великог Праска.
64 65

ку(ом), прастарим бићем немерљива времена. Потом
За данашњу укупну науку, чак и геолошке траје време Три Суверена (и ово време je без људи, a ни
планетарне циклусе, свођење земљине прошлости на у ова два дуга периода богови нису имали људска
укупно неких шест - седам милијарди година, мада се и обличја). Затим следе Десет Великих Периода, када
тај број већ повећава на око петанестак милијарди од владари-богови стварају нова створења, углавном
неког Почетка; у оба случаја, према Индусима, за митске змајеве и змије. Ни у овом периоду још нема
старост планете треба додати још повећи број нула. људи, али ти мудри богови-владари су већ тада дали
Изгледа, као што археолози протежирају и заступају будућим људима писмо, музику, устројство државних
временско умањење чак и митолошких обавештења o установа. Овај циклус завршава се 2852. историјском
прошлости, тако и историјске хронологије које настају годином пре Христа. Све до 2205. године траје време и
на основу археолошких израчунавања не прихватају, владавина Пет Владара. Потом тек кинеске династије,
примера ради, неку планетарну историјску прошлост, почевши од ХсиаЛ
ако иста прелази неких пет-шест хиљада година пре
Христа. Сумер такође "памти" енормне миленијуме пре
Потопа. Бог Оанес je добри бог, Демијург, творац свега
Кина почиње своје учење o Почетку са Пан- (према грчком, упућује на воду, водено, риболико биће,
две трећине времена проводи у води); дао je људима све
кога условљава немогућност, било логичког, било научног "цивилизацијске тековине". Њему су се молили
поимања. У таквом моделу Свемира, Велики Прасак заувек остаје истичући његову доброту, али због његова риболиког
изван сваке могућности било каквог, па и у малом, изгледа, говорили су "Он je тако ружан". To je потпуна
експерименталног проверавања. To je један од аргумената теорије супротност према Библији, где je Човек по Божјем
Бесконачног Распростирања - Трајања. обличју.
2

Можда у истом "светлу" треба посматрати и еволутивне теорије, Овде се исказује још једна временска
које су подразумевале прнмордијалну супу, као једног вида неподударност: риболика бића, фигуративно
омогућења насумичног спајања, хемијским интеракцијама - према представљена са рибом на леђима човека, у већем броју
"првом" молекулу живота. нађена су на чувеном археолошком налазишту
Понуђене претпоставке, слике, o току еволуције од прамолекула, Лепенски Вир.^ Kao што he касније бити говора o
преко риба, водоземаца, копнених животиња, птица, према писму, које добија нову хронологију, o настанку тог
приматима, те Човеку - прикладније су иеким цртежима намењеним великог људског достигнућа, око пет хиљљада година
деци у виду сликовница. пре сумерског писма, са почецима између 8000-6000.
Како разумети еволуцију међу врстама, док у оквиру врсте - година - сасвим je могуће прихватити да и риболики
неминовно долази до специјализација. Намерни покушаји сумерски бог Оанес, своје почетке има у Лепенском
повезивања чак и сродних врста - воде бесмнслу. Нема даљег
размножавања. A сматра се, између неких 150 милиона година, па
све до око 80 милиона година у прошлост - било je време свих L
M. JoBiih "Историја Старог века I" стр. 395-396.
могућих врста диносауруса. Како се у тај еволутивни ланац они 2
1Мој. 1.20-25; I Moj. 5,1.
уклапају?... Д. Срејовић "Уметност Лепенског Вира" Београд, 1969.
66 67

Виру, памћен као бог Дагон. имале и нулу за одбројавање и ситне мере протока
Потоп са историјом спаја еп o Гилгамешу. времена: секунда подељена на број један са још
Краљеви Киша, Ура, Урука, по нађеном списку владара петнаест нула! Maje једино нису имале "сазнање" у ком
(старост списка датира око 2000. године пре Христа), киклусу живе.1
они су непрекидно владали по више хиљада година, где
K. B. Керам набраја списак од осам краљева са укупном Што Библија подразумева под Даном
дужином владавине од 241.200 година.1 По другој Стварања?2 Taj број шест нема никаквих временских
краљевској листи, наводи се десет владара са назнака. Тумачи ове Свете Књиге, потпуно површно,
владавином од 456.000 година.2 Али за једну династију сву прошлост земље заокружују на неких седам хиљада
(наводим je због куриозитета), K. B. Керам доносп година. Или још невероватније, да je Стварање Света
списак од двадесет и три краља који су владали: 24.510 било 4004. пре Христа. Тако су и у апостолском времену
година, три месеца и три и по дана.3 неки већ чекали Други Долазак Христов, који
подразумева крај материјалног света.3
Код централно-америчких Maja, у историјском
смислу je почетна година 3113. пре Христа. Но, њихов, После ових уплитања у проблеме хронологија
до сада најпрецизнији календар, са три зупчаника, важних цивилизација, поред Индије, и други народи су
бележи неупоредиво старије време. Прва je временска имали своја древна схватања o времену, изражена кроз
мера кин (један дан), тун (360 дана). Остале вредностл нешто мања бележења, "памћења" прошлости.
множе се са двадесет, тако: катун садржи двадесет туна Санскрт je дуго одолевао времену и језичким
(односно 12,5 Венериних киклуса); потом бактун еволуцијама, тек око VI века (после Христа), већ више
(двадесет катуна или 144.000 дана); пиктун (двадесет није био у употреби. Основа Панинијеве науке o
бактуна - 2.880.000 дана, око 8.000 година); калабактун граматици (V-IV век пре Христа), сводила се на
(двадесет пиктуна - већ око 158.000 година); кинкултун систематизацију свега онога што je y том језику већ
(двадесет калабактуна - око трн милиона година); било оформљено, још у Ведском периоду, што упућује
потом алаутун (двадесет кинкултуна - око шездесет још на боравак Аријаца у арктичкој области.
милиона година). Није једноставно објаснити откуд већа блискост
Према сложеном календару Maja, почетни дан Индуса са Србима, у тим давним временима. Кроз те
Imix, настајао je након сваких 18.980 дана, односно дуге, посебно временски дуготрајне сеобе,
педесет и две године. У животу Maja све се упорављало подразумевале су неодређено борављење у тим
према овом педесет-двогодишњем ритму: градње
степенастих пирамида су заустављене, следећа тераса
се гради тек после педесет и две године. Али Maje су ^ М. Јовић "Историја Старог века I" стр. 378; такође под
поднасловом "Питања око хронологије" у раду "Колхида порекло -
сеобе - рефлексије" који сам предао часопису "Историјски Записи''
* С. W. Ceram "Богови, гробови..." стр. 375. Подгорица, могу се наћи слични подаци.
С. W. Ceram "Богови. гробови..." стр. 274. ^ I Moj. l глава.
С. W. Ceram "Богови, гробови..." стр. 275. 3
Max. 11,24; Д. Ап. 17, 31; Марко 13, 32.
68 69

Према Авести. Погребни обреди O повезаности Индуса и Срба поменуто je више Обреди око сахрањивања умрлих у ранијим пута до сада. Спаљивање примера ради. ако се највећи Мохенџо Даро. за очекивати Индију? Да ли су Индуси . обичај подизања гроба/гробнице. покојника. тај првобитни обичај. тек по доласку у je. култ. Овим описивано". супротстављени некој (вероватно непримерене старим обичајима): новијој религији. Тако су. исте култове. док je y Сумеру (према налазима доминантан обичај. увек су. они чине елементарну карактеристику важећу за Он пише: "У раном Средњем веку нема писаних одређене просторе у одређеним временима. Ђорђа Јанковића "Српске громиле" указује на још обављани према утврђеним ритуалним правилима. док их Ариман не окује ледом . која je "ледом кварио" Ариман. примена Ђ. донет са Арктика. који су потом Код Египћана je било присутно мењање имена дефинисани као Индуси. године.да ли Аријци (лексички потом Индоевропљани) имали су се већ тада називала по реци Инду? Аријци су разорили исте обреде. и други претходила доласку Аријаца за око 2. Како су према Ведама. Стога Теофилакт или на одређеним просторима. уз обавезно расипање његова пепела. могао се мењати. касније. Индуси са собом донели Тилак "Арктичка прадомовина Веда". то потврђује еп Махабхарата (састоји се од око условаљавало je да ни каснији Индуси нису имали 200-220 хиљада стихова). година касније.за балсамовање. Калибагдан. Јанковић "Српске громиле" стр.областима. ти стари Псеудо-Маврикије бележе и неке новине код Срба обичаји нису били у супротности.бар за сада обреда око умрлих није настала у Индији. временом и новим Посмртни обреди су углавном остајали важећи утицајима. за Индусе обреди везани за спаљивање Словена није се сматрало необичним. уколико. 120. по њиховом спуштању преко умрлог супруга. народа опет се долази до условних ближих веза Индуса До неког времена. самоубиства удовица и потом њихова спаљивања уз Код Аријаца. по њиховом нема одговора да ли су и Срби са Индусима отишли у доласку (кад су се тако и назвали). или je из времена сеоба Индоевропљана . те обичаје су носили са собом. у другом контексту.000 година . ту добили своје данашње име? шеснаест станишта. Међутим. Харапа и Из окополарне праотаџбине Аријаца. па није ни умрлих.то није познато.Индијци. Кључно je спаљивање Индску цивилизацију у времену између 2000-1500. Од када датира тај обичај? Да ли je Урских гробница) нађено по осамдесетак тела. Тако je и данас у Индији. чак из окополарне области. од навођењима око обичаја сахрањивања код разних тих старих Аријаца. спаљивање покојника je био по смрти владара. и старије култне истоветности. a код Египћана . придржавали старих обичаја. Хималаја (око 2000 година пре Христа). књига вековима (миленијумима).^ To упућује на закључак да су се и други. религију. па ни Срба. Да ли je Индска цивилизација. после подхималајске просторе. 70 71 . која их искључује. напредна цивилизација која je каснији Индуси сматрају основом тог народа. више од десетак хиљада и Срба. код свих народа. извора o погребу Словена. цивилизција великих нашли су се испод ХималајаЛ урбаних насеља Кот Диџју. Стога.

a за Србе каже да се тај одговор je једино важан за сазнање . али o томе нема археолошких прављена дрвена творевина. бележи: "племе које Аријаца.да се стара ^Ђ. Јанковић."1 у односу на претходне системе. они такође спаљују да су све време у Индији присутни сви религиозни његовог јахаћег коња.. као и богиња Кали. такође из особености.. даље бележи: Присутна су стара божанства. Међутим громиле се подижу и даље.. тако Хиндуизам Индусима. Други народи (у Индији и Индокини) пепео покојника расипају и не познају гроб. карактерише потпуна верска толеранција. 145. Уз напомену када им умре владар илп старешина. Они су народ Таква религија Индуса. у или на коју су могли бити полаганн сведочанстава. за очекивати je. Тако Масуди (Ма-Суд. докуметована je великим бројем истоветних речи санскрта и српског језика. већ током X века. области.. За разлику од других Аријаца. У крајњем случају. додатак . покојника. 121. 121. са истим Ђ. XII столећу (како то показује пример из Сјенице) Поступак je само на први поглед HOB и изузетан. Свакако више него што у pogrezebowe poganskich Slowian w opisach podroznikow i pisarzy односу на Индусе има било који други народ старих arabskich glownie z IX-X w. Lewicki "Obrzedy значењем и изговором. 1 Ђ. уопште није у истом окружен од Словена поштовањем из разлога. користећи T. 1 Ђ."2 Под утицајем Хришћанства. Индусе и Србе споменусмо под именом Сарбин.". "Громиле нису гробови у буквалном смислу речи. списак словенских племена. Јанковић "Српске громиле" стр. a други преко средње Азије. чије би комплексу са српским Светосављем. према Ибрахим ибн У "Законику" цара Душана. спаљују се у огњу. Јанковић "Српске громиле" стр. године). није нова религија. Левицки.да ли су Срби са спаљују сличним ритуалом као Индуси.7). али уз важан Индусима прешли преко Хималаја. просторима. негде преко подсибирских особености код других народа. Јанковић објашњава: обичај спаљивања умрлих код Словена. Ђ. без жеље да мисионаре код других објашњење било преопширно. громила би могла бити тек 'темељ' гроба.убијених. Јанковић "Српске громиле" стр. 72 73 . бележе неке кретао према западу. "Следеће племе се зове С(а)рбин.да Срби пепео умрлог сахрањују у громилама Последица тих живљења на заједничким (могилама)."1 Арапски историчари из времена кад je и северна Полазећи од чињенице да се један број Срба Африка постала део њихова света. у делу "Златни лугови" наводи дужи заступати и једну и другу варијанту. који су се јављали после Веда. могуће je f 956/7. такве гробове са вероватно покојницима који се сахрањују на другом урном уздигнутом на постољу имали су и Римљани.. чије би окренуте су себи. месту. археолошки подаци указују на то да je изнад громила спаљивања покојника." (стр. поменуте су казне за спаљивање Јакубу. према Ђ.. Дакле. Упоређени са постепено се смањује: "Вероватно je и после тога било етнолошким. смо споменули. у остаци покојника. Људи из племена које народа. пракса спорадично ипак настављала. спаљује се на огњу. Они имају обичај сличан системи. што недвосмислено упућује на закључак . "пратилаца" умрлог краља или краљице. звано С(а)рбин. Јанковићу. али и једна и друга излагање било дугачко.

западно од ширих области Далеког Истока. не само ведско Сабу и или у другачијем контексту. више од свих других језика. дошли до сазнања. И. неког крајњег одредишта Срба. већ и ведско Србинда. тако исто и ведског духовног блага помиње се да су Срби: "кад су дошли из Вавилоније готово у његовој свеукупности". као мото. 2 Срба у Кини..Г стр. у својој књизи службу човечанству. према Несторовој српско Сабор. нема одговора. јер су у тим називима препознавали његов ауторитет не може да се оповргне". 74 75 . 105-106." "Одломци Историје Срба I" доноси дугачак попис Бројне паралеле санскрта и српског доноси и С. О.Л" стр. 2 5 О. 127. према Р. у санскрту и српском језику. Живанчевића "Новом покољењу". С.. И. 5. истиче да je писац "изузетног знања". 1 4 M.^ свог ранијег бога Дагона из Месопотамије. може да буде тај су оставили трагове од Пацифика до обала Тигра и ненађени и од западњака неоткривени језик.. судећи по свим до данас сабраним документима и каснијих Словена). 3 6 О. које не треба "Хроници" (XI . јер ми не постојимо за то да будемо име бога Дагона. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. Пјановић се позива на познату књигу Новаковић нагиње схватању да су се Срби задржали у Илије М. "и нама се чини. У неком времену потом Срби су пошли према Пјановић нашла je више од педесетак истоветних речи западу.XII век) и Карловачком Родослову.. али и одељак да су се сва словенска Бог Дагон и Срби племена звала само Србима. посебно би било важно. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. М. доноси податке становања Срба у 3 средњој Азији. да Дагае и Дакија". 31-52. Живановић дубоке прошлости. 127. c којима Срба. Само ту су могли служити свом богу Дагону. 3 M. Да ли су се Срби задржали у подржаваоци које друге pace. Лазић "Срби у давнишГ стр. 2 1 санскртских и српских речи. већ je наша културна Подунављу управо због тога што су ту наишли на мисија у томе да нашег самониклог расног генија називе сличне њиховом богу Дагону? развијемо до највећих могућности и ставимо га у Или je било обрнуто . До Подунавља. Ево једног њеног закључка: "Српски се Подунавље сматра исходиштем свих Срба (свих језик. М. Пјановић "Срби.да ли су они у Подунавље пренели сва та имена и култ? За сада. др Олга Луковић . Пјановић "Срби. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. кад би из те На почетку књиге. Еуфрата. или допуњује или још више оптерећује 2 M. 1 Неуморни Милош C. C.^ најпре застали у Подунављу". 105-106.. Срби смо могли да вршимо упоређења. Л.4 Такође и педантна проф. 1 M. C. ко je y односу на пише: "Наша позната ксеноманија негативна je и за наш поменута имена некако старији. Новаковић "Срби" стр. Дарконија. 126-127. Ово. C. Прихватајући ту много ранију сеобу сведочанствима.-> На истој страници Р. Међутим. C. Л. 58-72. где се прво појавило и за општи поредак. Л. Живанчевић "Новом Покољењу" стр. Милојевић. такође и бројне трагове Л. где посебно тумачити. за кога Подунављу "пре свега због назива Дагон. 73-92. представљајући не само језички континуитет како По Несторовој "Хроници" "Повест времених лет" ведских традиција. изгледа. Лазић "Срби у давнини". Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. Л.

истом случају. али и Дунава. али и бог Дунава . односно биће. али опет je важно истаћи . док je на сликама Грци назвали Оанес. a вид тих подунавских дублета појавио се у Азије.Венании . Негде између.зар није првобитно име Тигра. Милојевић. где je проводио две трећине чељустима јасно je видљива људска глава. Милош С. На више места помињу се сеобе Срба из Стога je сасвим могуће очекивати да je тај храм био Месопотамије. статуете нађене на светском археолошком налазишту Према барељефу из Лувра. У Псеудо-Цезарије (византијски писац из IV-V века). 76 77 . фигуративном погледу приказивали као риболико Једна од река тог сумерског. бог Дагон био je бог сумерских река. под бројем 26 набраја Мориће Јасно je. јужније. у поднаслову "О српским земљама у Малој Азији".бога том случају произашла из имена бога Дагона. условне везе Месопотамије и Подунавља. носила je име Сирбис . су само у Лепенском Виру. Ове документоване истине можда дозвољавају и другачије закључке: извор култа Оанеса био je y реци Ове нејасноће. где су били неоспорни почеци бога североистоку Мале Азије. где je доњим делом тела риба Поменуо сам већ старог сумерског бога. оваквим логичним поретком. повраци. Сумерани су га у прогутала целог човека). ако то јесу. Оваквим разрешењем. Оанеса.такве статуете нађене месопотамског региона. на обалама Понта. упућује на почетке тог култа у самом приобаљу Неоспорно je. у Ликији. звучног g испред безвучног s.у ових je био храм Сербица . која су у Венаши . потом Ксант. чије су у истом својству и приказиваном обличју. баш ту у Дакског". Срби су у Месопотамију Овде je свакако реч Дакског последица пренели свој стари подунавски култ бога Дагона. такође се звао Месопотамији најмање четири миленијума касније Сирбис . 112. C. кога су поштовали Срби . a топоними уз Дунав обилују појмовима са основом Овај податак у вези бога Оанеса недвосмислено имена бога Дагона. Србица . које се звало смисао добијају и поменута подунавска имена. као да je риба времена (као водено биће). који се комотније осећао у води. рибе (испод површине). но то би вероватно могли бити ти храм српског бога Дагона (преко Дагског). и за (према мерењима са С^)· Значи.Србица. на западу Мале пре Христа. стари бог Дагон (такође риболиког наводом да се под именом библијске реке Фисон крије изгледа). Kao што je. не разјашњава ни Дунав.Србица.чињеница je: риболики Срба". свој пуни и додаје: "Међу њима било je једно племе.o риболиким бићима. најчешће приказиван са рибљом главом (у рибљим било Еуфрата или Тигра.Скамандар. M. почетном станишту Срба види поднаслов "Документованост топонима изведених из имена (Месопотамија . бог Дагон плива уз Лепенски Вир. кога су (истоветан приказу митских Сирена). Милојевић "Одломци историје Срба I" стр. Чак и ако нисмо у стању доћи до сазнања o неком ранијем. тројански. овде je потпуно јасан реку и за град.1 био бог Подунавља.2 Сматра се да je ово племе Венаша живело на Лепенском Виру. Хомеров .чињеницама податак .Срб. који je потом ''пренесен" у Месопотамију.Подунавље) . старије име такође било Сирбис - однос узрока и каснијег појављивања у Сумеру. асимилације консонаната. јер Лепенски Вир потиче из осмог миленија Подунавља су непобитне.

у тој књизи помиње успостављању тебанског култа Амона-Ра. по тематици Аристотелове "Реторике". Чак и по више иего под краљем Ехнатоном. Међутим.1 претпоставци: у Карловачком родослову се око Дунава Ј. док je Египат био усмерен према поновном потпуно je неочекивано да на том месту.2 се још једноставније може разумети ако се има у виду Међутим. удавила у језеру. документују. III 5. стр. За владавине његова сина Аменофиса тереном који га окружује и како више погледом ока не Аменхотепа IV Ехнатона (1370-1353) једино су бележени продори може да се разликује.2 Диодор Сикулски . Краљ Ехнатон. године пре отуд се и Румунија назива Дагонијом. према овом наводу није тражили његови генерали. Gebel Serbal. To му тако име. окружења. иосле Ехнатона (1353) до почетка владавине Хоремхаба 1997. на реке: Мир. 1400. кога je планирао наметнути свим околним 1 народима. a тада нису бележени напади Аристотел. To би била још Христа". за страницу бележену под: II 1218 (или можда: II12-18). доживљавања Атона. стр. давши једна паралела везана за истоветност Срба и Дачана. Србија. велико градитељство овог краља упућује на снажан. Са друге уско "али чија je дубина чудновата" (Диодор). 7. Деретић додаје. иако су то очекивали и 2 Аристотел "Реторика" II 1218. није најбоље прецизирано време Херодот код каснијег Пелусија бележи продора те српске војске. 3 "Глас Сардоније" Чикаго-Београд. "Реторици" (како то стоји у бр. 3. целе војске. око стотину година помера наведени закључак .да je το било "око Диодор Сикулски "Библиотека" I 30. бога из раније Онске (Хелиопољске школе). бр. Деретић "Историја Срба I". свакако je Јужнији крак Срба помињу асирске хронике: припадао неком ранијем времену. 7). Wadi Mir). око свега овога. према коме су сви људи браћа. нека српска војска. To би одговарало времену владавине Сербонијско језеро. 78 79 . која се "око 1400. сматрајући да je y питању била јављају топоними који се односе на име бога Дагона. (1353-1315). нападајући на Египат. нестале су удаљивши се са правог култ монотеистичког бога Атона. To би свакако било изван тематике. Забележен je краљев рат против Куша (Нубије). извесне претпоставке да je y питању било страдање где његов службени писар бележи куда je војска прошла. Само по себи. Али прихватање тог времена за другим Аристотеловим књигама није могуће пронаћи одговарајућу продор Срба преко Синаја (кад се и очекује Exodus Израелаца). Разумљиво. ова два податка са јављањем старих немогућност. чије вође ово место Хетита у Сирију и Палестииу. намеравао je да уведе нису познавале. Вир (Gebel Banat. Wadi 1 Ј. a ни краљеви ратни походи према Описи су истоветни . Египат je био "рањив" Сербонијско језеро. било Латина. Стога није водио ратове. Аристотелов и Диодоров. јер би преко тог култа Египат постао центар укупног Херодот II 6. да забележе српских имена на Синају у потпуности сами себе српско слово ч (отуд Дакског). преко Синаја. Синају.Сицилијански. било Грка. Ратовање се није уклалало у Ехнатонова могуће наћи одговарајући податак код Аристотела у његовој схватања. Исти закљуљчак би произашао и по другој пута". према "Глас Сардоније" Чикаго- Wiras. Београд. године пре Христа". Тако су на Синају наишли на подручја Банат. Једино податак o Сербонијском језеру: Херодотов.1 Ово српско језеро документују: Аменофиса Аменхотепа III (1405-1370). Данас постоје тако поводом похода цара Тиглатпаласара III (744-727).3 са североистока. Он још стране. наводи: "Тако се површина језера стапа у једно c стабнлан Египат. 2 Можда једино.језеро Сербонис je дугачко.1997.

Источне Словене. Баварски Срба кључно обележје . Срби са Висле. срећу их као многобројни народ". С. Како јудаистичком кроником из Старог Завета. али код ког je народа прошлост јасна! Бога. Живанчевић "Новом покољењу" стр. неутврђено колико су били у обрнутим правцима. Србија. како објаснити старији од времена цара Тиглатпаласар III. 2 И. кућни заштитници. планина . у духу наметнутих 1 А. али овакве претпоставке Русији имала би представљати . такође прихвата ту неку сеобу Срба - Словена. те тим просторима затекли његови војници. као код Латина: Лари и Пенати. са истока . налазимо се у домену претпостављених недалеко од брда на коме je Мојсије добио Декалог од назнака. В. Чајкановић преко јужне Русије. прапостојбина Срба. те из Египта (и Херакло je из Египта) и Феникије. Чајкановић. a страни извори још на првом кораку Старом веку . 9. a одатле.2 После навода o Како другачије прихватити одакле Србима Несторовој "Хроници". и први њихови познати летописи почели су са Међутим. други део Југу . Бележе их данас све туристичке мапе. непосредно пре тог Многи воле размишљати да je Историја већ описа износи: "Словени нису писали своју рану завршена. задржали су сеобу Индоевропљана са Арктика. М. Ho. У делу летопис. Историју. етнолошки као Јафетове потомке. додаје: "Инспирисан Тимочке Крајине прастари обичај .према родоначелницима главних полиса обележавају: Срби са Волге. то би претпостављало неке сеобе Мир(на) и Вир(овита). један део се додаје да управо ови обичаји још носе у себи стару упутио Северу . да je o прошлости све речено и да се све зна. у поменутом делу.војске Александра Великог. Спајнћева "Најстарији језик Бнблије" стр. кад су их на изненађујућу блискост српског језика са санскртом.нема никаква оправдања. Живанчевић "Новом покољењу" стр. потом Балтички Срби. такав приступ. кад je у питању сазнање o Хришћанством. 80 81 . Далимила. небеским телима. се до данас. М. или посредно преко Словенског југа. Нарци-Словене итд". Живанчевић. y том случају. 10. на југу Карпата као покојника који су испод њега" (испод кућног прага - Илиро-Словене. Уважени Илија М.Северни Словени.са малоазијских простора. у којој je однос према прецима Јужни Словени. IV-VIII.1 Примера ради . постоји и тзв.Банат.Грци су се доселили: са севера - Моравска Србија. И. од истока према западу. он je пише В. као неимаре Вавилонске "Пуштање воде мтрвима преко прага. Неки севернији траг правца кретања Срба са југоистока . река . В. Ако би прихватили да je шире Подунавље Док називи гора. Чајкановић ''Сахрањивање под прагом": Словене нашао у Сенару.пуштања воде непосредно. Kao "Сем словенских летописа. по коме су Словени дошли из праотиџбине "Пуштање воде o Великом Четвртку". Ови синајски локалитети налазе се Тачно je. Длугоша. a она група која je остала у јужној основ укупног култа."! су тешко одрживе јер ни један од Александрових историчара не помиње такав или неки сличан догађај.Крсна Слава). a на Балкану водом зато што се жели дотурити вода душама их je нашао у прастара времена. праг се залива куле. попа Дукљанина. анималистичку свест. код Карпата. намењен мртвима за душу. што je из тог старог религијског комплекса једино код Нестора.

. Јер. та размена извршена онда када су се они већ одомаћили на Балкану". ни тада. Оно што противуречи свим таквим схватањима - неприхватајући да су Срби у ствари старинци. 129. какав je био В. обичајима из древне српске предхришћанске религије. Кад се каже: поричем све . и то више од пола миленијума пре њихова наводног досељења.које објашњење нуде ти заступници за само једну историјску чињеницу: откуд су o Србима и то на Балкану могли писати антички писци. оптерећење за било какво другачије мишљење .! Свакако. што на основу те берлинско. неодрживих. или су га научили од домородаца у чијим су се земљама настанили. чекали су да. примећени од других. према овим закључцима. за њих избалансираном. Новаковић "Срби" стр. или je.ако су се Срби доселили на Балкан. Чајкановић. где се није могла тражити изворност појавама.. произашло од (приказ на зиду у Нимруду) неког нашег доласка током тих V-VII века . Бог Дагон или Оанес бечке школе. износим: шта би тек такав великан.. најзад.тако се не сме ни мислити! Ако je све оно.. данас знамо o Балкану. бар o Србима . па ни сада.односи ли се то и на 1 Бог Дагон (Барељеф из Лувра) према Р. некаквом закарпатском окружењу. тек тих немогућих. као код политичара. Наметнути историјско-научни оквири условљавају. 82 . историјски наметнутих векова (V-VII). Неписмени од почетка.ништа није немогуће ни схватити. светску и европску стварност. они који су се држали те омрзнуте школе. питао се: да ли су овај обичај Хомољски Срби примили "још пре него што су дошли на Балкан. тек онда ускоче у неку историјску. писао да се није придржавао те берлинско-бечке школе.историографских схватања. не могу одговорити на питање: шта су Срби радили у том. ни разумети .

Од оних неких Сораба. неки већ очекују и Санџак у неком посебном односу. кроз историју могу и настају нове нације . вероватније . временом су разврставани у бројну палету. Из антике. Црногорци. 83 . увек су били некако по страни. Сармати. чак по некима. чак je и проблем . у време њихова настанка . Енети. Зашто неки сматрају да je овај. "Срггски синдром" И данас.одакле кренути: Расени. током XX века. као да се називају. и све касније народоносне одреднице Словена. Taj шири балкански комплекс Срба односи се и на Бугаре. будућу историју. водећи их у нову нацију). као вид основне управне организације.то нису.o народима у том смислу није могуће говорити. Трачани. различитих народа (по мени. у данашњем смислу: срезом. Османска империја пмала je много својих санџака. Овај турски појам означавао je чисто назив за административну област.. Спори. Словеници . котаром. Taj списак je дугачак. И они могу. Венети. део Скита . у себи носио неку посебност? Зову се Санџаклијама (уз ово иде и велико почетно слово). Бошњаци. бити кључне одреднице.чињеница je. Сада.. У таквим намерним прекрајањима.оно што cy други y својим списима писали o нама. y историјским временима. у ствари уситњавањима српског корпуса. чак и изван могућности садашњег нашег броја. Ho. па ни расправљати (полазећи од чињенице да у оквиру неког народа касније могу настати локална разврставања.само именом и географским простором). настали су ту још и Македонци. који je чинио део старе Рашке. за неку другу. кад бар још нису биле присутне све оне касније злонамерне тенденције. скоро општином.земљорадника.

Славонија. године одрекли својих Петровића. нових држава унутар себе самих.Срба je данас мање од Хрватска: 1939. па и Срба . надполовична већина српске популације. тамо умножава. Но. Али по питању целина народа.устињавањем до обновљеном Српском Православном Пећком апсурда. Легитимно изасланство патријарха Мелентија IV Европа задржава и добро контролише своје државе. Taj. А. 2.. имали су своју пуну Србима. легитимна теократска власт Црне Горе. имали су истоветан број са тадашњим Што се тиче Црне Горе. чак ни Америци. да ли су хиротонисани од Пећког патријарха. Горбачов -1989. на Америка. пре неких српског синдрома. ујединили су се са неки књажеви. пет-шест векова. To je осталих епископа. 84 85 . године. и код других. године први пут je Дубровник постао броја са којим су ушли у двадесети век! Ако смо део јединствене Бановине Хрватске. ко од њих "Небески народ". нагињу . одговара распад ове Југославије. полуаутономних митрополита. до 1766. успостављање Сремци. одвоје Истра. Изнад те капе има и шира: сви цетињски митрополити. свог краља Николе - да би прухватили ширу капу . марта 1922. рецимо. године. пре неких десетак година. данас велики народи Европе. A колико још Изгледа да ни Европи.али je присутан. Патријаршијом. у својим апетитима да постану Београду. Војвођана (док и ту не буду. зар je TOM Небу стало да нас само прижељкује да се. прочитало je грамату у Саборној цркви у Београду. иако добар део двадесети век. маја 1919. Далмација.. На Балкану.шира ујединили. не изван тих ратова. Тих десетак аутономних или само no себи апсурд . Загорје. регионализацију. признао je обнову. до општина). кога je омогућио М. Од те године они били муслимани пре доласка Турака? Оно што се хиротонију црногорских митрополита вршили су ту променило била je вера. Све оно што се издешавало у Европи током само они не размишљају и немају у свести стварање целог двадесетог века.. Срби су плаћали главама. било je y питању само: или ова или она српска династија.томе нагиње. године. Слична je ствар и са Само у два Светска рата нестала je Французима. Барања. данас . створити нације од Шумадинаца. последицом капа. Хрвати не болују од Други. уз садејство променом вере мењала се и народна самобитност. тих страдања. епископа. нека власт. no Србе злосрећни. условио je невероватну стварност на Црногораца. Бачвани. тј. Тимочана. Посебност je.. само у виду нужне аутономије. ако се на њој инсистира. САД поготову. и са многим другим народима. на Сабору у Други неки Срби. Они су се 1918. београдско-карловачки митрополити. A како се понаша почетку трећег миленијума . државност још Берлинским Конгресом. својом граматом. 26. године били су већину тог становништва чине Муслимани. Немци су се коначно свечаној литургији. српске православне Патријаршије и избор и хиротонију Тако они виде уклапање у европску патријарха Димитрија. иако и они имају своје регионе.под Карађорђевићима. Васељенски патријарах Мелентије IV. разарања Берлинског зида. бар Банаћани. Ε το je .

уз сав остали широки берлинско-бечка школа. било je већ писаних књнга на ту тему. која на свој. истина. уз све one Србе уклопљеае у 86 87 . али произилазило je. могли наћи у оквиру једне хришћанске вероисповести. да je το већ превазилазило све могућности много шири план деловања". поглавље "Срби на Балкану". Мада je. a y Константинопољу чињеница." стр.Илирима.. карпатски (да не помињем поново "Историја Срба". године. било по питању јереси и односа Цркве и Као и друге посебности које су се односиле на државе. мене je коначпо руководила потреба да Ово истичем. у Риму су оца наследили: Константин II (337-340) и Констанс I (337-350). последицом СРБИ И ХРИШЋАНСТВО деловања Едикта из 313. по питању владавине браће наслеђеном државом. године. те поделе су се у пуној мери исказале и на рану Цркву. тиме прихватајући одредбе током 1996. оне Србе изван овог региона) . Јовић "Рано Хришћанство. Кавкаскн Срби. намећући сукобљавања и писања у тој годинн. a да званпчно ннсмо билн у рату. према Херодоту. плочица у склапању мозаика ο Србима. дао сам Стога није могуће избећи неко шире елаборирање ни око ове теме: једну заокружену целину. Србнма. објасшш. Скромност je за велике. који je био или шири поднаслов. дијапазон разних назива за Србе (тек много касније . који су уједно заступали тврду 1 Док сам пнсао "Историју Срба". Сабор у Сердици (Софији). 36. да укажем на све оно што je o Србима негирала врше поистовећивања Срба и Илира. којима сам одговори су понуђени по пресељењу Албанаца на Балкан. линију против Аријанства. тако се догодило да се балкански Срби нису царева. 395. треба да обухвати.свакако посредно и Колхиђане За тих протеклнх година. на ту тему . из тог шнроког. нзглсдало да сам нзнео много више царева: "овај првенствено црквени спор пренет на релевантних чињеннца. године.ο прошлости Срба. Сматрам да није могуће обрнуто тражити њихове међусобне везе.опет указују на све те уске повезаности. године потврдио je присуство различитих ставова. да пишући ο У којој мери Кавказ условљава повезаност Колхиђана и Албанаца. Поларизацијом Царства једнообразне државе на Западно и Источно. према различитим ставовима браће Тада ми je. нити сам наводио. године. тек крајем XI века после Христа. чудном политиком владајућих странака. и Србе. Срби и Хришћанство. Хтео сам дати само присталица Аријева учења. Тако je. no мом схватању. управо прихватајући раније изнете посленике. према имену реке Лаб. унесе у неки универзитетски уџбеник.. резултујући чак могућим ратом између браће - Србе. Према ономе што сам писао ο Колхиђанима . са далеко ширих пространстава и старијих доживели смо да пас бомбардују. нити помињао све оно што тај појам je самостално владао Констанције (337-361).. био сам први српски исторнчар који се осмелио да те нстине заокружи.1 По смрти цара Константина Великог (306-337). 343. временских одредница .Словене). јер већи број историчара и лингвиста. чак прешироког комплекса Никејског сабора из 325. наизглед заобилазан пачцц . у област се одредио. године. да им јавпо будем наследннк и тумач запостављених српског Рабана. TOKOM 1996. Тако су пуцали шавовп и по питању мојлх одлука.. без резерве. 1 М. το само још једна опет износн чињенице ο прошлости Срба. назнаке. У ствари. само су одсликавале већ затечене различитости.1 Неоспорно. са насловом ово истраживање: месопотамски.

мистеријских култова или других религија. 432. Грци су били богомоља.. цивилизација. године пре Христа. члановима се на хеленистички Исток.мисптима. посебно свештенства. дозвољавала je паралелно то није обавезан . наметана je пуна обавезност.. религија. али био je ту и култ Изиде и блискости живота и традиције Грка и Латина. и став постаје доминантан и по питању обавезности једне 48. мистериософских религија. нашле су се све у оквирима Римски централизам. ннко еупатридском мишљењу. Овај римски забрањен 186. a ča друге стране. Сабазијеве (подразумевале су присуство култова Блиског Истока. Озириса. Све Taj антички Исток био je условљен забране мистерија. 88 89 . великој држави. будућност . 1 М. a потом култ и ширење Хришћанства {наводно се то сматра Хришћанства. или изгледом. богови не изазивају скарадност. Рим није могао наставити са том супротстављајући се тиме бројним државама и бескрајном верском толеранцијом. у смислу као што Полибије схвата . Запад: Латини. и поред њихове историјске култа . државица.да свако ко жели може Зевсова официјелна религија. уз: хапшења. подразумевале су разарање држава.односила унутрашњом дисциплином култа самог. блискија постати члан (мист) неког култа. почетком прогона за време Нерона (54-68·)}..била je το у ствари пуна асиметричност Мистеријски култови су били грчка укупних односа њихова света. али ни један култ никад није постао тада се сматрао у смислу историјских закључака: На општеобавезан. као и Митраизам (рефлексија индо-иранског кованицама: Грчко-римска митологија. мучења. следбеника. било по питању Кибеле. Тек уласком појединца у неки од тпх Западу ништа новог! култова. божанства и схватања света)." стр. прво Јупитерове. Међутим. религије. који му je омогућила Римске Империје. огледао се у укупном наметању допринос укупним променама свих друштвених једнообразности.већ свакидашњица. богатство. Дионисов култ je државицама на источном Медитерану. Адониса и Астарте. И по питању религије. Изиде и Озириса.и то шест-седам њих.да односа". Сабазија и Христа. убиства . било Елеусинских. уметности. ухватиле дубокг корене. Изидин између 58. стотинак година касније падају забране на државне религије.није у себи носила чак ни могућност присуство мистеријских. И поред уобичајеног схватања o потпуној па и јеврејског култа). историја. Просперитет. наслућивања будуће тоталне искључивости већ у самој Грчкој .њихових отворени за примање свих могућих страних религија. схватања државе и њене нсторијске Деметре. култура . "Кроз разне историјске епохе у Хелади су У основи схватања заједништва грчко-римског присутне мистерије: Митре. Првобитна могућност . Орфеја. рекло би се чисто хеленских мистерија. Јовић "Мистеријскп култови. трачки Орфизам. у пространој. Диониса. доносећи свака на свој начин. године. Поред Хришћанства према свим другим опредељењима.! Рим нуди живот свима. тог заједништва није било. Мада са различитим улоге. Рим . временским почецима. Овом својом биле су присутне мистерије ширег простора: Самотрачке.. махом сотериолошког карактера. распарчаности велике Александрове баштине. етике. ако етиком. Атиса и света. које су у Риму и његовој Империји толеранцијом према присуству различитости: полиса.

Кордоби. потом су следили јаки државни изаћи.молба музама да му помогну. оружјем својих Стога су епископи тих градова били принуђени легија. који би могли држати неку равнотежу према Риму. епископа . онемогућавајући другим Кључни епови грчко-римског света. To je одраз схватања да Рим.доминантном особином.јер. "Оружје богињо опевај. тражи да му опевају оружје са којим je Енеја. Новосаграђени Константинопољ био je под To већ илуструје Вергилијева констатација Ά ти. и Селеукида).1 ни грчко-римско Хришћанство није могло коегзистирати у заједништву. богињо опевај Ахилеја Пелејева сина"."^ Антиохија (одражавају став и ранији утицај Птоломеја Хомеров приступ . трећим каноном. "Енеида" VI 847-854. првим стиховима одражавају пун степен различитости Картагини) било какав степен достизања значаја Рима. поробљавати остале прихватити подложност. тек одлуком II Васељенског се музама. али велике улоге око оснивања Хришћанства). Далеко слабија урбанизованост Западног силом оружја није напустио Троју. и верски центри Истока. ^Вергилије -'Енеица" 11. молећи Константинопољ. године. Вергилије. 381. Сабора. схватања ова два народа. Запад je искључивост толеранције од стране Рима." стр. 184-185. прерастајући у државни центар Римске 1 Хомер "Илијада" 11. док све управљао том облашћу пре изградње друге народе које набраја издваја по особинама које их. знај да владаш другим народима'. Јовић "Рано Хришћанство. имајући у виду Док су јереси узнемиравале рану Цркву. представљао римски епископ. јурисдикцију римског народе. Побегао je са Римског Царства омогућавала je Риму преузимање стратишта. "Илијада" почиње са: "Срџбу Исток je био далеко развијенији и економски снажнији. карактеришу. оштре такмаце и по питању њихова статуса у Цркви. уз помоћ мајке Афродите успео ранг одмах после Рима.одражава сву Империје). није ни било. 90 91 . којој и нису предодређени. завијен у тешку маглу. јурисдикцијом митрополита трачке Хераклеје. прихваћен из Римског права. да не буде убијен заједно са осталим Тројанцима.Александрији. условност мисаоног склопа човека.1 док Енеида: са јаким државним и верским центрима: Александрија. године.. Агамемнон служећи се силом и против уобичајеног Константинопољ (нови државни центра Римске схватања рата и поделе ратног плена . и уједно центра моћне светске Империје. треба и има пуно право. Антиохији - центра. али без став искључивости. "Историја je Рим уздигла из анонимног насеља Константинопољ. како у државно-правном смислу.папе. Константинопоља. саграђен тек 330. Но.. добија статус и из већ разорене Троје. што га je изазвао смислу.. Других значајнијих градова. Идејом светске власти Рим je вековима био оптерећен.. Јерусалим (безначајан у историјском омогуће да опева Ахилов бес. 1 М. Хришћанство изражава пуни по њему и његовом времену. имао (времена око VIII века пре Христа) до великог светског je y древнијим градовима .богиња-мајка. Стога жудње за влашћу". што му je омогућила укупне власти. који je Римљанине. тако и . Ту му његово оружје ничим није могло помоћи . у Цркви. већ својим западним епископским центрима (Милану.

оставши без највише државне власти. представљајући свог папу као притиска латинског језика и старих титулатура. царство Ромеја. године. царство. поред цара. To илуструје и позната вертикала моћ папа илуструју касније папе: Гргур VII (1073-1085) и односа та два језика: Ротарио на Дунаву (код каснијег Иноћентије III (1198-1216). афричком граду: Велики као и наслова пуне владарске рнмске титулатуре. божанско порекло своје власти. уз обавезно Г. разумљиво после Рима. украсио. Да je тако остало. Источног Римског Царства.Империје. богослужбени два века. Србија би била у папској тражећи. Појам Римске империје био je за цивилна власт. Солун.м Исто тако и император Септимије Север (193- нормама Римског права и латинског службеног језнка. да ли би тако и остала до којих векова касније градовима свог.то није могуће рећи. Цар Јустинијан I je од свог родног села Бедеријане начинио велелепни град: Јустинијану Prima. У међувремену je било доста Римом. скоро цело Прокопије каже: "Његова отаџбина била je илирски Римско Царство већ je било христијанизовано. у патријарха и веће присуство грчког језика на самом личности свог папе добија највиши могући утицај и Балкану. Пауталија. сва војна и и хришћанске корене. изникле на бившим Разумљиво. које су потом. Острогорски "Историја Внзантнје" стр. 95. Ромејско царство се ослобађа своју тезу примата. Константинопољ je морао владати Царством. било je устројено по правни. улепшао своју родну Diocliu. град који се од давнина звао Бедериана. 78. Максималну јурисдикцијом папа. који je свом родном. 92 93 .! Значај Рима. Острогорски сматра за Јустинијана I (527-565): архитектонско улепшавање свог родног града (Leptis "Јустннијан je био последњи римски император на визнатијском престолу". значај. појачава утицај и значај константинопољског Рим. Историја je папи омогућила да влада државама Балкан je постао поларизован и по језику. доделио већи политички значај. били уперени против тог преосталог Источног Римског царства. у Константинопољ су. Јачање Константинопоља je био важан импулс омогућио je TOM граду да у Хришћанству успостави јачању грчког језика. дозвољавајући компромисе областима и екумени. чији су савези са германским краљевима увек другачијих догађања. император Диоклецијан (284-305). Тиме се јединог намесника Христова на планети. убеђен у Γ. пренете универзалистичке тежње имале су не само римске него све функције државног апарата: сенат. a доцније му je прихватајући јурисдикцију својих епископа под пуном променио назив у Јустинијана Prima".^ Тако je пре нека доминацијом римског епископа . Али Александрија и хришћанске вере била му je исто толико света мисија Антиохија су се томе непрестано супротстављале. Сердика. На II Сабору добио je одговарајући ранг њега истоветан са појмом хришћанске васељене. као и успостављање римске доминације". Али свеобухватно закључује: "Уједно он je био хришћански владар. Већ у првим вековима Цркве. 211). потом и са . Мада Лептис. Његове 2 "Внзантијски изворн I" стр. победа и у Цркви. Арчар). после 476. дајући joj нову улогу и До цара Ираклија (610-641) Источно Римско значај. већ из апостолског времена. Тако je било на Балкану. језик je био латински. у тим вековима већи део Балкана био je под просторима Западног Римског Царства.папе. Видина.

Дарданије и Превалитане. историјске околности нису омогућиле спутавали су царева хтења. 553. даје подизањем овог града на месту где je рођен.. IX 197-198. године. зато што je nana био државно-правне издвојености у статус самосталних противан његовом пконоборачком ставу. 196.. пише: ". тадашњем архиепископу царев декрет. декретом из 732. глава 3. као и сам велелепни град. али су архиепнскопском влашћу епископије ових епархнја: Дакије Средоземне. M. године). архиепнскоп Јустинијане Prima наше отаџбине има увек под својом Ни овај акт није имао дуже трајање. 1958: стр. изузев јадранског приобаља. 1 Манси "Sacronim.. 389. године. Питање патријархата упућивало je на обавезу Цар Лав III (717-741). стоји: ". Наиме. Beh после 602.Magna).. да поред затечених центара из периода je потом обновило своје црквене центре на Балакну - митрополитанског система јурисдикције ране Цркве. године престала je постојати Ипак. као и њена архиепископија." стр. Јовић "Јустинијана Prima" стр. одузео je папи Гргуру III (731-741): "добра и приходе" са области: Јужне Италије. OBO je први случај y Источном Римском Јустинијана Prima. јер je новом ранг архиепископије. у контексту ширих повезивања. године. године. Македоније Друге и део Друге Паноније ("Novelles" IX 1 Манси. митрополије Сирмијума и папског Солунског Обим јурисдикције ове архиепископије утврдио je цар Јустннијан I y викаријата.. Папство царству. неки викаријат. ц. архиепископу Јустинијане Prima сва овлашћења и статус префектуру и архиепископију. M. као и притисак васељенског патријарха.. Мезије Горње. одузео трећој глави своје IX Новеле: "Заповедамо да предложени je папи цео унутрашњи Балкан. те Сирмијумску митрополију и још важнији: Солунски потом насталих аутокефалних патријархата. Јовану. Учестали напади Авара Његова архиепископа: први je био Катилијан. И папа Вигилије (537-555) je потврдио писму. својом Новелом број CXXXI од 18. дао подразумевало још снажније јачање утицаја црквених максималне ингеренцијеЛ центара: Рима и Цариграда"Л Нова архиепископија са широком Аутокефалност и широка јурисдикција јурисдикцијом. Сицилије. године: "што je Сабора у Константинопољу. Дакле. • "Извори за Историју Бугарске" т." IX 199-200. стога je новој цару Јустинијану I да своју црквену политику доведе до архиепископији. утицаја и власти папа. цивилну и црквену власт. Јовић "Рано Хришћанство. и сам цар се морао залагати марта 545. да се не уплете у та правна и канонска јак утицај папа на Балкану.. већ у га je сам цар. Прејак утицај папства. Стога цар Ипак произилази да je цар.. питања.. fratrem et coepiscopum nostrum. Међутим. новоосновани црквени центар добије ранг аутокефалне цркве."2 quae definita sunt a sanctinissimo papa Vigilio". јер према CXXXI Новели. држава. Дакије Прибрежне. именовао условили су да папа Гргур I Велики (590-604). свом граду. жељеног расплета. 377. искористио прилику.. Тиме je извршио ново титуле. својој аутокефалној Цркви. Цар Јустинијан I je сам одредио граду доделио сву војну. у намери да сузбије Јустинијан I. као и одлуком V Васељенског за јединство цркве на Сабору 553. II Софија. априла 535. била je изузета од архиепископије Јуситинијане Prima трајала je кратко. 94 95 . као и цариградског патријарха. 3 од 14. од јуна 600. црквено јурисдикционо прекрајање на Балкану. према царевој намери.

папског утицаја. тиме их увлачећи у свој византијски свет и За цара Ираклија папаски мисионари су Цркву. У повељи из 1019. али то Борису/Михаилу. 14-40. тих година имало 641). Деретић у својој Цар Василије II Бугароубица (976-1025). у Расу. Охридске архиепископије Васељенске источне Патријаршије.стварна историја врата самог Константинопоља. Под папством и латинским литургијским Писмо je датирано крајем 872. Срби у Стога се папа Иван VIII (872-882) писмом обраћа приобаљу остали су под папском јурисдикцијом. могућност да своје римокатоличанство уведе пред 865). том приликом je y Срба Ι-ΙΓ књ. те средњовековних Анала и Хроника папство није могло удовољити. помиње: Интересантно je да Деретић у поменутој књизи доноси списак Ниш. II стр. тако и у унутрашњости Балкана. који je писао Приморја. 14-64). Кад би се овом списку додали још: Свевладовићи (490. епископије у Расу: 872. Методију. покушали ширити Хришћанство и Србима. Папе су остале при свом ставу . преко кнезу Мутимиру (око 850-891/892).да ни један извршено je деловањем св. не може постати (858-867. никоме нису додељивали правни статус пуне епископија. Деретнћ уопште не поводом деградације бугарске охридске патријаршије наводи познатог историчара M. затим у Призрену. под јурисдикцијом аутокефалности. Оштривојевићи (794. први пут помиње Београд. негде на средину Босне. сирмијумској митрополији. из 878. али не под дотадашњим његовим. свесни могућности максималног ширења уклопљене у српске државе. Травунија и Дукља. до сада покрштавање није имало озбиљнијег ефекта. Браће. основана je прва српска никад. јер Бугари су тражили Срба логично би била уклопљена и то према подацима своју аутокефалну Цркву. језиком. Папство никад века остали . Призрен. године. Покрштавање Срба (сматра се: Друго). патријархом Фотијем црквени центар њнхове екумене. литературе. године. године. није успело да поврати те изгубљене областп. али не и Милојевнћа. као "старовјеки град". који je стотинак година раннје прецнзније декретима навео потчињене епископије те охридске и опширније нзнео податке o ранијим српским династијама. Липљан. a y повељи из 1020. C. па напокон барске врати вери својих праотаца. Србицу (код Солуна). потом дубровачке. Међутим. књнзи "Западна Србија". у записима се. Милојевића ("Одломци историје на ранији ранг архиепископије. како Према писму папе Ивана VIII. Сирмијум. на том папском Приморју. постојале су и трајале српске земље: године. центру. Скопље. година. У овој поларизацији интереса и хтења. митрополиту св. Патријарх Фотије и цар . предримским именом Singidunum. стр. 877-886) и царем Васшшјем" I (867-886). молећи га да се салонитске. Београд. што упућује да je исправнија година оснивања Неретљанска кнежевина. да се потчини папској архиеписопије . нађеним. Светимировићи (640-794). Захумље. архиепископије. поред 96 97 . 1 Овакав поредак српских династија доноси н Ј.Пагани (непокрштени). Папство je на ширем плану.' У потпуно самосталан.времену када су све обале источног Јадрана биле Василије I. без разлике на његов значај. Србије.последице биле: померена je поменута вертикала Неретљани су. или почетком 873. завршно са кнезом Чаславом^ . још два-три Ротарио-Солун.надбискупије. али тој њиховој молби античких аутора. доделили су Бугарима аутокефалну Цркву.

присвајајући и Архимандрит студенички Сава. званично од 1219. исправнијег схватања. Јиречек наводи да je nana Александар разјашњава и тренутни положај Византије. Цариград су II (1061-1073). формално. где je Потом долази Светосавље. За ову годину се изјашњава и Ст. у супротстављеним схватањима Немањићкој држави''. Јиречек "Исторја Срба 1" стр. те цариградским патријархом у доносиле супротне одлуке. одлази у Никеју. Србија одлуке. Спор je трајао све до 1254. да je барска надбискупија Тако се. Манојлом Сарантеном Харитопулом (1215- политичко стање. године. незадовољан барску Цркву. 1222). можда Ст. комплекс Срба у приобаљу нашао у свету папства и јануара 1089. добио je пуноважно. се није исказивала ускогрудошћу нити коришћењем дате могућности да јаком државом искорени У међувремену Велики жупан Стесран je римокатоличанство на свом Приморју. Бар. Михаило постаје краљ 1077. уважавајући тренутно Никеји. Кроз светородну династију Немањића. давши joj ранг архиепископије Латинско царство (1204-1261). Користећи ових јурисдикција. 125.. утицајем Охумлии вјенчани Краљ". балкански основана декретом папе Климента III (1080-1100) од 8. Цар и патријарх су надбискупије. где набраја и сусррагане барске византијске Цркве (званично. крунисан од папе Хонорија III (1216-1227) краљевском На том источном Јадрану.^ јурисдикцнју до византијског Драча. полазећи од ове вероватније 1089. Станојевић: "Борба за самосталност. у контексту свих спољних Цркве у ранг аутокесралне архиепископије. Потом се милостију Серблији.. јер je коначан раскид Дриваст. Папе су често Ласкарисом (1204-1222). Божијеју центар била je салонитанска надбискупија. Угарске. његовог поимања владавине државом и Црквом." стр. године. бар надбискупије: Дукља.према свим овим Овај. Осамосталивши се од утицаја забранио je краљу мађарском. Диоклеи. утицаја и јачања Дукље под Војисављевићима (кад године. Скоро два века трајала су препирања око окретањем Србије папству. Византије. 16-17. Већи број историчара узима ову годину за Околност да се јаком Србијом могу годину оснивања барске надбискупије. уз забрану: "папа Хонорцје Дубровачке Републике." стр. Котор. Далмации и значајем издиже дубровачка надбнскупија. важан црквени папски круном 1217. Дубровник желео нспословати поништење те папске године. све je το било.. са титулом: "Стефан. Трабунии. Србије. године. 54. године) . почео je спор дубровачке и барске надбискупије. 98 99 . године. a Станојевић: "Борба за самосталност католичке цркве у источно од Уне. К. да се даље назива Сплита. Дубровник покушава проширити своју краљем Србије". 1219. Свач. у још. године). М. Србија. настало je епископију.1 избегли у малоазијску Никеју. обновио стару дукљанско-барску већ заузели Крсташи (IV Крсташки рат). Пилот. но има.. деловањем Хришћанства. на то су утицали шири интереси: се својим пријатељством са царем Теодором I Венеције. канонско уздизање српске Кад je град Бар. године. Јовић "Србија и . Дакле. 35. Улцињ. Босна и ТравунијаЛ дошао тек 1054. 1067. за Србе важан догађај. јединственој Цркви.осталих и Рас. свакако околностима К.

да су имале исту Дакле.у чин првог српског православног против Србије. je престао даље покушаје угрожавања барске цркве. жички метох код краља Стефана Првовенчаног (1196-1228). очување аутономности барске римокатоличке надбискупије у својој.·'· Према Аналима Франачког краљевства. Избором надбискупа Ловре. св.. Богородице . Богородице у Стону . краљ Урош I се чак војно залагао за могућност. године. Пећи (или крајем 1252. из ман. априла 1256. у ман. 23. толерантан изнд свих папских могућности . захтевима и молбама студеничког архимандрита Саве Одмах je склопљен мир 13..зетску. цара Михаила Асена (1246-1257) и архиепископа. упућивала je Никеју да свим лета 1252. Шта би учиниле папе . одговорили барском надбискупијом. 28. папа Иноћентије IV (1243-1254). Бара и Драча. хвостанску. одмах потом прихваћен и од папе Цркве: у ман. 23. на Јадрану основао епископије српске Православне те je изабран Ловро. или почетком 1253. у Иноћентија IV. краља Угарске Белу IV (1235-1270).св. за супротстављање утицају Рима и његових надбискупија. не дирајући у Стога je надбискуп Ловро свечано посвећен у Риму. Апостола. Жиче у ман.супротставити Латинима у Цариграду. св. легатима дубровачког надбискупа Јована: "Quid est papa? Dominus noster rex Urosius est nobis papa". који je 839. као и тежњама био je вољан изаћи у сусрет захтевима Дубровника. године. те све до и после његове смрти. средином Трапезунтски цареви. извршена je хиротонизација архимандрита Саве. године). па српски елемент чинили су Качићи у Омишу. појавио c војском пред Дубровником. да je хтео могао je потпуно укинути Дубровник поново потписује мир са краљем Урошом I римокатоличку јурисдикцију на Јадрану ниже Сплита. римокатоличнаство својих Срба на Јадрану. није поништен уговор папе са барским надбискупом Од патријарха Манојла и његовог епископата Иваном де Плано Карпинијем. св. Јаков 1. да рестаурацију Византије остваре Епирски деспоти и Стога се краљ Урош 1 (1243-1276).безрезервно изађу у сусрет. Јак сукоб цара Фридриха II Хоенштауфовца (1212-1250). године. (1078-1089).). године склопио савез са дуждом Пјетром Традоником (8366-864). те Русин и Славец (1091-1100) . као Дубровник je покушао да покрене Бугарску најдостојнијег . сам по себи не злобив. архимандрит Сава. Срби су Ha појачане притиске Дубровника. Taj На потоње насрте дубровачке надбискупије у српски Дубровник се римокатоличанством опирао циљу прикључења епархија барске надбискупије. чак и на такав папски декрет. године. користећи били већинско становништво на источном Јадрану. Дубровник ман.. Сава je У то време je умро барски надбискуп Готфрид.били су већ 100 101 . али Немањића . од Дружака. Арханђела на Превлаци . И тек то je био правни завршетак И даље je овај број нових епархија био премали двовековног спора дубровачке и барске цркве.хумску. Али дипломатском тананошћу.Исторпја Црне Горе I" стр. св.августа 1254. користећи и сукоб са Барани су. Неретљанска кнежевина. већ светосавској Србији. па Беригој (око 1050. директном укључењу у Србију. августа 1252. Упад Бугара Вративши се у Србију као први архиепископ резултовао je преносом седишта српске архиепископије српске Православне Цркве и са јаким утицајем брата.

Ђовинаца у Апулијн. Јнречек пореноси оцену Фрање Рачког. 136). историју. Јовић "Историја Срба" стр. y својој сопственој земљи многи Срби тих колонија. Но. краља Крешимира IV (1059-1074). године. Јиречек не коментарнше ове очите протнвуречности . понет идејама великих освајања на штету Марин Држић. противник Роберта Гвискара (1057-1087). праштају чак и сва зверства која су спровођена не изненађује ни ова збрка са псторијом. били познати писци. тада први пут постао део Хрватске. Но. подстицани из Ватикана. годнне. Намесништво. Шид. да je гроф Амико из XII.из 1102. којој су Срби жпвели током XX века. јаким утицајем Стону. ти Срби. године. АВНОЈ. у цркви св.намећући своје "повијесне" границе. Руђер Бошковић. По Павелићевој доктрини и Срби владати српском Неретљанском краљевшшм 1091.но како у хрватској историји има неких нејасноћа o крају владавине љихова Ово поглавље почео сам чистом историјом. папа Пије 1 К. Богородици. 1939. у conventa . Потом je и та црква. превиђао деловање римокатолика на Приморју. брата. "решили хрватско питање". јер српска Неретљанска краљевина није улазила у калузуле овог A многи Срби и данас. проглашавали Римокатоличанство јадранских Срба не доводи су се римокатолицима. како Хрвати својатају све римокатолике no Балкану . a Никола Тесла - 1080. Богородице у касније. августа 1335. He чуде стога Дубровчани. како се овај напад грофа Амика односи на време нспред Прерадовић постао хрватски песник. чак рачунајући и на обрачун са Персијом. већ у пуно време седиште захумске епархије. и моћни краљ Душан IV Урош својатају и Италијани). као и Србин су експоненти сузбијања Православља на том Јадрану. са првацима дванаест хрватских племена. књижевници. се у питање. Тако je југ Јадрана са Дубровником. основана je Бановина Хрватска истим посвећењем св. Тако je и Србин Петар Међутим. примера ради. тада последњи пут служена православна Владимира Мачека. познати физичар (кога Тако je. приморску књижевност. Туђман . Крешимира I V .али како Ф. Римокатолички Дубровник je основао бројне Травник и Фојница. Правослваци су Хрвати православне вероисповести! К. којитек почиње хрватски син. спорова око јурсидикција . Дервента. заробио je краља Славца ("Исторнја Срба 1" стр. комплексом старијег уговора. Амико заробио управо тог хрватског краља. Градачац. године. некако у своју књижевност уклопе и стару. српску. раније епископско пристанак и Хитлера и Мусолинија). Тако je И опет. Илок.да би се то изметнуло у Другу нејасноћу доноси уговор краља Коломана (1095-1116) . Рачки сматра. a y тако су завршили. под Намесништвом (1935-1941). (1331-1346). прешао Јадран н том Хрвати и њихови учењаци се потом труде да приликом заробпо хрватског краља . пријатељским односима са Византијом. могуће je прихватити да je гроф разјашњењем односа раног Хришћанства на Балкану.величајући своју српску Византије. Брчко. историчари. доста већ 22. колоније и по Србији.^ укључењем: Савске и Приморске Бановине. Добрица Ћосић писао je y својој чувеној 102 103 . постала римокатоличка.Pacia најгору могућу хрватску и ватиканску пропаганду.са титулом српских краљева. Џиво Гундулић . Павелић. чудним сплетом околности. он није могао заробитн крал^а Славца. уз срезове: Дубровник. Тито. са разбијања Србије. због лакших пореских обавеза. за полета рударства под краљем И АВНОЈ прихвата ове одлуке. да су писли као Мавар Орбин. године (а уз одобравање и литургија.1 Урошем I. ^ М. 68. са Корчуле. над Србима.

Царичин Град. Царичин Град. 159: Бронзана глава византи- налазишта у околини Царичиног јске царице из Балајнца (VI век) 104 Града . 45: Западна кула јужне капије града Кондић-Поповић. на питање: ко je чинио сва та зверства у Подрињу.тетралогији "Време Смрти". Царичин Град. Царичин Град. 147: Рановизантијска стр. стр. стр. стр. 97: Засведени канал за отицање воде Кондић-Поповић. старица рече "Они који говоре нашимЈезиком Кондић-Поповић. Кондић-Поповић. 18: Авионски снимак Царичиног Града Кондић-Поповић. Царичин Град. стр.

Богородичина црква са југоисточне стране H. Милешева. стр. Софије: Капител Културна ризница Србије. Анђео на Христовом стр. 175: Саборна црква гробу. 129: H. 172: црква Св. Историја Уметности. стр. W. 14: Гамзиград. 127: Студеница. перистил са фонтаном Културна ризница Србије. Janson. детаљ фреске Христово Унутрашњи изглед Василија Блаженог васкрсење . Janson. Културна ризница Србије. стр. касноантичка Romuliana. Софије: стр. 140: Раваница. северна фасада Културна ризница Србије. стр. Историја Уметности. 172: црква Св. W. Историја Уметности. W. стр. Janson. H.

494: Грачаница. Јовић.Културна ризница Србије. стр. 172: Голубац. стр. Српске земље и владари. поглед са југозападне стране Фотографија Хиландара . стр. 32: Манастир Жича Културна ризница Србије. поглед на град са Дунава М.

документује и Библија. Pareti. Судије 16. Данајци. Пеласти. "И сва србска служаше идолу Дагону" (едиција Љуб. Кимберци. присуством под једним од својих имена: Кимерци. био je бог Месопотамије. 105 . као један од народа из 2 ове групације. Ако je тешко. Ликијце. Либијци. Petech "Стари Свијет" стр. 10. није познато који су и да ли су неки народи из ове скупине имали неки вид опште команде. ако има потешкоћа за сврставање Кимераца у групацију "народа c мора" . Овог старог. 10. Brezzi.недвосмислено се наводе малоазијски Ликијци. Тирсени. ДЕШИФРОВАЊЕ ВИНЧАНСКОГ ПИСМА Карловачки Родослов наводи. Али и врло вероватно . не прицизирајући време. Сикули. 2 L.10. као филистејског идола. Теукри. као што je наглашено. као један од српских народа. Крићани. присуство Срба у Међуречју није у супротности са било којим закључком. Без намере посебног истицања. 23. 2-4. P. бог Дагон. Стога "народе c мора" уобичајено чине: Филистејци. риболиког бога. Јер.бог Подунавља. 5.1 Стела Ксантос и Повој загребачке мумије Малоазијску одредницу o присуству Срба документују већ сами Срби. I Днев. 1 1 Цар. Сарди. L. Ако су се Срби кретали средњоазијским простором из шире области изнад или испод Хималаја. Ликијци. Стојановић "Стари српски родослови и летописи").

г. и 201.Д. 1983. . 184. Срејовић: "Уметност Лепенског Вира". стр. Београд.

увиђа се сва исправност његова стоји 2800-2600. . назвавши га простору Ликије забележио и остале топониме Ксантос. стога и као Ксантос Стела (Xanthos Stela). Билбија "The Mummy. С. С. Билбија скреће Стела je доста оштећена.3 градић Срб. све натписе je касније смело до давних повезаности Срба: Рашана. Управо je на том обелиску открио да се ту налазио град под старијим Према наслову књиге С. одговарајућег српског језика. 79 поменуте књиге. 13 . стога и превод С. погубног за Србе. 5. 36. Lydian and Lycian Written Monuments". скраћивање античког Страбон наводи да су реку Ксантос раније назива ове древне малоазијске.. Тако je C. У истом оном смислу. посебно на споменик у облику обелиска. године то je сасвим јасно). бол велики овдје да оплакују. те би требало да и српске ћирилице. странице под насловом "Порука Србима уклесана на уродити плодом. пасус 176 I књиге.у Лика. Тада до XVI века на Крит још Λ C. то je до сада једини изнео Калинкин препис текста. имењаком у античкој Ликији. као и реку Србицу. јер им je недостајала полазна основа - обелиску у престоници Лике . Аустријанац Ернест Калинка je између 1884-1889. односно Срб. C. С. Билбија "The Mummy of (врхове). У ствари. 410.Жалопојке поступка. Рашчана. Арсенић. С. зрно. Лики (у ствари: Србији). озвучивши га највише очевима да одузму. Билбијиним упоређењима етрурске време односи се на време пре Христа. на стр. даје свој пуни одговор према области Лика.истраживао je Светислав C. Билбије не тече глатко. и полазећи међу њима и Ксантос Стелу. транскрипцију Калинкина текста "Ксантос Стеле". објавио Бечки Универзитет. нису дошли Грци (после 1952.Срби да се крве за циму грчким језиком. s. јер није био у питању исти грчки језик. C. C. напомињући да су полази до наслова "Rashani or Etruscans".Ликије пре 2600-2800 којим језиком озвучити текст. дешифровања.. C. C.1 Споменик je y науци познат његова рада био je однос Рашана и Етрураца. Њу су околни та српска област нашла се у Хрватској). да спријече Комеју да оде. С. Ликији. Билбија. негрчки становници називали Србицом. како су Чедвик и матере Срба.воћке. Билбије. M. посађено Zagreb and Other Etruscan. бележи: "Ксант . 763. На Уни je становници звали Sirbes (данас Esenide)". српске државе .^ М. Билбија истиче да споменик има 320 речи. према A. Билбија je Повој на српски језик. покој Вентрис дешифровали Линеарно Б. 1952. пажњу читаоцима на главни град Ликије: Зрб или Срб. година). превео На стр. Билбија "The Mummy of Zagreb. анализирајући Повој године успео да прекопира око 150 записа са споменика. 3 Херодот "Историја" стр. Али исти кључ не одговара писму названом Линеарно А. година" С. Билбија даје српски превод (поменуто Према С. Од Безброј покушаја највећих лингвиста није могао 81. 80 латинску комплетан превод тог значајног етрурског споменика. преводилачког и коментаторског Срби се помињу под бројевима: 9 .река у Војне Крајине (потом током XX века." стр. Раса (Мађари Србе и данас називају Раци). 106 107 .. лингвистички истоветан са старијим C. 1571.! Kao што je на Грци променили име старом граду.. тежиште именом: Зрб. "Strabonis rerum geographicarum lilbri septemclecim" Basileae. године. С. мумије (Археолошки музеј у Загребу). град). која се улива у Средоземно море. C. сажежите нека ништа... Петровићу "Праисторија Срба" стр. Beh y предговору књиге." preamble. C. раније везано за Ксант (река.

године пре н. приликом Акадско клинописно откривања археолошког налазишта Лепенски Вир."2 но (3000. е.е. године пре н. Винча je постала Протоиндијско пиктографско важна светска археолошка одредница на Дунаву. али истраживањима Милоја М.) миленија пре Христа. Institut Euroanales износи похвалу (3000. Према Р.000 година пре н. почевши од анализе писма Лепенског Вира.е. године пре н. у својим делима "Винчанско писмо" и Протосумерско пиктографско "Завера порицања". године. године пре н.) Kao већ зрело алфабетско писмо.* које Протоеламско клинописно je настало "између 6.) локалитету почела су 1908.е. посебно.е.3 (2500. године пре н. Р. свим квалитетима презентује се наставак овог писма кроз Еламско клинописно Винчанску културу (археолошка истраживања на (2500. године пре н. дугогодишњи сарадник више (3100. Пешићу и његовим запаженим истраживањима. 25. Пешић "Силабаријум Лепенски Βιφ" стр.) Критско линеарно Б (1700.е. Васића од 1932. 108 109 . (1700. године пре н. Срејовића.е.Grande Encyclopedia Contemporanea" y Милану (у књизи "Винчанско Сумерско клинописно писмо" као вид посвете.. Писмо je већ потпуно (2000. P.) Винчанско азбучно (5500-3200.е. године пре н.) 1 P.) института у Италији. као првом људском алфабету").) Већ ово признање указује на смер професоровог рада.е.) ^ према већ поменутим његовим радовнма.) првенствено захваљујући изванредним археолошким налазима академика Д.е. истичући: ". (3000.) Протописмо Лепенског Вира (8000-6000. Пешића.е. Пешића Египатско пиктографско на винчанском писму. "Euroanale . Винчанска култура показује континуитет Критско пиктографско културе Лепенског Вира.) усавршено. године пре н. Фестоски диск 2 Р. године пре н. Тако смо активно учествовали и подржали рад проф. 9. V (2300.е. добија се целовита слика настанка Критско линеарано A писма: (1800. године пре н. Р. године.. године пре н. Пешић "Силабаријум Лепенски Вир" стр.е.е. године пре н. Пешић.е.) Хуритско клинописно (1700.) сарадњи проф.000 и 7. године пре н.

е. године пре н.) Протосинајско слоговно Анатолијске азбуке (1600.) Старојеврејско Јеврејско (арамејско) квадратно (900.) (700.е.) Кинеско пиктографско Сафаитско (1300.е.) (500. године пре н.е.е. године пре н.е.) 110 111 .) (700.) (600.е.) Кипарско-миној ско Самудско (1500.) (600.) (900. године пре н. године пре н.) Хетско клинописно и пиктографско Кипарско слоговно (1600.) (600.е.е.е. године пре н. године пре н.е.е. године пре н.е.) (600. године пре н.е.) Феничанско слоговно Индијско (1100. године пре н. године пре н.е. године пре н.) (500. године пре н. године пре н.) Протопалестинско слоговно Латинско (1600.е.) Протосемитско слоговно Грчко (1600. године пре н.е. године пре н. године пре н.е. године пре н. године пре н.е. Библоско слоговно Етрурско (расенско) (1700.е.) (900. године пре н.) (600.) Јерменско пиктографско Лихјанско (1400. године пре н.) (400. године пре н. године пре н.е.е.) Протофеничанско слоговно Персијско слоговно (1600.е. године пре н.е.) Арамејско Пунско (900.

Стога не чуди да су нађене ваљевске плочице и амулети писани етрурским писмом. Н. ЕТ-русци. Тирси. назнака. Сумера.) цивилизација?! Једини je закључак да Грци и Римљани нису разумели ни њихов језик.) одн. Иберијско Међутим. био у домену митских. 102. године пре н.1 Али тада се није ни знало за Лепенски Вир. године пре н. али никако у сврху да означи етноним". Kao што je помен o Троји.4 народом из VI века пре Христа. 3 М. 100. непотврђених повезао са Агатирсима.) наглашавам: Мађари и данас Србе називају . Оанес) били они који су људима дали писмо.) Грка и Римљана.2 М. Србима Палмирско термини Рас .5 Пешића расветљава се проблем Етрурског писма. и да тада нису Пахлавијско имали писмо. Пешић "Винчанско писмо" стр. тада још непроверених. године пре н. 163. 125. има исте графеме као и 1 Р. јер према раније прихваћешш Христа.е. -1 3. Проблем око Етрураца. 104. 94. сложеница и да би смо je пре могли прихватити као Разумљиво. 5 Херодот "Историја" IV 48.е.Етрураца) Хомерових. године пре н. чије je име код претходило развоју писма Египта.Расима или Рацима. у радовима Р. У Загребу се чува Ланена књига или Повоји Овим кориговањима укупног схватања око мумије са етрурским записима. Арсенић пише: "У пре археолошких истраживања X.3 Schliman): Tpoje 1870-1890. Једини Грка и Римљана могло настати од Е-трус-ци. Да je тако . Микене 1880-1881. висока (300. Пешић образлаже: "да je реч ЕТ-ру-рија Тот. Раси. да су се Етрурци на Апенинско полуострво доселили између X-VIII века.! писма. Коптско Етрурце антички извори познају као Тирсене. 53. Орхомена Изненађује да je το њихово Тирсени. датирана из I века пре почетка писмености. прихватамо да су истом односу je и књига С. 119. У Уз све могуће изведенице. ни њихово писмо. Тамиша до Сремске Митровице.Рашка ни најмање нису непознати. a опет (100. одговор je био у домену митологије . Етрурско или Расенско писмо.е.е. Арсенић I стр.откуд им. Херодот (који није знао језик Тирсена . 112 113 . Р. Расени.да су богови (као Е-трусци. Пешића.167: VI 22. чинећи највећи споменик етрурског писма са схватањима. који je живео на српском простору између Мориша и Оно што je посебно важно истаћи. године. 4 Херодот "Историја" IV 48. Кулунџић "Књига o књизи". кроз векове. (100. 166. наслеђено je схватање (300.500 речи. према приложеним таблицама Р. Микени Херодот бележи и као Тирсене. Крамера "Хисторија Етрурци себе називали Рашани. Кулунџић крилатицу која би била у употреби код Римљана или доноси другачији поредак око историјата развоја Рашана. Расене. одмах потом. док их почиње у Сумеру". Шлимана (Heinrih Италији су се називали Етрурци". 2 Херодот "Историја" I 57. 381. и Тиринта 1884. Винчанско писмо. није било могуће разумети шта je око 1. у познатој књизи 3.

стр. Original Lydian text P. Карпатски и Ликијски Срби. Новаковић. стр. 80: Словни знаци на тлу Мале Азије Ρ. Новаковић. Карпатски и Ликијски Срби. 90: Оригинални лидијски текст .

друге приче. 94: Старе азбуке (17. Новаковић. Косидивски. стр. 198-199: и друге приче. стр.3x12 цм) Супружници на поклопцу саркофага Етрурски ратник . Карпатски и и Ликијски Срби. Лисипови коњи Р. Карпатски и Ликијски Срби. стр. Косидивски. 198-199: стр. Новаковић. стр. Новаковић. мумије Порука Србима 3. 96: Текст на повоју Загребачке Ксантос Стела (Ликија). Р. Карпатски P. 101: Ликијски Срби. Лисипови коњи и 3.

Ресница. свеукупно: Светији. . као што je το раније био случај са (код П. године доноси закључак да су Етрурци и Пеласти учили певајући. чињеница je да реч Етрурија нема никакве трагове језицима. значење: Пеласти).2 a у раном Средњем веку на северу у Словене". хидронимима или антропонимима.Равњани. Тирсена. 54. заједно са Рас. 4 М. велики немачки филолог. Р. Будимир "Грци и Пеласти" 65-66. Пешић "Завера порицања" стр. још дошло се до азбуке од 26 слова. Пешић "Завера порицања'' стр. који у себи носи основно етрурском азбуком (елементом). 114 115 . на грчком.Тирсе М. 51. Рашка.агиа. Пешић "Винчанско писмо" стр. Ту се може наћи заједничка основа Пеласта и Етрураца У сваком случају. Арсенић бележи да су били Индоевропљани. 38. односно рашчанским. њихова ни у топонимима. значи: оне који су у равници. према другом делу те именице.1 али после додаје: "Ти догрчки За Ага . Рашица (село код Блаца). Кречмер Пеласте сматра претходног утврђивања гласовних вредности појединих 4 "Pelagones" . али би то документују да je прапостојбина свих Словена била на можда могло значити. у односу на та стара времена. што би. који у основи обележава равничарске просторе. 34.свети. јер илирски. које ми зовемо заједничким именом скитски народ. области". Херодот "Историја" I 57. 57. Расени постоје и у топонимима и у венетским и месапским језиком "припадају кентумској хидронимима и у антропонимима на једном великом групи индоевропских језика. такође je познато да некентумску групу на подручју Пеласти . 470.са Индусима. претопили су се на југу у античко доба у Грке. Арсенић I. . случај c етрурским.2 Сасвим je могуће очекивати да. М. колико их има и у 1 М. Касније су. средњем подунавском региону Паноније. М. a Херодот3 и Дионисије Халикарнашанин тврдили да поред овог. Кречмера Пелазги): "представници предгрчких Крићанима. што je y извесном смислу и 3 пространству од Гибралтарског мореуза до Еуфрата". ужег српско-балканског простора: "поред Пеласти и Тирени (Етрурци) говоре различитим тога.Словени Италије представљају Пеласти. полазећи од кључног. 2 2 Р. Тирсе. Расина.Пелагонија упоређивања и систематизације винчанског писма са (један од важнијих топонима. To Исправност тврђења Р.1 док Р. за И Несторова "Хроника" и Карловачки Летопис први део изведенице теже je наћи значење. a тврђења нису поуздана. Пешића огледа се у вези илуструје и назив равнице код Битоља . посебни део Дунаву. Пешић мисли да су у питању ага Пеласти. Међутим. Класификацијом словних знакова Паул Кречмер. П.Етрурци . стр. Будимир "Грци и Пеласти" стр. 3 3 Р. назив упућује на Тирсене. знакова писма.исти језик. или у још старије доба . За Агатирсе Херодот бележи да су своје законе 1896. Будимир. Рашка.4 етноним Пеласти (Пелазги). што одбија М. који индоевропских досељеника у балканскоанадолској су тако учили Веде. Будимир "Грци и Пеласти" стр. Пешића за језику". појам Ет-русци упућује на Рас. a сатемске трагове налазимо често у етрурском односно рашчанском Сасвим je прихватљиво тумачење Р. па стога нису могли бити исти народ. одн. упућивало на свет .

применом . Браће. до сада комплетно у фонду винчанских графема.да ли су Етрурцн Ћирило и Методије. те и али у науци стоји чињеница да се време трајања Етрураца? винчанског писма "управо на подручју његова настанка. све je још увек отворено.и њихови 116 117 . можда би се ипак. наизглед je створен према грчком уницијалном писму. С. ћирилица св. Будимир каже: 3 Р. Браћа На постављено питање . Lyclian and еквивалентима гласовних вредности винчанског писма. М. где ћирилица представља крајње цивилизација појавила пред крај другог миленијума пре побољшање глагољице . С. * После извршене експертизе у трагању за Билбија "The Mummy of Zagreb and Other Etruscan. применом етрурске Прихватање наведених констатација ипак елементе. 46. Билбије. најдужег. Институту у Риму. почев од античких књига. Даљим поређењима утврђена je у којој аутор обелодањује да je y потпуности потпуна подударности слова винчанског и етрурског дешифровао етрурско писмо. до степена онога што се подразумева 2 Р. Потом су ту нову методу подудара са етрурским писмом).како бар за Института за Оријенталне студије у Арецу и Фиренци . Билбије '-Староевропски језик и писмо Етрураца".и то током IX века .Ћирил и Методије . Важно je резултата" истаћи да je C. Херсонесу током своје мисије код Хазара . уз сву условност да писмо одражава степен развоја 1 Р. Пешић "Винчанско писмо" стр. са својим почецима. питања o етрурском писму и његовој припадности: C. Чикашки институт je објавио књигу тражити повезаност ћирилице са винчанским односно и С. Ћирило затекао док je боравио у времена до Балканолошког института у Риму. преко тог писма. нађеног. јер се према садашњим сазнањима.тих светих Поред многих истраживача. које je св. могла етрурског писма. Браће произашла из протеже све до првог миленијума". писмо српску ћирилицу саставили преузели писмо директно из Винче. етрурским писмом. Институтима у Арецу и Фиренци - како истиче Р. "Солунска бараћа . Резултат тог мукотрпног * Све етрурске графеме у варијантама такође рада je књига која чини научни међаш око разрешења налазимо у фонду винчанских графема. етрурска глагољице. Пешић: "дошли смо до изненађујућих уважавајући кључ и методу С. етрурског текста. веома једноставном операцијом дошли смо до одговарајућих резултата. Lycian Written Monuments". 99. са писмом древних Ликијаца. Билбија своју методу применио при » Етрурска елемента (азбука) садржана je превођењу Повоја загребачке мумије.какву би Христа. Ипак. сада нема никаквих конкретнијих сазнања o старости чињени су покушаји за тумачење и дешифровање тог писма. односно на основу типског узора тог. 99. Дакле.етрурском писму.српске писма (писмо ни једне друге цивилизације се не ћирилице као кључа.3 Јеванђеља и Псалтира. нешто после њихове вакуум. Пешић "Винчанско писмо" стр. па и спорна питања: Ако су св.1 проверавали и испитивали на Балканолошком По успешном обављању претходних радњи. већ постојећег српског писма . одређеног језика. Без разлике на стварно порекло овог писма. C. Ако je српска ћирилица св. под појмом књижевни језик. Пешић "Винчанско писмо" стр. њене културе и писма.* отвара многа. C. Етрурци су далеко то ванвремену повезаност могла имати та српска од времена развијености Винче.

У живота. пишући своје "Балканске тог српског језика и писма из IX века.Словена у време настањени на Балкану. укупну људску цивилизацију. који бележи: "Визнатијски цар Маврикије писао je y 2 према О. Даље истиче: "може да се стекне порекла тог "словенског језика" из IX века.није постојао." том II стр. названо: старо. гл..упркос Ћирила и Методија и њихових ученика. Но и данас би неко рекао: ширења те наводне јереси. наука. Хришћанство: арамејски (тек због уважавања словенско. 5) да Словени који су такође доноси и важан податак o присуству Срба . који je . Будимир "Са балканских источника" стр. или чак области. Будимир je. како би По принуди теме. онда нам je злонамерношћу нордијско. све до Лутера .како на северу свој превод важних свештених хришћанских књига. уплитао се у основно питање трипартитности старијих времена. Како семантика и етимологија (дисциплине језику.заједничкој У односу на то сазнање. како се и Јер. Л. те je и академик М.много je". западни Европљани"Д Појам "најстарији некласичан језик".тим je језиком говорио Богочовек Исус славјано-србско. наЈСтарији Источнике". други превод Библије. како се зна. Христус). руско-српска редакција. излагати то писмо je. године . 118 119 . академик Милош Н.. Методије je због германске историјске школе. још 1969. Ђурић. тако натписе на храмовима. језика на којима се могло проповедати. Изузев ранијих: грчке Septuagime. Будимир. 159). негде још предавали и академик М. вековима раније но што многи и данас читају са неким страхом. To je јошједан апсурд.^ четрдесет година отворено и јасно писао o важности Тако je M. тако и на њеном југу. језика идеја o најстаријем словенском језику. стр. прошлости . 158. и оних који су таква проповедања Хришћанства на неком словенском сазнања уважавали. Будимир je скоро пре првобитној колевци". те латинске Itale J. да би и оне. имају много разних животиња. Св. ако наш језик и писмо потичу из још показало. уско разврстати их само у оквире једне науке. некад називани поједини антички свестрани писци. једном достигнутим системом као укупном 1 М. створен у . Кострижевски заступа мишљење да се помоћу и Јеронимове Vulgate. "Ако je и од Срба . Будимир. М. потом грчки и латински. Десило се да сам студирао у генерацији Класичара којима су У неком односу. 10. Ибн Јакуба. свих античких проблема пеластичког језика и писма. кога je тешко "ухватити". био позван у Ватикан.ученици изградили су.изнео и превише тога некласични књижевни језик. потом припале црквено-словенском. треба нешто рећи и око казали: "био на Ти" са сазнањима укупне Антике.био je повеље су биле писане на тадашњем говорном српском полихистор. Онако како су последицом Човекове еволуције. жита које цара Маврикија (582-602). Пјановић "Срби. културу. изузев овог језика "могу реконструисати различити ступњеви српско-словенског. за које je било Имајући у виду српске средњовековне повеље. касније. Европе. црквено-словенско. у пуном значењу те речи . наводећи арапског путописца Ибрахим чувају у салашима и особито проса и лана" (исто. утицаја и развитка од самог почетка стварања било ком случају. ускраћено чак три-четири језику. наслањајући се на Винчанско писмо. као пример: манастира Жиче. Будимир и његов пријатељ. Кострижевски свом спису Ό вештини командовања' (XI. да се оправда због миленијума наше прошлости. Срби су добили каснијем убацивању Германа и Мађара . око проблематике историјског људске заједнице". учити. Ј. Шта je ту посебно? У тим годинама Комунизам се сматрао вечним. и М. лингвистике) немају одређеност свог објашњавања и уплитања у односно старословенскомјезику. уз све назнаке.

Пјановић каже. део Орфичких трачких мистерија. Л. се Орфеј и Александар Велики могу убрајати у праве Према изнесеним и потврђеним сазнањима. разматрао je у великом дијапазону o људским пишући пелазгијским словима. почиње са Орфејом. деловањем таквих идеологија. Гундулић каже да je Александар . Трачанин). у неком тешко гласовима и говору и једних и других". Диодор Сикулски. Уз ова размишљања иду основна питања: да ли могуће je говорити o пелашком писму.. чији je отац бно на "класичном грчком језику". такође се служио тим je светску историју до мутних почетака до 180. где пише чак "предака". којима се Оваква размишљања неоспорно могу бити вид митоманије. такође и старији трачки певач Лин. Лепенски Вир.те химне нису "спадале у власништво војсковођа Јустннијана I (527-565) се јесте звао . 273-274. Управда (одговара његовом латинском преводу). Диодор даље бележи: "По предању. и према самој Еурипид бележи да су и Трачани имали исто грчкој митологији. у својој "Библиотеци".·* ухватљивом историјском времену. Ово. јер М. са ранијим именом Стога О. кроз све те касније Југославије. Пјановић "Срби.. у духу врсних енциклопедиста. пеластичко време. Пјановић (јер код нас je већ Хелени. онемогућује било какве претпоставке o изворности 3 Еурипид ••Алкестида" 966-969. краљеви Македоније . Орфеј je. Л. o чијем Управо Диодор пише да су песници бележили пореклу Диодор ништа не саопштава. као и друге приче. О. али прослављају . за сада. Донекле се то односи и на АристотелаД пелашко писмо свакако није на неком историјском Диодор бележи да je Орфеј писао песме на хипотетичком почетку. 2 О. у неком аутора хеленског времена историје. обично je износио да су вид неког продужетка Пеласта. потом и Александар и претходно Филип првобитном (тј. 120 121 . под именом озбиљним констатацијама Диодор. и као оснивач свог мистеријског култа. Будимир. рана Византија) увек сам био склон схватању и изјашњавао сам се да Емил Бирнуф пише да Орфеј није писао песме су Аристотел (родом из Стагире на Халкидику). посебно кад je y Пеласти. Л.сви они били професору Сорбоне. пишући ο Македонцима (свакако од 1944-45. античким). ово Хелене. и писмо као Пеласти: "те да je το писмо одговарало свеукупним историјским сазнањима. питању нека дубока старост Срба). њихове песме. Ове назнаке дугујем II (359-336) li његови преци. иако Трачанин a не Хелен. али су трачки песници. грчких предака". године. изгубљен контакт са Но. шта TO y крајњој линији значи: и Атињани су још изворнији научним напретком осталог света. Према Орфичким мистеријама и посебно додаје: "и уз помоћ старог писма". У сваком случају то пелашко писмо. био je актер тог давног збивања 1 Пншући своју књигу "Историја Старог века II" (Грчка.Велизар. оставио причу o делима сазнањима. за самог трајања писма Линераног Б. песници. Лин je. Винча и њихова већ усавршена a Линови су ученици били: Орфеј и Тамир (такође фонетска форма (бар се. Већ овим Дионис je. Потом се и Јустинијан сматрао Србином. употребљавали своја поетска надахнућа на "пелазгијском језику". Обрађивао првог Диониса. Хеленизам. ако се тражи пред. већ вероватно "на самом лекар Аминте III (393-370). прошлости. много раније од грчког Алфабета.2 Олимпијаде (до 60.Лесандар Србљанин. међувремену. доносећи који су то Дионис Загреј. имајући у виду поредак: пеластичком језику. као син Зевса и Персефоне. Хомеров учитељ". године пре Христа). ведском језику)". даље не може). свеједно да ли хиљадама или миленијумима година." том II стр. словима Орфеј и Пронапид. химне.

CXLVIII. гл. Орбини Орбини изгледају нејасни. у том Serviani и Rassiani".јер тако се није називала та област. Према првобитној и други мисле да je њихова земља у крајевима где су данас доказаној поставци. то je Босна". М. Уопште. Албанија. M. CXLVIII. Орбини закључује: "To постаје сасвим разнородни народи. CXLVII. каснија У вези порекла тог пелашког језика Ф. да су више од других "задавали муке Филипу Македонском" или "Они М. колико латински". Апендини каже: "Сматра се -трачки језик je најстарији. 2 2 M. произилази да су ови М. исто као Илири и Готи. a према другима. Албанију .2 Апендини: "да je језик -илирски језик. Кад набраја те балканске старинце. толико српском језику.на српском језику". 2. што се тиче порекла речи и Орбини каже: "За Агрона и Теуте Илири упадају у синтактичке сродности.. М. Орбини пише. настали Ахил (затим његов син Паноније). Л.сина Полифемовог) повеља o привилегијама које je Александар Велики. Орбини "Краљевство Словена" стр. За Дарданце каже да су живели у Босни: "док првонастали и мајка / свима". Дардан дванаесте године своје владе. Или на Албанију и озбиљно угрожавају Грчку". O.према I Moj. У вези Трибала. Орбини "Краљевство Словена" стр. поделио Илирима. М. прескачући те векове. Пјановић "Срби. али како разумети његов се позива на митолошке одреднице. 278. Трибали и Bessi. који погледом опчињавају и убијају". али то je нешто . М. Л. словенским 1 O. Полазећи од овакве генеалогије.односно српски. говоре истим. Орбини пише o балканским старинцима: се успешно супротстављају и Александру Великом. било je људи словенским језиком.. (његов син Скордиск). као потомци Кадма. међу овим другом месту: "Ко je упознао граматику српског језика. многи подаци које доноси М. Међу Трибалима. који je он научио у Дубровнику". Таулантије (његов син Трибал). I Moj. од којих воде порекло Bosnesi".1 Тако каже и Ф.3 седмог Јафетова сина. "Трачани. Иначе Thraci cy потомци Тира. Орбини "Краљевство Словена" стр. Орбини "Краљевство Словена" стр. како прича Плиније. стога Илири никад нису могли доћи у латинског".. има јаких наћи he да су извесне ствари у српском говору веома немогућности: за Агрона и Теуте нема Албанаца на елегантне и да уздижу српски језик изнад грчког и Балкану. помињањима балканских области. Но. 122 123 ... како су Трачани Срби. M. 1 M. тако су: од Илирија запис: "У једној цариградској библиотеци очувана je сина Кадмова (неки мисле . 1 За Горњу Мезију пише: "то je смислу се изјашњавају и Французп Пејсонел и Миле: "И данашња Servia. Орбини "Краљевство Словена" стр. Пјановић наводи став Италијана Franciscus Без разлике на помињање Кадма и његова сина Mario Apendini-a (који je y Дубровнику учио српски језик): Илирија. један исти разумљиво ако узмемо у обзир да су Македонци народ (очито je видљив утицај набрајања народа према Александра Великог били заправо Словени."2 Разумљиво. 10. 3 3 M.племенитом роду Словена". Трачани и Мези говоре истим." TOM II стр. CXLVII .од Црнога до Јадранскога мора пожелеће додаје: "На подручју Горње и Доње Мезије живе још вам -добар дан. што логично одговара времену пресељавања "Међу свим језицима ни један други се не приближава Колхиђана на Балкан. 9) Македонци. CXLVIII.3 односно . М..

129-130. Орфелин "Историја Петра Великог" II 23-25. који je y храброст и велика дела.тако je тај 1 1 Качић Миошић "Угодни разговори" издање од 1759.6 који: "доказује и неколико пута поуздано латинским". 1 језиком". Ј. да je Александар Велики по матери био илирске На стр. Л. Руф ''Историја Александра Великог" стр. Л. Орбини. Лазић. Лазић "Срби у давнини" стр. Л. баш као и данашњи Србо- Гундулић није тек онако на памет пјевуцкао и пјевао: Маћедонци". Л. 2 С. 130. Тако С. Шафарик "Старожитност" I 53.6 Одмах потом наводи и Старца стварног порекла Александрове мајке Олимпијаде. Лазић "Срби у давнини" стр. марта И Сима Л. од Сви ови наводи ауторитативних историчара праисторијског доба бораве у Европи c другим слажу се бар у једном . Орфелина. Турака. K. са Александром војевали храбро".5 тврди. 66. дао: "исписати златним словима горе поменуту посвети кнезу Зринском. забележио да следи дела повељу коју je Александар Велики дао словенском славног "Великог Александра краља српског". "Огледало I" стр. М. 1 према саопштењу краковског каноника Вршевића. врх св'јех цара славна' или временом наметнутим. Л. Л. 272. Руварац "Маћедонија" стр. 5 Такође наводи и мишљење П. CXLVIII. 129. 7. С. 124 125 . (Србима) оне покрајине дао. 6 . Александар син Филипов "миловао и митио своје Ha стр. Лазић пише: "Па за то и славни (словенске = српске) крви.7 Данас je. Србе". 128-129. стр. 129 С. Лазић "Срби у давнини" поглав. Лазић "Срби у давнини" стр.IX. у предговору своје "Електре". 174 (преведеног дела књиге) М. Поводом овог навода 3. Л.4 делу. Л. попут: "српског Великог "Историји Александра Великог" каже: "да су Словени Александра Македонског". Посебно je интересантан навод Захарија 2 Орфелина. 3 С. бар по доступним чињеницама. литавским. наводећи Ив. Лазић износи и мишљење пише да на те царске речи: "позива се баш главом и Хрвата Ив. Шафарика: "Народи рода словенског још од памтивјека. 3 3 под именом Скита.отац (првим својим вођом) поседовали су. где помиње цареву грамату од 3. грчким и Швера. народу". у Прагу. Милована. 3 K. Лазић 4 По овом питању. када од Македонах Иларион Руварац. III 69)". године. подстичући их на њихово познато јунаштво. Лазић "Срби у давнини" стр. Л. врло спорно питање ('Осман' пјев. На истој страни С. келтским. С. ' С. Л. " С. Лазић "Срби у давнини". Ј. у Словенској цркви у Динко Златарић. Орбини "Краљевство Словена" стр. 4 С. Лазић пише да je Хрват бележи да je Карло IV (1346-1378). на позивајући се на Квинтија Курцијуса Руфа.Србин. којом позива Србе на устанак против 2 мишљење да je Александар (Велики) Словен . " С.да je Александар Македонски старосједиоцима тог племена (Индоевропљана) са пореклом Србин. 'Од Лесандра Србљанина. Швера "Лаж je да би Александар Илиром брадом сам отац нових касапа историчких. које они већ под Илиром најстрашнији и мени свагда врло поштовани . И. Лазић пише да je Јован Рајић заступао 1711. ' П. фра Андрију Качића Миошића . најбистрији. 2 3. Л. њемачким. 2 и 3. архимандрит гргетешки" у свом није ни трага било". трачким.

ношњу. јер пловили Аргонаути. ни период у коме je живео одређује се само нека нова питања на бази овде изнесених чињеница. описе живота. Код многих истОричара. архитектонски план Илиона .Пријам. познато je преко града Куме. Лин. Хомер je историјски комплекс могао бити и доста раније). нешто млађи савременик Хесиода.четрдесетак година потом. има и старијих графема. 126 127 . стотине година и никако више"/ a за Херодота се актера: Ахил. којима je намера да Херодот o Хомеру пише: "Мислим. сачувана код халкидичких писања (од дигаме су Латини био међу Аргонаутима. пре овог путовања. Орфеј. Неоптолема. да ли je Диодор најпробранијих хероја (али сви они нису били Хелени). Међу Аргонаутима. како je наглашено . прецизно и језгровито. негде за учесника са обе стране. односно Хесиод и Хомер били од мене старији највише четири епских збивања. управо по том питању све остаје отворено. јер je био слеп). Одисеј . Хектор. и то. погрешио . никад на богатим делило много векова у прошлост. кад су певао на грчком језику. тај рат се смешта нешто после 1250. са око највећом разликом од 40-50 година."Одисеја".да je цео тај речи: еолског и атичког дијалекта. долази су били колонизовани Халкидичани). његовим записом да je Пронапид био учитељ Хомеров. o својим певањем и свирањем. бар у оној мери у (чак се седам градова отимало за место рођења славног којој je ми у прошлости стварно и познајемо. вероватно године. чинећи дружину од педест тога писма. Ако je уопште могуће рећи. са два догађаја. сматра да je живео током петог века. се до највеће условне разлике у годинама између ова Проблем у свему овоме чини Диодор. до најближе нама 1171. Kao вид Овим паралелним подацима прихвата се да je вероватноће. са различитим навођењима. долазе до сазнања да се Тројански рат. Лаерт. 424".јер. To je симптоматично c тога што су већину пелашком језику (сматра се да није писао. приближно . на том пелашком писму писали су: Милош Н. 391. пише тако на пелашком језику (који je исти као и трачки). углавном најкасније око год. у оваквој хронолошкој одредници. ако je OKO пет стотина година млађи. Према схватањима трпезама које описује. Дакле. као што није утврђено где се родио Неумољивост хронологије.2 између 1334. посебно Повратке .Троје. догодио. око осмог-седмог века бораца. Но. коме. године. која je и касније Полазећи од чињенице да je краљ Итаке. Орфеј се већ прославио Хомер je био чак старији савременик Тројанског рата. бродове и (пре Христа). наиме. оружје мрачних историјских векова. али пре увођења Алфабета. уз присуство ређе употребе параметар (уз сву могућу условност . "а умро je Парис.кћерке епирског (молоског) краља. као: дигама. Херодот "Историја" II 53. рођен пред крај деветог века. Хомер није поменуо да се јела уважених Хелениста. Према Диодору. поред Јасона. Хомер. За Хомера. Хомер није певао на том риба. Ђурић "Историја хеленске књижевности" стр. a Одисеј (његов син) обележава начинили своје слово /. јела и пића (уз напомену да.између деветог и осмог века. Већ тада их je од пелашког-трачког посаде. односно тридесет . намеће Хомера). Хомеров језик припада Тако се добија други важан хронолошки старо-јонском дијалкету. да су хронолошки одреде и неке делове митских. Дакле. Агамемнон. Тамир и Пронапид (Хомеров учитељ). доносећи описе борби и бројних Грци су формирали свој Алфабет. где тај Тројански рат. били су и да je Порнапид припадао пелашком времену употребе Орфеј и Херакло.

Пјановић "Срби. као и мањи број њихових претходника. да ли je од тога прастарог писма нешто остало. под јаким утицајем тих већих Изненађује да истим. мало су писали o себи. Пјановић доноси дугачак. првобитног порекла. нису сигурни. има наизглед и супротних вести. као и све неизвесно je. он би међу првим грчким Али. које карактеристичан запис Милоша С. ту су мудраци. O. рекли народа. Старина им je. изузецима. пре него што се обично узима. насталим новим појмом имена: Словени (тек тако се грчка књижевност ни сада не може померити у у почетку хришћанске ере). са ретким период старији од неког седмог века. Ј. Λ 3 Π. нити знамо. Олимпијади. Свакоме пада у очи. 289.ни претпостављени векови (IX-VIII) издвојили од Индуса. Шафарик "Старожитности" стр." I. писмо. док и први писци су им: Ферекид. 288. У ком je контексту изјава П... Шафарик претпоставља "да су Срби већ онај народ који се. око 2000 година пре Христа донели писменост из Индије". претерана. Према Адолфу Пикету." стр. Ј. већ оним. од којих je и чистоту на много раније духовно формирање народа.. од кога су . Словени донели слова из Индије. 128 129 .. нису пронађени неки спектакуларни књижевни састави. J. велики народи.. нити су вршена нека озбиљна би . Прва прешло у ћирилицу.ни из чега. Ј. V. Срби су морали бити Тако П. грчка философија. па и оне прадавне. Дакле.учесника чинили приморски. окренути себи и свјим бескрајним временским јединицама којима бележе проток времена. Према досадашњим ишчитавањима тих таблица. како су писмом свакако навео Критско-Микенско Линеарно Б Срби (било Балкански или Лужички) мали народ. временом потпуно отргнути из свог старог комплекса. Шафарик "Старожитности" стр. од истраживања на бази великог броја назнака o нама из Талета. Еланик су код Срба сабране. да многе Христа". сила преувеличана. стицајем историјских околности. Шафарик "Старожитности" стр. Ј.. кад су се везано за Хомера .! "протезао од Инда и Ганга до Атлантика"Л П. Плиније "Nat. Милојевић живео своје зрело (предхришћанском) периоду. 187. поморски народи). које су тек писмена постала су им око 600. Шафарика да су Срби донели писменост из Индије. Солона. или око 520. али. нису заинтересовани за истраживања o Испред тог века сматра се да су били Хесиод. Прастаре песме. 2 в. Индуси. године. Милојевића.. да су Олга Л. Ни ми Срби. морали се посебно истичем: "Грци се хвале својом старином. Ј."2 доба негде после 1952. Потом и пуни однос Винчанског писма и Срба . указују кроз њихову оригиналност Лезбејски. својим знањем и вештином. ц 29. знања писма. Стога 1 П.3 (од тих песама) припадају паганском Да je Милош С. већ почиње. Хекатеј и Дионисије Милећанин.природно . или не. до рођења Христова2 у новије време срећом откривене код Чеха и Руса. г. Хомер. Hist. прошлости. Акузилај. изгубити због вечног лутања толиких племена. итд. Шафарик потом пише: "Вероватно je. 1 П. последњи живео у 65. није познато: кад су Срби били у Подунављу. Л. г.поседовали само малобројни.шта Око питања око српског писма и његова неког чему претходи. седмим веком. великој српској прошлости. 287..

Janson. Просторија за сахрањивање . H. Староевропски језик и писмо Етрураца. Староевропски језик и писмо Етрураца. C. 126: сл. Историја Уметности. C. W. Билбија. стр. Cippo di Perugia C. C. Билбија. 193.

упадају у Тракију.600 година пре Христа. години истраживан je локалитет Беле Воде. Али. био je ликијски обелиск из Ксантоса . официјелне На малом простору. прозваних . кад су према Изворима. Дакле. Балкану.и Србе. као и са Псеудо-Цезаријем. 3-6. 48. како то бележи Мојсије Хоренски. Званична српска историографија прихвата. Овај податак je y пуној супротности са Та стара. писма: Лепенског Вира и Винче. свакако у старијем времену . Потом. 130 131 . саопштење Псеудо-Цезарија ο на Балкан. документованих места њихових станишта. јер тај остаје још више отворено питање: откуд би Плиније запис je непосредно испред почетка петог века. 2. вероватно je и логично десне стране. између Дрине. томе приближном Ипак. године. 1Херодот "Историја" VIII 65. У неком. 1995. око 2. 1 Тимоку. сеобама Словена и то доста уздржано. 1 "Византијски извори I" стр. на више места бележи Словене око Дунава.500 5 Илирик. омогућавала je Прокопијем. мада Ако ови изнесени подаци ο тзв. Ту. године (истраживања су вршена током 1994-1995.Словенима). лежи Мојсије Хоренски je умро 487. Срби у Подунављу Међутим. око Краљева (Гоч. који 3 "Византијски извори I" стр. кад Прокопије. Словенима на Дунаву и њиховим обичајима.Криво Поље). према нашој официјелној историографији. односно Старији бележио Србе. Прокопије издваја Анте од Словена. половином шестог века. У Тракији. још старијем закључити само из ових контрадикторних навода - времену (као и остали Аријци). у 2 "Византијски извори Γ стр. a картограф Клаудије времена кад je писао свој спис "Dialogoi"> Птоломеј уцртавао и Србице и Склавиније по Балкану. јер помињаних.000-5. и то раније од Подунавље првобитно исходиште Срба (касније навода ових византијских извора. 4 "Византијски извори I" стр. откривени Године 548. на локалитетима. његове времену и у дунавском региону. године). дубока прошлост. из Подунавља Словени продиру до су. Године 550. у неком. поред осталих наводне сеобе Словена на Балкан нису могле бити. те сеобе негира податак Мојсија Хоренског. чија je експлоатација била током неолита и енеолита.Срба. Јелица) . овај податак Према досадашњим разматрањима. на месту Балкан није ни било . већ живело седам словенских племена у за очекивати. археолошки слојеви из неолита: 3 4 Драча. Затим и у Конопљара у селу Читлук код Крушевца из 6. године. 41 ^ "Византијски извори I" стр. Херодотове "Трибалске равнице". али - прихватању те древности Срба у Подунављу. Склавина и Анта.откривени су камени рудници. Словени прешли Дунав. свакако мора се поистоветити са Јорданесовом (шести век) најстарији документовани траг Срба и њихових писма констатацијом ο присуству Венета. 38.где Нестор Кијевски сматра да je το присуство Словена у свом времену. 34. од прихваћене те 517. Шта се може потпуно заборављање да су Срби. a TO je већ 551-552. још важније je да je испод Дунава. он бележи одговор .јер већ одавно Словени живе на исходишта културе. стицајем чудних околности дошли на просторе Још Теофан и Кедрин пишу да сеобе Словена на препознатљивих области будуће Србије. година.800. 44. на Руднику (Главица . a према 2 историје прихватају.

Јер. као и друге српске знаменитости. година. С. Азбука Константина Философа 132 . посебним разматрањима.Шиптарима. Ове давне повезаности Срба са областима Рашке. Професор. Билбија. Зато. за све Словене je доминантна Трипољска култура. објављених од 1992. на стр. Стојановић). поред "Још o пореклу Срба .И сва Србска идолу служаше Дагону".однос Етрураца према Србима такође би искакао због унапред наметнутих односа Етрураца према Латинима.Тврдош I. Ориду и Свелеуви (Подриње). Билбије у тражењу копче која недостаје око проблема са Етрурцима. др Реље Новаковића. Разумљиво.припада времену Винча . требао би посебно обрадити однос Срба и Етрураца . све до II миленијума. Староевропски језик и писмо Етрураца. године. Односе Колхида . "Срби". II. где се помињу "Немањина ратовања и долазак у Рашку област" (и овај Родослов. Расена.* Међу бројним књигама проф.Рашчана. нужним дугачким елаборатима. Стога напомињем: o проблему Етрураца пишем у контексту уџбеника "Историја Старог века" TOM III (посвећен Риму и његовој цивилизацији). неолитске Градине у Деспићу. пишући o Риму. године).2 1 Подаци према "Годишњи скуп и XVIII скупштина српског археолошког друштва" Призрен. Италији. претпостављену целовитост у оквиру овог научног рада. исто. управо директно везану за ову тему. 63 доноси факсимил једног Пејатовићева родослова. који су C. 2 Ово широко питање. те локалитет Бенска Бара у Шапцу (истраживања из 1997. уколико се укаже прилика. превазилазило би. објавио je Љуб. као што би у овом раду писање o Етрурцима много увећало обим овог текста.Илири (потом o Арбанасима . Раса. раним вековима Византије . свакако су била полазна база С. овом приликом посебно издвајам двојезичну (српско-енглеску) књигу "Карпатски и Ликијски Срби". која се распростирала од Русије до Подунавља. C. 1996.

Билбија. Билбија. Лидијски текст из књиге Јоханеса Фридриха лидијским и ликијским споменицима . C. Староевропски језик и писмо Етрураца. C. C. Бољарев погреб C. Билбија. Староевропски језик и писмо Етрураца. Словна и гласовна таблица у етрурским. C. C. Староевропски језик и писмо Етрураца.

наиме св. Стога папа и наводи кнезу Мутимиру да се за сва црквена питања приклони 3 "пастирској бризи еп. те енергичним деловањем патријарха Фотија. износим бар основне.." стр. 133 .. кога je Света Столица наместила у Панонији. те међуцрквене околности. У подножју високог Раса био je средњовековни град. који се називао Трговиште. излази цар Василије I.Рас. јурисдикције. које су резултирале оснивањем Рашке епископије. сматрајући га за свог пастира". Изразито су биле сложене тадашње међудржавне. датираном крајем 872. преко уваженог професора његова тек у XI веку населили југозападне делове Балкана) обрадио сам у уџбенику "Историја Старог века Ц". Јовић "Србија и . године. Управо прем овом граду. 22. мада не на истом локалитету. Константинопољске Патријаршије...Нови Пазар. јер им папство - поводом тежњи за оснивањем аутокефалне бугарске цркве.2 Овим писмом nana je хтео исправити грешку својих претходника у вези покрштавања Бугара. Према томе. под Турцима je основан град са истим обележјима: трг. призна власт бискупа. могуће и почетком 873. елементарне податке o имену средњовековног српског главног града и тврђаве . који су се определили за патронат у оквиру Константинопољске Патријаршије. у сусрет жељи кнеза Мутимира. ·* М. Стога. у оквиру подложности. којим тражи од кнеза Срба." стр. није изашло у сусрет. Мутимира да: "следујући пример својих предака.1 Папа Иван VIII писао je кнезу Мутимиру писмо. преко Охридске архиепископије. Методија. 2 М. 1 види поднаслов "Срби и Хришћанство". Методија". у вези изношења хеленске и хеленистичке Историје (надам се скором изласку овог уџбеника из штампе). Јовић "Србија и . 22. пијаца .

стр. за Културна ризница Србије. налазе се пет-шест километара јужно од Приштине. њени данашњи остаци. 466." стр. 496: 134 Улпијана. Kao што каже архимандрит Нићифор Дучић: Културна ризница Србије.^ Ако би прихватили извесна нагињања да je y Липљану (између Приштине и Урошевца) постојећа стара црква.2 За ову цркву сматра се да je Грачаница најстарија код Срба. 2 Н. Седиште епископије у Расу обично се везује за цркву св. Прокопије наводи да je y Дарданији (европској) постојао стари римски град Улпијана (Ulpiana). "To je прва српска чисто православна епископија. основано je 872. прво на земљишту непосредне власти српских самосталних кнежевина. године". назва га lustiniana Secunda. Ваведења Римска Улпијана. црква св. Њој у близини подиже и другу варош које пре није било.. према имену свог стрица. Петра и Павла (данас у предграђу Новог Пазара). Петрова црква у Расу коју се до сада зна". Дучић "Историја СПЦ" стр. lustinopolis". Културна ризница Србије. Културна ризница Србије. Порушивши бедем Улпијане: "те изградивши у њему врло много дивних грађевина и подигавши га до дивног уређења какво je сада. и Културна ризница Србије. вид наставка Јустинијане Secundae из 552. Дакле. са основним језгром од ранијег баптистеријума "зидан свакако у VI веку". године. одмах потом je y граду Расу "успостављено владичанство. ^ "Византијски извори I" стр..! Тиме je онемогућен сваки утицај енергичног папе Ивана VIII..Универзитета: Константина Философа. не могу се поистоветити римска Улпијана и данашњи 1 М. 23. нешто западније од значајне задужбине краља Милутина (1282-1321). 56-57. или 876. долази до покрштавања кнеза Мутимира. Некропола са саркофазима .4 Ђурђеви Ступови Липљан. посвећена. Јовић "Србија и . уз његова брата Методија. манастира Грачанице (1321).. 22. то отвара нова питања. назва je. ·* "Културна ризница Србије" саставио и уредио Јован Јанићијевић: стр.

Персијанце често "Византијски извори I" стр. гусарство. помињани Л. епископ Павле потписује се као Ulpianensis. године. Кимерци су уз Ските. 176. Стога. Али. Тако je гусарење упућивало и на масовне походе: "попут оних што су их 'народи c мора' извршили на Египат. 1190. Парети "Стари свијет I" каже.! Произилази питање да ли je баптистеријум - крстионица "зидана свакако у шестом веку". на темељима старог баптистеријума. допунски прекрштен Стефан Немања. Кимеријци на Анатолију.2 "Народи c мора" опустошили су и разорили Хатушу. кога помиње Прокопије. пишући o гусарству . чињеница je. у којој je највероватније. Л. Јустиниполис. негде око 1185. на мору и на копну. осим ако их нису повезивале неке уносне радње. до данас није лоциран. Парети "Стари свијет" стр.да су стари народи припаднике "сваке друге pace сматрали својим непријатељем". зауставио их je. где стоји: "на актима цариградског Синода 553. подигнута je каснија црква светог Петра и Павла. краљ Рамзес III (1198-1167). Етрушћани у морима око Сицилије".Липљан (који се налази двадесетак километара јужније). пуну забуну ствара напомена 120. које je чак доносило славу учесницима. у делти Нила. "Народи c мора" Враћајући се на питање око деловања "народа c мора". Убиством краља Шупилулијума II (1200-1190) престало je постојати Хетитско царство. била подигнута пре или после 552. Међане. 135 . године. 56-57. Кад су потом кренули на Египат. тако се тада град званично звао lustiniana Secunda". године.

3 северним падинама Кавказа. Лаб и Срби кроз Историју Херодот помиње упад Кимераца у Лидију. Будимнр 'Трци и Пеласти" стр. М. С. тада у I веку после Христа. Тешко су поразили Лидију за краља Гига Бриги. из I века после Христа. "доселили са протерали Кимерце дубоко у Азију (Медију). 136 137 . Према констатацији Г. по Плинију Старијем ('Naturalis можда у неком односу према Ликијцима. где каже да су Скити тражећи тај недостајући језички податак. Илира". гонећи их у Медију. посебно поред река на разним тачкама Европе. недвосмислено je ратоборно српско племе. 1 Херодот "Историја" VII 73. Лиђанима или Historiae' VI 19) стоји . њиховим стаништима. Кречмер сматрао да су се Ликијци. које носе У вези помињања Срба на обронцима северног заједничко име: Лаб. се називи односе на Србе. у питању су Срби). јављају кроз историју Срби (Серби). пет векова после Херодота. (према исправном раном Средњем вијеку вишекратно се у франачким тумачењу С. Рузу II (685-845). нападали Асирију. 2 3 Γ. језицима. 55. С. 1 Херодот "Историја" I 6. преанадолске Скита. да у Ο Кавказу у прошлости. Кимерцима. врло Јонију. те je Π. но реч Лаб. његовим народима. Serrei.1 Док су били на Балкану: "било им je име (668-627).A Cimmerio accolunt Meotici. у Старији на северу Кавказа. тај изворима помињу Срби. 134-135. под разним именима". Између Сале и Лабе у Кад су у питању Ликијци. Scizi. у међувремену вратили. Vali.1 Кад су се Кимерци сукобили са Скитима. Serbi. 3 Херодот "Историја" VII 20.2 повезаности Срба. овај Плинијев податак o Кимерцима у чињеницу). На свакако доста раније.видљиво je да (на крају С. припадностима . свом озбиљном покушају. Serrei . Вукчевић "Ο поријеклу Илира" стр. Gnizi . истовремено и завичај и име и назвали се Фрижани". то занчи да je το Што се тиче Фригијаца. који je толико дестабилизовао краља Креза (555-549). Вукчевића ο уској Скити су победили Кимерце.y долини Лаба. износим његову напомену: Кавказа. Serbi. да са њима склопи савез. продужетку те реченице додаје: "морао je да испита следи закључак: највероватније су се после прогона могућност и последице те критске. a кад су се преселили у Азију^ променили су (738-676). супротности je ca Херодотом. a због очекиваног напада Асурбанипала на Урарту. мада М. није успео да заузме целу сеобама. настанивши се на симбиозе између Фрига и Ликијаца". утврђено да су се преселили у те малоазијске просторе још опстајавало. Билбије. Крита. 2 Херодот "Историја" VII 20. вероватно су и они "Интересантно je поменути да се свуда гдје се појављује могли доћи из неких далеких источних области. Билбија je OKO стотинак година након П. где су живели потомци или бар сродници тих како Кимерце у његово време документује Плиније истих анадолских Фрига".3 Али. Кречмер није узимао у обзир побројаних народа -Cimmerio. ауторитативно пише Гојко Вукчевић "О поријеклу Херодот не прецизира које je το њихово племе било.2 Од недостајући фактор ни П. Кречмера донео далеко приватљивију научну Уједно. пре назнаке Плинија Старијег - сјеверном Кавказу. Будимир. Кимерци су принудили краља државе Урарту. за владавине цара Асурбанипала са Балкана.

Жупанић je писао: "Срби Плинија и Птоломеја".Табарна. Вукчевић наводи да име реке Лаба оне су стрме. Маркелин je описивао поход имератора притока Кубања.2 се изјашњава за још ранију метатезу. на неком релативно блиском растојању.^ одредница за све оне који се и даље држе сеоба Словена на Балкан V-VII века. Карпати су обележавали правац тих сеоба. у смислу неидентификоване. Јован Шевић. Поред документованости присуства Срба на пише "непознат балкански народ". Serrei. Вукчевић "О поријеклу Илира" стр. 1 А. која je била За ове планине Сера . Да су monies Serrorum српске планине.. као и Лаб у Сера. 2 М. у питању су закарпатски простори. под вођама: Иван Хорват. да би му презиме супротном правцу.језеро) приступачних Ердељских КарпатаД носи у себи и значење . Рајко Прерадовић (брат Петра Прерадовића. Маркелин "Историја" XVII 5. те као: Cimmerio. што je ултракатолкиња. неким планинским превојима. одакле су се наводно доселили ти Словени. 164. Serbi и на северу запис Плинија Старијег "Cimmerio-Serbi-Serrei" Нино Кавказа. царица Марија Терезија (1740-1780) Милена Милин. 22. 3 Милена Милин. Маркелина укинула Србима важне привилегије.. To ce догађало због тога "Историја" стр. 556-558.2 непознате. Јовић "Историја Старог века I" стр. синоним за сеобе Срба у Амијан Грк из Антиохије. ^ Н. кад су Исаковићи повели сеобу Срба у Русију. и неприступачне свима осим оних који их "може да дође и метатезом од Алба (бијели)". 2 А. Дакле: Лаб (поред свог основног појма . који се племена Срба. Маркелин (око 335-400) погрешно je читати Марцелин. ту Плиније Старији смешта ова Аугуста Валенса (354-378) у рату против Гота. у Саксонији je такође река Лаб.montes Serrorum - присутна код Хетита: лаб-таб. 1751. преводилац и коментатор А. јер je 3 Карпати су и код Црњанског .З Таксфе. према именима њихових преводилац и коментатор Милена Милин каже да су владара: Лабарна . 138 139 . Г.З Треба имати у виду и да се острво источно од Крита такође зове Карпат (Karpathus). Међутим.река. развојачење Потиско-поморишке границе. укидајући и вршећи "Историја" стр. Амијан Маркелин бележи Србе који су били настањени у пределима стрмих. покатоличеног Србина. за народ Сера. где помињу се Срби и у комплексу Карпата. А.'-Сеобе". недвосмислено и ове стрме пределе Карпата назива - Карпати су иначе омиљена географска српске планине. Уствари. уважавајући Кимерци. 3. 580. дакле није Латин. подлегало уобичајености традиционалног читања латинског писма. Лаб je на северу Кавказа А. бежећи.1 такође добро познају".^ блискоисточним и малоазијским просторима: Ликијци. године. Сава Текелија. Маркелина кога својатају Хрвати). повлаче у планине опет јављају Срби (на немачком Елба). Жупанић "Срби Плинија и Птоломеја" стр. преводилац и коментатор А. пишући o овим планинама каже: "А Србији (Космет). тешко 1 Г. Маркелин. ту се због јаког притиска војске. 413. 134. али да их треба тражити у данашњој Румунији.

изворе.. Микењани. В. Живанчевић у делу "Новом покољењу" Према изнесеним подацима. сваки дати поднаслов je нужно испреплетен.Вардара. 12. Ератостену 1183. Аркађани. Рођани (Родошани). Венеди. која се према њиховој 1 Чак и код Прокопија. Међу групацијама Ахејаца 6 забележени су: Данајци. у 4 И касније област на јужним обалама Црног мора. г. Аспледонци.. 1994. Тројанског рата. Тирсене. уз чињеницу да Пеласти нису били 1911. Али ту су и негрчка племена и руским Вјатићима и у сложеницама као Вацлав и Вјачеслав. који се кроз све ' Према Херодоту: Пеласти (I 56). него и представници анадлоско-балканских старинаца. подједнако припадају балканско-анадолском као и апенинском комплексу. балканских источника" стр. Петровић. Петровић каже: "потомци асирских Ахаванди" ("Кратка археографија Срба'" Нови Сад. раздвајања. За Венете превласти и контроле над мореузом (Хелеспонт . 3 Са обала горњег тока Аксоса . г. у ствари ратовала су Битиније. Винди. Беоћани." присутни само на Балкану. ст. 40).види: Нино Жупанић 'Тројанци и Полазећи од Пеласта. a no овде ће бити и неких успутних понављања.1334. све до Атлантнка" ("Са У тројанској војсци били су: Тројанци1. на бази бројних античких извора који се чине део групације "народа c мора". Енети5 и други. Трачани2. Пеласти се сусрећу. именима. Према незаобилазној Хомеровој "Илијади". Атињани 7 . са намером пуне ^ Или Венети. истиче да се. Уз Ликијце. Локрани. разна хеленска племена међусобно. године. тако су уско повезани са многим српским племенима. Дарданци су се делили ранијој историјској генези.^ Око покушаја да се историјски одреди време тог У укупности овог наметнутог оквира рада. по Сосибиосу 1171. још у његово време. Дарданци1. 54). узима се као највероватнија . Али неком процентуалном заступљеношћу. И. ^ Уз све могућности. 31). пише М. опет неки народ Срба.9 Има и других мишљења. е. LXXXVI. други разред 51. Дјурант пише да je Tpoja. Будимир: "Ови балкански Венети цмају имењаке не само у Дарданели). без могућности потпуног 1183. старе е. хомерских хероја". једног од документованих Аријевци' Глас СКА. јављају под различитим на европске и малоазијске ("Византијски извори I" стр. Београд. источније од саставу супротстављених војски. етимологију: Трачани = Срби. старинаца Балкана. Година 1250. ЛИНГВИСТИЧКЕ ПАРАЛЕЛЕ Абљани. на стр. Пафлагонци4. припадала времену између 1250- чинећи својеврсну условност.. у јадранским Венетима и даље на запад. "доба уствари. Пеласти. 140 141 . M. Фокејани. Тројанци. Расене (Етрурце). археолошке слојеве Хисарлика увек јавља под истим апелативом: ° Хомер "Илијада" II 8. В. Дјурант "Живот Грчке" стр. стр. се по Тинају . М. тако A. 1 Није лако објаснити који су то они народ. Пеонци3. ° За победнике Ахејце A. M. 31 бележи: "Разарање Троје догодило мада су етимолошка објашњења присутна кроз цео рад.

након Атилине смрти. Баске. берлинско-бечка школа. Чех П. Персијанце. Илија М. европске убраја: Јована Рајића. У ту српску школу групу бракиоцефала убрајао je: Арнауте. који су прихватали истину o школе. Станојевића. У Хомеровим и Цезаровим Венетима. Живанчевић 'Новом покољењу" стр. на основу кога je Њихова сазнања уважавали су . 10-11. И. Трачани и сви остали народи који се спомињу 527. Летонце. ни за читаве векове и просторе". која данас "Историја Словена престаје да буде историја народа тријумфује на свим нашим катедрама Историје". Ј.. 4 И. 12. М. Веданту". убраја. Живанчевић.3 на Балкану. године.за кога се каже да се од Објашњавајући злонамерност. Лелевељ. Грубишића. у Средњој Европи само разна имена Словена и њихових племена". 12. •ιИ. 11. године наводи: Реслера. како берлинско- ове аутохтонистичке школе одвојио 1837. Мацјејовски. 24. 6 И. Болтина. Живанчевић "Новом покољењу" стр. после године 527. М. Миленхофа и Грота: Ст. Клечевски.^ Словени се појављују "на позорници историје" тек 453. од Пољака: племена . године. Словене. Живанчевић саопштава да je историја Словена у Даље пише. Етрурце. И. 16. 11. Орбинија. 2 И. укључио у групу туранских постали носиоци славенофилства. Живанчевић 'Новом покољењу" стр. М. М. Арапе и Јевреје. Живанчевић. Милојевића. у јужној Русији.·' или pace која се има сматрати као удаљена од културе Ова школа тврди да Црногорци нису ни Срби. годину. као црномањасте. Милоша С. М. Живанчевић * И. стоматолошких испитивања.од Руса: публиковао резултате 1842. Венди. Римљане. као и остала учења берлинско-бечке летописе и стране писаце. крајем XVIII и током XIX века и код потпуно удаљени од културе и културних држава и у Срба развила српска историографска школа. Живанчевић "Новом покољењу" стр. који су Словене. Мицкијевич. истоветни са Херодотовим Сарматима и Енетима и са Грке. Рецијусових друге.^ Словени. М. М. следећи њихове истине. Рециусу и његовим испитивањима За Венете каже да су Виниди. закључује: немачка. да се Словени селе на Балкан "од У вези историје и историјске улоге Словена. Качића Миошића. тако и А..4 Тако je конкретно Татишчев. Живанчевић 'Новом покољењу" стр. Живанчевић 'Новом покољењу" стр. 24. Живанчевић "Новом покољењу" стр. у тип доликоцефала убрајао je: Келте. Суровјецки. Шафарик . М. ^ И. М. "а дотле су били 1 И. М. 142 143 .1 Према А. Венети типова лобања. 3 И. М. Инде. такође уважавала 453. 2 'Новом покољењу" стр. чак не и током претпостављеног петог пуном смислу: "Историја народа који je дао реч: Веде и века. Ћоровића. 12. Цојса и др. 12.Монгола. Живанчевић "Новом покољењу" стр. Ламански. "Против ове школе појавила се као реакција И. Живанчевић 'Новом покољењу" стр.односе на Србе.2 бечке школе.1 Међу Србе који прихватају овај датум - поред писања античких аутора. 4 И. 4 Јустинијанова доласка на престо. Koca Уважавајући документа прихватали су да и др.2 A оне који се изјашњавају за појаву Словена од "Дачани. године. Мавра Турке. Раковског и Ове поделе су последица А. Рецијусових "научних" сазнања. која je пуној тами". Данилевски." М. поред древној старости Срба.

Имбри. Живанчевића нити je коњаницима". Но додаје: "Атињани су водили порекло од градова" Јоније. која значе исто. C. 21. кога су сачињавали "дванаест самосталних јонског.^ Пеласта или Тирсена. т. разочарала изнесеном истином. ипак под притиском споменик "Споменик изгинулим лиђанским јаке супротне школе. "а нема смисла говорити да су ови Јонци нешто На овај посредан начин Херодот расправља o начелним питањима . 4 * Херодот "Историја" I 56. 309.Кимбери. * Херодот "Историја" I 57. пишући да су од два посебно одувек су говорили истим језиком". 4 Херодот наводи. 1 М. a Лакедемоњани су хеленског порекла". говорећи o Ахејском 546). књига И. се Срби јављају под тим старим или нешто каснијим "који и сада постоје и станују изнад Тирсена у именима. Сигини. Кимери . године Користећи се могућношћу да je наводно Крез.2 посебни. a Атињани савезу. износи: "Ако се заиста тако десило са Симбри.ко су у ствари били Хелени. Херодот истиче да ови Јоњани нису Пелазга. Етрураца или Расена. како ми се чини. Билбија "Староевролски језик и писмо Етрураца" стр. 144 145 . Петровић. као ни Рајићева. успут исказавши запажања и узроке који. на стр. из његове значајне. Са пуним Треба имати у виду да je лидијски. у пуном смислу За саме Пеласте бележи: "Којим су језиком одражава Србе и њихова схватања o себи самима. Рашана Али већ овим подацима Херодот je изнео бар и Словена показују у језичком саобраћају рођачке условну географску повезаност Пеласта са Тирсенима. заборавио свој стари и научио бележи навод М. Херодот и даље прави разлику по питању Slavica'. 1 C. према обавештењима која je добио краљ Лидије Крез (560. Ј. Херодот "Историја" I 58.2 Међутим. обимне студије 'Pelasto. 32 бележи стари балкански народ. по другима: "оптерећују интересовање o самим Хеленима. као Александар М. који наводи да закључује позивајући се на чињеницу да су Пеласти. добивши чисти српски ни уважавана. Наури . издвојена. па даље: Крестону". М. онда je атички народ као пелашки. односе". Милојевићева. полазећи од схватања да Пеласти. Будимира: "везе између балканских хеленски језик". и других.. Живанчевић je још 1932. кључна хеленска племена. са Атињанима основали градове по Будини. Петровић претапајући се у Хелене. •^ Херодот "Историја" I 57. текстЛ Лазићева. додајући: "А Хелени. Шафарика o имену Срба. Хелеспонту. Управо то сазнање. И. Дакле. као и "Cippo di Perugia" Билбија ишчитао. M. име Словени заменио именом Срби). лнфански симболом самог наслова књиге. Пелазги говорили. Поводом ових изношења. ипак нису Хелени. A.190. Будимир "Pelasto-Slavica" књ. Лакедемоњани дорског порекла. почевши од Венета.1 порекла Лакедемоњана (Спартанаца) и Атичана (Атињана). јер закључак П.није податке које je навео Херодот. од пророчишта добио Словене" (ипак није учинио још један корак даље . нисам у стању да кажем". Пелазгима. a разумљиво je да није озвучио српском ћиршшцом.Неури.. M. тражећи изнео и написао у књизи "Новом покољењу" сва своја од Аполона Делфијског добре савете. Према овим наводима.ј.

Кекроп.епонимним херој Пелопонежана. 4 Ако се прихвати једно касније схватање o развоју. Јасон .такође син Геје. син Геје. Из Египта je после дужих лутања измешаности.и то око хиљаду година после Ахејаца. у том међувремену. Пеласти су ипак најбитнији чинилац у Тесалија. Дорани су прастаро хеленско племе. према митским рефлексијама. Атичани су постали моћни. однекуд са севера (са простира садашње Србије) Тајгете. Затим постаје оснивач и краљ Butue (Будве). Према овој генеалогији. тако би у било ком историјском времену стигао у Apr.4 Но. доласка и деловања митских оснивача полиса.син Зевса и Еуропе. остаје отворено . Херодот документује грчког језика. Херодот "Историја" 1 146. године . настанку и Еак . митским сижеом.више и боље од осталих Јонаца". Условно би чисти Хелени могли једино бити Пелеј . из Ерехтеј . био je краљ у Теби. Феничани . готово немогуће.син Посејдона и Либије. Ахилов отац. Лиђани. миљеник Атене. био je брат краља Египта.било je време хероју Дор . Орхомена. Дорци из Епидаура "и многи други". у област 146 147 . условљавајући својеврсну сложену Тек након ове симбиозе. кад су протерани из Тесалије.син Хелена и нимфе Орсеиде. Египћани. управо лингвистика онемогућује прихватање ове теорије .o од богова говорили грчки. син Хелена и нимфе Орсеиде. A према Херодоту. Већ у свом времену.деловали су језички на своју средину и сам развој хиљаду година пре наводног доласка Дорана.син Зевса и Алкмене. за очекивати je да су хероји рођени Но.син Зевса и Егине. године. унук Деукалиона и Пире. где je постао краљ. краљ Атине. краљ Крита. пишући у том контексту o Тебе). време хероја: Еолов брат). На бази ових митских назнака. Херакле .син египатског краља Еака и Ендеиде. Дорани су једини прави. 3 Херодот "Историја" I 146. a могућности да je порекло Хелена било последица пуне владао je Киренаиком (Либијом). раздвојити праве Хелене Пелоп . Дорани. Остали Јоњани били су последица широке Херодот je под Хеленима подразумевао све хеленске симбиозе народа: Абанти са Еубеје.човек змија.Дорци (Дорани) би дошли на југ Лакедемон . Са супругом остали Хелени. Кадмејци. неких научили грчки . Дакле. Јонци". родоначелник роде народима.3 Херодот према изнесеном отвара све Данаје . (I 56) да су Атичани настали као последица симбиозе са Пеластима. син Зевса и Плејаде Балкана у Хеладу. Дриопи. преко Пеласта и Са друге стране. 1Херодот "Историја" I 146. Атрејевића. периода одмах после потопа. краљева Микене. којим су говорили Ахејци. којим су језиком говорили Дорани (према епониму негде око 1600-1500.син феничког краља Агенора и Телефасе.2 одлази код Енхелејаца (јегуљари. досељавању грчких племена . исти су као и Кадмо . Потом Хелени. Миној . на обалама Копаидског језера код Ипак додаје. ратујући против Атињанима: "и који су мислили за себе да су најчистији Колхпђана. постао краљ у Фтији. те до око 1300.којим од каснијој сеоби Дорана.епонимним херој Данајаца.епонимним херој Лакедемонаца. било тешко. Агенор . отишли су на север. .1 процесу настајања осталих Хелена. Минијци из полисе и области. чисти Хармонијом (кћерка Ареја и Афродите). син лидијског (Мала од оних који су настали стапањем са варварским Азија) краља Тантала и Еријанасе. постаје први краљ Атике. Но. Док се све ово дешавало. дијалеката? Странци. еволуцију грчког језика. Отац Атреја. других странаца.потомак Еола (епонимним херој Еолаца).док нису Ахејци су се у Хелади развијали под јаким утицајем Пеласта.

нити би они историјском аспекту деловања и постојања ранијих Југославија могли разумети Хомерове епове. у основном смислу развоја последичних од Пелазга. чак хиљаду година. Линов. Њихово заједништво дошли у Грчку крајем III мнленијума и постали су оснивачн са Расенима. на . уметничком плану. која Историјски je неоспорно заједништво Пеласта и би у том случају настала ван Хеладе. преостало Пеласта са Србима. под тим старим називима. сувише je кратко да се уједначи нека давних времена. дакле.да посебно не искаче). да се се не помиње да су Дор и његово потомство боравили негде изван пелашки народ због тога није никад бројно повећао Хеладе. Тирсена. Видљиво je.који he бити говорни језик песницнма. која заступа каснији долазак Дорана. (мислим . a био je ca Орсрејем ученнк Херодот "Историја" I 58. што je увек остао варварски народ". културном. су пронели славу Хеладе на историјском. према нити би Хомер могао знати за лексичке сринесе Дорана. биле би схватљивије и језичке позајмице и Дорани нису били укључени у те еволутпвне промене грчког језика утицај који су вршили ти остали варварски народи. не би се међусобно могли разумети. Дорани би говорили различитим језиком. непостојећом чистотом. где су добили име Дорани (I 56). a и у интерпретирању Херодота. од којих су. по евентуалном дорском доласку. само неким вероватно својим мањим делом последицом њихова доласка око краја II миленијума. управо својом Тако раздвојени Дорани и Ахејци. за то време су развијали свој језик према неким својим тај хеленски. логограсрима. поред Пеласта. којом се Већ овим ставом Херодот губи из вида да су се покушало оправдати расуло и распад Микенске државе . свакако пре него су дошли Дорани у Грчку: Уважавајући ставове самог М. Пинда. стопили са Хеленима. био je изложен утицајима са стране. контрадикторан податак. више није било у жижи његова интересовања. Да je бар навео и неке друге од тих варварских Грчки језик. потом увек супротстављао другима.^ Дакле. ако се прихвати некаква каснија дорска сеоба.1 Иако Херодот полази од схватања да су многи Мада ношен укупним појмом величања Хелена. са елементима неке хеленске праоснове. Пеласти. није се само освртао на Пеласте. To народа. Расена. насупрот томе. самим тим и Микенске државе и цивилизације (треба имати у виду да Ахејци Србима. наизглед на Пелопонез. језик Ахејаца. међу Хеленима настали симбиозом са вараварским Херодот овим закључком илуструје: "Док je био одвојен племенима. који je. што упућује на додатну симбиозу По тој теорији. тих време од пар стотина година. Хелени. Будимира. употребљавао уместо имена Срби 148 149 .уствари. пошто je "одувек говорили истим језиком" у ствари нису ти који претопио у себе у првом реду Пелазге". где су постали Македонци. Ахејци су популације. који je себе суседима. нигде Хелене великим: "Чини ми се. касније самосвојни народ. научном. али од историјских процеса истиче да ти Хелени. Тирсенима. Етрурцима. мудрацима. јер додаје: "и многе друге варварске народе". овај народ je испочетка био слаб. који су некада малог постао je велики и силан народ. Ако je Пронапид био учитељ Хомеров.3 нова основа грчког језика . немају свог митолошког епонимног хероја). временом настали je морало условити одређен степен еволуције тог језика. док пише да Пеласти чине Према митским назнакама. Потом су преко Дриопиде стигли Херодот на истом месту доноси чудан. што упућује на неко време испред Тројанског рата (Пријама Херодот "Историја" I 58. и Агамемнона).

певал. које дају sirb. gortinos. радикала simp проф. значењем). Будимир налази код Пеласта облик Друго . култура. етрурско suplu даје subulo нису "кентумски" Индоевропљани. Из индоевропских р-а-б.и у пеластичком и у словенским Према истраживањима проф. присутно и у српском сопилка (врста фруле). Са том су писал. Будимир износи (у (Нови Град). коначно . na српском сух од индоевропског sauso. проф. Ово индоевропско ghordho je преко пеластичког или закључак: "Ова винчанска.област и град). док у протоиндоевропски народ унитар чијег окружења старосрпском има читав низ таквих партиципа: чнтал. у својим лингвистичким других помиње и Кимерце: "(Кинери или Ибери . Лингвистичке (ca значењем сув . Пешић. може се прихватити времена.Словени. Иако из овог старог термина настали су топоними Сопот.. М. где реч сопот означава извор. a TO међусобно језичко прожимање установљава им идентитет у истој мери у Професор М. као y Simber (које je касније могућношћу аспированог гутурала h): пеластичко saukos дало Kimber). термин град. зато и ja остављам то Словен . основу имена Србин. Будимир са термином .Сјарб . Познати пеластички пример: opiolai (они који мишљење A. употребљавао идентисрикује са потоњим именом Српских Словена" ("Завера права имена. Петровића: "Пеласти су су се оженили).Србин! Четврто . које даје Србин (Сораб. заједницом они у миксоглотији. где kartemidai. нултом апофонском базом y srb.сух). посебно индоевропских каснијих језичких подела). припадност Словена je лингвистички credo. формансом л настају партиципи прошлог релевантних античких извора.Кимбери) у којима анализама. Будимира језицима. sit. односно пелашка сачувано у грчком: gortin. Професор академик M. јесте Отуд старије hojgortinoi. према етрурском рија (жена). gordinos. они поседују "шумни извор". порицања" стр. Пеласти нису ни "кентумски" ни "сатемски" (у оквиру Сопоћани.Серб.претварањем сибиланата s y k (ca промена консонанта n у г. тада уобичајено Словен .укупна подударност својим многобројним студијама) четири кључна je апсолутна. sat. Будимир je посебно истицао којој показују и да им je постојбина Доње Подунавље. старије језичко стање.Словени. радил.и код Пеласта и код Словена присутна je имена бога Хермеса. пример: словенско влада према индоевропских радикала изводи се име старих волдх. "Сатемска" (фрулаш).. Ову законитост илуструје српско: с-о-е-ја-и.Кимбераца и то од старијег Kimberikon. руско город. као и Поддњепарско Закавказје до у дубоку старину". тако непромењено остаје у фонетске промене полазе од simp. 55). помињући јафетски стадијум развоја народа. према индоевропском ghordho.Србин. kortona. бар на својим предавањима на Класици. М. поред . документовано кроз постојање У даљим анализама. према још старијем Simberikon. у коју спада и словенска цивилизација. пеластичко kirkos према krikos (ca истим Кимераца .Simb/e/ro) професор. елемента који документују ову древну језичку На ширим просторима старих Расена.Спрб).Seher (старији облик . kortinos. 150 151 . од пеластичког kart . Полази од чињенице да Словени и Пеласти Рашка . иако je уважени М. Од истих метатеза ликвида.kert и у феничком даје латинску изведеницу Kartagina 1 Р. (српско блискост. као: Imbros од Simbros. обитавају српски Словени као Протословени. M. M. simp. Будимир документује преко Треће . од индоевропских радикала сва три реда индоевропских гутурала. Kao што се да видети .

каже да то одговара четврту књигу (од 1 до 142). помиње кимеријске (придружити се). Херодот им посвећује скоро целу своју посебно Србима важан податак. Херодот "Историја" IV 49. 2 Херодот "Историја" IV 2. 1471. 4 2 Херодот "Историја" V 9. па има и такозвани спајање. др Фанула старост Кимераца за можда још неки миленијум у Папазоглу такође доноси шири Херодотов навод. који их протерали Скити. IV 21: IV 18. Настањивали су пространу Херодот изричито наглашава да се ту простирала област река: Буг. Дњестар. касније себар ("сувезник" који се за скитских племена). који померају Пишући o Трибалима. 1 мирно живели у пределима Кавказа. тврђаве. Но. придруживање. проф. и ту Херодот каже опреме и стоке. М. поред Албанаца.^ мада прошлост. (Дунав). у недостатку све потребне југозападни део Каспијског језера). Будине.3 "трибалска равница".Мелпомена . Дакле. Петровић "Кратка археологија Срба" стр. У руском време Масагете извори документују око Аралског je овај облик био сјарб. при набрајању притока реке Истра Херодот помиње Неуре. Но. Међутим.4 у IV књизи . Поред навода да су пише: "названа je no трачком племену Трибалима. Херодот наводи да се река Ангро (Дрина) Неправе Ските (земљораднике). у том великом опусу o данашњој Мачви. (пасторак). према нултој бази srb. Херодот "Историја" IV 49.доноси су становали у данашњој Србији и Бугарској". покрајина која се зове Кимерија.4 још шире важне податке за Кимерце. Наиме. преко реке Аракса (улива се у орање удружује са суседом. Кимеријски Босфор". М. Мала Азија). Будимир објашњава и Херодотове Сигине^ . као и тзв. кимеријске скеле.протоиндоевропска и аутохтона у Старој Европи". као што се изнад кога се бележи земља Кимераца. "а постоји и једна читава sip. "земљорадника"). simb означавају повезивање. који такође чине шири улива у Бронг (Сава).3 Пишући o Скитима на много места своје Коментатор М. 3 Херодот "Историја" IV 17. 152 153 . 45-46. 3 1 Александар М. добили према употреби кратког копља). 4 Херодот "Историја" I 15.! У Александрово термин односи на "сељака". везање. тако су "населили полуострво на проф. него јужна види и Сибини су укључени у шири лексички фонд обала Црног мора. ту у подкавказју. Арсенић за овај Херодотов. дакле "спрезник" . или у украјинском присербитсја Херодот. Дњепар. Арсенић. преводилац и коментатор Херодотове "Исторнје" стр. преко Sibinnoi у Siginni (име су податку. коме се сада налази хеленски град Синопа" (према овом племе доњег Подунавља. индоевропски радикали: saip. "Историје". није у питању очекивано Кримско полуострво.^ Узастопно су Кимеријци били По истим законитостима фонетских промена. Херодот бележи да су Скити као сточари 1 Херодот "Историја" IV 11. потискивани од Скита. за саму "трибалску равницу" Скитима много помиње и Кимерце.док се касније да су "дошли у Кимеријску земљу". Дон. али у вези помињања ових река комплекс Срба .Словена. Ове лингвистичке паралеле имају оправдање у те су их потом истиснули Масагети (и они су једно од старосрпском себр. паралела према каснијем пасерб језера. коренских проширења.

Л. према његовом запажању: ". l Херодот "Историја" V 3. Пјановић "Срби. Л.. Л. compertum habeo" . Подигнут му je писци под Трибалима искључиво подразумевају Србе. век). Арсенић тако дефинисао Вшп (том X 69). 11. Л.Срби. у наставку свог излагања. величанствени споменик". сматра да Херодот. прихватајући став Л." стр. Међу тим ученим византијским писцима. Поред тога. autem gentem esse totius orbis antiquissimam et великог опуса. Пјановић "Срби. после Инда највећи такође имао површна сазнања o тим просторима. Л. 48. О. Овај значајан податак још je важнији. пишући o "трибалској равници" премда су народи ови различити по имену. Пољацима.Срби.. подразумева се да су ту становали дисциплинама. Халкокондилу писала je O. уз овај податак o један Трибал". 1 данас". Папазоглу "Средњобалканска племена. Пјановић. споменику" се свакако не односи на Милоша Обилића. који за област Трибалија пише да je το ·*· Ф.. изабрали су име изложеном. лингвисти). 1803. 3 Херодот "Историја" IV 49. Ментел и Брун. 2 3 Ο.. који je Херодотове Трачане: "Трачани су. друго име за Србе (једно од многих). али додаје: "Неких maximam. Арсенић под именом Трибала не победио Мурат I. На стр.Г стр.. 154 155 . Пјановић не наводи годину издања тог Serblos Trybalos. свакако се посебно истиче Лаоник Халкокондил (XV доноси још бројна упоређења Срба према: Мизима. Сарматима. уместо за Поморавље".! Халкокондил бележи: "Али опет знам. Дакле. мада и византијски био убијен од једног Трибала. Трибале као некада најмоћније и највеће племе у Трибали. Стога. који су писали o разним научним "трибалску равницу". Што се тиче односа Срба и Трибала. Папазоглу "Средњобалканска племена. где Mentelle и Изненађује да je M. сагласни и изјашњавају се познати светски Трбала као најподесније". према досад тражећи антички назив за Србе. 186-191. имајући у Халкокондила. у Паризу je најстарији и највећи (од свих) народа. 187. наставио упоређујући Трибале и Ђорђа Кедрина..Г стр. поуздано знам".. управо њему и дугује." стр. објављеног у Паризу. за Видовданску битку (1389) наводе да je Трибали. Мурат je претпоставља друго име за Србе.. јер ту "трибалску равницу разликују по обичајима.3 Назив те своје књиге писци подразумевају да je споменик подигнут Мурату I. средњем делу Балкана. обајвљено једно огромно дело у шеснаест томова". др О. су и Трачани . стога народ на свету"..друго име Срба (о чему су. уз напомену: "После победе. 2 историчари. О. Илирима. О. Ф. Проф. Трибали. у XIX веку закључују: "Мурата je убио виду да je одмах потом Халкокондил.она сматра да je Херодот географска обавештења o унутрашњости Балкана црпио из Хекатеја. г. читајући овај Херодотов навод o називу Папазоглу истиче: "Неколико узгредних напомена из Мачванске долине. посвећујући му цело поглавље. ипак се не доноси погрешан закључак.. Пјановић наводи и Србима Трибалима. у ствари се осликава и прецизно 3 познијег времена показује да се сачувало сећање на описује Србија и њено тадашње становништво . али М. Пјановић. наводећи обимно дело у шеснаест томова. a говоре истим језиком још и 2 везује за Подунавље. 2 Ф. 189-190. Ово o "величанственом O Л. Тиме се објашњава чињеница могли би бити Трачани само онда кад се већ прихвата да што много векова доцније учени византијски писци. Л. народ четврт века по Долчијевој смрти.

Vali. у овом историјском сазнању записи припадајући народу Трибала.Срби. износимо име тог Лидији. Изнето je. манастира Хиландара. појам Сораб . Плиније Старији даље наводи да су област уз то Да не би било забуне.. трећој страници Волга je забележена као Oarus (Rha). годину пре Христа. према насељеним Кимерцима. 156 157 .. W. према сазнањима o сопственој Срби везују се за 2800. Дакле. уместо Cimmerium. писмених utriumque in ostio Cimmerium. наведено je североисточно. године после Христа. које je писао или забележио да се река у Ликији. бројних именских паралела. самосталну групацију. У ствари. земља) Срба". живели Оринеји. Serrei ." помињања Срба налазимо код Плинија Старијег. Ту се."област (крај. где Срби чине један Што се тиче имена области око ушћа Дона од важних сегмената тог прастарог народа (прем ономе (североисток Азовског мора). све то време региструју име тог старог народа. додајући да су од Кераунијских планина.Л" стр. некада звала Sirbis. називала Cimmeri. Милош Обилић добија Плинија Старијег само употпуњују. ми Срби. Putzgers-a. та област се и раније како их бележи санскрт). О. али и име њихове Прихватање. кад je Према том чувеном Плинијевом делу.. Свакако пре грчког оригинала). на улазу са леве стране. Једно од првих документованих. Птоломеј. το je латински превод Птоломејева времену испред 14. Трибала: војсковођа Милош Обилић.. quod antea Serberion vocabantur. 2 Дакле. на 2 Плиније Старији ''Nat. и још много раније. Србе под разним именским дублетима насељавали: "A Cimmerio accolutant Maeotici. у ширем комплексу "Inter Ceraunios aumtem monies et Rha fluvium Orinei et Vali et Праиндоевропљана. Пјановић "Срби. која се зове Ksantos. Од посебног je разрешава припрата чувеног храма посвећеног значаја то што Плиније Старији доноси . арктичких сеоба Индоевропљана. Потом.. Вали и Срби: Али. овом приликом издвајам само Сербонијско језеро). Око ранијег имена Волге Плиније Старији помиње да се место на ушћу Дона.. 69. као и турске хронике. налазе и Кераунијске планине. his" VI 19. све до реке Rha (Волге). Такође и у историји. његови Cimmeno.. и пре Плинија Старијег. па Страбон (река Сирбис). изјашњавање да je Мурата убио реке и града: Србица . као већ издвојену. He као његови грчки претходници. Serbi. где je тог народа .. Херодот (од многих паралела.основно име Ваведењу св. приказан Милош који су најчешће помињали Србе под неким од њихових Обилић као Свети Ратник." (разумљиво. Ипак. као део у малоазијској Ликији. које се у његово време називало Cimmerium. или 75. па бројним старијим записима. Око један век касније. изван и пре хеленског света: Кавкаског планинског ланца (Дон je тада носио име Tanais).000 година пре Христа. раније звало Serberion: ". по место. 1 Ксантос Стела документује Србе.већ су под пуним именом забележени Срби. источније." помињу: Хомер (Енете). 191 Према Историјском Атласу F. исте те Србе помиње и К. име Срба. Serbi. Богородице. споменицима. изнад Кавказа према Каспијском мору.Сораби припада Serbi.Срб. ови поменути један Трибал. на фресци.. и још у римско само још већи историјски значај. Л. у истом смислу закључује као и Страбон.

на грчком Hrodos. Характе и био je присутан под том сложеницом за кад ти догађаји стоје сами према себи. једино смо упућени на Египат. имали никакав контакт са далеким евро-азијским Чак више и није важно што В.за неких око четрдесетак година. где су поред Јасона. иначе je име тог бога увек ишло уз да je: "Оснивање Тебе од стране Кадма 1313?"^ Без неки додатак. Ho. на име бога Ра. био Одисејев отац. годину. Одисеј био један од главних хероја под или Rha. Лаерт. Волге бележи само Rha. (spiritus asper). jep je краљ именом Ра. самим тим ни за његову највећу притоку Ра . Агамемнона и Пријама. више него исфорсиране хронологије. већ потпуном превлашћу онемогућује прихватање ових хронологија. 158 159 . прихватити. разлике на ове. Дакле. његове војске потом постао народ . Дјуранту стоји Велике Деветке. у древним временима Египта. Херакла били најбиранији хеленски јунаци вокала или. чињеница je . Тројом. Бог Ра. док Атлас Vidal-Lablach-a. у овом случају. у виду ширег краља Кадма и његове супруге Хармоније већ унапред озваничавања. Корелативни однос ових догађања језера. према помињаном В. Према слободном Херодотовом писању o краљу Херодот "Историја" II104-106. Према изнесеном. обалама Јадрана. називао Ра.Ра "Описеји". четири миленија касније названу Волгом. тада Египћани нису где се: "Пловидба Аргонаута" везује за 1225. једино у набрајању Међутим. припадао je култу Хомерових краљева. са божанством Сунца. где je од историјска атласа потврђују раније изнету чињеницу. Ра-а. где Кадмо подиже град Будву (Butua). временима присуства бога Ра. бог Амон се бележи као Амон-Ра. бележен са аспером Аполонија Рођанина (295-215). To je одређено . сусреће на школом Она. Сесострису и његовим освајањима: Херодот помиње да В. око времена у коме се сматра да je вођен рат између Бог Ра са широким значењем.1 Овај коју je забележио Клаудије Птоломеј (II век после Херодотов податак отвара питања: краљ Сесострис je Христа). неко време поистовећиван са Рамзесом II (1300-1233). Jep je време локалног бога Опета/Теба . Но. У Ону (Хелиополису) јавља се као Ра. y временима кад се Волга називала тим претходило je догађање око Аргонаута. Латинском транскрипцијом Rha. Дјурант. свака њихова унутарња условљеност Од XII династије. који се као Сунце. неко преддинастичко време. на страници 17. потом и Тражећи неку сродност изговора тог имена . међу којима je био и краљ Итаке. Како je y Хомеровој "Илијади". или на већ историјско Већ раније су дате могућа хронолошка одређена Тининско доба (1-И династија). Дјурант "Живот Грчке" стр. који подразумева читање једног h испред Орфеја. jep je y питању али према још старијем грчком епу "Аргонаути" од грчки аспировани консонант г. за раније име je Сесострис био са војском на обалама Фасиса (Phasis). консонанта r (отуд: Родос .Колхиђани.бар чини ове "препознате" године . током XIII-XII века. (њих педесет). можда се и могу време Мемфиских династија. Стога je немогуће уважавање ових хронологија.на Балкан су већ дошли Колхиђани са уједно пуни вид симбиозе Теба (Тебе) са старом којима се Кадмо са својим Енхелејцима. пема египатској историји упућени смо на Лаерт (један од Аргонаута). оба ова позната реке у Колхиди (југоисточна обала Понта). или Ра-а налази се као први.Амоном. нису ни знали за северне обале Каспијског ставља упитнике.неприхватљивим. 11. на латинском Rhodos). уз те године просторима. негде онског Атума-Атона.

Фасид већ се називала Риони. Ha каснијем времену стигли су Аргонаути. Тако Ф. коју су Ахејци већ разарили. године. време на обалама реке Фасиса. 146. потом се развила држава Колхиђана.Ф.нигде не помиње да je неки краљ Енкиду. Папазоглу име Аспирта (свог брата по оцу). што би према основи Hi! која je чаролијама помагала Јасона и убила принца упућивало на . године. где би Енеја из Троје. Ако се једино прихвате Херодотови наводи o ма колико археологија и неки историчари желели Сесострису (иако он не доноси никакво објашњење за временски препознати нека митска догађања. да je владао 126 година). било према записима по храмовима и гробницама. и у повратку се задржао неко Утнапиштима.1300. односно Арион убацио у период I и II фазе Ранодинастичког периода 1 . односно године.Илирима (према једном првенствено доведу његову кћерку. река скраћивања времена старих збивања. године. принцезу Медеју. Бикерман узима за неко релевантно историјско време - тог Сесостриса једино треба тражити мећу једним. али да he се ту. где he ce потом Еп . те на крају Сенусерет I владао око 1970-1940. донесе траву бесмртности од ратовао против Индије. Hillyrioi. после трогодишњег je ратовао против Сирије. Стога. који послао војску да врати "Златно Руно". Та војска Колхиде никада Илири повезује са ранијим називима: Хилури. назвати . За њима je краљ Еје . тако: владавини ова три краља. ратови се не помињу. Римљани. у неком Херодотова краља Сесостриса са Рамзесом H.људи из шуме).. настанити Колхиђани. Ромул и Рем. следећи идеје тоталног Јер. Гилгамеша je Фасис . од њихових имена Hilli. Сенусерет II његових путешествија. однели су почетку његове владавине . на Балкану. описују нека шира догађања: бекство краљева Сенусерета из XII династије (2000-1785). на свој Сесостриса највероватније подразумева један од скривени начин. ропства. или Марко Краљевић. односно није стигла Аргонауте.Ејет бар три-четири века раније. где he око 1906-1888.1 Колхиђана на БалканЛ Каснији интерпретатори Херодотове "Историје" склони су да прихвате да се под именом краља Има доста митских паралела које. a имајући у виду временску одредницу. a Сенусерет III једног петка. Аполоније са Родоса "Аргонаути" певање 4. за Сенусерета I познато je да Тезеј ослобаћа Атину плаћања данка Криту. ни за једног свог краља. У истом смислу није могуће поистоветити (ова имена потом упућују на Боку Которску). време живота и мита везаног за Гилгамеша (иако стоји вероватно Сенусеретом III.. свом пријатељу. или: отмица Јелене од Париса Александра Што се тиче неких историјских сазнања o митски je разлог Тројанског рата у "Илијади". упловљавање у Тибар. Стојан je ратовао против Нубије. већ дошли Колхиђани. реалност супротну протоку времена смртника. Јевросими за ручак (a no рибу je пошао тог јутра). Папазоглу "Илири и Албанци" стр. купује свежу рибу и стиже да je донесе мајци Египатска историја. као што тај свој навод).мит схвата време као крајњу статичност. 160 161 . Тако овај еп објашњава сеобу Хилура. на Балкан су. "Златно Руно" у Грчку. a Сенусерет III око 1887-1850. 160. било Гилгамеш путује бескрајним морима да давно умрлом према Манетону . потом у митском следу настати Рим. Сенусерет II je вршио Јанковић остварује своје бекство из турске тамнице сређивање Египта.

I Загреб. У том смислу. за која се од многих очекује да их тече Нил. I поглавље. сумерски краљ. A свакако je та (Хирканско море) неким својим делом повезано са вода морала толико нарасти да и Деукалион пристане Великим океаном (односи се на Пацифик). Јер из таквог. условљава још како су Грци дошли до имена Египат (земље кроз коју шира тумачења. кога су Грци тако обично наводе у бројним заградама. стр. показује тек своје времена њихова историјског развоја. односно укупна Иако je Бикерманова "Хронологија" једина цивилизацијска сазнања. преко појмова Ка(т)-ка-Птах унапред знају . Касније. сам je пловио океаном. Тако je и са Тако je Александар Велики. a Hoje на Арарату. 1883. Но. вероватно и њему je Гилгамеш пловио са намеромда од њега добије мудраца Калана.(2750-2500). потичу сва та разјашњења. да су тема која обрађује. VI. изузев самог наслова "Срби пре Срба" у ствари био сведен на дугу заграду. али на озбиљније Гилгамеш je млађи савременик Утнапиштима. 235-236. Манојловић je и сам био историчар. траву бесмртности. на планинама Додоне. како су планетарне цивилизације преко Грка сазнавале o још старијој прошлости народа Kao што сваки старовековни појам за неко шире (илустративан je. Ово проблему. Али.o само једном Грци непоуздани као извори било којих страних. писао својој мајци Олимпијади. Тако би цео овај "забележили"). из Делте (патале) Инда.која je ca 12 краљева владала то je било раније име за Нил). од данас лако и логично прихватљиве. у Африци). објашњење датог наслова. била je реч o Волги и старијем имену те Манојловић "Повијест старог Оријента до XII вијека прије Криста" реке. уједно су била и некаквог свеопштег Потопа. са Инда je Уруком укупно 2310. иако je разврстан у I династију Урука.да из Антике кн>.2 рад. које аутори (старог имена Мемфиса. позитивна сазнања Хеладе o планетарној приче по целој планети . таксфе и географије. Ка(т)-ка-Птах или Кхикуптах потврђују Гастон Масперо "Повиест изсточних народа у старом виеку" Загреб. стр. старих назива. Од оног што оправдано сматрамо . Taj Потоп. o коме круже митови и нова. она свакако не почетничко сазнавање. 146 (Г. примедбе својих Индуса гимнософиста. 1923: стр. мада и потпуно невероватан пример) - или конкретније објашњење упућује. година.научни радови из проблематике Старог (име Птахова храма у Мемфису). елаборирања.једино би та заграда омогућавала укупно * Аријан "Александрова војна" књ. одговара чак ни као полазна основа за хронолошке одреднице збивања митских времена. губи се из вида сва митска замраченост догађања из сматрао да се из Инда директно упловљава у Египат (а времена те династије . та Антика за многе појмове. историјска деловања Александрова. прихватљива хронологија старих цивилизација. избацио je те наводе из писма. тадашња сазнања грчке науке. својим великим словом.Нил. који je милошћу богова преживео уверивши се да Инд нема никакве повезаности са реком Потоп. 18. митски. везује се за Египат . Тада се сматрало да je Каспијско језеро Деукалиона и Пиру. као и Гавро Ето. за библијског Ноја. следећи сва Гилгамешом. само уз један основни податак . Чак и кад je y питању нека 2 To све потврђује раније изнесено Страбоново мишљење. 162 163 . расправља .1 У истом смислу. односно из Кхикуптах века препуни су других разјашњења.није могуће ни претпоставити географији. мада у контексту ширих да се ради o неком локалном изливању неких река. a Утнапиштим je прастари.

164 165 . али и не омогућује. ово српско име. У питању су Кераунијске називају . али и Подунавља. укупно десет народа. Syraces. уједно je он наведене 1883. Serre .Опис земље). где Ра-с-и носе и назив те крајње европске реке. од тог прастарог имена.нема. Дакле. касније названи Александринац Клаудије Птоломеј (живео je Волшки Срби . уз Србе су консонант) .порекло . o збивањима после XII века.1 именима река. историјских. године после Христа написао je географско документује као Волшки Срби). које на том простору наука већ (око 43.Ра-а. упућује на Србе. недостаје неко s (односно неки ћирилски или мађарски Печуј). Христа). Раса. повезаност Срба и те "Географија". било какву су у старим временима настањивали обале Волге. за Русе .никада није објавио (ако ју je и написао). где потом Манојловић своју намеравану књигу. свете реке . на ширем простору "између чини још једно од имена за реке које се широм Европе Кераунијског горја и реке Ра". Птоломеј истиче да код могућа преко другог српског имена: Раси.Србе бележи и Птоломеј на истом месту: око значи очекивану II . како ни један релевантан историјски реке Волге: Ра. године. ових појмова. велике европске. сто година после Плинија Старијег). са Кавказа Rha. Serri. Па ипак се већ у Херодотовом времну та река рефлексије".била би бележи Србе као: Serboji ..Rha ca великим египатским богом Ра . Расена и на je свакако био под јаким утицајем Помпонија Меле обалама Волге (Срба. који су утврђено живели на обалама Волге. рад предат за штампу часопису "Историјски записи". поред бројних документованих потоњих уских повезаности Срба са европским топонима. затим познатог Овде.Рашка. Подгорица. за које није спорно да извор не упућује. само би се разјаснило да и раније име Дакле. пре je пренет и овај ороним. дело "De Chronologia" . Рашчани. После пресељења Колхиђана на тај европске реке . Само нужне лексичке констатације. остаје само једна Документованост топонима изведених из имена могућност: ако име реке Ра има научних.Ра живели Оринеје и Вале. које имају основу Лаб.Sirboji. нема никаквих објашњења око појма Ра .да би могли закључити: Име Волге . у делу Та очекивана условност.. господин Г. дакле не Кераунијске горе Другог логичног прихватања. Где.нема никаквих етимолошких обајшњења кад je тим истим 1 o овој проблематици шире: М.сеобе - именом назван Нил. у следу векова и Serbinos (могао би бити данашња Градишка у Посавини миленија. Тада. Према грчким и латинским југозападни део Балкана (могуће око XVlll века пре речницама. на подручју Закавказја. Према овом наводу. повезаност старијег имена Волге: Ра . горе у доњем делу Кавказа.Мајке. Колико je мени познато. Срба лингвистичких заснованости и везу са Србима.намеће се једино та повезаност. Melanchlaeni. Изузетно важан Птоломејев картографски рад разјаснили би присуство Срба. реке Истер (Дунав) постоји (у његово време) град Расени. Јовић "Колхида . дакле ако се нађе и лексичка повезаност Марина из Тира (такође из I века после Христа). ако су Грци из ових египатских речи. од којих су потом настали Илири. са француског и немачког превео Помпоније Мела у попису народа помиње: књигу Гастона Маспероа). ту земљу назвали Египат . за име те велике подно Епира. зове Нил (II 10 и даље).

Erechteidis tribus. испред те групе према Лигнидо (Охрид)... Пјановић "Срби. 1 "Ниш у делима путописаца" стр. 166 167 ."2 да обајсни уписом два грчка слова . одакле су онда прешли на се везују за родоначелника Атине: Ерехтеја. забележен je локалитет "Pons консонаната на које делује сугласничка метатеза. да je Грк Wüst доводи директно у везу са именом Србинда. Л. Пјановић даје тачно Пјановић бележи: "Α το je она група Срба. важног археолошког открића Изједначавање Срба са старим племеном Сирбиди - у Киренаици . западније од Leptis Magnae. 59. овај локалитет: Sarbanissa.П" стр. 2 О. који je такође уклопљен у деловање фонетског Serbinos .Закавказја. Пјановић "Срби.назива Сирбиди". urbs lllyridis. Л. Пјановић даје обајшњење: ерехтејско племе: "Syrbidae. из периода доминације Рима добија свој пуни ранији историјски значај. записао нешто Атичани. док их Ha Криму Плиније Старији помиње српски град: нису потиснули Скити. Пјановић "Срби-. јер се северном Африком.3 раније изнесеној тврдњи. pars Ephesi. Л. 83... али се Ови помени. као и остали К. када су се Срби Овим податком код Стефана Византинца Срби нашли у северној Африци. али c њима у 'сс'". Л.Syrbidae. Л.3 Симе Лукин-Лазића. Л.Н" стр. To би значило да je Птоломеј.1 се код Стефана Византинца помиње Syberus y Илирији: Тако и на обалама југоисточног Понта К. Л. Атињани. 5 О.^ неко старо време. Птоломеј je место Sabrata. in Syrbidis". које наводи као Serbetis. затим Serbanissa. Syberites. Птоломеј бележи српски град: Serbetos . Апенинско и Балканско полуострво"....Либији.покушао море. O. 84. који носе трагове ранијег живљења ограничава: племе Sisirbites: "Sisirba. прецизирајући да Serbi живе поред Код ових имена: Sabrala. Серберион. И Помпоније Мела помиње град Sarbacon. 82. коју Walter тумачење: "Изгледа сасвим вероватно. Пјановић "Срби. 83... на путу апофонски измењен коренски вокал.. Пјановић "Срби. Serbetos - Кимеријског Босфора (Азовско море).сс. O.II" стр. у ствари настављају се на помене Срба на Синају и језеру Сербонис у Египту (код каснијег Пелусија). 3 О. има примера и за Тако и на познатој Појтингеровој карти. 83.. где и овај локалитет упућује на "првобитно племе после потопа . који су описали. на Балкану и српско насеље . a Sisyrbe Срба.l Птоломеј бележи град Србицу.у питању je српско ц. Но. Л. већ поменуто. односно Србаницу.Н" стр.И" стр. Syberus. непостојећи глас и вези говори најпре o насељу на ушћу Дона у Азовско слово грчког алфабета . своје порекло воде од Пеласта. 2 O.2 Али. VIII44. где су. Sybereus. како je забележена су метатезе групе br према rb. Тако Servili".4 према Иберско... За овај град О. 3 О. Стефан Византинац (како за њега И у Мауританији Цезарејској (Mauritaniae оправдано О. Л. Л. закона метатезе консонаната. 45.1Г стр.Servinos y Панонији. док су Срби боравили на Стефан Византинац je забележио податак o медитеранским обалама северне Африке. VII 189. бележи Caesariensis) K. ту област настањивали Кимерци. Localia ex "Пажљиви читалац ће се сетити Милоша Милојевића и Syrbidis. Сисирби код Ефеса. 4 Херодот "Историја" V 82. Птоломеј српско 'д' у наведеном имену заменио са два Плинијев коментатор мисли на исте Србе. Пјановић каже да je поуздан). по Сисирби Амазонки. 82. За За ове појмове код Плинија Старијег. Пјановић "Срби. 1 O. Gentile: Syberius.

Сер.Servogordon y Дукљанина). Македонији . ненаучно. К. према својој лексичкој основи. Kao: Serblia .Pa. или још касније (у документује и Барски Родослов (Летопис попа назначеним вековима) Gordoservon . Маретић. Маретић (свакако топоними изведени од српског имена. Ни у ком случају.. Маретић "Славени у давнини" стр. уз напомену да са десне овај за Србе значајан податак. на простору нехотично) даје простора схватању . Солуна. И град у античкој Успут. не изненађују многи Али таквим закључивањем Т. у том које наводе антички аутори. Т. пространи језика. Он извори бележе Србе на Карпатима. Т. где он на свој начин покушава Византинцу. Борис.да су Бугари у античке Хеладе.Сервогордон у Битинији. које су биле расуте по Балкану. Л. Ст. нити су то могли.још даље на запад. тешко je схватити ову .Серез . Винди реченој варошици". За обајшњење топонима Serbica према Servlia. Птоломеј у Hispania злонамерност хрватског научника. 168 169 . само je једна од многих Сербица Станојевић. бар од VIII века пре Христа VI ." XI 643. јер то би Tarraconensis такође бележи српски локалитет: Sarabis.Србице. Терамејског залива). Маретић није знао за Гордосервон Иберском полуострву. Међутим.. јер ту очекује и претпоставља Бугаре. a од Урала до Тома Маретић каже да се тај град налази: ' и данас у 1 Камчатке и Владивостока се простире Сибир. азијски регион Сибир. Стримон). по доласку (солунско залеђе). не потврђује чак ни стране Волге већ и Плиније и Птоломеј потврђују могућност да су Срби раније живели у пределима око постојање Срба према Азовском мору. на тим просторима. и на Балкану документује постојање објаснити настанак имена Срба.^ етимолошко објашњење цара писца Константина VII Дакле.VII веку.. Даље на запад. Аспарух. такође je изведеница од Срби . ови јужној Маћедонији". Пјановић "Срби. служећи се назива везаног за пространи руски Сибир.Servlia у Тесалији. који je το своје име добио од Срба пресељених из шире области Струмице (теме Од ових документованих лингвистичких основа. наводећи појмови се узајамно доказују. Витинији (Мала Азија). ту констатацију потом Servohorion y Беотији. па до VII века после Христа.. овим именима се по Стефану Порфирогенета. Gentile Sisyrbites". a преко других имена за Србе: Венети. Јиречек.Amazone. Serfidze. Поменуто je већ. Острогорски. завладали канови: Крум. 2 О. 86. и по њему да je (настало) име Балкану.1Г стр. потиче од варијанте имена: Србин. преко: изведеницама из грчког и средњовековног латинског Syberius те Syrbadis. 1 О. - Како je старије име Волге . 85. на подразумевало да Т. Ипак. Сербица из солунског залеђа (ранијег затим у историјској литератури Г. јер je претходни назив града био Serbica .. кога документује Манси. поменуто je већ специфично. која касније преко турског даје тамо негде иза Волге. да се једно племе бугарских Европе (које ће се касније назвати Германије). 66.Н" стр. 3 Манси "Saerorum.Serbice. јер К.2 . Пјановић "Срби. Serbica ствари били Срби.. Тиме објашњава да и тај. дакле онај народ којим су.^ a Дакле. нису становали Бугари. Словена звало Срби. Л. те земљама Средње додаје: "Није немогуће.

име Срба у Пишући o Србима у прошлости. 125. Копорински. * "Византијски извори III" стр. Прескачући и време и простор. између Лабе и Рајне: ".3 Ана Комнина."в. 162. односно славофонских. 393. Несторова 1 Према често помињаном Карловачком Родослову (сачуваном у рукопису из X V I века). и други .4 Али бележе Месопотамске Србе потврђује "служење" богу и много одредница за Србе. 87. Милојевић. videbimus". 199. потом распрострањено име по целој Русији. Бројне Србије бележе: Јован Скилица. потом Балтички Срби (према делима О. 117. a који се "Indi et Scythae ultima". Сере (Seras . Срби . Венети у ствари крије још једна санскрта. као и поред наведених и 3 ''Византијски извори III" стр. Servitii (no слогофоних подударања из домена гласовног граду Цербст .·' придружио устанку Самуила. стр. Тврдошки. 159. Бранковића.нису последица етимолошких mergitur in Oceanum".1 Кекавмен. Помпоније Мела бележи Инде. у делу поменуто код изношења у писању Милоша С. за Србе су важни: "Хроника" грофа Ђорђа 1 "Византијски извори III" стр. 31-50. на У покушају расветљавања. Цетињски. који су били стратези Сервије. 4 " M. Милојевић "Одломци Историје Срба I" стр. затим Пајсијев Родослов. јер у Дагону (Карловачки Родослов).Србинда. и други). Вибијус разбацани су и изван балканског простора. индексу стоји за одредницу Срби . 166. На просторима Дона. где су паралела за име Срба. те иранске Авесте. као Трибале. Србишче). доказаних многих појмова. упућени смо на текстове појмовима Венди. ^ наводећи: Николица. Пејатовићев Родослов. анала. 157. у ствари бележе Србе4. 170 171 . "Historia Francorum" износи. Србин . Пећки. 103. или још конкретније истим просторима помиње Виниде. Луковић- Пјановић. 3 Р. 254. затичући то првенствено од изворних античких докумената. док Симоката. Ове језичке Секвестер (можда нешто млађи од Јордана и истоветности у називима који у себи носе коренску Касиодора) пише: "Albis Germaniae Suevis a Cervetiis dividit: основу Срби. србофонских.Seres). ГДС Suevi И Cervetii . С. 134. inhabitatum. средњовековних података из разних хроника. М." et alio nomine Sorabi dicti. 97.1 "Хроника". Посебно се издваја српски кнез Никола и његов син Ските: "Seres media ferme Eoae partis incolut". 97. 2 "Византијски извори III" стр. Србин Мелиним Seras није ни потребно доказивати. посебно: Волшки. 98. a Venedis Slaviš qui нису последица наликовања према српском речнику. Троношки. Новаковић пише да Фредегар истоветности тих старих језика са српским. Сораб . Карловачки Родослов. Новаковић.. српских манастира: Пивски. полазећи давнини бележе и руски научници. Србију.Cervitii. као што je Сколастикус (франачки историчар VII века). Новаковић "Срби" стр. C. као и Родослови познатих 177. 139. и Трибали". почевши од Веда. Милојевића. чију истоветност са Топоними који у себи носе име Срби. устанку Комитопула.Zerbst . Р. 4 "Византијски извори III" стр. који такође quidquid inter Salam et Albim teiTarum jacet.Servestum коначно дају српско наликовања.хронолошких разјашњења. Р.. 156.5 Јордан и Касиодор (VI век) помињу народ Seren (Sereni) y ширем окружењу Дона.2 Јован Зонара. Еоае" по Помпонију Мели или "Од/m" по Јордану je земља Скитија. 217.као и бројне језичке На страни 210. где се под широким . Студенички. 386.

који je преузео из "Хронике" грофа Ђ. Karion помиње уз Венете и доступних страних аутора 1 Сармате. тешкоће. "Срби'' стр. све до ушћа реке Лаб .сву ту земљу Стога не треба да чуди често навођење његових уздуж и попреко испуњавали су Хенети.И сва Србска идолу служаше нису биле ни познате ни доступне Србима до данас. износећи: "наиме да Срби (Seruios) порекло и назив вуку од Сораба и Сармата (ä Sorabos et Sarmatis Тако Р. односно Србици.. Бранковића. Једини недостатак je тај што гроф Ђ. преобразила у Словене". да je од Сораба (Срба) настало касније име Срба који су са Кавказа преко Мале Азије прешли у Сармата. Новаковић такође доноси изводе из дела "Historia Serviae. у коју су пренели бележећи Србе против којих je ратовао Карло Велики (742-814): "умирио je Србе на Сали . Ј. који je "саставио" тзв. та изузетно вредна књига на жалост још није објављена. Сармати и дела. Новаковић "Срби" стр. или VI књизн 4 Р. године. где je посебним трудом и залагањем пронашао и селектовао 104 географско-историјске карте. Дагону". уз овај навод види стр. 164. додајући да се и Германија. на северу Свевског и Балтичког мора. Karion каже: "да су Срби најстарије име сачувано од Бранковић није навео од кога je преузео тај податак. као резултат његовог дугогодишњег Слави".Soraborum antiqussimum nomen a Sarmatis Зато Р. 172 173 . у којима су. Ј. . Јован Рајић и Пејачевпћ Р. Hist" било у V књизи .глава 12. Гроф. и великог броја историчара XIX Johanes Karion-a. Србе. Подунавље. 21. поименично.Zervi" коју. Λ ζ 3 Р. од којих чак 80 карата * P. Милојевић и У вези етимолошког тумачења имена Срба.глава 26. наиме. Карпате и помињани проф. Како je професорова издавачка кућа "Мирослав" запала у новчане 2 Р. потом. 164. бележи: месопотамску реку "Zerbi . пишући o "до данас говоре хенетским језиком и једним именом се Месопотамији. у област Дагонију. године био припреман за штампу његов век). наводи Што се тиче језика наведених народа. 162-163. Karion за ова племена (народе) каже: "да су истраживања. на реци Сали задржала стара српска имена . цео простор Чешких планина. укључујући "Сарматске планине. податак o реци Зерби или Зерви. Новаковић "Срби" стр." 1797). Новаковић "Срби" стр. ^ Р. изнети бројни важни наводи нама тешко сродна". Ј. Новаковић доноси и значајан податак o trahere)".Sorben рукопис "Атлас уз Историју српског народа од најстаријих времена до IX века". Карионску и XX века (оних који нису подлегли берлинско-бечкој Хронику 1532. Ову месопотамску реку Србицу су у својим умирена. Новаковић констатује: "У сваком случају retinuerunt'. Милан Будимир. Karion пише да од Понта и реке историографској школи).2 Ј. 184-185. незаобилазан je већ много Ра (Волге). те аутора из XVIII века (гроф обожавање асировавилонског божанства Дагона". Новаковић "Срби" стр. додајући да су се у његово време (XVI 1 Још je TOKOM 1999. Плиније Старији није поменуо.^ Ђорђе Бранковић f l V l l . Без разлике. што би етимолошки било добро пристаје уз наше тумачење o постојању неких исправније.. Плиније Старији "Nat. Karion доноси још један важан податак.^ Србима у Месопотамији. помињали Милош С.2 називају Склави (Sclaui).европских и српских. Сармата . др Реља Новаковић. Ј. Новаковић "Још o пореклу Срба .ad Salam ab eodem domitos esse Sorabos". 164.4 делима.

као и Сербонијско напомену да те исте Србе "Птоломеј спомиње међу (Српско) језеро код Херодота. Милојевић^. Р. ^ Р. 1 M.за неке je y римске провинције Далмације (која се распростирала тако нешто ипак тешко поверовати. године. С. без документовања Срба "јужније од Саве" из IV века. C. што упућује на име једне од четири библијске рајске реке. III 5. као и податак код Ђ.нашао je да се Солзбери je могуће прихватити да су већ око 370. Новаковић "Непознати Црњански" Београд. са je Фабрицијус у "Annalium urbis Misnae" из 1598. рајских река je била Фисон: "тече око цијеле земље 2 Р. додаје: "да je το На Синају су такође већ поменути називи који деривација од имена Срби: 'cuius derivatio a Serbis'. C. Милојевић "Одломци историје Срба Г' стр. Новаковић наводи да Ксантос. Стефана Лазаревића "Живот Деспота Стефана". У групу докумената ο Србима улази и А.3 Црњански. где су још пре Равенска географија помиње у Галији имена: Sorba. дошли са Мир. наводи да су и града Срб (кога je y поменутој Ксантос Стели ови Вандали обично називани Сорабима .4 Прва од тих 1 Р.2.6 Но. те дешифровања Повоја загребачке мумије. 10. Јанковића 2 Херодот "Историја" II 6. Новаковић "Срби" стр. 49. 4 I Moj. и поред пуне краљевства" .И Sorbek. " М. С. 108.Hoc Vandalos in пронашао и С. године Срби називао Šaram. 165. један од највећих српских књижевника прошлог века. Истоветан податак ο малоазијској Ликији (Лика) И Рајнецијус за народ Мајсена (Massaeos. бележи још препознатљивија имена: реке Србица истока. стр. Маркелин "Историја" V 2-3.да су Срби држали велики део бивше доказивости преко лексичког материјала . * А. доноси и M. Servoca. звала Dalemincia.^ помиње и Страбон у својој "Географији". 173.5 Ову констатацију познајемо своју стару историју o неким Србима на подржавају и чињенице које износе "Анали франачког простору Енглеске. 173. Новаковић "Срби" стр. где поред градова Патар и Misenenses) бележи да су као и други Германи.4 на основу чега Антонинског итинерера. биограф деспота франачког краљевства био дискутабилан. 1997. 130. те Sorbiodun. Уз помињање Сораба. 4 А. помиње још једно име за Дунав . Билбија).^ ипак. етрурским текстом. IX века чинили укупно већинско становништво. као и превода лиђанског ћирилског забележио да je град основан на старој земљи која се Споменика изгинулим лиђанским коњаницима. у начелу мало запосели просторе јужније од Саве. за неке би можда самосталан податак "Анала" Константин Философ. Иако ми Срби. Преко - Маркелин са његовим "monies Serrorum". уз потичу из одредница српског имена.2 Међутим. Sorbiacum. потом и Галије. Билбије у вези Стеле За немачки град Мајсен. без обзира што до Саве на северу и до Ибра на истоку). 29. Јовић "Историја Срба" стр. коју je Козма Прашки називао Sirbia. 3 Р. 174 175 . "Српске громиле" стр.l Поменуто je и писање С. Помињући Вандале у тој области. Милош Сарматима у Азији". за свог дугог боравка у Енглеској. Маркелин "Историја" XXXI4. 2. истраживао je називе локалитета у Енглеској. Ове исте називе локалитета Misnia peculiare Soraborum nomen habuisse".Фисон. Новаковић "Срби" стр.

10. Οτκρ. Хама и Јафета. са једног племена Израиљева. без икакве могућности препознавања неког Пет векова пре Порфирогенета. Пешнћ "Завера порицања" стр. 2. a ондје има злата".2 трећој je име Хидекел: древног комплекса народа. Поповића. У вези Библије и коментара које она омогућује. према Р. поред описа разних народа. у Откровењу се набрајају могућности да поменуте четири рајске реке. Ове паралеле. 10. 34.Јаковљев син: I Moj. Новаковић "Срби и рајске реке" стр. Новаковић ''Срби и рајске реке" стр. A Даново племе 4 I Moj.8 (изузев широке векова: "Тракијску земљу представља пет мањих назнаке ο условној могућности Семита. 2. Ово отвара посебно питање. 35. где je пошао од расправе Павла Поповића којим могућим поретком. гл. 2. баш као и негирање Јер. 6: 35. 42. Јаковљева сина. 31. 11: IV Moj. 46. K). преко повезивања Срба . 5. или пак реке". Новаковић je написао дело "Срби и рајске су настали од тих древних родоначелника. 25. чиме се оданде се делијаше у четири рајске ријеке". 25. критика П. опет њих дванаест. неоснована je. питање око израелског племена Дан. сматра да je Према томе. Међутим. V Moj. 3 I Moj. 11. 6.Евилске. везано за Словене. 7. 25: 26. кога бележи хроничар Мојсије Хоренски (f487. односно племе Дан. и дванаесто племе помиње се као Манасијево. Енрико Јосиф. помиње се на више места Старог Завета: I Moj. Подунавцима".1 У Новом Завету забележио je.Фисон. 4 8 1Мој. мада се међу извора теку у разним смеровима у Европи.7 Произилази да je Псеудо-Цезарије био ранији O Трачанима извор података за податке Константина Философа. Ј Moj. 5-8.13. и Срби постају део тог тече око цијеле земље Хуске". 24. јерменски историјског времена. III Moj.4 назнакама свакако није могуће препознати народе који Р. ^ Дан . "Четири рајске реке". 176 177 . као и Потоп. али више нема помена o племену Дан. као и пре доста Нојевих синова: Сима.Словена са једном словенских племена". 49.13-14. 3-4. 2. где у тим библијским "она тече κ Асирској". 33. Египћана и области и једна велика у којој обитава седам 3 Аријаца).23. разматрање око Херодотових Трачана 4 : "Трачани су.^ Учени српски Јеврејин. Азији: "А вода тецијаше из Едема натапајући врт.1 друга река je Гелон: "она од рајских река: Дунав . или 492. 35. после Инда. овако наивне идеје". Херодот "Историја" V 3. њима не помиње племе Дана. 30. Африци. 35. ако не и посебно важно. 2 6 I Moj. 2 1 Moj. и поредак народа који су потекли од после Христа) пише да у његово време. 14.° Такође je попуњава нужни број од дванаест јеврејских племена. 14. примера ради. изненађење како je Константин Философ "могао имати препознатљиво само у Србима. које je изгубљено у Новозаветним књигама. 22. 2. 3 P. године Петокњижје. 16-17: Π 5 P. Moj. И Псеудо-Цезарије "Дијалози" (дело je настало интересантно.3 a четврта je "ријека Ефрат". да су већ тада били на помињу се остали Јаковљеви синови са њиховим обалама Дунава: "и Словене и Фисонце који се називају племенима. нејасно je почетком V века).2 негирао изједначавање Дунава и Фисона.

Грци Потом Херодот описује начин сахрањивања су записивали Thrakoi. исти тај неисправан трачког народа. Маретић. уз сигурни. могу се препознати народи изјашњавао да грчки (хеленски) описи било имена или почевши од Индуса па до Грка. Но. лако je разумети његову назнаку o бројности доба у Тракији "становало седам словенских племена". љ.Г стр. a према раније изложеном. Пјановић "Срби. бројнији од Хелена . Taj стари народ Срби се потом. већ према врсти борбе". па онда саграде од земље хумку и имена Рашчана. Према објашњењу О. упућује на исти. Да ствар буде још гора. не на малоазијском простору.. према Рас (налазио се уз ток реке Марице) . Посебно. a обичаји су им свима скоро недвосмислено.што опет различитим покрајинама. према већ хисторици слажу се. потом делимично распрострањеног и назив Римљани су једноставно преузимали од Грка. 316-318. Л. ш. Грци нису могли изговорити и писати слова тога га сахрањују било тако што га спаљују или га која не постоје у њиховом алфабету: š и č . са Бригима . O. "њихових богаташа": да обавезно држе даћу. гласове. или су их бележили онако 1 како су их чули. те изнесене прихватљиве том контексту под Трачанима Херодот подразумевао чињенице.2 делом далеко бројнијег и већег народа . • Херодот "Историја" V 3. значења тих старих речи. Пјановић "Срби. па су дошли до. Према овом опису доказивања позивајући се на Страбона. што се Па и Хрват. њ. за њих прихватљивог приређују разне утакмице на којима се одређују највеће назива .Фрижанима. Л.. 178 179 . и ако je y Уз овај податак. "после Пјановић. ђ.Срба. изричито каже: "Многи њемачки и руски старог троконтиненталног света. подизали могиле (хумке). да je y античко Србе. под именом племена Трачана. који се погребних ритуала.Словени. у делу "Славени у његови Трачани не помињу на неким другим местима давнини". h. за њих непостојећих Да ли je Херодот претпостављао да су Трачани гласова: ц. 2 према О. a ни графичке знаке тих. 305. кога je стварно.. Тако ни класични грчки ни латински језици нису имали подразумевао Херодот. Трачане. бележи под именом . Л.. Стога није једноставно схватити изостављати слова која не постоје у њиховој абецеди.нису Срби спаљивали мртве. ипак подразумева релативно Треба такође имати у виду да су и Латини морали мали број Трачана. Т.Thmkoi. Стварна бројност изолованог балканско. један од старобалканских народа. Пјановић оправдава своја награде. у Хришћанској свако друго размишљање o Херодотовим Трачанима ери. Л.највећи народ на свету. сем Гета и Трауза и племена која станују изнад Србе.. да je Херодот под Трачанима изнесеним доказима. остаје потпуно неразјашњено и једино упућује на - У самој античкој Тракији налазио се стари град 1 О. Поменуто je да су и других језичких појмова (од других народа) . према условној повезаности трудећи се да пронађу неку изворност самих назива. 1 Крестонаца". Трачана. као код Мојсија Хоренског. да се и Трачани сматрају једним подразумевао Србе". ж. сам се могао уверити у сву ту бројност Трачана.. јер најчешће су то покушаји превода изворног даће.из назива затрпају у земљу. ч. Имају много имена. које су код Срба и данас присутне.како je доста путовао.П" стр.

Србе. П. Ј. Шафарик ово своје схватање оправдава
Узимајући у обзир и саопштења византијских присуством речи бан у хрватском језику, која свакако
писаца: Теофана и Кедрина, да у време цара Ираклија има своје корене у аварском ба/анД
(610-641) није било сеоба Срба - Словена на Балкан: Свакако да бан, бановина - речи присутне у
"јер су ту живели од раније", чињенице се намећу свом њиховом говору, имају своје трагове из неке алтајско-
својом непобитношћуЛ степске области, могуће и веће блискости са Аварима.
Теофилакт Симоката (VI век) помиње Гете: Т. Маретић je покушао да објасни да њихова употребна
"Гетско племе или што je исто, гомиле Словена реч бан, нема никакве везе са тим далеким крајевима,
жестоко опљачкају Тракију", закључује да je το име - па ни са Аварима. Он се путем етимологије залаже да
Гети, било "старо име тих варвара".^ разјасни споран појам. Каже да je реч бан изведена од
И Херодот помиње Гете, али их сврстава међу бојан "истим путем, како je од: појас постало: пас".^
трачка племена,^ јер je το било једино прихватљиво, кад Међутим, таква етимологија би можда била донекле
већ замењује име Срба са Трачанима.
4
прихватљива, кад би било утврђено да je бојан наводна
хрватска реч (јер у српском језику нема речи са
Настављајући са овим и сличним замењивањима сличним значењем осим бојати се).
имена народа ο којима пишу, Порфирогенет врши Интересантан je тај навод П. Ј. Шафарика, кога
изједначавање Авара (Avaroi) са Словенима (Sklaboi), док Т. Маретић коментарише: "Шафарик je још у
Т. Маретић, из личних разлога, не прихвата овакву данашњем хрватском језику нашао ријеч, која je
могућност историјског поистовећивања, истичући: "јер продрла из аварског језика, a TO je ријеч бан. Ниједан
су Авари били само господарима Хрватима и Србима, a други славенски језик не познаје ријеч бан, па то већ
не њихова браћа".^ само може (али дакако не мора) бити доказ да je ријеч
узета из којег неславенског језика. Шафарик je изрекао
По истом поистовећивању Авара и Словена, Т. мњење, да je бан постало од аварског имена Бајан, a
Маретић се супротставља и П. Ј. Шафарику, који видјели смо да се овако доиста звао један аварски кнез
подржава Порфирогенетово изјашњавање, но још
више, кад су у питању блиски односи Авара и Хрвата.
* Изненађује да je Π. J. Шафарик, лингвиста, историчар - језик којим
говоре Хрвати називао хрватским. Без разлике одакле су дошли
1
М. Јовић "Историја Срба" стр. 42. Хрвати на Балкан, да ли су у неком сродству са Србима, оног
2 "Византијски извори I" стр. 110. широког појма бројног народа, или само са балканским Србима
3 Херодот "Историја" IV 93. (према историјским теоријама које су заступали и које су им, у
4 Поводом ових назнака - да je Херодот забележио право име тог зависности од временског периода, одговарале, Хрвати потичу од
великог и бројног народа, иако их већ не зове Србима, он их свакако Гота или Иранаца или Авара, понекад пишући да су Словени), језик
ни у ком случају није могао назвати Словенима; јер у Херодотово који су потом, на Балкану примили - био je језик Срба.
време још није постојала та каснија заједничка одредница свих Срба Језик којим су говорили на неким другим просторима заборављен
- Словени. je. Исто се десило и Бугарима.
* Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67. 2 Т. Маретић "Славени у давнини" стр. 67-68.

180 181

-62. 3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама, 3. Кулунџић, Књига o књизи I том Хисторија писама,
стр 460: сл. 252 - Неколико најважнијих деривата арамејског писма стр. 461: сл. 253 - Неколико најважнијих писама,
која су се развила из перзијско-арамејског алфабета

или хаган".1 Потом М. Орбини, на више места, међу Словене
убраја: Илире, Трачане, Споре, Росолане, такође и
O Венетима Рашчане. Прихватајући да je још из Херодотова
времена могуће све његове "народе": Енете, Трачане,
У делу Мавра Орбинија "Краљевство Словена", Ските, Неуре, Будине, Бриге, Дарданце - касније
на стр. CXXXIX стоји, поводом разних праваца изједначити са Србима - Словенима, под исти појам се
досељавања Словена: "Из Скандинавије, око 1460. могу свести и Сармати, Анти, Етрурци, Кимерци,
година пре Христова рођења, Словени се исељавају и Пеласти; као и Јорданесови Винди - Венди, те
шире по бескрајној Сарматији, појављујући се под Прокопијеви Спори (требало би коначно, да се једном
разним именима: Венеди, Словени, Анти, Верли преведу те 242 странице Орбинијева дела).
(Ерули), Алани (Масагети), Хири, Скири, Сирби, Даке,
Сведи, Фини, Пруси, Вандали, Бургунди, Готи. И многи други антички извори често доносе
Остроготи, Визиготи, Гети, Гепиди, Маркомани, Кватта, доста разнородне вести. Тако Плиније Старији бележи
Полони, Боеми, Слези и Бугари".2 да поред Висле живе Сармати, потом германски Скири
и Хири, али ту помиње и Венде.
1 Т. Маретић "Сдавени у давнини" стр. 67. У XX веку. код Хрвата та
на Балкану, почевши од династије Свевладовића, од 492. године - па
реч се такође пнше великим словом: Бојан и искључиво се односи на до распада Србије после смрти цара Душана (1355).
презиме. A ни у хрватској повијести нема неког забележеног Ова, нада све вредна књига М. С. Милојевића (I и II свеска), као што
великана са тим именом - изузев пзворно: Бајан. вођа аварског
je наглашено, након далеке 1872. године. поново je објављена л TO y
племена. фототипском издању, у Београду, тек 1996. године.
2 М. Орбинијево дело, као што je већ речено, у српском издању
Дакле, Ј. Деретић je y књизи "Западна Србија" такође изнео
почиње са 242. страницом, претходне нису преведене из оригинала
историјат тих ранијих српских држава. које je већ претходно научној
"II regno de gli Slavi" Песара. 1601. година. јавности презентовао Милош С. Милојевић. заокруживши тиме
Ha овим непреведеним страницама неоспорно има доста података историју српских јадранских држава преко изношења чињеница.
који се подударају са Барским Родословом. као и другим европским датих кроз династије: Свевладовића (490-641), Светимировића (640-
и српским Аналима и Хроникама, јер их je M. Орбини користио. 794), Оштривојевића (794-865), завршавајући са кнезом Чаславом
Логично je, y духу тих наметнутих схватања, те 1968. године. није се (863-865): затим Србија без краља (865-926). па Друго раздобље
смело то преводити, јер доноси податке o ранијим српским Оштривојевића (927-1171), па Династија Немањића (1171-1371).
државама и на простору средњег и северног Јадрана. У време српских Деспотовина. Ј. Деретић бележи: династију
Стога je Јован Деретић још раније објавио књигу "Западна Србија"
Јаблановића (1371-1463). затим династију Хранића (1389-1501).
за коју je користио баш те странице. Он je, живећи у Чикагу, био
Турско доба (1501-1578), Српску Крајину (1578-1880). Борбе за
ослобођен свих партијских мишљења, која су била важећа у ослобођење и уједињење (1880-1918).
Југославији. Али, стицајем околности, била му je на располагању и
Свакако, ова запажена књига Ј. Деретића. као и остале које je
читава II свеска књиге Милоша С. Милојевића "Одломци Историје написао - да је*чињенице које je елаборирао изводио до краја,
Срба". где je на страницама 1-116, после I свеске. M. C. Милојевић односно да je наводио од кога je преузимао податке, биле би још
обрађивао стару Историју Срба: писао je o историји српских држава значајније.
182
183

Овим се такође мање. Баски oppidum a Colhis conditum. Што су јужних подкавкаских падина. 184 185 . што их Словени зову Немци.широк je списак Венетима. Фини изношењу Плинија Старијег. према историјским покушајима одређивања објашњава. Венети. откуда долази. Јужније од њих. алп говоре другим језиком". a Colhis conditum". живели су пише o Србима.^ Илирима.1 Полибије пише: "Област уз Одмах потом. опет Балтичког мора. hist" III гл. изнад његових За Германе je уобичајено да Словене називају Трачана). 272.. Гопчевић разрешава: "Немци Зар треба имати неку научну резерву према морају да трпе. веома старо племе. кад пише: "Hie in ora Oricum називају Шведе Routsi. Винди." све το C. које бележи уз обале преузимајући нека њему понуђена обавештења. да имају исто име два времена око краља Кадма). ' Херодот "Историја" V 9. inde initum monies Epiri.2 илирским племеном.Колхиђанима.. Windi. но додаје: "али како су се оданде доселили. у крајњој линији свеједно од које почети. мада je коренима . јер Адрију населило je друго. To ce све могло Код многих писаца који су или писали o десити у великом временском раздобљу". Херодот "Историја" I 196. a речено je. Тацитови Литавци. где пише: "Olcinum quod anle. са многим назнакама. Colhinium према Г.Виндима светлу није могуће вршити било каква повезивања ИЛИ Вендима (Veneti. живели Сигини. као балкански и лужички Срби. Херодот опет бележи Србе. ' С. Венда. или их само успут помињали. Венди.3 За Енете бележи да су Келта. за које каже: -'а који се Венди. Чак много више него са њиховим изворним именских изведеница које захтевају обајшњења. Vintha. Винди . јер каже да су изнад Истра (Дунава. Херодот Венете сматра одевају као Међани". Турци Османлијама. који су један од другога пространо толико Колхиђани. Илири су најчешће били повезивани са Енети. балканских старинаца Венета са Илирима. Плиније Старији "Nat.нису старији народ на опсервација: "Из свега овога види се јасно. • Херодот "Историја" V 9. Вукчевић "Ο поријеклу Илира" стр. да je праиме Балкану (ту су од 18-17 векова пре Христа или нешто Словена било Серби или Срби. нисам у стању објаснити. Зову се наводи где се распростире област Сигина: "Земља им се Венети и по обичајима и одећи мало се разликују од протеже до Енета на Јадрану".1 подразумевају се Словени. Клаудије Птоломеј под Херодот у својој V књизи (Терпсихора). Под именом Венеда. 24.. доселили су се под именом народа. Полибије "Историје" H 17. Винда dictum est. Венета.·' Или везано за Улцињ. Vinades. док их Плиније Старији поистовећује се Србима... Грци називају себе Илини. monies Escualdinae. односно удаљени."5 Acroceraunii quibus hunc Europae delermina vimus sinus". У овом историјском старинци називали Србе односно Словене . са североисточне обале Понта.^ досељени из Медије. у смислу . Тако Како то прескочити?! Илири нису аутохотни Спиридон Гопчевић полази од својих ранијих балкански народ. Guinidini). Вендима подразумева Словене. 128. али такође под неким другим именом. Hvindi. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. Vinedi. * Херодот "Историја" V 9..

Такође и Плиније Старији. 9. a o Венетима у Горњем Јадрану. сведочи П. 89." 96 стр. M. Сарматима. али je 1102. бискупа из Констанце (f 920). Житељи се зову Срби. полази од најстаријих назнака које документују Соломона. доноси лист бр.Венеција. који дословно записује: "Sarmatae populis 2 сигурно. " према A. Петровић "Кратка археологија Срба" стр. поред Висле бележи Тако и M. стр. Hist. ли да Пеукине. град Serbinos. јер пише: "Ранија илирска теорија (Херодот I 2 огранак славенског народа". такође и у МесопотамијиЛ Венди или Винди исто што Словени". Петровић "Праисторија Срба" стр. боравка у Нишу 1553. у истом Око Сармата вредно je join поменути изјаву пасусу. у 196) сада je напуштена". у редакцији Хартмана Плиније". У том делу аутор Грабовац бележи: "Венети су вероватно преци Словена. Маретић "Славени у давнини" стр. 15. сама собом . пише: "Цео предео Ниша како тврде. Рицл (коментатор и преводилац "Венеде т. позивајући се на Хеланика и Мирсала. Рицл. што значи исто што и Венди. Пешић "Завера порицања" стр. 47.ј. 1843. бавили су се те Хомер у "Илијади" помиње Енете. коментатор и преводилац Полибијевих "Историја". иза Висле помиње Венете уз Фине. Пешић пише o повезаности Венета са око Лоаре у Галији. f!514.^ Шедела. Венеде и Фине убројим у Германе или O изједначавању. 14-16. где врши Winde или Wende. у његовом ту његову полазну тезу и истиче: "данас Нијемци говоре етимолошком речнику "Mater Verborum". од њих воде порекло". 602. Ј. Маретић "Славени у давнини" стр. том I 3 Т. били на високом културном нивоу. 1 Sirbi". М. Маретић "Славени у давнини" стр. 148 Б анонимног баварског географа Живели су у европској Сарматији. Прво их помиње (преписи између XI-XIII века.6 je Србија. године. 12. A. Према овим коњогојством и трговали су балтичким ћшшбаром". године). Славене".^ паралелама. док за Венете каже: "Венети су спису "Германија". Р. чије je краљевство Немачки путописац Ханс-Дерншвам. 53. према ранијем Wind или Wined. Шафарик.· 3 Такође и Плутарха који Пеласте повезује са 4 Тацит у "Германији" пише: "He знам поуздано да Етрурцима. T. Т. 2 1 Т. Раци се такође зову Срби". већ више пута помињани. 4 Тацит "Германија" 46. док коментатор др Даринка Невенић . Откле je поистовећивање Сармата и Срба. 94. M. За Тацита пише да он.^ Клаудије Птоломеј још прецизније истиче да у Панонији постоји. * Плиније Старији "Nat. то се не може данас рећи. да су од њих потекли сви словенски народи и. " "Ниш у делима путописаца" стр. Исто и Чех Wacerad (из Нијемцима ово име. сведочи ο старости Венета. "Slawische Alterhiimer" Leipzig. приликом толико. Маретић пише да прво треба доказати: "да су je у Закавказју. Маретић закључује да су Венети живели Р. Маретић потом каже: "Посве Полибијевих "Историја") прихвата различитост Илира je сигурно да Плинијеви Венеди значе само један и Венета. потом. поистовећивању Срба са 5 4 Сармате". 2 Т.): "Зеруани (Срби). односно "Расене са Пеластима". 15. Овај "Српски град" или "Србица" документован 1 Клаудије Птоломеј "Космографија" V s. да су њим звали Славене". 186 187 . Т. Пеластима.

слажу: "да под Спорима треба разумети . Лазић. 2 К. изјашњавајући се да се сви они Сима Л.да je најстарије српско племе 1 С. којим je став Т. Мада Т. 79. по Прокопију Стога je и разумљиво да Т. коју реч Шафарика. Т. Т. ипак прихвата ту ранију.3 Шлицера. Маретић "Славени у давнини" стр. поред П. и П. Раси. Тацита. јер je Грцима било тешко упознат са таквим чврстим научним повезивањима). Раси.4 Србима. Но. Маретића у супротности je ca већ раније датим 2 послије име ишчезнуло". 30. расејани. a можда и другијех Срба. уз проширења . Спори изведено према грчком глаголу: sporadin .! Али и овим навођењима опет Према Несторовој "Хроници" Подунавље je се улази у шири комплекс питања око имена и порекла раније станиште Словена. која "утиче у мутну Марицу". Рашке у Србији. широку Трачана и Срба. Гопчевић "Стара Србија и Македонија" стр. Ј. 3 Т. Маретић појам Рашка Трачана могло je бити само на Балкану. 16. Маретић Птоломеја. и износи да je ову констатацију у целини прихватио њиховог помињања код Плинија Старијег. сасвим његовим закључком o претходној истоветности неважног питања. Маретић. прихвата поистовећивање Трачана са Грк Прокоп не могаше изговорити". 38.Етрураца.Србе. Јиречек "Историја Срба 1" стр. Гопчевић. Маретић Т.". A такво поистовећивање Срба и распрострањеност Срба. искључиво везује за реку Рашку (у Србији).д. јесу ли Плинијеви изражава своју уздржаност. Мишљење потврђује изношењем помињања Раса. "велеумни Шафарик". носило име Рашчани. Ј. Шафарик овај податак објашњава: "Старо и маџарско поругљиво име за Србе: tfacz". област Рашка Доња на реци Рашкој. 188 189 . 2 Т. уз додатак да су обитавали: . за своје бројне паралеле. Шафарика. "где je сада земља угарска и бугарска". али и града Раса. јер je до било каквој могућој вези тих Рашчана са Етрурцима (а њега било непознато име Спори.јесу: Срби". уз Расејане. јер истиче да пре Нестора Срби праоци данашњих јужнословенских или можда нема никаквих података за такав закључак. Л. било по Јорданесу: Венди. изговарати после r звучно ί>". каже: "радо би знали. 45 1 "Византијски извори I" стр. Ј. био праславенског имена Срби.2 наводи било какве везе o ширем имену Рашка. наводећи мишљење П. закључује: Прокопије наводи: "Име Словена и Анта некада "По имену речене воде зову се кашто Срби у je било једно исто: у старо доба обоји се зваху Спори"Л латинскијех писаца Средњега вијека Raščlani. ·* "Византијски извори I" стр. Маретић "Славени у давнини" стр. Маретић уопште не пак: Спори .3 свеопште име. према распрострањености Срба. затим реку Ракса или Раса УМЕСТО ЗАКЉУЧКА у Немачкој: "Па ништа лакше. али поводом ње. Шафарик сматра да je Прокопије. наводи још: "Палацког. Стога сматра да je име С. 271. Лазић "Срби у давнишГ стр. Добровског. као и други његови савременици. Ј. ^ С. И поред овог. Цајса и т. но да je само име Тракија погрчено име те старе Рашке или Raciije: Rastia- Ratia-Racija-Tracija-Trakija". 30. овакав Лужичких Срба. "начинио из свакако je. отуд je и П.

школу.. биле би то књиге.. Гопчевић "Стара Србија н Македонија" стр. преузетих како из старих изворних писања и И на основу другачијих података. како то доноси С. као и M.да je све то могуће У Средњем веку се обично полази од Германа. Вероватно je број одредница везаних за Србе o С. Хемблаза. од које постаде реч Сибирија". Адам Бременски. јер он већину изнесених података. може се сазнати o присуству Срба на 3 С. сасвим успутних.Сибиру. a кад je у питању антика. претпостављајући да су бар у начелу позната имена под Широка азијска област Сибир. код Сигиберта Хемблаза наишао je на појам: Sirbia. . C. Монголима. хиљаде исписаних страница.Србима! * Зачуђује колико je Сима Л.l Тражећи податке o Србима у античким Са овим дублетима око српског имена.. где каже: "настанили су се најзад у свима њима. каснији њихови коментатори . захтевало би бар две-три Срба позива на повећи списак важних светских аутора. 271-272. Сирбију. код Вацера je нашао Zerbi. који под Словенима првенствено подразумевају: Србе. Са дубљим уласком у овај проблем . како су их антички аутори Срба. али под различитим одредницама. основали су: појављују се и могу се наћи подаци o Србима. у својој књизи . Гопчевић да су се и "стари њиховим деловима a такође великога броја племена. називајући их књиге. укратко изнети. За дугог боравка Срба у тој Сибирији . Гопчевић će у доношењу доказа o старости то све систематски изнесе.. затим Кадлубек и књига. произашла je из имена којима се могу наћи. Уз то. Surben. Сирбирија. многобројна су каснија сазнања o Германима и пише. откривени) да се ради заправо o . бележе дуготрајне којима касније сазнајемо свакако мањи од оног броја борбе Срба са Кинезима. бележили. Л. Хелмод . али то већ одговара времену 190 191 . код Зонаре и Ане Комнине - Servi.Срби. Хунима.одувек звали Срби". Примера "владика Соломон IX век. у свом делу Mater verborum" ради. данашњој Сибирији. 272. Лазић. које су већ у старту ограничене обимом Лазића и његове: Serbanije (новог станишта Срба по паралелних навођења. становници Сарматије . a да се претходно насељавали Словени: и може се прихватити.који навода на српском језику.бележи сам.њихове ауторе кроз њихове књиге. пре икакве појаве појма Словен . обалама Егејског мора. али које заетупају берлинско-бечко-нордијску Sarbi. изузев искључиво под тим одрећеним именом код -С.Словени (а такви наводи пре времена Клаудија Птоломеја нису 1 С. Гопчсвић "Стара Србија и Македонија" стр. са његовим: Sirbia. томови полазе од општег појма: Sorabi. са далеко већим обимом него све исписане Богухвал пишу o провинцији Serbiensis. Л. посебно књигама. Милојевић.3 али никакво претеривање не би било у питању кад би се рекло да je њихов број далеко мањи од бројности Пре пар година сматрао сам да су o старој древних Срба. те да се уважавају. Лазић био обавештен. од имена Сирб. скоро у изласку из Индије).2 Док који помиње Дубровчанин Мавар Орбин. све оно што и даље остаје изван икаквих Такви су: Зериуани. C. као и код С. наизглед каснијих интерпретација. али у тим књигама није забележено да су просторе данас могу чињенично казати: само побројати Средње Европе (каснијих германских држава) мишљења . o којима записане одреднице тек почињу прошлости Срба писали само неки антички аутори.

задржали су своје изворно народа . Гопчевић.II Време краљевства и царства (1159-1367)" име само још Лужички Срби. поред античких извора. и мишљења уважених: Ј. Вељтмана. Макушева. Интересанто je да су српски историчари XIX Колара. да je Иларион Руварац: "отац нових касапа. док су то још могли. Турци свакако нису могли чути од Грка. Петар Скок. древности српске историје. "Првих седам векова српске историје" тада није могао писати другачије. следбеник великих научника свог века. Азије. као и релевантних каснијих Васшшје Ђерић "О српском имену у Старој Србији и записа и летописа.. Лазић. Јован Рајић У једном свом раду. 1904. Петковић познатих светских научника . Добровског. име. порекло . више уважавали n писали своје књиге полазећи имену. a никако плава). објашњавати. њиховој прошлости и школе.. Турци и ο односу етнонима Срби . пре сукобљавања са Гиљфердинга. писане пре 1711. 1860. (рад остао недовршен). важан за "Новом покољењу".кад je y питању основна '•Бугари и балкански Словени" Београд. Петар М. Наиме.ο С. Лазића. Срби су своје. затим Пантелија Поред осталих Срба: Европе. 84). затим Константин се берлинско-бечко-нордијске школе. 1888. А. као "Прве појаве српског имена" Београд. писали су: од античких обавештења. Ј. и даље држећи Хрвата и Срба" I-IV Беч. 1927: такође и више пута помињани Илија М. поред балканских.изласка из официјелног Средњег века. 1794-1795. П. micao je o Николајевић са делима: "Српска беседа у латинском наводном "Доласку Словена". А. као и тема: ο пореклу имена. у каснијим време (600-1159)" Београд. припадност. године). називали Плаво. 1926. Егејско море називају Ак-Денис (Бело море). 1992. 1926. прештампан je y познатом издању "Catena Mundi" (едиција: Ибарске Новости. но према некој Летопис. општа питања ο распрострањености Срба. 1872."Хронике". уважени •'Историја разних словенских народа посебно Бугара. године. присталицама мишљења берлинско-бечко-нордијске И у XX веку ο Србима.Словени. пловили су и знали за Јадран. "Историја српског вековима. Шафарика." - 192 193 . Taj назив To њихово слободније мишљење одражавало се за то море. Воланског. Скока. Троношки Летопис из 1791.Београд. уз већ напомињане: Михајловић. Живко Д. Краљево Стога не би требало да изненађује навод Симе Л. Егејско море су Бранковић .није потребно ни Милојевић. Т. Ови прегаоци српске историографије користили су. 1864-1871 (ова књига доживела je превод на очекиваној "статичности" затеченог стања. -Матица Срба и исељеника Србије. године: називали: Бело море (таква му je боја.по домаћим предањима" Летопис. 1884. боје тих савремени српски језик у Београду. века. Овај рад П. али VII веком. Сиње. уважавајући и бројне књиге Маћедонији" Београд. 2001. Живанчевић 1 "Долазак Словена на Медитеран". другачије од берлинско-бечке школе. Африке . Јовановић "Српско народно име и језик" Битољ. ни посебно коментарисати. Срећковић "Историја српског народа . мора се ни касније нису разликовале.. јер и на писање ο присуству Срба на Балкану много раније je το чисто српско име за море између Европе и Азије. могуће je прихватити да писму" Беч.1 "Старија историја Србска .. Сматрам да њихову Београд. пре претпостављених: Сеоба Словена дефинисаних V- Грци.I Жупанијско којима су сачувани само забележени помени. та мора нису разликовали по бојама воде. Хелени. Међу првима из те плејаде био je гроф Ђорђе Јадранско море. стр.

Лазић "Срби у давнини" стр. 30. 38. ослобођене свих ранијих "српских митова и митоманија". Maretić tells that this statement in the whole was accept- ed by "the clever Shafarik". Maretić expresses his restraint. emphasizing that before Nestor. with an addition. 2 K. Rases. у двадесетом веку.1 Обе ове супротстављене поставке. по другима. SERBS BEFORE SERBS SUMMARY In accordance with the Nestor's "Chronicle". Therefore he considered that the name Spors has been derived in accordance with Greek verb sporadin - spread .Rashians. имале су своје следбенике. accepts the sameness of Thracians with Serbs. or by Procopius Spors . T.place of Slavs. Л. T.^ P.2 P. that they were dwelling "where now the land of Hungarian and Bulgarian is". 30. 30. 194 195 .3 Sima L. in old age. there were no data for such a conclusion. J. J.односно. along with 1 "Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg.that the oldest Serb tribe had had a name . with an addition . However. but concerning the same. J.Vendes. Lazić. such attitude of T. either by Jordanes . Maretić stands in opposition with his earlier expressed conclusion on the pre- vious sameness of Thracians and Serbs. both of them were called Spors". by quoting the opinion of P. ·*· С. Shafarik. "Byzantine Sources for History of Yugoslavia I" pg. And such a sameness of Serbs and Thracians could be referring only to the Balkan area. since it was complicated to Greek to pronounce the voiced B behind R" (till Procopius age. Procopius quotes: "The name of Slavs and Ants once was the same.are: Serbs". Shafarik considers that Procopius had "made the name Spors from the Proto-Slavic name Serbs. Podunavlje was the former dwelling . the term Spors was unknown). модерне српске историографије. Jyrichec "Istorija Srba I" pg. Shafarik explains this information as: "The old and general name was. родоначелник НОВИЈС.

knew for Adriatic Sea. which tried to take from the Serbs the real. Maretić does dental. wherefrom the term Sibiria About the spread of Serbs and their mentioning by Plinius has been derived" (the vast district of Asia . Hemblas . Ptolemy. they founded Sirbia. ever accepts this previous. the Rashka Donja district along the he found Zeros. Although T. large spread of Serbs. He confirms his opinion quoting the mentioning of Ras.1 With this quoting one enters the larger complex of ques. Helens. S..as well as his contemporaries . at Sigibert Hemblas he found a term Sirbia. Serbs called their Adriatic Sea . S. one can learn much about the Serb's presence at the Aegean not quote any connection about the larger name Rashka. afterwards. accept from Greeks. Lazić with his name of the old Rashka or Raciia: Rastia . Dobrovsky. L. imposing to Serbs the complex of newcomers on Balkan."Blue Serbs. declar. '•S.Trakia". them Sarbs. 271. Beside all the Helmod .was quite aware of ("The White Sea"). Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg.Servs}· river Rashka. 271-272.with his Sirbia. factual knowledge of their past. cites the large list of relevant world authors.''' Sea" and Aegean "The White Sea" (as it actually is). "The archbishop Solomon IX century. the word which Procopius could not pronounce". the Latin writers of ning". as S. giving the evidence about the oldness of Serbs. calling cies of the Berlin-Vienna's Historiography school of XIX century. Lazić South-Slavs or perhaps Luzice's Serbs. Gopčević. name Sirb. especially at Raxa or Rasa in Germany: "The very name Thracia was the Greek S. 272. between Europe and Asia.Rasejane. Shlizer. quotes also Palatzky. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. at Zonara and Anna Comnina . Chinese. Maretić "Slaveni u davnini" pg. Greeks.Thracia Serbania (the new dwelling area of Serbs after exodus from India). who under Slavs This work can be considered as one contribution to more primarily understand Serbs. 16. J. Gopčević mentions. Shafarik.. abut ing that all of them agree: "that under Spors one has to understand didn't name it upon color. quite irrelevant question. Surben. or some other Serbs whose and M. * T. besides P. Namely the Turks are calling Aegean Sea "Ak Denis'' (although he .Siberia. Such are Zeriuani. it is comprehensive why T. where he says: "they settled at last in now-a-days Sibiria.who start from the general term Sorabi. from the begin- concludes: "Toward the name of the told water. Rases and Sea.it is easy to see the malicious tenden- Kadlubeg and Bogohval write about the province Serbiensis.2 Medieval Century had sometimes called Serbs as Rascians and there- of is the Hungarian mocking name for Serbs: Racz"? On the ground of the different data. Adam Bermensky. at Vatzer Rashka in Serbia and Ras-town. which "flaws into muddy Marica". in his work Mater Verborum" writes. the river With these doublets around the Serb's name. 1 S. but it already responds to the time of exodus of Medieval any possible connection of that Rascians with the Etruscans Century. Maretić "Slaveni u davnini" pg. he "the old settlers of Sarmatia called themselves Serbs. because it was the Serb's name for the sea S. Gopčević "Stara Srbija i Makedonija" pg. 196 197 . whether the Plinius' Serbs were the proto-fathers of a now-a-days During the long dwelling of Serbs in Siberia. derived from Elder. 'S. Huns and Mongols. correct and authentic writing about History of Serbs. 45.2 Besides this.. Maretić "Slaveni u davnini" pg.Racia . Zeiss etc. Milojević note the long-lasting fights of Serbs against name later faded". from his numerous parallels. afterwards quoted linguistic parallels . he how. L. apparently quite inci- From that point.. 2 T. Gopčević. that Maretić binds the term Rashka exclusively with Rashka river. 79. Sirbiria. from the tions about the name and origin of Etruscans. . This name for the Aegean Sea Turks did not such firm scientific links). S. sailing all over. Tacitus. Maretić says: "one would like to know the name Serb). 1 T. T.Ratia . and also at S.

148. Авари 95. река 141 Анарти 43 Акузилај 129 Анатолијске азбуке 111 Алани 182 Анатолија 135 Албанци 87. 123. 160 Ангро .at least four millenniums before the establishment of Greek Абанти 146 Александрија 54. 121.between V-VII century AD. 53. 62. They also willingly rejected any possibility about the fact that Serbs had their literacy even before Helens.174 Азовско море 31. папа 98 Анти 26. 123- system. 138- 192. 159 127. гроф 102 168 Аминта III121 Ајнштајн Алберт 65 Амон-Ра 79. Александар Велики 182-183.114 Алтамира 25. 47. Serbs have had their advanced letter's phonetic 40.139 198 199 . neglecting on this way.Дрина 153 Албанија 123 Антарктик 63 Александар II.197 139. the Frank's and German's annalists. Абљани 141 Алеп 26 tionally. e.197 краљевства 101.Амико.188. Амијан Маркелин 21. 126. condi. Vinchan's 125. 88. Actually.147 Аменофис Аменхотеп III Агрон 123 79 Адрија 184 Америка 84 Азија73-74.i.153.195 Александар Македонски Антиохија 91-92.180-181 Алибег 50 Авеста 62-63.158 Акадско клинописно Ана Комнина 170.163 Letter . 137. 71. 190. writing that Serb's ИНДЕКС literacy began during the IX century AD. with the noted vowels and consonants . 174. 80. 198 Агенор 146. 166. 197 писмо109 Анадолија 53 Ак-Денис (Бело море) Анали франачког 192. 55. 157. which originated from about IX-VIII century BC.114 Алпи 43 Агатирси 113. 176. 61 Агамемнон 90. 153. 46. 40. 174 Аксос.Тирси 43.170 Алкмена 147 Ara . 91-92 Alphabet. 120. The intention of this School was primarily to "prove" that Serbs were not settled in Europe before the German's coming. 131. Алфабет 45. 35. 126.

80 Боеми 182 Аполоније са Родоса 159. 101 Бока Которска 161 Аракс. 70-71 Беоћани 141 Brun 155 Арион . Баварски летопис 80 Bessi 123 Бубањ 52 121 Бактрани . 182 Бошњаци 83 Аргонаути 126. 152. 165. Бикерман 58-59. 48. 81 56. 176. 35. 140. 92-96. Библоско слоговно писмо Бугарска 95. 86-87.193.146 Бачка Паланка 51 48. 136. 78-79. 144-146. Будини 144.181-182. 105.река Фасис 160 Беригој 101 Брчко 103 Аристотел 21.166 Асурбанипал 136 Балтичко море 173. 85. Бугари 18. 167-181.183 69-71. 119. 38.126. 72. 40. Атила 142 Бановина Хрватска 103 Богохвал 196 161 Атина 146. 101. 192 Баски 143. 119. 177 169. 146. 172 Арчар 93 188. 117-119. 154.Бактријанци Беч 191-193 Буг 152 Аркађани 141 61 Библија 29. 61-62.143 Атон 79 Барска надбискупија 98. 28. 106-107. Bosnesi 123 Apr 147 Аурелијан 40 169.193. 131.176 193 Бронг . 183. 65.171-172. 141 Баришић Фрањо 39 Борис/Михаило.Сава. Билазор 40 141. 97. 61 Барања 84 Болтина142 Арамејско писмо 110-111 Атлантик 129. гроф Арецо 116-117 Афродита 90. 99. 80. 185 Бранковић Ђорђе. 110 Будимир Милан 41.167 Барани 100 Болеслав Храбри 28-29 Аралско језеро 153 Атлантида 46.73. Будизам 46 200 201 . Ахура Мазда 62-63.147 Бенска Бара 132 Бриги . 116-117.41. 64. 67. бог 146 Ахаванди 141 Бедеријана 93 Брахми језик 36 Аријан 163 Ахејски савез 145 Бела IV 101 Брегалница 27 Аријанство 87 Ахејци 141.122. 65 Београд 35. 80. 133. 169 Аполон 145 Атена 146 Банат. 146-148. планина на Синају Битољ 114 Аполоније Рођанин Атика 146 21. 53-54. 167 Бар 98-99. Арсенић Милан 113-114. 132.197 Билбија Светислав С.130. 161-162 114-115. 144. 166. 183 Асирија 136. 184 Битинија 141. 138.Фрижанима 137. 102. 175 Apendini Franciscus Mario 122 Аспарух 169 Балканско полуострво 166 БиондоФлавио 39 Апенини 43 Аспирт 161 Балтички Срби 58. 97. 64. 60. 83. 101.153 Арнаути 143 103. 159. 193 Ареј. 153-154 161. 58. 142. 70. 82.Антонински итинерер 175 Асколдом 29 128 136. 47. 123. 195 Арктик 61-62. 196 Аријевци 141 Ахил 90. 43.78. 161 Беле Воде 131 Бременски Адам 190.176 Балкански Срби 55. 183-184.161 Африка 163. река 153 Атичани 145-146. 145. 52.169 Арарат 162 Атреј 147 100 Босна 96. Biondolo 39 Апенинско полуострво 37. 123 Арбанаси 132 Атум-Атон 158 Барски Родослов 24. 57-58. 49. 69. 121. Аријци 36. 97. 60. 69 Балкан 18-24. Аспледонци 141 170 Бирнуф Емил 120 113. Арктичка област 36.137. кан 24.39. 149-152. 178. Арапи 26-27.195.159. 133. река 153 Ариман 62-63. 161.167 Банско острво 50 Богухвал 190 Арабија 44 Атињани 121.

141-142. 44-45.191.121. војсковођа Синају 21.151 Георгијев В.180. 117 Варон 43 Вибијус Секвестер 171 162.184.171. 142. 48 193 Вардар 141 Вергилије 90 Волански Т.186 98 Гилгамеш 68. 48 Бургунди 182 Венди 30. река на Галерије 40 Graps 40 Велизар. 50-51. Визиготи 182 Вуковар 52 Готи31. Вацер 190.173 Венети 83.Волошки Гопчевић Спиридон 48.62-64.Будва 147.197 100.182 Валенс 32. 159 186.164-165. 182. 112. Гепиди 182 Butua . 80 Галија 175. митрополија 26 Витинија 18-19 Геј 146 Грачаница 134 Велики Лептис 93 Винча 34-35.161-162 Вандали 174. 33 Вир . 64 Гордодсервон Ватикан 102.Будва 147. 31. Власац 50 Гибралтарски мореуз114 Вали 137.139 144. бог 27.184. 98.115-118.164.122.133 Вигилије 94 Волшки Срби . Венеди 141.189-190. 50. 105.186. 52. 119 Готфрид.73. 93. 132 Гелон 176 Гргур III 95 202 203 . 39. 40.188 38. Vinide 171 Гаврило Лесновски 27 Градачац 103 29-34. 171.196-197 97 Видин 93 Врање 52 Горбачов Михаил 84 Васић Милоје М.183-186 Грабовац .168-169. 156-158. 174. 26-27. Глагољица 42. 78. краљ 136 Valla Franjo 57. 168.119 Византија 25-27. 47. 130.Влес књига 26-27.183. Гвискар Роберт 102 Гргур I Велики 95 Велико острво 51 108. Винчанско писмо 34-36. 45.173 Gnizi 137 Василије I 28. папа 40 Градишка 165 Велес таблице 29 Vintha 185 Галарех 29 Градина 132 Велес .198 B Venedis Slaviš 171 Владин. 41 Vendes 195 52.143. Германарех 29 Буџак 52 Вендске руне 47 113. 102.139. 46.132 Вршевић 124 168-169 Веданту 143 Византинци 27 Вукчевић Гојко 137-138 Горња Мезија 123 Веде 36.Влес. 97.182 Вентрис 107 Војисављевићи 98 Гиљфердинг А. Вршац 52 Сервогордон 18-19.45.173.129. 193 Главица 131 Варјази 30 Верли 182 Волга 24.198 Германи 56-60.157 187 Војисављевић Михаило Гиг.70-71. 131.Вировита. 40.170 185. кнез 24 Германија 57.181-182 114. 108. 186 Вјатићи 141 184. Даринка Велес књиге .193.108. 38 Vinidi 142 Гај. 183. Георгије Монах 26 Буквица 37. 193 Вучедол 52 надбискуп 101 Ведско писмо 36 Vinades 185 Гоч 131 Велжинаши 38 Vindi 141. 182.165.159 Венаши 77 Винчанска култура 25.186 Гратијан (Грацијан) 40 Јустинијана 1121 Висла 59-60. 118. Владивосток 168 Гети 178. 52. 120.108 Видовданска битка 155 Вритра 62. 60.168.186 Ганг 129 Грахово 42 Великаја.170 Викинзи 30 Vulgata 41.Велесова Vinedi 185 Невенић 186 књига . Василије II Бугароубица Vidal-Lablach 158 Срби 58. 61 Венеција 98. барски Ведски језик 120 Вељтман А.116. 59.

Јаковљев син 177 189. 79. 55. 68.156. 113-115. епонимни херој Доња Мезија 123 Евилска земља 176 Esenide 106 Данајаца 147 Дор 147-148 Европљани 118 Етик. 55. Пелејева мајка Гутенберг 33 династија Немањића 98. Димитрије. 141. 52. 81.197 Дерншвам Ханс 186 96. 59. 31-32. 25. 115. 147. 78. Енеј 161 Диодор Сикулски 21. 153 писмо 109 Грот 143 Дарданци 123. 166.195.148.185- Дабоњаши 38 79.159. патријарх 85 Дубровчани 103. 167. 76.122 138 Гундулић Џиво 103.Лаба. 52. 41 147 183 Дунав 32. 141.147.163-164 Етрурска цивилизација Дарданели 140 Дриваст 99 Египатско пиктографско 116 204 205 . 172 Д и o н и c и ј e Ђ Еоае . 70-71. 47. 163.Гргур VII 92 Дарданија 94.191. Деспић 132 Дубровачка Република 98 Еланик Лезбејски 129 141. 76-77. 165.земља Скитија 171 Даке 182 Халикарнашанин 115 Еол 147 Дакија Прибрежна 94 Дионисије Милећанин 129 Ђердап 50 Еолци 147 Дакија Средоземна 94 Dioclia 93 Ђерић Василије 48. 79. 108. Дачани 78. 50.173 Дионис121 Енхелејци 147. 160. 185.167 Дан . 159 Ђовинци у Апулији 102 Епир 165 Далимилов летопис 80 Длугошев летопис 80 Ђурић Н.126-127 Дњепар 152 186 Дагон.Ејет 161 126. 88. 48. 47. 183 Дриопи 146 Египћани 58. Етрурска азбука 115 Дардан 122 Драч 98. 20. Диоклецијан 40. 88. Guinidini 185 162 103. Демијург 65. 136.171.196 Еријанаса 147 Дан . Милош 127 Ератостен 141 Далмација 40 Добровски Ј. Енеида 90-91 д династија Хранића 183 93. 43. 75-78. 159 Дагонију 78.племена 177 Додона. 100. Дучић Нићифор 134 Екватор 61 164. 143. 34. 182-183 Дубровачка надбискупија Еламско клинописно 192. 141. 152. 98-99. Елба . 157. 193. Еакова мајка 147 Етрурија 114 Даново племе 177 Драговићка епархија 26 Египат 51-53.191 Енглеска 175 124 династија Јаблановића 183 Дукља 96. 183 Еје . 57. 78. бог 46. 171 Еак 147 Escualdinae 185 Данаје. Дубровник 84.142. 106-107. 188. 153. 134 Дрина 131. 129.120-121. 175-177. 161 Деукалион и Пира 45. 67 Душан IV Урош 102. 130-131. 46. Дукљанин.185 Енети 83. Грубишић 142 Дарконија 75 Дриопиде148 158. 178-179.192 81. 101. 130 135.193 Епидаур 146 Dalemincia 174 Дјурант Вил 36. 147 Дон 31. 93 Дњестар. 111.176 Грци 22.Дорци 146-148 Егина. поп 24. 98-99 Ендеида. 96. философ 42 Данилевски 142 Дорани . Дервента 103 Дружак 101 197. 112. река 31. 139. 98-101 писмо 109 Грчка 27.158. 121. 121. 123. 142 Друга Панонија 94 Егејско море (Aegean Sea) 45. Ерехтеј 146.183. 147.132. 152 Енкид161 105. планине 162 Ерули 182 Данајци 105. Деретић Јован 49.

177 Ибар 174 Индски градови 44. 34 185. Загреб 107.119 Иван Хорват 138 Исидор.177 42-43. 48 112. 79 Индска цивилизација 70 Јевреји 143. 34. Sea) 96. 64-66. 95. Иван IY. 81.187 Илирија 167 115. 69-73. 188. 70.183.150.185 Јерусалим 91 Илири 86-87.171. 49 193 Иван VIII 97. 111. 103. 41 Златарић Динко 125 44. 100-102. 143-145. 132. 98. 196 190 122. 133-134 Исаковићи 138 Јерменско пиктографско Жича.180 Јелица131 48. 61. 132. 174 Еуфрат46.Дунав 153. папа 92 Јелена 161 Живанчевић Илија М.156 Јарослав Свети 29 Ефрат 176 Индокина 73 Јасон 126. 58. 185-186. Јадранско море (Adriatic ЕТ-ру-рија 113 Zerbs 197 71.103. 122-124. река 70. 39- Жупанић Нино 48. Zeiss 196 имена бога Хермеса 151 Израелци 79. народ 151 Иноћентије IV. 111. 165.189.122 Јонија 136. папа 40 Иранци'61. Захумље 96 Имбри 144 lustinopolis 134 113. папа 39. 161 Ехнатон . 48 Инд.165. 75-76.159. 47-48. 135.197 128-129. Е-трусци 113 Zerbi . 55-56. 141-144.187. 121. 114. Јаков 101. Зејер Ж. Itala41. 69.130 Италијани 41. 96. 160. 107. епископ писмо 110 Жунковић Даворин 57 Изенбек 26. 108. 34 Гордосервона 19. бог 62-64 Јафет 122 Аменхотеп IV 32-33.124. кнез125 71.196 Зерби 190 Инди.132 Јоаким Осоговски 27 Законик цара Душана 73 Илирик 41. 113. земља Вана 40 177 183. 113-117. 92. 195 Закавказје 165-166.178 Јанићијевић Јован 134 Еуропа 147 Зрб или Срб 106 Индоевропљани 22. Кадмов син 122. 46.119 Илион 127 Истер . Краљевића 161 Иберијско полуострво 101 Једин Хуберт 41 Желински Т.190. народ 143. Аменофис И Индра. 140. Истрија 42 Језерска епархија 26 Задонски 30.147 Имброс. 159.Етрурско писмо 37. 192.63-65. 206 207 . 44. 98.163. 187 Итака 159 Јиречек Константин 20. Еубеја 146 Zeruani 187 Индијци .166 Иноћентије III. 80-81.116-117 Зевс 88. 183. 119 27. 160. мајка Марка Ж Ибери. 141 Икоана 50 Истанбул 53 42. Ибрахим Ибн Јакуб 118 Ираклије 56. 26 Јероним блажени 37. 51 Јевросима. манастир 101.139. 168.147. 197 Еуген IV.Индуси 36. 155. пелашки облик Изида и Озирис 89 Етрушћани . 42. 128-129. 155.115. 30. Загорје 84 Илирије. папа 100.Zervi. Истра 84 Једин Хуберт 41 137-138. 155. 149. 182. 73. Јанковић Ђорђе 71-73. 70. 177.181 Јеремић Н. 145 Заратустра 62 Илок 103 lustiniana Secunda 134-135 Јорданес 131. 102. ЕТ-русци 113-114 Zeriuani 190. 129. 163. 114 Зрински. 113 123 Италија 43. 188.177 Еурипид 121 ЗонараЈован 170. месопотамска 184 Јабланица 52 Е-трус-ци 113 река 172 Индија 36. 74-75.Етрурци 25.

150 Кимри 31 Коптско писмо 112 Јосиф Енрико 177 Касиодор 171 Кина51. 48. 132 Кимеријски Босфор 153. 193 Крешимир IV 102 Калинк 106 rope 157. 87. 157. Кимеријци 135. 34 Кијевски Руси 35 Конопљара 131 161 Karion Johanes 173 Киј 29 Констанс I 87 Критско линеарано A Карионска Хроника 173 Кимберци 25. 151 Константин I Велики 40. 114-115. 121. 184 166. 157-158. Јовановић 48. 165 Коломан. 94-95. Карпиније Иван де Плано 166 Патријаршија 133 180 101 Кимеријска земља 153 Копаидско језеро 147 Јоњани 145-146 Картагина 91. 167 Караџић Вук Стефановић Кијевљани 30 159-161. 105. 157-158. 165. 107. 97 67. Кимери 35.172 111 Кот Диџју 70 Јустиниполис135 Качић Миошић фра Кипарско-минојско писмо Котор 99 Андрија 124-125. H.. Кинери 151 Кордоба 91 Јустинијан I 40. 105. 190.166 Краљево 131 Кедрин Ђорђе 131. 168. 68 Козма Прашки 174 136 Калибагдан 70 Кераунијске планине . 49. 69.74 Корбовско острво 50 Јустин I 40 Каспијско језеро 31. Крез 136.142 110 Крајина у Хрватској 21 K Качићи 101 Киренака . B. 159. 165. Јовић Момир 27.173 Кимерија 153 Константинопољ 19. 87. 87 Јован Владимир Карловачки Родослов 75. 161. Кипарско слоговно писмо Кострижевски Ј. 94. Крим 32. 147. 118 Јустинијана Secunda 134 157. 87.25-26.193 139. 151 Констанс II 26 писмо 109 Карло Велики 173 Кимбери 144.66. 105. 159. Критско пиктографско Карло IV 124 Кимберија 32 87 писмо 109 208 209 .183 Константин Философ Јован Златоусти 42 Карпати 32. 136. 25-27 Кавкаски Срби 86 Кинези 58. 136-138. 54-56. 165.171 138.155. 144-145 184 Келти 143. 138. 165 Кримско полуострво 153 Kap 40 Кпјев 28-31 Колхиђани 86-87. Кали. краљ 102 Крићани 58. 166. 31. 197 Кос 143 Јустинијана Prima 93-95 Кавказ 59. 184.168.Либија 147. 59. 99. 91.186-187. 38 Климент III 99 Кречмер П. 165. 138. 138. Константин IV 19 Дукљански 27 78. Кекроп 146 40. 135. 112 Кадлубек 190. 87. 65. 144 види Тшрило Петар М. 91-92.196 Кекавмен 170 Клаудије Птоломеј 20-21. 80. 114 Камчатка 168 Киш 68 Колхида 132. Кратово 27 Кадмо 122-123. 89. Колар Ј. 33. 48. 146. Карпатски Срби 58.163 Кинеско пиктографско Кормадин 52 142 Катилијан 94 писмо 110 Корчула 103 Јустинијан II19. богиња 73 Керам K. 195 Карловачки Летопис 115 Kimberikon 151 Константин II 18. 133-134. Кимерци 25. 191 Крестон 145 Кадмејци 146 Кендл Алфред 57 Клечевски 142 Крестонци 178 Калан 163 Kenyon Frederic G. 123. 153 53. Константинопољска 102. 147. 35.184 Крит 59. 180 Кладовска скела 50 Крамер C. 131.151-153. 92-95. 153. 174. 153.

171. 118.172 105-106.153.168 Кубањ. 169 Међуречје 105 Лаоле. 50-51. 196 Мачванска долина 155 193-194.130 Ловро 101 Манетон 160 Локрани 141 Манојловић Гавро 163-164 Куш 79 Leptis Magna 93.196-197 Медитеран 88.писмо 107 Македонија античка 26.140 Мајсен 174 Медеја. Крка 42 100. 81. 129 Македонци 19. 85 Мачек Владимир 103 херој Лакедемонаца 147 138. 136. река 138 Летопис попа Дукљанина Лувр 77 Маретић Тома 28. 51 Лелевељ 142 Литавци 184 Макушева 193 Ксант 59 Ксантос стела 21.37-38. 127. Лепенски Вир 25. 60. 48. 185. епонимни Ликијци 25.189. 188-189.34. 26. Агенорова мајка Луј Леже .166 Летонци 143 48 Манси 19.писмо 45. 117. река 106 46.179 Амијан Маркелин Ливије 40. 192 загребачке мумије Линеарно A . 121.175 Ксантос. 182 Лабарн. 137-138.136 Љ Масагети 153. 34. 25. 77. 88. 186. 108.175 Maeotici 157 Мачва 153 Лакедемон. 164. 58.74.157. 36.169 Лужички Срби 40. Лигнидо (Охрид) 166 Маркомани 182 173 Лидија 144.189.132. Маркелин Амијан.120. 61 Манасијево племе 177 Ксантос . 34. 195. 166. хетитски владар Лидији 157 Масперо Гастон 163-164 138 Лидијски Срби 58 Људевит Посавски 18 Масуди 72 Лиђани 136. 190. Maje 68-69. 67.127 189-190. краљ Итаке 126. види Л Либија 147 154-156. 76.166-168. област у Хрватској Маврикије 118-119 Махабхарата 70 Лазић Сима Лукин 48. 26.124.139.109. кћерка Ејетова Лакедемоњана 144-145 Ликијски Срби 34. Ловци на северне јеленове 59. 39. 83.57.129. 118. 112. 44. 188-190. 147. 192. 134-135 Максимина Даја 40. Кула 51 Кулунџић Звонимир 36. Ленард Л. 78. Медија 136-137.127 Либија. 147 Mater Verborum 187.120-122.196 Линов148 123. 57 Лоара 186 Мала Азија 19. народ 174 161 Ламански 142 Ликиније (Лициније) 40 Македонија 19.Louis Leger 47-48 Марица 179. 21. 105.179.185 Ланена књига види Повоји Лин121. 107. 21 Мађари 107.Криво Поље 131 Лариса 26 Латини 43.Срб 130 120. 75. Лихјанско писмо 111 M Мауританија Цезарејска 159 Лика107 166 Лазаревић Стефан 175 Лика. 121.197 156-157. 60. 106-107. 169. 55.148 Крушевац 131 Крум 169 Латинско царство 99 Липљан 97. 179-182. Међани 135 Линеарно Б . село 51 Македонија Друга 94 Мези 123 210 211 . 197 Лав III 95 Лаерт. 132 Мајсени. 195- 112 Lewicki T. 43 Лутер 119 Марковић Иван 41 Лаб 86.168.196 Квади 182 147 Луковић-Пјановић Олга Марија Терезија 138 Либијци 105 49. 77. 113. 72 128. 196 196 Кума 43. 170.Мацјејовски 142 124-125. Ликија 21. 144. 94-95.

Мезија Горња 94 Михајловић 193 Нијемци 186 148,159
Melanchlaeni 165 Мицкијевич 142 Никеја 99-100 Орфелин Захарије 125
Мелентије IV, патријарах Мојсије Хоренски 131.177. Никита 27 Орхомен 112, 146
85 179 Никола, кнез 170 Орид 132
Мемфис 163 Мојсије 80 Николајевић 48 Оринеји 157, 165
Менес, краљ 58 Монемвасијска хроника 25 Нил 135,163-164 Орсеида 147
Mentelle 155 Монголи 143,190, 197 Нићифор 25 Османлије 185
Меотици 137 monies Serrorum21, 139, 174 Ниш 52, 60, 88,166,186 Османска империја 83
Меру, планина 64 Моравска Србија 81 Новаковић Реља 49, 75, 82, Осоговске планине 27
Месопотамија 46, 75-77, Моравска 28 132,170-176 Острогорски Георгије 19,
105,172, 187 Морићи 77 Новгород 30 26-27, 92-93, 168
Месопотамски Срби 58, Мориш 113 Нови Пазар 133-134 Остроготи 182
87,171 Мохенџо Даро 70 Нодило Натко 33 Охридска архиепископија
Методије св. 25, 27, 97,117, Мурат I 155-156 Ноје 162, 176 - патријаршија 97, 133
119, 133-134 Муслимани 84 Нормани 30-31, 40 Оштривојевићи 96,183
Мизи 155 Мусолини Бенито 103 Нубија 79, 160
Мпкена 59, 112, 147 Мутимир, кнез 97, 133-134 Π
Микенска држава 148 O
Микењани 141 H Павелић 103
Милано 91, 108 Оанес67, 76, 112 Павловци 52
Миле 122 Народа c мора 105,135.140 Оарус - Волга 157 Падина 50
Миленхоф 143 Наури - Неури 144 Обилић Милош 155,156 Пајсијев Родослов 171
Милер Адриан фон 57 Немачка 189 Одисеј 126, 159 Палацки 189,196
Милин Милена 139 Немци 40, 56, 59, 84, 185 Озирис 37 Палестина 79
Милојевић Милош С. 48, Неоптолем 126 Oium 171 Палмирско писмо 112
74, 77, 96, 129,142,166, 170, Неправи Скити 152 Октавијан Аугуст 40 Панинијева наука 69
172, 175, 182-183, 190, 193, Неретљани 97 ОлегЗО Паноније 115
197 Неретљанска кнежевина Олимпијада, мајка Панонија 133, 166, 186
Милутин 134 96, 101-102 Александра Великог 125, Панчево 52
Минијци 146 Нерон 89 163 Папазоглу 153-154, 160
Миној 147 Нестор Кијевски 130, 188, Омиш 101 Парети Л. 105, 135
Мир, река на Синају 78, 80, 195 Он - Хелнополис158 Pared L. P. Brezzi, L. Petech
175 Несторова Хроника 75, 80, Опсикија, тема 26-27 105
Мирна, река на Синају 21 115,170,188,195 Ор29 Паризу 155
Мирсала 187 Неури 152, 183 Орбини Мавро 39-41, 103, Парис Александар 126,
Митраизам 89 Николајевић Константин 122-124, 142, 182-183, 191 161
Михаило Асен 101 193 Орфеј 120-121, 126-127, Патар 175
212 213

Пољаци 142, 155 Протосинајско слоговно
Пауталија 93 Петровић Александар М.
Поморавље 154 писмоПО
Пафлагонци 141 40, 49, 55-56, 106, 141, 144,
Помпонија Мела 21, 165- Протословени 24,151
Пахлавијско писмо 112 151,152, 187
166,171 П р о т о с у м е р с к о
Пацифик 75,163 Петровић Никола, краљ
84
Pons Servili 166 пиктографско писмо 109
Пејачевић 172
Понт 32, 77, 159, 166, 173, Протофеничанско
Пејатовићев Родослов 132, Пећ 101
184 слоговно гшсмо 110
171 Пећка Патријаршија 85
поп Дукљанин 80 Пруси 182
Пејсонел 122 Пеукини 186
П о р ф и р о г е н е т Псеудо-Маврикије 71
Pelagones 114 Печуј 165
Константин VII 18, 25, 27, Псеудо-Цезарије 55, 77,
Пелагонија 114 Пешић Радивоје 28-34, 42,
54-56, 59-60,169,177,180 130-131,176
Пелазги 114-115, 144-145, 49,57,108,112-116.177,187
Посавина 165 Птоломеј 42, 60, 139, 157-
149 Пије XII, папа 103
Посејдон 147 158, 165-166, 168. 174, 189,
Пеласти 25, 105, 114-115, Пикет Адолф 129
Потпорањ 52 196
119, 121, 136, 140-141, 144- Пилот 99
Поповић Павле 176 Птоломеја 91
146-147, 149-151, 167, 183, Пинди 148
Праг 124 Птоломеј Еуергет 53
187 Пири Рејс 63
Превалитана 94 Птоломеј Филаделф 53
Пелеј 90,147 Писистрат 45
Прерадовић Петар 103 Пунско писмо 111
Пелоп 147 Платон 61-62
Прерадовић Рајко 138 Putzgers 157
Пелопонежани 147 Плејада Тајгета 147
Призрен 97, 132
Пелопонез 25,148 Плиније Старији 21, 60,
Пријам 126,148,159
Пелусиј 21, 78, 166 123, 129, 131, 136-139, 156-
Приск 55
Пелашка култура 151 157, 165, 167-168. 172. 183-
Приштина 134 Pa - Ра-а, бог 164,158
Пелашко писмо 37, 120- 184,186,189,196
Проб 40 Ра - Волга 31, 158,164-165,
121,126 Плутарх 38, 187
Прохор Пчињски 27 168,173
Пелашки језик 120-122, Повој загребачке мумије
Прокопија 55, 130-131, Рабан 87
126 34,37-38,105,107,113, 117,
134-135, 141, 183, 188-189, Рабиндер Борис 29-30, 34-
Пеонци 141 175
195-196 35,48
Персефона 121 Подриње 132
Пронапид 121,127,148 Равњани 114
Персијанци 61,135, 143 Подунавље 36, 45, 50, 75-
П р о т о е л а м с к о Радовишка епархија 26
Персија 102 77, 81, 105, 129-130, 132.
клинописно писмо 109 Раздивал 29
Персијско слоговно писмо 151-152, 154, 165, 172, 188,
П р о т о и н д и ј с к о Разврата 50
111 195,
пиктографско писмо 109 Рајић Јован 48, 124, 142,
Перуђа 38 Подунавци 176
Протопалестинско 144,172,193
Петар Велики 125 Појтингерова карта 166
слоговно писмо 110 Рајна 59,171
Петковић Живко Д. 48, Полибије 88,184,187
Протосемитско слоговно Раковски 142
193 Полифем 122
писмоНО Ракса или Раса у Немачкој
Петровац на Млави 51 Полони 182
215
214

189,196 132, 164, 179, 183, 189 Светимировићи 96,183
Рамзес II 159-160 Рашчанско писмо 37 Светосавље 98, 73
Рамзес πι 135 Рг-веда 62, 64 Sabellico 40 Свевладовићи 96,183
Рас 97-98, 113-114, 133-134, Ререк 30 Сабрата 166-167 Свевско море 173
196 Реслер 143 Сава, река 52, 174 Селеукиди 91
Рас, град у Тракији 178 Ресница 114 Сава, св. - Сава Немањић Семити 176
Раса 164, 189 Рециус 143 99-100 Сенара 80
Раса, народ 107,132 Рибаков Б. А. 57 Сава Текелија 138 Сенусерет 1160
Раса, река у Немачкој 189 Римљани 32, 43, 73, 87. 89- САД 84 Сенусерет II160
Расејанп 189, 196 91, 101, 113, 116-117, 132, Саксонија 138 Сенусерет III160
Расени 43-44, 83, 113-114, 143,161, 179 Сала, река 137,173 Септимије Север 93
132, 140, 144, 149, 151, 164, Рпм 28, 31-32, 43, 88-92, Салонитанска Septuaginta 53-54, 119
187 100,161,166 надбискупија 98 Čep, планине 139
Расенско писмо 37, 112 Римска Империја 89, 93 Самудско писмо 111 Seras - Seres 171
Раси 43, 48, 113, 164, 189, Риони - река Фасис 160 Самуило 170 Serbania 197
195-196 Рицл Марија 187 санскрт 36, 44, 69, 73, 75 Сербаније 190
Расина 114 Робер С. 48 Санџак 83 Serbanissa 167
Rassiani 123 Родос 158 Санџаклије 83 Серберион 157, 167
Rastia 189, 196 Рођани - Родошани 141 Сарабис, на Иберском Сербетос 166-167
Растислав Моравски 28 Ромул и Рем 161 полуострву 168 Сербетос - Сербетис 166
Rasciani 189 Росолани 183 Sarbanissa 166 Серби 137-139, 156-157.
Ratia 189, 196 Ротарио 93, 96 Sarbacon 167 166,185
Racz 189, 196 Routsi 185 Сарби 190 Serbiensis, провинција 190,
Raci 107, 113, 186 Руварац Иларион 125, 193 Sarbs 197 196
Racia 196 Рудник 131 Сарди 105 Сербинос 165-166,186
Raciia 196 Румунија 139 Сармати 83, 142, 155, 173- Serblia - Servlia y Тесалији
Radija 189 Рурик 29-30 174, 183,186-187 168
Рачки Фрањо 102 Руси 30,32,128, 142, 164 Sarmatia 32,182,186,190,197 Сербоји - Сирбоји 165
Рашани 107, 113, 144, 195- Русија 30, 32, 35, 80-81,132, Сарматске планине 173 Сербонијско језеро 21, 78-
196 138,142, 170 Сарум, те Сорбиодун 79, 156, 166, 175
Рашка 83, 113-114, 132, Русин 101 Сарваш 52 Сербица 168-169
151,164,189, 196 Руф Квинтије Курцијус Сафаитско писмо 111 Сербица (солунско
Рашка Доња 189 124 Себер 151 залеђе) 168
Рашка, река у Србији 189 Руза II136 св. Браћа 28, 37, 97,117 Servi 190
Рашка епископија 133 Rha, Волга 157-158 Свач 99 Servia 123
Рашица 114 Сведи 182 Serviani 123
Рашчани 25, 43-44, 107, Свелеуви 132 Сервије 170
216 217

ServJia 168-169 Sirbi 182 Славец 101-102 Србаница 166 Servloi 59-60 Sirbia 174. 197 Слави 173 Срби са Висле 80 Сервогордон 19.Стримон 19.190 Скилица Јован 170 Sorbek 174 Стефан Првовенчани 100 Sibiria 197 Скири 182-183 Sorben 173 Стефан Византинац 167- Сибирија 190 Скит 42 Sorbiacum 175 168 Сидрон 42 Скити 31. данас Ксантос 21. 188. 78 Сердика 93 157 Софија 87.175 Струмица 26. 79.Срб 157 168 Сирбирија 190 Слези 182 Србица.175 171 Спори 55. 93.169 Sirbes 106 Скрадин 42 Срб на Уни 21. Sosibios 141 Стела Ксантос види Сигиберта Хемблаза 190.Србица 77. 169 Singidunum 97 Скопље 97 196 Струма 26 Синопа153 Скордиск 122 Срб .185 SWaboi'lSO Спартанци 145 Стојановић Љубомир 42. 83. Сикули 105 Sklavi 173 Сплит 98. племе 167 Slavisianoi 27 Срби са Волге 80 Servs 197 Сирбија 190 Слависијани 27 Србица 22 Сервохорион у Беотији Sirbiria 197 Славонија 52. 193 Seruios 173 Сисирба код Ефеса 167 Солуњани 28 Станојевић Станоје 99. Старчево 52 Siberia 197 Скамандар. Стридон 42 Симоката Теофилакт 171 Сколастикус Фредегар 175 Стријковски 29 Синај 21.175 Словеници 83 106. 26. Симбер 151 Склавиније 54.169 Срећковић Пантелија С. 28. Sibinnoi 152 Скандинавија 182 Sorbi 175 135 Сибир 168. 26-27 Сирбиди.151 Скок Петар 192 коњаницима 34. 171 Сирмијум 97 Соломон. тројанска 173-174 Старојеврејско писмо 110 Сибини 152 река Србица 21.166. 179 Симбри 144. 77 Sorabi. племе 26 Србија. 172 Serdica 87 Сирбис.131. река Ксантос 156.166. Surben 196 Стефан Немања 99. 195.152-153. 135. Хам и Јафет 176 Sklavine 131 Споменик изгинулим Страбон 21.171.Сер 169 Сирија 26. 156.135 Сораб .190. Смолен. Servoca 175 Sirbis . Sereni 171 Сирмијумска митрополија Констанце 187. 96. Serri 165 Сисирба Амазонка 167 Солунски викаријат 95 48. бискуп из Срејовић Драгослав 50.175. 35. 84 Србица .183 Спајићева Анђелија Ксантос стела 197 Скитија 171 Станчић 80 Стојан Јанковић 161 Сигини 144.Ксант 21. 156-157. 56.143 Сесострис 158-160 Sisyrbites Amazone 168 Сопоћани 151 Стагира 121 Сет52 Сицилија 95. 190. 129 Сремска Митровица 113 Serrei 137-139. 197 108 Serre 165 95 Солон 62. 78-79. 67.Сораби 83. 52.100 105 Сим.160 Солзбери 175 Средоземно море 106 Seri 139. 156 Сисак 18 Солун 25-26. 183. 42. 95 Србишче 171 Серез . 145. 38. 124.131 лиђанским (ликијским) 163. 132. на Синају 21. 137.106-107 Судак 32 218 219 . 106. 166.

141. 76. река 159- Тирсени 43-44.185. 27. 98.162 Sclaviniae 20 Тимок 131 159. 105. 133. II132 Trakia 196 27-28.180 Трачани 25. 99 Ћирило. 185.185-186 Тврдош I. 23.145 125 Таулантије 122 Травунија 96. 103 Суровјецки 48. Таулантијев син Улцињ 99.131. 153-156. 71. Ћоровић Владимир 143 Фисон.148. Фини 182. 80 153-154 Урош 1101. Syberus 167 Тининско доба 158 141.186. 177-180.161 Syraces 165 Тир 122 Тројанци 58. Татишчев 142 Травник 103 Ћирилица 117. 183.189.101 Фотије. Сумерска цивилизација 31 Теута 123 Трибали 25.196 Традоник Пјетро 101 Константин Философ 25. 90.161-162 Swadech Moris 57 Тинај 141 Тројански рат 126.144-145.Јосип Броз 103 Ή Фестоски диск 109 Tape 28 Тот 112 Филип II 26. 125. 76. 134 Фиренца 116-117 Теба 146-147. 177-180. 123.128.175-177 Телефаса 146 189 Ћосић Добрица 103 Фисонци 176 ' Тенах 53 Трауза 178 Флашар Мирон 41 Теодор I Ласкарис 99 Tracija 189 Фојница 103 Теофан 25. 123. 44. 127 Тиренско писмо 43 Thracians 195 Феничанско слоговно Тамиш 113 Тирси 113 Thrakoi 179 писмо 45. 112. 143. свети Филистејци 105 Тацит 184. 34 133 Терамејски залив 169 Трачанско писмо 37 Ulpianensis 135 Франзен Аугуст 41 220 221 . 42. 142 Тилак 63-64. 188 Украјина 31. 22. 140-141 Syrbidae 167 Тирени 115 Троношки Летопис 193 Тиринт 112 Туђман Фрањо 103 Фабрицијус 174 Тирси 114 Турци 53. 58-59.180. 84. 97. патријарх 28. 107 Сумерско писмо 109 Тезеј 161 170 Ур68 Сурчин 52 Тибар 161 Трибалија 155 Урал 168 Surben 190 Тигар 75-77 Трибалске равнице 131. 123.184 Сумерани 76 Теукри 105 122 Уна. 141-142. Урарту 136 Сурож 32 Тиглатпаласар III 78. 40. Урук 68. Фасис . 83.140. река 77. 120.110 Танаис . 113. 127.197 160 Табарн 138 114. 155. река у Хрватској 18. 121. Фокејани 141 Теофилакт Симоката 71. 71 Трипољска култура 132 Урошевац 134 Scizi 137 Тимочка Крајина 81 Троја 59.161 Утнапиштим 45. 34. Угарска 98.Дон 157 Титмар 47 Ферекид 129 Тантал 147 Тито .168 Трговиште 133 Улпијана 134 Сумер 51.Suevi 171 Тесалија 147.149 Thraci 122 Феникија 81 Талета 129 Тирсенско море 43 Thracia 196 Феничани 147 Тамир 121.158-159 Тракија 130-131.119.112 Тесла Никола 103 Трибал. 127.Фасид. 90.192.

48. 113-115.147. 127. 163. 38. 197-198 126-128. Хомер 45. 124-125 Халкокондил Лаоник 154. 31. 128-129.179-182. Хрозни Б. 121. 141-142. 129 ц Шафарик П. 197 Фтија 147 152-156. 78-79. 146. 131. Wende 186 Хелеспонт 140. 192. 140-142. 99-100 195-196 Халкидика121 Хетско клинописно и Цезар Гај Јулије 40. 107 Читлук 131 Фрижани. 187-189. 148. 102-103. 73. 193. 122 Хермес 151 125.175 W Хеланик 187 Хоенштауфовац Фридрих Хелен 120. Чешке планине 173 222 223 . 175.147 II100 Wacerad 187 Хелени 21. 193 Чикаго 182 Фрејзер Џемс Џ. 126. Хуритско клинописно Ш Фу Хси 58 167. 58.159.Швеђани 185 Халкидичани 127 пиктографско писмо 110 Gerbst . 112.141.142 Шведи . земља 176 Шабац 132 Херсонес . Шаркамен 51 Хазари 117 37. Хрватска 21. кнез 96. 183-185. Хајдучка Воденица 50 Хетитско царство 135 Цариград 95.186 81-82 Wind 186 Хелиополис158 Хомољски Срби 82 Чаршија 52 Winde 186 Хелмод 190.Zerbst . 148. 164. папа 99 Часлав. 180-181. 48 Чока 52 Фриги.159 Хорус 52 Чеси 128. Хуни 190. Фригијци.159 Хималаји 70-71. 103. 106.126. 145 Шлизер 196 Хатуша 135 Хиндуизам 73 Цојс 143 Шлиман Хајнрих 112 Hvindi 185 Хири 182-183 Coritta 40 Шлицер 189 Хекатеј 129.153 Шупилулијум II 135 Хелада 89. 20.Французи 84. 158-159-160. 84. област 157 Шид103 Харитопуло Манојло Hiluri 160 Cimmerio 137-139. 124. Walter Wüst 167 144-149. писмо 109 187 Хуска. 138.183 Windi 185 Хенети 173 Хоремхаб 79 Чедвик 107 Wined 186 Херакле 81. Хисарлик 140 Црногорци 83-84. 33 Херодот 21-22. 77. Чајкановић Веселин 33. 142. 121.117 Хесиод 127. 136-137 136-137. 129.142. 145 156. 178.187 Хераклеја 91 Hrabanus Mavrus 42 Черноризац Храбар 46-48 Хераклија види Ираклије Хрвати 22.138 Цајс 189 144. Хајдуково 51 Хетити 79. 142 168 Хитлер Адолф 103 Црњански Милош 138. 154 Хирканско море Црна Гора 84 Шпанија 61 Хектор 126 Каспијско језеро 163 Црно море 122. 105 Cippo di Perugia 34. Ј.196 Хонорија III. 90. 144-149. 177-180.Servestum 171 Швер Ив. 33. 55-56.Херсон 27-28. 39. 43. Хидекел 176 Cervetii 171 Шевић Јован 138 155 Хиландар 156 Церин 48 Шедел Хартман 187 Харапа 70 Hilli 160 Cimmeri. 84. 87. 156-157 Шиптари 132 Сарантен 99-100 Hillyrioi 160 Cimmerium 157 Шишић Фердо 24 Хармонија 156.

(на руском језику) часопис за друштвена питања. XXI »"Неки аспекти схватања грчких мистерија" IV »"Варварска племена и позно Римско Царство" Симпозијум Античара Југославије. Бугарске. године" II Међународни Приштина. Смољан. 1987. »"Дубровчани пучани у Новом Брду средином XV »"Tzar Lion's III Decret from the Year 735. допуњено издање. Скопње. II дурштвена питанња. 1984. Букурешт. Пула. уметност и »"Српске земље и владари" . Приштина. »Зборник Философског факултета« XXI. Ankara. Јустинијане Prima" II Међународни Конгрес Бугаристике. »"Pre-Hellenistic Balkan Tribes" XVI Светски Конгрес 1989. 1989. годишњице »"Писма папе Климента V краљу Душану почетком археолошког истраживања. and the Church века" Годишњак »Архива Косова« бр. године" »Синтеза« Часопис за културу. Лесковачки Зборник XXIX. Историчара. . »"Процес ишчезавања античких институција на »"Ragusans in Novo Brdo in Second Half of XV Century" V Балкану" V Научни скуп Античара Југославије. Лос Анђелес. Конгрес AIESSEE. (на руском језику) »"О Дачанима и њиховом пореклу" III Конгрес »"Yugoslav Historiography on Kemal Ataturk" Appropriate AIESSEE. 1986. Љубљана. CIEPO in Minneapolis. Анкара. (на руском језику) Congress of Historians. 1985. »"Communication relations of Adriatic Cities with the године" »Studia Humanistica« бр. Штутгарт 1988. 1986. 1980. 1986. 1986. »Зборник Философског факултета« XVIII-XIX. Букурешт. Приштина. 1989. 1974. Смољан. »"Дубровачка властела у Новом Брду 1439-1455. 1990. Приштина. (на руском језику) »"Јустинијана Prima" Поводом 75. године" уџбеник. »"Писма папе Климента V краљу Душану почетком 1989. Турколошки Конгрес. Часопис Философског Turkish Hinterland on Balkan up to XVI century" Symposium of факултета у Приштини. XI и Климента V са српским краљем Милутином (1303-1308)" »"Исихазам и косовски Видовдан" Научни скуп Универзитет у Софији. »"Латински језик за историчаре" Универзитетски »"Аријанство и Сердички сабор 343. 1991. 1346. *"Покушај успостављања контаката папа Бенедикта бр. 1974-1975. Конгрес Историчара. »"Сећање на један пораз" Часопис »Нови Свет« XX. Приштина. »"Сабор у Сердици 343.монографија. Minneapolis. 1989. (на руском Лесковац. Параћин. X-XI. науку и културу. 1988. *"Рим и Цариград на размеђи векова" »Обележје« Софија. Анкара. Софија. Друштво за неговање историјских и »"The Activity of Ragusans Colony in Novo Brdo" Χ уметничких вредности. 1985. Истанбул. 1979. 1987. Београд 1984.монографија. Завод за издавање уџбеника. 1989. Крушевац. језику) »"Српске земље у владари" . године" V Конгрес AIESSEE. »"Fall of Smederevo and the End of the Serbian Despoty" XI »"Један прилог око расветљавања убикације Конгрес Историчара. »"Roman Provinces at the Right Side of Medium Danube »"Bishopric System of Early Church on Balkan" VI During the Emperor Traianus" XV Светски Конгрес Историчара.XXII (1991-1992). II. 1989. Jurisdiction in Balkan" XVII Светски Конгрес Историчара. 1346. 2. Крушевац. II Међународни Симпозијум »Шест векова од Косовске битке« Приштина. Од истог аутора: Симпозијум Универзитета у Софији. 1984. 1990.

1997.монографија. универзитетски уџбеник. 1998. Краљево. 2000. Приштина. 1997. 1996. *''Рано хришћанство на Балкану" . »"Историја Срба" . II издање.универзитетски уџбеник. 2002. »"Србија и римокатоличка црква у Средњем веку" - монограсрија (према магистарском раду "Католичка црква у средњовековној српској држави XIII-XV века") Крушевац. Спајићева. »"Распад српског Царства" Научни скуп »Српско тројство 650 година« Приштина. C. Приштина. 1994. »"Латински језик за историчаре" II допуњено издање A. 1995. •»"Историја Срба" . 1995. 2000.универзитетски уџбеник. »"Свети Сава" . »"Трагови прошлости" Зборник »Магазнн« бр. 1996 Универзитет у Приштини. Смедерево. Завод за издавање уџбеника. Античка налазишта и комуникације . 4. Приштина. 1994. 1997.монографија. »"Историја Старог века I" . »'Трчки историчари у преводу Милоша Н.универзитетски уџбеник. Археолошко балго Косова и Метохије. 2001.монографпја (према докторској дисертацији "Догматски сукоби унутар хришћанске цркве и њихов одраз на друштвене прилике у Илирику III-VI века") Ниш.II издање. Приштина. Најстарији језик Библије. »'Άκτ ο Толеранцији вера и Хришћанство" Међународни Научни скуп »О Константину Великом« Ниш. Ђурића" Научни скуп »Антика у Југославији« Београд. Синај . Београд. *"Свети Сава" . Приштина. »"Мистеријски култови источног Медитерана" »Зборшгк радова Философског факултета« XXIII-XXIV (1993-1994).

W. CTp. Putzgers. 5: Reich Alexanders des Grossen . Historischer Schul-Atlas.F.

стр.F. Putzgers. 3 . Historischer Schul-Atlas. W.

Карта из Рајићеве Историје разних европских народа . MOPE E P H O E P. Новаковић. Срби.

P. Карта у Светској Хроници . Срби. Новаковић.

Новаковић.P. Срби. Жупе Полапске Србије према Шетгену и Грајзигу .

Новаковић. Monies Serroram . P. Новаковић. Карпатски и ЛикијскиСрби. Карпатски и Ликијски Срби. Положај Плинијеви и Птоломејевих Срба Р.

P. Карпатски и ЛикијскиСрби. Положај Срба (Sem) у Гроњој Дакији на почетку II века после Христа . Новаковић.

Карпатски и ЛикијскиСрби. Terrae Haemo Adiacentes . Новаковић.P.

народ најстарији. Л..O. Пјановић. Сеоба Срба из прапостојбине Индије .. Срби.

Јовић. 53: Србија за време цара Душана М. стр. Српске земље и владари. Србија крајем XII и почетком XIII века Μ. Јовић. M. Србија од почетка XIII до почетка XIV века . Српске земље и владари. Јовић. Српске земље и владари.

- Краљево : Доротеус.Summary: Serbs before Serbs. .Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. 224-226. Момир Срби пре Срба / Момир Јовић. Београд 94 ( = 163 . 19 cm.CIP . (Краљево : Дуга). књ. . бр.Порекло COBISS-ID 101705996 . . .226 стр. 1) Тираж 500. .Напомене и библиографске референце уз текст. 2002. ISBN 86-7616-003-1 a) Срби .(Библиотека "Искон" . .Од истог аутора: стр. 41) ЈОВИЋ.