Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom

ta~nosti

VISOKA TEHNI^KA [KOLA

NI[

DIPLOMSKI RAD

Tema: Metode obele`avawa objekata u

gra|evinarstvu sa analizom ta~nosti

Predmet: Primewena geodezija II

Mentor:
Student:
Dr Velimir Aleksi} Mijovi}
Sla|ana RGg 4/06

Ni{ 2009
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Садржај

1. Увод: страна
1.1 Значај и задаци геодезије у инжењерству............................................ 1
2. Пројектовање објекaта, општа правила за пројектовање
објеката
2.1 Снимање земљишта и израда ситуационог плана за пројектовање
зграде............................................................................................................. 3
2.2 Основни појмови о зградама................................................................. 5
2.3 Пројектовање зграде.............................................................................. 6
2.4 Општа правила регулације и парцелације за стамбене објекте......... 7
3. Обележавање објеката
3.1 Пројекат обележавања........................................................................... 9
3.2 Основно и детаљно обележавање....................................................... 10
3.3 Тачност обележавања.......................................................................... 14
4. Методе обележавања тачака
4.1 Начин и избор методе обележавања тачака...................................... 15
4.2 Подаци за обележавање тачака.......................................................... 15
4.3 Пример обележавања објекта поларном методом............................ 19

5. Литература
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

1. Uvod

1.1 Zna~aj i zadaci

geodezije u in`ewerstvu

Razvoj savremenog gra|evinarstva koji se

ogleda u gra|ewu velikih i komplikovanih objekata
kao sto su: brane, tuneli, veliki mostovi, velike
monta`ne gra|evine itd. izazvao je potrebu obavqawa
izvesnih specifi~nih geodetskih radova vezanih za
izgradwu pomenutih objekata. Tako se, silom
prilika, izdvojila, posebna grana pod nazivom ''
Primewena geodezija ''.
Predmet '' Primewena geodezija '' bavi
se izu~avawem geodetskih radova,a to su: radovi
vezani za saobra}aj, radovi vezani za zgradarstvo,
radovi vezani za energetiku, geodetski radovi pri
izradi projekta regulacije postoje}ih naseqa i pri
izradi novih naseqa, odre|ivawe pomerawa tla i
odre|ivawe deformacija tla i objekta, ostali
geodetski radovi koji se javqaju u nekim drugim
tehni~kim granama.
U ciqu uspe{nog obavqawa specifi~nih
geodetskih radova kod projektovawa i gra|ewa
navedenih tehni~kih objekta treba, pre svega, da se
odredi ta~nost koja se kod tih objekta, sa obzirom
-1-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

na wihovu svrhu mora da postigne. U vezi sa tim,

odre|uje se metoda rada koja }e se primeniti. Zatim
se biraju odgovaraju}i instrumenti i kompletira
pribor koji }e se koristiti. Instrumenti i pribor
se pa`qivo ispituju i rektifikuju.
Potrebe savremenog gra|evinarstva
zahtevaju da postoji odgovaraju}a geodetska podloga
na kojoj mo`e da se radi projekat objekta, da se
ura|eni projekat objekta sa plana ili karte prenese
na teren, odnosno obele`i na terenu sa zahtevanom
ta~no{}u, da radovi obele`avawa ne ometaju rad
mehanizacije na gradili{tu, da se izgra|eni objekat
prenese sa terena na plan ili kartu odnosno snimi i
kartira, da se za izvesne objekte kod kojih je to
neophodno opa`aju pomerawa tokom gra|ewa kao i po
zavr{enom gra|ewu.

Oblasti in`ewerstva gde dolazi do {ire

primene geodezije su uglavnom: gra|evinarstvo,
urbanizam, rudarstvo i ma{instvo. U posledwoj
deceniji u tim oblastima, kao i u drugim oblastima
je do{lo do brzog razvoja. Taj razvoj se naro~ito
ogleda u gra|evinarstvu gde je primena geodezije i
wenih metoda naj{ira.
Uloga geodetskih radova kod projektovawa
i gra|ewa objekata je da se izrade karte,
-2-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

situacioni planovi i profili kao osnove na kojima

}e se izvoditi projektovawe, da se projektovana
gra|evina ili objekat obele`e na terenu, odnosno
obele`i wihova osnova, a u toku gra|ewa izvode
kontole geometrije izgra|enih delova, da dimenzije
objekata na terenu upore|ene sa dimenzijama zadatim
na projektu budu u granicama dogovorene ili
propisane ta~nosti, da se izgra|ena gra|evina snimi
i kartira na situacionom planu kao novo stawe, da
se za sve ve}e ili va`nije objekte izvede
ispitivawe pomerawa tla i odrede veli~ine
deformacije konstrukcije
Pod pojmom geodetski radovi se
podrazumeva upoznavawe i ukqu~ivawe geodetskih
radova u proces in`ewerskih radova ( po~ev od
istra`nih in`ewerskih radova, preko faze
projektovawa, gra|ewa, monta`e ure|aja, ispitivawa
pomerawa i deformacija, do snimawa izvedenog stawa
kao nastalih promena na terenu ), usavr{avawe
postoje}ih, pronala`ewe novih ili poboq{anih ve}
postoje}ih postupaka u geodetskim radovima,
utvr|ivawe ta~nosti koju treba posti}i u radovima
kod snimawa, obele`avawa i raznih ispitivawa
objekata i konstrukcija.
Zadaci primewene geodezije pri
projektovawu i gra|ewu objekta su:
- prikupqawe postoje}ih topografskih podloga i
organizovawe snimawa terena u krupnijoj razmeri;
-3-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

- postavqawe normi za neophodnu ta~nost gra|ewa

objekta i sa tim u vezi i za neophodnu ta~nost
obele`avawa objekta;
- postavqawe odgovaraju}e geodetske mre`e na
gradili{tu sa koje }e se obele`avati sa zadatom
ta~no{}u;

- izbor metode obele`avawa kojom se obezbe|uje

zahtevana ta~nost i neometani tok gra|ewa;
- izbor instrumenata i odre|ivawe broja merewa za
izabranu metodu merewa u ciqu obezbe|ivawa zadate
ta~nosti obele`avawa;
- analiza i ocena ta~nosti izvr{enog obele`avawa
kojima se dokazuje da su postavqeni zahtevi
ta~nosti obele`avawa postignuti;
- obele`avawe vertikalnih i horizontalnih deformacija
izgra|enih objekata ili objekata u gradwi, na
osnovu kojih se zakqu~uje o stabilnosti i
sigurnosti objekata.
Zadaci geodezije u oblasti in`ewerstva
moraju biti sagledani jo{ u pripremama projektne
dokumentacije, dakle, na po~etku investicionog
poduhvata kako bi na vreme mogli biti isplanirani u
pogledu rokova zavr{avawa i finansijskih sredstava za
wihovo izvo|ewe. Danas se tako postupa kod gra|ewa
velikih objekata.

-4-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Zadaci geodetskog stru~waka pri projektovawu,

gra|ewu i ispitivawu gra|evina uglavnom se sastoje
u slede}em:
- prikupqawe postoje}ih karti i situacionih planova
i dovo|ewe u saglasnost sa stvarnim stawem na
terenu, za izradu situacionih planova krupnije
razmere ( 1:500, 1:200 idr. ), za razna detaqna
projektovawa;
- izrada, po potrebi, mikromre`a ta~aka kao
odgovaraju}e osnove za obele`avawe objekata na
terenu;
- utvr|ivawe ta~nosti geometrijskih oblika
gra|evine i wenih delova;
- razrada postupka obele`avawa i geometrijska
kontrola gra|ewa;
- prora~un ta~nosti merewa elementarnih veli~ina da
bi se obezbedila ta~nost kod obele`avawa i kod
drugih radova;
- analiza i ocena ta~nosti izvr{enih merewa u
procesu obele`avawa kao dokaz postignute
ta~nosti;
- ispitivawe pomerawa tla i postojawa deformacija
na temequ, na osnovu tih podataka se izvode
zakqu~ci o stabilnosti i sigurnosti gra|evine.

-5-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

2. Projektovawe objekata i op{ta pravila kod

projektovawa objekata

2.1 Snimawe zemqi{ta i izrada situacionog plana za

projektovawe zgrada

Za potrebe projektovawa objekata mora se

prethodno izvr{iti snimawe zemqi{ta i izrada
situacionog plana kao topografske osnove za
projektovawe. Snimawe se izvodi sa postoje}e
poligonometrijske mre`e ta~aka. U slu~aju da ih
nema, moraju se odrediti naknadno nove ta~ke.
Snimawe se mo`e izvoditi na razne na~ine,{to zavisi
od gustine detaqa na povr{ini terena i od toga da
li je prostor slobodan od starih zgrada koje treba
pre po~etka gra|ewa poru{iti. Kada je zemqi{te
ravno i ~isto od starih objekata, mo`e se primeniti
metoda detaqnog nivelmana snimawem po mre`i
kvadrata ili pravougaonika.
Situacioni plan terena sa izohipsama
predstavqa topografsku podlogu za projektovawe
jedne zgrade. Na situacionom planu mora biti
ucrtano katastarsko stawe parcele na kojoj se gradi
objekat, polo`aj osovine ulice, regulacione linije
i gra|evinske linije. Crta se u razmeri 1:200,
1:250 ili 1:500, {to zavisi od usvojene razmere za
osnovu zgrade, kao i od povr{ine koja se snima.

-6-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Pored detaqa koji se snima kod op{teg

premera, ovde treba snimiti i prikazati na planu
sve sonda`ne bu{otine istra`enih geodetskih radova.
U slu~aju kada je pored budu}e zgrade izgra|ena
ulica, treba snimiti nekoliko popre~nih profila
ulice, od kojih po dva profila treba da budu izvan
dela ulice koji se nalazi ispred budu}e zgrade,
zato {to kod ulica ima odstupawa od projektom
predvi|ene {irine ulice i regulacije. Na osnovu
podataka ovog snimawa odre|uje se karakteristi~an
popre~ni profil i nagib nivelete ulice.
Pri snimawu ulice snimaju se najbli`i
{ahtovi kanalizacije, raznih linija kao {to su
parovodi, gasovodi, telefon itd. i meri se dubina
{ahta. Ovi podaci omogu}uju projektantu da pove`e
zgradu sa uli~nom mre`om.

Pored izrade situacionog plana na

osnovu snimqene povr{ine zemqi{ta za jednu od
pomenutih razmera uz plan treba jo{ nacrtati
podu`ni profil osovine ulice i popre~ne profile.
Podu`ni profil se crta kao vertikalni presek du`
glavne podu`ne osovine objekta u dvojnoj razmeri,
naj~e{}e 1:200/2000, 1:100/1000, dok se popre~ni
profil crta u jedinstvenoj razmeri 1:200, 1:100,
1:50. Staciona`a za profile ra~una se od najbli`e
osovinske ta~ke.

-7-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

2.2 Osnovni pojmovi o zgradama

Zgrade su arhitektonsko-gra|evinski
objekti sa razli~itom namenom, slu`e za stanovawe
qudi, za javne potrebe ( {kole, bolnice,
administrativne zgrade ), za potrebe vojske itd.
Posebnu vrstu ~ine zgrade namewene za potrebe
industrije i industrijske proizvodwe ( ma{inske
hale, magacini sirovina i gotovih proizvoda,
hladwa~a, silosi za `ito ) i mnoge druge namene.
Zgrade za stanovawe i `ivot qudi grade se u sklopu
urbanisti~kih projekata naseqa, dok se zgrade za
industrijske potrebe i razni objekti za sport,
razonodu, grade tako|e u sklopu urbanisti~kih
projekata ali izvan zona naseqa i zgrada za `ivot i
rad qudi.
Prema lokaciji ili polo`aju zgrade na zemqi{tu
treba razlikovati slobodno locirane zgrade izvan
organizovanog naseqa ili industrijskog
kompleksa i zgrade koje se nalaze u sklopu projekta
regulacije naseqa ili rasporeda proizvodne
organizacije industriskog postrojewa.
Osim situacionog plana i prikaza reqefa
zemqi{ta, za projekat zgrade potrebno je i
poznavawe geolo{kog sastava i mehani~kih
karakteristika zemqi{ta ispod povr{ine gde }e se
graditi temeq zgrade koji vr{i veliki pritisak. Da
bi upoznali sastav i karakteristike zemqi{ta ,
-8-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

geolozi i geomehani~ari izvode bu{ewa u zemqi{tu i

vade neporeme}ene uzorke na pojedinim dubinama.
Zatim se vr{i ispitivawe uzorka, u laboratorijama.
Ispitivawem uzorka odre|uje se vrsta i mehani~ke
karakteristike zemqanog materijala od kojih je
najzna~ajnija nosivost na optere}ewe.

Sve bu{otine istra`enih radova moraju

biti snimqene i moraju biti odre|ene wihove kote.
Za ispravno postavqawe zgrada u horizontalnoj i
vertikalnoj projekciji potrebno je imati podatke iz
projekta regulacije naseqa ili industrije. U ove
podatke spadaju polo`aj linije regulacije i
gra|evinske linije, karakteristi~an popre~an profil
saobra}ajnice i visinski polo`aj nivelete. Osim
toga iz ovog projekta potrebno je imati
projektovanu nivelaciju blokovske povr{ine u
slobodnom delu oko zgrade. Podatke ove vrste imaju
urbanisti~ki zavodi i na pismeni zahtev du`ni su da
ih izdaju kao kopiju regulacionog projekta terena
gde se zgrada projektuje i gradi.

2.3 Projektovawe zgrade

Projekat jedne zgrade sa~iwavaju razni

crte`i kao {to su plan osnove, razni horizontalni i
vertikalni preseci sa upisanim dimenzijama
-9-
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

detaqa,zatim planovi instalacija i na kraju predmer

i prora~un radova i materijala.
Projektant zgrade je arhitekta. Saradwa
geodetskog stru~waka sa projektantom se zahteva
samo kod razrade osnove zgrade. Geometrijski oblik
osnove zgrade zavisi od polo`aja zgrade na
zemqi{tu, odnosno od toga da li se nova zgrada
uklapa u postoje}i kompleks zgrada, ili projektant
`eli da postigne neka posebna arhitektonska re{ewa.
Za uklapawe zgrada po visini sa okolnim zgradama
treba odrediti visinu prizemqa susednih zgrada i
spratova, skicirati izgled fasade itd. Odre|ivawe
visina pojedinih ta~aka na zgradama izvodi se
metodom presecawa pravaca i trigonometrijskim
nivelmanom za visine.
Polo`aj zgrade, u podu`nom smeru na
osovinu ulice, odre|uje se naj~e{}e na osnovu
grafi~ki ~itane apcise jedne ta~ke koja defini{e
predwi front ( liniju predweg fronta ) uzimaju}i za
lokalni koordinatni sistem i pravac  -osovine
ulice.

Ukoliko se zgrada uklapa izme|u dve izgra|ene

zgrade, moraju se snimiti krajwe ta~ke predwih
frontova obeju zgrada i sra~unati wihove koordinate
iz kojih se daqe ra~una slobodna du`ina gra|evinske
linije praznog prostora namewenog za novu zgradu. U
- 10 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

slu~aju kada je taj prostor prazan du`ina se mo`e

izmeriti direktno pantqikom.
Osim izrade projekta zgrade, kod ve}ih
zgrada, ili zgrada za posebnu namenu radi se i
projekat ure|ewa slobodnih povr{ina prilaza i
ulaza, parkirali{ta itd. Za taj projekat se koriste
podaci situacionog plana na kome je projektovana
zgrada. Ukoliko projektant projektuje po profilima
terena tada se profili crtaju iz podataka
situacionog plana. Na taj na~in nacrtani profili
nisu pouzdani za ra~unawe zemqanih masa iskopa i
nasipawa. Radi toga, posle izvr{enog obele`avawa a
pre po~etka gra|ewa, treba iznivelati obele`ene
ta~ke, pa se pomo}u tako dobijenih kota mogu
sra~unati ta~nije zemqane mase pri kona~nom
obra~unu masa i zemqanih radova.
Nakon izvr{ene izrade projekta zgrade
sastavqa se predmer i predra~un radova. Projekat
zgrade pregleda i odobrava stru~na komisija i
izdaje re{ewe za gra|ewe ili vra}a projekat na
ispravke i dopune.

2.4 Op{ta pravila regulacije i parcelacije za

stambene objekte

Pored situacionog plana, projektant prilikom

projektovawa mora ispo{tovati neka pravila i

- 11 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

normative koji su propisani u Zakonu o planirawu i

ure|ewu prostora i naseqa u Srbiji .
U op{ta pravila regulacije za stambene objekte
spadaju: rastojawe objekta od regulacione linije i
od granice parcele; spratnost i visina objekta;
parkirawe i gara`irawe za objekat; odnos stanovawa
i delatnosti; broj objekata na parceli; me|usobna
udaqenost objekata.
U op{ta pravila parcelacije za stambene objekte
spadaju: najmawa povr{ina gra|evinske parcele za
stambeni objekat; najve}a povr{ina gra|evinske
parcele za stambeni objekat;najmawa {irina fronta
gra|evinske parcele; formirawe parcele za op{te
potrebe.

Lokacija jeste mesto u prostoru na kome

se gradi, odnosno obavqaju radovi odre|eni planom
ili drugim aktom donetim na osnovu zakona.
Regulaciona linija jeste linija koja deli
javnu povr{inu od povr{ina namewenih za druge
namene.
Gra|evinska linija jeste linija na, ispod i
iznad vode, utvr|ena na osnovu zakona, do koje je
dozvoqeno gra|ewe.
Gra|evinska parcela jeste najmawi deo
prostora obuhva}enog planom koji zadovoqava uslove

- 12 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

za izgradwu propisane planom i koji je namewen za

gra|ewe.

Sl.1 Popre~ni profil ulice sa zgradom

3. Obele`avawe objekata

3.1 Projekat obele`avawa

- 13 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

U nizu geodetskih zadataka koje treba

re{avati pri gra|ewu, opremi i ispitivawu raznih
gra|evina, izrada odgovaraju}ih projekata
obele`avawa, opreme i ispitivawa, dolazi po
redosledu zajedno sa izradom glavnog ( izvo|a~kog
) gra|evinskog projekta. Ovaj projekat sa ostalim
gra|evinskim i drugim projektima i elaboratima
ulazi u sastav investiciono-tehni~ke dokumentacije
za jedan objekat.
Celokupan ra~un oko razrade projekta
zgrade i ra~unawe podataka za obele`avawe sa raznim
skicama i planovima, podacima ~ine geodetski
elaborat ili projekat obele`avawa zgrade, koji
stoji na uvid raznim stru~wacima ( iz nadzora, iz
inspekcije... ).
U savremenom gra|ewu i organizaciji
gra|ewa bez projekta obele`avawa gra|ewe se ne mo`e
zamisliti. Zadatak projekta je da se izvo|a~u
gra|evinskih radova obezbedi neprekidan tok
gra|ewa. da se o~uvaju sa `eqenom ta~no{}u
projektovani geometrijski oblici pojedinih delova i
gra|evina u celini i da se omogu}i kori{}ewe i rad
mehanizacije na bilo kom delu gradili{ta.
Projekat obele`avawa izra|uje se na
osnovu projektnog zadatka investitora. U projektnom
zadatku se na po~etku daju osnovni podaci o budu}oj
gra|evini i u osnovnim crtama `eqe u pogledu
sadr`aja projekta obele`avawa, odnosno {ta sve
- 14 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

treba i koliko detaqno projekat obele`avawa dati.

Ukoliko kod investitora ne postoji geodetski
stru~wak koji bi sa~inio projektni zadatak, tada
projektant projekta obele`avawa mora detaqno u svom
izve{taju uz projekat da objasni koncept
obele`avawa i obrazlo`i usvojeno re{ewe. Koncept
obele`avawa se stvara u zavisnosti od na~ina i
organizacije gra|ewa.

Usled heterogenog sastava tla ispod

temeqa, na~ina fundirawa, optere}ewa temeqa i
mnogih drugih uzroka koji deluju na tlo i
gra|evinu, doga|aju se pomerawa podtemeqnog tla i
imaju za posledicu slegawa temeqa i deformacije
konstrukcije. Posledice deformacija su prora~unima
nepredvi|ena naprezawa konstrukcije koja dovode do
naprslina, o{te}ewa, a u nekim slu~ajevima i do
ru{ewa pojedinih delova ili celog objekta. Iz tih
razloga se jo{ u toku gra|ewa po~iwe sa
ispitivawima pomerawa i deformacija primenom
geodetskih i drugih metoda merewa. Ta merewa i
ispitivawa mogu da traju dugo,pa je zbog toga
potrebno da se jo{ u toku izrade gra|evinskog
projekta i projekta obele`avawa objekta izradi
projekat ispitivawa geodetskim metodama i merewima.
- 15 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

3.2 Osnovno i detaqno obele`avawe

Ciq obele`avawa je da se na terenu

prika`e iz projekta osnova zgrade i nose}e
konstrukcije sa odgovaraju}om ta~no{}u, kako ne bi
do{lo do deformacija i poreme}aja u stati~kom
prora~unu i deformisawa projektovanih oblika
pojedinih konstruktivnih i drugih elemenata zgrade.
Pri obele`avawu treba razlikovati dve
faze radova. U prvoj fazi se obele`avaju glavne
osovine nose}e konstrukcije i nose}ih zidova, dok
se u drugoj fazi obele`avaju sporedne osovine i
detaqi na wima. Zato se prva faza naziva osnovno
obele`avawe a druga faza detaqno obele`avawe.
Za izvo|ewe osnovnog obele`avawa
potrebna je mre`a ta~aka, postoje}a mre`a ili
samostalna geodetska mre`a. U novije vreme se za
sve ve}e gra|evine projektuje i izgra|uje posebna
geodetska mre`a ta~aka namewena iskqu~ivo za
re{avawe raznih zadataka obele`avawa. Kod osnovnog
obele`avawa mogu se pojaviti dva slu~aja, {to
zavisi od toga da li je ranije ve} obele`ena
osovina ulice, ili se obele`avawe izvodi sa
poligonometrijske mre`e ta~aka.

- 16 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Pri osnovnom obele`avawu postupa se

tako {to se sa geodetske mre`e ta~aka obele`i samo
jedna osovina i to po mogu}stvu glavna osovina. Ona
se obele`ava sa onoliko ta~aka koliko je najmawe
potrebno za definisawe osovine na terenu ( dve
ta~ke kod pravolinijskih, tri i vi{e ta~aka kod
krivolinijskih osovina ). Glavna osovina kod zgrada
je gra|evinska linija. Polo`aj gra|evinske linije
je definisan projektom regulacije naseqa ili
kompleksa industrijskih zgrada . Jednostavnije je
izvesti pripremu podataka za obele`avawe zgrade sa
osovinske mre`e. Tada se ne ra~unaju koordinate
ta~aka na gra|evinskoj liniji, ve} se iz projekta
uzimaju gotovi podaci.
Pri obele`avawu zgrada ranije se
naj~e{}e primewivala ortogonalna metoda, dok se
pojavom totalnih stanica naj~e{}e primewuje polarna
metoda za obele`avawe detaqnih ta~aka.
Kod obele`avawa zgrada ortogonalnom
metodom apcisa kao podatak za obele`avawe se ~ita
sa plana-projekta grafi~ki, dok se ordinata dobija
iz podataka karakteristi~nog popre~nog profila
ulice, gde je upisano odstojawe gra|evinske linije
od osovine ulice. Sve daqe apcise dobijaju se
sabirawem dimenzija za pojedine delove zgrade na
predwem frontu uzete iz projekta zgrade. Kontrole
treba vr{iti preko ukupne du`ine predweg fronta
zgrade.
- 17 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Teorijske koordinate ta~aka na predwem

frontu zgrade ra~unaju se preko lokalnih
koordinatnih razlika, gde je osovina ulice -
osovina lokalnog koordinatnog sistema. Ra~unawe
teorijskih koordinata svodi se na slu~aj - ta~ka na
upravnoj.
Kada na terenu ima slobodnog prostora,
instrumentom se produ`i pravac obele`ene osovine na
jednu stranu i krajwe ta~ke se obele`e trajno
betonskim belegama. Kod mawih zgrada glavne
popre~ne osovine su u stvari krajwi profili zgrade
i wih tako|e treba produ`iti i trajno obele`iti
krajwe ta~ke.

Kod ve}ih zgrada i slo`enih osnova mo`e

biti vi{e karakteristi~nih popre~nih osovina,
odnosno profila, koji se moraju obele`iti pri
osnovnom obele`avawu. U nekim posebnim slu~ajevima
mogu biti dve ili vi{e karakteristi~nih i podu`nih
osovina.
Detaqno obele`avawe jedne zgrade izvodi
se sa obele`enih glavnih osovina. Za obele`avawe
pojedinog detaqa za gra|ewe podaci se uzimaju iz
glavnog projekta zgrade a obele`avawe se izvodi
ortogonalnom metodom. Pri podizawu upravnih koristi

- 18 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

se teodolit (osim kratkih upravnih ispod jednog

metra du`ine ).
Posle izvedenog detaqnog obele`avawa
moraju se obavezno izvr{iti kontrole merewem
frontova i du`ina izme|u obele`enih ta~aka. Pri
detaqnom obele`avawu zgrade vodi se skica
obele`avawa na kojoj se upisuju sve kontrolisane
du`ine. Stabilizacija obele`enih ta~aka izvodi se
ko~i}em sa ekserom za centar.
Sve obele`ene ta~ke moraju biti
iznivelane i moraju se odrediti wihove kote. Kote
se tako|e upisuju na skici. Skica obele`avawa sa
podacima kontrola i kotama obele`enih ta~aka ostaje
kao dokumentacija sa gra|ewa u gra|evinskom
dnevniku gradili{ta.
Posle izvr{enog obele`avawa osnove
zgrade za obezbe|ewe temeqne jame i pravaca svih
podu`nih i popre~nih osovina zgrade oko budu}e
temeqne jame postavqa se sa na udaqewu 1.5m do 2m,
takozvani gra|evinski profil zgrade, ograda koja se
sastoji od drvenih {ipova ukopanih u tlo, na kojima
su pri~vr{}ene daske. Stranice ograde su pribli`no
paralelne podu`nim i popre~nim osovinama zgrade.
Na gra|evinskom profilu obele`avaju se
ekserima pravci podu`nih i popre~nih osovina.
Zatezawem kanapa ili tanke `ice izme|u eksera
dobija se materijalizovan pravac odgovaraju}e
podu`ne ili popre~ne osovine. U preseku osovina
- 19 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

nalaze se osovinske ta~ke. Gra|evinski profil

obezbe|uje da radnici ne upadnu u temeqnu jamu i
obele`ava i odr`ava pravac svih osovina zgrade
potrebnih za obele`avawe detaqa kod gra|ewa. Ako je
osovina zgrade duga~ka, osovina na gra|evinskom
profilu obele`ava se teodolitom.

Sl.2 Obezbe|ivawe obele`enih ta~aka -

gra|evinski profil

Za visinsko obele`avawe treba u blizini osnove

budu}e zgrade postaviti najmawe tri repera ( radna
repera ) na raznim stranama, ~iji je polo`aj u

- 20 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

visokom pogledu odre|en nivelawem najmawe dva puta

od repera nilvemanske mre`e.
Kada se obele`avaju industrijske
zgrade, kao {to su hale sa ~eli~nom konstrukcijom,
treba obele`iti betonske temeqe koji predstavqaju
usamqene betonske blokove raspore|ene po sistemu
mre`e kvadrata ili pravougaonika. Svako teme je
sredi{te betonskog bloka. Na blokovima se kasnije
montiraju ~eli~ni stubovi koji nose krovnu
konstrukciju i me|uspratne konstrukcije. Upravne se
u tom slu~aju obele`avaju obavezno teodolitom a ne
prizmom. Kontrola obele`avawa sastoji se u merewu
du`ina elektroopti~kim daqinomerom ili preciznom
pantqikom izme|u sredi{ta blokova.

Kod takvih zgrada tra`i se precizno

obele`avawe.Kada se grade hale, kontrola se tako|e
izvodi posle iskopa temeqa, pre po~etka betonirawa
temeqa i kada je temeq zavr{en.

3.3 Ta~nost obele`avawa

Ta~nost obele`avawa je jedno od zna~ajnih

pitawa. Obi~no se utvr|uje projektnim zadatkom, ili
se dogovori neposredno sa projektantom, ukoliko on
- 21 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

nije propisao ta~nost izvo|ewa u gra|evinskom

projektu. U nekim zemqama postoje propisane
tolerancije za pojedine vrste gra|evina.
Pri razmatrawu problema ta~nosti
obele`avawa zgrade, treba razlikovati dva vida
ta~nosti. Prilikom osnovnog obele`avawa, polo`aj
obele`ene ta~ke mo`e biti pomeren u podu`nom i
popre~nom smeru du` zadate gra|evinske linije, {to
je posledica neizbe`nih gre{aka koje prate merewa,
a ~iji izvori le`e u pogre{nim polo`ajima ta~aka
mre`e sa koje se izvodi osnovno obele`avawe i
neizbe`nih gre{aka izmerenih elementarnih veli~ina
u procesu obele`avawa ta~ke. U popre~nom smeru na
gra|evinskoj liniji zahteva se mawe odstupawe i ono
se obi~no kre}e u granicama  5mm. Podu`no
odstupawe kre}e se u granicama  5cm.
Kod detaqnog obele`avawa osnove zgrade,
ta~nost polo`aja obele`enih ta~aka zavisi od na~ina
gra|ewa ( klasi~no gra|ewe, monta`no ili
polumonta`no ) i vrste materijala konstrukcije. Pod
klasi~nim na~inom gra|ewa podrazumeva se izrada
oplate i livewe betonskih elemenata, na samom
gradili{tu, dok se pod monta`nim gra|ewem
podrazumeva sastavqawe konstrukcije ( metalne ili
betonske ) iz delova koji dolaze iz fabrika. Drugi
na~in ~esto se naziva industrijska gradwa, kod wega
je potrebna ve}a ta~nost pri obele`avawu nego {to
je to u prvom slu~aju.
- 22 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Najve}a ta~nost (  1-2mm ) zahteva se

kod metalnih konstrukcija, zatim kod armirano
betonskih (  0,5-1cm ), dok se kod konstrukcija
koje se grade po sistemu izrade oplate i betonirawa
na licu mesta ta~nost kre}e u granicama  2-3cm .
Za zgrade od kamena i opeke ta~nost je mawa i kre}e
se  3-5cm. Iz navedenih dopu{tenih odstupawa i
poznatog na~ina obele`avawa mo`e se prora~unati
ta~nost merewa elementarnih veli~ina.
Stepen kori{}ewa mehanizacije tako|e
ima uticaja na koncept obele`avawa ( npr. kod
gra|ewa nasute zemqane brane kada je velika
koncentracija mehanizacije na nasipu, nemogu}e je
pri}i glavnoj osovini brane i od we izvoditi
odmerawa pri obele`avawu, pa se obele`avawe vr{i
spoqa sa geodetske mre`e ili pomo}nih osovina ).

4. Metode obele`avawa

4.1 Na~in i izbor metode obele`avawa ta~aka

Obele`avawe ta~ke na terenu mo`e se

izvesti sa ta~aka postoje}e geodetske mre`e sa koje
je izvr{eno snimawe terena da bi se izradio
situacioni plan; sa ta~aka posebno izra|ene

- 23 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

geodetske mre`e samo za obele`avawe gra|evine; sa

ve} obele`enih ta~aka.
Dono{ewe odluke koja }e se metoda pri
obele`avawu ta~aka primewivati zavisi od vi{e
faktora: od uslova na gradili{tu, uop{te, za
izvo|ewe geodetskih merewa; od obima obele`avawa i
oblika objekta; od potrebne ta~nosti obele`avawa;
od organizacije gra|ewa; od raspolo`ivih
instrumenata i pribora za izvo|ewe geodetskih
merewa.

4.2 Podaci za obele`avawe ta~aka

Pri obele`avawu ta~aka treba imati u vidu

da ta~ke koje se obele`avaju defini{u osovinu neke
gra|evine i zovu se osovinske ta~ke. Svaka takva
ta~ka u principu treba da ima predhodno odre|en
teorijski
( projektni ) polo`aj. Na temequ poznavawa
teorijskog polo`aja mogu}e je sra~unati podatke za
obele`avawe ta~ke na terenu.

Osovinska ta~ka objekta sa ta~aka

mre`e mo`e se obele`iti polarnom, ortogonalnom,
metodom presecawa pravaca ili kori{}ewem GPS
ure|aja. Za obele`avawe ta~ke nekom od pomenutih
metoda potrebni su slede}i podaci:

- 24 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

 za polarnu metodu potrebno je odrediti rastojawe

d i ugao  :
A, B – date ta~ke
T – ta~ka koja se obele`ava
Postupak obele`avawa je slede}i: instrument se
centri{e iznad ta~ke A, vizira se ta~ka B i izvr{i
se ~itawe na horizontalnom limbu aB, zatim se
ra~una ~itawe koje odgovara pravcu ka ta~ki T, at
= aB -  . Okre}e se durbin sve dotle dok ~itawe na
limbu ne bude at i po tom pravcu izmeri se du`ina
S, polaze}i od ta~ke A. U pravcu tako dobijene
vizure postavqa se prvo zna~ka, a potom se pobija
kolac i pravac na kolcu bele`i ekserom. Time }e
biti obele`ena ta~ka T.
Ra~unawe elemenata
za obele`avawe ta~aka polarnom metodom vr{i se tako
{to se rastojawe d ra~una iz koordinata ta~aka A i
T, dok se ugao  ra~una iz razlike direkcionih
uglova, slika 3:
В Т
 =  А - А

Yt  Ya Xt  Xa
d=
sin  TA = cos TA

- 25 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Sl. 3 Obele`avawe kod polarne metode

 za ortogonalnu metodu potrebno je odrediti

rastojawa а i o
( apcisu i ordinatu ):
А, B –
date ta~ke
T – ta~ka
koja se obele`ava
Postupak obele`avawa je slede}i: po
pravcu du`i AV potrebno je izmeriti du`inu a,
polaze}i od ta~ke A, zatim podi}i upravnu i
odmeriti odstojawe o. Upravna se podi`e teodolitom,
a za kra}e ordinate, gde se ne zahteva ve}a
ta~nost, upravna se mo`e podi}i prizmom.
Za ortogonalnu metodu, elementi a i d se
dobijaju iz elemenata za polarno obele`avawe ili
transformacijom koordinata,slika 4:

- 26 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

a = d*cos  o = d*sin 

Sl.4 Obele`avawe kod ortogonalne metode

 za metodu presecawa pravaca potrebno je odrediti
uglove i :
А, B – date ta~ke
T – ta~ka
koja se obele`ava
Postupak obele`avawa je slede}i: Iznad
ta~aka A i V centri{u se istovremeno teodoliti, pa
se obele`avawem uglova i iz jednog polo`aja
durbina dobijaju pravci ka ta~ki T, a u preseku
vizura se nalazi polo`aj ta~ke T. Da bi se br`e
na{ao presek, u blizini preseka na vizuri AT
postave se u pravac ta~ke T1 i T2 ,zatim i dve ta~ke
T3 i T4 na vizuri VT. Zatezawem tankog kanapa ili
`ice dobija se presek T. Na tom mestu se pobija
kolac, a na wemu u preseku kanapa pobija se ekser.

- 27 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Ra~unawe elemenata za obele`avawe

ta~aka metodom presecawa pravaca vr{i se iz razlike
direkcionih uglova, slika 5:

В Т
=  А - А

Т А
= В - В

Sl.5 Obele`avawe kod

metode presecawa pravaca

 Kori{}ewe GPS za obele`avawe ta~aka

Ulazni podaci: koordinate ta~aka koje je
potrebno obele`iti.
Moraju se obezbediti korekcije sa bazne stanice,
ili mre`e sa permanentnih stanica u realnom

- 28 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

vremenu. Mogu}e je obele`avawe samo na otvorenom

prostoru ( gde je mogu} signal sa satelita ).
Mogu}nost obele`avawa razbacanih ta~aka na ve}oj
teritoriji bez potrebe razvijawa geodetskih
ta~aka.

4.3 Primer obele`avawa objekta polarnom metodom

Zadatak: Obele`avawe, polarnom metodom,

porodi~no stambenog objekta spratnosti Pr+2+Pk ,
koji se nalazi u ul. Rado{a Jovanovi}a Seqe, K.o.
Ni{-Bubaw.
Na osnovu podataka dobijenih od
ovla{}enog projektanta, a koji je u saglasnosti sa
svim va`e}im propisima i zakonima izvr{io
projektovawe gore navedenog objekta, u geodetskom
birou je izvr{eno prera~unavawe podataka potrebnih
za obele`avawe objekta na terenu.
Sra~unati podaci za obele`avawe tj.
koordinate detaqnih ta~aka objekta kao i poligonih
ta~aka une{eni su u instrument. Odlaskom na
lokaciju obele`avawe ta~aka objekta izvr{eno je sa

- 29 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

postoje}e poligonske mre`e polarnom metodom

koriste}i instrument Soki/\ 530 R.
Postupak je zapo~et centrisawem totalne
stanice iznad poligonske ta~ke br.12893, merewem
visine instrumenta koja iznosi 1.54, orjentacija je
uzeta prema ta~kama br.11330 i br.11329. Nakon {to
je ure|aj izvr{io automatski potrebna prera~unavawa
podataka za obele`avawe, geodetski stru~wak za
instrumentom vr{i navo|ewe drugog lica koje nosi
prizmu na ta~an polo`aj ta~ke koju treba obele`iti.
Stabilizacija ta~aka izvr{ena je
postavqawem drvenih ko~i}a sa ekserima. Obele`avawe
je izvr{eno sa ta~no{}u  1cm.
Kao dokaz da je izvr{eno obele`avawe
objekta po projektu, izdaje se protokol o
obele`avawu u kome se nalaze osnovni podaci o
objektu i mo`e se pristupiti izvr{ewu radova gradwe
objekta.

- 30 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

- 31 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Fotokopija katastarskog plana za katastarske parcele

6160 / 78 i 6160 / 108 u K.O. Ni{-Bubaw na kojima }e se

graditi objekat

- 32 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Sl.10 Fotokopija katastarskog

plana za katastarske parcele 6160 / 78 i
6160 / 108 u
K.O. Ni{-Bubaw na kojima }e se graditi objekat

- 33 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

- 34 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Skica objekta sa brojevima

detaqnih ta~aka i frontovima izme|u wih

- 35 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Sl. 9 Skica objekta sa brojevima

detaqnih ta~aka i frontovima izme|u wih

- 36 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Koordinate poligonih ta~aka sa kojih je izvr{eno

obele`avawe:

Broj ta~ke Y X
Z
o 12893 7570138.53
4796754.64 1.54
o 11330 7570179.82
4796783.38 1.22
o 11329 7570076.27
4796711.22 1.22

Koordinate detaqnih ta~aka objekta koje treba

obele`iti:

Broj ta~ke Y X
Z
1 7570069.16
4796782.78 1.50
 2 7570075.98
4796785.90 1.50

- 37 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

3 7570082.41
4796771.79 1.50
4 7570076.05
4796768.89 1.50
5 7570072.10
4796777.53 1.50
6 7570071.65
4796777.32 1.50

- 38 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

Podaci za polarno obele`avawe ta~aka- tahimetrijski zapisnik

- 39 -
Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

- 40 -
 Metode obele`avawa objekata u gra|evinarstvu sa analizom
ta~nosti

5. L i t e r a t u r a

1. Dr. Aleksandar Begovi}, In`ewerska geodezija I,

Gra|evinski fakultet, Nau~na kwiga, Beograd 1990.
2. Dr. Aleksandar Begovi}, In`ewerska geodezija II,
Gra|evinski fakultet, Nau~na kwiga, Beograd 1990.
3. Dr. Velimir Aleksi}, Geodezija, Gra|evinsko
arhitektonski fakultet, Ni{ 2003.
4. Udru`ewe urbanista Srbije, Regulacioni plan,
Urbanisti~ki projekat i plan parcelacije, Beograd
1997.
5. Grupa autora, Tehni~ar, Gra|evinski priru~nik I,
Gra|evinska kwiga, Beograd 1981.
6. Dr. Milisav Nikoli}, Primewena geodezija,
Gra|evinski fakultet, Ni{ 1995.

- 41 -